Hemijski sastav listopadnog drveta je sledeći:
-
Celuloza
Hemiceluloza
Lignin
Ekstraktivni deo
Mineralne supstance
45 – 55 %
25 – 30 %
18 – 24 %
2–3%
0,3 – 1,0 %
Lignin je grupa aromatičnih polifunkcionalnih makromolekulskih jedinjenja
sastavljen od fenil – propanskih jedinica.
Prirodni lignin (protolignin) je labilna suspstanca koja se menja pod uticajem
povišene temperature i različitih reagenasa. U ovom sastavu ima veliku količinu
metoksilnih grupa od kojih se formira metanol i metil – sumporna jedinjenja neprijatnog
mirisa (metil – merkaptan, dimetil-sulfid, dimetil-disulfid).
Ekstraktivne materije su različite vrste niskomolekulskih jedinjenja koja se
ekstrahuju vodom ili organskim rastvaračima.
2.2. Tehnološki proces parenja
U procesu prerade drveta, parenje predstavlja jednu od značajnijih faza kojom se
vrši sterilizacija drveta. Eliminišu se eventualno prisutne gljivice i bakterije, odstranjuje
se deo vode i dobija boja drveta.
Parenje je proces konzerviranja drveta, odnosno tretiranje drvene građe vodenom
parom. Sam proces parenja nije kontinualan i zavisi od zahteva naručioca, potrebe i
potražnje tržišta.
Pod parenjem rezane građe podrazumeva se takav postupak gde se građa izlaže
delovanju zasićene vodene pare i pritiska. Može da se izvede indirektno parenje gde se
vodena para proizvodi neposredno u parionici.
Parenjem rezane građe postiže se sledeće:
- Izjednačavanje boje rezane drvne građe;
- Vrši se sterilizacija drveta;
- Poboljšavaju se svojstva drveta (parena građa se manje krivi, manje bubri i lakše
se mašinski dorađuje u odnosu na neparenu).
Rezana građa, koja mora biti u sirovom stanju vlažnosti (35% i više), prethodno
se očisti od piljevine, bilo ručno (metalnim četkama, metlom), ali bilo bi najbolje očistiti
piljevinu mlazom vode čime bi se pored odstranjivanja piljevine povećala i vlažnost
drveta. U protivnom na mestima ulepljene piljevine posle parenja ostaju tamne mrlje
(fleke), jer je proces hidrolize i oksidacije piljevine znatno intezivniji u odnosu na puno
(masivno) drvo. Takođe zbog brže hidrolize i oksidacije piljevine znatno se pogoršava
kvalitet kondezata (nastalog kondezacijom pare za parenje) tako, da otpadni kondezat
sadrži znatno više fenolnih materija, kao i drugih jedinjenja koja povećavaju biološku
(BPK5) potrošnju kiseonika kao i hemijsku potrošnju kiseonika (HPK).
U parionici kapaciteta od 15 m3 vrši se blago parenje odnosno termička obrada
bukove rezane građe. Period parenja zavisi od količine i vrste rezane građe odnosno
debljine, rezane građe.
Da bi ste preuzeli kompletan rad, molimo Vas pogledajte uputstvo o kupovini gotovih radova
5
Očišćena rezana građa se slaže u složaje i unosi u parionicu. Parenje se vrši
odmah nakon proizvodnje rezane građe odnosno njenog sortiranja kako bi drvo zadržalo
što je moguće višu vlagu. Rezana bukova građa je složena na palete koje se viljuškarem
unose u komoru za parenje. Kapacitet komore je 15 m3 rezane građe u šarži. Za parenje
rezane građe koristi se zasićena vodena para niskog pritiska (0,1 – 0,3 bara) i
temperatura od 95 - 105°C. Pri višim pritiscima trajanje procesa se skraćuje, ali i boja
parene građe postaje sivo – mrka.
Posle unošenja složaja u komoru, se spušta „zvono“ koje pokriva građu. „Zvono“
kad je spušteno na temeljnu ploču svojim zidovima leže u betonski kanal u koji je
nalivena voda koja služi kao zaptivač. Zatim se para ( koju proizvodi kotao niskog
pritiska K – 300) lagano pušta u toplotni izmenjivač potopljen u bazen za zagrevanje
vode i voda se zagreva, isparava i naparava složene sortimente unutar komore. Pri
procesu parenja iz drveta bivaju ekstrahovane materije koje ulaze u sastav drveta. Para
obogaćena sadržajem tih materija se kondezuje i skuplja u bazenu kao otpadna voda, a
sadržaj vode u bazenu za zagrevanje se nadoknađuje vodom koja se nalazi u bazenu za
dodavanje vode.
Sva tri bazena su postavljena u temeljnu armirano – betonsku vodonepropusnu
ploču čije su zapremine:
•
•
•
•
Bazen za zagrevanje vode 1056 l;
Rezervoar za dodavanje vode u bazen 300 l;
Bazen za prljavu vodu 867 l;
Betonski kanal za zaptivanje „zvona“ 482 l.
Sam ciklus parenja sastoji se iz sledećih tehnoloških faza:
a) Punjenje komore;
b) Postupno zagrevanje rezane građe, da bi se zbog otparavanja vode iz nje sprečilo
njeno prskanje;
c) Parenje (aktivna faza), kada se usled delovanja zasićene vodene pare na drvetu
dešava izmena i ujednačavanje boje. Ova faza traje različito zavisno od vrste
drveta i efekata koji se žele postići.
d) Odležavanje i postupno hlađenje parene drvne građe;
e) Pražnjenje komore.
U zavisnosti od zahteva blago parenje traje od 8h – 12h.
Orjentaciono potrošnja pare se kreće od 300 – 1200 kg/m3 parene građe.
Ova potrošnja zavisi od niza faktora kao što su:
-
Stanje instalacije;
Toplotne izolacije konstruktivnih delova parionice;
Vrste drveta;
Pritiska pare i slično.
Da bi ste preuzeli kompletan rad, molimo Vas pogledajte uputstvo o kupovini gotovih radova
6
Download

TP 1.2.007. Tehnološki projekat parenja drveta