mr Hristina Mikić
KREATIVNE INDUSTRIJE
U BOSNI I HERCEGOVINI:
Mogućnosti i perspektive razvoja
Analitički izveštaj
Redakcija Centar za istraživanje kreativne ekonomije
© Hristina Mikić
© Academica – Centar za istraživanje kreativne ekonomije
Ovaj tekst se može slobodno preuzimati i distribuirati samo u integralnoj verziji
1
Beograd, avgust 2012.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Ovaj izveštaj nastao je kroz Program E7611
a uz podršku Švajcarskog programa za kulturu na Zapadnom Balkanu.
Program E761 nastao je 2004. godine a od 2009. godine je regionalni (Srbija-BiH) program podsticaja
omladinskog aktivizma i preduzetništva u kreativnim industrijama i neprofitnom sektoru, partnerski i
kooperacioni projekat prekogranične saradnje više organizacija civilnog društva iz Srbije i Bosne i
Hercegovine. Više na www.e761.org. Academica i Centar za istraživanje kreativne ekonomije zahvaljuju se na
pomoći i podršci Aidi Čengić iz Sarajeva i Bojani Matić iz Švajcarskog programa za kulturu Zapadni Balkan.
2
1
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
O ovom istraživanju
Centar za istraživanje kreativne ekonomije sproveo je u periodu od 20. juna do 20.
novembra 2011. godine primarno istraživanje sektora kreativnih industrija u Bosni i
Hercegovini u okviru projekta Kreativne industrije Bosne i Hercegovine (broj projekta 18211 MMC) i programa E761. Rukovodilac istraživanja i glavni istraživač bila je mr Hristina
Mikić, predavač na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu. Prikupljanje i
primarnu obradu i pregled podataka izvršila je Katarina Milenković. Direktor projekta bio
je Aleksandar Đerić.
U periodu od 22. novembra 2011. do 17. januara 2012. sprovedena je evaluacija nalaza i
analitičkog izveštaja od strane Aide Čengić, nezavisne ekspertkinje za kulturnu politiku BiH
i
saradnice
evropskog
portala
za
nacionalne
kulturne
politike
Compendium
(www.culturalpolicies.net), čiji su statistički nalazi i preporuke delom uključeni u finalnu
redaktorsku verziju. Finalna autorska verzija urađena je 2. februara 2012. godine a
konačna redaktorska verzija u julu i avgustu 2012. godine.
Iako je bilo planirano, u izveštaj nije ušao pregled legislative za najznačajnije grane
kreativnih industrija, kao i analiza stanja u oblasti autorskog prava, pa te oblasti ostaju
zadatak za istraživanje za eventualni dopunski izveštaj ili za druge istraživače. Detaljniji
statistički podaci iz finansijskih izveštaja poslovnih subjekata u Federaciji BiH nisu mogli
biti obrađeni i nisu bili dostupni zbog nemogućnosti saradnje sa AFIP - Agencijom za
finansijske, informatičke i posredničke usluge dd iz Sarajeva (saradnja pokušavana više
puta u julu i avgustu 2011. godine), koja po upravnim nadležnostima prima i obrađuje
godišnje finansijske izveštaje; otuda je projektni tim koristio samo javno dostupne i
objavljene statističke podatke. Imajući u vidu ovu činjenicu, Centar za istraživanje
kreativne ekonomije drži da se ovaj izveštaj o stanju kreativnih industrija u BiH ne može
3
smatrati krajnjim stanjem tog sektora, naročito u pogledu broja privrednih subjekata.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
U decembru 2011. godine završeno je i preliminarno objavljeno istraživanje kulturnih
industrija BiH, pod nazivom „Rezultati istraživanja: Stanje u kulturnim industrijama u
Bosni i Hercegovini". Istraživanje je nastalo kao deo implementacije MDG-F programa
„Kultura za razvoj: Unaprijeđenje interkulturalnog razumijevanja u Bosni i Hercegovini“
kojeg zajednički sprovode UNDP, UNESCO i UNICEF u saradnji sa Ministarstvom civilnih
poslova Bosne i Hercegovine, Ministarstvom prosvjete i kulture Republike Srpske i
Federalnim ministarstvom kulture i sporta.
Osim što se naš izveštaj odnosi na širi pojam i širi koncept kreativnih industrija, rezultati
BiH istraživača u prethodno pomenutom dokumentu bazirali su se uglavnom na
prikupljanju i obradi široko dostupnih statističkih podataka o poslovnim subjektima i širim
obuhvatom statističke analize (63 razreda delatnosti) kao i podacima neposredno
dobijenim putem upitnika od registrovanih privrednih subjekata. Osim ponegde u
podacima, oba izveštaja ne isključuju jedan drugog, jer temi prilaze iz različitih uglova i
koristeći različite metodologije. Kombinovanjem podataka iz oba izveštaja, istraživači
sigurno mogu doći do realne slike stanja i mogućnosti kreativnog sektora Bosne i
Hercegovine.
S obzirom da naš izveštaj, prvi takve vrste u BiH i o Bosni i Hercegovini, sadrži i sintetičke
obračune i makroekonomske analize privrednih i sektorskih kretanja u Bosni i Hercegovini,
analizu instrumenata i mera kulturne politike, zaključke o kulturnoj participaciji u BiH itd,
cenimo da je obuhvatniji i da sada pruža najširi uvid u stanje i razvojne perspektive
kreativnih industrija u Bosni i Hercegovini.
U Beogradu, avgusta 2012.
4
Aleksandar Đerić, Centar za istraživanje kreativne ekonomije
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Uvod
Izveštaj Kreativne industrije u Bosni i Hercegovini: mogućnosti i perspektive razvoja nastao je
u okviru regionalnog kooperacionog projekta i Programa E761. Njegov osnovni cilj je da
pruži osnovu za dalji sistemski razvoj kreativnim industrijama u BIH, te da ukaže na
značajne mogućnosti i perspektive koje ovaj sektor nudi, kako u smislu izgradnje kulturne
raznolikosti i njenog jačanja u Bosni i Hercegovini, tako i iz ugla ekonomskog jačanja
lokalnih zajednica.
Izveštaj se sastoji iz pet delova.
U prvom delu pod nazivom Kulturna politika, ciljevi i mere daje se geneza sistemskog
pristupa razvoju kulture u BiH, njeni ciljevi i mere.
U drugom delu pod nazivom Administracija, nadležnosti i odlučivanje u kreativnim
industrijama analizira se stanje administracije u kulturi, nadležnosti i odlučivanje, sa
posebnim akcentom na kreativne industrije i njihovu poziciju u sistemu nadležnosti
entiteta, kantona, administrativnih gradova i opština.
Treći deo, Finansiranje kreativnih industrija analizira tekuće stanje finansiranja kulture i
kreativnih industrija u Bosni i Hercegovini na nivou različitih nivoa vlasti, kao i
ekonomskih instrumenata kulturne politike. Zatim se daje komparativni pregled učešća
različitih nivoa vlasti u finansiranju kulture, kao i sa aspekta ključnih aktera kulturnog
sistema.
Četvrti deo pod nazivom Participacija u kulturi problematizuje pitanje kulturnih stilova i
navika građana Bosne i Hercegovine, kao i njihovu ekonomsku snagu i rashode namenjene
industrija u BiH bavi se analizom različitih koncepata kreativnih industrija i njihovim
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
5
podmirivanju kulturnih potreba. Peti deo Konceptualno određenje i tekuće stanje kreativnih
interpretacijama u bosanskohercegovačkom diskursu razvoja kreativne ekonomije.
Na kraju se analiziraju implikacije tekućeg stanja u kreativnim industrijama u Bosni i
Hercegovini, kao i ekonomski rezultati i potencijali u kontekstu društvenog i ekonomskog
razvoja opština u Bosni i Hercegovini.
U Beogradu, novembra 2011. godine
Autor izveštaja
6
mr Hristina Mikić
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
1. Kulturna politika, ciljevi i mere
Tokom poslednje decenije 20. veka kreativni sektor bio je marginalizovan u BiH, s obzirom
na to da su društveno-ekonomske okolnosti iziskivale aktivne mere i sistemski pristup u
većini socijalno urgentnih oblasti. Zagovaranje sistemskog pristupa u kulturnoj politici kao
i značaj njene implementacije u BIH započelo je 2002. projektom Saveta Evrope i
evaluacionim izveštajem o kulturnoj politici u Bosni i Hercegovini Čarlsa Landrija /Charles
Landry/.2 Potom je u junu 2006. godine, na inicijativu Komisije Vijeća ministara BiH za
izradu kulturne strategije BiH, kulturni sektor prvi put uključen u revidiranu Srednjoročnu
razvojnu strategiju BiH 2004-2007. godine (PRSP), čime je tek stvorena mogućnost da se
kulturna politika razmatra kao jedna od strateških politika razvoja društva. Nakon perioda
priprema i analize, Strategija kulturne politike BiH usvojena je 2008. godine, te su na
eksplicitnom nivou predočeni strateški ciljevi, mere i uslovi za realizaciju strateških okvira
razvoja kulturnog sektora u BIH.
Osnove eksplicitne kulturne politike BIH prvenstveno se zasnivaju na nekoliko principa:
sloboda
stvaralaštva
i
načina
organizovanja,
decentralizacija,
demokratičnost,
multikulturalizam i interkulturalnost, kulturna različitost i otvorenost, uspostavljanje
ravnoteže u odnosima različitih umetničkih formi i sadržaja, samoodrživost organizacionog
i finansijskog sistema u kulturi i efikasnost mera i instrumenata kulturne politike.
Eksplicitna kulturna politika BiH, pre svega, zasniva se na slobodi stvaralaštva i
organizovanosti različitih grupa kao preduslovu kreativnog stvaralaštva. Ovo načelo
podržano je različitim oblicima finansijsko-upravne decentralizacije u nekoliko oblasti:
pravnoj regulativi, finansiranju i različitim nivoima odlučivanja. Pluralizam kao drugi
element eksplicitne kulturne politike BiH obuhvata mozaik nekoliko elemenata:
multikulturalizam kao odgovor na raznoliku etničku strukturu stanovništva i njihove
Charles Landry (2002) Cultural Policy in Bosnia and Herzegovina: Expert Report, MOSAIC PROJECT, Council
of Europe, CDCULT(2002)17B, Septembre 10th 2002.
2
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
7
kulturne vrednosti i potrebe, koje, s druge strane čine, ujedno i izvor kulturne posebnosti.
Kulturna različitost koja najvećim delom karakteriše BiH društvo, proističe iz njene
demografske i etničke strukture. U BiH osim tri konstitutivna naroda – Bošnjaka, Srba i
Hrvata, svoje kulturne vrednosti i stvaralaštvo potvrđuje i 17 nacionalnih manjina
oslonjenih na rad nacionalnih kulturno-prosvetnih društava: KDB „Preporod“, HKD
„Napredak“, SPKD „Prosvjeta“, Jevrejskog kulturno-prosvetnog i humanitarnog društva „La
Benevolencija“, kao i udruženja i kulturnih društava nacionalnih manjina Roma, Slovenaca,
Ukrajinaca, Čeha, Albanaca, Poljaka, Makedonaca, Bugara, Austrijanaca, Nemaca, Turaka,
Italijana, Rusina, Mađara, Rusa, Slovaka i drugih. Kapacitet kulturne raznolikosti afirmiše
se kako kroz samooblikovanje i razvoj tradicionalnih vrednosti i sadržaja, tako i kroz stalnu
inovativnu praksu svake kulture koja učestvuje u stvaranju zajedničkog kulturnog prostora
BiH.3
Iz perspektive operativnog diskursa, kulturna politika BiH temelji se na načelima
međusektorske povezanosti, kako bi se osigurala efikasna povezanost sa drugim
delatnostima i drugim komponentama razvojnog procesa, te jačali sinergijski efekti
međusektorske saradnje u izgradnji i oblikovanju budućeg imidža BiH. Na nju se
nadovezuju podsticaji efikasnoj kulturnoj poltici koja bi delovala podsticajno na sve oblike
stvaralaštva u kulturi, kojom se otklanjaju sva ograničenja i blokade u ukupnom kulturnom
razvoju, jače oslanjanje na nove tehnologije i inovativna rešenja u produkcijskom procesu i
čijim instrumentima se mogu realizovati strateški ciljevi u kulturnim domenima.
Značajan aspekt kulturne politike BiH, jeste i jačanje samoodrživosti u kulturi, kako u
pogledu integrativnosti i međusektorske saradnje koje bi trebale da daju svoj doprinos
jačanju samoodrživosti raznovrsnijih kulturnih izraza i kompleksnijih modela finansiranja
kulturnih projekata i programa. Na žalost, kako akcioni plan za implementaciju strategije
kulturne politike još uvek nije donet, svi postulati savremenih promišljanja o kulturnoj
politici u BiH ostaju još uvek na nivou narativa koji deklarativno govore o približavanju
bosanskohercegovačkog kulturnog sistema savremenim praksama upravljanja kulturnim
3
Videti više: Vijeće ministara BiH - Ministarstvo civilnih poslova (2008) Strategija kulturne politike u BiH.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
8
razvojem, ali koji ne doživljavaju svoju primenu u praksi.
U Strategiji eksplicitno definisani prioriteti kulturne politike kreću se od deetatizacije,
demokratizacije, decentralizacije, preko alternativnih izvora finansiranja, harmonizacije
zakonodavstva s EU standardima, do uspostavljanja regionalne i međunarodne saradnje.
Među prioritetima, kako opštih, tako i posebnih susreće se više od 25 strateških ciljeva, ali
se među njima nijedan ne odnosi konkretno na sistemski razvoj kreativnih industrija, iako
je u evaluacionom izveštaju o kulturnoj politici BiH, čitavo poglavlje posvećeno
potencijalima kreativnih industrija u cilju razvoja i jačanja kulturnog sistema u BiH.4 Ipak,
strateški ciljevi 8 – kulturna politika i ekonomika kulture, 9 – kulturna politika i
sponzoriranje kulture, 10 – kulturna politika i marketing u kulturi i 11 – kulturna politika i
kulturni razvoj, mogu biti povezani sa kreativnim industrijama, iako su uopšteno opisani, tj.
više kao strategijske oblasti delovanja nego kao strategijski ciljevi. Dokument Strategije
prepoznaje kulturne industrije kao jedan od trendova karakterističan za „kulturne
transformacije u ravni postindustrijskih trendova“. Prioriteti za akcioni program kulturnog
razvoja BiH pominju još i ulaganje u talente za kulturne industrije, agencije za promociju
kreativnosti na lokalnom nivou i imaju radni okvir razvoja kroz međunarodnu saradnju,
edukaciju, finansiranje kroz evropske fondove i sl.
Akcioni plan Strategije5 objavljen je 10. novembra 2011. godine i naročito u operativnom
cilju 3 (Pojačana uloga kulture u ekonomskom razvoju BiH), povezuje akcioni plan sa
pomenutim strateškim ciljevima 8, 9, 10 i 11 (ekonomika kulture, sponzorisanje kulture,
marketing u kulturi, kulturni razvoj) i predlaže sledeće prioritete: jačanje sektora kulturnih
industrija, jačanje kapaciteta u kulturnom turizmu i jačanje kapaciteta kulturnih ustanova.
Jačanje kulturnih industrija postavlja se kroz prioritetne potrebe uspostavljanja klastera
kulturnih industrija i standardizovanje merenja sektorskog poslovanja kroz predviđen
poseban sektor unutar kulturne statistike. Od mera za postizanje ciljeva i prioriteta tu su
povećanje broja preduzeća u kulturnim industrijama, promena broja zaposlenih, uvođenje
novih poslova i povećanje kulturne potrošnje. Planirani su i akcioni planovi na svim
Charles Landry (2002) Cultural Policy in Bosnia and Herzegovina: Expert Report, MOSAIC PROJECT, Council
of Europe, CDCULT(2002)17B, 10th September 2002, pp. 27-29.
4
http://mcp.gov.ba/org_jedinice/sektor_nauka_kultura/pravni_okvir/strategije/Archive.aspx?temp
late_id=19&pageIndex=1
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
9
5
nivoima vlasti, obuke javnih službenika za problematiku zaštite autorskog prava i primenu
zakonske regulative (predviđeno kao četvorogodišnja aktivnost) a među primarnim
aktivnostima su izrada analize sektora kulturnih industrija i priprema plana aktivnosti za
jačanje kulturnih industrija. Akcioni plan predviđen je za period 2011-2014. S druge strane,
u Republici Srpskoj usvojeni su strategija kulturne politike i akcioni plan, za period 20102015. godine putem kojih su programirane mere i instrumenti razvoja kulture. Iz ugla
narativa koji čine strategiju kulturne politike BiH teško je sada zaključiti kakvi su dometi i
njene perspektive.
Istraživanje o kulturnoj politici – finansiranju kulture u BiH koje je sprovela BIRN mreža
kroz projekat „Nagraditi najbolje“6, pokazuje da je većina kulturnih aktera više nego
nezadovoljna situacijom u kulturi BiH. Primedbe idu na vrlo apstraktno postavljene
smernice i koncepte koje većina kantona ne razume kao polaze za javno delovanje i
praktičnu implementaciju7. Stagnacija u reformi kulturne politike, uprkos donošenju
Strategije, dovela je predstavnike javnih industitucija, privatnog i civilnog sektora da tokom
realizacije trodnevne radionice o kulturnom menadžmentu (juli 2011) u organizaciji
produkcijske kuće Deblokada usvoje dokument “Stolačka deklaracija o kulturi u Bosni i
Hercegovini” kojom se predlažu mere u cilju sistematskog reformisanja kulturne politike,
njenog vođenja po principu “odozdo na gore” odnosno njeno kreiranje od umetnika ka
nivoima vlasti i dr.8 Jedan od zahteva koji se navodi u ovoj Deklaraciji jeste i revidiranje
kulturne politike, te definisanje instrumenata koji će na adekvatan način da doprinesu
boljem i efikasnijem reformisanju kulturnog sistema u BiH. Potom je u istom periodu
održana i konferencija “Stanje institucionalne kulture u BiH” u organizaciji Međunarodnog
teatarskog festivala MES, kako bi se ukazalo na probleme u institucionalnoj sferi kulture, ali
posredno i na ograničenja razvoja civilnog sektora u kulturi.9 Na konferenciji je osnovano
http://www.balkaninsight.com/en/article/nagraditi-najbolje
Copf, A. (2011) „Kultura u statusu quo“ niko nije kriv, a ništa ne valja, BIRN, Balkanska inicijativa za kulturnu
suradnju, razmjenu i razvoj – BICCED, 9. juli 2011.
8 Videti više na:
http://www.forumteatar.com/okrugli-sto/u-organizaciji-mess-a-odrzana-konferencija-o-stanjuinstitucionalne-kulture-bih
9 Stolačka deklaracija o kulturi u Bosni i Hercegovini, videti više na:
http://www.sff.ba/news/show/id/672/culture/ba?symfony=b74cbe8a383abf0d14536e307c7811ef
6
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
10
7
telo Kulturna inicijativa, koje bi trebalo da radi na animaciji i podizanju javne svesti o
neophodnosti reforme u kulturnom sistemu.
2. Administracija, nadležnosti i odlučivanje u kreativnim industrijama BIH
U Bosni i Hercegovini oblast kulture je decentralizovano uređena. Ministarstvo civilnih
poslova BiH nadležno je za utvrđivanje osnovnih principa koordinacije, usklađivanje
planova entitetskih tela vlasti i definisanje strategije na međunarodnom planu u oblasti
kulture. Na nivou entiteta postoje ministarstva nadležna za pitanja kulture i to u Republici
Srpskoj Ministarstvo prosvete i kulture, dok u Federaciji BiH nadležnosti u oblasti kulture
sprovodi Ministarstvo kulture i sporta. Dalje nadležnosti se koordiniraju na nivou kantona
kojih ima 10 i u kojima se upravni poslovi iz oblasti kulture i informisanja obavljaju na
nivou kantonalnih ministarstava (npr. u Tuzlanskom kantonu ova nadležnost pripada
Ministarstvu kulture, obrazovanja, nauke i sporta). Poslednji nivo odlučivanja čine opštine
grupisane prema pripadnosti određenom kantonu kojih ima 141 (Federacija BiH 79
opština, Republika Srpska 62 opštine), dok su osnovni nosioci upravne funkcije u kulturi na
nivou opština odeljenja za društvene delatnosti (npr. u opštini Tuzla to je odeljenje za
razvoj, preduzetništvo i društvene delatnosti; u Istočnom Sarajevu to je odeljenje za
privredu i društvene delatnosti).
Ministarstvo civilnih poslova u sklopu svojih nadležnosti bavi se pitanjima koordinacije
aktivnosti i usklađivanja planova entitetskih tela vlasti u oblasti kulture, definisanja
strategije na međunarodnom planu u oblasti kulture. Deo poslova koji se odnosi na
kulturna pitanja, obavlja Sektor za nauku i kulturu. U njegovoj nadležnosti su pripremanje i
izvršenje propisa, poslovi i zadaci koji su u nadležnosti Bosne i Hercegovine i koji se
odnose na utvrđivanje osnovnih principa koordinacije aktivnosti, usklađivanja planova
kulture, učestvovanje u radu međunarodnih organizacija iz oblasti nauke i kulture i
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
11
entitetskih tela vlasti i definisanje strategije na međunarodnom planu u područjima nauke i
obezbeđivanje međunarodnih obaveza BiH, priprema međunarodnih sporazuma/ugovora
iz oblasti nauke i kulture. Svoj osnovni posao Sektor zasniva na evropskim reformskim
dokumentima i principima međunarodnih asocijacija iz oblasti nauke i kulture, te
oslanjajući se na krovna dokumenta Evropske unije i Ujedinjenih nacija.
Federalno ministarstvo kulture i sporta vrši poslove iz nadležnosti Federacije koji se odnose
na različite kulturne domene (kulturno nasleđe, muzeji, arhivi, bibliotekarstvo, izdavaštvo,
izvođačke umetnosti, filmsko stvaralaštvo, civilne inicijative u oblasti kulture i dr) i sport.
Ministarstvo je podeljeno na tri sektora: za kulturno-istorijsko nasleđe i kulturu
(uključujući i Zavod za zaštitu spomenika), sport i centar za mlade, dok se u ostalim
sektorima obavljaju pravno-administrativni i finansijski poslovi. Podrška programima kroz
konkurse još jedna je aktivnost koju realizuje ovo Ministarstvo.
Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske nadležno je za sprovođenje kulturne i
obrazovne politike u Republici Srpskoj. Ministarstvo je nadležno za zaštitu i korišćenje
kulturnog nasleđa, muzejsku, arhivsku, bibliotečku, izdavačku, pozorišnu, muzičku, likovnu,
filmsku i estradnu delatnost, pripremanje programa i sporazuma o kulturnoj saradnji na
nivou Republike Srpske, vođenje registra javnih glasila i obavljanje ostalih poslova od
značaja za razvoj kulture na teritoriji Republike Srpske. U sastavu Ministarstva su
Republički zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa i Arhiv Republike
Srpske, a takođe je nadležno i za još osam institucija od značaja za razvoj kulture na
teritoriji Republike Srpske (Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, Muzej
Republike Srpske, Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Narodno pozorište
Republike Srpske, Dječije pozorište Republike Srpske, Javno filmsko preduzeće Republike
Srpske „Srna film“, Javna ustanova „Književna zadruga“).
Nijedan administrativni organ ne prepoznaje kreativne industrije kao svoju nadležnost, niti
u tom smislu postoje odeljenja, funkcije i sl. koje se na sistemski način bave pitanjima
nijedan državni organ kao predmet svojih nadležnosti nema kulturne ili kreativne
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
12
njihovog razvoja. Slično, kao i u zemljama u regionu (npr. Hrvatska, Crna Gora, Makedonija)
industrije, a još manje implementaciju strateških projekata razvoja ovih delatnosti. I dalje
su dominantne tradicionalne strukture državne vlasti, koje pristupaju kreativnim
industrijama po resornom ili granskom principu, odnosno kroz prepoznavanje pojedinih
grana kao što su izdavaštvo, filmsko stvaralaštvo i produkcija.
3. Finansiranje kreativnih industrija
Sistem finansiranja kulture je decentralizovan u skladu sa društveno političkim uređenjem
BiH. On se može posmatrati na nekoliko nivoa: na nivou entiteta, na nivou kantona i na
nivou opština i službenih gradova: Sarajevo, Istočno Sarajevo, Mostar i Banja Luka 10... Na
nivou kantona, funkcionišu kantonalna ministarstva koja u svom sklopu osim kulture,
veoma često pokrivaju i upravne poslove u oblasti nauke, prosvete i sporta.
Na nivou administrativnih gradova, upravni poslovi kao i poslovi finansiranja kulture se
obavljaju u odeljenjima za opštu upravu i društvene delatnosti, dok na nivou opština
upravne i finansijske poslove u oblasti kulture veoma često obavljaju odeljenja za opšte
poslove i društvene delatnosti.
Spajanje resora kulture sa ostalim opštinskim poslovima, ponekad odslikava i status koji
kultura ima u pojedinim opštinama, kao i svest o njenim razvojnim potencijalima. Tako na
primer, opštine koje kulturu tretiraju kao razvojni faktor lokalne zajednice, resor kulture
spajaju sa privredom i razvojem (npr. Tuzla), dok opštine koje na kulturu još uvek gledaju
kao na društvenu nadogradnju ili sistem javnih službi, resor kulture povezuju sa opštim
administrativnim poslovima (npr. Istočno Sarajevo).
Službeni gradovi u BiH su: Banja Luka, Bihać, Istočno Sarajevo, Jajce, Mostar, Sarajevo, Zenica, Bijeljina,
Doboj, Prijedor i Trebinje. Tuzla još zvanično nije dobila status grada, iako postoji inicijativa za
uspostavljanje.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
13
10
Na nivou entiteta sistem finansiranja kulture u BiH oslonjen je na nekoliko državnih
organa: Ministarstvo civilnih poslova, Federalno ministarstvo za kulturu i sport,
Ministarstvo za prosvjetu i kulturu Republike Srpske. Prosečno učešće entitetskog nivoa
vlasti u finansiranju kulture iznosi oko 2,82 eura per capita (Federacija BiH 1,38 eura per
capita, Republika Srpska oko 1,44 eura per capita).11 Kako je reč o visoko decentralizovanoj
državi, ovi rezultati ne odstupaju od prakse, ali su nepovoljni u praktičnom smislu, jer svi
kantoni i opštine nemaju dovoljnu ekonomsku snagu da preuzmu finansiranje
decentralizovanih funkcija u kulturi. Ukupno učešće entitetskog nivoa vlasti u finansiranju
kulture iznosi u rasponu od 25-30 odsto prosečno godišnje12.
Ministarstvo za civilne poslove pomoć kulturnim projektima pruža putem konkursa u tri
tematske oblasti: pomoć finansiranju institucija kulture u BiH sa godišnjim budžetom oko
1,54 miliona eura, zatim pomoć projektima međunarodne saradnje u području kulture sa
oko 308.800 eura, i na kraju grantovima za podršku neprofitnim organizacijama i
pojedincima (opšti konkurs).13 Na nivou Federacije BiH skoro najvažniju ulogu u
finansiranju kulture ima Federalno ministarstvo za kulturu i sport koje prosečno godišnje
podrži kulturne projekte sa oko 3,4 miliona eura14 ili 0,88 eura per capita.15
Prosečno godišnje učešće u periodu 2007-2010; per capita veličine su obračunate na nivou ukupnog broja
stanovnika BiH.
12
Kad je reč o finansiranju kulture na državnom nivou za finansiranje institucija od značaja za BiH u 2007.
godini opredeljeno je 2.625 miliona BAM, i za 2008, 2009. i 2010. godinu po 3 miliona BAM. Za međunarodnu
kulturnu saradnju u 2007. godini bilo je namenjeno 550 hiljada BAM, dok za 2008, 2009. i 2010. godinu po
600 hiljada BAM. Prim. Aida Čengić
13 Izvor: Ministarstvo civilnih poslova, 2010 – javni pozivi
http://www.mcp.gov.ba/konkursi/Archive.aspx?template_id=19&pageIndex=1.
14
Odnosi se na sredstva koja se direktno usmeravaju kroz Ministarstvo, bez četiri fondacije. Ministarstvo,
pored projekata i udruženja građana, finansira i obnovu kulturnog nasleđa. Prim. Aida Čengić
15 Iznos predstavlja prosečna godišnja sredstva izdvojena u periodu od 2007-2010. Videti: Pregled 1 i Pregled
2.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
14
11
3.1 Finansijska distribucija u Federaciji BiH
Pregled 1: Izdvojena sredstva za programe u kulturi, Federalno ministarstvo za kulturu i
sport, 2007-2010. (u eurima)
Izvor: Federalno ministarstvo za kulturu i sport. Transferi za kulturu od značaja za Federaciju BiH, 20072010. Napomena: Nisu uključena transferna sredstva za fondacije. Obrada Centar za istraživanje kreativne
ekonomije.
Odnos raspodele sredstava između tradicionalnih umetničkih oblasti i kreativnih
industrija, iznosi oko 60:40 odsto. Federalno ministarstvo alocira sredstva na redovne
programske aktivnosti kroz tri linije: kulturno nasleđe (20-30 odsto), manifestacije,
programi i projekti od značaja za Federaciju (15-20 odsto) i transfer udruženjima građana
u kulturi (5-8 odsto), kao i putem transfera sredstava na fondacije kojih ima četiri: za
oblast muzike i izvođačkih umetnosti, kinematografije, izdavaštva i bibliotekarstva.
Fondacije funkcionišu po principu autonomnih javnih tela, na čijem čelu se nalazi upravni
odbor, koji ujedno odlučuje o raspodeli sredstava. Tako Fondacija za kinematografiju
raspodeljuje
sredstva
namenjena
za
snimanje
dugometražnih,
kratkometražnih,
dokumentarnih, animiranih i studentskih filmova, kao i projekata regionalne saradnje,
scenarijske građe, arhivske i filmske građe, distribucije i promocije filmova i stručno
projekta, i predstavljaju više simboličan vid pomoći, nego osnovu za samoodrživost
filmskih projekata. Dominacija finansijske podrške kooprodukcijama, iako se u javnosti
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
15
usavršavanje. Učešće sredstava fonda propisana su na do 18 odsto od ukupnog budžeta
često
kritikuje,
jedini
je
način
da
se
obezbede
sredstva
za
finansiranje
bosanskohercegovačke kinematografije, koja na ograničenom tržištu teško da može bez
kooprodukcija da dimenzionira svoj opstanak.
Kriterijumi za finansiranje filmskih projekata baziraju se na estetskim i kulturnim
vrednostima, jezičkom diverzitetu (filmovi moraju biti snimljeni na bosanskom, hrvatskom
i srpskom jeziku), da je zastupljen značajan udeo bosanskohercegovačkih autora i
saradnika i filmski projekat doprinosi razvoju i promociji bosanskohercegovačke
kinematografije.16 Fondacija za kinematografiju je ujedno i sa najvećim prosečnim
budžetom od 1,1 miliona eura godišnje koji se distribuira na nivou Federacije. Ostale
fondacije kao što su fondacija za biblioteke, muziku, izvođačke umetnosti i likovne
delatnosti i za izdavaštvo, raspolažu sa značajno manjim sredstvima koja se kreću prosečno
godišnje u intervalu od 220.000-530.000 eura.
Pregled 2: Izdvojena sredstva za fondacije u kulturi, Federalno ministarstvo kulture i
sporta, 2007-2010. (u eurima)
Izvor: Federalno ministarstvo za kulturu i sport. Pregled utrošaka transfera Federacije BiH, 2007-2010.
Obrada Centar za istraživanje kreativne ekonomije
Videti više: Odluka o osnivanju fondacije za kinematografiju, Službene novine FBiH, broj 95/07
www.fmksa.com/kultura/legislativa/fbih/3.pdf; Centar za istraživačko novinarstvo (2005) Režiseri kritikuju
Fondaciju za kinematografiju, http://www.cin.ba/Stories/P2_Culture/?cid=399,2,1, pristup septembar 2011.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
16
16
Što se tiče strukture podržanih programa, kao što je napomenuto, oko 60 odsto sredstava
se distribuira na klasične umetničke forme i kulturne domene, a oko 40 odsto za programe
kreativnih industrija. Reč je o programima prikazivačko-manifestacionog karaktera, koji
jednim delom pokrivaju i produkcionu komponentu. Aktivni nosioci kulturnog života u BiH
jesu civilne inicijative u kulturi, koje realizuju od 30-60 odsto ukupnih godišnjih programa
u kulturi. U apsolutnim veličinama, reč je o 20-130 programa prosečno godišnje u periodu
2007-2010.
Pregled 3: Odnos broja programa institucija i udruženja građana po godinama, Federalno
ministarstvo kulture i sporta, 2007-2010.
Izvor: Federalno ministarstvo za kulturu i sport. Pregled utrošaka transfera Federacije BiH, 2007-2010.
Napomena: Nisu uključena transferna sredstva za fondacije. Obrada Centar za istraživanje kreativne
ekonomije
Finansijska kriza koja je započela tokom 2008. godine imala je velike reperkusije na sistem
finansiranja kulture, što se može videti kako u pogledu podržanih programa, tako i
raspoloživih sredstava. Tako na primer, u 2009. i 2010. godini broj podržanih programa je
smanjen za više od 10 puta (sa 240 programa u 2007. na 29 u 2009. i 40 u 2010), dok su
raspoloživa finansijska sredstva smanjena sa 2,2 miliona eura u 2007. na oko 750.000 eura
17
u 2010. godini.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Vidljiva je situacija da se u periodima krize i nedostatka finansijskih sredstava ide ka
politici podrške izvrsnosti i programa/institucija od značaja za kulturu Federacije, što kao
rezultat ima rast prosečnih sredstva po programu (npr. u 2007. godini prosečna godišnja
sredstva po programu iznosila su 8.100 eura dok je ovaj pokazatelj u 2010. godini na nivou
od 16.000 eura). Ideja koja može stojati iza ovakvog pristupa jeste da se kroz podršku
velikim programima omogući raznovrsnija ponuda u centrima kreativnog života, kako bi
ostali programi mogli funkcionisati kao satelitski programi koji u većoj ili manjoj meri daju
živost i raznolikost kulturnom životu u BiH u ekonomski turbulentnom periodu.
Pregled 4: Prosečno izdvojena sredstva po programu (institucije kulture i civilne
inicijative), Federalno ministarstvo za kulturu i sport, 2007-2010. (u eurima)
Izvor: Federalno ministarstvo za kulturu i sport. Pregled utrošaka transfera Federacije BiH, 2007-2010.
Napomena: Nisu uključena transferna sredstva za fondacije. Obrada Centar za istraživanje kreativne
ekonomije
U ukupnim sredstvima za programe institucije kulture učestvuju sa oko 80 odsto, dok
civilne inicijative sa oko 20 odsto prosečno godišnje, zbog čega je vidljiva i razlika u
prosečnim godišnjim sredstvima po programu u okviru ove dve kategorije. Tako na primer,
prosečan godišnji grant za programe institucija kulture iznosi oko 19.500 eura, dok je za
18
civilne inicijative ovaj iznos oko 9.500 eura po programu.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Pregled 5: Odnos izdvojenih sredstva za programe institucija i civilne inicijative, Federalno
ministarstvo kulture i sporta, 2007-2010. (u eurima)
Izvor: Federalno ministarstvo za kulturu i sport. Pregled utrošaka transfera Federacije BiH, 2007-2010.
Napomena: Nisu uključena transferna sredstva za fondacije. Obrada Centar za istraživanje kreativne
ekonomije
Pregled 6: Prosečno izdvojena sredstva po programu institucija/udruženja građana,
Federalno ministarstvo kulture i sporta, 2007-2010. (u eurima)
19
Izvor: Federalno ministarstvo za kulturu i sport. Pregled utrošaka transfera Federacije BiH, 2007-2010.
Obrada Centar za istraživanje kreativne ekonomije
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
3.2 Finansiranje kreativnih industrija u Republici Srpskoj
Ministarstvo kulture i prosvjete Republike Srpske finansira kulturne programe na teritoriji
entiteta koji pokriva. Iz budžeta Republike Srpske izdvajaju se sredstva za finansiranje
institucija kulture, Republičkog zavoda za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa,
Arhiva Republike Srpske i Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske. Specijalne
finansijske linije u obliku tekućih pomoći čine: dotacije za kulturu koje se transferišu
Distriktu Brčko, grantovi za programe i projekte nacionalnih manjina i grantovi za
programe i projekte u oblasti kulture koji se dodeljuju putem konkursa. Učešće rashoda za
kulturu u ukupnoj javnoj potrošnji na nivou entiteta je relativno stabilno čak i u periodima
ekonomske krize, i iznosi oko 0,72 odsto ukupne državne potrošnje Republike Srpske.
Pregled 7: Sredstva za kulturu Ministarstva kulture i prosvjete Republike Srpske, 20032010.
Budžet za
Udeo budžeta za
Javni rashodi za
kulturu
kulturu u ukupnom
kulturu per
(u eurima)
budžetu - %
capita
2004.
3.716.626
0,77
2,55 eura
2005.
3.319. 203
0, 72
2,28 eura
2006.
3.508.918
0, 73
2,41 eura
2007.
3.872.575
0,73
2,66 eura
2008.
5.002.122
0,77
3,43 eura
2009.17
7.908.062
Np.
5,27 eura
2010.
5.948.849
0,82
4,08 eura
Godina
Izvor: Vlada Republike Srpske, Budžet Republike Srpske za 2003,2004,2005,2006,2007, 2008 i 2010;
Vlada Republike Srpske, Rebalans budžeta Republike Srpske za 2009. godinu. Obrada Centar za istraživanje
kreativne ekonomije
Za kulturu u RS usmereno je 15.452.000 BAM (od toga 2.34 miliona BAM za Brčko distrikt, nacionalne
manjine, projekte i programske aktivnosti, lokalitet Donja Gradina – Jasenovac, razvoj filmske umetnosti.
Ostatak sredstava opredeljen je za Arhiv RS, Zavod za zaštitu spomenika RS i kulturne ustanove). Prim. Aida
Čengić
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
20
17
Konkursne aktivnosti u posmatranom periodu imale su relativno jednako učešće u rasponu
od 10-15 odsto od ukupnog budžeta namenjenog finansiranju kulture, dok s druge strane,
najveći deo budžeta na nivou entiteta odlazi na finansiranje rada i programa institucija
kulture.
Pregled 8: Sredstva namenjena programima i projektima u kulturi, Ministarstvo prosvjete i
kulture Republike Srpske, 2003-2010. (u eurima)
18
Podatak dala Aida Čengić.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
21
Izvor: Budžet Republike Srpske za 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 200918. i 2010. godinu. Obrada Centar
za istraživanje kreativne ekonomije
Pregled 9: Sredstva namenjena podsticanju aktivnosti iz oblasti kulture u Distriktu Brčko,
Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske, 2003-2010. (u eurima)
Izvor: Budžet Republike Srpske za 2003, 2004, 2005, 2008, 200919 i 2010. godinu. Obrada Centar za
istraživanje kreativne ekonomije
Pregled 10: Sredstava za kulturne aktivnosti nacionalnih manjina, Ministarstvo prosvjete i
kulture Republike Srpske (u eurima)
19
20
Ibidem
Ibid.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
22
Izvor: Budžet Republike Srpske za 2003, 2004, 2005, 2006, 2007. i 200920. Obrada Centar za istraživanje
kreativne ekonomije
3.3 Komparativna analiza entitetskog ulaganja u sektor kreativnih industrija
(kulture)
Vidljiva je značajna disproporcija u prosečnim sredstvima koja se izdvajaju na nivou
Federacije BiH za finansiranje kulture i na nivou Republike Srpske. Tako na primer, u 2010.
pokazatelj per capita javnih rashoda za kulturu na nivou Federacije BiH iznosio je oko 1,82
eura per capita, dok je u istoj godini ovaj pokazatelj iznosio oko 4,08 eura per capita u
Republici Srpskoj.
Finansijski instrumenti najbolje odslikavaju prioritete u kulturnoj politici koja se vodi u ova
dva entiteta. Tako, dok je u Federaciji BiH prioritet kulturno nasleđe na koje se izdvaja oko
30 odsto ukupnog budžeta, kao i pojedini segmenti kreativnih industrija (filmsko
stvaralaštvo i izdavaštvo) koji učestvuju sa oko 35 odsto, dotle je na nivou entiteta
Republike Srpske podrška institucionalnim sferama kulture dominanta (oko 80 odsto
ukupnih sredstava), dok su kreativne industrije u smislu finansiranja produkcije
marginalizovane (npr. pomoć snimanju filmova sporadično iznosi oko 50.000 eura). Još
jedna razlika koja se može uočiti jeste struktura i udeo različitih sistema u kulturi koji
karakterišu ova dva entiteta.
U Federaciji BiH skoro podjednak deo odlazi na institucionalne i civilne oblike kulturne
produkcije, dok je u entitetu Republike Srpske dominantan institucionalni sektor u kulturi,
dok se civilne inicijative, alternativna scena i ostali vaninstitucionalni akteri iako u manjem
broju, nalaze u sferi eksperimenta, inovacija i novih kreativnih izraza.
Što se tiče privatnog sektora u kulturi, njegova vidljivost u državnim programima je
najmanja, odnosno stiče se utisak da sem izdavaštva i kinematografije on u ostalim
oblastima kreativnih industrija (audiovizeulna produkcija, muzička produkcija, miltimedija
slučajevima podrške programima manifestacionog karaktera (npr. Filmski festival
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
23
arhitektura, dizajn, stari i retki zanati, moda i sl) kao da ne postoji. Sem u pojednim
Sarajevo, festival „Prvi kadar-peti put“, Festival kratkog filma) i sajamskog karaktera (npr.
Sajam knjiga u Istočnom Sarajevu, Sajam knjiga u Banja Luci), većina oblasti kreativnih
industrija, naročito onih koje se savremeno prepoznaju kao deo kulturno-simboličke
produkcije je u potpunosti marginalizovana. Tako na primer, od 96 manifestacija u oblasti
kulture međunarodnog karaktera koje se podržavaju sredstvima različitih nivoa vlasti u
BiH, tek nekoliko njih pokrivaju savremene oblasti kreativnih industrija kao što su Sarajevo
Fashion Week i Salon crteža grafike.
U oblasti kantonalnog i opštinskog finansiranja kulture, ne postoje sistemski podaci u ovoj
oblasti koji bi dali precizne pokazatelje o finansijskom kapacitetu kantona i lokalnih
samouprava. Sasvim je izvesno da postoje značajno vidljive razlike u sistemu finansiranja
kuture kako na kantonalnom, tako i lokalnom nivou, kao i da kantonalni nivo često vrlo
malo ulaže u finansiranje kulture, te skoro sve obaveze u pogledu finansiranja kulture
padaju na teret opština. Iako se ovaj prinicip u administrativnom smislu smatra povoljnom
okolnošću u kojoj odlučivanje o kulturi ide po principu „odozdo-na gore“ jer su tako u
najvećoj meri kulturni sadržaji prilagođeni potrebama lokalnog stanovništva, on u
ekonomski nerazvijenim područjima nosi sa sobom opasnost da određene lokalne
zajednice ne mogu da odgovore svojim finansijskim kapacitetom na kulturne potrebe
lokalnog stanovništva. U takvim okolnostima, neophodni su transferi sa viših nivoa vlasti,
naročito ka onim lokalnim zajednicama koje su manje ekonomski razvijene, kako bi
prosečna dostupnost kulturnih potreba bila osigurana.
Današnji sistem raspodele finansijskih resursa ne prepoznaje sisteme ujednačavanja po
resornom principu, osim eksplicitnog transfera ka Brčko distriktu od strane Minstarstva za
prosvjetu i kulturu Republike Srpske. Tako, kantoni učestvuju u finansiranju kulture u
rasponu od 1,5-3 odsto ukupne kantonalne javne potrošnje, što je u apsolutnim
vrednostima negde oko 150.000-250.000 eura godišnje.
BiH iznosi oko 4,5 odsto u poređenju sa opštinama koje učestvuju sa oko 70 odsto u
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
24
S druge strane, ukupno učešće kantonalnog nivoa vlasti u sistemu finansiranja kulture u
ukupnim javnim rashodima za kulturu svih nivoa vlasti. Ovakav pristup u budućnosti može
produbiti nejednakost u pogledu prosečnog nivoa kulturne ponude koja može stojati na
raspolaganju lokalnom stanovništvu u svim opštinama. Među opštinama uočljiva je razlika
u pogledu finansijskih resursa koji se preusmeravaju u razvoj kulturnog sistema, pa se tako
mogu prepoznati razlitičiti tipovi opština: opštine sa malim finansijskim kapacitetom koje
preusmeravaju do 200.000 eura godišnje u sektor kulture (npr. Istočna Ilidža), opštine sa
srednjim finansijskim kapacitetom koje preusmeravaju oko 200.000-400.000 eura godišnje
u sektor kulture (npr. Istočno Sarajevo, Travnik, Visoko), opštine sa velikim finansijskim
kapacitetom koje preusmeravaju 700.000-1.000.000 eura godišnje u sektor kulture (npr.
Tuzla, Bihać, Sarajevo Centar, Sarajevo Stari Grad).
Još jedan izvor finansiranja kulture na entitetskom nivou u BiH jesu prihodi od državne
lutrije, koji predstavljaju jedan savremeni instrument finansiranja kulturnih potreba,
nasuprot svim manjkavostima izloženim u pogledu implementacije kulturne poltike BiH.
Svake godine 10 odsto ostvarenog prometa Lutrije BiH se raspodeljuje na programe u
oblasti kulture i sporta, što u apsolutnim vrednostima iznosi oko 1 milion eura za
finansiranje kulture. Ovaj instrument realokacije sredstava u sistemu finansiranja kulture
primenjuje se i u Republici Srpskoj, ali u znatno manjim finansijskim razmerama (oko 1-3
odsto ukupnog budžeta namenjenog za kulturu).
Značajan izvor podrške kulturi u finansijskom, ali i nefinansijskom smislu jesu i programi
međunarodne pomoći, kakav je MDG-F kultura za razvoj, koji predstavlja jedan od retkih
programa koji kao komponentu ima i razvoj kreativnih industrija. Program Kultura za
razvoj je trogodišnji partnerski program finansiran od strane španskog Fonda za postizanje
milenijumskih razvojnih ciljeva, koji zajednički implementiraju tri agencije Ujedinjenih
nacija u Bosni i Hercegovini: UNDP, UNICEF i UNESCO, u saradnji sa Ministarstvom civilnih
poslova BiH, Federalnim ministarstvom kulture i sporta i Ministarstvom prosvjete i kulture
Republike Srpske, kao i sa drugim institucijama nadležnim za obrazovanje i kulturu u
a on se realizuje kroz tri programske komponente: 1) poboljšanje politika i pravni okvir
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
25
zemlji. Opšti cilj ovog programa jeste međukulturalno razumevanje u Bosni i Hercegovini,
kulture 2) poboljšanje razumevanja među kulturama 3) osnažene kulturne industrije i 4)
poboljšanje tolerancije prema raznolikosti. Iako je njegova implementacija na opštinskom
nivou, kao partneri pojavljuju se o državni organi zaduženi za kulturu na nivou entiteta, što
u određenoj meri može da potpomogne stvaranje participativnih ugovora između različitih
nivoa vlasti, kao i prakse da stvaraju međusektorska i međuvladina partnerstva.
Trend koja je vidljiv već duži niz godina jeste nepostojanje jasnije i kvalitetnije saradnje na
različitim nivoima vlasti u pogledu podrške programima i projektima u oblasti kulture, i
koja bi pomogla da budu iskorišćeni sinergijski efekti delovanja u kulturnom sistemu.
Naime, npr. ne postoje jasno utvrđeni dvopartitivni, tropartitivni i četvoropartitivni
sporazumi između entiteta, kantona, opština i administrativnih gradova u pogledu podrške
najznačajnijim programima i projektima u kulturi koji doprinose kulturnoj različitosti, već
se ona uspostavlja na jedan stihijski način, i samo kod tradicionalno etabliranih
manifestacija.
4. Participacija u kulturi
U BiH do sada nisu vršena sistemska istraživanja kulturnih potreba i navika građana, pa se
o nivoima participacije u kulturi i kulturnim potrebama građana, kao i o njihovim
stavovima po ovom pitanju mogu izvesti zaključci samo na preliminarnom nivou, a na
osnovu podataka tržišnih istraživanja koja nisu kao primarni predmet imala istraživanje
kulturnih potreba i navika. Tako na primer, istraživanje GfK Bosna i Hercegovina - Centar
za tržišno istraživanje pokazuju da građani BiH svoje slobodno vreme provode sa
rodbinom i prijateljima, što ukazuje da su dominantni neformalni kanali kulturne
diseminacije i potvrđivanja vrednosti, dok je s druge strane interesantno odsustvo
26
kulturnih navika u segmentu institucionalne kulture.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Na primer, skoro 73 odsto građana nikada ne posećuje pozorišta, isti procenat građana
(oko 72 odsto) ne posećuje izložbe i sadržaje vizuelnih umetnosti, oko 60 odsto građana ne
ide u bioskope, dok 48 odsto građana ne posećuje koncerte i muzičke manifestacije. S druge
strane, među najpopularnije kulturne aktivnosti spadaju koncerti i odlazak u bioskop.
Koncerte poseti oko 39 odsto stanovništva barem jedanput godišnje, 16 odsto stanovništva
barem jedanput mesečno, dok tek 3 odsto stanovništva poseti koncerte i muzičke
manifestacije barem jednom nedeljno.
Pregled 11: Kulturne navike i stilovi građana BiH.
IZVOR: GFK.ba-Centar za istraživanje tržišta
Prema učestalosti poseta na sličnom mestu se nalaze odlasci u bioskop, pa tako skoro 22
odsto stanovništva poseti barem jedanput godišnje bioskopsku predstavu, 12 odsto
stanovništva to uradi barem jedanput mesečno, i oko 1 odsto stanovništva takvu aktivnost
27
praktikuje svake nedelje.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Što se tiče odlazaka u pozorište i posete izložbama, to je najmanje popularna kulturna
aktivnost, te u njoj uživa jedanput godišnje oko 25 odsto stanovništva i oko 5 odsto
stanovništva barem jednom mesečno.
Kretanje potrošnje i participacije stanovništva u različitim segmentima kreativnih
industrija većim delom uslovljeno je distribucijom, odnosno dostupnošću ovih proizvoda
krajnjem korisniku (npr. razgranata bioskopska mreža), efikasnim tehnikama i
programima animacije, mada se među značajnim faktorom mogu naći i faktori ekonomske
prirode (cena proizvoda kreativnih industrija, plaćanje na rate, npr. knjiga), različiti
popusti.
Politika cena čini se vrlo značajnim i osmišljenim segmentom delovanja u skoro svakom
podsistemu kreativnih industrija, ali činjenica da su pojedini proizvodi kreativnih
industrija jeftiniji ne znači i da postoji i srazmerna kupovna moć u svim lokalnim
zajednicama (npr. slabo razvijene i nerazvijene opštine).
Prosečna potrošnja za kulturu i razonodu per capita na godišnjem nivou iznosila je u 2009.
godini oko 118,3 eura, a u poslednjih nekoliko godina ona beleži rast po prosečnoj
godišnjoj stopi od 5 odsto. Tako 2004. godine prosečni rashodi za kulturu po članu
domaćinstva u BiH iznosili su oko 87,7 eura godišnje, dok je u 2009. godine taj iznos
28
povećan na 118,3 eura.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Pregled 12: Udeo kulturne potrošnje u ukupnoj potrošnji domaćinstva u BiH, 2004-2009 (u %)21
IZVOR: Anketa o potrošnji domaćinstava u BiH 2007, Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine (BHAS),
Federalni zavod za statistiku (FZS) i Republički zavod za statistiku Republike Srpske (RZS RS). Obrada Centar
za istraživanje kreativne ekonomije
Rashodi za kulturne namene u proseku učestvuju sa oko 4 odsto u ukupnim rashodima
domaćinstava, pri čemu je evidentna razlika u potrošnji stanovništva ruralnih i urbanih
područja. Naročito je zabrinjavajući položaj ekonomski najugroženijih grupa stanovništva
koji imaju ograničen ekonomski kapacitet za podmirivanje kulturnih potreba (rashodi za
ove namene iznose oko 3,5 eura mesečno za domaćinstva koja žive u urbanim područjima, i
oko 1,68 eura mesečno za članove domaćinstva u ruralnim područjima), te bi u narednom
periodu posebnu pažnju trebalo posvetiti pitanjima inkluzije u kulturni život
marginalizovanih socijalnih grupa.22
Moguće razlike u rezultatima po godinama mogu se javiti usled revizije podataka, kao i korišćenja procena
za one godine za koje nisu sprovedene Ankete o potrošnji stanovništva.
22 Podaci i tendencije u kretanju potrošnje stanovništva analizirani na osnovu podataka o potrošnji
stanovništva prezentiranih u Anketi o potrošnji stanovništva BiH iz 2004. godine, Ministarstvo civilnih
poslova BiH (2008) Strategija kulturne politike Bosne i Hercegovine, Ministarstvo civilnih poslova, SarajevoStatistički anex.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
29
21
Longitudalni presek nivoa potrošnje za kulturu u BiH pokazuje da najveći broj građana
troši oko 9,8 eura mesečno za kulturu, pri čemu su rezultati za Republiku Srpsku ispod
prosečnog pokazatelja za Federaciju BiH za 20 odsto niži, a za Brčko distrikt čak 34 odsto
niži od proseka za Federaciju BiH. Ovi podaci korespondiraju sa distribucijom ekonomske
snage građana BiH, kao i tendencijama osiromašivanja srednje klase u BiH. Vidljive su
razlike u pogledu rashoda za kulturu i između urbanih i ruralnih teritorijalnih jedinica.
Tako na primer, stanovništvo u gradskim područjima troši oko 13 eura prosečno mesečno
po članu domaćinstva za kulturu, dok ruralno stanovništvo za ovu namenu izdvaja oko 6,3
eura (za oko 35 odsto niža potrošnja u odnosu na prosek BiH).
Pregled 13: Udeo rashoda za kulturu, rekreaciju i slobodno vreme u BiH, mesečni prosek
2004-2007. (%)
IZVOR: Anketa o potrošnji domaćinstava u BiH 2007, Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine (BHAS),
Federalni zavod za statistiku (FZS) i Republički zavod za statistiku Republike Srpske (RZS RS). Obrada Centar
za istraživanje kreativne ekonomije
Većina aktera kulturnog sistema delimično ima osmišljene primarne kontakte sa publikom
(veb sajt, info portale itd), ali stanje kulturne potrošnje pokazuje da to nije dovoljan nivo
elektronski) u razvoju publike, da nedostaju specijalizovni kanali komunikacije koji bi
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
30
komunikacije sa javnošću, da izostaje veća angažovanost masovnih medija (štampani i
omogućili širu dostupnost informacija o proizvodima kreativnih industrija, kao i veća
kreativnost u osmišljavanju kontakata sa publikom. Drugi razlog niske posećenosti
kulturnim programima treba tražiti u nejednakoj distribucija kulturne infrastrukture po
kantonima kako po kvalitetu, tako i po karakteru. Tako u BiH posluje samo 29 biskopskih
sala (16 bioskopa), mahom u urbanim sredinama kao što su Zenica, Sarajevo Centar, Bihać
itd. Broj bioskopa je od 2000. godine smanjen sa 29 na 16 u 2009. godini, a uzrok ovome
jeste mali broj posetilaca. BiH biskopsko tržište čini oko 455.607 gledalaca, ili oko 103 po
predstavi što je više nego dobar pokazatelj neisplativosti organizovanja ove vrste
delatnosti.23
Programe izvođačkih umetnosti (profesionalna, dečija, amaterska i eksperimentalna
pozorišta) godišnje poseti oko 229.000 posetilaca, ili prosečno oko 230 posetilaca po
predstavi, dok koncertnu sezonu filharmonije poseti oko 23.900 posetilaca godišnje ili oko
410 posetilaca po koncertu. Ipak broj posetilaca klasične muzike je sve manji, a u periodu
od poslednjih pet godina on je prepolovljen sa 50.700 ili 870 posetilaca po koncertu u
2002/2003 koncertnoj sezoni.
5. Konceptualno određenje i ocena tekućeg stanja kreativnih industrija u BIH
U BiH ne postoji sistemski pristup kreativnim industrijama, pa ni njihovom specifičnom
određenju koje je u sladu sa lokalnim i nacionalnim posebnostima. Trenutno je u upotrebi
nekoliko koncepata i termina vrlo deskriptivnog karaktera, koji se mogu smatrati
pionirskim poduhvatima u uspostavljanju i afirmaciji ovog koncepta. Tako u Strategiji
kulturne politike u BiH pominju se kulturne industrije koje su definisane kao poseban
ekonomski sektor usmeren ka budućnosti. Apostrofirajući da kulturne industrije mogu da
potpomognu jačanje endogenih regionalnih potencijala, Strategija ih definiše kroz širok
23
Agencija za statistiku BiH (2010) Tematski bilten 08: Kultura i umjetnost 2009.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
31
raspon delatnosti od knjige, filma, audiovizuelnog domena, do zanatskih proizvoda i
dizajna, ali i u funkciji očuvanja i unapređenja kulturne raznolikosti.24 S druge strane,
UNESCO Konvencija o zaštiti i promovisanju raznolikosti kulturnih izraza u BiH verziji,
namesto termina „kulturne industrije“ koristi sintagmu „kulturne privredne grane“, te se
nedostatak terminološke usklađenosti i ujednačenosti u ključnim dokumentima koje
definišu kulturne domene, često može smatrati otežavajućim faktorom u prihvatanju
koncepta, a još više u njegovoj primeni.
Može se zapaziti da je u BiH prisutan značajan broj lokalnih, pojedinačnih i institucionalnih
interpretacija i shvatanja ovog koncepta, pa se može zaključiti da se on još uvek nalazi u
procesu konstituisanja i uobličavanja. Navešćemo nekoliko primera koji ukazuju na
različite termine i interpretacije ovog koncepta. U programu MDG-F “Kultura za razvoj”
kulturne industrije su definisane veoma široko za potrebe realizacije programa i one
obuhvataju savremene umetnosti, turizam, sport, dizajn, digitalne medije i kulturne
aktivnosti koje objedinjavju tradiciju i baštinu na savremen način. U Strategiji razvoja
kulture u Republici Srpskoj 2010-2015. zagovara se koncept kreativnih industrija, kao širi
pristup savremenim kulturnim domenima, ujedno i koncept kroz koji se sagledava održivi
razvoj kulture i umetnosti. Pod ovim konceptom podrazumeva se muzika, film, izdavaštvo,
primenjene umetnosti i dizajn, arhitektura, vizuelne i scenske delatnosti, marketing, sport i
kulturni turizam.25
Ipak treba imati u vidu da je termin kreativne indutrije prvi put uveden u stručnu i
akademsku praksu 2005. godine, kada je i šire afirmisan kroz regionalni projekat
Britanskog Saveta “UK-SEE Creative Industries Forum” namenjen promociji i razvoju
kreativnih industrija u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Bugarskoj i Crnoj Gori. Ključne inicijative koje
su skrenule pažnju javnosti na koncept kreativnih industrija su programi Kreativ
Wirthschaft Austria (No limit Sarajevo Advertising Festival) i Britanskog Saveta (projekat
Videti više: Ministarstvo civilnih poslova BiH (2008) Strategija kulturne politike Bosne i Hercegovine,
Ministarstvo civilnih poslova, Sarajevo
25 Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske (2009) Strategija razvoja kulture Republike Srpske 20102015, Banja Luka,
http://www.vladars.net/sr-SPCyrl/Vlada/Ministarstva/mpk/Servisi/Gradjani/Documents/Strategija%20razvoja%20kulture%20Republik
e%20Srpske%202010-2015.pdf
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
32
24
Creative Cities: Tuzla) koji su javnost upoznali sa idejom da osim klasičnog modela
kulturnog sistema postoji i model koji pod određenim uslovima može da generiše
ekonomske koristi, predstavlja element regeneracije i repozicioniranja lokalnih zajednica,
kao i izvor za građenje brendova BiH.
Nekoliko opština, kao što su Tuzla i Istočna Ilidža, mogu se smatrati opštinama koje svoj
razvoj fokusiraju na konceptu privlačenja kreativne klase i stvaranju sistemskih uslova za
razvoj kreativnih industrija i njihovo povezivanje sa ostalim privrednim granama (turizam,
tehnološki razvoj), dok su ostale opštine i dalje u sferi implicitne i resorne podrške razvoju
kulture. Na primer, opština Istočna Ilidža u svojoj strategiji razvoja, kreativne industrije
prepoznala je kao osnovu razvoja novih vrsta industrija, naročito onih zasnovanih na IT
uslugama i u tom smislu je predvidela stategijom uspostavljanje Centra za razvoj kreativnih
industrija i informaciono tehnoloških usluga.26 Opština Tuzla svojom strategijom razvoja
prepoznala je kreativne industrije kao okosnicu razvoja kulturnog turizma i korišćenja
potencijala kulturnog i industrijskog nasleđa u funkciji razvoja opštine, te stvaranja
otvorenog i kreativnog okruženja koje će privući pripadnike kreativne klase ka opštini
Tuzla.
Osim samostalnih inicijativa opština, tu su i inicijative deset opština (Bihać, Prijedor,
Gradiška, Srebrenik, Tešanj, Jajce, Sokolac, Rudo, Novo Sarajevo i Bijeljina) u pogledu
stvaranja uslova za razvoj kreativnih industrija, koje su osnažene i podstaknute kroz
program MDGF fonda u sklopu programskih aktivnosti „Kultura za razvoj“. Tako u okviru
ovog projekta nastao je Centar za kreativnu industriju (CKI) Prijedor kao kreativni
multimedijalni produkcijski servis koji pruža svu neophodnu logističku i tehničku podršku
neafirmisanim
umetnicima
prijedorske
regije
(muzičarima,
slikarima,
vajarima,
multimedijalnim umetnicima, književnicima, fotografima i dizajnerima, odnosno svima
onima koji imaju šta da ponude u sferi kulture produkcije).27
Strategija razvoja Istočne Ilidže 2007-2012,
http://www.istocnailidza.net/stranica/dokumenti/strategija_razvoja.pdf
27 Videti više: Centar za kreativnu industriju, Prijedor
http://www.ckiprijedor.info/index.php?option=com_contact&view=contact&id=1&Itemid=55
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
33
26
Tuzla je, svakako, prvi grad28 u BiH koji je kreativne industrije prihvatio kao jedan od
budućih strateških pravaca svog razvoja. Sektor kreativne industrije Tuzle ima značajan
potencijal koji može Tuzli dati konkurentno, znanjem vođeno i kreativno mesto u razvoju.
Postojeći aktivni učesnici kreativne industrije su: Teatar ''Soli'' – Teatar Kabare Tuzla,
Colosseum d.o.o., Arthur Production, Radio Kameleon, UHD Bosanske Rukotvorine, Plesni
klub Flamenco, UG Tuzla Live, Blicko d.o.o., Bend ''Defence'', Galerija ''Mi Ritmo'', UNDO
Design, Bend Nula Plus, Softworks d.o.o., Platinium d.o.o., UG Manufaktura, UG Kuća Plamen
Mira, Proart d.o.o, Udruženje ''Vesta'', kao i samostalni umetnici.29
Visok značaj kreativnih industrija u Tuzli rezultat je učešća Tuzle u programu Creative
Cities Britanskog saveta, kada je otpočeo dijalog između relevantnih aktera tuzlanske
kreativne ekonomije. Kao rezultat dijaloga sa predstavnicima kreativnog sektora donete su
mere u kojima su stvoreni novi uslovi i prostori za razvoj kreativnih industrija kao što je
obnova Sonog Trga koji treba da bude Tuzlanski Montmartre-prostor na kome se susreću
kreativci kako iz Tuzle, tako i okolnih opština.
5.1 Resursi za razvoj kreativnih industrija u Bosni i Hercegovini
Resursi kreativnih industrija na nivou BiH, kao i njihova infrastruktura, čine oblast u kojoj
posluje ukupno oko 3.836 preduzeća, što čini oko 14,7 odsto ukupnog broja preduzeća u
BiH. Najintenzivnija koncentracija preduzeća je u oblasti književnog stvaralaštva (oko 24
odsto) i arhitekture (oko 30 odsto), a najmanja u oblasti muzičkog stvaralaštva i produkcije
(1,45 odsto). Manifestacije kao oblik difuzije stvaralaštva kreativnih industrija imaju
različite domete u animaciji publike, ali i promociji kulturnog i umetničkog stvaralaštva.
Prema Kalendaru međunarodnih manifestacija u kulturi Federalnog ministarstva kulture i
Tuzla još nema status službenog grada.
Strateške smjernice razvoja i promocije turizma, Tuzla, 2007.
http://www.tuzla.ba/Files/File/Smjernica_razvoja_i_promocije_turizma.pdf
28
29
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
34
prosvete, u BiH se održava oko 96 manifestacija u kulturi od međunarodnog značaja, od
čega skoro 50 odsto u oblasti kreativnih industrija (u oblasti izdavaštva ima ih oko 27
manifestacija, u oblasti filma oko 17, muzike 15 itd).30
Pregled 14: Granska struktura kreativnih industrija u Bosni i Hercegovini, 2011 31
broj
Udeo u
registrovanih
ukupnom
preduzeća
broju KI
Knjževno stvaralaštvo i izdavaštvo
873
24.01
IZDAVANJE KNJIGA
88
2.42
IZDAVANJE KNJIGA
71
1.95
IZDAVANJE ČASOPISA I PERIODIČNIH PUBLIKACIJA
46
1.27
UMETNIČKO I KNJIŽEVNO STVARALAŠTVO
101
2.78
OSTALA IZDAVAČKA DJELATNOST
55
1.51
OSTALE USLUGE U VEZI SA ŠTAMPANJEM
82
2.26
ŠTAMPANJE NOVINA
19
0.52
ŠTAMPANJE NA DRUGOM MJESTU NEPOMENUTO
318
8.75
KNJIGOVEZAČKI I ZAVRŠNI RADOVI
17
0.47
PRIPREMA I IZRADA ŠTAMPARSKE FORME
76
2.09
Muzičko stvaralaštvo i produkcija
162
4.27
IZDAVANJE ZVUČNIH ZAPISA
19
0.52
UMJETNIČKO STVARALAŠTVO I SCENSKE DJELATNOSTI
101
2.78
DJELATNOST OBJEKATA ZA KULTURNE PRIREDBE
42
1.16
UMNOŽAVANJE ZVUČNIH ZAPISA
11
0.30
Video industrija i multimedija
57
1.45
OBRADA PODATAKA
57
1.57
IZRADA BAZE PODATAKA
76
2.09
UMNOŽAVANJE KOMPJUTERSKIH ZAPISA
5
0.14
Advertising
708
15.25
ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA I ISPITIVANJE JAVNOG MNENJA
432
11.88
REKLAMA I PROPAGANDA
276
7.59
Delatnost
Federalno ministarstvo kulture i prosvjete BiH (2011), Kalendar međunarodnih manifestacija kulture u
Bosni i Hercegovini u 2011.godini.
31 Izvor: Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine, Registar privrednih subjekata, www.komorabih.ba .
Obrada Centar za istraživanje kreativne ekonomije
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
35
30
Arhitektura
1.065
29.29
ARHITEKTONSKA I INŽINJERSKA DJELATNOST
1065
29.29
Filmsko stvaralaštvo i kinematografija
103
2.17
SNIMANJE FILMOVA I VIDEOFILMOVA
43
1.18
UMNOŽAVANJE VIDEO ZAPISA
5
0.14
DISTRIBUCIJA FILMOVA I VIDEOFILMOVA
34
0.94
PRIKAZIVANJE FILMOVA
21
0.58
Radio i TV aktivnosti
158
4.34
RADIO I TELEVIZIJSKA DJELATNOST
141
3.88
DJELATNOST NOVINSKIH AGENCIJA
17
0.47
Zabava i razonoda
158
3.22
DJELATNOST SAJMOVA I ZABAVNIH PARKOVA
47
1.29
OSTALE ZABAVNE DJELATNOSTI
275
7.56
Kulturna baština
96
1.92
DJELATNOST BIBLIOTEKA, ARHIVA, MUZEJA I KULTURNE BAŠTINE
96
1.92
Modna industrija
201
6.67
MODNO DIZAJNIRANJE, IZRADA ODEVNIH PREDMETA
200
6.67
UKUPNO
3.836
100.00
Što se tiče teritorijalne distribucije kreativnih industrija, najveća koncentracija je u
Sarajevu koje apsorbuje oko 38,5 odsto ukupnih resursa kreativne ekonomije BiH, zatim
Tuzla koja učestvuje sa 9,10 odsto, Mostar i Zenica sa 5,09 odsto i 4,54 odsto respektivno,
dok ostalih 137 opština apsorbuje oko 43 odsto resursa kreativne ekonomije. Iz ugla
strukturne usklađenosti kreativnih industrija, uravnoteženu teritorijalnu rasprostranjenost
beleže umetničko i književno stvaralaštvo i scenske delatnosti, radio i televizija,
bibliotekarstvo i zabavne aktivnosti i zabavni parkovi, u čijoj strukturi nijedna teritorijalna
jedinica nema izražen značaj niti potencijal za klasterizaciju.
S druge strane, Sarajevo je karakteristično po klasteru arhitekture, advertajzinga i filmskoj
industriji, književnom stvaralaštvu i izdavaštvu koji apsorbuju oko 70 odsto ukupnih
klaster arhitektonskih firmi, uporedo sa visokom koncetracijom video industrije, IT i
multimedije i izdavačkom industrijom koje apsorbuju oko 40 odsto ukupnih kapaciteta
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
36
kapaciteta kojima raspolaže kreativna ekonomija BiH. Tuzla ima potencijala da postane
kojima raspolaže kreativna ekonomija BiH u ovoj oblasti. Mostar beleži potencijal da
postane klaster izdavačke delatnosti.
Pregled 15: Teritorijalna rasprostranjenost kreativnih industrija u BiH
Izvor: Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine, Registar privrednih subjekata, www.komorabih.ba
Napomena: oko 131 opština poseduje manje od 1 odsto resursa kreativne ekonomije u BiH. Obrada Centar za
istraživanje kreativne ekonomije
Ostale opštine imaju mešovitu sektorsku strukturu kreativnih industrija, u kojoj primat
imaju delatnosti institucionalnog sektora (biblioteke, kulturno nasleđe, scenske delatnosti i
sl), pri čemu je evidentno odsustvo klasterizacije filmske industrije izvan Sarajeva, kao i
ujednačen raspored pomoćnih i logističkih aktivnosti u lancu vrednosti kreativnih
industrija (štamparije, tehnička priprema, knjigovezački radovi i sl). U Sarajevu, Mostaru,
Tuzli i Bihaću takođe je povoljna struktura kreativnog sektora sa aspekta lanca kreiranja
dodate vrednosti, te ove teritorijalne jedinice dominantno imaju razvijene segmente
kreiranja sadržaja i produkcije, nasuprot ostalim teritorijalnim jedinicama kod kojih je
struktura kreativnih industrija takva da su dominantne aktivnosti logističke i tehničke
37
podrške kreativnom sektoru.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
U razvijenim zemljama, dizajn i kreativne usluge (arhitektura, advertajzing, multimedija)
nalaze se među najkonkurentnijim i najdinamičnijim delatnostima u okviru kreativnih
industrija, s obzirom na to da one učestvuju kao proizvodni resursi u gotovo svim
delatnostima privrede. Čini se da su problemi ovih delatnosti u odnosu na ostale oblasti
kreativnih industrija u BiH, još uvek na niskom nivou vidljivosti. Mala ekonomska
eksploatacija i tržišna uslovljenost ovih oblasti pokazuje da se one još uvek nalaze u nižim
fazama razvoja, koje najčešće karakteriše mnogo više prikazivačka komponenta i
eksperiment, nego eksploatacija i širi dometi tržišne valorizacije, posebno na
međunarodnom nivou. Veoma je mali broj institucionalizovanih oblika rada (dizajn studiji,
agencije, produkcione radionice i sl), a mnogo veći broj samostalnih stvaralaca, što utiče na
atomiziranost ovog tržišnog segmenta; evidentan je nedostatak specijalizacije (bavljenje
različitim umetničkim disciplinama) i podsticaja koji bi motivisali i pomogli izgradnju
preduzetničkog duha u ovim domenima (osnivanje agencija, dizajnerskih studija,
produkcionih radionica i sl). S druge strane, advertajzing i arhitektura beleže veliki broj
institucionalnih jedinica, ali je njihova zarađivačka snaga u odnosu na broj veoma niska.
Prema statističkom pregledu „Kultura i umjetnost 2011“ (Federalni ured za statistiku BiH,
2011) na teritoriji BiH godišnje se održi 98 difuzionih manifestacija u oblasti dizajna
nacionalnog i lokalnog karaktera: 7 u oblasti arhitekture, u oblasti dizajna 6, grafike, novih
medija i fotografije 83, koje poseti oko 85.000 gledalaca. S druge strane, jedan od retkih
projekata koji se bavi savremenim pitanjima razvoja dizajna jeste Re*branding/Bosna i
Hercegovina, projekat pokrenut od strane agencije za komunikacije Mark IN sa ciljem
unapređenja vizuelnih i marketing komunikacija BH proizvođača, a samim tim i njihovog
uspešnijeg pozicioniranja u odnosu na stranu konkurenciju na bosanskohercegovačkom
tržištu. Projekat je okupio predstavnike kreativne industrije, medija, domaćih proizvođača
stavljajući ih u partnerski odnos koji za cilj ima jačanje BH privrednika, te njihovu
edukaciju o važnosti marketing komunikacija. Ipak, nasuprot ovakvim inicijativama, vidljiv
je disbalans između prezentacionih formi umetničkih i profesionalnih dostignuća
38
predstavnika ovog sektora u odnosu na aktivnosti od praktičnog značaja koje bi vodile ka
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
uspostavljanju direktnog kontakta sa predstavnicima biznis sektora, odnosno koji bi
direktno uticali na dalji ekonomski razvoj i samoodrživost sektora i sistema.
O ovome govori i Pregled 16 ovog izveštaja i pozicioniranje izvoznih potencijala BiH
kreativnih usluga u odnosu na zemlje iz regiona, i konkurentnost njihovih kreativnoprofesionalnih usluga. Tako izvozni prihodi koje BiH ostvari od kreativnih usluga za 7 puta
su manji od onih koje u istoj oblasti ostvari Makedonija, za 50 puta su manji od onih koje
ostvari Hrvatska i za 20 puta su manji od onih koje ostvari Srbija. Sve ovo kazuje da su
kreativne industrije BiH isključivo usmerene na domaće tržište, i da mali deo svojih
prihoda ostvaruju kroz plasman na inostrana tržišta.
Pregled 16: Spoljno trgovinska razmena kreativnih usluga na području regiona
Zapadni Balkan, 2008. (u 000 USD)
vrsta
država
Izvoz
Oglašavanje i istraživanje tržišta
Istraživanje i razvoj
Arhitektura i inženjerske usluge
Audio-vizuelne i srodne usluge
Usluge u oblasti kulture i
rekreacije
Uvoz
Reklama i istraživanje tržišta
Istraživanje i razvoj
Arhitektura i inženjerske usluge
Audio-vizuelne i srodne usluge
Usluge u oblasti kulture i
rekreacije
Srbija
BiH
Makedonija
Hrvatska
355.000
95.000
58.000
124.000
48.000
5.010
5.010
np.
np.
np.
115.590
34.540
6.090
57.140
7.410
840.860
262.580
76.460
371.540
25.060
30.000
np
10.680
105.220
493.790
238.860
48.030
137.030
17.540
5.140
2.520
40
2.620
np.
113.570
36.240
10.590
50.300
8.840
737.420
226.940
74.370
303.060
73.730
52.330
np.
7.600
59.320
Izvor: Obračuni izvršeni na osnovu UNCTAD baze podataka o spoljnoj trgovini, http://unctadstat.unctad.org
(pristup 2011); Rikalović, G. i Mikić, H. (2011) Kreativne industrije i trgovinska razmena Srbije sa
inostranstvom, Međunarodna konferencija Ekonomska nauka u funkciji kreiranja novog poslovnog ambijenta,
Ekonomski fakultet Priština, Kosovska Mitrovica.
Iz ekonomske perspektive, dva su značajna indikatora razvoja i potencijala kreativnih
domaćeg proizvoda ili bruto dodate vrednosti.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
39
industrija: mogućnosti za kreiranje novih radnih mesta i učešće u generisanju bruto
U periodu 2005-2009. prosečna godišnja stopa rasta zaposlenosti u kreativnim
industrijama iznosila je 2,47 odsto, a najveći rast zabeležen je u oblasti video industrije, IT i
multimedije sa prosečnom godišnjom stopom rasta zaposlenosti od 15,1 odsto i kulturno i
umetničko stvaralaštvo sa 9,5 odsto.
Udeo zaposlenih u kreativnim industrijama u ukupnoj zaposlenosti u proseku iznosi oko
4,1 odsto, dok je udeo kreativne klase na nivou od oko 37 odsto prosečno.
Pregled 17: Osnovni makroekonomski pokazatelji razvoja kreativnih industrija u BiH
Pokazatelj
2005
2006
2007
20008
2009
Zaposlenost
15.484
15.696
18.164
19.325
19.179
3,73
3,77
4,15
4,25
4,34
35
37
35
38
40
316.671
384.444
425.369
316.741
322.471
Udeo KI u ukupnoj
zaposlenosti - %
Učešće VSS osoblja - %
BDV bazne cene
(u 000 eura)
Izvor: Obračun H.Mikić na osnovu podataka u okviru redovne statistike Statističkog godišnjaka Bosne i
Hercegovine 2006-2010, Federalnog zavoda za statistku 2010; Bruto domaći proizvod u Bosni i Hercegovini,
2004-2007.
Sa aspekta veličine pravnih lica u kreativnim industrijama BiH dominiraju mikro preduzeća
sa prosečno 4-7 zaposlenih. Pri tom, nešto viši nivo zaposlenosti beleže tradicionalne
oblasti kulturnog sektora poput scenske delatnosti gde je prosečan broj zaposlenih oko 4063, kao i radio i televizijske stanice koje zajedno sa TV centrima broje u proseku oko 20
zaposlenih. Učešće visoko obrazovanih kadrova u ukupnoj zaposlenosti u kreativnim
industrijama iznosi oko 40 odsto, pri čemu je različit udeo visoko kvalitetno intelektualnog
40
kapitala po granama.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Tako, najveće učešće visoko obrazovanih kadrova imaju video industrija, IT i multimedija
sa oko 52 odsto, zatim sledi arhitektura sa oko 42 odsto, advertajzing sa oko 25 odsto,
kulturno i umetničko stvaralaštvo sa oko 20 odsto, a najniže modna industrija i izdavačka
industrija sa oko 2 odsto i 4 odsto respektivno. Udeo kreativnih industrija u generisanju
BDV (u baznim cenama) celokupne privrede iznosio je oko 4,14 odsto u 2009. godini
odnosno 84,86 eura bruto dodate vrednosti per capita.32 Prosečno stvorena BDV po
preduzeću u 2009. godini iznosila je oko 88.700 eura (u baznim cenama), dok je prosečna
produktivnost rada iznosila oko 16.813 eura.
Kreativne industrije u BiH nasuprot niskom tržišnom dimenzioniranju pokazuju da u sebi
imaju ekonomski potencijal koji u odnosu na određenje segmente BiH privrede pokazuje
natprosečne rezultate.
Druga povoljna karakteristika kreativnih industrija u BiH jeste obilje intelektualnog
kapitala. Njegovo učešće u ukupnoj zaposlenosti iznosi oko 40 odsto što je iznad proseka za
privredu koji iznosi oko 8,3 odsto. Koncentracija intelektualnog kapitala je naročito visoka
u video industriji, IT, multimediji, advertajzingu, itd.
Međutim, razvoj kreativnih industrija ne može biti prepušten spontanom razvoju, naročito
na tržištima koja nisu institucionalizovana kao što je slučaj sa bosanskohercegovačkim
tržištem kreativne ekonomije. Zbog toga je neophodno u nastupajućem periodu sistemski
pristupiti podršci razvoju kreativnim industrijama, njihovom umrežavanju sa regionalnim
inicijativama ovog tipa.
Vidljive su mogućnosti u domenu stvaranja kreativnih klastera ili art inkubatora u
opštinama koje su prepoznate da obiluju ovim resursima (Bihać, Mostar, Sarajevo, Tuzla),
Prema preliminarnim podacima UNESCO projekta kultura i razvoj, kultura učestvuje sa oko 6,67% u
ukupnoj bruto dodatoj vrednosti stvorenoj u BiH u 2010. godini. UNESCO Set indikatora za merenje
doprinosa kulture razvoju, Prva testna faza, mart-juni 2011. UNESCO, www.unesco.org/en/culture-anddevelopment-indicators. Smatramo da su ovi rezultati dosta precenjeni ili da se radi o iskazanim veličinama u
tekućim vrednostima, te u sebi uključuju i inflatorne efekte.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
41
32
pa je neophodno modelovati programe razvoja kreativnih industrija koje će doprineti
korišćenju sinergijskih efekata ovih oblika saradnje. Takođe, ne treba ispustiti iz vida i niz
drugih lokalnih zajednica koje poseduju kreativne resurse, ali koji nisu institucionalizovani
i statistički vidljivi (civilne inicijative, umetničke grupe, pojedinci). Otuda, treba više pažnje
posvetiti njihovom mapiranju, izradi baza kreativnih resursa, podsticati njihovo
umrežavanje i jaču saradnju kako bi se povećala njihova vidljivost kako u lokalnoj zajednici,
tako i na nivou kantona i federacije.
Literatura i internet izvori
Charles Landry (2002): Cultural Policy in Bosnia and Hercegovina: Expert Report, MOSAIC
PROJECT, Council of Europe, CDCULT(2002)17B, Septembre 10th 2002.
Vijeće ministara BiH-Ministarstvo civilnih poslova (2008) Strategija kulturne politike u BiH,
Veće ministara BiH-Ministarstvo civilnih poslova.
Copf, A. (2011) „Kultura u statusu quo“ niko nije kriv, a ništa ne valja, BIRN, Balkanska
inicijativa za kulturnu suradnju, razmjenu i razvoj – BICCED, 9. juli 2011. Projekat
‘Nagraditi najbolje’: http://www.balkaninsight.com/en/article/nagraditi-najbolje
Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske (2009) Strategija razvoja kulture
Republike Srpske 2010-2015, Banja Luka,
http://www.vladars.net/sr-SPCyrl/Vlada/Ministarstva/mpk/Servisi/Gradjani/Documents/Strategija%20razvoja%20kul
ture%20Republike%20Srpske%202010-2015.pdf
UNESCO Set indikatora za merenje doprinosa kulture razvoju, Prva testna faza, mart-juni
2011. UNESCO, http://www.unesco.org/new/en/culture/themes/culturaldiversity/cultural-expressions/programmes/culture-for-development-indicators/
Federalni ured za statistiku BiH (2011) Kultura i umjetnost 2011, Federalni ured za
statistiku BiH.
Ministarstvo civilnih poslova, 2010 – javni pozivi
http://www.mcp.gov.ba/konkursi/Archive.aspx?template_id=19&pageIndex=1
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
42
Rikalović, G. i Mikić, H. (2011): KreativNe industrije i trgovinska razmena Srbije sa
inostranstvom, Međunarodna konferencija Ekonomska nauka u funkciji kreiranja novog
poslovnog ambijenta, Ekonomski fakultet Priština, Kosovska Mitrovica.
Federalno ministarstvo kulture i prosvJete BiH (2011) Kalendar međunarodnih
manifestacija kulture u Bosni i Hercegovini u 2011. godini, Federalno ministarstvo kulture i
prosvjete BiH.
Agencija za statistiku BiH (2010) Tematski bilten 08: Kultura i umjetnost 2009.
Stolačka deklaracija o kulturi u Bosni i Hercegovini
http://www.sff.ba/news/show/id/672/culture/ba?symfony=b74cbe8a383abf0d14536e3
07c7811ef
Strateške smjernice razvoja i promocije turizma, Tuzla, 2007.
http://www.tuzla.ba/Files/File/Smjernica_razvoja_i_promocije_turizma.pdf
Odluka o osnivanju fondacije za kinematografiju, Službene novine FBiH, broj 95/07
www.fmksa.com/kultura/legislativa/fbih/3.pdf
Centar za istraživačko novinarstvo (2005) Režiseri kritikuju Fondaciju za kinematografiju,
http://www.cin.ba/Stories/P2_Culture/?cid=399,2,1, pristup septembar 2011
Strategija razvoja Istočne Ilidže 2007-2012,
http://www.istocnailidza.net/stranica/dokumenti/strategija_razvoja.pdf
43
Objavljeno 15. avgusta 2012. godine
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili prenošenje
ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i ne moraju
nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Download

mogućnosti i perspektive razvoja - Centar za istraživanje kreativne