ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
1
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ
1:50 000
ТУМАЧ
ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
ПОДГОРИЦА
2002 (2014)
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
2
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ
1:50 000
ТУМАЧ
ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
Аутор:
Директор:
Дамјан Чађеновић, дипл.инж.геол.
Бранко Жугић, дипл.економ.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
3
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ
1:50 000
ТУМАЧ
ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
Руководиоц пројекта: Дамјан Чађеновић, дипл. инг. геолог
Пројекат урадили:
Дамјан Чађеновић, дипл. инг. геолог. ( картирање, седиметологија, графичка обрада)
Ново Радуловић петролог, (картирање, петрологија)
Милутин Јелена дипл. инг. геолог. (палеонтологошка испитивања)
Зорица Остојић дипл. инг. геолог. (палеонтологошка испитивања)
Мартин Ђаковиц дипл. инг. геолог. (картирање, одр. макро фауне, графичка обрада)
Милоје Чепић дипл. инг. геолог, (картирање, и фотогеолошка обрада) и
Дејан Калуђеровић дипл. Хемичар, (хемиске анализе)
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
4
САДРЖАЈ
ст
1.УВОД
2. ГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ ТЕРЕНА
3. ПРЕГЛЕД ДОСАДАШЊИХ ИСТРАЖИВАЊА
6
7
10
4. ПРИКАЗ ОПШЕ ГРАЂЕ ТЕРЕНА
ДИНАРИДИ С.СТР.
А) Далматинско-херцеговачка зона
Доњи тријас (Т1 )
4.1. „Сајски кластити“ (СК/ Т 12,3)
4.2. Биотурбатна формација (БТ/Т 12)
Средњи тријас (Т2)
Анизик (Т21 )
4.3. Флиш Туђемила (ФТ/1,2Т21)
4.4. Конгломерат Црмнице (КС/2Т21)
4.5.ФормацијаРавн (ФР/(Т21)
4.6. Булошки Кречњаци (ХБ/3,4Т21)
Ладиник (Т22)
4.7. Супраформација вулканита (СФВ/Т21,2 )
4.7.1.1. Дацити ( αq T2)
4.7.2.Андезит (α /T22)
4.7.1.3. Спилита (ββаб Т 2)
4.7.1.4. Фација Пиперита (пп/Т2)
4.7.5. Хемиjски састав испитиваних вулканских стијена
4.8.1.Формација "Pietrа verde" (ПВ/Т22)
4.9.1. Формација Кречњака и рожнаца, (КР/Т22)
Средњи и горњи тријас. (Т2, 3)
4.10.1. Халобија кречњак (ХK/Т2,3 )
4.11.1. Онкоиди Луња (ОЛ / Т2, 3)
4.12.1. Формација спрудни и субспрудни Ветерштајн (ВС/Т2, 3)
4.13.1. Вирпазарски доломит (ВД/Т2, 3)
3
Горњи тријас (Т3 )
3
4.14.1. Лофер Формација, (ЛФ/Т2,3 )
Лијас (Ј1
4.15.1. Онколит Пристана (ОнП/Ј11,2)
4.16.1. Mикрити и рожнаци Ливара (МР/Ј11, )
4.17.1. Лијаски Оолити Румије (ЛОР/Ј13)
4.18.1. Брече Бриске (ББ/ Ј11-3)
4.19.1. Литиотиски кречњак Сеоца (ЛС/Ј13,4 )
4.20.1. Формација Тејани (ФТ/Ј14)
Догер, малм (Ј2,3)
4.21.1. Догерски Оолити Румије (ДОР/Ј2)
4. 22.1. Формација Крњице (ФК/Ј2, 3 )
Малм (Ј3 )
4.23.1. Спрудна јура (СЈ/Ј3 1,2 )
4.24.1.Клипеински кречњак Скадарског језера (КС/Ј33)
Б) Зона Будва
4.25.1. Фаза Јасписа (ПЈ/Ј11, 2)
4.26.1. Барски калкаренит (БК/Ј12-3)
4.27.1 Оолитне брече Стари Бар (ОББ/Ј1, 2)
4.28.1. Ластва Радиоларити (ЛР/Ј2,3)
Креда (К)
4.29.1. Праевалис Кречњак (ПК/К1)
4.30.1 Бијела Радиоларити (БР/К1, 2)
19-142
19-119
19-91
19-24
15
23
25-56
25-38
26
31
33
36
39-56
39
40
44
46
49
51
53
55
57-64
57
58
61
63
65-69
65
70-84
70
72
74
76
77
79
85-86
83
85
87-89
87
89
92 119
93
96
99
102
104-112
105
108
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
5
4.31.1. Глоботрукански биомикрит, (ГБМ/K2)
Палеоген (Пг)
4.32.1 Палеогенски флиш (Фф/Пг)
4.33.1 Палеогенске Брече (Бр/Пг)
Ц) Јужнојадранска зоне
4.34.1. Формација Ујтин Поток (УтП / К24)
4.35.1. Формација Луштица (ФЛу/ К24,5)
4.36.1. Брече Крута ( БрК/К24,5)
4.37.1 Формација Волујица (ВЛ/К24,5)
4.38.1Формација Либурнија (Ли/К25,6-Пц)
Палеоген (Пг)
4.39.1. Емерзија Горана (ЕГ/Пц-Е)
4.40.1. Формације Нумулитски кречњаци (Нк/Е2, 3)
4.41.1. Префлишни лапорци (ПЛ/Е2,3)
4.42.1. Формација Јадрански Флиш (ЈФЛ/Е3-Ол)
5. Квартарне творевине (Q)
6. ТЕКТОНИКА
7. МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ
8. ИСТОРИЈАТ СТВАРАЊА ТЕРЕНА
9. ЛИТЕРАТУРА
110
113-119
113
116
120-148
120
122
125
126
130
135-149
135
137
141
142
149-150
151-159
159 -166
166 - 171
171-180
Графички рилози:
Дигитална ГК-50 Лист Подгориса 3, 1: 50 000
Дигитална ГК Лист Вирпазар, 1: 25 000
Дигитална ГК-Лист Петрова Понта, 1: 25 000
Дигитална ГК- Лист Стари Бар, 1: 25 000
Дигитална ГК- Лист Бар, 1: 25 000
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
6
1.УВОД
Рад на изради Геолошке Карте наставио се 2002 године, по усвојеном и
рецензираном Пројекту: “ Израда Геолошке карте листа Подгорица 3 у размери 1: 50 000
(ГК-50) Гриничка подела“.
Топографска подлога је урађена 2009 у У.Т.М. пројекцији. Дигиталну карту урадила је
Јапанска агенција (J. I. C. A.) кроз међународну сарадњу по заједничком програму за
техничку сарадњу Јапанске Владе и Владе Црне Горе. Ауторско право je Управe за
Некретнине. Дигиталне карте су скраћене у садржају и прилагођене нашој потреби.
Нову Геолошку карту Црне Горе, финасира Министарство Привреде а извођач је ЈУ
Републички Завод за Геолошка Истраживања-Подгорица, (Уговора бр.01-682/1 од 28.02
2002).
Израда геолошке карте, лист Подгорица- 3 базира се на Нацрту Правилника за израду
геолошке карте 1: 50 000 ( Ђоковић, 2002). Тематска геолошка карта заснована на
принципу формационе анализе, започета је 1979 године Појектом Ц1- Мезозојске
карбонатне творевине Далматинско-херцеговачке зоне. Резултати овог Пројекта требају се
сматрати изворним материјалом свих листова нове карте, јер је израда ГК-50 наставак
радова ТГК. Поред ових кориштени су и подаци са ОГК, Листа Бар 1: 100 000 као и
подаци добијени Стратиметријско-седиментолошком студијом приобалног дијела Црне
Горе.
Током истраживања коришћене су топографске основе размере 1: 25 000 листова
Вирпазар, Бар, Стари Бар и Петрова Понта, који су у оквиру Листа Подгорица 3 размере 1:
50 000.
При анализи коришћени су сателитски снимци: (Р-210, Р-211, Р-212, Р-213, Р-214, Р-215 и
Р-216). Фотогеолошку обраду терена урадио је Милоје Чепић.
У рекогносцирању и картирању као и при снимању стубова учествовали су Дамјан
Чађеновић, регионални геолог-седиментолог, Ново Радуловић петролог, Милутин Јелена
геолог-палеонтолог, Зорица Остојић регионални геолог-палеонтолог, Мартин Ђаковицћ
геолог-палеонтолог и Милоје Чепић дипл. инг. геолог.
Лабораторијски радови су обухватили: седиментолошку и петролошку обраду и друга а
урадили су их (Д. Чађеновић, Н. Радуловић); микропалеонтолошку, палеоеколошку
обраду коју су урадили Милутин Јелена и З. Остојић и макропалентолошку обраду
амонита, брахиопода, корали коју је урадио Мартин Ђаковић геолог-палеонтолог.
Хемиска анализа вулканских творевина рађена је у лабораторији Acme Analytical
Laboratories L.T.D.- Канада. Друге хемиске анализе урадио је (Д. Калуђеровић).
Графичку обраду профила, других прилога као и израду дигиталне карте ГК-50 листа
Подгорица 3 размере 1 :50 000 урадио је Д. Чађеновић и М. Ђаковић.
У израду и допуну релевантних а нових података на овом листу учестовали су и други.
Посебно су квалитетни радови геолога са стране који су са горе наведеним тимом обавили
специјалистичка запажанја на терену и у лабароториским и кабинеским анализама.
Посебно квалитетна сарадња обављена је са Др. Проф. З. Килибардом са Одељења за
Геологију, Универзитета у Индиани, Др. Шпелом Горичанин и А. Е, Црњом са Института
за палеонтологију, Научно-истраживачког центра Словеначке Академије Наука и
Уметности.
При теренским радовима, одредби и хемиској анализи вулканита и вулканокластита од
велике је важности, ангажовање др. прф. Д. Миловановића.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
7
Део података са овог терена публиковани су у важним часописима како у окружењу тако и
у специјалистичким часописима Америке и Европе (Види литературу).
Најновије резултати обилних геолошких истраживања сажето су приказани на
ГЕОЛОШКОЈ КАРТИ ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3 и кроз текстуални и
графички део овог ТУМАЧА .
Слика 1. 1. Положај листа Подгорица-3
2. ГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ ТЕРЕНА
Лист Подгорица-3 у размери 1: 50 000 (ГК-50) обухватају терен који се налази на
југоисточном дијелу Црне Горе. Захвата подручје између 19о 00' 0 и 19о 15 ' 0 источне
дужине 42о00' 0 и 42о15' 0 сјеверне ширине по Гриничу.
Терен обухваћен картом, ГК-50, и њеним Тумачем се граничи: са југа и југозапада
Јадранским морем, са истока листом Подгорица -4, са сјевера листом Подгорица -1, и са
запада листом Будва исто размере 1: 50 000.
На испитиваном терену се налази: Скадарско језеро, а са јужне и југозападне стране терен
се граничи Јадранским морем. Површина нашег листа је 567,7 км2, од којег је копнени део
367 км2, воде Скадарског језера и Јадранског мора око 201 км2.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
8
Слика 2. 1. Географски положај листа Подгорица-3
Идући од краја источног дела листа, према мору, унутрашњости терен је снажно
заталасана, изграђују га брда као што су: Чот Пелинковички (310м.), Повара (320 м.),
Бурге (298 м.), даље према северозападу уз саму обалу су врхови полуострва Волујице:
Могила (228 м.), Волујица (218 м.), Филин Туз (256 м), даље поред мора су брда Муковал
(568), Грабовац (684 м), Хај-нехај (231 м), Вељиград (497 м), Средње брдо (237 м). Поред
ових врхова на источном и северозападном дијелу терена запажају врхови који изразито
стрче у односу на сусједни рељеф као што су Врање гнијездо (631 м), Расовац (789 м),
Липоњак (1031), Камисора (1063 м), Лисичича (1276 м), планина Лисињ (1351 м) и тд.
Идући даље према унутрашњости тј. према сјеверу терен се стрмо издиже до вододелнице
између Јадранског мора и Скадарског језера гдје се налазе највиши планински врхови на
овом терену: Дебелин (1205 м.), Галаборда (1038 м.), Козјак (1427 м.), Румија (1595 м.),
Цугаголина (1297 м), Ћоротај (976 м), Весир (1011м), Ливрашник (886 м), Остовица (991
м), Арван (899), Пјаждо (933), Сто (852 м), М. Врсута (666 м), Врсута (1152 м), Бјешкеза
(924 м), Созина (995 м), Степен (568 м), Плавник (960 м), Расотац (1029 м), Троица (996
м), Орлов крш ( 927м) и др.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
9
Слика 2.2. Топоними на листу ПОДГОРИЦА-3: (2002-2003) 1. Вирпарар, 2. Сеоца, 3. Стари Бар,
4. Суторман, 5. Лисињ, 6.Созина, 7. Залив Луцица, 8. Луње, 9.Ораховачка ријека, 10. Г. Поди, 11.
Ливари, 12. Румија, ПР-I, Ћафа-Точило, ДПР-I, Луње. (2003-2004) ПР-V, Дедћи-Караникићи, ПРVI, Ливари, ПР-VII, Пинчићи-Мурићи-Ђуравци, ПР-VIII, Тејани- Могила, ПР-IX, Доња СеоцаШтавина. (2004-2005) 13. Дедићи, 14. Караникићи, 15. Пинчићи, 16. Мурићи, 17. Ђуравци, 18.
Тејани, 19. Крњице, 20. Лукићи, 21. Голик, 22. Весир, 23.Репца, 24. Бриска, 25. Морачник, 26.
Омерова Горица, 27. Бешка, 28. Старцева Горица , 29 Голубије Острво, 30. Мала горица, ПР-X,
Горње Крњице-Доње Крњице, ПР-XI, Горња Бриска. (2005-2006) 31.Веленбуси, 32. Сусташе, 33.
Зубци, 34. Сушањ,35. Турчини, 36. Брца, 37. Ђуравци, 8. Црни Врх, 39. Чањ, 40. М.Микулићи, 41. В.
Микулићи, 42. Лимљани, 43. Куће Пламенаца, ПР-XIII-Стари Бар-М.Микулићи, ПР-XIV Лимљани,
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
10
ПР-XVI Чањ, ПР-XVIII Вуказићи-тунел Созина, ПР-XIX Туђемили-Суторман, ПР-XX, М.Микулићиврх Румије, ДПР-III, Куце Пламенаца. (2006-2007) 44. Међуречје, 45. М. Калиман, 46. Славковац
Врело, 47. Врање гнијездо, 48. Књеждово, 49. Спичко поље, 50 ПР-I/06-Бисерна обала, ПР-II/06Средње Брдо, ПР-III/06 -Црни рт, ДПР-I/06-село В. Микзлићи, ДПР-III/06-Врућа ријека-Поч, ДПРII/06, Д. Село (Јасен). (2007-2008) 50. Спахићи, 51. Куње, Печурица, 53. Заљево,53. Волујица, 54.
Круте, ПУГ Ујтин поток – Горак, ДМГ-Мали Горани, ДО-Осина, ДСI -Спахици, I ПМ-Море
(Пецурице) (2009). 55. ДI/09, Пристан, 56. Пресека, ДII/09. 57.Ластија, ДIII/09, 58. Репца, Д IV/09,
59. Међуречје ДV/09. Структурно геолошки профили: А-А И Б-Б. (2010). 60. М. Буковица (ДГП
VI/2010), 61. Г. Пода (ДГП-II/2010 ) , 62., Пиљутница (ДГП-III/2010) Структурно геолошки
профили: Ц-Ц и Д-Д.(2011-2012) Геолошке реткости: 63) Локалности Тејани (66 03 111 /46 64
370), 64) Д. Брчели близу извора Јошевика (65 84 391б / 46 78 098), 65) Туђемиле (65 86 043 / 46 73
093), 66) Бријеге (65 85 436 / 46 77 824), 67) Međurječje (65 02 100 / 46 58 190), 68) Лонац (65 91
900 / 46 69 108), 69) Орахово (65 88 025 / 46 78 591), 70) Бољевићи (66 90 314/46 75 456), 71)
Суторман (65 91 900 / 46 69 108 и 65 91 066 - 46 69 591), 72) Стари Бар (65 85 436 / 46 77 824) и
73) Гвожђе Созине (65 84 637 /46 71 626)
Од поменуте вододелнице према црмничком пољу и Скадарском језеру терен се нешто
блаже спушта стварајући мјестимично карстне површи где се налазе неколико мањих
узвишења: Хумац (133 м.), Умац ( 147 м.), В. Раш (239 м), Вис (507 м), Обида (172 м),
Брчелице (357 м), Штрбина (258 м), Миса (230 м), Шишкат (398 м) и др.
Испитивани терен је сиромашан сталним рјечним токовима. Од токова треба поменути:
Међуречку, Мрковску и Врућу ријеку, Рикавац, Железницу, Бистрицу, Црмницу и
Ораховштичку ријеку које за вријеме дугих љетњих суша у свом доњем току најчешће
пресушују. Терен је углавном раздељен стрмим бујичним потоцима знатне ерозионе снаге,
поготово за вријеме кишних периода.
Западним дијелом листа пролази важна железничка саобраћајница Подгорица-Бар и дио
јадранске магистрале преко петровачких страна поред Вирпазара до Подгорице.
Подгорица са Баром је везана добрим путем који пролази кроз тунел Созине. Обалом мора
је јадранска магистрала која на нашем листу иде од Буљарица, преко Сутомора до Бара и
дање преко Добрих вода према Улцињу. Од Бара до Улциња је асфалтни пут нижега реда.
Обалом Скадарског језера, од Вирпазара до Остроса, је добар асвалтни пут. До свих села
пролазе путеви превучени асвалтом мање су то макадамски путеви, па се може рећи да и
ова мрежа саобраћајница задовољава основне потребе.
Терен је густо насељен старим и новим насељима обалом мора: Чањ, Сутоморе, Брца,
Шушањ, Добре Воде, Печурице, Куње и тд. Поред градова Бара и Вирпазара у барском и
црмничком пољу бројна нова насеља. Уз обалу језера сачувана су и обновњена стара села:
Годиње, Сеоца, Крњице, Мурићи, Ливари, Бриска, Тејани и тд. Ретка су стална станишта
према врховиома планина Созине, Врсуте, Лисиња, Румије и Међуречким планинама.
Широки платои ових планина могу се прећи само ријетким планинарским стазама.
3. ПРЕГЛЕД ДОСАДАШЊИХ ИСТРАЖИВАЊА
Терен који обухвата лист Подгорица 3; размере: 1.50 000 је проучаван од стране бројних
истраживача. До другог свјетског рата, углавном, овај трен су проучавали страни
истраживачи. Послије другог свјетског рата област приморја и Црмнице је детаљније
истраживана у склопу испитивања везаних за проналажење нафте у Црногорском
приморју. Темељна геолошка истраживања овог терена су кроз израду Основне Геолошке
Карте СФРЈ 1:100 000, Лист Бар и Улцињ К 34-63 и К 34-75.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
11
Дуг период после израде ОГК је са значајним истраживањима великог броја геолога.
Релеватна истраживања су постигнута из кроз израде Студија и обраде дубоких бушотина
за потребе нафтне идустрије, као и кроз темаске пројекте на нашем истражном простору.
Прве податке са овог терена налазимо код Е. Тиетзе-а (1880, 1884) који је констатовао
средњотријаске и горњокредне седименте у околини Лимљана, Сутормана и Туђемила,
дао неке интересантне податке о тектоници овог терена и описао појаве нафте у Црмници.
L. Baldacci (1886, 1888) даје приказ тријаских седимената и вулканских стијена између
Лимљана и Туђемила и помиње као најозбиљније појаве асфалта западно од града Улциња
(Катрани) и Плоче на западној обали Скадарског језера.
К. Hassert (1895) је описао еоценске седименте између Бара и Улциња, а помиње и
навлачење код Старог Бара и упоређује га са навлачењем које је констатовао код Котора.
Хацер је запазио да су код Старог Бара у тектонском односу кречњаци тријаса и
терцијарне творевине.
G. Bukowski (1896, 1901, 1903, 1906, 1912, 1926) је од страних истраживача дао највише
података о стратиграфији приморског дијела терена, од Будве до Бара. Израдио је
геолошку карту размјер 1: 25 000 на којој су врло прецизно издвојене поједине
стратиграфске јединице. Описао је палеозојске? седименте из околине Сутомора, тријас
околине Сушња, Петиља и Созине, јуру Спича и Илијиног Врха и еоцен Сусташа,
Железнице и Ратаца. Еруптивне стијене овог терена третира као ладинске.
А. Мартели (1904, 1908) је детаљније описао тријаске и јурске седименте Ливара и Тејана,
затим горњотријаске седименте Сутормана и Можуре и еоцен Волујице. Такође је
расчланио тријас на катове, издвојио средњу јуру на основу брахиопода у Црмничкој
крајини и дао краћи приказ тектонике Црмнице, Вирпазара, Сутормана гдје разликује три
набора.
М. Салопек (1911) је проучавао ханбулошку фауну Црмнице и сматра да иста дијелом
припада ладинском кату.
Х. Тегер (1923) описује појаве хематита, у виду сочива, у титонским кречњацима Созине и
наглашава могућност повезаности ових појава са тектонским зонама – у којима је
депонован хематит.
Ф. Космат (1924) је извршио регионалну геотектонску подјелу Динарида на геотектонске
јединице. По овој подјели у Црној Гори, су заступљене:“Јадранско-јонски комплекс зона“
“ Пиндос-Цукали зона“ и “Зона западно-Црногорског и Хрватског високог карста“. Прва
јединица је аутохтона а друге двије навлаке.
Ф. Норсsa (1929) у овом дијелу Црне Горе издваја слиједеће геотектонске јединице:
Обалске вијенце поред Јадранског мора, Цукали зону и Сјеверно-албанску таблу.
Л. Коберr (1929, 1952) је такође извршио регионалну геотектонску подјелу Динарида и дао
детаљније податке о тектонском склопу Црмнице и Созине. Он наводи да су у подручју
Лимљана и Сутормана откривени ерозијом (испод навлаке Високог крша) седименти
Цукали – Будва – Мердита навлаке.
S. Zuber (1930) описује палеогене и неогене седименте и сматра да овај терен има
краљушасту грађу. Зубeр је започео и истраживање нафте (бушењем) у Црмници, која
нафтно-геолошком погледу нијесу дала позитивне резултате.
М. Луковић, и др. (1934, 1952) сматрају да је подручје Црмнице тектонски прозор, да су у
Цукали навлаци заступљене све страриграфске јединице од перма? до карнијског ката, и
да навлаку Високог крша у подручју Црмнице исклјучиво чине доломити и доломитични
кречњаци норичког ката. Такође уаказују на постојање олигоцена у палеогеном флишу
околине Владимира.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
12
А. Фишбахер (1938) описује појаве руда мангана и гвожђа на Курилу и Муковалу, као и у
Бoљевићима – у Црмници. Генетски минерализацију мангана везује за порфирите овог
терена.
Л. Марић (1938) је такође проучавао појаве мангана и гвожђа на овом терену. Он сматра
да су наведене појаве настале растварањем из андезита и туфова у поствулканским
процесима и да су исте депоноване у матичним или околним стијенама.
Н. Quitzow (1941) је издвојио јурске кречњаке Созине као тектонску крпу, која је од
матичне румијске плоче одвојена мезозојским седиментима Сутормана и Лимљана.
Д. Стангачиловић (1952) се бавио проучавањем бентонита у Бијелом Пољу и сматра да је
лежиште бентонита везано са порфиритске изливе, који су се десили прије стварања
венгенско-касијанских седимената и који су дали материјал за њихово стварање.
Б. Миловановић (1953, 1954, 1962) даје стратиграфски и тектонски приказ терена између
Јадранског мора и Скадарскор језера. У овом дијелу Динарида издваја четири краљушти и
одбацује схватање да је Созина, дио навлаке Високог крша. Први је констатовао
средњотријаски флиш у овој области и његово стварање, везује за Црногорску орогенезу.
Нарочито је значајан његов рад из 1962 г. у коме је дао синтезу резултата нафтногеолошких истраживања од 1950. до 1962 године у подручју Улциња, Буљарице и
Црмнице. За појаву нафтних битумена у Буљарици (Б-3) и то у комаду кречњака са,
швагеринама у верфеским когломератима тврди да су аналогне појавама нафтне и
битумије у Сусташама- Цтном потоку (околина Бара).
М. Миладиновић (1955, 1956, 1957, 1959, 1962, 1964) је у низу радова приказао геологију
и тектонику приморја. У раду од 1964 г не (докторска дисертација) извршио је синтезу
својих дотадашњих проучавања овог терена и дао низ оригиналних решења овог терена
посебно у геологији терена планине Румије. Он је детаљно извршио расчлањивање
тријаса, издвојио средњу и горњу јуру, доњу и горњу креду, кредно-палеогени и еоценски
флиш. У тектонском погледу ове области издваја три јединице првог реда: 1) подручје
обалских кредно-терцијарних краљушти и бора, 2) подручје система краљушти јужне
Румије и 3) подручје румијске мезозојске плоче. За доломите горњојурске старости у зони
Зупци-Микулићи тврди да су веома порозни и битуменозни.
М. Чановић (1956, 1958, 1962, 1969 и 1970) даје приказ резултата микро палеонтолошких
испитивања језгра, бушотина из Буљарице, Улциња и Црмнице. У језгрима бушотина
антиклиналних структура констатовала је горњу и доњу креду, у оквиру палеогеног
флиша доказала је присуство олигоцена, а у фацији «Scaglia» присуство палеогана и
дубокоморског еоцена.У профилима бушотина Буљарице и Црмнице доказала је
понављање појединих стратиграфских, чланова, што указује на краљушасту структуру
терена. Задњих година у Далматинској зони, она костатује да поред откривених
седимената сенона у дубоким бушотинама су и, седимети турона као и доње креде -апт са
појавама анхдрита (“евапоритска серија“).
Р. Радоичић (1956, 1958, 1960, 1961, 1966) на ободу Зетске равнице у подручју Црмнице и
Румије, извршила је обимна микропалеонтолошка испитивања јурских и кредних
седимената. У области Румије (профил од Туђемила до Ливара).
V. Kochansky – Devide (1956, 1958) указује на присуство седимената карбона и перма у
Црном потоку код Бара, на основу бројне микрофауне – фузулина и швагерина.
М. Протић (1956) је дао преглед и резултате дотадашњих истражних бушења на нафту у,
подручју Улциња, Црмнице и Буљарице.
С. Чичић (1957) на основу извјештаја, Д. Арсића описује појаву барита у околини Спича и
врши упоређење са баритом Ковача.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
13
М. Видовић, С. Милић и Б. Ђерковић (1958) су извршили реамбулацију карте 1:25 000 G.
Bukowskog и издвојили дубоководну, глоботрунканску горњу креду која се, по њима,
састоји из следећих фација: фација рожнаца, кречњака и рожнаца, карбонатних шкриљаца,
бречастих кречњака и фације флиша.
M. Loius и F.Bienner (1958) Појаве нафте и бутумена индефикују у пермским?
творевинама Сусташа- Црног потока (околина Бара), која се јавља у геодама и прслинама
кречњака са продуктусима. Они и закључују да верфески седименти Црмнице садрже
малу количину органске супстаце и због тога се немогу сврстати у категорију матичних
стијена. Анализирајући анизијске кречњаке Вељег бријега (Зупци околина Бара), у
геодама налази се парафин без сунпора и сматрају да црни лапорци Зубаца могу бити
матична стијена.
В. Костић – Подгорска (1958) је одредила пермску фауну у Сусташима код Бара.
Б. Ћерковић (1959) је дао приказ хидрогеолошких карактеристика терена околине Бара.
Д. Цветковић (1960) испитивао је минералне сировине глине, лапорце и кречњаке средњег
тријаса за индустрију порталнд-цемента, у теренима околине Бара.
С. Градић и Б. Кошчец (1960) помињу појаву битумије у Старом Бару („идући од
бискупије према Старом Бару“) на контакту еоценских крупнозрних пешчара и
когломерата са порфиритима.
А. Павић (1963, 1967 и 1970) даје приказ геолошке грађе и тектонике терена Црмнице и
Крајине за који је у току 1961 и 1962 г.урадио геолошку картуразмере 1:25 000. Основне
геолошке податке са нашек терена детањније и обилније обрађује, корелише их, у
каснијим радовима. Палеоген у Црној Гори, посебно у нашој приморској области,
одређује у палеоценску и еоценску старост. Овим истраживаљима олигоцен није
костатован и по њему највероватније није ни развијен. Потврђено је да су палеоцен и
еоцен развијени у фацији флиша а ређе у фацији фораминиферских кречљака. Палеоцен
није раздељен на катове. Еоцен на основу крупних фораминифера, макрофосила изделио
је на дољи, средљи и горњи. Истиче да су непосредна подлога палеоцена дански, горње
мастритски пелашки седимети, ређе рудисни или и орбитоидски кречњак и бреча а још
ређе јурски или тријаски седименти.
З. Бешић, В. Вуковић и Б. Цицовић (1963) у приказу боксита Црне Горе дали су краћи
преглед боксита, приморја који се јављају између седимената горње креде и средњег
еоцена.
М. Роксандић (1964) је извршио геотектонску реонизацију у области Спољашњих
динарида и Јадранског мора према којој ово подручје припада: 1) Спољашњим Динарида
с.стр. и 2) Јадранској зони Динарских набора.
М. Н. Димитријевић (1965-66, 1967) даје приказ седиментолошко-стратиграфских
карактеристика палеогеног (горњи еоцен) флиша Јадранско-Јонске зоне. Поред детаљне
литологије, развоја флишних фација, седиметологије басена и другог истиче да правац
палеотраспорта је управан на осу басена ређе паралелан, односно са североистока и са
исток-југозапад. Басен у коме је вршена седиметација био је издужен са осом правца СЗЈИ. Ширина басена није велика. Дубина басена кретала се од преко 200 м до 400-500 м. У
области између Скадарског језера и Јадранског мора, у својој докторској дисертацији
(1967 г.) детаљно је обрадила седиментолошке и стратиграфске карактеристике
средњотријаског флиша. На основу структурно-текстурниих карактеристика, литолошког
састава, типа секвеци и др., издвојила је три пакета анизиског флиша. Доњи пакет
претежно карбонатног састава (калкаренит и калкрудит) је са, текстурним облицима
ерозионог порекла. Средњи пакет карактерише се грубозрним седометима (когломерат
преко 150 м) и појавом олистолита. Горњи интервал је теригено карбонатног састава са
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
14
интервалима ламинације течења, конволуцијом и другим текстурним облицима. Мерени
правци палеотраспорта показују разлике у когломератима и у турбидитима. Траспорт
материјала у когломератима је дијагоналам на осу депозиционог простора. У турбидитима
у североисточној зони палеотраспорт је дијагоналан или управан на осу депозиционог
простора, на југозападу правац палеотраспорта се мења и постаје логитудиналан.
З. Перовић (1967) описује појаву гвожђа на Созини, његову генезу и даје податке
детаљних лабораторијских испитивања на оснву којих, се види да је руда гвожђа
изграђена од гетита и лимонита.
Р. Радоичић (1971, 1981 и 1982) издваја периадриатску карбонатну платформу која
обухвата облас Алпа и Динарида. После деценије издваја јадранску и динарску платформу
које су одвојене Будва – Цукали басеном. Јадранску карбонатну платформу сматра као
пространо геолошко тело које се, простире на преко 800 (можда и 1000) км, трајања опште
узевши, од горњег тријаса до средњег еоцена. Истог трајања је и Динарска карбонатна
платформа која се протеже на око 600 км са ширином од 150-200 км. Према истом аутору
карактеришу је појаве интраплатформних ровова, стратиграфске празнине у јури креди и
палеогену, формирање боксита у јури и палеогену (црвени ) и бели боксит у дољној креди,
појаве анхидрита у тријасу, малму и креди.
Антонијевић и др. (1973) сматрају да је море у дољној јури у југозападним деловима
Далматиско-херцеговачке зоне било дубље на североистоку плиће, што би се саглашавало
са условима прегиба, наслеђеног из тријаса.
С. Пантић-Продановић (1975) истраживала је тријаске микрофације Динарида и на
територији Црне Горе, посебно детањно је описала тријаске микрофације са
литостратиграфских профила из Црмнице.
З. Бешић (1975) У обилном истраживању даје детаљни приказ Геологије Црне Горе са
њеним стратиграфским и фацијалним саставом и обухвата наш део терена.
М. Калезић, Д. Шкулетић и З. Перовић (1976): Дају геолошки приказ, састав и тектонику
приобалног дела Јадрана.
М. Мирковић и др. (1968-1978), дали су круцијалан допринос за регионално упознавање
геолошког развоја, кроз систематску израду Основне геолошке карте листовима Бар (К 3463) и Улцињ (К 34-75). ОГК и овог терена рађена је на размери 1: 25 000, са штапаном
размером 1:100 000 и Тумачем. Као и за целу територију наше земље ови радови укључују
и развијају бројне геолошке дисциплине, дају огроман број нових података али и отварају
нове бројне проблеме. Карта и ових листова била је постављена на биостратиграфским (за
седименте) и петролошким (за магматите и метаморфите) начелима, што је одговарало
гледиштима тог времена..
После карте има значајних радова са нашег терена, који се поред
биостратиграфских проблрма баве депозиционим просторима, механизмима, динамиком
таложења и др. Објашњени су неки важни догађаји, на платформама, падини, рову што
нам је све заједно помогло у дефиницији, основних картираних јединица (формација).
J. Обрадовић и др.(1985, 1986, 1987 и 1988), истраживали су силицијске стијене (рожнаце,
радиоларите, силициозне глинце и силификоване кречњаке) у мезозојском карбонатном
конплексу, зоне Будва. Генерални закључак је да рожнаци Будва зоне одговарају
секударним рожнацима, највећим делом настали заменом биомикрита силицијом. У
мезозојском карбонатном конплексу, зоне Будва у креди, задњих година, испитивали су
поред осталог и турбидите. Принос материјала je са уздигнутих платформних предела
(углавном Високог крша). Басен је скоро линералан, доток је дуж читавог низа кањона и
канала што даје специфичан облик траке (апон). Детањно су описане карактеристике
наслага течења дебриса (брече), турбидита (калкрудити, калкаренити и калцилудити),
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
15
пелашких карбоната басена и силицијскеих стијена. Приказан је седиментни модел
карбонатних турбидита и изнете су разлике између турбидита са силицикластитима и
турбидита са карбонатима.
Мирковић М. и др.(1985), као група геолога за геолошку карту Завода уз сарадњу са РГФ
из Београда, извршили су обилна стратиметриско-седиметолошка истраживања уз
корелацију стратиметриско-седиметолошких података са резултатима органопетрографских и органо-геохемиских испитивања битумена и керогена уз нафтногеолошку оцену приобалног дела Црне Горе. Извршено је стратиметриско-седиметолошко
снимање профила (64 стубова, укупне дебљине 108 000 м), свих откривених
литостратиграфских чланова у оквиру три структурно – фацијалне јединице (Далматинска
зона, зона Будва и Високи крш), почев од доњег тријаса до средњег миоцена. Ирађена је и
седиметолошко-петрографска обрада појединих интервала дубоких, нафтних бушотина.
Дате су појединачне и збирне вредности о дебљини свих литостратиграфских чланова
издвојених на профилима и бушотинама.. Одређене су и њихове средине седиметације:
плитководно оксидациона средина карбонатне платформе у мезозоику и делу палеогена у
Далматинској зони и Високом кршу, отворен шелф посебно у Будва зони и базенска
средина са флишним и падинским седиметима. Добре особине колекторских стијена
имају: теригено – карбонатне формације доњег тријаса, анизијског флиа, палеогна и
миоцена. У карбонатним фацијама Далматинсе зоне и Високог крша је костатовано
највеће присуство битумије (мигрирана битумија). Као могуће заштитне стијене су кредно
анхидрити хоритонт (евапоритска серија).
М. Мирковић (1988 и 1989) даје сажет геолошки састав приобалног дијела Црне Горе, за
цјеловит развој Јадранско-јонске зоне, зона Буна и Високог крша са геолошким стубовима
сваке зоне појединачно. Задње године дао је приказ литофацијалних и тектонских
карактеристика терена Црне Горе са прегледном тектонском картом по структорно –
фацијалним јединицама. На основу свог дугогодишњег истраживања не само кроз израду
Основне геолошке карте СФРЈ на простору Црне Горе издваја следеће структурно –
фацијалне јединице: Јадраско-јонску зону, зону Будва, Високи крш и Дурмиторску
навлаку.
Д. Чађеновић и др. (1986, 1987, 1992 и 1995) Датаљно описују горњи тријас на Румији,
Лисињу и Созини уз могућ локални прекид таложења у доњем делу карна, који одмах
започиње платформним карбонатима, без Рабеља. То су углавном кречњаци,
доломитисани кречњаци и доломити, дебели више стотина метара. Овде детаљно описује
и издваја Спрудни и субспрудни Ветерштајн, дебњине 560 м, (претежно кречњаци
спрудних фација и продукти њиховог разарања), бочну формацију Вирпазарских
доломита (350 м), затим Лофер Формацију са 750 метарских циклотема које се
наизменично смењу, градећи стуб преко 1050 м дебеине. Старост лоферске јединице на
профилу Стари Бар (поток Мајлика) је и карнијска (Б. Мирковић), поред до сада познате
норик и ретске старости.
М. Димитријевић и М. Димитријевић (1989 и 1995) допунили су ранија истраживања
анизијског флиша. Они закључују да видљиве димензије басена паралелно са обалом
износе 40-50 км, управно на њу око 15 км. Рекострукција турбидитног басена урађена је
по Welker Mutt-овом моделу (1973). Депозициони систем граде три међусобно мање више
паралелна система лепеза, управна на пружање тектонског оквира. Најбоље је развијен
средишњи систем Црмнице; северозападно од њега је слабије изражени систем Будве и
југоисточно је систем Бара, који се само назире. У њиховим аксијалним деловима
депоновани су конгломерати у каналима и бочно, на крилима, ситнозрни седименти. У
когломератима црмнице издвојили су депозиционе секвеце типа А, Б, Ц и Д. Дискутовани
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
16
су типови запуне канала ,сам њихов редослед на полукружно уздужном профилу система
лепеза.
Ш. Горичан (1994) извела је значајна истраживања о јурским и кредним радиоларијма,
биостратиграфији и седиментој еволуцији Будва зоне. Њена докторска теза обухвата и
детаљну обраду профила: Бар, Стари Бар, Чањ, Дин Врх као и других са или уз границу
нашег листа. Установила је близак однос између седиментације и тектонске активности
платформе Високог крша и фацијалне еволуције у суседном Будва басену. Хетаншка до
синемурска калцитом сиромашна "Passée Jaspeuse" поклапа се временом слегања маргине
платформе Висог крша. У пленсбашком као и у доњнем тоарском кату цео басен био је
обележ, реседиментованим карбонатима (Барски Кречњаци). Затрпавање Будва рова је
нагло прекинуто појавом радиоларита (Ластва Радиоларити). Максимално проширење
радиоларита је постигнуто у окфорд и кимериђу, када је платформна маргина оштро
одељена од великог гребенског комплекса (спрудна јура). У касним титон, дубоководна
сукцесија показује прелаз од силикатног до карбонатног таложења (Праевалис кречњака).
У доњој креди до краја барема, опет, сукцесија такослојевитих радиоларита (Бијела
Радиоларит), постепено замењују пелашке карбонате и трају до турону. Шпела Будва
басен разликује од осталих Тетиских басена, нижим процентом карбоната у горњо
јурским и кредним секвенцама.
М.Д. Димитријевић (1995) даје ситетизован приказ геологије терена (103 173 км2), и
геологија целе Црне Горе. Основа његовог рада су анализа, допуна, синтеза, коментари и
друго резултата. Димитријевић допуњава резултате ОГК са новим истраживањима,
сугерише промене, указује на релеватна решења и друго. У овом истраживању дао је
општу поделу терена у којем наш простор припада Периадријатичком ободу:
Јужнојадранска зона и Динаридима с.стр.: Зона Будва и Далматиско-херцеговачка зона.
По наведеним тектоским јединицама дао је опис односа, сажету литологију,
седиметолошке, биостратиграфске карактеристике основних јединица по старости као и
њихово распрострањење. Геологију и са нашег листа допунио је новијим нафтним
истраживањима и тд.
В. Радуловић (2005) открива нову врсту ринхонела плинзбашке старости у локалности
Ливара.
Н.Чађеновић и Н. Девић 2005 у седиментима горњег тријас простора планине Румије описали
су величину и врсту испуна палеокарсних форми настаких за време краћих или дужик
емерзија, које указују и на климатске особине у овом добу.
З. Килибардаи др. (2006, 2009 и 2010) докуметови су веома интересантну фацију
цереброид оолита, откривених на северним обронцима планине Румија (Тејани).
Издвојено је пет врста цереброид оолита са текстурним, структурним особинама које се
односе на величину, паковање, структуру језгра, омотача и друго. Цереброид оолитна
фација формира се у плиткој, мирној води, хиперсланој лагуни где цереброид ооиди расту
током топлимх и сувим периода када се због испаравања повећава коцетрација не само
карбоната (sabkha environment). Килибарда са другим задњих година је дао и
депозицијони модел за Јадрански флиш (средњи еоцен-средње миоцен) у ували Црњак.
Д. Чађеновић и др.(2005, 2006 и 2008 ) на тереу од обале Скадарског језера до врхова
планине Румије, Созине, Лисиња и преко лоферског горњег тријаса, без угловне
дискорданце су разчланили “нормалну” доњу јуру као депонате, различитих депозиција.
Кровина лофера је силификовани карбонат, рожнац, биокластични пакстон; оолитни,
пакстон/грајстон; литиотиски лијас као и хоризонт карбонатних бреча. По њима касно
лијаска или/и догерска старост. је Брахиоподско-криноитске јуре. Догерски Оолити
Румије су преко различите лијаске подине. У овој области издвојили су дебелу сукцесију
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
17
(570 м) од смене метарских до декаметарских циклуса, неједнаког развоја, преспрудних,
изаспрудних фација као и клипеинске кречњаке Скадарског језера. По њиховом
истраживањима разликују се оолити лијаса од оолита догера или и доњег малма.
Јединствен платформни простор, а тиме и јурско/кредна карбонатна платформ, овог дела,
Динарида изнова (барем у једном њеном делу) се формира почетком догера са главном
масом оолитног песка. У титону је дошло до, продубљавања и уједначавања дубине на
целом платоу Румије. Задње године разјашњен је систем платформа -басен на терену од
Вирпазара дуж,обале Скадарског језера, падинама Румије до обала Јадраског мора.
Дифинисане су типске фације (21) са основу литолошких особина, седиметних структура,
типова зрна, садржаја биоматеријала и другог за време од горњег тријаса до малма.
Утврђене су тразгресије у синемуру, тоару и средњем келовеју а регресије у рету,
плезбашком и батском кату. Издвојени су стратиграфскм низови секвеци које леже на
трансгресивној површини и низови чија се гранична површина формира максималном
морском поплавом (Lowstand System Tract-LST и Highstand System Tract-HST).
Литостратиграфска корелација урађена је између плитководних платформних карбоната
горњег тријаса (Лофер формација) и дубњих депоната исте старости у Будва басену
(Халобија кречљак), између платформног плиткомаринског лијаса, догера и малма
(Формација Сеоца, Оолити Догера Румије, Спруднa јурa ), потопњене платформне
маргине у лијаса (Микрити Ливара. Оолити Лијаса Румије,Формација Тејани) са
басенским јединицама (Фаза Јасписа, Барски Калкаренит, Оолитне Брече Старог Бара,
Ластва Радиоларити).
A.E., Црње и др., (2006, 2008 и 2010), сматрају да простор планине Румије, представља једну
од најбоље сачуваних доњојурских прелаза од платформе до базена у Динаридима. Описују две
комплетне доњо јуруске сукцесије (Тејани и Ливари) и комплементарне плинсбахиан-тоарциан
сукцесију (Сеоце). Фацијалне нагле промене на карбонатној платформи су у корелацији са
променама фација у Будви басену. На овакве догађаје посебно утичу промене које прати нагло
потапање уз Т / Ј граница и у касном плинсбаху - горњем тоарциану. Аленка Е. Црње и др,
наставњају истраживања на нашем терену са студиозним сценаријем за смањење
карбонатне реподукције широм Т/Ј границе у Будва басену. Приказани су два детаљна
стратиграфска стуба из локалности Бара и Чања. Стубови садрже криве са стабилним угљеником,
изотопом кисеоника, садржајем карбоната и са позицијом радиоларских остатака. Радиоларије су
из Globolaxtorum tozeri зсоне, профил Чањ и Canoptum merum зоне, профдил Чањ и Бар.
Ово истраживање представља темељну, реперну, документацију о изненадном прекиду
карбонатних талога преко тријас-јура граница у дубокомаринском окружењу. Брз пад
карбонатног садржаја на граници Т/Ј и од 90% дошао је паралелно са снажном тразгресијом,
смањем океанске засићењности у односу на калцијум карбоната, што је директна последица
повећаних CO2, SO2, и CH4 ипулса.
T. Mikes и др. (2008) истраживали су крецњачке нанофосиле, седиметацију младих
флишева у спољашњим Динаридима (Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Црна
Гора). У Флишу око Заљева одредили су горњи бурдигал до дољи лангиски кат, два
примерка Helicosphaera ampliaperta (опсега NN2-4) у заједници са другим врстама неогена
(Calcidiscus leptoporus, C. premacintyrei and possiblyalsosix-rayed Discoaster spp.).
Д. Чађеновић и др.(2010 ) испитивали су горњoкредне карбонате Јужнојадраске зоне од
Крута, Бушата, преко, Лесковца, Куња, Заљева до ваода Јадрана. Плиткомарински
горњокредни карбонати ( дебљине 1450 м), издељени су на јединице: Ујтин Поток,
Луштица, Брече Крута, Волујица и Либурнија. Горњи део кредне је без рудиста појављују
се: пелашке фораминифере, цијанобактерије Decastronema barattoloi (DA CASTRO),
гастроподи, остракоде, бриозоа, ехинодермати и друго које упућује и на данску старост.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
18
Јединице су део Карсне Групе са честим стратиграфским празнинама. У метарским
циклусима са оплићавањем навише продирање карста је не више од 0,3 м. Циклус се
обично дешава у Миланковићевој временској скали, (око 41 000 година). Значајан
регионални догађај је изложеност платформе субаерској средини у времену кампана (око
75 Ма). Друга седиметна празнина која траје сод креде (око 67 Ма) и до почетка лутетског
ката (52 Ма) планетарног је значаја. Исти аутори истраживали су карактер ове емерзијаје
преко различте горњокредне подлоге која је обележена тапетама микрокодијума,
палеокарстом доста често и бокситом. После тразгресије наново, повлачење копна, у мору
се таложе нумулитскеи кречњаци. Јединица је од средње до дебелослојевитих, скелетних
пекстона до рудстона са карактеристичним фосилима за средњи еоцен (лутетски кат) и
ретким врстама из горњег батонијана-доњег до средњег приабониана (Nummulites atacicus
Leymerie, SBZ-18 -19). Богата фораминиферска заједница током целог стуба јединице
указује на промене депозиционих простора кроз дату старост. Префлишни лапорац је
преко грудвастих горњоеоценских кречњака. Дирекна граница (тврдо дно) је са елеметима
кондезоване фауне и седиментације (глауконит, маганске превлаке, пирит, и тд). Посебна
пажња посвећена је палеогеним турбидитима који су издвојени као Јадрански Флиш. У
овој јединици дефинисане су фације турбидитних трогова, средине депозиције,
биостратиграфске, палеоеколошке карактеристике сам палеотранспорт и друго. Старос
флиша је горњо еоценска - пријабонски спрат, више и млађе олигоценска, (горњоеоценска
фауна углавном преталозена). Дефинисали су творевине средња лепезе, доњe (спољне)
лепезе и горње унутрашње лепее са каналском фацијом.
Hans-Jürgen Gawlick, Spela Gorican, Sigrid Missoni, and Richard Lein (2012) испитивали су
време распада анизизиске платформе на нашем терену. По њима касно анизијска
платформа потонула је у илирском кату тако да је и појава радиоларита последица
отварања Неотетиског океана.
Д. Чађеновић и др.(2014) у карбонатима анизика у југоисточној Црној Гори, итдвојили су
две средине депозиције. Карбонате пелсона као плиткомаринске платформне творевине са
циклусима око 1 метра, оплицавања навише (Формација Равни). У њима је и структура од
спрудних метазоа, прва појава биохерми спрудотвораца после великог изумирања, преко
границе П/Т. Максималном поплавом (241,5 Ма), кроз илир, карбонати су уведени у
средине под утицајем пелагијала (Булог). Сталним тектонским покретима и променама у
рељефу дна, на нестабилној падини, долази до брзе смене нормалних пелашких
цефалоподских кречњака са интраформацијским бречама, пиперитима и "rosso
ammonitico“. Нагли пад карбонатне продукције по њима је истовремена са порастом нивоа
мора, крајем илира (238,5 Ма), који доводи до отварања Неотетиског океана.
Д. Миловановић и други (2014) издвајају фацију пиперита у југоисточној Црној Гори.
Дали су њен настанак (генезу), локалитете, разлике како у величини вулканских класта,
њиховом саставу, типу заваривања, проценту вулканских комада тако и у облику и
величини пиперитског тијела у карбонатном меком муљу (домаћину).
*******
У времену од 1950-1962 године Предузеће за истраживање нафте «Црна Гора» их Бара је
изводило дубинско истражно бушење на нафту у подручју Црмнице, околног терена
Улциња и Буљарице. На подручју Улциња избушено је 5 дубоких бушотина (U-1, U-2, U3, BG-1, Mo-1) и четири плитке бушотине (Us-2, Us-5 i Us-6). Појаве битумије набушене
су бушотинама U-1, U-2, BG-1 i Mo-1, а појаве гаса у бушотинама U-3 и Mo-1. У
бушотинама BG-1 и Мо – 1 набушен је анхидрит чија се дебљина креће око 400 метара.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
19
У подручју Црмнице избушене су двије дубоке (С-1 и С-2) и двије плитке (Сs -1 и Сs-2)
бушотине. Појаве нафте констатоване су у више интервала у бушотини С-1, а мање у
бушотинама Сs -1 и Сs-2, док су појаве гаса набушене такође на разним дубинама
бушотина С-1, С-2, Сs -1 и Сs-2.
На основу резултата дубоких истражних бушотина давно као и данас рекоструишемо
геолошку грађу Јужнојадранске зоне.
И на основу података истражних бушотина (С-1 и С-2), Мирковић (1989) износи
препоставку да аплитуда навлачена у Црмници износи око 20 км. Мирковић дели креду
ове зоне у два дела. Доњи део као платформни развоја креде са изграђен је од анхидрита
доње креде и старијих горњокредних кречњака и доломита набушеним у дубоким
бушотинама Мо-1, Бг-1 и Бк-1.
M.D. Димитријевић ( 1995) истиче да су најстарији познати седименти ове зоне одређени
су у бушотини Мо-1, непуних 10 км северозападно од Улциња, и БК-1/2/ на југозападном
делу полуострва Луштица (Златна лука). То су доњокредни до ценомански кречњаци у
смени са анхидритом (посебно у нижим деловима); сматра да је анхидрит дебео и до 4?
км. Они навише прелазе у банковите сиве доломите у смени са калкаренитима, па затим у
око 250 м сенонских карбонатних бреча.
Димитријевић анализира и новије истражне радове дубоке истражне бушотине ЈУ-1 уз
помоћ фодовског материјала Завода (обраде Д. Чађеновића и Б. Мирковић ) и извора
ИНА-Нафтаплин. Износи занимњиве подакте о суцексији у јадрану кроз анализу ове
бушотине, указује да нема детаљнијих података о склопу миоценских творевина и на
постојање више сукцесивних фаза подвлачења јадранске плоче под Динариде током
терцијара.
4. ПРИКАЗ ОПШТЕ ГРАЂЕ ТЕРЕНА
Област коју обухвата лист Подгорица-3, размере 1: 50 000 је сложене грађе, у
стратиграфском и у тектонском погледу. На овом малом простору уочавају се велике
фацијалне разлике у оквиру истог стратиграфског одељка. Серије седимената имају
зонарни распоред, пружање СЗ-ЈИ и општи пад према сјевероистоку. Трасе дислокација,
којима је испресецан терен, имају пружање СЗ-ЈИ, а равни су им нагнуте према
сјевероистоку. Ова територија Црне Горе са околином се састоји од делова; Динарида
с.стр. и Периадриатичког обода.
А) ДИНАРИДИ С.СТР.
У оквиру Динарида с.стр., јавњају се: Далматинско-Херцеговачка Зона и Зона
Будве. У грађи ових зона учествују седиментне стијене (карбонати и кластити) и знатно
мање вулканске стијене тријаса, јуре, креде, терцијара и квартара.
Доњи тријас (Т1) је престављен пјешчарима, лапоровитим шкриљцима и
доломитима са остацима сајске и кампилске фауне. Откривен је у предјелу Црмнице,
Чања, Спича, Сусташа и тд. Доњотријаске творевине су карактеристичне за целе наше
Динариде као и делове неких других јединица, дебљине су до 200 м.
4.1. „Сајски кластити“ (СК/ Т12,3)
Дискордантно преко, вероватно палеозојсе подлоге, започиње мезозојски циклус
седиментације у плиткомаринским условима са депоновањем пешчара, алевролита и
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
20
глинаца. Монотона смена глинаца, алевролита саја прекидана је хоризонтима оолитних
пешчара. Континуиран је пријелаз из доминантно силицикластичне седиментације доњег
скита у карбонатне и лапорце кампилске старости (Биотурбатна формација), преко
оолитних регресивниф фација (сл.4.1.1).
Јединицу „Сајски кластити“ је про итдвојена на ГК-50, Лист Пријепоље 1, одакле је име
пренешено на наш терен.
Сајски кластити као најстарији талози,највероватније преко перма развијени су у
изолованим малим басенима заосталим у атару Црмнице: испод брда Оштрика, Брчела на
простору Црног кама до Дољнег Краја у узаној зони од Мишића преко Пероша до испод
Хај–Нехаја. Даље су развијени у приморском дијелу терена, тј . у Зони Будви на јужним и
сјеверним падинама Велиграда у подручју Спича око Чања у атару Сусташа и тд. Врло
често су у тектонском односу са млађим едиментима.
Два су боље откривена локалитета ових творевина Д. Брчела и југоисточн руб
Вирпазарског поља (Лимљани). Први локалитет због литостратиграфских карактеристика
и посебно пелеофаунистичких особина, (обилни доброочуван амонити) је геолошка
реткост.
Стуб у Д. Брчела почетком (до 19 м) чине фације танкослојевитих, алевролита и пешчара
са сталном сменом листастих глиновитих и силтних седимената. Пешчари су углавном
ситнозрне стијене са фином хоризонталном ламинацијом. Паралелна ламинација те
градирање, ритмичност у пешчарима и алевролитима, указују на периоде јачег приноса
теригеног седимента. Оштра доња слојна површина са континуираним прелазом уз
слабљење енергије свједочи о брзом јењавању дотока после наглог почетка.
Слика 4.1.1. „Сајски кластити“ Д. Бргела (65 84 391 / 46 78 098).
Пешчарски прослојци су на растојањима 0, 5 до 2 м. На доњим површинама при крају овог
дела стуба, у пешчарима су и трагови ерозије талога услед усмереног тока, паралелног са
подлогом. Текстура утискивања указује на већу количину материјала нагло исталоженог
поврх меког најфинијег муља. Ерозијом горње површине паралелно ламинирани сетови
формирају се као типови слојевитости после снажнијих дотока класта, а мање као
последица оцилације подводних таласања.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
21
Од теригених седимената доминатни су: лискуновити ситнозрни пешчар, кварцни пешчар
и алевролити.
Лискуновити ситнозрни пешчари су са сменом ламина сличне до идентичне структуре.
Смеђасте глиновито лапоровите ламине су са више најфнијег талога са ријетким ситним
(око 0,06 мм) кородираним зрнима кварца, љуспама лискуна и серицита и минералима
глина (тамна непровидна материја). Ове ламине смењују се са свијетлосивим ламинама, у
којима је пар пута више теригених зрна кварца, љуспи серицита и других лискуна.
Кварцна зрна су често субугластог облика са ретко микрокристаластом силицијом, која
изграђује везиво. Доминирају полузаобљена зрна, кварца и луспице лискуна. Прелаз из
ламине у ламину маркиран је са тамном непровидном материјом. Ситна зрна кварца и
друга теригена материја концетрисана је дуж микростилолитских шавова и прслина стене.
Кварцни пешчар изграђује: кварц, одломци седиментних и метаморфних стијена, лискун и
фелдспати и карбонатни фрагмети. Величина зрна варира у границама од аренитских до
алевролитских димензија, средња величина зрна је око 0, 15 мм. Кварцна зрна су бистра
ретко са скрамом тамних инклузија, угластох до субугластог облика. Кварц има најчешће
процентуално учешће око 65%. Мусковит је у љуспицама, после кварца најзаступљенији
састојак. Фелдспати су распаднути и јако ретки. Фрагмети карбоната су тамни оолити и
светлосиви класти спаритског калцита. Учешће карбонатних класта је око 5 %. Између
зрна је и микрокристаласта силиција која је извучена из кварцних зрна. Везиво је порно
или на контакту зрна, силициско, глиновито и или гвожђевитог састава.
Ова монотона смена глинаца, алевролита и пешчара прекинута је хоризонтима дебљине и
до 1м (пакет 5, Сл. 4.1.3) средњеслојевитих оолитних карбонатних пешчара. Слојевити
оолитни пешчари су у смени са танкослојевитим глиновитим, алевролитским или и
песковитим седиментима. Више карбонатни седименти су добро услојени смеђесиви до
светлосиви ооидни или и биокластични grainston (СМФ 15, 11). Микрофосилни садржај је
редак и нетипичан за старост. Стене су средње слојевите до дебелослојевити (дс = 0,2 м до
0,5 м).
Промена у измени литофација је условљена чешћим сменама регресивно-трангресивних
циклуса. У првим слојеви регресије (песковито оолитичним карбонатима) запажа се
нејасна градациона слојевитост и горњи интервал паралелне ламинације. Стијене су
изграђене од нормалних ооида (неколико ламина), уједначене величине који су по облику
правилни сфероиди (Слика 4.1.2.). Ламине ооида су разорене, њихова првобитна
структура је лоше и ретко очувана. Ооиди доњо тријаске старости су и са високим
садржајем ооида. Оолити су средњег пречника око 0, 25 мм. Облик ооида обично је
лоптаст. Дебљина ламина према дебљини језгра оолита је углавном разорена услед
рекристализације, ако је очувана мања је од језгра. Ретка су тамна крупна зрна
поломљених оолита са фино ламинираном микритском кором која је и неколико пута већа
од језгра. Језгро је од различитих биокласта, ехинодермата и пелитоида, микритских зрна,
често и од хексаедара пирита. Порозитет или садржај цемента је значајан око 22%.
Средњи садржај песковитих састојака (кварц, лискун) је око 10 %, скелетних зрна око 5%.
Рекристализација измењује и хемијски састав (арагонит у калцит; калцит у доломит) али
је и сачувана првобитна структура карбонатне стијене (песковити оолит). Велики број
оолита је измењеног састава и облика тако да се јављају обилно: поломљени,
регенерисани, спин и други деформисани ооиди.
Реседиметација оолита је разлог њиховог измењеног првобитног облика, велике
изломњености, промене кристалационе структуре и другог. Језгро оолита је и више пута
изменјено рекристализацијном, каснодијагенетском доломитизацијом, што је резултирало
до 300 микрона великог калцитског или и доломитског кристала на месту оолита.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
22
Ооидна зрна се разликују по унутрашњој грађи, обликом и другим својствима. Оолитични
седименти садрже ооиде које имају бодљу (spiny ooids) која се налазе близу тачке
контакта између зрна. Јављају се и деформисани оолити са блоковским спаром преко
целог оолита или у језгру. Кристализација је обухватила и кору чији је само рубни део
сачуван, од тамног микрита. Јављају се и полумесечасти оолити (half moon and shrunken
ooids) скршени регенерисани оолити (broken and regenerated ooids ) и искривљени оолити
(distorted ooids).
Слика 4.1.2. „Сајски кластити“ Д. Бргела, оолитна фација.
Разноврсни облици оолитних зрна су резултат дијагенетских промене у новој батриметији
током литификације.
Појава ооидних слојева дољнег тријаске подразумевау следећи ток догађаја: (1) висок
нивоа мора и силицикластичну депозицију, (2) смањење нивоа мора и делимична ерозија
раније депонована силицикластита, (3) Обнављање нивоа мора кад оолити са другим
зрнима после ерозије прекривају морску површину и (4) поновљен високи морски ниво
раста и настанак силицикластичног таложења. (Сл 4.1.3Б).
Слика 4.1.3. „Сајски кластити“ Д. Бргела. А. Стуб. Б.генеза седимента и Д. Седиментна
стратиграфија
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
23
Детаљнијим истраживањима је утврђено да се оолитне фације формирају на врху секвеци
са оплићавањем навише (shoaling-upward sequences) у периоду релативног пада нивоа
мора (relative sea-level drop), а заузврат су покривени транзгресивним морским
силицикластичним муљевима.
Седименти теригеног састава таложени су у нешто дубљем (дисталном) делу шелфа, на
спољнем дијелу нагиба према басену. Ситнознасти и средњезрнасти пјешчари са ооидима
су продукт проградације талога. Услед високог енергетског режима при таложењу у
плитким срединама шелфа (проксимални део унутрдшег шелфа) онемогућена је
акумулација глина, осим у облику танких прослојака. Карактеристично је и таложење уз
ерозију, после које је запуна брза са разним реседиметом од вишег плиткомаринског
појаса (оолитни прудови). Појава оолита, у доњем тријасу, врло је интересантна.
Плиткомарински појас, дубине око пар метара, је место настанка ооида који су обилно
разнесени у дубље делове.
Са локалитета Д. Бргела прикупљена је значајна амонитска фауна, са великим бројем
примерака, али малим бројем врста. Одређене су следеће врсте: Wyomingites aplanatus,
„Flemingites“ bannockensis, Meekoceras gracilitatis, „Hedenstroemia“ hyatti, Aspenites acutus,
Pseudosageceras multilobatum, Clypeoceras superbum и Submeekoceras cf. mushbachanum.
Доњотријаска старост ове локалности је и раније позната у литератури и представља
једини описани локалитет са амонитском фауном ове старости у европском делу Тетиса.
Обиље амонитске фауне чини га погодним за стратиграфску корелацију са локалитетима
исте старости у много ширег подручја; Азији и Северној Америци.
Досада нађена макро и микро фауна не само у овом локалитету, указује на олењошку
старост.
4.2. Биотурбатна формација (БТ/Т12)
Биотурбатна формација је први пут под овим именом издвојена на Златибору још
на почетку рада на ТГК (М.Н. Димитријевић и др., 1980). Ово име је због присуства
биотурбација, одн. фукоида ("würstelkalk"). Корелисана је са најнижим делом алпског
мушелкалка. Формација је картирана и у Црној Гори, на терену Камене Горе, одакле је
име пренешено на лист Подгорица-3.
То су углавном финозрни талози свугдје садрже загонетне трагове енигматичне форме
«ризокоралијума».
Бројне су локалности развоја овог доњег тријаса који се јавља на ободима Вирпазарског
поља (Брчели, Сотонићи, Буковик, Лимљани, брдо, Кољ, М. Раш и тд). На приморју,
јављају се у атару села Сусташа, испод Ђурмана, око Хај Нехаја, Заграда, Чања и тд.
Средња дебљина јединице је око 119 м. Почетком стуба смењују се танкослојевити
лапоровитим често само грудвасти, ламинирани, микрити између којих су прослојци
алевролитског и ситно пјесковитог састава.
У локалности Лимљана као и другде, у финозрном калцитском муљу су крупне
биотурбације, дужине пар дцм и дебљине пар см. Карактеристична је метарска смена
лапоровитих микрита са измењеним потпуно дехомонизованим најфинијим муљем услед
активности муљоједа. Ове партије од густо збијених трагова муљоједа у сивом
мјестимично грудвастом микриту личе на калцирудите због ових биотурбација (сл.4.2).
Стијене даље у стубу су: пјесковито лапоровити микроспарити, лапоровити
микроспарити, интракластично пелитоидни микроспарити са биотурбацијама ретко
оолитични или и слабо пјесковити микроспарити. Некарбонатна компонента брзо изостаје
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
24
јер су ријетки импулси са доносом најфинијег теригеног зрна (кварц, лискуни и глина).
Сиви слојевити 5 цм - 30 цм рекристалисали vekston и pekston су са ситним кршом
танкољуштурастих шкољака, остракода, гастропода и фораминифера. Унутар и ових
дијелова стуба је хоризонт, дцм дебљине,са густим хоризонтално распоређеним
биотурбацијама. Лапоровити микроспарити и пелмикроспарити (vekston), су обогаћени Fе
– материјом, смењују се са танкослојевитим руменосивм слабо пјесковитим и грудвастим
лапорцима. Слојеви су фино ламинарне грађе. Карбонатна материја у овом случају је
подређена. Нерастворна црна материја је од оксида или хидроксида гвожђа,
лимонитисаних зрна пирита или од органске материје. Слабо пјесковити ооспарити су
сиви слојеви дебљине око 30 цм у смени са тамносивим грудвастим мање или више
лапоровити vekston.
Слика 4.2. Биотурбатни кречњаци Лимљана
У Сусташама стална је смена и средње до танкослојевитим тамносивих (црних) микрита и
ламинираних песковитих микроспарита са битуминозним лапорцима.
Стуб Биотурбатне формације у локалности Средње Брдо дебњине око 100 м. Првих 25 м
граде танкослојевити сиви и тамносиви слабо песковити више лапоровити карбонати који
садрже исту фауну канпана, одређени као слабо песковити биопелмикроспарит. Идући ка
повлати, дебљине пар м су жутосиви до зеленосиви, танкослојевити карбонати
(доломити) у смени са лапоровитим прослојцима, глинцима и алевролитима, који прелазе
у средњеслојевите касно дијагенетске доломите, доломитичне биоинтрапелмикроспарите,
тешко видљиве слојне површине. Они се смењују са партијама такослојевитих
лапоровитих микроспарита у пакет дебњине 50 м. Стуб завршава са пакетом, око 30 м,
изграђен је од жутосивих до зеленосивих, танкослојевитих карбоната (доломити) у смени
са прослојцима лапоровитих карбоната, глинаца, ретко и алевролита. Биотурбације
редовне од почетка до краја профила као и у другим локалностима.
На брду Бујаци преко Биотурбатне јединице из Лимљана су банковити и дебелослојевити
калкаренити, детритични сиви и сивозелени биокластични кречњаци и често микробрече.
Кластити Бујака јављају се као већа сочива унутар типских доњетријаских седимената. У
микробречама се налази преталожена микрофауна перма.
У завршним хоризонтима доњотријаске серије у подножју брда Коњ, М. Раша, Лимљана,
и Хај-Нехај јављају се мање партије слојевитих, сивих и смеђих, а мјестимично
црвенкастих трошних алевролита преко јако испуцалих карбоната (доломита) који су
дјеломично пјесковити.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
25
Депозиција стена Биотурбатне формације одвијала се у плитком епиконтиненталном
мору, на шелфу, у мирној, заштићеној средини уз слаб теригени доток и повремен утицај
тајдалних струјања.
У седиментима Биотурбатне јединице а посебно у локалности: Сусташе, Чања и Лимљана
се налази фосилна заједница: Claraia clarai, Pseudomonotis cf. Relleri, Andontophora
(Myacites) fassaesis, Glomospira? Sygmoidalis, Meandrospira inlia, Coelastylina cf. werfensis,
Turbo rectecostatus, Naticella costata, Gervilia sp., и остракоде, крш, ехинодермата,
гастропода, која указује на канпилску старос.
Средњи тријас (Т2), је откривен на пределу Далматинско-Херцеговачке зоне и
Зоне Будва. Велика фацијална диференцијација је изазвана средњетријаским рифтингом
континенталне коре, стварањем океана и његовим затварањем које је трајало и кроз
терцијер. Са крајем ладиника, током горњег тријаса и јуре у овом делу Динарида
успоставља се сложен, систем платформа–басен са сачуваним прелазом од платформе до
басена.
Анизик (Т21) је таложен на јако диференцираном подручју. Почетком анизика
динаритске зоне тону и формирају се творевине трога; дисталније флиш и проксималније
конгломерати. Теригени седимети се могу пратити углавном само у уској фронталној
зони. У овој старости таложе се и плиткомарински платформни карбонати као и
дубоководнији светло до тамноцрвени, грудвасто-нодуларни кречњаци. Седименти
анизијског ката су посебно откривени на предјелу Црмнице јужним падинама Созине и
Румије.
4.3. Флиш Туђемила (ФТ/1,2Т21)
Флиш је значајан анизиски депонат на терену. Давно је изпитиван и овако називан: (Б.
Миловановић, 1954; М. Н. Димитријевић, 1964 и 1967; Димитријевић и Димитријевић,
1989) због чега је и задржано име картиране јединице. Најзначајнија локалност су
Туђемили, затим зоне око Чања, Хај Нехаја, Међуречја, Старог Бара, Сусташа, Лимљана,
Бујака, Сотонића, Буковика, Брчела и тд. Подину флиша чине седименти доњег тријаса, а
повлату проксимална грубокластична фација (Конгломерат Црмнице).
Дебљина флиша варира од пар десетина метара (пројсимални дио) до близу 300 м у
дисталном дијелу басена. Промењива је и девљина основних литофација, слојева.
Песковити слојеви често су јако танки (2-3 цм), најчешће дебљине су 10- 30 цм. Пелитски
слојеви такође могу бити мале дебљине (1-2 цм), најчешће су у пакетима дебљине 30-40
цм. Калклитити, детритичне карбонатне стијене представљају процентуално најважнији
литолошки члан формације. Основна теригена компонета калклитита су фрагменти
карбонатних стијена, оолити, микрофауна и силициско теригена компонента. Везиво је
калцитски или глиновити (лапоровити) муљ. По гранулометриском саставу издвајају се
микрокалцирудити, калкаренити и калцилутити. Најбројнији су калкаренити који због
разлике у саставу одређени су и као: песковити калкаренити, оолитични калкаренити и
песковити оолитични калкаренити. Градациона слојевитост је једна од најчешћих појава
ових слојева. Обично је нормална простог типа. Највиши делови слоја понекад садрже и
ламинацију маркирану променом састава или бојом седимента.
У финозрним калкаренитима не само у локалности Туђемила веома честа је вијугава
слојевитост (конволуција). Коса слојевитост благог угла и малих размера везана је за
финозрне калкарените. Текстуре механичког порекла, на површинама слојевитости
јављају се веома често до спорадично зависно од локалности до локалности.
Карактеристични су облици настали ерозиом дна услед самих мутних токова (отисци
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
26
трагова течења, отисци трагова вирова, ерозиони канали), као и текстуре настале
кретањем различитих предмета по дну (отисци трагова кратког усецања, вучења и
продирања). Трагови утискивања и клижења су релативно ретки. На горњим површинама
слојевитости јављају се и трагови таласа, настали течењем и осилацијама (Сл.4.3.2.) Поред
механичких текстура посебно су чести и биоглифи (Сл.4.3.3.) нарочито у Туђемилима и
око Хај-Нехаја.
Слика 4.3.1.Флиш Туђемила.
Аренити (грауваке ) заузимају значајно место, у овој јединици. Сви испитивани аренити
концетрисани су у пољу граувака и то у главном близу границе са фелдспатским
граувакама. На основу финих разлика издваја се неколико подгрупа граувака као што су:
грауваке са спарикалцитским цементом, лискуновите грауваке са садржајем лискуна више
од 10%, грауваке са повећаним садржајем одломака доломитских стена нарочито
фрагмената рожнаца и грауваке са веома мало цемента.
Алевролити и песковити лапорци јављају се као дирекни наставак граувака или
калкаренита унутар једне сенквенце.
Песковити лапорци имају висок садржај карбонатне конпоненте. Детритус је као код
алевролита, представљен је ситним зрнима кварца, лискуна и фелдспата. Код ових стијена
запажа се присуство аутигеног пирита.
Калцилудити се јављају у алтернацији са калкаренитима и песковитим лапорцима.
Дебљина љихових слојева износи 5-10 цм, врло ретко више. Поред основне калцитске
материје у њиховом саставу је глиновита материја, као и ситан детритус. Поред горе
наведених врста стијена у флишној серији, посебно у њеном горњем делу јављају се
кречњаци са пелашком фауном (радиоларије, спикуле сунђера, пелашки
ламенибранхииати и остракоде). Ови кречњаци највероватније престављају периоде
пелашке седиментације између мутних токова.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
27
Слика 4.3.2.Текстуре и структуре Туђемилског флиша.
Карактеристика сваког доброоткривеног изданка флиша, је монотоно смењивање
аренитских и пелитских и пелашких слојева, на којима се може применити Боумина
секвенца (типски турбидит). Монотонију местимично разбија појава микрокогломерата.
Иако је серија убрана и тектонски деформисана, може се констатовати да и слојеви
различите дебљине задржавају своје особине на дужем растојању (гранулометријски
састав, сортирање, петрографски састав, врста седиметних текстура и тд.).
Слика 4.3.3.Биогени трагови Туђемилског флиша
У добро откривеном али јако деформисаном појасу Туђемила као и другде најнижи
откривени ниво карактерише се секвенцама Тб-д са неуобичајено дебелим сетовима (дм)
благе косе ламинације, местимично и са узлазним таласима. Следи пакет слојева
ситнозрних калкаренита дебљине 10-20 цм са бројним траговима клижења, па затим
хоризонт са добро израженим лонгитудиналним асиметричним траговима таласа. Навише
су углавном зеленосиве ситнозрне стијене-лапорци, карбонатни алевролити са ретким
слојевима аренита (најчешће калкаренит или и карбонатне грауваке). Алевролити понегдје
носе слабу хоризонталну ламинацију. Аренити су најчешће секвенце Тцд или Тд, са веома
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
28
добро израженом ламинацијом. Сетови су дебели и до двадесетак центиметара. Аренити
су веома често клижени (изувијани слојеви, набори клижења). Даље видљиви део стуба
завршавају турбидити, са честим секвецама. Та који на доњим површинама нос
транспортоване брахиоподе и бројне трагове кретања предмета. Међу овим траговима се
местимично распознаје и предмет који су их начинили- они понегде показују скулптуру
која указује на вучену љуштуру брахиопода, сачувани су и угљенисани комади грана.
Овакав вертикални редослед би могао указивати на проградацију система. Косетови фине
ламинације највише одговарају басенској равници, клижење – прелазу према средњој
лепези, а горњи турбидити главном депозиционом крилу лепезе. Западни латерални део
Црмничког крила (Брчели, Бријеги и друге локалности) има врло сличне карактеристике
по саставу, типовима секвенци, седиментним структурама и присуству транспортоване
макрофауне као типски локалитет Туђемили. Ово занимљиво подручје у аксијалном делу
система Црмнице састоји се од ситнозрнастих седимената дебљине више десетака метара
без уложака конгломерата. Секвенце Та су јако подређене, дебеле 5-10 цм, изграђене од
крупнозрних до средњезрних калкаренита са преталоженим ооидима, док су секвенце Тб
дебеле 10-15 цм а састоје се од песковитих лапораца. (Сл.4.3.5)
Слика 4.3.5. Анизијски флиш Бријеге
На доњим површинама турбидита развијени су специфични отисци трагова вртложења.
Они имају облик округластих или елиптичних благоувијених спирала или „погача“ са
централним удубљењем. Пречник им је од неколико центиметара до првих дециметара, а
дебљина им је центиметарска. У ретким случајевима се запажа веза са отисцима трагова
течења, гдје представљају улазни крај. Облици су настали вртложењем струјница мутног
тока, ерозијом дна и депоновањем матријала из мутног тока уз врло брзу
гранулометријску диференцијацију: на тај начин се директно изнад градиране запуне
удубљења депонује финозрни седимент
На доњим површинама турбидита развијени су специфични отисци трагова вртложења.
Они имају облик округластих или елиптичних благоувијених спирала или „погача“ са
централним удубљењем. Пречник им је од неколико центиметара до првих дециметара, а
дебљина им је центиметарска. У ретким случајевима се запажа веза са отисцима трагова
течења, гдје представљају улазни крај. Облици су настали вртложењем струјница мутног
тока, ерозијом дна и депоновањем матријала из мутног тока уз врло брзу
гранулометријску диференцијацију: на тај начин се директно изнад градиране запуне
удубљења депонује финозрни седимент.
Блиска просторна веза овог подручја са каналским рудитима указује на вероватноћу да
оно представља природни насип уз канале, гдје је финозрни муљ одвајан брзим токовима
високе енергије.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
29
Флиш Туђемила је типски турбидит са средње, доње лепезе и басенске равни. Творевине
су продукти суспензија које су се издвајале из крупнозрних токова те су велика расипања
ситнозрне компоненте смером транспорта у дубоководним појасевима. Због своје
ситнозрности, ови бочно и дијагонално ношени седименти из проксималних подручиjа
показују "дисталне" карактеристике, уз појаве транспорта зрно по зрно. Турбидити настају
у области широке подморске лепезе која је обухватала фронтални део падине
Далматинско-херцеговачке зоне (главно подручје транспорта према југозападу) и имао
своју стопу у Зони Будве – басену.
Средишњи део трога заузимају седимети из турбидитног тока а на боковима се таложе
кречњаци. Ови кречњаци се местимично јављају као улошци у турбидитима, тако да је
могућно и прстасто везивање анизиских формација.
Видљиве димензије басена паралелно са обалом износе 40-50 км, а управно на њу око 12
км, палинспастичка реконструкција, зависна пре свега од релативних кретања
Далматинско-херцеговачке Зоне и Зоне Будве, дала би другачије димензије, посебно у
правцу управном на обалу. Оригинална дужина дела система управног на тектонско
пружање зависи од износа навлачења Далматинско-херцеговачке зоне на Зону Будве.
Поједини аутори оцењују врло различито ово навлачење. Чињеница да се на граници ових
зона не запажа оштра разлика у карактеристикама стена флиша говорила би у прилог
скромнијим проценама овог износа. По свом облику и унутрашњој организацији овај
флишни басен се разликује од свих, осталих описаних у нашем окружењу, управан је на
тектонско пружање области и показује три изразита, међусобно раздвојена система лепеза.
Ово је запажено још давних шездесетих година (М. Н. Димитријевић, 1964 ), када је
констатовано да материјал различитог састава долази различитим палеотранспортом из
три области. Терминологија лепеза тада још није разрађена у свету, али су опсервације у
тријанском флишу Црне Горе одговарале овом моделу.
Три система лепеза су доносила материјал са североистока, управно на старије структуре,
све до лонгитудиналног басена Зоне Будве, где се транспорт аксијално рачвао ка
северозападу и југоистоку. Најбоље је развијен средишњи систем Црмнице; северозападно
од њега је слабије изражени систем Будве а југоисточно је систем Бара, који се само
назире. Аксијални делови система лепеза обележени су преовлађивањем конгломерата,
док бочно од њих – дакле и између система лепеза – главнину творевина граде ситнозрне
стене.
Анизијска старост флиша потврђена је и бројном макро и микрофауном. Макрофауна је
највећим делом синхрона, транспортована заједно са осталим детритусом путем мутних
токова или кроз канале (Сл. 4.3.5.). Најчешће су спериферине и ринхонеле (Rhynchonella
decurtata, Spiriferina fragilis, Spiriferina microglosa, Phynchonella decurtata, Spirigera
balatonica, Terebratula vulgaris, Teractinella trigonella, затим миофорије, енкринуси (Encrinus
cf. Liliformis), цератити и друге форме. Микрофауна је представљена углавном
фораминиферама, ређе и транспортованим зеленим алгама (Meandrospira dinarica,
Frondicularia wodwardi, Pilammina donsa, Glomospira articulosa и тд.). Разноврсна микро и
макро фауна анизика, је из зоне са Rhynchonella decurtata.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
30
Слика 4.3.4.Стуб флиша из Туђемила
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
31
4.4. Конгломерат Црмнице
(2Т21)
Конгломерати Црмнице су грубокластични седимети, каналска испуна, са горњег дела
лепезе, представљају јасно одвојен ниво анизика у склопу испитиваног терена.
Назив су увели Димитријевићи 1989, за главни члан система, Црмнице који је задржан као
име јединице. Подина је мање или више истањен флиш, југозападни део терена до превоја
Суторман или дебела сукцесија до стотине метара анизиског флиша, према југоистоку
(конгломерат истањен). Повлата им је добро услојени квргави, нодуларни, слојевити,
румени, амонитски кречњак анизиски.
У аксијалном делу (Сотонићи) дебњина им је 200 м, када су скоро компактни одакле се
бочно разлиставају у сочива која се смењују са ситнозрнијим стенама. Драстично су мање
дебљине према југу или југоистоку, до пар десетине метара или много тањи. Откривени су
у подручју Црмнице, од крајњег северозапада листа преко Сотонића одакле са обе стране
обода Црмничког поља прелазе превој Сутотман. На југу су у појасу Чања, Велеграда,
Сусташама, Турчину, извише Туђемила, Међуречју и тд.
Слика 4.4.1. Конгломерати Црмнице; Сув до, десно истаљен когломерат Стари Бар.
Главни седименти су калкрудити у којима су карбонатни и силицикластични фрагменти,
који су често подређени. Облуци су пречника 2-100 цм, са средњом вредношћу око 10 цм
(у микрорудитима 0,5-5 цм, средња величина је 2-3 цм). Кречњачки екстракласти су
учешћа око 41%, бројни су класти алгалних, белерофонских и фузулинских кречњака.
Поред сивих светлосивих и тамносивих валутака пермских карбоната јављају се и комади
млађих кречњака од којих су посебно честе валутице доње тријаске старости.
Конгломерати су и са нешто класта кварцита, рожнаца са радиоларијама, ситнијих класта
граувака, различитих кварцних пешчара, све комади старије серије или директне подине.
За разлику од конгломерата микроконгломерати садрже много већи проценат
силицикластита (комади граувака, рожнаца, кристаластих шкриљаца, и тд.).
Силицикластити су учешћа око 45%.
Цемент рудита је карбонатни, микроконгломератичног или аренитског састава јако
прерађен – рекристалисао. Понегде се у њему налазе и брахиоподе, као и крупни биогени
детритус криноида, алгални остаци и других фосили.
Степен заобљености валутака варира зависно од смера палеотранспорта, између
појединих тела конгломерата, тако да она може бити лоше, полу до перфектно заобљена.
Сферичност је такође разнолика. Најчешће су сфероудални валуци, али их има и
плочастих, што се даље одражава на уређеност конгломерата. Сортираност је средња,
(распона 4-6 фи класа) до слаба (6-8 фи класа). Гранулометрија конгломерата, њихов
цемент, као и индекс циркон-рутил-турмалин, указују на кратак селективни транспорт.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
32
Ситнозрнији седимети су скоро искључиво калкаренити, и као ситнозрнији типови носе
више силицикласта.
Кретања су веома сложена, са повијањем струјница у страну од главног смера канала што
је довело до великог расипања палеотранспорта, која су генерисала специричне трагове
вртложења посебно у Сотонићима.
Од проксималних (Сотонићи) до дисталних подручја (Чањ) лако уочљива је разлика међу
конгломератима. Разликују се четири основна типа: Секвенце типа А. Добро су откривене
око Сотонића. Конгломерати су неуређени, без градације или имбрикације, са различито
(претежно слабо; индекс 0,3 – 0,5) заобљеним фрагментима, слабо сортираним. Метарски
дебели когкомератични слојеви на профилу практично не показују јасне границе и само
местимично се укаже литолошка смена или наговештај дисконтинуитета. Б – делимично
одвојене секвенце од неуређених до слабо уређених рудита; дебљине више дсм, са
границама обележеним неравним дисконтинуитетом, местимично са ситним фрагментима.
Унутар секвенци понегде су видљива расплинута сочива која се гранулометријски
разликују од околине (углавном су ситнозрнији, фи класе 2-3). Део плочастих валутака
показује добру орјентацију, већином паралелну са слојевитошћу, или имбрикацију са
падом према североистоку. (Слика 4.4.2.). Ц– одвојене секвенце делимично до добро
уређених рудита. Секвенце су јасно одвојена тела дсм дебљине ретко прелазе 1 м. Између
секвенци су гранулометријом назначени дисконуитети дсм или до метарским хоризонтом
ситнозрнијих седимената. Честа је нормална или умножена градација са распоном од
неколико фи-класа али и крупнијих блокова који се јављају при врху слоја, ређе у њему.
Плочасти фрагменти су врло добро уређени са имбрикацијом или су хаотично
орјентисани. Фрагменти су боње заобљени него у претходним типовима, али не изразито.
Секвенце местимично садрже сочива пешчара понегде и са благом планарном
орјентацијом према југу. Д – комплетне секвенце каналских запуна, чине индивидуално
тело сочивастог облика, метарско декаметарског распона и претежно дециметарске
дебљине. У доњем делу су конгломерати најчешће градирани или бар са крупним
фрагментима при дну (Сл.4.4.2.). Горњи део је од центиметарских слојева карбонатног
аренита обично градираног. Овај део је и од дециметарских сетова крупне косе
ламинације.
Слика 4.4.2. Конгломерати Црмнице; каналска запуна са траговима течења, разни типови
когломератичних секвенци (тип Ц, типа А и тип Д).
Између калкрудита типа Д, делом и Ц, налазе се ситнозрне стене - карбонатни алевролити
(често црвени) са слојевима, аренита (најчешће карбонатних граувака). Боумине секвеце
су: Тц или Тбц са добро израженом таласастом ламинацијом. Сетови су дебљине и до
десетак центиметара, а ламинација је местимично изражена. Алевролити понегдје носе
слабу хоризонталну ламинацију.
У формацији Црмнички конгломерат, занимљива су подручја атипичног развоја откривена
у Сотонићима и Бујацима. Састоје се од ситнозрнијих седимената дебљине више десетина
метара без улошка од конгломерата.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
33
Конгломерати су мање откривени у дисталним подручјима (Чанј-Стари Бар). Дебели су
неколико мтара често дo 1метра. Углавном су добро уређени и без већих блокова, са доста
аренитског матрикса и са руменим цементом. Имају облутке сопствене серије, ситнозрне
интеркалације која је често црвене боје као у Црмничком ситему.
Макрофауна је већином синхрона, транспортована мутним токовима дуж канала
(спириферине, ринхонеле, миофорије, енкринуси, цератити) док су од микроформи нађени
фораминифери, ређе и транспортоване зелене алге.
Старост јединице је нижи до средњи анизик.
4.5. Формација Равни (3Т21)
Формација Равни, је добила име по селу Равни, Дринско-Ивањички елемент,
(Димитријевић М Н и Димитријевић М Д 1987). Формација Равни је преко Биотурбатне
јединице, а прекрива је румени грудвасти кречњак Булога. Ови карбонати су и директна
подина вулканиту (Сл. 4.5.1).
Сл. 4.5 1. Кречњак Формације Равни , подина андезита, а) локалност Железница, б) локалност Буљарица.
Тектонски су изломљени и бречизирани кречњаци испод вулканита, са дајковима,
фрактурама и различитом испуном празних простора (сл.4.5.1 а и б). Овај однос отворен је
у Међурјечју, Пиштуници, Буљарици и долином Железнице. Око Буљарице карбонат, који
је подина вулканиту, је светлосуви, избељени мермерисани кречњак тракасте текстуре
(сл.4.5.1б). Јединица је промењиве дебљине од десетине м до 140 м.
Формација Равни је раскидана, јављају се мале партије десном обалом Ораховштице
(Орахово, Сувдо), даље на М. Рашу и В. Рашу око кућа Пламенаца до Сутормана (Лонац).
Од превоја се пружа према југоистоку исто у малим партијама око Зубаца, Поча, Рибњака,
извише Кабета до Међуречја. У Зони Будва већа партија је откривена на потезу Веља
Глава, Чела, до извише Ђурмана. На овом југозападном дијелу листа јавља се кречњак
анизика око Средњег брда, Веље града, Заграђа до Хај-Нехаја, даље су покривени и
наново се јављају извише Сутомора према Брцима.
Карбонати Фрмације Равни показују различите бочне као и вертикална фацијлна
зонирања, реаговање на промене у дубини и енергији маринске средине (сл. 4.5.3).
Плиткомарински карбонати су са платформе, која је данас дужине око 24 км, из
фацијалних зона (ФЗ) 8, 7, 6 и 5.
Две трећине стуба, дебњине 35 м, у Међурјечју, (сл.4.5.2) граде сиви и смеђесиви
слојевити и банковити биокластични wackestone/packstone (СМФ-12, 9 и 10 из ФЗ-7-6), од
којих доминира биокластични (криноидски) биопелмикроспарит. Стене су измењене,
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
34
карстификоване и доломитисане. Поред криноидa јављају се и спонгије, корали, који овде
ретко граде значајна органска нагомилања (bafflestone). Са њима се смењују слојеви
(bindston/frameston), често и прослојци од алги-Cyanophycees. Завршни дио циклуса је од
специфичних алгалних текстуре (ЛЛ-Х, СХ и СС облике). Алгално ламиноидни облици
(СМФ-20), као и свероидални облици (СМФ-22) су депонати ФЗ-9 и 8.
Исти циклуси са оплићавањем навише запажени су на простору око Великог Раша.
Измена лагунарних депоната у метарсим циклусима је са или без емерзионог талога (члан
А), који се углавном јавља као испуна у микрокарсту. Циклуси су слични готњетријаским
лофер циклотемама.
4.5.2. Стуб изаспрудног развоја Формације Равни у Међуречју
Раван спруда и његов врх детаљно је испитиван у локалности Лонац. Стуб дебљине пар
десетине метара, чине банковит или дебелослојевити до масивни, сиви и светлосиви
кречњак (СМФ 11, 12, 13 и 14), доломитични кречњак и доломит. У стубу су чести и
сетовима, слојеви од уситњених биокласта и другог материјала са спруда.
Ове зрнасте литофације обилују са "coated grains", односно обложеним зрнима, која су
добро, али и лоше сортирана. Биокласти су од ехинодермата, брахиопода, спрудних
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
35
метазоа (алги, спогија, хидрозоа и ретко корала) и фораминифера. Као анорганска зрна
јављају се интракласти, пелети, литокласти и радијални оолити, највероватније и вадозног
порекла.
Сл.4.5.3.Шематски приказ анизиске платформе(а), доле типске фације(б).
Максималном регресијом је еродован вршни део секвенци. Литокласти су шупљикави,
оолитични и вадозно измењени (сл.4.5.3б2). Ситни класти су услед тоталне микритизације
претворени у "псеудоинтракласте". Везиво је ситнозрни до средњезрни мозаични спарит.
Бистри мозаични спарит је чест и као заклопни цемент испод фосилних фрагмената. У
кречњаку су и ситне корозионе шупљине и друге форме настале вадозним трошењем
депоната, са више генерација калцита и са обојеним интерним седиментом. Алгални
остаци Macroporella и Diplopora (сл.4.5.3б2,б3) су измењени рекристализацијом али и
добро очувани. Од фораминифера су очуване, углавном Meandrospirа sp.
Даље према северозападу, локалност Орахово, очувани су горе наведене СМФ 11,12, 13 и
14. Овде у метарској измени доминира алгални grainstone (СМФ-18) из ФЗ- 7, 8 у смени са
органским хумкама (СМФ-7) са маргине платформе. И на овом профилу, који је дебњине
пар десетине метара, одређени су: алгално-хидрозојски биопелмикроспарит (bafflestone),
алгални биопелмикроспарит (bindstone), биокластични биоинтраспаррудит (rudstone) и
алгални биоинтрапелспарит (граинстое).
Преко депоната из лагунарне су везујући организми (алге, спонгије, хидрозое и бриозое)
који постепено граде и мала спрудна нагомилања дцм димезија (Сл. 5.4.4.). Метазое меког
талуса су димезија око 5 цм. На њима су прилепљене фино очуване микритизиране
фораминифере (Glomospira regularis и др.) а јављају се и остаци ехинодермата,
брахиопода, микрогастропода, остракода и др (сл.4.5.3б4).
Стијене су имале генетски порозитет: заклопне, скелетне и друге празне просторе.
Цементирање резултира у постепеном нестанку порозности. Фиброзни, ранодијагенетски
калцит је дуж ивице пора. Грануларни калцит је мозаичан, многоугаон бистар (без
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
36
инклузија) и развија се према центру пора (цемет Б). Простор између спрудних класта је и
са ситним или крупним интракластима, микритским пелетима и са вадозним силтом.
Сл. 5.4.4. Органска нагомилања; криноида( а), спрудних метазоа: спогија, бриозоа и алги(б).
Овде су исте трансгресивно/регресивне парасеквенце са оплићавањем навише, димезнија
до 1м са сменом истих плиткомаринских фација само су присутније органске хумке (сл.
4.5.4б).
Зависно од места депозиције платформе негде су доминатне нескелетне и скелетне
(спрудне) алге cyanophyceа или dasycladacе; Macroporella alpina, Diplopora hexaster,
Diplopora annulatisima итд. У кречњацима честе су фораминифере: Meandospira dinarica,
Glomospira regularis, Neoendothyra sp., и друга фауна из зоне „Meandospira dinarica“.
4.6. Булошки Кречњаци (ХБ/3,4Т21)
Булошки Кречњаци јављају се као мање и веће партије црвених, слојевитих кречњака.
Булог се развија из светлосивих биоспарита или из белих, потпуно рекристалисалих
кречњака Формације Равни (сл.4.6.2а). Ређе се јављају исто трансгресивно преко
конгломерата Црмнице, само овдје у Динаридима. Повлату булога граде добро услојени
туфозни рожнац и радиоларити удружени са малим масама андезитских туфова. Овај ниво
углавном радиоларита је дебњине 5 м, и јавља се свугде где је отворен контакт са
Булогом: Бољевићи, Луње и Ђеринац. (Сл.4.6.2б).
Формација је добила име по локалитету Хан-Булог код Сарајева где су ови кречњаци први
пут описани (Hauer, 1887). У литератури се називају и "цефалоподски кречњаци"
"Halstätter Kalke", "rosso ammonitico" и "Хан-Булошки кречњаци" итд.
Булог је откривен око Орахова до Суводола, испод Брчела на М. Вису, Годиљу, Шоговој
глави, северно од Каруча. Исто раскидане партије овог појаса су на Суторману одакле се
шире према Столу, Горњим Микулићима и Чању. Партије булога су од Прјесеке, преко
Крушкове главе до Релића даље тектонском линијом иду према Козјаку и Долазима до
превоја Суторман. Мање изоловане партије су на Тврдошу, Црном кршу, Марковом каму
и тд.
Булог граде добро услојени а мјестимично и масивни румени и руменосиви финозрни
кречњаци. Дебљина Булога јако варира од десетине до стотине метара.
Стуб Булошких кречњака у Црмници (Куће Пламенаца) је дебљине 45 м. Стуб чине
углавном микритски кречњаци мјестимично детритичне структуре и бречастог хабитуса.
Почетак стуба чине нормалне пелашке литофације, црвени финозрни кречњаци са ретким
руменосивим до зелекастим прослојцима лапоровитог састава.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
37
Континуирани, нодуларни, грудвасти, пелмикрити, биомикрити, микрити са
филаментима, и биомикропелспарити су слојевите ретко и банковите стијене (Сл.4.6.1б).
Садрже: амоните, пелете, бодље јежева, фрагменте криноида, остракоде, радиоларије,
спикуле сунђера, пелашке ламелибранхијате. Даље у стубу услојени су са прелазним
литофацијама: микрити-микроспарити, туфогени биопелмикрити, интраформацијске
брече (типа "flat-pebble"), пиперити (Сл. 5. 6 1ц) и често "rosso ammonitico“ (Сл.4.6.1а).
Нагомилања ("rosso ammonitico") не само од љуштура амонита, су и са молдичкимкорозијоним шупљинама, манганским превлакама, лимонитом, пиритом и другим
текстурама "тврдог дна" посебно при крају стуба Булога. (Сл.4.6.1а).
Интраформацијске брече се састоје од црвених пелашких, или незнатно и од сивих
старији карбонатних класта платформе. Матрикс је румени нормални пелашки муљ. Ове
локалне брече на нестабилној падини су одговор на снажне тектонске активности.
И фација пиперита локално је јако различита како у величини вулканских класта,
њиховом саставу, типу заваривања у проценту вулканских комада како и у облику и
величини пиперитског тијела у руменом пелашком муљу.
Сл.4.6.1. Булошки Кречњаци "rosso ammonitico“(а) фације: нодуларног микрита (б.),
пиперита (ц) i Нептунски дајк (д).
Код објашњења настанка Булошких кречњака многи се и данас руководе поставкама
Zankla (1967, 1971) по коме се депозициони систем карактерише сталним тектонским
покретима и одговарајућим променама у рељефу дна, које су узроковале брзу смену
фација. Оваква тектонска кретања су везана за регионалну диференцијацију између
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
38
платформе са брзим тоњењем и великом акумулацијом седимената и басена са много
слабијим тоњењем и умањеном акумулацијом.
Бавећи се фацијом "ammonitico rosso" која је карактеристична и за Булошке кречњаке,
Aubouin (1964) истиче значај кондензације, „hard-grounda“ и субмаринске ерозије.
Наши резултати показују да је Булошки кречњак депонат између две снажне
трансгресивне фазе. Максималном поплавом (Мфс), са краја пелсона, (241,5 Ма),
плиткомарински платформни простор је уведен под утицај пелагијала. Булошки кречњак
се развија од почетка распадања интраплатформног простора (Формација Равни). Под
контролом је син-депозиционих екстензивних покрета, што доводи до његовог
акумулирања на падини, уздигнутим деловима, отвореном мору све са утицајем
пелагијала. Нептунски дајкови, (Сл.4.6.1д), пиперити, поред осталог јасно потврђују
стално ово отварање.
Сл.4.6.2. Стуб кречњака анизика и секвентна стратиграфија.
Румени туфозни и радиоларитски хоризонт, дебљине око 5 м, преко Булога (Сл.4.6.2б) у
Бољевићима (Црмница) као и у другим удаљеним медитеранским просторима на основу
конодоната и радиоларија (Gawlick et al. 2012), датирају у горњи дио илира. Овај горње
илирски радиоларијски интервал је широко распрострањен, таложен је убрзо након
главног инпулса који је коначно довео до распада карбонатног депозиционог простора,
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
39
отварања Неотетиског океана, губитка карбоната као седимента, а истовремен је са
снажним издизањем морског нивоа на временској граници од 238,5 Ма. (Сл.4.6.2б).
У Булогу богата је асоцијација фосила: Agerina martana, Frondicularia woodwardi,
Earlandia tintiniformis, Endothyra sp., Nodosaria sp., Sentalina sp., Dentalia sp., Textualaria
sp., Cristelaria sp., Globochaete alpina, Tolypamminidae, ретко Cyanophyceae. Јављају се и
радиоларије, остракоди, криноиди, бодље јежева, филаменти, пресеци цефалопода и
других молусака. На овом дијелу Црне Горе (локалитет Бољевићи) утврђене су следеће
врсте цефалопода: Flexoptychites flexuosus, Proarceste bramantei, Gymnites obliquus,
Gymnites subclausus, Pleuronautilus mosis, и друга фауна особена за зону „Peraceratites
trinodosus“
Ладиник (Т22) је представљен вулканитима и разнорсним њиховим пирокластитима;
плочастим разноврсним рожнацима; радиоларитима; слојевитим сивим кречњацима са
прослојцима и муглама рожнаца, масивним зоогеноспрудним кречњацима и тд.
Устаљен термин за ове творевине ладиника је “Порфирит-рожначкa формацијa“ коју је
давно издвојио Б. Ћирић (1954).
Под овим називом на листовима и у Тумачима ГК-50 у окруженју идвојене су творевине
ладиника. На основу наших истраживања “Порфирит-рожначкa формацијa“ се састоји од
више основних јединица.
Преко или делом, посебно у Зони Будва, синхрони са вулканитима су зелени туфознисилициозни, ламинирани слојеви ладиника, "Пиетра Верде", средином и крајем ладиника
добро услојени кречњаци и рознаци а крајем ладиника и почетком карника светлосиви
слојевити кречњаци са халобијама.
Преко ладинских кречњака са рожнацима у Далматиско-херцеговачкој Зони јављају се
седименти платформног тријаса, високоенергетски плитко марински депонати Луња,
спрудни и субспрудни кречњаци Ветерштајна и доломит Вирпазара. Ова два задња депоната
су подина горњетријаској Лофер Формацији.
4.7. Супраформација вулканита (СФВ / Т21,2 )
Главне масе вулканских стијена као изливи леже у бази црвених хабулашких кречњака и
кречњака и доломита анизијског ката. На неким мјестима јављају се као пробоји у доњем
тријасу и анизијском флишу.
Вулканске стијене откривене су на пределу Црмнице у атарима села: Буковик, Сотонићи,
Орахово поље, подножјем брда Хумца, Бољевића, Годиња, Релића и Лимљана. На
падинама Созине и Румије јављају се као мањи или већи отворени изливи; у атару
Мишића, Занковића, Сутомора, Шушња, Турчина, Зупца, Туђемила, Сусташа, и
Маровића, затим Сутормана, Црног Кама, на падинама Стола и у Горњим Микулићима.
Истом подручју припадају и изливи на падинама Лисиња у Горњим и Доњим Подама,
Доброј Води, у Дабезићима, Малом Калиману и на сјеверним падинама Растиша.
У великом дијелу терена вулканске стијене, а и њихови контакти са околним седиментима
су покривени делувијалним материјалом.
Са крајем илирског потката, даље кроз ладиник долази до вишефазног изливања
вулканита који су промењиве дебљине, најчешче око пар десетина метара али и много
више. Стотину метара је отворен профил дацита у Буковику, до двестотине метара је
профил спилита у Г. Подама. Средњиим тријаски вулкансизам у спољним Динаридима,
као и на нашем терену обележен је пробојима и субмаринским изливима, нормалних
калкалкалних-субалкалних и алкалних вулкалнских стена. Од нормалних - субалкалних
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
40
преставника јављају се андезити и дацити а од алкалних кератофири? и спилити. Већина
ових стена на терену је праћена туфовима, туфитима, бомбама, агломератима и другим
пирокластитима који су често доминатни. Итдвојене су по саставу, структури, хемизму и
старости; дацити (αq / Т 21, 2), андезити (α / Т 21, 2 ), спилити (ββаб Т 22) , кератофири и
кварцкератофири (ŋq / Т22) са својим пирокластитима и посебна фација пиперита (пп / Т2,
1,2
).
4.7.1. Дацити ( αq T2)
Дацити се јављају у Црмници и Бријегима, Буковику и Сотонићима, а констатовани
су исте масе андезита јужно од Жериница у селу Турчини.
То су стијене масивне текстуре. Боје су зелене и сиве. Врло често су распаднути а некада и
потпуно избијељени. Присутно је пукотинско лучење. На изданцима уочавају се ријетки
фрагменти дацита у дациту, што говори да се ради о лаво-бречама, полифазне ерупције.
Осим уклопака вулканита у вулканиту, нађени су уклопци седимента у вулканиту,
највјероватније глиновити уклопак мркоцрне боје ретко и црне (графит? ). Вулканска маса
је и хидротермално измијењена, блиједо - руменосиве више свијетло сивосмеђе боје са
усамљеним зрнима граната, велишине око пар мм. На резаном дијелу узорка слабо се
уочава ламинација са паралелно орјентисаним бојеним састојцима који су потпуно
измијењени. У овим вулканитима су констатоване и прослојци као и пукотине које су од
пирокластичног материјала.
И пирокластичне стијене су такође хидротермално измијењене.
Дацити се налазе на плиткомаринским кречњацима Формације Равни или их окружују
кластити: флиш, когломерат или доњи тријаса.
Сл. 4.7.1.1. Хидротетмално измењен дацит М. Бистрице. Десно мikro snimak uz. 425.
nikoli +, uvećanje 100x.
Дацит је изграђена од плагиокласа, биотита, граната, кварца и основне масе.
Хидротермално измијењене дацити карактерише присуство плагиоласа којиа су мање или
више присутни као фенокристали, табличасти до заобљени честе су и секундарне измјене,
пјегасто замућење.
Плагиоласи су величине до 1, 7 мм до 0, 3 мм потпуно серицитисани и калцитисани и
ситнији величине до 0,1 мм више очувани и ламеларно ближњени. Са пјегастим измјенама
фенокристал се претвара у адулар.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
41
Плагиокласти ријетко појикилитски уклапају ситне лиске биотита. Јављају се усамљени
или груписани.
Биотит је присутан јавља се у лискама које су неуједначене величине од 2 до 0,03 мм,
мање или више свинуте.
Биотит је често оксидисан. Кварц је значајно присутан у основи, величине испод 0,1 мм.
Неправилан је његов облик и испуњава шупљине.
Присутни су у препаратима и фенокристали граната, величине 1 до 3 мм.
Основа је хипокристаласто порфирска са микролитима који имају слабу орјентацију око
фенокристала као последица течења лаве.
Од секударних састојака присутан је калцит и металични минерали. Структура је
гломеропорфирска а основна маса хијалинска.
ЛОКАЛ. БР. УЗО.АНАЛИЗА
СТИЈЕНА
426 ДАЦИТ
428 ДАЦИТ
440A ДАЦИТ
444A ДАЦИТ
621/007C ДАЦИТ
413 126 ДАЦИТ
Колич
кг
0,19
0,14
0,19
0,18
0,23
0,2
SiO2
%
60,81
66,02
65,74
67,51
66,96
62,7
Al2O3 Fe2O3
%
%
13,85
6,04
14,69
3,09
11,39
3,42
16,5
1,92
16,35
2,03
15,81
3,25
MgO
%
4,72
0,76
2,06
1,46
0,8
0,65
CaO
%
5,91
6,74
6,96
5,56
5,09
4,29
Na2O
%
2,6
2,45
2,42
2,78
4,38
2,66
K2O
%
0,77
1,93
1,43
1,77
1,41
4,13
TiO2
%
0,52
0,57
0,26
0,62
0,57
0,46
P2O5
%
0,07
0,11
0,07
0,12
0,1
0,14
MnO Cr2O3
%
%
0,09 0,039
0,07 0,023
0,09 0,071
0,03 0,025
0,04
0,01
0,03 <0.002
Ni
PPM
69
31
98
22
23
<20
Sc
PPM
21
20
10
16
12
6
LOI
%
4,4
3,4
6
1,5
2,2
5,8
Сум
%
99,82
99,87
99,92
99,8
99,91
99,91
Табла1. Хемиски састав дацита
Мик.ел.
Бр.уз
426
428
440A
444A
621/007C
413 126
Мик.ел.
Бр.уз
426
428
440A
444A
621/007C
413 126
Ba
PPM
204
585
169
1030
285
350
Gd
PPM
2,71
2,98
2,26
4,3
3,01
3,5
Be
PPM
1
2
2
1
2
2
Tb
PPM
0,5
0,47
0,37
0,67
0,49
0,55
Co
PPM
23,7
19,1
24,1
11,2
11,6
3,1
Dy
PPM
2,75
2,89
2,12
3,72
2,76
3,03
Cs
PPM
1,3
2,1
1,2
2,8
1,9
2,1
Ho
PPM
0,62
0,52
0,47
0,75
0,57
0,63
Ga
PPM
14,2
15,7
11,9
17,6
15,6
16,8
Er
PPM
1,76
1,57
1,31
1,99
1,53
1,76
Hf
PPM
2,8
3,1
2
3,4
3,3
4,8
Tm
PPM
0,28
0,25
0,23
0,29
0,23
0,27
Nb
PPM
5,5
6,3
3,1
7,4
5,8
7,5
Yb
PPM
1,73
1,64
1,61
1,78
1,36
1,8
Rb
PPM
30
66,7
40,1
58,7
39,2
100,4
Lu
PPM
0,28
0,23
0,25
0,26
0,19
0,27
Sn
PPM
1
1
2
2
2
2
TOT/C
%
0,03
0,58
1,01
0,06
0,24
0,55
Sr
PPM
210,2
197,4
201,7
263,3
294,2
111,1
TOT/S
%
<0.02
0,03
0,03
0,03
<0.02
<0.02
Ta
PPM
0,4
0,5
0,3
0,5
0,4
0,5
Mo
PPM
0,2
0,2
<0.1
0,2
0,1
0,2
Th
PPM
5,8
5,8
4,1
6,8
5,4
8,5
Cu
PPM
21,7
25
15,1
29,5
13,4
13
U
PPM
1,6
1,8
2
2,4
1,5
1,7
Pb
PPM
9,5
5,7
8,8
7,1
5,5
4,7
V
PPM
147
121
69
119
64
21
Zn
PPM
45
55
49
41
30
22
W
PPM
<0.5
1
<0.5
1
<0.5
0,7
Ni
PPM
59,4
26,7
90,3
18,8
21,2
3,9
Zr
PPM
95,5
106,8
61
117,2
103,3
151
As
PPM
3,4
1,3
3,5
1
2,1
13,2
Y
PPM
15,2
15,8
12,2
20
15,7
17,9
Cd
PPM
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
La
PPM
16,4
18,3
16,9
25
15,8
22,8
Sb
PPM
<0.1
<0.1
<0.1
0,2
0,1
0,2
Ce
PPM
34,8
37,5
32,3
51,1
32,6
46,6
Bi
PPM
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
Pr
PPM
3,66
4,4
3,62
6,04
3,86
5,53
Ag
PPM
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
Nd
PPM
14,8
16,9
11,7
23,6
14,9
20,2
Au
PPB
<0.5
0,5
1,1
1,2
3,4
<0.5
Sm
PPM
2,88
3,36
2,51
4,28
3,14
4,18
Hg
PPM
<0.01
0,01
<0.01
0,04
<0.01
<0.01
Eu
PPM
0,72
0,82
0,58
0,97
0,79
0,76
Tl
PPM
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
Табла2. Хемиски састав дацита
Од М. Бистрице, где је снимљен стуб дебњине 112 м, ка тунелу Раш, и даље кроз тунел
Созину до Ђурмана, може се пратити исто вулканско тијело, измијењени дацити.
Испред Малог Раша имамо сличну стијену, само је разлика у боји, недалеко је изданак
конгломерата.
Пирокластични дацити су зеленкастосиве боје, сличног минералног састава.
Поред дацита, хидротелмално измењених дацита, пириокластичних дацита јављају се
пелитски и псамитски пирокластити (туф, туфит).
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
Se
PPM
<0.5
<0.5
<0.5
<0.5
<0.5
<0.5
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
42
Сл. 4.7.1.2. Стуб дацита М. Бистрица.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
43
4.7.2.Андезит (V α
/T22)
Андезит се јављају на много већем простору него други вулканити. Веће масе
андезита јављају се у Бољевићима, Годињу, Лимљанима и у зони од Мишића до Зубаца.
Мање масе су у Заграђу, Сусташима, Турчину, Маровићима и Микулићима. Боја андезита
је од тамнозелене, смеђе до светлозелене. Вулканити тамнозелене боје са хлоритом и
селадонитом, имају „pillow“ и масивну текстуру и они садрже туфове. Синозрни,
псамитски или пелитски пирокластити (туф, туфит) граде на свим издацима пакете
дебљине 1 м до 10 м у којима се не ретко јавља неправилна градација као и редовније
груба или финија ламинарна слојевитост. Туфови светлозелене боје су око крупнијиг
пириокластита или и са оштром границама на изливима андезита. Унутар ових вулканита
понегде је заробљен кречњак ладиника?, што указује на хијатус (прекид) у вријеме
полифазног излива. Мијешање вулканита и булога, се понавља више пута, и то указује не
само на полифазност излива већ и да је вулканизам сихрон са булогом.
Према Рибњаку чести су угласти комади фрагментирани андезит у неконсолидованом и
полуконсолидованом карбонатном муљу (Фација пиперита). Подина андезита и дацита је
на крајњем југозападу светлосиви рекристалисали мермерисани кречњак са црвеним
прослојцима и тракама (Сл.4.5.1). Кречњак није рекристалисао само због вулканита, него
је вјероватно тектонски преобликован али се ради о фацији која је само овдје откривена.
Промена подиских кречњака је уочена и у простору превоја Созине, као и на појасу
између Зубаца и Сусташа, долином Железнице и тд. Кречњаци Формације Равни су свугде
прекривени андезитским и дацитским пирокластима и на њима је манганска и гвожђевита
превлака као и бројне шупљине отапања (Сл.4.5.1). Време излива андезита и њихових
пирокластита је на платформним плитко маринским очврслим карбонатима формације
Равни. И то после разбијања интраплатформног предела због рифтовања. На источне
падине брда Ђеринац изнад села Турчини, као и у Бољевићима и другим локалностима, на
контакту преко булога су румени , зелени и зеленосиви туфозни рожнац и радиоларита
илирског потката. Ово је највероватније рана фаза рифтовања која је поред вулкаских
излива имала и ригидну промену депозиционог простора.
Сл.7.4.2.1. Андезити Куфина
У свим наведеним локалностима присутни су вулканити и пирокластити. Андезити имају
порфирску структуру и масивну текстуру, сем у пакетима светлозелених
ситнокристаластих пирокластита. Пирокластични карактер андезита је упадњив, са
скрамама услед хлоритизације и пиритизације. Андзит је на изданцима заступљен око 30
- 35% а остатак је пирокластични материал. Присутне су и ситне жилице силиције (кварц)
депоноване као траке, ширине 3 - 5 цм. У многим локалитетима присутно је површинско
кугласто распадање. (Сл.4.7.2.1).
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
44
Чест је кугласти изглед као да је „pillow“ лава, (полифазно изливање), депонована
силиција (опал и калцедон), трака до 5 цм, плочасто лучење андезита, заливање
пирокластичним материјалом који се лако распада и тд. Уклопци калцедона су млечно
сиве до румене боје. Понегде се налази и вулкански дајк. На изданцима јавља се и партија
са двије врсте магматита, једна свјетлија андезит и једна тамнија, више алтерисан
вулканит, што указује на двије врсте вулканских стијена. У њима се јављају и бијели
уклопци (Сл.7.4.2. 2.). Изданци андезита су и са, пукотинама лучења које слојевито прате
вулканско тијело. Чест агломерат је са заобљенм комадима величине до 10 цм, са жицама
калцита и геодама опала, калцит је млечнобијеле боје.
Вулканске бомбе, мркосиве боје са фенокристалима плагиокласа величине до 2 мм,
јављају се у ситној пирокластичној зелекастосивој основи. Бројне су локалности са овим
крупним агломератима, које су посебно честе у андезитима око Куфина, села Папана
према Брцима. Близу села Зупци, припадају сложеном пирокластичном ток, у којем су и
агломерати, вулканске брече и заобљени комади величине 30 цм вулканских бомби са и
туфитима као основној маси у којој леже. Андезити на многим издацима посебно од
Куфина преко Папана, Зубаца и око јужних и источних падина брда Ђеринац, изнад села
Турчини имају „pillow“ текстуре, са карактеристичним корама распадања. Бобе су у
пакетима метарских дебљина са величином 0,4 м у пречнику. „Pillow“ лава је тамнозелене
боје са хлоритом и селадонитом, (биотитски андезит, хлоритисани андезит). Крупнозрни
пирокластити се смењују са лијепо израженим тракастим туфовима и туфитима који се
налазе у пирокластичном току. На овом месту туфити свијетлозелене боје, ламинирани,
смењују се са тањим хоризонтом старијих агломерата који су ситнијих класта.
Сл.4.7.2.2. Вулканске бомбе, мркосиве боје иза тунела Созине, Десно, изданци са двије врсте
магматита, једна свјетлији андезит и једна тамнији више алтерисан.
Андезити су изграђени од плагиокласа, моноклиничних пироксена ријетко хорбленде и
биотита и основне масе. Плагиокласи су табличасти претежно испуцали или заобљени до
неправилни величине од 1,4 до 0,4 мм мање или више замућени због алтерације у
секундарне минерале. Зонарне су грађе или ламеларно ближњени по албитском или
албитско карлобарском закону ближења. Моноклинични пироксени претежно су
фрагментирани величине до 0,2 мм. Присутна су хлоритисана зрна или претворени у
металичне минерале. Основна маса је холокристаласта са ситним микролитима који су
флуидално орјентисани око фенокристала. Међу микролитима чести су ситни плагиокласи
који су благо повијени. Присутна је и гломеропорфирска структура . Од андезита
преовлађују слиједеће врсте: пироксенски андезит, силификовани пироксенски андезит,
који су најчешћи, затим амфиболско-пироксенски андезит, амфиболски андезит, андезит
са хорблендом, аугитски адезит, биотитски и хлоритисани андезит.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
45
Сл.7.4.2.3. Микро снимак, андезит са пироксеном:( уз.487-361А), десно, андезит са биотитом,
хорблендом и пироксеном (уз.634-764А) Ни +, увећање 100x.
Сл.7.4.2.4. Микро снимак, аndezit sa horblendom уз. 429. Десно андезит са биотитом,(уз. 548/3).
Николи +, увећање 100x
БР. УЗО. АНАЛИЗА
СТИЈЕНА
429
АНДЕЗИТ
432
АНДЕЗИТ
487/361 АНДЕЗИТ
723/715A АНДЕЗИТ
440
АНДЕЗИТ
445 F
АНДЕЗИТ
450X
АНДЕЗИТ
535/312 АНДЕЗИТ
475/280 АНДЕЗИТ
288/956B АНДЕЗИТ
9
АНДЕЗИТ
790/796A АНДЕЗИТ
634/764A АНДЕЗИТ
665/419 АНДЕЗИТ
Колич
кг
0,12
0,1
0,19
0,17
0,18
0,15
0,2
0,23
0,18
0,17
0,17
0,16
0,25
0,08
SiO2
%
59,11
80,38
58,14
62,26
61,15
58,61
71,61
59,52
58,11
54,55
58,74
58,45
61,22
60,5
Al2O3
%
15,27
9,27
16,21
14
15,35
13,01
14,41
16,82
16,24
15,97
14,05
16,32
16,7
14,92
Fe2O3
%
6,33
1,65
7,42
5,13
5,13
5,34
2,28
6,12
7,48
5,51
5,92
5,22
4,77
4,52
MgO
%
3,81
0,96
4,16
3,15
4,4
5,77
0,19
1,99
4,2
1,14
5,72
3,92
1,71
6,64
CaO
%
4,7
0,23
6,96
3,5
3,99
5,02
0,97
6,98
7,09
6,45
2,35
6,61
6,31
1,44
Na2O
%
2,58
1,18
3,25
2,59
3,73
4,13
6,1
2,81
3,29
5,49
4,41
2,67
3,41
4,41
K2O
%
2,37
3,54
0,63
1,79
0,58
0,12
3,16
2,08
0,55
4,37
0,33
1,48
1,73
0,4
TiO2
%
0,56
0,12
0,81
0,32
0,43
0,34
0,24
0,85
0,81
0,46
0,46
0,68
0,62
0,43
P2O5
%
0,11
0,02
0,13
0,08
0,08
0,07
0,07
0,14
0,13
0,1
0,09
0,11
0,11
0,09
MnO
%
0,11
0,04
0,14
0,03
0,09
0,11
0,04
0,06
0,14
0,08
0,04
0,08
0,08
0,05
Cr2O3
%
0,022
<0.002
0,013
0,064
0,055
0,038
<0.002
0,011
0,012
0,045
0,058
0,024
0,009
0,044
Ni
PPM
46
<20
<20
150
74
102
<20
<20
<20
77
108
45
26
102
Sc
PPM
16
4
23
6
20
13
5
23
23
14
19
21
17
12
LOI
%
4,9
2,5
2
7
4,9
7,2
0,9
2,5
1,8
5,7
7,7
4,3
3,2
6,4
Сум
%
99,84
99,93
99,83
99,91
99,85
99,77
99,92
99,86
99,82
99,86
99,85
99,84
99,88
99,85
Табела 3. Хемиске анализе андезита
Мик.ел.
Бр.уз
429
432
487/361
723/715A
440
445 F
450X
535/312
475/280
288/956B
9
790/796A
634/764A
665/419
Мик.ел.
Бр.уз
429
432
487/361
723/715A
440
445 F
450X
535/312
475/280
288/956B
9
790/796A
634/764A
665/419
Ba
Be
PPM
PPM
585
2
353
2
314
2
302 <1
131
3
209 <1
169
2
1030
1
818
2
79 <1
261
3
288
2
293
1
285
2
Gd
Tb
PPM
PPM
2,98
0,47
3,33
0,55
5,4
0,86
4,24
0,71
2,05
0,31
2,24
0,36
2,26
0,37
4,3
0,67
2,73
0,4
3,66
0,58
5,26
0,8
5,08
0,88
4,61
0,77
3,01
0,49
Co
PPM
19,1
15,4
1,4
21
19,3
13,9
24,1
11,2
15,5
29,3
1,7
13,2
22,7
11,6
Dy
PPM
2,89
3,12
5,55
4,76
1,63
2,24
2,12
3,72
2,33
3,51
4,52
5,57
4,65
2,76
Cs
PPM
2,1
2,9
3,9
4
1,4
0,8
1,2
2,8
0,4
0,4
0,3
1,9
4,3
1,9
Ho
PPM
0,52
0,63
1,15
0,91
0,34
0,42
0,47
0,75
0,4
0,64
0,96
1,12
0,94
0,57
Ga
PPM
15,7
16,8
10
18,5
15,2
14,8
11,9
17,6
13,8
12,7
19,4
18,9
18,2
15,6
Er
PPM
1,57
1,7
4
2,65
0,85
1,31
1,31
1,99
1,15
2,09
2,98
3,5
2,79
1,53
Hf
PPM
3,1
3,5
3,7
3,4
2,9
3,1
2
3,4
2,9
1,7
6,5
3,9
3,6
3,3
Tm
PPM
0,25
0,27
0,62
0,4
0,13
0,2
0,23
0,29
0,16
0,31
0,45
0,51
0,41
0,23
Nb
PPM
6,3
7,1
6,9
6,5
4
5,9
3,1
7,4
5,8
3,8
15,9
7,3
6,9
5,8
Yb
PPM
1,64
1,88
4,14
2,6
0,77
1,31
1,61
1,78
1,06
1,91
2,87
3,12
2,78
1,36
Rb
Sn
Sr
Ta
PPM
PPM
PPM
PPM
66,7
1
197,4
0,5
63,9
2
149,8
0,5
127,4
4
40
0,6
17,8
2
233,9
0,4
74,9 <1
137,9
0,3
8,8
1
235,2
0,5
40,1
2
201,7
0,3
58,7
2
263,3
0,5
3,9
2
199,2
0,5
12,8 <1
175,3
0,3
60,1
3
61,4
1,4
78,5
1
246,2
0,5
25,2
2
246,1
0,5
39,2
2
294,2
0,4
Lu
TOT/C
TOT/S
Mo
PPM
%
%
PPM
0,23
0,58
0,03
0,2
0,26
0,42
0,05
0,3
0,68 <0.02
<0.02
<0.1
0,39
0,09 <0.02
0,2
0,1
0,39 <0.02
<0.1
0,2
0,3
0,02 <0.1
0,25
1,01
0,03 <0.1
0,26
0,06
0,03
0,2
0,15
1 <0.02
0,5
0,28
3,57 <0.02
0,2
0,48
0,14 <0.02
0,5
0,5
0,06 <0.02
0,2
0,4
0,07 <0.02
0,1
0,19
0,24 <0.02
0,1
Th
PPM
5,8
6,6
13,1
5,3
4,4
5,9
4,1
6,8
7
1,3
16,5
6,2
5,9
5,4
Cu
PPM
25
20
4
20,7
31
23,3
15,1
29,5
23,8
19,9
3,8
8,9
18,6
13,4
U
V
W
PPM
PPM
PPM
1,8
121
1
2
94
0,7
3 <8
0,6
1,6
138
0,6
1,4
56 <0.5
1,6
104 <0.5
2
69 <0.5
2,4
119
1
2,2
84
1,5
0,3
126 <0.5
0,9
17
0,5
1,7
137
0,8
1,7
145
1
1,5
64 <0.5
Pb
Zn
Ni
PPM
PPM
PPM
5,7
55
26,7
5,9
61
41,4
21,4
18
2,9
2,8
13
4,8
5,1
39
140,5
4,2
68
72,5
8,8
49
90,3
7,1
41
18,8
12,2
40
100
1,9
48
50,5
5,9
37
1,8
4,8
48
8,9
2,7
11
3,1
5,5
30
21,2
Zr
Y
La
Ce
Pr
Nd
Sm
Eu
PPM
PPM
PPM
PPM
PPM
PPM
PPM
PPM
106,8
15,8
18,3
37,5
4,4
16,9
3,36
0,82
116,5
17,8
18,9
39,5
4,86
17,6
3,84
0,83
126,9
38,1
37
71,9
8,74
31,7
6,09
0,46
125,9
25,9
17,2
37
4,54
19,4
3,97
1,05
86,8
8,9
14,5
29,1
3,41
12,4
2,47
0,54
101,8
14,2
11
23,2
2,84
10,3
2,39
0,69
61
12,2
16,9
32,3
3,62
11,7
2,51
0,58
117,2
20
25
51,1
6,04
23,6
4,28
0,97
94,8
12,3
15,2
31,9
3,74
14,7
3
0,63
58,1
21,4
9,3
23,9
3,23
14
3,61
1,15
215,9
24,8
43
91,6
9,68
35,5
6,2
0,97
138
33,1
19,3
39,7
5,11
19,1
4,47
1,16
128
27
18,4
39
4,82
19,4
4,13
1,05
103,3
15,7
15,8
32,6
3,86
14,9
3,14
0,79
As
Cd
Sb
Bi
Ag
Au
Hg
Tl
Se
PPM
PPM
PPM
PPM
PPM
PPB
PPM
PPM
PPM
1,3 <0.1
<0.1
<0.1
<0.1
0,5
0,01 <0.1
<0.5
1,5 <0.1
<0.1
<0.1
<0.1
<0.5
<0.01
<0.1
<0.5
1,8 <0.1
0,5
0,2 <0.1
2,1 <0.01
<0.1
<0.5
0,5 <0.1
0,2 <0.1
<0.1
2,4 <0.01
<0.1
<0.5
1,4 <0.1
<0.1
<0.1
<0.1
1,7 <0.01
<0.1
<0.5
0,6 <0.1
<0.1
<0.1
<0.1
0,6 <0.01
<0.1
<0.5
3,5 <0.1
<0.1
<0.1
<0.1
1,1 <0.01
<0.1
<0.5
1 <0.1
0,2 <0.1
<0.1
1,2
0,04 <0.1
<0.5
5,9 <0.1
0,2 <0.1
<0.1
<0.5
0,02 <0.1
<0.5
3,6
0,2 <0.1
<0.1
<0.1
<0.5
<0.01
<0.1
<0.5
1,1 <0.1
0,1 <0.1
<0.1
<0.5
<0.01
<0.1
<0.5
1,1 <0.1
0,1 <0.1
<0.1
<0.5
<0.01
<0.1
<0.5
1 <0.1
<0.1
<0.1
<0.1
0,7 <0.01
<0.1
<0.5
2,1 <0.1
0,1 <0.1
<0.1
3,4 <0.01
<0.1
<0.5
Табела 4. Хемиске анализе андезита
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
46
4.7.3. Спилит (ββаб Т 2)
Спилити у већим патријама су отквени у Доњим и Горњим Подама, око Луње и
Малог Калимана. Маље партије су у Мрамору, Јаковићима, Дапчевићима испот
Барјактара,око абезића, извише Алица и тд.
Кровина је кречљак са рожнацима, углавном покривен сипарима. Спилити су масивни
или са дебелим партијама „pillow“ који су прекидани псамиским туфовима и
микробречастим пакетима. Боја слилита је светлозелена до мрка. Спилити су једре стијене
са мандолама. На изданцима поред лаве налази се туфитична маса или девитрификовано
стакло које чони руб дебњине 5-6 цм у коме се понекад види ламинација и фини
зеленкасти минерали.
Сруктура је офитска, субофитска, интрагрануларна а јавља се и интерсетална структура са
приткастим плагиокласима (албит) и фенокристалима пироксена (аугит).
Сл.4.7.3.1. Спилити и радиоларити Г.Пода. Десно. Спилити Луња
Спилити као алтернација дијабаза су јако сродне стијене. Дијабази су офитске стуктуре и
прожети су са калцитом. Основу стене чине микролити плагиокласа који су међусобно
изукрштани (Сл.4.7.3.2. ). Величине су до 1 мм. У међупросторима, веома ретко, уочавају
се реликтна зрна пироксена која су замењена калцитом или једним приткастим
минералом, вероватнио актинолитом (уралит), присутан је и епидот.
У дијабазу се уочавају и прашкаста нагомилања магнетита који је такође продукт
алтерације. У неким потпуно алтерисаним зрнима сачуване су реликтне форме пироксена,
има и крипто ристаластог кварца.
У основној маси стене има девитрификованог стакла као и гнезда хлорита, калцита и тд.
Спилити су изграђени од лепезастих микролита плагиокласа (вероватно албита) од
изукрштаних и алтерисаних (хлоритисанх) бојених минерала (пироксена) и
девитрификованог стакла. Састојци су прожети са кристаластим калцитом. Микролити
плагиокласа су величине до 1 мм. често су калцитисани, у неким зрнима уочен је и
пумпелит? Пироксени се јављају у зрнима величине до 1 мм, и релативно су свежи.
Понекад запуњавају просторе између притки плагиокласа указујући да су касније
кристалисали. Спилити са мадолама исто су интересталне структуре, изграђени су од
изукрштаних микролита плагиокласа, највероватније албита. У међупростору је запуна од
девитрификованиог, хлоритисаног стакла.
Маса стене прожета је кристаластим калцитом који је накнадно принет у стену. Овај
минерал гради мандоле са лепезастим калцитом које указују да је стена изливена под
морском водом.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
47
Слика 4.7.3.2. Микро снимак дијабаза уз. 550. Десноуз.дијабаз-спилит PV-II/9, G.Poda. Ник.+,
уве.100x.
Отворени спилити у Г. Подама су дебљине 177 м.(види стуб). Радиоларитски хоризонти
на овом стубу јављају се три пута у смјени са спилитима. Радиоларити су мркоцрвене
боје чија дебљина варира до 1 до 4, 5 м.
Присутна је хоризонтална ламинациј изазвана сменом свјетлих и тамних ламина што
зависи од коцентрације радилоарија. Рожнаце граде и микрокристаласти агрегати кварца
и калцедона. Величине радиоларија су око о,1 мм које су углавном изграђене од
сверолитног калцедона.
Стуб у Г. Подама поред ових хоризоната гради, почетком око 2 м љубичастра лава са
мадолама до 1 цм, даље 8 м лаве са мадолама и карбонатних седимената, који су „пржени“
овом лавом (пиперит).
Дање доминира спилит - варијетет са мандолама, где је присутан зелени минерал
селадонит. Највећи део стуба је мркољубичасти спилит са ситним мадолама или без њих.
И у овим деловима стуба јављају се стијене настале „пржењем“ врелом лавом, водом
богатог дубокомариског финозрног калцитског муља, (пиперити).
Навише око 70 м стуба је од крупнокристаластих спилита зеленкастосиве боје.
ЛОКАЛ.
БР. УЗО. АНАЛИЗ.
СТИЈЕНА
448
СПИЛИТ
550
СПИЛИТ
214
СПИЛИТ
Г. ПОДА PV II/7
СПИЛИТ
Г. ПОДА PV II/9
СПИЛИТ
Колич
SiO2
Al2O3
Fe2O3
MgO
CaO
Na2O
K2O
TiO2
P2O5
MnO
Cr2O3
Ni
кг
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
%
PPM
0,12
32,16
12,93
6,39
2
19,84
3,69
0,72
0,79
0,26
0,19
0,025
0,22
52,24
15,06
7,44
4,74
6,35
6,5
0,27
1,07
0,23
0,07
0,045
0,1
40
14,69
8,23
5,18
11,43
1,59
3,21
0,93
0,23
0,15
0,059
0,14
50,17
13,97
7,12
5,53
9,44
4,99
0,49
0,88
0,17
0,19
0,057
0,17
46,83
15,51
6,76
6,73
8,6
4,7
0,17
1,07
0,18
0,12
0,036
Sc
PPM
65
127
108
160
140
LOI
%
24
26
28
28
27
Сум
%
20,9
5,8
14,1
6,8
9,1
99,89
99,85
99,85
99,84
99,8
Табла53. Хемиска анализа спилита
БР. УЗО.
448
550
214
PV II/7
PV II/9
БР. УЗО.
448
550
214
PV II/7
PV II/9
Ba
PPM
1
79
44
60
55
34
Gd
PPM
0,05
3,66
4,15
3,39
3,79
3,54
Be
PPM
1
<1
<1
<1
1
<1
Tb
PPM
0,01
0,58
0,72
0,59
0,63
0,61
Co
PPM
0,2
29,3
34,9
27,4
35,2
43,3
Dy
PPM
0,05
3,51
4,05
3,52
3,63
3,62
Cs
PPM
0,1
0,4
0,1
0,7
0,2
<0.1
Ho
PPM
0,02
0,64
0,86
0,72
0,7
0,68
Ga
PPM
0,5
12,7
8,6
12,1
11,1
16,5
Er
PPM
0,03
2,09
2,37
2,1
2,16
2,03
Hf
PPM
0,1
1,7
2,2
1,5
1,5
2
Tm
PPM
0,01
0,31
0,36
0,3
0,31
0,31
Nb
PPM
0,1
3,8
3,4
4,8
3,7
3,9
Yb
PPM
0,05
1,91
2,19
1,88
1,92
1,87
Rb
PPM
0,1
12,8
4
39,3
9,1
1,1
Lu
PPM
0,01
0,28
0,33
0,32
0,29
0,29
Sn
PPM
1
<1
1
<1
<1
1
TOT/C
%
0,02
3,57
0,78
1,6
0,74
0,7
Sr
PPM
0,5
175,3
143,8
117,1
139,9
145,4
TOT/S
%
0,02
<0.02
<0.02
<0.02
<0.02
<0.02
Ta
PPM
0,1
0,3
0,2
0,3
0,2
0,2
Mo
PPM
0,1
0,2
0,3
0,1
0,1
0,2
Th
PPM
0,2
1,3
1,5
1
1,1
1,1
Cu
PPM
0,1
19,9
15,4
23,2
27,7
38,1
U
PPM
0,1
0,3
0,6
0,2
0,2
2
Pb
PPM
0,1
1,9
18,7
2
9,9
1,7
V
PPM
8
126
183
187
199
334
Zn
PPM
1
48
79
50
47
46
W
PPM
0,5
<0.5
1,4
<0.5
<0.5
<0.5
Ni
PPM
0,1
50,5
126,2
94,3
143,6
137,1
Zr
PPM
0,1
58,1
84,3
57,5
56,1
66
As
PPM
0,5
3,6
0,7
2,3
1
1,3
Y
PPM
0,1
21,4
22
19,7
21,3
19,7
Cd
PPM
0,1
0,2
<0.1
0,1
<0.1
0,1
La
PPM
0,1
9,3
11,7
7,3
9,8
8,1
Sb
PPM
0,1
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
Ce
PPM
0,1
23,9
21,9
17,3
24,5
19,8
Bi
PPM
0,1
<0.1
0,1
<0.1
<0.1
<0.1
Pr
PPM
0,02
3,23
3,74
2,37
3,44
2,79
Ag
PPM
0,1
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
Nd
PPM
0,3
14
15,8
11,2
15,7
12,8
Au
PPB
0,5
<0.5
17,1
<0.5
<0.5
<0.5
Табла 6. Хемиска анализа спилита
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
Sm
PPM
0,05
3,61
3,91
2,97
3,78
3,4
Hg
PPM
0,01
<0.01
<0.01
<0.01
<0.01
<0.01
Eu
PPM
0,02
1,15
1,18
0,95
1,13
1,16
Tl
PPM
0,1
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
Se
PPM
0,5
<0.5
<0.5
<0.5
<0.5
<0.5
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
48
Сл.4.7.3.3.Стуб спилита Г. Пода
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
49
4.7.4. Фација Пиперита (пп/Т2)
Термин ‘peperino’ је коришћен од стране Scrope (1827) да опише кластит из Limagne
d’Auvergne региона централне Француске који садржи, мешавине језерских кречњака и базалта и
који подсећа на самљевени бибер. Ова област се сматра типским местом за "пеперите".
Пеперити су откривени у горњем току речице Жељезнице, испод и око Црног Крша гре су
преко андезита и у Горње Поде гре је ова фација са спилитима.
"Пеперити"–андезутски вулканокластит, је стијена слична вулканској бречи. Комади
вулканске стијене су величине од 0,5 -5 цм. Претежно угласти, ређе неправилни и ријетко
табличасти, утиснути у карбонатни муљ румене боје микритског састава. Између
вулканских фрагмената и карбонатног муља запажа се обрубни цемент. Вулкански
ситнији фрагменти упали у седимент могу да немају промену насталу од вреле лаве или
се она макроскопски не запажа. Карбонатни муљ је микритског састава који у дирекном
контакту са вулканокластитом има обрубни цемент од микроспарита или спара дебљине
око 0,5 мм. Чест је овај руб представља крупнозрни калцит величине до 0,7 мм. Између
микрита и спарита присутан је уклопак вулканита најчешће око 2 мм. Вулкански комади
могу бити и већи или и ситнији али су истог андезипског састава (анфиболском андезита и
тд. ). Вулкански уклопак је изграђен од: плагиокласа бојених састојака и основне масе.
Плагиокласи су табличасти до заобљени величине до 1,7 x 0,5 мм. Ламеларно су
ближњени и тешко се запажа зонарна грађа јер су серицитисани и калцитисани очуван је
само рубни дио. Присутне су двије генерације плагиокласа. Од бојених састојака присутна
је хорбленда која је приткаста величине до 1 мм, опацитисана и у постмагмацкој фази
калцитисана или прелази у оксид гвожђа. Од других састојака присутни су металични
минерали и калцит у ситним венама или шупљинама.
Основна маса је микрокристаласта са ситним микролитима плагиокласа.
Слик 4.7.4.1.„Пеперити“ у дољнем току Жељезнице, извише манастира Рибљака с са крупним
фрагментима вулканита утиснутих у карбонатну масу. Десно биокластичми биомикрит са
кршом ехинида, домаћин у коме су угласти комади вулканита. Широк је простор контакта
насталог пржењем између румених биомикрита и вулканских класта
Пиперит – спилирски вулканокластит, је на контакту црвеног муља и љубичастих
спилита, јавља се око Доњних и Горњих Пода, Луња и тд. Основа стијене је микроспарит
са венама и шупљинама од крупнијег спарита. Око шупљине која је величине око 1,5 мм
налази се руб од спарита ширине око 0,05 мм са кристалима спарита који су табличасти и
паралелно орјентиасани. Руб је настао рекристализацијом због температурног утицаја
лаве. У шупљини је ријетко присутна ситна силиција /калцедон/ и ситан усамљени
плагиоклас. Међутим око неких шупљина са утиснутим вулканским комадима руб није
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
50
присутан већ је то прекристалисали микроспарит као у основи. Повећан је садржај оксида
и хидроксида гвожђа. Спарит је присутан и у пукотинама и шупљинама, где је величине
до 0,1 мм. У ситним пукотинама присутан је сверолитни калцедон и силиција као и у
неправилним и елиптичним шупљинама који је величине до 0,1мм. Спилитски дио стијене
(класти спилита) изграђен је од главних минерала албита и аугита. Приткасти плагиокласи
су дјелимично изукрштани, а дјелимично паралелно орјентисани, величине до 0,3 мм.
Ламеларно су ближњени са ивицама које су кородоване основном масом. Присутан је
аугит издужен или са реликтима и хлорит свијетлозелене боје. Ријетко су присутни
калцедон и епидот, селадонит. Мандоле су ситне величине до 0,2 мм спљоштене до
заобљене са калцитом и то двије генерације. Структура је субофитска.
Сликас 4.7.4.2 .Пеперити“, класти андезита ( vα) , обрубни влакнасти цемент Спарит-А, бистри
мозаични цемент, Спарит Б, М-микритски муљ. Десно исто„Пеперити“, класти spilita (vββаб)
са истим цементом и муљем.
Назив се односи на специфичну стијену која настаје када се експлозијом вулкана убацују
врели вулканокластити у мокром и неконсолидованом седименту. Ова интеракција ствара
депонат који није ни седиментна, нити вулканска стијена, али прави мјешавину обје
стијене.
Пиперит у нашем случају је стијена формирана “in situ” после распада магме (андезит,
спилит) упадањем њених врелих класта у некосолидовани, марински, влажни, финозрни
калцитски муљ. Појам се односи на сличне мјешавине генериран од стране истог процеса
који дјелују на контакту лавe, врућег пирокластичног протокa са меким финозрним
карбонатом. Творевине са оваквим настаком могу бити јако различите у облику и
величини пиперитског тијела, величини вулканских класта, њиховом саставу ,односу
карбоната као домаћина, типу заваривања и у процетуалној заступљености вулканских
комада и тд.
Подина је финозрни карбонатни муњ а повлата излив.
ЛОКАЛ. БР. УЗО. АНАЛИЗ. Колич SiO2 Al2O3 Fe2O3 MgO
СТИЈЕНЕ кг
%
%
%
%
548/3 пиперит 0,2 50,6 15,38 4,11 0,76
548 пиперит 0,17 44,45 15,14 4,34 0,68
284/619 пиперит 0,27 59,82 15,5 6,21 0,67
021/874 пиперит 0,15 51,15 14,46 4,15 0,98
Табла 7. Хемиска анализа спилита
CaO Na2O
%
%
12,41 2,2
15,41 2,03
3,7 2,01
11,85 2,28
K2O
%
4,83
6,56
6,76
4,93
TiO2
%
0,43
0,43
0,43
0,4
P2O5
%
0,13
0,17
0,13
0,12
MnO Cr2O3 Ni
%
% PPM
0,03 0,003 <20
0,04 0,004 <20
0,09 <0.002 <20
0,04 0,002 <20
Sc
PPM
8
9
7
8
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
LOI
%
9
10,6
4,6
9,5
Сум
%
99,91
99,89
99,92
99,9
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
51
Мик.ел. Ba
PPM
548/3 331
548
332
284/619 271
021/874 305
Мик.ел. Gd
PPM
548/3 2,75
548 2,86
284/619 3,68
021/874 2,52
Be
PPM
1
4
2
<1
Tb
PPM
0,43
0,42
0,59
0,38
Co
PPM
7,2
9,1
6,1
9,3
Dy
PPM
2,34
2,51
3,22
2,11
Cs
PPM
4,4
3
1,4
8,9
Ho
PPM
0,5
0,47
0,66
0,46
Ga
PPM
16
15
19,9
15,5
Er
PPM
1,42
1,43
1,95
1,32
Hf
PPM
3,9
3,7
4,6
3,3
Tm
PPM
0,21
0,22
0,28
0,2
Nb
PPM
7,5
7,3
6,7
6,3
Yb
PPM
1,24
1,45
1,81
1,19
Rb
PPM
99,8
107,1
109,8
104,1
Lu
PPM
0,2
0,22
0,27
0,2
Sn
Sr
PPM PPM
2 153,9
2 161,1
2
52,5
2 155,8
TOT/C TOT/S
%
%
2,14 <0.02
2,84 <0.02
0,63 <0.02
2,05 <0.02
Ta
Th
U
V
W
Zr
PPM PPM PPM PPM PPM PPM
0,5 8,5 1,8
41
1 124,5
0,6 7,6 1,2
58
0,8 124,1
0,6 7,8 1,8
17
0,8 143,4
0,5 6,8 1,8
39
0,9 110,7
Mo Cu
Pb
Zn
Ni
As
PPM PPM PPM PPM PPM PPM
0,3
5
3,8
51 10,2 15,5
0,4 7,2 5,5
69 10,8 21,4
0,3 8,5 2,1 101
3
2,3
0,4 7,2 4,2
58 11,9 14,3
Y
PPM
14,2
14,9
20,6
13,2
Cd
PPM
0,1
0,3
0,1
0,1
La
PPM
22
21,6
22,1
20,3
Sb
PPM
0,4
0,4
0,1
0,6
Ce
PPM
44,2
41,4
43,8
39,9
Bi
PPM
0,3
<0.1
<0.1
<0.1
Pr
PPM
5,04
4,88
5,42
4,59
Ag
PPM
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
Nd
PPM
19,1
18,8
20
16,4
Au
PPB
<0.5
<0.5
<0.5
<0.5
Sm
PPM
3,5
3,35
4,25
3,09
Hg
PPM
<0.01
<0.01
<0.01
<0.01
Eu
PPM
0,77
0,72
0,83
0,75
Tl
PPM
<0.1
<0.1
<0.1
<0.1
Se
PPM
<0.5
<0.5
<0.5
<0.5
Табла8. Хемиска анализа „пеперитa“.
4.7.5. Хемиjски састав испитиваних вулканских стијена
Према односу садржаjа гвожђа, магнезиjе и алкалиjа (Irvine and Barager1971)
испитиване вулканске стене припадаjу калк-алканим магмама (Диј.1). Jасно се уочаваjу
груписање података. Андезити и спилити имаjу уjедначен однос садржаjа Fe, Mg и
алкалиjа, пиперити и дацити мањи садржаj магнезиjе.
Диј.
1
Диј.2
Диј. 1.. Положаj хемиjски анализираних спилита на AFM диjаграму (Irvine and Barager
1971). Диј. 2. Положаj хемиjски анализираних вулканита на диjаграму односа SiO2 и
алкалија (N2O и K2O) (Cox et al. 1979)
Према садржаjу SiO2 и алкалија (N2O и K2O) (Cox et al. 1979) све испитиване стене
одговараjу минералном саставу коjи jе констатован на терену или у поларизационом
микроскопу.
Наjвећу вариjациjу у хемиjском саставу показуjу спилити и пиперити. (Диј.2).
На основу међусобног односа садржаjа Ti, Zr i Sr (Pearce and Cann, 1973) андезити, дацити
и пиперити припадаjу калкоалканим базалтима и спилити базалтима океанског дна
(Диј.3.).
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
52
Jасно je одваjање спилита коjи су, према дефинисаним критериjума стварани у океанским
условима што је важан податак у оквиру разматрања тектонских средина стварања
испитиваних стена.
Садржаjи микроелемената у проучаваним стенама нормализовани су на примитвни омотач
(Sun and McDonough, 1989).
Наjвеће аномалне вредности, од 100 до око 700 пута показуjу Cs, Rb,Ba, Th, U, K и Nb у
пиперитима.
Наjвећу вариjациjу у садржаjу микроелелената имаjу спилити, док андезити, пиперити и
дацити имаjу слична понашања. Аномалије Nb, Sr и Ti констатоване су у свим
проучаваним стенама што наводи на закључак да су ове стене настале парциjалним
стапањем омотача у истим или сличним условима.
Повећан садржаj LILE елемената у овим стенама може бити и због контаминациjе са
околним стенама имаjући у виду да су магме из коjих су кристалисали биле богате водом
(Диј. 4).
Диј.
3
Диј.4
Диј. 3. Положаj хемиjски анализираних стена на диjаграму диjаграму односа Ti, Zr и Sr
(Pearce and Cann, 1973). Диј. 4. Садржаj микроелемената у испитиваним стенама,
нормализован на примитивни омотач (Sun and McDonough, 1989)
Садржаjи елемената ретких земаља у овим стенама значаjно варираjу. Наjвеће су у неким
андезитима и дацитима а наjмање у спилитима.
Лаке ретке земље обогаћене су и до 100 пута више у односу на примитивни омотач.
Поменута своjства указују да су ове стене настале ниским степеном парциjалног стапања
када се стварају магме са повећаним садржаjем лаких елемената ретких земаља.
Група тешких елемената ретких земаља jе већа од 2 до 3 пута што jе мања вариjациjа од
поменутих лаких елеманата ретких земаља.
Карактеристича jе слабо изражена аномалиjа Hо и позитивна аномалиjа Тm (Диј.5).
Када се садржаjи микроелемената нормализују на нормалне базалте средње океанских
гребена (N-MORB) наjвеће обогаћење LILE елемената (Ce, Rb, Ba) имаjу пиперити, и до
преко 1000 пута, затим следе андезити и дацити и на краjу спилити коjи показуjу
аномалиjе од 10 до 100 пута.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
ГЕОЛОШКА КАРТА ЦРНЕ ГОРЕ 1:50 000, ТУМАЧ ЗА ЛИСТ ПОДГОРИЦА 3
53
У свим испитиваним стенама констатована jе негативна аномалиjа Nb и аномолиjа Pb коjа
указуjе да овог метала у свим испитиваним стенама има и до 100 пута више него у NMORBU.
Повећан садржаj поменутих микроелемената наjвише jе изражен код пиперита имаjући у
виду да су лаве из коjих су ове стенe настале, изливима на морско дно, где jе било
неконсолидованог карбонатног и глиновитог муља што jе омогућило међусобну реакциjу
и контаминациjу коjа jе узроковала помету аномалиjу.
У поређењу са нормалним базалтима средње океанских гребена испитиване стене имаjу
повећан садржаj лаких елемената ретких земаља.
Наjвећи jе код андезита и дацита а наjмањи код спилита (Диј.6.).
Садржаjу тешких елемената ретких земаља су уjедначениjе и показуjу знатно мање
аномалне вредности у однсу на базалте средње океанских гребена.
Наjвеће вариjациjе показуjу андезити од 5 пута мањих до 2 пута више у односу на MORB,
затим следе пиперити а наjмању вариjациjу имаjу спилити.
Све стене имаjу негативну Еu аномалиjу и указуjу да су плагиокласи остали у
резидуалном остатку.
Диј.
5
Диј.
6
Диј. 5. Садржаj елемената ретких земања у испитиваним стенама нормализован на
примитивни омотач (Sun and McDonough, 1989). Диј. 6. Садржаj елемената ретких
земаља у испитиваним стенама, нормализован на базалте средње океанских гребена (Sun
and McDonough, 1989
4.8.Формација "Pietrа verde" (ПВ/Т22)
Серија под овим називом позната је у Хрватској у Босни и Херцеговини и у другде
у спољним. Динаридима, добила је име због карактеристичне зелене боје
дубокомаринског талога са ипулсима финокристаластих пирокласта.
Зелени туфови, туфити и рожнаци у Зони Будва су преко делом и синхрони са
вулканитима и њиховим пирокластитима. Крајем ладиника њихова кровина је кречњак са
халобијама, преко танког хоризонта ладинских крећњака са рожнацима.
ЈУ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА-ПОДГОРИЦА
Download

т у м а ч за лист подгорица 3