Od Marksa do Matriksa
Studija slučaja umetničkog dela Value Quest Bourse (2011-)
Violeta Vojvodić-Balaž
Februar 2013
Violeta Vojvodić-Balaž, “Od Marksa do Matriksa―Studija slučaja umetničkog dela
Value Quest Bourse”, Transmedijska istaživanja / Izborni predmet prof. Zoran
Todorović, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd, Februar 2013
1
Umetnička grupa Urtica (Violeta Vojvodić Balaž i Eduard Balaž), Value Quest Bourse, 2011URL http://valuequest.info
demo-video http://youtube/IFxT9PM7anA
Rečnik pojmova http://valuequest.info/content/glossary/art.html
Ključne reči: umetnost i ekonomija, ekonomska kriza, kazino kapitalizam, klik-rad, kritika
vrednosti
Siže
Elektronska alegorija Value Quest Bourse (Potraga za vrednošću) je razvijena na osnovu
studije slučaja, tj. praktičnog znanja, analize realnog konteksta i razvojnih faktora koji su doveli
do finansijske krize 2008. godine. Koristeći analitičke i reprezentativne forme karakteristične
za praktičnu ekonomiju i novčani kapital uspostavljena je paralela između umetničkog simulakruma i tržišnog simulakruma. VQB simbolički iskaz bazira na igrama na sreću (rulet = kazino kapitalizam) ali tome pridodaje egzaktne ekonomske mehanizme, berzanske izveštaje
i finansijske instrumente koje koristi kao alegorijske forme. Studija slučaja Od Marksa do
Matriksa je empirijska analiza koja promatra umetnički objekat (Value Quest Bourse) u okviru
realnog ekonomskog konteksta. Realizovana je kao paralelan sinhronistični prikaz u kom su
juksta-pozicionirani VQB interfejsi i socio-ekonomski kontekst.
Sadržaj
Prolog: Pozicija umetnika kao istraživača
Od Marksa do Matriksa
1. Kolo sreće
2. Kazino kapitalizam
3. Niko nije slobodan
4. Društveni hijeroglif
Epilog: Indeksi bogatstva
2
Prolog: Pozicija umetnika kao istraživača
Art-Arheologija
William Hogarth, South Sea Scheme,
1721.
Gravira prikazuje pometnju izazvanu
krahom berze usled South Sea Scheme,
alegorijski dočaranu kroz različite kockarske aktivnosti i frenetičnu zabavu “merrygo-round”, Fortuna sa povezom preko
očiju visi sa balkona privredne komore u
Londonu dok Đavo seče meso sa njenog
tela i baca ga špekulantima.
Prvi NASDAQ interfejs, 1971
National Association of Securities Dealers
Automatic Quotations, skraćeno NASDAQ,
je prva elektronska berza nastala 1971.
godine u Njujorku.
Za razliku od nauke koja teži totalnom istraživačkom prosesu i dosezanju istine kroz generalizaciju,
umetničko istraživanje je partikularno, bazirano na individualnoj metodologiji, ono podrazumeva introspekciju i subjektivan doživljaj posmatrača. Umetnost sa sobom nosi različite kontradikcije procesnog
karaktera te je i sam metod fleksibilniji i adaptabilan promenljivim kontekstima. On je često kompilacija
metoda iz različitih disciplina. Value Quest (Potraga za vrednošću) inspirisan je praktičnom ekonomijom
koja podrazumeva praćenje i proučavanje privrednih pojava―menadžment strategije i finansijski mehanizmi u interpretaciji Urtike postaju simbolički iskazi/izrazi. I mada ne sledi precizno definisan i kontrolisan eksperiment, na osnovu čijeg bi se rezultata kasnije potvrdila ili demantovala neka pretpostavka, kao u prirodnim naukama, umetnički eksperiment je tesno povezan sa praksom Urtike. Rezultati su
eksperimentalno izvedeni u smislu da se publika nalazi u ulozi aktera koji reaguje u simulakrumu koji
je umetnik kreirao da bi proveo publiku kroz određeni proces koji potom proizvodi neki “rezultat”. U tom
smislu može se reći da Urtika umetničkim konstruktom artikuliše izlazni format “rezultata” ali njegov
“sadržaj” ne kontroliše.
Da bi VQB funkcionisala potrebna je interakcija sa publikom i njena “radna snaga”, kao sto je to bio
slučaj sa VQ Otvorenim dokumentom načinjenim u formi upitnika na zidu salona MSUB (2010). On je
poslužio za skeniranje javnog mnjenja/okruženja, pa je jedan od zapisa “Od Marksa do Matriksa” uzet
kao naziv ove studije slučaja jer predstavlja živ materijal koji oslikava uticaj informacionih i komunikacionih tehnologija na globalizovanje i ubrzavanje tržišta. Ovde se pre svega misli na protok kapitala
i radne snage što za posledicu ima stvaranje specifičnih klasnih odnosa u okviru Ekonomije novih
medija, analogno tome jedno od budućih ishodišta Value Quest projekta je i razmišljanje o oblicima
klasne borbe u Informacionom društvu.
3
Od Marksa do Matriksa
1. Kolo sreće
Interfejs I
Urtica, Indeksi bogatsva - Točak sreće,
2011http://valuequest.info/index.html
Pokrenuta klik-radom (click-labour) on-lajn zajednice, Berza potrage za vrednošću (VQB) postavlja
pitanje vrednosti, radne snage i akomulacije kapitala u digitalno doba. Gejmplej prikazuje večno
kretanje društveno/ekonomsko/estetskih preobražaja vrednosti i neprekidno pretvaranje vrednosti u
kapital (društveni, privredni, odnosno kapital znanja). Elektronska platforma VQB je umetnička-igrasimulacija koja omogućava akomulaciju podataka „društvene berze“ u realnom vremenu (VQ rulet) i
performativne transakcije finansijskim instrumentima sa širom publikom (VQ beskrajna obveznica).
Lajtmotiv berze nadahnut je Kolom sreće, iluminacijom iz srednjovekovnog rukopisa Karmina burana
(1230) koja pokazuje točak s četiri ljudska lika obeležena sa: „Ja ću vladati“, „Ja vladam“, „Ja sam
vladao“ i „Ja nemam kraljevstvo“. U kontekstu Berze potrage za vrednošću kolo sreće odražava faze
savremenog društvenoekonomskog ciklusa: Očekivanje, Uspeh, Bankrot, Reforma. Na ličnom nivou,
njima odgovaraju faze života: Čežnja, Zadovoljenje, Odvajanje, Oporavak.
Nakon što smo izložili Berzu potrage za vrednošću, pitali su nas: „Je li to umetnost ili život?“
Ovo je kibernetička simulacija u smislu Bodrijarovog trećeg reda simulakruma: „simulakrumi
simulacije, zasnovani na informacijama, model, kibernetička igra – potpuna operativnost, hiperrealnost, cilj potpune kontrole“ (Bodrijar, 1991). Posredstvom aktiviranja analitičkih i reprezentativnih formi svojstvenih za praktičnu ekonomiju i novčani kapital, prikazali smo sličnosti
između simulakruma-umetnosti i simulakruma-tržišta. Predviđanje stvarnog svojstveno je za
finansijsko tržište koje ne reaguje na osnovu objektivne stvarnosti već na osnovu trenutnih
mišljenja o tome kako drugi vide buduće ponašanje tržišta. Vrednost nekog dobra, npr. kapital4
nog dobra ili umetničkog dela, zavisi od psihološke vere u merodavnog stručnjaka koji jemči za
njega i očekivanja budućih tokova prihoda. Poverenje drugih aktera na tržištu omogućava dobrima da kruže i služe kao depozit vrednosti. „Više nego kod većine preduzeća, opstanak brokerske firme zavisi od poverenja investitora i drugih trgovaca; bez tog poverenja, preduzeće
brzo propada“, izjavio je jedan rukovodilac kompanije Drexel Burnham Lambert Group Inc. Ta
investiciona banka bila je poznata po uvođenju upotrebe visokorizičnih obveznica junk bonds
koje obećavaju visok prihod radi finansiranja visokorizičnih poduhvata, i osamdesetih je bila
simbol ere brzog novca na Volstritu.
Globalizacija i ideologija slobodne trgovine donele su deregulaciju globalnog finansijskog
sistema i trgovine, prouzrokovale potrese na tržištima rada i premeštanje industrijske proizvodnje i nametnule privatizaciju, koja se neretko sprovodila brzopleto i bezobzirno. Suzan
Strejndž je podvukla uticaj tehnološke promene koja je preoblikovala finansijske strukture i
žižu stavila na zanemarenu ulogu kredita i finansija u međunarodnoj političkoj ekonomiji. U
prošlosti su tehnološkim razvojem upravljale države, ali od 1990. pa nadalje tehnološka promena je prenela moć nad trgovinom i proizvodnjom s vlada na preduzeća. Ona je takođe istakla
prodor prljavog novca (upakovanog u zakonite investicione fondove kojima se ne može ući u
trag) u međunarodni finansijski sistem. Transgranična proizvodnja i informacijska i komunikacijska tehnologija ubrzale su ekonomske/finansijske transakcije i globalizovale fragmentarna
tržišta. To je podrivalo kontrolu centralnih banaka i država koje nisu mogle da regulišu tok
međunarodnog novca. Liberalizacija finansijskih tržišta raspirila je konkurenciju između banaka i prisilila ih da se izlažu većim rizicima kako bi održale prihode i bonuse.
Počelo je naglo širenje tržišta derivata! Inicijalna svrha derivata bila je da prenese rizik na
onog ko je na tržištu sposobniji da ga podnese, to je omogućilo diverzifikuju ličnog rizika ali
rizik po ceo sistem nije smanjen. Među-banakarska trgovina mahnito je zakovitlala lanac
špekulacija s hipotekarnim obveznicama poznatim kao kolateralne dužničke obligacije (Collateralized Debt Obligations). Slabe tačke nekih finansijskih instrumenata, kao kupoprodaja
neispunjenih obveza ―dužničkih hartija od vrednosti (Credit Default Swaps), koji naginju
negativnom ishodu, hrabrilo je špekulante da podstiču opklade protiv gubitnika i dalji pad
valuta i privreda. Posledica toga bili su slom finansijskog tržišta u Americi 2008. godine i
kriza poverenja koja se proširila po čitavom svetu. Vlade su bile primorane da smesta reaguju
tako što će pružiti bankama ogromnu novčanu pomoć, time povećavši svoje deficite i dugove, što je na dugoročnom nivou dovelo do smanjenja kreditnog rejtinga zemalja i opasnost
od stečaja. Ekonomska međuzavisnost zemalja proizvela je nove sistemske rizike: paniku i
efekat krda na finansijskim tržištima širom sveta i zaraznu recesiju na globalnom nivou. Problemi s likvidnošću i kritike medija za vreme finansijske krize prisilili su neke igrače da povuku
ekstremne poteze. Uprava finansijskih službi (FSA) odredila je banci Barklejs novčanu kaznu
59,5 miliona funti u vezi s manipulacijom ratama LIBOR i EURIBOR – polaznim referentnim ratama koje su od suštinskog značaja za rad međunarodnih finansijskih tržišta i tržišta
u ugovorima kamatnih rata derivata. Postoje dva glavna razloga za regulaciju ponašanja
međunarodnih finansijskih tržišta, navela je Strejndžova, „prvi je da se ublaži i ograniči
gramzivost, drugi da se ublaži i ograniči strah“. Kao posledica deregulacije, prekomerni (fiktivni) novac u opticaju i visina špekulativnih opklada koje nadmašuju finansijske instrumente
u podlozi su anulirali inicijelnu vrednost i podigli nivo sistemskog rizika. Tokom osamdesetih
100% finansijskih instrumenata kojima se trgovalo na US tržištu bilo je podvrgnuto New Deal
regulatornom režimu, dok je 2008 godine 90% tih transakcija bilo izuzeto od regulacije. To
znači da su samo insajderi znali kako tržište funkcioniše, što im je omogućilo da ostvare
enormne profite, a da gubitke prebace na druge.
5
2. Kazino kapitalizam
Interfejs II
Urtica, VQ rulet, 2011http://valuequest.info/content/vq-roulette.
html
Pokrenuta klik-radom (click-labour) on-lajn zajednice, Berza potrage za vrednošću odnosi se na
trenutnu krizu privrede i morala koju pokreću mehanizmi Ekonomije pohlepe. Berza je prikazana kao
rulet – haotičan nelinearni sistem – čiji je glavni cilj visok Indeks bogatstva. Mogućnosti za klađenje
na stolu za VQ rulet predstavljaju tri nužna činioca za postizanje cilja u igrama, privredi ili životu, a to
su naklonost okruženja prema nekom protagonisti, raspoloživi resursi i odabrane strategije. Može da
se igra na jedan broj ili na niz brojeva koji odgovaraju strategijama kao što su Nemešanje države ili
Intervencija. Može da se kladi i na resurse (Fondovi i kapital, Informacije, Osoblje, Proizvodi i usluge),
ili na odlike sredine važne za buduće traženje resursa kao što su Stabilnost ili Promenljivost.
Umesto novca VQ rulet uvodi u igru VQ žetone, koji odgovaraju različitim aspektima vrednosti
oličenim u alegorijskim zaštitnim simbolima urtica – koprive. Svaki žeton predstavlja različiti industrijski sektor u skladu s podelom industrijskih sektora prema Ujedinjenim nacijama. Digitalni točak ruleta
nasumice bira pobednički pojam. Uprkos opštoj ljudskoj sklonosti ka ublažavanju neizvesnosti, često
se obremo upleteni u nepredvidive okolnosti ili primorani da preduzimamo opasne manevre i pravimo
nasumične izbore. VQ rulet ističe onaj elementarni odnos između Rizika i Sigurnosti, i pokreće večno
pitanje ko rizikuje a ko snosi posledice?
Kako stvoriti nešto ni iz čega? Tragajući za perpetuum mobile mašinom, francuski matematičar
Blez Paskal izmislio je u 17. veku prvi jednostavan oblik točka koji je svoju primenu kasnije našao u ruletu. Iako bi perpetuum mobile trebalo da radi kao zatvoren sistem, to je fizički
nemoguće (prva dva zakona termodinamike) budući da stalno kretanje točka zahteva-troši energiju iz spoljašnjih izvora. VQB prati pravilo da ako se «energija može samo preobražavati ili
razmenjivati», onda se «energija ne može stvoriti niti uništiti», te se energija korisnika pretvara
u koristan rad, naime u klik-rad (zavrtite i zaustavite točak) neophodan da bi se umetničko delo
pokrenulo.
6
U ekonomiji često na raspolaganju imate razne strategije, npr. da lobirate za laissez-faire princip (nemešanje države) utemeljen na tržišnom fundamentalizmu i veri u autokorektivne mehanizme tržišta, ili da se odlučite za intervencionizam (intervencija države). Za svaku mogućnost
uvek postoje razlozi za i protiv. Tokom Velike depresije u US Kejns je posmatrao kapitaliste
koji su upravljali sistemom: „Kada su se finansijska tržišta srušila a prihodi pali, ti kapitalisti su
izgubili petlju. Izgubili su svoj životinjski duh. Prešli su, naprasno i remetilački, iz nelogičnog
optimizma u najmračniji pesimizam. Jednog trena pijani mornari; drugog prestrašeni zečevi.
Tržišne prilike su ukazivale, ali na njih niko nije obraćao pažnju. Jedini lek za realnu privredu
bila je intervencija države kako bi se ponovo uspostavila potražnja a time i privredni rast.“ S
druge strane, postoji stav da intervencionizam i novčano pomaganje banaka i drugih privrednih subjekata stvaraju problem moralnog hazarda pošto podstiču špekulante da preduzimaju
rizične strategije. Istraživanja sprovedena 2000/01. godine u Londonu i Njujorku pokazala
su verovanje brokera i investitora (oko 84% ispitanika) da vlada (odnosno federalne rezerve
u US) reaguje na tržišni pad vrednosti ali ne i na njegov rast, što im je dalo lažni osećaj sigurnosti da su osigurani od gubitka na berzi. Pad vrednosti indeksa preko 20% tretira se kao
krah berze, FED ima pravo da interventno reaguje već pri padu od 25%, dok za rast ne postoji opasna crvena zona. Akteri se stoga ponašaju kao da je rast tržišne vrednosti beskrajan
i da će vlada u slučaju velikih turbulencija sprečiti krah tržišta interventnim merama (u ovom
slučaju intervencija ima ulogu osiguranja od rizika).
3. Niko nije slobodan
Interfejs III
Urtica, VQ indeks 2011http://valuequest.info/content/vq-indices.
html
Za razliku od aktuelnog kazino kapitalizma, koji je stvorio problem moralnog hazarda privatizujući
profit, a socijalizujući gubitke, igrač VQ ruleta ne nadmeće se radi vlastitih prihoda već radi
zajedničkog dobra―zbirni rezultat VQ industrijskih sektora. Može se uporediti s okolnostima u stvarnom životu kada odluka u šta ćete uložiti zavisi od vašeg ličnog izbora i odgovornosti. Nakon odabira
sektora i stavljanja opklade, softver zasnovan na ruletu transponuje klik-rad korisnika u arhivu berze.
2
Rulet simulira socio-ekonomski ciklus u kojoj rezultat, koncipiran u formi berzanskog izveštaja, predstavlja proizvod agregacije odluka igrača te njihovih dobitaka odnosno gubitaka tokom igre. Osnovni
podaci obuhvataju pobedničku strategiju (najviši broj osvojenih bodova po jednom klađenju), obim
(broj opklada), vrednost (broj osvojenih i izgubljenih bodova) i promenu vrednosti. Kolebanje indeksa
VQX 10 prikazano je na histogramu. Kompeticija između sektora naglašena je parafraziranom izjavom Marksa i Engelsa „Niko nije slobodan; pobednici moraju da se nadmeću, gubitnici da se izrabljuju“. Kolo kapitala (znanja/ili/privrede) i kolo klasne borbe vrte ciklus društva/ili/trgovine, a na sve
učesnike utiču postupci-reakcije ostalih. Kako je odavno izjavio investitor iz 18. stoleća Isak de Pinto:
„Trgovina je igra, a od prosjaka se ništa ne može dobiti. Ako neko stalno od svih dobija sve, bilo bi
neophodno da svojevoljno vrati najveći deo zarade, kako bi igra mogla iznova da počne.“
Netransparentnost raspodele viška vrednosti u vrtoglavom lancu javno-ličnih interesa, koncentracija oskudnih resursa i globalni monopol nad izvesnim (strateškim) industrijama doveli su
do toga da prilike u okruženju budu naklonjene u korist velikih igrača. Špekulativna pohlepa
i slobodni kapital doveli su do zahteva da se proširi obim finansijske dobiti, čime se smanjuje
cena rada. Postignut je globalni konsenzus u korist Liberalizacije, Deregulacije i Privatizacije.
Prisilni proces privatizacije bio je izrazito koruptivan i surov u zemljama koje su prolazile kroz
tranziciju iz socijalizma u kapitalizam, kada se državni i društveni kapital pretvarao u privatni
i korporativni. Od državnog socijalizma do (nepotpuno sprovedenog) samoupravnog socijalizma, državno/onosno/društveno vlasništvo je samo deklarativno podređivalo kapital radu, ali
izrabljivanje je i dalje bilo tu. Država je bila postala vlasnik radne snage, dok se njena birokratija izdigla u vladajuću klasu koja je određivala uslove života i rada. Ali najveći deo radničke
klase bio je spreman da se odrekne dela ljudskih prava i životnog standarda zarad visoke
socijalne sigurnosti, naime jemstva zaposlenja, krova nad glavom, besplatne zdravstvene
zaštite i obrazovanja. S uvođenjem kapitalizma, privreda je zapela između tržišnih sila na delu,
državnog despotizma koji je davao prednost politički odanim igračima i prljavog novca koji je
poticao sa crnog tržišta ili od kriminalnih delatnosti. Društvo nije bilo spremno za „monumentalnu svirepost“, „nerazumljivu okrutnost“ i „suštinsku nemoralnost“ kapitala; ljudi su se nadali da
će kapital nasesti na tu opsenu društvenog ugovora i ispuniti svoje obaveze prema društvu, ali
„kapital zapravo nikada nije vezan ugovorom za društvo kojim vlada“ (Bodrijar, 1991). Privredni stručnjaci su zauzeli stav da u nekadašnjim socijalističkim zemljama ne postoji alternativa
za privatizaciju. Mnoga preduzeća su privatizovana za delić svoje stvarne vrednosti uz puko
obećanje da će novi vlasnik investirati u fabriku i/ili socijalni program. Umesto toga, državne
subvencije su zloupotrebljene, mali deoničari skrajnuti, imovina je isisana kroz sestrinske
firme, a fabrike su otišle u stečaj. Epilog: kriza i visoka nezaposlenost (preko 27%). U Srbiji na
primer, svaka četvrta privatizacija poništena je usled nepravilnosti, upropašćena preduzeća su
vraćena državi i niko nema pojma šta da radi s nezaposlenim radnicima. Tranzicija iz socijalizma u kapitalizam uspešno je prerasla u tranziciju iz kapitalizma u bankrot.
Kaže se: Čoveka čini to kako radi i za koga radi. Možemo dodati: Naš svet zavisiće od toga
kako ulažete i u šta ulažete. Globalno širenje ekonomske krize donelo je veliku nejednakost
u prihodima i nepouzdanost zaposlenja. U skladu s onom šalom „rat protiv siromaštva je
završen – siromašni su izgubili“, grupacije iz srednje klase postaju nova sirotinja, a sirotinja se
obrušava u pod
klasu (underclass). Nedostatak globalne solidarnosti za rast ili ekonomsko blagostanje i akutna
društvena i ekonomska polarizacija izazvali su proteste građana u širom sveta. Posebno su
pogođeni mladi, pošto oni pripadaju “NINDŽA generaciji”―Nemaju prihode. Nemaju posao.
Nemaju imovinu (“NINJA generation. No Income. No Job. No Assets.” Volstrit: Novac ne spava, 2010).
3
4. Društveni hijeroglif
Interfejs IV
Urtica, VQ Beskrajna obveznica, 2011http://valuequest.info/content/vq-bonds.
html
Kako bi se ispunili budući zahtevi akomulacije društvenog kapitala, Value Quest Bourse izdala je VQ
beskrajnu obveznicu kako bi olakšala potragu za vrednošću u vreme krize. Ova jedinstvena obveznica
javnog duga temelji se na dogovoru ili obećanju koje daje vlasnik obveznice da će on/ona preuzeti
odgovornost za opstanak određene vrednosti. Beskrajna obveznica nema datum dospeća, te stoga
večno donosi kamatu. Njena vrednost teče i iznova se pojavljuje u vremenu kao trajni društveni
interes. Otud, VQB platforma služi kao elektronsko skladište vrednosti koje je zajednica deponovala.
Performativna transakcija podrazumeva razmenu jedne vrste vrednosti (subjektivna vrednost koju
je korisnik/posetilac deponovao u VQB platformu) za drugu vrstu vrednosti (umetnički predmet, npr,
on-lajn/ili/štampana VQ beskrajna obveznica). Ova igra postaje stvarnost u potrošnji, ili kako glasi
Tomasova teorema, „ako ljudi definišu situacije kao stvarne, one su stvarne u svojim posledicama.“
Da li je vrednost nešto svojstveno i sasvim relativno, ili bi trebalo da primenimo onaj praktični
pristup da je vrednost nečega upravo onolika koliko će to nešto doneti? Kada smo pitali
petogodišnju devojčicu šta je vrednost, ona je odgovorila: „Mama, Tata, Sestra, ali i Zlato.“
Vrednost zapisana na obveznici ovaploćuje subjektivni pogled na očekivanja koja se gaje o
budućnosti razvoja društva. U performativnom činu razmene s publikom prepliću se umetničko
delo (obveznica) i upis korisnika (vrednost). „Kad god, putem razmene, izjednačavamo po
vrednosti naše različite proizvode, samim tim činom izjednačavamo i ljudski rad, različite vrste
rada utrošene na njih… Pre će biti da je vrednost to što pretvara svaki proizvod u društveni
hijeroglif.“ (Marks, 1887)
Berza potrage za vrednošću bavi se pitanjima rada i gomilanja kapitala u Ekonomiji novih
medija, gde je glavni izvor prihoda gomilanje svakodnevno aktivnih korisnika/potrošača. Vreme
provedeno na sajtu trebalo bi da bude jednako s rastom prihoda u zaradi od reklamiranja. To
je tlo za buduće konverzije drušvenog kapitala u novčani kapital na berzi.
4
Tipičan „društveni hijeroglif“ privrede novih medija bio je „istorijski“ Fejsbuk IPO. Tokom prvog
dana trgovine vrednost kompanije se procenjivala na 104 milijarde dolara zbog broja svakodnevnih aktivnih korisnika (oko 525 miliona u to vreme) i potencijala da zauzme veći deo
reklamnog tržišta; npr, 2011. godine Fejsbuk je imao prihode od reklamiranja od 3 milijarde
dolara, a u svetu se na reklamiranje svake godine troši 500 milijardi dolara. Naduvana cena
deonica njegovog IPO (inicijalna javna ponuda na berzi) od 38 dolara temeljila se na zakonu
jačeg (Power Law) i predviđanju da je Fejsbuk preveliki da bi propao. Uprkos tome, od IPO,
tržišna kapitalizacija Fejsbuka smanjila se upola. Pad cene deonica i trgovački debakl za
vreme otvaranja doveli su do tužbi protiv kompanije, prodavaca i elektronske berze Nazdak.
„Moj posao me svakodnevno podseća na to da moja ličnost nije važna. Pravi me i prepravlja
taj posao koji radim u tuđem interesu i za tuđu dobit“ (Kantor, 2008) Sudeći po teoriji vrednosti
rada (labour theory of value), koju su razvili klasični ekonomisti a naročito David Rikardo i
Marks, vrednost dobara (cena ili razmenjena vrednost) odražava količinu rada, ili radne snage,
neophodnog za njihovu proizvodnju. Marksistički ekonomisti odriču svaku pravu proizvodnu
ulogu kapitalu a usredsređuju se na to da sva zarada potiče od neplaćenog rada izrabljenog
radnika. Ali kakvo je stanje rada u Informacijskom društvu? Da li je utopijska zamisao participativne demokratije na kraju postala izvor prihoda za korporativni kapitalizam?... Potrošače
možemo posmatrati kao digitalni „multidimenzionalni proletarijat“ koji proizvodi sadržaje za
platforme Web 2.0 ali ne učestvuje u vlasništvu. Vlasnici platformi Web 2.0 pretvaraju u kapital njihov neplaćeni rad upravo u trenutku kada se on kao roba prodaje reklamerima ili drugim
preduzećima. Pitanje je kako bi klasna borba na internetu mogla izgledati kada bismo razmotrili sledeću izjavu: „Web 2.0/3.0 ne širi demokratiju izvan sfere politike u kulturu i privredu. Niti
do kraja uvećava razvojne snage ljudskih bića. Umesto toga, uglavnom povećava razvojne
snage ekonomske klase u čijem su vlasništvu veb-platforme i koja ima ekstraktivnu moć da
obespravljuje korisnike i izrabljuje radnike u cilju gomilanja kapitala“ (Fuš, 2011)
Art-Act
plakartive.de izložba plakata u javnom prostoru Kunst.Stadt.Plakat, Bielefeld
Urtica, People of Europe, Guard Your Precious Values, 2012.
Kritički komentar na evropsku društvenu
i monetarnu krizu. Procenat, kao simbol
kamata i interesa, je ironičan okidač za
pitanje Koja nas to evropska vrednost povezuje? Poster je nazvan po satiričnom crtežu
Georga Grosa “Völker Europas, wahrt eure
heiligsten Güter”...
5
Epilog: Indeksi bogatstva
Ja ću vladati,
Svoje Izglede svuda ću raširiti,
Obogatiti se i postići sve,
Dugove ću na bedne prebaciti,
Pohlepa je moja Prilika.
Točak Blagostanja se kotrlja,
Evo Uspeha, Vrlinu sam napustio.
Ja vladam,
Otelovljenje sam bogatstva,
Za Pravdu sam slep, od Života sam veći,
Na krilima špekulacije letim,
Ja sam Kapital.
Točak Blagostanja se kotrlja,
Božanstveni Profit beskrajno uvećava.
Ja sam vladao,
Vrednost sam Riziku izložio,
Doživeo sam Slom,
Indekse Bogatstva sam brojao,
Nasumičnost je moja zla kob.
Točak Blagostanja se kotrlja,
Dobitnici se uzdižu, gubitnici još dublje tonu.
Art-Arheologija
“Rota Fortunae”, manuskript Karmina Burana, 1230.
Iluminacija Točak sreće ili Kolo Fortune, bazirana na
popularanom srednjevekovnom filozofskom konceptu
“Kolo sreće”, prikazuje četiri ljudska lika obeležena sa:
regnabo (Ja ću vladati), regno (Ja vladam), regnavi
(Ja sam vladao) and sum sine regno (Ja nemam
kraljevstvo).
Ja nemam kraljevstvo,
Trampio sam svoje Kamate,
Odstupanje svoje predvideo,
Sada sam spreman za Borbu,
Bitno je kako se dižeš posle pada.
Točak Blagostanja se kotrlja,
Moram se nadmetati, il’ potonuti.
Stihovi: Violeta Vojvodić Balaž
Preveo na srpski sa engleskog Dušan Djordjević Mileusnić
6
Bibliografija:
Bodrijar, Žan. Simulakrumi i simulacija, Svetovi, Novi Sad, 1991.
Fuchs, Christian. “The Contemporary World Wide Web.” u The Political Economies of Media: The
Transformation of the Global Media Industries, ur. Dwayne Winseck and Dal Yong Jin, 201-220. s.l:
Bloomsbury Academic, 2011. doi: 10.5040/9781849664264
Marx, Carl. Capital: A Critique of Political Economy, Volume I. Moscow: Progress Publishers, [s.a.].
Prvo englesko izdanje iz 1887. PDF e-book http://www.marxists.org/archive/marx/works/1867-c1
Golubović, Zagorka. Savremeno jugoslovensko društvo [Izabrana dela tom IV], Službeni glasnik, Beograd, 2007
Strange, Susan. “What is Theory? The Theory in Mad Money.” CSGR Working Paper br. 18/98, University of Warwick, Coventry, decembar, 1998.
Aldrich, Howard E, i Jeffrey Pfeffer. “Environments of Organizations.” u Handbook of Sociology, ur. Neil
J. Smelser, 79-105. Newbury Park, Beverly Hills, London, New Delhi: SAGE Publications, s.a.; Reprint
iz Annual Review of Sociology, Volume 2, 1976.
Miller, Marcus, Paul Weller i Lei Zhang. “Moral Hazard and US Stock Market: Analysing the ‘Greenspan
put’.” CSGR Working Paper br. 83/01, University of Warwick, Coventry, decembar, 2001.
Low, Linda. “Implications of Globalization for Poverty Reduction Efforts in Asia and the Pacific.”
Prezentacija na Asia and Pacific Forum on Poverty, Manila, februar 5-9, 2001.
Lessing, Lawrence. Republic Lost - How Money Corrupts Congress and Plan to Stp it, Twelve, New
York, 2011
Jake Bernstein and Jesse Eisinger. “Banks’ Self-Dealing Super-Charged Financial Crisis.” ProPublica.
Poslednji put modifikovano 26. avgust, 2010. http://www.propublica.org
Coutts, Sharona. Marc Lifsher and Michael A. Hiltzik. “Goldman Sachs Urged Bets Against California
Bonds It Helped Sell.” ProPublica i Los Angeles Times, Poslednji put modifikovano 11. novembar, 2008
http://www.propublica.org/article/goldman-sachs-urged-bets-1109
“Propast kompanije Drexel Burnham Lambert Group Inc,” Scripophily. Pristupljeno 20. novembra,
2010, http://scripophily.stores.yahoo.net
Erić, Zoran. i Urtica, “Pozicija umetnika kao istraživača”, u Godišnji katalog MSUB 2010 [u pripremi],
Muzej savremene umetnosti Beograd, 2013.
Wall Street: Money Never Sleeps. 2010. Režija Oliver Stone, scenario Allan Loeb. USA: Edward R.
Pressman Film.
Cantor, Jay. “Teaching class on Marx”, Theater of War. 2008. Režija John W. Walter. USA: White Buffalo Entertainment.
Hogarth, William. Gravura South Sea Scheme, 1721. http://en.wikipedia.org/wiki/File:William_Hogarth_-_The_South_Sea_Scheme.png
“Rota Fortunae”, iluminacija iz Karmina Burane. 1230. http://en.wikipedia.org/wiki/File:CarminaBurana_
wheel.jpg
7
Download

Od Marksa do Matriksa - Transmediji/Zoran Todorović