Политика А.Д. Београд
КОЛЕКТИВНИ УГОВОР
Београд , јун 2013. године
Садржај :
1. Основне одредбе.........................................................................................................3-4
2. Заснивање радног односа...........................................................................................4-7
3. Радно време.................................................................................................................7-10
4. Одмори и одсуства.....................................................................................................10-13
5. Заштита запослених...................................................................................................13-17
6. Зарада , накнада зараде и друга примања................................................................17-28
7. Накнада штете.............................................................................................................28-31
8. Вишак запослених......................................................................................................31-34
9. Измена уговора о раду................................................................................................34-35
10. Радне обавезе запослених..............................................................................................35
11. Отказ од стране послодавца.....................................................................................36-42
12. Остваривање и заштита права запослених.............................................................42-43
13. Услови за рад синдиката...........................................................................................43-45
14. Међусобни односи...........................................................................................................45
15. Право запослених на штрајк.....................................................................................45-46
16. Клаузула забране конкуренције................................................................................46-47
17. Решавање спорова...........................................................................................................47
18. Важење и отказ................................................................................................................48
19. Прелазне и завршне одредбе..........................................................................................48
2
На основу одредби члана 248. Закона о раду (" Службени гласник РС " бр. 24/05,
61/05 , 54/09)
1. Политика АД Београд , коју заступа генерални директор Зефирино Граси , у
својству Послодавца са једне стране, и
2. Синдикална организација Самосталног синдиката Политика А.Д. Београд , коју
заступа председник синдикалне организације Миодраг Обрадовић , и Нови синдикат
Политика АД , кога заступа председник синдиката Бранислав Вукомановић у својству
синдиката са друге стране.
Дана 14.06. 2013. године , закључили су:
КОЛЕКТИВНИ УГОВОР
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
1. Предмет
Члан 1.
Овим Колективним уговором (у даљем тексту : Уговор) уређују се права , обавезе и
одговорности из радног односа између запослених у Политика АД ( у даљем тексту :
Запослени ) и Политика А.Д. ( у даљем тексту : Послодавац ) , поступак измена и допуна
колективног уговора, међусобни односи учесника овог колективног уговора и друга
питања од значаја за запосленог и Послодавца.
Члан 2.
Одредбе овог Уговора примењују се на све Запослене код Послодавца.
Одредбе овог Уговора које се односе на зараду запослених неће се примењивати на
генералог директора Друштва и извршне директоре који Одлуком Надзорног одбора буду
изузети од примене одредаба овог Уговора.
Члан 3.
На права,обавезе и одговорности из радног односа која нису регулисана овим
Уговором , непосредно се примењују одговарајуће одредбе закона.
Члан 4.
Појединачна права,обавезе и одговорности из радног односа између Послодавца и
Запосленог уређују се уговором о раду .
3
2 . Међусобни однос Закона о раду , овог Уговора и уговора о раду
Члан 5.
Ако одредбе овог Уговора и уговора о раду утврђују мања права и неповољније
услове рада од права утврђених законом , примењиваће се одредбе закона.
Члан 6.
Ако су појединим одредбама уговора о раду утврђени неповољнији услови рада за
Запосленог , у односу на услове утврђене Законом о раду и овим Уговором , такве одредбе
су ништаве.
Члан 7.
Уколико Запослени има потребу да се за заштиту својих права обрати инспекцијским
и судским органима , Послодавац је дужан да истом достави на увид овај Уговор и друга
општа акта која се односе на права Запосленог.
II ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА
1.Услови за заснивање радног односа
Члан 8.
Заснивање радног односа врши се у складу са условима предвиђеним законом , овим
Уговором и Правилником о организацији и систематизацији послова Послодавца ( у
даљем тексту : Правилник ).
Правилник доноси генерални директор.
2 . Уговор о раду
Члан 9.
Радни однос заснива се уговором о раду.
Уговор о раду закључује Запослени и Послодавац и може да се закључи на одређено
или на неодређено време.
Уговор о раду сматра се закљученим када га потпише лице које заснива радни однос
код Послодавца и генерални директор,односно Запослени кога за то овласти генерални
директор.
4
Послодавац је дужан да пре закључивања уговора о раду кандидата обавести о послу ,
условима рада, правима и обавезама из радног односа , условима и правилима Послодавца
у вези са испуњавањем уговорних и других обавеза из радног односа.
Члан 10.
Уговор о раду закључује се у писаном облику, пре ступања Запосленог на рад.
Ако се Уговор о раду не закључи са Запосленим пре ступања на рад Запосленог,
сматраће се да је Запослени засновао радни однос на неодређено време даном ступања на
рад.
Члан 11.
Уговор о раду садржи:
1) назив и седиште Послодавца,
2) име и презиме Запосленог, место пребивалишта, односно боравишта Запосленог,
3) врсту и степен стручне спреме и занимање Запосленог,
4) врста и опис послова које запослени треба да обавља,
5) место рада,
6) начин заснивања радног односа ( на одређено или неодређено време ),
7) трајање уговора о раду на одређено време,
8) дан почетка рада,
9) радно време Запосленог (пуно , непуно или скраћено),
10) новчани износ основне зараде и елементе за утврђиванје радног учинка, увећане
зараде, накнадне зараде и друга примања на које Запослени има право,
11) рокове за исплату зараде и других примања на које запослени има право,
12) позивање на овај Уговор којим се уређују права , обавезе и одговорности из радног
односа,
13) трајање дневног и недељног радног времена
На права и обавезе које нису утврђене уговором о раду , примењују се одговарајуће
одредбе закона из овог Уговора.
3 . Радни однос на одређено време
Члан 12.
Радни однос заснива се на време чије је трајање унапред одређено у следећим
случајевима.
- кад су у питању сезонски послови;
- рад на одређеном пројекту;
5
- повећање обима посла које траје одређено време , за време трајања тих потреба,
с тим што тако заснован радни однос непрекидно или с прекидима не може трајати дуже
од 12 месеци.
Под прекидом из става 1 . овог члана , не сматра се прекид краћи од 30 радних дана .
Радни однос на одређено време, ради замене привремено одсутног Запосленог, може се
засновати до повратка привремено одсутног Запосленог.
Радни однос на одређено време постаје радни однос на неодређено време ако Запослени
настави да ради најмање 5 ( пет ) радних дана по истеку рока за који је засновао радни
однос.
Радни однос на одређено време заснива се на начин који је предвиђен за заснивање радног
односа на неодређено време.
Запослени који је засновао радни однос на одређено време има сва права, обавезе и
одговорности као и Запослени који засновао радни однос на неодређено време.
4 . Радни однос са непуним радним временом
Члан 13.
Радни однос може да се заснује и за рад са непуним радним временом, на
неодређено или одређено време, с ти да за остатак радног времена Запослени може да
заснује радни однос код другог послодавца и да на тај начин оствари пуно радно време.
Запослени који ради са непуним радним временом, има сва права из радног односа
сразмерно времену проведеном на раду, осим ако за поједина права законом, овим
Уговором и уговором о раду није другачије одређено.
5. Приправници
Члан 14.
Послодавац може да заснује радни однос са лицем које први пут заснива радни
однос, у својству приправника, само, ако је то као услов за рад на одређеним пословима
утврђено Правилником.
Правилником се утврђује начин оспособљавања приправника за самосталан рад , начин и
време полагања стручног испита и састав комисије за полагање стручног испита.
6
Чланови комисије из става 2. морају имати исти степен стручне спреме одређене врсте
занимања као и приправник који полаже стручни испит.
За време приправничког стажа има право на зараду у висини од 80 % основне зараде за
послове за које је закључио уговор о раду, као и на накнаду трошкова и други прмања у
складу са овим Уговором.
III РАДНО ВРЕМЕ
1 . Пуно радно време
Члан 15.
Пуно радно време код Послодавца износи 40 часова недељно. Радна недеља траје 5
радних дана, а радни дан траје осам часова.
Члан 16.
Одмор у току дневног рада траје 30 минута и урачунава се у радно време.
Одмор у току дневног рада Запослени користе према распореду који утврђује руководилац
сваке организационе јединице.
2. Распоред радног времена
Члан 17.
Радно време за Запослене у непроизводним деловима Послодавца почиње у 08
часова и траје до 16 часова.
Члан 18.
Радно време за Запослене у производним деловима Послодавца траје по сменама , укупно
24 сата.
Смене по правилу трају 8 часова.
Запослени који раде у сменама:
-
прву смену започињу у 7.00 часова, а завршавају у 15.00 часова;
другу смену започињу у 15.00 часова и завршавају у 23.00 часа и
трећу смену започињу у 23.00 часова, а завршавају у 7.00 часова.
7
Члан 18а
Радно време за запослене у служби обезбеђења и ППЗ се организује по распореду 12.00
часова рада, 24.00 часа слободна, 12.00 часова рада и 48.00 часова слободна.
Члан 18б.
Радно време за запослене у Издавачким пословима почиње му 9.00 часова и траје до 17.00
часова, или се због потреба посла организује по налогу главног и одговорног уредника.
Члан 19.
Одређивање смена и распоред Запослених по сменама утврђују руководиоци
одељења по овлашћењу генералног директора најкасније три дана пре почетка месеца.
Члан 20.
Запослени се о распореду радног времена, промени радног времена обавештавају
најмање 7 дана, пре почетка промене преко огласне табле.
Ако се промене односе само на поједине Запослене, Послодавац доноси појединачна
решења и доставља их сваком Запосленом 7 дана пре почетка промене радног времена.
Члан 21.
У оквиру организационих делова Послодавца, о радном времену се води
евиденција, на основу Одлуке о евиденцији на раду број 1390 од 28.08.2013. године, која
поред осталог садржи и листе:
-
евиденцију времена доласка и одласка са рада;
евиденцију присутности на раду са евиденцијом коришћења годишњих одмора;
радну листа Запосленог,
излазницу.
За спровођење и тачност евиденције о радном времену, непосредно су одговорни
руководиоци организационих делова Послодавца.
3 . Прерасподела радног времена
Члан 22.
Послодавац може да изврши прерасподелу радног времена када то захтева природа
делатности, организација рада, боље коришћење средстава рада, рационалније коришћење
радног времена и извршење одређеног посла у утврђеним роковима.
Период за који се врши прерасподела радног времена утврђује се одлуком Послодавца.
8
Прерасподела радног времена врши се тако да укупно радно време Запосленог у
периоду од шест месеци у току календарске године у просеку не буде дуже од пуног
радног времена.
У случају прерасподеле радног времена радно време не може да траје дуже од 60 часова
недељно.
Прерасподела радног времена не сматра се прековременим радом.
Члан 23.
Запослени који у одређеном периоду у току календарске године ради дуже, а у
другом краће од пуног радног времена, у смислу претходног члана, коришћење дневног и
недељног одмора може се одредити на други начин и у другом периоду, под условом да
му се дневни и недељни одмор обезбеди у обиму утврђеном законом у периоду који не
може бити дужи од 30 дана.
У случајевима из претходног става овог члана Запослени има право на одмор изеђу два
радна дана у трајању од најмање 12 часова непрекидно.
4 . Прековремени рад
Члан 24.
На захтев Послодавца , Запослени је дужан да ради дуже од пуног радног времена
-
-
када је наступила или непосредно прети да наступи опасност због елементарне
непогоде ( олуја, поплава, пожар, експлозија, клизиште );
када постоји потреба да се без одлагања изврши одређени посао, односно радни
задатак који се по наређењу Послодавца мора извршити у одређеном року;
када постоји потреба да се изврши процес рада чије се трајање није могло
предвидети, а чије би прекидање или обустављање нанело знатну материјалну
штету;
када је поребно да се замени изненадно одсутни Запослени у процесу рада који се
обавља непрекидно, без застоја и прекида;
када се посао није могао завршити у року због недостатка сировина и
репроматеријала за чије обезбеђење није одговоран ни Послодавац ни Запослени;
због изненадног повећања обима посла , када је потребно да се заврше послови који
нису планирани.
9
Запослени не може да ради прековремено дуже од осам часова недељно, нити дуже од
четири часа дневно по Запосленом.
Изузетно, Запослени, при тежим кваровима и посебним пословним околностима, а
нарочито када је угрожен процес производње, може имати и више од четири часа
прековременог рада дневно после редовне радне смене уз материјалну надокнаду.
Непосредни руководилац је дужан да у радни налог Запосленог унесе обавезу Запосленог
за обављање прековременог рада, као и да у исти унесе часове прековременог рада , ради
евиденције о часовима прековременог рада.
5. Ноћни рад и рад у сменама
Члан 25.
Запосленом који ради ноћу (у времену од 22,00 часа до 6,00 часова наредног дана),
најмање три часа сваког радног дана или трећину пуног радног времена у току једне радне
недеље, Послодавац је дужан да обезбеди обављање послова у току дана, ако би по
мишљењу надлежног здравственог органа, такав рад довео до погоршања његовог
здравственог стања.
Ако је рад организован у сменама, Послодавац је дужан да обезбеди измену смена, тако да
Запослени не ради непрекидно више од једне недеље ноћу, осим уз писану сагласност
Запосленог.
Послодавац је дужан да пре увођења ноћног рада затражи мишљење Синдиката о мерама
безбедности заштите живота и здравља на раду запослених који рад обављају ноћу.
IV ОДМОРИ И ОДСУСТВА
1 . Дневни и недељни одмор
Члан 26.
Запослени има право на одмор у току дневног рада, дневни одмор и недељни одмор
чију дужину и распоред утврђује генерални директор, у складу са одлуком Послодавца.
2 . Годишњи одмор
Члан 27.
10
Запослени има право на годишњи одмор у складу са Законом и овим Уговором у
трајању од најмање 20, а највише 30 радних дана за годину дана рада .
Критеријуми за одређивање дужине годишњег одмора примењују се према стању на дан
доношења првог дела решења. Промене које наступе у току године немају утицаја на
његово трајање.
Ако Запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од
најмање три радне недеље у току календарске године, а други део најкасније до 30. јуна
наредне године.
Генерални директор одобрава Запосленима годишњи одмор у трајању од још 2
радна дана и то за Запослене жене са навршене 53 године живота и Запослене мушкарце
са навршених 58 година живота и Запослене који имају бенефицирани радни стаж.
Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних
дана увећава применом следећих критеријума:







1. По основу дужине укупног стажа:
за стаж од 1 до 5 година
1 радни дан
за стаж од 5 до 10 година
2 радна дана
за стаж од 10 до 15 година 3 радна дана
за стаж од 15 до 20 година 4 радна дана
за стаж од 20 до 25 година 5 радних дана
за стаж од 25 до 30 година 6 радних дана
за стаж од 30 до 40 година 7 радних дана
2. По основу доприноса запосленог у раду ( на предлог непосредног руководиоца )
1 до 3 дана.
3. По основу услова рада, сходно Правилнику о безбедности и здрављу на раду, а
по предлогу непосредног руководиоца, до 4 радна дана за послове са посебним
условима рада и то запослени у ротацији (осим технолога штампе и референта
персоналних листа и материјала), електричари, виљушкаристи, радници
обезбеђења и ватрогасци.
4. Инвалид рада и војни инвалид 2 радна дана.
5. Самохрани родитељ са дететом до 10 година живота 2 радна дана.
6. Родитељ који има двоје или више деце млађе од 10 година живота 2 радна дана.
7. Запослени који у свом домаћинству издржава дете или брачног друга који болује
од тешке болести или дете које има сметње у психофизичком развоју 3 радна дана.
11
Ако Запослени по свим критеријумима утврђеним овим чланом оствари укупно
више од 30 радних дана годишњег одмора , има право на годишњи одмор у трајању од 30
радних дана.
Време проведено на рекреативном одмору који организује Послодавац у сарадњи
са синдикатом, не рачуна се у годишњи одмор.
Ако кривицом Послодавца Запослени не искористи годишњи одмор, или део годишњег
одмора, Послодавац је дужан да за дане неискоришћеног годишњег одмора, поред зараде
која припада Запосленом, јер је радио, исплати накнаду штете у висини просечне зараде у
претходна три месеца у складу са овим Уговором.
Запослени који први пут заснива радни однос или има прекид радног односа дужи
од 30 радних дана, стиче право да користи годишњи одмор после шест месеци
непрекидног рада.
Запослени има право на дванаестину годишњег одмора (сразмеран деo) за месец
дана рада у календарској години:
- ако у календарској години у којој је први пут засновао радни однос нема 6
месеци непрекидног рада;
- ако у календарској години није стекао право на годишњи одмор због прекида
радног односа у смислу става 1. овог члана.
3 . Плаћено одсуство
Члан 28.
Запослени има право у току календарске године на одсуство уз накнаду зараде
(плаћено одсуство ) у случају:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
закључења брака – 5 радних дана;
порођаја супруге – 5 радних дана;
теже болести члана уже породице – 3 радна дана;
порођаја другог члана уже породице – 1 радни дан;
заштите и отклањања штетних последица у домаћинству проузрокованих
елементарном непогодом – 3 радна дана;
селидбе сопственог домаћинства на подручју истог насељеног места – до 1
радног дана, а из једног у друго место – 2 радна дана;
припрема за одслужење редовног војног рока – 1 радни дан;
женидба сина или удаја кћерке и слање сина на одслужење војног рока 2
радна дана
полагање стручног испита најмање 1 радни дан за сваки испит, а највише 5
радних дана у току године.
12
Укупан збир дана из тачака 1. до 9. овог члана не може прећи 7 радних дана у току
календарске године.
Поред права на одсуство из става 1. овог члана Запослени има право на плаћено
одсуство још:
1. пет радних дана због смрти члана уже породице,
2. два дана за сваки случај добровољног давања крви, укључујући и дан давања
крви.
Члановима уже породице у смислу става 1. и става 3. тачка 1. овог члана сматрају
се брачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник, старатељ и друга
лица која живе у заједничком породичном домаћинству са Запосленим.
4 . Неплаћено одсуство
Члан 29.
Запосленом се, на образложени захтев, може одобрити неплаћено одсуство у
трајању од најдуже 6 ( шест ) месеци у току једне календарске године, у случају да то не
ремети процес рада код Послодавца . О поднетом захтеву одлучује генерални директор.
Генерални директор може Запосленом одобрити неплаћено одсуство и у трајању
дужем од шест месеци.
За време неплаћеног одсуства, Запосленом мирују права и обавезе из радног
односа, у складу са Законом.
V ЗАШТИТА ЗАПОСЛЕНИХ
1 . Заштита безбедности и здравља на раду
Члан 30.
Послодавац је дужан да Запосленом обезбеди услове рада и спровођење стандарда
заштите на раду у складу са Законом о безбедности и здрављу на раду, прописима о
мерама и нормативима заштите на раду, одговарајућим општим актом и овим Уговором.
Запослени имају право на чист и здрав радни простор и заштиту на раду.
За рад на пословима који су Правилником о унутрашњој организацији и
систематизацији утврђени као послови са повећаним ризиком по живот и здравље
Запослених, Послодавац Актом о процени ризика на радном месту и радној околини
13
„Политика“ а. д. прописује обавезна заштитна средства и обезбеђује њихову редовну
набавку.
Послови на којима постоји штетно дејство услова рада на радну и здравствену
способност Запосленог су:
1 . шеф штампе
2 . шеф одељења рото штампе
3 . заменик шефа одељења рото штампе
4 . водећи офсет машиниста рото акциденичне штампе
5 . офсет машиниста рото акциденичне штампе
6 . шеф одељења табачне штампе
7 . заменик шефа одељења табачне штампе
8 . водећи офсет машиниста табачне штампе
9 . офсет машиниста табачне штампе
10 . помоћни радник у офсет штампи
11 . помоћни радник у табачној штампи.
Члан 31.
Запослени који раде на пословима са повећаним ризиком , имају право на дужи
годишњи одмор , већу зараду ( основну зараду ), превенцију и рехабилитацију.
Члан 32.
Запослени има право:
- да се пре премештаја на одређене послове упозна са ризицима, опасностима и
штетностима;
- да одбије да ради на одређеном месту ако му прети опасност по живот и здравље због
тога што нису спроведене прописане мере за безбедност и здравље на радном месту на
које је одређен, све док се те мере не обезбеде.
Члан 33.
14
Запослени је дужан да обавести Послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности
која би могла да утиче на безбедност и здравље на раду.
Члан 34.
Запослени са здравственим сметњам, утврђеним од стране надлежног здравственог
органа у складу са Законом, не може да обавља послове који би изазвали погоршање
његовог здравственог стања или последице опасне за живот и околину.
Члан 35.
На пословима на којима постоји повећана опасност од повређивања,
професионалних или других обољења, може да ради само Запослени који, поред посебних
услова утврђених Правилником о организацији и систематизацији послова , испуњава и
услове за рад у погледу здравственог стања, психофизичких способности и доба живота, у
складу са важећим прописима.
Члан 36.
Запослени је дужан да ради са пуном пажњом у циљу обезбеђења сигурности свог
живота и здравља, као и живота и здравља осталих Запослених на које његов рад може да
има штетно дејство; да се придржава прописаних мера и норматива безбедности и здравља
на раду; правилно рукује оруђем за рад; поступа према упутству произвођача за безбедан
рад , као и да се стара о спровођењу и унапређењу безбедности и здравља на раду.
Члан 37.
Послодавац је дужан да осигура све Запослене од повреда на раду и
професионалних обољења у вези са радом, губитка радне способности и смрти
колективном полисом осигурања код одговарајућег осигуравајућег друштва за време
обављања редовне делатности.
Финансијска средства за осигурање из става 1. падају на терет Послодавца, а
одређују се у зависности од нивоа ризика повређивања, професионалног обољења или
обољења у вези са радом на радном месту и радној околини.
Члан 38.
Послодавац формира Одбор за безбедност и здравље на раду (у даљем тексту : Одбор) као
саветодавно тело.
15
Одбор броји 5 чланова и састављен је од 3 представника репрезентативних
синдиката и 2 представника Послодавца, од којих је један Запослени који обавља послове
безбедности и здравља на раду.
Одбор на првој седници бира председника и заменика из редова својих чланова.
Одбор доноси пословник о раду.
Члан 39.
Надлежности Одбора су да:
1. разматра и предлаже ставове о одлукама Послодавца пре њиховог доношења, ако
се тим одлукама битно утиче , или може утицати на промену услова рада,
2. захтева од Послодавца увођење превентивне заштите, покреће иницијативу за
утврђивање послова са посебним условима рада, односно пословима са повећаним
ризиком и даје мишљење на програм заштите Запослених на овим пословима,
3. разматра повреде на раду и професионална обољења Запослених, изворе, узроке
њиховог настанка, и предлаже послодавцу мере за њихово отклањање,
4. разматра налоге и решења о стању заштите на раду издате од стране надлежних
органа,
5. разматра приговоре Запослених у вези са безбедношћу и здрављем на раду и даје
свој став,
6. разматра општа акта у области безбедности и здравља на раду и предлаже њихове
измене.
Члан 40.
Послодавац је дужан да се у писаној форми изјасни о ставовима, закључцима и
предлозима Одбора у року од 15 дана.
Члан 41.
Одбор о свом раду обавештава генералног директора и синдикате код Послодавца
најмање два пута у току календарске године.
2 . Заштита материнства и Запосленог са умањеним радним способностима
Члан 42.
16
Послодавац не може да откаже уговор о раду Запосленом за време трудноће,
породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета, као и одсуства са рада ради
посебне неге детета, осим у случајевима утврђеним законом.
Члан 43.
Запосленом инвалиду рада Послодавац је дужан да обезбеди обављање послова
према преосталој радној способности.
Запосленом код кога је, у складу са прописима о пензијском и инвалидском
осигурању, утврђено да постоји опасност од настанка инвалидности на одређеним
пословима, Послодавац је дужан да обезбеди обављање другог одговарајућег посла.
У случају да Запослени одбије да прихвати понуђени посао у смислу става 2. овог
члана, Послодавац му може отказати Уговор о раду.
Члан 44.
Запослени је дужан да, најкасније у року од три дана од дана наступања
привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, о томе
достави Послодавцу потврду лекара која садржи и време очекиване спречености за рад.
У случају теже болести, потврду из става 1. овог члана, уместо Запосленог,
Послодавцу достављају чланови уже породице или друга лица с којима живи у
породичном домаћинству.
Ако Запослени живи сам , потврду из става 1. овог члана дужан је да достави у
року од три дана од дана престанка разлога због којих није могао да достави потврду.
Ако Послодавац посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада у смислу
става 1. овог члана, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради
утврђивања здравствене способности Запосленог, у складу са законом.
Члан 45.
Запосленима који раде на пословима са повећаним ризиком по живот и здравље,
као и Запосленима са медицински индикованим нарушеним здравственим стањем,
Послодавац у сарадњи са репрезентативним синдикатима обезбеђује рекреативне одморе
и систематске прегледе у складу са Правилником о безбедности и здрављу на раду.
VI ЗАРАДА , НАКНАДА ЗАРАДЕ И ДРУГА ПРИМАЊА
Члан 46.
17
Запослени има право на одговарајућу зараду у складу са Законом, овим Уговором и
уговором о раду.
1 . Зарада
Члан 47.
Зарада Запосленог састоји се из:
1. зараде за обављени рад и време проведено на раду,
2. зараде по основу доприноса Запосленог, пословног успеха Послодавца (награде,
бонуси),
3. других примања по основу радног односа.
1.1. Зарада за обављени рад и време проведено на раду
Члан 48.
Зарада за обављени рад и време проведено на раду утврђује се на основу:
1. основне зараде
2. дела зараде за остварени радни учинак
3. увећане зараде.
1.1.1. Основна зарада
Члан 49.
Основна зарада одређује се на основу услова утврђених Правилником о
организацији и систематизацији послова потребних за рад на пословима за које је
Запослени закључио уговор о раду, и времена проведеног на раду.
Основна зарада утврђује се као производ основне зараде за најједноставније
послове утврђене овим Уговором, коефицијента посла садржаног у групи послова у члану
53 овог Уговора и просечног месечног фонда остварених часова рада (174).
Члан 50.
Вредност основне зараде за најједноставније послове (у даљем тексту: Вредност
основне зараде) утврђује се у месечном бруто износу и једнака је за све Запослене.
Вредност основне зараде уговарају учесници овог Уговора на период од шест
месеци , полазећи од:
18
1. износа минималне зараде који је на снази;
2. оствареног пословно-финансијског резултата Послодавца у односу на план и програм за
посматрани период;
3. учешћа зараде у трошковима пословања Послодавца;
4. раста потрошачких цена у односу на дан уговарања вредности основне зараде која је на
снази.
Члан 51.
Вредност основне зараде за обрачун и исплату зараде за период јул-децембар 2013.
године, износи 27.600 динара.
Члан 52.
Уговорне стране дужне су да 10 дана пре истека рока на који је уговорена вредност
основне зараде приступе преговорима ради утврђивања новог номиналног износа
закључивањем Анекса овог Уговора.
Уколико се не постигне договор о номиналној вредности за наредни период,
примењује се досадашња вредност, а преговори се настављају.
Ако се у току периода у коме је уговорена вредност основне зараде битно промене
услови садржани у члану 50. овог Уговора, уговорне стране могу се споразумети о
промени номиналне вредности и пре уговореног рока.
Члан 53.
Коефицијент за утврђивање основне зараде за послове које Запослени обавља
садржи следеће елементе: сложеност, стручна спрема, радно искуство, одговорност и
услови рада.
На основу врсте послова, степена стручне спреме , радног искуства и других
посебних услова садржаних у Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији
послова, коефицијенти послова разврстани су у оквиру VII платних група и крећу се у
распону од 1,00 до 3,00.
Група
Посао
Најнижи
коефицијент
I
19
- Помоћни радник у Штампарији
- Улагач
- Радник на паковању
- Радник на виљушкару
- Оператер на преси
- Кафе кувар
- Спремачица
- Курир
1,00
20
II
- Возач
- Референт персоналних листа и радних налога
- Административни референт у Штампарији
- Оператер у припреми
- Референт персоналних листа и материјала
- Оператер у доради
- Књиговезац
- Експедитор
- Возач комбија
- Технолог за израду калкулација
- Референт завршних калкулација
- Референт за фактурисање
- Руковалац ТТ уређајима
- Руковалац парног котла
- Електричар
- Бравар
- Водоинсталатер
- Секретар редакције документариста
- Фоторепортер
- Секретар редакције
- Скенериста
- Референт тиража
- Инспектор продаје
- Магационер (магацин папира)
- Магационер (магацин резервних делова)
- Магационер ремитенде и секундарних сировина
- Референт за платни промет
- Благајник
- Референт огласа и претплате
- Материјални књиговођа
- Референт кадровске службе
- Радник обезбеђења
- Ватрогасац
- Архивар
- Администратор
III
- Пословни секретар
- Уредник WEB сајта
- Референт акција
- Референт планирања и радних налога
- Технолог графичких процеса
- Контролор квалитета
- Технолог квалитета
- Водећи оператер у припреми
- Технолог припреме
- Водећи машиниста
- Машиниста у штампи
- Технолог дораде
- Водећи оператер у доради
- Водећи технолог за израду калкулација
- Референт продаје
- Систем администратор
- Електроничар
- Механичар
- Енигмата
- Документариста и WEB администратор
- Технички сарадник
- Референт набавке
1,05
1,10
21
- Референт обрачуна зарада
- Билансиста
- Контиста
- Референт плана и анализе
- Самостални референт кадровске службе
- Координатор обезбеђења и ЗОП-а
- Шеф смене обезбеђења и ЗОП-а
- Самостални референт осигурања
- Шеф магацина
IV
- Шеф смене
- Технолог штампе
- Заменик шефа рото штампе
- Заменик шефа табачне штампе
- Заменик руководиоца дораде
- Заменик шефа експедиције
- Шеф дораде књига
- Новинар
- Новинар – уредник
- Уредник рубрике
- Уредник
- Лектор
- Ликовно-графички уредник
- Дизајнер
- Уредник фотографије
- Продуцент
- Грађевински инжењер
- Референт за безбедност и здравље на раду
- Редактор
1,50
V
- ПР менаџер
- Секретар Друштва
- Шеф квалитета
- Шеф припреме
- Шеф одељења рото штампе
- Шеф табачне штампе
- Шеф експедиције
- Инжењер одржавања-машински
- Инжењер одржавања-електротехнички
- Шеф термоенергетике и општег одржавања
- WEB администратор
- Руководилац тиражне службе
- Шеф финансијске службе
- Шеф књиговодства
- Самостални референт заступања
- Самостални референт нормативних послова
- Заменик главног и одговорног уредника
2,00
VI
- Интерни ревизор
- Унутрашњи контролор
- Помоћник директора штампарије
- Помоћник директора штампарије за квалитет и припрему
- Шеф штампе
2,50
22
- Руководилац дораде
- Шеф економско-калкулативног одељења
- Шеф продаје
- Руководилац техничких служби
- Заменик руководиоца техничких служби
- Заменик главног уредника Забавника
- Руководилац огласне службе
- Руководилац набавке
- Руководилац службе обезбеђења и ЗОП-а
VII
- Директор штампарије
- Руководилац продаје штампарских услуга
- Координатор рада комисије за издаваштво
- Извршни уредник за Магазине
- Главни и одговорни уредници
- Руководилац рачуноводства
- Руководилац правних и кадровских послова
- Руководилац општих послова
3,00
Коефицијенте по групама послова из става 2 утврђују споразумно учесници овог
Уговора.
Члан 54.
Новчани износ основне зараде Запосленог уговара се уговором о раду и не може
бити нижи од износа утврђеног у члану 49 овог Уговора.
Основна зарада из члана 49 став 2 овог Уговора може се уговорити уговором о
раду и у већем износу од износа утврђеног у овом Уговору.
При свакој промени основне зараде Запослени и Послодавац закључују Анекс
уговора о раду.
1.1.2. Део зараде за остварени радни учинак
Члан 55.
Део зараде Запосленог за радни учинак, утврђује се на основу квалитета и обима
обављеног посла као и односа Запосленог према радним обавезама.
Критеријуми за оцену радног учинка су :
-
квалитет и обим обављеног посла;
креативност у обављању послова;
допринос тимском раду;
благовременост у извршавању послова;
радно искуство;
23
-
радна дисциплина;
вештине које су потребне за делотворан рад приликом обављања одређеног посла .
Обим и квалитет обављеног посла утврђује Послодавац, на основу Правилника о
оцењивању радног учинка.
Члан 56.
Послодавац је дужан да пре закључивања уговора о раду упозна Запосленог са
критеријумима за вредновање радног учинка као и о њиховим променама.
Члан 57.
Основна зарада Запосленог из члана 49 увећава се за 25% за стандардни радни
учинак и пуно радно време.
О расподели средстава из става 1 овог члана одлучује на крају сваког месеца Извршни
директор, а на предлог непосредног руководиоца радне јединице. Непосредни
руководилац предлог даје сходно Правилнику о оцењивању радног учинка.
Пре доношења Правилника о оцењивању радног учинка Послодавац је дужан да затражи
мишљење репрезентативног синдиката о поменутом акту .
1.1.3. Увећана зарада
Члан 58.
Запослени има право на увећану зараду , и то:
1. за рад на дан државног или верског празника који је законом одређен као
нерадни дан
135 % од основице
2. за ноћни рад ( 22.00-06.00 )
3. за рад у сменама
4. за прековремени рад
35% од основице
35% од основице
35% од основице
5. за рад недељом
35% од основице
По основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном
односу 0.5 % од основице.
Ако се истовремено стекну услови за увећање зараде по више основа, проценат
увећања не може бити мањи од збира процената по сваком од основа.
Основица за обрачун увећане зараде чини основна зарада обрачуната у складу са чланом
49 овог Уговора.
24
1.2. Рокови и динамика исплате
Члан 59.
Зарада се исплаћује два пута месечно, први део исплаћује се до 1. у месецу , а други
део до 15. у месецу за претходни месец.
1.3. Зарада по основу доприноса Запосленог пословном успеху Послодавца
Члан 60.
Запосленом који оствари изузетне резултате у току календарске године и тиме
посебно допринесе пословном успеху Послодавца , може да се исплати годишња награда
за допринос у раду , на образложен предлог.
Висину годишње награде из става 1. овог члана одређује генерални директор у
складу са финансијским могућностима.
Члан 61.
Послодавац може у зависности од пословних резултата по годишњим извештајима
о пословању исплатити Запосленима 13. плату , чија висина зависи од пословног успеха
Послодавца.
1.4. Минимална зарада
Члан 62.
Послодавац може Запосленом понудити закључивање Уговора о раду под
измењеним условима, везано за исплату минималне зараде, ако дође до поремећаја у
процесу пословања у Друштву или делу Друштва, и то: пословања са губитком и
недостатка посла, а који утврђује Надзорни одбор, по претходно прибављеном мишљењу
репрезентативних синдиката.
Минимална зарада се може уговорити док трају поремећаји у пословању наведени у
претходном ставу, али не дуже од шест месеци у току календарске године.
Члан 63.
Послодавац је дужан да Запосленом исплати разлику између минималне зараде и
зараде на коју запослени има право по овом уговору у року од девет месеци од месеца у
коме је исплаћена задња минимална зарада.
25
2. НАКНАДА ЗАРАДЕ
Члан 64.
Запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада у висини 100
% просечне зараде Запосленог у претходна три месеца, која претходе месецу у коме је
Запослени одсуствовао, у случају:
1. на дан празника који је нерадан;
2. годишњег одмора;
3. плаћеног одсуства , у складу са чланом 28. овог Уговора;
4. војне вежбе;
5. одазивања на позив државног органа;
6. стручног оспособљавања и усавршавања ради потребе процеса рада код
Послодавца.
7. одсуствовања синдикалних представника утврђених овим Уговором, са рада због
синдикалне едукације (семинари и слично).
Послодавац има право на рефундирање исплаћене накнаде зараде у случају
одсуствовања Запосленог са рада због војне вежбе или одазивања на позив државног
органа, од органа на чији се позив Запослени одазвао , ако законом није друкчије
одређено.
Члан 65.
Запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада у висини од
најмање 65 % просечне зараде Запосленог у претходна три месеца која претходе месецу
одсуствовања, за време прекида рада, односно смањења обима рада, до којег је дошло без
кривице Запосленог најдуже 45 дана у календарској години.
У случају прекида рада односно смањења обима рада које захтева дуже одсуство,
Послодавац може упутити Запосленог и на плаћено одсуство дуже од 45 дана, али уз
претходну сагласност надлежног министра.
Члан 66.
Запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада за време
привремене спречености за рад до 30 дана:
26
1. у висини 80 % просечне зараде у претходна три месеца која претходе месецу
одсуствовања са рада , ако је спреченост за рад проузрокована болешћу или повредом ван
рада,
2. у висини 100 % просечне зараде у претходна три месеца која претходе месецу
одсуствовања са рада, ако је спреченост за рад проузрокована повредом на раду ,
професионалном болешћу, због одржавања трудноће или неге болесног детета млађег од
три године.
Члан 67.
Запослени има право на накнаду зараде у висини од 80 % просечне зараде у
претходна три месеца која претходе месецу одсуствовања са рада , за време прекида рада
до кога је дошло наредбом државног органа или надлежног органа Послодавца због :
необезбеђивања безбедности и заштите здравља на раду које је услов даљег обављања
рада без угрожавања живота и здравља .
3 . НАКНАДА ТРОШКОВА
Члан 68.
Запослени има право на накнаду трошкова у складу са овим Уговором и то:
1.
2.
3.
4.
5.
За долазак и одлазак са рада у висини цене месечне претплатне карте за превоз у
јавном саобраћају.
Запослени у смислу става 1. тачка 1. овог члана, којима је организован превоз од
стране Послодавца или им је омогућено коришћење службеног аутомобила немају
право на накнаду ових трошкова.
За време проведено на службеном путу у земљи, највише до неопорезованог износа,
као и накнаду превоза и смештаја на службеном путовању, према приложеним
рачунима,
За време проведено на службеном путу у иностранству, трошкова смештаја у висини
према приложеном рачуну независно од категоризације хотела, дневница у висини
утврђеној Уредбом о накнади трошкова и отпремнина за државне службенике и
намештенике („Сл. гласник РС“ број 86/07), осталих трошкова у складу са Уредбом, а
према приложеним рачунима.
Аконтација и обрачун насталих трошкова за службени пут у иностранство може се
исплатити у динарима на рачун или на благајни Послодавца уз писану сагласност лица
које је путовало.
Регрес за коришћење годишњег одмора, у висини од 50 % просечне зараде у
Републици, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за
послове статистике.
27
6. Трошкове коришћења приватног аутомобила у службене сврхе до неопорезивог
износа.
7. За исхрану у току рада за дане проведене на раду, у висини од 3.000,00 динара бруто .
Регрес у смислу тачке 5 овог члана исплаћује се по правилу при одласку Запосленог
на годишњи одмор, а најкасније до 31.12.
4. ДРУГА ПРИМАЊА
Члан 69.
Послодавац је дужан да исплати:
1. Запосленом отпремнину при одласку у пензију у висини три просечне зараде
Запосленог у месецу који претходи месецу одласка у пензију, с тим да тако исплаћена
отпремнина не може бити нижа од три просечне зараде код Послодавца у месецу који
предходи месецу одласка у пензију, односно три просечне зараде у Републици према
последњем објављеном податку надлежног органа за статистику.
2. Накнаде трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, и
члановима уже породице у случају смрти Запосленог, према приложеним рачунима
погребног предузећа .
3. Солидарне помоћи за случај смрти члана уже породице, у висини једне просечне
зараде у месецу који претходи смртном случају, а чланови уже породице у случају смрти
Запосленог, у висини две просечне зараде у месецу који претходи смртном случају .
4. Солидарне помоћи за случај смрти родитеља, брата или сестре у висини 60 %
просечне зараде у месецу који претходи смртном случају.
5. Солидарне помоћи за опрему за новорођено дете у висини једне и по просечне зараде
у месецу који претходи рођењу детета .
6. Солидарне помоћи за трошкове лечења у случају дуже и теже болести Запосленог до
висине трошкова лечења према приложеним рачунима, а на основу писаног захтева
Запосленог који садржи неопходну медицинску документацију, уз обавезу рефундирања
од Фонда или преузимања обавезе враћања новца у одређеном року .
7. Солидарне помоћи у случају тешке материјалне ситуације Запосленог, болести,
здравствене рехабилитације, инвалидности, а према одлуци директора .
8. Солидарне помоћи породици у случају смрти пензионисаног запосленог, а према
одлуци директора.
9. Зајам Запосленима за личне потребе, према одлуци генералног директора, до висине
према приложеним рачунима, а на основу писаног образложеног захтева Запосленог, уз
обавезу враћања одобреног зајма у одређеном року, у складу са Процедуром о
позајмицама.
28
10. По принципу добровољности, а у складу са могућностима Послодавца, уплаћивање
дела премије за додатно добровољно пензијско инвалидско осигурање запослених.
Под просечном зарадом из тачака 1, 3, 4 и 5. става 1. сматра се просечна зарада у
Републици према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за
статистику.
Члановима уже породице у смислу тачке 2. и 3. става 1. овог члана сматрају се
брачни друг и деца Запосленог.
Члан 70.
Послодавац обезбеђује Запосленима јубиларну награду за 20,25,30 и 35 година рада у
предузећу „Политика“ АД , а према одлуци генералног директора.
Под радом у " Политика АД " подразумева се радни стаж остварен у "ПНМ", РТВ "
Политика" и "Политика АД".
Члан 71.
Поводом Нове године Послодавац дарује децу Запослених до 10 година старости
пригодним поклонима , према одлуци генералног директора , а највише до неопорезивог
износа.
Поводом 8. Марта, Дана жена, Послодавац може да дарује Запослене жене
новчаним поклоном , а према одлуци генералног директора.
VII НАКНАДА ШТЕТЕ
Члан 72.
Запослени је одговоран за штету коју је на раду или у вези са радом, намерно или
крајњом непажњом, проузроковао Послодавцу.
Ако штету проузрокује више запослених, сваки запослени је одговоран за део
штете коју је проузроковао, с тим да уколико се не може утврдити део штете коју је сваки
запослени проузроковао, сматра се да су сви запослени подједнако одговорни и штету
накнађују у једнаким деловима.
Ако је више запослених проузроковало штету кривичним делом са умишљајем, за
штету одговарају солидарно.
29
Члан 73.
Поступак за утврђивање одговорности Запосленог за штету покреће се решењем
генералног директора или лица које он за то овласти.
Генерални директор доноси решење о покретању поступка за утврђивање
одговорности Запосленог на основу пријаве о проузрокованој штети или личног сазнања
да је штета проузрокована у року од 3 дана од дана подношења пријава или сазнања за
штету.
Пријава из претходног става нарочито садржи: име и презиме Запосленог који је
штету проузроковао Послодавцу, време, место и начин извршења штетне радње, доказе
који указују да је Запослени проузроковао штету Послодавцу и предлог Послодавцу да
покрене поступак за утврђивање одговорности Запосленог за штету.
Члан 74.
Генерални директор решењем о покретању поступка за утврђивање одговорности
Запосленог за штету образује Комисију за утврђивање чињеница и околности под којима
је штета настала, у чијем саставу је обавезан члан синдиката. Комисија треба да утврди
висину штете, време, место и начин извршења штетне радње, доказа који доказују да је
Запослени проузроковао штету Послодавцу и одговорност лица за проузроковану штету.
У току поступка треба да се саслуша Запослени који је штету проузроковао и сведоци ако
их има.
Комисија о свом раду, а по спроведеном поступку, подноси писмени извештај –
записник (који нарочито треба да садржи наводе о постојању штете, личне податке
Запосленог који је проузроковао штету, посао који обавља, изјава Запосленог да ли жели
да надокнади штету и слично) генералном директору. Копија писменог извештајазаписника се доставља Запосленом.
Запослени има право да се у наредном року од 8 дана од пријема извештаја
комисије на исти писмено изјасни и поднесе доказе.
На основу извештаја Комисије из става 2. овог члана, односно након утврђења да је
штета настала на раду или у вези са радом и да је учињена намерно или крајњом
непажњом, генерални директор доноси одлуку којом се Запослени обавезује да накнади
штету или се ослобађа одговорности за накнаду штете.
Одлуком којом се Запослени обавезује да накнади штету одређује се начин и рок за
накнаду штете.
30
Послодавац може Запосленог обавезати да штету накнади у новцу или ако је то
могуће поправком или довођењем оштећене ствари у стање у коме је била пре наступања
штете.
Накнада штете може да се изврши обуставом утврђеног износа од његове зараде.
Члан 75.
Висина штете утврђује се на основу тржишне или књиговодствене евиденције
вредности ствари.
Ако се висина штете не може утврдити у тачном износу, односно на основу
тржишне или књиговодствене евиденције или би утврђивање њеног износа проузроковало
несразмерне трошкове висину накнаде штете утврђује Послодавац у паушалном износу,
проценом штете или вештачењем стручног лица.
Члан 76.
О томе да ли пристаје или не пристаје да накнади штету, Запослени је дужан да да
писмену изјаву.
У случају да Запослени:
1. одбије да да писмену изјаву;
2. да изјаву да не пристаје да накнади штету;
3. да изјаву да жели да надокнади штету и исту не надокнади Послодавцу на начин и у
року који је утврђен у одлуци,
Послодавац покреће поступак за накнаду штете пред надлежним судом.
Члан 77.
Послодавац може, у оправданим случајевима, делимично ослободити Запосленог
од накнаде штете коју је проузроковао осим ако је штету проузроковао намерно.
Предлог за ослобођење од накнаде штете може поднети Запослени.
При доношењу одлуке о делимичном ослобођењу од накнаде штете, Послодавац ће
ценити рад и понашање Запосленог, као и да ли би Запослени са надокнадом штете био
доведен у тежак материјални положај.
Члан 78.
Ако Запослени, без своје кривице, претрпи повреду на раду или штету на раду или
у вези са радом, Послодавац је дужан да му надокнади штету у висини која буде утврђена
на основу расположиве документације.
31
Ако се у року од 30 дана од дана претрпљене повреде или штете на раду или у вези
са радом, Послодавац и Запослени не споразумеју о накнади штете, Запослени има право
да накнаду штете захтева пред надлежним судом.
VIII ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ
Члан 79.
Послодавац је дужан да донесе Програм решавања вишка запослених (у даљем
тексту: Програм), ако утврди да ће због технолошких, економских или организационих
промена доћи до престанка потребе за радом 10 % запослених на неодређено време у
периоду од 30 до 90 дана.
Послодавац је дужан да утврди разлоге за престанак потребе за обављањем послова
из претходног става овог члана.
Члан 80.
Послодавац је дужан да, пре доношења Програма, у сарадњи са репрезентативним
синдикатима и републичком организацијом за послове запошљавања, предузме
одговарајуће мере за ново запошљавање вишка запослених.
Члан 81.
Предлог Програма из члана 79. став 1. Уговора Послодавац је дужан да достави
репрезентативним синдикатима као и Националној служби за запошљавање најкасније
осам дана од дана утврђивања предлога Програма, ради давања мишљења.
Репрезентативни синдикати су дужни да доставе мишљење на предлог Програма у
року од 15 дана од дана достављања предлога.
Послодавац је дужан да размотри и узме у обзир предлоге републичке организације
надлежне за запошљавање и мишљење синдиката, и да их обавести о свом ставу у року од
осам дана.
Члан 82.
Програм садржи:
1. Елаборат о стању и перспективи развоја Послодавца;
2. Одлуку Послодавца;
3. Анализу стања и перспективе даљег развоја, број запослених потребних за
обављање послова у односу на постојеће стање и вишак запослених од укупног
броја запослених;
32
4. Табеларни преглед постојеће и предлог нове организације и систематизације
послова;
5. Критеријуме за утврђивање вишка запослених;
6. Анкету о намерама запослених;
7. Мере за запошљавање вишка запослених (премештај на друге послове, рад код
другог послодавца, преквалификација и доквалификација, непуно радно време али
не краће од пуног радног времена и друге мере);
8. Информисање запослених о променама и могућностима решавања њиховог радноправног статуса;
9. Начин решавања вишка запослених;
10. Списак запослених за чијим је радом престала потреба
Члан 83.
Критеријуми из тачке 5. претходног члана, утврђени овим Уговором, којима се
врши одређивање запослених за чијим радом је престала потреба, примењују се по
редоследу утврђеном овим Уговором.
Члан 84.
Резултати рада утврђују се на основу остварених учинака према утврђеним
нормативима и стандардима рада.
Ако нису утврђени нормативи и стандарди, резултати рада се утврђују на основу
образложене оцене непосредног руководиоца засноване на елементима:
квалитета обављеног посла,
самосталности у раду и иновација,
ефикасности рада, односа према раду, радним задацима и средствима рада,
дужини неплаћених одсустава, а везано за извршавање послова радног
места,
5. плана рада и других показатеља.
Резултати рада из става 1. и 2. овог члана утврђују се за период од најмање годину
1.
2.
3.
4.
дана.
Члан 85.
Ако Запослени остварује једнаке резултате рада, примењује се допунски
критеријум имовинско стање Запосленог.
Имовинско стање утврђује се на основу:
1. оствареног прихода по члану заједничког породичног домаћинства по основу
зараде, других примања и приход од имовине у последњој календарској години;
33
2. тржишне вредности непокретности коју у својини има Запослени или члан
његовог заједничког породичног домаћинства.
Приход и тржишна вредност непокретности, у смислу става 2 овог члана,
утврђује се на основу документације, односно исправа надлежног органа.
Имовинско стање утврђује надлежни орган Послодавца. Предност има
Запослени са слабијим имовинским стањем.
Члан 86.
Ако Запослени остварују једнаке резултате рада и имају једнако имовно стање,
примењују се следећи критеријуми:
1. број чланова породице који остварују зараду, при чему предност има
Запослени са мањим бројем чланова породице који остварују зараду;
2. дужина радног стажа, при чему предност има Запослени са дужим радним
стажом,
3. здравствено стање Запосленог и чланова његове уже породице, при чему
предност има Запослени, ако он или члан његове уже породице болује од
тежег обољења, према налазу надлежног здравственог органа;
4. број деце на школовању, при чему предност има Запослени који има више
деце на школовању.
Запосленој жени са дететом до две године живота, чији је укупан месечни приход
по члану домаћинства до висине минималне зараде, не може престати радни однос по
основу престанка потребе за њеним радом.
Члан 87.
Синдикати су дужни да доставе мишљење на предлог програма у року од 15 дана
од дана достављања програма.
Послодавац је дужан да Националној служби за запошљавање достави предлог
мера у циљу да се спречи или на најмању меру смањи број отказа Уговора о раду, односно
обезбеди преквалификација, доквалификација, самозапошљавање и друге мере за ново
запошљавање вишка запослених.
Послодавац је дужан да размотри и узме у обзир предлоге Националне службе за
запошљавање и мишљење синдиката, и да их обавести о свом ставу у року од 8 дана.
Члан 88.
Критеријум за утврђивање вишка запослених не може да буде одсуствовање
Запосленог са рада због привремене спречености за рад, трудноће, породиљског одсуства,
неге детета и посебне неге детета.
34
Члан 89.
Послодавац је дужан да пре отказа уговора и раду , Запосленом који је проглашен
вишком исплати отпремнину у складу са Законом или 150 евра у динарској
противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате за сваку пуну годину радног
стажа, увећаног до стажа осигурања на пословима на којима се стаж рачуна са увећаним
трајањем у зависности шта је за Запосленог повољније.
Запосленима који имају преко 35 година стажа осигурања, отпремнина ће се
исплаћивати закључно са 35 година стажа осигурања, не рачунајући године стажа
осигурања преко 35.
Члан 90.
Запослени који не жели да му се радно-правни статус реши сходно мерама
предвиђеним у члану 82 тачка 7, већ се добровољно пријави и сагласи да му радни однос
престане проглашењем за вишак, Послодавац ће отказати уговор о раду без доношења
Програма решавања вишка запослених уз исплату отпремнине из члана 89 овог Уговора.
IX ИЗМЕНА УГОВОРА О РАДУ
Члан 91.
Послодавац може Запосленом да понуди измену уговорених услова рада (у даљем
тексту: анекс уговора):
1. ради премештаја на други одговарајући посао, због потреба процеса и организације
рада,
2. ради премештаја у друго место рада код истог Послодавца, у складу са законом,
3. ради упућивања на рад на одговарајући посао код другог послодавца, у складу са
законом,
4. ако је Запосленом, који је вишак, обезбедио остваривање мера за запошљавање, у
складу са програмом решавања вишка запослених,
5. ако се измени новчани износ основне зараде, елементи за утврђивање радног
учинка, накнаде зараде и друга примања Запосленог,
6. ако се промене рокови за исплату зараде и других примања, на које Запослени има
право,
7. и у другим случајевима када постоји оправдана потреба за изменом уговорених
услова рада, у складу са законом, Колективним Уговором и Уговором о раду.
Одговарајућим послом у смислу става 1. тачка 1. до 3. овог члана сматра се посао
за чије се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме који су утврђени
Уговором о раду.
35
Члан 92.
О понуди за закључење анекса уговора о раду која се у писаном облику доставља
Запосленом, Запослени је дужан да се изјасни у року од 8 радних дана. Уз понуду из става
1. овог члана генерални директор је дужан да Запосленом достави и разлоге за понуду, рок
у коме Запослени треба да се изјасни о понуди и правне последице које могу да настану
одбијањем понуде.
Сматра се да је Запослени одбио понуду за закључивање анекса уговора ако се не
изјасни у року из става 1. овог члана.
Ако Запослени прихвати понуду за закључивање анекса уговора, задржава право да
пред надлежним судом оспорава законитост тог уговора.
У случају одбијања понуде за закључивање анекса Уговора о раду генерални
директор може Запосленом да откаже Уговор о раду.
Х РАДНЕ ОБАВЕЗЕ ЗАПОСЛЕНИХ
Члан 93.
Запослени је дужан да савесно и одговорно обавља послове на којима ради, да
поштује организацију рада и пословања, као и услове и правила Послодавца у вези са
испуњавањем уговорних и других обавеза из радног односа.
Члан 94.
Запослени има следеће радне обавезе:
1. Благовремено и савесно извршавање послова из уговора о раду и Правилника о
унутрашњој организацији и систематизацији послова, у складу са овлашћењима,
упутствима и налозима непосредног руководиоца,
2. Обављање послова који нису утврђени Уговором о раду и Правилником о
унутрашњој организацији и систематизацији послова у случајевима када потребе
процеса и организације рада код Послодавца то захтевају, и док оне трају, а по
налогу непосредног руководиоца,
3. Остваривање резултата рада на пословима на којима ради утврђених Уговором о
раду , Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији и Правилником
о оцењивању радног учинка.
4. Поступање са основним средствима и средствима Послодавца у складу са
прописима и њихово целисходно коришћење.
5. Поштовање закона и прописа у вези са радом, а посебно о заштити на раду и
заштити од пожара.
6. Пријављивање привремене спречености за рад, у складу са законом.
7. Поштовање радне дисциплине, радног времена, одлука Послодавца.
8. Стручно оспособљавање и усавршавање по налогу Послодавца.
36
XI ОТКАЗ ОД СТРАНЕ ПОСЛОДАВЦА
1. Престанак радног односа услед неостваривања резултата рада односно немања
потребног знања и способности за обављање послова
Члан 95.
Неостваривање резултата рада може да буде основ за отказ уговора о раду ако су
испуњени следећи услови:
1. да Запослени обавља послове радног места како је то утврђено уговором о раду,
2. да те послове обавља под нормалним условима рада,
3. да је Послодавац на начин предвиђен Правилником о оцењивању радног учинка
утврдио да Запослени не остварује стандардне резултате рада утврђене
Уговором о раду и општим актом Послодавца, у складу са овим Колективним
уговором,
4. да до неостваривања резултата рада није дошло због неспособности Запосленог,
односно због недостатка потребног знања,
5. да Запослени не остварује стандардне резултате рада у временском периоду од
најмање 6 месеца.
2. Престанак радног односа у случају да Запослени својом кривицом учини повреду
радне обавезе
Члан 96.
Повредом радне обавезе сматра се нарочито:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
свако одбијање Запосленог да изврши или извршава своје радне обавезе, ако за
то не постоје оправдани разлози;
самовољно напуштање посла.
ако је неоправдано изостао са посла 3 радна дана ;
ако Запослени у обављању свог посла пропусти да предузме неку радњу која је
део његове радне обавезе, односно предузме неку другу радњу, па услед таквог
чињења или нечињења настане материјална или нематеријална штета за
Послодавца или трећа лица;
коришћење поверених средстава Послодавца противно актима и одлукама
Послодавца о коришћењу истих;
нерационално и неодговорно коришћење средстава рада, чиме прозрокује штету
Послодавцу, уништење или оштећење средстава рада;
ако Запослени свесно или услед непажње или немара ода пословну, службену
или другу тајну утврђену општим актом, односно одлуком Послодавца, као и
откривање или давање изјавa било којој особи, укључујући штампу, радио, ТВ
37
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
или представнике средстава јавног информисања, којe се тичу Друштва,
његових послова или делатности, пословне стратегије, пословних партнера,
финансија или било које од трговинских тајни Друштва;
долазак на рад под утицајем алкохола (изнад 0 ‰) или наркотичког средства за
време рада, изазивање нереда, свађе или туче код Послодавца или на
службеном путу;
одбијања подвргавања лекарском прегледу ради утврђивања радне способности,
алко или нарко тесту;
давање лажних или нетачних података од значаја за доношење одлука у
предузећу или пословање предузећа, сачињавање лажних исправа, извештаја и
сл. а што је било од утицаја за пословање предузећа;
нетачно евидентирање и приказивање резултата рада, у намери да себи или
другоме неосновано помогне у увећању зараде;
неовлашћена послуга у приватне сврхе средствима повереним запосленима за
извршавање послова или одговорност за мањак у роби;
неоправдано одбијање извршења, неизвршење или нетачно, неблаговремено
или произвољно извршавање одлука , налога (било усмених или писмених),
упутстава Послодавца у вези са пословањем или извршавањем радних обавеза
Запосленог;
било какав вид политичког организовања или агитовања на остале запослене
или трећа лица у току радног времена, при било ком виду ангажовања или
извршавања послова и име и за рачун Послодавца, у току пословних ручкова,
промоција, сајмова, семинара, саветовања и сл. ангажовања.
обављање послова из делатности Послодавца за конкурентску фирму или трећа
лица, без знања и овлашћења Послодавца;
непоштовање правила кућног реда и пословања прописаних општим актима и
налозима генералног директора;
непријављивање сазнања о штети проузрокованој Послодавцу од стране другог
запосленог или трећег лица;
повреда прописа о заштити од пожара, експлозије, елементарних непогода и
штетног деловања отровних и других опасних материја, прописа о заштити
животне средине и заштити на раду и непредузимање мера ради заштите
запослених, средстава рада и животне средине, као и закона о забрани пушења у
службеним просторијама;
неизвршавања послова у време штрајка ради обезбеђивања минимума процеса
рада;
свако неовлашћено изношење новина, магазина и осталог штампаног
материјала.
3. Престанак радног односа услед непоштовања радне дисциплине и понашања
Запосленог
Члан 97.
Под непоштовањем радне дисциплине и понашања од стране Запосленог, у смислу
овог члана сматра се:
38
1. понашање Запосленог мимо одлука директора и непосредног руководиоца, а које се
односе на обавезе и понашање Запосленог;
2. ако Запослени омета или онемогућава друге запослене да извршавају своје обавезе;
3. ако се Запослени, на раду или у вези са радом, недолично понаша према
овлашћеном лицу Послодавца, као и другим запосленима и трећим лицима, као
што су свађа, псовке, непристојно обраћање, клевета, увреда, као и сваки други вид
неучтиве комуникације;
4. играње електронских и других игара или други начин коришћења електронских
уређаја и медија у сврхе које нису пословног карактера;
5. непријављивање промене пребивалишта у року од 15 дана од настанка промене;
6. пушење у току рада у пословним просторијама предузећа;
7. изношење робе или других ствари Послодавца без овлашћења;
8. саопштавање осталим запосленима или трећим лицим или било који други начин
изношења својих личних негативних утисака о пословању предузећа или
запосленима.
Члан 98.
Недостатак потребног знања и способности за обављање послова на којима
Запослени ради у смислу члана 94. овог уговора , може бити основ за отказ Уговора о
раду ако су испуњени следећи услови:
1. да Запослени не показује потребна знања и способности на пословима на којима
ради, у нормалним условима рада , у периоду од најмање 3 до 6 месеци,
2. да нема објективних околности због којих није у могућности да покаже потребна
знања и способности за обављање послова на којима ради.
Уколико непосредни руководилац, у поступку утврђивања резултата рада
Запосленог, предвиђеном Правилником о оцењивању радног учинка , утврди да Запослени
у периоду од најмање 3 месеца не показује потребна знања и способности на пословима на
којима ради, који доводе до незадовољавајуће оцене Запосленог, предложиће генералном
директору да формира комисију за утврђивање да ли Запослени поседује потребна знања и
способности на пословима на којима ради.
Члан 99.
Чланови комисије из члана 98 став 2 овог Уговора, морају имати најмање исти
степен стручне спреме одређене врсте занимања као Запослени чија се потребна знања и
способности на пословима на којима ради утврђују.
Ако је оцена комисије из става 1. овог члана негативна, Запосленом се отказује
уговор о раду, по поступку предвиђеном овим Уговором.
Члан 100.
39
Послодавац је дужан да пре отказа Уговора о раду у случају из члана 95-97 овог
Уговора, Запосленог писаним путем упозори на постојање разлога за отказ Уговора о
раду.
Да би се недвосмислено утврдило постојање повреде радне обавезе, Послодавац је
дужан да саслуша Запосленог.
Члан 101.
Послодавац је дужан да Запосленом остави рок од пет радних дана од дана
достављања упозорења да се изјасни о наводима из упозорења.
У упозорењу Послодавац је дужан да наведе основ за давање отказа, чињенице и
доказе који указују на то да су се стекли услови за отказ и рок за давање одговора на
упозорење.
Ако постоје олакшавајуће околности или ако природа повреде радне обавезе или
непоштовање радне дисциплине није довољан разлог за отказ Уговора о раду, у
упозорењу се може Запослени обавестити да ће му се отказати Уговор о раду ако поново
учини исту или сличну повреду, без поновног упозорења.
Упозорење из члана 100. став 1. се доставља на мишљење репрезентативном
синдикату чији је Запослени члан.
Репрезентативни синдикат је дужан да достави мишљење у року од пет радних
дана од дана достављања упозорења.
Члан 102.
Уговор о раду отказује се решењем, у писаном облику, и обавезно садржи
образложење и поуку о правном леку.
Решење мора да се достави Запосленом лично, у просторијама Послодавца,
односно на адресу пребивалишта или боравишта Запосленог.
Ако Послодавац Запосленом није могао да достави решење у смислу става 2. овог
члана, дужан је да о томе сачини писмену белешку.
У случају из става 3. овог члана решење се објављује на огласној табли Послодавца
и по истеку рока од осам дана од дана објављивања сматра се достављеним.
Запосленом престаје радни однос даном достављања решења.
Запослени је дужан да наредног дана од дана пријема решења у писаном облику
обавести Послодавца ако жели да спор решава пред арбитром у смислу члана 113. овог
Уговора .
40
Члан 103.
Послодавац је дужан да Запосленом , у случају престанка радног односа, исплати
све неисплаћене зараде , накнаде зараде и друга примања која је Запослени остварио до
дана престанка радног односа у складу са овим Уговором и уговором о раду .
Исплату обавеза из става 1. овог члана Послодавац је дужан да изврши најкасније у
року од 30 дана од дана престанка радног односа .
4 . Отказни рок
Члан 104.
Запослени коме је уговор о раду отказан зато што не остварује потребне резултате
рада , односно нема потребна знања и способности , има право и дужност да остане на
раду у трајању од најмање месец дана , а најдуже три месеца ( у даљем тексту : отказни
рок ) , у зависности од укупног стажа осигурања :
1. месец дана, ако је навршио до 10 година стажа осигурања ;
2. два месеца, ако је навршио преко 10 до 20 година стажа осигурања ;
3. три месеца, ако је навршио преко 20 година стажа осигурања .
Отказни рок почиње да тече наредног дана од дана достављања решења о отказу
Уговора о раду .
Запослени може , у споразуму са надлежним органом да престане са радом и пре
истека отказног рока , с тим што му се за то време обезбеђује накнада зараде у висини
утврђеној општим актом и Уговором о раду .
Ако је Запослени позван на војну вежбу , односно дослужење војног рока , или ако
је постао привремено спречен за рад у току времена за које је дужан да остане на раду , на
његов захтев ток тог времена се зауставља и наставља да тече по повратку са вежбе ,
односно војног рока или по престанку привремене спречености за рад .
5. Удаљење Запосленог са рада
Члан 105.
Запослени може да буде привремено удаљен са рада :
41
1. ако је против њега покренут кривични поступак због кривичног дела учињеног на
раду или у вези са радом или ако је учинио повреду радне обавезе која угрожава
имовину веће вредности утврђене овим Уговором или уговором о раду ,
2. ако је природа повреде радне обавезе , односно кршења радне дисциплине , или
понашање Запосленог такво да не може да настави рад код Послодавца пре истека
рока из члана 104. овог Уговора .
Члан 106.
Запослени, коме је одређен притвор, удаљује се са рада од првог дана притвора, док
притвор траје .
Члан 107.
Под имовином веће вредности, у смислу члана 105 став 1 тачка 1. овог Уговора,
сматра се имовина чија је вредност најмање 5.000,00 динара .
Члан 108.
За време привременог удаљења са рада у смислу члана 105. и 106. овог Уговора,
Запосленом припада накнада зараде у висини једне трећине , а ако издржава породицу, у
висини једне половине основне зараде. Накнада зараде за време привременог удаљења са
рада исплаћује се на терет органа који је одредио притвор.
Члан 109.
Удаљење Запосленог по основу члана 105. овог Уговора може да траје најдуже три
месеца , а по истеку тог периода Послодавац је дужан да Запосленог врати на рад или да
му откаже уговор о раду, ако за то постоје оправдани разлози утврђени чланом 96. овог
Уговора, као и ако Запослени учини кривично дело на раду или у вези са радом .
Члан 110.
Запосленом за време привременог удаљења са рада у смислу члана 105. и106.
припада разлика између износа накнаде зараде примљене по основу члана 108. овог
Уговора и пуног износа основне зараде :
1. ако кривични поступак против њега буде обустављен правоснажном одлуком, или
ако правоснажном одлуком буде ослобођен оптужбе, или је оптужба против њега
одбијена, али не због ненадлежности ;
2. ако Запосленом не престане радни однос у смислу члана 96. и 109. овог Уговора.
Члан 111.
42
Послодавац може Запосленом за повреду радне обавезе или непоштовање радне
дисциплине у смислу члана 96. и 97. овог Уговора да, уместо отказа уговора о раду,
изрекне меру привременог удаљења са рада без накнаде зараде, ако сматра да постоје
олакшавајуће околности или да повреда радне обавезе, односно радне дисциплине, није
такве природе да Запосленом треба да престане радни однос .
Мера удаљења са рада из става 1. овог члана може да се изрекне у трајању од
једног до три дана .
XII ОСТВАРИВАЊЕ И ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ
Члан 112.
О правима, обавезама и одговорностима из радног односа одлучује генерални
директор или Запослени са посебним овлашћењима и одговорностима, кога за то овласти
генерални директор.
Овлашћење из става 1. овог члана даје се у писаном облику.
Запосленом се у писаном облику доставља решење о остваривању права, обавеза и
одговорности, са образложењем и поуком о правном леку .
Одредбе члана 102. се односе на поступак доставе свих решења код Послодавца.
Заштита појединачних права
Члан 113.
Спорна питања између Послодавца и Запосленог решавају се споразумно .
Спорна питања у смислу става 1. овог члана решава арбитар .
Арбитра споразумом одређују стране у спору из реда стручњака из области која је
предмет спора .
Рок за покретање поступка пред арбитром је три дана од дана достављања решења
Запосленом.
Арбитар је дужан да донесе одлуку у року од 10 дана од дана подношења захтева за
споразумно решавање спорних питања .
За време трајања поступка пред арбитром због отказа уговора о раду , Запосленом
мирује радни однос .
Ако арбитар у року из става 5. овог члана не донесе одлуку, решење о отказу
Уговора о раду постаје извршно.
Одлука арбитра је коначна и обавезује Послодавца и Запосленог.
Члан 114.
43
Против решења којим је повређено право Запосленог или када је Запослени сазнао
за повреду права , Запослени односно представник репрезентативног синдиката чији је
Запослени члан, ако га Запослени овласти , може да покрене спор пред надлежним судом .
Рок за покретање спора је 90 дана од дана достављања решења, односно сазнања за
повреду права .
XIII УСЛОВИ ЗА РАД СИНДИКАТА
Члан 115.
Запосленима се јемчи слобода синдикалног организовања и деловања без
одобрења, уз упис у регистар, у складу са Законом .
Члан 116.
Послодавац је дужан да синдикату обезбеди, без накнаде трошкова :
административно-техничке и просторне услове за рад ;
коришћење одговарајућих просторија за рад и састанке синдиката ;
обрачун и исплату чланарине приликом месечне исплате зараде Запосленог ;
организовање синдикалних састанака у просторијама Послодавца;
могућност истицања обавештења, и битих докумената синдиката на огласним
таблама Послодавца;
6. самостално утврђивање линка на интернет мрежи и интерној мрежи органа
Послодавца .
1.
2.
3.
4.
5.
Члан 117.
Послодавац обезбеђује председнику репрезентативног синдиката-учеснику овог
Уговора, право на 40 плаћених часова месечно, сразмерно броју чланова синдиката, за
своју синдикалну активност .
Чланови Одбора Синдиката учесника овог Уговора имају право на 20 плаћених часова
месечно за своју синдикалну активност.
Коришћење слободних часова из става 1. и 2. овог члана, утврђује се у зависности од
активности синдиката и уз договор са непосредним руководиоцем, како се не би угрозио
процес рада у одсуству синдикалних активиста.
Члан 118.
44
Послодавац ће омогућити одсуство са рада представницима репрезентативних
синдиката, учесника овог Уговора у трајању до 10 радних дана у години, за учешће на
семинарима, саветовањима и присуствовању седницама органа синдиката на вишем
нивоу организовања.
Представницима синдиката из става 1 овог члана који одлазе на ван места боравка и рада,
издају се налози за службена путовања на терет Послодавца.
Члан 119.
Овлашћени представници репрезентативног синдиката, који уживају заштиту, у
смислу овог Уговора су :
1.
2.
3.
4.
5.
Председник синдиката код Послодавца;
члан Одбора синдиката;
члан вишег органа синдиката и Савеза сидиката;
представник Запослених у органима Послодавца
представник Запослених у Одбору за безбедност и заштиту права на раду.
Члан 120.
Овлашћени представници репрезентативног синдиката, у смислу члана 119. овог Уговора
за време обављања функције и годину дана по престанку функције, ако поступају у складу
са Законом и овим Уговором не могу бити премештени на друге послове, проглашени
вишком без њихове сагласности и не може им се отказати уговор о раду.
XIV МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ
Члан 121.
Односи између репрезентативних синдиката, учесника овог Уговора и Послодавца
успостављаће се и решавати, преговарањем и усклађивањем заједничких и посебних
интереса, уз пуно уважавање аргумената, реалних односа, на принципима пуне
равноправности и партнерства .
Члан 122.
Учесници овог Уговора се обавезују да ће најмање једном месечно , разматрати актуелна
питања Послодавца која се односе на материјални и социјални положај Запослених .
45
Узајамна је обавеза учесника овог Уговора да се благовремено, редовно и међусобно
информишу о свим питањима која се тичу услова рада Запослених.Синдикалне
активности не смеју бити на штету пословања и процеса рада код Послодавца.
XV ПРАВО ЗАПОСЛЕНИХ НА ШТРАЈК
Члан 123.
Запослени имају право на штрајк у складу са Законом , ради остваривања
економских и социјалних права и интереса по основу рада, или ако се Послодавац не
придржава одредби овог Уговора.
Члан 124.
Одлуку о ступању у штрајк или штрајк упозорења доноси Одбор синдиката или
већина запослених .
Ако запослени код Послодавца желе да организују штрајк, подносе иницијативу
или предлог Одбору репрезентативног синдиката, који је дужан да се о истој изјасни у
року од 48 сати.
Предлог, односно иницијатива запослених подноси се у писаном облику и обавезно
садржи захтеве који нису могли да се реше са Послодавцем.
Уколико одбор синдиката не прихвати иницијативу или предлог, или се не изјасни
у предвиђеном року, запослени могу донети одлуку да сами организују штрајк.
Одлука о ступању у штрајк сматра се донетом од стране запослених када више од
половине запослених код Послодавца, односно делу Послодавца, прихвати одлуку својим
потписом.
Члан 125.
Одлука о ступању у штрајк мора да садржи:
1. Захтев запослених;
2. Време почетка штрајка;
3. Место окупљања учесника штрајка, ако се штрајк испољава окупљањем
запослених;
4. Састав штрајкачког одбора који заступа интересе запослених и у њихово име води
штрајк.
Члан 126.
46
Штрајкачки одбор је дужан да штрајк најави личним уручивањем или преко
архиве, достављањем генералном директору Одлуке о ступању у штрајк, најкасније 5 дана
пре дана одређеног за штрајк, односно 24 часа пре почетка штрајка упозорења.
Члан 127.
У току штрајка који је организован у складу са законом или овим Уговором
Послодавац не може запошљавати нове раднике ради замене запослених који учествују у
штрајку.
Члан 128.
Организовање штрајка, односно учешће у штрајку, под условима утврђеним овим
Уговором, не представљају повреду радне обавезе и не могу бити основ за утврђивање
дисциплинске и материјалне одговорности запослених, и не могу бити основ за престанак
радног односа запослених.
Запосленом који учествује у штрајку припада накнада за превоз у складу са
Уговором.
Члан 129.
Штрајк престаје споразумом штрајкачког одбора и Послодавца или једностраном
одлуком организатора штрајка.
XVI КЛАУЗУЛА ЗАБРАНЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ
Члан 130.
Уговором о раду Послодавац може утврдити послове које Запослени не може да
ради у своје име и за свој рачун, као и у име и за рачун другог правног или физичког лица,
без сагласности Послодавца (у даљем тексту: забрана конкуренције), под условима
предвиђеним законом.
Забрана конкуренције важи за територију Србије.
XVII РЕШАВАЊЕ СПОРОВА
Члан 131.
47
Учесници овог Уговора су сагласни да се спорови који могу настати при
закључивању, изменама и допунама као и примени овог Уговора, решавају мирним путем.
Спорови који настају у примени овог Уговора решавају се пред арбитражом и
судом.
Учесници овог Уговора ће у року од 15 дана од настанка спора у примени овог
Уговора образовати арбитражу чији је задатак да настали спор реши.
Члан 132.
Арбитража се образује за сваки настали спор од стручњака из области спора.
Арбитража броји три члана, и састоји се од по једног арбитра кога именују
учесници овог Уговора и једног неутралног арбитра кога споразумно изаберу.
Чланови арбитраже бирају из својих редова председника арбитраже.
Члан 133.
Поступак пред арбитражом може да покрене сваки од учесника овог Уговора.
Арбитража доноси одлуку о спорном питању, најдуже у року од 15 дана од дана
образовања арбитраже.
Одлука арбитраже о спорном питању обавезује учеснике.
Учесници овог Уговора трошкове ангажовања и рада арбитраже сносе солидарно.
Ако изостане примена неспорних одредаба овог Уговора, оштећена страна може
тражити заштиту својих права пред надлежним судом.
XVIII ВАЖЕЊЕ И ОТКАЗ
Члан 134.
Овај Уговор је закључен на три године.
Сваки учесник Уговора може поднети отказ Уговора достављањем у писаној
форми образложења о разлозима за отказ другом учеснику овог Уговора.
У случају отказа, Уговор се примењује шест месеци од дана подношења отказа, с
тим што су учесници Уговора дужни да почетак преговарања о зкључивању новог
Уговора започну најкасније у року од 15 дана од дана подношења отказа.
48
Уговор престаје да важи ако се учесници Уговора другачије не споразуме
Члан 135.
Сваки учесник Уговора може покренути поступак за измену и допуну Уговора.
Учесник-покретач поступка за измену и допуну Уговора дужан је да другом
учеснику у закључивању Уговора достави предлог новог текста измена и допуна Уговора
са образложењем.
Учесници Уговора су дужни да почну са преговорима у року од 15 дана од дана
достављања предлога текста.
XIX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 136.
Овај Уговор је закључен када га потпишу
представници репрезентативних синдиката.
генерални директор и овлашћени
Члан 137.
Уговор је састављен у четири истоветна примерка од којих свака страна
потписница Уговора задржава по један, а један је за архиву Послодавца
Члан 138.
Овај Уговор ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли
Послодавца.
Члан 139.
Даном ступања на снагу овог Уговора престаје да важи Колективни уговор
"Политика АД " број 1552 од 03.04.2009. године.
Члан 140.
Послодавац се обавезује да у року од 3 (три) месеца донесе Правилник о унутрашњој
организацији и систематизацији послова и Правилник о радном учинку.
49
Послодавац се обавезује да у року од 3 (три месеца), по ступању на снагу новог
Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији послова, уведе нови систем
утврђивања и начина обрачуна основне зараде у складу са Законом и овим Уговором.
ЗА ПОСЛОДАВЦA
За Синдикалну организацију Самосталног синдиката
"Политика АД" Миодраг Обрадовић
_____________________
Зефирино Граси
__________________________________
За Нови синдикат "Политика АД"
Бранислав Вукомановић
________________________
50
Download

Колективни уговор Политике ад - 2013