ИЗДАВАЧ
РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА СПОРТ
11030 Београд, Кнеза Вишеслава 72
тел. 011/ 35 49 491, 35 44 523, 35 45 585, факс: 011/3555-288
web: rzsport.gov.rs; e-mail: [email protected]
ЗА ИЗДАВАЧА
Јасминко Поздерац, директор РЗС
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИЦИ:
мр Александра Санадер, помоћник директора РЗС
Ненад Манојловић, Председник Савеза тренера Србије
УРЕДНИК
Предраг Бићанин
ПРИПРЕМА ТЕКСТОВА:
Татјана Миленковић
Лела Бошковић
Милена Драгојевић
Урош Јојић
КОРЕКТУРА ТЕКСТА
Татјана Миленковић
ПРИПРЕМА И ШТАМПА
Apollo Graphic Production
ТИРАЖ 250
ISBN
1
САДРЖАЈ
Предговор ................................................................................................................................. 3
Увод ........................................................................................................................................... 5
др Бранислав Јевтић
Изазови новог олимпијског циклуса ...................................................................................... 7
др Александар Недељковић
Евалуација тестова за процену неуромишићне функције базираних на узастопним
максималним и кратким пулсним контракцијама .............................................................. 23
др Maрчело Фаина
Евалуација врхунских и олимпијских спортиста: искуство института спорта,
медицине и науке италијанског националног олимпијског комитета .............................. 29
др Дане Корица
Анализа и број освојених медаља европских атлетичара
2000 – 2008 год. (Сиднеј – Атина – Пекинг) ........................................................................ 36
др Горан Нешић
Структура такмичарске активности одбојкаша .................................................................. 61
др Ненад Трунић
Циљеви и садржај тренажне технологије младих кошаркаша
различитих узрасних категорија ........................................................................................... 79
др Петар Бонов
Припрема и анализа учешћа бугарских атлетичара на олимпијским
играма од 2005 – 2008. године .............................................................................................. 88
др Владимир Копривица
Проблеми изградње макроциклуса у савременом спорту .................................................. 93
Ненад Манојловић, Мирко Гавриловић, Доц. др Миливој Допсај
Стандардизација тренажног процеса ................................................................................... 99
др Ненад Дикић
Нова антидопинг правила у 2009. години ......................................................................... 114
др Виолета Допсај
Испитивање хематолошког статуса код спортиста .......................................................... 127
мр Небојша Илић, мр Жељко Рајковић
Мониторинг тренинга кроз пулс и брзину у различитим зонама
интензитета у цикличним спортовима типа издржљивости ............................................ 136
мр Александра Санадер; др Сања Мазић; мр Љубица Бачанац
Нова методологија тестирања у Републичком заводу за спорт ....................................... 155
мр Дејан Шупут
Правни положај тренера у Републици Србији .................................................................. 170
2
ПРЕДГОВОР
Републички завод за спорт више од пола века ради на праћењу и развоју спорта у
земљи. Од 1956. године, када је основан Савезни завод за физичку културу, Установа је
неколико пута мењала име, а данашњи назив утврђен је Законом о спорту из 1996. године.
Од самог почетка створени су добри материјални услови. Завод се налази
Кошутњачком платоу, на 43 ha са поливалентним спортским центром, затвореним и
отвореним спортским објектима. Најзначајније богатство Завода су његови запослени (90),
међу којима су поред спортских стручњака, лекари специјалисти (спортске медицине и
других специјалности), психолози, социолози, статистичари; укључујући магистре наука,
докторанте и докторе наука.
Рад на стручном усавршавању кадрова који раде у спорту увек је био важан и
континуиран задатак Завода. Услов за развој сваке делатности квалитетан и образован кадар,
а знања и информације се екстремно шире стварајући појаву названу “поплава
информација“. Надлежне институције система државе задужене су да пруже квалитетне
информације које су значајне за рад стручњака и изабране из “мора“ информација.
По податку из 1981. године, за првих 25 година Завода организовано је преко 40
саветовања и семинара и на њима је учестововало више од 1500 стручњака (25 година рада
Југословенског завода за физичку културу и медицину спорта, ЈЗФКМС, Београд, 1981).
Предавачи на овим скуповима, поред сарадника Завода, били су признати стручњаци
специјалисти за актуеалну проблематику: спортски тренери, спортски лекари, спортски
психолози, физиолози и други стручњаци из земље и иностранства (СССР-а, САД-а, ДДР,
Француске, Енглеске...) Посебан облик стручног скупа био је намењен тренерима врхунских
спортиста од 1971. до 1986. године. Забележено је да је у првих десет година одржана 51
“трибина” са просечно 40 предавача, а тираж штампаних публикација повећан са 150 на 550
годишње.
У текућем олимпијском циклусу Завод је интензивно приступио унапређењу свих
својих делатности, а упоредо и стручном усавршавању како својих сарадника тако и осталих
учесника у спорту. Наша активност је усмерена на организовање стручних скупова и
објављивање одговарајућих публикација при чему постоји адекватна подршка Министарства
омладине и спорта, као и сарадња са Олимпијским комитетом Србије, Спортским савезом
Србије, гранским савезима, Савезом тренера Србије.
Савез тренера Србије основали су значајни грански савези Србије уз подршку
Министарства омладине и спорта: Ватерполо савез Србије, Атлетски савез Србије, Веслачки
савез Србије, Одбојкашки савез Србије, Кошаркашки савез Србије и Стрељачки савез Србије.
Од 2009. године Савез тренера Србије је члан Олимпијског комитета Србије. Поред основног
циља, позиционирања тренерске струке у оквиру система спорта Србије, дефинисани су и
следећи циљеви: анализа система, стратегије развоја и технологије рада тренера, подршка
спорту као значајном сегменту друштвеног живота и спортским организацијама и
асоцијацијама, сарадња с националним и регионалним спортским савезима у креирању
система обуке тренерског кадра, промовисање улоге тренера у процесу васпитања деце и
младих, стручно оспособљавање и усавршавање тренера, моделовање програма за обуку и
усавршавање тренерског кадра, експертско праћење тренажних процеса и активности, а
нарочито профила (образовни, старосни, спортски итд.) стручног кадра који организује, води
и тренира децу и младе и утврђивања социо-психолошког профила тренера, креирање
3
система лиценцирања и сертификације тренера, учествовање у доношењу категоризација
спортских радника, спортских стручњака и стручњака у спорту и сарадња са надлежним
државним органима у креирању правног система лиценцирања и едукације тренерског кадра.
Из свега наведеног јасно је да су Републички завод за спорт и Савез тренера Србије
нашли заједнички интерес у организовању националног семимара за тренера. У непосредној
спортској пракси ради велики број тренера са различитим нивоима стручних квалификација,
а како су могућности појединачног стручног усавршавања прилично скромне, а захтеви
тренажног процеса све већи, наш мотив је да кроз одговарајуће едукативне семинаре за
спортске тренере пружимо максималну помоћ. Жеља нам је и да огромно знање и искуство
стручњака из земље и иностранства буду презентирани нашим тренерима.
У том циљу, у складу са Националном стратегијом развоја спорта у Србији,
Министарство омладине и спорта дало је своју максималну подршку за реализацију I
Националног семинара за спортске тренере. Стварање услова за неопходне специјализације и
дообуке, нарочито младих тренера, како би стекли знање за оперативни рад у спорту;
презентовање знања и искустава стручњака из земље и иностранства нашим тренерима;
почетак свеобухватног и континуираног програма едукације спортских тренера; подршка и
имплементација стратегије развоја спорта и увођење система у едукацији спортских тренера
били су циљеви овог Семинара.
Главни и одговорни уредници
мр Александра Санадер
Ненад Манојловић
4
УВОД
На семинару, који је трајао два дана, 04-05.02.2009. године, у Републичком заводу за
спорт, хотел “Трим“, учествовало је 12 домаћих и 2 страна предавача чија је основна тема
била: “ИЗАЗОВИ НОВОГ ОЛИМПИЈСКОГ ЦИКЛУСА“. Предавачи су били познати
тренери, истакнути спортски радници и професори са Факултета спорта и физичког
васпитања који су своја искуства у раду са врхунским спортистима и спортским екипама
пренели учесницима Семинара.
Пред око 200 учесника и гостију из целе Србије, Семинар је отворила Министар
омладине и спорта, госпођа Снежана Самарџић-Марковић, скупу су се обратили и помоћник
директора Републичког завода за спорт мр Александра Санадер и председник Савеза тренера
Србије господин Ненад Манојловић.
Учесници Семинара су могли чути практичнa искуства еминентних стручњака у
области спорта:
- др Бранислава Јевтића, Олимпијски комитет Србије - “Изазови новог олимпијског
циклуса“
-
др Александра Недељковића, Факултет спорта и физичког васпитања: “Евалуација тестова за
примену неуромишићне функције базираним на узастопним максималним и кратким пулсним
контракцијама“
-
др Марчела Фаине, “Институт медицине и спортских наука Олимпијског комитета Италије, Рим
- Евалуација врхунских и олимпијских спортиста: искуство института спорта, медицине и науке
италијанског националног олимпијског комитета“
-
др Данета Корице, Спортски савез Србије - “Анализа и број освојених медаља
европских атлетичара 2000 – 2008 год. (Сиднеј – Атина – Пекинг)“
-
др Горана Нешића, Факултет спорта и физичког васпитања - “Структура такмичарске
активности одбојкаша“
-
др Ненада Трунића, Висока школа за спорт - “Циљеви и садржај тренажне технологије
младих кошаркаша различитих узрасних категорија“
-
др Петра Бонова, Национална спортска академија, Бугарска - “Припрема и анализа
учешћа Бугарских атлетичара на олимпијским играма од 2005 – 2008 год“
-
др Владимира Копривице, Факултет спорта и физичког васпитања - “Проблеми изградње
макроциклуса у савременом спорту”
-
Ненада Манојловића, председник Савеза тренера Србије - “Стандардизација тренажног
процеса“
-
др Ненада Дикића, Антидопинг агенција - “Нова антидопинг правила у 2009. години“
др Виолете Допсај, Фармацеутски факултет - “Испитивање хематолошког статуса код
спортиста“
мр Жељка Рајковића, Веслачки савез Србије - “Мониторинг тренинга кроз пулс и брзину
у различитим зонама интензитета у цикличним спортовима снажне издржљивости“
5
-
мр Александре Санадер, др Сање Мазић, мр Љубице Бачанац - “Нова метотодологија
тестирања спортиста у РЗС“
-
мр Дејана Шупута, Институт за упоредно право - “Правни положај тренера у Србији” Пред нама је Зборник радова који је уређен према I Националном семинару за тренере, који
заједно са реализованим Семинаром представља почетак свеобухватног и континуираног
програма едукације спортских тренера. Детаљније информације о самом стручном скупу
могу се наћи и на сајту Завода.
Уредник
Предраг Бићанин
6
ИЗАЗОВИ НОВОГ ОЛИМПИЈСКОГ ЦИКЛУСА
Аутор: Проф. др Бранислав Јевтић, Универзитет у Београду, Факултет спорта и
физичког васпитања
Кључне речи: Олимпијски циклус, Стратегија, тренери, савези, спортисти
Сажетак
Олимпијски циклус XXIX олимпијаде модерног доба може се описати и променама које је
донео систему спорта Србије. Промене су започете Заједничком седницом система спорта
Србије (2006), настављене радом на дефинисању спорта у Уставу Србије, пројектом ОКС
“Пекинг 2008”, прихватањем правилника о националним признањима, конституисањем
Министарства омладине и спорта, израдом Стратегије развоја спорта Србије, започињањем
израде новог Закона о спорту… У делу припрема за ОИ овај олимпијски циклус се може
описати пројектним управљаљем које је реализоавао ОКС, и које се, највећим делом
односило на реализацију већег броја програма, и то: а) Олимпијске припреме, којима су били
обухваћени спортисти (појединци и тимови) носиоци медаља и високих пласмана на
светским и европским првенствима (2007. и 2008. године), б) Завршне припреме којима су
били обухваћени појединци и тимови који су се за учешће на ОИ квалификовали у месецима
који су претходили почетку игара у Пекингу; в) припреме Мисије ОКС; г) програми којима
су били обухваћени носиоци медаља са EYОF-а у Београду, талентовани јуниори и млађи
сениори. Пројекат ОКС “Пекинг 2008”, програми олимпијских припрема, организација
EYОF-а, синергија са окружењем система спорта…, само су неке од тековина претходног
олимпијског циклуса. Да ли се учињено може сматрати квалитативним искораком, који су
правци рада у текућем олимпијском циклусу, програми, циљеви, приоритери… део су овог
рада који има за циљ да кроз сучељавање искуства, докумената и примера позитивне праксе,
осветли правце деловања система спорта Србије и самог Олимпијског циклуса у годинама до
ОИ у Лондону. Пут до циља иде кроз три сазнајна корака - простора анализе, и то: (1)
реализација пројекта “Атина 2004”; (2) евалуација пројекта “Пекинг 2008”, (3) визија за ОИ у
Лондону (већи број спортова и спортиста на ОИ у Лондону; резултатски искорак у односу
на ОИ у Пекингу, и, пројекат “Лондон 2012” као подстицај усавршавању система спорта
Србије). Квалитативном, временском и анализом докумената кроз три наведена корака стећи
ће се већи број чињеница које ће послужити у формирању одговора на предмет овог рада “Изазови Новог олимпијског циклуса”.
1. Увод
"Ако радимо и данас као што смо радили за прошле Олиmпијске игре тада нећемо нигде
стићи. Ако у свом раду следимо примере најбоље међународне праксе тада ћемо бити само
учесници игара, али, ако сваки наш дан испунимо иницијативама, онда ћемо освајати
медаље"
Rob de Castella, Director of Australian Institute for sport (1995)
Олимпијски комитет Србије и Црне Горе (ОКСЦГ) је у другој говини XXVIII циклуса
модерних ОИ прихватио и започео са процесом планирања као компонентом изградње
олимпијског тима за ОИ у Атини (пројекат ОКСЦГ "Атина 2004"). Три године касније,
документа Председништва и комисија ОКСЦГ, као и извештаји националних спортских
федерација (НФ) које су учествовале на ОИ у Атини, чинили су полазиште и оквир за израду
пројекта ОКС "Пекинг 2008". Проблеми детектовани унутар система спорта, функционисању
7
НФ и тадашњег ОКСЦГ, али и отворена недоумица у делу незаинтересованости НФ да
сарађују са својим националаним олимпијским комитетом, анализирани SWOT анализом.
Прилог 1: Извештаји НФ о наступу на ОИ у Атини
- Резултати постигнути у Атини су испод очекивања, нису испуњени циљеви и задаци
постављени после ОИ у Сиднеју.
- ОКСЦГ је током целог периода припрема био, осим у делу финансијске помоћи, искључен
из свих сегмената рада савеза, као и система спорта у целини, тако да није у позицији да
хвали или критикује резултате.
- Резултати су одраз рада са спортистима, као и рада самих савеза, а ОКСЦГ је,
искључивањем из свих структура спорта стављен у ситуацију да може исључиво да испрати
резултате, финансијски помогне савезима, али без икакавих овлашћења и могућности да
утиче на резултат.
- На основу ограниченог броја извештаја о току припрема и резултатима у Атини, Комисија
за програме је констатовала да у појединим савезима постоји добра база у раду са млађим
категоријама спортиста, али су чланови Комисије поставили питање о квалитету кадрова за
стручни рад са млађим категоријама, њихово усавршавање и адекватно и правовремено
укључивање у сениорску конкуренцију... Постављено је питање спортско-медицинског
праћења младих спортиста.
- Извештаје о ОИ у Атини су доставили: фудбалски, џудо, кајакашки, стонотениски,
стрељачки, ватерполо и веслачки савез, 7 од 14 савеза који су имали спортисте у Атини.
Извештаји нису сачињени у складу са дописом ОКСЦГ и не садрже стручне извештаје што
индиректно говори да се стручна тела у савезима нису бавила анализом резултата на ОИ.
- Већина савеза, иако су то били у обавези, нису доставили финансијски извештај о
утрошеним средствима. Разлози овом су вероватно непостојање интереса савеза да
интензивније сарађују са ОКСЦГ.
- Основа сваког напретка рада са спортистима лежи искључиво у адекватном стручном раду
са самим спортистима, што имплицира да се тренерска структура, као темељ сваког спорта,
мора подићи на виши ниво. Уколико се на томе не буде радило, није реално очекивати
напредак, па чак, ни опстанак на овом нивоу резултата у наредном циклусу.
- Неопходно је јасно разграничити рад руководилаца и финансијера у спортским савезима од
рада стручног кадра, како би се зауставило потпуно занемаривање спортског успеха у корист
личних интереса. То је и један од главних разлога великог заостајања технолошког процеса
рада у нашем спорту у односу на спортски развијене земље.
- Непостојање адекватних центара за потребе аналитике и дијагностике, превентиве и
спортске медицине, анти-допинга.
- Статус ОК мора да буде јасно и прецизно дефинисан законским одредбама, а самим тиме и
његов статус у држави.
- Неопходно је сачинити и усвојити пројекат "Пекинг 2008" до краја 2004 године који би
садржавао следеће елементе:
- јасан програм рада за 4 године,
- дефинисани механизми праћења и контроле рада,
- обезбеђење пројекта од надлежних институција.
- Апсолутно је неопходна професионализација места председника Комисије и спортског
директора ОКСЦГ.
Општи закључак о овом периоду се може описати са две освојене сребрне медаље и шест
пласмана од IV do X места, али и кроз:
- започете промена и трагање за кохерентном структуром чинилаца олимпијског тима;
- отпочињање са пројектним управљањем олимпијским циклусом, који, како се наводи
“бележи инерцију у имплементацији пројектних задатака”. Овакав закључак следи из
анализе референци које је Драгана Павловић, аутор пројекта, издвојила као проблеме
8
припрема и наступа на ОИ у Сиднеју, и препознала као приоритет деловања програмским
задацима пројекта“Атина 2004” (Прилог 2).
Прилог 2: РЕФЕРЕНЦЕ НА КОЈИМА СЕ ЗАСНИВАО ПРОЈЕКАТ "Атина
2004" (Извор, Пројекат "Атина 2004", ЈОК, 2001.)
1. Незадовољство резултатима спортиста СРЈ у Сиднеју (Председништво
ЈОК-а, 20.12. 2000.)
2. Стање ресурса југословенских спортских савеза (Скупштина ЈОК-а,
24. 03. 2001.)
3. Деловање у смеру побољшања врхунских резултата, али и у смеру јачања
"базе" односно развој спорта свеобухватним односом према ресурсима
(Председништво ЈОК-а, 24. 04. 2001.)
4. Објективност и наменска усмереност у финансирању спортских савеза и
спортиста утврђеним одговарајућим критеријумима. (Председништво ЈОК-а,
24. 03. 2001.)
5. Индивидуални приступ спортским савезима у складу са њиховим међународним резултатима и специфичним системом такмичења и квалификација за ОИ.
6. Потреба и позив за координисани рад и међусобну комуникацију ЈОК-а,
владиних органа задужених за спорт на свим нивоима, као и свих нивоа и
учесника у пирамидалној организацији спорта. (Председништво ЈОК-а,
16. 08. 2001.)
7. Динамичност Пројекта која подразумева:
-
допуне релевантним информацијама из извора МОК-а и ATHOC-а,
-
измене и кретање унутар категорија спортиста и спортских савеза у
складу са напредовањем или слабљењем њихових међународних
резултата у последњој референтној години.
Целину приказа пројекта “Атина 2004” употпуњује финансијски извештај који –грубом
категоризациом садржи две групе трошкова, и то: према НФ и квалификованим појединцима
и тимовима (трошак од 500.000 Евра и 45.700.000,00 РСД); према програмима усавршавања
појединаца, организација и целине система спорта (447.814 УС$).
Анализирана, као и друга документа и подаци усмерили су аутора пројекта “Пекинг 2008” да
се у првом кораку, прикупљања пројектне документације и изради Оквира бави анализом
критеријума за категоризацију спортиста (фигура 1), плана НФ (слика 1) и окружења система
спорта у моменту реализације Пројекта (Прилог 3), као и значајан број недоумица (Прилог
4).
9
Фигура 1. Број и категоризација спортиста по пројекту "Атина 2004"
Скраћенице: ОК – олимпијски кандидат; ПОК – потенцијални олимпијски кандидат; ОН –
Олимпијска нада
Анализа Фигуре 1 указује да је у периоду од јануара 2002. до децембра 2005. број
олимпијских кандидата (освајачи медаља на СП и ЕП) континуирано опадао, са најнижим
бројем у мају 2004. у периоду уочи ОИ у Атини. Број олимпијских кандидата из маја 2004.
године може се разумети и као индикатор за процену конкурентности спортиста ОКСЦГ на
ОИ у Атини. Од 17 спортиста у категорији ОК, њих 13 су били чланови ватерполо
олимпијског тима, двоје су стрелци и двоје стонотенисери. Планови НФ (Слика 1) и
категоризација спортова по критеријумима за ОИ у Атини морали даље усавршавати како би
се повећала осетљивости на кретање резултата (конкурентности) које постижу појединци и
тимови.
Слика 1. Приказ статуса спортских грана на почетку пројекта "Атина 2004"
10
Прилог 3: Пројекат “Атина 2004”, четири године касније, питања и недоумице (извор
пројекат “Пекинг 2008”)
1. Да ли су одлуке које су претходиле и на којима је заснован пројекат "Атина 2004" биле
подстицај или извор системских грешака? Већи број од 3 медаље, односно више од 7
финала као и повећање укупног броја регистрованих спортиста остали су неостврени
циљеви ОКСЦГ у олимпијском циклусу 2000-2004. Зашто? Одговор на ово питање може
се наћи у документима која ближе описују активности око реализације овог пројекта.
Међу њима се уочава и следеће:
- Председништво ЈОК-а је донело одлуке које су биле ван његове надлежности, није било
ни тада, као ни данас, регулисно место ЈОК-а у систему спорта СРЈ-СЦГ,
- Циљеви су били оправдана жеља за успехом спорта, али нису имали упориште у
системским решњима, пре свих у закону и Уставној повељи.
- "Атина 04" је био пројекат и покушај да се разреше кључни проблеми спорта у земљи
(квалитет и масовност), при чему је изостао предлог метода и средстава којима би се
зацртани циљеви испунили,
- Стратегија остварења постављених циљева није донета, није одабран стратешки пут и
агенда активности и приоритета.
Изостанком јасне и консензусом прихваћене стратегије, законских и националних основа, уз
непостојање виталних ресурса за развој спорта, ЈОК се није могао наћи у центру врхунског
спорта. Данас, четири године касније, закључци Програмске комисије из децембра 2004.
године о улози ОКСЦГ-а су истоветни, односно "... искључен из свих структура спорта,
стављен у ситуацију да само може финансијски да помогне савеза, али без могућности да
утиче на резултат" (Записник 22. седнице).
2. "Ефикасност мисије и реализације циљева пројекта "Атина 2004" ће се мерити након
Атине", што значи да је за поставку пројекта "Пекинг 2008" неопходно кориситити исту
или сличну методологију у доласку до информација и одговора на питања о континуитету
"присуства детектованих проблема" у функцији евалуације учињеног.
3. У анализи пројекта "Атина 2004" Програмска комисија је констатовала и исказала
задовољство спортским учинком и статусом носилаца стипендија МОК-а. Ипак, у
функцији јасног разграничења циљева дугорочног развоја тих младих спортиста,
неопходно је сачини прави приказ о овом питању. Када су у питању млади спортисти
неопходно је дати одговор на питање: Зашто се данас, један већи број од оних који су
примали стипендије у периоду 2001-2004, не налази на листама ОК или ПОК за ОИ у
Пекингу?
4. Савези се према извештајима о резултатима на ОИ у Атини односе као према
необавезујућем. Пристигао је мали број извештаја, али оно што такође забрињава је то
што ни један од извештаја не садржи оцену ефикасности организације, ток припрема и
стање резултата у Атини, нарочито не у односу на пројектовано стање које је детектовано
на почетку припреме пројекта "Атина 2004" (Слика 2 и 3). Очито је да савези нису склони
анализама и евалуацијама. Овакво стање је индикатор да се у пројекту "Пекинг 2008" не
сме ослонити, употпуности, на активност савеза већ и на друге чиниоце система спорта,
пре свих, и директно, на спортисте. Потребно је планирати активности, финансије и
време да се функционисање савеза унапреди до нивоа партнера ОКСЦГ.
5. Треба утврдити однос НФ према ОКСЦГ, односно, одговорити, Због чега савези нису
прихватили свој НОК? Који су разлози изостанка партнерског односа са једином
институцијом у земљи која је подржала резултат, припреме, такмичења, проблеме....?
Мора се утврдити статус ОК у нашем систему спорта, да ли је ОКСЦГ равноправан са
осталим чиниоцима система, или је ОКСЦГ лидер у систему (врхунског) спорта, или
ОКСЦГ је институција подређена интересима и сервисирању савеза. Одговор на ово
питање је круцијална информација без које није могуће дефинисати статуса ОКСЦГ у
систему спорта, поставити визију будућег развоја (ван оне предвиђене мисијом МОК-а) и
стратегију његове имплементације.
11
6. Тренери и стручни рад у НФ се, у документима тела ОКСЦГ, на директан начин
окривљују за неуспех у Атини. Одсуством стратегије у изградњи тренерског кадра види
се одсуство визије развоја спорта у земљи. Дуготрајно сагледавајући, школовање тренера
мора бити засновано на резултатима праксе и науке. Семинари за тренере на врху и
нижим нивоима пирамиде спорта, гостовање тренера, неке су од мера на којима треба
градити систем способан да се квалитетно и континуирано бави унапређењем тренажног
процеса. Годишње националне клинике за поједина стручна питања и поједине спортске
гране су следећи корак који се мора учинити и полако ићи ка националном нивоу
тенерске лиценце и струковним удружењима.
7. Пројекат "Атина 2004" је акцентовао само ОИ у Атини и систем квалификација. Ово је
била једна од грешака која је директно утицала на осетљивост Пројекта да уочи проблем
какав је пад конкурентности резултата спортиста СЦГ на међународној сцени. Стим у
вези, у крирању пројекта "Пекинг 2008", намеће се потреба да ОКСЦГ сачини агенду
активности која би, између осталог, садржавала:
- финални и етапне циљеве;
- анализу претходних периода;
- годишњу и вишегодишњу структуру плана и програма рада;
- компоненте и стратегију припрема за појединачна такмичења;
- категоризацију спортиста, тренера и другог стручног особља;
- ресурсе за врхунско спортско постигнуће.
8. На основу свега наведеног пројекат "Пекинг 2008" треба разумети само као датум
до кога би се морало окончати са појединим стратешким и већим бројем етапних
задатака развоја спорта у земљи.
Прилог 4: Пројекат "Атина 2004" у функцији израде пројекта "Пекинг 2008"
Олимпијски комитет Србије и Црне Горе и његове комисије су се бавиле пројектом "Атина"
кроз више нивоа одлучивања. Савези су били заинтересовани само за део који се односи на
финансијска средства, због чега пројектом "Пекинг 2008" треба обухватити и друге чиниоце
система спорта, а то су:
I Cпортисти: Директно финансирање Број позиција које се финансирају из пројекта Пекинг
треба да проистиче из статуса спортисте. Олимпијски комитет СЦГ треба да као институција
високе друштвене репутације начини кораке у успостављање партнерских односа са
институцијама као што су: Републички и Покрајински завод за спорт, референтне
здравствене установе, војска, образовне институције..., и да у договору са њима покуша на
унапреди и усмери систем спорта према спортисти. Такође, ОКСЦГ у пројекту "Пекинг
2008" мора сачинити стратегију односа према подацима мерења и евалуацији спортиста и
њихових резултата. За целисходан приступ подацима до којих би се стизало тестирањима
треба започети рад на изградњи информационог систам и тимова аналитичара различитог
профила без којих ће развој спорта ићи тешко. Мисија ОКСЦГ у овом простору треба да се
искаже афирмативно, реалним циљевима и са јасном стратегијом њиховог испуњавања.
Подаци МОК-а о протеклим ОИ у Атини говоре да су спортисти били мање задовољни овим
такмичењем у односу на ОИ у Сиднеју, са могућом консеквенцом, као што је нижи степен
мотивације за такмичење на следећим играма и нижи степен жеље да се олимпијске игре
промовишу међу другим спортистима. Овај закључак МОК-а треба пажљиво анализирати у
односу на ситуацију у нашем олимпијском тиму у Атини!
II Тренери: Формирати тим олимпијских тренера, партнера пројекта "Пекинг 2008". Питање
индивидуалног и олимпијског тренера није решено ни у развијенијим спортским системима.
За даље јачање положаја у систему спорта и преузимање лидерске позиције у изградњи
врхунског спортског постигнућа ОКСЦГ одговара организовање одозго на доле унутар кога
12
би институција олимпијског тренера помогла да се стручна политика и задаци календара ОК
реализују унутар НФ.
III Савези: Подстакнути активност савеза према ОК и његовим ресурсима као што је
Олимпијска солидарност. Неопходно је организовати семинаре за администраторе и
акредитацију националних спортских организација као партнера олимпијског спорта и
ОКСЦГ-а. Позицију финансијске прерасподеле у функцију развоја, која је додељивана са
наслова ОК у првим годинама ројекта "Атина 04", треба замрзнути. Олимпијски комитет
СЦГ треба да се активно укључи у набавку мерне, такмичарске и тренажне опреме за
такмичења која ће се организовати у Београду.
IV Млади спортисти. Систем рада са младима треба планирати по категоријама и уз
поштовање временског периода изградње спортисте олимпијца.
Ови временски оквири мора да поштује процес сазревања спортисте и испуњавају
прилагодљиви, специфични, мерљиви и прихватљиви циљеви. Одговорност за реализују
једном успостављенх циљева преузимају клубови, национални грански савези и олимпијски
комитет.
V Превентива и рехабилитација спортиста (нарочито "part time" репрезентативаца, оних
који тренирају у другом а такмиче за наш систем)
VI Организација и ефикасност ОКСЦГ кao водећe спортскe органзацијe у земљи и
окружењу, квалитет организације мисија на такмичењима из организације ОК, стручни и
политички утицај у земљи и утицај у међународном олимпијском покрету.
Осим разраде сваког од наведених чинилаца система, будући пројекат мора да донесе
одговор о:
- циљевима који ће се реализовати до ОИ у Пекингу, специфичним захтевима програма
усмерених ка успеху на играма, носиоцима одговорности за реализацију квалитетног
програма (тренери, федерације, ОК или спортисти),
- оријентицији "политике" ОКСЦГ према ОИ у Пекингу, кроз три могућности, и то: (1)
увећани број квалификованих спортиста, (2) мањи број са већим такмичарским успехом
на играма, (3) комбиновани учинак претходних могућности
- критеријуме за процену успеха ОКСЦГ на играма (да ли по броју медаља,
квалификованих и позваних спортиста, пласману, задовољством спортиста, реализациом
административних послова, олимијским духом, напредовање спортиста кроз систем
категорија ОКСЦГ-а, или нечим другим.
- наградном фонду за резултате у Пекингу.
2. Пројекат “Пекинг 2008”
“ОД ТАЛЕНТА ДО ПЕКИНГА И ОД ПЕКИНГА ДО МЕДАЉЕ У ЛОНДОНУ”
Почетком 2005. године Председништво ОКСЦГ се определило за наставак са процесом
планирања у изградњи олимпијског тима, у овом случају за ОИ у Пекингу. Израда
стратешког плана за временски оквир који одговара припремама, квалификацијама, учешћу
на играма као и активностима које прате припрему тима и активностима које следе након
ОИ, поверено је проф. др Браниславу Јевтићу, тада, једном од три експерта Комисије за
прогармска питања и шефу Катедре за пливање и ватерполо Факулета спорта и физичког
васпитања Универзитета у Беогаду.
Након више месеци анализа и припрема, Председништво је 18. априла 2006. године
прихватило пројекат "Пекинг 2008" чиме је потврдило своје определење ка процесу
планирања као кључу и компоненти у изградњи олимпијског тима за ОИ у Пекингу.
Планирање је прихваћено као интегрални део руковођења, повезивања и координације
различитости НФ, али и као пут и начин повезивања система спорта са другим чиниоцима
13
дрштвено-политичког система у земљи. Циљ оваквог приступа ОКСЦГ се може исказати као
напор, потреба и начин да се обезбеди:
одрживости и "конкурентност" резултата спортиста СЦГ на ОИ у Пекингу, и
услови да се што већи број спортиста (тимова и појединаца) квалификује за ОИ у
Пекингу.
Једна од кључних активности у процесу вишегодишњег планирања развоја спортске
организације-система се односи на јасно истицање или идентификовање визије, мисије,
циљева краткорочних (етапних) и дугорочних планова, као и вредносних атрибута у самој
организацији-систему. С тим у вези, ОКСЦГ се опредлио према следећим циљевима овог
олимпијског циклуса и наступа на ОИ у Пекингу:
Што већи број квалификованих појединаца и екипа за ОИ у Пекингу.
Резултатски напредак у односу на ОИ у Атини.
ОКС и пројекат "Пекинг 2008" као подстицај развоју система спорта у Србији
Етапни циљеви ОКС до Игара у Пекингу
2006
2007
Приоритети:
Приоритети:
припреме
припреме
спортиста,
спортиста,
такмичења,
квалификациона
учешће на
такмичења
светским и
тестирања
анти-допинг
континенталним
првенствима,
објекти за
превентива и
припреме
медицинска
осигурање
заштита,
пројекат рада са
јуниорима и
спортистима из
групе ОН
2008
Приоритети:
завршне припреме
квалификациона
такмичења
тестирања
анти-допинг
објекти за
припреме
опремање тима
осигурање
организација
путовања
Активност ОКС према:
организацији ОКС /
држави / савезима /
тренерима / олимпијској
солидарности/закон/
Завод за спорт /
информациони систем /
спонзори / објекти за
припреме
Активност ОКС
према:
држави / савезима /
тренерима / олимпијској
солидарности / ОКОИ
Пекинг Завод за спорт /
спонзори / објекти за
припреме / Реп. антидопинг агенција
Активност ОКСпрема:
држави / савезима /
тренерима / олимпијској
солидарности / ОКОИ
Пекинг Завод за спорт /
спонзори / објекти за
припреме / Реп. антидопинг агенција
Финансије:
држава / ОКС /олим.
солидарност / спонзори
Финансије:
држава / ОКС /олим.
солидарност / спонзори
Финансије:
држава / ОКС /олим.
солидарност / спонзори
Следеће важно питање се односило на критеријуме за категоризацију спортиста. Прихватање
критеријума (Прилог 5), као и циљева пројекта “Пекинг 2008”, може се тумачити и као
вредносна оријентација и пут којим је убрзана адаптацију олимпијског комитета ка стручној
и организацији високе административне ефикасности. Стратегија, партнерство, повезаност
са државом и отварање питања места Комитета унутар система спорта, спонзори,
рационализација организације, професонализам, планирање, корпоративно укључење,
14
вишегодишње планирање, само су неки од чинилаца који осим организационе имају и
стручну и вредносну конотацију.
Прилог 5: Критеријуми за категоризацију спортиста
“Олимпијац, кандидат за медаљу”: Сениори-ке који су на ЕП и СП, у
последње две године остварили пласмане до 8, односно до 10 места. Екипни
спортови, освајачи медаље на ЕП или СП
“Олимпијски кандидат”: Спортисти који су обезбедили А стандард,
спортисти који по критеријумима МФ могу учестовати на ОИ, налазе се на
местима унутар квота. У екипним спортовима то су екипе које су обезбедиле
наступ на ОИ.
“Учесник игара”: Спортисти који су обезбедили Б стандард или су позвани
од МФ.
Активности-послови који су процењени као приоритетни у реализацији циљева пројекта
“Пекинг 2008” представљени су мапом пута (слика 2-4), док је приоритет у њиховом
решавању дат у Табели 1.
Табела 1. Кључне активности (√) и ранг проритета* у ангажовању ОКСЦГ
активност
активност
такмичења
планирање
√
имплементација
маркетинг
1
евалуација
комуникација
1
коордпоративно рук.
медији и ПР
1
менаџмент
објекти
1
врхунски спорт
администрација ОКСЦГ
√
олимпијски тим
комерцијалне могућности
1
финансије
тренажни центри
1
науке спорта
информациона тех.
√-1
спортска медицина
развој админ. НФ
1
каријера спортисте
јуниорски спорт
3
образовање спортиста
спорт инвалида
3
здравствена заштита
ветерани
1
пензијско осигурање
жена и спорт
1
стипендије
анти-допинг
√
нова организациона структура
идентификација талената
√
спорт у клубовима
менаџмент волонтера
3
тренери, развој и организовање
држава као партнер
1
*(1) висок, (2) средњи, (3) низак ранг приоритета
√
1
1
1
1
√
2
2
1
1
2
√
3
√
1
1
3
√-1
15
Слика 2. Менаџмент ОКС
Слика 3. Програмска оријентација ОКС
16
Слика 4. Програмска и развојна оријентација ОКС
Остали подаци о пројекту "Пекинг 2008" били би:
Партнери пројекта:
Врхунски спорт у Србији (спортисти, тренери, НФ-е...)
Држава
Спонзори
МОК
Организациони комитет Игара у Пекингу
Медији
Друштво Србије
Усмереност Пројекта:
Према појединцима и тимовима из категорије "Олимпијац, кандидат за медаљу" и
Олимпијски кандидат
Принципи Пројекта:
Реални и оствариви циљеви
Јасне поставке и ресурси
Једнакост учесника (спортиста и савеза)
Усмереност ка спортисти (премиса: сви спортисти су негативни на анти-допинг).
Вредносна оријентација пројекта:
Једнаке могућности за све спортисте и савезе да учествују у пројекту.
Део дугогодишњих планова ОКС-а и НФ-а.
Праћење активности на Пројекту кроз индикаторе ефикасности
Изградња олимпијског тима и духа.
Пратећи планови (завод за спорт, информациони систем, осигурање спортиста...).
Мапа са пуним обимом активности које је потребно реализовати у функцији
унапређења спорта.
Ослоњеност на програмима Олимпијске солидарности МОК-а.
Осетљивост на осипање спортиста од плана савеза, преко прелиминарне до финалне
пријаве.
17
Примена спортских наука у планирању и припреми спортиста за ОИ.
Усмереност ка олимпијским-националним тренерима.
Трагање за државном иницијативом и издвајањима за развој конкурентности
резултата спортиста Србије на међународној спортској сцени.
Партнерство чинилаца система спорта,
Поштовање особености појединачних спортава и општости олимпијских игара у
организационом смислу.
Институционални оквир - капацитет Пројекта:
Олимпијски комитет Србије
Грански спортски савез са програма ОИ у Пекингу
Спортски клубови,
Министарства омладине и спорта
Секретаријта за спорт АП Војводина
Секретаријата за спорт и омладину Града Београда
Републички завод за спорт
Покрајински завод за спорт
Клиничко болнички центар “Драгиша Мишовић”
Међународни олимпијски комитет
Европски олимпијски комитет
Програма МОК: Олимпијска солидарност
Организациони комитет ОИ у Пекингу
Спонзори и пријатељи ОКС и Олимпијског тима
Пројекат је реализован као пример добре праксе у поштовању аутономије спортског покрета,
партнерства и кооперација.
2.1 Ризици у реализацији пројекта
Већи број ризика је пратио реализацију овог пројекта. У предвиђању могућих ризика и
постављању приоритета у отклањању или умањењу њиховог штетног дејства, уочено је да се
могући фактори ризика налазе у НФ, објектима за тренинг и такмичење, здравственом
збрињавању спортиста, превентиви, исхрани и суплементацији, контроли тренираности,
стручном кадру, социјалним и образовним питањима спортиста, друштвеном окружењ.
Наведени, као и други фактори ризика су препознати и садржани у програмским активностима
ОКС за 2007. и 2008. години, и због истих је планирано и реализовано низ мера у складу са
приортитеима:
ƒ Финансијски план и гаранције да ће програми бити реализовати. Ово је до јесени 2006.
године био велики проблем и фактор ризика, који је неутралисан прихватањем програма ОКС
за 2007 и 2008. годину, прво од стране Управа за спорт, а потом од Министарство омладине и
спорта.
ƒ Једнакост у приступу свим НФ и квалификованим спортистима, детаљност и
правовременост информација, истрајност у комуникацији са координаторима и руководећим
кадровима НФ. Већи број координационих састанака, писаног материјала и позива је упућен
НФ. Осетљив период је била 2007. година у којој се радило на прилагођавању односа између
пројекта “Пекинг 2008” и НФ, да би у 2008. години односи били регулисани, не само
интензивним контактима, већ и уговорима којима су се дефинисане обавезе у делу
финансирања спортиста и њихових програма.
ƒ Приступ узроцима ризка кроз анализу најбоље праксе у односима НФ-ОКС-клуб у коме
такмичи и наступа спортиста. Кроз реализацију пројектних задатака било је потребно учинити
искорак према локалној заједници у којој спортиста тренира.
ƒ Пројекат је проценио да темељ тренинга за успех на ОИ припада, између осталог, и
физичкој припреми спортиста, превентиви и профилакси, због чега је програмиима
18
олимпијских припрема било предвиђено да се појачају тимови стручњака који су окружују
спортисте.
ƒ Србији недостају објекти за тренинг опремљени за захтеве савремене технологије тренинга.
Ово је фактор ризика који није могуће елиминисати двогодишњим програмима, већ само
умањити степен утицаја овог фактора и исти довести у ниво контролисаних услова. Начин на
који је то било могуће учинити је коришћење објеката у окружењу Србије, али и објеката
удаљених дестинација у функцији специјализованог тренинга, нарочито за рализацију
тренинга на вишој надморској висини. Дефицит у тренажним и смештајним капацитетима је
ограничио услове за реализацију олимпијских кампова чиме су спортисти били дислоцирани и
значајан део времена проводили ван свог породичног, узрасног и образовног окружења.
Наведено поред услова тренинга има утицаја, засигурно, на образовање и менаџмент животног
цилуса.
ƒ Повреде и здравствена заштита су проблем на који је овај Пројекта покушао да одговори
кроз мобилизацију унутрашњих ресурса НФ и окружења, и подстицање решавања овог питања
у стратешким документима. Целовитог одговора на ове потребе нема у постојећим условима,
сходно чему се приступило парцијалним решењима. Дугорочно, мора се тежити изградњи
система превентиве и здравствне бриге о спортистима и кроз поликлиничке институције и
већи број амбуланти специјализованих за проблеме спортске медицине.
ƒ Претренираност више није могуће пратити и котролисати-избегавати једноставом тренажном
технологиом, већ је исту неопходно посматрати као факторе ризика који утичу на тренажну и
такмичарску припрему спортиста.
ƒ Такмичења из календара међународних спортских федерација, њихова календарска близина,
и географска, временска, амбијентална удаљљеност од Пекинга, директно утичу на период
завршних припрема појединац и тимова. Спортске федерације Србије су надлежне за
међународни програм. Избор такмичења на којима наступају спортисти није више ствар само
одлуке стручних служби, већ и очекивања МФ и потреба спонзора који улажу у дати спорт. У
условима ограниченог броја врхунских спортиста, правци деловања морају ићи ка већој
афирмацији олимпијских игара и потреби да се у години игара реално процене капацитети и
потребе НФ да наступе на већем броју такмичења. Систем спорта Србије је рањив због
тренинга који један број спортиста реализује у другим системима. Наиме, у години игара,
спортисти своје професионалне обавезе у клубовима змањују активностима у складу са
програмима и очекивањима НФ. Они су често преморени, не постоји увид у њихов
здравствено стање. Подаци о претходном тренингу и статусу припремљености се не размењују
са матичним клубовима, тако да припреме за олимпијске игре могу бити кумулативни фактор
ризка.
2.2 Финансијски оквир пројекта
Финансијски оквир за реализацију пројекта “Пекинг 2008” је идентификован као фактор
ризика. Највећи број недоумица око финансирања овог пројекта је разрешен у лето и јесен
2006. године, договором са Државом и променом места и улоге ОКС у систему спорта Србије.
Две такмичарске сезоне-године (2007. и 2008.) је трајало финансирање програма припрема
Олимпијаца-кандидата за медаљу, одосно Учесници игара су финансирани кроз програм
“Завршне припреме за ОИ”.
Пре почетка финансирања програма било је неопходно утврдити правац финансирања,
односно ко се финансира, да ли је то дата спортска грана или спортиста. Искуства пројекта
“Атина 2004” говоре да је значајан део олимпијског буџета уложен у спортове који нису могли
да се квалификују за игре, односно није био довољно процењен капацитет врхунског спорта
Србије.
19
Данас, након окончања игара у Пекингу, закључци се могу донети на тему финансирања, да
ли треба да се финансира спортиста или НФ.
Предности и недостаци финансирања према спортисти:
Предности су:
- пројекат, средства се додељују према програму,
- финансирање према спортисти је увод у уговор са спортистима и обавезама које треба
развијати из стечених искустава,
- јасно се издвајају активности ОКС, партнера, спонзора и донатора у односу на активности
НФ,
- стимулативан јер прати динамику резултата,
- лакши је за контролисање протока финансија,
- може се повезати са стипендијама ОС,
- даје могућност израчунавање трошкова олимпијског циклуса,
- више одговара тренутном месту ОКС-а у систему спорта Србије,
- програми талентованих јуниора су финансирани на истоветан начин.
Недостаци су:
- додатно администрирање у правдању утрошених средстава,
- непостојање јасних програма припрема и цене коштања,
- није дефинисана контрола тренираности.
Предности и недостаци финансирања према спорту:
Предности су:
- лакша администрација правдања утрошених средстава
Недостаци су:
- нејасно дефинисање активности која се финансирају,
- смањује се снага олимпијског циклуса у изградњи система.
Начин-пут финансирања спортиста кроз пројекат ОКС “Пекинг 2008” дат је Схемом 1.
Схема 1. Модели финансирања, директно у односу на финансирање олимпијских програма
Финансирање
олимпијских
програма
Директно
финансрање
ОКС, МОС, МОК,
партнери, спонзори,
локална сам.упр.
Националне федерације, МОС, партнери и
спонзори
Програми
Друга
финансирања
Контрола
Клуб
селекција
-
Програми
Спортска
федерација
Клуб
Спортиста
Логистика
Спортиста
20
2.3 Ограничења у реализацији пројекта
И поред исказаних вредности и доприноса, пројекат “Пекинг 2008” није имао капацитет да
утиче на чиниоце које опредељују квалитет такмичарског резултата, као што су:
• вољну и психолошку припрему спортиста,
• ресурса из програма и простора спортских наука и спортске медицине,
• ривали и тренинг партнери (делимично) ,
• велики број такмичења и претренираност,
• дуготрајне квалификације,
• управљање спортском формом ,
• конфликте,
• контролу тренажног рада у простору:
• квалитета и квантитета тренинга
• методику тренинга
• периодизацију тренинга
• тренажну, здравствену и анти-допинг документацију и протоколе,
• методе за брзу, ефикасну и сигурну процену тренажног стања,
• број појединаца и тимова који освајају светска и европска првенства,
• број спортова у којима се постижу резулатати за учешће на ОИ,
• стање у спортским клубовима,
• компетентност тренера и менаџера за врхунско спортски резултат,
• правовремено и целовито финансирање свих програма,
• услове за тренинг и такмичење,
• окружење спортиста (НФ, логистика).
3. Изазови Новог олимпијског циклуса
Схоно искуству стеченом реализациом пројекта “Пекинг 2008”, израда пројекта “Лондон
2012” захтева да се са овим пројектом започне што пре, и да се у његовој изради поштују
слабости које су евидентиране унутар система спорта Србије и у току реализације пројекта
“Пекинг 2008”. Пројекат за Лондон треба да обезбеди:
o
одрживости резултата високог међународног стандарда које су спортисти Србије
постигли на ОИ у Пекингу (финалисти ОИ), на ЕП и СП. Сама идеја о одржавању
ових резултата значи “борбу за конкурентност” наступа спортиста Србије на ОИ у
Лондону,
o
услове да се што већи број спортиста (тимова и појединаца) и спортова квалификује
за ОИ у Лондону (више од 92. спортиста и више од 11 спортова), чиме се креира
полазиште за игре које ће се оджати 2016.
У плану за ОИ 2012. треба назначити и:
o
финансирање које би испунило зацртане циљеве, и при томе један од извора треба да
буду игре на срећу, чиме би спорт Србије коначно успостави контролу и свој развој
претпоставио овим не малим изворима финансирања. Испуњавање овог захтева је на
линији најбоље европске праксе и до овога ће спорт доћи пре или касније;
o
план постизања врхунских резултата;
o
број спортова у којима је могуће остварити успех;
o
ангажовати тренере и спортисте у пуноом радном времену;
o
тежити професионализацији НФ;
o
интегрисати спортске науке и спортску медицину;
o
поставити циљеве за ОИ 2016.
21
На путу у Лондон потребно је обезбедити договор са Државом, али и предвидети:
• финансијске проблеме и мању заинтересованост спонзора за спорт,
• недостатак финансија ће утицати на успоравање у реализацији пројекта,
• увећане трошкове квалификација,
• партнерство са НФ у припреми програма и решавању проблема, нове инструменте у
креирању односа и контроли тренинга и програма припрема,
• проток информација,
• активност струковних удружења (тренери и менаџери) и професије програмских
директора,
• истраживања система спорта и стратегија његовог развоја,
• здравствену бригу и анти допинг протоколе,
• менаџмент каријере и посткаријере спортиста.
4. Закључак
Полазиште у припремама за ОИ у Лондону су постојећи ресурси у које спадају и олимпијски
програми и позитивно искуство које је стечено њиховом реализациом. Пројекат “Лондон
2012” мора да крене правовремено и да исти буде наставак развоја резултата и креирање
услова за високе пласмане. Ипак, правовремена и целовита реализуја програмских садржаја
којима би се одржала конкурентност резултата спортиста Србије је угрожена драстичним
примерима мешања државе и политике у питања спорта, чиме су нарушени принципи
аутономије спорта у сваком од њених појавних области, организационој, програмској,
вредносној. Слабост и урушавање система спорта које је започето у периоду деведесетих
година своју кулминацију је доживело у новембру 2008. године, када се полемикама о
припремама за ОИ 2008. и 2012. огласио и Парламент Србије и политичке партије. Моћ иде
са ароганцијом, па су тако крајем 2008. године одбијени програми ОКС који су били
номиновани за суфинансирање из буџета. Овим су програмски остали непокривени
финалисти ОИ у Пекингу, али и многи други спортисти, пре свих европски и светски прваци
и рекордери који се налазе на прелазу из јуниорске у сениорску категорију. Иако су се
опробали у Пекингу, и по њима се цео пројекат ОКС “Пекинг 2008” може описати као
усмеравање талента од учешћа у Пекинга до медаље у Лондону”, ипак ово није било
довољно да се о припемама за Лондон разговара у за то најкраћем временском оквиру од
четири године. Одбијањем издвојеног финансирања програма најталентованијих спортиста,
уз констатацију да ће то бити обављено у последње две године овог циклуса, неко је, по ко
зна који пут логику технологије тренинга расточио на делове који се тешко уклапају у
целину олимпијске медаље. Такмичења која ће се одвијати у лето 2009. године, са позиције
олимпијских припрема ће бити контрола и процена конкурентности резултата које постижу
спортисти Србије. Одржавање врхунских резултата финалиста ОИ у Пекингу, али и
одржавање и стратегија превођења резултата које су постизали јуниори Србије у периоду
2006-2008. у вишу такмичарску категорију, проблеми сазревања, образовања, али и
социјални проблеми, остали су нерешени до даљега.
5. Извори
-
Пројекат ОКСЦГ “Атина 2004”
Пројекат ОКС “Пекинг 2008”
Програми ОКС у 2007 и 2008. години
Извештаји о пројекту “Пекинг 2008”
Програм активности ОКС у периоду 2008-2012.
22
ЕВАЛУАЦИЈА ТЕСТОВА ЗА ПРОЦЕНУ НЕУРОМИШИЋНЕ ФУНКЦИЈЕ
БАЗИРАНИХ НА УЗАСТОПНИМ МАКСИМАЛНИМ И КРАТКИМ ПУЛСНИМ
КОНТРАКЦИЈАМА
Аутор: доц. др Александар Недељковић, Универзитет у Београду, Факултет спорта и
физичког васпитања
Кључне речи: Спортски резултат, моторичке способности, моторичка тестирања
Апстракт
Спортски резултат одређују у највећој мери моторичке способности спортисте (нпр.
сила, снага, брзина). Испољавање набројаних моторичких способности директно је одређено
функционисањем неуромишићног система. Са тим у вези, пројектовање врхунског спортског
резултата захтева перманентно процењивање неуромишићне функције. Поуздане информације могуће је добити само на основу резултата претходно евалуираних тестова, чија су валидност и поузданост експериментално доказане.
Досадашњи тестови за процену неуромишићне функције заснивали су се на дуготрајним изометријским контракцијама. Са друге стране, мишићну активност у већини спортова
карактеришу узастопне максималне контракције (нпр. трчање, пливање, веслање) или кратке
пулсне контракције (нпр. скокови, бацања, шутеви). Циљ ове студије био је да кроз серију
експеримената евалуира два нова теста који су по својим карактеристикама приближнији
реалним условима функционисања неуромишићног система спортисте.
1.
Увод
За процену моторичких способности појединаца користи се велики број различитих
моторичких тестова који се врше у стандардизованим условима. Једноставност њихове
примене, као и у многобројним истраживањима показана поузданост и валидност тих
тестова, довели су до њихове широке примене у спорту, физичком васпитању, спортској
медицини, рехабилитацији и ергономији.
На основу процењивања мишићне функције, тестирањем моторичких способности
могуће је обезбедити нормативе за различите популације испитаника. Такође, анализом
добијених резултата може се вршити евалуација примењених програма тренинга. Примена
моторичких тестова у спортској медицини омогућава превенцију од настанка повреда и
праћење процеса рехабилитације. Посебно треба истаћи да се тестирањем моторичких
способности могу процењивати моторички капацитети за вршење физичких активности,
карактеристичних у спорту и раду.
2.
Тестирање моторичких способности у спорту
Врхунски спортски резултат одређује комплексна комбинација већег броја фактора.
Сигурно најзначајнији фактор који одређује потенцијале једног спортисте представљују
његове генетске карактеристике (поједине антропометријске мере, кардиоваскуларне
способности, структура мишића). Тренутни здравствени и нутрициони статус спортисте,
такође, у значајној мери одређују резултат на неком такмичењу. Ипак, највећи допринос у
постизању врхунског спортског резултата могуће је остварити правилним програмирањем
тренажног процеса. То захтева перманентно праћење тренутног нивоа моторичких
способности спортисте и прилагођавање програма тренинга како би се повећала ефикасност
у раду.
Моторичке способности се процењују на основу резултата моторичких тестова. Када
се говори о моторичким тестовима посебно је важно утврдити њихову валидност и
23
поузданост. Тест је валидан уколико заиста процењује оно чему је намењен. Са друге стране,
тест је поуздан уколико се у поновљеним мерењима добијају приближно исти резултати.
Моторичке тестове је могуће спроводити у теренским и лабораторијским условима.
Предност теренских тестова у односу на лабораторијске је у томе што се изводе у условима
приближним самом такмичењу, тако да се измерени резултат може сматрати валиднијим. Са
друге стране, лабораторијски тестови омогућавају добијање прецизнијих резултата па је, са
тим у вези, већа и њихова поузданост.
3.
Стандардни тест за процену јачине мишића
У досадашњој спортској пракси један од најчешће примењиваних моторичких тестова
је тзв. Стандардни тест за процену јачине мишића. Он се спроводи у лабораторијским
условима уз примену једноставне и релативно јефтине опреме (видети Слику 1). Сонда
динамометра претвара механичку силу у електрични сигнал који је могуће очитати преко
рачунара и јачину мишића представити као функцију силе у времену.
Слика 1: Опрема за тестирање (подесива столица са каишевима за фиксацију
положаја; сонде динамометра за мерење јачине мишића прегибача и опружача у зглобовима
лакта и колена).
Спровођење Стандардног теста за процену јачине мишића захтева од испитаника да
на знак мериоца, делујући насупрот непокретног ослонца за који је фиксирана сонда
динамометра, испољи максималну вољну контракцију одговарајуће мускулатуре развијајући
при том максималну силу за што краће време (видети Слику 2).
24
Слика 2: Функција силе у времену. Изглед екрана приликом извођења Стандардног
теста за процену јачине мишића.
Показатељи који се добијају применом Стандардног теста за процену јачине мишића
односе се на максимално достигнуту силу и на индекс брзине развоја силе који указује на
способност достизања максималне силе за што краће време. Иако је експериментално
доказана висока поузданост Стандардног теста за процену јачине мишића, у досадашњим
истраживањима није забележена и његова задовољаваћа спољашња валидност. Наиме,
применом корелационе анализе добијено је да резултат овог теста бележи слабу повезаност
са резултатима тестова у којима су заступљена спринтерска трчања, скокови, бацања, шутеви
итд.
4.
Узастопне максималне контракције
Мишићну активност приликом трчања, пливања, веслања карактеришу узастопне
максималне контракције. Циклична природа ових спортова захтева наизменичну
ангажованост мишића агониста и антагониста. Тачније, укључивање у рад мишића
антагониста захтева искључивање из рада мишића агониста и обратно. Активност мишића у
Стандардном тесту за процену јачине мишића не испуњава овај образац те стога и не чуди
претходно споменута мала спољашња валидност овог теста. Са циљем да се отклоне ови
недостаци конструисан је нови тест за процену неуромишићне функције у коме се узастопне
максималне контракције изводе циклично у одређеном ритму који може бити спонтано
изабран или са стране дат (видети Слику 3).
25
Слика 3: Функција силе у времену. Изглед екрана приликом извођења Узастопних
максималних контракција.
Спровођење теста Узастопних максималних контракција захтева од испитаника да у
одређеном ритму за што краће време (што брже) развије максималну силу и одмах потом
опет за што краће време опусти мишић како би се сила вратила на почетни нулти ниво.
Овакви циклуси контраховања и опуштања мишића се понављају и везују један на другог.
Показатељи који се добијају применом овог теста рачунају се као средње вредности
предпоследња три циклуса и односе се на максимално достигнуту силу као и на индексе
брзине развоја силе и брзине смањења силе (у цикличним покретима је од посебног значаја и
брзина којом се мишић опушта). Експериментално је доказана висока поузданост овог теста,
док је спољашња валидност била већа у поређењу са стандардним тестом за процену јачине
мишића.
Како би се добила још већа спољашња валидност констриусана је двосмерна
варијанта претходног тест која подразумева наизменичну активност мишића агониста и
антагониста. На тај начин, мишићна активност током извођења самог теста још више се
приближавала реалним условима. Наиме, спровођење теста Двосмерних узастопних
максималних контракција од испитаника захтева максималну контракцију мишића агониста
(нпр. опружача) и одмах потом максималну контракцију мишића анатагониста (нпр.
прегибача; видети Слику 4). Показатељи који се добијају применом овако модификованог
теста су исти као и у претходној варијанти. Висока поудазданост је овога пута праћена још
већом спољашњом валидношћу што представља значајну предност у односу на Стандардни
тест за процену јачине мишића.
26
Слика 4: Функција силе у времену. Изглед екрана приликом извођења теста
Двосмерних узастопних максималних контракција.
5.
Кратке пулсне контракције
Мишићну активност приликом скакања, бацања, шутирања карактеришу кратке
пулсне контракције. Мишић при том не развија максималну силу, већ одговарујућу силу
развија у што краћем времену и одмах након тога се опушта. Како би се задовољио овакав
образац мишићне активности конструисан је тест Кратких пулсних контракција чије
извођење подразумева серију брзих контракција при чему се достижу различити нивои силе
(30, 50 и 70% од максималне силе; видети Слику 5).
Слика 5: Функција силе у времену. Изглед екрана приликом извођења кратких пулсних
контракција (испрекидана линија представља 50% претходно процењене максималне јачине
мишића).
Графичким приказивањем зависности резултата који се односе на достигнуту силу са
једне, односно брзину развоја и смањења силе са друге стране, добија се линеарна повезаност
ових показатеља. Применом регресионе анализе израчунавају се коефицијент нагиба и
одсечак на y оси који представљају уствари и главне резултате овог теста (видети График 1).
Како је показано да су одсечци на y оси блиски нули резултат у овоме тесту могуће је
27
представити и једноставним односом максималне силе и брзине развоја силе, односно брзине
смањења силе.
Експериментално је доказана висока поузданост овог теста, док је спољашња
валидност била већа у поређењу са Стандардним тестом за процену јачине мишића.
Cvi Nem
6000
5000
4000
3000
RFD
2000
RFR
1000
Linear (RFD)
0
Linear (RFR)
0
100
200
300
400
500
600
-1000
-2000
-3000
-4000
График 1: Зависност максималне јачине мишића и брзине развоја силе (горњи
график), односно брзине смањења силе (доњих график). Пуна дебела линија представља
регресиону праву одређену коефицијентом нагиба и одсечком на y оси.
6.
Закључци
Тренажни процес је најважнији фактор који одређује постизање врхунског спортског
резултата. Да би током тренажног процеса спортиста достигао своје максималне потенцијале
одређене наследним предиспозицијама и тренутним здравственим статусом, неопоходно је
вршити стално репрограмирање тренинга. Оно се врши на основу процене тренутног нивоа
моторичких способности коју је могуће извршити само на основу резултата моторичких
тестова. У складу са тим изводи се закључак да је спортисте неопоходно редовно тестирати.
При том је важно истаћи значај примене искључиво евалуираних тестова чија су валидност и
поузданост претходно експериментално доказане. На крају, моторички тестови на основу
чијих резултата се врши даље програмирање тренажног процеса треба да процењују
мишићну функцију у условима што приближнијим реалној активности.
7.
1.
Литература
Suzović D, Nedeljković A, Pažin N, Planić N, Jarić S. (2008). Evaluation of
consecutive maximun concetration as a test of neuromuscular function. J. Hum
Kin, 20, 51-67.
2.
Suzović D, Nedeljković A, Jarić S. Reliability and generalizability of consecutive
maximum concetration as a test of neuromuscular function. Rad u pripremi.
3.
Suzović D, Nedeljković A, Jarić S. Brief force pulses: the relationship between
the peak force and rate of force development. Rad u pripremi.
28
ЕВАЛУАЦИЈА ВРХУНСКИХ И ОЛИМПИЈСКИХ СПОРТИСТА: ИСКУСТВО
ИНСТИТУТА СПОРТА, МЕДИЦИНЕ И НАУКЕ ИТАЛИЈАНСКОГ НАЦИОНАЛНОГ
ОЛИМПИЈСКОГ КОМИТЕТА
Аутори: Marcello Faina, Dario Dalla Vedova, Antonio Gianfelici, Maurizio Besi, Valerio Carlozzi,
Институт спортске медицине и науке о спорту, Рим
Кључне речи: италијански олимпијци, процедура тестирања, мултидисциплинарни приступ,
тренажни процес, репрограмирање
Сажетак
Институт спортске медицине и науке о спорту се налази на северу Рима у једном ширем
комплексу у коме се налазе тренажни центри за припреме врхунских спортиста. Чине га три
одељења: одељење спортске медицине, одељење за ортопедију, трауматологију и рехабилитацију и одељење за науку о спорту. У овом раду је немогуће објаснити све улоге Института
па ће у најкраћим цртама бити објашњене процедуре самих тестирања које су подржане од
стране Националног Олимпијског комитета. Циљна група евалуације на Институту спортске
медицине и науке су врхунски спортисти који учествују на Олимпијским играма и Светским
првенствима и спортисти који су по први пут прикључени националним тимовима.
Увод
Прелиминарни аспект на који треба обратити пажњу, представља мисију ИМСС-ДСС, који
се саоји од снабдевања особља Националне спортске федерације (ФСН) техничко-научном
потпором (подршка) да би се извтшила оптимализација тренажног процеса и технолошког
развоја. Коначни циљ је учинак (функционисање, перформанса).
Запослени у ДСС-у увек имају на уму да тренери захтевају прецизне и корисне информације
које треба да искористе у процесима тренирања. Тако да је њихов рад потпуно посвећен
практичној примени последњих научних открића у области спорта и резултат њихове
активности увек има практичну вредност и мора конкретно да да допринос тренингу и
учинку спортиста. Практична примена значи развијање решења и стратегија које морају да
буду лаке, једноставне, конкретне, стварне и да се могу применити у датој области. Учинак
зависи од бројних фактора и захтева мултидисциплинарни приступ у подршци тренера. ДСС
(који има одсек спортска психологија) фокусирао је своју организацију на три фундаменталне карактеристике које су неопходне за учинак: способност спортиста, технике које се
користе да би се извела специфична спортска активност и технологија спорта или одређена
опрема за тренинге (Слика 1).
Power
Technology
Technique
Слика. 1
29
Функционална процена
Могућност спортиста да искористе своју потпуну снагу зависи од њихове могућности да
претворе метаболитичку енергију у механички рад. Ово се једино може постићи ако се користе одговарајући програми тренирања (са одговарајућом темом).
Да би се итвршила оптимализација тренажног процеса обавезно је да се уради процена
психолошког стања спортисте. То омогућава тренерима да индивидуализију обим тренинга
(да прекину тренажни процес и да се прилагоде само на основу погледа на тренутно стање
спортисте) и да прате психолошки одговор спортисте на тренинг. (Слика 2).
Functional
diagnostics
Individualize
training load
Monitor
training
adaptations
Слика. 2
Главни приступ функционалној процени је праћење функционално-органских фактора
(издржљивост, снага и брзина) које самостално или комбиновано ограничавају учинак.
Параметри који се користе у функционалној процени код врхунских спортиста су VО2 max,
анаеробни праг, потрошња енергије при кретању, контрактилне моћи мишића, експлозивне
снаге, изометријске и динамичке максималне силе. Мерења неких од ових параметера нису
корисна код врхунских спортиста, као што је VО2 max (слика 3), али нека друга јесу као што
су крива брзине достизања анаеробног прага, али чак и то може бити доведено у питање са
психолошке тачке гледишта. Ово је веома корисно тренерима у практичном раду због
једноставније интерпретације (слика 4-5).
Слика 3. VО2 max мерен код брзих клизача на леду на леденој стази или на бициклу (црвена
колона). Значајне варијације појављују се у периоду од 7 година.
30
Слика 4. Процена аеробног и анаеробног прага
Слика 5. Циклоергометар механичке моћи мери толеранцију на концентрацију лактације у
крви код врхунских клизача на леду за време од 6 година (црвена колона; висинске
припреме, жута колона: умор, плава колона; пре Олимпијских игара у Торину 2006).
Забележено је и да анаеробни праг показује тренд великог пораста толеранције организма на
концентрацију лактата у крви, од почетка периода посматрања Олимпијских игара, (што је и
био циљ процеса тренирања).
Остали параметри, као што је мерење утрошка енергије, били би од велике користи, али
комплексност мерења постигнута метаболиметром мало је цењена од стране тренера.
Тешка могућност корелације и двосмисленост информација, проблеми са тумачењем
резултата и давањем препорука чини да интересовање тренера за функционални тест не буде
релевантно као што је било у прошлости.
Са друге стране зна се да последњих 20 година није било значајног техничког напретка што
се тиче уређаја којима се мере биолошки параметри на практичан начин, а који би омогућили
научницима да имају софистицираније и значајније биолошке податке који би били лако
доступни тренерима.
Нова сазнања у пољу молекуларне биологије, на пример, као што су генетика, транскроптоза,
метаболички процеси још увек нису преведени у алат којим је могуће прецизно измерити и
валоризовати стање спортисте што би било од практичне користи тренерима.
Последица тога је да је анализа биомеханичких параметара заједно са истраживањима у
пољу технике у спорту, као и развој уређаја за снимање такмичења или тренинга, постала
област великог интересовања и прецизног развоја науке о спорту.
Биомеханичка процена
Веза између опреме и технике може да веома утиче на резултате. Ово је поље интереса
биомеханике чија примена на спорт датира декадама уназад. Свакако једно од проблема
биомеханичких истраживања је трошак за опрему, дужина мерења података, величина
научног алата и на крају, али не и последње, комплексност анализе података и извештаја које
тренери тешко могу употребити за практичну и моменталну употребу.
31
У последњих пар година велики развој и софтвера и технологије омогућава спортским
научницима да знатно смање време анализе података и да унапреде менаџмент података тако
да се на питања тренера може одговорити на брз и ефектан начин. У већини случајева
смањује се трошак за опрему.
Поред интересовања за психолошке факторе ИМСС-ДСС бави се све више са
биомеханичким параметрима. Ово може бити веома корисно за тренере и спортисте због
велике количине корисних информација за унапређење функционалних и биомеханичких
могућности.
Закони физике се примењују у биомеханици тако да се проучава кретање спортисте са
статичких, кинетичких и динамичких аспеката.
Статичка процена посматрана стабилометричким и положајним аспектима намењена је за
одређивање контакта стопала спортисте и пројекције понашања центра гравитације у
различитим стањима као што су, током фазе, одмора/замора, отворених/затворених очију,
са/без исправке положајних рецептора, пре/после процеса тренинга, током фаза повратка
кондиције или рехабилитације.
Овакве процене се изводе уз помоћ алата као што су сила платформе, бароподометричких
струњача које омогућавају различите информације али комплементарне односе између себе.
Платформа силе омогућава реконструкцију тродимензионалне формалне процедуре примене
силе са релевантним закључцима. Бароподометричке подлоге и струњаче дају јединствену
вертикалну компоненту силе, али комбиноване дају употребу притиска и позиције пројекције
центра гравитације. Бароподометричке подлоге се постављају да би се измерили и снимили
различити покрети, а струњаче су постављене на под и дуге су неколико метара. Постоје и
траке са сензорима које мере притисак испод покретне траке.
За кинематичку анализу су потребна мерења времена и простора. За таква мерења се користе
видео системи, који се разликују како по технолошким особинама тако и по цени. Модели
видео система почињу од обичне камере са већом или мањом резолуцијом и брзином
снимања која је обично између 25 и 50 слика по секунди, све до најбржих модела (која могу
да сниме хиљаде слика по секунди) и оптоелектроничких система са којима може да се врши
тродимензионална реконструкција изабраних тренутака једног покрета тиме што се покрети
прате инфрацрвеним ознакама брзином снимања од неколико отина слика по секунди.
Као пример дводимензионалне кинематичке анализе служи слика бр. 6, на којој се анализују
покрети бедра, степен дефлексије даске и висина одскока скакача за време скока. Са овим
подацима и специјалним рачунарским програмом су извршене калкулације са корисним
резултатима, који се могу користити за унапређивање технике спортисте.
Слика бр. 6 – Кинематичка анализа покрета левог кука у тренутку скока
За време 13. светског првенства ФИНА у Риму 2009. године, користила се за свако
полуфинале и финале у пливању једна слична, јефтина технологија која се састојала од
непокретних камера марке Сони и Панасоник које су биле синхронизоване и међусобно и са
32
хроно системом марке Омега. Ова анализа је коришћена за добијање података о времену у
којем је пливач препливао базен, пливачевој просечној брзини, фреквенцији његових замаха
руком као и дужини замаха. Диаграми са резултатима анализе су били објављени на
званичном сајту неколико сати после такмичења.
Слика бр. 7
Оптоелектронични видео системи су скупа технологија, која функционише тако што се
ознаке, које су распоређене по телу спортисте, детектују тиме што рефлектују инфрацрвену
светлост која долази до камера. Ова технологија се обично користи у лабораторијским
експериментима јер инфрацрвени зраци дневне светлости сметају коректној анализи.
Технологија се даље развија. нпр. систем на слици бр. 8 може да се користи и под условима
дневне светлости.
Слика бр. 8 - 3D реконструкција и анализа покрета приликом скијања
Овом технологијом први пут је било могуће да се реконструишу покрети приликом скијања
под реалним условима. Очигледно је да је због сложености система потребно
висококвалификовано особље за постављање ознака, снимање и анализу података. С друге
стране, тај систем омогућава анализу јако сложених тродимензионалних покрета које би
било тешко, или чак немогуће, снимити са обичним дводимензионалним видео системима
(путем синхронизације са динамичним и електромиографским подацима).
33
Динамика подразумева мерење силе. Подаци се добијају уређајима за мерење као што су
ваге, платформе силе, акцелерометри, различитих боја и облика, и треба што мање да сметају
спортисти и тиме што мање изобличе резултате мерења.
Такви подаци се могу синхронизовати са подацима статичке и кинематичке анализе што би
довело до бољег схватања покрета и дозволило анализу повећања поузданости мерења, што
обично има везе са левим/десним асиметријама или са процедуром силе, тј. са временом,
брзином и вршним вредностима. Један пример за динамичку анализу су паропадометричке
подлоге, који захваљујући раду 200 сензора, који се налазе у заштити од пластике између
ноге и обуће, могу да анализују колико силе долази од једне или обе ноге у тренутку
нагажења; тиме нпр. може и да се открије да ли постоји неравнотежа између сила обе ноге,
што негативно утиче на физичку спремност. Ова неравнотежа, која се појављује у фази
смањивања силе у нози, може да буде и сасвим нормална појава (слика бр. 9).
Слика. 9 – Расподела силе и [C.o.G. displacement] на десној и левој нози за време
веслања једним веслом
Црвене тачке представљају места максималне силе. На исти начин пратећи наведене
параметре директном повратном спрегом се може значајно подићи ефикасност веслања.
Резултати теста се добијају у реалном времену тако да тренери могу одмах да исправе
грешке (момент завеслаја, тренутак вађења весла из воде).
Слика. 10 – Сила извршена за време веслања са четири веслача и кормиларом
Техничка анализа
Непрекидна научна еволуција у комбинацији са сталним проучавањем граница човека и
спортске опреме чине данашњу физичку спремност веома сложеним феноменом у смислу
анализе и унапређивања. Ситуација постаје чак и сложенија у спортовима као што су зимски,
где опрема игра фундаменталну улогу у остваривању резултата и то захваљујући
могућностима личног подешавања за сваког спортисту, терену/подлози за трку и
променљивим временским условима. Све то чини проучавање спортске опреме и
34
унапређивање исте једном врло важном облашћу научног рада на нашем институту. Научни
рад у вези спортске опреме код нас се своди на :
а) унапређивање постојеће опреме,
б) налажење најбоље одговарајуће опреме, међу више варијација исте врсте,
в) конструкција и производња нове, до тада непостојеће опреме.
Један пример за унапређивње опреме је специјални уређај за мерење расподеле силе испод
површине скија под теретом, да би се оптимизирале техничке особине по индивидуалним
потребама сваког појединачног спортисте (слика бр. 11).
Силе су мерене у реалним условима.
Fig. 11 – Пример [Cross-Country] ски анализе
Један пример за налажење најбоље одговарајуће опреме међу више варијација исте врсте је,
када је вршена евалуација пливачких костима пред Олимпијске игре у Пекингу. Зато су
анализа пловности као и степен хидродинамичног отпора разних пливачких костима били
нужни како би се изабрао најефективнији костим. Иста методологија се користила приликом
евалуације веслачких чамаца, кајака и кануа (слика бр. 12).
Fig. 12 – Хидродинамични отпор разних пливачких костима
Један пример за конструкцију и производњу нове, до тада непостојеће, опреме је када је
Олимпијскики комитет Италије успоставио сарадњу са Фераријевом тркачком екипом
Формуле 1 ради спровођења студије о потпуно новој опреми за Олимпијске игре у Ванкуверу
2010. године. Пронађена су нека иновативна решења која подлежу евалуацији како би се
користила на следећим Олимпијским играма у Ванкуверу.
Закључак
Тренажни процес је најважнији фактор који одређује постизање врхунског спортског
резултата. Да би током тренажног процеса спортиста достигао своје максималне потенцијале
одређене наследним предиспозицијама и тренутним здравственим статусом, неопходно је
вршити стално репрограмирање тренинга. Требало би разумети чињеницу да су научници
лимитирани приликом примене практичних апликација и не би требало очекивати од њих
нереалне информације. Научници омогућавају прикупљање, обраду информација, њихово
тумачење и преношење тренерима на одређеном нивоу који ће информацију искористити у
тренажном процесу и омогућити постизање врхунских резултата.
35
АНАЛИЗА И БРОЈ ОСВОЈЕНИХ МЕДАЉА ЕВРОПСКИХ АТЛЕТИЧАРА
2000 – 2008. ГОД. (СИДНЕЈ – АТИНА – ПЕКИНГ)
Аутор: др Дане Корица, потпредседник EACA и председник тренерске атлетске
организације Србије
Књучне речи: Атлетика, анализа, освојене медаље
Увод
Атлетика је егзактна спортска дисциплина, па као таква подразумева огроман број
статистичких јединица. Ослобођена субјективног модела одлучивања у коначној
резултатској валоризацији представља реалну тренутну вредност појединца у одређеним
етапама спортске форме.
Обиље података, статистичких јединица, омогућује научном и стручном ресурсу у атлетском
спорту да моделира разне врсте истраживања и анализа. Резултати добијени у огромном
броју представљају стручну теоретску грађу која преточена у стварност тренингологије
доводи до констатног померања граница у резултату и спортском остварењу врхунских
атлетичара.
Данашњи стручни ресурс у пракси ни у траговима не препознаје рад научног сегмента у
оквиру атлетског спорта, тако да и резултати који произилазе из таквог стручног рада су врло
често плод ентузијазма појединаца и ослоњена на искуства која нам долазе из међународне
атлетике. Таква несинхронизована делатност науке и праксе је довела до честих лутања у
програмирању тренажног процеса наших врхунских атлетичара. Последњи пример везан за
атлетски спорт је недовољно стручно припремљена периодизација тренинга наше најбоље
маратонке Оливере Јевтић. Славко Кузмановић, врсни атлетски тренер, у току припреме и
израде периодизације тренажног оптерећења Оливере Јевтић, није имао логистичку подршку
научних радника у атлетском спорту, па је форма на самим Олимпијским играма била
неадекватна као што је и сам резултат показао. Забрињавајући податак је да наши научни
радници у атлетици нису имали потребу да кроз одређени број анализа и истраживања на
научном нивоу истраже достигнућа наше најбоље маратонке. Резултати које Оливера Јевтић
већ десет година постиже у континуитету представљају праву базу података за све спортске
стручњаке који се баве мониторингом тренажних активности, тако да забрињава чињеница
да прокламовани научни радници нису искористили ресурс који им је доступан свакодневно,
да кроз одређене истраживачке методологије учине доступним искуства из њене каријере. За
последицу имамо да је Славко Кузмановић, био усамљен у стварању резултата и да није имао
адекватну стручну подршку која је присутна код свих националних селекција и спортиста
када наступају на тако једном важном такмичењу. Касна аклиматизација, неадекватан
опоравак итд. довели су до незадовољавајућих резултата. Ово је само један од многих
примера који показује да стручна спортска пракса у Србији, уместо да се учи на туђим
грешкама, увек извлачи најскупљу цену неуспеха, а то је да се учи на сопственим грешкама и
док цела светска струка користи свако могуће искуство из праксе туђих спортиста, ми се и
даље ослањамо на сопствене грешке, зато је неопходна синергија научног и практичног рада
у атлетици , како би спортисти који су нам поверени на стварање били ослобођени неуспелих
“експеримената” у спортској периодизацији и специјализацији .
Ова анализа представља смерницу у едукацији спортских атлетских стручњака, везано за
могућа усавршавања у свом раду. Анализа представља корелацију између освојених медаља
европских земаља кроз неколико олимпијских циклуса. На крају анализе атлетски стручњаци
36
ће имати могућност да на адекватнији начин селектирају едукативне информације и одреде
упоришта квалитетних информација везане за област тренингологије.
Као што је у уводном делу напоменуто, у недостатку информација из националне научне
делатности, атлетским стручњацима биће презентоване регије које доминирају у одређеним
атлетским дисциплинама и могућност правца сазнања нових стручних искустава
(усавршавање у земљама које су доминантне у појединим атлетским дисциплинама).
-АнализаАнализа освојених медаља европских земаља кроз неколико Олимпијских циклуса:
100 m мушкарци (Графикон 1.)
Сиднеј – без освојених медаља
Атина – сребрна медаља
Пекинг - без освојених медаља
Графикон 1. – мушкарци 100 m
100 m жене (Графикон 2.)
Сиднеј – сребрна медаља
Атина – златна медаља
Пекинг - без освојених медаља
Графикон 2. – жене 100 m
37
200 m мушкарци (Графикон 3.)
Сиднеј – златна медаља , сребрна медаља
Атина – без освојених медаља
Пекинг - без освојених медаља
Графикон 3. мушкарци 200 m
200 m жене (Графикон 4.)
Сиднеј –без освојених медаља
Атина – без освојених медаља
Пекинг - без освојених медаља
Графикон 4. – жене 200 m
38
400 m мушкарци ( Графикон 5.)
Сиднеј –без освојених медаља
Атина – без освојених медаља
Пекинг - без освојених медаља
Графикон 5. - мушкарци 400 m
400 m жене (Графикон 6.)
Сиднеј – бронзана медаља
Атина – бронзана медаља
Пекинг - златна медаља
Графикон 6. - жене 400 m
39
800 m мушкарци (Графикон 7.)
Сиднеј – златна медаља, сребрна медаља
Атина – златна медаља, бронзана медаља
Пекинг - без освојених медаља
Графикон 7. - мушкарци 800 m
800 m жене (Графикон 8.)
Сиднеј – сребрна медаља, бронзана медаља
Атина – златна медаља, бронзана медаља
Пекинг - без освојених медаља
Графикон 8. - жене 800 m
40
1 500 m мушкарци (Графикон 9.)
Сиднеј – без освојених медаља
Атина – бронзана медаља
Пекинг - без освојених медаља
Графикон 9. – мушкарци 1 500 m
1 500 m жене (Графикон 10.)
Сиднеј – сребрна медаља, бронзана медаља
Атина – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Пекинг - сребрна медаља,бронзана медаља
Графикон 10. - жене 1 500 m
41
5 000 m мушкарци (Графикон 11.)
Сиднеј – без освојених медаља
Атина – без освојених медаља
Пекинг - без освојених медаља
Графикон 11.- мушкарци 5000 m
5 000 м жене (Графикон 12.)
Сиднеј – златна медаља, сребрна медаља
Атина – без освојених медаља
Пекинг – сребрна медаља
Графикон 12.- жене 5 000 m
42
10 000 m мушкарци (Графикон 13.)
Сиднеј – без освојених медаља
Атина – без освојених медаља
Пекинг - без освојених медаља
Графикон 13.- мушкарци 10 000 m
10 000 м жене (Графикон 14.)
Сиднеј – бронзана медаља
Атина – без освојених медаља
Пекинг – сребрна медаља
Графикон 14. – жене 10 000 m
43
Маратон мушкарци ( Графикон 15.)
Сиднеј – без освојених медаља
Атина – златна медаља
Пекинг – без освојених медаља
Графикон 15. – маратон мушкарци
Маратон жене (Графикон 16.)
Сиднеј – сребрна медаља
Атина – без освојених медаља
Пекинг – златна медаља
Графикон 16. – маратон жене
44
100 m препоне (Графикон 17.)
Сиднеј – без освојених медаља
Атина – сребрна медаља
Пекинг – без освојених медаља
Графикон 17. – 100 m препоне
110 m препоне (Графикон 18.)
Сиднеј – без освојених медаља
Атина – без освојених медаља
Пекинг – без освојених медаља
Графикон 18. – 110 m препоне
45
400 m препоне мушкарци ( Графикон 19.)
Сиднеј – без освојених медаља
Атина – бронзана медаља
Пекинг – без освојених медаља
Графикон 19. – 400 m препоне мушкарци
400 m препоне жене ( Графикон 20.)
Сиднеј – златна медаља
Атина – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Пекинг – бронзана медаља
Графикон 20. – 400 m препоне жене
46
Скок увис мушкарци (Графикон 21.)
Сиднеј – златна медаља
Атина – златна медаља, бронзана медаља
Пекинг – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Графикон 21. – Скок увис мушкарци
Скок увис жене (Графикон 22.)
Сиднеј – златна медаља, бронзана медаља
Атина – златна медаља, бронзана медаља
Пекинг – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Графикон 22. – Скок увис жене
47
Скок мотком мушкарци (Графикон 23.)
Сиднеј – бронзана медаља
Атина – бронзана медаља
Пекинг – сребрна медаља, бронзана медаља
Графикон 23. – Скок мотком мушкарци
Скок мотком жене (Графикон 24.)
Сиднеј – бронзана медаља
Атина – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Пекинг – златна медаља
Графикон 24. – Скок мотком жене
48
Скок у даљ мушкарци ( Графикон 25.)
Сиднеј – сребрна медаља, бронзана медаља
Атина – бронзана медаља
Пекинг – без освојених медаља
Графикон 25. – Скок у даљ мушкарци
Скок у даљ жене ( Графикон 26.)
Сиднеј – златна медаља, сребрна медаља
Атина – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Пекинг – сребрна медаља
Графикон 26. – Скок у даљ жене
49
Троскок мушкарци (Графикон 27.)
Сиднеј – златна медаља, бронзана медаља
Атина – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Пекинг – златна медаља, сребрна медаља
Графикон 27. – Троскок мушкарци
Троскок жене (Графикон 28.)
Сиднеј – златна медаља, сребрна медаља ,бронзана медаља
Атина – сребрна медаља, бронзана медаља
Пекинг – сребрна медаља, бронзана медаља
Графикон 28. – Троскок жене
50
Бацање кугле мушкарци ( Графикон 29.)
Сиднеј – златна медаља
Атина – златна медаља, бронзана медаља
Пекинг – златна медаља, бронзана медаља
Графикон 29. – Бацање кугле мушкарци
Бацање кугле жене ( Графикон 30.)
Сиднеј – златна медаља, сребрна медаља ,бронзана медаља
Атина – сребрна медаља, бронзана медаља
Пекинг – сребрна медаља, бронзана медаља
Графикон 30. – Бацање кугле жене
51
Бацање диска мушкарци ( Графикон 31.)
Сиднеј – златна медаља, сребрна медаља
Атина – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Пекинг – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Графикон 31. – Бацање диска мушкарци
Бацање диска жене ( Графикон 32.)
Сиднеј – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Атина – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Пекинг – бронзана медаља
Графикон 32. – Бацање диска жене
52
Бацање кладива мушкарци ( Графикон 33.)
Сиднеј – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Атина – сребрна медаља, бронзана медаља
Пекинг – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Графикон 33. – Бацање кладива мушкарци
Бацање кладива жене ( Графикон 34.)
Сиднеј – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Атина – златна медаља
Пекинг – златна медаља
Графикон 34. – Бацање кладива жене
53
Бацање копља мушкарци ( Графикон 35.)
Сиднеј – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Атина – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Пекинг – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Графикон 35. – Бацање копља мушкарци
Бацање копља жене ( Графикон 36.)
Сиднеј – златна медаља, сребрна медаља
Атина – сребрна медаља, бронзана медаља
Пекинг – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Графикон 36. – Бацање копља жене
54
Седмобој (Графикон 37.)
Сиднеј – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Атина – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Пекинг – златна медаља, бронзана медаља
Графикон 37. – Седмобој
Десетобој (Графикон 38.)
Сиднеј – златна медаља, сребрна медаља
Атина – златна медаља
Пекинг – сребрна медаља
Графикон 38. – Десетобој
55
20 km ходање мушкарци (Графикон 39.)
Сиднеј – златна медаља, бронзана медаља
Атина – златна медаља, сребрна медаља
Пекинг – златна медаља
Графикон 39. – 20 km ходање мушкарци
20 km ходање жене (Графикон 40.)
Сиднеј – сребрна медаља, бронзана медаља
Атина – златна медаља, сребрна медаља
Пекинг – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Графикон 40. – 20 km ходање жене
56
50 km ходање (Графикон 41.)
Сиднеј – златна медаља, сребрна медаља
Атина – златна медаља, сребрна медаља, бронзана медаља
Пекинг – златна медаља, бронзана медаља
Графикон 41. – 50 km ходање
4 x 100 штафета мушкарци (Графикон 42.)
Сиднеј – без освојених медаља
Атина – златна медаља
Пекинг – без освојених медаља
Графикон 42. – 4 x 100 штафета мушкарци
57
4 x 100 штафета жене (Графикон 43.)
Сиднеј – без освојених медаља
Атина – сребрна медаља, бронзана медаља
Пекинг – златна медаља, сребрна медаља
Графикон 43. – 4 x 100 штафета жене
4 x 400 штафета мушкарци (Графикон 44.)
Сиднеј – без освојених медаља
Атина – без освојених медаља
Пекинг – бронзана медаља
Графикон 44. – 4 x 400 штафета мушкарци
58
4 x 400 штафета жене (Графикон 45.)
Сиднеј – бронзана медаља
Атина – сребрна медаља
Пекинг – сребрна медаља
Графикон 45. – 4 x 400 штафета жене
Коментар анализе
Корелација везана за укупан број освојених медаља
Европа на Олимпијским играма у Атини 2004. године
На Олимпијским играма у Атини од укупног броја освојених медаља, када је у питању
континентални наступ имамо следећу ситуацију:
- Европа - шездесетседам (67) освојених медаља,
- Северна Америка - тридесетдевет (39) освојених медаља,
- Јужна Америка - једна (1) освојена медаља,
- Африка - двадесеттри (23) освојене медаље,
- Азија - пет (5) освојених медаља
- Аусталија и Океанија - три (3) освојене медаље
59
Европа на Олимпијским играма у Пекинг 2008. године
На Олимпијским играма у Пекингу од укупног броја освојених медаља, када је у питању
континентални наступ имамо следећу ситуацију:
- Европа - педесетпет (55) освојених медаља,
- Северна Америка - четрдесетшест (46) освојених медаља,
- Јужна Америка - једна (1) освојена медаља,
- Африка - двадесетосам (28) освојених медаља,
- Азија - четири (4) освојене медаље,
- Аусталија и Океанија - шест (6) освојених медаља
+7
‐12
‐1
+5
+3
Закључак
Анализа је утврдила да је европска атлетика на последњим Олимпијским играма у благом
опадању када је у питању биланс освојених медаља тј. освојено је 12 медаља мање него на
претходним Олимпијским играма.
У дисциплинама трчања је освојено мање медаља, док је у дисциплинама где превасходно
долази до изражаја снага (бацачке дисциплине и скокови) повећан број медаља.
Ако погледамо са аспекта моторичких способности Европа је доминантна у дисциплинама
где преовлађује снага и експлозивност. У другим спортским дисциплинама где су
доминантне издржљивост, брзина и снажна издржљивост, доминирају ваневропске земље.
Суштина ове анализе је била да на јасан начин укаже правце усавршавања наших атлетских
стручњака, да топографски представи и позиционира квалитетан стручни ресурс и да усмери
правац интересовања ка оним регијама у којима је присутан најквалитетнији стручни рад.
Влада Републике Србије и Министарство омладине и спорта су 2008. године усвојили
Националну стратегију развоја спорта, у којој су приоритети стварање оптималних услова за
бављење спортом и укључивањем што већег броја деце, младих и одраслих у спортске
активности.
Теме као што су опоравак спортиста, суплементација и развој физичких способности ће у
будућности бити далеко више презентиране нашој стручној јавности, а ова анлиза имала је
задатак да охрабри научно стручни ресурс и мотивише га да активније узме улогу у
реализацији програмирања тренинга врхунских атлетичара у Србији.
60
СТРУКТУРА ТАКМИЧАРСКЕ АКТИВНОСТИ ОДБОЈКАША
Аутор: Доц. др Горан Нешић, Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког
васпитања
Кључне речи: Одбојка, истраживања, резултатати
УВОДНА РАЗМАТРАЊА
Наука, струка и емпирија представљају бесконачни узрочно-последични процес у спорту,
потребан за перманентно напредовање у тренажним и такмичарским, вантренажним и
вантакмичарским активностима.
Теоретичари и практичари у спорту су сагласни да спортски резултат не зависи само од
моторичких способности, психолошких особина, техничких вештина и тактичких знања
спортисте, већ и од његове способности да интегрише све наведено, односно да испољи већу
ефикасност. Осим тога, од једне хетерогене групе, каква је екипа на почетку тренажног процеса, мора да се створи хомогена целина, која треба да функционише усклађено и ефикасно,
уколико жели да побеђује, јер “спортска екипа није скуп најбољих појединаца, већ скуп појединаца који најбоље функционишу као целина” (Копривица, 1998).
Изучавање такмичарске активности је неопходно како би се дефинисао тренажни циљ и на
тој бази одредили задаци и садржаји тренинга. У томе је основни теоријски и практични
смисао утврђивања моделних карактеристика такмичарске активности.
ПРОБЛЕМ И ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА
Проблем истраживања
Спорт производи мноштво података, међутим они често нису адекватно прикупљени,
анализирани, ажурирани. Један од разлога је свакако недостатак стандарда у мерењима, која
се користе у спорту. Анализа такмичарске активности је стандардизована анализа у спорту и
пружа могућност за размену информација. Међутим, она је релативно кратко присутна у
науци о спорту, а чување резултата анализе захтева формирање специјализованих база
података намењених одређеном профилу корисника, које су присутне тек од скора.
Будући да је такмичарска активност у одбојци подложна сталним и динамичним променама
под утицајем бројних фактора, неопходно је њено стално изучавање. Овакве врсте
истраживања се могу применити на различитим узрастима, половима, категоријама
спортиста и нивоима такмичења. Свакако да су највреднија она која изучавају најуспешније
у одбојци, а то су националне селекције које учествују на највећим такмичењима.
Проблем овог истраживања је актуелна структура такмичарске активности најбољих
сениорских селекција Европе. Структура такмичарске активности у свакој спортској грани,
па и у одбојци, је изузетно сложена. Она у целини обухвата све аспекте моторичког,
психолошког и социјалног испољавања појединца и екипе током игре. Јасно је да није
могуће да се једним истраживањем обухвате сви наведени простори, па је из целине
проблема неопходно одредити један његов део који представља предмет истраживања.
Предмет истраживања
Спортске игре су класификоване у групу спортских грана у којима преовлађују
нестереотипни покрети, кретања и ситуације, а карактеришу се комплексним испољавањем
основних моторичких способности. Интензитет напрезања на утакмици се креће у распону
од умереног до максималног, а с обзиром на честе дуже или краће прекиде и дуже или краће
периоде континуираног трајања игре, карактер напора спортских игара би се могао сврстати
61
у променљиве (Нешић, 2001 а). Одбојка, као спортска игра, поред општих и заједничких
карактеристика, садржи у себи и сопствене специфичности.
Праћење и анализа утакмица је постало толико сложено да то обавља више особа (тренери,
статистичари-скаути, помоћни тренери) уз помоћ додатне опреме (компјутера и
специјализованог софтвера одређеног од стране FEDERATION INTERNATIONALE DE
VOLLEY BALL (FIVB) - "Data Volley" - www.dataproject.com).
У овом истраживању је извршена анализа утакмица са 3 европска првенства, одржаних 2001.
године - Варна (Бугарска), 2003. године - Анкара (Турска) и 2005. године - Загреб (Хрватска).
Ови турнири су одабрани из разлога што се очекује да је квалитет утакмица на високом
нивоу, јер су у питању најбоље репрезентације Европе, али исто тако и због тога што на овим
турнирима није било значајнијих промена у правилима игре, односно играни су по истим
правилима (Really Point Sistem бројања-RPS - свака акција доноси поен, присуство либера,...),
за разлику од предходних првенстава.
Из мноштва различитих елемената који чине целину такмичарске активности у одбојци, за
ово истраживање изабрани су неки од најважнијих. Они представљају основу игре и
најчешће се у пракси анализирају са циљем да се унапреди игра и постигну врхунски
резултати. То су основни техничко-тактички садржаји игре који се изводе са лоптом и без
ње, као и неки аспекти трајања игре. Према томе, предмет овог истраживања је основна
техничко-тактичка и временска структура такмичарске активности најбољих сениорских
репрезентација Европе, које су се такмичиле на првенствима Европе 2001, 2003. и 2005.
године.
ПРЕГЛЕД ДОСАДАШЊИХ ИСТРАЖИВАЊА
Сагледавањем доступне литературе, теорије спорта и теорије спортског тренинга у
одбојци, може се закључити да постоји мали, тј. недовољан број стручних и научних радова
у којима се непосредно и свеобухватно проучава структура активности играча у условима
такмичења. Одбојка је обухваћена игром, а савремена научна истраживања нису испитала
одговарајуће методе за истраживање игре, која доминира у спорту.
Филин и сар. (1978) сматрају да структуру одбојкашке игре чине атлетске дисциплине
(трчања, скокови и бацања), односно природни облици кретања усклађени са правилима
игре. Он каже да би ово размишљање требало да буде “звезда водиља” у планирању
тренажног процеса.
Железнак (1978) наводи да као полазни моменат приликом класификације тренажних вежби
служи такмичарска активност одбојкаша и они специфични покрети помоћу којих воде
борбу са супарницима у игри. На основу овог принципа, аутор дели све вежбе на тренажне и
такмичарске. Тренажне вежбе треба да олакшају и убрзају стицање основних навика и да
утичу на повећање поузданости играчке ефикасности. Такмичарске вежбе представљају
“праву одбојку”, јер су тако конципиране да се технички елементи и тактичка својства
обављају исто, као и у играчкој ситуацији на такмичењима.
Бертући и Хипполит (1984) су на основу добијених података, после обимног испитивања 179
одбојкаша, закључили да у тренажном процесу треба да постоји не само усавршавање
технике, већ и развој неопходних моторичких способности (скочност, брзина у свим својим
манифестацијама …).
Структуром одбојкашке игре су се бавили многи аутори (Ивојлов, 1984; Витазало, 1990;
Кардинал, 1993; Боско, 1994; Фонтани,1994; Кабрини,1995; Железнак, 2004) и сви су дошли
до закључка да су за успешност у игри пресудни кретни елементи одбојкашког испољавања,
односно скокови, ударци по лопти, брзо - агилно премештање у терену и антиципација, као
последица играчког искуства.
Свака спортска игра, поред општих и заједничких карактеристика, садржи у себи и одређене
специфичности. На пример, истраживањем структуре одбојкашке игре Калајџић (1985) је
62
утврдио да од моторичких способности највећи утицај на ефикасно испољавање у овој
спортској игри има експлозивна снага ногу и брзина појединачних покрета руку код смечера,
а координација целог тела и флексибилност код дизача.
Томић и Немец (1989), говоре да се у основи структуре одбојкашке игре налазе
скокови и то за напад, блок, дизање лопте за напад и сервис, али исто тако наглашавају, да то
нису скокови максималног интензитета, већ скокови прилагођени датој ситуацији.
Бертуцћи (1992) сматра да одбојкашку игру сачињавају координативне способности,
односно способност надовезивања, оријентације, диференцијације, равнотеже, реакције,
трансформације и ритмизације. У овом делу он наравно мисли само на техничко-тактичка
испољавања.
Јанковић и Марелић (1995) структуру игре, имајући у виду само техничка
испољавања играча, раздвајају на комплекс 1 и комплекс 2 (комплекс 1, део игре који
обухвата све поступке након противничког сервиса, дакле све што је везано за пријем
сервиса, дизање лопте за напад и напад и комплекс 2, део игре који подразумева све поступке
у игри једне екипе, која изводи сервис, значи све што је везано за сервис, блокирање,
одбрану поља, дизање лопте за напад и напад).
Веласко (1998) сматра на основу, пре свега властитог тренерског искуства, да
структуру одбојкашког надметања чини стално смењивање игре у нападу и игре у одбрани,
односно прелазак из једне акције у другу и обрнуто.
Османкач (2000) каже да су предмет свих анализа и праћења одбојкаша, односно
њихово техничко испољавање за време утакмице. По њему, пресудан фактор у успешности
једне екипе, има ефикасност, коју процењује захваљујући евалуацији тих елемената (сервис,
блок, одбрана поља, пријем сервиса, дизање лопте за напад и напад). Структура одбојкашке
игре је ефикасно или неефикасно испољавање одбојкаша за време утакмице.
Говорећи о управљању одбојкашком екипом за време утакмице, Нешић (2001 б) издваја
следеће елементе: инструкције пре утакмице, специфично загревање, жреб пре утакмице сервис или пријем сервиса, управљање екипом за време игре, паузе у игри (коришћење тимеоут-а у игри, измена играча), пауза између сетова, темпо и ритам игре, понашање тренера
пре, за време и после утакмице.
Фонтани, Кићароне и Ђулианини (2002) тврде да, поред техничке и тактичке структуре игре,
временска структура, може имати значајан допринос у планирању и програмирању тренинга
одбојкаша. Они ову тврдњу не поткерпљују истраживањем, већ само дају претпоставку, која
тек треба да буде доказана.
ОСВРТ НА ДОСТУПНУ ЛИТЕРАТУРУ
Анализирајући доступну литературу може се рећи да се у већини теоријских и
експерименталних радова, разматрају и решавају само неки делови структуре игре или
чиниоци који су посредно или непосредно везани за структуру такмичарске активности.
Резултати су добијани у различитим и великим временским интервалима, применом
различитих метода, тако да се може говорити о хетерогености узорка, варијабли, различитим
начинима обраде података, неадекватности истраживачких модела и сл.
Услед наведеног, резултати тих истраживања тешко се могу упоређивати, а с друге стране,
не могу да се генерализују. Ова критичка примедба, међутим не значи негирање резултата
досадашњих истраживања. Напротив, сви ти резултати имају апликативну вредност, односно
могу корисно да се примене у пракси, али као што је речено, они парцијално решавају
конкретне проблеме, а питање - како победити на одбојкашкој утакмици, захтева
обухватнији приступ.
Наведени аутори истичу значај анализе такмичарске активности. Заједнички закључак
наведених истраживања могао би да гласи: Основни задатак познавања такмичарске
активности одбојкаша је да се дају одговори ШТА, КАКО И КОЛИКО, да би се ефикасност
играча подигла на што виши ниво, а ради остварења победе на утакмици.
63
Аутор овог истраживања сматра, на основу доступне литературе, личног тренерског
искуства и сопствених истраживања (Нешић, 2002 а), да такмичарска активност одбојкаша у
себи садржи:
просторну структуру:
1. скокови (скок у нападу, скок у блок, скок за дизање лопте за напад и скок за сервис)
2. падови ( поваљка, сун)
3. корачање (докораци, укрштени кораци)
4. трчање
5. ударци по лопти (за смеч, за сервис)
временску структуру:
1. активно време игре,
2. пасивно време игре (за време трајања сета, између сетова)
3. укупно трајање утакмице и
4. укупно трајање утакмице, плус време потребно за загревање.
техничко-тактичку структуру, која подразумева техничко-тактичке елементе
одбојкашке игре, тј. њихово испољавање за време утакмице.
ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА
Основни циљ овог истраживања јесте да се утврде карактеристике структуре такмичарске активности у одбојци, тј. утврдити структуру такмичарске активности одбојкаша и
разлике у реализацији такмичарске активности, које постоје између успешних и мање
успешних одбојкашких екипа, на европским првенствима 2001, 2003 и 2005.
Примарни циљ истраживања је да се применом описивања и анализе техничкотактичких елемената утврде њихови доприноси ефикасности такмичарских активности одбојкаша, која је процењивана пласманом на европским првенствима. Секундарни циљ истраживања јесте да се добијеним резултатима прошире теоријска знања о техничко-тактичким
елементима, као факторима ефикасности одбојкашких активности на такмичењу одбојкаша
на европским првенствима.
Ради реализације постављеног циља, неопходно је извршити следеће задатке:
1.
идентификовати елементе такмичарске активности који се прате, мере,
2.
утврдити, истражити садржаје идентификованих техничко-тактичких елемената,
њихове релације и релације са оствареним пласманом на европско првенство и
3.
утврдити, испитати допринос техничко-тактичких елемената у разликовању успешних
и мање успешних репрезентација.
Треба имати у виду да се ови задаци односе на врхунске одбојкашке екипе, јер су
узорак националне селекције са европских првенстава. Правилности у појави ефикасности
боље пласираних репрезентација ће омогућити да се одреде разлике у примени техничкотактичких елемената од којих зависи ефикасност на европским првенствима, односно представљаће опис како испитивани елементи такмичарске активности детерминишу спортско
постигнуће. Међутим, нужно се намеће питање о разликама, специфичностима које су
карактеристичне за испитиване ентитете, без обзира што се ради о хомогеном узорку, екипама учесницама европског првенства. Дакле, поред сличности треба дефинисати и разлике.
Због тога, претходној листи задатака, да би се реализовао постављени циљ, треба
додати следећи задатак:
4.
да се утврди који фактори структуре такмичарске активности у одбојци
диференцирају екипе различитог нивоа успешности.
64
ХИПОТЕЗЕ
™
Општа хипотеза
Постоје значајне разлике у реализацији такмичарске активности код успешних и мање
успешних одбојкашких екипа на европским првенствима 2001., 2003. и 2005. године.
™
Посебна хипотеза
Такмичарска активност и свака њена димензија (просторна, временска, техничко-тактичка),
појединачно, различито детерминишу успех на европском првенству.
™
Појединачне хипотезе:
Хипотеза 1:
Скокови, као делови одбојкашке технике, детерминишу ниво постигнућа у одбојци, тј.
постоји значајна разлика у укупном броју скокова, између успешних и мање успешних
одбојкашких екипа.
Хипотеза 2:
Падови, као делови одбојкашке технике, детерминишу ниво постигнућа у одбојци, тј.
постоји значајна разлика у броју падова између успешних и мање успешних одбојкашких
екипа.
Хипотеза 3:
Ударци по лопти детерминишу ниво постигнућа у одбојци, тј. постоји значајна
разлика у броју удараца по лопти између успешних и мање успешних одбојкашких екипа.
Хипотеза 4:
Активно време игре детерминише ниво постигнућа у одбојци, тј. постоји значајна
разлика у дужини активног времена игре између успешних и мање успешних одбојкашких
екипа.
Хипотеза 5:
Пасивно време игре детерминише ниво постигнућа у одбојци, тј. постоји значајна
разлика у дужини пасивног времена игре између успешних и мање успешних одбојкашких
екипа.
Хипотеза 6:
Коефицијент ефикасности сервиса детерминише ниво постигнућа у одбојци, тј.
постоји значајна разлика у величини коефицијента ефикасности сервиса између успешних и
мање успешних одбојкашких екипа.
Хипотеза 7:
Коефицијент ефикасности блока детерминише ниво постигнућа у одбојци, тј. постоји
значајна разлика у величини коефицијента ефикасности блока између успешних и мање
успешних одбојкашких екипа.
Хипотеза 8:
Коефицијент ефикасности одбране поља детерминише ниво постигнућа у одбојци, тј.
постоји значајна разлика у величини коефицијента ефикасности одбране поља између
успешних и мање успешних одбојкашких екипа.
Хипотеза 9:
Коефицијент ефикасности пријема сервиса детерминише ниво постигнућа у одбојци,
тј. постоји значајна разлика у величини коефицијента ефикасности пријема сервиса између
успешних и мање успешних одбојкашких екипа.
Хипотеза 10:
65
Коефицијент ефикасности дизања лопте за напад детерминише ниво постигнућа у
одбојци, тј. постоји значајна разлика у величини коефицијента ефикасности дизања лопте за
напад између успешних и мање успешних одбојкашких екипа.
Хипотеза 11:
Коефицијент ефикасности напада детерминише ниво постигнућа у одбојци, тј. постоји
значајна разлика у величини коефицијента ефикасности напада између успешних и мање
успешних одбојкашких екипа.
МЕТОДИ ИСТРАЖИВАЊА
На основу релевантних теоријских и емпиријских знања истражене су карактеристике
структуре такмичарске активности у одбојци на европским првенствима 2001., 2003. и 2005.
године.
У истраживању је извршена дескрипција елемената, односно истражени су садржаји
који описују такмичарску активност у одбојци, а затим је урађена компаративна анализа тих
елемената за различите нивое успешности одбојкашких екипа. Такође су утврђени фактори
структуре такмичарске активности одбојкаша.
У истраживању су коришћени дескриптивни, статистички и аналитички метод истраживања.
За варијабле техничко-тактичке димензије структуре такмичарске активности одбојкаша,
коришћен је програм, који је одређен од стране FEDERATION INTERNATIONALE DE
VOLLEY BALL (FIVB) - "Data Volley" (www.dataproject.com). За истраживање варијабли
просторне и временске димензије, структуре такмичарске активности одбојкаша, коришћено
је посматрање и евидентирање. У техници истраживања посматрање и евидентирање,
коришћен је специјално састављен посматрачки лист.
Узорак испитаника
Узорак овог истраживања чине одбојкашке репрезентације - учеснице на европским
првенствима 2001. у Бугарској, 2003. у Турској и 2005. у Хрватској, истражене на укупно 48
утакмица. Анализом су обухваћене 24 утакмице мање успешних екипа (пласман од 5. - 8.
места на европским првенствима 2001, 2003. и 2005. године) и 24 утакмице успешних екипа
(пласман од 1-4. места на европским првенствима 2001, 2003. и 2005. године). Укупан број
репрезентација који наступа на европском првенству је 12. Такмиче се у две групе по 6
екипа, што значи да је број одиграних утакмица у групи 15, односно укупно 30. За пласман
од 1-8 места играју четири репрезентације у групама, а за пласман од 9-12 места се не игра.
За медаљу играју прве две екипе из група и то тако што првопласирана из једне групе игра
са другопласираном из друге групе. Победници тих сусрета играју за 1. место, а поражени за
3. место. По истом систему се игра и за пласман од 5-8 места.
Овакав одабир узорка је намерно урађен из разлога што се очекује да је квалитет утакмица
изузетан, јер су у питању најбоље репрезентације Европе, али и због тога што на овим
турнирима није било значајнијих промена у правилима игре. Турнири су играни по
правилима која су допуњена и измењена на Конгресу FEDERATION INTERNATIONALE DE
VOLLEY BALL (FIVB), 1998.године (Really Point Sistem бројања - RPS присуство либера,...),
за разлику од предходних шампионата.
Испитани узорак је подељен у две групе с обзиром на постигнут спортски
успех. У прву групу (означене бројем 2), која је названа “успешне”, сврстани су сви они који
су играли за пласман од 1-4. места на европским првенствима. У другу групу, која је названа
“мање успешне” (означене бројем 1), сврстани су остали учесници европских првенстава у
66
одбојци (пласман од 5-8. места). Поређењем такмичарске активности ове две групе, може се
открити на који начин такмичарска активност детерминише спортски успех.
Узорак варијабли
У истраживању су заступљене три групе варијабли, које се односе на димензије такмичарске
активности:
ƒ
Просторна димензија - форме употребе простора или начини савладавања простора скокови (SKOK), падови (PADOVI), ударци по лопти (UDAR),
ƒ
Временска димензија - активно време игре (A_VREME), пасивно време игре
(P_VREME) и
ƒ
Техничко-тактичка димензија - сервис (KE_S), блок (KE_B), одбрана (KE_O),
пријем сервиса (KE_P), дизање лопте за напад (KE_D) и напад (KE_N). подразумева
оцењивање елемената игре, по "Data-volley" програму, стандардизованом од стране
FEDERATION INTERNATIONALE DE VOLLEY BALL (FIVB).
Након прикупљања података посматрањем и евидентирањем, а помоћу специјално
састављеног посматрачког листа, приступило се обради података, тако што је за сваку
техничко-тактичку варијаблу, односно елемент технике, израчунат коефицијент ефикасности
(KE). Да би се израчунао, потребно је да се зна укупан број изведених елемената игре, као и
број успешно (означених са # и +) изведених елемената игре.
Општа формула за израчунавање KE гласи (Годик, 1976)1:
број успешно изведених елемената игре
KE = -----------------------------------------------укупан број изведених елемената игре
За сваки елемент техничко-тактичке димензије посебно се израчунава коефицијент
ефикасности.
Статистичка обрада података
За обраду добијених података, коришћени се поступци дескриптивне и компаративне
статистике. Од дескриптивних статистичких параметара, одређени су за све варијабле:
аритметичка средина (X), стандардна девијација (SD), опсег (OPSEG), минимум и максимум
(MIN i MAX) и скјунис (Skew.) и куртозис (Kurt.).
Из простора компаративне статистике употребљени су: t-test (за тестирање разлике
аритметичких средина малих зависних узорака), којим се утврђује значајност разлике
ефикасности између успешнијих и мање успешних репрезентација на последња три европска
првенства (техничко-тактичка димензија, просторна димензија и временска димензија);
такође је извршена факторска анализа ради утврђивања структуре фактора такмичарске
активности.
Статистичка обрада података је урађена уз помоћ апликативног софтвера SPSS 7.0 на
рачунару AT 586 II.
1
Videti opшirnije u: Godik M.A. (1976 a) : Period s akcentom, Sportivnije igri 1, Moskva, Godik
M.A. (1976 b): Kakov ti segodnja, Sportivnije igri 4, Moskva i Godik M.A. (1976 c): Usavrшavaњe
tehniчkog majstorstva sportiste, Trenarska tribina 1, Jugoslovenski zavod za fiziчku kulturu i
medicinu sporta, Beograd
67
РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА
Применом коришћених статистичких метода за обраду података добијене су информације
које омогућавају разумевање и разматрање проблема и предмета овог истраживања. Пре
интерпретације резултата потребно је дати шифре свих варијабли, ради лакшег праћења
добијених резултата:
Шифра Варијабле
KE_S
KE_B
KE_O
KE_P
KE_D
KE_N
SKOK
UDAR
PADOVI
A_VREME
P_VREME
-Коефицијент ефикасности сервиса
-Коефицијент ефикасности блока
-Коефицијент ефикасности одбране поља
-Коефицијент ефикасности пријема сервиса
-Коефицијент ефикасности дизања лопте за напад
-Коефицијент ефикасности напада
-Скокови
-Ударци по лопти
-Падови
-Активно време игре
-Пасивно време игре
Узорак истраживања је обухватио укупно 48 утакмица, од тога анализиране су 24 утакмице
мање успешних екипа (пласман од 5-8. места на европским првенствима 2001, 2003. и 2005.
године) и 24 утакмице успешних екипа (пласман од 1-4. места на европским првенствима
2001, 2003. и 2005. године) (табела 2).
Успешност
N (утакмице)
%
24
50%
Мање успешне екипе
24
50 %
Успешне екипе
48
100%
Укупно
Табела 2. Структура узорка према успешности екипа
Интерпретација резултата дескриптивне статистичке анализе
Варијабла
N
X
SD
Min.
Max.
Opseg
Skew.
48 50.98
6,58
35
64
29
-,114
KE_S
48 51.48
5,88
42
69
27
,869
KE_B
48 57.00
10,36
41
77
36
,280
KE_O
48 78.90
9,93
53
95
42
-,554
KE_P
48 83.46
9,51
52
96
44
-,957
KE_D
48 55.60
7,25
42
67
25
-,501
KE_N
48 317.81
46,73
207
398
181
-,586
SKOK
48 207.02
33,21
142
258
116
-,684
UDAR
48 38.29
9,22
19
59
40
,307
PADOVI
152,65
727
1183 456
-,056
A_VREME 48 935.79
714,92
2298 4319 2021
,218
P_VREME 48 3274.63
Табела 3. Дескриптивна статистика испитиваних варијабли за цео узорак.
Kurt.
-,286
1,567
-1,150
-,467
1,735
-,817
-,480
-,573
,019
-1,615
-1,510
68
Основне информације добијене дескриптивном статистиком о узорку испитиваних
варијабли, дате су у табели 3. Приказане су аритметичка средина (X), стандардна девијација
(SD), минималне и максималне вредности (Min. i Max.), опсег (opseg), скјунис (Skew.) и
куртозис (Kurt.) за цео узорак.
У табели 3. приказана је структура узорка (N=48). Просечна вредност, на нивоу целог узорка,
варијабле KE_S износи 50.98±6,58, док је просечна вредност за варијаблу KE_B 51,48±5,88.
За варијаблу KE_O, просечна вредност, на нивоу целог узорка износи 57,00±10,36, а за
варијаблу KE_P је 78,90±9,93. Просечна вредност, на нивоу узорка N=48, варијабле KE_D је
83,46±9,51; насупрот овога, просечна вредност за варијаблу KE_N износи 55,60±7,25.
Аритметичка средина, на нивоу целог узорка варијабле SKOK је 317.81±46,73, док је иста
вредност за варијаблу UDAR 207.02±33,21. Код варијабле PADOVI просечна вредност, на
нивоу целог узорка износи 38.29±9,22, за варијаблу A_VREME је ова вредност
935.79±152,65, а просечна вредност, на нивоу целог узорка, варијабле P_VREME износи
3274.63±714,92.
У распону од минималних (Min.) ка максималним (Max.) вредностима налази се мање од 6
стандардних девијација (SD), на основу чега се може закључити смањена осетљивост,
односно дискриминативност примењених варијабли.
Селекцијом узорка, који се квалификује као узорак врхунских европских одбојкаша, смањена
је варијанса варијабли просторне, временске и техничко-тактичке димензије такмичарске
активности, тако да је најнижи резултат у узорку већ у зони просечних вредности популације
одбојкаша. Узорак је селекционисан према квалитету ефикасности техничко-тактичких
елемената, као и просторне и временске димензије такмичарске активности и ограничен је
на средње вредности, тако да у узорку нема изразито исподпросечних, као ни изразито
надпросечних резултата. Смањењем варијансе се смањује и осетљивост (дискриминативност)
примењених варијабли такмичарске активности.
Вредности симетричности (Skew.) и спљоштености (Kurt.) дистрибуција резултата свих
варијабли су у границама нормалне дистрибуције, тако да се са сигурношћу може
приступити даљој статистичкој обради сирових података, како у анализи компаративне
статистике, тако и у анализи структуре такмичарске активности одбојкаша на три последња
европска првенства.
Интерпретација резултата компаративне статистичке анализе
Анализа која се односила на утврђивање разлика аритметичких средина за испитиване
варијабле између успешних и мање успешних репрезентација на последња три европска
првенства, захтевала је примену Студентовог т-теста за мале независне узорке (табела 4).
Приказани су резултати дескриптивне и компаративне статистике успешних (означене
бројем 2) и мање успешних (означене бројем 1) репрезентација и то вредности аритметичке
средине (X), стандардне девијације (SD), скјунис (Skew.) и куртозис (Kurt.), затим t - тест (t),
степени слободе (df) и ниво значајности разлика аритметичких средина испитиваних
варијабли (p).
Добијени резултати указују да постоје статистички значајне разлике између две групе
испитиваних репрезентација, код следећих варијабли:
коефицијента ефикасности сервиса - KE_S,
коефицијента ефикасности блока - KE_B и
коефицијента ефикасности напада - KE_N.
Код осталих испитиваних варијабли није добијена статистички значајна разлика између
успешних и мање успешних репрезентација.
69
Компаративном анализом коефицијента ефикасности напада, утврђена је статистички
значајна разлика између две групе репрезентација (t=-3.703; df=46; p=.001). Група мање
успешних репрезентација у просеку постиже ефикасност напада од 52.17%, а успешне
59.04%. Ово потврђује претпоставку да је ефикасност напада од пресудног значаја за
освајање поена, без обзира да ли је ефикасност екипе у осталим техничко-тактичким
елементима на високом нивоу. Могућност да се освоји поен, упркос смањеној ефикасности
пријема, одбране и дизања лопте за напад, проистиче из чињенице да се таква смањена
ефикасност може анулирати ефикасним нападом и контранападом.
Компаративном анализом коефицијента ефикасности сервиса, утврђена је статистички
значајна разлика између две групе репрезентација (t =-2.904; df =46; p =.006). Група мање
успешних репрезентација у просеку постиже ефикасност сервиса од 48.42%, а успешне
репрезентације 53.54%. Према резултатима овог истраживања сервис је изузетно важан
техничко-тактички елемент у игри за поен. Већа ефикасност сервиса омогућава екипи која
сервира да, услед отежаног и расејаног пријема противничке екипе и немогућности напада
првим темпом, лакше и ефикасније организује одбрану, како у првој линији одбране
(блокери), тако и у одбрани терена, што је основна претпоставка за успешну организацију
контранапада и освајање поена.
Компаративном анализом коефицијента ефикасности блока, утврђена је статистички значајна
разлика између две групе репрезентација (t=-2.166; df=46; p=.036). Група мање успешних
репрезентација у просеку постиже ефикасност блока од 49.71%, а успешне 53.25%.
Значајност разлика у средњим вредностима у корист успешнијих репрезентација истиче удео
блокирања у функцији освајања поена, на истраживаним европским првенствима. Овакав
резултат потврђује тврђења и других истакнутих одбојкашких стручњака да је блокирање
значајан техничко-тактички елемент од чије ефикасности зависи победа или пораз тима, или
успех на неком турниру (Беал, Томић, Костић, Калајџић, Јанковић, Гајић, Османкач, Нешић,
итд.). Без обзира на ефикасност пријема сервиса противничког тима, за који је утврђено да
нема значаја у дискриминацији група успешних и мање успешних репрезентација,
ефикасност блока доприноси већој ефикасности у организацији одбране и реализацији
контранапада и освајању поена.
70
Варијабла
KE_S
KE_B
KE_O
KE_P
KE_D
KE_N
SKOK
UDAR
PADOVI
A_VREME
P_VREME
Ус
пе
х
N
X
SD
1
24
48.42
6.65
2
1
24
24
53.54
49.71
5.52
5.06
2
1
24
24
53.25
57.33
6.21
11.00
2
1
24
24
56.67
80.42
9.91
9.01
2
1
24
24
77.38
83.33
10.75
9.95
2
1
24
24
83.58
52.17
9.27
8.21
2
1
24
24
59.04
323.42
3.92
55.28
2
1
24
24
312.21
205.92
36.62
35.05
2
1
24
24
208.13
39.29
31.97
11.42
2
1
24
24
37.29
933.83
6.42
135.86
2
1
24
24
937.75
3280.67
170.73
644.24
2
24
3268.58
793.29
Skew.
Kurt.
t
df
p
-0,053
0,365
-0,619
-0,895
-2.904
46
0.006
1,631
0,928
5,011
0,675
-2.166
46
0.036
0,219
0,359
-1,500
-0,654
0.221
46
0.826
-0,269
-0,639
-1,050
-0,547
1.063
46
0.294
-1,497
-1,047
3,151
0,566
-0.090
46
0.929
0,296
0,231
-1,465
0,360
-3.703
46
0.001
-0,759
-0,630
-0,564
-0,644
0.828
46
0.412
-0,861
-0,479
-0,704
-0,366
-0.228
46
0.821
0,088
0,344
-0,667
-0,037
0.748
46
0.458
-0,484
0,145
-1,477
-1,876
-0.088
46
0.930
0,123
0,283
-1,104
-1,837
0.058
46
0.954
Табела 4. Дескриптивна и компаративна статистика, према успешности (група мање
успешних екипа - 1; група успешних екипа - 2), испитиваних варијабли за цео узорак
У дискусији оваквих резултата може се констатовати да су ефикасност напада, сервиса и
блока од круцијалног значаја за укупну ефикасност тима и за успех у освајању поена и
коначног успеха репрезентација сениорки на истраживаним европским првенствима.
Ефикасност осталих техничко-тактичких елемената, као и просторна и временска димензија
такмичарске активности немају значајнијег удела у дискриминацији успешних (2) од мање
успешних репрезентација (1).
Интерпретација резултата факторске статистичке анализе
Анализа латентне структуре такмичарске активности одбојкаша захтевала је
факторску анализу података. У истраживању је извршена факторска статистичка анализа за
цео узорак, а не одвојено за успешне (2) и мање успешне(1) репрезентације. Разлог оваквог
приступа је да су резултати дескриптивне статистике показали, да је укупан узорак хомоген,
па се сматрало сувишним да се латентна структура такмичарске активности одбојкаша врши
одвојено. За потребе овог истраживања примењена је ротација фактора у Varimax солуцији.
71
Величина
Проценат објашњене
карактеристичног
варијансе
корена
4.33
36.12%
Фактор 1
2.58
21.46%
Фактор 2
1.94
16.19%
Фактор 3
8.85
73.76%
Укупно:
Табела 5. Проценат објашњене варијансе издвојених фактора за цео узорак
Фактори
Procenat objašnjene varijanse
0.8
0.7
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
0
Faktor 1
Faktor 2
Faktor 3
Ukupno:
Графикон 1. Графички приказ процента објашњене варијансе издвојених фактора за цео
узорак
Варијабле
Фактор 1
Фактор 2
Фактор 3
-8.54Е-02
-7.27Е-02
SKOK
(.934)
-.163
-4.57Е-02
A_VREME
(.921)
-9.03Е-02
-6.23Е-02
P_VREME
(.906)
-7.23Е-02
5.595Е-02
UDAR
(.893)
-6.06Е-02
1.613Е-02
KE_P
(.940)
-.170
2.097Е-02
KE_D
(.829)
-5.85Е-02
.128
KE_O
(.815)
-1.78Е-02
.118
KE_N
(.819)
-.217
.256
KE_S
(.803)
.155
6.306Е-02
KE_B
(.711)
-2.15Е-02
-.222
USPEH
(.685)
.347
-.489
PADOVI
(-.558)
Табела 6. Издвојени фактори, факторске статистичке анализе за цео узорак
У латентном простору такмичарске активности издвојила су се три независна фактора која
објашњавају 73,76% укупне варијансе система (графикон 1.), што представља висок
проценат објашњености укупне варијансе (табеле 5. и 6.). Фактор 1 објашњава 36.12%
укупне варијансе и дефинисан је следећим манифестним варијаблама: SKOK, A_VREME,
P_VREME и UDAR. На основу издвојених варијабли овај фактор је назван просторновременски фактор. Фактор 2 објашњава 21.46% укупне варијансе и дефинисан је следећим
манифестним варијаблама: KE_P, KE_D и KE_O.Обзиром да испољавање ових варијабли у
72
игри не доносе поен, али да од њих зависи освајање поена, фактор 2 је назван фактор
ситуационе прецизности. Трећи фактор у латентном простору такмичарске активности
објашњава 16.19% укупне варијансе и дефинисан је следећим манифестним варијаблама:
KE_N, KE_S, KE_B, USPEH и PADOVI. На основу издвојених варијабли овај фактор је
назван фактор техничко-тактичке ефикасности.
Фактор 1. Просторно-временски фактор
Овај фактор објашњава 36.12% укупне варијансе, односно он учествује са 48,96% у
објашњеној варијанси, што нас наводи на констатацију да овај фактор има највећи удео у
објашњењу хијерархијске структуре такмичарске активности, те тиме сврстава просторновременску димензију у водеће факторе, који у високом проценту утичу на ефикасност у
реализацији техничко-тактичких елемената.
Просторно-временски фактор је дефинисан следећим манифестним варијаблама:
Варијабле
Коефицијент учешћа
1. SKOK……………………………………………………....0.934
2. A_VREME.............................................................................0.921
3. P_VREME..............................................................................0.906
4. UDAR.....................................................................................0.893
Табела 7. Просторно-временски фактор
На основу нумеричких вредности и процене удела у издвојеном фактору, може се
констатовати да највеће пројекције на фактор имају скокови (0.934), затим активно (0.921) и
пасивно (0.906) време игре и ударци по лопти (0.893). Утврђене највеће вредности
коефицијента учешћа скокова у просторно-временском фактору моге се дискутовати, јер су
скокови у савременој одбојци садржани у свим техничко-тактичким елементима и доприносе
њиховој ефикасности, односно примењују се у свим фазама одбојкашке игре и у већини
техничко-тактичких елемената (сервис, дизање лопте за напад, напад и контранапад, блок),
док остале варијабле које чине овај фактор имају у томе мањег удела и заступљене су у
мањем броју техничко-тактичких елемената.
Фактор 2. Фактор ситуационе прецизности
Овај фактор објашњава 21,46% укупне варијансе, односно он учествује са 29,09% у
објашњеној варијанси.
Други фактор, односно фактор ситуационе прецизности је дефинисан следећим
манифестним варијаблама:
Варијабле
Коефицијент учешћа
1.KE_P ........................................................................................ 0.940
2.KE_D......................................................................... ...............0.829
3.KE_O....................................................................................... 0.815
Табела 8. Фактор ситуационе прецизности
На основу приказаних коефицијената корелација варијабли са фактором ситуационе
прецизности, може се констатовати да највеће пројекције на фактор има ефикасност пријема
сервиса (0.940), затим ефикасност дизања лопте за напад (0.829), а најмању ефикасност
одбране поља (0.815). То указује да је ефикасност пријема сервиса најзаступљенија у
дефинисању фактора ситуационе прецизности, јер као техничко-тактички елемент којим
почиње комплекс II и од које зависи ефикасност дизања лопте за напад и напада, има
круцијални значај за укупну ефикасност у нападу. Мање ефикасно дизање лопте за напад се
може кориговати ефикасним нападом, чиме се анулирају грешке у дизању лопте за напад. То
73
се односи и на мању ефикасност у одбрани поља, јер грешке у одбрани поља се лакше
исправљају у односу на грешке у пријему сервиса.
На основу добијених резултата латентне структуре такмичарске активности одбојкаша
намеће се питање: зашто освајање поена код жена траје дуже него код мушкараца? Можда је
то управо резултат веће прецизности жена у односу на мушкарце, па је то узроковало да се
овај фактор овако дефинише у факторима за ово истраживање, које је обухватило учеснице
европских првенстава. С друге стране, истраживања су показала да је брзина кретања лопте у
женској одбојци знатно мања у односу на мушку одбојку (Веласко, 1998). На тој чињеници,
такође, може да се заснива постављено питање. Наравно да је ово интересантно питање, али
оно је актуелно за нека будућа истраживања која ће се бавити том проблематиком.
Фактор 3. Фактор техничко-тактичке ефикасности
Овај фактор објашњава 16.19% укупне варијансе, односно он учествује са 21,95% у
објашњеној варијанси.
Фактор техничко-тактичке ефикасности је дефинисан следећим манифестним варијаблама:
Варијабле
Коефицијент учешћа
1.KE_N........................................................................0.819
2.KE_S........................................................................ 0.803
3.KE_B........................................................................ 0.711
4.USPEH..................................................................... 0.685
5.PADOVI......……………………………………….-0.558
Табела 9. Фактор техничко-тактичке ефикасности
На основу приказаних коефицијената корелација варијабли са фактором техничкотактичке ефикасности може се констатовати да највеће пројекције на фактор има ефикасност
напада (0.819), затим ефикасност сервиса (0.803), ефикасност блока (0.711), успех у
реализацији техничко-тактичких елемената (0.685), а најмању и негативну падови у одбрани
поља (-0.558).
То указује да су ефикасност напада и сервиса најзаступљенији у дефинисању фактора
техничко-тактичке ефикасности, јер као техничко-тактички елементи којима почиње и
којима се завршава фаза напада, од које зависи ефикасност у освајању поена, имају пресудни
значај за коначни исход у сету и утакмици. Ефикасност блока и укупан успех у ефикасности
техничко-тактичких елемената имају нешто мање пројекције на овај фактор, али још увек
довољно велике, да може да се констатује њихова статистичка значајност у дефинисању
фактора техничко-тактичке ефикасности.
Најмању и негативну пројекцију на фактор имају падови у одбрани поља, што се може
објаснити неадекватном и закаснелом реакцијом на напад противника, те је већи број падова
у одбрани обрнуто пропорционалан ефикасности одбране и укупном успеху у реализацији
техничко-тактичких елемената одбојкашке игре.
У дискусији резултата факторске анализе, којом је објашњена латентна структура
такмичарске активности одбојкаша, може да се констатује да је укупан простор такмичарске
активности одбојкаша дефинисан просторно-временским фактором и факторима ситуационе
прецизности и техничко-тактичке ефикасности. У дефиницији издвојених фактора значајан
допринос имају све варијабле, али највећи допринос имају скокови, активно и пасивно време
игре и ударци по лопти, што је логично, јер су ове варијабле присутне током целе утакмице.
Кроз њих се испољавају остале варијабле, односно издвојени фактори ситуационе
прецизности и фактори техничко-тактичке ефикасности.
Фактори ситуационе прецизности, тј. ефикасност пријема сервиса, ефикасност дизања лопте
за напад и ефикасност одбране поља, указују да се победа на утакмици може остварити и
преко елемената технике који не доносе директан поен, али чија ефикасност индиректно
утиче на освајање поена, а самим тим и на крајњи резултат.
74
Фактори техничко-тактичке ефикасности, односно ефикасност напада, ефикасност сервиса,
ефикасност блока и падови, говоре којим се техничко-тактичким елементом највише поена
освоји на утакмици. Најзаступљенији је свакако ефикасност напада, затим сервиса и на крају
блока. Овакав поредак је нормалан ако се зна да играчица у току утакмице највећи број
испољавања има управо у нападу, тј. највећи број поена се осваја нападом. Сервисом и
блоком се осваја знатно мањи број поена на утакмици, али ипак ова два техничко-тактичка
елемента одбојке у укупном скору имају значајну улогу. Постоји међу тренерима неписано
правило, које каже да ако екипа у току сета из блока освоји 3-4 поена, а из сервиса 2, велика
је вероватноћа да ће у том сету бити осварена победа. Негативну пројекцију на крајњи исход
утакмице имају падови у одбрани поља, што се може објаснити неадекватним постављањем
у одбрани поља, односно лошом антиципацијом. Услед тога се прибегава падовима, те се
може рећи, да играчице падају у одрани поља и приликом пријема сервиса, само у
ситуацијама када касне у реакцији и када су “немоћне”.
ЗАКЉУЧАК
На основу формираних претпоставки за истраживање структуре такмичаске активности,
односно ефикасности техничко-тактичких елемената сениорских, репрезентација на
европским првенствима 2001, 2003. и 2005. године, може се констатовати да су потврђене
Општа и Посебна хипотеза, као и хипотезе које се односе на коефицијенте ефикасности
сервиса, блока и напада, који детерминишу ниво постигнућа у одбојци, тј. код којих постоји
значајна разлика у величини коефицијента ефикасности ових варијабли између успешних и
мање успешних одбојкашких екипа.
Узорак испитаника у овом истраживању представљају одбојкашке репрезентације учеснице на Европским првенствима 2001. у Бугарској, 2003. у Турској и 2005. у Хрватској,
посматране на укупно 48 утакмица. Од овог броја, анализом је обухваћено 24 утакмице
мање успешних екипа (пласман од 5-8. места) и 24 утакмице успешних екипа
(пласман од 1-4. места) на сва три првенства.
У истраживању су се издвојиле 3 групе варијабли и то: техничко-тактичка димензија,
просторна и временска димензија структуре такмичарске активности одбојкаша.
У истраживању је извршена дескрипција елемената, који описују такмичарску активност у
одбојци, а затим је урађена компаративна анализа тих елемената за различите нивое
успешности одбојкашких екипа. Такође су утврђени фактори структуре такмичарске
активности одбојкаша.
На основу резултата истраживања, може се закључити:
да између успешних и мање успешних одбојкашких женских екипа постоје
статистички значајне разлике у свега три варијабле, и то: коефицијент ефикасности сервиса,
коефицијент ефикасности блока и коефицијент ефикасности напада. Овај податак апсолутно
одговара размишљањима у пракси, а то је да ова три елемента директно доносе поен у игри и
да одређују победника;
да остале варијабле обрађене у истраживању (коефицијент ефикасности пријема
сервиса, коефицијент ефикасности дизања лопте за напад, коефицијент ефикасности одбране
поља, скокови, ударци по лопти, падови, активно и пасивно време игре) не диференцирају
успешне од мање успешних екипа, односно ни квалитативно, ни квантитативно их не
разликују;
да у дефиницији издвојених фактора значајан допринос имају све варијабле, али
највећи допринос имају скокови, активно и пасивно време игре, као и ефикасност напада,
сервиса и пријема сервиса. Издвојени фактори у факторској анализи су се веома логично
распоредили. Просторно-временски фактор се издвојио као фактор1., односно говори шта је
то што представља структуру одбојкашке игре (одбојка се игра по правилима игре, на
75
прописаном терену, који се савладава скоковима, ударцима по лопти, падовима
(локомоцијом целог тела) и у неком времену. Фактор 2. или фактор ситуационе прецизности
је присутан са већим бројем понављања него фактор 3., али је исто тако и пресудан, као база
за успешну реализацију варијабли из фактора техничко-тактичке ефикасности. Негативна
пројекција падова у одбрани поља, се може објаснити неадекватном и закаснелом реакцијом
на напад противника, те је већи број падова у одбрани обрнуто пропорционалан ефикасности
одбране и укупном успеху у реализацији техничко-тактичких елемената одбојкашке игре и
да добијени подаци из овог истраживања треба да послуже пре свега за моделирање
тренинга одбојкаша са крајњом пројекцијом на унапређење тренинга и повећање
ефикасности у току игре.
ТЕОРИЈСКА И ПРАКТИЧНА ПРИМЕНЉИВОСТ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА
Да би дошло до ефикасног развоја неопходних такмичарских способности одбојкаша,
а у складу са теоријом и методиком спортског тренинга, у одређеним периодима тренажног
процеса садржај тренинга треба да се мења сагласно степену њихове тренираности.
У одбојкашкој игри преовлађују нестереотипни покрети и ситуације (Нешић, 1998).
Приликом разраде методологије тренинга, потребно је, пре свега, дефинисати типологију
напора којима се одбојкаши излажу за време утакмице. На основу параметара који се том
приликом добију, уз поштовање специфичних законитости одбојкашког тренинга,
конструишу се одговарајући модели тренинга. При дефинисању типологије напора на
тренингу, треба да се узму у обзир следећи фактори:
време трајања утакмице (оквирно),
активности одбојкаша - трајање акција и пауза у игри,
квантитативна структура кретања одбојкаша,
техничко-тактичка структура активности одбојкаша и
структура енергетских процеса у организму одбојкаша за време игре.
Међу водећим научницима и стручњацима у свету одавно постоји јединствено мишљење, да
често одигравање утакмица представља најбоље и најобјективније тестирање нивоа
припремљености одбојкаша (Ханчик, 1982, Нешић, 2000, Жељасков и Дашева, 2000). На
основу лабораторијских или неких других испитивања, могу се добити само комплементарни
подаци о фундаменталној тренажној припремљености, односно да ли одбојкаши поседују
тзв. “фундаменталну подлогу” за даљи рад на специфичним способностима.
Без детаљнијег проучавања и анализирања тренажне и такмичарске активности, не
може се решити питање успешног моделирања одбојкашког тренинга и утакмица.
Уколико се само механички примене неки модели тренинга, неће се добити жељени
резултат. Тек на основу анализе такмичарске активности може се правилно планирати
тренинг и остварити оптимални ниво специјалне припремљености играча (Нешић, 2002б).
Поред теоријског значаја (давање модела такмичарске активности одбојкаша), ово
истраживање имало би превасходно апликативну вредност, тј. његови резултати требало би
да помогну осавремењавању у унапређивању одбојкашке праксе. У пракси већ дуго није
проблем шта се тренира (у одбојци, то су елементи одбојкашке игре), већ је проблем, како и
колико се тренира. Другим речима, одбојкашки тренинг, у својој структури, треба да
задовољава оно што се дешава у игри (Нешић, 2002ц).
Верује се да ће добијени резултати пружити бар део одговора на бројна питања, која
настају у практичном тренажном и такмичарском раду са одбојкашама.
Сазнање структуре такмичарске активности може унапредити тренажни и
такмичарски рад са одбојкашама, тако што ће се током тренажног процеса посебно радити на
развијању оних техничко-тактичких елемената који су неопходни за успех на такмичењу.
76
Значај овог истраживања може да се огледа и у његовом доприносу методологији
прикупљања информација о такмичарској активности одбојкаша. Другим речима, оно ће
помоћи да се утврде најзначајнији елементи, који обезбеђују успех у одбојкашкој игри.
ЛИТЕРАТУРА
1.
Beal, D. (1987): Team systems and tactics, FEDERATION INTERNATIONALE DE
VOLLEY BALL, Lozana
2.
Bertucci, B. i Hippolyte, R. (1984): Championship volleyball drills, Champaign,Illionis
3.
Bertucci, B. (1992): Volleyball drill book, Printed in the USA, Indianapolis
4.
Bosko, (1994): La preparazione fisica nella pallavolo femminile, Bollettino tecnico Fipav,
Roma
5.
Cabrini, P. (1995): Studi statistici sulla pallavolo maschile internazionale, Bollettino tecnico
Fipav, Firenze
6.
Cardinal, C.(1993): Planification de l'entrainement en volley-ball, Federation de Volley-ball
du Quebec, Quebec
7.
Filin, V. i sar. (1978): Uzajamna veza fizičkih osobina, tehničke pripremljenosti i sportskog
rezultata kod odbojkaša različitog uzrasta i kvaliteta, Odbojka br. 2, Jugoslovenski zavod za fizičku
kulturu i medicinu sporta, Beograd
8.
Fontani, G. (1994): Fisiologia della pallavolo, Insituto di Fisiologia Umana, Universita di
Roma
9.
Fontani, G., Ciccarone, G. i Giulianini, R. (2002): Nuove regole di gioco ed impegno fisico
nelle pallavolo, Insituto di Fisiologia Umana, Universita di Siena
10.
Гајић, З. (2005): Формирање модела праћења техничко- тактичких елемената
одбојкашке игре, Магистарски рад, Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у
Београду, Београд
11.
Годик, М.А. (1976а) : Период с акцентом, Спортивније игри 1, Москва
12.
Годик, М.А. (1976б): Каков ти сегодња?, Спортивније игри 4, Москва
13.
Годик, М.А. (1976ц): Усавршавање техничког мајсторства спортисте, Тренарска
трибина 1, Југословенски завод за физичку културу и медицину спорта, Београд
14.
Hančik, V. (1982): Trening vo volejbale, Šport, Bratislava
15.
Ivojlov, A. (1984): Takmičenja i trening sportista, Savremeni trening br. 3, Jugoslovenski
zavod za fizičku kulturu i medicinu sporta, Beograd
16.
Janković, V.i Marelić, N. (1995): Odbojka, Kineziološki fakultet, Zagreb
17.
Kalajdžić, D. (1985): Mogućnosti za poboljšanje specijalne fizičke pripreme u treningu
odbojkaša, Aktuelno u praksi br. 2, Zavod za fizičku kulturu Vojvodine, Novi Sad
18.
Koprivica, V. (1998): Osnovi sportskog treninga I , Samostalno izdanje autora, Beograd
19.
Kostić, R. i Kalajdžić, D. (1995): Odbojka-metodika sportske pripreme, Studentski kulturni
centar Niš, Niš - Novi sad
20.
Malacko, J. (1997): Situaciono modelovanje u sportskom treningu, Sportska akademija,
Beograd
21.
Morawski, J. (1980): Modeliranje u izgrađivanju sportske tehnike, Savremeni trening br. 2,
Jugoslovenski zavod za fizičku kulturu i medicinu sporta, Beograd,
22.
Nešić, G. (1998): Situaciono modelovanje sportskog treninga, VI međunarodno
savetovanje-Sport, fizička aktivnost i zdravlje mladih, Novosadski maraton, Republički zavod za
sport, Novi Sad
23.
Nešić, G. (2000): Operativno rukovođenje odbojkaškom ekipom, Međunarodni simpozijum
odbojkaških trenera u okviru Svetske lige u odbojci - FEDERATION INTERNATIONALE DE
VOLLEY BALL (FIVB), Republički zavod za sport, Novi Sad
24.
Nešić, G. (2001a): Situacioni metod treninga u funkciji nadgradnje ispoljavanja tehnike
odbojkaškog nadigravanja, Magistarski rad, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Beograd
77
25.
Нешић, Г. (2001б): Управљање одбојкашком екипом за време утакмице, Нова
спортска пракса бр. 1-2, Виша школа за спортске тренере, Београд
26.
Нешић, Г. (2002а): Основи антропомоторике, Спортска академија, Београд
27.
Нешић, Г. (2002б): Физичка припрема одбојкаша, Спортска пракса бр.1, Виша школа
за спортске тренере, Београд
28.
Нешић, Г. (2002ц): Одбојкашки тренинг у теорији и пракси, Спортска пракса бр.2,
Виша школа за спортске тренере, Београд
29.
Османкач, Н. (2000): Приказ аналитичких и статистичких праћења одбојкашких
утакмица, Републички Завод за спорт, Нови Сад
30.
Платонов, В. (1985): Контрола у спортском тренингу, Савремени тренинг бр. 4,
Југословенски завод за физичку културу и медицину спорта, Београд
31.
Томић, Д. (1989): Теорија спорта, Научна књига, Београд
32.
Томић, Д. и Немец, П. (1989): Теорија одбојкашке праксе, Самостално издање аутора,
Београд
33.
www.dataproject.com - specijalizovani softver "Data Volley", određen od strane
FEDERATION INTERNATIONALE DE VOLLEY BALL (FIVB) - Svetska odbojkaška federacija
34.
Velasco, (1998): Pallavolo femminile, Appunti sul Corso di aggiornamento per allenatori,
Bologna
35.
Железнак, Ј. (1978): К мастерству в волејбале, Физкултура и спорт, Москва
36.
Железнак, Ј. (2004): Тенденцији развитија класического волејбола на савременој
етапе, Теорија и практика физическој култури, Москва
37.
Жељасков, Ц. (1998): Основи на спортната тренировка, НСА прес, Софиа
38.
Жељасков, Ц. и Дашева, Д. (2000): Тренировка и адаптација в спорта, НСА прес,
Софиа
78
ЦИЉЕВИ И САДРЖАЈ ТРЕНАЖНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ МЛАДИХ КОШАРКАША
РАЗЛИЧИТИХ УЗРАСНИХ КАТЕГОРИЈА
Аутор: Проф. др Ненад Трунић, Висока школа за спорт Београд, Селектор кадетске
кошаркашке репрезентације Србије
Кључне речи: Кошаркаши, тренажна технологија, активност кошаркаша, циљеви тренинга
РЕЗИМЕ РАДА
Предмет рада је дефинисање циљева тренажне технологије младих кошаркаша различитих
узрасних категорија. У раду су дефинисани основни постулати и принципи тренинга младих
кошаркаша, са посебним освртом на поштовање сензитивних зона развоја моторичких
способности. Извршен је осврт на карактеристике три узрасне категорије: 6-10 година, 11-14
година и 15-18 година и за сваку категорију приказане карактеристике морфолошкофункционалног развоја, конкретни програми развоја базичних моторичких способности и
оквирни садржај тренинга техничко-тактичких елемената.
У завршном делу рада је анализирана и проблематика организације тренерског рада и
основне напомене за руковођење тренажним процесом.
1. УВОД
Да би се могло са сигурношћу претпоставити који је крајњи циљ у припреми кошаркаша за
врхунска достигнућа, мора се извршити анализа такмичарске активности кошаркаша. Кроз
еволуцију кошарке, односно, кроз фазе развоја игре, мењао се обим, интензитет и структура
активности кошаркаша за време игре. Актуелне информације би требало узети као
параметар, према коме се може прогнозирати активност играча у будућности, а на основу
кога се може извршити планирање “препокривања” оптерећења у тренингу. Принцип
препокривања оптерећења (најједноставније речено) подразумева да су захтеви на тренингу
на вишем нивоу (20-30 %), у односу на очекивану активност на утакмицама. У зависности од
узрасне категорије, одабраног концепта игре, периода сезоне и нивоа припремљености
играча, треба анализирати ове информације и прилагодити их актуелном узрасном и
тренажном нивоу.
Карактеристике активности врхунских кошаркаша су висок темпо игре у оба смера (напад и
одбрана), што ствара потребу за веома напорним интензивним тренирањем, да би се
задовољили тренажни критеријуми за врхунско кошаркашко испољавање. У конципирању
тренажне технологије у кошарци неопходно је располагати информацијама о
карактеристикама такмичарске активности кошаркаша, да би се оне поставиле као оријентир
за избор и дозирање оптерећења. Само поседовање адекватних критеријума о врсти и
карактеру рада за време утакмица, може да дефинише, на прецизан и егзактан начин
транзиторне и финалне циљеве у појединим етапама припреме кошаркаша.
2. АКТИВНОСТИ КОШАРКАША ЗА ВРЕМЕ ИГРЕ
Статистички гледано, кошаркаши дејствују максималним интензитетом у игри
40-57.6% у односу на укупно учешће у игри, а за време утакмице претрче око
5 до 7 km. Посматрано по местима у тиму, плеј-мејкери претрче највише, око
6-6.5 km, крила 5-5.6 km, а центри око 5 km (Морено 1988). У току утакмице центри у
просеку изведу 52 скока, крилни играчи 37 скокова, а бекови 31 скок. Од укупног времена
79
проведеног у игри 26% времена пулс се налази испод 160 ud/min, а све остало време, 74% се
креће у интервалима од 160 до 203 ud/min (Карјагин 1978). Играчи у току утакмице изведу
око 190 спринтева максималном брзином на дистанцама 3 до 20 m, уз перманентно
смењивање “активне” фазе активности, у просечном трајању од 27-28 sec, и “пасивне” фазе
активности, која траје просечно око 20-21 sec (Колос 1989). Највећи број акција, 30.2 до
41.5% трају до 20 sec, 28.3 до 30.7% отпада на акције у трајању од 21-40 sec, а свега 14.8 до
16% на акције у трајању од 40-60 sec (Colli i sar. 1987; Морено 1988). Највећи број пауза,
50.8% трају до 20 sec, 30.7% пауза трају од 20 до 49 sec, а 17.8% пауза трају преко 40 sec
(Морено 1988). Највећи аеробни капацитет (ВО2 max) имају бекови, затим крилни играчи, а
центри имају најмањи (Данилов и Ширковјец 1974; Бале 1986). Иако највећи аеробни
капацитет имају бекови, центри и крилни играчи имају већи алактатни капацитет (Данилов и
Ширковјец 1974). Максимална анаеробна гликолитичка моћ је највећа код крилних играча, а
најмања код центара (Волков и Данилов 1973).
Кошарка је веома динамична игра у којој играчи морају да се у кратком времену крећу веома
интензивно. Кошаркашка игра обилује кратким спринтевима, честом променом правца и
смера кретања, окретима, финтирањем, хватањем и додавањем лопте, шутирањем. За
обављање оваквих активности у кошарци, кошаркаш мора да има следеће моторичке
способности: агилност, експлозивну снагу опружача ногу код скокова, кинестезију (осећај за
покрет код хватања и вођења лопте), одличну прецизност гађања руком (рукама), анаеробну
издржљивост због сталне смене напада и одбране (у току неколико секунди), координацију
целог тела, координацију рукама и ногама (код вођења лопте), равнотежу, брзину појединачних
покрета рукама (код блокаде, код одузимања лопте противнику и сл.).
Савремена кошарка се може окарактерисати великим захтевима за играчком активношћу
различитог карактера по интензитету и координационој сложености, што од играча тражи
често и максимално мишићно напрезање у променљивим ситуацијама. Тежина активности
супротстављања противнику на утакмицама утиче у великој мери на организам, а нарочито
величина и трајање оптерећења. На основу посматрања закључено је да чисто време игре
траје 57.6% од укупног времена.
Кошаркаши су максимално активно укључени у игру 62.5% времена од збира сопствене игре.
За 40 минута утакмице кошаркаши претрче 6-7 km. За ово време центар реализује просечно
52 скока, крилни играч 37, а бек 31 (Трнинић и Дежман, 1996). У савременој кошарци само
мало играча игра целу утакмицу. У већини случајева кошаркаши током утакмице одиграју
15-20 минута. Најбољи играчи одиграју 25-35 минута, а само у изузетним случајевима свих
40 минута. Међутим и
15-20 минута учешћа на утакмици захтева од кошаркаша максималну мобилизацију његовог
физичког и психичког потенцијала.
Физиолошка посматрања показују, да употреба кисеоника и удисај кисеоника код
кошаркаша достижу током утакмице граничне вредности; максимална фреквенција пулса
достиже чак 230 ud/min.
Само 26% времена за игру се кошаркаш налази у физиолошким условима, при којима
фреквенција пулса достиже код њега 160 ud/min, што значи, да просечна употреба кисеоника
у овом периоду, практично, у пуној мери задовољава енергетске потребе организма. Остатак
времена се физичка активност кошаркаша реализује у анаеробним условима, када се
фреквенција пулса креће у границама од 160 ud/min до максималне вредности.
Кошарка као спортска игра представља дисциплину са богатим моторним садржајем који се
на адекватан интензитет смењује, па се од актера захтева да у ограниченом времену изводе
велики број покрета са различитим карактеристикама и садржајима. Кошарка је спортска
дисциплина у којој су физичке особине комплексно заступљене, па је сасвим природно да се
помоћу кошарке може ванредно утицати на њихов развитак. Међутим, све ове особине
почивају на способностима одређених функција органа и система у организму, што значи да
њима утичемо на адаптацију функционалних способности кошаркаша.
80
3. ЦИЉЕВИ ТРЕНИНГА МЛАДИХ КОШАРКАША
Узимајући у обзир наведене карактеристике кошарке као спортске игре, могу се дефинисати
и прецизирати основни циљеви тренинга младих кошаркаша, различитих узрасних
категорија.
Они се могу фокусирати на следеће захтеве:
Ни на један начин не нарушити здравствени статус деце.
Правилно програмираним тренингом створити услове за дугу и успешну спортску
каријеру и живот после престанка активног бављења кошарком.
Никада не заборавити “да су деца деца а не мали одрасли људи” (Бомпа, 2000).
Адекватним тренингом у свакој етапи тренирања кошарке приближити децу
моделним карактеристикама или профилу успешног кошаркаша у будућности.
Предвиђати развој кошарке као спортске игре и могуће промене правила игре и
прилагођавати тренажну технологију новим захтевима.
Да би могло да се одговори наведеним захтевима у свакој фази тренирања кошарке (од
иницијалног периода до врхунског кошаркашког испољавања) неопходно је знати, које су то
карактеристике које дистингују врхунске (елитне) кошаркаше од неелитних. Предиктори
успешности у кошарци се могу посматрати из неколико антрополошких простора:
ОПШТЕ МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ: експлозивна снага, брзина појединачног
покрета, стартно убрзање, брзина тактичког мишљења, координација у ритму,
агилност, прецизност...
СПЕЦИФИЧНЕ
МОТОРИЧКЕ
СПОСОБНОСТИ:
фактор
кошаркашке
прецизности, брзина извођења техничко-тактичких елемената, реорганизација
стереотипа покрета...
ПСИХОЛОШКИ ПРОСТОР: емоционална стабилност, контролисана агресивност,
мотив самопостинућа, кристализована интелигенција, перцептивне способности...
На тај начин се може прецизније детерминисати који су то захтеви који разликују успешне
од мање успешних и чему у тренингу треба посветити највећу пажњу.
4. БАЗИЧНИ ПРИНЦИПИ ПРОГРАМИРАЊА ТРЕНИНГА МЛАДИХ
КОШАРКАША
СЕНЗИТИВНИ ПЕРИОДИ ЗА РАЗВОЈ МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ И
ВРХУНСКА ДОСТИГНУЋА КОШАРКАША
Да би се тренажна технологија стварања врхунских кошаркаша могла планирати и
програмирати, као и да би постојала могућност њене операционализације у свакој фази
развоја младих играча, неопходно је знати када треба одређену моторичку способност
“нападати” тренингом и када се могу очекивати оптимални прирасти и побољшања нивоа
испољавања. Када, како и на који начин давати стимулусе за развој сваке појединачне и свих
моторичких способности заједно? Одговор на ово сложено питање у теорији и пракси
спортског тренинга води до појма сензитивни период.
Сензитивни периоди су конкретне временске фазе у којима поједине димензије у
оквиру моторичког простора појачано осећају дејство програмираних облика телесног
вежбања.
У литератури се могу пронаћи појмови; осетљиви, сензибилни, сензитивни и критични
периоди и они се могу сматрати синонимима, када је реч о периодима у којима се региструје
највећи прираст у развоју моторичких способности. Са аспекта структуре моторичких
способности карактеристични су интервали са повећаном сензитивношћу развоја и периоди
81
које не би требало пропустити, уколико се жели постићи развој одређених својстава.
Периоди са високим темпом прираста моторичких способности, називају се сензитивни
периоди, карактеристични су по највећем степену реакције организма на утицаје којима се
подстиче развој моторичких способности и ефикасност моторичког дејства. У оквиру
сензитивног периода постоји критична фаза развоја, у којој мора да дође до потенцирања
развоја одређених моторичких својстава, како би жељени ефекат био постигнут (Raczek,
1985). Критични период је онај део (фаза) сензитивног периода у коме мора доћи до
стимулације, ако се настоје постићи жељени развојни ефекти. Када је реч о одговору на
питање који су то конкретни временски интервали у току биолошког развоја, када поједини
сегменти моторичког система, имају наглашенију потребу за адекватним програмима
телесног вежбања, постоји више понуђених одговора.
Може се приметити, да је период иницијалног бављења кошарком, који варира од 7 до 11
године живота, фаза која се поклапа са првим “плимним таласом” за развој свих моторичких
способности од којих зависи успех у кошарци. Моторичко учење или учење кошаркашких
техничко-тактичких елемената у почетној фази бављења кошарком практично детерминише
квалитет моторике играча у каснијим узрастима. Компатибилно капацитету моторичког
учења је успостављање адекватног ритма извођења техничко-тактичких елемената у
ситуационим условима и брзинско испољавање научених моторичких образаца са
оптималним амплитудама покрета.
4.2. ОПШТИ РАЗВОЈ МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ МЛАДИХ КОШАРКАША
У раду са кошаркашким почетницима или у тзв. иницијалној фази бављења кошарком је врло
важно да деца развију цео низ базичних вештина које ће им помоћи да постану потенцијално
добри спортисти пре него што почну организовано тренирање кошарке. То се назива
вишестрани развој и један је од најважнијих принципа тренинга за децу и младе кошаркаше.
Основни задатак тренинга у иницијалној фази бављења кошарком је вишестрани развој или
развој више вештина, почев од тзв. природних облика кретања (ходање, трчање, скакање,
бацање). Деца која на почетку бављења кошарком развију базичне вештине као што су
трчање, скакање, бацање, хватање, падање, превртање и равнотежа имају створену савршену
основу за надградњу моторичких способности елементима и комбинацијом елемената
кошаркашке технике и тактике.
На тај начин, деца постају моторички и функционално усклађена и лакше, квалитетније и
стабилније усвајају вештине које су основне за успешност у свим спортовима, а нарочито за
кошарку, као спорт изузетно сложених координационих и енергетских захтева. Програми
вишестраног развоја деце, будућих кошаркаша би требало да имају пливање, јер пливање
помаже деци да развију аеробне капацитете, а истовремено смањује превелики притисак на
њихове зглобове, што у дугорочној стратегији припреме кошаркаша има велики значај
(обзиром на типичност и учесталост повреда скочних и колених зглобова и повреда раменог
појаса). Ако се деца усмеравају за комплексан развој вештина, кроз њихово извођење се
може лако проценити диспозиција, мотивација и жеља да се изврши усмеравање на развој
оних способности за које дете има највише афинитета.
Да би се тренирањем постао врхунски кошаркаш, морају проћи године (нека мишљења су да
је за успех у врхунској кошарци неопходно 8-10 година континуираног, високо квалитетног
тренажног процеса) и младим играчима који теже ка врху мора се осигурати систематичан,
дугорочни план развоја функционалних, моторичких, техничко-тактичких и психолошких
способности, који налази базу у чврстим научним принципима и у пракси верификованим
законитостима. Иако се узраст разликује од спорта до спорта и од појединца до појединца,
модел показује важност прогресивног развоја. База пирамиде која се може сматрати основом
сваког програма тренинга састоји се од вишестраног развоја. Када развој достигне
прихватљиви ниво, спортисти се специјализују за одређени спорт и улазе у другу фазу
развоја, која доводи до високог нивоа извођења.
82
4.3. СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈА МЛАДИХ КОШАРКАША
Фаза специјализације наступа после квалитетног усвајања основне кошаркашке технике на
нивоу аутоматизма, односно када се развије добра база, која ће омогућити дистинкцију по
квалитету извођења одређених техничко-тактичких елемената. Специјализација је неопходна
да би се постигао висок ниво извођења у кошарци, јер она води ка високом нивоу енергетско,
моторичке, техничке, тактичке и психолошке адаптације на тренажне и такмичарске захтеве
кошарке. То је комплексан процес који подразумева поштовање свих законитости спортског
тренинга али пре свега рационализацију и индивидуализацију оптерећења. Треба детектовати које су то “најјаче карике у ланцу диспозиција” младог кошаркаша, односно, које су
то способности које би у будућности могле приоритетно да детерминишу квалитет игре
сваког појединца у кошаркашком надигравању. Када се те способности открију (адекватним
поступцима селекције, дијагностике и експертском проценом тренера) њима се мора
посветити посебна пажња у планирању, програмирању и реализацији тренажне технологије.
У кошарци се проблем додатно компликује због потребе за уклапањем индивидуалних
квалитета појединаца у тимске начине испољавања, што у комплексу психолошких карактеристика наглашава социолошки аспекaт (ниво сарадње са осталим члановима тима). Од почетка специјализације млади кошаркаши се морају припремити на надолазеће повећање волумена и интензитета тренинга, као и на повећане захтеве у смислу постојаности мотива и нивоа фрустрационе толеранције.
Када почне специјализација, тренинг би морао укључивати вежбе које делују на развој
специфичних способности уз продужетак континуитета развоја општих моторичких
способности. Однос између две форме тренинга варира у појединим етапама развоја и
кошаркашке каријере. У кошарци се сматра да је погодно време за почетак бављења 7-10
година, узраст у коме се треба започети специјализација по позицијама у тиму (1, 2, 3, 4 и 5)
14-16 година, а време очекивања највећих кошаркашких достигнућа од 22-28 године.
Наравно, наведена категоризација узраста је оријентациона и подложна је широком
дијапазону варијација. Ранији почетак организованог тренирања спушта границу достизања
максималних индивидуалних могућности. Ипак, важно је схватити да би чак и током
специјализације кошаркаши требало да само 60-80% свог укупног времена тренинга посвете
специфичним кошаркашким вежбама, а остатак времена (20-40%) би требало посветити
вишестраном развоју и унапређењу општих моторичких способности. Захтеви на тренингу се
у фази кошаркашке специјализације значајно повећавају. Започињу формална тестирања
релевантних способности, лонгитудинална и трансверзална испитивања степена трансформације диспозиција у способности и корекције тренажних активности у односу на њих и
такмичарске календаре. У кошарци играчи могу започети с тренингом технике у ранијем узрасту (6-7 година), али специјализација може започети тек када се деца оспособе за подношење високо интензивних тренажних захтева. Постоји мишљење да су кошаркаши спремни
за специјализацију када у континуитету могу тренирати “на граници бола”. Наравно “граница бола” је условно постављена и пре свега се мисли на психолошки аспекат задржавања
емоционалне стабилности у условима повећаних енергетско-моторичких захтева у тренингу
и на утакмицама. Када се говори о специјализацији као конкретном поступку у тренингу,
треба и даље инсистирати на поштовању принципа индивидуализације тренажног процеса
као синониму за рационалне утицаје на трансформације органских система и структуре
личности младих играча.
4.4. РАЗНОВРСНОСТ (ВАРИЈАТИВНОСТ) ТРЕНИНГА
Разноврсност или варијативност тренинга се односи на све аспекте тренажне технологије.
Као што је раније поменуто, за постизање успеха у сениорској кошарци је потребно између 8
и 10 година организованог и планског тренинга. Током дуготрајног процеса развоја
83
врхунских кошаркаша, деца и младе особе прођу много времена и тренинга понављања, да
би развили диспозиције у способности. Ако програми тренинга нису пажљиво структуирани
може доћи до акумулирања физичког и психолошког стреса.
Коришћење вежби различите координационе структуре и развој спектра кошаркашких
вештина у програму тренинга на сваком нивоу развојног процеса, не само да помаже
кошаркашима да развијају нове способности већ и превентивно утиче на евентуална
стереотипна тактичка испољавања у каснијим фазама каријере.
Поред тога, широк дијапазон варирања у вежбама кошаркашке технике је одличан начин за
повећање динамичке гипкости и превентивни програм за типичне кошаркашке повреде. У
тежњи за врхунским резултатима, кошаркаши морају савладати многе вештине и вежбе које
много ефикасније развијају способности путем разноврсних тренинга. Коришћењем покрета
сличних техничких образаца у различитим условима временског и просторног ограничења,
шири се спектар навика, обогаћују сe усвојени технички елементи и позитивно делује на
мотивациону структуру младих кошаркаша за време тренинга (који су захтевнији у свакој
следећој фази по обиму и интензитету).
Креативан и образован тренер има значајну предност у осмишљавању тренинга, јер је у
стању да сваки тренинг испуни различитим вежбама, чак и ако се ради на усавршавању
истих способности (нпр. ако је реч о усавршавању технике дриблинга, треба препреке
постављати под различитим угловима, на различитим растојањима и захтевати од играча
разноврсне комбинације појединих врста дриблинга, односно њихово спајање у нове
структурне целине). Такав приступ, поред разбијања стереотипа тренинга и развоја
комплексних способности играча има за последицу и тактичку непредвидљивост или
минималну тактичку информативност у условима игре.
Превише специфичног тренинга може резултирати повредама и може проузроковати
дисбаланс између агонистичких мишића (мишића који се специфично користе у извођењу
покрета) и антагонистичких мишића (оних који су у супротности с кретањем агонистичких
мишића). Када постоји снажна неравнотежа између те две групе мишића, повлачење
агонистичких мишића је тако снажно да може проузроковати повреду тетива и мишићног
ткива антагониста. Из тих разлога, разноврсност вежби које користе велики број мишића
може смањити појаву повреда. Дисбаланс у снази агониста и антагониста има за последицу
непотпуне амплитуде покрета, што доводи до неправилности у извођењу техничкотактичких елемената. Добро координисан и агилан играч брже ће у каснијим фазама
тренинга савладати моторички сложеније, специфичне кошаркашке вештине, које се
манифестују кроз временско и просторно прецизно извођење кретних структура,
састављених из више повезаних техничких елемената.
Креативни тренери који у програме тренинга укључују разноврсна оптерећења имаће више
позитивних ефеката. Кошаркаш ће остати високо мотивисан, мање ће се повређивати и
ширењем спектра моторичких навика, ствараће се повољнији услови за врхунска техничкотактичка испољавања у високо координационо захтевним условима утакмица (што је смисао
целокупне тренажне технологије).
4. 5. ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА ТРЕНАЖНИХ И ТАКМИЧАРСКИХ ОПТЕРЕЋЕЊА
Не постоје два идентична кошаркаша. Свако дете (кошаркаш) је индивидуа са посебним
склопом морфолошких, функционалних, моторичких способности, социјалног понашања и
интелектуалних капацитета. Под одређеним околностима, структура индивидуалног
програма тренирања представља начин на који се млади кошаркаш може објективно и
субјективно посматрати. Да би се ефикасно осмислили програми тренинга, нужно је
разумети њихове појединачне предности и ограничења, како са моторичког тако и са
психолошког приступа. Радни капацитет сваког кошаркаша знатно варира, без обзира на
узраст или ниво тренираности. При конципирању тренинга тренер мора узети у обзир
појединачне разлике као што су:
84
здравствени статус, етапу хронолошког развоја, степен биолошког развоја, играчки стаж,
ниво развоја способности (функционалних, моторичких и техничко-тактичких)
брзина опоравка између тренинга и наступајућих такмичења, стање спортске форме и
карактеристике полова.
Поред наведених фактора (нарочито код млађих узрасних категорија) се мора водити рачуна
о замору који је узрокован вантренажним активностима (школске обавезе, начин исхране,
провођење слободног времена и сл.). Пошто се тренинзи код млађих категорија кошаркаша
одржавају најчешће у вечерњим часовима, обавеза је тренера да буду упућени у активности
играча и да респектују замор, акумулиран у току вантренажних дневних активности играча.
Неопходно је, да се тренери баве индивидуалним потребама сваког младог кошаркаша, јер
искључиво индивидуализован приступ може довести до стимулисања развоја комплетног
потенцијала детета-кошаркаша. Више није пожељно или прихватљиво категоризовати децу и
младе строго на бази хронолошког узраста, јер се вршњаци могу разликовати у својој
анатомској зрелости и за неколико година. Од кључне је важности узети у обзир анатомски,
биолошки и спортски узраст.
Генерално посматрано, појам индивидуализације и тренингу је једно од основних обележја
савременог тренинга. Симплификујући значај овог принципа, може се рећи, да се његовом
апликацијом у тренажном процесу, наглашавају јаке стране сваког играча а минимизирају
слабости. Примена принципа индивидуализације у вођењу утакмице се огледа у способности
тренера да нагласе фазе позитивне интеракције властитих играча и да сакрију недостатке у
индивидуалној техници и свим облицима тактичког испољавања. Познато је да се квалитет
кошаркашког тима мери нивоом сарадње играча а не збиром индивидуалних квалитета
појединаца. У кошаркашкој пракси су познати случајеви да се недостатак неког од играча у
техничком или психолошком смислу искористи као квалитет у тактици (нпр. играч који је
спорији и нижег нивоа когнитивних способности се постави да “чува” противничког играча
који је добар дриблер и шутер; одбрамбени играч не реагујући на адекватан начин на финте
нападача успева да смањи његов учинак, што је и задатак индивидуалне и колективне
тактике).
На индивидуализацију не треба гледати само као на методу индивидуалног исправљања
грешака у извођењу кошаркашке технике, већ, пре свега, као на средство којим се могу
објективно процењивати и субјективно посматрати млади кошаркаши. На тај начин се може
открити које су тренажне потребе приоритет у комплетном развоју способности младих
играча, са аспекта његове припреме за остваривање врхунских достигнућа. Одређивање
критичне величине тренажног оптерећења је приоритетни задатак свих тренера који раде са
младим играчима. Реч је о граничном оптерећењу, које изазива позитивне и максималне
адаптације организма а не води до негативних реакција (типа претренираности или
функционалне штетности). Да би се одредиле највише границе толеранције младих
кошаркаша на оптерећење, односно, да би се изазвао најквалитетнији адаптивни процес на
оптерећење, потребне су детаљне анализе радног капацитета и способности кошаркаша и
њихова компарација са научно доказаним чињеницама о могућности толеранције на
оптерећења различитог карактера у појединим узрасним категоријама.
Индивидуализација тренинга у раду са младим кошаркашима мора да узме у обзир и потребу
деце да одређени део својих енергетских резерви сачувају за ван тренажне активности
(школске и породичне обавезе и слободно време). Деца су (нарочито у периоду пубертета),
посебно подложна променама нивоа емоционалне стабилности, што захтева висок ниво
усклађености тренажних и осталих обавеза. У том смислу, поставља се као неопходан
принцип разноврсности тренажних оптерећења, због одржавања интереса и фокусирања
пажње на тренинг. Посебан значај индивидуализације оптерећења у раду са младим
кошаркашима је превентивног карактера. Правилан размак и густина тренажних јединица,
као и квалитет опоравка тренажним, педагошким и медицинским средствима, најбоља су
профилакса од повреда.
85
Начин реализације принципа индивидуализације у великој мери је условљен
стваралачким капацитетом тренера, који се манифестује инвентивношћу и
имагинацијом у решавању тренажних проблема, од нивоа појединачног тренинга до
дугорочног планирања и периодизације тренажних и такмичарских оптерећења. Поред
развоја координационих способности на вишем нивоу, разноврсност у примени
тренажних оптерећења има доминантни утицај на одржавање позитивне менталне и
мотивационе структуре младих играча.
4.6. ПРОГРЕСИВНО ПОВЕЋАЊЕ ОПТЕРЕЋЕЊА У ДУГОРОЧНОЈ ПРИПРЕМИ
МЛАДИХ КОШАРКАША
У планирању вишегодишње припреме мора се осигурати таква организација процеса
тренинга која ће омогућити да програм тренинга из једне етапе до друге буде све сложенији.
На тај начин се може остварити плански раст енергетско-моторичких способности и
техничко-тактичких вештина кошаркаша. Из тог разлога је потребно дефинисати правце
интензивирања тренажног процеса кошаркаша на целом путу спортског усавршавања.
Подизање индивидуалних квалитета сваког играча и степена сарадње са саиграчима на нивоу
групне и колективне тактике је могуће остварити искључиво уз континуирано повећање
оптерећења у тренажном процесу. Наравно, квантитативна и квалитативна прогресија
оптерећења се не дешава линеарно у сваком микро, мезо и макро циклусу тренинга, већ се
препоручује таласасто или валовито повећање оптерећења.
Побољшање квалитета извођења кошаркашких вештина у дугорочном програму припреме
младих кошаркаша је консеквенца количине и квалитета рада у тренингу. Од почетка
бављења кошарком до врхунских спортских достигнућа, мора да постоји тенденција
прогресивног повећања оптерећења у односу на функционалне, моторичке и психолошке
способности играча и екипа. Физиолошка оправданост ове констатације је у континуираној
адаптацији организма на тренажна оптерећења. Ако би у дужем временском периоду
оптерећења остала на истом квантитативном и квалитативном нивоу, не би могло да дође до
напредовања у квалитету извођења кошаркашких елемената са техничко-тактичког и
функционалног аспекта.
Захваљујући способности адаптације, организам релативно брзо компензује стресогене
факторе тренинга, подижући способности организма на ниво претходних вредности са
тенденцијом да се после одређеног времена способности подигну изнад почетних (пре
тренажног утицаја). Ова тенденција и способности успостављања повишене радне
способности позната је у теорији под називом суперкомпензација. Суштина тренажног
циклуса карактерише циклично смењивање појава: оптерећење, одмор, опоравак и
суперкомпензација.
Све наведене чињенице иду у прилог оправданости примене прогресије оптерећења у
дугорочном програму тренирања младих кошаркаша. За сваки добар програм тренинга
важно је разумети методе повећања тренажног оптерећења. Колико ће деца и млади
кошаркаши унапредити своје енергетско-моторичке и техничко-тактичке способности,
директан је резултат количине и квалитета рада које ће постићи на тренингу. Од раних нивоа
развоја, кроз ниво врхунског извођења, кошаркаши морају постепено повећавати радно
оптерећење у складу са сопственим могућностима и потребама. Током процеса адаптације на
одређено оптерећење тренинга, млади кошаркаши повећавају своје капацитете како би се
суочили с притиском и захтевима тренинга и такмичења.
Што се раније почне са организованим тренингом кошарке, треба се дуже задржавати
на основним моторичким радњама (техника трчања, скокова, промена правца и сл.) и
на базичним елементима индивидуалне кошаркашке технике (кретање без лопте,
додавање и хватање, све врсте дриблинга, различите технике шутирања, финтирање).
86
Током раних фаза развоја, тешко је пратити тренажно оптерећење јер напредак у снази,
брзини, издржљивости и координативним способностима, код неких младих играча може
бити последица нормалног раста и развоја. Међутим, да би се убрзала природна динамика
развоја свих способности, мора се задовољити захтев за континуираном прогресијом
оптерећења.
Повећање тренажног оптерећења у раду са младим кошаркашима је могуће извршити на
следећи начин:
Повећањем трајања тренинга;
Повећањем броја вежби;
Повећањем густине тренажних јединица (броја тренинга).
Приликом примене прогресије оптерећења у току такмичарске сезоне, мора се имати у
виду, да се боље такмичарске перформансе постижу са одморном него са
претренираном децом.
5. ЗАКЉУЧАК
Тренинг младих кошаркаша мора бити посматран као дугогодишњи програм, којим се
повећање оптерећења и укупни енергетско-кондициони, техничко-тактички и ментални
захтеви примењују поступно током фаза раста и развоја. Основе тренинга током детињства
треба поставити путем вишестраног развоја, а не помоћу уског кошаркашког-специфичног
тренинга, што ће дати боље основе за врхунско извођење. Разноврсност тренажних
оптерећења, узимање у обзир индивидуалних разлика између играча и одговарајуће
планирање прогресије оптерећења од фазе до фазе, такође ће резултирати ефикаснијим
програмом тренинга и неће довести до ране специјализације, као најчешће нус-појаве
неадекватне прогресије оптерећења.
ЛИТЕРАТУРА
1.Buceta, J. M, Mondoni, M, Avakumović, А. i Kilik, L. (2000): Кошарка за младе играче.
International Basketball Federation, Munich.
2.Каралејић, М. и Јаковљевић, С. (2001): Основе кошарке. Факултет спорта и физичког
васпитања и Виша школа за спортске тренере, Београд
3.Knight, B. (1983): IV World Clinic Bologna: Stampa Tipolitographica Roma Editoriale, Roma
4.Knight, B. & Newel, P. (1986): Basketball. Vol 1. Seamoor: Graessie Mercer Co., New York
5.Knight, B. & Newel, P. (1988): Basketball. Vol 2. Seamoor: Graessie Mercer Co., New York
6.Knight, B. (1994): Conversion/ transition. US Coaching Basketball, Masters Press, Indianapolis
7.Trninić, S. (2006): Selekcija, priprema i vođenje košarkaša i momčadi. Vikta-Marko d.o.o.,
Zagreb
8.Трунић, Н. (2006): Прогностика и стратегија стварања врхунских кошаркаша (Докторска
дисертација). Факултет за менаџмент у спорту Универзитета “Браћа Карић”, Београд
9.Трунић, Н. (2007): Тренинг младих кошаркаша различитих узрасних категорија. Висока
школа за спорт. Београд
10. Wooden, J.R. (1982): Moderna košarka. NIŠRO Jež, Beograd
87
ПРИПРЕМА И АНАЛИЗА УЧЕШЋА БУГАРСКИХ АТЛЕТИЧАРА НА
ОЛИМПИЈСКИМ ИГРАМА ОД 2005 – 2008 ГОД
(Бугарски пропусти 1996 - 2008)
Аутори: Проф. др Петар Бонов, НСА, Софија, Заменик ректора, Одсек “Трчање и
атлетика“; др Дане Корица, Спортски савез Србије, Београд
Кључне речи: Олимпијске игре, елитни спортиста, селекција, такмичења
Олимпијске игре су највиши форум који показује развој људске цивилизације у
оквиру садашњег света спорта.
Олимпијска такмичења и све активности у вези с њима, појављују се као необичан
интегрални критеријум трајних моралних и материјалних вредности.
Припреме и учешће спортиста на Олимпијским играма представљају нешто веома посебно,
јер се Олимпијске игре одржавају сваке четврте године, а потребна је посебна стратегија
припреме да би се освојила нека златна медаља или нека друга награда. Многобројни
фактори условљавају ову стратегију. А шта је у ствари припрема за Олимпијске игре? На
темељу најопштијих аспеката тог процеса, не претендујући на потпуно објашњење, предлаже
се следећа дефиниција:
Припреме за Олимпијске игре представљају јединствену људску активност која ствара
посебне моралне и материјалне вредности.
Делотворност ових активности дефинише ниво спорта у свету, који је у данашње време
последица деловања неколико основних фактора
- Изузетна географска распрострањеност врхунских достигнућа.
Данас су освајачи медаља на великим спортским такмичењима на планети, представници
народа и земаља из целог света. Неке од њих се једва могу наћи на мапи света. На светској
спортској сцени појављује се све више и више представника из Африке, Азије и Латинске
Америке. То су континенти са огромним људским потенцијалима који чекају да се остваре у
свим сферама људских активности, нарочито и укључујући спорт, у коме млади и
талентовани појединци налазе своје прилике за брз напредак. Овај процес убрзава
такмичарски ритам и многоструко увећава број кандидата за олимпијске и друге медаље.
- Професионалност и комерцијализација на свим нивоима такмичарског спорта.
Историјски гледано, моралне вредности су се веома много промениле од времена Пјера де
Кубертена (Pierre de Coubertin) до данас. Аматеризам више не постоји у елитном светском
спорту. Медаље и изузетни резултати јесу привилегија професионалних спортиста. Добар
пример за овакво учешће на Олимпијским играма представља учествовање кошаркаша из
Националне лиге САД-а, тениски играчи из Светске асоцијације тениса, такмичари у трчању
и атлетским дисциплинама који учествују у светским атлетским удружењима итд. Данас су
Олимпијске игре попут “великог тржишта” где су дефинисане цене спортских достигнућа,
одређене у професионалним уговорима, рекламним уговорима и многим финансијским
трансакцијама.
- Представљање нових технологија ради професионалног обезбеђења процеса тренинга.
Спорт је једно експериментално поље на коме се испитују бројне нове технологије које се
односе на мерење и истраживање унутрашњих процеса у људском телу. Стварају се системи
и њихове комбинације ради прецизног и објективног дефинисања делотворности примене
88
методолошких приступа. Они олакшавају процесе анализе функционалних резултата,
промене у саставу мишићних влакана, налажења генетских предуслова за постизање успеха,
за креирање спортске технике и у динамичком и кинетичком аспекту. Они омогућавају
доношење рационалних одлука током процеса тренинга и усмеравања спортиста да би
постигли врхунска достигнућа баш на конкретним и важним такмичењима.
- Усавршавање индивидуалних приступа у заснивању методологија тренинга.
Олимпијски и светски шампиони и рекордери данашњице јесу јединствени представници
људске расе. Немају никакве сличности с другим спортистима. Њихов тренинг је посебан,
изузетан и јединствен; слична појава јесте последица прецизних тренерских приступа и
принципа на основу индивидуалних квалитета и талената појединаца. У том случају важи
правило да “што су већа постигнућа неке особе, процес тренинга је индивидуалнији и
нестандарднији”.
- Политички и економски престиж.
Олимпијске победе и награде јесу носиоци политичког ауторитета. Оне су постале неки
чудан критеријум доприносећи имиџу државника, политичких лидера, крунисаних глава
итд.
Олимпијски резултати сигурно су попримили економске димензије. Њихов опсег је
немерљив, јер је реч о финансијама у оквиру приватних корпорација и финансијског
просперитета читаве нације.
Па ипак, главне личности у том глобалном процесу јесу данашњи елитни спортисти, који су
суштински предмет стратегије припреме за Олимпијске игре. Утврђивање те стратегије
почиње давањем тачног одговора на питање:
Које су главне особине данашњег врхунског спортисте?
Модел данашњег спортисте представљен је на дијаграму 1.
Специфично, економично и ефективно
снабдевање велике количине енергије
мишићног рада
Високи ниво
специфичних
способности у
погледу снаге
МОДЕЛ
ДАНАШЊЕГ
ЕЛИТНОГ
СПОРТИСТЕ
Фина
повезаност
нерава и
мишића и
њихова
координација
Велика стабилност у
специфичним психолошким
стањима
Диј. 1. Блок приказ модела данашњег елитног спортисте.
89
- Специфичан развој биоенергетског потенцијала који изузетно економично и ефективно
обезбеђује велику мишићну активност.
Такмичење и тренинг у било ком спорту или спортској дисциплини изазива специфичне
физиолошке и хемијске реакције у телу спортисте. Оне су дефинисане потребом и физичке и
интелектуалне активности за коју се тражи одређена количина енергије. Добро припремљени
и веома успешни спортисти користе расположиву енергију изузетно економично и
делотворно. На пример у дисциплинама где је издржљивост главна особина, врхунски
спортисти показују веома велико оптерећење, а да не изазову велике промене у хомеостази
стања базе и киселине.
- Изузетно висок степен посебног развоја мишићне снаге.
Свако физичко оптерећење дефинисано је појавом снаге издржљивости мишићног система
тела. Снага је стриктно одређена на основу трајања и координације покрета. То дефинише
висок ниво посебних снага и способности као иманентних карактеристика данашњг
врхунског спортисте.
- Прецизна способност управљања кинетичком и динамичком страном такмичарске вежбе –
фина повезаност и координација нерава и мишића.
Штавише, данашњи врхунски спортиста има способност да прецизно распореди напор током
посебног мишићног рада, према кинетичким појединостима технике сваке врсте спорта.
- Високи степен стабилности посебних психолошких особина.
Велики такмичарски и тренерски притисак, високи улози у елитном спорту изазивају
озбиљне промене у психолошком стању такмичара. Само они спортисти који сачувају
релативну стабилност психолошких процеса, могу да победе и освоје награде на важним
међународним такмичењима.
Тако стратегија припреме за Олимпијске игре треба бити заснована на општим (дијаграм 1) и
посебним факторима (дијаграм 2) који узрокују успех у светском спорту.
Процес одређивања те стратегије следи извесну ефективну методу (дијаграм 2).
90
СЕЛЕКЦИЈА
ПРОЦЕС ТАКМИЧЕЊА И ТРЕНИНГА
САВРЕМЕНИ СИСТЕМ КОНТРОЛЕ ЕФЕКТИВНОСТИ ТРЕНИНГА
ПРИМЕНА САВРЕМЕНИХ МЕТОДА ЗА МЕДИЦИНСКУ КОНТРОЛУ
И ОПОРАВАК
ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ МОДЕРНИХ СПОРТСКИХ
ОБЈЕКАТА И ОПРЕМЕ
ПЛАНИРАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА
ОПТИМАЛНО СТВАРАЊЕ ЈЕДИНСТВЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И
ИНТЕРАКЦИЈЕ ИЗМЕЂУ СВИХ ДЕЛОВА
ОЛИМПИЈСКЕ МЕДАЉЕ И РАНГИРАЊЕ НАГРАДА
Диј. 2 Блок приказ стратегије припреме за Олимпијске игре.
Стратегија
1. Селекција – стварање и проширење олимпијсих тимова представља први и основни корак
према успешном постизању стратешког циља. Критеријуми за постизање циља те активности
су:
• ниво спортских резултата;
• старост – овде треба имати на уму оптимално животно доба за постизање максималних
спортских резултата, као и време тренирања спорта, које омогућава овакве резултатe
• такмичарско искуство – учествовање на такмичењима сличним онима која се одржавају у
време трајања Олимпијских игара;
• индивидуални темпо побољшања резултата.
2. Тренирање и такмичарски процес – утврђивање процеса дугогодишњег тренинга заснива
се на извесним правилима која треба узети у обзир:
• Детаљно планирање (у свим аспектима) обима и интензитета тренинга. Студије доказују да
динамика спортских резултата заједно са повећањем општег оптерећења, расте неко време.
Тада пораст општег притиска има за последицу пад резултата. У том случају потребно је
утврдити унутрашњи однос метода и средстава који се користе, а да се не промени, у неким
случајевима чак повећа, опште оптерећење тренингом.
91
• Прецизно усавршавање такмичарског програма у погледу повећања потенцијалних
способности, повећања нивоа психолошке стабилности и очувања здравља.
3. Научно заснован систем контроле делотворности:
• Контрола усавршавања механизма снабдевања енергијом – кардио-респираторни систем,
хормонска промена, ензимска модификација.
• Посебне способности – брзина, максимална снага и снага издржљивости.
• Спортска техника – стварање индивидуалних биомеханичких модела.
4. Примена савремених метода медицинске контроле и опоравка:
• Усавршавање и индивидуализација начина исхране.
• Заштита од карактеристичних трауматских оштећења.
• Усавршавање индивидуалних медицинских процедура за убрзани опоравак после
интензивног тренинга.
• Усавршавање телесног опоравка.
5. Обезбеђивање спортских објеката и опреме:
• Сложена опрема у неколико спортских центара са свим стварима потребним за
имплементацију здравог процеса припреме, контроле и опоравка такмичара.
• Обезбеђивање дана за тренинге у земљама које имају блажу зиму, ради очувања квалитета
процеса тренинга.
6. Прибављање потребних финансијских средстава:
• Развој спортских резултата у сфери елитног спорта, директно зависи од уложеног новца.
Финансијска средства и уложени новац у неког спортисту, повећавају се геометријском
прогресијом када он или она освоје узастопно другу медаљу на наредној Олимпијади.
• Према постојећој ситуацији, предвиђа се пораст броја “награда” сваког учесника на
Олимпијским играма, током олимпијског циклуса. Као последица тога, да би се држали ових
услова, број чланова тима треба повећати да би се употребила иста сума новца.
• Хипотетичка је прогноза повећања финансијских средстава за припрему за Олимпијске
игре. (Кина планира да потроши око УСД 6 билиона на припрему за олимпијске припреме).
7. Оптимална организација свих активности – последње што уједињује све кораке стратегије
олимпијких припрема, јесте усаглашавање свих страна које имају своје одговорности
унутар тог система организације:
• Држава коју представља: Скупштински комитет за спорт, Веће министара, Министарство
омладине и спорта, Министраство финансија.
• Државне и народне спортске институције и организације: Олимпијски комитет, Спортски
савез, Спортска академија и Универзитет.
• Лично ангажовано особље – тренери, доктори, масери, стручни сарадници.
92
ПРОБЛЕМИ ИЗГРАДЊЕ МАКРОЦИКЛУСА У САВРЕМЕНОМ СПОРТУ
Аутор: Проф. др Владимир Копривица, Универзитет у Београду, Факултет спорта и
физичког васпитања
Кључне речи: Макроциклус, олимпијски циклус, спортска форма
Структуру тренинга чини низ релативно стабилних и релативно самосталних целина
истог или различитог типа које се обједињују у све веће целине и чине каријеру једног
спортисте. Најмања структурна јединица која има заокружену целину је појединачни
тренинг. Више појединачних тренинга се обједињује у микроциклус у коме се регулишу
однос напора и одмора. Више микроциклуса чини већу тренажну јединицу која се у стручној
литератури назива мезоциклусом. У суштини, мезоциклус постоји да би се на прави начин
управљало нагомиланим (кумулативним) тренажним ефектом. Обједињавањем више
различитих мезоциклуса добија се већа тренажна целина, велики циклус или макроциклус од
којих су сачињени поједини стадијуми спортске каријере.
Макроциклус је велики циклус тренинга који обухвата временски период од
неколико месеци до периода који траје четири године. Основни разлог постојања
макроциклуса је неопходност управљања процесом стицања, одржавања и закономерног
губљења спортске форме. Савремена структура макроциклуса формирала се почетком
двадесетих година прошлог века и интензивно се мења и усавршава како се мења спортска
активност.
Структуру сваког макроциклуса чине релативно самосталне структурне целине:
припремни период, такмичарски период и прелазни период. У почетку се углавном о
макроциклусу мислило као о годишњем циклусу тренинга који је имао основне варијанте са
једним, са два и са три такмичарска периода (једноциклична, двоциклична и троциклична
варијанта). Најчешћа је била варијанта са једним такмичарским циклусом у сезони. Са
развојем спорта мењао се и макроциклус и његова структура. Откривањем закономерности
развоја, одржавања и губљења спортске форме, све чешће се примењивала варијанта са два
такмичарска периода у једној години. Периоде је раздвајала једна међуетапа, довољна за
опоравак и припрему за други такмичарски период. Ширењем календара на читаву сезону
појавили су се бројни проблеми који су тражили нова решења. Тако се у пракси покушало са
применом варијанти са 4, 5, 6, па и 7 циклуса у једној години! Ипак, испоставило се да те
варијанте не дају добре резултате у пракси.
Бројни су фактори који одређују структуру макроциклуса. То су следећи фактори:
1. закономерности развоја, одржавања и губљења спортске форме,
2. специфичности спортске гране,
3. закономерности спортског развоја у конкретној спортској грани (пут од
почетника до врхунског спортисте),
4. оријентација ка важном такмичењу (Олимпијске игре, светско првенство,
првенство Европе...),
5. индивидуалне адаптационе способности,
6. структура и ниво припремљености спортисте,
7. садржај и ефекат претходног процеса припреме и такмичења,
8. закономерности развоја различитих способности и врста припреме значајних у
конкретној спортској грани,
9. индивидуални или екипни календар такмичења,
10. број и ниво такмичења,
93
11. трајање етапа важних такмичења,
12. организација припреме (заједничке или индивидуалне),
13. климатски услови и
14. материјално-технички ниво (справе, тренажери, објекти, средства опоравка,
исхрана...).
Проблем макроциклуса се може разматрати са више аспеката. Макроциклус младих
спортиста се битно разликује од макроциклуса сениора, јер се пре свега разликују циљеви
њихове припреме и такмичења. Такође се диференцирано може говорити о макроциклусу
обичног сениора и сениора репрезентативца. Уколико је репрезентативац реални или
потенцијални учесник Олимпијских игара, његов четворогодишњи макроциклус се гради на
другачијим принципима. Оваква разноврсност показује на богатство спортске праксе, али и
на потребу да се планирању и реализацији макроциклуса мора приступити рационално и
стваралачки. У вези са тим, изградњу макроциклуса у савременом спорту карактерише:
1. Све сезоне се међусобно разликују. Оне се никада у потпуности не понављају, па је
примена било каквог шаблона у планирању једног или више макроциклуса у једној години
погрешна. Посебно се разликује сезона у којој се спортисти спремају за главно такмичење,
не само те сезоне, већ и вишегодишње припреме - за Олимпијске игре. Ако се ради о
четворогодишњем олимпијском циклусу као целини, он се мора разликовати од претходног
циклуса чак и за спортисте који су претходни макроциклус завршили учешћем на
Олимпијским играма. Основни узрок ових промена је релативно другачија ситуација у стању
спортисте и у захтевима такмичарске активности који су по правилу све већи.
2. У сезони може бити више макроциклуса, али је реално планирати највише три.
Практична искуства у спорту показују да чак и у спортским гранама у којима се користи
троциклична периодизација, практично нема спортиста који се истовремено спремају за три
главна такмичења распоређена у три макроциклуса. Посто свако главно такмичење захтева
дугу и темељну припрему, показало се да то није могуће у троцикличној варијанти и да
спортисти не постижу очекиване резултате. На ово посебно треба обратити пажњу у години
у којој спортиста учествује на Олимпијским играма.
3. Спортски календар се под све већим утицајем комерцијализације спорта проширује
до мере која више није рационална. Он се често простире на 10 месеци у години, па су се
некадашњи одвојени макроциклуси сезоне потпуно спојили. Тако смо опет добили
једноцикличну варијанту, без међуетапе неопходне за опоравак и нову припрему. Међутим,
значајан број врхунских спортиста у индивидуалним спортским гранама у олимпијској
години планира једноцикличну варијанту макроциклуса. Њу карактерише дуг припремни
период (око 7 месеци) и концентрисана такмичења у такмичарском периоду који траје у
просеку око 4 месеца. На тај начин се темељна припрема реализује кроз такмичења на којима
спортиста све боље наступа припремајући се за најважније такмичење - Олимпијске игре
4. У теорији спортског тренинга препоручује се да припремни период мора трајати од
1/3 до 1/2 трајања сезоне. У пракси се ова препорука све мање поштује. Све више се
нарушава однос трајања такмичарског и припремног периода тако што се смањује трајање
припремног периода. На тај начин спортисти се све више такмиче, а све мање припремају за
такмичења. Дуга исцрпљујућа такмичења су погубна за недовољно припремљене спортисте.
То се посебно односи на млађе спортисте који нити могу да рационално распореде своје
моћи, нити да се брзо опораве од великих напора.
5. Припремни период се користи за постепено дуготрајно улажење у спортску форму.
Да би се могло гарантовати значајно побољшање резултата и стабилност спортске форме,
неопходно је да се у макроциклусу одвоји довољно времена за припремни период који
обезбеђује њено нефорсирано стицање. На жалост, у пракси, кратак, форсиран улазак у
спортску форму је све чешћи. Последица таквог приступа је кратка и нестабилна спортска
форма.
94
6. Уколико се учествује на свим или на већини такмичења у сезони, оптималан однос
тренинга и такмичења практично више не постоји. Међутим, постоји значајна разлика
између индивидуалних и колективних спортских грана. Предност индивидуалних спортских
грана је у томе што се спортисти може сачинити индивидуални календар такмичења који
одговара његовим циљевима и могућностима. У екипним спортским гранама то није могуће,
јер су екипе обавезне да наступе на свим утакмицама. Једино могуће решење је да се унутар
екипе добро распореде наступи поједних спортиста и на тај начин очува висок ниво
тренираности спортиста и спортска форма екипе.
7. Све веће скраћивање припремног периода намеће потребу да се период припреме
продужи. Једина могућност је да се овај период продужи на рачун првог дела такмичарског
периода. Ово је рационално само ако су у том периоду мање важна такмичења која се могу
искористити као моћан фактор припреме за улазак у спортску форму у време главних
такмичења.
8. Поређење спортске праксе у индивидуалним и колективним спортским гранама
показује да постоје значајне разлике. Повећање броја такмичења, међу њима и
комерцијалних, није довео до повећања броја наступа већине врхунских спортиста у
индивидуалним спортским гранама током године. Међутим, у спортским играма све се више
повећава број такмичења и утакмица које врхунске екипе не могу избећи.
9. Све се више у стручној литератури запоставља чињеница да је периодизација
спортског тренинга процес управљања спортском формом. Опет се у први план као главни
фактор који опредељује структуру годишњих циклуса истиче календар такмичења. То није
добра оријентација и представља корак уназад, будући да се обимна теоријска расправа
највећих ауторитета у овој области одавно завршила.
10. Нарушава се хијерархија такмичења и све чешће се даје предност комерцијалним
такмичењима, над важним такмичењима сезоне. Ово се посебно односи на спортске гране у
којима су награде на комерцијалним такмичењима велике, а самим тим спортистима
привлачне. Неки спортисти су спремни да због зарада на тим такмичењима жртвују резултат,
некада чак и учешће, на Олимпијским играма.
11. Не постоје неопходни циклуси опоравка у дугим такмичарским периодима.
Недовољан опоравак је посебно проблематичан за младе спортисте и спортисте који због
непрестаних спортских обавеза повежу више сезона без довољног опоравка међу њима.
12. Спортисти су све више изложени огромним специфичним напорима, па се неки од
њих, при крају екстремно дугих и напорних сезона, озбиљно повређују. Због тога се слабије
припремају за наредну сезону у којој, по правилу, постижу лошије резултате. Ако у сезони
рано почну важна такмичења, онда то више долази до изражаја.
13. Све више се скраћује трајање прелазног периода. У спортским играма су
преоптерећени играчи који у овом периоду, када други одмарају или лакше тренирају, имају
припреме и утакмице у репрезентацији.
14. Све је више значајних такмичења која следе једна за другим током сезоне, те је
самим тим смањена могућност: варирања оптерећења, рационалног распореда оптерећења,
промене усмерености оптерећења, рационалног распореда оптерећења и одмора, правилног
односа општег и специфичног, примене профилактичког вежбања.
15. Етапа непосредне припреме за главно такмичење углавном се налази у
такмичарском периоду, па је повећан ризик од неуспеха ако се различита такмичења
међусобно преплићу. Дешава се да спортисти у спортским играма истовремено учествују у
неколико такмичења која су другачијег нивоа, другачије организације. У таквој ситуацији је
изузетно тешко обезбедити стабилност спортских резултата а посебно је тешко планирати
спортску форму за време најважнијих, финалних такмичења.
16. Мапа спортских такмичења је све шира, јер се такмичења одржавају на свим
континентима. Путовања и честе промене временских зона и климатских услова у којима
тренирају и у којима се такмиче, додатно оптерећују спортисте.
95
17. Због све већих спортских обавеза (такмичења, тренинзи, путовања), смањује се
могућност да се врхунски спортисти школују и оспособљавају за живот после завршетка
спортске каријере.
18. Нису оптерећени само спортисти, већ и чланови стручних штабова који морају
увек бити уз спортисте. Посебно су тренери изложени све већем стресу и физичком напору,
јер се захтеви у савременом спорту све више повећавају, а они морају да се тим захтевима
брзо прилагођавају.
Уочене промене су довеле и до низа позитивних ефеката: сложено управљање
процесом припреме и такмичења условило је формирање бројног стручног штаба
састављеног од специјалиста различитог профила; усавршава се контрола тренинга и
такмичења и систем праћења такмичарске активности; побољшавају се могућности за
контролу здравља спортиста, усавршава се допинг контрола као и методи и форме њене
примене; бољи су услови за рехабилитацију повређених спортиста; исхрана спортиста је под
већом контролом стручњака; све је боља и бржа стручна информација о противницима;
савремена информациона технологија омогућава брзо преношење и обраду података, као и
формирање драгоцене базе података; користе се нови тренажери и боље справе и реквизити;
бољи су услови за објективније суђење на спортским такмичењима и друго.
Олимпијски циклус је увек био предмет стручног и научног интересовања и
изучавања. Посебно су значајни следећи аспекти олимпијског циклуса: закономерности
његове изградње, његова структура, дефинисање главних и споредних циљева , задаци
појединих етапа, одређивање трајања етапа и главних такмичења у њима, формирање
система праћења релевантних параметара такмичарске и тренажне активности и друго.
На основу досадашњих сазнања у пракси, као и у литератури која се бави изучавањем
олимпијског циклуса, може се издвојити следеће:
1. Цео олимпијски циклус се гради у форми годишњих или полугодишњих циклуса у
разним варијантама.
2. Свака година у олимпијском циклусу може бити у једноцикличној или двоцикличној
варијанти.
3. У двоцикличној варијанти завршне године великог, олимпијског циклуса (а у
принципу и осталих година) први циклус је подређен другом.
4. Могуће је моделирати олимпијску годину у другој години олимпијског циклуса (када
су светска првенства) или у трећој години олимпијског циклуса што оставља
могућност корекције припреме у олимпијској години.
5. При планирању олимпијског циклуса треба уважити да је наука открила трогодишњи
биоритам мушкараца, и двогодишњи жена.
6. Динамика оптерећења олимпијца зависи од:
а) тренажног стажа (спортисте са већим стажом не треба нагло
оптерећивати) и
б) индивидуалне способности спортисте да се мења под утицајем тренинга.
7. Млади спортисти који још напредују и који се укључују у олимпијске екипе као
резерве, не треба форсирати, већ код њих даље радити на развоју физичких,
техничких, тактичких и других способности како би спремни дочекали време када ће
бити у првом плану.
8. Три су основне варијанте распореда оптерећења у олимпијском циклусу:
а) варирање оптерећења са тенденцијом пораста,
б) линеарно повећање оптерећења и
ц) повећање оптерећења путем повећања интензитета и такмичарских утицаја при
релативно стабилном или смањеном обиму.
9. Најчешће грешке у тренажном процесу су када се не уважава потреба да се варирају
парцијална оптерећења (оптерећења у мањим тренажним целинама). Последица је
96
монотоност у примени оптерећења по годинама, као и погрешни акценти у раду на
физичкој и техничкој припреми.
10. Неопходна је већа варијативност парцијалних оптерећења у брзинско - снажним
спортским гранама, спортским играма и координационо сложеним спортским
гранама, а мања у спортским гранама типа издржљивости.
11. Најчешћа грешка у цикличним спортским гранама је у драстичном повећању
оптерећења опште усмерености, смањивање обима такмичарских вежби у завршним
етапама припреме, као и погрешан међусобни однос опште и специфичне физичке
припреме, као и њихов однос са другим средствима.
12. Олимпијску годину карактерише повећање специфичног рада, подређивање свих
такмичења такмичењу на Олимпијским играма, одржавање (али не и развој)
различитих способности, задржавање или мало смањивање броја тренинга.
13. Број такмичења мора одговарати индивидуалним или екипним карактеристикама
спортиста и карактеристикама спортске гране.
14. Комерцијална такмичења треба планирати у складу са Олимпијским играма. Како се
приближавају нове игре, на комерцијалним такмичењима треба све мање учествовати,
а у олимпијској години треба их избегавати.
Неке препоруке за праксу
1. Сваки макроциклус мора бити брижљиво планиран и не сме бити копија било ког
другог макроциклуса.
2. Макроциклус се мора ускладити са вишегодишњим плановима, па ти планови морају
бити сачињени пре макроциклуса који су део вишегодишње припреме.
3. Макроцилуси младих спортиста не смеју бити копија макроциклуса одраслих.
4. Анализе макроциклуса (нарочито олимпијског) морају се извршити одмах након
завршетка Олимпијских игара.
5. У планирању, реализацији и анализи олимпијског макроциклуса морају учествовати
стручни тимови сачињени од стручњака различитог профила.
6. Мора се формирати база података о олимпијским макроциклусима.
7. Тренери и други чланови стручног штаба морају оставити писани траг о планирању и
реализацији макроциклуса и своје анализе.
8. У бази података морају се наћи и анализе стања спортиста (резултати тестирања) и
њихове такмичарске активности на највећим такмичењима. Ове анализе морају бити
основа формирања моделних карактеристика.
9. Пожељно је формирати и базу података о спортистима других земаља, потенцијалних
противника на наредним такмичењима.
10. Неопходно је изучавање искустава (позитивних, али и негативних) припреме и
такмичења спортиста других земаља за Олимпијске игре и разменити искуства са
њиховим тренерима. Ово се посебно односи на врхунске спортисте и тренере,
учеснике Олимпијских игара.
11. Календаре такмичења морају сачињавати висококвалификовани људи.
12. У олимпијској години календар националних такмичења мора бити подређен
интересима спортиста који се припремају за Олимпијске игре
13. За реализацију свега наведеног неопходан је систем спорта који ће објединити све
капацитете којима располажемо.
97
ЛИТЕРАТУРА
1. Bompa, T.(1983): Theory and Methodology of Training, York. Univers. Toronto
2. Choutka, M. Dovalil, J.(1991): Sportovni trenink, Olimpia, Praha.
3. Елевич, С.Н.(2004): Особенности структури соревноватељного периода и специаљној
подготовленности баскетболистов високој квалификации, Теорија и практика
физическој куљтури, Москва, Н 2, стр. 36.
4. Фураева, Н.В.(2001): О факторах, опредељајушћих структуру годичного
соревноватељно-тренировочного цикла в современном баскетболе, Теорија и
практика физическој куљтури, Москва, Н 5, стр. 28-31.
5. Фураева, Н.В.(2001): Структура годичного соревноватељно-тренировочного цикла
подготовки команд високој квалификации по баскетболу, Теорија и практика
физическој куљтури, Москва, Н 4, стр. 35.
6. Harre,D.(1973): Sportski trening, Sportska knjiga, Beograd.
7. Копривица, В.(2002): Основе спортског тренинга, 1 део, СИА, Београд
8. Malacko, J.(1991): Osnove sportskog treninga, Izdanje autora, Novi Sad.
9. Матвеев, Л.П.(1964): Проблема периодизации спортивној тренировки, Физкуљтура и
спорт, Москва.
10. Матвеев, Л.П.(1977): Основи обшћеј теории спорта и системи подготовки
спортсменов, Олимпискаја литература, Киев.
11. Матвеев, Л.П.(1977): Основи спортивној тренировки, Физкуљтура и спорт, Москва.
12. Матвеев, Л.П.(2001): Обшћаја теорија спорта и ее прикладние аспекти, Известија,
Москва.
13. Матвеев, Л.П.(2008): Теорија и методика физическој куљтури, Физкуљтура и спорт,
Sport Akadem Press, Москва.
14. Матвеев, Л.П.(Внов о “спортивној форме“, Теорија и практика физическој куљтури, Н
2, стр. 19-23, Москва.
15. Najšteter, DJ.(1991): Teorija i metodika sportskog treninga, Fakultet za fizičku kulturu,
Sarajevo.
16. Петровић, Д.(1977): Методика спортског тренинга, скрипта, Факултет физичког
васпитања, Београд.
17. Платонов, В.Н.(1987): Теорија спорта, Вишћа школа, Киев.
18. Платонов, В.Н.(1997): Обшћаја теорија подготовки спортсменов в олимпијском
спорте, Олимпискаја литература, Киев.
19. Рубин, В.С.(1998): Некоторие теоретико-методические аспекти структури
олимпијского цикла, Јубилејниј сборник трудов учених РГАФК, посвјашћенниј 80летију академии, Москва, Том 3, стр. 46-48.
20. Суслов, Ф.П. Шепељ, С.П.(1999): Структура годичного соревноватељнотренировочного цикла подготовки: реаљност и и ллузии, Теорија и практика
физическој куљтури, Москва, Н 9, стр. 57-61.
21. Суслов, Ф.П.(1997): Современние проблеми системи соревнованиј в индивидуаљних
видах спорта, Јубилејниј сборник трудов учених РГАФК, посвјашћенниј 80-летију
академии, Москва, Том 1, стр. 70-74.
22. Суслов, Ф.П.(1998): Система соревнованиј в спорте висших достижениј и ее влијание
на структуру бољших циклов подготовки, Человек в мире спорта: Новие идеи,
технологии, перспективи, Международниј конгресс, Москва, Том 1, стр. 243-244.
23. Ulatovski, T.(1971) Teoria i metodika sporta, Sport i turystika, Warszawa.
24. Жељасков, Ц.(1998): Основи на спортната тренировка, НСА Прес, Софија.
98
СТАНДАРДИЗАЦИЈА ТРЕНАЖНОГ ПРОЦЕСА
Сертификација система менаџмента квалитетом. Систем управљања и реализације
тренажног процеса према захтевима стандарда ИСО 9001:2008
Аутори: Ненад Манојловић, Ватерполо савез Србије; Мирко Гавриловић, СГС; Доц. др
Миливој Допсај, Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања
Кључне речи: Стандардизација, тренажни процес, документација, анализа, сертификација
Зашто смо започели пројекат стандардизације тренажног процеса?
Ми који радимо у спорту свакодневно се суочавамо са многим потпуно нерешеним,
недореченим или неадекватно дефинисаним и решеним проблемима који су већином везани
за креирање и постављање система у оквиру спорта:
y
Организација савеза и клубова
y
Маркетиншке делатности
y
Промотивне делатности
y
Организација и квалитет стручног рада
y
Едукација тренера – формално и неформално образовање
y
Дефинисање спорта као дела укупног васпитног процеса
Наша почетна идеја била је да покренемо процес стандардизације целог система рада и
интерну школу ватерпола у оквиру Савеза.
Покушали смо и да се суочимо са разним злоупотребама у спорту младих: услови, тренери и
комерцијализација, тренери и стручност, поншање родитеља, циљеви омладинског спорта.
Организација и квалитет стручног рада
Организација и квалитет рада су међусобно условљене ствари. Елементи добре организације
и квалитетног рада у спорту подразумевају:
y
Технолоску шему рада у оквиру поделе спортиста на различите узрасне категорије
y
Комуникацију међу свим учесницима у спорту
y
Селекцију тренера – модели тренера
y
Селекцију спортиста – континуирани процес
y
Комерцијализацију спортских школа
y
Лиценцирање спортских школа
y
Лиценцирање тренера
y
Обезбеђење неопходних услова за рад
y
Обезбедјење адекватне заштите и сигурности спортиста
Едукација тренера
Ову тему смо издвојили јер је сматрамо кључном у напредовању рада и одржавању
квалитета тамо где га има. Ово је један од основних разлога за покретање рада на система
спорта. Уочили смо да садашње стање у нашем спорту, а вероватно и генереално,
карактерише:
99
y
Неадекватна оспособљеност тренера за оперативни рад иако су заврсили
акредитоване школе у оквиру постојећег образовног система
y
Недовољно или никакво знање тренера – бивших спортиста из области спортских
наука, методике тренинга, периодизације тренажног процеса итд.
y
Недовољна повезаност спортских и образовних институција
y
Никакав, или скоро никакав, истраживачки, научни и/или стручни рад у спорту
y
“Рат” за стицање боље позиције на тржисту лиценци између образовних и спортских
институција.
Важно је уочити да тренер који је завршио одговарајући факултет или високу школу још није
спреман за рад. Исто тако тренер – бивши спортиста је недовољно обучен и често неспреман
да схвати одговорност у оквиру система, без обзира што познаје одређене моделе и
концепције, има “осећај” и огромно искусто у самом спорту.
ФАЗЕ У РЕАЛИЗАЦИЈИ ПРОЈЕКТА СТАНДАРДИЗАЦИЈЕ
1.
2.
3.
4.
5.
Фаза: израда документације
Фаза: реализовање интерних провера
Фаза: реализовање преиспитивања од стране руководства
Обука запослених за систем менаџмента квалитетом
Пред сертификациона и сертификациона провера
Основни мотив за сертификацију система менаџмента квалитетом – система управљања и
реализације тренажног процеса у школи ВК Партизан је: дефинисање, повезивање, праћење,
мерење и стално побољшање активности у оквиру тренажног процеса.
Прва фаза је довољна да би се бар пописала и прикупила потребна документација неопходна
за праћење и реализацију тренажног процеса.
Почетак рада на стандардизацији инициран је вишегодишњом сарадњом са продеканом
факултета за Спорт проф др. Миливојем Допсајем, а систематизован и уоквирен према
захтевима стандарда ангажовањем нашег сарадника Мирка Гавриловића.
I ФАЗА: ИЗРАДА ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
Приликом дефинисања активности кроз фазе у динамичком плану, водило се рачуна да
документација омогући тачно дефинисање методологије и контроле рада.
А Системска документација :
1. ПОСЛОВНИК КВАЛИТЕТА или Приручник о тренажном процесу, који обухвата
предмет и подручје примене система, као и:
Одговорност руководства – УО, тренера, Стручног савета, организација…
Управљање ресурсима – потенцијалима које поседујете у оквиру школе
Реализовање тренажног процеса, као и његово праћење
Праћење и мерење, тестирање и побољшање.
2. ПОЛИТИКА КВАЛИТЕТА - представља оквир за утврђивање циљева квалитета или
циљева тренажно – едукативног процеса или циљева рада у школи као што су:
Обука, селекција и васпитање играча свих узрасних категорија
Обука, селекција тренера
100
Резултат 1. екипе
Развој и примена најсавременијх система тренинга.
Кроз овај процес – дефинисање потребне системске документације - ми смо усмеравани ка
стандардном поступку, са потребом да дефинишемо тренажни процес кроз потребну
документацију.
3. ПРОЦЕДУРА ЗА УПРАВЉАЊЕ ДОКУМЕНТИМА И ЗАПИСИМА – Ова процедура
подразумева:
Форму, облик (изглед) документа
Начин дистрибуције и архивирања документације
Начин коришћења докумената
Начин на који се врши одобравање докумената и када
Начин спровођења измена у документацији
4. ПРОЦЕДУРА ЗА ИНТЕРНЕ ПРОВЕРЕ У ТРЕНАЖНОМ ПРОЦЕСУ:
Спровођење интерних провера тј. самовредновање рада по одређеним поступцима –
критеријумима.
5. ПРОЦЕДУРА ЗА КОРЕКТИВНО – ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ
Поступак коме се приступа у случају да нисмо испунили задатке који су предвиђени
на одређеним контролним тачкама у целокупном процесу.
6.
ПРОЦЕДУРА ЗА УПРАВЉАЊЕ НЕУСАГЛАШЕНОМ УСЛУГОМ – не реализовани
и не испуњени захтеви или задаци у оквиру тренажног процеса. Кроз процедуре за
управљање не усаглашеном услугом се дефинише:
Ко пријављује, коме и на који начин не усаглашеност
Ко преиспитује уочену неусаглашеност тј. ко испитује узроке настанка
неусаглашености
Ко доноси одлуку о покретању КПМ, ради отклањања уочене не усаглшености или
потенцијалне не усаглашености.
B Оперативна документација:
1.
ТЕХНОЛОГИЈА СТВАРАЊА ВРХУНСКОГ ВАТЕРПОЛО ИГРАЧА
2.
АНАЛИЗА ПОДЕЛЕ ВАТЕРПОЛИСТА – играча млађих категорија на старосне групе
3.
ПРОТОКОЛ О ПРЕБАЦИВАЊУ СПОРТИСТЕ ИЗ ЈЕДНЕ У ДРУГУ УЗРАСНУ
КАТЕГОРИЈУ
4.
КОНЦЕПЦИЈА ИГРЕ СА ОПИСОМ ПОЈЕДИНИХ ФАЗА У ИГРИ
5.
АНАЛИЗА ТАКМИЧАРСКЕ АКТИВНОСТИ –Такмичарска активност се дефинише
кроз следеће анализе:
Анализа не опходних физичких капацитета
Анализа појединих техничких кретњи и вештина
Анализа потребних тактичких варијанти
6. МОДЕЛИ ТРЕНИНГА ЗА ПОЈЕДИНЕ УЗРАСНЕ КАТЕГОРИЈЕ
7. СТРУКТУРА ТРЕНИНГА ЗА ПОЈЕДИНЕ УЗРАСТЕ КАТЕГОРИЈЕ
8. МОДЕЛИ ИГРАЧА ЗА ПОЈЕДИНЕ ПОЗИЦИЈЕ
9. АНАЛИЗА ЕФЕКАТА ТРЕНАЖНОГ ПРОЦЕСА
10. АНАЛИЗА ЕФЕКАТА ТАКМИЧАРСКЕ АКТИВНОСТИ
11. ДЕФИНИСАЊЕ МОГУЋЕГ И ОЧЕКИВАНОГ НАПРЕТКА ИГРЕ
12. ПЛАНОВИ И ИЗВЕШТАЈИ – Они се односе на:
101
Планове и програме кампова
Планове и програме за поједине узрасне категорије у клубовима
Планове и програме националних селекција
Извештаје о спроведеном тренажном поступку
Извештаје о спроведеној такмичарској активности
13. ТАКМИЧАРСКА АКТИВНОСТ – Потребно је раздвојити такмичарску активност
сениораских и јуниорских категорија, јер се оне разликују, не само по обиму, интензитету,
правилима, већ и у односу на циљеве и специфичне задатке везане за остварење васпитне
функције такмичења, промоцију спорта, правилно сватање такмичарског процеса, креирање
позитивних модела понашања на такмичењу, усвајање правила фер плеја итд. Главни
елементи такмичарске активности су:
Календар такмичења
Систем такмичења, дефинисање такмичарског циља и ограничавање броја утакмица
Пропозиције такмичења
14. ЛИЧНИ КАРТОН ТРЕНЕРА
15. ЛИЧНИ КАРТОН ИГРАЧА:
Документ о психолошком статусу спортиста
Здраствени статус спортисте
Тестирања:
•
Тест или мишљење којим се одређује предиспонираност појединца за спорт
(ватерполо).
•
Тестови физичке припремљености: хоризонталан, вертикалан положај, дуел итд.
•
Тест техничке обучености спортисте
•
Оцена тренутног психо-физичког статуса спортисте, са проценом биолошке старости
•
Прогноза будућег стауса, са предлогом позиције и/или алтернативних позиција
у тиму.
C Оперативна документа екстерног карактера
1. ПРАТЕЋИ ПРАВИЛНИЦИ:
а.
b.
c.
d.
e.
f.
g.
h.
Регистрациони правилник
Дисциплински правилник
Правилник о лиценцирању играча
Правилник о интерној ватерполо школи – специјализацији
Правилник који дефинише задатке, одговорност и координацију у наставном
и тренажном процесу
Правилник о лиценцирању ватерполо школа
Правилник о лиценцирању тренера
Правилник о репрезентацијама
2. ПРАВИЛНИЦИ И СТАТУТИ МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА
3. ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА
Прликом структуирања системских, оперативних, па донекле и пратећих правилника (кроз
њихову ревизију и усклађивање са претходном документацијом), мора се водити рачуна о
принципима на којима се базира систем менаџмента – управљања и реализовања тренажног
процеса. Он се односи на:
y
Усмеравање на заинтересоване стране: тренери, спортисти, родитељи, руководство,
шира друштвена заједница (град, комуна, регион, држава), кроз дефинисање и реализацију
њихових интереса.
102
y
Лидерство – руковођење кроз постављање система задатака и одговорности.
Успостављање система обезбеђује континуитет у раду, праћење и мерење активности у
процесу.
y
Процесни приступ – успостављање веза на свим нивоима у тренажном процесу:
Веза унутар система селекције и тренажног процеса
Везе школе и руководства
Везе са савезом кроз заједничку селекцију тренера и играча, усклађивање програма,
селекције, позиционирања
Везе са иностраним школама.
Ово би, по нашем мишљењу, била основна документација која је везана за спорт, која
описује спорт и кроз коју ми систематизујемо своја знања и искуства. Анализа такмичарске
активности је врло важна за спровођење тренажне активности и добрим делом одређује
квалитет и обим тренажног процеса, значајно утиче на ефикасност и ефективност тренажног
процеса.
Познавање одређеног система се препознаје кроз квалитет документације коју поседујете,
познајете и примењујете у пракси.
ПРИНЦИПИ СИСТЕМА УПРАВЉАЊА ТРЕНАЖНИМ ПРОЦЕСОМ:
y
Доношење одлука на основу чињеница – Систем се поставља тако да се што више
параметара одређује кроз егзактне податке који се евидентирају њиховим прикупљањем у
документима.
y
Укључивање свих запослених у систем:
Сертификовање система подразумева укључивање свих који су у процесу, са прецизно
одређеним одговорностима и овлашћењима у остварењу политике квалитета.
Сертификовање система подразумева остваривање прецизно одређених циљева у
чијем остварењу учествују сви у ланцу тренажног процеса и сви морају бити свесни
одговорности за финални производ, као и континуиране контроле остварења задатака.
y
Стална побољшања тренажног процеса:
Сталним праћењем процеса успостављањем, КТ (контролних тачака) и КПИ (кључних
индикатора процеса).
Анализом резултата, утврђивањем и редефинисањем циљева у тренажном процесу.
Успостављањем методологије (слика 1).
y
Planiraj
Realizuj
Kontroliši
Deluj
Слика 1 методологија управљања тренажним процесом
ПЛАНИРАЊЕ: Шта да се ради? Како да се ради? Поставити циљеве неопходне за
испуњавање резултата у сагласности са Захтевима заинтересованих страна и Политиком
организације.
РЕАЛИЗАЦИЈА: Урадити према планираном! Имплементирање процеса.
КОНТРОЛИСАЊЕ: Да ли је све спроведено према плановима? Пратити и мерити и процесе
и резултате према Политици квалитета, циљевима и захтевима.
103
ДЕЛАЊЕ: Како унапредити реализацију следећи пут? Побољшавати ефективност и
ефикасност тренажног процеса.
II ОСТАЛЕ ФАЗЕ ПРОЦЕСА СЕРТИФИКАЦИЈЕ
y РЕАЛИЗАЦИЈА ИНТЕРНИХ ПРОВЕРА - Врши се после усвајања и реализовања имплементације документације. Циљ је да се утврди у којој мери, тренери и остали
учесници у тренажном процесу, примењују и реализују дефинисане активности из
документације система менаџмента и да ли се и у којој мери остварују циљеви.
y РЕАЛИЗОВАЊЕ ПРЕИСПИТИВАЊА ОД СТРАНЕ РУКОВОДСТВА - Утврђивање
стратешких циљева, ресурса и одговорности за њихову реализацију. Упознавање
руководства са резултатима процеса и трендовима из контроле процеса. У склопу овог
процеса преиспитују се и резултати са интерних провера, како би се утврдио ниво
обучености тренера и предложиле мере за побољшања у тренажном процесу.
y ОБУКА ЗАПОСЛЕНИХ ЗА СИСТЕМ МЕНАЏМЕНТА КВАЛИТЕТОМ – Систем
управљања и реализације тренажног процес. На основу резултата из интерних провера и
сталног праћења резултата из тренажног процеса уочава се колико тренери владају
материјом. Обуке се морају прилагођавати трендовима утврђених резултата и утврђеном
нивоу знања учесника у тренажном процесу.
y СЕРТИФИКАЦИЈА СИСТЕМА МЕНАЏМЕНТА КВАЛИТЕТОМ - Реализује се од
стране независне организације – Швајцарског сертификационог тела СГС, ради
верификације начина рада у тренажном процесу и обезбеђења међународног кредибилитета.
ТЕХНОЛОШКА ШЕМА ТРЕНАЖНОГ ПРОЦЕСА
Тренинг је процес усмерен на трансформацију свих потенцијала актуелног или будућег
спортисте у правцу најпогоднијем за успех у датом спорту. Дакле, тренинг је прецизно
програмирана, континуирана и интензивна активност чији је циљ да утврђена почетна стања
и потенцијале развија и приближава крајњим, највишим достигнућима. Зато је тренажни
процес у оквиру клубова и савеза тако конципиран да се стално подиже ниво техничких
спосоности и тактичких знања потребних за успешно учествовање у системима такмичења
предвиђеним за одређене узрасне категорије. Тренажни процес се састоји од:
y
Основног - целогодишњег рада у клупским школама које карактерише масовни
васпитно-образовни процес, који можемо назвати “основна или базна селекција”.
y
Корективног процеса - краћих али интензивнијих годишњих циклуса, образовно –
васпитни и селективни процес, који можемо назвати “корекција селекције”.
Кроз оба процеса врши се обука и селекција тренера и играча.Оба процеса су међусобно
повезана и координирана. Међутим, рад је прилагођен селекцији врхунских играча!!!
Не треба заборавити да је технолошка шема базни документ у процесу стандардизације и
препорука је да се успостави у свакој школи – едукативној установи.
104
Стручни рад у
клубовима:
Програм:”БАЗНЕ
СЕЛЕКЦИЈЕ”
1. ниво – Почетни
тренажни ниво
- Од 4–5 група или курсева;
- Сваки курс 8–10 недеља
Масовност
Селекција
Организација рада
према условима
Обука тренера
Примена
технологије
Примена стратегије
Контрола процеса
селекције
Промоц. домаћих
такмичења
Промотивна такмич.
млађих категорија
Селекција тренера
Селекција играча
Комерцијални
ефекти школе
Позиционирање
2. ниво – Ниво базног
тренинга
Напредна група
Предтакмичарска
Такмичарска 10 г.
Такмичарска 11 г.
Такмичарска 12 г.
Такмичарска 14 г.
3. ниво – Ниво специфичне
припреме или завршетак
селекције
- Такмичарска 16 год.
- Такмичарска 18 год.
СЕНИОРИ
Стручни рад у савезу:
Програм
“КОРЕКЦИЈА
СЕЛЕКЦИЈЕ”
Обука тренера
Селекција тренера
Стратегија развоја
Технологија рада
Селекција играча
Концепција игре
Дефинисање
система игре
Модели играча
Модели тренинга
Модели степена
равоја
Креирање школе
ватерпола
КАМП за узраст од 12
година
Почетак рада у савезу
Камп за узраст од 14
година
- Селекција до 15 год.
- Селекција до 16 год.
- Селекција до 18 (17) г
- Селекција до 20 (19) г
КАМПОВИ:
- По позицијама
- Извођ. одређене
технике
- Извођење тактике
- Корекција недостат.
- Тестирања
А - СЕЛЕКЦИЈА
Слика 2 Технолошка схема стручног рада у ватерполу
ТЕХНОЛОШКА ШЕМА СТРУЧНОГ ТРЕНАЖНОГ ПРОЦЕСА
У склопу технолошког процеса потребно је дефинисати одговорности:
y Одговорност за рад школе је на спортском директору, главном тренеру млађих
категорија, шефу стручног штаба, стручном савету – зависно од систематизације.
y Између директора Школе ватерпола, Спортског директора у савезу и Спортских
директора у клубовима мора постојати међусобна координација и сарадња, која је регулисана
документом “ПРОТОКОЛОМ О САРАДЊИ И МЕЂУСОБНОМ ИНФОРМИСАЊУ”, који је
неопходан при обуци и селекцији играча са којим раде различити тренери.
y Карактеристика процеса је да се паралелно обухватају и селектирају тренери и играчи.
y Значајно је разумети да је главни циљ – КИП (кључни идникатори процеса) резултат А –
репрезентације или 1. тима и да рад у нашим школама треба да буде подређен том циљу. То
је једини начин да се обезбеди континуитет успеха.
y Такође се мора имати на уму да се резултат у сениорским саставима може подстици на
различите начине – нарочито када су у питању клупски састави.
105
ШКОЛА ВАТЕРПОЛО КЛУБА ПАРТИЗАН
Кроз презентацију сертификације тренажног процеса уочава се:
y Да је неопходно обучити тренере да би били у стању да спроведу овај процес
y Да се у склопу обуке тренера врши стална обука и селекција спортиста
y Да у пракси постоје и функционишу спортско – комерцијалне школе различитог
квалитета
y Да је неопходно дефинисати “акциони план активности” на изради потребне
документације и спровођења свих фаза процеса
y Да је неопходно сертификовати или акредитовати овај сегмент рада у спорту.
Формирање школе
У оквиру постојеће праксе постоје два процеса:
1. ОБУКА ТРЕНЕРА - ПРОЦЕС 1
2. ОБУКА ИГРАЧА различитих узрасних категорија – ПРОЦЕС 2
Најчешће се оба процеса одвијају паралелно кроз практичну обуку за време тренинга.
Почетна идеја је била да се ови процеси одвоје. Да би се то реализовало, урађено је следеће:
Направљена је шема организације и припремљени су сви потребни документи
Припремљен је и систем лиценцирања повезан са различитим нивоом специјализације
– теоретске и практичне обуке
Паралелно се повела расправа о законским оквирима за акредитовање спортских
школа, тако да смо пројекат одложили.
Интензивиран је рад на обуци тренера и спортиста кроз практичан рад у школи ВК Партизан.
Припремљен је:
Статут школе
Правилник
Дефинисана шема сертификације школе
Предвиђени услови за лиценцирање предавача
Дефинисане су одговорности
Обезбеђена је одлука надлежних руководећих тела Савеза: УО, Стручног Света
Припремљено је оснивање Савета и Стручних већа школе.
Шема организације школе
Првобитни предлог је био да се у оквиру ВСС формира интерна школа – неформално
образовање или специјализација кроз коју би се стицала знања углавном везана за
оперативно спровођење тренинга – методика тренинга. На основу тога би се вршило и
лиценцирање тренера. Основна или базна лиценца би се стицала на основу завршене школе
или факултета – формално образовање. Остале лиценце би биле унутрашња ствар Савеза, али
би за стицање таквог права требало обезбедити потребну документацију, која би била
прописана у Министарству за омладину и спорт.
106
Слика 3 Шема организације школе
Процес 1 - СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈА
На основу методологије: планирај – реализуј – контролиши – делуј, направљењена је
шема ПРОЦЕС-а 1, у оквиру кога су дефинисане:
y Активности у школи
y КТ – контролне тачке за сваку од активности:
- Семинари
- Испити
- Практичан рад
- Тестови
y КПМ – корективно превентивне мере. У случају да кандидат не задовољава успостављене
критеријуме, предвиђа се: допунска настава, допунско ангажовање, поновни курс – упис. Пре
покретања КПМ, морају се открити узроци или потенцијални узроци лоших резултата.
y На основу сталне контроле, процес се континуирано прати, анализирају се резултати и
покрећу се мере за побољшања.
y У том циљу, морају се дефинисати кључни индикатори процеса – КПИ, за сваку од
активности у тренажном процесу.
y Успостављањем везе измедју ПРОЦЕСА-1 и ПРОЦЕСА-2, обезбеђује се стално
побољшање технологије тренажног процеса, селекције, позиционирања, усавршавања
концепције игре, креирања квалитетнијих и савременијих модела.
107
Процес 1 - ОБУКА ТРЕНЕРА
Слика 4 Упрошћена шема процеса стандардизације
Процес 2 - ТРЕНАЖНО ЕДУКАТИВНИ ПРОЦЕСС
Школу ВК Партизана карактерише паралелна интензивна обука тренера и играча. Процес
стандардизације је упрошћено приказан шемом 2. Основне карактеристике и активности
школе су:
y Школа се базира на сталној анализи стања, на сталној контроли процеса и на преузимању
адекватних мера за отклањање слабости.
Основни период планирања је четворогодисњи олимпијски циклус – главни циљ је резултат
на Олимпијским играма (ОИ) – односно освајање медаље на ОИ. Степенасти циљеви су
Европско првенство (ЕП), Светска Лига, Светски куп, Светско првенство.
Дугорочни период планирања је осмогодишњи циклус – анализа играчког потенцијала по
позицијама, правци развоја игре, селекција играча за поједине позиције кроз припреме и
такмичење млађих селекција, кампови по позицијама, корективни кампови подређени
отклањању уочених недостатака у обуци и селекцији - контрола се врши преко
међународних такмичења млађих селекција, помоћу тестова, анлизом такмичарске
активности, анализом ефикасности моделских тренинга, унапређењем технологије рада,
анализом квалитета тренерског потенцијала
y Процес је изузетно динамичан и траже се континуиране корекције.
y Трајање обуке играча је 8 година. То је временски оквир потребан за спровођење
програма и сазревања играча.
y Трајање обуке тренера до нивоа оспособљавања за најодговорније задатке је 8 година.
108
y Планови и програми су подређени ригорозној селекцији и врхунским спортским
достигнућима.
y Нарочито се инсистира на васпитној улози спорта и уравнотеженом развоју физичких,
техничких и тактичких способности који је праћен са нормалним психо-социјалним развојем
и сазревањем спортиста.
y У оквиру школе се оставља простор за тренирање и такмичење мање квалитетних
спортиста.
y Предвиђа се оснивање интерне тренерске школе .
y Ради се на креирању свих потребних докумената и у вези са системом лиценцирања
тренера.
Улазни критеријуми у тренажно едукативни процес чине:
y Карактеристике самог процеса - дате су кроз пројектовање и планирање
y Потребна документација за сертификацију и дефинисање тренажног процеса
y Критеријум за одабир деце – жеља деце да се баве спортом
y Критеријум за одабир тренера: школска спрема, интерна квалификација, играчки стаж у
ватерполу, познавање документације, посвећеност послу, приступ васпитању, креативност,
победнички дух, понашање на утакмицама и тренинзима, комуникација и координација са
стручним штабом.
Захтеви у тренажном процесу су дефинисани кроз циљеве, који су у процесу сертификације
означени као КПИ – кључни индикатори процеса:
y Циљеви за сениоре:
Резултат у међународним куп такмичењима
Резултат у домаћим првенствима и куп такмичењима
Резултат није увек мерило тренажних ефеката, па самим тим и квалитета тренажног
рада
Резултат може бити и последица ранијег квалитетног рада и не дефинише увек стање
струке и селекцију.
y Циљеви за млађе категорије:
Број врхунских или квалитетних играча који играју за 1. тим или репрезентацију, а
потекли су из школе.
Број врхунских или квалитетних тренера који самостално и квалитетно воде разне
селекције
Динамика напретка појединаца кроз систем селекције
Ефекти такмичарске активности.
109
Процес 2 – ШЕМА СЕРТИФИКАЦИЈЕ
Слика 5 Шема сертификације и контроле тренажног процеса
Контрола тренажног процеса се врши на два начина:
1. Контролом квалитета рада тренера
2. Контролом ефеката рада кроз резултате, селекцију и квалитет обуке спортиста:
На основу остварених циљева, односно резултата или анализе такмичарске
активности – исхода тренажног процеса
На основу остварених тренажних задатака – односно учинка у тренажном процесу.
Процес се састоји од активности усмерених на обуку и селекцију тренера и спортиста и
на реализацију такмичења:
Модели тренинга
Структура тренинга
Такмичење – анализа ефеката
Детаљна операционализација тренажног процеса кроз периодизацију и примену
принципа тренинга
Селекција
Позиционирање спортиста – модели по одређеним позицијама
Индивидуална обука
Концепција игре - као модел коме тежимо
Композиција екипе
Васпитање
Стална провера и допуна или усавршавање документације.
Процес се састоји и од Контролних тачака – КТ и Корективно превентивних мера – КПМ.
110
КТ 1 (контролна тачка 1) - Анализа квалитета рада тренера у оквиру тренажног процеса:
План и програм
Извештај
Самовредновање
Комуникација са спортистима и са осталим члановима стручног штаба
Тачност и уредност
Примена одређене технологије рада
Примена одређене концепције игре
Поштовање одређене структуре тренинга
Одговарајуће знање у примени индивидуалне технике
Квалитет и примена принципа селекције
Психолошки профил тренера
Предлози за побољшање тренажног процеса
Начин и квалитет кориштења услова.
КТ 2 (контролна тачка 2) - Анализа ефеката рада тренера кроз сагледавање обучености и
динамике напретка спортиста и тима. Она обухвата анализу селекције, позиционирања,
обуке играча, анализу индивидуалног напретка, нивое напретка тима по фазама у игри,
динамику напретка – свеукупну ефикасност тренажног процеса и такмичарске активности.
Реализује се кроз:
Тестирање
Анализу ефикасности тренажне активности
Анализу ефикасности такмичарске активности
Оцену смисла за игру – тактичког размишљања
Динамику развоја
Квалитет понашња спортиста на тренинзима и утакмицама
Функционисање појединаца у оквиру екипе
Функционисање тима
Резултат на такмичењу
КПМ 1 (Корективно–превентивна мера 1) - Квалитет рада и понашања тренера током
тренажног процеса и такмичарске активности. Проверава се кроз:
Контролу теоријског знања
Контролу практичног знања
Контролу комуникације
Контролу педагошких квалитета тренера
Дефинисање узрока појединих појава.
КПМ 2 (Корективно – превентивна мера 2) - Квалитет селекције, динамика напретка
играча и тима. Ове корективно – превентивне мере односе се на спортисте и служе нам да
отклонимо недостатке уочене на КТ 2:
Контрола примене усвојене технологије
Контрола примене одређене концепције игре
Контрола примене одређене стратегије развоја
Контрола примене адекватних педагошких мера у тренажном процесу
Контрола индивидуалне обуке
Контрола структуре тренинга
Контрола модела тренинга
Контрола прогнозе развоја
Контрола објективности селекције
Контрола позиционирања
Контрола објективности поступка тестирања
111
Контрола динамике напретка
Дефинисање узрока појединих појава.
КПМ 3 (Корективно – превентивна мера 3) – Везана је за анализу такмичарске активности.
Ове мере, нарочито када су у питању сениорски састави, можемо повезати са КПИ и оне, бар
делимично дефинишу, укупан успех целог система:
Резултат клупских првих тимова
Резултат А – селекције (репрезентације)
Резултат млађих селекција клубова и репрзентације, ако су постигнути уз сагласност
са осталим КТ и КПМ
Анализа композиције тима
Анализа играча по позицијама
Дефинисање узрока појединих појава: системске грешке као последица рада у школи;
упоредне анализе квалитета рада између школа.
ПОЛИТИКА КВАЛИТЕТА ВК ПАРТИЗАН
У ВК Партизан процес сертификације је у току. ВК ПАРТИЗАН утврђује политику квалитета
ради обезбеђења квалитетних услова за рад свих селекција, постизање врхунских спортских
резултата, едукације тренера и играча кроз праћење савремених научних достигнућа,
васпитања спортиста и промоције државе и града кроз учествовање на великим спортским
такмичењима.
ЦИЉЕВИ ВК ПАРТИЗАН:
y Постизање врхунских спортских резултата на следећим такмичењима: Међународним
куп такмичењима – ЕП лига (final four), домаћим првенствима и куп такмичењима – 1. место.
y Континуиран развој, обуку и селекцију тренера и играча,
y Унапређење система игре као и појединих фаза у игри
y Подизање квалитета обучености појединаца и тима
y Подизање квалитета и ефикасности тренажног процеса
y Васпитање младих спортиста.
Ове циљеве ВК Партизан, остварује тако што:
y Стално побољшава своје процесе
y Врши сталну обуку тренера и играча и њихову специјализацију
y Побољшава технологију, стратегију и организацију стручног рада
y Врши стално унапређење и усавршавање система игре, кроз предвиђање будућег развоја
и подизање способности појединаца и тима
y Све одлуке доноси на основу систематски прикупљених и анализираних података
y Развија партнерске односе са спонзорима, градом и државом ради обезбедјења средстава
и услова за рад
y Стално унапређује односе са тренерском и судијском организацијом
y Организује такмичења за све селекције у клубу ради остварења циљева, промоције
играча, тренера и ширења подршке ватерполу
y Развија друштвену одговорност инсистирајући на васпитној улози спорта и
уравнотеженом развоју физичких, техничких и тактичких способности и вештина са
психолошким добробитима сваког спортисте.
y
112
ЗАКЉУЧЦИ
На основу предложеног модела менаџмента квалитетом - управљања и реалиазције
тренажног процеса, могуће је сагледати документацију потребну за интерну обуку тренера.
Такође, на овај начин смо ближи сиситему лиценцирања тренера. Свака клупска школа би
могла бити лиценцирана на основу:
y
Квалитета тренера (лиценци тренера), који раде у школи
y
Услова за рад
y
Технологије рада који се примењују
y
Заступљености узрасних категорија на тренинзима и такмичењима
y
Сигурности спортиста на објекту и у току тренажног процеса
y
Квалитета стандардизације која је остварена у тренажном процесу
y
Броја играча који су се квалификовали за кампове и наступају за националне селекције
Акционог плана или пројекта развоја који се ради на период од 3 – 5 година
y
y
Постављеног и примењеног система интерног и екстерног вредновања
y
Такмичарских резултата, нарочито сениорских састава.
И на крају овог излагања, дајемо вам формулар акционог плана пројекта сертификације
система менаџмента квалитетом који је започет у ватерполо клубу ПАРТИЗАН (слика 6).
Слика 6 Динамички план - Пројекат сертификације система менаџмента квалитетом
у тренажном процесу “ВК Партизан”
113
НОВА АНТИДОПИНГ ПРАВИЛА У 2009. ГОДИНИ
Аутор: др Ненад Дикић, Антидопинг агенција Републике Србије
Кључне речи: Антидопинг агенција, измене светског антидопинг кодекса, дефиниције
На трећој међународној конференцији Светске антидопинг агенције, одржаној у Мадриду,
Краљевина Шпанија, од 15. 11. 2007. године до 17. 11. 2007. године, усвојене су Измене
Светског антидопинг кодекса.
На диску који је дат у прилогу позива члановима управног одбора, налазе се два пдф
документа, где је у једном остављен писани траг измена у односу на верзију Кодекса која је
до сада била преведена на српски језик, и коју је било могуће преузети са веб сајта агенције,
а у другом је дата пречишћена верзија, незваничног превода, тренутно важећег Кодекса.
Велики део унетих измена не мења суштински Кодекс, већ је дат у циљу отклањања
недоумица које су се јавиле у пракси протеклих година, ради бољег и прецизнијег
дефинисања одређених правила, и то путем примера, изнетих у коментарима, или додатних
појашњења самих правила.
Одређен део измена је суштински, конкретно увођење атипичног налаза, промене
санкционисања и слично.
Промене које су усвојене на конференцији су се односиле на верзију Кодекса 2.7. Будући да
је последња преведена верзија Кодекса на српски језик, старија, коментари о променама су
дати у односу на постојећу српску верзију, а не на верзију 2.7 мењану на конференцији.
Значајније промене или појашњења по члановима:
ЧЛАН 2 - ПОВРЕДА АНТИДОПИНГ ПРАВИЛА
Додатно је прецизирана одговорност спортисте: “Спортисти или друге особе су дужни да
знају које су забрањене супстанце или методи, који се налазе на листи, односно непознавање
закона не оправдава”. Повреде су остале исте, с неколико додатих разјашњења од којих су
важнија:
у члану 2.1 - Присуство забрањене супстанце или њених метаболита или маркера у телесном
узорку спортисте - одређен је довољан доказ повреде, када је у узорку А пронађено
присуство забрањене супстанце или њених метаболита или маркера, а спортиста не захтева
анализу узорка Б и узорак Б није анализиран, или је узорак Б анализиран и такође је
потврдио присуство забрањене супстанце или њених метаболита или маркера који су нађени
у узорку А.
Антидопинг организација одговорна за праћење резултата има дискреционо право да изврши
анализу узорка Б, чак иако спортиста не тражи анализу.
у члану 2.2 - Коришћење или покушај коришћења забрањене супстанце или забрањеног
метода - наведено је да “коришћење” може бити установљено било којим разумним
доказима, као што су признање спортисте, изјава сведока, документованим доказима,
закључцима изведеним из дужег праћења или другим аналитичким информацијама, да је
дужност је сваког спортисте да обезбеди да забрањена супстанца не дође у његово тело. У
овом смислу није неопходна намера, пропуст, нехат или намерно коришћење од стране
114
спортисте да би постојала повреда антидопинг правила, коришћењем забрањене супстанце
или метода.
у члану 2.4 - Неиспуњавање одређених услова у погледу доступности спортисте за тестирање
изван такмичења укључујући и не давање података о боравишту и пропуштање тестирања
објављених у складу са међународно прихваћеним стандардима за тестирање - одређено је да
било која комбинација од три пропуштена тестирања или давања података о боравишту, у
периоду од 18 месеци, овлашћене антидопинг организације у чијој је надлежности спортиста,
треба бити третирана као повреда антидопинг правила.
у члану 2.6 - Поседовање забрањених супстанци и метода - појашњено је да се прихватљивим
оправдањем неће сматрати поседовање за потребе пријатеља или рођака, већ само уколико
постоји преписани рецепт, например куповина инсулина за дете спортисте или помоћног
особља спортисте, оболело од дијабетеса. Прихватљивим оправдањем ће се сматрати
поседовање од стране тимског лекара забрањених супстанци које носи у случају акутних и
хитних ситуација.
ЧЛАН 3 - ДОКАЗ ДОПИНГА
Додатно су прецизирани докази којима се установљава допинг.
Антидопинг организација може да установи повреду антидопинг правила везано за члан 2.2
(коришћење забрањене супстанце или метода) на основу признања спортисте, поузданом
сведочењу трећег лица, поузданим документованим доказима, поузданим аналитичким
подацима било из узорка А или Б, као што је наведено у коментару на члан 2.2 или
закључцима изведеним из профила добијеног на основу серије узорака крви или урина
спортисте.
Чињеница установљена одлуком суда или другог овлашћеног дисциплинског тела, која није
подложна жалби, прихвата се као не оборив доказ против спортисте или друге особа на коју
се односи ова чињеница, осим у случају да спортиста или друга особа докаже да је та одлука
супротна принципа природног права.
Орган за претрес повреде антидопинг правила може да утврди да постоји повреда правила од
стране спортисте или друге особе која је оптужена за повреду правила, уколико спортиста
или друга особа одбије да се појави пред органом за претрес у разумном временском року,
након обавештавања (било лично, било путем телефона) и одговори на питања органа или
aнтидопинг организације, везана за повреду антидопинг правила за коју се терете.
ЧЛАН 4 - ЛИСТА ЗАБРАЊЕНИХ СУПСТАНЦИ
Листа забрањених супстанци је саставни део Међународне конвенције против допинга у
спорту. Светска антидопинг агенција информише генералног секретара УНЕСKО-а о свакој
промени Листе забрањених супстанци.
Додат је члан о тзв “наведеним супстанцама”. Све забрањене супстанце, осим оних које су
наведене у класи анаболичких агенаса и хормона, и они стимуланси, који су тако
идентификовани на Листи забрањених супстанци предављају “Наведене супстанце” у сврхе
примене члана 10 (Санкционисање појединаца). Забрањени методи не представљају наведене
супстанце.
115
Разлог за увођење ове категорије био је тај што је у току израде Кодекса, одређен број
учесника је дебатовао око изналажења одговарајућег баланса између нефлексибилног
система санкционисања који промовише хармонизацију и једнообразност у примени правила
и флексибилнијег санкционисања које више узима у обзир околности под којима се десила
повреда антидопинг правила. Овај баланс је остао тема и различитих одлука арбитражног
суда, при интерпретацији и примени Кодекса. После три године искуства у примени Кодекса,
постигнут је јак консензус учесника, да иако је принцип строгог придржавања обавезан за
повреде антидопинг правила из члана 2.1 (Присуство забрањене супстанце или њених
метаболита или маркера у телесном узорку спортисте) и 2.2 (Коришћење или покушај
коришћења забрањене супстанце или забрањеног метода), санције које Кодекс прописује
треба да буду више флексибилне у односу на чињеницу када спортиста или друга особа могу
јасно да докажу да није постојала намера повећавања перформанси спортисте. Промене у
члану 4.2 и сходно томе промене у члану 10, обезбеђују додатну флексибилност код повреда
антидопинг правила, употребом многих забрањених супстанци. Правила изнета у члану 10.5
остају само као полазна основа за укидање или смањивање казне за употребу анаболичких
стероида, хормона, одређених стимуланса идентификованих на Листи забрањених супстанци
или забрањених метода.
Такође, Светска антидопинг агенција је проширила Листу забрањених супстанци на
такмичењима, додајући нове класе забрањених супстанци у складу са чланом 4.1.
Истакнута је могућност постојања супстанци које када се употребљавају саме нису
забрањене, али ће бити забањене уколико се користе у комбинацији са неким другим
супстанцима. Супстанца која је додата на Листу забрањених супстанци због тога што у
комбинацији са другом супстанцом може да повећа или оснажи учинак у спорту, ће се имати
то у напомени и третираће се као забрањена само у тој комбинацији.
У члану 4.4 - Терапеутска употреба - одређено је да уколико међународна федерација није
установила процедуру по којој спортиста међународног ранга може да затражи ТУЕ, такав
спортиста има право да се обрати Светској антидопинг агенцији са захтевом за ревизију, као
и да му је захтев одбијен.
ЧЛАН 5 - ТЕСТИРАЊЕ
Одређене су надлежности антидопинг агенција за тестирање. Свака национална антидопинг
организација, надлежна је да тестира све спортисте који су присутни у њеној земљи, или који
су држављани, становници, имаоци дозвола или чланови спортских организација у њеној
земљи. Свака међународна федерација надлежна је да тестира све спортисте који су чланови
националних федерација које су чланице те међународне федерације, или који учествују у
њеним такмичењима. Сви спортисти се морају одазвати позиву за тестирање било које
организације која је надлежна да их тестира. Сваки спортиста укључен у регистровану тест
групу има обавезу у погледу достављања образаца о локацији надлежној организацији, у
складу са међународним стандардима за тестирање.
Одређено је и да свака антидопинг организација треба да установи правила за спортисте који
су окончали своју спортску каријеру, а нису то учинили под разлогом забране такмичења, а
били су у регистрованој тест групи, а сада желе да се врате активном учешћу у спорту.
ЧЛАН 6 - АНАЛИЗА УЗОРАКА
Прецизирано је да повреда антидопинг правила из члана 2.1 (присуство забрањене супстанце
или њених метаболита или маркера) може да се установи само од стране лабораторија које је
116
акредитовала или специјално овластила WАDА. Повреда антидопинг правила из других
чланова може се установити и користећи аналитички узорак друге лабораторије, док год је
резултат поуздан.
Антидопинг организације могу да формирају базу релевантних података везаних за узорке
урина и крви спортиста и друго, укјучујући ДНК или генске профиле, у сврхе антидопинг
контроле. Релевантни подаци могу бити кориштени да усмере циљно тестирање, или као
додатни доказни материјал у случају повреде антидопинг правила из члана 2.2. (коришћење
забрањење супстанце) или у обе сврхе.
Ни један узорак не може се користити за било које друге сврхе осим као што је описано у
члану 6.2, без писменог одобрења спортисте. Узорци коришћени у друге сврхе осим оних
описаних у 6.2 морају имати потпуно уклоњене идентификационе информације о спортисти
тако да његов идентитет буде сакривен и заштићен.
ЧЛАН 7 - ВОЂЕЊЕ РЕЗУЛТАТА
Додате су нове обавезне ставке које мора да садржи Обавештење после почетне ревизије
(7.2) неповољног аналитичког налаза. Поред до сада постојећих ставки, такво обавештење
мора да садржи и обавештење спортисти о распореду тестирања Б узорка ако су спортиста
или антидопинг организација поднели захтев за тестирање Б узорка , могућности да
спортиста и/или његов заступник присуствују отварању узорка Б и анализи, ако је поднет
захтев за ту анализу, у временском периоду предвиђеном за такво тестирање у складу са
међународним стандардом за лабораторијску анализу; и праву спортисте да захтева копије
лабораторијске документације о узорку А и Б која садржи информације предвиђене
међународним стандардом за лабораторијску анализу. Такође, након ревизије Антидопинг
организација треба да обавести друге антидопинг организације у скаду са чланом 14.1.2.
Уколико антидопинг организација одлучи да неповољан аналитички налаз не третира као
повреду антидопинг правила, треба о томе да обавести спортисту и друге антидопинг
организације, у складу са чланом 14.1.2.
У Изменама Кодекса из 2007. уведен је појам атипичног налаза. По дефиницијама које су
саставни део кодекса, атипични налаз је извештај из лабораторије или другог, од стране
Светске антидопинг агенције, акредитованог тела, да се захтева даља истрага, као што је
предвиђено међународним стандардом за лабораторије и повезану техничку документацију,
пре одлучивања да ли је у питању неповољни аналитички налаз. У члану 7 регулисана је и
ревизија атипичног налаза.
Антидопинг организација неће обавештавати никога о атипичном налазу све док не заврши
истраживање и док не одлучи да ли ће атипични налаз третирати као не повољни аналитички
налаз, осим ако не постоји нека од следећих околности:
а) ако се антидопинг организација одлучи да анализу узорка Б треба да претходи закључку
истраге у складу са чланом 7.3, она може да приступи анализи узорка Б, након што обавести
спортисту обавештењем које између осталог, садржи опис атипичног налаза и информације
из члана 7.2;
б) ако антидопинг организација прими захтев, било од организатора великог спортског
такмичења, непосредно пре међународног такмичења, било од спортског тела одговорног за
селекције тимова на међународном такмичењу, да достави списак спортиста који имјау
атипични налаз, антидопинг организација ће доставити тај податак, након што претходно
обавести спортисту о атипичном налазу.
117
Регулисана је произвољна привремена суспензија након што је анализом узорка А
установљен неповољни аналитички налаз забрањене супстанце из “наведених супстанци”
или друга повреда антидопинг правила, као и повлачење из спорта - уколико се спортиста
или друга особа повуче из спорта, док је у току процес вођења резулата, антидопинг
организација надлежна за спровођење тог процеса, задржава право да исти доводе до краја.
Уколико се спортиста или друга особа повуку из спорта пре него што је започет процес
вођења резултата, антидопинг организација која би требало да има надлежност за вођење
резултата над спортистом или другом особом у време када је спортиста или друга особа
починили повреду антиопинг правила има надлежност да спроведе процес вођења резултата.
ЧЛАН 8 - ПРАВО НА ПРАВИЧАН ПРЕТРЕС
Избегавање претреса може бити изричито или пропуштањем спортисте или друге особе да
одговоре на тврдњу антидопинг организације да је почињена повреда антидопинг правила, у
одређеном временском периоду, одређеном правилима антидопинг организације. Када није
спроведен претрес, антидопинг организација одговорна за вођење резултата, треба да
достави особама наведеним у члану 13.2.3, одлуку, која образлаже предузете акције.
118
ЧЛАН 9 - АУТОМАТСКА ДИСКВАЛИФИКАЦИЈА ПОЈЕДИНАЧНИХ РЕЗУЛТАТА
У спортовима који нису тимски, али где се награда за постигнуте резултате додељује
тимовима, дисквалификација или друге акције против тима, из кога су један или више
чланова повредили антидопинг правило, ће бити предузете у складу са правилима
међународне спортске федерације.
ЧЛАН 10 - САНКЦИЈЕ ЗА ПОЈЕДИНЦЕ
Промењен је систем санкционисања. Ово је једна од кључних измена Кодекса.
Издвојено је кажњавање за прву повреду антидопинг правила, према члану 10.2. Санкција за
повреде чланова 2.1 (Присуство забрањене супстанце или њених метаболита или маркера),
2.2 (Употреба или покушај употребе забрањених супстанци или забрањених метода) и 2.6
(Поседовање забрањених супстанци и метода) биће, осим ако се остваре услови за укидање
или смањење периода забране у члановима 10.4 и 10.5 или услови за смањење периода
забране у члану 10.6, забране учешћа у трајању од две године.
Период забране за друге повреде антидопинг правила, осим оних наведених у члану 10.2 су:
За повреде из члана 2.3 (одбијање или недавање узорка при узимању узорака) или члана 2.5
(ометање рада допинг контроле) период забране је 2 (две) године, осим ко се не испуне
услови предвиђени чланом 10.5 или 10.6.
За повреде чланова 2.7 (промет) или 2.8 (давање забрањене супстанце или забрањеног
метода), период забране биће најмање четири (4) године до доживотне забране, осим ако се
не остваре услови из члана 10.5. Прекршај антидопинг правила који укључује малолетно
лице сматраће се изузетно тешким прекршајем, и, ако је почињен од стране помоћног особља
спортисте, изузев за прекршаје везане за наведене супстанци у члану 4.2.2, резултираће
доживотном забраном за то помоћно особље спортисте. Поред тога, прекршаји таквих
чланова који у исто време крше не спортске законе и правила, могу бити пријављени
надлежном органу, професионалним или судским властима.
Лица умешана у допинг спортиста или заташкавање допинга требала би да су изложена
санкцијама које су строже од санкција за спортисте који имају позитиван резултат на тесту.
Пошто је надлежност спортских организација генерално ограничена на забрану добијања
акредитива, чланарине и других спортских бенефиција, пријављивање помоћног особља
спортисте надлежним органима јесте значајан корак у борби против допинга.
За прекршаје члана 2.4 (пропуштање пријаве боравишта или пропуштање тестирања), период
забране биће најмање 1 година и највише 2 године, зависно од степена одговорности
спортисте. Санкција за повреду из члана 10.3.3 треба да буде 2 (две) године у случају три
пропуштања пријаве боравишта или тестирања која су без оправдања. У осталим
случајевима, забрана ће бити одређене у распону од 2 (две) године до 1 (једне) године,
зависно од околности случаја.
Регулисано је укидање или смањивање периода забране за “наведене супстанце” под
одређеним околностима: када спортиста може да докаже како је нека од “наведних
супстанци” доспела у његово или њено тело, или у његов или њен посед и да употреба неке
од “наведних супстанци” није била намењена да побољша спортски учинак или прикрије
употребу друге супстанце, период забране из члана 10.2 биће замењен следећим: за први
прекршај - најмање опомена без периода забране учешћа на будућим спортским догађајима,
а највише забрана у року од две (2) године.
Да би санкција била укинута или умањена на било који начин спортиста или друго лице мора
да пружи додатне доказе његовој или њеној изјави органу за претрес, којима ће доказати
119
одсуство намере да се побољша спортски учинак или прикрије употребу друге супстанце.
Степен грешке спортисте или друге особе ће бити узет у обзир при одређивању било каквог
смањена перида забране.
Додате су одредбе које регулишу кажњавање за употребу “наведених супстанци”.
Прецизирано је и појашњено укидање или умањење периода забране на основу изузетних
околности: без кривице или нехата, без значајне кривице или нехата.
Детаљније је регулисан и стављен је већи акценат на значајан допринос спортисте у
откривању или утврђивању прекршаја антидопинг правила, и омогућено је да се више
користи помоћ спортиста у откривању нових повреда антидопинг правила, а да се заузврат
флексибилније кажњавају.
Регулисано је признање повреде антидопинг правила од страбе спортисте у одсуству других
доказа и умањење санкције у том смислу.
Регулисана је ситуација када спортиста или друга особа успоставе право на умањење
периода забране учешћа по више основа.
У члану 10.5 дата су 4 исцрпна примера правилну анализе повреде и примене одредби
Кодекса, како би се исправно одредио период забране учешћа.
Предвиђене су отежавајуће околности које могу увећати период забране.
Регулисане су вишеструке повреде. За другу повреду антидопинг правила је дата прецизна
табела, како би се омогућио баланс у кажњавању:
Друга повреда –>
Прва повреда
УС
ПБПТ
БЗКН
СС
ОО
ТИП
УС
1-4
2-4
2-4
4-6
8-10
10-доживотна
ПБПТ
1-4
4-8
4-8
6-8
10-доживотна
доживотна
БЗКН
1-4
4-8
4-8
6-8
10-доживотна
доживотна
СС
2-4
6-8
6-8
8-доживотна
доживотна
доживотна
ОО
4-5
10-доживотна
10-доживотна
доживотна
доживотна
доживотна
ТИП
8-доживотна
доживотна
доживотна
доживотна
доживотна
доживотна
Дефиниција скраћеница коришћених у табели:
УС (умањене санкције за “наведене супстанце” према члану 10.4): повреда антидопинг
правила је или треба бити санкционисана умањенем санкција у складу са чланом 10.4 јер
укључује “наведене супстанце” и друге услове предвиђене чланом 10.4.
ПБПТ (пропуштање пријаве боравишта и/или пропуштање тестирања): повреда антидопинг
правила је или треба бити санкционисана према члану 10.3.3 (пропуштање пријаве
боравишта и/или пропуштање тестирања).
120
БЗКН (умањене санције због повреде без значајније кривице или нехата): повреда
антидопинг правила је или треба бити санкционисана умањеним санкцијама према члану
10.5.2 због повреде без значајније кривице или нехата према члану 10.5.2, доказане од стране
спортисте.
СС (стандардне санкција према члану 10.2 и 10.3.1): повреда антидопинг правила је или
треба бити санкционисана стандардно периодом забране од две године према члановима 10.2
и 10.3.1.
ОО (отежавајуће околности): повреда антидопинг правила је или треба бити санкционисана
тежом санкцијом према члану 10.6, због тога што је антидопинг организација нашла да су
услови из члана 10.6 испуњени
ТИП (трговина и преписивање): повреда антидопинг правила је или треба бити
санкционисана према члану 10.3.2 за трговину или преписивање забрањених супстанци или
метода.
За трећу повреду антидопинг правила предвиђено је да ће увек резултовати доживотном
забраном, осим у случајевима када се испуне услови за укидање или умањење периода
забране према члану 10.4 или се трећа повреда односи на повреду из члана 2.4 (пропуштање
пријаве боравишта или тестирања). Само у овим изузетним случајевима период забране ће
бити од 8 година до доживоте забране.
Такође одређена су и додатна правила за поједине потенцијалне вишестуке повреде. Овај део
Кодекса је сада знатно исцрпнији и прецизнији. Коначно, предвиђено је да свака повреда
антидопинг правила која се третира као вишеструка мора бити учињена у истом
осмогодишњем периоду, као и друга повреда; и детаљније су регулисане дисквалификација
резултата на такмичењу после прикупљања узорака или повреде антидопинг правила,
повраћај новца од награда, различита времена за почетак периода забране, статус за време
периода забране учешћа, прекршај забране учешћа током периода забране, повлачење
финансијске помоћи током периода забране учешћа и одређивање финансијских санкција.
ЧЛАН 11 - ПОСЛЕДИЦЕ ПО ТИМОВЕ
Уместо једног сада се захтева да два члана тима у неком тимском спорту прекрше
антидопинг правило за време догађаја, да би тим могао да буде дисквалификован или да се
против њега могу предузети неке друге дисциплинске мере, као додатак било којој санкцији
која ће бити изрећена поједином спортисти, тј. члану тима који је починио повреду
антидопинг правила.
Одређено је да орган надлежан за организацију такмичења може да установи и строжије
последице у тимским спортовима, од оних наведених у члану 11.2.
ЧЛАН 13 - ЖАЛБЕ
Детаљније је регулисано право на жалбу и сам поступак по жалби, са посебним освртом на
право Светске антидопинг агенције да интервенише или да се жали.
ЧЛАН 14 - ПОВЕРЉИВОСТ И ИЗВЕШТАВАЊЕ
Да би омогућила своје функционисање као установе за прикупљање и дистрибуцију
информација о допинг контроли, Светска антидопинг агенција је развила АДАМС, базу
података, која осликава принцип заштите података. АДАМС је конципиран на тај начин да
пружи све потребне податке о спортисти, и да омогући борбу против допинга, а да у исто
време буду поштоване законске норме о заштити приватности.
121
ЧЛАН 15 - ОБЈАШЊЕЊЕ ОДГОВОРНОСТИ ДОПИНГ КОНТРОЛЕ
Детаљније је регулисана могучност да на захтев Светској антидопинг агенцији, антидопинг
организација која у неком случају није надлежна за вођење резултата, изврши о свом трошку
допинг контролу.
ЧЛАН 18 - ОБРАЗОВАЊЕ
Истакнут је већи значај образовања, као превенције у борби против допинга.
Одређено је да ће сви потписници према њиховом аспекту одговорности, и у међусобној
сарадњи, планирати, применити, процењивати и надгледати информисање и образовне
програме везане за борбу против допинга.
Повећан је списак програма и активности, с посебним усмеравањем на млађе особе, помоћно
особље спортисте и слично.
Светска антидопинг агенција ће, према Кодексу, деловати као централна установа за
прикупљање и дистрибуцију информација о допинг контроли, едукацију и/или програме.
Сви потписници и спортисти или друге особе треба да сарађују међусобно и владама да
координишу своје напоре у информисању и едукацији о антидопингу, како би разменом
искустава осигурали ефикасност ових програма у превенцији допинга у спорту.
ЧЛАН 19 - ИСТРАЖИВАЊЕ
Прецизније је регулисано и појашњено истраживања у области борбе против допинга.
ЧЛАН 20 - ДОДАТНЕ УЛОГЕ И ОДГОВОРНОСТИ ПОТПИСНИКА
Одређене су додатне улоге и одговорности Међународног олимпијског комитета, и то у
члану:
20.1.6 Да захтева од свих спортиста и помоћног спортског особља који учествују као
тренери, инструктури, менаџери, особље, званичници, медицинско или парамедицинско
особље на олимпијским играма, пристанак на антидопинг правила у складу са Кодексом, као
услов за учешће.
20.1.7 Да снажно делује на спречавању свих потенцијалних повреда антидопинг правила, у
оквиру своје надлежности, укључујући истраживање да ли су помоћно особље спортисте или
друге особе можда биле укључене у сваком поједином случају допинга.
20.1.8 Да прихвати понуде за организацију олимпијских игара само од оних земаља чије су
владе ратификовале, прихватиле, одобриле или пристале на УНЕКО конвенцију, као и њихов
национални олимпијски комитет, национални параолимпијски комитет и национална
антидопинг организација.
20.1.9 Да промовише едукацију о антидопингу.
20.1.10 Да сарађује са релевантним националним организацијама и агенцијама и другим
антидопинг организацијама.
Одређене су додатне улоге и одговорности Међународног параолимпијског комитета, и то у
члану:
20.2.6 Да захтева од свих спортиста и помоћног спортског особља који учествују као
тренери, инструктури, менаџери, особље, званичници, медицинско или парамедицинско
122
особље на параолимпијским играма, пристанак на антидопинг правила у складу са Кодексом,
као услов за учешће.
20.2.7 Да снажно делује на спречавању свих потенцијалних повреда антидопинг правила, у
оквиру своје надлежности, укључујући истраживање да ли су помоћно особље спортисте или
друге особе можда биле укључене у сваком поједином случају допинга.
20.2.8 Да промовише едукацију о антидопингу.
20.2.9 Да сарађује са релевантним националним организацијама и агенцијама и другим
антидопинг организацијама.
Одређене су додатне улоге и одговорности међународних федерација , и то у члану:
20.3.3 Да захтевају да сви спортисти и чланови помоћног особља спортисте који учествују
као тренери, инструктури, менаџери, особље, званичници, медицинско или парамедицинско
особље на такмичењима или активностима, одобреним или организованим од стране
међународне федерације или од неке од њених чланица, се обавежу да ће се придржавати
антидопинг правила у складу са Кодексом, као услов за учешће.
20.3.5 Да захтевају од сваке националне федерације да успоставе правила да сви спортисти и
чланови помоћног особља спортисте који учествују као тренери, инструктури, менаџери,
особље, званичници, медицинско или парамедицинско особље на такмичењима или
активностима, одобреним или организованим од стране националне федерације или од неке
од њених чланица, се обавежу да ће се придржавати антидопинг правила у складу са
Кодексом, као услов за учешће.
20.3.9 Да снажно делује на спречавању свих потенцијалних повреда антидопинг правила, у
оквиру своје надлежности, укључујући истраживање да ли су помоћно особље спортисте или
друге особе можда биле укључене у сваком поједином случају допинга.
20.3.10 Да после 1. јануара 2010. прихватају понуде за организовање светских првенстава
само од оних земаља чије су владе ратификовале, прихватиле, одобриле или пристале на
УНЕСKО конвенцију, као и њихов национални олимпијски комитет, национални
параолимпијски комитет и национална антидопинг организација.
20.3.11 Да промовише едукацију о антидопингу.
20.3.12 Да сарађује са релевантним националним организацијама и агенцијама и другим
антидопинг организацијама
Одређене су додатне улоге и одговорности националних олимпијских комитета и
националних параолимпијских комитета , и то у члану:
20.4.5 Да захтевају од сваке националне федерације да успоставе правила да сви спортисти и
чланови помоћног особља спортисте који учествују као тренери, инструктури, менаџери,
особље, званичници, медицинско или парамедицинско особље на такмичењима или
активностима, одобреним или организованим од стране националне федерације или од неке
од њених чланица, се обавежу да ће се придржавати антидопинг правила у складу са
Кодексом, као услов за учешће.
20.4.8 Да снажно делује на спречавању свих потенцијалних повреда антидопинг правила, у
оквиру своје надлежности, укључујући истраживање да ли су помоћно особље спортисте или
друге особе можда биле укључене у сваком поједином случају допинга.
20.4.9 Да промовише едукацију о антидопингу.
20.4.10 Да сарађује са релевантним националним организацијама и агенцијама и другим
антидопинг организацијама
Одређене су додатне улоге и одговорности националних антидопинг организација, и то у
члану:
123
20.5.5 Да ускрате делимично или у потпуности финансирање, уколико је обезбеђено,
спортисти или члану помоћног особља спортисте који је прекршио антидопинг правило за
време трајање забране учешћа.
20.5.6 Да снажно делује на спречавању свих потенцијалних повреда антидопинг правила, у
оквиру своје надлежности, укључујући истраживање да ли су помоћно особље спортисте или
друге особе можда биле укључене у сваком поједином случају допинга.
20.5.7 Да промовише едукацију о антидопингу.
Одређене су додатне улоге и одговорности организатора највећих догађаја, и то у члану:
20.6.4 Да захтевају да се сви спортисти и чланови помоћног особља спортисте који учествују
као тренери, инструктури, менаџери, особље, званичници, медицинско или парамедицинско
особље на такмичењима, обавежу да ће се придржавати антидопинг правила у складу са
Кодексом, као услов за учешће.
20.6.5 Да снажно делује на спречавању свих потенцијалних повреда антидопинг правила, у
оквиру своје надлежности, укључујући истраживање да ли су помоћно особље спортисте или
друге особе можда биле укључене у сваком поједином случају допинга.
20.6.6 Да после 1. јануара 2010. прихватају понуде за организовање такмичења само од оних
земаља чије су владе ратификовале, прихватиле, одобриле или пристале на УНЕСKО
конвенцију, као и њихов национални олимпијски комитет, национални параолимпијски
комитет и национална антидопинг организација.
20.6.7 Да промовише едукацију о антидопингу.
20.6.8 Да сарађује са релевантним националним организацијама и агенцијама и другим
антидопинг организацијама
Одређене су додатне улоге и одговорности Светске антидопинг организације, и то у члану:
20.7.2 Да надгледа примену Кодекса од стране потписника.
20.7.4 Да издаје реакредитацију лабораторијама које врше анализу узорака или одобрење
другим лабораторијама да врше анализу узорака.
20.7.7 Да осмисли и спроведе делотворан програм независног посматраца.
20.7.8 Да сарађује са релевантним националним и међународним организацијама и
агенцијама и другим антидопинг организацијама, укључујући али не ограничавајући се само
на, олакшавање истраживања и испитивања.
ЧЛАН 22 - УЛОГА ВЛАДА
Прецизиране су обавезе влада по питању потписивања и ратификације УНЕСКО конвенције:
Свака влада може своје прихватање Кодекса да потврди потписивањем Копенхагенске
декларације о антидопингу у спорту од 3. марта 2003. године и ратификовањем,
прихватањем, одобравањем или пристајањем на УНЕСКО конвенцију. У следећим
члановима изнета су очекивања потписника Кодекса:
22.1 Свака влада ће предузети све акције и мере неопходне за примену УНЕСKО конвенције
Свака влада ће охрабрити све јавне службе или агенције да врше размену информација са
антидопинг организацијама, које би биле корисне у борби против допинга и где то не
представља повреду закона.
22.2 Свака влада ће поштовати арбитражу суда у Лозани, као преферирани начин решавања
спорова везаних за допинг
22.3 Сви други облици учешћа влада у борби против допинга биће усклађени са Кодексом.
22.4 Владе треба да испуне наведено у овом члану до 1. јануара 2010. године
22.5 Пропуштање владе да потпише, прихвати, одобри или пристане на УНЕСKО конвенцију
до 1. јануара 2010. године или да се усагласи са УНЕСKО конвенцијом, резултираће
124
забраном да понуде организовање такмичења, као што је и наведено у члану 20.1.8
(међународни олимпијски комитет), 20.3.10 (међународна федерација) и 20.6.6 (организатори
великих такмичења), као и додатним последицама, например: губљење права на просторије и
позиције унутар WАDА-е, забрана или неприхватање било какве кандидатуре за било које
међународно такмичење у земљи, отказивање међународних такмичења, симболичне
последице и друге последице из олимпијске повеље.
Већина влада не могу бити део, или бити обавезане, приватним невладиним инструментима,
као што је Кодекс. Због тога, од влада се не захтева да буду потписнице Кодекса, него да
потпишу Копенхагенску декларацију и ратификују, прихвате, одобре и пристану на
УНЕСKО конвенцију. Иако механизми прихватања могу да се разликују, напор уложен у
борбу против допинга кроз усклађен и хармонизован програм који се огледа у Кодексу
представља заједнички напор спортског покрета и влада.
ЧЛАН 23 - ПРИХВАТАЊЕ, ПОШТОВАЊЕ И ИЗМЕНЕ
Прецизирани су чланови Кодекса који морају бити имплентирани од стране потписница, без
значајних промена (дозвољене су промена које не мењају суштину, као што су оне које се
односе на назив организације, спорт, бројеви одељака и слично.):
Члан 1 (Дефиниција допинга)
Члан 2 (Повреда антидопинг правила)
Члан 3 (Доказ допинга)
Члан 4.2.2 (Наведене супстанце)
Члан 4.3.3 (Одлучивање WАDА-е о листи забрањених супстанци)
Члан 7.6 (Повлачење из спорта)
Члан 9 (Аутоматска дисквалификација појединачних резултата)
Члан 10 (Санкција за појединце)
Члан 11 (Последице по тимове)
Члан 13 (Жалбе) са изузетком од 13.2.2 и 13.5
Члан 15.4 (Узајамно признавање)
Члан 17 (Статут ограничења)
Члан 24 (Тумачење Кодекса)
Дефиниције
Никакве одредбе које би мењале смисао набројаних чланова, не могу бити додате у
правилима потписника.
Додата су објашњења и прецизније регулисана обавеза прихватања Кодкеса.
ЧЛАН 24 - ТУМАЧЕЊЕ КОДЕКСА
Истакнуто је да у случају сукоба између Кодекса и међународних стандарда и правила
антидопинг организације која је прихватила Кодекс, Кодекс има предност.
ЧЛАН 25 - ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ
Додат је нови члан који садржи прелазне одредбе и регулише примену Измена Кодекса из
2007 од 1. јануара 2009, немогућност ретроактивне примене осим у случају примене
принципа Lex Mitior, примена на одлуке донете пре Измена Кодекса, примена на специфичне
повреде пре доношења Кодексам као и додатне допуне Кодекса.
125
ДЕФИНИЦИЈЕ
Поред неких које су проширене или избачене додате су дефиниције:
АДАМС: веб база података чије је име скраћеница за Антидопинг административни систем
за управљање. Ова база података служи за унос, чување, размену и обавештавање, и
дизајнирана је тако да помогне учесницима и Светској антидопинг агенцији у њиховим
антидопинг активностима, а да у исто време заштити приватност података у складу са
Законом.
Атипични налаз: Извештај из лабораторије или другог, од стране Светске антидопинг
агенције, акредитованог тела, да се захтева даља истрага, као што је предвиђено
међународним стандардом за лабораторије и повезану техничку документацију, пре
одлучивања да ли је у питању неповољни аналитички налаз.
Индивидуални спорт: Спорт који није тимски.
Трајање спортског догађаја: Време између почетка и краја спортског догађаја, успостављено
од организатора спортског догађаја.
УНЕСКО конвенција: Међународна конвенција против допинга у спорту, усвојена на 33.
заседању УНЕСКО генералне конференције, 19. октобра 2005. године, укључујући и све
амандмане усвојене од стране чланица Конвенције и на конференцијама потписника
Међународне конвенције приотив допинга у спорту.
Значајна помоћ: У сврхе из члана 10.5.3, особа која пружа значајну помоћ мора: (1) потпуно
обелоданити у писаној изјави све информације које поседује у вези са повредом антидопинг
правила и (2) потпуно сарађивати са истрагом и пресуђивањем било ког случаја који се тиче
те информације, укључујући на пример, сведочење на претресу, уколико то захтева
антидопинг организација или орган за претрес. Даље, информација која је пружена мора
бити веродостојна и мора се односити на битне делове случаја који се покреће, или уколико
случај није покренут, да обезбеди додатну основу за покретање случаја.
У овом извештају је дат у сврхе основног информисања о променама. За детаљне промене
погледати два поменута пдф документа.
126
ИСПИТИВАЊЕ ХЕМАТОЛОШКОГ СТАТУСА КОД СПОРТИСТА
Аутор: др Виолета Допсај, Клинички центар Србије, Универзитет у Београду,
Фармацеутски факултет
Кључне речи: Спортисти, истраживање хематолошког статуса, крвна слика, гвожђе,
анемија, исхрана
Под термином “крвна слика” данас се подразумева одређивање основних
хематолошких параметара на хематолошком анализатору, а обухвата еритроците, леукоците
и тромбоците. На хематолошким анализаторима могуће је поред броја ћелија одредити и
индексе који описују њихову морфологију (MCV, MCH, MCHC, RDW, MPV, PDV, и тд.).
“Комплетна крвна слика” обухвата и диференцијацију леукоцита, тј леукоцитарну формулу,
која говори о расподели субпопулација леукоцита. Контрола хематолошког статуса
спортисте мора бити део рутинских здравствених прегледа а налаз леукоцитозе, леукопеније,
тромбоцитозе, тромбоцитопеније, анемије, полицитемије, или неког другог поремећаја
захтева консултацију клиничког лекара, хематолога.
Спортска хематологија, као област спортске медицине, веома је напредовала у
протеклих 20 година издвојивши се као субспецијалност. Разлог за то је посебно у вези са
великим интересовањем за појаву анемије код спортиста. Многе студије су показале да је
појава анемија чешћа код спортиста у односу на неспортисте али термин “спортска анемија”
још увек нема јасно дефинисано значење. Многи аутори користе овај израз да би описали
било који тип анемије код спортиста, док га други користе за објашњење једног или свих
субтипова анемија које су карактеристичне за спортисте. Да би се направила правилна
процена постојања анемије код спортиста морају се размотрити сви узроци који до ње могу
довести. С једне стране постоје стања која су директна последица вежбања (хемолиза,
губитак гвожђа путем зноја), али и стања независна од спортске активности.
Хомеостаза гвожђа
Гвожђе је неопходан елемент за скоро све живе организме. Оно је кључна
функционална компонента молекула за транспорт кисеоника (нпр. хемоглобина и
миоглобина), многих ензима који преносе електроне (нпр. цитохроми, рибонуклеотид
редуктаза и ензими везани за слободне радикале), а потребно је и за продукцију различитих
метаболичких интермедијера и за одбрану организма. Са друге стране, вишак слободног
гвожђа подстиче стварање штетних кисеоничних радикала који нападају челијске липиде,
протеине и нуклеинске киселине. Зато је хомеостаза гвожђа у организму битан услов за
здравље људи. Нормално се из хране апсорбује мало гвожђа, количине које се екскретују
путем зноја, урина, ексфолијацијом ентероцита, менструалним крварењем и др. су незнатне,
тако да велики део укупног гвожђа непрекидно кружи у организму. Гвожђе које се апсорбује
представља само део гвожђа потребног за синтезу хема. Највећи део, 20-25 mg дневно, се
добија разградњом остарелих еритроцита помоћу ткивних макрофага. На овај начин,
ретикулоендотелни систем континуирано рециркуларно користи гвожђе из остарелих
еритроцита, за стварање нових. Из овог циклуса, само мала количина гвожђа се одваја за
изградњу других структура са гвожђем.
У организму гвожђе се налази као: функционално, транспортно и депоновано.
Највећи део, око 80% гвожђа у телу је садржано у функционалним компонентама, у форми
циркулишућег хемоглобина (65 %), миоглобина (10 %) и ензима (око 5 %). Главне последице
дефицијенције гвожђа су узроковане трошењем управо ових функционалних компоненти.
Гвожђе у организму може бити присутно у два облика: као Fe (II) – редукована и Fe (III) оксидована форма, што је основа многих метаболичких функција, посебно хемензима
укључених у транспортне системе електрона као што су цитохроми a,b и c. Остали ензими
127
који захтевају гвожђе су: цитохром P-450, NADH-дехидрогеназе, ксантин оксидазе, каталазе.
Гвожђе које није део хема је есенцијално за функцију рибонуклеотид редуктазе у синтези
ДНК, за ћелијску диференцијацију и за Кребсов циклус. Део који није одмах потребан се
складишти у ретикулоендотелном систему јетре, слезине и костне сржи у виду протеинских
комплекса, феритина и хемосидерина.
Депоновани део гвожђа представља 15 до 20 % укупне количине у организму. Овај
депоновани део смањује потенцијалну токсичност вишка гвожђа и служи као резерва из које
гвожђе, изгубљено кроз функционалне делове, бива надокнађено. Депоновани и
функционални делови су повезани помоћу малих транспортних облика, највише у форми
трансферина. Веома мала количина телесног гвожђа (0-2%) је доступна у циркулацији за
тренутно коришћење од стране еритроцита и ограничена је концентрацијом транспортних
протеина.
Дневне потребе за гвожђем износе просечно 1,7 mg на дан и зависе од пола, узраста и
физиолошког статуса. Садржај гвожђа у људском организму је 50 mg по килограму телесне
масе код мушкараца и 40 mg по килограму телесне масе код жена. Ова разлика је условљена
мањом количином резервног гвожђа, нижом концентрацијом хемоглобина у крви жена и
мањим васкуларним волуменом у односу на мушкарце.
Хемско гвожђе (Fe-протопорфирин) налази се у месу, док се нехемско гвожђе (феро
или фери једињења) налази у намирницама биљног порекла. Путем исхране, преко меса,
житарица и поврћа се дневно унесе око 10-20 mg гвожђа, од чега се апсорбује само 5-10%,
значи око 1 mg. Унос од 1 mg дневно је довољан за мушкарце и постменопаузалне жене. У
свом репродуктивном периоду жене захтевају и до 2 mg гвожђа по дану, због крвављења у
менструалном циклусу. У свим случајевима повећаних потреба за гвожђем повећава се
ефикасност апсорпције гвожђа из хране, различитим механизмима у којима најчешће
посредују ћелије интестиналне мукозе, а у циљу одржавања равнотеже између апсорпције и
телесних губитака.
Апсорпција гвожђа
Апсорпција гвожђа у интестинуму регулисана је са два механизма: (1) физиолошким
регулаторним механизмима и (2) локалним факторима у гастроинтестиналном тракту.
Физиолошки регулаторни механизми зависе од постојећих телесних депоа гвожђа, промета
гвожђа, хипоксије, постојања поремећаја хемохроматозе и анемије. Локални фактори у
гастроинтестиналном тракту су: интралуминални (хемијски облик гвожђа, pH средине,
комплексирање и преципитација) и мукозни (анатомски фактори, интестинална
покретљивост, мукозно гвожђе). Секреција гастричне киселине у комбинацији са
редукујућим агенсима, као што је аскорбинска киселина, раствара нехемско гвожђе и
доприноси апсорпцији. Састојци хране могу да помогну у одржавању растворљивости
неорганског гвожђа, као нпр. аминокиселине и витамин C, или да инхибирају апсорпцију
формирајући нерастворне комплексе, што чине танини (из чаја), фосфати (из јаја, сира и
млека) и оксалати и фитати (из биљака). Биорасположивост гвожђа из намирница биљног
порекла је знатно мања него из меса и износи 2-20 %.
Транспорт гвожђа
У организму се између места апсорпције, депоновања и коришћења, гвожђе
транспортује као трансферин. Трансферин представља комплекс тровалентног гвожђа и
апотрансферина. Апотрансферин се примарно синтетише у јетри и то пропорционално
телесном статусу гвожђа те као такав представља један од маркера овог статуса у организму.
Код обољења јетре, синтеза може бити редукована без обзира на статус гвожђа. У зависности
од тога колико је гвожђа у одређеном тренутку везано за трансферин у плазми говоримо о
засићености трансферина. Нормално је само трећина трансферина засићена гвожђем, па
постоји значајан резервни капацитет за везивање гвожђа који се зове UIBC (unsaturated iron
binding capacity). Поред њега постоји и TIBC (total iron binding capacity) који говори о
128
максималној количини гвожђа коју трансферин, може да веже. Обзиром да вредности оба
параметра варирају у зависности од метаболизма гвожђа, они такође представљају маркере
статуса овог елемента у организму. Трансферин, као транспортни облик гвожђа, представља
спону депо и функционалног облика гвожђа. Трансферин углавном преноси гвожђе од ћелија
ретикулоендотелног система, паранхимских ћелија и коштане сржи до ћелија које поседују
трансферинске рецепторе и користе гвожђе за синтезу одређених једињења.
Депоновање гвожђа
Гвожђе се у ткивима депонује у облику феритина и хемосидерина. Феритин је главни
депо-облик гвожђа у организму, присутан је у свим ћелијама и представља лако
мобилизирајући облик који може брзо да веже или ослободи гвожђе у зависности од
тренутних потреба организма. Ћелије ослобађају малу количину феритина у системску
циркулацију и концентрација феритина у серуму директно је пропорционална садржају
феритина у ћелији.
Хемосидерин је нерастворни комплексни дериват феритина, делимично
депротеинизиран и агрегиран. Садржај гвожђа у хемосидерину је већи у односу на садржај у
феритину, али је зато мобилизација гвожђа много спорија. Приближно трећина телесних
резерви гвожђа је депонована у јетри, једна трећина у коштаној сржи, а остатак у слезини и
другим ткивима.
Излучивање гвожђа
Гвожђе се из организма излучује путем црева (десквамацијом епителних ћелија
интестинума), урином и знојем. Главни пут елиминације гвожђа је ексфолијација ћелија
интестиналне мукозе, и губитак зависи од садржаја феритина у њима. Процес излучивања
гвожђа није контролисан. Укупан дневни губитак гвожђа је око 1 mg, што значи да су
ресорпција и излучивање у равнотежи.
Регулација хомеостазе гвожђа
Организам строго чува своје гвожђе и обзиром на значај гвожђа у многим биолошким
процесима регулација хомеостазе гвожђа се остварује сложеним механизмима на нивоу
ћелије и системски. Регулација хомеостазе гвожђа се остварује пре свега на нивоу
апсорпције, а новија истраживања указују да јетра има централну улогу због синтезе
регулаторних протеина. До промена у нивоу апсорпције гвожђа и његове расподеле у
ткивима долази код: поремећеног нивоа (оптерећења гвожђем и анемије), повећане
еритропоезе, хипоксије и инфламације. Организам реагује на ове промене тако што се
апсорпција и расположивост гвожђа повећава код анемије, повећане еритропоезе и
хипоксије, а смањује код оптерећења гвожђем и инфламације.
ФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ НА ПОЈАВУ АНЕМИЈЕ КОД СПОРТИСТА
Код спортиста који свакодневно тренирају, често се може наћи снижен хемоглобин у
крви (<130g/L мушкарци и <120 g/L жене), заједно са сниженим хематокритом и сниженим
феритином. Ниско серумско гвожђе код спортиста, може бити последица механичке
хемолизе, интестиналног крварења, хематурије, појачаног знојења, смањеног уноса гвожђа
или слабе интестиналне апсорпције. Све ово може довести до смањене оксигенације ткива и
снижене активности мишићних ензима, што може довести до опадања радне способности
спортиста.
Дилуциона псеудоанемија
Дилуциона псеудоанемија, као последица експанзије волумена плазме, је најчешћи
тип анемије код спортиста. Сматра се да је то анемија у којој се концентрација хемоглобина
129
налази испод доње границе референтног интервала, док се депои гвожђа у организму налазе
у границама нормале. Међутим, већина истраживања је показала да је маса еритроцита
уствари непромењена или чак увећана, а не смањена као што је у случај у већине правих
анемија. Концентрација хемоглобина је ниска због процентуално веће експанзије волумена
плазме у односу на увећање масе еритроцита. Повећање запремине плазме може бити и 6-25
% у односу на базни ниво, а јавља се у току 3 h након вежбања. Степен експанзије волумена
је у корелацији са дужином и интензитетом вежбања, тако да се код спортиста који имају
тешке тренинге где се ради на повећању физичке издржљивости, јавља и већа експанзија
волумена плазме. Ове промене се задржавају 3 до 5 дана након прекида тренинга. Тачан
механизам овог компензаторног повећања волумена плазме није у потпуности разјашњен,
али највероватније је да су укључени ренин, алдостерон, вазопресин, као и повећана синтеза
албумина у јетри.
Многи аутори сматрају да је овај феномен позитивна адаптација организма на
вежбање, зато што се смањењем вискозитета крви омогућује ефикаснији срчани рад упркос
смањеној концентрацији хемоглобина, а самим тим и боље снабдевање организма
кисеоником. Међутим, други сматрају да овај феномен није пожељан, већ штетан, и да га
треба посматрати једноставно као споредни ефекат вежбања.
Дилуциона псеудоанемија, сама за себе, може у најгорем случају, изазвати благу
анемију (Hb<130 g/L код мушкараца и <120 g/L код жена) и не би требало да утиче на MCV,
концентрацију феритина или хаптоглобина. Не треба је повезивати са било којим другим
симптомима, а након 3 до 5 дана од престанка тренинга хемоглобин би требало да се
врати на нормалу.
Хематурија
Вежбање може да изазове хематурију. Хематурија је забележена у 17 до 90 % тркача
који су испитивани након маратона. Поновљеном анализом урина након 24-72 h није
доказана хематурија. Ако су тренинзи интензивни и чести, привремено снижење
хемоглобина може да постане трајно и код спортиста се може развити анемија са или без
обојености урина. Узроци хематурије се могу категоризовати на основу места повреде
(бубрег или мокраћна бешика) као и на основу врсте спортске активности: контактни и
неконтактни спортови, фудбал или бокс насупрот трчања или скакања.
Постоји више објашњења за потенцијални узрок хематурије: “footstrike” хемолиза,
ренална исхемија, хипоксично оштећење бубрега и/или бешике, коришћење нестероидних
антиинфламаторних лекова, дехидратација, повишена телесна температура, миоглобинурија,
оштећење мишићног ткива, пероксидација еритроцита. Проток крви кроз бубреге и
гломеруларна филтрација су смањени пропорционално дужини трајања и интензитету
вежбања, а такође и као последица дехидратације. Ово смањење се јавља услед
вазоконстрикције реналних крвних судова да би се крв усмерила ка скелетним мишићима.
Као резултат овог преусмеравања тока крви јавља се хипоксично оштећење нефрона са
последичним повећањем гломеруларне пропустљивости и еритроцити се појављују у урину.
Спортисти са доказаном хематуријом могу наставити са тренинзима, али их треба упозорити
да одржавају адекватну хидратацију тиме што ће уносити веће количине течности у
организам.
Хемолиза
Интраваскуларна хемолиза изазвана вежбањем је први пут документована 1881. г.
Флеицхер је описао војника код кога су се, у више наврата, јављали напади хемоглобинурије
након марширања. Од тог првог извештаја, у бројним студијама и експериментима
документован је различит степен интраваскуларне хемолизе код многих спортиста. Изгледа
да врхунски тркачи имају највеће педиспозиције за ту појаву, али је хемолиза забележена и
код пливача, триатлонаца.
130
Појава хемолизе повезана је с интензитетом вежбања, а одређени степен хемолизе
се може наћи практично код свих врхунских тркача након интензивног тренинга. Клинички
значајна хемолиза код које се јавља хемоглобинурија, па и анемија, је ретка и среће се у
појединачним случајевима. Учесталост хемолизе је такође у позитивној корелацији са
степеном биомеханичког притиска на стопала тркача. Етиологија ове интраваскуларне хемолизе, као што је већ наведено, повезана је са механичком траумом везаном за трчање, па
отуда и појава израза “footstrike” хемолиза.
С друге стране, хемолиза може да се повеже и са неким другим нетрауматским
факторима. Тако, повишена температура може да доведе до деструкције еритроцита,
нарочито старијих (мањих) еритроцита и тзв. тркачке макроцитозе због селективне деструкције старијих еритроцита. Вежбање, само по себи, може да доведе и до морфолошких промена еритроцита и појаве анизоцитозе, поикилоцитозе и стоматоцитозе. Клинички доказ овог
синдрома захтева одређивање серумског хаптоглобина, слободног хемоглобина у плазми, као
и присуство хемоглобинурије. Код спортиста се обично налази низак серумски хаптоглобин,
неколико сати до неколико дана након тренинга, али у већини случајева овај налаз није
клинички значајан. Хемолиза, у степену који је потребан да дође до појаве анемије или хемоглобинурије, је ретка.
Време лабораторијског тестирања је од великог значаја када постоји сумња на клинички значајну хемолизу. Узорак крви и урина треба узети неколико сати након уобичајеног
спортског тренинга. Ако се докаже клинички значајна хемолиза, потребно је искључити
друге могуће узроке хемолизе, невезане за вежбање (на пр. наследни дефект на мембрани
еритроцита). Тек када се искључе сви остали могући узроци хемолизе, може се дијагностикована хемолиза прогласити за спортску хемолизу. Третман спортске хемолизе укључује
низ мера за смањење притиска на стопалима (промена обуће, стила трчања или промена
самог терена-подлоге на којој се одвија тренинг).
Гастроинтестинално крварење
Велики број студија бавио се испитивањем гастроинтестиналног крварења код
спортиста. Код здравих добровољаца, који у стању мировања нису имали никакву патологију
GIT -а, јављало се гастроинтестинално крварење након исцрпљујућих тренинга трчања или
након маратона. Крварење је углавном потицало из горњих делова интестиналног тракта а
количина изгубљене крви износила је до неколико mL по дану. Фреквенца појаве крварења
код тркача креће се од 8 до 83 % у зависности од истраживања, а изгледа да је повезана са
интензитетом вежбања, дужином стазе и степеном дехидратације. Ипак, праве патолошке
манифестације су ретке. С друге стране, крваве дијареје су чешће и јављају се код 1-2 % испитиваних тркача. GIT крварење се појављивало и без клиничких манифестација као што су
абдоминални бол или дијареја. Окултна крварења су одговорна за губитак 1-7 mL крви дневно што одговара губитку 0,5-2 mg гвожђа дневно и 1-3 mg хемоглобина по граму столице.
Разултати већег броја студија показују да GIT крварења након исцрпљујућег вежбања не
трају дуже од 72h. Ипак, дневни губитак од 7-10 mL крви је довољан да доведе до
негативног баланса гвожђа.
Фактори одговорни за GIT крварење укључују привремену исхемију гастроинтестиналног тракта, која је повезана са дужином и интензитетом вежбања, секрецијом HCl
услед стреса проузрокованог вежбањем, са шоком који доживљава организам, као и са узимањем антиинфламаторних лекова или аспирина због мускулоскелетних проблема. Повреде
GIT -а су реверзибилне и манифестују се као привремена исхемија: мукоза је ружичаста са
дисеминованим улцерацијама и жлезданом некрозом, повећана је гастрична секреција и
редукована је густина полисахаридног слоја који штити зидове GIT -а. Код око 85 % испитиваних спортиста нађен је позитиван тест на окултно крварење у столици након маратона.
131
Знојење
Садржај гвожђа у зноју варира у зависности од тога са ког дела тела је узет узорак, а
такође и од особе до особе. Показано је да је концентрација гвожђа виша на почетку продукције зноја него у каснијим фазама трчања на дуге стазе. Зној, ослобођен из десквамованих
ћелија, садржи у просеку 300-400 μg Fe/L. Количина створеног зноја може да достигне 2-3
L/h и више током продужених вежби, при температури изнад 10oC. То значи да у тим условима дневни губитак гвожђа износи 1-2 mg што је приближно количини апсорбованог гвожђа из унете хране. Повећана елиминација гвожђа заједно са интестиналном малапсорпцијом
може бити објашњење за субоптимални статус гвожђа нађен код тркача на дуге стазе који
тренирају изузетно напорно.
Менструација
Дефицијенција гвожђа се чешће јавља код жена спортиста (20-47 % канадских и америчких спортисткиња има вредности феритина испод 12 μg/L у поређењу са 2-13 % мушкараца). Губитак гвожђа је много већи током менструалног циклуса (0.5-0.6 mg/dan) јер се, у
просеку, у току једног циклуса изгуби 30mL крви. Дефицијенција гвожђа је готово неизбежна код тешког менструалног крварења (60mL) и/или када циклус траје дуже од 5 дана.
Исхрана
Дефицијенција гвожђа услед неадекватног уноса храном се јавља чешће код спортиста у поређењу са целокупном популацијом. Доказано је да велики број спортиста има
неку врсту поремећаја у исхрани, а значајан проценат њих су и вегетеријанци. Спортисти
који се баве дисциплинама које захтевају рестрикцију тежине (гимнастичари, рвачи, тркачи
на дуге стазе) су више од других склони појави нутриционе анемије.
Утицај тренинга
Тренинг, сам по себи, може бити узрок промена у резерви гвожђа. Концентрација
феритина код неких спортиста опада или се повећава тако брзо да је ту појаву немогуће приписати само хемолизи, крварењу или знојењу. Доказано је да серумско гвожђе и сатурација
трансферина варирају у фазама замора и оптерећења тренингом. Када се тренинг појачава,
трансферин постаје засићен и ограничава ослобађање гвожђа из мукозних ћелија интестинума. Насупрот томе, ослобађање гвожђа је олакшано нижим степеном сатурације трансферина. Због тога се ефикасност суплементације гвожђа доводи у питање током тешких тренинга и пратећег великог замора. Улога адекватног одмора након тренинга је од великог
значаја у третману спортске анемије.
Функционалне последице анемичних стања код спортиста
Дефицијенција гвожђа, са или без анемије, је честа појава код неспортиста, а
нутрициона дефицијенција је у SAD -у са највећом преваленцом. У великом броју студија,
дефицијенција гвожђа се јавља код приближно 20% жена које имају менструални циклус, 5-6
% жена у постменопаузи и код 1-4 % мушкараца. Дефицијенција гвожђа са анемијом је ређа
појава и јавља се код 1-3 % целокупне популације.
Више студија је показало да спортисти имају високу преваленцу дефицијенције гвожђа и то до 82 % код жена спортиста (феритин < 25 μg/L). И поред тога, учесталост појаве
анемије услед дефицијенције гвожђа код спортиста је ниска у свим истраживањима (до 3 %),
што одговара општој популацији.
Стање анемије дефинисано је са два критеријума:
смањење депоа гвожђа (снижен феритин)
снижење концентрације хемоглобина
Снижена концентрација феритина у серуму без пада концентрације хемоглобина указује
на анемично стање, али ако залихе гвожђа наставе да се троше без надокнаде врло брзо може
доћи до појаве анемије. Функционална последица истрошених залиха гвожђа је анемија.
132
Анемија отежава транспорт O2 и CO2 у организму и ограничава радни капацитет. Одговорна
је за појаву умора, слабости, вртоглавице и појачане осетљивости на хладноћу. Кардиоваскуларна адаптација организма на анемију (убрзан рад срца и повлачење течности из ткива
компензују хипоксемију) маскира већину проблема ако постоји адекватан одмор након
тренинга. Током вежбања, када су енергетски захтеви организма максимални, први симптом анемије је опадање нивоа физичких способности или стагнација у форми без обзира
на уложен напор. Пад нивоа физичких способности (спортске форме) је пропорционалан
снижењу концентрације хемоглобина (снижење концентрације 1-2 г/100 mL изазива пад за
20%). Ниска концентрација хемоглобина може довести и до смањења интелектуалних
способности. Анемично стање праћено сниженим феритином без сниженог хемоглобина, без
видљивих клиничких знакова анемије, може довести до клиничких манифестација као што су
мишићна и хормонална дисфункција и смањена отпорност организма на инфекције.
Треба истаћи да дефицијенцију гвожђа код спортиста не треба посматрати само у
контексту спортског тренинга већ најпре треба размотрити друге могуће губитке гвожђа.
Лабораторијска процена дефицијенције гвожђа и анемије
Осећај умора и пад физичке припремљености представљају типичне клиничке
симптоме дефицијенције гвожђа код спортиста. Лабораторијска процена дефицијенције гвожђа укључује комплетну крвну слику, серумско гвожђе, тотални капацитет везивања гвожђа (TIBCS) и феритин.
Препоруке за превенцију и лечење дефицијенције гвожђа код спортиста
Смањење залиха гвожђа у организму се природним путем може спречити комбинацијом балансиране исхране и добро планираних тренинга што подразумева да тренинзи
највећег интензитета морају бити праћени адекватним периодима одмора.
Исхрана
Количина гвожђа у организму је примарно контролисана регулацијом процеса
апсорпције. Интестинална мукоза апсорбује 10 до 15 % гвожђа унетог путем хране. Дневни
губитак гвожђа је мањи од 2 mg код мушкараца и 2-3 mg код жена. То значи да би нормалан
дневни унос гвожђа требало да буде 10 до 23 mg за мушкарце и жене. Најбољи извор гвожђа
је храна која садржи хемско гвожђе: црвено месо, џигерица, бубрези, срце. Гвожђе у овом
облику се боље апсорбује од осталих облика, у неким случајевима чак и до 23 %. Утврђено је
да дневни унос од 2 g протеина животињског порекла по килограму телесне масе, спречава
већи дефицит гвожђа. Нехемско гвожђе се у великим количинама налази у грашку, орасима,
хлебу, цереалијама, лиснатом поврћу, јајима и вину. Интестинална апсорпција овог облика
гвожђа је мања (3-8%), али је олакшана у присуству витамина C, пилећег меса и рибе. Апсорпцију нехемског гвожђа инхибирају калцијум, фосфат, полифеноли (присутни у чају) и антациди. Исхрана богата влакнима такође смањује количину гвожђа доступног за апсорпцију.
Просечна исхрана садржи 5-6 mg гвожђа на 4000 kJ енергетске вредности, што значи
да је веома тешко обновити залихе гвожђа, поготово код жена чије су дневне потребе изнад
20 mg. У пубертету је такође повећана потреба за гвожђем због раста, што се просечним
уносом не задовољава.
У неким спортовима, као што су гимнастика, маратонско трчање или балет, спортисти
практикују смањен унос хране ради снижења или одржавања телесне масе што директно
води повећању ризика од недовољног уноса гвожђа, а самим тим и могућности појаве
дефицијенције и анемије.
133
Суплементација гвожђа
Особама са повећаним ризиком од појаве анемије услед дефицијенције гвожђа
(серумски феритин испод 20 μg/L и степен сатурације трансферина испод 16 %) препоручује
се узимање препарата гвожђа per os (100 mg феро-сулфата дневно, 20 дана месечно, од чега
се у просеку апсорбује 10-20%). Препоручене cut-off вредности за феритин за спортисте
нешто су више и износе 30 μg/L за жене и 40 μg/L за мушкарце. Спортистима са нормалним
вредностима феритина се не препоручује суплементација гвожђа. Третман треба да спречи
даље смањење депоа гвожђа и појаву праве анемије и/или физичке астеније. Ефективност
третмана се процењује на основу клиничких параметара (побољшање спортске форме и губитак астеније) и лабораторијских критеријума (повећање концентрације феритина и хемоглобина).
Проценат спортиста који узимају препарате гвожђа дуже од шест месеци је веома
висок, (по неким ауторима чак до 94%). Суплементацију гвожђа без супервизије лекара
треба избегавати, с обзиром да су повећане количине гвожђа хепатотоксичне, а високе
концентрације феритина (изнад 200 μg/L) повећавају ризик од појаве коронарних обољења.
Интрамускуларне ињекције гвожђа такође могу бити опасне због могуће анафилактичке
реакције, а у комбинацији са оралним препаратима, могу бити и фаталне.
Уместо закључка
Интензитет физичких активности је често у вези са смањеним залихама гвожђа у
организму, тј. смањеном концентрацијом серумског феритина. То наводи на закључак да су
врхунски спортисти, који свакодневно имају исцрпљујуће тренинге, можда више склони појави анемије услед дефицијенције гвожђа у поређењу са остатком популације. Правовремени
лабораторијски налаз снижене концентрације феритина у серуму код спортиста и превентивна суплементација гвожђа може спречити појаву анемије и допринети побољшању физичке припремљености врхунских спортиста, као и омогућити постизање бољих резултата на
такмичењима.
У нормалним условима извођења тренинга и исхране спортисте, без знакова инфекције, све док је концентрација феритина у серуму изнад 20-30 μg/L, а степен сатурације
трансферина изнад 16 %, суплементација гвожђа није неопходна. Суплементација гвожђа се
препоручује када су вредности феритина и степен сатурације трансферина испод ових
вредности, уз сталан надзор лекара.
Литература
1. Dopsaj V. (2002). Značaj solubilnog transferinskog receptora u laboratorijskoj dijagnostici statusa
gvožđa u organizmu. Arh farm., 3: 257-64.
2. Dopsaj, V., Dopsaj, M., Šumarac, Z. (2005). Iron status in top young waterpolo players during
intensive training, Book of Abstracts European College of Sport Science, Belgrade, 13–16 July
2005, pp. 351.
3. Dopsaj, V., Spasojević-Kalimanovska, V., Marisavljević, D., Terzić, B., Memon, L. (2006). Osnove
laboratorijske dijagnostike i lečenja anemije. Farmaceutski fakultet: Univerzitet u Beogradu.
4. Dopsaj, V., Dopsaj, M., Sumarac, Z., Novakovic, N., Jovičić, S. (2006). Iron status parameters of
elite young water polo players after the competition seasons, Portugese Journal of Sport Sciences,
6(1): 81.
5. Dopsaj, V., Šumarac, Z., Novaković, N., Dopsaj, M. (2008). Determination of parameters of iron
status in evaluation of anemia in elite young Serbian water polo players. Serbian Journal of Sports
Sciences, 2(1-4): 91-99.
6. Martinovic, J., Dopsaj, V., Dopsaj, M., Nesic, G. (2008). Effects of specific training on oxidative
stress and antioxidant status and hematological parameters in elite female volleyball athletes, Rizos
Demetrios (Eds.) Book of Abstracts XVI Meeting of Balkan Clinical Laboratory Federation & 7th
Hellenic Congress of Clinical Chemistry (p. 98), 16-18 October 2008, Athens, Greece.
134
7. Petrović, M., Dopsaj, V., Rajić, M., Milojević, Z.. (2002). Laboratorijska hematologija. Grafika
Jureš, pp. 14-117.
8. Shasky, D. J., Green, G. A. (2000). Sports Haematology. Sports Med., 29 (1) 27-38.
9. Chatard, J-C., Mujika, I., Guy, C., Lacour, J-R. (1999). Anaemia and Iron Deficiency in Athletes,
Practical Recommendations for Treatment. Sports Med., 27 (4)‫ ׃‬229-240.
10. Wallach, J. (1998). Interpretation of diagnostic tests. Lippincott-Raven, pp. 169-213.
135
МОНИТОРИНГ ТРЕНИНГА КРОЗ ПУЛС И БРЗИНУ У РАЗЛИЧИТИМ ЗОНАМА
ИНТЕНЗИТЕТА У ЦИКЛИЧНИМ СПОРТОВИМА ТИПА ИЗДРЖЉИВОСТИ
Аутори: мр Небојша Илић, Селектор Веслачког савеза Србије; мр Жељко Рајковић,
Сарадник у настави на предмету Теорија и методика Веслања, Универзитет у Београду,
Факултет спорта и физичког васпитања
Кључне речи: Мониторинг тренинга, анализа, тестирање
Сажетак
Да би се успоставио мониторинг тренинга кроз пулс и брзину у спортовима снажне
издржљивости неопходно је прво урадити детаљну анализу такмичарске активности. Следи
тестирање и анализа стања такмичара, одређивање циља, планирање, реализација тренинга и
евалуација такмичарског наступа. Дефинисане су и основне законитости као и различити
начини у дефинисању зона интензитета, тактике на стази, као и мониторинга пулса и брзине.
Поред тога представљена су и ограничења наведене методе, најчешће предрасуде и могуће
грешке у интерпретацији резултата. Дефинисана област је описана примерима из врхунског
Веслања и примерима из кајака и кануа на мирним водама. Представљен је и предлог за
самостално сачињавање модела, стандарда и норми у оквирима спортова снажне
издржљивости. Наведене су институције које могу пружити помоћ тренерима у интерпретацији резултата. Приложен је и списак литературе из наведене области који заинтересованим
тренерима може да омогући самостално праћење и евалуацију тренинга наведеном методом.
Увод
По савременим схватањима, тренинг представља ментално и физичко оптерећење, услед кога
следи стресни одговор тј. адаптација. Организам се тренутно брани и привремено мења
услед наметнутих оптерећења. Мониторинг је систематска, стална и непрекидна процена
напретка пројекта током одређеног временског периода у односу на његова планирана
улагања, активности и исходе. Мониторинг подразумева повратну спрегу.
Да би се на прави начин приступило посматрању и активном праћењу тренинга неопходно је
да се испуне одређени услови. Први корак представља анализа такмичарске активности. У
односу на специфичност такмичарске активности периоди тренинга се деле на различите
циклусе, одређују се методе и средства тренинга, као и његов обим и интензитет. Следећи
корак је тестирање и анализа стања такмичара. Тестирања спортиста су неопходна због
информација о реакцијама спортиста на претходна оптерећења, као и због планирања
интензитета наредних оптерећења. Фаза одређивања такмичарског циља представља
предуслов правилном планирању. Аксиоми до којих се дошло многобројним итерацијама,
представљени су упоредним табелама где брзина чамца, темпо веслања и пулс кроз
различите зоне представљају основ за дозирање оптерећења у веслању. По наведеним
законитостима планирања тренинга веслање предњачи у односу на остале цикличне спортове
типа издржљивости, делом због своје дуге феноменолошке и такмичарске историје, делом
због свог дугогодишњег академског статуса. Упоредо су развијана и средства за мерење
брзине и темпа веслања у чамцу и пулса. Револуција минијатуризације такође је допринела
раном успостављању повратне спреге у тренингу веслача.
136
Анализа специфичне такмичарске активности
Веслање спада у спортове типа издржљивости, али и у категорију цикличних спортова јер се
кретање веслача заснива на понављању циклуса истоветних покрета. Специфичност веслања
се налази у чињеници да руковање веслом захтева формирање квалитетног динамичког
стереотипа како би механичка ефикасност била највећа. На основу тога се може тврдити да је
веслање техничка дисциплина. У веслању се, пре свега, испољава снага прегибача, руку
опружача трупа и опружача доњих екстремитета. У веслању мишићи доњих екстремитета,
трупа и раменог појаса раде приближно у једнаким цикличним периодима. Спортско веслање
се дели на римен и скул веслање. Римен веслање је веслање у коме сваки веслач има по једно
весло и држи га са две руке. У римен веслање спадају дисциплине: двојац без кормилара,
двојац са кормиларем, четверац без кормилара, четверац са кормиларем, и осмерац са
кормиларем. У скул веслању сваки веслач има по два весла и држи свако весло једном руком.
Дисциплине које спадају у скул веслање су скиф, дубл скул и четверац скул. Веслање је
спорт у којем се за остварење спортског резултата тражи удружење више вештина и
карактеристика (техника, издржљивост, ритам, баланс итд). Међутим, дужина веслачке трке
је 2000 m што временски траје између 5 и 7 минута. Ова чињеница има за последицу да само
особе одређене генетске предиспозиције имају могућности за постизање врхунских
спортских резултата у веслању.
Слика бр. 1 двојац без кормилара Стојић, Вишацки
Основни фактор који одређује специфичну радну способност код веслача у цикличном
режиму је адаптација мишића на издржљивост. Тренинг издржљивости не само да усавршава
способност достављања кисеоника већ подстиче измене у самим мишићима и економично
коришћење кисеоника, тако да контракциона и оксидациона својства лимитирају физичке
могућности веслача. У веслању је за постизање спортског резултата најбитнији аеробни
капацитет, затим техничка припремљеност и анаеробни капацитет, док веома малу резерву
представљају мотивација и тактика веслања трке. Врхунски резултати у веслачком спорту се
постижу средином треће деценије живота. Антропометријске карактеристике се налазе у уском
дијапазону и то телесна висина око 190 cm, а телесна маса око 85 kg. Већа телесна маса
веслачу даје предност, обзиром да се физички рад остварује преко кретања чамца кроз воду.
За време једне веслачке трке веслач изврши од 200 до 250 завеслаја.
У веслачком спорту постоје различити ставови о добијању енергије за 2000 m дугу такмичарску стазу. По неким ауторима 75 % енергије се добија из аеробног капацитета. Остали део
потребне енергије добија се из анаеробног капацитета и то највећи део из његовог гликолитичког дела. Други извори наводе да се 75 - 80 % енергије утрошене на веслачкој трци
надокнађује из чисто аеробних извора, док 25 - 20 % припада анаеробним изворима. Поједини аутори говоре о чак 83 % енергије добијене из аеробних извора, док су анаеробни распоређени тако да на алактатну компоненту отпада свега 2 %, а на лактатну компоненту 15 %.
137
Слика бр. 2 груба подела трке од 2000 m у 3 фазе
Тестирање и анализа стања такмичара
Информације о стању спортиста треба добити из што мањег броја тестирања, јер свако
тестирање представља својеврсни шок за организам. Постоје и схватања да су тестирања
максималним интензитетом посебно погубна и да делимично поништавају ефекте
дуготрајних тренинга.
Термин
Врста теста
Место
10 - 11.11.2006.
Тест 10 km + 2 km (вода)
Лабораторијско тестирање
Тест 8 km (ергометар)
лабораторијско тестирање
Тест 6 km (ергометар)
лабораторијско тестирање
Тест 2 x 6 km (вода) или
5 x 2500 m (ергометар)
лабораторијско тестирање
Београд
Тест 6 x 2000 m (вода)
лабораторијско тестирање
Београд
26 - 27.12.2006.
29 - 30.01.2007.
01 - 02.03.2007.
01 - 02.04.2007.
Број веслача
18 - 24
Београд
18 - 24
Београд
Београд (или
Београд +
Котор)
18 - 24
16 - 20
16 - 20
Табела бр. 1 Планирана тестирања Веслачке репрезентације Србије у сезони 2006/2007.
Из једне посете лабораторији могуће је добити информације о функционалним и моторичким
способностима и антропометријским карактеристикама веслача уз незаобилазне тестове на
веслачком ергометру. Уобичајено је да се веслачи свеобухватно тестирају, не више од четири
до пет пута годишње. Тестирањем на веслачком ергометру могуће је добити и информације о
тактици кроз праћење пролазних времена, али и о биомеханичким варијаблама завеслаја, као
и о кинематици веслања то јест о вредностима углова, транслаторних и угаоних брзина и
убрзања референтних тачака и сегмената тела веслача. Веома корисне су и информације о
телесном саставу спортиста као и резултати електромиографске анализе релевантних мишићних група. Тестови који се користе на веслачком ергометру су тест прогресивног оптерећења, тест 2000 m максималним интензитетом, тест 6000 m максималним интензитетом, 6
min all out test, wingate test, тест веслања 60 секунди максималним интензитетом, итд.
138
Слика бр. 3 и бр. 4 детаљи са тестирања функционалних способности и праћења кинематичких варијабли
Слика бр.5 и бр. 6 детаљи са тестирања на BIA апарату и EMG тестирања
Карика која често недостаје је фаза тумачења резултата после тестирања, као и одговарајуће
кориговање планова и програма тренинга услед правилног тумачења резултата теста.
Одређивање циља
Одређивање циља је веома осетљива фаза у процесу тренинга и такмичења. Поред
краткорочних циљева у микро и мезо циклусима најинтересантније је свакако постављање
такмичарских циљева за следећу такмичарску сезону. Најчешће се процењују резултат и
тренинг у минулој години, уз постављање за степеницу вишег циља у односу на претходни.
Наравно подразумева се детаљно познавање такмичара кога тренирамо и познавање у већој
мери његових највећих конкурената. Не ретко се циљеви одређују жељеним пласманом. На
тај начин се значајно занемарује утицај осталих учесника у такмичењу уз повећану дозу
значајности веровања у сам тренинг.
Победнички двојац без, у Пекингу Данкан Фри и Дру Џин и њихов тренер Kрис О Браeн су
имали сличне дилеме. Да ли циљ треба да буде златна медаља (потребно извеслано време)
или идеално извеслана трка (могуће извеслано време), или се та два правца ипак сусрећу у
једном заједничком.
Уколико се у одређивању циља крене правцем потребног извесланог времена можемо видети
да се више институција и реномираних веслачких стручњака већ дуже време баве тим
питањем. Анализом победничких чамаца у наведеној дисциплини можемо закључити да се
победничка времена крећу од 6 min 14 s до 6 min 53 секунде у периоду од 2001. до 2005.
године, када је израђиван план за Пекинг. Поред тога запажена су различита тактичка
испољавања при освајању златних медаља.
139
Табела бр. 2, Пролазна времена победничких посада 2-, на највећим такмичењима 2000. до 2005.
График бр. 1 Тактичко испољавање победничких посада 2-, на највећим такмичењима од 2000. до 2005.
Отежавајућу околност у тумачењу претходних наступа, као и у предвиђању наредних представља велики утицај временских прилика, температуре, ветра, дубине воде, конфигурације
обале итд... Зато и не чуди податак да је главна тема на конгресу Светске веслачке
федерације 2007. била временска прогноза за период Олимпијских игара у Пекингу 2008.
процењена на основу праћења временских прилика 50 так година у назад за тај регион.
У једној од својих бројних анализа Валериј Клешњев је испратио напредовање резултата у
веслању од 1836. до 2004. године. На основу криве резултата више врста чамаца закључује да
је пораст резултата пре 1900. године уследио постепеним побољшањем спортске опреме и
технике веслања. Период од 1900. до 1950 представља стабилан период по питању развоја
резултата. Док периоду од 1950. до 1980. припада брзи раст услед појаве нових метода
тренинга и пораста обима тренинга, периоду од 1980. до 1996. поново припада брзи раст
услед побољшања опреме и нових метода тренинга. Значајна промена наступа од 1996. на
овамо када услед побољшане допинг контроле долази до смањења најбољих резулата у
веслању.
140
График бр. 3, Дугорочни тренд развоја брзине чамца у веслању
Тумачења наведених победничких времена доводе до значајних разлика у прогнозама од
стране различитих институција и појединаца, па се из наредног графика може видети да су
Аустралијанци поставили превисоке циљеве за групне чамце док је реномирани Др Сванић
преценио брзину малих чамаца.
График бр. 4, Поређење прогноза за “златним временима“
Из свега наведеног Клешњев изводи закључак да се у процени “златних времена“ ипак
морамо руководити поред података и здравим разумом. Тренутно побољшање резултата се
креће у дијапазону од 0.5 – 0.8% годишње, то јест значајно мање од годишњег прираста од 2
- 2.5% у периоду 1950 - 1990. године. Различити чамци имају засебне законитости у трендовима прираста резултата. У анализи пролазних времена примећен је тренд значајног смањења процентуалног одступања на пролазима од 500 m. Стручњаци су закључили и да је најефикасније испољавање за 2008. годину двојца без + 2%, - 1.5%, - 1.5%, + 1% где се процентима изражавају разлике пролазних времена на 500 m у односу на просечно пролазно време
на 2000 m.
На основу свега наведеног искусни тренер О Браeн је поставио следеће циљеве за период
припрема од три године за Олимпијске игре, што одговара новим правилима формирања
макроциклуса и прилагођавања тренинга законитостима биологије и човековог ритма.
141
2006.
Циљеви нису статични и даље се мењају и развијају
Планирана је идеална трка са пролазима 1:30/1:33/1:33/1/32 = 6:08
Рад на техничкој перфекцији
Веровање у немогуће
Уживање у тренингу
Планирање и рад на идеалној трци и потребном времену за освајање злата
2007.
Тренинг за трку испод 6:00
Техничка перфекција
Планирани пласмани за 2 места боље од 2006. на великим такмичењима
Припреме, тренинг и такмичење у Европи и праћење конкурената
Постављање нових стандарда веслања у двојцу без
2008.
Веслање идеалне трке (трка 2007. је 80% у односу на планирану 2008.)
Планирани пролази 1:28/1:33/1:33/1:33 уз темпо 40/36/36/36 и укупно време 6:07
Идеална техника веслања
Физичке способности боље него икад
Наравно да искусни тренер није одао своје детаљне планове. Овом приликом се може рећи да
планови најуспешнијих посада представљају праву индустријску тајну и да су буџети
веслачких клубова неког од колеџа у Француској, Енглеској и САД већи неколико пута од
буџета нашег националног савеза. Овде се надовезује и питање тестирања различитих модела
чамаца који су веома скупи као и питање коштања једне златне медаље на Олимпијским
играма из веслања.
Планирање
Никола Стојић, наш најбољи веслач у последњих десетак година на целокупни тренинг у
току године утроши између 600 и 700 часова тренинга и за то време превесла између 4500 и
6000 km годишње.
сезона
Вода
Ергометар
Теретана
Трчање
(km)
(min)
(min)
(min)
1998/99
3263
1149
3370
5042
1999/00
3949
1421
1340
6208
2000/01
2369
3090
1595
4627
Табела бр. 3 Реализовани обим тренинга Николе Стојића
Фудбал
(min)
1000
995
215
Сува издржљивост
(min)
2944
2410
4690
Укупно
часова
616
686
585
Интернационални веслачи бивших социјалистичких земаља веслали су око 1500 часова да би
дошли у врхунску форму на најважнијим такмичењима и прелазили око 7000 - 9000 km
годишње. Просек елитних веслача западне Европе у то време био је око 700 - 900 сати и они
су прелазили 4500 - 6000 km годишње.
Програми веслачких тренинга се израђују у зависности од постигнутих резултата у
претходном периоду и највећих предстојећих такмичења као и критеријумских регата,
сходно програмима репрезентације, па се национална и регионална првенства планирају у
преостало време.
Поред индивидуалног приступа неопходне су и норме и стандарди приликом одређивања
статуса такмичара како у клупским тако и у националним селекцијама.
Детаљна структура годишњег програма веслачког тренинга садржи главне периоде тренинга,
задатке тренинга по периодима и методе остваривања задатака. Неопходне компоненте су и
календари припрема и тестирања, као и такмичења. Као пример за анализу може послужити
програм веслачке репрезентације Србије из једног од најуспешнијих периода.
142
Програм рада сениорске репрезентације Србије у 2006/2007. години
ЦИЉЕВИ РАДА: СЕНИОРИ А
Наступ на Светском првенству за сениоре у Минхену (Немачка)
Испуњење Олимпијске норме.
Наступ на регатама Светског купа.
КРИТЕРИЈУМСКЕ НОРМЕ: СЕНИОРИ А
- Ергометарске норме:
Норме
6000 m
19.25 (тешки)
2000 m
6.00 (тешки)
20.20 (лаки)
6.20 (лаки)
- Норме на води:
Као временски критеријум за наступ на Светско првенство и Квалификационој регати
важиће следеће норме:
1x
22x
44x
4+
2+
6.55
1x (лаки)
7.03
6.35
2- (лаки)
6.43
6.20
2x (лаки)
6.36
6.00
4- (лаки)
6.06
5.50
6.12
6.58
Постављене норме се испуњавају на критеријумским регатама, а најкасније 30 дана пред
Светско првенство на регатној стази на Ади Циганлији или регатној стази на Сребрном језеру. За
комбиноване посаде толерисаће се разлика до пет секунди у малим чамцима (1x, 2-).
КРИТЕРИЈУМСКЕ РЕГАТЕ
Као критеријумске регате одређују се следеће регате Светског купа, на којима важе
прописане временске норме или временски заостатак за првопласираном екипом од 2 %.
15 - 16.11.06. Интернационална маратонска регата Лондон (Велика Британија)
- сениори А и Б
17 - 18.02.07. Куп ФИСА, Севиља (Шпанија) – сениори А
07 - 08.04.
Интернационална регата, Загреб (Хрватска) - сениори А и Б
.04.
Интернационална регата “Paolo D’Aloja”, Пједилуко (Италија)
- сениори А
19 - 20.05.
Интернационална регата, Ессен (Немачка) - сениори А
01 - 03.06.
I Светски куп – Отенсхаим (Аустрија), сениори А
22 - 24.06.
II Светски куп, – Амстердам (Холандија), сениори А
13 - 15.07.
III Светски куп, Луцерн (Швајцарска) - сениори А
25.08 - 01.09. СП за сениоре, Минхен (Немачка) - сениори А
20 - 23.09.
ЕП за сениоре, Познањ (Пољска) - сениори А
143
СТРУКТУРА ГОДИШЊЕГ ПРОГРАМА
А Припремни период (01. Октобар 2006. године - 04. Мај 2007. године)
Обухвата две етапе
Опште припремни период (01. Октобар 2006. године - 15. Фебруар 2007. године)
Задаци:
* Постизање високог степена тренираности и развијање специфичних способности кроз
различита средства и методе - опште физичке припремљености и специфичне физичке
припремљености.
* Развијање аеробне издржљивости.
* Развијање опште снаге, максималне снаге и снажне издржљивости.
* Развијање спретности, окретности и еластичности.
Методе: веслање, трчање, пливање, ланг-лауф, ергометар, дизање терета, гимнастика и
др.
Специјално-припремни период (16. Фебруар - 04. Мај 2007. године)
Задаци:
* Пренос (трансформација) физичке спремности у специфичне услове веслања.
* Достизање високог нивоа специјалне издржљивости.
* Стабилизација брзине на одређене деонице.
* Развијање специфичне силе у чамцу.
Методе: веслање – 6000 m – 2000 m – 500 m – 250 m, веслачки ергометар, специфичне
вежбе у чамцу.
Б Такмичарски период (04. Мај - 23. Септембар 2007. године)
Период обухвата 4 мезоциклуса у две етапе.
Етапа раних такмичења (04. Мај - 13. Јули 2007. године)
Циљ: учествовање на међународним регатама, адаптација на такмичарске услове и
стабилизација резултата.
Задаци:
* Развијање брзинских способности и усавршавање елемената технике и тактике у
такмичарским условима.
* Изградња психичке стабилности у такмичарским условима.
Етапа основног такмичења
Циљ: достизање и стабилизација спортске форме спортиста. Реализација планираног
резултата.
Задаци:
* Усавршавање спортско-техничких резултата.
* Достизање задатих дистанционих брзина.
Методе: веслање на деоницама од 250 m – 2000 m.
144
Припреме:
Термин
Врста припреме
Локација
Број дана
Број веслача
2 - 15.10.06.
Комплексне припреме
Београд
14 дана
16 - 20
Стручни
тим
4-6
пипреме на води
Београд
14 дана
16 - 20
4-6
пипреме на води
припреме на води
Београд
Фетије
(Турска)
или Котор (ЦГ)
Копаоник
или
Јахорина (Србија)
Фетије
(Турска)
или Котор (ЦГ)
или (и)
Севиља (Шпанија)
Котор (ЦГ)
Београд
Београд
Београд
Кнић (Србија)
Кнић (Србија)
10 дана
20 дана
16 - 20
14 -17
4-6
4-5
18 дана
16 - 20
5-6
20 дана
4-6
10 дана
14 - 17
(или
исто
укупно)
13 дана
14 дана
24 дана
11 дана
20 дана
14 дана
15 - 20
16 - 20
16 - 20
16 - 20
16 - 20
16 - 20
4-6
4-6
4-6
4-6
4-6
4-6
Отенсхаим
(Аустрија)
Отенсхаим
(Аустрија)
18 дана
12 - 14
5-7
12 дана
12 - 14
5-7
18 - 31.10.
3 - 13.11.
25.11 - 15.12.
10 - 27.01.
07 - 27.02.
или (и)
07 - 16.02.
05 - 17.03.
21.03 - 6.04.
20.04 - 16.05.
6.06 - 17.06.
20.06 - 10.07.
20.07 - 03.08.
5.08 - 22.08.
4.09 - 15.09.
планинске припреме
припреме на води
припреме на води
Комплексне припреме
припреме на води
припреме на води
припреме на води
припреме на води
припреме на води
припреме на води
Укупно:
ван Србије
Београд
222
83
87
(232) дана
(73) дана
дана
Тестирања:
Термин
10 - 11.11.06
26 - 27.12.06
29 - 30.01.07
01 - 02.03.07
1 - 2.04.07
Врста теста
Тест 10 km + 2 km (вода)
Лабораторијско тестирање
Тест 8 km (ергометар)
лабораторијско тестирање
Тест 6 km (ергометар)
лабораторијско тестирање
Тест 2 x 6 km (вода) или
5 x 2500 m (ергометар)
лабораторијско тестирање
Место
Београд
Тест 6 x 2000 m (вода)
лабораторијско тестирање
Београд
Број веслача
18 - 24
Београд
18 - 24
Београд
Београд
(или
Београд + Котор)
18 - 24
16 - 20
16 - 20
Реализација тренинга
Планирање, реализација и контрола тренинга су засновани на односу зоне интензитета и
енергетских извора.
145
График бр. 5 и бр. 6, Добијање ерергије за рад различитог трајања и дефинисање зона интензитета
Граница између зона малог и зоне средњег интензитета представља аеробни праг. Аеробни
праг представља интензитет испод којег тренинг неби имао утицај на аеоробне процесе.
Количина лактата 2 mmol/l крви. Граница између зоне средњих и зоне великих интензитета
назива се анаеробни праг. Анаеробни праг представља горњи лимит концентрације лактата
при којој постоји равнотежа између продукције и елиминације лактата. Количина лактата 4
mmol/l крви.
Поред различитих схватања аутора о односу интензитета рада и пулса, увек треба имати у
виду индивидуалне разлике у аеробним и анаеробним праговима. Дуготрајним вођењем
евиденције и поређењем основних параметара који се користе у реализацији тренинга у
веслању дошло се до неких правила која већ дуго остају непромењена у пракси.
Тако се најчешће при загревању и тренингу техничких елемената користи опсег од 18 - 20
zav/min, при тренингу дугог трајања весла се темпом од 22 - 24 zav/min, при фартлеку или
игри брзине темпо је 18 - 28 и 18 - 36 zav/min. При дугим интервалима (12 - 5 минута) весла
се темпом од 26 - 30, 28 - 32 и 30 - 33 zav/min. Код кратких интервала заступљене су
комбинације темпа 28 - 30, 28 - 34, 30 - 34 и 32 - 36 zav/min. При тренингу “изломљене стазе“
весла се темпом од 30 - 38 zav/min и при раду половине такмичарске стазе понекад се весла и
максималом фреквенцијом завеслаја.
Максималне брзине чамца постижу се при просечној фреквенцији срца од 170 што
отприлике представља анаеробни праг код већине веслача.
Испитујући зоне пулса од 130 - 170 откуцаја у минути при трајању оптерећења од око 2 min,
истраживачи су дошли до повезаности фреквенције завеслаја и субјективног осећаја за
интензитет савладавања стазе: 18 - 20 zav/min –1/2 снаге, 22 - 24 zav/min - 2/3 снаге,
26 - 28 zav/min - 3/4 снаге.
При покушају да се одреди радна способност врхунских веслача у природним условима
веслања и то у зони од 130 - 170 откуцаја у минути утврђено је да је фреквенција срца
линеарно повезана са брзином кретања у чамцу.
146
График бр. 6. и 7, Зависност пулса од брзине чамца
Више аутора такође долази до закључка, да је гранични темпо веслања при чијем даљем
повећању не долази до повећања брзине веслања темпо од 36 или 37 завеслаја у минути.
График бр. 8, Зависност брзине чамца од темпа веслања
На резултат у веслању утиче количина мишићне масе као и количина искоришћеног
кисеоника у процесима метаболизма у условима спортских активности. При тренингу
издржљивости уносе се веће количине кисеоника, долази до повећања и реструктуирања
мишићне масе, па већи капацитет организма омогућава већу искоришћеност кисеоника, веће
капацитете за добијање енергије и притом бољи резултат.
Евалуација извођења
Процена извођења се најчешће врши поређењем са унапред припремљеним таблицама које
обухватају параметре брзине, темпа веслања, пролазних времена, типова чамаца, процента од
просечне брзине на такмичарској деоници итд. Даљом разрадом дошло се и до повезивања
зона оптерећења са методама тренинга и појединим задацима односно способностима које се
на тај начин развијају. Уколико се у потпуности ослонимо на творца ових законитости
рачуница је једноставна. Ако желимо да наш испитаник превесла 2000 m у времену од на
пример 6:15, требало би да у различитим фазама тренинга извесла 7 минута са пролазима од
1:33,8 на 500 m и темпом од 36; 10 минута или 3 километра трабало би да савлада са
пролазима од 1:37,7 на 500 m и темпом од 32; при специфичном аеробном тренингу 15
километара би требало да извесла са пролазима од 1:53 на 500 m и темпом од 22; при
тренингу издржљивости од на пример 20 km требало би да издржи са пролазима од 2:08,4 на
500 m и темпом од 17... Наравно ове вредности представљају циљеве у тренингу до којих се у
различитим периодима долази постепеним повећавањем обима и интензитета. Такође свако
147
остваривање наведених вредности или њихово евентуално превазилажење има велику
прогностичку вредност и улогу, као и сигнал у усмеравању и потенцирању јаких и слабих
карика веслачевих способности и испољавања.
Табела бр. 4, Брзина чамца, темпо и интензитет тренинга испод 100%
(деоница дужа од такмичарске)
Слични су закључци и у случају када се тренира већим интензитетом и мањим обимом од
такмичарске ситуације. Тако за зацртаних 6:15 на 2000 m, при раду на снажној
издржљивости и веслању деонице од 4 минута наш испитаник има циљ да за то време
извесла 1200 m што одговара пролазу од 1:31 на 500 m; При раду на развоју брзине циљ је
400 m извеслати за 1:10 што одговара пролазу од 1:26,8 на 500 m. И овде као и у претходном
случају наведени циљеви представљају пролазни циљ који треба достићи у одређеном
периоду тренинга и који у случају остварених осталих међу циљева води ка крајњем
жељеном времену на 2000 m.
148
Табела бр. 5, Брзина чамца, темпо и интензитет тренинга изнад 100% (деоница краћа од такмичарске)
До наведених правилности се дошло дугогодишњим истраживањима и небројеним
итерацијама. Наравно оно што изађе у јавност из теорије тренинга већ је застарело.
Најинтересантнији закључци често се третирају као индустријска тајна и обелодањују се
дуго после најзначајнијих резултата остварених том методом. У том смислу представљамо и
следећи пример који може да објасни тешкоће у коришћењу туђих сазнања.
Не треба трошити речи на резултате у веслању Америчке и Аустралијске веслачке екипе. Па
опет иако приближни у свеукупним резултатима они користе две различите “библије
тренинга“, што значи различите методе и различите међу циљеве (ово све ако предпоставимо
да су табеле до којих смо дошли једине и обавезујуће за чланове њихових репрезентација).
149
Табела бр. 6, Америчка варијанта веслачке “библије“
Иако је Америчка “библија“ нешто детаљнија одмах се могу уочити разлике на пример у
задатом темпу при истим зонама оптерећења. Прихватање “здраво за готово“ једних или
других вредности представља велики проблем уколико се други фактори не узму у обзир. Ми
не знамо какво је подешавање чамца једне и друге посаде, у каквим односима се налази
унутрашњи и спољашњи крак весла, какве индивидуалне способности условљавају овакве
задатке, какве техничке, тактичке и кондиционе замисли и постулати претходе прављењу
ових табела... Из свега овога може се закључити да се литературом треба служити критички
и опрезно јер слепо преписивање само случајно може довести до истоветних резултата.
Једино право решење је стално експериментисање и вођење бележака, како би се наведена
правила кориговала и како би се после бројних преиспитивања разумела суштинска идеја
аутора.
150
Табела бр. 7, Аустралијска варијанта веслачке “библије“
Ограничења методе и најчешће предрасуде
Овде је одмах битно истаћи да се не такмичимо у пулсу него у брзини. Наведена метода
представља само један од алата у прибору тренера. Обзиром да се ради о једначини са пуно
непознатих у сваком тренутку морамо бити свесни да су параметри на којима градимо
закључке промељиве категорије.
При разматрању пулса увек треба имати у виду индивидуалне разлике. По принципу Гаусове
криве често се просечне вредности проглашавају нормалним, а познато је да неке особе
имају нормалне вредности пулса које су нешто испод или изнад просека популације. Познато
је да поред тога на пулс утичу положај тела, пол, узраст, здравствени статус. Обзиром да се
веслање одиграва у природним и веома променљивим условима треба имати у виду и
температуру и начин одевања, режим уношења течности и хране, надморску висину,
спољашњу средину, психолошки стрес, евентуалну терапију лековима, као и дневне,
недељне, месечне и годишње ритмове код различитих типова људи. Значајан фактор
представља и метод мерења, квалитет пулсметара и њихова отпорност на променљиве услове
и квалитет пријањања на тело испитаника у случајевима покрета великих амплитуда.
Фактори који утичу на брзину чамца су ветар, дубина воде, температура воде, структура
обале, тактичко испољавање испитаника, губици у брзини услед вертикалног и хоризонтаног
кретања чамца, губици услед слип ефекта, тренутно стање спортске форме која зависи и од
периода тренинга, постојање акумулираног замора...
При томе треба нагласити и разлике у цикличним спортовима типа снажне издржљивости
где је на пример у условима такмичења у веслању дозвољена употреба брзиномера и мерача
темпа веслања, док је у кајаку то строго забрањено, а у пливању још теже остварљиво.
Одатле и потичу различити начини за остваривања повратне спреге и добијање информација
о наступима са великих такмичења.
151
Као пример за различита тактичка испољавања послужиће шема од 16 различитих тактика
освајача медаља на Олимпијској кајакашкој регати у Атини 2004. године које представљају
односе брзина 4 деонице од 250 m у финалним тркама на деоници од 1000 m.
График бр. 9, Различите тактике освајача медаља у дисциплинама од 1000 m
на Кајакашкој регати 2004. године
Мора се нагласити да су многи врхунски резултати постизани и без ове методе. Не тако
давно у кајаку се при дозирању оптерећења користио само субјективни осећај при процени
оптерећења. То није сметало на пример Љубеку и Нишовићу да на Олимипијским играма у
Лос Анђелосу 1984. године освоје две медаље, и да неколико година пре и неколико после
суверено владају у дисциплинама C-2 500 m и C-2 1000 m. Многи се сећају и прича о
Љубековим налазима пред одлазак у Монтреал 1976. који су предвиђали његов неуспешан
наступ. Најновији пример из кајака представља наш шампионски четверац на 200 m. Иако су
светски и европски прваци велику важност у њиховом тренингу представља субјективни
осећај за оптерећење и обим.
Природа не да лако своје тајне и све се неможе измерити. Понекад заиста треба веровати
интуицији у потрази за новим методама.
Закључак:
При мониторингу тренинга кроз пулс и брзину у различитим зонама интензитета у
цикличним спортовима типа издржљивости, треба имати у виду правилан редослед
активности које претходе фази управљања и контроле тренинга.
Анализа специфичне такмичарске активности се често подразумева и закључци који се
изводе подложни су предрасудама, гласинама и непровереним информацијама. Стога је то
процес о коме треба размишљати често и посматрати га из различитих углова и поново са
новим степеном разумевања пратећи побољшања опреме и технике, нове технологије у
тренингу, као и ниво личног напредовања у теоријским и практичним сазнањима. Тумачења
и теорије индивидуалног стања такмичара такође су подложна различитим приступима.
Прави приступ тренера и овде је истраживачки. Никада информација са тестирања неће бити
довољно прецизна и увек ће и тренер и такмичар од лабораторије очекивати више него што
могу да добију. При одређивању такмичарског циља на клупском, а некад и на
репрезентативном нивоу, код нас ретко постоји некаква стратегија. Сходно томе и
планирање најчешће прати трендове лутања и шац методе. За похвалу су и они који барем
152
покушавају да прате оно што се са њиховим такмичарима дешава на тренингу, а незнају за
узроке и последице.
У раду је описан начин рада у Веслачком спорту са примерима из Србије, Аустралије и САД,
где је могуће наслутити праву меру између начитаности и поштовања теорије и сталних
трагања ка антилогичном.
Увек је решавање једначина са више непознатих тешко. Алгоритам спортске форме и даље
остаје недокучив. Због тога је битно бити поштен према самом себи и у сваком тренутку
бити свестан својих ограничења. Па опет када се у свим фазама наведеног метода поставе
идеални инпути, ни то није гарант резултата јер је и ова метода само један од алата у
прибору тренера и свакако није ни свемогућа ни монолитна. Посебну опасност увек
представља пасивно коришћење аксиома и теорије који иако долазе из фабрика шампиона,
осталима ништа не значе јер представљају пуки производ Ресавске школе.
У том смислу порука целог рада, а и целог семинара није уско стручна већ више филозофска
и могла би да се сведе на континуирани лични критички став у тумачењу доступне теорије,
као и на поруку да је неопходно самостално систематизовати знања из теорије и усклађивати
их са резултатима сопствених мини експеримената и индивидуалним способностима
спортиста.
Литература:
У смислу филозофске поруке из претходног поглавља под поглављем литература, тренерима
су понуђене информације о могућностима самосталног усавршавања из обрађене области.
Наведене су институције где тренери могу добити савет, узети најновију литературу из
библиотеке, уписати трећи или четврти степен студија, обавити тестирања спортиста или
ангажовањем стручњака договорити услугу “кључ у руке“. Наведена листа представља само
подсетник и подстицај за самостално састављање и континуирано проширивање списка и
динамичког плана сваког појединог тренера у сврху остваривања сарадње са наведеним
институцијама: Републички завод за спорт, Београд; Покрајински завод за спорт, Нови Сад;
ФСиФВ, Београд; Остале високе спортске школе у Србији; ВМА, Београд; Савез тренера
Србије...
Наведене су и књиге из области обрађене у раду које се препоручују тренерима. Наведена
литература је поређана хронолошки, и требало би такође да представља подстицај за
формирање личне спортске библиотеке сваког тренера:
1. Harre D. (1973): Priručnik za trenere, Sportska knjiga, Beograd;
2. Затсиорскy В.М (1975): Физичка својства спортиста, Савез за физичку културу
Југославије, Београд;
3. deVris H. (1976): Fiziologija fizičkih napora u sportu i fizičkom vaspitanju, Republička
zajednica fizičke kulture, SR Srbije, Beograd;
4. Vesna Đurđević (1978): Ergometrija, Medicinska knjiga, Beograd, Zagreb;
5. Весна Ђурђевић (1981): Спортско срце, Спортска кјнига, Београд;
6. Верхошански Ј., Шестаков М., Новиков П., Нићин Ђ. (1992): Специфична снага у
спорту, Прометеј, Факултет за физичку културу Нови Сад;
7. Верхошански Ј.(1995): Улога и место специфичног тренинга снаге у цикличним
спортским гранама, Физичка култура, 3-4, 193-204, Београд;
8. Redgrave S. (1995): Complete book of rowing, Partidge press, London;
9. Грујић Н., Баћановић М., Лукач Д., Драпшин М., Барак О.(1999): Ергометрија у
спорту, Спорт и здравље, Медицински факултет, Нови Сад;
10. Тудор О. Бомпа (2001): Периодизација: Теорија и методологија тренинга, Хрватски
кошаркашки савез, Удруга Хрватских кошаркашких тренера, Загреб;
11. Група аутора (2002): “Be a coach“ Handbook level 1, FISA The International Rowing
Federation, Lausanne, Switzerland;
153
12. Група аутора (2003): Fitro rower manual, Weba sport und med artikel GmbH, Wien;
13. Ненад Дикић, Слободан Живанић (2003): Основе мониторинга срчане фреквенције у
спорту и рекреацији, Удружење за медицину спорта Србије, Београд;
14. Грујић Н. (2004): Физиологија спорта, Футура, Петроварадин; Фрања Фратрић (2006):
Теорија и методика спортског тренинга, Покрајински завод за спорт, Нови Сад;
15. Arthur C. Guyton (2008): Медицинска физиологија, 11. издање...
Када је реч о стручним и научним часописима из области спорта неопходно је поменути
њихову вишеструку улогу. Поред идеја и информација које тренери могу у њима пронаћи,
треба нагласити могућност самосталног објављивања стручних и научних радова. Најчешће
се многи лични устаљени ставови значајно уздрмају када се кроз припрему чланка
преиспитају неколико пута и из различитих углова. У смислу различитих пропорција
стручности и научности, дубине и квалитета обраде тема можемо говорити о богатству
различитости:
“Страни“ часописи су веома бројни. Чланци су доступни најчешће преко интернета. У њима
је теже објавити стручни и научни рад;
“Домаћи“ часописи су лакше доступни, и у њима сумало блаже контрола и рецензије па је
стога једноставније објавити стручне радове: Физичка Култура, ФСиФВ, Београд; Спортска
пракса, Београд; Актуелно у пракси, Покрајински завод за спорт, Нови Сад; Ацта медица
медианае, Ниш; Хомо Спортикус, Факултет тјелесног одгоја, Сарајево; Кинезиологија,
Кинезиолошки факултет, Загреб; Нова Спортска пракса, Београд; Спортска медицина,
Београд; Годишњак ФСиФВ, Београд; Иновације у настави, часопис за савремену наставу,
Педагошки факултет, Београд; Методолошка пракса, Учитељски факултет, Београд; ВМА,
Београд...
Литература би у ширем смислу могла да обухвати и конгресе и научне скупове из области
спорта. Савремено оријентисани тренери и на овај начин имају могућност да се перманентно
усавршавају. Жива реч и дискусије које се често покрену на оваквим скуповима су
непоновљиве, непроцењиве и најчешће остају незабележене. У том смислу препоручујемо
Конгрес ФСиФВ-а у децембру, CESU конференцију поводом Универзијаде 2009, као и други
национални семинар за спортске тренере Републике Србије... И у овом случају се
подразумева иницијатива сваког тренера понаособ, у проналажењу и формирању листе
скупова са темама које интересују тренере, као и листе скупова и тема кроз које би тренери
могли своје искуство да поделе са другима.
154
НОВА МЕТОДОЛОГИЈА ТЕСТИРАЊА У РЕПУБЛИЧКОМ ЗАВОДУ ЗА СПОРТ
Аутори: мр Александра Санадер; др Сања Мазић; мр Љубица Бачанац, Републички
завод за спорт
Кључне речи: Републички завод за спорт, здравствени преглед спортиста, моторичка
тестирања, функционална тестирања, психолошка тестирања
1. 0. УВОД
Републички завод за спорт већ више од пола века ради на праћењу стања спорта у
земљи и на његовом развоју. Од 1956. године, када је основан Савезни завод за физичку
културу, Установа је неколико пута мењала име, а данашњи назив утврђен је Законом о
спорту из 1996. године.
Према овом Закону (Сл. Гл. РС, бр.52/96, чл.39) Завод обавља више делатности:
периодично праћење стања физичког развоја и развоја физичких способности деце, омладине
и одраслих; контролу тренираности врхунских спортиста (здравствени статус, тестирање
перспективних спортиста на камповима, израда норматива, функционална, моторичка и
психолошка дијагностика у спорту) и стручно-саветодавну помоћ спортистима; ИНДОК
делатност (вођење матичих евиденција у систему спорта РС, одржавање базе и праћење
спортских резултата, вођење спортске библиотеке, припрема и реализација националних
семинара), истраживачко развојну делатност (израда пројеката идентификација младих
талената, публиковање стручних и научних радова, стручно усавршавање кадрова),
издавачку и пропагандну делатност (публиковање спортских резултата, издавање зборника
са предавања); као и друге делатности (организација јавних спортских манифестација,
реализација спортских и рекреативних програма, рад отвореног пливалишта у летњој
сезони)...
Најзначајније богатство Завода су људски ресурси (90 запослених), које чине стручни
кадрови различитог профила: педагози физичке културе (16), лекари различитих специјалности (11 специјалиста спортске медицине), спортски психолози и социолози спорта,
статистичари, информатичари, документалисти, међу којима има магистара наука,
доктораната и доктора наука.
Такође, Завод има богатство у спортским објектима: поливалентни спортски комплекс
смештен на преко 40 хектара кошутњачког платоа. Поред Дома спортова (хала за мали
фудбал, 4 сале, теретана, базен), ту су и отворени спортски објекти (комплекс од 5 базена на
13.5 хектара, фудбалски терен са атлетском стазом, 2 терена за кошарку, терен за мали
фудбал, терени за тенис, терен за рукомет, терен за одбојку, терен за боћање, трим стаза),
као и Хотел “Трим” (конференцијска сала, собе, ресторан) и Мали трим.
2. 0. МЕТОДОЛОГИЈА ТЕСТИРАЊА СПОРТИСТА
Рад на унапређењу квалитетног и врхунског спорта је једна од најзачајнијих
континуираних делатности Завода од његовог оснивања до данас. Прва мултидисциплинарна
методика испитивања припремљености спортиста урађена је 1964. године, а 1984. најпознатији стручњаци из Београда, Загреба и Љубљане израдили су студију Унификације
тестова и методологије тестирања врхунских спортиста која је важила за целу територију
тадашње Југославије. Још у то време стручњаци Завода имали су могућности да примењују
најсавременију технологију (спироергометрија, телеметријска електрокардиографија, лабораторија за допинг контролу, Селспот систем за кинематичка испитивања).
155
У савременим условима организација тестирања и контроле тренираности спортиста
је унапређена захваљујући новим технологијама које се примењују, што се односи како на
саму опрему за тестирање тако и на проток информација између учесника овог процеса
(инфо наука). Усавршава се електронски картон који смањује време тестирања, као и обраду
и чување података.
Посебно нам је значајна добра комуникација са Министарством омладине и спорта и
гранским савезима. Хиљаде спортиста годишње бива обухваћено нашим активностима, међу
којима, са поносом истичемо и највећа имена нашег спорта: М. Церар, Ф. Михалић, Д. Корица, браћа Качар, екипни освајачи медаља у кошарци, ватерполу, све до Олимпијских
кандидата за Пекинг 2008. и учесника београдске Универзијаде 2009. године. Свакако, треба
напоменути да су овим процесом обухваћени врхунски и млади перспективни спортисти, као
и спортисти осталих категорија и рекреативаца.
Како нам је примарно здравље спортиста, прво се обавља здравствени преглед.
Лекари обављају и функционална тестирања, након одоговарајућих моторичких тестова. На
крају се спроводе психолошка тестирања. Тренери добијају писане извештаје са препорукама
за даљи рад као и консултације са стручњацима одређених области.
2.1. СПОРТСКО МЕДИЦИНСКИ ПРЕГЛЕД И ФУНКЦИОНАЛНА ТЕСТИРАЊА
Сектор за медицину спорта у Републичком заводу за спорт, своју стручну и научноистраживачку делатност обавља нешто више од пола века. Својим знањем и богатим
искуством, користећи најсавременију опрему, сектор за медицину спорта врши процену
здравственог стања свих учесника у спортским активностима, почев од врхунских спортиста,
олимпијских и параолимпијских кандидата (Слика 1), преко такмичара у свим спортским
дисциплинама и ученика укључених у школски спорт, све до рекреативаца.
Сл.1 Параолимпијци на тестирању у Заводу
У овом сектору обављају се спортско-медицински прегледи (Слика 2), функционална
тестирања, у Републичком заводу за спорт и на спортским теренима у току спортских
активности. Прати се раст и развој деце као и процена ухрањености и пружа стручносаветодавна помоћ у вези са исхраном и суплементацијом спортиста и осталих учесника у
спорту, као и корисни савети рекреативцима. У оквиру делатности овога сектора укључена
је и превенција, дијагностика и третман спортских повреда и стања претренираности.
156
Сл. 2. Електрокардиограм у миру
На основу извршеног прегледа и фукнционалних тестирања, а руководећи се
најсавременијим препорукама из области спортке медицине и спортске кардиологије (Слика
3), пружају се стручни савети за даље бављење спортом и физичким активностима, уз
пружање препорука како доћи до најбоље спортске форме и постићи врхунске резултате.
Сл. 3. Ултразвучни преглед срца
Спортско-медицинском прегледу претходи попуњавање формулара, састављених по
узору на ,,American Academy of Family Physicians”, ,,American Medical Society for Sports
Medicine’’, ,,American Orthopaedic Society for Sports Medicine”, ,,American Academy of Sports
Medicine”. Формулар је делимично измењен и прилагођен условима у нашој земљи. На
питања спортисти одговарају са ДА или НЕ. Сваки од одговора који је позитиван захтева
додатно објашњење у посебној рубрици. Важан део формулара је садржај везан за навике у
исхрани. За малолетну децу, формуларе попуњавају и потписују родитељи. Ипак се као
најзначајнија питања издвајају она у вези са стањем кардиоваскуларног система, или питања
у вези са постојањем вирусних инфекција, као и постојањем спортских повреда и њиховог
лечења. Код особа женског пола, обраћа се посебна пажња у анамнези, с обзиром на
учесталији синдром женске тријаде.
Након обављеног анамнестичког разговора приступа се објективном прегледу по
системима органа, са посебним освртом на кардиоваскуларни, респираторни, нервни и локомоторни систем. Обавезан део прегледа је електрокардиограм у миру, а настојимо да и
ултразвучни преглед срца буде у саставу обавезног првог спортско-медицинског прегледа.
На мерење и интерпретацију антропометријских варијабли, обраћа се посебна пажња.
Овај део прегледа започиње мерењем телесне масе и телесне висине, одређивањем телесне
композиције – телесних масти, мишића и воде, а ради се и процена коначне телесне висине
једном од метода – по Бејлију и Пинеу.
Лабораторијске анализе крви и налаз урина, спадају у домен редовног спортскомедицинског прегледа. Комплетна крвна слика и биохемијске анализе се раде сваком
спортисти два пута годишње. Најчешће биохемијске анализе крви, које се рутински раде су:
157
гликемија, уреа, креатинин, холестерол, триглицериди, трансаминазе, билирубин, укупни
протеини, серумско гвожђе, а по потреби могу се урадити и допунске анализе (електролити,
креатин фосфокиназа и др.).
Руководећи се медицинским индикацијама у склопу основног спортско-медицинског
прегледа, могуће је урадити и допунске прегледе: спирометрију у миру, функционална
тестирања (ергометрију и ергоспирометрију), као и ултразвучни преглед срца.
Спирометрија у миру обавља се након припреме испитаника и детаљног појашњења
технике извођења самог тестирања. Изводи се на “Pony graphic” сппирометру марке
“Cosmed”. Од параметара плућне функције пратимо: форсирани витални капацитет, витални
капацитет, форсирани експираторни волумен у првој секунди, Tiffeneau index, вршни
(максимални) експираторни проток, максимални експираторни проток на 25%, 50% и 75%
оствареног форсираног виталног капацитет и максималну вољну вентилацију.
Функционална тестирања изводе се превасходно ради утврђивања аеробне
способности спортисте, као и ради процене функције кардиоваскуларног и респираторног
система. Ова тестирања врше се индиректном и директном методом, као и одређивањем
нивоа лактата у крви.
Индиректно процењивање аеробне способности врши се субмаксималним тестовима
на бициклергометру, траци, пливачком и веслачком ергометру. Резултати ових тестова
служе за процену такмичарских резултата у спортовима издржљивости, као и за рангирање
тренираних спортиста у спортске категорије. Такође, ови тестови могу послужити и за
израду индивидуалног и дозираног програма за даљи тренинг, све то у циљу постизања
бољих такмичарских резултата. Током ових тестова може се пратити континуирано и ЕКГ.
Вредности крвног притиска и пулса прате се како у току теста, тако и током опоравка.
Слика 4. Спироергометрија на тредмилу
Ергоспирометрија је тест за директно одређивање максималне потрошње кисеоника
(VO2max). Процедура тестирања обухвата припрему за тест, загревање, извођење теста и
праћење испитаника у току опоравка. Изводи се помоћу Quark b2 и K4 b2 апарата марке
“Cosmed“ методом “удах по удах“. Тестирање се изводи на покретној траци (Слика 4),
бициклергометру, веслачком (Слика 5) и пливачком ергометару према специфичним
протоколима за поједине спортове. Важно је напоменути да су то тестови са максималним
напором и да испитаници у току теста достижу максималну срчану фреквенцију, тако да је
неопходно континуирано праћење ЕКГ, пулса и крвног притиска. Од параметара који се
током теста прате напоменућемо: фреквенцију дисања, вентилацију, потрошњу кисеоника,
продукцију угљен диоксида, респираторни коефицијент, вентилацијски еквивалент за О2 и
СО2, пулс, кисеонички пулс и др; а у току опоравка такође се прате ЕКГ, пулс и крвни
притисак. У миру, у току теста, на сваком нивоу оптерећења, као и у току опоравка, може се
одредити ниво лактата у крви, тако да се за анализу прави лактатна кривуља, која је
показатељ гликолитичке фракције анаеробног капацитета.
158
Слика 5. Спироергометрија на веслачком ергометру
Од тестова који се користи у Републичком заводу за спорт, а који припада групи
тестова анаеробног капацитета, изводи се Wingate тест, тридесетосекундни анаеробни тест
на бициклергометру. Тест се користи да се одреди максимална снага – peak power, (апсолутна и релативна) и анаеробни капацитет. Тест је прикладан за праћење и предикцију резултата код спортиста разних група спортова, а измерене вредности могу се упоређивати са
резултатима претходног теста.
Како је исхрана спортиста значајна не само за здравствено стање, већ и за постизање
врхунских резултата, поштујући индивидуални приступ, наши стручњаци проналазе идеалну
избалансирану формулу истовремено усклађену са врстом физичке активности. Такође,
дајемо савете за правилно дозирану суплементацију. У оквиру тога, наши лекари имају и
едукативну улогу у спречвању допинга у спорту, и штитећи инересе спортиста, наглашавају
штетност допинг супстанци по здравње али и правне последице којима спортиста подлеже.
Ослањајући се на савремене препоруке релевантних стручних асоцијација, тим наших
лекара даје савете како за тренажни процес и подизање спортске форме, тако и за унапређење свих облика здравља и опште добробити учесника у спорту. Мултидисциплинарни
приступ спортисти уз савремену опрему коју у Републичком заводу за спорт поседујемо,
чини нас јединственом установом која предњачи у области спорта и медицине спорта.
2.2. МОТОРИЧКА АНАЛИТИКА И ДИЈАГНОСТИКА У СПОРТУ
Одељење за аналитику у спорту, у оквиру Сектора за стручни и развојноистраживачки рад у спорту, бави се проценом моторичких способности спортиста, анализом
и евалуацијом спортске технике и тактике. Идејно полазиште је савремени приступ
технологији спортског тренинга што укључује спортску праксу, теорију и науку.
Основа овог приступа је да је за оптимално управљање тренажним процесеом
неопходна примена моторичке аналитике и дијагностике. При томе се полази од анализе
такмичарске активности одређене спортске гране, а затим и биомеханичке анализе
техничких елемената. На основу овога је установљена нова методологија тестирања
спортиста која подразумева протоколе мерења, одабир батерија тестова, аквизицију података
и њихову обраду, интерпретацију резултата, анализу и евалуацију резултата и писање
извештаја. На крају, али не и најмање важно, подразумева се поштовање етичких норми у
процесу тестирања према свим актерима, као и добијеним подацима, резултатима и
информацијама.
Заступљено је праћење општих и специфичних моторичких способности у складу са
општом и специфичном припремом спортиста везаном за одређени тренажни циклус и
узраст. Планови за даљи рад су усмерени и на развој индивидуалних модела, у складу са
индивидуалним приступом као захтевом савременог спорта. Ефикасност оваквог рада зависи
159
од сарадње са тренерима у различитим спортским гранама те је пуно активности
оријентисано у том смеру.
Значај моторичких тестирања је многострук: стиче се увид у почетно, прелазно и
финално стање припремљености; омогућено је оптимално планирање, програмирање,
евалуација тренажног процеса; идентификовање предности и слабости спортиста и/или тима,
идентификација талената. Такође, повећава се мотивација спортиста и тренера као и њихова
едукација о захтевима спорта и карактеристикама потребним за успех.
Протокол тестирања обухвата:
1. Упитник (на основу ког се добијају основне информације о спортисти,
информациони лист којим се спортисти и тренери упознају са протоколом тестова који ће се
спроводити),
2. Сагласност (којом спортисти потврђују добровољни приступ тестирању),
3. Фамилијаризацију спортиста са тестовима,
4. Тестирање (које подразумева одговарајуће загревање, прецизан редослед тестова и
друго, о чему ће бити више речи у даљем тексту),
5. Израду извештаја који садржи опште податке о спортисти, апсолутне резултате
мерења, њихов графички приказ, стручни коментар, закључак и препоруке за рад (усмене
и/или писмене).
Тестови и врсте тестирања
У одабиру тестова инсистира се на поштовању одређених критеријума за одабир
тестова: валидност и поузданост, специфичност, присутност у пракси и примењивост у
датим условима. Батерије тестова које се примењују имају високу информативност и
састављају се у складу са постављеним циљем тестирања, према спортској грани, полу и
узрасту.
Процена моторичких способности обавља се кроз реализацију теренских и
лабораторисјких тестирања. Теренски тестови се врше у амбијенту у коме се одвија
такмичење или тренинг, једноставнији су за извођење, а због своје специфиности су ближи
спортистима и тренерима. Овим тестирањима обухваћени су општи и специфични тестови за
процену моторичких способности које одговарају карактеристикама одређеног спорта, као и
тестови специфичних техничких вештина. Теренским тестирањима се откривају предности и
слабости у способностима спортиста неопходним за успешно бављење спортом. Од летњих
спортских кампова 2008. године спроводе се оваква тестирања, што претставља почетак
нове, значајно квалитативно унапређене методологије тестирања у Републичком заводу за
спорт (обухваћено је шестстотина младих перспективних спортиста у петнаест различитих
спортских грана).
Теренска тестирања одвијају се на теренима Завода (отвореним и затвореним), али
захваљујући покретној опреми, стручњаци Завода могу да дођу и спроведу тестирања где је
то потребно. Важна смерница је да услови буду што сличнији условима тренинга и
такмичења. Тако се фудбалери тестирају на фудбалском терену, у неким тестовима користи
се фудбалска лопта (Слика 6), тенисери се тестирају на терену за тенис...
160
Слика 6. Специфични моторички тест за фудбалере
Следећи ниво у тестирању који се нуди спортистима су лабораторијска тестирања која
се одвијају у строго контролисаним условима, уз примену поузданих и прецизних мерних
уређаја. Ова тестирања служе за откривање узрока слабости и на основу њих се дају
конкретне препоруке за отклањање истих.
Моторичким тестирањем обухватају се следеће моторичке способности: гипкост,
брзина, агилност, снага, јачина, издржљивост.
Гипкост је често недовољно заступљена у припреми спортиста (не рачунајући оне
спортске гране у којима је посебно важна, као гимнастика и сл.), а треба имати у виду да
недовољна покретљивост може да буде узрок повреда, и пролонгираног опоравка мишића. У
зависности од циља тестирања прати се активна и пасивна гипкост коришћењем, пре свега,
директних метода (мерење углова) различитих мишићних група (Слика 7)
.
Слика 7. Мерење гипкости доњих екстремитета
За процену брзине прате се показатељи технике трчања, дужине корака, фреквенције
корака, трајања контакта са подлогом, времена реакције. У зависности од специфичности
спортске гране користе се спринтеви 10-40 m (Слика 8).
Слика 8. Мерење брзине
Агилност је у спорту веома важна способност, посебно у спортским играма. Општа и
специфична агилност процењује се коришћењем адекватних тестова (директне и индиректне
методе), као што су: “Т- тест” (Слика 9), “Цик-Цак”, “505”.
161
Слика 9. Мерење агилности
Процењивање снаге и јачине односи се на труп, доње и горње екстремитете. У
тестовима јачине користе се директне методе, а у тестовима снаге примењују се директне и
индиректне методе. За процену снаге доњих екстремитета користе се различити скокови
(вертикални скок из получучња са рукама на боковима, вертикални скок са рукама на
боковима, вертикални скок са замахом рукама, седам понављајућих скокова са рукама на
боковима, скокови у дубину (Слика 10).
Слика 10. Мерење снаге доњих екстремитета
Стандардни тестови јачине омогућавају процену капацитета за испољавање великих
сила као и капацитета за брзе и експозивне покрете (Слика 11,12).
Слика 11. Мерење jaчине доњих екстремитета
Слика 12. Мерење снаге доњих екстремитета
162
Мерење опште и специфичне издржљивости спроводи се директним и индиректним
методама (Shutlle Run, YO-YO интеминентни тест...)
Опрема која се тренутно користи за наведена тестирања:
Фото ћелије Uno lux
Контактна платформа Globus Italy
Платформа силе Globus Italy
Електрични енкодери Globus Italy
Тензиометријска платформа
ЕМГ Globus Italy
Спортски радарски пиштољ
Изометријске сонде
Тензиометријски динамометри
Tesys Pro 1000 Globus Italy
Тим систем са 20 водоотпорних телеметријских пулсметара
Планирано је значајно унапређење услова за моторичка тестирања, пре свега у виду
простора, нове зграде лабораторије и опреме (“Opto-jump” - 10 m, телеметријски системи
“фото-ћелија”, изокинетички динамометар, 3D видео систем, итд.)
Извештаји
Извештаји захтевају посебну пажњу, они треба да прикажу најважније податке за
тренера, да буду јасни и једноставни за коришћење. У бази података Републичког завода за
спорт налази се велики број података са моторичких тестирања врхунских и перспективних
спортиста што представља основу за давање квалитетних процена и препорука за рад са
спортистима.
Слика 13 Графички приказ индивидуалних резултата тестирања
Извештаји се раде за групу спортиста, тј. екипу, али и појединачно за сваког
спортисту (Слика 13). Пожељно је да се дају препоруке тренерима за даљи рад, у писаном и
усменом виду као стручно саветодавна помоћ тренерима. Значајно је напоменути да се
припрема један глобални извештај са летњих спортских кампова 2009. године у виду
публикације која има за циљ да се тренерима, савезима и Министарству, омогући увид у ову
делатност и тиме оствари максимална употребна вредност.
163
2.3. ПСИХОЛОШКА ДИЈАГНОСТИКА
Кратка историја
Психолошка служба у Републичком заводу за спорт има богату историју и слободно
можемо рећи да је Завод прва установа, како у бившој Социјалистичкој Федеративној
Републици Југославији тако и у Републици Србији, у којој је за потребе спортске теорије и
праксе, основана, развијана и континуирано унапређивана психологија спорта и вежбања.
Историја психологије спорта, а нарочито њеног психодијагностичког аспекта, започиње
давне 1962. године када је у тадашњем Југословенском заводу за физичку културу и
медицину спорта (ЈЗФКМС) запослен први психолог са задатком да се бави проблемима
психологије спорта, да психолошка сазнања примени на спорт, унапреди квалитет спортског
извођења и повећа позитивне ефекте бављења спортом на свеукупну психофизичку добробит
свих учесника.
Од тада па до данас, са поносом можемо констатовати, да је Републички завод за
спорт, поред осталих делатности, постао препознатљив и по својој психолошкој служби која
више од 45 година успешно излази у сусрет све већим захтевима спортске праксе. У почетку
психолошке “услуге” највише су користиле националне селекције и клубови највиших
такмичарских нивоа, док су данас психолози РЗС значајно проширили круг својих корисника
– њихове услуге и савете траже родитељи младих спортиста, сами спортисти свих
такмичарских нивоа и узраста, тренери свих узрасних група и такмичарских нивоа,
рекреативци, спортисти са инвалидитетом, клупски званичници, менаџери, медицинско
особље, организатори и реализатори разних вежбовних програма, иснтруктори спортских
школа итд. Стално унапређујући све аспекте стручног и научног рада, спортски психолози
су увек имали исти циљ: пружити помоћ спортистима да побољшају своје извођење, стекну
позитивно спортско искуство, да се успешно изборе са такмичарским притиском, да развију
спортски карактер, да уживају у спорту, лакше савладају различите тешкоће, да добију
вредна животна искуства.
Кроз психолошку лабораторију РЗС до сада је прошло на хиљаде наших најбољих
спортиста из свих спортских дисциплина. Данас поседујемо најбогатију документацију у
Европи, а вероватно и у свету о психолошким карактеристикама спортиста различитог нивоа
такмичарске успешности – од спортиста међународног ранга (олимпијских шампиона) до
података о младим талентованим спортистима. Подаци презентовани у табели 1 то у
потпуности потврђују:
Табела 1 Приказ броја тестираних спортиста из неколико одабраних спортских грана
Спорт
Рукомет
Одбојка
Кошарка
Фудбал
Атлетика
Ватерполо
Стрељаштво
Карате
Џудо
Веслање
Стони тенис
Пливање
Број
Спорт
Број
1447
1452
1387
1353
960
693
609
664
387
384
348
348
Хокеј на леду
Рагби
Рвање
Тенис
Кајак
Бокс
Шах
Мачевање
Бисиклизам
Ритмичко спортска гимнастика
Текwондо
Дизање тегова
275
259
230
223
212
200
170
147
140
140
139
134
164
Циљеви, садржај и методе
Основни циљ психолошке дијагностике је да психологу обезбеди информације на
основу којих ће он моћи да предузме потребне стручне активности како би спортистима,
тренерима, родитељима или другим учесницима у организованој спортској активности
помогао да максимизирају своје стручне и људске потенцијале и да их ставе у службу
побољшања спортског извођења, повећања задовољства и психолошке добробити. Због тога
је разумљиво што је психолошка дијагностика почетна карика у ланцу свих других
професионалнх активности спортског психолога, без обзира да ли су оне усмерне на рад са
младим спортистима, спортистима елитног нивоа, рад са спортским тимовима, повређеним
спортистима, спортистима који имају проблема са такмичарском анксиозношћу или у
комуникацији са саиграчима и тренерима, који немају довољно самопоуздања, који губе
интересовање за спорт, показују симптоме претренираности или сагорелости, имају
проблема са концентрацијом током меча, или би хтели да овладају психолошким вештинама
саморегулације психолошких стања пред, током и после такмичарског наступа итд.
Психолошка дијагностика у РЗС има више циљева који се могу резимирати на следећи
начин:
x Психолошко профилирање или утврђивање актуалног психолошког статуса
(релевантних психолошких карактеристика) појединачних спортиста или спортских
тимова;
x Стицање увида у психолошке предности и/или слабости појединаца и спортских екипа;
x Утврђивање подручја за психолошку интервенцију;
x Рана идентификација психолошких проблема
x Праћење ефеката психолошких интервенција, тренажних програма или тренинга
психолошких вештина
x Утврђивање и праћење емоционалног реаговања на спортске повреде
x Праћење ефеката рехабилитације од повреда
x Идентификовање могуће претренираности
x Предвиђање понашања спортиста у различитим спортским ситуацијама
x Контрола и предвиђање спортског извођења
x Утврђивање доминантне тимске климе, кохезивности, комуникације, интеракције и
потенцијалних проблема у функционисању спортских тимова
x Праћење тренажног оптерећења
x Утврђивање ефеката педагошко психолошког, лидерског и стручног ангажовања
тренера на мотивацију, задовољство, циљне оријентације и извођење спортиста
x Скупљање релевантних информација за спортско усмеравање (“Који спорт за које
дете“)
x Утврђивање мотива, ставова, потреба и проблема младих спортиста како би се
унапредила теорија и пракса дечијег и омладинског спорта
x Да се спортисти активније укључе у управљање својом спортском каријером, да се боље
упознају са сопственим могућностима и начинима како да развију психолошке вештине
x Пружање информација тренерима ради усклађивања сопственог стила тренирања са
основним педагошким и психолошким принципима и специфичним потребама њихових
спортиста или спортских тимова, ради побољшања међусобне комуникације, стила
руковођења, процеса одлучивања.
Психолошка дијагностика у Републичком заводу за спорт обухвата структурисане
интервјуе, систематско посматрање понашања и примену психолошких тестова личности.
Психолози располажу свеобухватном батеријом психолошких тестова која се континуирано
иновира и допуњавана је у складу са свременим трендовима спортско психолошке науке и
захтевима актуалне спортске праксе. Осим класичних психолошких тетова типа папир165
оловка, психолошка лабораторија располаже и најсавременијом компјутеризованом
електронском психодијагностичком апаратуром која је намењена мерењу широког опсега
различитих психомоторних реакција – од најједноставнијих (брзина реаговања на светло и
звук) до најсложенијих (пажња, визуелна оријентација, меморија, конвергентно мишљење,
општа ментална способност итд.).
Слика 13 Пример профила личности два фудбалера различите успешности
10
9
8
s- ten skorovi
7
6
5
4
3
2
1
Uspeš.
Neusp.
0
A
B
C
E
F
G
H
I
L
M
N
O Q1 Q2 Q3 Q4
Uspeš.
8
7
8
6
9
8
6
7
3
3
7
4
5
5
8
2
Neusp.
6
7
3
6
4
3
1
8
6
9
4
4
7
8
2
10
14
Избор батерије тестова која ће се применити у сврху психолошке дијагностике
одређеног појединца (спортисте) или спортске екипе (клупске или националне селекције),
зависи од неколико битних момената као што су: специфични захтеви тренера, родитеља или
селектора; узраста спортиста; природе спортске активности; периода у тренажном циклусу;
простора и времена које психолог има на располагању; репертоара мерних инструмената које
психолог има на располагању; специфичних знања и искуства психолога, као и његове
теоријске оријентације.
Иако предмет психолошке дијагностике могу бити врло различити аспекти личности
и понашања спортисте, свака озбиљна психолошка процена која психологу треба да пружи
довољно полазних информација за његов даљи стручни рад (развијање програма за
побољшање спортског извођења, консултативно саветодавни рад, обучавање психолошким
вештинама самоконтроле и савладавања такмичарског стреса, побољшање комуникације
унутар тима итд.) треба да “покрије” домен персоналних карактеристика спортисте, његова
мотивациона својства и когнитивне способности. Без намере да дамо исцрпну листу садржаја
психолошке процене у спорту, навешћемо само неке од њих:
x
x
x
x
x
x
x
Карактеристике личности (црте, стања, расположења)
Мотивациона својства (усмереност на постизање успеха или избегавање неуспеха,
снага мотива спортског постигнућа, циљне и такмичарске оријентације)
Стања и расположења која су индикатор ситуационих утицаја на понашање
Природа и ниво предстартне активације (соматска и когнитивна анксиозност)
Степен стресности и начин борбе са стресом и болом током извођења
Когнитивне, интелектуалне способности
Психомоторне способности – од брзине једноставне НMР и својстава пажње до
сложених процеса мишљења
166
x
x
Обученост у коришћењу психолошких вештина концентрације, имагинације,
релаксације, позитивног мишљења
Психодинамика спортских тимова – кохезивност, групна клима, комуникација,
руковођење, тензија, актуални и потенцијални и конфликти, социометријски статуси,
тимски циљеви, задовољство чланова итд.
Слика 14 Пример социограма једног спортског тима
10
13
9
6
12
7
1
14
5
4
8
2
3
15
Sportisti koji nisu
popunjavali sociom.
upitnik
11
22
Резултати психолошке процене се наручиоцима тестирања дају писмено у виду
“Психолошког налаза и мишљења” или се саопштавају усмено у непосредним
консултацијама са спортистом, његовим родитељима или тренерима. При томе, психолози
никада не смеју изгубити из вида чињеницу да је психолошко тестирање још увек далеко од
савршенства, да добијени подаци нису потпуно поуздани, па се морају тумачити врло
обазриво, са пуно такта и уважавања специфичности сваког појединца. Циљ психолошке
процене није и не сме бити да се на основу ње врши тимска или репрезентативна селекција,
да се неко удаљи из тима, или да се за појединца само на основу резултата психолошког
тестирања, доносе нека важна критичка одлука. И спортисти и тренери треба да знају да се
подаци прихолошке процене не смеју ни на који начин злоупотребљавати, да морају бити
максимално поверљиви и коришћени у складу са етичким принципима психолошке
професије и искључиво у циљу да се сваком учеснику у спорту омогући да максимално
искорити и унапреди своје спортске, стручне и људске потенцијале.
Психолошка процена у спорту одувек је представљала значајну компоненту
профилирања спортског извођења. Заједно са проценом антропометријских, функционалних,
моторичких и физичких способности спортиста, она пружа важне информације за
предвиђање и побољшање квалитета њиховог извођења, избегавање ризика повређивања,
успешније савладавање такмичарског стреса и веће задовољсво због бављења спортом. Зато
унапређење свих сегмената психолошке дијагностике као основе за квалитетно обављање
осталих професионалних улога спортксог психолога, представља перманентни задатак
психолога Републичког завода за спорт, који они могу успешно реализовати само кроз
интердисциплинарни приступ, тј. сарадњу са стручњацима ангажованим у непосредној
спортској пракси (тренери) и стручњацима других спортских наука (спортски лекари,
спортски педагози, нутриционисти).
167
Као што свакодневно расте број учесника у спорту и вежбању који траже помоћ
спортских стручњака различитих профила, тако се увећава и број психолошких мерних
инструмената развијених и стандардизованих управо за потребе описа, објашњења и
предвиђања понашања учесника у спортским и вежбовним контекстима. Ипак, да би
спортски психолог прикупио праве информације о особама којима жели помоћи,
препоручљиво је да користи:
Тестове који захватају што дубље слојеве личности, њену основу, њен генотип; имају
потврду на физиолошком нивоу – у карактеристикама аутономног, центалног нервног и
ендокриног система;
Тестове личности који имају добра метријска својства и добру теоријску подлогу;
Који су показали дијагностичку вредност за тестирање спортске популације;
Који су специфични за спорт, или бар намењени нормалној општој популацији, а не
оне који су конструисани за клиничку употребу;
Који дају довољан број података на основу којих ће опис, објашњење, тумачење и
предвиђање понашања спортиста бити што поузданије и објективније.
3.0. ЗАКЉУЧАК
Републички завод за спорт има одговарајуће кадрове (различитих струка),
софистицирану опрему, простор за контролу тренираности и здравља спортиста
(лабораторије, спортске објекте), и перманентно ради на њиховом унапређивању.
Непроцењиво богатсво је велико вишедеценијско искуство и база података у раду са
врхунским и перспективним спортистима свих спортских грана. Пред одлазак на Олимпијске
и Параолимпијсе игре 2009. године спортисти Републике Србије су били прегледани и
тестирани у Заводу.
Стручно саветодавна помоћ се огледа кроз планирање, програмирање и помоћ у
корекцији спортског тренинга, препоруке за усавршавање функционалних, моторичких и
психолошких способности од важности за спортску успешност, превенцију и лечење
претренираности и лакших спортских повреда, правилан раст и развој деце и корекцију
постуралних поремећаја, процену ухрањености и пружање стручно-саветодавне помоћи у
вези са исхраном и суплементацијом спортиста и осталих учесника у спорту, као и корисне
савете рекреативцима.
Како су кадрови основ делатности инситира се на стручном усавршавању сарадника
кроз праћење најновијих спротских достигнућа, спортске пројекте, научно-истрживачки рад,
објављивање радова и публикација у научној и стручној литератури, итд.
Велика предност Завода је у томе што има могућности за мултидисциплинарни
приступ спортисти и тренингу, и што спортиста и тренер могу на једном месту да добију све
потребне информације и помоћ за постизање максималних спортских резултата. Такође,
анализом података из велике базе података Завода може се значајно допринети развоју
појединачних спортских грана, као и спорта у целини.
4.0. ЛИТЕРАТУРА
1. Педесет година Републичког завода за спорт (2007): Републички завод за спорт,
Београд
2. Бачанац, Љ. (2007). Психолошка дијагностика у спорту. Актуелно стање и
савремене тенденције. Међународна научна конференција “Аналитика и дијагностика
физичке активности”, Зборник радова, 302-317, Београд: Факултет спорта и физичког
васпитања
168
3. Бићанин, А.; Санадер, А.; Гајевић, А. (2007): Модел информационог тока у систему
аналитике и дијагностике тренираности врхунских спортиста, Међународна научна
конференција “Ааналитика и дијагностика физичке активности”, Зборник радова, 294-301,
Београд, Факултет спорта и физичког васпитања
4. Божић, П.; Берјан, Б.; Пажин, Н. (2008): Савремени приступ процене и евалуације
моторичких способности спротиста у Републичком заводу за спорт, Београд: Републички
завод за спорт
5. Мазић, С; Ђорђевић-Шарановић, С.; Антић, Н.; Стевановић, М. (2009):
Спортскомедицински преглед и функционална тестирања у Републичком заводу за
спорт, Constitutio athleticae - Водич кроз спортски менаџмент, Зборник радова, Београд:
Републички завод за спорт
6. Санадер, А.; Гејевић, А.; Бићанин, П. (2009). Спортски резултати и моторичка
тестирања спортиста. Constitutio athleticae - Водич кроз спортски менаџмент, Зборник радова,
Београд: Републички завод за спорт
169
ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ТРЕНЕРА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Аутор: мр Дејан Шупут, Институт за упоредно право
Кључне речи: Тренери, правни положај тренера, прописи
Прописи који уређују спорт у Републици Србији су многобројни и обимни. Укупно
шест закона, једна уредба и седам правилника уређују материју спорта и друштвене односе
повезане са спортом. Упркос таквом стању, а пре свега у односу на обимности прописа који
се односе на спорт, постоји изузетно мало правних норми које уређују правни положај
(правни статус) тренера као стручњака који раде у систему спорта.
Пре сагледавања садржине прописа који уређују правни положај тренера у Републици
Србији, потребно је одговорити на питање шта уопште представља правни положај тренера и
због чега је одређивање тог положаја битно.
Правни положај тренера у оквиру правног система поједине државе, представља скуп
правних правила којима се прописују права и обавезе тренера као чинилаца спортског
система и стручњака који обављају тренерску професију. Одређивање правног положаја
тренера је предуслов за постојање правне сигурности у њиховом раду и пут да се тренерима,
као посебној категорији стручњака који обављају друштвено признату професију, гарантују
многобројна људска права која свим грађанима припадају на основу Устава и закона (право
на рад, право на социјалну и здравствену заштиту, право на стручно и синдикално
организовање и сл.).
Питање правног положаја тренера у Републици Србији актуелизовано је почетком
децембра 2008. године када је Влада Републике Србије усвојила документ “Стратегија
развоја спорта у Републици Србији за период од 2009. до 2013. године 2 “. У Глави I тог
документа која је насловљена са: “Стање спорта у Републици Србији” на више места су
поменути тренери и проблеми који се на њих односе. У тексту Стратегије је констатовано да
су положај тренера, њихов професионални и социјални статус проблематични, баш као што
са друге стране, посебан проблем представља неуређеност система перманентног стручног
усавршавања и лиценцирања тренерског кадра, као и одсуство друштвене контроле у
подручју стручног рада у спорту. Као посебан проблем поменута је чињеница да
волонтерски рад у спорту није уређен прописима, иако је феномен дугорочног волонитирања
у спорту веома присутан, посебно када је реч о волонтирању тренерског кадра.
Забрињавајућу околност представља чињеница да дугорочно (вишегодишње) волонтирање
тренера – које тренутно није уређено прописима - изазива посебне правне и социјалне
проблеме који се касније решавају од случаја до случаја, пред судовима и органима државне
управе. Накнада евентуалних трошкова који настану за време волонтирања, тренерима
волонтерима се исплаћује, или не исплаћује, у зависности од опредељења организатора
волонтерских услуга (спортских организација - спортских друштава и спортских клубова),
пошто организатори волонтирања немају законску обавезу да накнаде такву врсту трошкова.
Ни систем опорезивања таквих накнада није увек јасно одређен, а проблеми постоје и у вези
са социјалном и здравственом заштитом тренера волонтера, као и са каснијим остваривањем
права на пензију.
Значај волонтеризма и волонтерског рада у спорту, а у оквиру тога и волонтерског
рада тренера, препознат је у Стратегији развоја спорта у Републици Србији за период од
2009. до 2013. године. У оквиру тог документа, изнета је констатација да волонтеризам у
спорту није развијен у довољној мери, као и да се тренутна ситуација одсликава кроз
непостојање одговарајућег прописа о волонтерском раду, што је довело до такве ситуације да
2
«Сл. Гласник РС», бр. 110/2008.
170
је “рад на црно” у српском спорту постао веома изражен. Стога је у оквиру Стратегије изнет
закључак да законско уређивање волонтерског рада представља ургентну потребу српског
спорта, што ће, када тај проблем буде решен, допринети и побољшању правног статуса
тренера. Међутим, иако је у оквиру Стратегије наглашена потреба за правним уређивањем
волонтерског рада у спорту, што ће када буде учињено утицати и на рад тренера, неопходно
је нагласити чињеницу, да је у будућности потребно створити већи број правних правила,
која би подстакла право радно ангажовање тренера који би се по правилу налазили у радном
односу и на тај начин били у ситуацији да уживају сва права која настају по основу рада.
Стање прописа који уређују правни положај тренера
Најбитније правне норме којима се уређује правни положај тренера требало би да се
налазе у Закону о спорту, што тренутно није случај. Закон о спорту који је изгласан у
Народној Скупштини Републике Србије 1996. године и који се још увек примењује,
представља тзв. кровни закон тј. пропис приликом чијег доношења је законодавац имао
намеру да на свеобухватан начин, једним општим правним актом, уреди целокупну материју
спорта у Републици Србији, што је самим тим требало да обухвати и правни статус тренера.
Закон о спорту поседује само једно правило о правном статусу тренера и то у члану
23. који гласи: “Спортска организација може засновати радни однос са спортским
стручњаком, односно тренером, и на одређено време, без огласа, у складу са законом и
спортским правилима”. Наведеном нормом, само делимично се уређује правни положај
тренера и то у области радно-правних односа. Реч је о прописивању посебних правила о
радном ангажовању тренера у односу на услове које прописује Закон о раду као општи
пропис који уређује материју рада у Републици Србији. У складу са наведеним чланом
Закона, спортска организација није обавезна да спортског стручњака, односно тренера,
ангажује искључиво путем закључења уговора о раду (заснивања радног односа), већ може
користити и неки други уговорни основ.3 Таква могућност коришћена је у пракси изузетно
често, што је довело до тога да велики број тренера који раде у спортском систему Србије, тј.
спортским организацијама које чине тај систем, није у радном односу, већ у неком другом
облику уговорног ангажовања, што отежава, а понекад и онемогућава остваривање оних
права тренера која би требало да су стекли по основу дугогодишњег рада у спорту.
Закону о спорту недостаје законска дефиниција тренера као спортског стручњака и
одредбе о томе која права и обавезе тренери имају. Такође, Закону недостају и одредбе о
најосновнијим (минималним) условима које појединац треба да испуни како би могао да
буде тренер. Уместо регулисања поменуте материје у оквиру Закона, на основу члана 62.
става 2. Закона о спорту, 1999. године донесен је Правилник о номенклатури спортских
занимања и звања4. Чланом 1. Правилника прописано је да: “Правилник утврђује номенклатуру спортских занимања и звања, као и услове у погледу стручне спреме, односно оспособљености за разврставање у звања у области спорта”, док чланом 3. ставом 1. тачком 2.
Правилник утврђује занимање тренера.
Чланом 7. Правилник дефинише тренера речима: “Тренер је занимање лица која се
баве тренерским пословима у одређеној спортској грани”. Тако прописана, дефиниција
тренера звучи бесмислено и сувише уопштено, пошто не прецизира које послове тренер
врши у оквиру тренерског занимања. Било би знатно боље и јасније када би дефиниција
тренера из члана 7. Правилника гласила: “Тренер је занимање лица која учествују у
демонстрирању спортских вештина и у програмирању, планирању и реализацији стручнопедагошког рада у одређеној спортској грани”. Да ли ће таква дефиниција у будућности бити
3
Н. Ђурђевић, Коментар Закона о спорту, Институт за правне и друштвене науке Правног факултета у
Крагујевцу, Крагујевац, 1997, стр. 45.
4
«Сл. Гласник РС», бр. 30/99.
171
прихваћена у оквиру нових прописа, показаће време које следи, а у коме ће бити спроведен
процес реформе правног оквира који уређује област спорта и са њим повезаних активности.
Тај реформски процес је сложен и дугорочан, посебно у државама које се налазе у
транзицији. У таквим државама, међу које се убраја и Република Србија, осим државних
органа и привредних субјеката, и целокупан спортски систем који укључује како државне
органе и установе, тако и невладине спортске организације, уобичајено се налази у
хаотичном правно-организационом амбијенту који је плод низа проблема нагомиланих током
више деценија. 5 Стога не треба да чуди, што је и питање уређивања правног положаја
тренера проблематично и недовољно добро регулисано.
Правилник о номенклатури спортских занимања и звања је чланом 8. утврдио следећа
тренерска звања:
1. оперативни тренер;
2. оперативни тренер – специјалиста;
3. тренер;
4. спортски тренер – специјалиста.
Из тако прописаних назива тренерских звања, не може се закључити које тренерско
звање је више у односу на друго тренерско звање. До тог закључка долази се сагледавањем
садржине члана 9. Правилника који прописује услове у погледу стручне спреме, односно
оспособљености за разврставање у звања у оквиру тренерског занимања. Чланом 9. ставом 1.
тачком 1. прописано је да је за звање оперативни тренер потребно најмање средње
образовање у трогодишњем трајању и завршен програм оспособљавања трећег степена, или
стечено звање заслужног тренера у складу са критеријумима категоризације спортских
стручњака.
Чланом 9. ставом 1. тачком 2. прописано је да је за звање оперативни тренер-специјалиста
потребно најмање више образовање у области спорта, док је тачком 3. истог става члана 9.
прописано да је за звање тренер потребно најмање високо образовање у области спорта.
Коначно, чланом 9. ставом 1. тачком 4. прописани су услови за добијање звања спортски
тренер-специјалиста за које је потребно да појединац поседује специјализацију у рангу
последипломских студија.
Ниво стручне спреме, тј. ниво стеченог образовања које Правилник прописује за
добијање појединих звања у оквиру тренерског занимања није усаглашен са терминологијом
коју користе нови прописи који уређују област образовања у Републици Србији. Из тог, али и
из многих других разлога који се своде на потребу за доношењем и применом новог, знатно
прецизнијег и са праксом усклађенијег Правилника, Министарство омладине и спорта је
средином 2008. године формирало Радну групу за израду новог Правилника о номенклатури
спортских занимања и звања. Нацрт новог Правилника је написан и у предстојећем периоду
се очекује његово доношење.
Осим Закона о спорту и Правилника о номенклатури спортских занимања и звања, за
одређивање правног положаја тренера у правном систему Републике Србије од значаја су и
одредбе Уредбе о националним признањима и наградама за посебан допринос развоју и
афирмацији спорта 6 . Одредбе те Уредбе представљају облик парцијалног регулисања
правног положаја тренера, док сама додела националних спортских признања представља
замену за тзв. спортске пензије, што је лоше као системско решење. У вези са применом
Уредбе уочено је више недоследности и недоумица до којих је дошло у пракси, због
могућности различитог тумачења правних норми које се односе на доделу националних
признања тренерима. Најпроблематичнија је примена и правно тумачење садржине члана 2.
става 1. Уредбе о националним признањима и наградама за посебан допринос развоју и
афирмацији спорта који гласи: “Спортистима, држављанима Републике Србије, који су као
5
Д. Шупут, Правно уређивање спорта у Републици Србији, у: Актуелна питања савременог законодавства Зборник радова са саветовања правника у Будви, Београд, Савез удружења правника Србије и Републике
Српске, 2008, стр. 489.
6
«Сл. Гласник РС», бр. 65/2006. и 6/2007.
172
репрезентативци Југославије или Србије и Црне Горе освојили, односно који као
репрезентативци Републике Србије освоје медаљу на Олимпијским играма,
Параолимпијским играма, Шаховској олимпијади, светским и европским првенствима у
олимпијским спортовима или су били, односно буду носиоци светског рекорда у олимпијским
спортовима, као и њиховим тренерима (главном тренеру екипе, тренеру спортисте),
држављанима Републике Србије, додељује се - национално спортско признање”.
Временом је уочено да приликом додељивања националних признања тренерима
постоји неуједначена пракса у тумачењу значења речи “њиховим тренерима” (те речи се
користе у члану 2. ставу 1. Уредбе) и да је због тога дошло до одређеног, не великог броја
случајева, у којима су национална спортска признања добили појединци који ни правно, ни
фактички нису били тренери спортиста у смислу Уредбе о националним признањима и
наградама за посебан допринос развоју и афирмацији спорта. При сагледавању садржине
правних норми Уредбе, оправдано је заузети став да у случају колективних спортова (нпр.
кошарка, одбојка, рукомет, фудбал...) нема спорних питања при тумачењу и примени
правила из Уредбе и да је јасно да се у таквим случајевима за носиоца националног признања
одређује “главни тренер екипе”, што је назначено у загради која следи после речи “њиховим
тренерима”, а у оквиру члана 2. става 1. Уредбе. “Главни тренер екипе” заправо је тренер
репрезентације (фудбалске, кошаркашке, рукометне и др.). У зависности од правила
појединих националних гранских спортских савеза (нпр. Фудбалски савез Србије,
Кошаркашки савез и др.), могуће је да тренер уместо назива “тренер репрезентације” носи
назив “савезни тренер”, “селектор” или “савезни селектор”, али је битно да то буде
искључиво једна особа и да се став гранског спортског савеза по питању које звање одговара
“главном тренеру екипе” у смислу Уредбе, не мења од случаја до случаја, тачније, да се не
мења од такмичења до такмичења. Једном заузет став гранског савеза, требало би да
обавезује и представља устаљену праксу за будућност.
Када је реч о додели националног признања тренерима спортиста у индивидуалним
спортовима (нпр. бокс, атлетика, гимнастика, рвање, џудо, страљаштво и др.), који на
међународним такмичењима наступају као чланови репрезентације, ситуација је знатно
сложенија. У члану 2. ставу 1. Уредбе, у загради која следи иза речи “њиховим тренерима”,
налазе се и речи “тренеру спортисте”. Оправдан је став, тј. тумачење, да се речи “тренеру
спортисте” односе искључиво на индивидуалне спортове и да у сваком случају нема места
додељивању националних признања појединачним тренерима спортиста, који су тренери
спортиста из колективних спортова у оквиру или ван репрезентације, а који нису главни
тренери екипе (репрезентације). Међутим, пошто је поменуто разликовање само решавање
претходног питања раздвајања колективних од индивидуалних спортова, остаје проблем
прецизног одређивања ко се сматра “тренером спортисте” у индивидуалним спортовима, а
у смислу члана 2. става 1. Уредбе.
Дилеме које се појављују пред оним ко треба да примени пропис, а које се тичу
давања одговора на питање ко се сматра “тренером спортисте” у индивидуалним
спортовима у смислу члана 2. става 1. Уредбе су следеће:
1. Да ли се тренером спортисте у индивидуалном спорту сматра тренер тог спортисте из
репрезентације, или тренер тог спортисте из клуба из кога је спортиста дошао у
репрезентацију?
2. Да ли се тренером спортисте у индивидуалном спорту у смислу Уредбе сматра тренер
целокупне репрезентације (најчешће са називом савезни тренер), или тренер тачно
одређеног спортисте који са тим спортистом тренира у оквиру репрезентације као
његов индивидуални репрезентативни тренер?
Може се заузети став, или бар формулисати мишљење, да се у смислу Уредбе о
националним признањима и наградама за посебан допринос развоју и афирмацији спорта,
тренером спортисте у индивидуалном спорту сматра искључиво тренер репрезентације чији
је спортиста члан, а не тренер спортисте из клуба из кога је спортиста дошао у
репрезентацију. Због тога се приликом тумачења правне норме мора пружити и одговор на
173
питање да ли се тренером спортисте у индивидуалном спорту у смислу Уредбе сматра тренер
целокупне репрезентације (најчешће са називом савезни тренер), или тренер тачно одређеног
спортисте који са тим спортистом тренира у оквиру репрезентације као његов индивидуални
тренер. На основу свих размотрених чињеница, а пре свега узимајући у обзир начело
целисходности и правичнопсти, неопходно је приступити детаљном тумачењу и утврђивању
значења речи “тренер спортисте” које су употребљене у Уредби. При том се мора поћи од
становишта да тумачење ваља започети настојањем да се смисао правне норме определи с
обзиром на језичко тумачење израза опредељених у њој, а да се затим, без фаворизовања
било ког од постојећих метода тумачења и попуњавања правних празнина, правна норма
протумачи, односно празнина попуни применом оног метода којим се поставља правно
правило које најадекватније (најпримереније) решава спорно правно питање. Колико год да
је на почетку тумачења звучало несадржајно, испоставило се да је једино прихватљиво
начело поступања оног ко тумачи конкретну правну норму било оно по коме је меродавно
оно тумачење, односно попуњавање правне празнине које је најпримереније случају.
Никаква унапред постављена хијерархија метода тумачења није била узета од стране аутора
овог текста у обзир, a о примерености решења проблема није одлучивао метод тумачења,
односно попуњавања празнине, него његов резултат – садржина постављеног правног
правила. Правно тумачење, а самим тим и правно правило које ће бити примењено, није
зависило од начина како је до њега аутор дошао, него од тога како је оно гласило. Због тога
аутор текста верује да је тумачење које износи исправно, правично и економски оправдано, а
да је такође, у потпуности усклађено са намером законодовца (намером која је постојала у
време доношења прописа). Намера законодавца била је да осим рада и успеха спортисте који
је остварио релевантан резултат у индивидуалном спорту, награди и појединца – тренера
који је својим стручним радом допринео остваривању резултата спортисте. Због тога треба
заузети став да се тренером спортисте у смислу члана 2. става 1. Уредбе о националним
признањима и наградама за посебан допринос развоју и афирмацији спорта, у случају
индивидуалних спортова, сматра тренер репрезентативца који је са њиме радио у оквиру
репрезентације и који је на такмичењу на коме је спортиста остварио резултат био његов
тренер и на адекватан начин му пружао стручну, саветодавну или било коју другу подршку и
помоћ током такмичења. Међутим, овако представљен начин тумачења правне норме само је
један од могућих, тако да би у будућности било добро да се наведени члан Уредбе измени у
правцу прецизирања круга тренера који могу и треба да остваре право на национално
признање. Променом садржине члана 2. става 1. Уредбе са циљем прецизнијег одређивања
смисла правног правила које прописује који тренер треба да добије национално признање,
допринело би се избегавању спорова при тумачењу прописа, што би опет довело до веће
правне сигурности.
Закључак
Сагледавањем свих наведених проблема и недостатака који постоје у оквиру
постојећег правног оквира који уређује област спорта, а самим тим и питање правног
положаја тренера у Републици Србији, намеће се закључак да би доношење новог Закона о
спорту, који би системски уредио правни положај тренера, представљало најбоље и
дугорочно најодрживије решење.
Стварање правних и организационих услова да се крене у таквом правцу регулисања
правног положаја тренера је већ започело. Министарство омладине и спорта је 24. септембра
2008. године одржало иницијални састанак Радне групе за припрему новог Нацрта закона о
спорту, на коме је министарка омладине и спорта Снежана Самарџић Марковић обавестила
јавност да је Министарство у потпуности одустало од Предлога закона о спорту из новембра
2007. године и да се приступа изради новог Нацрта закона о спорту који ће, између осталог,
садржати и нове правне норме које треба да уреде правни статус тренера.
174
Радна верзија новог Нацрта закона о спорту представљена је на састанку Радне групе
одржаном 30. јануара 2009. године. Та верзија Нацрта садржи 148. чланова будућег
законског текста, а међу њима и правила о правном положају тренера. У предстојећем
периоду биће извршене дораде предложеног законског текста како би могла да започне
широка јавна расправа за коју се претпоставља да ће трајати више месеци. Тек по окончању
јавне расправе знаће се више о коначној садржини Нацрта закона о спорту и томе како ће
правни положај тренера бити уређен новим прописима Републике Србије.
Литература:
1. Д. Шупут, Правно уређивање спорта у Републици Србији, у: Актуелна питања
савременог законодавства - Зборник радова са саветовања правника у Будви, Београд,
Савез удружења правника Србије и Републике Српске, 2008.
2. Н. Ђурђевић, Коментар Закона о спорту, Институт за правне и друштвене науке
Правног факултета у Крагујевцу, Крагујевац, 1997.
3. Стратегија развоја спорта у Републици Србији за период од 2009. до 2013. године,
,,Сл. Гласник РС'', бр. 110/2008.
- РЕЗИМЕ Питање правног положаја тренера у Републици Србији актуелизовано је почетком
децембра 2008. године када је Влада Републике Србије усвојила документ “Стратегија
развоја спорта у Републици Србији за период од 2009. до 2013. године”. У Глави I тог
документа која је насловљена са: “Стање спорта у Републици Србији” на више места су
поменути тренери и проблеми који се на њих односе. У тексту Стратегије је констатовано да
су положај тренера, њихов професионални и социјални статус проблематични, баш као што
са друге стране, посебан проблем представља неуређеност система перманентног стручног
усавршавања и лиценцирања тренерског кадра, као и одсуство друштвене контроле у
подручју стручног рада у спорту. Као посебан проблем поменута је чињеница да
волонтерски рад у спорту није уређен прописима, иако је феномен дугорочног волонитирања
у спорту веома присутан, посебно када је реч о волонтирању тренерског кадра.
Осим тога, 24. септембра 2008. године Министарство омладине и спорта одржало је
иницијални састанак Радне групе за припрему новог Нацрта закона о спорту, на коме је
министарка омладине и спорта Снежана Самарџић Марковић обавестила јавност да је
Министарство у потпуности одустало од Предлога закона о спорту из новембра 2007. године
и да се приступа изради новог Нацрта закона о спорту који ће између осталог садржати и
нове правне норме које треба да уреде правни статус тренера.
175
Download

1 РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА СПОРТ 11030 Београд, Кнеза