Српско национално удружење
СРПСКА АЗБУКА
11077 Београд
Марка Челебоновића 19
Т/ф 3017085
063 234 814
[email protected]
Бр.018/2012
08.10.2012
ОПШТИНСКИ ОДБОР СДС ПРЊАВОР
Н/р госп. Синиша Гатарић
Сазнали смо за Вашу величанствену победу у општини Прњавор и честитамо Вам. То je
истовремено и победа тамношњег српског народа, као и охрабрење за целокупан народ у
Републици Српској.
Верујемо да би Ваша победа могла бити и увод у враћање ћирилице српском народу, прво
на територији општине Прњавор , па онда и у целој Републици Српској.
Кад би неко тражио да у једној реченици кажемо зашто је ћирилица готово нестала из
јавног живота у свим српским земљама, ми бисмо одговорили да је то због тога што је током
последњих шест деценија, а нарочито у време комунизма, у народу изгубљена свест о њој као
српском националном симболу. Зато је за њен нестанак данас довољна само небрига власти, а
она га својим лошим чињењем још и усмерава.
Република Српска је рођена у ћирилици, и није било свечаности на којој Радован Караџић
није говорио о њеном значају за очување самосвести српског народа. Баш у оном смислу како
је писао и академик Крестић : „Срби у Хрватској увек су бранили свој субјективитет чувањем
православне вере и ћирилице.“ Нажалост, они су се у Хрватској у време комунизма одрекли и
једног и другог, а пошто су још морали и прихватити хрватски уместо српског језика, престали
су тамо бити политички народ.
Силаском са власти ратног руководства СДС-а није више било великих људи који су
разумели значај ћирилице и смели да је јавно помену , па је она препуштена стихији улице и
свести трговаца. Њено повлачење охрабрило је универзитетске професоре лингвисте , који се
нису могли одрећи југословенства и србохрватства, да преко државне телевизије и „Гласа
Српске“ тумаче народу да он има и своју латиницу , иако је то бесмислено већ и због чињенице
да је иста оваква латиница општенародно и службено писмо у суседној држави Хрватској. А
шта тек рећи за Павелићеву забрану Србима њихове ћирилице и наметање ове латинице у
наредби од 25. травња 1941.г.
У антисрпском деловању тумачењем да Срби имају и своју латиницу данас у Бања Луци
предњачи проф. др Душко Певуља , који следи учење свог професора у пензији Петра
Милосављевића ,заслужног за равијање војвођанства у Србији. Додуше, однедавно је
Милосављевић ућутао, јер су га накнадно браниоци ћирилице јавно уверили да је у време
комунизма фалсикован први Вуков буквар из кога би се могло разумети да је Вук аутор и ове
латинице, а све са намером расрбљавања Срба заменом српске ћирилице хрватском латиницом.
Директна последица оваковог данашњег обмањивања народа је веома распрострањено
мишљење и код мање образованог дела народа : зашто да бринемо за опстанак ћирилице кад је
Вук нама смислио и нашу латиницу, па ће нам остати она ако пропадне ћирилица ! Треба знати
да два писма не могу опстати у једном језику, те да је то природна законитост која је потврђена
у целом свету. Ту законитост потврђује и последица лажне равноправности у српскохрватском
језику латинице и ћирилице ( тим редоследом) прокламоване Новосадским књижевним
договором из 1954.г., а која се огледа у сведености
коришћења ћирилице у јавној употреби само у њеним траговима. Чак у толикој мери да данас
не постоји производ у Републици Српској који је означен ћирилицом.
-2-
Како год се узда народ у Вас и у Милована Бјелицу из Соколца поклањањем тако великог
поверења, уздамо се и ми који за ћирилицу можемо учинити само толико да
питање писма држимо још увек отвореним. До тога да ћирилица поново суверено влада у
српским земљама може се доћи само онда ако се нађу Срби политички предводници, који
правилно разумеју њен одлучујући значај за очување српског субјективитета, и који
су спремни да се у том смислу политички ангажују. Да не буде више као раније,па и током
неколико претходних изборних кампања да ниједан српски политичар не помиње ћирилицу.
Зато сте Ви, Милован Бјелица и други за које не знамо, узданица српског народа. Данас треба
поново неговати клицу ћирилице, и Ваш је задатак по том питању много тежи него у време
стварања Републике Српске.
Да бисмо били јаснији у тумачењу како судбина ћирилице зависи првенствено од Срба на
политичким функцијама, односно како се необавештеном српском народу може
наметати латиница као његово писмо, навешћемо само један пример , и то управо из Прњавора.
Током рата остало је недирнуто латиницом исписано име аутобуске станице, иако је први човек
општине био из СДС-а, па чак и једно време директор ПРЊАВОР ЕКСПРЕСА.
Шире тумачење страдања ћирилице дајемо Вам у дописима овог удружења које смо
упутили Министарству просвете Републике Србије и председнику Додику , а достављамо и рад
госп. Немање Видића „Лингвисти одржали опело ћирилици“, којег је он доставио Академији
наука и уметности Републике Српске .
Из првог материјала је лако разумети да власт у Србији спроводи стари необјављени
комунистички државни програм латиничења српског народа и неуставним антисрпским
Правописом Матице српске из 2010.г., а из трећег материјала је видљиво како је све то
подржала и АНУРС. Наиме, после аминовања неуставног Правописа Матице српске из 2010.г.,
којим је и латиница именована стандардним писмом српског језика, политичари сада имају
„научно“ покриће за свој и народни пораз губљењем ћирилице.
Слободни смо и да Вам предложимо шта би требало чинити.
Општина би требала помоћи оснивање удружења „Српска азбука“,које би проширило
акцију започету од стране поменутог г. Видића, који је у селу Палачковци пре три године
поставио изнад регионалног пута транспарент са поруком ДОБРО ДОШЛИ У ЗЕМЉУ
ЋИРИЛИЦЕ, а сада је тамо порука СРПСКА ЈЕ САМО ЋИРИЛИЦА. Такве поруке би требало
поставити и изнад других путних праваца на територији општине Прњавор. Поред тога требало
би штампати исте поруке на малим самолепљивим плакатицама и учинити их видљивим
грађанима.
Власт треба и може учинити да представљање Прњавора на интернету буде на ћирилици,
уместо на латиници како је сада. Оправдање за то може се наћи у Уставу Републике Српске, у
којем су службеним језицима именовани језик српског народа , језик бошњачког народа и језик
хрватског народа , а службена писма су ћирилица и латиница. Срби просто требају тумачити
Устав тако да се коришћење ћирилице односи на српски језик, а коришћење латинице на
бошњачки и хрватски језик. Треба следити матицу Србију по чијем су Уставу у службеној
употреби српски језик и ћириличко писмо, јер је Дејтонским споразумом признато повезивање
српског народа на јединственом културном простору. Што се тиче других народа треба се
држати реципроцитета : колико ћирилице Србима у Оџаку и Зеници, толико латинице
Бошњацима и Хрватима у Пњавору.
Власт може учинити прво то да она сама у српском језику користи ћирилицу. Треба да
уведе правило издавања докумената на ћирилици ,а на латиници само ако то странка захтева.
Суштина је у томе да српски народ разуме и прихвати ћирилицу као једино своје писмо , и
да је спреман да је брани. Политички прваци требају да у томе одиграју одлучујућу улогу. За
почетак они могу да издејствују одлуку Скупштине општине
-3Прњавор да све што се јавно оглашава на српском језику мора бити у ћирилици. То подразумева
и имена предузећа. Ако се процени да би то наишло на велики отпор,
онда се у првој фази треба задовољити са натписима на којима је на првом месту ћирилица, а
латиница може испод ње.
Из многобрјних контаката са народом ми знамо да је основни мотив представљања у
јавности предузећа и радњи латиницом у томе да се прати општи тренд, да се „прати мода“.Тим
људима нико претходно није рекао да одустајањем од ћирилице показујемо другим народима да
смо изгубили самопоштовање и национално достојанство, те да им нисмо равни. Односно,
прихватањем туђег на рачун свог, шаљемо другима поруку да ако не знамо ценити и неговати
своје националне вредности немамо капацитет политичког народа који заслужује да има своју
државу.
Чак је распрострањено мишљење да општина захтева коришћење латинице. И то указује на
чињеницу да судбина ћирилице зависи првенствено од власти. Ако је она имало српска
учврстиће ћирилицу као српски национални симбол , којом ће у одсуству српске војске и
граничног камења бити омеђене српска земља и држава.
Остајемо Вам на располагању за додатна објашњења и сваку другу помоћ.
С поздравом,
Председник :
Проф. др Зоран Милошевић
Download

Преузмите писмо упућено Синиши Гатарићу