Нада Станчић
ПРИРУЧНИК
ЗА НАСТАВНИКЕ
уз уџбеник Физика
за 6. разред основне школе
Нада Станчић
ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ УЗ УЏБЕНИК
ФИЗИКА ЗА 6. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК
Проф. др Бошко Влаховић
РЕЦЕНЗЕНТИ
Проф. др Светлана Шпановић,
Др Соња Скубан
Др Наташа Вујисић Живковић
ЛЕКТОР И КОРЕКТОР
Маријана Милошевић
КОМПЈУТЕРСКА ОБРАДА И СЛОГ
Тања Ћосовић
ИЗДАВАЧ
Едука д.о.о. Београд
Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1
Tel/fax: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903
Сајт: www.eduka.rs e-mail: [email protected]
ЗА ИЗДАВАЧА
Ненад Влаховић, директор
ШТАМПА
„ЦИЦЕРО” – Београд, 2011 година
Издање број 1.
Тираж: 1000
Садржај
1. Концепција уџбеника ................................................................
5
3. Наставни програм Физике за шести разред ............................
6
4. Оперативни задаци.....................................................................
7
5. Садржаји програма ....................................................................
8
6. Додатни рад ...............................................................................
11
7. Начин остваривања програма ..................................................
12
8. Оријентациони план рада .........................................................
22
9. Токови часова ............................................................................
27
10. Увод ...........................................................................................
27
11. Кретање .....................................................................................
32
12. Сила ...........................................................................................
61
13. Мерење ......................................................................................
100
14. Маса и густина .........................................................................
138
15. Притисак ...................................................................................
173
КОНЦЕПЦИЈА УЏБЕНИКА
Имајући у виду захтеве наставног програма да се циљеви
и задаци наставе физике у шестом разреду реализују на
поступан, очигледан и индуктиван начин кроз основне облике
наставе:
1. излагање садржаја теме уз одговарајуће демонстрационе
огледе;
2. решавање квалитативних и квантитативних задатака;
3. лабораторијске вежбе;
4. коришћење и других начина који доприносе бољем
разумевању садржаја теме (домаћи задаци, читање
популарне литературе из историје физике и сл.);
5. систематско праћење рада сваког појединачног ученика,
у којима важну улогу имају једноставни огледи, уџбеник
Физика за 6. разред конципиран је као ученички радни уџбеник.
Обухвата следеће целине:
1. Увод
2. Кретање
3. Сила
4. Мерење
5. Маса и густина
6. Притисак
7. Решења задатака за вежбање
Пошто свака наставна целина у њему садржи кохерентно
повезан основни текст и разноврсну дидактичку апаратуру
(подсетник о већ усвојеним знањима, ученичке и наставникове
огледе, квалитативне и квантитативне задатаке, лабораторијске
вежбе, историјске осврте, делове инструментаријума за праћење
рада, истраживачке задатке итд.) ученику, чак и кад га потпуно
самостално користи, нису потребни уџбенички додаци у облику
Збирке задатака, Практикума лабораторијских вежби и Радних
листова.
5
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ФИЗИКЕ ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД
(2 часа недељно, 72 часа годишње)
Циљ и задаци
Општи циљ наставе Физике јесте да ученици упознају
природне појаве и основне природне законе, да стекну основну
научну писменост, да се оспособе за уочавање и распознавање
физичких појава у свакодневном животу и за стицање знања о
физичким појавама кроз истраживање, да оформе основу
научног погледа и да се усмере према примени физичких закона
у свакодневном животу и раду.
Остали циљеви и задаци наставе физике су:
 развијање функционалне писмености;
 упознавање основних начина мишљења и расуђивања у
физици;
 разумевање појава, процеса и односа у природи на
основу физичких закона;
 развијање способности за активно стицање знања о
физичким појавама кроз истраживање;
 развијање радозналости, способности рационалног
расуђивања, самосталности у мишљењу и вештине јасног
и прецизног изражавања:
 развијање логичког и апстрактног мишљења;
 схватање смисла и метода остваривања експеримента и
значаја мерења;
 решавање једноставних проблема и задатака у оквиру
наставних садржаја;
 развијање способности за примену знања из физике;
 схватање повезаности физичких појава и екологије и
развијање свести о потреби заштите, обнове и
унапређења животне средине;
6


развијање радних навика и склоности ка изучавању
наука о природи;
развијање свести о сопственим знањима, способностима
и даљој професионалној оријентацији.
Оперативни задаци









Ученик треба да:
кроз
већи
број
занимљивих
и
атрактивних
дeмонстрационих огледа, који манифестују појаве из
различитих области физике, схвати како физика
истражује природу и да је материјални свет погодан за
истраживање и постављање бројних питања;
уме да рукује мерилима и инструментима за мерење
одговарајућих физичких величина: метарска трака,
лењир са милиметарском поделом, хронометар, мензура,
вага, динамометар;
само упозна појам грешке и значај релативне грешке, а
да зна шта је апсолутна грешка и како настаје грешка
при очитавању скaла мерних инструмената;
користи јединице SI система за одговарајуће физичке
величине: m, s, kg, m/s, Pa...;
усвоји основне представе о механичком кретању и зна
величине које карактеришу равномерно праволинијско
кретање и средњу брзину као карактеристику
променљивог праволинијског кретања;
на основу појава узајамног деловања тела схвати силу
као меру узајамног деловања тела која се одређује
интезитетом, правцем и смером;
усвоји појам масе и тежине и прави разлику између њих;
уме да одреди густину чврстих тела и густину течности
мерењем њене масе и запремине;
усвоји појам притиска, схвати преношење спољног
притиска кроз течности и гасове и разуме Паскалов
закон.
7
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УВОД (2+0+0)
Физика као природна наука и методе којима се она служи
(посматрање, мерење, оглед...) Огледи који илустују различите
физичке појаве. (2+0)
КРЕТАЊЕ (7+7+0)
Кретање у свакодневном животу. Релативност кретања.
(1+0)
Појмови и величине којима се описује кретање (путања,
пут, време, брзина, правац и смер кретања. (2+1)
Подела кретања преме облику путање и брзини тела.
Зависност пређеног пута од времена код равномерног
праволинијског кретања. (3+2)
Променљиво праволинијско кретање. Средња брзина.
(1+2)
Систематизација и обнављање градива. (0+2)
Демонстрациони
огледи.
Кретање
куглице
по
Галилејевом жлебу. Кретање мехура ваздуха (или куглице) кроз
вертикално постављену дугу провидну цев са течношћу.
СИЛА (6+8+0)
Узајамно деловање два тела у непосредном додиру и
последице таквог деловања: покретање, заустављање и промена
брзине, деформација тела (истезање, сабијање, савијање), трење
при кретању тела по хоризонталној подлози и отпор при
кретању тела кроз воду и ваздух. (1+1)
Узајамно деловање тела која нису у непосредном додиру
(гравитационо, електрично, магнетно). Сила као мера узајамног
деловања два тела, правац и смер деловања. (3+2)
Процена
интезитета
силе
демонстрационим
динамометром. (1+1)
Сила Земљине теже (тежина тела). (1+2)
8
Систематизација и обнављање градива. (0+2)
Демонстрациони огледи. Истезање и сабијање еластичне
опруге. Трење при клизању и котрљању. Слободно падање.
Привлачење и одбијање наелектрисаних тела. Привлачење и
одбијање магнета.
МЕРЕЊЕ (4+4+7)
Основне и изведене физичке величине и њихове
јединице. Међународни систем мера. (1+1)
Мерење дужине, запремине и времена. Појам средње
вредности мерене величине и грешке при мерењу. Мерни
инструменти. (3+3)
Демонстрациони огледи. Мерење дужине (метарска
трака, лењир), запремине (балон, мензура) и времена (часовник,
хронометар, секундомер). Приказивање неких мерних
инструмената (вага, термометри, електрични инструменти).
Лабораторијске вежбе
1. Мерење
димензија
малих
тела
лењиром
са
милиметарском поделом. (1)
2. Мерење запремине чврстих тела неправилног облика
помоћу мензуре. (1)
3. Одређивање средње брзине променљивог кретања тела и
сталне брзине равномерног кретања. (2)
4. Мерење еластичне силе при растезању и сабијању
опруге. (1)
5. Калибрисање еластичне опруге и мерење тежине тела
динамометром. (1)
6. Мерење силе трења при клизању или котрљању тела по
равној подлози. (1)
МАСА И ГУСТИНА (5+7+3)
Инертност тела. Закон инерције (Први Њутнов закон
механике). (1+0)
9
Маса тела на основу појма о инертности и о узајамном
деловању тела. (1+0)
Маса и тежина као различити појмови. (1+1)
Мерење масе тела вагом. (0+1)
Густина тела. Одређивање густине чврстих тела. (1+2)
Одређивање густине течности мерењем њене масе и
запремине. (1+1)
Систематизација и обнављање градива. (0+2)
Демонстрациони огледи. Илустровање инертности тела.
Судари две кугле (а) исте величине, од истог материјала, (б)
различите величине, од истог материјала, (в) исте величине,
од различитог материјала. Мерење масе вагом. Течности
различитих густина у истом суду "течни сендвич".
Лабораторијске вежбе
1. Одређивање густине чврстих тела правилног и
неправилног облика. (2)
2. Одређивање густине течности мерењем њене масе и
запремине. (1)
ПРИТИСАК (5+6+1)
Притисак чврстих тела. (1+1)
Притисак у мирној течности. Хидростатички притисак.
Спојени судови. (2+1)
Атмосферски притисак. Торичелијев оглед. Зависност
атмосферског притиска од надморске висине. Барометри. (1+1)
Преношење спољног притиска кроз течности и гасове у
затвореним судовима. Паскалов закон и његова примена. (1+1)
Систематизација и синтеза градива. (0+2)
Демонстрациони огледи. Зависност притиска од величине
додирне површине и од тежине тела. Преношење притиска кроз
течност (стаклена цев с мембраном, Херонова боца, спојени
судови). Хидраулична преса. Огледи који илуструју разлику
10
притисака ваздуха (како се ваздух може „видети”, како свећа
може да гори под водом...)
Лабораторијска вежба
1. Одређивање зависности хидростатичког притиска од
дубине воде. (1)
ДОДАТНИ РАД
1. Видео-запис или симулација на рачунару различитих
врста кретања у свакодневном животу.
2. Релативна брзина праволинијског кретања.
3. Решавање проблема у вези са израчунавањем брзине
праволинијског кретања.
4. Решавање проблема у вези са израчунавањем пута и
средње брзине.
5. Таблично и графичко приказивање пређеног пута и
брзине у зависности од времена. Коришћење графика.
6. Видео-запис или симулација на рачунару различитих
облика међусобних деловања тела.
7. Резултујућа сила која делује на тело (опругу).
8. Решавање проблема у вези са истезањем еластичне
опруге (динамометра) и тежином тега, односно за
калибрисање опруге.
9. Видео-запис или симулација рада различитих мерила и
мерних инструмената на рачунару.
10. Међународни систем мера (SI) и његово коришћење.
11. Апсолутна и релативна грешка мерења. Резултат мерења.
Записивање резултата мерења (таблично, графички).
12. Видео-запис или симулација на рачунару мерења
времена, пута, брзине и силе.
13. Видео-запис или симулација на рачунару примера за
инертност тела.
14. Решавање проблема у којима се користе величине (маса,
тежина, густина).
11
15. Видео-запис или симулација на рачунару различитих
примера притиска тела, као и притиска у течности или
гасу.
16. Хидростатички притисак (принцип рада водовода,
фонтане).
17. Кретање тела у флуидима (кретање подморнице,
ваздушног балона). Примена Паскаловог закона.
Хидраулична преса.
18. Посета некој лабораторији (кабинету) за физику на
факултету, научноистраживачком институту, електрани,
кабинету у гимназији и др.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
При изради програма узете су у обзир примедбе и сугестије
наставника физике основних школа изречене на стручним
скуповима и семинарима у оквиру разговора о програмима и
настави физике у основним и средњим школама. Оне се могу
сажети у следећем:
 смањити укупну оптерећеност ученика;
 растеретити важећи програм свих садржаја који нису
примерени психофизичким могућностима ученика;
 вратити „експеримент” у наставу физике;
 методски
унапредити
излагање
програмских
садржаја;
 извршити бољу корелацију редоследа излагања
садржаја физике са математиком и предметима
осталих природних наука.
Нови програм је по садржају, обиму и методском
презентовању прилагођен ученицима основне школе.
Полазна опредељења при конципирању програма физике
При изради програма физике доминатну улогу имале су и
следеће чињенице:
 основно образовање је обавезно за целокупну
популацију ученика;
12



код ученика основне школе способност апстрактног
мишљења још није довољно развијена;
физика је апстрактна, егзактна и разуђена научна
дисциплина чији се закони често исказују у
математичкој форми која је ученику основне школе
потпуно неприступачна;
у настави физике је запостављен оглед (иако је
физика експериментална наука), а лабораторијске
вежбе ученици све ређе изводе.
Наведене чињенице утицале су на избор програмских
садржаја и метода логичког закључивања као и на увођење
једноставних експеримената, тзв. малих огледа, који не захтевају
скупу и сложену опрему за демонстрирање физичких појава.
1. Избор програмских садржаја
Из физике као научне дисциплине одабрани су само они
садржаји које на одређеном нивоу могу да усвоје сви ученици
основне школе. То су, углавном, садржаји из основа класичне
физике, док су у осмом разреду узети и неки садржји атомске и
нуклеарне физике. Обим одабраних програмских садржаја
прилагођен је годишњем фонду часова физике у основној
школи. На овако суженим садржајима ученици могу да упознају
егзактност физичких закона и разноврсност физичких појава у
макросвету, али и у микросвету који није директно доступан
нашим чулима. Пошто су макрофизичке појаве очигледније за
проучавање оне доминирају у наставним садржајима шестог и
седмог разреда. У осмом разреду, поред њих, дате су и тематске
целине у којима се обрађују и неки процеси у микросвету
(омотач и језгро атома).
2. Избор метода логичког закључивања
Од свих метода логичког закључивања које се користе у физици
као научној дисциплини (индуктивни, дедуктивни, закључивање
по аналогији итд.), ученицима основне школе најприступачнији
13
је индуктивни метод (од појединачног ка општем) при
проналажењу и формулисању основних закона физике. Зато
програм предвиђа да се при проучавању макрофизичких појава
претежно користи индуктивни метод.
На овако изабраним поглављима физике може се у
потпуности илустровати суштина методологије која се данас
користи у физици и у свим природним наукама у почетној
етапи научног истраживања, тј. у процесу сакупљања
експерименталних чињеница, и на основу њих формулисања
основних закона о појавама које треба да се проуче. Ова етапа
сазнајног процеса обухвата: посматрање појаве, уочавање
битних својстава система на којима се појава одвија,
занемаривање мање значајних својстава и параметара система,
мерење у циљу проналажења међузависности одабраних
величина, планирање нових експеримената ради прецизнијег
формулисања физичких закона и сл. Са неким научним
резултатима, до којих се дошло дедуктивним путем, треба да се
упознају ученици старијих разреда, али на информативном
нивоу. Зато програм предвиђа да се нека знања до којих се
дошло дедуктивним путем користе при објашњавању одређених
физичких процеса у макро и микро свету.
3. Једноставни експерименти
Увођење једноставних експеримената за демонстрирање
физичких појава има за циљ враћање огледа у наставу физике,
развијање радозналости и интереса за физику и истраживачки
приступ природним наукама.
Једноставне експерименте могу да изводе и сами ученици на
часу или да их понове код куће, користећи многе предмете и
материјале из свакодневног живота.
Начин презентовања програма
Програмски садржаји доследно су приказани у форми која
задовољава методске захтеве наставе физике.
14
Поступност (од простијег ка сложенијем) при
упознавању нових појмова и формулисању закона.
Очигледност при излагању наставних садржаја (уз сваку
тематску целину набројано је више демонстрационих огледа).
Индуктивни приступ (од појединачног ка општем) при
увођењу основних физичких појмова и закона.
Повезаност наставних садржаја (хоризонтална и
вертикална).
Стога, приликом остваривања овог програма било би
пожељно да се свака тематска целина обрађује оним редоследом
који је назначен у програму. Тиме се омогућава да ученик лакше
усваја нове појмове и спонтано развија способност за логичко
мишљење.
Програм предвиђа да се унутар сваке веће тематске
целине, после поступног и аналитичког излагања појединачних
наставних садржаја, кроз систематизацију и обнављање
изложеног градива, изврши и синтеза битних закључака и да се
кроз њихово обнављање омогући да их ученици у потпуности
разумеју и трајно усвоје. Веома је важно да се кроз рад у разреду
испоштује овај захтев програма, јер се тиме наглашава чињеница
да су у физици све области међусобно повезане и омогућава се
да ученик сагледа физику као кохерентну научну дисциплину у
којој се почетак проучавања нове појаве наслања на резултате
проучавања неких претходних.
Уз наслов сваке тематске целине наведен је (у загради)
збир три броја, на пример, Мерење (4+4+7). Прва цифра
означава број часова предвиђених за непосредну обраду
садржаја тематске целине и извођење демонстрационих огледа,
друга цифра одређује број часова за утврђивање тог градива и
оцењивање ученика, док трећа цифра означава број часова за
извођење лабораторијских вежби.
Свака тематска целина разбијена је на више тема које би
требало обрађивати оним редоследом који је дат у програму. Иза
текста сваке теме, у загради, наведен је збир две цифре: прва
означава оптималан број часова за обраду теме и извођење
15
демонстрационих огледа, а друга даје оптималан број часова за
утврђивање садржаја теме. При томе, на пример, збир (1+1) не
треба схватити буквално, тј. да се један час користи само за
излагање новог садржаја, а следећи час само за обнављање и
пропитивање. Напротив, при обради садржаја скоро сваке теме,
на сваком часу део времена посвећује се обнављању градива, а
део времена се користи за излагање нових садржаја.
Иза назива сваке лабораторијске вежбе налази се, у
загради, цифра која означава број часова предвиђених за њено
остваривање.
Редослед излагања градива физике усаглашен је с
редоследом градива из математике. Како програм математике за
основну школу не обухвата садржаје из векторске алгебре, у
оквиру програма физике није предвиђено да се физичке
величине експлицитно третирају као вектори, већ као величине
које су једнозначно одређене са три податка: бројном
вредношћу, правцем и смером.
Основни облици наставе и методска упутства за њихово
извођење
Циљеви и задаци наставе физике остварују се кроз
следеће основне облике:
1. излагање садржаја теме уз одговарајуће демонстрационе
огледе;
2. решавање квалитативних и квантитативних задатака;
3. лабораторијске вежбе;
4. коришћење и других начина који доприносе бољем
разумевању садржаја теме (домаћи задаци, читање
популарне литературе из историје физике и сл.);
5. систематско праћење рада сваког појединачног ученика.
Веома је важно да наставник при извођењу прва три
облика наставе наглашава њихову обједињеност у јединственом
циљу: откривање и формулисање закона и њихова примена. У
противном, ученик ће стећи утисак да постоје три различите
16
физике: једна се слуша на предавањима, друга се ради кроз
рачунске задатке, трећа се користи у лабораторији. Ако још
наставник оцењује ученике само на основу писмених вежби,
ученик ће с правом закључити: У школи је важна само она
физика која се ради кроз рачунске задатке. Нажалост, често се
дешава да ученици основне и средње школе о физици као
наставној дисциплини стекну управо такав утисак.
Да би се циљеви и задаци наставе физике остварили у целини,
неопходно је да ученици активно учествују у свим облицима
наставног процеса. Имајући у виду да сваки од наведених
облика наставе има своје специфичности у процесу
остваривања, то су и методска упутства прилагођена овим
специфичностима.
Методска упутства за предавања
Како уз сваку тематску целину иду и демонстрациони
огледи, ученици ће спонтано пратити ток посматране појаве, а
на наставнику је да наведе ученика да својим речима, на основу
сопственог расуђивања, опише појаву коју посматра. После тога
наставник, користећи прецизни језик физике, дефинише нове
појмове (величине) и речима формулише закон појаве. Кад се
прође кроз све етепе у излагању садржаја теме (оглед, учеников
опис појаве, дефинисање појмова и формулисање закона),
прелази се, ако је могуће, на презентовање закона у
математичкој форми. Оваквим начином излагања саржаја теме
наставник помаже ученику да потпуно разуме физичке појаве,
трајније запамти усвојено градиво и у други план потисне
формализовање усвојеног знања. Ако се инсистира само на
математичкој форми закона, долази се некада до бесмислених
закључака.
На пример, други Њутнов закон механике F = ma ученик
може да напише и у облику m = F/a. С математичке тачке
гледишта то је потпуно коректно. Међутим, ако се ова формула
искаже речима: Маса тела директно је сразмерна сили која
делује на тело, а обрнуто сразмерна убрзању тела, тврђење је с
17
аспекта математике тачно, али је с аспекта физике потпуно
погрешно.
Велики физичари, Ајнштајн на пример, наглашавали су да су у
макросвету који нас окружује свака новооткривена истина или
закон прво формулисани речима, па тек затим приказани у
математичкој форми. Човек, наиме, своје мисли исказује речима
а не формулама. Мајкл Фарадеј, један од од највећих
експерименталних физичара, у свом лабораторијском дневнику
није записао ниједну формулу, али је зато сва своја открића
формулисао прецизним језиком физике. Ти закони (закон
електромагнетне индукције, закон електролизе) и данас се
исказују у таквој форми иако их је Фарадеј открио још пре
стоседамдесет година.
Методска упутства за решавање рачунских задатака
При решавању квантитативних (рачунских) задатака из
физике, у задатку прво треба на прави начин сагледати физичке
садржаје, па тек после тога прећи на математичко формулисање
и израчунавање. Наиме, решавање задатака одвија се кроз три
етапе: физичка анализа задатка, математичко израчунавање и
дискусија резултата. У првој етапи уочавају се физичке појаве на
које се односи задатак, а затим се набрајају и речима исказују
закони по којима се појаве одвијају. У другој етапи се, на основу
математичке форме закона, израчунава вредност тражене
величине. У трећој етапи тражи се физичко тумачење добијеног
резултата. Ако се, на пример, применом Џуловог закона издвоје
различите количине топлоте на паралелно везаним
отпорницима, треба протумачити зашто се на отпорнику мањег
отпора ослобађа већа количина топлоте. Тек ако се од ученика
добије коректан одговор, наставник може да буде сигуран да је
са својим ученицима задатак решио на прави начин.
Методска упутства за извођење лабораторијских вежби
Лабораторијске вежбе чине саставни део редовне наставе
и организују се на следећи начин: ученици сваког одељења деле
18
се у две групе, тако да свака група има свој термин за
лабораториску вежбу. Опрема за сваку лабораторијску вежбу
умножена је у више комплета, тако да на једној вежби (радном
месту) могу да раде два-три ученика. Вежбе се раде фронтално.
Час експерименталних вежби састоји се из: уводног дела,
мерења и записивања резултата мерења.
У уводном делу часа наставник:
 обнавља делове градива који су обрађени на часовима
предавања а односе се на дату вежбу (дефиниција величине која
се одређује и метод који се користи да би се величина одредила);
 обраћа пажњу на чињеницу да свако мерење прати
одговарајућа грешка и указује на њене могуће изворе;
 упознаје ученике с мерним инструментима и обучава
их да пажљиво рукују лабораторијским инвентаром;
 указује ученицима на мере предострожности којих се
морају придржавати ради сопствене сигурности при руковању
апаратима, електричним изворима, разним уређајима и сл.
Док ученици врше мерења, наставник активно прати
њихов рад, дискретно их надгледа и, кад затреба, објашњава им
и помаже.
При уношењу резултата мерења у ђачку свеску, процену
грешке треба вршити само за директно мерене величине
(дужину, време, електричну струју, електрични напон и сл.), а не
и за величине које се посредно одређују (електрични отпор
одређен применом Омовог закона). Процену грешке посредно
одређене величине наставник може да изводи у оквиру додатне
наставе.
Ако наставник добро организује рад у лабораторији,
ученици ће се овом облику наставе највише радовати.
Методска упутства за друге облике рада
Један од облика рада са ученицима су домаћи задаци.
Наставник планира домаће задатке у својој редовној припреми
за час. При одабиру задатака, наставник тежину задатка
прилагођава могућностима просечног ученика и даје само оне
19
задатке које ученици могу да реше без туђе помоћи. Домаћи
задаци односе се на градиво које је обрађивано непосредно на
часу (1-2 задатка) и на повезивање овог градива са претходним
(1 задатак).
О решењима домаћих задатака дискутује се на следећем
часу, како би ученици добили повратну информацију о
успешности свог самосталног рада.
Праћење рада ученика
Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког
ученика кроз непрекидну контролу његових усвојених знања,
стечених на основу свих облика наставе: демонстрационих
огледа, предавања, решавања квантитативних и квалитативних
задатака и лабораторијских вежби. Оцењивање ученика само на
основу резултата које је он постигао на писменим вежбама
непримерено је ученичком узрасту и физици као научној
дисциплини. Недопустиво је да наставник од ученика, који се
први пут среће са физиком, тражи само формално знање уместо
да га подстиче на размишљање и логичко закључивање. Ученик
се кроз усмене одговоре навикава да користи прецизну
терминологију, развија способност да своје мисли јасно и течно
формулише и не доживљава физику као научну дисциплину у
којој су једино формуле важне.
Будући да је програм, како по садржају тако и по обиму,
прилагођен психофизичким могућностима ученика основне
школе, сталним обнављањем најважнијих делова из целокупног
градива постиже се да стечено знање буде трајније и да ученик
боље уочава повезаност разних области физике. Истовремено се
обезбеђује да ученик по завршетку основне школе задржи у
памћењу све основне појмове и законе физике, као и основну
логику и методологију која се користи у физици при проучавању
физичких појава у природи.
20
Допунска настава и додатни рад
Додатна настава из физике организује се у шестом
разреду са једним часом недељно. Програмски садржаји ове
наставе обухватају:
 изабране садржаје из редовне наставе који се сада обрађују
комплексније (користи се дедуктивни приступ физичким
појавама, раде се тежи задаци, изводе прецизнија мерења на
сложенијим апаратима итд.) и
 нове садржаје, који се наслањају на програм редовне
наставе, али се односе на сложеније физичке појаве или на
појаве за које су ученици показали посебна интересовања.
Редослед тематских садржаја у додатној настави прати
редослед одговарајућих садржаја у редовној настави. Уколико у
школи не постоје технички услови за остваривање неких
тематских садржаја из додатне наставе, наставник бира оне
садржаје који могу да се остваре. Поред понуђених садржаја,
могу се реализовати и теме за које ученици покажу посебно
интересовање. Корисно је да наставник позове истакнуте
стручњаке да у оквиру додатне наставе одрже популарна
предавања.
Допунска настава се такође организује са по једним
часом недељно. Њу похађају ученици који у редовној настави
нису били успешни. Циљ допунске наставе је да ученик, уз
додатну помоћ наставника, стекне минимум основних знања из
садржаја који предвиђа програм физике у основној школи.
Слободне Активности ученика:, који су посебно
заинтересовани за физику, могу се организовати кроз секције
младих физичара.
21
ОРИЈЕНТАЦИОНИ ПЛАН РАДА
ЧАС
НАСТАВНА
ПО
ТЕМА
РЕДУ
УВОД
(2+0+0)
1.
2.
3.
НАСТАВНА
ЈЕДИНИЦА
Физика као наука
обрада
Како се у физици истражује?
обрада
Кретање и релативност кретања
обрада
Појмови важни за кретање
тела и материјална тачка)
Појмови важни за кретање
5.
време)
Појмови
важни
за
6. (материјална тачка, путања,
време)
Појмови важни за кретање
7.
правац и смер кретања)
Појмови важни за кретање
4.
КРЕТАЊЕ
(7+7+0)
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
22
ТИП
ЧАСА
(путања обрада
(пут и обрада
кретање утврђивање
пут и
(брзина, обрада
утврђивање
Равномерно праволинијско кретање обрада
(својства брзине и математички запис)
Равномерно праволинијско кретање утврђивање
(својства брзине и математички запис)
Равномерно праволинијско кретање обрада
(пређени пут и време)
Равномерно праволинијско кретање утврђивање
(пређени пут и време)
Променљиво праволинијско кретање обрада
Средња брзина
Променљиво праволинијско кретање утврђивање
Средња брзина
Кретање
понављање
ЧАС
НАСТАВНА ПО
ТЕМА
РЕД
У
КРЕТАЊЕ
16.
(7+7+0)
Кретање
ТИП
ЧАСА
проверавање
23.
комбиновани
(обрада+
понав.)
комбиноУзајамно деловање тела при
вани
непосредном додиру (отпор средине и
(обрада+
еластичне деформације)
понављање)
Узајамно деловање тела која нису у
обрада
непосредном додиру (гравитационо
узајамно деловање)
Узајамно деловање два тела која нису
обрада
у непосредном додиру (електрично
узајамно деловање)
Узајамно деловање два тела која нису
обрада
у непосредном додиру (магнетско
узајамно деловање)
Узајамно деловање два тела која нису утврђивање
у непосредном додиру (гравитационо,
електрично и магнетско)
обрада
Силамера узајамног дејства
24.
Узајамно деловање и његова мера
утврђивање
25.
Како се и чиме мери јачина силе?
обрада
26.
Како се и чиме мери јачина силе?
утврђивање
27.
Сила Земљине теже и тежина тела
обрада
28.
Сила Земљине теже и тежина тела
утврђивање
29.
Сила
17.
18.
19.
20.
СИЛА
(7+7+0)
НАСТАВНА
ЈЕДИНИЦА
21.
22.
Узајамно деловање тела при
непосредном додиру (покретање и
трење)
понављање
23
ЧАС
НАСТАВНА ПО
ТЕМА
РЕД
У
СИЛА
(7+7+0)
30.
Сила
ТИП
ЧАСА
проверавање
33.
Физичке величине и њихове
обрада
јединице.SI
Физичке величине и њихове јединице.
утврђивање
SI
Мерење дужине. Грешкe мерила
обрада
34.
Мерење запремине и времена
35.
Мерење дужине, запремине и времена
Средња вредност мерене величине и
случајне грешке
Средња вредност мерене величине и
случајне грешке
Мерење димензија малих тела мерним
лењиром
Мерење запремине чврстих тела
неправилног облика помоћу мензуре
Одређивање брзине равномерно
праволинијског кретања тела
Одређивање средње брзине
променљиво праволинијског кретања
тела
31.
32.
36.
37.
МЕРЕЊЕ
(4+4+7) 38.
39.
40.
41.
24
НАСТАВНА
ЈЕДИНИЦА
42.
Мерење јачине еластичне силе опруге
43.
Калибрисање еластичне опруге и
мерење тежине тела
44.
Мерење јачине силе трења
обрада
утврђивање
обрада
утврђивање
лабораторијска вежба
лабораториј
ска вежба
лабораторијска вежба
лабораторијска вежба
лабораторијска вежба
лабораторијска вежба
лабораторијска вежба
ЧАС
НАСТАВНА ПО
ТЕМА
РЕД
У
МЕРЕЊЕ
45.
(4+4+7)
НАСТАВНА
ЈЕДИНИЦА
Мерење
ТИП
ЧАСА
проверавање
обрада
46.
Закон инерције и инертност тела
47.
Маса тела
обрада
48.
обрада
50.
Маса и тежина
Закон инерције, инертност, маса и
тежина
Мерење масе вагом
51.
Густина тела
обрада
52.
Густина тела
утврђивање
49.
МАСА 53.
И
ГУСТИНА 54.
(5+7+3) 55.
утврђивање
вежбање
Шта утиче на густину тела?
обрада
Шта утиче на густину тела?
утврђивање
Густина тела
Одређивање густине чврстих тела
правилног облика
Одређивање густине чврстих тела
неправилног облика
58.
Одређивање густине течности
59.
Маса и густина
60.
Маса и густина
61.
Притисак чврстих тела
понављање
лабораторијска вежба
лабораторијска вежба
лабораторијска вежба
систематизација
проверавање
обрада
Притисак чврстих тела
утврђивање
56.
57.
ПРИТИСА
62.
К (5+6+1)
63.
Притисак у мирној течности
обрада
25
ЧАС
НАСТАВНА ПО
ТЕМА
РЕД
У
64.
65.
66.
67.
ПРИТИСА 68.
К
(5+6+1) 69.
70.
71.
72.
26
НАСТАВНА
ЈЕДИНИЦА
Спојени судови
Притисак у мирној течности. Спојени
судови
Атмосферски притисак
Атмосферски притисак
Преношење спољашњег притиска кроз
течности и гасове. Паскалов закон
Преношење спољашњег притиска кроз
течности и гасове. Паскалов закон
Одређивање зависности
хидростатичког притиска од дубине
течности
Притисак
ТИП
ЧАСА
обрада
утврђивање
обрада
утврђивање
обрада
утврђивање
лабораторијска вежба
понављање
систематиКретање, сила, маса, густина, притисак
зација
ТОКОВИ ЧАСОВА
Тематска целина: 1. УВОД
1. Физика као наука (обрада)
Оперативни циљеви:
 да освеже и систематизују знање о природи,
материјалима (супстанцији) и деловању које имају
из предмета свет око нас и природа и друштво;
 да сазнају у којим облицима се испољава материја;
 да упознају значење термина физичко поље;
 да сазнају шта је предмет проучавања физике као
природне науке;
 да упознају структуру и садржај уџбеника од 5. до
10. стране.
Активности ученика:
 актуализација претходних знања о природи, материји и
супстанцији;
 посматрање у циљу запажања и потврде постојећих
знања о материји у облику супстанције и физичког поља;
 учешће у дискусијама;
 закључивање и генералисање на основу познатих
ситуација и знања;
 коришћење уџбеника.
Кључни појмови
Природа, материја, облици материје, супстанција,
физичко поље, кретање материје, облици кретања материје,
природне науке, физика.
Могући начин коришћења уџбеника
Актуализацију ученичких претходних знања о природи и
манифестовању материје у облику супстанције и физичког поља
27
можемо у целости извршити коришћењем илустрација, примера
и задатака из боксова Подсети се и Сазнај више дидактичке
целине 1. Материја.
Било да то урадимо помоћу уџбеника, било да неке
илустрације заменимо примерима из ближег и даљег окружења,
односно реалним огледима, потребно је усмеравајућим
дијалогом да водимо ученике ка једноставним генерализацијама
о природи, материји и њеним облицима. Окосницу овог
разговора треба да чине њима позната својства материјала
(супстанције) и деловања (механичко, гравитационо, електрично
и магнетско) из предмета Свет око нас и Природа и друштво.
Разговор о кретању материје и природним појавама
којима се манифестују разноврсни облици тог кретања можемо
започети отварањем краће дискусије о Хераклитовој мисли из
уводног текста на страни 5, а затим га у целости засновати на
садржини текста из целине 2. Природне појаве су облици
кретања материје.
Генерализацију о физици као природној науци и њеном
предмету изучавања дату у боксу 3. Шта проучава физика?
понудићемо тек после кратког рекапитулирања кључних појмова
на којимa се темељи. Дијалог о вези физике и осталих
природних наука и примени физике у техници, медицини и
свакодневном животу можемо започети захтевом да ученици
протумаче илустрације из целине 3. Шта проучава физика, а
завршити примерима примене које они наведу.
Без обзира на то којим ћемо начином ученике упознати
са садржином бокса Научи, важно је! (наша, ученичка или
заједничка рекапитулација, односно наше или ученичко
ишчитавање) важно је да им покажемо да генерализације у њему
могу искористити и као тезе приликом учења.
Иако је овај час уводни, на њему ученике не треба да
упознајемо са уџбеником у целини. Довољно је да га употребе
сваки пут кад се експлицитно позовемо на назив или садржину
целина и боксова са 5, 6, 7, 8, 9. и 10 странице.
28
2. Како се у физици истражује (обрада)
Оперативни циљеви:
 да на конкретним примерима схвате да је при сваком
посматрању
важно
постављати
питања
и
претпостављати одговоре;
 да на конкретним примерима упознају значај и
недостатке посматрања физичких појава само путем
чула;
 да на конкретним примерима увиде значај физичког
експеримента;
 да на конкретним примерима увиде важност мерних
уређаја и инструмената;
 да сазнају како настају физички закони и теорије;
 да се мотивишу за истраживачки рад;
 да начине прве кораке ка истраживачком раду;
 да се упознају са уџбеником;
 да упознају садржаје физике који ће изучавати у шестом
разреду.
Активности ученика:
 актуализација знања о врстама физичких појава;
 посматрање конкретних физичких појава (звучне,
механичке, светлосне...) и формулисање питања којим би
могла почети истраживања тих појава;
 проверавање поузданости једног чула (нпр. додира);
 упознавање конкретних физичких уређаја и мерила;
 опредељивање за истраживачки рад;
 рад на садржајима уџбеника са 10., 11. и 12 странице.
29
Кључни појмови:
Истраживање, посматрање, оглед, физичка лабораторија,
контрола услова, мерење, мерило, експериментални подаци,
закључивање, физички закон.
Могући начин коришћења уџбеника:
Актуализацију знања о физичким појавама, мотивацију
за рад на јединици и обраду јединице можемо почети
појединачним демонстрацијама приказаним на илустрацијама
целине 4. Како се у физици истражује? После сваке
демонстрације тражимо од ученика да региструју своја
запажања, наведу чула којим су их регистровали и поставе
конкретна питања у вези дате појаве (нпр. услова под којим се
појава догађа). У ту сврху на табли можемо понудити табелу:
Појава
Запажања
Чуло
којим се
запажа
Услови
Промена
услова
Звоњење
мобилног
Пливање
јајета и
леда
Дугине
боје на
диску
Табелу ћемо касније користити да покажемо како се
истраживање било које од посматраних појава може даље
наставити. Пре тога потребно је да питањем датим у називу
бокса Да ли чулима треба увек веровати? покренемо
дискусију о субјективности запажања и непоузданости
закључака изведених посматрањем помоћу чула. Исту дискусију
30
можемо покренути и тако што од свих ученика тражимо да по
инструкцијама из тог бокса изведу оглед са кликером или
оловком. Важно је да они самостално дођу до закључка о
поузданости информација које су добили путем чула додира. У
овом другом случају тражићемо и да самостално протумаче
узрок заблуде о непокретности Земље.
Садржај бокса Сазнај и ово који се односи на
објективно посматрање појава у специјално припремљеним и
контролисаним условима као и на употребу експерименталних
података за формулисање физичких закона можемо реализовати
усмеравајућим дијалогом по датом тексту бокса уз показивање
оних уређаја и мерила које имамо у кабинету.
(Уколико располажемо бар ареометром боље је да до
основних појмова из тог бокса дођемо заједничком
рекапитулацијом после мерења густине обичне водe, слане воде
и алкохола у огледу са ледом и јајетом из бокса За будуће
истраживаче. Пре извођења огледа и мерења густине
ученицима би требало кратко да објаснимо чему служи
ареометар, односно који могући услов из табеле њиме
контролишу. Уколико располажемо још и осцилоскопом,
аналогно ћемо поступити и при извођењу огледа с мобилним.
Заинтересованим ученицима тада ћемо за домаћи рад задати да
испитају утицај врсте извора светлости на изглед спектра на CDу.)
Значај контроле услова под којима се појава догађа и
утицај њихове промене на појаву која се истражује можемо
демонстрирати настављајући већ започете огледе по
инструкцијама из бокса За будуће истраживаче. Посматрање
прва два огледа можемо организовати фронтално, а трећег у
паровима. За рад у паровима потребно је унапред да
припремимо довољан број провидних дискова. Као изворе
светлости можемо користити свећу, обичну и халогенску
сијалицу (нпр. тињалицу или сијалицу из графоскопа). Изворе
држимо на катедри и укључујемо их само док оглед траје.
31
Посматрање спектра натријумове и живине сијалице задајемо за
домаћи заинтересованим ученицима.
У обе варијанте извођење дела часа који се односи на
оглед, контролу услова и мерење, пожељно је да оглед којим
демонстрирамо пливање пратимо коментаром да би се
упоређивањем података добијених мерењем густине течности,
јајета и леда дошло до закона о пливању тела.
Последњи део часа користимо да ученике упознамо са:
садржајима које ће проучавати у току године и начином на који
ће користити уџбеник. Позивањем на бокс Научи, важно је!
вршимо кратку рекапитулација о начину истраживања у физици
и средствима којим се то постиже, а потом региструјемо будуће
истраживаче.
Тематска целина: 2. КРЕТАЊЕ
3. Кретање и релативност кретања (обрада)
Оперативни циљеви:
 да освеже знање о кретању и облицима кретања
материје;
 да сазнају шта је упоредно (референтно) тело;
 да схвате значај одређивања положаја посматраног тела
у односу на референтно тело;
 да сазнају шта је механичко кретање;
 да сазнају да је свако механичко кретање и свако
мировање тела релативно;
 да упознају структуру и садржај уџбеника од 13 до
16 стране.
Активности ученика:
 актуализација знања о кретању и облицима кретања
материје;
 посматрање положаја и промене положаја конкретних
тела у односу на одабрано – упоредно тело.
32




учешће у дискусијама уз образложено изношење
сопствених закључака о стању мировања односно
кретања конкретних тела у односу на упоредно тело;
закључивање и генералисање на основу запажања из
конкретних ситуација.
примена новог знања на конкретним новим ситуацијама.
коришћење уџбеника.
Кључни појмови:
Положај тела, упоредно (референтно) тело, промена
положаја, механичко кретање, мировање, релативно кретање.
Могући начин коришћења уџбеника:
Актуализацију знања о кретању и облицима кретања
материје можемо извршити захтевајући од ученика да наведу
своје примере који илуструју смисао изреке panta rei, да међу
њима препознају оне који илуструју механичке појаве и да
образложе критеријум за препознавање тих појава. Замењујући
тада њихов појам место на коме се налази тело појмом
положај тела тражићемо да предложе критеријум на основу
којег би могли да опишу положај неког конкретног тела, нпр.
ученика из последње клупе. Изабраћемо и образложићемо онај
најједноставнији нпр. вредност најкраће удаљености ученика од
катедре, а затим ћемо замолити тог ученика да полако пође ка
катедри и да успут гласно процењује своју удаљеност од ње.
После именовања катедре за референтно тело у односу на кога
ученик као посматрано тело мења положај тражимо да дају своју
дефиницију механичког кретања и механичког мировања.
Проверу разумевања нових појмова вршимо питањима из
илустрованих примера бокса Како знаш да се неко тело креће?
Обраду друге целине која се односи на релативност
кретања започињемо истим примерима бокса Како знаш да се
неко тело креће? само сада за референтно тело бирамо птицу,
односно ауто. Ученике ће то мало да збуни, али после
усмеравајућег разговора о утисцима које носе са путовања
33
возом, аутобусом или авионом схватиће да је свако кретање и
мировање релативно.
Проверу схватања урадићемо на прва два илустрована примера
из бокса Провери да ли разумеш, а преостала два дајемо за
домаћи рад.
На крају часа вршимо рекапитулацију основних појмова:
механичко кретање, референтно тело и релативност кретања и
истичемо да је њихова садржина истакнута у боксу Научи,
важно је, а да садржај тог бокса могу користити као основне
тезе приликом учења лекције.
4. Појмови важни за кретање (путања, материјална тачка)
(обрада)
Оперативни циљеви:
 да провере и одбране исправност ставова и закључака из
домаћег рада;
 да освеже и утврде знање о путањи и облицима
путање;
 да сазнају шта је материјална тачка;
 да на конкретним примерима сазнају да облик путање
тела зависи од избора и стања кретања референтног тела;
 да
посматрајући
конкретне
путање
умеју
идентификовати референтно тело;
 да сазнају да је најбоље за референтно тело бирати
оно у односу на којег је облик путање посматраног
тела најједноставнији;
 да упознају структуру и садржину уџбеника од 17.
до 20 стране.
Активности ученика:
 образлагање домаћег рада;
 актуализација знања о механичком кретању и путањи;
34






посматрање илустрованих путања и препознавање
њихових облика;
закључивање и генералисање на основу запажања из
конкретних ситуација;
учешће у дискусијама уз образложено изношење
сопствених закључака о телима – материјалним тачкама
и изгледу њихових путања;
праћење огледа по инструкцијама;
кооперативно закључивање;
коришћење уџбеника.
Кључни појмови:
Путања, облик путање, материјална тачка, релативност
облика путање, праволинијско и криволинијско кретање.
Могући начин коришћења уџбеника:
У уводном делу часа дискусију о задацима из домаћег
рада можемо водити тако да истовремено са провером резултата
домаћег рада и њихове образложене одбране од стране ученика
извршимо актуализацију и утврђивање појмова: референтно
тело, положај тела, промена положаја тела, механичко кретање и
путања. Тачне одговоре на питања из домаћег рада добијене у
одбрани ученици записују на табли и у уџбенику.
Позивајући ученике да размотре илустрације видљивих
трагова кретања тела из целине Већ знаш, тражимо да их
класификују по облику, а затим да наведу и друге конкретне
примере из сопственог искуства. Издвајајући из понуђених онај
пример који илуструје траг човека при корачању и усмеравајући
разговор ка томе да свака стопа у трагу региструје положај
човека у датом тренутку, водимо их ка генерализацији да је
путања линија која спаја узастопне положаје тела. До осталих
особина те линије долазимо усмеравајућим разговором о
преосталим илустрацијама исте целине. На крају тражимо да све
илустроване путање разврстају по облику (1. питање из бокса
35
Размисли и одговори) и да бирајући облик путање као
критеријум изврше разврставање кретања тела са илустрација.
Обраду друге дидактичке целине која се односи на
материјалну тачку можемо почети 2. и 3. питањем из бокса
Размисли и одговори. После сваког предложеног одговора
тражићемо од ученика да процене димензије тела у односу на
раздаљину до посматрача (референтног тела). Такав начин ће им
олакшати прихватање оне дефиниције материјалне тачке коју им
ми нудимо. Проверу разумевања понуђене дефинције вршимо
постављањем 4. питања из истог бокса.
Обраду треће целине о зависности изгледа (облика)
путање од избора и стања кретања референтног тела можемо
почети демонстрационим огледом из бокса Утврди огледом.
Дуж катедре котрљаћемо велики кружни картон са црвеним
пластелином у центру и плавим на ободу. При првом и другом
котрљању ученицима наглашавамо да имају улогу посматрача
(референтног тела) који мирује у односу на почетак катедре, да у
првом случају прате и цртају путању црвеног пластелина, а у
другом – плавог пластелина. При трећем и четвртом котрљању
саопштавамо им да себе као посматрача замишљају у центру
круга (на црвеном пластелину), да у трећем случају прате и
цртају путању црвеног, а у четвртом – плавог пластелина. После
образложеног закључивања о сваком случају, потврђене путање
исцртавамо на табли. Ако ученици сами не поставе питање
критеријума за избор путање, тј. референтног тела, поставићемо
га ми уз образложење да је сваки избор добар, али да се
проблеми лакше решавају у случајевима путање једноставнијег
облика. У оваквој организацији часа тумачење илустрација са
почетка бокса Да ли изглед путање зависи од избора
референтног тела? задајемо свим ученицима за домаћи, а
питање из бокса Распитај се задајемо једном од будућих
истраживача.
Рекапитулацију важних појмова радимо по тексту из
бокса Научи, важно је.
36
5. Појмови важни за кретање (пут и време) (обрада)
Оперативни циљеви:
 да провере и бране ставове и закључке из домаћег рада;
 да утврде и обнове знање о одређивању положаја
тела и путањи;
 да на конкретном примеру сазнају шта је почетни
положај и почетно време;
 да на конкретном примеру сазнају шта је пређени пут;
 да сазнају како се означавају пут и време;
 да се подсете јединица мере за дужину (пут) и време;
 да се на конкретном примеру упознају са илустративним
и табличним приказом података о пређеном путу и
времену;
 да сазнају како се врши и чему служи индексација
физичких величина;
 да упознају структуру и садржај уџбеника на 20, 21
и 23 страни.
Активности ученика:
 образлагање домаћег рада;
 актуализација знања о путањи и о одређивању положаја
тела;
 посматрање илустрације праволинијског кретања
кликера дуж мерне траке;
 закључивање и генералисање на основу запажања из
конкретне илустроване ситуације;
 учешће у дискусији уз образложено изношење
сопственог закључка о томе шта је пређени пут;
 праћење излагања и учешће у тумачењу илустративног и
табличног приказа података у огледу са кликером;
 коришћење уџбеника.
37
Кључни појмови:
Почетни положај, почетно време, тренутни положај,
пређени пут, време, јединице за пут, јединице за време, ознаке,
индекси, таблични приказ података.
Могући начин коришћења уџбеника:
У уводном делу часа при провери домаћег рада
користимо илустрације путање капљица кише са 18. стране
уџбеника. Пошто су референтна тела на обе илустрације иста,
прихватамо као добра она тумачење у којима се наводи да
изглед путање посматраног тела зависи од стања кретања
одабраног референтног тела у односу на тло као друго
референтно тело. Такву смерницу дајемо при припреми часа и
оном ученику који је прихватио обавезу да образложи
Коперников избор Сунца за референтно тело. Истакнемо ли
аналогију: тло на коме су мајка и дете – Сунце, мајка и дете –
Земља, капљице кише – остале планете, она ће ученицима
помоћи да увиде да су путање планета у односу на Сунце као
референтно тело много једноставнијег облика него путање око
Земље као референтног тела.
При увођењу појмова почетни положај и почетно време
(тј. почетни тренутак) најпре тражимо од ученика да дају свој
опис илустрације из бокса Како ћеш утврдити почетни
положај тела које се креће?. Током описивања сугеришемо им
да мерну траку могу сматрати референтним телом уз чију помоћ
се врши објективно мерење промене положаја тела и да за
почетни положај могу бирати било који подељак траке, а не само
онај са ознаком 0. Увођење појма пређени пут и време потребно
за његово прелажење радимо према тексту из тог бокса,
одговарањем на питања из бокса Размисли и одговори, а
завршавамо га увођењем ознака за пут и време и подсећањем на
јединице за дужину и време које они најчешће користе. За ово
последње на табли исцртавамо таблицу по узору на ону из бокса
Како се означавају и којим јединицама се изражавају пут и
време?.
38
Обраду друге дидактичке целине која се односи на
приказ (илустративни и таблични) пређених путева и времена
кретања тела у целости можемо обрадити према садржају бокса
Како ћеш записати податке о путу и времену?.
Рекапитулацију лекције радимо према тезама из бокса
Научи, важно је.
6. Појмови важни за кретање (материјална тачка, путања,
пут, време)
(утврђивање)
Оперативни циљеви:
 да утврде садржај појмова: материјална тачка, путања,
пут, време;
 да изведу оглед по задатом упутству;
 да мерењем пређеног пута и времена у конкретном
огледу провере да ли разумеју и да ли умеју да
примене знање;
 да на основу старог искуства и новог знања изведу своју
претпоставку о томе шта је брзина;
 да што самосталније искористе садржај 22. стране
уџбеника.
Активности ученика:
 посматрање огледа (с куглицом и цревом);
 учешће у дискусији о својствима куглице, њене путање,
положајима које има у разним тренуцима кретања,
пређеном путу и времену утрошеном на том путу;
 кооперативни рад на извођењу огледа (с куглицом и
цревом) и табличном приказу мерних података;
 закључивање на основу мерних података и искуства;
 коришћење уџбеника.
39
Кључни појмови:
Референтно тело, материјална тачка, почетни положај,
почетно време, путања, пут, временски интервал (време),
јединице за пут и време, таблични приказ података.
Могући начин коришћења уџбеника:
У првом делу часа истовремено са показивањем
апаратуре и извођењем огледа описаног у боксу Огледом
провери да ли разумеш утврђујемо основне појмове о
материјалној тачки (куглици), референтном телу (цев са црвеним
маркером), почетном положају (нулти, односно неки други
одређен подељак на мерној траци придружен црвеном маркеру),
почетном тренутку (0 на штоперици мобилног телефона),
пређеном путу (разлици тренутног и почетног положаја куглице)
и задатом времену (задато показивање штоперице). Оглед на
катедри изводе два обучена ученик – помагача.
У зависности од броја припремљених апаратура и
помагача други део часа организујемо, а затим и пратимо, као
групни, односно рад у паровима, на истом огледу са куглицом.
Уколико је помагача довољно, парови сопственим темпом
изводе оглед по упутству из уџбеника, а уколико их немамо,
временски синхронизујемо фронтални рад свих група. У првом
случају обавеза парова је попуњавање таблице 1 и одговорање
на прва два питања, док у другом групе треба само да попуне
таблицу 1. Одговарање на 3. и 4. питање у првом, односно на сва
четири питања у другом случају, задајемо за домаћи рад.
На крају заједнички рекапитулирамо садржаје боксова
Научи, важно је из претходне две лекције.
7. Појмови важни за кретање (брзина, правац и смер
кретања) (обрада)
Оперативни циљеви:
 да на основу претходног знања и експерименталних
података о путу и времену у поновљеном и познатом
40




огледу закључе како брзина зависи од пређеног пута и
времена прелажења пута;
да упознају ознаку за брзину и оне јединице за брзину
које следе при замени експерименталних података у
вербалној формули брзине;
да провере и аргументују исправност ставова и
закључака из домаћег рада;
да брзину прихвате као величину која има вредност и
која показује правац и смер кретања;
да упознају и користе садржину уџбеника са 23, 24. и 25.
стране.
Активности ученика:
 рад у паровима на извођењу експеримента (са куглицом
и цревом);
 таблично приказивање резултата експеримента –
формирање таблице 3;
 поређење табличних података (таблице 3 и таблице 2) и
извођење закључака како брзина куглице зависи од
пређеног пута и утрошеног времена;
 бележење вербалне формуле за рачунање вредности
брзине и њено коришћење као модела за добијање
јединице за брзину;
 узајамно проверавање (унутар пара) одговора и поређење
предлога из домаћег рада са оним што су сада научили о
брзини;
 учешће у дискусији при одређивању и поређењу правца
и смера кретања куглице са правцем и смером кретања
мехурића ваздуха;
 попуњавање таблице из питања 5. и израчунавање
вредности брзине из питања 1. бокса Размисли и
одговори;
 коришћење уџбеника.
41
Важни појмови:
Пређени пут, време прелажења пута, брзина, ознака за
брзину, вербална формула за брзину, правац и смер брзине,
графички приказ брзине.
Могући начин коришћења уџбеника
У првом делу часа можемо тражити од ученика да на
основу података таблице 2 у уџбенику, коју су на претходном
часу попунили, известе колики је пут прелазила њихова куглица
за време једне секунде. Нека неколико таквих вредности запишу
на табли, а затим нека покушају да протумаче чија куглица се
кретала брже, а чија спорије и да наведу могуће узроке тих
разлика. Наглашавајући да исправност тих закључака могу
проверити експериментом, тражићемо да понове експеримент,
али да при том испод стиропора ставе један подметач више него
прошлог часа. Оглед, таблицу 3 и питања која се у уџбенику
налазе иза ње (све до бокса Како твоји закључци помажу да
сазнаш шта је брзина?) сваки пар треба да уради без
консултација са другима. Закључке како брзина куглице зависи
од пређеног пута и времена заједнички сумирамо на табли и
онда показујемо како се могу краће записати у облику вербалне
формуле. Подучавамо их да формула важи и за бројну вредност
и за јединицу мере брзине. Проверу разумевања вршимо најпре
одговарањем на 5. питање, а затим на 1. питање бокса Размисли
и одговори. Након тога сваки појединац из пара врши проверу
одговора и предлога из домаћег рада свог парњака.
У другој дидактичкој целини, у којој треба да обрадимо
правац и смер брзине кретања тела, демонстрираћемо
истовремено кретање мехурића ваздуха и куглице кроз цев.
Ученицима помажемо да своја запажања артикулишу помоћу
израза правац и смер кретања, а затим уводимо и тумачимо
графички приказ вредности, правца и смера брзине помоћу
оријентисане дужи.
42
Рекапитулацију градива вршимо по тексту бокса Научи,
важно је, а за домаћи рад задајемо 2, 3. и 4. питање бокса
Размисли и одговори.
8. Појмови важни за кретање (утврђивање)
Оперативни циљеви:





да утврде појмове: путања, пут, време прелажења пута и
брзина;
да усвоје до нивоа примене вербалну формулу за
рачунање бројне вредности брзине и јединице мере за
брзину;
да на конкретним примерима уоче да истој вредности
брзине могу да одговарају различите бројне вредности;
да на конкретним примерима уоче да су вредности
пређеног пута и вредности брзине релативне;
да оцене своје знање.
Активности ученика:
 одговарање и образлагање одговора са 25. и 26. странице
уџбеника;
 учешће у дискусијама о садржају важних појмова:
пређени пут, временски интервал, бројна вредност,
јединица, правац и смер и вредност брзине;
 учешће у дискусијама о релативности пута и брзине;
 оцењивање и самооцењивање знања.
Важни појмови:
Пут, време прелажења пута, брзина, вредност брзине,
јединица брзине, правац и смер брзине, вербална формула за
брзину, релативност пута и брзине.
43
Могући начин коришћења уџбеника
Рад на часу конципирамо као давање и образлагање
одговора на 2, 3, 4, 6, 7, 8, 9, 10, 11. и 12. питање из бокса
Размисли и одговори са 25. и 26. стране уџбеника.
Можемо га започети анализом одговора на 3. питање из
бокса Размисли и одговори које смо дали за домаћи рад.
Питања којим тражимо образложења одговора постављамо тако
да истовремено проверавамо разумевање и утврђујемо појмове:
пут, почетни положај, тренутни положај, почетно време, брзина,
јединице за пут, време и брзину. На пример: О чему говоре
подаци да је пешак прешао 5 km, а пуж 5, 4 m? Како би краће
записали такве податке? Како би назначили да се ради о
путевима двају тела? Који пут је већи? По чему знају да је тај
пут већи? Како би означили времена која су пешак и пуж
утрошили да пређу такве путеве? Како би назначили да та
времена имају исту вредност? Морају ли пешак и пуж кренути
истовремено из истог почетног положаја? итд. Прихваћене
предлоге о начину записивања података реализујемо на табли, а
кретање пешака и пужа илуструјемо.
Анализа одговора на 2. питање подразумева поређење
резултата које је добило неколико парова, оцењивање какви су и
по чему се разликују, због чега се разликују, како би се исказали
помоћу јединица: dm/s, m/s, m/h итд.
Одговарање и образлагање одговора на 4, 6. и 7. питање
ученици раде индивидуално, а оцењују се унутар парова
узајамно.
После самосталног индивидуалног рада свих ученика на
8. и 9. питању ангажујемо на образлагању оне ученике који се
добровољно јаве и за које смо уочили да су склони анализирању
пре закључивања. Помажемо им у раду, укључујемо и друге
ученике у дискусију све док не стигну до закључка да су пут и
брзина зависни од избора и стања кретања референтног тела.
Одговарање на 10 и 11. питање треба да изврши и оцени
сваки ученик самостално. Питање 12 задајемо за домаћи рад.
44
Усвојеност садржаја о својствима брзине контролишемо
петоминутном
писменом
провером
питањима
које
формулишемо тако да одговори обухвате садржину бокса
Научи, важно је.
9. Равномерно праволинијско кретање (својства брзине и
математички запис)
(обрада)
Оперативни циљеви:
 да анализом табличних података о пређеном путу и
утрошеном времену добијеном у познатом огледу
(куглица у цеви са водом) изведу закључке о сталности
брзине;
 да на два начина креирају дефиницију равномерно
праволинијског кретања;
 да вербалну формулу брзине преведу у математичку;
 да се упознају са начином решавања рачунских задатака
и да провере исправност домаћег рада;
 да се упознају са табличним приказом података о путу,
времену и брзини.
 да самостално савладају текст уџбеника са 27. стране;
 да упознају и користе садржину уџбеника са 27, 28. и 30
стране.
Активности ученика:
 анализа таблице 2а са 27.стране, поређење са таблицом 2
са 22. стране уџбеника и извођење закључака о
вредностима, правцима и смеровима брзина куглица по
инструкцијама из текста уџбеника;
 самостално
креирање
два
начина
дефинисања
равномерно праволинијског кретања на основу познатих
и добијених података;
45





самостално креирање математичког израза за брзину на
основу вербалне формуле за брзину и познатих ознака за
пут, време и брзину;
упознавање са јединичном једначином брзине;
самостална провера исправности закључака;
учешће у дискусији о поступку за идентификацију
равномерно праволинијског кретања;
праћење излагања о начину решавања задатака и учешће
у дискусији у току решавања одабраних примера.
Важни појмови
Равномерно праволинијско кретање, дефиниција,
математички запис дефиниције, јединична једначина.
Могући начин коришћења уџбеника
Први део часа организујемо као самостални рад ученика
по тексту бокса Упореди и сазнај са 27. стране на крају којег
треба да искористе уопштене повратне информације текста за
критичко преиспитивање својих одговора и закључака.
Други део часа који је посвећен примени знања о
равномерно праволинијском кретању радимо у две фазе.
У првој отварамо и усмеравамо дискусију по питањима
1, 2 и 3 бокса Предложи начин. Осим добијања прихватљивих
одговора, сврха дискусије треба да је кооперативно утврђивање
критеријума за препознавање равномерно праволинијског
кретања у условима кад постоји референтно тело, кад постоји
инструмент за мерење брзине, односно времена, кад постоје
знакови поред пута и зна се њихов распоред, односно кад не
постоји референтно тело, нити инстументи за мерење брзине,
пута итд.
У другој фази излажемо и образлажемо поступак
решавања рачунских задатака на Примеру 1 бокса Како ћеш
примењивати израз за брзину, задатку 2 бокса Задаци за
вежбање и 12. задатку из домаћег рада.
46
За домаћи рад задајемо 1. и 5. задатак бокса Задаци за
вежбање.
10. Равномерно праволинијско кретање (својства брзине и
математички запис)
(утврђивање)
Оперативни циљеви:
 да утврде својства равномерно праволинијског кретања;
 да утврде својства брзине равномерно праволинијског
кретања;
 да примене знање на решавање проблема рачунским
путем.
Активности ученика:
 самостални индивидуални рад на табличном приказу
вредности брзина добијених огледом;
 учешће у дискусији о критеријуму за препознавање
равномерно праволинијских кретања из разних
табличних приказа и разликама у вредности, правцу и
смеру брзине тела у тим кретањима;
 кооперативни рад на домаћим задацима;
 самостални индивидуални рад и учешће у дискусији на
решавању задатака у којима се тражи брзина кретања.
Важни појмови
Равномерно праволинијско кретање, сталност свих
својстава брзине кретања, математичка формула за брзину,
јединице за брзину, колона података, поступак решавања,
образложење решења.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа тражимо од ученика да опишу
оглед са кретањем кулице кроз укошено провидно црево са
47
водом и начин на који су добијали податке о пређеном путу и
времену прелажења тог пута, а затим захтевамо да самостално
приступе раду на тексту бокса Провери још једном да ли се
брзина кретања куглице мења. При допуни таблице 2 и 3
вероватно ће имати недоумица. Пошто су таблице 2 и 3 резултат
експерименталног рада, помоћи ћемо им објашњењем да
вредности брзине у њима варирају око неке сталне вредности
пошто се при мерењу увек праве мање или веће грешке и да ће о
грешкама мерења више сазнати у поглављу Мерење. Дискусију
о сталној вредности и сталном правцу и смеру брзине као
критеријуму за препознавање равномерно праволинијског
кретања отварамо тек пошто одговоре на сва питања бокса
Провери још једном.
Други део часа организујемо као рад у паровима на
задацима из домаћег, тј. на 1. и 5. задатку бокса Задаци за
вежбање са 30. стране. Презентацију различитих начина
решавања тих задатака препуштамо паровима добровољцима,
док остали ученици контролишу, бележе, пропитују и оцењују
урађено. Првенство у презентацији решавања 5. задатка дајемо
оном пару који је при поставци задатка направио добру
илустрацију.
У трећем делу часа ученици раде самостално 6. задатак
истог бокса, а за исписивање података и илустровање ситуације
бирамо ученике који су у току часа. били најмање активни. За
презентовање и образлагање начина решавања бирамо
најактивнијег ученика. Веома је важно да у току рада он (ми или
сви скупа) јасно именује и протумачи међурешење (vr = 1 m/s)
као вредност брзине другог аута у односу на први. Исто тако је
важно да на крају задатка упореди вредности брзине другог аута
у односу на тло и у односу на први ауто, да их јасно именује и
протумачи као релативност брзине.
За домаћи рад задајемо читање текста из бокса За
радозналце.
48
11. Равномерно праволинијско кретање (пређени пут и време)
(обрада)
Оперативни циљеви
 да анализом табличних података добијених у огледу са
равномерно праволинијским кретањем тела открију и
опишу зависност пређеног пута од времена;
 да математички изразе пут који тело, крећући се брзином
v, пређе за време t и време које тело утроши да познатом
брзином v пређе задати пут s;
 да решавају проблеме равномерно праволинијског
кретања у којима се траже пут и време уз коришћење
табличних података о вредности брзине.
 да упознају и користе садржај уџбеника са 29. и 30
станице.
Активности ученика:
 анализа табличних података (таблице 2б), учешће у
дискусији, откривање и закључивање о врсти зависности
пређеног пута од времена при равномерном кретању
куглице;
 математичко записивање зависности пређеног пута од
времена равномерног кретања на основу закључивања и
на основу решавања математичког израза за брзину;
 математичко добијање и записивање израза за време;
 анализа и коришћење табличних података о вредностима
брзина;
 праћење рада, бележење и учешће у изради примера 2 и
3 уџбеника и рад у пару на 4. задатку бокса задаци за
вежбање.
Важни појмови
Пређени пут, време прелажења пута, брзина, зависност
пређеног пута од времена равномерног кретања.
49
Могући начин коришћења уџбеника
У првом делу часа отварамо дискусију о томе зависи ли
пређени пут тела код равномерно праволинијског кретања од
времена или не, тражимо да анализирају податке из таблице 2б
бокса Провери још једном..., да вербално и математички
искажу закључак о томе како пут зависи од времена за кретање
описано таблицом 2б (s = (20 cm/s)t) и да га генерализују за
било које равномерно праволинијско кретање (s = vt, односно –
пређени пут равномерно расте са временом и то утолико више
што је брзина кретања тела већа.) Рад на боксу Кад и како још
можеш да користиш израз за брзину реализујемо захтевом да
реше једначину v = s/t по пређеном путу како би се сами
уверили да решење има исти смисао као и закључак којег су већ
извели. После самосталног решавања израза за брзину по
времену и изношења предлога за примену тог решења,
анализирају табличне податке о вредностима брзина разних
тела, упоређују брзину човека са брзинама воза, звука, авиона,
метка и светлости, без рачунања саопштавају колики пут пређе
човек, звук и светлост за 1 секунду и одговорају на питања по
чему је значајна брзина светлости и може ли, по Ајнштајну, било
које тело да се креће брзином светлости.
У другом делу часа заједнички анализирамо Пример 2 и
3 и организујемо и кординирамо рад у паровима на задатку 4.
бокса Задаци за вежбање. За домаћи задајемо 3. и 7. задатак
истог бокса.
12. Равномерно праволинијско кретање (пређени пут и време)
(утврђивање)
Оперативни циљеви:
 да утврде зависност пређеног пута од времена код
равномерно праволинијског кретања;
 да у паровима и индивидуално решавају проблеме
равномерно праволинијског кретања у којима је
потребно израчунати пут и време;
50


да одговорно оцене своје и туђе решавање и решење
проблема;
да прихвате и усвоје вредност брзине звука и светлости
као нормални део општег знање савременог човека.
Активности ученика:
 учешће у дискусији о критеријумима за препознавање
равномерно праволинијских кретања, својствима брзине
и зависности пређеног пута од времена код тог кретања.
 кооперативни рад на домаћим задацима;
 самостални индивидуални рад и учешће у дискусији на
решавању задатака у којима се траже пут и време;
 Коришћење уџбеника.
Важни појмови
Равномерно праволинијско кретање, својства брзине и
релативност брзине, зависност пута од времена.
Могући начин коришћења уџбеника
Час можемо започети захтевом да ученици поново
размотре таблицу вредности брзина из бокса Када и како још
можеш да користиш израз за брзину? са 29 стране уџбеника и
да изнесу своје мишљење о томе кад могу сматрати да сва тела
наведена у њој врше равномерно праволинијско кретање. То је
веома важно јер су склони да при прелазу на математички
формализам забораве на физичке услове који морају бити
испуњени да би формализам био примењен. То је прилика да се
подсете критеријума за поделу кретања на праволинијско и
криволинијско и да потврде да се за довољно мали временски
интервал свако криволинијско кретање може третирати као
праволинијско. Питањима типа: Колика је брзина човека који
мирује на тлу Земље у односу на центар Земље, у односу на
Сунце, или колики пут човек што мирује на тлу превали за једну
секунду у односу на центар Земље, у односу на Сунце итд
утврђују старо знање о релативности пута и брзине. На крају ове
51
целине којом имамо за циљ да утврдимо својства равномерно
праволинијског кретања и везу пута, времена и брзине на табли
треба да се нађу најважније забелешке о својствима брзине
равномерно праволинијског кретања.
Други део часа организујемо као комбинацију рада у
паровима и индивидуалног рада на решавању и оцењивању
решавања и решења познатих проблема из домаћег (3. и 7.
задатак бокса Задаци за вежбање) и непознатих проблема (8. и
9. задатак истог бокса) рачунским путем.
У завршном делу часа региструјемо оцене и задајемо
задатак 10. за домаћи рад.
13. Променљиво праволинијско кретање. Средња брзина
(обрада)
Оперативни циљеви:
 да на примерима конкретних праволинијских кретања из
окружења изведу закључак о постојању и учесталости
догађања променљивих праволинијских кретања;
 да изведу оглед и уоче да вредност брзине, односно пута
пређеног за једнаке временске интервале, код
променљивог кретања није стална;
 да у пару или индивидуално дефинишу променљиво
праволинијско кретање користећи појам брзине, односно
појмове пређени пут и једнаки временски интервали;
 да сазнају како је галилеј проучавао променљиво
праволинијско кретање;
 да сазнају како се рачуна средња брзина променљивог
кретања;
 да упознају и користе садржину 32, 33. и 34. странице
уџбеника.
Активности ученика:
 описивање кретања аута, лифта, спринтера;
52





дискусија о избору критеријума за препознавање
праволинијског и равномерно праволинијског кретања;
кооперативно извођење огледа (кретање капалице с
водом дуж укошеног конца), посматрање трагова капи и
анализирање пређених путева;
извођење закључка о различитим вредностима брзина
капалице у току њеног кретања и дефинисање
променљивог праволинијског кретања;
праћење излагања о средњој брзини, бележење израза за
средњу брзину и учешће у дискусији о њеном смислу;
коришћење уџбеника.
Важни појмови
Кретање,
равномерно
праволинијско
кретање,
променљиво праволинијско кретање, Галилејев оглед, средња
брзина.
Могући начин коришћења уџбеника
За реализацију првог оперативног циља можемо у
целости искористити текст бокса Већ знаш, а можемо и
постојеће примере у том тексту заменити или допунити онима
које ученици предложе. Битно је да дискусију усмеравамо ка
утврђивању критеријума неопходних за регистрацију и
идентификацију кретања уопште, равномерно праволинијског и
променљиво праволинијског кретања.
Други део часа уз помоћ ученика – помагача
организујемо као рад у паровима на извођењу огледа по
инструкцијама из бокса Изведи оглед с паром из клупе. Да се
не би стварала велика гужва, пожељно је да имамо 4 – 5
апаратура и довољно новинске хартије како би на њима
истовремено радили парови из једног реда клупа. Уколико
процените да ваши ученици још нису дорасли таквом задатку,
нека помагачи изведу оглед фронтално, а потом нека парови
попуњавају одговоре на питања из уџбеника и учествују у
дискусији и закључивању.
53
Појам средње брзине у целости можемо увести и
осветлити на начин дат у текстовима бокса Средња брзина и
Размисли и одговори, али то исто можемо урадити и на неком
другом примеру.
Рекапитулацију важних појмова радимо по тексту бокса
Научи, важно је, а за домаћи рад задајемо ученицима да
прочитају текст бокса За радозналце и ураде 1. задатак бокса
Задаци за вежбање.
14. Променљиво праволинијско кретање. Средња брзина
(утврђивање)
Оперативни циљеви:
 да утврде својства променљиво праволинијског кретања
и средње брзине кретања;
 да примене знање о променљиво праволинијском
кретању и средњој брзини на решавање познатог
проблема из домаћег рада и нових проблема из бокса
задаци за вежбање;
 да оцене и да оценимо рад појединих ученика;
 да користе текст уџбеника са стране 34.
Активности ученика:
 излагање о својствима променљиво праволинијског
кретања и изношење примера за таква кретања;
 дефинисање променљиво праволинијског кретања
помоћу појма брзина и дефисање средње брзине;
 рад на познатом 1. задатку из бокса задаци за вежбање и
узајамна провера домаћег рада;
 учешће у дискусији, илустровању, поставци и изради 2,
3. и 4. задатка истог бокса и оцењивање рада;
 коришћење уџбеника.
54
Важни појмови
Променљиво праволинијско кретање, сталан правац и
смер брзине, променљива вредност брзине, средња брзина,
укупан пут, укупно време.
Могући начин коришћења уџбеника
У првом делу часа који има за циљ утврђивање својстава
променљиво праволинијског кретања тражимо од ученика да
изнесу критеријуме по којима могу идентификовати да ли је
неко кретање променљиво праволинијско, да предложе начин
којим би у конкретном кретању то реализовали (нпр. у случају
када се налазе у возу поред машиновође са исправним и
неисправним брзиномером) и образлаже како би тада
израчунали средњу брзину (нпр. истог воза на деоници пруге
дужине 100 метара, капалице из огледа са претходног часа итд).
Од ученика који имају слабије оцене тражимо да опишу оглед
којим су идентификовали променљиво праволинијско кретање
капалице. Од сваког учесника у дискусији и описивању тражимо
да изнова искаже дефиницију променљивог кретања и
дефиницију средње брзине кретања.
За презентацију рада на 1. задатку бокса Задаци за
вежбање бирамо најслабијег ученика. Од њега тражимо да
понови дефиницију средње брзине, да илуструје једноставну
ситуацију из задатка, да израчуна средњу брзину и да резултат
изрази у m/s. Њега уз јасно образложење и охрабрење
оцењујемо. Користећи записе и илустрацију са табле као узор,
ученици затим проверавају и оцењују домаћи рад својих
парњака.
При раду на 2. и 3. задатку укључујемо што већи број
ученика за разјашњење, илустровање и поставку, а слабије
активне бирамо за прорачун,
тумачење резултата и
рекапитулацију. Ове последње и оцењујемо.
Израду 4. задатка задајемо као самостални индивидуални
рад свим ученицима, а презентацију препуштамо оним
добровољцима који су га урадили на различите начине. Предлог
55
оцене, који презентатори изнесу, коригујемо или прихватамо у
складу са нашим образложењима и образложењима које дају
други ученици.
За домаћи рад задајемо 5. задатак бокса Задаци за
вежбање.
15. Кретање (понављање - систематизација)
Оперативни циљеви:
 да формирају смислено повезан систем појмова о
кретању;
 да понове најважније појмове везане за праволинијско
кретање;
 да примене знање о праволинијском кретању на
решавање познатих и непознатих проблема;
 да оцене и да оценимо рад појединих ученика;
Активности ученика:
 дефинисање кретања и врсте кретања по одабраном
критерујуму и формирање појмовне мапе;
 илустровање равномерног и променљивог праволинијског кретања;
 идентификовање врсте праволинијског кретања по
табличном приказу пређеног пута и времена;
 самостални индивидуални рад на дефинисању средње
брзине, њено израчунавање из 5. задатка бокса задаци за
вежбање са 34стране и узајамно оцењивање унутар
парова;
 самостални индивидуални рад на 10. задатку бокса
задаци за вежбање са 31 стране, презентација
различитих начина израде и оцењивање рада,
 коришћење уџбеника.
56
Важни појмови
Кретање, криволинијско и праволинијско кретање,
равномерно и променљиво праволинијско, својства брзине
равномерног и променљивог кретања, пређени пут код
равномерног и променљивог праволинијског кретања,
релативност кретања.
Могући начин коришћења уџбеника
У првом делу часа, после понављања појма кретања, као
критеријум за оцену врсте кретања издвајамо промену положаја
тела у току времена и тражимо од ученика да, описујући ову
промену, изграде појмове праволинијско и криволинијско
кретање и равномерно и променљиво праволнијско кретање.
Исти поступак спроводимо издвајајући као критеријум пређени
пут, односно брзину кретања. Скицирамо на табли појмовну
мапу кретања засновану на својствима брзине, а испод назива
врсте праволинијског кретања постављамо оквире за
илустрацију и таблицу У току дискусије њих ученици треба да
исцртају и попуне користећи индексиране ознаке за време, пут и
брзину.
Други део часа организујемо као самостални
индивидуални рад на задатку 5. бокса Задаци за вежбање са 34
стране и 10. задатку истоименог бокса са 31стране. При
презентацији сваког различитог начина решавања ових задатака
тражимо детаљна образложења о карактеру кретања, смислу
брзине кретања и њеним својствима.
На крају часа региструјемо оцене и најављујемо писану
проверу поглавља Кретање.
16. Кретање (писмена провера знања)
Оперативни циљеви:
 да провере (проверимо) и оцене (оценимо) знање
основних појмова о кретању;
57




да провере (проверимо) и оцене (оценимо) тумачење
табличног приказа експерименталних података о
пређенм путу и времену потребном за прелажење пута;
да провере (проверимо) и оцене (оценимо) умеју ли да
израчунају вредност брзине и умеју ли да брзину искажу
одговарајућим јединицама;
да провере и оцене (проверимо и оценимо) знају ли да
решавају једноставне проблеме у којима се тражи пут и
време;
да се оспособљавају за објективно вредновање свог рада.
Активности ученика:
 рад на задацима са наставног листића;
 бодовање и оцењивање;
 рад на џокер задатку.
Важни појмови
Праволинијско кретање, брзина, вредност и бројна
вредност, јединица за брзину, средња брзина, пређени пут, време
кретања, таблични приказ кретања.
58
Модел наставног листића
1. За праволинијско кретање једног учесника бициклистичке
трке Пера је направио овакав таблични приказ:
Број мерења
1
2
3
4
t [min]
1
2
3
4
s [m]
360
720
1080
1440
v [m/s]
v [m/min]
a) Попуни таблицу одговарајућим бројним вредностима брзине.
..................................................................... (1+1) бод
б)
Идентификуј
врсту
праволинијског
кретања
бициклисте......................................................................... 1 бод
в) Колики је пут прешао бицклиста у трећој минути
кретања?.............................................................................1 бод
г) Колики је пут прешао бициклиста у трећој секунди
кретања?........................................................................... 1 бод
д)
Колики
је
пут
прешао
бициклиста
за
10
секунди?............................................................................ 1 бод
ђ) Колико времена је требало бициклисти да пређе пут од 900
m?....................................................................................... 1 бод
е) Колика је средња брзина бициклисте на првој половини
стазе?................................................................................. 1 бод
2. Са 31 стране задатак 6 (уз модификацију бројних
вредности)................................................................... 6 бодова
(1 бод илустрација, 2 бода поставка, 2 бода резултат, 1 бод
образложење)
3. Са 34 стране задатак 4 (уз модификацију бројних
вредности).................................................................... 6 бодова
59
(1 бод илустрација, 2 бода поставка, 2 бода резултат, 1 бод
образложење)
Џокер задатак
Са 34 стране 6 задатак ................................................. 8 бодова
(1 бод илустрација, 3 бода поставка, 3 бода резултат, 1 бод
образложење)
Критеријум за оцењивање
Оцена
Број бодова
Одличан 5
17 – 20
Врло добар 4
13 – 16
Добар 3
9 – 12
Довољан 2
6–8
Недовољан 1
до 8
Друга петица
21 – 28
Могући начин коришћења уџбеника
Ученици који заврше рад на наставном листићу,
укључујући бодовање и предлагање оцене, самостално раде на 6.
задатку бокса Задаци за вежбање са 34. странице (џокер
задатак).
60
Тематска целина: 3. СИЛА
17. Узајамно деловање тела при непосредном додиру
(покретање, заустављање и трење) (обрада + понављање)
Оперативни циљеви:
 да на примерима конкретних узајамних дејстава тела при
непосредном контакту актуелизују, освеже и повежу
старо знање о узајамном дејству при непосредном
додиру изграђено у предмету природа и друштво;
 да промену стања кретања тела или делића тела
(покретање и заустављање) при непосредном додиру
прихвате као показатељ постојања узајамног дејства;
 да умеју по квантитету последица да процене квантитет
узајамног дејства;
 да умеју у конкретној ситуацији препознати смер дејства
једног тела на друго;
 да на основу огледа моделирају трење;
 да упознају и користе садржину уџбеника на 35, 36, 37 и
38. страни.
Активности ученика:
 анализа илустрација и описа конкретних примера са
узајамним деловањем два тела у непосредном додиру;
 вербална и таблична артикулација квантитета последица
које изазива јаче, односно слабије конкретно узајамно
деловање;
 извођење огледа;
 моделирање трења;
 коришћење уџбеника.
Важни појмови
Узајамно деловање при непосредном додиру, последице
узајамног деловања, покретање, заустављање, деформација,
јачина деловања, трење, последице трења.
61
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа, после најаве поглавља којим ћемо
се бавити, пожељно је да ученике питамо да ли знају шта је сила.
Било би добро да одговоре на питање шта је сила пропрате
коментаром да ли су о њој тако учили у предмету Природа и
друштво или су га стекли сопственим искуством.
Иако наставним програмом Природе и друштва није
предвиђена употреба термина сила, многи учитељи пожуре да га
користе и то врло често на неодговарајући, Аристотелов начин.
Због тога много ученика замишља силу као нешто што се налази
у телу. Ако на основу одговора ученика то и констатујете,
потребно је да до вашег увођења овог појма сваки конкретни
пример узајамног дејства два тела детаљно анализирате.
Урадите то најпре на илустрованој ситуацији са 36 странице,
тако што ћете тражити да опишу стање оба тела (и руке и вреће)
пре, за време, и после узајамног дејства. Исто то урадите и на
примерима које ученици наведу. Битно је да уоче и да разумеју
да узајамо дејство, а то значи и сила, постоји и траје само за
време док су тела у контакту и да ниједно тело пре контакта није
„имало“ силу нити је после контакта „има”.
Питању последица узајамог дејства два тела у
непосредном контакту, које ће ученици уочавати у конкретним
примерима у том делу часа, такође приступамо опрезно. Постоје
два разлога за то. Први лежи у чињеници да у програму за шести
разред нема другог и трећег Њутновог закона, а изучавају се и
интеракција и сила, а други у чињеници да Њутнова механика
важи за материјалну тачку, а не за деформабилна тела.
Због првог разлога ученици би могли, посматрајући само
последице дејства силе, тврдити да при интеракцији два тела
тело мање масе трпи дејство јаче силе од тела веће масе. Из тог
разлога је потребно да илустровани пример из бокса Већ знаш о
покретању тела допунимо питањем какве би последице биле да
је врећа веће, односно мање, масе него она на илустрацијама.
Како је једина последица узајамног дејства у Њутновој
механици промена брзине, при уочавању деформације тела
62
ученике би требало кроз дискусују, а касније и кроз конкретне
примере, стално да суочавамо с чињеницом да је деформација
последица промене брзине појединих делића тела и да она
настаје не само узајамним дејством два тела већ и истовременим
међуделовањима различитих делића једног тела.
Надаље час можемо организовати као групни рад на
задацима формулисаним по називима боксова: Провери своје
знање о покретању, Већ знаш о трењу, Изведи оглед и сазнај
и Да ли знаш?. За време рада, извештавања и дискусије бићемо
повремени члан оне групе која има задатак Изведи оглед и
сазнај.
За домаћи рад задајемо писање есеја (до сто речи) о
корисним и штетним последицама трења.
18. Узајамно деловање тела при непосредном додиру (отпор
средине и еластичне деформације) (обрада + понављање)
Оперативни циљеви:
 да на конкретним примерима узајамног дејства тела и
средине кроз коју се креће актуелизују, освеже и повежу
старо знање о тој врсти узајамног дејства изграђено у
предмету Природа и друштво;
 да промену стања кретања тела или делића тела
(успоравање тела, односно убрзавање делића средине)
при непосредном додиру прихвате као показатељ
постојања узајамног дејства;
 да се огледима подсете како на јачину узајамног дејства
тела и средине утичу својства тела (брзина кретања и
чеона површина) и својства средине (густина и
покретљивост);
 да се огледима подсете врста деформација које на телу
могу настати уколико је спречено да у целости или
делимично промени брзину при узајамном дејству.
 да упознају садржај убеника од 38. до 40. стране.
63
Активности ученика:
 анализа илустрација и демонстрација конкретних
примера узајамног деловања два тела у непосредном
додиру;
 извођење огледа (по узору на илустрације и по
текстуалном упутству) са кретањем тела кроз ваздух и
воду и еластичним и пластичним деформацијама.
 кооперативно закључивање на основу запажања;
 вербална и таблична артикулација квантитета последица
које изазива јаче, односно слабије конкретно узајамно
деловање;
 Упознавање са садржајем уџбеника са 38, 39 и 40 стране.
Важни појмови
Узајамно дејство, отпор средине (ваздуха, воде),
еластичне и пластичне деформације, истезање, сабијање,
савијање, повратне и неповратне промене.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа, после понављања трења и
дискусије о штетним и корисним ефектима трења у
свакодневном животу, отварамо кратку расправу о томе да ли је
за учеснике бициклистичких и ауто трка штетније узајамно
дејство возила и стазе или возила и ваздуха, односно шта би све
предузели као учесници бициклистичке трке да при једнаком
напору постигну већу брзину.
Најављујући циљ часа организоваћемо групни рад на следећим
задацима:
1. Експериментално показивање како јачина узајамног
дејства тела и средине зависи од чеоне површине тела и
густине средине уз таблично приказивање тих зависноси
(оглед са илустрација 1. и 2. и 1. захтева бокса Увери се
огледима);
2. Експериментално показивање како јачина узајамног
дејства тела и средине зависи од брзине тела, односно
64
брзине средине уз таблично приказивање те зависности
(оглед са балоном из захтева 2 бокса Увери се огледима
и оглед са балоном и феном за косу);
3. Експериментално показивање повратне и неповратне
промене положаја делића тела (огледи са балоном,
пластелином и фломастером);
4. Експериментално показивање еластичних деформација
гумице и сунђера;
5. Моделирање еластичног тела на основу текста бокса
Изведи и ти овакав оглед и бокса Провери знање о
еластичном деловању.
При представљању групе треба да се држе редоследа и
илустрација из уџбеника, а сваку новину коју уведу треба
посебно да образложе и графички или таблично прикажу.
После оцењивање новина и рекапитулације рада, за
домаћи задајемо упознавање садржине бокса Сазнај и ово,
информисање преко Интернета о звучном зиду (за радозналце)
и испуњење захтева 3 бокса Увери се огледима (за ученике који
имају ауто).
19. Узајамно деловање тела без непосредног
(гравитационо узајамно деловање) (обрада)
додира
Оперативни циљеви:
 да саопште и образложе резултате домаћег рада;
 да понове последице узајамног дејства тела у
непосредном додиру и да на конкретном примеру
узајамног дејства лопте и тла идентификују све
последице дејства;
 да анализом понашања конкретног тела сазнају о утицају
земље на тела у њеној близини;
 да сазнају каква својства има гравитационо узајамно
деловање;
 да се подсете приче о томе како је њутн открио закон
гравитације;
65


да изведу закључак да је гравитационо дејство
привлачно и да је утолико јаче што тела имају веће масе
и што су ближе једно другом;
да упознају садржину 41. и 42. странице уџбеника.
Активнности ученика
 саопштавање, образлагање и дискутовање резултата
домаћег рада;
 посматрање удара лопте о под и анализа последица те
интеракције;
 посматрање и анализа понашања тела обешеног о ластиш
пре и после пресецања ластиша;
 слушање излагања о гравитацији и њутновом открићу
закона гравитације;
 извођење закључака о својствима гравитационог
узајамног дејства;
 кооперативни рад на тексту бокса Размисли и одговори;
 критичко преиспитивање садржине бокса важно је да
знаш.
Важни појмови
Последице узајамног дејства, гравитационо узајамно
дејство, правац и смер гравитационог дејства, јачина
гравитационог дејства.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа, после представљања и образлагања
домаћег рада, тражимо од ученика да наброје видљиве
последице узајамног дејства два тела у непосредном додиру, а
затим да их једну по једну идентификују на примеру из бокса
Провери своје знање. Уз проверу дајемо да за домаћи рад
обраложе по чему би се разликовале последице удара гвоздене
кугле о под од последица које су уочили код удара гумене лопте.
У главном делу часа, по инструкцијама из бокса Сазнај
огледом могу ли тела узајамно да делују, а да нису у
66
непосредном додиру, ученици у паровима изводе оглед и
записују запажања.
После дискусије (усмеравамо је по тексту бокса Да ли
запажаш) именујемо узајамно деловање тела и Земље и
износимо кратку причу о Њутновом открићу закона гравитације
(по тексту бокса Сазнај више). Уколико на наше питање зашто
Месец не падне на Земљу као јабука, не добијемо прихватљиво
објашњење причу о кружењу Месеца око Земље објашњавамо уз
демонстрирање пада лопте без почетне брзине и са почетном
брзином усмереном у хоризонталном правцу.
Трећу фазу главног дела часа настављамо кроз рад у
паровима на тексту бокса Размисли и одговори. Дискусију и
образлагање одговора усмеравамо тако да до њеног краја на
табли (и у свескама) буде попуњена таблица зависности јачине
гравитационог дејства од масе (од ученика прихватами и термин
„од величине“) тела и њихове међусобне раздаљине:
Јачина гравитационог узајамног дејства
мања
већа
Масе тела
мање
веће
Раздаљина међу телима
већа
мања
У завршном делу часа сви ученици читају текст бокса
Важно је да знаш и износе примедбе у вези са њим.
20. Узајамно деловање тела без непосредног
(електрично узајамно деловање) (обрада)
додира
Оперативни циљеви:
 да саопште и образложе резултат домаћег рада;
 да понове последице узајамног дејства тела;
 да се подсете начина наелектрисавања и начина
детекције наелектрисаности тела;
67






да посматрањем и анализом понашања конкретних
наелектрисаних тела сазнају о њиховом утицају на тела у
непосредној околини;
да истраживањем сазнају да се наелектрисана тела могу
међусобно привлачити и одбијати;
да истраживањем испитају од чега зависи јачина
привлачења и одбијања наелектрисаних тела;
да упознају значење термина: електрично узајамно
деловање, позитиван и негативан електрицитет,
електроскоп, количина електрицитета;
да сазнају од чега се састоји и како ради прост
електроскоп;
да упознају садржину 43, 44, 45. и 46. странице
уџбеника.
Активнности ученика:
 саопштавање, образлагање и дискутовање резултата
домаћег рада;
 посматрање и тумачење илустрација из бокса подсети
се;
 кооперативно извођење огледа из бокса провери знање
огледом, посматрање, бележење запажања и постављање
хипотеза;
 кооперативно експериментално истраживање врсте
интеракције (привлачне и одбојне) наелектрисаних тела
и зависности јачине интеракције од раздаљине и
количине електрицитета (за ученике време трљања);
 слушање излагања о врстама електрицитета и карактеру
интеракција међу њима;
 посматрање изгледа, састава и начина функционисања
електроскопа;
 рад на садржајима уџбеника од 43. до 46. странице.
Важни појмови
Наелектрисавање, наелектрисано тело, изолатори,
проводници, електрична интеракција, позитиван и негативан
68
електрицитет, узајамно привлачење, узајамно одбијање,
количина електрицитета, електроскоп.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа, после представљања и образлагања
домаћег рада, најављујемо циљ часа, а затим тражимо од свих
ученика да осмотре илустрације и текст бокса Подсети се и да
их, уз употребу термина: наелектрисавање тела, наелектрисано
тело, проводник(ци), изолатор(и), протумаче.
У првој фази главног дела часа, уз помоћ помагача,
организујемо коперативни рад на провери старог знања о
привлачном деловању наелектрисаних тела. Парови раде по
инструкцијама датим у боксу Провери знање огледима,
односно питањима из бокса Шта мислиш?.
У другој фази парови испитују карактер интеракције
међу наелектрисаним телима, утицај раздаљине, средине (за
ученике, присуство проводника) и количине електрицитета (за
ученике, време трења) на јачину интеракције по инструкцијама и
питањима из боксова Твој пар и ти изведите овакве огледе и
Огледима испитајте.
У трећој фази упознајемо их са новом терминологијом,
показујемо електроскоп и демонстрирамо његов рад.
На крају часа заједно вршимо рекапитулацију по узору
на ону из бокса Важно је да знаш и задајемо три домаћа задатка
– по један за сваки ред клупа.
1. ред: Како ћеш електроскопом утврдити којом врстом
електрицитета је наелектрисано неко тело?
2. ред: Питања 1, 2 и 3 бокса Провери да ли разумеш.
3. ред: Питања 4 и 5 бокса Провери да ли разумеш.
21. Узајамно деловање тела без непосредног
(магнетско узајамно деловање) (обрада)
додира
Оперативни циљеви:
 да саопште и образложе резултате домаћег рада;
 да понове последице узајамног дејства тела;
69






да освеже знање које имају из предмета Природа и
друштво о својствима магнета и примени магнета;
да упознају значење термина: магнетско узајамно
деловање, северни и јужни магнетски пол, земљини
магнетски полови;
да упознају начине означавања магнетских полова;
да истраже карактер интеракције међу магнетским
половима и огледом потврде правац узајамног дејства
земље и сталног магнета;
да уоче проблеме и да их решавају задатим средствима;
да упознају садржину 46, 47. и 48. странице уџбеника.
Активности ученика:
 саопштавање, образлагање и дискутовање резултата
домаћег рада;
 посматрање и тумачење илустрација из бокса подсети
се;
 слушање излагања о магнетским половима магнета и
земље и карактеру њихове интеракције;
 кооперативно одређивање правца магнетске интеракције
магнета и земље по инструкцијама из бокса твој пар из
клупе и ти одредите огледом;
 кооперативно експериментално истраживање задатим
прибором по тексту бокса истражи огледима;
 коришћење уџбеника.
Важни појмови
Магнет, магнетски полови, северни магнетски пол, јужни
магнетски пол, магнетско узајамно дејство, магнетско
привлачење и одбијање, компас.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа, после представљања и образлагања
домаћег рада, најављујемо циљ часа и тражимо од ученика да
осмотре и протумаче илустрације и текст бокса Подсети се.
70
У првој фази главног дела часа уводимо и образлажемо
нове термине (магнетско узајамно дејство, магнетски полови,
северни и јужни магнетски пол) и начини означавања
магнетских полова. Излагање можемо обогатити причом о белој
камили коју је имао сваки древнокинески караван на
путовањима кроз пустињу Гоби. Камила је носила на леђима
велику глинену посуду са водом, а на води је, на кори дрвета,
плутала магнетска игла. На ободу посуде бојама су били
означени географски полови: црвеном бојом – топао југ; црном
или плавом – хладни север, зеленом – исток; белом – запад.
Касније су Кинези онај крај магнетске игле који показује
географски југ бојили црвеном, а крај који показује географски
север, плавом бојом. Овакво, традиционално, означавање страна
света користили су и стари Асирци, а коришћено је и у овом
уџбенику. Позивајући се на илустрацију са насловне стране
уџбеника ученицима сугеришемо да Земљу могу сматрати
магнетом огромних димензија, чији се јужни магнетски пол
налази близу северног географског пола.
У другој фази часа ученици групно, по тексту боксова
Твој пар и ти одредите огледом и Истражи огледом, испитују
правац магнетског узајамног дејства Земље и магнета и положаје
магнетских полова магнета. Методом случајног избора бирамо
групу која презентује и образлаже резултате рада.
У трећој фази часа демонстрирамо магнетску
интеракцију из преосталих огледа бокса Истражи огледом и
тражимо од ученика да изнесу своја запажања и претпоставке
(постојање једињења гвожђа у боји доларске новчанице и смеси
на глави шибице и промена својстава једињења гвожђа настала
сагоревањем).
У завршном делу часа заједно вршимо рекапитулацију
по узору на ону из бокса Важно је да знаш!.
71
22. Узајамно
(утврђивање)
деловање
тела
без
непосредног
додира
Оперативни циљеви:
 да утврде основна својства гравитационог, електричног и
магнетског узајамног деловања;
 да утврде зависност јачине гравитационог, електричног и
магнетског узајамног деловања од растојања међу
телима и одговарајућих својстава тела;
 да практикују рад са електроскопом;
 да уоче практичне потешкоће које прате огледе са
наелетрисаним телима;
 да уоче утицај проводних својстава средине која
окружује наелектрисана тела на јачину њихове
интеракције.
Активности ученика:
 коперативни рад на тумачењу задатака са наставног
листића;
 извођење огледа и закључака;
 представљање огледа и резултата;
 дискусија, образлагање и оцењивање;
 рад са електроскопом;
 рад на текстовима са 42, 45, 47. и 48. странице уџбеника.
Важни појмови
Узајамно деловање тела без непосредног додира,
гравитационо узајамно деловање, електрично узајамно
деловање, магнетско узајамно деловање, јачина узајамног
дејства, растојање међу телима, маса тела, привлачење,
одбијање, количина електрицитета, позитиван и негативан
електрицитет, северни и јужни магнетски пол, електроскоп,
проводник, изолатор.
72
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа најављујемо циљ часа, правимо
кратак увод о узајамном деловању тела посредством физичких
поља, наводимо поља поименично, а затим организујемо групни
рад на задацима са наставних листића. Пету групу формирамо
од ученика који имају одличну оцену.
Прва група
1. На располагању су вам: чаша, ластиш, литарска
пластична боца. Осмислите оглед којим ћете показати
постојање и карактер гравитационог узајамног дејства
тела и Земље.
2. Који физичар је тврдио да се било која два тела узајамно
привлаче зато што имају масу? У ком веку је то тврдио?
3. Како јачина гравитационог узајамног деловања два тела
зависи од њихових маса?
4. Да ли се јачина гравитационог узајамног деловања
Земље и авиона када се налази на писти разликује од
јачине њиховог међусобног деловања када се исти авион
налази на висини од 10 km изнад писте?
Приликом усмене презентације огледа и одговора на 3. и 4.
питање неопходно је да изнесете образложења.
Друга група
На располагању су вам: трака алуфолије, епрувета, пластична
оловка, пластични лењир и најлон врећица. Осмислите оглед
којим ћете показати:
1. постојање
и
карактер
узајамног
деловања
наелектрисаних тела;
2. како јачина електричног узајамног деловања два
наелектрисана тела зависи од количине електрицитета на
тим телима;
3. како јачина електричног узајамног деловања два
наелектрисана тела зависи од растојања међу телима;
73
4. да присуство проводника у околини наелектрисаних тела
утиче на јачину узајамног дејства наелектрисаних тела.
Приликом усмене презентације огледа неопходно је да изнесете
образложења.
Трећа група
На располагању су вам: електроскоп, пластични лењир и најлон
врећица. Осмислите оглед којим ћете показати:
1. постојање
и
карактер
узајамног
деловања
наелектрисаних тела;
2. како јачина електричног узајамног деловања два
наелектрисана тела зависи од количине електрицитета на
тим телима;
3. како јачина електричног узајамног деловања два
наелектрисана тела зависи од растојања међу телима;
4. да присуство проводника у околини наелектрисаних тела
утиче на јачину узајамног деловања наелектрисаних
тела.
Приликом усмене презентације огледа неопходно је да изнесете
образложења.
Четврта група
На располагању су вам конац и два намагнетисана ексера.
Осмислите оглед којим ћете:
1. одредити северни и јужни пол сваког ексера;
2. показати како јачина магнетске интеракције зависи од
раздаљине међу магнетима;
3. добити један јачи магнет;
4. одредити где се налази северни магнетски пол Земље.
Приликом усмене презентације огледа неопходно је да изнесете
образложења.
Пета група
1. Проучите садржину боксова Сазнај више и Важно је да
знаш са страница 42, 45 , 47 и 48 уџбеника.
74
2. Контролишите и оцените презентације осталих група.
Други део часа посвећујемо усменом представљању огледа и
постера, дискусији, оцењивању и прављењу појмовне мапе.
23. Сила – мера узајамног дејства
(обрада)
Оперативни циљеви:
 да понове својства и последице узајамних дејстава тела;
 да упознају појам силе и својства силе као физичке
величине;
 да упознају називе сила њима познатих интеракција;
 да упознају и усвоје графички начин приказивања силе;
 да примене знање о познатим интеракцијама на нов
начин;
 да упознају садржину уџбеника са страница 49, 50 и 51.
Активности ученика:
 посматрање и тумачење илустрација бокса већ знаш;
 слушање излагања о појму силе, постављање питања и
давање одговора о појму силе, бележење својстава силе
као физичке величине, препознавање и именовање сила
познатих интеракција;
 графичко приказивање различитих сила;
 рад на тексту са страница 49, 50 и 51.
Важни појмови
Сила, ознака за силу, јединица за силу, правац и смер
силе, јачина силе, врсте сила, графички приказ силе.
Могући начин коришћења уџбеника
Актуализацију знања о правцу, смеру и јачини узајамног
деловања два тела радимо дедуктивним путем на једноставним
примерима интеракције два тела из бокса Већ знаш. У свим
примерима ученици јасно треба да нагласе која два тела
75
интерагују, на ком телу сагледавају последице те интеракције, да
ли постоје и друге интеракције и због чега их не узимају у обзир.
После најаве циља часа излажемо и образлажемо
садржину бокса Сазнај и ово. Посебну пажњу, при том,
посвећујемо пару сила које истовремено делују на оба
интерагујућа тела, разлици у квантитету последица тих сила на
интерагујућа тела и образложењу зашто, најчешће, разматрамо
само једну од тих сила.
Други део главног часа посвећујемо графичком
приказивању дејства силе теже и еластичне силе по примерима
из бокса Сазнај више и по примерима који ученици предложе.
Рекапитулацију садржине лекције радимо по тезама из
бокса Научи, важно је!, а за домаћи рад задајемо 1. питање
бокса Провери да ли разумеш.
24. Узајамно деловање и његова мера
(утврђивање)
Оперативни циљеви:
 да понове својства и последице узајамних дејстава тела;
 да представе и образложе резултате домаћег рада;
 да утврде појам силе и својства силе као физичке
величине;
 да утврде називе сила њима познатих интеракција;
 да утврде графички начин приказивања силе;
 да примене знање о сили и графичком приказивању силе;
 да савладају садржину 51. странице уџбеника.
Активности ученика:
 представљају, образлажу и оцењују резултате домаћег
рада;
 анализирају интеракције тела са илустрација 1. задатка
бокса провери да ли разумеш, изводе закључке о
силама које делују на свако тело и графички приказују
силе;
76



одређују јачину силе у датој интеракцији ако им је
позната јачина друге силе из те интеракције;
одговарају на 2. и 3. питање бокса Провери да ли
разумеш и илуструју ситуације из тих питања;
раде на илустрацијама и тексту са 51. странице уџбеника.
Важни појмови
Сила, ознака за силу, јединица за силу, правац и смер
силе, јачина силе, врсте сила, графички приказ силе.
Могући начин коришћења уџбеника
После презентације, образлагања и оцењивања резултата
домаћег рада и најаве циља часа организујемо групни рад на
задацима са наставних листића:
Прва група
1. Размотрите добро слику а) 1. задатка на 51. страници и
одговорите:
а) На који начин се остварују интеракције:
 лубенице и стола?
 стола и подлоге?
 лубенице и Земље?
 стола и Земље?
б) Колико сила делује на:
 лубеницу?
 сто?
 Земљу?
 подлогу испод стола?
2. Графички прикажите све силе које делују на лубеницу, на сто,
на подлогу испод стола, именујте их и образложите ознаке које
сте употребили.
3. Колико је јака сила притиска лубенице на сто ако сила којом
сто притиска лубеницу има вредност 50 N?
77
Друга група
1. Размотрите добро слику б) 1. задатка на 51. страници и
одговорите:
а) На који начин се остварују интеракције:
 девојчице и ластиша?
 ластиша и столице?
 столице и Земље?
 девојчице и подлоге?
б) Колико сила делује на девојчицу?
 столицу?
 ластиш?
 Земљу?
в) Које интеракције сте при разматрању занемарили?
2. Графички прикажите све силе које делују на ластиш и
девојчицу, именујте их и образложите ознаке које сте
употребили.
3. Колико je јака елестична сила ластиша ако јачина силе којом
девојчица делује на ластиш износи 5 N?
Трећа група
1. Размотрите добро слике в) 1. задатка на 51. страници и
одговорите:
а) На који начин се остварују интеракције:
 дечака и сандука?
 сандука и подлоге?
 сандука и Земље?
 дечака и Земље?
б) Колико сила делује:
 на дечака?
 сандук?
 Земљу?
 подлогу испод испод сандука?
в) Које интеракције сте при разматрању занемарили?
78
2. Графички прикажите све силе које делују сандук, на дечака,
на подлогу испод дечака, именујте их и образложите ознаке које
сте при цртању употребили.
3. Одредите колико је јака сила притиска дечака на сандук ако
сандук делује на дечака силом јачине 30 N?
Четврта група
1. Размотрите добро слику г) 1. задатка на 51. страници и
одговорите:
а) На који начин се остварују интеракције:
 првог магнета са другим магнтом?
 оловке са подлогом?
 магнета са Земљом?
 оловке са Земљом?
б) Колико сила делује на:
 сваки магнет?
 сваку оловку?
 на Земљу?
в) Које интеракције сте при разматрању занемарили?
2. Графички прикажите све силе које делују на један магнет и на
једну оловку, именујте их и образложите ознаке које сте при
цртању употребили.
3. Колико је јака магнетска сила првог магнета на други ако
јачина магнетске силе другог магнета на први износи 0,5 N?
Пета група
1. Илуструјте падање и подизање лопте из 2. задатка на 51.
страници и одговорите:
а) На који начин се остварују интеракције:
 лопте и ваздуха?
 лопте и Земље?
б) Колико сила делује на
 лопту?
 Земљу?
в) Које интеракције сте при разматрању занемарили?
79
2. Графички прикажите све силе које делују на лопту при паду и
лопту при подизању, именујте их и образложите ознаке које сте
при том употребили.
3. Одговорите на 3. питање на 51.страници.
При представљању рада група инсистирамо на употреби
појмова: интеракција при непосредном додиру и без
непосредног додира, сила као мера интеракције, пар сила, сила
Земљине теже, сила притиска, еластична сила, магнетска сила,
сила трења, правац и смер силе, јачина, оносно вредност силе.
Успешне групе и појединце оцењујемо
За домаћи задајемо да графички прикажу силе трења на
илустрацији из бокса Изведи оглед и сазнај са 37. странице и
електричне силе на илустрацијама из бокса Провери знање
огледима са 43. странице.
25. Како се и чиме мери јачина силе?
(обрада)
Оперативни циљеви:
 да представе и образложе резултате домаћег рада;
 да актуелизују и обнове знање о еластичним
деформацијама тела и еластичној сили;
 да упознају различите врсте еластичних опруга и схвате
њихову улогу при мерењу јачине силе;
 да самостално протумаче хукове огледе и резултате тих
огледа,
 да самостално вербализују закључак о зависности
дужине истезања од јачине силе (вербализују хуков
закон),
 да упознају школске динамометре различитих опсега;
 да упознају садржину 52. и 53. странице уџбеника.
Активност ученика
 представљање, образлагање и оцењивање домаћег рада;
 актуализација знања о еластичним деформацијама и
еластичној сили,
80




посматрање опруга, упоређивање и процена њихове
еластичности;
тумачење илустрације и табличних података по заданом
упутству и извођење закључка;
посматрање и руковање школским динамометрима
различитих мерних опсега;
коришћење уџбеника.
Важни појмови
Еластично истезање и сабијање, еластична сила, јачина
еластичне силе, спољашња сила, јачина спољашње силе,
еластична опруга, дужина истезања, динамометар.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа, после презентације и оцењивања
домаћег рада, освежавамо ученичка искуства у раду са
истезањем ластиша под дејством спољашње силе. Дискусију
усмеравамо на последице овог дејства по ластиш (истезању,
појави еластичне силе и зависности дужине истезања од јачине
спољашње силе), тражимо од ученика да наведу могућу
практичну корист од оваквог својства ластиша, а затим
најављујемо циљ часа.
Главни део часа реализујемо по садржини бокса Сазнај
више у три фазе.
У првој фази ученицима демонстрирамо истезање опруга
које се међусобно разликују по дебљини жице, пречнику
навојка, врсти метала, броју навојака и тражимо да предложе
јединствени критеријум по којем би их међусобно разликовали.
Дискусију њихових предлога усмеравамо све док не сагледају да
је најбоље да пореде дужину истезање свих опруга под дејством
силе исте јачине. Тај критеријум могу назвати еластичност или
осетљивост опруге. После тога ће им бити лакше да претпоставе
од чега зависи еластичност опруге.
У другој фази, после нашег кратког увода везаног за
Хука и динамометар, ученици у паровима, по инструкцијама из
81
уџбеника, посматрају, анализирају и тумаче илустрацију и
таблични приказ Хукових огледа, а затим изводе и бележе
закључак. После презентације добровољног пара и корекција
закључка по примедбама осталих парова, тражимо да сами нађу
место у уџбенику које им експлицитно потврђује да је и Хуков
закључак такав.
У трећој фази показујемо школски динамометар и на
провидном моделу, или помоћу илустрације из бокса Како
изгледа школски динамометар, показујемо његове важне
делове. Делимо школске динамометре различитих мерних
опсега и тражимо од ученика да протумаче по чему се
динамометри разликују, односно чему служи запис на кутији
динамометра. Одговоре и дискусију усмеравамо тако да, осим
препознавања критеријума еластичности, још сагледају и
постојање услова под којима важи њихов и Хуков закључак.
У завршном делу часа вршимо рекапитулацију лекције
по тезама бокса Научи, важно је, задајемо домаћи рад (да нађу
пример употребе динамометра ван школе) и региструјемо оцене.
26. Како се и чиме мери јачина силе? (утврђивање)
Оперативни циљеви:
 да представе и образложе резултат домаћег рада;
 да утврде знање о еластичним деформацијама опруге и
еластичној сили;
 да утврде знање о хуковим експериментима и хуковом
закону;
 да експериментално истраже важи ли хуков закон за
ластиш;
 да практикују рад са динамометром.
Активност ученика
 представљање и образлагање домаћег рада;
 самостално или групно извођење експеримента задатим
прибором;
82




манипулација динамометром;
таблично приказивање и тумачење мерних података;
учешће у групним и међугрупним дискусијама;
критичко преиспитивање и оцењивање свог рада.
Важни појмови
Еластична опруга, еластична сила, спољашња сила,
јачина силае, њутн, поделак, динамометар, ластиш, таблица,
Хуков закон.
Могући начин коришћења уџбеника
Уводни део часа посвећујемо најави циља и стварању
предуслова за његово кооперативно остварење. Од пет група
ученика, две групе могу да раде на Хуковом огледу са
динамометром (једна са динамометром опсега 0,1 N или 0,2 N и
великим металним спајалицама, а друга са динамометром опсега
3 N или 5 N и гвозденим наврткама), две на огледу са ластишима
(једна са обичним ластишом, полулитарском боцом и водом, а
друга са гуминарим концем и великим металним спајалицама) и
једна група на тексту бокса Сазнај више и Како изгледа
школски динамометар.
Садржина наставних листића за поједине групе могла би
да буде:
Прва група
1. Измерите и таблично прикажите јачину силе којом једна,
две, три и четири спајалице делују на опругу
динамометра.
2. Одредите и таблично прикажите јачину силе којом
опруга делује на једну, две, три и четири спајалице.
3. Да ли Хуков закон важи за опругу вашег динамометра?
4. Илуструјте свој експеримент.
5. Опишите динамометар који сте користили.
83
6. Колико највише спајалица можете окачити за ваш
динамометар, а да он још увек поуздано мери јачину
силе?
При представљању свог рада обавезни сте да користите следеће
термине: еластично истезање, дужина истезања, јачина
спољашње силе, јачина еластичне силе, Хуков закон, поделак,
њутн, динамометар.
Друга група
1. Измерите и таблично прикажите јачину силе којом једна,
две, три и четири навртке делују на опругу динамометра.
2. Одредите и таблично прикажите јачину силе којом
опруга делује на једну, две, три и четири навртке.
3. Да ли Хуков закон важи за опругу вашег динамометра?
4. Илуструјте свој експеримент.
5. Опишите динамометар који сте користили.
6. Колико највише навртки можете окачити за ваш
динамометар, а да он још увек поуздано мери јачину
силе?
При представљању свог рада обавезни сте да користите следеће
термине: еластично истезање, дужина истезања, јачина
спољашње силе, јачина еластичне силе, Хуков закон, поделак,
њутн, динамометар,
Трећа група
1. Таблично прикажите дужину истезања гумираног конца
у зависности од јачине силе (у подеоцима) којом га
истежу једна, две, три и четири велике металне
спајалице.
2. Таблично прикажите и јачину силе (у поодеоцима) којом
конац делује на једну, две, три и четири спајалице.
3. Да ли Хуков закон важи за гумирани конац?
4. Илуструјте свој експеримент.
При представљању свог рада обавезни сте да користите следеће
термине: еластично истезање, дужина истезања, јачина
84
спољашње силе, јачина еластичне силе, Хуков закон, поделак,
гумирани конац.
Четврта група
1. Поступите по инструкцији из бокса Провери ластиш са
53. стране.
2. Илуструјте оглед, таблично прикажите свој рад и
изведите тражени закључак.
При представљању свог рада обавезни сте да користите следеће
термине: еластично истезање, дужина истезања, јачина
спољашње силе, јачина еластичне силе, Хуков закон, поделак,
њутн, динамометар,
Пета група
1. Проучите саржај боксова Сазнај више и Како изгледа
школски динамометар
2. Проучите садржај листића осталих група.
3. Контролишите и оцените презентације осталих група.
Главни део часа организујемо у две фазе: фазу рада на
задацима са листића и фазу презентације и оцењивања.
Кратку рекапитулацију и регистрацију оцена рада
вршимо у завршном делу часа.
27. Сила Земљине теже и тежина тела (обрада)
Оперативни циљеви:
 да освеже знање о гравитационом деловању земље на
тела у њеној близини и последицама тог деловања;
 да провере и утврде знање о правцу и смеру дејства силе
земљине теже и графичком приказивању те силе;
 да уоче и прикажу све силе које делују на тело и
мирујућу подлогу при њиховој интеракцији на земљи,
односно на тело и мирујући конац о који је обешено у
близини земље;
 да сазнају шта је тежина тела и каква својства има;
85


да разликују силу теже од тежине тела;
да упознају садржину 54. и 55. стране уџбеника.
Активности ученика:
 актуализација знања о гравитационом узајамном дејству
земље и тела у њеној близини;
 утврђивање и примена знања о својствима силе земљине
теже;
 анализа и тумачење илустрованих ситуација;
 учешће у дискусијама, образлагање ставова, цртање и
бележење;
 кооперативни аналитички рад на сагледавању садржине
појма тежине тела.
 коришћење уџбеника.
Важни појмови
Узајамно гравитационо деловање, сила Земљине теже,
правац и смер силе теже, јачина силе теже, сабијање, истезање,
тежина тела, правац и смер тежине тела, нападна тачка тежине
тела.
Могући начин коришћења уџбеника
Да бисмо снимили ученичке наивне представе о тежини,
у уводном делу часа тражимо од њих да оцене своју тежину.
Довољно је да само један одговори, а да остали подизањем руке
потврде, односно оповргну процену. Тражећи затим да одговоре
на питање: због чега имамо (имају) тежину – водићемо разговор
тако да из њега можемо најавити циљ часа.
Актуализацију потребног старог знања о гравитационом
привлачењу Земље и тела на њој, као и о последицама такве
интеракције можемо урадити помоћу илустрација из бокса Већ
знаш, а можемо их заменити и реалним демонстрацијама. Друга
варијанта је боља пошто ће, при стављању тела на сунђер,
односно при вешању тела о ластиш, моћи да прате покретање
тела надоле. Самим тим, видеће да су деформација сунђера и
86
ластиша настале као последица покретања њихових делића под
дејством тела. Ако трајним фломастером на сунђеру и ластишу
пре деформација поставимо неколико маркера на једнаким
међусобним удаљеностима, моћи ће да прате и нехомогеност
насталих деформација.
Пошто смо их при утврђивању јединице Сила – мера
узајамног дејства оспособили да анализирају интеракције и
цртају силе у ситуацијама кад осим силе теже делују и контактне
силе, обраду садржаја бокса Сазнај и ово можемо извршити
захтевајући да, у пару, анализирају врсте интеракције и исцртају
силе које делују на тело, на подлогу, на конац. При том све силе
треба да означе ознаком за силу, а сваку ознаку да индексирају
почетним словима учесника интеракције.
Кад се у дискусији постигне сагласност свих парова с
презентацијом коју је на табли направио пар добровољаца,
питаћемо их за мишљење која од сила би могла бити тежина
тела. Дијалог даље усмеравамo тако да сами дођу до дефиниције
тежине, да опишу њен правац и смер, њену нападну тачку и
предложе начин њеног мерења. Важно је да са ученицима
размотримо деформисаност тела и да они разумеју да тело има
тежину само ако је деформисано, а деформисано је само ако су и
подлога, односно конац, деформисани. Овде ћемо им само
напоменути да је одсуство деформације знак да тело нема
тежину и да се такво, бестежинско, стање може догодити и онда
када на тело делује сила теже. Овакав, аналитички, приступ
оперативном
појму
тежина
сигурно
ће
допринети
реконструкцији уоченог наивног појма који ученици имају о
њој.
У току поменуте анализе и дискусије можемо упознати
ученике и с називима осталих контактних, односно еластичних,
сила (нормална сила подлоге и сила затезања конца).
Кооперативни рад ученици настављају проучавањем
текста бокса Да ли знаш и одговарањем на 2. питање бокса Шта
мислиш?.
87
Рекапитулацију основних својстава силе Земљине теже и
тежине тела у завршном делу часа можемо урадити по тезама:
дефиниција, правац и смер, нападна тачка, јачина, јединица.
28. Сила Земљине теже и тежина тела (утврђивање)
Оперативни циљеви:
 да утврде знање о гравитационом деловању земље на
тела у њеној близини и последицама тог деловања;
 да провере и утврде знање о правцу и смеру дејства силе
земљине теже и графичком приказивању те силе;
 да утврде знање о силама које делују на тело и подлогу
при њиховој интеракцији на земљи, односно на тело и
конац о који је обешено у близини земље;
 да утврде знање о тежина тела и њеним својствима;
 да умеју да измере тежину конкретних тела;
 да умеју да разликују силу теже од тежине тела;
 да умеју да пореде тежину тела на земљи са тежином
истог тела на месецу;
 да практикују рад са динамометром;
 да проверимо присуство наивног схватања појма силе;
 да науче и разумеју садржину 54. и 55. стране уџбеника.
Активност ученика
 актуализација знања о гравитационом узајамном дејству
земље и тела у њеној близини;
 утврђивање и примена знања о својствима силе земљине
теже;
 утврђивање и примена знања о тежини тела;
 мерење тежине динамометром;
 креирање модела деформисаности тела која имају
тежину;
 коришћење уџбеника и других дидактичких материјала.
88
Важни појмови
Гравитационо узајамно дејство, сила Земљине теже,
јачина силе теже, правац и смер силе теже, нападна тачка силе
теже, тежина тела, вредност тежине, правац и смер тежине,
нападна тачка тежине, мерење тежине, модел деформисаности
тела која имају тежину.
Могући начин коришћења уџбеника
Уводни део часа послужиће нам за најаву циља и
организовање рада хомогених група на задужењима са
одговарајућих наставних листића. Прву и трећу групу
формирамо од ученика који уче систематски, трећу и четврту од
„кликераша”, а пету од ученика за које смо уочили да уче теже.
Час
временски
артикулишемо
тако
да
доминирају
представљања. Наставни листићи могу имати овакву садржину:
Прва група
Проучите садржину бокса Већ знаш са 54. странице. Тезе за
вашу представљање су одговори на следећа питања:
1. Шта је сила Земљине теже?
2. У ком телу се налази нападна тачка силе Земљине теже?
3. Коју природу и карактер има сила Земљине теже?
4. Који правац и смер има сила Земљине теже?
5. Како јачина сила теже за тела близу Земље зависи од
масе тела?
6. Како се означава и у којим јединицама се мери сила
теже?
7. Колико је јака гравитациона сила којом тело привлачи
Земљу ако јачина силе којом њега привлачи Земља
износи 500 N?
Друга група
1. Осмислите папирнати модел еластичног тела којим ћете
моћи симулирати деформације истезања и сабијања тела
под дејством спољашње силе.
89
2. Направите 5 истих модела и пре ваше усмене
презентације свакој групи дајте по један.
3. При усменом представљању, вашим моделом треба да
покажете:
 Како је тело деформисано кад на њега одоздо
делује подлога,
 Како је тело деформисано када на њега одозго
делује конац за којег је обешено,
 Да ли је тело деформисано док пада.
Маказе узмите са катедре.
Трећа група
Проучите садржину бокса Сазнај и ово са 54. странице и слику
Земље са 35. странице уџбеника. Тезе за вашу представљање су
одговори на следећа питања:
1. Шта је тежина тела?
2. Где се налази нападна тачка тежине тела?
3. Каква је по својој природи сила тежине?
4. Који правац и смер има тежина тела на Земљи?
5. Како вредност тежине тела зависи од масе тела?
6. Како се означава, чиме се мери и у којим јединицама се
мери тежина тела?
7. Колико јаком силом подлога делује на тело у смеру
навише ако тежина тела има вредност 500 N?
Четврта група
1. Проучите 1, 2. и 3. питање бокса Провери одговоре
огледом са 55. странице уџбеника, одговорите на њих и
проверите огледом одговоре.
2. Проучите 1, 3, 4. и 5. питање бокса Шта мислиш? и
одговорите на њих.
3. Колико јаком силом ластиш вуче навише бочицу ако
тежина бочице износи 2 N?
Приликом усменог представљања ваше одговоре морају пратити
образложења и докази. Потребан прибор узмите са катедре.
90
Пета група
1. Проучите добро текст бокса Да ли знаш са 55. странице
уџбеника.
2. Одговорите на 2. и 6. питање бокса Шта мислиш? са
исте странице.
3. Колико јаком силом тло Месеца делује на ноге
кoсмонаута ако на Месецу космонаут има тежину 13 N?
Колико јаком силом би тло Земље деловало на ноге
истог космонаута?
Ваше одговоре приликом усменог представљања морају пратити
образложења.
Уколико се у првом делу главног часа друга група и
после 10 минута договарања не досети да направи „опругу”
многоструким пресавијањем папирне траке, објаснићемо им то.
У завршнм делу часа пројектоваћемо на екран цртеж
судара фиће и камиона, уз који се налази текст овакве садржине:
Фића и камион су се сударили. По твом мишљењу, јачина силе
којом је фића ударио камион је:
А) већа,
Б) једнака,
В) мања,
од јачине силе којом је камион ударио фићу.
Тражимо да, подизањем руке, изнесу свој став како
бисмо сагледали у којој мери, и код којих ученика, још увек
постоји наиван појам силе. Преиспитивање и образлагање
ставова које су изнели дајемо за домаћи рад и најављујемо
тематско понављање поглавља Сила за следећи час, односно
тематску проверу знања истог поглавља за час који следи после
часа понављања.
29. Сила (тематско понављање)
Оперативни циљеви:
 да понове, повежу и примене знање о интеракцијама и
силама;
91


да практикују рад са динамометром;
да се припреме за писмену проверу знања о сили.
Активности ученика:
 актуализација знања о интеракцијама и сили;
 планирање огледа са задатим циљем и средствима;
 извођење огледа и мерење јачине силе трења, тежине,
нормалне силе подлоге и магнетске силе;
 анализа интеракција и сила и одређивање њихове
природе и својстава у конкретним ситуацијама;
 графичко приказивање силе теже, еластичне силе,
нормалне силе подлоге, силе трења, силе отпора средине,
магнетске силе и електричне силе.
Важни појмови
Узајамно деловање са и без непосредног додира, трење,
сила трења, отпор средине, сила отпора средине, еластична сила,
нормална сила подлоге, сила теже, тежина тела, магнетска сила,
електрична сила, јачина силе, правац и смер силе, динамометар.
Могућа организација часа
У уводном делу часа најављујемо циљ часа, активности
којима ће га ученици реализовати и време за које циљ треба
појединим активностима реализовати. Најављујемо и да ће
писмена провера знања следећег часа бити рађена на исти начин
(групни експериментални и индивидуални теоријски рад) на
истом или мало промењеном дидактичком материјалу (исти или
мало измењени наставни листићи) само ће избор листића бити
случајан.
Остатак часа реализујемо у две фазе У првој, групе
самостално раде на остварењу задатака са наставних листића, а у
другој, представљају и бране представљање. При представљању
рада инсистирамо да опишу својства сваке силе из оног пара
сила који настају у једној истој интеракцији.
92
Садржај наставних листића:
Прва група
На располагању су вам: динамометар, патика, гумена
мушема и дрвена даска.
1. Измерите тежину патике.
2. Измерите јачину силе трења при равномерном клизању
патике по гуми и дрвету. Каква је по јачини сила трења у
односу на тежину патике?
3. Графички прикажите, означите и именујте силе које
током клизања делују на патику у хоризонталном
правцу.
4. Графички прикажите, означите и именујте силе које
током клизања делују на патику у вертикалном правцу.
Какве су природе ових сила и колике су им јачине?
Какве су јачине ових сила једна у односу на другу?
5. Ако знате да Пера има масу 50 kg а Милица 40 kg и да
обоје носе патике које сте користили у огледу, процените
на кога од њих двоје ће при клизању по паркету деловати
јача сила трења.
6. Одговорите на питање о јачини сила из судара фиће и
камиона из домаћег рада и образложите свој одговор.
Друга група
На располагању су вам две корпице за мињоне, две провидне
цеви, вода и две једнаке металне куглице.
1. Покажите како јачина силе отпора средине зависи од
величине чеоне површине тела и густине средине.
2. Илуструјте своје огледе.
3. Графички прикажите, означите и именујте све силе које
делују на сваку корпицу и сваку куглицу у току њиховог
кретања кроз вадух и воду.
4. Колико јаком силом корпица привлачи Земљу ако је
познато да јачина силе теже на корпицу износи 0,1 N?
5. Одговорите на питање о јачини сила из судара фиће и
камиона из домаћег рада и образложите свој одговор.
93
Трећа група
На располагању су вам: два динамометра и двоје једнаких
дрвених колица.
1. Измерите тежину колица.
2. Измерите јачину силе трења при равномерном клизању и
при равномерном котрљању колица по пластифицираној
површини клупе. Какве су јачине сила трења у односу на
вредност тежине колица. Која сила трења је јача?
3. Графички прикажите, означите и именујте силе које
током клизања и котрљања делују у хоризонталном
правцу на једна колица.
4. Графички прикажите, означите и именујте силе које
током клизања и котрљања делују на колица у
вертикалном правцу. Какве су природе и колике су
јачине тих сила? Колике су јачине ових сила једна у
односу на другу при клизању, а колике при котрљању?
5. Измерите јачину силе трења при равномерном клизању и
котрљању колица двоструко веће масе по површини
клупе. Упоредите добијене вредности са оним из 2.
задатка и одговорите:
а) колико пута је сада јача сила трења и због чега?
б) колико пута је вредност тежине сада већа и због чега?
в) колико пута је сада јача силе теже и због чега?.
6. Одговорите на питање о јачини сила из судара фиће и
камиона из домаћег рада и образложите свој одговор.
Четврта група
На располагању су вам: две стаклене и две ебонитне шипке,
парче свилене и парче вунене тканине, конац, хартија и дрвени
стативи.
1. Покажите привлачан и одбојан карактер електричног
узајамног дејства шипки.
94
2. Покажите да су јачине електричних сила утолико веће
што су наелектрисане шипке ближе једна другој и што на
себи имају већу количину електрицитета.
3. Илуструјте ваше огледе и графички прикажите, означите
и именујте силе које у хоризонталном правцу делују на
крајеве две истоимено, односно две разноимено
наелектрисане шипке.
4. Графички прикажите, означите и именујте силе које у
вертикалном правцу делују на две истоимено, односно
две разноимено, наелектрисане шипке.
5. Одговорите на питање о јачини сила из судара фиће и
камиона из домаћег рада и образложите свој одговор.
Пета група
На располагању су вам: магнет, конац, папир, гвоздени лим
и динамометар.
1. Измерите тежину магнета.
2. Измерите јачину силе трења при равномерном клизању
магнета по папиру залепљенм на површину клупе и по
папиру залепљеном за површину лима. Због чега се
јачине ових сила трења разликују?
3. У оба случаја измерите и јачину силе којом магнет
притиска папир. Која од ових двеју сила је тежина
магнета?
4. У оба случаја графички прикажите и означите силе које
током клизања делују на магнет у хоризонталном
правцу.
5. У оба случаја графички прикажите и означите силе које
током клизања делују на магнет у вертикалном правцу.
Због чега је сила којом магнет притиска папир у другом
случају јача него у првом?
6. Како бисте истим прибором измерили јачину магнетске
силе којом гвоздени лим делује на магнет? Колика би
тада била јачина силе којом магнет делује на лим?
95
7. Одговорите на питање о јачини сила из судара фиће и
камиона из домаћег рада и образложите свој одговор.
30. Сила (писмена провера)
Оперативни циљеви:
 да примене и провере знање о интеракцијама и силама на
познатим проблемима;
 да провере умење рада са динамометрима различитих
мерних опсега.
Активности ученика:
 групно извођење познатих огледа и мерење јачине силе
трења, тежине, нормалне силе подлоге и магнетске силе;
 самостална индивидуална анализа познатих интеракција
и сила (препознавање, одређивање њихове природе и
својстава у конкретним ситуацијама);
 самостално графичко приказивање силе теже, еластичне
силе, нормалне силе подлоге, силе трења, силе отпора
средине, магнетске силе и електричне силе;
 рад над текстовима наставних листића.
Важни појмови
Узајамно деловање са и без непосредног додира, трење,
сила трења, отпор средине, сила отпора средине, еластична сила,
нормална сила подлоге, сила теже, тежина тела, магнетска сила,
електрична сила, јачина силе, правац и смер силе, динамометар.
Могућа организација часа
На почетку часа вође стандардних хетерогених група
извлаче наставни листић на чијим ће експерименталним
задацима радити цела група, а на теоријским сваки појединац у
групи сам за себе. После 25 минута рада група која је радила на
листићу 1 наставља рад на листићу 5, а остале на листићу чији је
редни број за јединицу већи од оног на коме су до тад радили.
96
Садржина наставних листића:
Листић 1.
На располагању су вам: динамометар, патика, гумена
мушема и дрвена даска.
1. Измерите тежину патике. Е (1 бод)
2. Измерите јачину силе трења при равномерном клизању
патике по гуми и дрвету. Е (2 бода)
3. Каква је по јачини сила трења у оба случаја у односу на
тежину патике? (1 бод)
4. Графички прикажи, означи и именуј силе које током
клизања делују на патику у хоризонталном правцу.
Какве су природе ове силе? (4 бода)
5. Графички прикажи, означи и именуј силе које током
клизања делују на патику у вертикалном правцу. Какве
су природе ових сила и колике су им јачине? Какве су
јачине ових сила једна у односу на другу? (5 бодова)
6. Каква ће по јачини бити сила трења клизања која ће
деловати на Перу при клизању по паркету у односу на
силу трења која ће деловати на Милицу при клизању по
истом ако обоје имају једнаку масу и носе исте патике
које сте користили у огледу? (1 бод)
Потребан прибор узмите са катедре.
Сви урађени задаци са листића доносе максимално 14
бодова.
Листић 2.
На располагању су вам: две корпице за мињоне, две
провидне цеви, вода и две металне куглице.
1. Изведите огледе којима ћете показати како јачина силе
отпора средине зависи од величине чеоне површине тела
и густине средине. Е (2 бода)
2. Илуструј и опиши своје огледе. (2 бода)
97
3. Графички прикажи, означи и именуј све силе које делују
на сваку корпицу и сваку куглицу у току њиховог
кретања кроз вадух и воду. (8 бода)
4. Колико јаком силом корпица привлачи Земљу ако је
понато да јачина силе теже на корпицу износи 0, 1 N? (1
бод)
Потребан прибор узмите са катедре.
Сви урађени задаци са листића доносе максимално 13
бодова.
Листић 3. 23 бода
На располагању су вам: два динамометра и двоје једнаких
дрвених колица.
1. Измерите тежину колица. Е (1 бод)
2. Измерите јачину силе трења при равномерном клизању и
при равномерном котрљању једних колица по
пластифицираној површини клупе. Е (2 бода)
3. Какве су јачине обе силе трења у односу на вредност
тежине колица. Која сила трења је јача? (2 бода)
4. Илуструј и опиши изведени оглед (2 бода)
5. Графички прикажи, означи и именуј силе које током
клизања и котрљања делују у хоризонталном правцу на
једна колица. Какве су природе ове силе?(6 бодова)
6. Графички прикажи, означи и именуј силе које током
клизања и котрљања делују на колица у вертикалном
правцу. Какве су природе и колике су јачине тих сила?
Колике су јачине ових сила једна у односу на другу при
клизању, а колике при котрљању. (4 бода)
7. Измерите тежину двоје колица. Е (1 бод)
8. Измерите јачину силе трења при равномерном клизању и
котрљању колица двоструко веће масе по површини
клупе. Е (2 бода)
9. Упореди добијене вредности са оним из 1. и 2. задатка и
одговори:
а) колико пута је сада јача сила трења и због чега? (1 бод)
98
б) колико пута је вредност тежине сада већа и због чега?
(1 бод)
в) колико пута је сада јача силе теже и због чега? (1 бод)
Потребан прибор узмите са катедре.
Сви урађени задаци са листића доносе максимално 23
бода.
Листић 4.
На располагању су вам: две стаклене и две ебонитне шипке,
парче свилене и парче вунене тканине, конац, хартија и дрвени
стативи.
1. Изведи са групом, а опиши и илуструј самостално огледе
који показују привлачан и одбојан карактер електричног
узајамног дејства шипки. Е (3 бода)
2. Изведи с групом, а опиши и илуструј самостално огледе
који показују да су јачине електричних сила утолико
веће што су наелектрисане шипке ближе једна другој и
што на себи имају већу количину електрицитета. Е (3
бода)
3. Графички прикажи, означи и именуј силе које у
хоризонталном правцу делују на крајеве две истоимено,
односно две разноимено наелектрисане шипке. (6
бодова)
4. Графички прикажи, означи и именуј силе које у
вертикалном правцу делују на две истоимено, односно
две разноимено, наелектрисане шипке. (6 бодова)
Потребан прибор узмите са катедре.
Сви урађени задаци са листића доносе максимално 18
бодова.
Листић 5.
На располагању су вам магнет, конац, папир, гвоздени лим и
динамометар.
1. Измерите тежину магнета. Е (1 бод)
99
2. Измерите јачину силе трења при равномерном клизању
магнета по папиру залепљенм на површину клупе и по
папиру залепљеном за површину лима. Е (2 бода)
3. Илуструј и опиши изведене огледе. (2 бода)
4. Због чега се јачине измерених сила трења разликују? (1
бод)
5. У оба случаја измерите и јачину силе којом магнет
притиска папир. Е (2 бода)
6. Која од ових двеју сила је тежина магнета? (1 бод)
7. У оба случаја графички прикажи, означи и именуј силе
које током клизања делују на магнет у хоризоналном
правцу. (6 бодова)
8. У оба случаја графички прикажи, означи и именуј силе
које током клизања делују на магнет у вертикалном
правцу. Због чега је сила којом магнет притиска папир у
другом случају јача него у првом? (6 бодова)
9. Како можеш истим прибором измерити јачину магнетске
силе којом гвоздени лим делује на магнет? Колика би
тада била јачина силе којом магнет делује на лим? (2
бода)
Потребан прибор узмите са катедре.
Сви урађени задаци са листића доносе максимално 23
бода.
Тематска целина: 4. MEРЕЊЕ
31. Физичке величине и њихове јединице. SI (обрада)
Оперативни циљеви:
 да сазнају шта је физичка величина;
 да знају да се вредност физичке величине сазнаје
мерењем;
 да разликују вредност физичке величине од њене бројне
вредности;
100





да сазнају шта су мерила;
да сазнају шта је и какав значај има међународни систем
мера;
да упознају основне и неколико изведених јединица SI;
да знају како се формирају мање и веће јединице од
јединица SI;
да упознају садржину уџбеника са 56, 57, 58. и 59
странице.
Активности ученика:
 актуализација претходних знања о квантитативним
својствима тела и појава и начину њиховог одређивања;
 праћење демонстрација и излагања, бележење важних
података
и
термина,
постављање
питања
и
претпостављање одговора;
 тумачење илустрованих ситуација и дискусија о
исправности тумачења;
 тумачење и превођење префикса кило, мили, центи, дека
у математички запис на примерима познатих јединица
(метар, њутн);
 рад на тексту и илустрацијама са 56, 57, 58. и 59
странице уџбеника.
Важни појмови
Физичка величина, вредност, бројна вредност, јединица
мере, мерење, мерило, Међународни сиситем мера (SI), основне
величине, основне јединице, изведене величине, изведене
јединице, декадни делови, декадни умношци.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа вршимо кратку анализу резултата
писмене провере поглавља Сила, региструјемо оцене, а затим
најављујемо рад на новом поглављу и новој наставној јединици.
За увођење појма физичке величине можемо извести пар
једноставних, ученицима већ познатих, демонстрација (нпр.
101
падање два тела исте масе, а различите чеоне површине; падање
једнаких куглица кроз провидну цев са ваздухом и водом,
котрљање једнаких куглица низ стрме равни различитог нагиба,
савладавање силе трења при равнмерном кретању магнета по
папиру и по гвозденм лиму итд.). У току демонстрације тражимо
да наброје, и по квантитету пореде, својства посматраних тела,
односно својства њиховог кретања. На истим телима и истим
појавама, користећи мерила, уводимо појмове мерење, мерило,
вредност, бројна вредност и јединица мере физичке величине
(Помоћу мерне траке нпр. меримо вредност пређеног пута,
односно димензије тела, или помоћу хронометра меримо време
кретања тела при падању, односно време кретања куглице кроз
цеви, помоћу динамометра меримо вучну силу која
уравнотежава трење). Измерене вредности записујемо на табли,
истичемо назив и значење сваког сегмента записа.) Тражимо,
потом, да у пару, протумаче и продискутују поруку са
илустрације на 57. страници, а затим заједнички рачунамо
процентуалну грешку која би могла настати као последица
приказивања резултата мерења само бројном вредношћу.
У другом делу часа упознајемо ученике са
Међународним системом мера. Као увод у ту дидактичку целину
можемо искористити причу илустровану у боксу Сазнај шта је
Међународни систем мера (Од ученика, притом, тражимо да
само претпоставе закључак, тј. да понуде одговор на прво
питање приче.).
У завршном делу часа, користећи мерне записе са табле,
ученици могу да идентификују основне и изведене физичке
величине, именују мерила коришћена за мерење вредности тих
величина и изразе измерене вредности одговарајућим бројним
вредностима и јединицама SI.
За домаћи рад задајемо да одговоре на преостала два
питања из илустроване приче бокса Сазнај шта је
Међународни систем мера и да на предњој корици своје свеске
исцртају таблицу Основне физичке величине и основне
јединице Међународног система јединица са 59. стране
102
уџбеника. Два ученика, добровољца, прихватају као обавезу да
проуче текст бокса За радозналце и да га допуне оним што
сматрају занимљивим и корисним, а нађу претраживањем
Интернета по кључној речи праметар, односно еталон метра.
32. Физичке величине и њихове јединице. SI (утврђивање)
Оперативни циљеви:
 да утврде садржај појмова: физичка величина, мерење,
мерило, јединица мере, бројна вредност, вредност,
основне јединице SI, изведене јединице SI;
 да примене знање о физичким величинама и њиховим
јединицама;
 да користе садржај уџбеника са 58. и 60. странице.
Активности ученика:
 излагање и образлагање домаћег рада;
 слушање излагања, дискусија и бележење онога што
сами процене да им је значајно;
 идентификација конкретних физичких величина на
основу опште дефиниције физичке величине и
сопственог искуства;
 идентификација јединица мере одговарајуих величина на
основу таблице SI и сопственог знања и искуства;
 идентификација мерила за нађене физичке величине;
 решавање једноставних проблема из бокса Размисли и
одговори са 60. странице уџбеника.
Важни појмови:
Физичка величина, физичка јединица, мерење, бројна
вредност физичке величине, вредност физичке величине, SI,
основне и изведене физичке величине и јединице мере, веће и
мање јединице од јединица SI.
103
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа, после ученичких презентација и
образлагања резултата домаћег рада, најављујемо циљ часа.
Пошто су у уводном делу сазнали доста тога о дужини,
неким јединицама за дужину које су се користиле пре SI и
метру, који се користи сада, на почетку главног дела часа
можемо замолити ученике да прочитају 1. питање из бокса
Размисли и одговори, да о њему мало размисле, а затим да дају
одговор. За то време написаћемо на табли реч дужина, а они ће,
дописивањем својих одговора испод ње, формирати колону
физичких њених синонима. Поред ове колоне могу, уз нашу
помоћ, одмах да формирају и колону одговарајућих словних
ознака. Питањем како ће сазнати вредност дужине, односно
било ког њеног синонима, покрећемо разговор који треба да их
подстакне не само до опишу мерење и наброје нека мерила
дужине, већ и до дају општу дефиницију мерења, односно
мерила. Разговор о дужини закључујемо њеном категоризацијом
у оквиру SI.
Утврђивање знања о изведеним величинама и изведеним
јединицама покрећемо захтевом да, у пару, најпре реше прва два
потпитања из питања 2. бокса Размисли и одговори, да
лењиром измере дужину уџбеника, израчунају површину једне
странице у јединицама SI и тек тада да дају одговор на треће
потпитање истог питања. Представљање на табли ради један за
другим пар који је дужину ивица најпре изразио у метрима па
тек онда вршио множење и пар који је претварање јединица
извршио тек после множења.
Утврђивање осталих појмова реализујемо сличним радом
(у пару, уз додатна питања и образложења) на садржајима
обухваћених 3, 4, 5, 6. и 7. питањем истог бокса. Једна од
додатних обавеза је да у сваком питању у којем се помиње
физичка величина коју су већ учили треба да је опишу
(дефинишу) и категоришу и њу и њену јединицу у SI.
У завршном делу часа вршимо рекапитулацију по тезама
из боксова: Важно је да разумеш и научиш са 58. странице и
104
Важно је да научиш са 60. странице уџбеника и задајемо
домаћи рад: Осмисли једно од питања анкете која треба да
испита научну (физичку) писменост људи различитог степена
образовања.
33. Мерење дужине. Грешке мерила (обрада)
Оперативни циљеви:
 да освеже и утврде постојеће знање о дужини и њеном
мерењу;
 да упознају и усвоје термине: скала, поделак, мерни
опсег мерила;
 да сазнају важност вредности једног подеока скале
мерила;
 да сазнају како се помоћу вредности подеока скале
одређују максимална апсолутна и максимална релативна
грешка мерила, односно највећа грешка једнократног
мерења;
 да сазнају како се приказује и тумачи резултат
једнократног мерења;
 да користе садржину уџбеника са 61, 62 и 63. странице.
Активности ученика:
 излагање и образлагање домаћег рада;
 посматрање, запажање, изношење запажања, слушање
образложења, и бележење терминологије;
 анализа различитих скала лењира и других мерила
дужине, извођење својих и оцена туђих закључака о
квантитативним показатељима скала;
 слушање излагања о грешкама и значају вредности
једног подеока при оцени вредности грешке, бележење
нових термина и формула за рачунање грешке;
 мерење дужине конкретног тела, израчунавање грешке и
приказивање резултата мерења уз употребу два мерила
различитих тачности;
105


очитавање максималне апсолутне грешке конкретног
помичног мерила и микрометарског завртња;
рад на тексту и илустрацијама уџбеника са 61, 62 и 63.
странице.
Важни појмови
Дужина, мерење дужине, метар, мерна трака, мерни
лењир, скала, поделак, мерни опсег, максимална апсолутна
грешка, максимална релативна грешка, резултат мерења.
Могући начин коришћења уџбеника
Уводни део часа посвећујемо представљању и сумирању
питања из домаћег рада (скуп ових питања може да послужи
тиму ученика који се бави истраживањем), најави циља часа и
сумирању онога што већ знају о дужини, јединици за дужину и
мерилима дужине. Као садржински оквир за сумирање знања о
дужини може да послужи бокс Већ знаш са 61. странице.
У првој фази главног дела часа групама делимо мерне
траке различитих мерних опсега са милеметарском скалом и
мерне лењире са полуцентиметарском скалом. Задатак група је
да прочитају текст бокса Разгледај пажљивије и видећеш,
одговоре на питања из њега и преконтролишу одговоре у боксу,
а затим знање примене на мерну траку и лењир којим
располажу. Контролу нових одговора врше по узору на исказе из
бокса Слажеш ли се са овим закључцима?.
У другој фази ученике упознајемо са грешком мерила.
Објашњавамо им по чему се два мерила дужине разликују и шта
је цена коју плаћамо користећи мерило мање тачности. Ученици
треба да разумеју да је за њих вредност подеока скале једнако
важна како за исправно очитавање вредности физичке величине
тако и за процену грешке коју праве кад вредност физичке
величине мере баш тим мерилом. У тексту бокса Зашто је
важно да утврдиш вредност једног подеока скале? акценат је
стављен на ову другу функцију вредности подеока јер само
106
очитавање вредности дужине на мерилима дужине ученицима
није проблем.
Обавезно им напомињемо да оцену максималне грешке
коју може да прави исправно мерило врше помоћу вредности
подеока скале, односно вредности дигита код цифарског записа,
само онда када о грешци немају податке од произвођача мерила
или оног ко је калибрисао мерило. Уколико такав податак имају
(показујемо тај податак назначен на помичном мерилу и
микрометарском завртњу) онда њега користе као највећу грешку
мерила. На додатној настави и секцији ученике можемо
упознати са појмом највећа дозвољена грешка мерила, односно
гранична грешка мерила, односно класа тачности мерила.
Можемо им, на конкретним мерилима, показати да код
аналогних инструмената највећа (дозвољена) грешка мерила има
најчешће вредност приближно једнаку вредности подеока скале,
нпр. код аналогне мерне траке класе тачности III гранична
грешка износи  (0,6 + 0,4L) mm, где је L измерена вредност
дужине у метрима заокружена на први већи пун број метара.
Исто тако, можемо им показати, користећи техничко упутство
неког дигиталног мерила, да се максимална грешка тог мерила
састоји од фиксног дела, који зависи од мерног опсега мерила, и
променљивог дела, који зависи од вредности измерене величине,
при чему овај други члан често има много мању вредност од
првог.
Не само сада, већ и током целе године, па и у седмом и
осмом разреду, стално наглашавамо да је овако процењена
грешка највећа дозвољена грешка исправног мерила при
његовој правилној употреби. Кад једном дође време да уместо о
грешкама мерења говоре о мерној несигурности сазнаће у каквој
је вези максимална грешка мерила са мерном несигурношћу
типа Б.
У трећој фази часа, мерилима којим располажу, групе
врше мерење ширине свеске формата А5 помоћу три мерила
(мерна трака, помично мерило и полуцентиметарски лењир),
приказују и оцењују грешке, приказују резултате мерење и
107
оцењују интервал у коме се са великом сигурношћу налази
права вредност ширине свеске. У раду ће и сами уочити шта
још, осим самог мерила, утиче на резултат мерења и разумеће да
је грешка мерила само једна компонента грешке која се јавља
при мерењу.
У
завршном
делу
часа
заједнички
вршимо
рекапитулацију по тезама бокса Важно је да научиш и задајемо
за домаћи рад да одговоре на прва три питања бокса Размисли и
одговори и да поступе по захтевима бокса Ако не знаш,
распитај се.
34. Мерење запремине и времена (обрада)
Оперативни циљеви:
 да освеже и утврде постојеће знање о запремини тела,
јединицама и мерилима запремине, односно да се
упознају са појмом запремине, њеним јединицама и
мерилима;
 да упознају мензуру и правила њеног коришћења;
 да освеже и утврде постојеће знање о времену трајања
догађаја или појаве, јединицама и мерилима за време;
 да упознају аналогни и дигитални хронометар и начин
њиховог коришћења;
 да примене знање о мерењу и максималној апсолутној и
релативној грешци једнократног мерења;
 да користе садржај уџбеника са 64, 65, 66, 67 и 68.
странице.
Активности ученика:
 Излагање и образлагање домаћег рада;
 Учешће у дискусији при актуелизацији постојећег знања
о запремини и њеном мерењу и о времену и његовом
мерењу;
108



Посматрање и идентификација различитих мерила за
запремину и време, анализа скала мерила, одређивање
вредности једног подеока скале и мерног опсега мерила;
Излагање и праћење излагања и дискусија, анализа
ситуација, извођење и бележење закључака, образлагање
ставова и закључака;
Рад на садржају 64, 65, 66, 67 и 68. странице уџбеника.
Важни појмови
Запремина, јединице запремине, мерила запремине,
мензура, временски интервал, време, јединице за време, мерила
времена, хронометар, поделак (дигит), вредност запремине,
вредност времена, максимална апсолутна грешка једнократног
мерења.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа, после презентације и образлагања
резултата домаћег рада, најављујемо циљ часа и, ако смо од
учитеља добили информацију да је са ученицима увео појам
запремине и њеног мерења, водимо и усмеравамо дијалог
користећи садржај бокса Подсети се са 64. странице уџбеника.
Без обзира на то да ли им је учитељ показивао да је запремина
једног литра једнака запремини једног кубног дециметра, ту
једнакост демонстрирамо помоћу модела кубног дециметра и
воде из литарске боце.
Ако се учитељ у 4. разреду стриктно придржавао
наставног програма математике, после најаве часа увешћемо
појам запремине као дела простора, показаћемо модел кубног
дециметра, једнакост његове запремине са запремином боце од
једног литра, а затим ћемо, уз помоћ илустрација са стране 64,
довести у везу запремину кубног дециметра са запремином
кубног метра и запремину кубног дециметра са запремином
кубном центиметра. Користећи знање ученика о вредности
префикса мили, увешћемо појам милилитар и тражити да га
доведу у количинску везу са кубним центиметром. Ученицима
109
можемо показати и како ће рачунати запремину тела облика
коцке са ивицом дужине а, а како запремину тела облика квадра
са ивицама дужине а, b и c.
У оба случаја, тај део часа завршавамо показивањем
мерила запремине: мензура, инјекционих шприцева и мерних
тиквица различитих номиналних запремина и класа тачности.
Напомињемо да максималну грешку мерних тиквица, пошто
немају скалу, већ само црту, одређују по ознаци класе која је
утиснута на стаклу (за класу А та грешка износи 0,5% од
запремине назначене на тиквици, а за класу B износи 1%). У
случају да на тиквици нема ознаку класе, препоручујемо им да
за највећу апсолутну грешку узму 1% номиналне запремине
тиквице.
У другој фази главног дела часа кратким дијалогом, који
обухвата садржину бокса Подсети се са 66. странице уџбеника,
освежавамо и актуелизирамо ученичко знање о времену,
односно временском интервалу, мерењу, јединицама и мерилима
времена.
У последњој фази главног дела часа свакој групи делимо
по једну мензуру са нешто воде у њој и један аналогни, односно
дигитални, хронометар. Све групе имају исти задатак: да
ишчитају текст боксова На шта треба да обратиш пажњу при
мерењу запремине течности мензуром, и На шта треба да
обратиш пажњу при мерењу времена механичким
хронометром, да ставке текста примене на мерила и да поставе
питања тражећи евентуално додатна објашњења.
У завршном делу часа вршимо кратку рекапитулацију
лекције и задајемо за домаћи 1. и 2. питање бокса Размисли и
одговори са 66. стране и 1, 2. и 3. питање истоименог бокса са
69. странице уџбеника.
35. Мерење дужине, запремине и времена (утврђивање)
Оперативни циљеви:
110






да утврде и примене знање о физичким величинама:
дужина, запремина и време;
да уврде и примене знање о мерилима за дужину,
запремину и време;
да уврде и примене знање о гречкама мерила за дужину,
запремину и време;
да практикују мерење запремине, дужине и времена;
да практикују приказивање и тумачење добијених
резултата;
да користе садржину уџбеника са 64, 65, 66, 67, 68 и 69.
странице.
Активности ученика:
 излагање и образлагање домаћег рада;
 мерење запремине воде мензуром и приказивање
резултата мерења;
 мерење пречника оловке мерном траком и приказивање
резултата мерења;
 мерење временског интервала између укључења и брзог
искључења хронометра и приказивање резултата мерења;
 представљање, образлагање и дискутовање резултата
мерења.
Важни појмови:
Дужина, центиметар, милиметар, метар, мерна трака,
резултат мерења, највећа апсолутна и највећа релативна грешка
мерила, запремина, милилитар, литар, кубни метар, мензура,
хронометар, секунда.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа представљање и образлагање
домаћег рада проширујемо понављањем најважнијих особина
дужине, запремине и времена као физичких величина, потом
најављујемо циљ часа и објашњавамо да ће радити у
стандардним групама, да сами треба да преузму припремљен
111
материјал и наставни листић са катедре, а да у раду обавезно
користе уџбеник. Чланови група задужени за представљање
резултата мерења треба у току рада да их бележе и графички
приказују на табли. На табли смо пре часа исцртали три колоне
(за дужину, за запремину и за време) и сваку колону поделили на
пет поља. По једно поље у свакој колони користи једна група. У
њему уписује назив и својства мерила, резултат мерења датим
мерилом и илуструје резултат мерења на бројној оси.
Наглашавамо да на бројној оси треба да означе вредност
измерене величине и вредност граница интервала у којем се
налази права вредност измерене величине, да величину подеока
бројне осе коју направи прва група при представљању мерење
дате величине треба да поштују и остале групе (да би се ширине
интервала поверења могле међусобно поредити) и да сам
интервал треба да истакну шрафуром.
Сви наставни листићи имају једнаку садржину:
1. Мерење дужине
а) Одредите мерни опсег вашег мерила дужине и вредност
подеока скале.
б) Измерите пречник оловке коју сте добили.
в) Оцените највећу апсолутну грешку и израчунајте највећу
релативну грешку које ваше мерило уноси при мерењу.
г)
Прикажите и илуструјте резултат мерења вашим
мерилом.
д) Шта бисте могли предузети да измерена вредност
пречника буде ближе његовој правој вредности?
Уколико нисте сигурни у своје знање, консултујте бокс
Илустровани примери ће ти помоћи са 62. стране уџбеника.
2. Мерење запремине
а) Одредите мерни опсег вашег мерила запремине и
вредност подеока скале.
б) Измерите 10 ml воде.
112
в) Оцените највећу апсолутну грешку и израчунајте највећу
релативну грешку коју ваше мерило уноси при мерењу.
г)
Прикажите и илуструјте резултат мерења вашим
мерилом.
д) Шта бисте могли предузети да измерена вредност
запремине буде ближе њеној правој вредности?
ђ) Одговорите на 4. и 5. питање из бокса Размисли и
одговори са 66. странице уџбеника.
3. Мерење времена
а) Поступите по инструкцијама бокса Измери хронометром
са 68. странице уџбеника, а затим продискутујте како бисте
оценили време падања кликера са другог спрата на земљу у
случају да мерење вршите истим хронометром.
б) Прикажите и илуструјте на табли онај резултат мерења
времена који сте регистровали пре увежбавања.
б) Одговорите на 4. питање из бокса Размисли и одговори
са 69. странице уџбеника.
Мерила дужине која преузимају групе:
 полуцентиметарски лењир, мерна трака, помично мерило
тачности 0,2 mm, помично мерило тачности 0,1 mm, ,
помично мерило тачности 0,05 mm.
Mерила запремине која преузимају групе:
 мензура 10 ml, 20 ml, 20 ml, 50 ml, 100 ml.
Мерила времена која преузимају групе:
 аналогна штоперица 0,2 s, аналогна штоперица 0,1 s,
дигитална штоперица 0,1 s, дигитална штоперица 0,01 s,
дигитална штоперица 0,01 s.
У дискусији, после попуњавања свих поља, тражимо да
уоче и образложе разлике у резултатима мерења и да образложе
своје предлоге за смањење вредности грешке. При томе разговор
усмеравамо тако да буде јасно који предлози се тичу мерила,
који метода, а који субјеката мерења.
Дискусију проширујемо образложењима одговара на
постављена питања из боксова Размисли и одговори, при чему
113
ученике, ако траже, поучавамо како да рачунају вредност једног
дигита секундомера.
У завршном делу часа заједнички вршимо кратку
рекапитулацију најважнијих појмова везаних за мерење дужине,
запремине и времена.
36. Средња вредност мерене величине и случајне грешке
(обрада)
Оперативни циљеви:
 да освеже и утврде знање о мерењу физичке величине и
грешкама које при том могу да настану;
 да разумеју потребу за понављањем мерења дате
физичке величине;
 да сазнају за постојање случајних грешака;
 да сазнају шта је и како се рачуна средња вредност
мерене величине;
 да сазнају шта су и како се рачунају максимална
апсолутна и релативна случајна грешка;
 да разумеју да се понављање мерења физичке величине
истим инструментом не може постићи већа тачност од
оне коју има инструмент;
 да користе садржину уџбеника са 69, 70, 71 и 72.
странице.
Активности ученика:
 актуелизација знања о мерењу физичке величине и
узрочницима погрешака при мерењу;
 учешће у дискусији о узрочницима случајних грешака и
потреби за понављањем мерења исте величине истим
мерилом;
 слушање излагања, вођење бележака, израчунавање
средње вредности, тумачење графика, израчунавање
максималне случајне апсолутне грешке и укупне
максималне апсолутне грешке;
114


приказивање резултата мерења;
тумачење термина тачност и прецизност.
Важни појмови
Понављање мерења, случајне грешке, средња вредност,
максимална случајна грешка, максимална укупна грешка,
тачност, прецизност.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа покрећемо разговор о мерењу и
мерилима тако да обухвати садржај бокса Већ знаш проширен
идентификацијом могућих узрочника погрешака. Наводимо, али
и од ученика тражимо да наведу, конкретне примере за
настајање и појаву случајних грешака.
На конкетном примеру, нпр. оном из бокса Како ћеш
проценити највећу случајну грешку, показаћемо како се, на
основу вишекратног мерења неке физичке величине извршеног
од стране истог субјекта, помоћу једног истог мерила, налази
средња вредност мерене величине и одговарајућа максимална
случајна грешка. Иако овако израчуната „грешка” нема никакво
упориште у теорији грешака, односно теорији мерне
несигурности, и само се спекулацијама може довести у везу са
мерном несигурношћу типа А, иако веома омета будуће учење о
мерној несигурности типа А, аутор ју је, повинујући се захтеву
наставног програма и уобичајеној пракси коју у настави и
такмичењима подстиче и одржава Друштво физичара, ипак,
увео. Због тога је неопходно да, у току обраде, нагласимо
ученицима да ову грешку и укупну грешку мерења коју ће
помоћу ње добијати, израчунавају овако само док не овладају
довољним знањем математике.
Пошто из формалног приступа средњој вредности
ученици не могу да виде да је то вредност која би се најчешће
појављивала при веома великом броју мерења, потребно је да им
то посебно нагласимо. Исто тако, пошто на основу максималне
случајне грешке уведене на начин као у уџбенику, ученици не
115
могу да сагледају да се повећањем броја мерења смањује
вредност случајне грешке, односно повећава прецизност мерења,
пожељно је и да им и на ово експлицитно укажемо. У
противном, већина њих ће закључити да добијају (по њиховим
речима) тачнији резултат само зато што понављањем мерење
постају увежбанији. Важно је, при том, да им објаснимо да је
тачност мерења ограничена грешком мерила којим врше мерење
и да мерилом мале тачности, без обзира на то колико пута
понављали мерење, не могу добити резултат чија је грешка мања
од грешке мерила. Због тога је аутор уџбеника, иако наставни
програм то не предвиђа, увео и појам укупне максималне грешке
директног мерења.
После излагања садржаја бокса Како ћеш, на крају,
проценити укупну максималну грешку мерења, кроз
дискусију коју отворимо, потребно је да ученици поредећи
вредности чинилаца укупне грешке сами изведу закључак о томе
која грешка говори о тачности, а која о прецизности мерења,
односно кад има смисла понављати мерење већи број пута. За
илустрацију наведеног закључка, или за помоћ при његовом
извођењу, можемо пројектовати слику:
У завршном делу часа вршимо рекапитулацију
116
најважнијих појмова, задајемо за домаћи рад 1, 2. и 3.
питање из бокса Размисли и одговори и најављујемо
утврђивање данашње лекције.
37. Средња вредност мерене величине и случајне грешке
(утврђивање)
Оперативни циљеви:
 да освеже и утврде знање о мерењу физичких величина и
грешкама које при том могу да настану;
 да разумеју потребу за понављањем мерења дате
физичке величине;
 да утврде шта је и како се рачуна средња вредност
мерене величине, односно
шта су и како се рачунају максимална апсолутна и
максимална релативна
случајна грешка;
 да примене знање о средњој вредности и случајним
грешкама на примеру мерења брзог узастопнг укључења
и искључења механичког хронометра;
 да се припреме за извођење лабораторијских вежби;
 да користе садржај уџбеника са 72 и 73. странице.
Активности ученика:
 актуелизација знања о мерењу физичке величине и
узрочницима погрешака при мерењу;
 учешће у дискусији о узрочницима случајних грешака и
потреби за понављањем мерења исте величине истим
мерилом;
 групни рад на мерењу временског интервала између
укључења и што бржег искључења механичког
хронометра (аналогног и дигиталног) израчунавању
средње вредности, максималне апсолутне и максималне
релативне случајне грешке и табличном приказивању
података и резултата;
117




решавање једноставних проблема из бокса Размисли и
одговори;
рад на тексту боксова Провери да ли разумеш и
Размисли и одговори са 72. стране уџбеника.
представљање и тумачење резултата и процена укупне
грешке мерења;
припрема за лабораторијски рад.
Важни појмови
Мерење, мерена величина, понављање мерења, средња
вредност, максимална случајна грешка, максимална укупна
грешка, резултат мерења, лабораторија.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа утврђујемо појмове: мерење,
вредност физичке величине, грешке мерила и случајне грешке,
укупна грешка и интервал у ком се са врло великом сигурношћу
налази права вредност мерене величине.
У првој фази главног дела часа организујемо групни рад
на испуњењу захтева из бокса Провери да ли разумеш и
Размисли и одговори са 72. странице уџбеника.
У другој фази главног дела часа групе излажу и тумаче
одговоре на питања, резултате мерења исказане помоћу највеће
случајне грешке, а затим сви заједно процењују укупне грешке
мерења и на бројној оси приказују интервал у коме се с великом
верватноћом налази вредност мереног времена реакције.
Код тумачења одговора на њима већ позната питања из
домаћег рада, прилика је да им укажемо на то да температура
мерила, односно околине мерила, уколико није онолика колику
прописује произвођач, повећава или смањује нетачност мерила.
Уколико, вредност температуре непрестано варира, доприноси
повећању случајне грешке.
У вези са одговором на треће питање, можемо им помоћи
објашњењем да највећу грешку мерила одређује произвођач,
поредивши резултате мерења исте веичине на произведеном
118
мерилу са резултатима мерења на мерилу чија тачност је десетак
пута већа. Највеће добијено одступање резултата ова два мерила
тада проглашава за максималну грешку произведеног мерила.
Исто тако, можемо им рећи да постоје овлашћене лабораторије
које, на исти начин, контролишу исправност и тачност мерила
која су већ у употреби. Заинтересованим ученицима овакве теме
можемо понудити за истраживање.
У завршниом делу часа објаснићемо организацију рада,
начин рада и правила понашања у лабораторији, најавићемо које
ће лабораторијске вежбе радити следећих месец дана, шта од
прибора треба да имају на следећем часу вежби, како да се
припеме и како да своју припремљеност за час провере тестом са
73. стране уџбеника.
38. Мерење димензија малих тела (лабораторијска вежба)
Оперативни циљеви:
 да провере знање о мерењу, мерилима, јединицама
дужине и грешкама које настају при мерењу дужине;
 да увежбају мерење дужине;
 да измере ширину траке селотејпа и спољашњи пречник
котура селотејпа;
 да вредности појединачних мерења и средњу вредност
мерених величина прикажу стубичастим графиконом;
 да процене највећу случајну апсолутну и релативну
грешку мерења;
 да прикажу резултате мерења и изнесу предлоге за
побољашање мерења;
 да буду савесни и одговорни чланови тима;
 да коперативно и самостално тумаче и користе садржај
73, 74 и 75. страница уџбеника.
Активности ученика:
 актуелизација и провера знања о дужини и њеном
мерењу;
119



мерење дужине милиметарским лењиром, обрада
података добијених мерењем, приказ и тумачење
резултата мерења;
критичко преиспитивање резултата мерења и изношење
предлога за побољшање мерења;
рад на тексту и захтевима текста са 73, 74 и 75. страница
уџбеника.
Важни појмови
Ширина, пречник, мерни лењир, мерење, средња
вредност, највећа случајна грешка, највећа релативна случајна
грешка, таблица, резултат мерења, стубичасти график, предлози
за побољшање мерења.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа чланови сваке групе обављају
међусобне консултације о тачности својих одговора на питања
из бокса Провери своју припремљеност за вежбу, пружају
помоћ члану којем је потребна или од нас траже помоћ у случају
да у групи нико није сигуран у тачност одговора и договарају се
о међусобним задужењима.
У главном делу часа, самостално раде на реализацији
захтева из бокса Задаци и вежбе, поступајући по тексту бокса
Упутство за рад и користећи (свој) прибор наведен у боксу
Потребан прибор. Резултат мерења, осим у уџбенику, приказују
на табли.
У завршном делу часа, после поређења резултата свих
група и одабирања предлога за побољшање мерења, оцењујемо
појединце, или групу, чији рад смо у току часа посебно пратили,
најављујемо вежбу коју ће радити следећег часа и тражимо да се
за њу добро припреме и да своју припремљеност провере
решавајући задатке из бокса Провери своју припремљеност за
вежбу са 76. стране.
120
39. Мерење запремине чврстих тела неправилног облика
помоћу мензуре
(лабораторијска вежба)
Оперативни циљеви:
 да освеже и утврде знање о мерењу запремине течности
мензуром и грешкама које при том могу да настану;
 да разумеју како се одређује запремина тела неправилног
облика и да, према димензијама тела, умеју да оцене коју
мензуру и колико течности да користе за то мерење;
 да увежбају мерење запремине течности и запремине
тела које се може потопити у течност;
 да, користећи се мензурама различитих волумена, измере
запремину олова за пецање, запемину бакарне жице
одређене дужине, запремину једног зрна пасуљице и
просечну запремину зрна пасуљице у узорку;
 да процене највеће апсолутне грешке одређиваних
запремина;
 да таблично прикажу мерне податке и резултате мерења;
 да коментаришу резултате и предложе побољшање
мерења;
 да кооперативно и самостално користе и тумаче садржај
76, 77 и 78. странице уџбеника.
Активности ученика:
 актуелизација и провера знања о мерењу запремине
течности помоћу мензуре;
 одређивање запремине олова за пецање вишекратним
понављањем мерења, формирање таблице података и
резултата, обрада података, приказ и тумачење
резултата.
 одређивање запремине жице једнократним мерењем
запремине мензурама различитих волумена, обрада
података и приказ резултата понуђеном табелом.
121



одређивање запремине једног зрна пасуљице и просечне
запремине зрна у узорку, обрада података и приказ
резултата;
критичко преиспитивање резултата мерења и изношење
предлога за побољшање мерења.
рад на тексту и захтевима текста са 76, 77 и 78. странице
уџбеника.
Важни појмови
Запремина воде, запремина тела, мензура, разлика
запремине воде, максимална случајна грешка, максимална
грешка мензуре, милилитар, кубни центиметар, максимална
укупна грешка, резултат мерења.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа чланови сваке групе обављају
међусобне консултације о тачности својих одговора на питања
из бокса Провери своју припремљеност за вежбу, пружају
помоћ члану којем је потребна или од нас траже помоћ у случају
да у групи нико није сигуран у тачност одговора и расподељују
међусобно радне обавезе.
У главном делу часа, поступајући по тексту бокса
Упутство за рад и користећи прибор наведен у боксу Потребан
прибор, самостално раде на реализацији захтева из бокса
Задаци и вежбе. Пожељно је да свакој групи буду на
располагању све мензуре које су наведене у том боксу, јер нам је
циљ да у првом делу вежбе, пре мерења, сами изврше процену
запремине олова и према њој одаберу ону мензуру којом ће
измерити запремину са најмањом релативном грешком. Пошто
одређивање запремине олова ученици раде уз минимум
инструкција за обраду података и приказ резултата, ону групу
коју уочимо да је за овај део вежбе коректно направила таблицу
и оценила и максималну укупну грешку мерења посебно
похваљујемо и оцењујемо оценом 5.
122
Резултате мерења из сва три дела вежбе, осим таблично
у уџбенику, приказују и математичким записима на табли.
У завршном делу часа, после поређења резултата свих
група и одабира предлога за побољшање мерења, најављујемо
лабораторијску вежбу коју ће радити следећи час и шта треба да
понове како би се за њу припремили Равномерно
праволинијско кретање са 27, 28 и 29 странице и бокс
Подсетите се са 78. стране.
40. Одређивање брзине равномерно праволинијског кретања
(лабораторијска вежба)
Оперативни циљеви:
 да освеже и утврде знање о брзини као физичкој
величини
и
својствима
брзине
равномерно
праволинијског кретања;
 да науче разлику у значењу термина мерење и
одређивање,
 да мерењем пређеног пута и утрошеног времена одреде
брзину равномерно праволинијског кретања тела;
 да оцене грешку мерења пута и времена (и грешку
одређивања брзине);
 да таблично уреде мерне и обрађене податке;
 да нацртају и протумаче стубичасти график појединачно
одређених вредности брзина;
 да оцене најбољи резултат мерења и да изнесу предлоге
за побољшање вежбе;
 да кооперативно и самостално раде на тексту и
инструкцијама уџбеника са 78, 79 и 80. стране.
Активности ученика:
 актуелизација знања о брзини и равномерно
праволинијском кретању тела;
 подешавање нагиба конца који обезбеђује равномерно
кретање калема;
123






постављање еквидистантних маркера на концу;
мерење времена кретања калема по концу;
израчунавање брзине и таблично приказивање мерних и
израчунатих података,
прављење стубичастог графика појединачно одређених
вредности брзина;
оцена најбоље одређене вредности брзине и изношење
предлога за побољшање извођења и резултата;
кооперативно и самостално тумачење текста са 78, 79 и
80. странице уџбеника.
Важни појмови
Брзина, јединица брзине, мерила брзине, одређивање
брзине, равномерно праволинијско кретање, пређени пут, мерна
трака, време прелажења пута, хронометар, метар, секунда,
резултат мерења, стубичасти график.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа кратко образлажемо текст бокса
Подсетите се, дајемо објашњење како се на укошеном концу
може, и због чга се може, изазвати равномерно праволинијско
кретање калема, а групе прерасподељују радне обавезе својих
чланова и обављају припремне консултације.
У главном делу часа, самостално раде на реализацији
захтева из бокса Задаци и вежбе, поступајући по тексту бокса
Упутство за рад и користећи прибор наведен у боксу Потребан
прибор. Да у раду групе не би ометале једну другу потребно је
да пре почетка часа клупе разместимо уз зидове учионице, тако
да свих пет конаца, причвршћених за кукице на једном зиду,
буду међусобно паралелни, удаљени бар један метар један од
другог и дугачки колико и учионица.
Резултате мерења и обраде података приказују таблично
и графички на 80. страни уџбеника, а најбољи резултат, осим у
уџбенику, приказују и на табли. Уколико процените да ваши
ученици нису зрели за оцену грешке мерења брзине, посаветујте
124
их да избор најбољег резултата обаве према најмањој релативној
грешци мерења пута и мерења времена.
Радозналцима можете сугерисати да и без формализма
наведеног у боксу За оне који хоће више грешку брзине могу
оценити налазећи разлику њених екстремних вредности и
делећи је са 2: vmax = (vmax - vmin)/2. Највећу вредност брзине vmax
рачунају као количник највеће вредности коју измерени пут у
једном мерењу може да има и најмање вредности коју
одговарајуће време може да има: vmax = (s+smаx)/(t-tmax), а
најмању вредност брзине vmin рачунају као количник најмање
вредности који пут у том мерењу може да има и одговарајуће
највеће вредности времена: vmin = (s-smax)/(t+tmax).
У завршном делу часа, у току поређења најбољих
резултата свих група похваљујемо и оцењујемо групу која је при
оцени грешке мерења времена узела у обзир и време укључења и
искључења хронометра. По завршеном одабирању ваљаних
предлога за побољшање мерења, најављујемо вежбу коју ће
радити следећи час, односно тражимо да понове лекције
Променљиво праволинијско кретање са 32. стране и Средња
брзина са 33. стране уџбеника.
41. Одређивање брзине променљивог
кретања (лабораторијска вежба)
праволинијског
Оперативни циљеви:
 да освеже и утврде знање о брзини као физичкој
величини, променљиво праволинијском кретању и
средњој брзини променљиво праволинијског кретања;
 да мерењем пређених путева и времена утрошеног за
њихово прелажење одреде средњу брзину кретања тела
на тим путевима;
 да оцене грешку мерења пута и времена и грешку
одређивања средње брзине,
 да таблично уреде мерне и обрађене податке;
125




да нацртају и протумаче стубичасти график појединачно
одређених вредности средње брзине;
да упореде стубичасти график средњих брзина
променљивог кретања са стубичастим графиком
равномерног кретања и изведу закључак о врсти
променљивог кретања;
да прикажу резултат за средњу брзину на целом путу и
да изнесу предлоге за побољшање вежбе;
да кооперативно и самостално раде на тексту и
инструкцијама уџбеника са 80, 81. и 82. стране.
Активности ученика:
 актуелизација знања о променљиво праволинијском
кретања тела и средњој брзини кретања;
 подешавање нагиба конца који ће обезбедити
променљиво
кретање
калема,
постављање
еквидистантних маркера на концу;
 мерење времена кретања калема по путевима различитих
дужина;
 израчунавање средње брзине калема на сваком путу и
таблично приказивање мерних и израчунатих података,
 цртање стубичастог графика појединачно одређених
вредности средњих брзина;
 поређење стубичастог графика са графиком из предходне
вежбе и извођење закључка о разликама ова два кретања;
 изношење предлога за побољшање извођења вежбе и
резултата мерења;
 кооперативно и самостално тумачење текста са 78, 79. и
80. страница уџбеника.
Важни појмови
Средња брзина, јединица брзине, одређивање средње
брзине, променљиво праволинијско кретање, пређени пут, мерна
трака, време прелажења пута, хронометар, метар, секунда,
резултат мерења, стубичасти графикон.
126
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа кратко рекапитулирамо текст бокса
Подсетите се, дајемо објашњење како се на укошеном концу
може изазвати променљиво праволинијско кретање калема, а
групе споразумно додељују радне обавезе својим члановима.
Поступајући по тексту бокса Упутство за рад и
користећи прибор наведен у боксу Потребан прибор, групе, у
главном делу часа, самостално раде на реализацији захтева из
бокса Задаци и вежбе и питањима из бокса Размисли и
одговори. Резултате мерења и обраде података приказују
таблично и графички на 81. страни уџбеника, а резултат мерења
за средњу брзину на целом путу, осим у уџбенику, приказују и
на табли. При поређењу вредности средњих брзина којима калем
прелази путеве различите дужине, свака група би требало да
уочи да се у току кретања брзине тела повећава и да се по томе
кретање калема у овој вежби разликује од кретања које су
испитивали прошлог часа. Примедба о оцени укупне
максималне грешке брзине коју смо изнели у претходној вежби
важи и овде и могу је применити уколико желе.
У завршном делу часа најпре вође група образлажу
резултат, закључак и одговоре на питања, а затим, фронтално,
вршимо поређење резултата свих пет група, одабирање предлога
за побољшање мерења и дискусију решења. На крају
најављујемо вежбу коју ће радити следећи час и тражимо да
понове лекције: Већ знаш о еластичном узајамном деловању
(39. страница) и Како се и чиме мери јачина силе (52. и 53.
странице).
42. Мерење еластичне силе опруге (лабораторијска вежба)
Оперативни циљеви:
 да освеже и утврде знање о еластичној сили која се јавља
при истезању или сабијању еластичне опруге;
127

да измере јачину еластичне силе при различитим
вредностима дужине истезања опруге
 да таблично уреде мерне податке;
 да из мерних података изведу закључак о томе како
јачина еластичне силе зависи од дужине истезања
опруге;
 да практикују мерење јачине силе динамометром;
 да практикују оцену релативне грешке мерења без
рачунања;
 да знају којој сили још, осим еластичној, у вежби мере
јачину;
 да кооперативно и самостално раде на тексту и
инструкцијама уџбеника са 82. и 83. стране.
Активности ученика:
 актуелизација знања о еластичној сили;
 распоређивање и подешавање прибора по задатом
упутству и илустрацији;
 подешавање нуле мерног лењира и динамометра;
 мерење јачине силе за задате дужине истезања опруге;
 таблично приказивање мерних података и извођење
закључка о зависности јачине еластичне силе од дужине
истезања;
 решавање једноставних проблема везаних за мерење
јачине еластичне силе;
 прављење стубичастог графика појединачно одређених
вредности брзина;
 кооперативно и самостално тумачење текста и
илустрација са 82. и 83. странице и поступање по
захтевима текста.
Важни појмови
Еластична опруга, еластична сила, спољашња сила,
дужина истезања, јачина силе, динамометар, њутн, релативна
грешка мерења.
128
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа заједнички рекапитулирамо и
образлажемо текст бокса Подсетите се, показујемо динамометре
које ће користити у раду и подсећамо како се одређује вредност
подеока његове скале. Пожељно је да вежбу раде мерним, а не
демонстрационим динамометрима и да им је на располагању
опруга такве еластичности да дужину њеног истезања у износу
50 mm могу постићи истезањем динамометра опсега 3 N до
близу краја његове скале. Други динамометар служи само за то
да ученике који се без размишљања одлучују за избор
инструмента увери да избор утиче на тачност мерења. Пошто
смо овом питању у читавом поглављу посветили велику пажњу,
рад групе за коју региструјемо да користи динамометар већег
мерног опсега посебно пратимо. При представљању резултата
захтеваћемо од њих образложење.
У главном делу часа самостално раде на реализацији
захтева из бокса Задаци и вежбе, поступајући по захтевима
текста из бокса Упутство за рад и преузимајући и размештајући
прибор у складу са информацијама из бокса Потребан прибор.
После извођења закључка одговарају на питања из бокса Шта
мислиш?.
У завршном делу часа представљају и међугрупно
пореде искуства у раду и закључке, упоређују закључке са
Хуковим, представљају одговоре на питања и усклађују их кроз
дискусију. На крају часа оцењујемо и образлажемо оцену групе
чији рад смо посебно пратили и најављујемо обавезу за следећу
вежбу: пажљиво анализирати данашњу вежбу и урадити тест из
бокса Проверите спремност за вежбу са 83.странице.
43. Калибрисање еластичне опруге и мерење тежине тела
(лабораторијска вежба)
Оперативни циљеви:
 да утврде знање о зависности јачине еластичне силе од
дужине истезања опруге;
129

да на основу резултата рада претходне вежбе одреде, с
најмањом грешком, дужину истезања која одговара
јачини силе од 1 њутна;
 да сачине калибрациону таблицу и конструишу скалу
будућег динамометра, односно да изврше калибрацију
опруге;
 да калибрисаном опругом измере тежину воде познате
запремине;
 да таблично уреде мерне податке;
 да из мерних података изведу закључак о томе коликој
запремини воде одговара тежина од једног њутна;
 да кооперативно и самостално раде на тексту и
инструкцијама уџбеника са 84, 85 и 86. стране.
Активности ученика:
 актуелизација и утврђивање знања о зависности јачине
еластичне силе од дужине истезања опруге;
 израчунавање величине (дужине) подеока скале будућег
динамометра, цртање и нумерација скале;
 распоређивање и подешавање прибора по задатом
упутству и илустрацији;
 подешавање нуле динамометра;
 мерење запремине воде и мерење тежине воде познате
запремине, таблично уређивање мерних података и
извођење закључка;
 решавање једноставних проблема у вези са мерењем
јачине еластичне силе;
 презентација и образложење закључака;
 кооперативно и самостално тумачење текста и
илустрација са 84, 85 и 86 странице и поступање по
захтевима текста.
Важни појмови
Еластична опруга, еластична сила, дужина истезања,
јачина силе, дужина подеока, скала, калибрација, динамометар,
тежина, запремина, њутн.
130
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа чланови сваке групе обављају
међусобне консултације о тачности својих одговора на питања
из бокса Провери спремност за вежбу, пружају помоћ члану
којем је потребна или од нас траже помоћ у случају да у групи
нико није сигуран у тачност одговора. Заједнички утврђујемо
садржај закључка претходне вежбе и повезујемо га са појмом
калибрисања опруге.
У првој фази главног дела часа групе, у складу са
резултатима мерења из претходне вежбе и инструкцијама из
боксова Задаци и вежбе и Упутство за рад при калибрацији
опруге и Потребан прибор, врше израчунавање дужине великог
подеока скале будућег динамометра, уређују калибрациону
таблицу, конструишу скалу и размештају прибор тако да
дефинишу нулти положај индикатора будућег динамометра.
У другој фази главног дела часа начињеним
динамометром мере тежину воде познате запремине, таблично
уређују мерне податке, изводе закључак по налогу из 3. задатка
бокса Задаци и вежбе и одговарају на 6. и 7. питање из бокса
Шта мислите?.
У завршном делу часа представљају и образлажу
закључке и решења и износе предлоге за побољшање вежбе. На
самом крају часа оцењујемо групу чији рад смо посебно пратили
и најављујемо обавезу за следећу вежбу: поновити лекцију Већ
знаш о трењу са 37. и 38. странице, бокс Већ знате са 86.
странице и одговорите на питања из бокса Шта бисте урадили
да промените јачину силе трења? са 87. странице уџбеника.
44. Мерење јачине силе трења (лабораторијска вежба)
Оперативни циљеви:
 да освеже знање о трењу, сили трења и факторима који
утичу на јачину силе трења;
 да измере јачину силе трења клизања и силу трења
котрљања тела познате тежине;
131





да таблично уреде мерне податке;
да уоче и артикулишу зависност јачине силе трења
клизања и котрљања од тежине тела;
да поређењем мерних података о јачини силе трења
клизања и котрљања потврде знање о корисности
котрљања;
да преиспитају предвиђања из бокса шта бисте урадили
да промените јачину силе трења са 87. странице;
да кооперативно и самостално раде на тексту и
инструкцијама уџбеника са 86, 87. и 88. стране.
Активности ученика:
 актуелизација и утврђивање знања о трењу, сили трења и
факторима који утичу на јачину силе трења;
 кооперативни рад на предвиђању решења постављених
проблема;
 мерења тежине тела и јачине силе трења клизања и
котрљања за тело исте површине, а различитих тежина и
тело исте тежине, а различитих површина;
 таблично приказивање мерних података и извлачење
закључка о зависности јачина силе трења клизања и
котљања од јачине силе којом тело притиска подлогу;
 поређење јачина силе трења клизања и силе трења
котрљања при кретању истог тела;
 експериментисање датим прибором с циљем провере
исхода предвиђања;
 презентација и образложење закључака и предвиђања;
 кооперативно и самостално тумачење текста и
илустрација са 84, 85 и 86. странице и поступање по
захтевима текста.
Важни појмови
Трење, сила трења клизања, сила трења котрљања,
јачина силе, тежина, динамометар, величина додирне површине,
подмазивање, равномерно кретање.
132
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа чланови сваке групе обављају
међусобне усаглашавање и консултације о својим предвиђањима
из бокса Шта бисте урадили да промените јачину силе трења.
У првој фази главног дела часа, у складу са
инструкцијама из бокса Упутство за рад групе реализују први
задатак вежбе прибором наведеним у боксу Потребан прибор.
Важно је да им у току рада објаснимо значај равномерног
кретања динамометра и боце, односно једнакост јачина сила
супротстављених по смеру деловања на исто тело или исти
систем везаних тела.
У другој фази главног дела часа решавају задатке из
бокса Шта мислите, експериментално их проверавају
преузимајући са катедре потребан прибор, а затим преиспитују
предвиђања изнета у боксу Шта бисте урадили да промените
јачину силе трења.
У завршном делу часа представљају и образлажу
закључке и предвиђања и износе предлоге за побољшање вежбе.
На крају часа оцењујемо групу чији рад смо посебно пратили и
најављујемо писмену и експерименталну проверу знања из
поглавља Мерење.
45. Мерење (проверавање)
Оперативни циљеви:
 да провере знање и умење стечено радом у поглављу
мерење;
 да кооперативно, датим мерилима, изврше директна
мерења дужине, тежине, запремине, времена и јачине
силе трења;
 да индивидуално:
1. таблично уреде мерне податке, изврше обраду мерних
података, прикажу и образложе резултат мерења;
2. резултат мерења искажу јединицом SI и да изврше њену
категоризацију;
133
3. опишу мерило његовим најважнијим карактеристикама;
4. реше једноставне проблеме у вези аа мерењем.
Активности ученика:
 планирање експеримента, одабир мерила и мерење;
 квантитативно описивање мерила;
 таблично уређење мерних података;
 обрада мерних података, рачунање грешке и приказ
резултата мерења;
 образлагање резултата мерења;
 решавање једноставних проблема везаних за мерење.
Важни појмови
Мерење,
мерило,
вредност
физичке
величине,
максимална апсолутна и релативна грешка мерила, максимална
апсолутна и релативна случајна грешка, таблица, резултат,
интервал поузданости, мерни опсег, вредност подеока.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа објашњавамо ученицима да ће
проверу знања радити по стандардним хомогеним групама и да
свака група ради кооперитивно само на избору мерила и на
реализацији 1. задатка наставног листића, док 2, 3, 4, 5, 6. и 7.
задатак са листића сваки ученик, без консултација, ради
индивидуално.
Од задатака појединачних вежби наведених у уџбенику и
питања и задатака боксова Размисли и одговори, можемо
формулисати овакве задатке.
Прва група
1. Извршите пет мерења јачине силе трења клизања
полулитарске боце пуне воде по површини клупе. (10
бодова)
134
2. Именуј, нацртај и опиши мерило које си користио/ла и
наведи његове најважније количинске показатеље. (10
бодова)
3. Таблично уреди мерне податке, средњу вредност мерене
величине, грешку мерила, случајну грешку и укупну
максималну грешку. (10 бодова)
4. Прикажи резултат мерења математички и на бројној
оси. (10 бодова)
5. Образложи резултат мерења. (10 бодова)
6. Одговори на питање: Колико пута је јачина силе трења
боце о клупу мања од тежине боце? (10 бодова)
Друга група
1. Извршите пет мерења тежине полулитарске боце пуне
воде. (10 бодова)
2. Именуј, нацртај и опиши мерило које си користио/ла, и
наведи његове најважније количинске показатеље. (10
бодова)
3. Таблично уреди мерне податке, средњу вредност мерене
величине, грешку мерила, случајну грешку и укупну
максималну грешку. (10 бодова)
4. Прикажи резултат мерења математички и на бројној
оси. (10 бодова)
5. Образложи резултат мерења. (10 бодова)
6. Одговори на питање: Колико пута је тежина
полулитарске боце пуне воде већа од тежине исте боце
кад се у њој налази 350 ml воде? (10 бодова)
Трећа група
1. Извршите пет мерења времена потребних куглици да
пређе пут између крајњих маркера слабо укошеног
пластичног провидног црева напуњеног водом. (10
бодова)
135
2. Именуј, нацртај и опиши мерило које си користио/ла, и
наведи његове најважније количинске показатеље. (10
бодова)
3. Таблично уреди мерне податке, средњу вредност
мерене величине, грешку мерила, случајну грешку и
укупну максималну грешку. (10 бодова)
4. Прикажи резултат мерења математички и на бројној
оси. (10 бодова)
5. Образложи резултат мерења. (10 бодова)
6. Одговори на питање: Какво кретање врши куглица
кроз воду ако јој је до проласка кроз средишњи маркер
цеви требало:
а) двоструко мање времена од оног којег сте измерили?
(5 бода)
б) троструко мање времена од оног којег сте измерили?
(5 бода)
Четврта група
1. Извршите пет мерења пречника кликера. (10 бодова)
2. Именуј, нацртај и опиши мерило које си користио/ла и
наведи његове најважније количинске показатеље. (10
бодова)
3. Таблично уреди мерне податке, средњу вредност
мерене величине, грешку мерила, случајну грешку и
укупну максималну грешку. (10 бодова)
4. Прикажи резултат мерења математички и на бројној
оси. (5 бодова)
5. Уради исто што и под 4, али вредност мерене физичке
величине изрази јединицом SI. (5 бодова)
6. Образложи резултат мерења. (10 бодова)
7. Одговори на питање: Колико кликера треба да поређаш
једно до другог па да грешка коју уноси мерна трака
којом би сазнао/ла пречник једног кликера буде
једнака грешци мерила које сте користили у групном
раду? (10 бодова)
136
Пета група
1. Одредите просечну запремину гвоздене навртке. (10
бодова)
2. Именуј, нацртај и опиши мерило које си користио/ла и
наведи његове најважније количинске показатеље. (10
бодова)
3. Таблично уреди мерне податке, средњу вредност
мерене величине, грешку мерила, случајну грешку и
укупну максималну грешку. (10 бодова)
4. Прикажи резултат мерења математички и на бројној
оси. (5 бодова)
5. Уради исто што и под 4, али вредности мерене
величине изрази јединицом SI. (5 бодова)
6. Образложи резултат мерења. (10 бодова)
7. Одговори на питање: Колико пута је мања грешка при
одређивању просечне запремине једне навртке у скупу
7 једнаких навртки од грешке при мерењу запремине
једне навртке? (10 бодова)
Док ученици раде на својим задацима, пројектоваћемо или
написати на табли :
Критеријум за оцењивање
Оцена
Број бодова
Одличан 5
51 – 60
Врло добар 4
41 – 50
Добар 3
31 – 40
Довољан 2
21 – 30
Недовољан 1
до 20
У завршном делу часа сваки ученик процењују свој рад и
на њему уписује предлог оцене.
137
Тематска целина: 5. МАСА И ГУСТИНА
46. Закон инерције и инертност тела (обрада)
Оперативни циљеви:
 да освеже знање о промени брзине тела као последици
дејства силе;
 да на основу резултата реалног огледа предвиде резултат
мисаоног огледа,
 да прихвате закон инерције као законитост понашања
тела у идеализованим ситуацијама;
 да упознају и разумеју појмове инерција (инертност) и
закон инерције;
 да сазнају да је маса тела квантитативна мера његове
инертности и да се инертност тела процењује поређењем
последица његовог узајамног деловања са другим телом;
 да умеју да препознају и протумаче конкретне ситуације
у којима се испољава инертност тела;
 да упознају и користе садржај уџбеника са 90, 91 и 92.
стране.
Активности ученика:
 актуелизација знања о последицама деловања силе на
неко тело;
 анализа и тумачење илустрованих примера конкретних
деловања силе на тело;
 извођење реалног огледа као базе за конструкцију
мисаоног и предвиђање резултата мисаоног огледа;
 праћење излагања, вођење бележака и дискусија о
терминима и садржају изложеног;
 извођење и тумачење огледа у којем се оцењује
инертност тела;
 решавање једноставних примера испољавања инертности
тела из свакодневног живота;
138
 предлагање нових примера испољавања инертности тела;
 рад на садржају уџбеника са 90, 91. и 92. странице.
Важни појмови
Сила, јачина силе, промена брзине, инерција (инертност)
тела, закон инерције, мировање по инерцији, кретање по
инерцији, маса.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа, користећи се илустрованим
примерима из бокса Подсети се, актуелизујемо и освежавамо
ученичко знање о промени брзине тела коју изазива дејство
силе. Како бисмо сагледали да ли неко од ученика још увек гаји
свој стари, аристотеловски, став о томе да сила телу даје брзину,
у разговору, који водимо о свакој илустрацији, тражимо да јасно
идентификују и именују тело на коме ће посматрати промену
брзине, да јасно идентификују и именују силу која изазива ту
промену и да јасно и експлицитно искажу карактер промене
брзине тела.
У првој фази главног дела часа организујемо групни рад
на извођењу огледа из бокса Изведи оглед и сазнај више.
После изношења предвиђања ученика о исходу мисаоног огледа,
излажемо аналогни оглед Галилеја и његов принцип инерције,
тумачимо значење термина инерција (инертност), садржај тог
појма и упознајемо их са првим Њутновим законом. Битно је да
схвате да је инерција својство сваког тела без обзира на то да ли
је тело велико или мало и да се може квантификовати само по
томе колико се брзо или споро мења брзина тела при његовој
интеракцији са другим телима.
У другој фази главног дела часа групе изводе оглед из
бокса Изведи оглед и упореди инертности, прате наше
тумачење огледа, повезивање појмова инертност и маса и
дефиницију масе.
У завршном делу часа групе изводе оглед из 2. задатка
бокса Размисли и одговори. Заједнички га тумачимо, при чему
је важно да прођемо све потребне кораке анализе:
139
1. Процена јачине силе трења и времена трајања дејтва те
силе на дводинарку која је на дну.
2. Процена јачина силе трења и времена трајања дејства те
силе на скуп дводинарки изнад оне која је на дну.
3. Процена квантитета последица дејства силе трења на доњу
дводинарку.
4. Процена квантитета последица дејства силе трења на скуп
дводинарки изнад доње дводинарке.
5. Поређење и процена инертности доње дводинарке и скупа
дводинарки изнад доње.
У току тумачења рекапитулирамо најважнија својства
инертности наведена у боксу Важно је да научиш.
За домаћи задајемо: одговорите на 3, 4. и 5. питање из
бокса Размисли и одговори са странице 92.
47. Маса тела (обрада)
Оперативни циљеви:
 да представе и образложе резултате домаћег рада;
 да тумаче резултате конкретних огледа примењујући
знање о инертности и првом њутновом закону;
 да анализом резултата досадашњих огледа о интеракцији
два тела изврше рекапитулацију појма масе као мере
инертности тела;
 да анализом резултата досадашњих огледа о интеракцији
тела и земље изврше рекапитулацију појма масе тела као
мере гравитационог привлачења;
 да разумеју дуалност испољавања масе;
 да систематишу знање о маси;
 да упознају и користе садржај уџбеника са 92, 93 и 94.
стране.
Активности ученика:
 представљање и образложење резултата домаћег рада;
140





анализа огледа, примера и илустрованих ситуација с
циљем да се идентификује сила због чијег се
краткотрајног дејства тело понаша као да мирује по
инерцији, односно као да се креће по инерцији;
анализа огледа, примера и илустрованих ситуација с
циљем да се истакне веза масе и инертности тела и веза
јачине силе и троме масе тела, односно веза јачине силе
теже и тешке масе.
праћење излагања о двојаком испољавању масе;
сумирање и утврђивање својстава масе као физичке
величине;
рад на садржају уџбеника са 92, 93. и 94. странице.
Важни појмови
Маса, инертност, сила, време дејства силе, гравитација,
трома маса, тешка маса, килограм, вага.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа ученици представљају и образлажу
резултате домаћег рада при чему образложења и дискусију
усмеравамо тако да обухвати све потребне кораке анализе:
идентификацију сила којим тела узајамно делују, процену јачине
тих сила, времена њиховог дејства и квантитет последица
дејства на оба, различито инертна, тела. На примеру 3. задатка
бокса Размисли и одговори то значи: не треба да прихватамо
образложења која гласе: због инерције, због закона инерције, већ
она која садрже следеће елементе: при наглом кочењу аутобуса,
промена брзине човека у односу на земљино тло биће незнатна,
без обзира на то што он има мању инертност од аутобуса, јер је
сила трења којом под аутобуса делује на њега слаба, а време
њеног деловања мало. Човек, због тога, наставља да се, у односу
на Земљино тло, креће скоро истом брзином (брзином аутобуса
до кочења) коју је имао. Пошто му је брзина за време кочења
остала скоро непромењена, човек се, у односу на Земљино тло,
креће скоро по инерцији, односно креће се приближно у складу
141
са законом инерције. На аутобус за време кочења делују снажна
сила кочница и слаба сила трења човека о под. Ова друга, с
обзиром на огромну инертност аутобуса, скоро ништа не
умањује утицај прве па се брзина аутобуса знатно смањује
углавном због снажног дејства кочница. Због овог знатног
смањења, под испод човекових ногу заостане за човеком, а човек
испредњачи поду.
Оваква анализа захтева и добро знање и стрпљиво
промишљање. Стога ћемо сваког ученика који је изврши, било
самостално било уз нашу малу помоћ, похвалити и оценити
оценом 5. Исти задатак можемо проширити тражећи да
протумаче шта ће се догодити ако је сила трења јака, ако трења
нема, а шта ће се догодити кад шофер аутобуса у свим тим
приликама нагло да гас.
У главном делу часа заједнички се, најпре, подсећамо
резултата и закључака огледа са пинг-понг лоптицама изведеним
на претходном часу, а затим демонстрирамо оглед описан у 1.
питању бокса Размисли и одговори (Њутново клатно) и
тражимо да оно што виде повежу са закључцима претходног
огледа. На крају те фазе часа утврђујемо садржај појма инертне
(троме) масе
У другој фази заједнички, на примеру огледа мерења
тежине тела, односно јачине силе теже, понављамо својства силе
теже и зависност њене јачине од масе тела. То нам је база на
основу које уводимо појам гравитационе (тешке) масе.
У завршном делу часа понављамо и утврђујемо садржај
појма масе као физичке величине. За домаћи рад задајемо:
одговорите на бар три питања из бокса Размисли и одговори са
94. стране.
48. Маса и тежина (обрада)
Оперативни циљеви:
 да представе и образложе резултате домаћег рада;
 да утврде и провере знање о маси и тежини;
142



да истраже везу масе и тежине;
да сазнају вредност количника тежине и масе истог тела;
да сазнају да вредност константе g и тежине тела q
зависи од географске ширине и надморске висине;
 да упознају образац за рачунање тежине;
 да упознају и самостално користе садржај уџбеника са
95, 96. и 97. странице.
Активности ученика:
 презентација и образложење резултата домаћег рада;
 кооперативни рад на провери знања о појмовима маса и
густина;
 кооперативни
истраживачки
рад
по
задатим
инструкцијама;
 кооперативни рад на тумачењу и примени резултата
истраживања;
 кооперативни рад на садржају 95, 96. и 97. странице.
Важни појмови
Маса, мера инертности, мера гравитационог привлачења,
сила теже, сила притиска, тежина, њутн, килограм, количник
тежине и масе, константа g, производ масе и константе g.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа ученици представљају и образлажу
резултате домаћег рада. Уколико нико од њих није одабрао
питање 1. из бокса Размисли и одговори, питамо их за узрок, а
затим се заједнички подсећамо особина силе теже и налазимо
могући одговор. Најављујемо циљ часа, истичемо да већ много
знају о маси и тежини тела и да у следећих 10 минута,
решавајући тест из бокса Провери своје знање о маси и
тежини са 95. странице, треба у паровима да провере своје
знање.
У првој фази главног дела часа парови врше проверу. На
њеном крају региструјемо неуспешне и тражимо да за домаћи
рад поступе по сугестијама наведеним у уџбенику непосрено иза
143
теста. Овде може да се јави проблем са оним ученицима који су
крстарећи Интернетом открили да на едукативним сајтовима
западних земаља тежину тела третирају као силу локалне
гравитације на тело и коју, у складу са тим, одређују као
производ масе и локалног гравитационог убрзања. Објаснићемо
им да по питању дефиниције тежине још увек постоје две школе
мишљења и да је у узрасту на коме се налазе оперативна
дефиниција тежине као силе коју можемо мерити по квантитету
деформација коју тело у гравитационом пољу изазива на
подлози, односно на оном о чему је обешено, прихватљивија од
тога да је то сила која телу саопштава убрзање због дејства
локалне гравитације.
У другој фази (око 15 минута) парови раде самостално на
садржајима боксова: Истражи везу масе и тежине, Колика је
тачна вредност константе Q/m у нашој држави? и Каква је,
коначно, веза масе и тежине? са 96. странице уџбеника.
У трећој фази главног дела часа представљају, дискутују,
тумаче и примењују резултат истраживања. Усмеравамо ове
активности тако да обухвате пример израчунања тежине тела
(Пример из уџбеника) и вредности тежине тела у зависности од
географског положаја и надморске висине тела илустрације на
97. страни уџбеника.
У завршном делу часа кратко рекапитулирамо везу
тежине и масе тела и истичемо разлике између ових физичких
величина. Најављујемо час утврђивања пређеног градива из
текућег поглавља и за домаћи задајемо: По свом избору
одговорите бар на три питања из бокса Размисли и одговори са
97.странице.
49. Закон инерције, инертност, маса и густина (утврђивање)
Оперативни циљеви:
 да утврде знање о закону инерције и његовом значају;
 да утврде садржај појма инерције и везу инерције са
масом тела;
144





да знање о закону инерције, инерцији и маси примене
при тумачењу појава из свакодневног живота;
да утврде знање о сили теже, гравитационој маси и
тежини тела;
да утврде знање о вези тежине тела и масе тела;
да примене знање о тежини и маси на тумачење појава из
свакодневног живота;
да користе садржај уџбеника од 89. до 99. странице.
Активности ученика:
 налажење критеријума по којем се препознаје да ли за
тела из окружења важи закон инерције;
 тумачење примера из свакодневног живота који
илуструју закон инерције;
 налажење и тумачење примера из свакодневног живота у
којима се испољава инертност тела;
 тумачење везе инерције и масе и везе гравитације и масе;
 проверавање знања о својствима масе и тежине;
 тумачење релације везе масе и тежине;
 израчунавање тежине конкретних тела.
Важни појмови
Закон инерције, инертност, маса, мировање, једнолико
праволинијско кретање, стална брзина, сила теже, гравитационо
привлачење, основна величина, изведена величина, основна
јединица, изведена јединица, њутн, килограм.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа најављујемо утврђивање знања о
закону инерције, инерцији, маси и тежини. Појмове
записујемо на табли тако да сваком појму одговара једна
четвртина њене површине, а затим, пројектујући их на екран,
упознајемо ученике са корацима по којима ће утврђивање
остваривати:
1. Сваки појам дефинисати и образложити.
145
2. Сваки појам који је физичка величина
класификовати по SI, именовати јединицу мере
(у SI) и мерило којим се мери њена вредност.
3. За сваки појам који је изведена физичка величина
извести јединицу у SI.
4. Садржај сваког појма илустровати на конкретном
уџбеничком или свом примеру.
5. Сваки појам повезати са следећим појмом у низу.
Наглашавамо да као помоћ при утврђивању могу да
користе уџбеник и своју свеску са домаћим задацима, да сваки
ученик има право на излагање само једног корака неког појма, а
да остали, укључујући и нас, тада имају право да му постављају
потпитања и да допуњују његове одговоре и образложења.
Ученици који се јаве за рад на корацима 2. и 3. дужни су да дају
одговор и на једно од питања из бокса Размисли и одговори са
страница 93 и 97.
У главном делу часа наша улога је да вршимо избор
ученика који ће реализовати дати корак датог појма, да
помажемо ученику да корак што самосталније и коректније
савлада и да постављамо она питања чијим одговорима можемо
да реализујемо и друге оперативне циљеве часа. Важно је да
питања буду типа:
 По којем критеријуму препознајеш да се тело понаша у
складу са законом инерције (стална брзина по вредности,
правцу и смеру). Како тај критеријум можеш математички
записати? Како га можеш сликом илустровати?
 Да ли тело при кретању по инерцији, или при мировању по
инерцији, не интерагује уопште са другим телима?
 Каква је заслуга Галилеја у открићу закона инерције?
 Да ли се инертније тело спорије креће од мање инертног
тела?
 Зашто тресеш термометар кад желиш да се у њему жива
спусти?
 Зашто удараш дршку чекића кад желиш да његов гвоздени
део боље учврстиш за дрвени?
146
 Колика је јачина силе теже, а колика тежина космонаута у
сателиту који кружи на висини од 100 километара изнад
Земље?
У завршном делу часа оцењујемо и образлажемо оцене
оних ученика који су се највише потрудили, који су највише
знали и оних ученика који су допринели другачијем
осветљавању садржаја неког појма. За следећи час најављујемо
наставну јединицу Мерење масе и тражимо да као припрему за
час изврше инструкције из боксова Провери своје знање и
Освежи знање о вагама са 99. и 100. странице уџбеника.
50. Мерење масе вагом (вежбање)
Оперативни циљеви:
 да утврде, провере и примене знање о маси и тежини;
 да ближе упознају прецизну механичку вагу и њене
тегове;
 да разумеју физички принцип на којем је заснован рад
равнокраке ваге;
 да сазнају зашто се прецизна вага назива центиграмска и
како се одређује њена максимална грешка;
 да изврше мерење масе прецизном вагом;
 да савладају садржај уџбеника са страница 99 и 100.
Активности ученика:
 анализирање резултата домаћег рада и дискусија
нестандардних одговора;
 идентификација делова ваге и њихових функција;
 идентификација врсте тегова;
 мерење масе петодинарке;
 одређивање вредности најмањег подеока ваге;
 приказ резултата мерења;
 анализа резултата мерења и решавање једноставних
проблема везаних за мерење масе;
147

рад на тексту и илустрацијама са 99. и 100. странице
уџбеника.
Важни појмови
Маса, сила теже, тежина, вага, једнакост тежина,
једнакост маса, скала, поделак, тас, тег, казаљка, нула ваге,
максимална грешка ваге.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа најављујемо циљ часа и заједнички
вршимо анализу резултата домаћег рада у делу који се односи на
питања из бокса Провери своје знање. Пошто је важно да
анализом рашчистимо и последње недоумице неких ученика око
садржаја појмова маса, тежина и сила теже, тражићемо да се,
подизањем руку, изјасне око сваке ставке из прва два питања
теста. Од ученике чији одговор одступа од пожељног тражимо
објашњење, после чега им помажемо да сами открију своју
заблуду.
У првој, дужој фази, главног дела часа, организујемо рад
стандарних група на упознавању делова ваге и њихових
функција. Групе то треба да учине самостално, идентификујући
на стварној центиграмској ваги и њеним теговима оно што је
илустровано и описано у боксу Освежи знање о вагама.
Руковање вагом и теговима практикују при мерењу масе
петодинарке. Кад све групе на табли запишу годину издања
своје монете, колону маса искоришћених тегова и резултат
сабирања тих маса, тражимо да дискутују разлике у резултатима
и открију могуће узроке тих разлика. Ученика који наведе да је
непожељно да се пореде непотпуни резултати, јер се из њих не
види квалитет мерења, посебно похваљујемо, а затим дајемо
упутства како да одреде вредност подеока скале. Уколико
немамо довољно аналогних центиграмских вага, групама којима
смо дали дигиталне ваге дајем припремљена писмена упутства.
У њима обавезно треба да наведемо принцип рада ваге
(деформација еластичне подлоге под дејством тежине тела и
148
претварање деформације у електрични сигнал) и начин руковања
вагом.
У другој фази одређују вредност подеока аналогне скале
(тј. вредност последње цифре на дисплеју дигиталне ваге или
вредност испитног подеока означеног на њеном кућишту),
односно максималну грешку ваге. Подучавамо их да се код
аналогне ваге, највећа грешка коју праве при мерењу масе
добија сабирањем грешке ваге и грешке употребљених тегова и
да је код већине таквих вага највећа грешка мерења масе, због
нетачности масе употребљених тегова, приближно двоструко
већа од граничне грешке саме ваге. Ученици допуњују резултате
процењеном грешком, приказују резултате на бројној оси,
заједнички тумаче интервал у којем се с великом сигурношћу
налази права вредност масе петодинарке датог годишта и
предлажу мере за његово сужење.
У завршном делу часа заједнички рекапитулирамо
физички принцип на коме је засновано мерење масе
равнокраком вагом (односно једнокраком – дигиталном) и
решавамо 1, 2. и 3. питање из бокса Размисли и одговори. За
домаћи задајемо: одговорите на 4. питање истог бокса и на сајту
Народне банке Србије пронађите податак колика је маса
петодинарке коју сте данас користили. Употребите ту вредност
као праву вредност масе петодинарке и упоредите је са
проценом коју сте ви извели.
51. Густина тела (обрада)
Оперативни циљеви:
 да представљају и образлажу домаћи рад и његове
резултате;
 да освеже и примене експериментално искуство из 3.
разреда о густини течних и чврстих тела;
 да помоћу ваге утврде да густина тела зависи од масе и
запремне;
149

да анализом запажања добијених из огледа сазнају како
густина тела, односно супстанције, зависи од масе и
запремине;
 да на основу закључака огледа и познате аналогије
разумеју и прихвате израз за густину тела;
 да помоћу израза за густину изведу јединицу густине у
SI;
 да примене израз за густину за израчунавање густине
воде;
 да упознају и користе садржај 101, 102. и 103. странице
уџбеника.
Активности ученика:
 представљање домаћег рада;
 актуелизација старог знања и искуства о течним
сендвичима;
 прављење хијерархијског низа густине познатих тела;
 извођење огледа по заданом и по смишљеном упутству;
 дискусија и извођење закључака из запажања;
 извођење закључка по аналогији;
 праћење излагања и вођење бележака,
 примена израза за густину за одређивање густине и њене
јединице;
 коришћење табличног приказа као извора података;
 рад на садржају уџбеника са 101, 102. и 107. странице.
Важни појмови
Густина тела и супстанција, маса, запремина, количник
масе и запремине, количник килограма и кубног метра, таблица
густине чвстих тела и супстанција.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа, после презентације и образложења
домаћег рада, подсећамо ученике како су у 3. разреду сипајући
уље у воду открили да је вода гушћа од уља. Према илустрацији
150
из бокса Подсети се огледа правимо течни сендвич, а кад
ученици поступе по инструкцијама из текста који прати тај
сендвич, правимо и мешовити, течночврсти. Захтеве бокса који
се тичу чврстих тела ученици реализују само у уџбенику, а
хијерархијски редослед густине свих супстанција из последњег
сендвича праве и на табли. После тога најављујемо циљ часа и
итичемо задатке које групе треба да изврше: први је да изведу
огледе по инструкцијам са илустрација из бокса Изведи огледе
и да, на основу њих, изведу закључак о томе како густина тела
зависи од масе тела; други је да сами, истим прибором, осмисле
и изведу оглед којим ће показати како густина тела зависи од
његове запремине.
У првој фази главног дела часа групе (стандардне)
изводе огледе. Уколико ученици не могу да осмисле оглед из
другог задатка, питамо их како најједноставније могу да
постигну да боца с водом и боца с уљем уравнотеже вагу.
Подстичемо одговор: одливањем воде, тј. смањењем запремине
воде. Кад све групе изведу закључке о томе како густина зависи
од масе и запремине, уводимо ознаку за густину и тражимо да,
на основу изведених закључака, покушају да напишу израз за
густину. Неки ученици ће то моћи да ураде с разумевањем. Њих
ангажујемо да објасне осталима. Уколико таквих нема, или
уколико уочимо да одговор погађају, увешћемо аналогију са
гушћом и ређом шумом (или саобраћајем).
У другој фази главног дела часа показујемо, примером
наведеним у боксу Изведи огледе, како се дефинициони израз
користи за израчунавање густине и како се помоћу њега изводи
јединица за густину. Затим заједнички тумачимо таблицу
података густине чврстих тела. При том густине разних чврстих
тела не поредимо само међусобно, већ и са густином воде.
На крају заједнички рекапитулирамо дефиницију густине
и њених својстава, а за домаћи рад задајемо: Урадите 1. задатак
из бокса Задаци за вежбање са 105. странице и задатке 1. и 3. из
бокса Рачунски проверите своје претпоставке са 107.
странице. При изради задатака користите таблицу густина са
151
106. стране и имајте на уму да се запремина тела облика квадра
рачуна по обрасцу: V = abc.
52. Густина тела (утврђивање)
Оперативни циљеви:
 да представе и образложе домаћи рад;
 да утврде знање о густини тела и њеним својствима као
физичке величине;
 да примене знање о густини на израчунавање густине,
масе и запремине тела;
 да користе табличне податке о густинама;
 да на основу вредности густина чврстих тела предвиђају
њихово понашање у води и другим течностима;
 да упознају и користе садржај 103, 105, 106. и 107.
странице уџбеника.
Активности ученика:
 презентација и образлагање домаћег рада;
 утврђивање знања о густини путем израде једноставних
задатака;
 дискусија начина решавања (и решења) једноставних
задатака;
 примена израза за густину на одређивање масе и
запремине тела;
 коришћење табличног приказа као извора података;
 рад на садржају уџбеника са 103, 105, 106. и 107.
странице.
Важни појмови
Густина тела и супстанције, маса, запремина, количник
масе и запремине, количник килограма и кубног метра, таблица
густине чвстих супстанција.
152
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа најављујемо циљ часа, а ученици
представљају и образлажу задатке из домаћег рада. Образлагање
усмеравамо тако да при том јасно дефинишу и оцене, а тек
потом израчунавају, густину сваког чврстог тела које се помиње
у задатку, да врше поређење вредности густине чврстих тела не
само међусобно, већ и у односу на воду, односно у односу на
другу течност која се у задатку помиње.
У првој фази главног дела часа ученици, у пару, раде на
тексту прве целине и Примеру 1 бокса Како ћеш користити
таблицу са густинама?. Пару који презентује израду задатка на
табли помажемо да коректно образложи и поступак и резултат.
У другој фази парови самостално раде на другој целини
и Примеру 2 из бокса Како ћеш користити таблицу густина?.
Да бисмо били сигурни да су појам густине прихватили и да га
разумеју, после тога тражимо од свих парова да ураде задатак 2.
из бокса Рачунски провери своје претпоставке. Увид у
разумевање густине остварујемо тако што, пре израчунавања, од
свих парова тражимо да се, подизањем руку, изјасне о својим
предвиђањима (за превагу гвожђа или за превагу алуминијума),
а затим тражимо и образложења за оба претпостављена исхода.
Ако смо час до тада добро водили, ученицима неће бити
проблем ни да тачно претпоставе решење, ни да га образложе.
Рачунска потврда биће тада само формални доказ.
У завршном делу часа рекапитулирамо појам густине
тела и могућу употребу знања о густини. За домаћи задајемо:
урадите 2. и 3. задатак бокса Задаци за вежбање са 105. стране
уџбеника.
53. Шта утиче на густину тела (обрада)
Оперативни циљеви:
 да представе и образложе домаћи рад;
 да открију и науче да густина тела зависи од својстава
свих супстанција од којег је начињено;
153



да открију и науче кад „тешка” тела могу да пливају;
да открију и науче да вредност густине тела и
супстанција зависи од температуре и притиска;
да упознају и користе садржај 104, 105, 106. и 107.
странице уџбеника.
Активности ученика:
 представљање домаћег рада;
 актуелизација искуства о пливању „тешких“ тела на
води;
 извођење и анализа огледа са пливањем и потонућем
пластелина;
 претпостављање критеријума за оцену пливања
пластелинских тела;
 учешће у математичком тестирању претпоставке;
 рачунска примена наученог;
 извођење и анализа огледа о утицају примеса,
температуре и притиска на густину супстанције;
 рад на садржају уџбеника са 104, 105, 106. и 107.
странице уџбеника.
Важни појмови
Густина тела, густина супстанција, маса, запремина,
количник масе и запремине, пливање и тоњење, зависност
густине супстанције од примеса, температуре и притиска.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа одабрани ученици представљају и
образлажу задатке из домаћег рада. У току те активности
усмеравамо разговор тако да извршимо понављање садржаја
појма густине и утврдимо начин одређивања запремине плоче
мерењем њених димензија и масе. Због тога, осим дефинисања
густине и запремине, тражимо да кажу како би проценили
грешку одређивања запремине плоче ако су њену дужину и
ширину мерили мерном траком, а дебљину помичним мерилом
154
тачности 0,1 mm и да оцене релативну грешку мерења масе на
ваги чији поделак има вредност 50g. После тумачења резултата
постављамо питање како би у пракси постигли да стаклена
плоча, односно метална полуга, пливају на води. Тражимо да
забележе своје одговоре, најављујемо циљ часа и организујемо
истраживачки групни рад на огледима из бокса Истражи
огледима.
У првој фази главног дела часа групе изводе огледе са
пластелином, бележе запажања, процењују и пореде густине
куглице и чамчића. Групи која презентује рад помажемо да
изврши математички запис односа густина и да тестира своје
претпоставке о пливању плоче, односно полуге.
У другој фази групе изводе огледе из бокса Изведи и ти
овакве огледе, бележе и анализирају запажања, врше
унутаргрупно усаглашавање тумачења. На крају заједнички
изводимо закључке у складу са онима из текста тог бокса.
У завршном делу часа вршимо рекапитулацију по тезама
из бокса Важно је да знаш и за домаћи рад задајемо: проучите
бокс Провери да ли разумеш и урадите 5. задатак бокса
Рачунски провери своје претпоставке.
54. Шта утиче на густину тела (утврђивање)
Оперативни циљеви:
 да представе и образложе домаћи рад;
 да процењивањем и израчунавањем утврде да густина
тела зависи од својстава свих супстанција од којег је
начињено;
 да утврде везу густине тела и пливања тела;
 да утврде зависност густине тела и супстанција од
температуре и притиска;
 да упознају принцип рада ареометра;
 да осмисле прост ареометар;
 да користе таблицу са густинама чврстих, течних и
гасовитих супстанција;
155

да упознају и користе садржај 104, 105, 106. и 107.
странице уџбеника.
Активности ученика:
 презентација и анализа домаћег рада;
 израда рачунских задатака о густини тела у нормалним
условима и густини гасовитих тела при повећаном и
смањеном притиску;
 тумачење и употреба таблице густина течних и
гасовитих супстанција,
 примењивање знања о густини и мерилима густине
течних супстанција и критичко преиспитивање предлога
за прављење ареометра;
 рад на садржају уџбеника са 104, 105, 106. и 107.
странице уџбеника.
Важни појмови
Густина тела, густина супстанција, маса, запремина,
количник масе и запремине, пливање и тоњење, зависност
густине супстанције од примеса, температуре и притиска,
ареометар.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа најављујемо циљ часа и одабирамо
ученике који ће представити и образложити задатке из домаћег
рада. Током излагања и непосредно после излагања, постављамо
им таква питања да њиховим одговорима, односно одговорима
осталих, можемо извршити потпуније утврђивање појма густина
тела и густина чисте супстанције.
У првој фази главног дела часа организујемо рад првих
трију група на решавању по једне варијације 7. задатка из бокса
Задаци за вежбање, четврте групе на изради 6. задатка бокса
Рачунски провери своје претпоставке и пете групе на
проучавању текста бокса Да ли знаш? и осмишљавању простог
модела ареометра. Представнике група ми одабирамо. Док групе
156
обављају своје задатке на катедру постављамо чаше са водом и
уљем, сламчице за сок, пластелин, трајни фломастер, ареометар
и обавештавамо групу које ради на осмишљавању модела
ареометра да дати прибор може користити и при осмишљавању
и при представљању.
У другој фази одабрани ученици представљају и
образлажу рад и резултате рада.
У завршном делу часа оцењујемо ученике за израду
домаћег и школског рада, најављујемо за следећи час понављање
градива о густини и задајемо за домаћи: урадите 5. задатак из
бокса Задаци за вежбање и 4. задатак бокса Рачунски провери
своје претпоставке.
55. Густина тела (понављање)
Оперативни циљеви:
 да представе и образложе домаћи рад;
 да понове огледе помоћу којих могу проценити густину
чврстих тела;
 да понове улогу густине као критеријума за процену
понашање чврстих тела у течностима;
 да понове огледе у којима се испољава утицај спољних
фактора на вредност густине тела;
 да понове начине одређивања густине чврстих и течних
тела;
 да формирају појмовну мапу густине.
Активности ученика:
 представљање и анализа домаћег рада;
 идентификација и тумачење огледа којим се може
процењивати густина чврстих тела;
 тумачење и илустровање густине као критеријума за
оцену понашања чврстих тела у течностима;
 тумачење и илустровање ситуација у којима спољњи
фактори утичу на густину тела;
157


тумачење и употреба таблице густина чврстих, течних и
гасовитих супстанција;
тумачење принципа на коме се заснива рад мерила
густине течних супстанција.
Важни појмови
Густина тела, густина супстанција, маса, запремина,
количник масе и запремине, пливање и тоњење, зависност
густине супстанције од присуства примеса, температуре и
притиска, ареометар.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа вршимо најаву циља рада, а
одабрани ученици представљају и образлажу свој домаћи рад.
Питањима, која упућујемо после образлагања сваког задатка,
усмеравамо понављање садржаја појма густина тела, односно
густина супстанција. Постављамо питања следећег типа:
Од које суспстанције је начињена жица, односно наруквица?
Како би дефинисали густину жице, односно густину наруквице?
Да ли густина жице, односно наруквице, мора бити једнака
густини гвожђа, односно злата? Кад су једнаке, а кад различите?
Како би дефинисали густину гвожђа, односно густину злата?
Како су дошли до податка о густини жице, односно наруквице?
За шта им је користио податак о густини жице, односно
наруквице? и слично.
У главном делу часа ученици наводе и тумаче огледе и
примере којим могу да илуструју:
 оцењивање густина чврстих тела и супстанција;
 оцењивање густина течних тела и сустанција,
 одређивање вредности густине чврстих тела и
супстанција;
 одређивање вредности густине течних тела и
супстанција;
 оцењивање како притисак и температура утичу на
вредност густине тела и супстанција.
158
Предност за представљање дајемо оним огледима које су
ученици сами осмислили. Уколико таквих нема, поновиће и
протумачиће огледе из уџбеника.
У завршном делу часа заједнички рекапитулиромо
градиво о густини, правимо њену појмовну мапу, најављујемо
часове лабораторијских вежби о густини и за домаћи задајемо:
прочитајте 7. вежбу, а Одређивање густине чврстих тела и у
простор предвиђен за то унесите текст оних инструкција за које
сматрате да поређане једна за другом могу представљати
Упутство за рад.
56. Одређивање густине чврстих тела правилног облика
(лабораторијска вежба)
Оперативни циљеви:
 да представе домаћи рад;
 да измере масу стаклене или парафинске коцке;
 да измере димензије стаклене или парафинске коцке;
 да одреде густину стакла, односно парафина;
 да мерне и израчунате вредности уреде таблично;
 да стубичастим графицима прикажу мерење масе и
димензија;
 да анализирају поступак и резултате мерења и изнесу
предлоге за побољшање;
 да користе и допуне садржај 108. и 109. странице
уџбеника;
Активности ученика:
 представљање домаћег рада;
 мерење масе вагом;
 мерење димензија коцке лењиром са милиметарском
поделом;
 оцењивање грешака употребљених мерила;
 таблично приказивање мерних података и резултата
њихове обраде;
159

графичко приказивање појединачних и средњих
вредности директно мерених величина;
 одређивање средње вредности густине стакла, односно
парафина;
 анализа поступка и резултата рад и изношења предлога
за побољшање извођења вежбе;
 рад на садржају уџбеника са 108. и 109. странице.
Важни појмови
Густина тела, густина супстанције, маса тела, запремина
коцке, количник масе и запремине, грешка ваге, грешка лењира,
случајна грешка, најмања грешка одређивања густине.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа чланови сваке групе се договарају о
расподели задужења и обављају унутаргрупне консултације како
би усагласили инструкције за рад и редослед њиховог извршења.
О неусаглашеним корацима упутства иницирају међугрупне
консултације. Наша улога у свему овоме треба да је минимална:
организујемо дијалог и расправу о већ покренутим питањима и
иницирамо дијалог о сврси понављања и начину понављања
мерења масе и ивица коцке.
У главном делу часа, самостално раде на реализацији
захтева из бокса Задаци и вежбе, поступајући по усаглашенм
тексту свог Упутства за рад и користећи прибор наведен у
боксу Потребан прибор. Резултат мерења, осим у уџбенику,
приказују и на табли, у таблицу коју смо током њиховог рада
исцртали:
Резултати одређивања густине стакла
1.
група

 g 
 cm3 
160
2.
група
3.
група
4.
група
5.
група
У завршном делу часа, после поређења резултата свих
група, и селектирања предлога за побољшање мерења,
оцењујемо појединце, или групу, чији рад смо у току часа
посебно пратили, најављујемо вежбу коју ће радити следећег
часа, тражимо да је прочитају и да самостално осмисле
инструкције које би требало да чине њено упутство за рад.
57. Одређивање густине чврстих тела неправилног облика
(лабораторијска вежба)
Оперативни циљеви:
 да представе домаћи рад;
 да измере масу олова за пецање;
 да одреде запремину олова за пецање;
 да одреде густину олова за пецање;
 да мерне и израчунате вредности уреде таблично;
 да оцене апсолутно и релативно одступање измерене
густине од табличне густине олова;
 да оцене минималну грешку с којом су одредили густину
олова за пецање;
 да стубичастим графиком прикажу вредности масе;
 да анализирају поступак и резултате мерења и изнесу
предлоге за побољшање;
 да користе и допуне садржај 108. и 109. странице
уџбеника.
Активности ученика:
 представљање домаћег рада;
 мерење масе вагом;
 мерење запремине мензуром;
 оцењивање грешака употребљених мерила;
 таблично приказивање мерних података и резултата
њихове обраде;
161






графичко приказивање појединачних и средњих
вредности масе;
одређивање средње вредности густине олова за пецање;
оцена минималне грешке мерења густине олова за
пецање;
оцена апсолутног и релативног одступања измерене
густине од табличне ведности густине олова;
анализа поступка и резултата рад и изношења предлога
за побољшање извођења вежбе;
рад на садржају уџбеника са 108. и 109. странице.
Важни појмови
Густина тела, густина супстанције, маса тела, запремина
тела, количник масе и запремине, грешка ваге, грешка мензуре,
случајна грешка, минимална грешка одређивања густине олова
за пецање, апсолутна грешка мерења густине олова, релативна
грешка мерења густине олова.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа чланови група обављају
консултације унутар групе у циљу усаглашавања инструкција
које се тичу упутства за рад и врше међусобну расподелу
задужења. О неусаглашеним корацима упутства иницирају
међугрупне консултације.
У главном делу часа, самостално раде на реализацији
захтева из бокса Задаци и вежбе, поступајући по усаглашенм
тексту свог Упутства за рад и користећи прибор наведен у
боксу Потребан прибор. Уколико задатке вежбе проширите
захтевом за оценом минималне грешке с којом су одредили
густину олова за пецање, резултат мерења, осим у уџбенику,
ученици требло да прикажу и и табели и на табли, коју током
њиховог рада исцртавамо:
162
Резултати одређивања густине олова
1.
2.
3.
група
група
група
4.
група
5. група
 g 
  3
 cm 
 min   % 
  % 

– средња густина олова,
 min  – најмања релативна грешка мерења густине олова,
 – апсолутна грешка мерења густине олова.
У завршном делу часа пореде резултате свих група,
расправљају о начину како су проценили минималну релативну
грешку начињену при одређивању густине (не може бити мања
од оне коју уноси мерило са већом максималном релативном
грешком), усаглашавају ставове због чега се стварна релативна
грешке с којом су одредили густину олова разликује од
процењене најмање грешке мерила, бирају предлоге за
побољшање мерења. Појединце, или групу, чији рад смо у току
часа посебно пратили оцењујемо, најављујемо вежбу коју ће
радити следећег часа и тражимо да је, за домаћи рад прочитају, а
да представници група и поступе по упутствима из бокса
Припрема за вежбу са 111. странице.
58. Одређивање густине течности (лабораторијска вежба)
Оперативни циљеви:
 да изврше мерење масе полулитарске пластичне боце;
163

да истом мензуром измере одређене вредности
запремине слане воде;
 да одреде масе различитих запремина слане воде;
 да одреде густину слане воде;
 да таблично уреде мерне податке и резултате њихове
обраде;
 да графички прикажу појединачно одређене вредности
густине слане воде и њихову средњу* вредност;
 да анализирају поступак и резултате мерења и изнесу
предлоге за побољшање;
 да користе, примењују и допуњују садржај 111. и 112.
странице уџбеника.
Активности ученика:
 мерење запремине течности мензуром;
 мерење масе вагом;
 израчунавање појединачних густина и њихових средњих
вредности
 оцењивање грешака употребљених мерила;
 таблично приказивање мерних података и резултата
њихове обраде;
 графичко приказивање појединачних и средње вредности
индиректно мерене величине;
 анализа поступка и резултата рада и изношења предлога
за побољшање извођења вежбе;
 рад на садржају уџбеника са 111. и 112. стране.
Важни појмови
Густина течности, маса боце, маса течности, запремина
течности, количник масе и запремине, грешка ваге, грешка
мензуре, случајна грешка..
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа групе обављају унутаргрупне (о
расподели обавеза) и међугрупне (о евентуалним нејасноћама)
консултације.
164
У главном делу часа, самостално раде на реализацији
захтева из бокса Задаци и вежбе, поступајући по тексту
Упутства за рад и користећи прибор наведен у боксу Потребан
прибор. Резултате мерења, осим таблично и графички у
уџбенику, приказују и у табели на табли, коју припремамо у
току њиховог рада:
Резултати одређивања густине слане воде
1.
група
2.
група
3.
група
4.
група
5. група
 g 
  3
 cm 
Температура
Течности
 o C 
У завршном делу часа пореде резултате свих група,
расправљају о могућим узроцима разлике у резултатима и
износе и бирају предлоге за побољшање мерења. На крају
оцењујемо појединце, или групу, чији рад смо у току часа
посебно пратили и најављујемо часове систематизације и
провере целог поглавља Маса и густина.
59. Маса и густина
(систематизација)
Оперативни циљеви:
 да понове, повежу и примене знање о маси и густини;
 да практикују рад са вагом и мензуром;
 да се припреме за писмену проверу знања о маси и
густини;
165

да користе и примењују садржај уџбеника од 89. до 112.
странице.
Активности ученика:
 актуализација и систематизација знања о маси и густини;
 планирање огледа са задатим циљем и средствима;
 мерење масе и запремине;
 израчунавање густине чврстих тела и течности;
 кооперативни рад на решавању једноставних проблема
везаних за густину тела;
 рад на садржају уџбеника из поглавља маса и густина.
Важни појмови
Закон инерције, инертност, гравитационо привлачење,
маса, вага, килограм, тежина, динамометар, њутн, густина,
одређивање густине чврстих тела, мерење густине течности,
ареометар, kg/m3.
Могући начин коришћења уџбеника
Одмах после најаве циља часа и саопштења ученицима
да при понављању могу консултовати уџбеник, школску и
домаћу свеску, стављамо вагу на катедру и тражимо да кажу шта
је то, чему служи, који су јој основни делови, како се њоме
рукује и колико се њоме греши при мерењу масе (уколико је
вага аналогна, тражимо и оцену грешке коју уносе тегови).
После тога два ученика мере масу два кликера (малог и великог),
коментаришу рад при мерењу и на табли записују и илуструју
резултате мерења.
Питањем може ли се динамометром одредити маса
кликера покрећемо разговор о вези масе и тежине тела, а потом
тражимо да објасне како би се то радило и да наведу разлике
између масе и тежине истог тела.
Питањем: На ком својству масе се заснива рад
равнокраке ваге? покрећемо разговор о томе шта је маса и како
се може оцењивати и мерити маса тела у одсуству гравитације.
166
Потребно је да објасне шта би се догодило са два космонаута
различитих маса у oтвореном космосу кад би се одгурнули један
од другог, да идентификују закон који предвиђа њихово
понашање и да дефинишу масу као меру инерције тела.
Показујући поново мали и велики кликер тражимо да осмисле
оглед који би показао разлику њихових инертности.
У другом делу часа покрећемо и усмеравамо разговор о
густини питањима: Шта би им од мерила још требало па да могу
да одреде густину већег кликера? Да ли би се густина кликера
могла одредити вагом и мерилом дужине? Шта би још морали
знати да би се такво мерење остварило? Да ли за густину
кликера могу користити таблични податак о густини стакла?
После тога, два ученика мере мензурама запремине 10 малих и
10 великих кликера, коментаришу начин на који то раде и зашто
тако раде, бележе и илуструју резултате мерења једног малог и
једног великог кликера, а сви ученици, те податке користе за
израчунавање густине оба кликера и оцењивање који резултат
би могао бити тачнији. Питањима зашто су кликери тонули у
воду и како би доказали колико пута вода има мању густину од
кликера, понављамо основна знања о густини течности и начину
на који се она одређује.
У завршном делу часа рекапитулирамо по тезама из
боксова: Важно је да научиш са 92. стране Шта знаш о маси, а
важно је са 93. стране и Важно је да знаш са 107. странице
уџбеника записујући на табли најважнија обележја масе и
густине као физичких величина, региструјемо оцене за ученике
чији рад и активност смо пратили и најављујемо писмену
проверу знања из поглавља Маса и густина. За домаћи рад
задајемо 6. задатак из бокса Задаци за вежбање.
60. Маса и густина (проверавање)
Оперативни циљеви:
 да провере знање и умење стечено радом у поглављу
маса и густина;
167

да кооперативно, датим мерилима, изврше директна
мерења масе, дужине и запремине;
 да индивидуално:
1. таблично уреде мерне податке, изврше обраду
мерних података, прикажу и образложе резултат
мерења;
2. резултат мерења искажу јединицом SI и да
изврше њену категоризацију;
3. опишу
мерило
његовим
најважнијим
карактеристикама;
4. реше једноставне проблеме у вези са масом,
тежином и густином;
5. примене знање о закону инерције.
Активности ученика:
 планирање експеримента, одабир мерила, мерење;
 квантитативно описивање мерила;
 таблично уређење мерних података;
 обрада мерних података и приказ резултата мерења;
 образлагање резултата мерења;
 решавање једноставних проблема везаних за масу и
густину;
 примењују закон инерције.
Важни појмови
Маса, густина, мерило, вредност, максимална апсолутна
грешка ваге, грешка тегова, максимална апсолутна мензуре,
максимална апсолутна грешка мерне траке, таблица, резултат,
мерни опсег, вредност подеока, kg/m3, N, тоне, плива, закон
инерције.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа објашњавамо ученицима да ће
проверу знања радити комбинацијом групног и индивидуалног
рада при чему кооперитивно раде само при избору мерила и при
реализацији 1. задатка наставног листића. Задатке 2, 3, 4, 5, 6 и 7
сваки ученик ради за себе, без консултовања са осталим.
168
Потребна мерила налазе се на катедри, а тела и супстанције чије
густине одређују их већ чекају на групним радним местима.
Састав група је уобичајен, хетероген.
На основу задатака појединачних вежби наведених у
уџбенику и питања и задатака боксова Размисли и одговори и
Задаци за вежбање можемо формулисати овакве захтеве:
Прва група
1. Одредите густину супстанције пасуља тако што ћете сваку
величину од које зависи мерити само једанпут. (5 бодова)
2. Именуј и скицирај мерила која си користио/ла и наведи
њихове најважније количинске показатеље. (10 бодова)
3. Таблично уреди мерне и обрађене податке и грешке
мерила. (10 бодова)
4. Прикажи математички како си дошао/ла до вредности
густине супстанције пасуља. (10 бодова)
5. Изрази густину супстанције пасуља у јединицама SI. (5
бодова)
6. Математички и речима одговори на питања:
а) Колика je тежина оне супстанције пасуља која има
запремину 200 cm3? (10 бодова).
б) Зашто зрно пасуља тоне у води? (5 бодова)
в) Хоће ли у води потонути оловна кутија масе 0,8 kg у
облику коцке чије ивице имају дужине 10 cm? (10 бодова)
7. Заокружи слово испред тачног (тачних) одговора.
Аутомобил се понаша у складу са законом инерције када:
а) мирује,
б) убрзава,
в) успорава,
г) се креће праволинијски сталном брзином од 20km/h. (5
бодова)
Друга група
1. Одредите густину супстанције грашка тако што ћете сваку
величину од које зависи мерити само једанпут. (5 бодова)
169
2. Именуј и скицирај мерила која си користио/ла и наведи
њихове најважније количинске показатеље. (10 бодова)
3. Таблично уреди мерне и обрађене податке и грешке
мерила. (10 бодова)
4. Прикажи математички како си дошао/ла до вредности
густине супстанције грашка. (10 бодова)
5. Изрази густину супстанције грашка у јединицама SI. (5
бодова)
6. Математички и речима одговори на питања:
а) Колико би износила тежина оне супстанције грашка која
има запремину 100 cm3? (10 бодова).
б) Зашто зрно грашка тоне у води? (5 бодова)
в) Хоће ли у води потонути oловна кутија масе 0,7 kg у
облику коцке чије ивице имају дужине 9 cm? (10 бодова)
7. Заокружи тачан/тачне одговор(е): Бицикл се понаша у
складу са законом инерције када:
а) креће се праволинијски сталном брзином од 15 km/h;
б) улази у кривину,
в) успорава,
г) убрзава. (5 бодова)
Трећа група
1. Одредите густину цигле тако што ћете сваку величину од
које зависи мерити само једанпут. (5 бодова)
2. Именуј и скицирај мерила која си користио/ла и наведи
њихове најважније количинске показатеље. (10 бодова)
3. Таблично уреди мерне и обрађене податке и грешке
мерила. (10 бодова)
4. Прикажи математички како си дошао/ла до вредности
густине цигле. (10 бодова)
5. Изрази густину цигле у јединицама SI. (5 бодова)
6. Математички и речима одговори на питања:
а) Колико би износила тежина половине цигле? (10 бодова).
б) Зашто цигла тоне у води? (5 бодова)
170
в) Хоће ли у води потонути оловна кутија масе 1 kg у
облику коцке чије ивице имају дужине 9 cm? (10 бодова)
7. Заокружи тачан/тачне одговор(е): Глисер се понаша у
складу са законом инерције када:
а) успорава,
б) праволинијски се креће сталном брзином од 20 km/h,
в) кружи сталном брзином око пливача,
г) убрзава. (5 бодова)
Четврта група
1. Одредите густину воћног сирупа тако што ћете сваку
величину од које зависи мерити само једанпут. (5 бодова)
2. Именуј и скицирај мерила која си користио/ла и наведи
њихове најважније количинске показатеље. (10 бодова)
3. Таблично уреди мерне и обрађене податке и грешке
мерила. (10 бодова)
4. Прикажи математички како си дошао/ла до вредности
густине сирупа. (10 бодова)
5. Изрази густину сирупа у јединицама SI. (5 бодова)
6. Математички и речима одговори на питања:
а) Колико би износила тежина сирупа садржаног у
полулитарској боци? (10 бодова).
б) Зашто сируп тоне у води? (5 бодова)
в) Хоће ли у води потонути оловна кутија масе 1,1 kg у
облику коцке чије ивице имају дужине 11 cm? (10 бодова)
7. Заокружи тачан (тачне) одговор(е): Трамвај се понаша у
складу са законом инерције када:
а) мирује;
б) убрзава;
в) праволинијски се креће сталном брзином од 5 m/s;
г) успорава. (5 бодова)
171
Пета група
1. Одредите густину гвоздене жице за посуђе тако што ћете
сваку величину од које зависи мерити само једанпут. (5
бодова)
2. Именуј и скицирај мерила која си користио/ла и наведи
њихове најважније количинске показатеље. (10 бодова)
3. Таблично уреди мерне и обрађене податке и грешке
мерила. (10 бодова)
4. Прикажи математички како си дошао/ла до вредности
густине гвожђа. (10 бодова)
5. Изрази густину гвожђа у јединицама SI. (5 бодова)
6. Математички и речима одговори на питања:
а) Колико би износила тежина комада гвожђа запремине 500
cm3? (10 бодова).
б) Зашто жица за посуђе тоне у води? (5 бодова)
в) Хоће ли у води потонути оловна кутија масе 1,2 kg у
облику коцке чије ивице имају дужину 11 cm? (10 бодова)
7. Заокружи тачан (тачне) одговор(е): Брзи воз се понаша у
складу са законом инерције када:
а) мирује,
б) убрзава,
ц) успорава,
д) праволинијски се креће сталном брзином од 100 km/h. (5
бодова)
Док ученици раде на својим задацима, пројектоваћемо или
написати на табли:
Критеријум за оцењивање
Оцена
Број бодова
Одличан 5
61 – 70
Врло добар 4
51 – 60
Добар 3
41 – 50
Довољан 2
31 – 40
Недовољан 1
до 30
У завршном делу часа сваки ученик процењују свој рад и
на њему уписује предлог оцене.
172
Тематска целина: 6. ПРИТИСАК
61. Притисак чврстих тела (обрада)
Оперативни циљеви:
 да сазнају резултате писмене провере знања;
 да актуелизују знање о тежини тела и деформацијама
које је прате;
 да упознају појам притиска и открију његову везу са
силом и површином по којој дејствује сила;
 да разумеју и усвоје дефиницију притиска;
 да изведу јединицу за притисак и упознају њен смисао;
 да дефинициони израз за притисак примене на решавање
једноставних проблема;
 да упознају ред величине притиска који врше на тло када
стоје и да предвиде начине којим га могу мењати;
 да упознају и користе садржај уџбеника са 113, 114, 115,
116. и 117. странице.
Активности ученика:
 освежавање знања о тежини тела и деформацијама које је
прате;
 анализирање примера из свакодневног живота;
 извођење огледа и уочавање повезаности величине
деформација подлоге са тежином тела и додирном
површином;
 извођење закључака о томе како вредности силе (тежине)
и додирне површине утичу на величину деформација;
 упознавање притиска као физичке величине;
 извођење јединице за притисак у si;
 примена дефиниције притиска на његово процењивање и
израчунавање;
 рад на садржају уџбеника са 113, 114, 115, 116. и 117.
странице.
173
Важни појмови
Тежина, сила, деформација, сабијање, додирна
површина, нормална сила, притисак, паскал, килопаскал,
мегапаскал.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа, после анализе резултата писмене
провере знања поглавља Маса и густина, најаве новог поглавља
и лекције, на примерима из бокса Већ знаш или неким другим
из свакодневног живота, подсећамо се појма тежина тела и везе
тежине са деформацијом мирне подлоге испод тела. Најављујући
истраживање те везе, организујемо групни рад по инструкцијама
из бокса Изведи огледе и сазнај.
У главном делу часа групе изводе огледе, бележе
запажања и одговарају на питања из бокса, после чега
организујемо представљање запажања и дискусију о факторима
који доприносе већој или мањој деформацији подлоге (јачини
силе која у нормалном правцу делује на подлогу и вредности
површине по којој та сила делује на подлогу). Закључке
формулишемо вербално и математички у складу са садржајем
бокса Сазнај више. Пошто је за ученике притисак нова физичка
величина тражимо да je категоришу по SI и да дефинициони
израз примене на извођење њене јединице.
У другој фази, на Примеру 1 бокса Како ћеш и када
ћеш користити формулу за притисак?, показујемо колики
притисак врше на тло када стоје, тражимо да изнесу своја
мишљења о томе како га могу повећати, односно смањити и
заједнички решавамо 2. питање из бокса Провери да ли
разумеш. За сваку ситуацију (а, б, в и г) тражимо да напишу
израз за притисак, да индексирају све величине у њему, да
пореде и запишу резултате поређења јачина нормалних сила,
вредности површина и да, тек тада, пореде вредности приисака.
Задатак можемо проширити захтевајући да, у ситуацијама са
слика б и в, још упореде притиске којим горње цигле делују на
доње, односно доње цигле делују на горње.
174
У завршном делу часа рекапитулирамо по тезама бокса
Важно је да знаш и задајемо домаћи: урадите 1. задатак бокса
Провери да ли разумеш и 3. задатак бокса Задаци за вежбање.
62. Притисак чврстих тела (утврђивање)
Оперативни циљеви:
 да представе и образложе резултате домаћег рада;
 да утврде појам притиска;
 да примењују знање о притиску у решавању
једноставних проблема;
 да стекну увид у ред величине притисака које врше
конкретна физичка тела из њихове околине;
 да користе садржај уџбеника са 116, 117. и 118. странице.
Активности ученика:
 представљање и образлагање домаћег рада;
 примена дефиниције притиска на израчунавање јачине
нормалне силе и површине њеног дејства;
 примена знања о притиску на тумачење појава из
свакодневног живота;
 рад на садржају уџбеника са 116, 117. и 118. странице.
Важни појмови
Јачина нормалне силе, притисак, вредност додирне
површине, тежина, њутн, паскал, килопаскал, мегапаскал,
алатке.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа одабрани ученици врше
представљање и образлагање домаћег рада. Погодним питањима
усмеравамо их тако да у потпуности осветло појам притиска као
физичке величине и начине којим се његова вредност може
повећати и смањити. Због тога приликом образлагања 1. задатка
бокса Провери да ли разумеш од ученика тражимо да напише
175
изразе за притисак рајснегле и у случају А и у случају Б, да
продискутује и запише какве су међусобно јачине нормалних
сила FnA и FnБ, површине SA и SБ и да, тек тада, изведе закључак о
томе какви су међусобно притисци pA и pБ.
Главни део часа организујемо кроз групни рад на
примерима који илуструју како се притисак при истој јачини
силе мења с променом површине и како се при деловању слабих
сила постиже велики притисак (питања 3, 4 и 5 бокса Провери
да ли разумеш и 2. и 3. примера бокса Како ћеш и када
користити формулу за притисак?) Представљање рада група и
дискусију, која се евентуално покрене, усмеравамо тако да увек
обухвате дефиницију притиска и све неопходне кораке за
извођење закључка о њему.
У завршноме делу часа поново анализирамо образац за
притисак, истичемо оне случајеве у којима је сила притиска баш
тежина тела, подсећамо се на везу тежине и масе и задајемо за
домаћи рад 4. задатак бокса Задаци за вежбање.
63. Притисак у мирној течности (обрада)
Оперативни циљеви:
 да представе и образложе резултат домаћег рада;
 да актуелизују знање о својствима течности;
 да упознају практичну примену знања о својствима
течности;
 да огледима открију да се у мирној течности под
дејством силе теже јавља притисак;
 да истраже својства притиска у мирној течности;
 да упознају и усвоје термин хидростатички притисак;
 да упознају и усвоје израз за рачунање хидростатичког
притиска;
 да упознају и користе садржај уџбеника са 119, 120. и
121. странице.
176
Активности ученика:
 презентација и образлагање домаћег рада;
 тумачење примера који показују најважнија општа
својства течности;
 посматрање и тумачење рада либеле;
 извођење и тумачење огледа који показују постојање
притиска у мирној течности,
 извођење и тумачење огледа који показују од чега зависи
притисак унутар мирне течности;
 праћење излагања, бележење најважнијих термина,
ознака и израза;
 рад на садржају са 119, 120. и 121. странице уџбеника.
Важни појмови
Течност, сила Земљине теже, слободна површина,
покретљивост, густина, либела, нормална сила, површина,
хидростатички притисак, дубина.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа одабран ученик представља и
образлаже свој домаћи рад, најављујемо циљ часа и
актуелизујемо знање ученика о општим својствима течности. За
ово последње користимо било илустроване примере из бокса
Већ знаш о особинама течности, било њихове реалне аналоге.
Показујемо им либелу, питамо чему служи, како функцинише и
подсећамо их на супротне смерове кретања мехурића ваздуха и
металне куглице у укошеној цеви са водом. Затим тражимо да
међу наведеним примерима издвоје оне који илуструју
најважнија својства мирних течности и организујемо групни рад
на испитивању последица деловања силе теже на мирну течност.
У првој фази главног дела часа групе изводе Оглед 1 и
Оглед 2 из бокса Изведи огледе и сазнај више о притиску
течности и поступајући по захтевима пратећег текста, бележе
своја запажања, одговоре и закључке. Ако уочимо да у раду, као
критеријум за оцену јачине силе која делују на бочне отворе,
користе домет млаза, помажемо им да увиде заблуду (највећи
177
домет има млаз из отвора који је најближи половини висине
течности, а не онај који је најнижи).
Представљање рада, анализу, образлагање закључака и
дискусију усмеравамо тако да сви закључци буду у складу са
закључцима наведеним у боксу Који закључци о притиску у
мирној течности су важни.
У другој фази, у складу са садржајем бокса Сазнај и ово
уводимо и објашњавамо значење термина хидростатички,
записујемо и тумачимо израз за хидростатички притисак, а
затим илуструјемо примену израза помоћу Примера 1 из бокса
Када и како можеш да користиш формуле за хидростатички
притисак.
У завршном делу часа заједнички рекапитулирамо
садржај појма хидростатички притисак, а за домаћи рад
задајемо. Пажљиво урадите задатак из Пример 2.
64. Спојени судови (обрада)
Оперативни циљеви:
 да представе и образложе резултат домаћег рада;
 да утврде знање о својствима мирне течности;
 да истраже од чега зависи, односно не зависи, притисак
мирне течности у спојеним судовима;
 да упознају значење термина парадокс;
 да упознају како је паскал демонстрирао хидростатички
парадокс,
 да примене знање о хидростатичком притиску на
решавање једноставних проблема;
 да упознају и користе садржај уџбеника са 122, 123. и
124. странице.
Активности ученика:
 презентација и образлагање домаћег рада;
 тумачење примера који показују најважнија својства
мирне течности;
178

извођење и тумачење огледа који показују једнакост
притиска у свим посудама спојеног суда;
 тумачење паскаловог огледа са буретом;
 решавање једноставних проблема применом знања о
хидростатичком притиску;
 рад на садржају са 122, 123. и 124. странице уџбеника.
Важни појмови
Течност, сила Земљине теже, слободна површина,
висина стуба течности, хидростатички притисак, спојени судови,
хидростатички парадокс.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа ученици представљају свој домаћи
рад и образлажу који се слабије сналази у изради рачунских
задатака. Затим се најављује циљ часа и организујемо групни
рад ученика на извођењу огледа и закључака по текстовима
бокса Да ли хидростатички притисак зависи од облика суда и
масе течности? и Провери да ли сте добро закључили.
Представљање и образлагање закључака препустићемо оној
групи која се добровољно јави и оној групи која нема адекватан
одговор. Ако у кабинету постоји Халдатова вага дискусију
можемо допунити демонстрирањем једнакости јачина
хидростатичких сила.
У другој фази главног дела часа демонстрирамо школски
модел спојених судова, дискутујемо о практичној примени
спојених судова, уводимо термин парадокс, тражимо да
прочитају наслов бокса Како је Паскал демонстрирао
хидростатички парадокс? и да покушају, без читања текста, да
објасне илустрацију у боксу.
У завршном делу часа радимо 4. задатак из бокса Задаци
за вежбање и 2. питање бокса Провери да ли разумеш. Све
различите и образложене одговоре на ово питање групе
тестирају помоћу ваге која се налази на катедри. Групу која је
дала најсвеобухватније образложење, а тест јој потврдио
предвиђање, похваљујемо и оцењујемо. Најављујемо час
утврђивања притиска у мирним течностима и за домаћи задајемо
179
1. и 4. питање бокса Провери да ли разумеш и 2. задатак бокса
Задаци за вежбање. Уколико у месту постоји водоторањ
ученика добровољца задужујемо да га посети и да се распита о
његовој намени и раду.
65. Притисак
(утврђивање)
у
мирној
течности.
Спојени
судови
Оперативни циљеви:
 да утврде садржај појмова: хидростатички притисак,
хидростатичка сила, хидростатички парадокс, спојени
судови;
 да примене знање о притиску у мирној течности на
решавање једноставних проблема;
 да практикују израчунавање притиска у мирној течности;
 да користе садржај уџбеника са 124. и 125. странице.
Активности ученика:
 решавање једноставних квалитативних практичних
примера,
 решавање једноставних рачунских примера;
 образлагање
физичке
основе
квалитативних
и
квантитативних примера;
 праћење образлагања, дискусија бележење најважнијих
исправки;
 рад на садржају са 124. и 125. странице уџбеника.
Важни појмови
Течност, сила Земљине теже, слободна површина,
густина, дубина, висина, хидростатичка сила, површина,
хидростатички притисак, површина дна, облик суда, тежина.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа најављујемо циљ часа и
организујемо групни рад на питањима и задацима из бокса
Провери да ли разумеш и Задаци за вежбање.
180
Прва група
Питање 1 и 1. задатак
Друга група
Питање 3 и 2. задатак
Трећа група
Питање 4 и 3. задатак
Четврта група
Питање 5а (а,б,ц) и 5. задатак
Пета група
Питање 5б и 6. задатак
У току рада обилазимо све групе, посебно пратимо рад
одређених ученика за које смо већ уочили да су склони да само
преписују од осталих чланова групе. Групама помажемо само
уколико им текст питања или задатка није јасан.
У другој фази главног дела часа групе наведеним
редоследом, најпре, представљају и образлажу одговоре на
питања бокса Провери да ли разумеш, а тек потом
представљају и образлажу решавање и решења задатака. При
образлагању помажемо представнику друге групе да објасни
разлику у јачинама сила притиска на дно тражећи да покаже
правац и смер дејства сила притисака којим бочне странице
посуде делују на воду, односно подсећајући их на оно што су
видели при демонстрацији Халдатове ваге. Трећој групи при
представљању одговора на 4. питање помаже ученик задужен да
проучи сврху и рад месног водоторња.
Уколико дискусија по неком питању или задатку омете
ваш временски план, за домаћи рад сви ученици треба да ураде
задатак чија је презентација изостала. За евентуалне
консултације обраћају се групи која је за њега била задужена.
На крају часа региструјемо оцене оним ученицима који
су своје примере и задатке коректно представили и на питања
учесника дискусије дали коректне одговоре.
181
66. Атмосферски притисак (обрада)
Оперативни циљеви:
 да актуелизују и освеже знање о својствима ваздуха;
 да се огледима увере у постојање атмосферског
притиска;
 да упознају начин како је тричели измерио атмосферски
притисак;
 да сазнају вредност нормалног атмосферског притиска;
 да сазнају везу паскала и бара;
 да примењују знање о амосферском притиску на оцену
јачине силе атмосферског притиска;
 да користе садржај уџбеника са 126, 127. и 128. странице.
Активности ученика:
 предлагање и извођење огледа који показују присуство
ваудуха и могућност промене његових физичких
својстава;
 извођење
огледа
и
закључивање
усмерено
инструкцијама;
 упознавање са историјом торичелијевог бављења
„празним простором”;
 извођење огледа који илуструје проблем „празног
простора”;
 тумачење торичелијевог огледа;
 израчунавање вредности нормалног атмосферског
притиска;
 упознавање јединица бар и милибар;
 оцењивање јачине силе атмосферског притиска;
 праћење тумачења, образлагања, дискусија;
 рад на садржајима са 126, 127. и 128. странице уџбеника.
Важни појмови
Ваздух, атмосфера, стуба ваздуха, атмосферски
притисак, празан простор – вакуум, стуб течности, нормалан
182
атмосферски притисак, бар, милибар, барометар, затворени
живин барометар, отворени живин барометар, анероид.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа, постављајући на катедру један од
спојених судова у облику слова U (122. страна уџбеника)
тражимо од ученика да кажу има ли још нечег у краковима цеви
осим воде. Уколико нико не помене ваздух, удувавамо мало
ваздуха у ужи крак, затворамо га прстом и питамо зашто се ниво
вода у том краку спустио, односно зашто се ниво воде у другом
краку подигао. Најављујемо циљ часа и организујемо групни рад
ученика на његовом етапном остварењу.
У првој фази главног дела часа групе изводе и тумаче
огледе из бокса Већ знаш и Огледима се увери да
атмосферски ваздух врши притисак, а затим заједнички
усаглашавају закључке. Усаглашавање усмеравамо тако да
њихови закључци имају исти или сличан смисао оним из бокса
Који закључци о притиску ваздуха су важни.
У другој фази излажемо садржај бокса Сазнај и ово, при
чему посебну пажњу посвећујемо појмовима атмосферски
притисак, усисна пумпа, барометар и вакуум. Тражимо од група
да, прибором којим располажу, реализују усисну пумпу по узору
на ону са слике и да одговоре на питања из текста који је прати,
а затим настављамо излагање о Торичелијевом огледу. Фазу
завршавамо групним радом на израчунавању вредности
нормалног атмосферског притиска и висине воденог стуба који
га уравнотежава.
У завршном делу часа заједнички оцењујемо јачину силе
притиска на лењир и новински лист, рекапитулирамо најважнија
својства атмосферског притиска и принцип рада Торичелијевог
барометра. За домаћи рад задајемо 1. и 2. задатак из бокса
Задаци за вежбање.
183
67. Атмосферски притисак (утврђивање)
Оперативни циљеви:
 да представе и образложе резултате домаћег рада;
 да утврде појмове: атмосферски притисак, вакуум, сила
атмосферског притиска, барометар;
 да примене знање о својствима атмосферског притиска
на тумачење рада отвореног живиног барометра и
анероида;
 да тумаче и користе график зависности атмосферског
притиска од надморске висине;
 да изазивају и тумаче практичне манифестације
постојања и промене атмосферског притиска;
 да рачунски доказују исходе огледа;
 да примењују знање о атмосферском притиску на оцену
јачине силе атмосферског притиска;
 да користе садржај уџбеника са 128, 129. и 130. странице
уџбеника.
Активности ученика:
 представљање, образлагање и одбрана резултата домаћег
рада;
 дискусија и критичко преиспитивање изјава и ставова
дискутаната;
 самостално и кооперативно тумачење илустрација и
графика;
 извођење огледа по задатим инструкцијама и тумачење
запажања и извођење закључака;
 израчунавање сила атмосферског и хидростатичког
притиска;
 коришћење
графикона
зависности
атмосферског
притиска од надморске висине као извора нумеричких
података;
 рад на садржају са 128, 129. и 130. странице уџбеника.
184
Важни појмови
Ваздух, атмосферски притисак, вакуум, стуб течности,
нормалан атмосферски притисак, бар, милибар, барометар,
затворени живин барометар, отворени живин барометар,
анероид, сила атмосферског притиска, сила хидростатичког
притиска, зависност атмосферског притиска од надморске
висине.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа одабрани (слабији) ученици
представљају резултате домаћег рада, при чему од првог
тражимо да каже: због чега се јавља атмосферски притисак, која
јединица му је у SI, a које се у пракси користе, шта постиже
добрим приањањем папира са подлогом, шта ако у огледу то не
изведе тако итд. Од другог ученика тражимо да опише
хипотетички Торичелијев оглед са алкохолом, да каже шта би се
налазило у цеви изнад алкохола кад би цев била дужа од 13,5
метара, колико притисак стуба алкохола висине 13,1 метара има
бара, односно милибара, шта би се догађало са нивом алкохола у
цеви кад је напољу повишен, односно снижен, притисак итд.
Главни део часа организујемо кроз групни рад на
текстовима, илустрацијама, огледима и задацима боксова Какви
још барометри постоје?, Како атмосферски притисак зависи
од висине?, Огледима Провери да ли разумеш и Задаци за
вежбање.
Прва група
Отворени живин барометар
Друга група
Анероид
Трећа група
Како атмосферски притисак зависи од висине?. Трећи задатак.
Четврта група
Оглед 1, 4. задатак
Пета група
Оглед 2, Магдебургшке полулопте
185
При представљању и образлагању група усмеравамо дискусију
тако да:
 Прва група јасно истакне, а ученици на слици забележе,
који крај барометра је затворен, а који отворен, шта се
налази изнад живе у затвореном, а шта изнад отвореног
краја, од којег нивоа до којег нивоа је стуб живе чија
тежина је једнака сили атмосферског притиска;
 Друга група укаже и на то шта се догађа када је
атмосферски притисак нижи од нормалног, односно да
истакне симетричност скале око вредности нормалног
притиска;
 Трећа група да истакне везу притиска и деформација,
односно везу притиска и густине, да их подсети да
дејство јаче силе притиска има за последицу већу
сабијеност, и обрнуто, да притисак на различитим
висинама не могу рачунати из пропорције, већ из
графика, да покажу како се то очитава;
 Четврта група да укаже на то да је дејство силе Земљине
теже на хартију занемариво мало и да је једино логичко
објашњење да равнотежу одржава сила притиска
преосталог ваздуха у чаши, да она не постоји, само би
врло јака сила успевала да хартију одвоји од чаше
(уколико неко од дискутаната помене силу приањања,
групи помажемо саопштавајући да је она исто тако
занемарива као и сила теже на папир.);
 Пета група да истакне аналогију свог огледа и огледа са
полулоптама наводећи да је фон Герике могао свој
показати и са упола мање коња.
За домаћи рад задајемо: осмислите и изведите оглед сличан
огледу са Магдебургшким полулоптама у којем ће смањење
атмосферског притиска бити последица хлађења претходно
загрејаног ваздуха. Помоћ: питајте родитеље како при
стављању пекмеза постижу добро затварање поклопца и
тегле.
186
68. Преношење спољашњег
течности и гасове (обрада)
притиска
кроз
затворене
Оперативни циљеви:
 да представе и образложе резултате домаћег рада;
 да испитају утицај промене притиска ваздуха изнад
једног крака спојених судова;
 да испитају утицај промене спољашњег притиска на
ваздух затворен у еластичној опни и на течност у посуди
са покретним зидовима,
 да протумаче оглед са паскаловом лоптом и изведу
закључак о преносу спољашњег притиска кроз затворену
течност или гас;
 да направе модел хидрауличне машине и схвате
практичну корист паскаловог закона;
 да разумеју и примењују математички модел
хидрауличне машине;
 да упознају и користе садржај уџбеника са 131, 132. и
134. странице.
Активности ученика:
 представљање, образлагање и одбрана резултата домаћег
рада;
 експериментално испитивање утицаја спољашњег
притиска притиска на затворене течности и гасове по
задатим инструкцијама;
 прављење физичког хидрауличне машине по задатим
инструкцијама;
 примена знања о притиску на осмишљавање
математичког модела хидрауличне машине;
 примена математичког модела машине на израчунавање
силе притиска на радном клипу,
 дискусија о реалности математичког модела;
 рад на садржајима са 131, 132. и 134. странице уџбеника.
187
Важни појмови
Спољашњи притисак, течност, гас, сила притиска,
Паскалов закон, Паскалова лопта, хидраулична машина.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа ученици представљају и образлажу
различите начине на које су загревањем и хлађењем постигли
снижење притиска ваздуха у некој шупљини. Неуобичајена
решења и добра образложења похваљујемо и оцењујемо, а затим
подсећамо ученике на оглед којим смо им на почетку 66. часа
показали постојање ваздуха и утицај његовог притиска на стање
течности у спојеном суду. Наглашавајући да је за течност у суду
атмосферски притисак спољашњи притисак, најављујемо циљ
часа и организујемо групни рад на његовој реализацији.
У првој фази главног дела часа све групе раде на
извођењу огледа са 131. странице уџбеника користећи и
попуњавајући текст који их прати, а усаглашавање запажања и
извођење закључака радимо фронтално.
У другој фази демонстрирамо рад Паскалове пумпе,
дајемо Паскалову формулацију закона о преношењу притиска
кроз течности и гасове и уводимо појам хидрауличне машине,
после чега групе раде на њеном физичком и математичком
моделу поступајући по захтевима из бокса Направи своју
хидрауличну машину. На крају ове фазе пореде свој исказ о
законитости рада хидрауличне машине са Паскаловим са 113.
стране и раде 1. задатак из бокса Задаци за вежбање.
У завршном делу часа критички преиспитују свој и
Паскалов закључак, при чему им помажемо да схвате да у
реалности јачина спољашње силе на мањем клипу мора, због
трења клипа о цилиндар, бити јача од pS1, односно да ће сила на
већем клипу, због његовог трења о цилиндар, бити слабија од
силе pS2.
За домаћи задајемо 2. задатак бокса Задаци за вежбање.
188
69. Преношење спољашњег
течности и гасове (утврђивање)
притиска
кроз
затворене
Оперативни циљеви:
 да представе и образложе резултат домаћег рада;
 да утврде паскалов закон;
 да изведу и објасне огледе о преносу спољашњег
притиска кроз воду и ваздух;
 да сагледају практичну корист паскаловог закона;
 да разумеју и примењују математички модел
хидрауличне машине;
 да користе садржај уџбеника са 133. и 134. странице.
Активности ученика:
 представљање и образлагање резултата домаћег рада;
 извођење огледа о преношењу притиска кроз воду,
ваздух и уље;
 тумачење запажања добијених огледима;
 израда рачунских задатака применом знања о
Паскаловом закону;
 рад на садржајима са 133. и 134. странице уџбеника.
Важни појмови
Спољашњи притисак, вода, ваздух, сила притиска,
Паскалов закон, Херонова боца, хидраулична машина,
одређивање густине течности.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа, при представљању и образлагању
домаћег рада, утврђујемо Паскалов закон и његову примену на
рад хидрауличних машина и најављујемо циљ часа.
У првој фази главног дела часа фронтално радимо 1. и 3.
задатак бокса Задаци за вежбање.
У другој фази организујемо групни рад при којем све
групе раде на огледима 3, 4, и 5 из бокса Огледима Провери да
189
ли разумеш и 4. задатку бокса Задаци за вежбање. После
сваког изведеног огледа, односно задатка, представник неке
групе објашњава зашто се у огледу, односно задатку, запажа то
што се запажа, а остале групе га допуњују или исправљају. Наша
улога своди се на усмеравање и каналисање дискусије ка
целовитом и правилном тумачењу, после чега тражимо од свих
група да наведу практичну корист појаве коју су
експериментално изазвали. Као помоћ при изналажењу
практичне користи за 4. оглед можемо им демонстрирати рад
лабораторијске шприц-боце.
У завршном делу часа најављујемо рад на
лабораторијској вежби број 9, а за домаћи задатак задајемо да
прочитају садржај уџбеника са 135. и 136. странице.
70. Одређивање зависности хидростатичког притиска од
дубине течности (лабораторијска вежба)
Оперативни циљеви:
 да експериментално одреде површину попречног пресека
клипа ињекционог шприца;
 да одмере унапред задате масе пасуљице;
 да припреме скалу за мерење дубине воде;
 да испитају зависност хидростатичког притиска воде од
њене дубине;
 да таблично уреде мерне податке и резултате њихове
обраде;
 да из мерних и обрађених података изведу закључак о
испитиваној зависности;
 да анализирају поступак и резултате мерења и изнесу
предлоге за побољшање;
 да користе, примењују и допуњују садржај 135. и 136.
странице уџбеника.
190
Активности ученика:
 практично одређивање површине кружног пресека
клипа;
 мерење масе вагом;
 оспособљавање и комплетирање прибора по задатом
упутству;
 таблично приказивање мерних података и резултата
њихове обраде;
 извођење закључка о зависности хидростатичког
притиска од дубине воде;
 анализа поступка и резултата рад и изношења предлога
за побољшање извођења вежбе;
 рад на садржају уџбеника са 135. и 136. странице.
Важни појмови
Маса, тежина, притисак, хидростатички притисак,
дубина воде, једнакост притисака, вага, милиметарски папир,
паскал, килограм, њутн, квадратни метар, метар.
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа групе обављају консултације
унутар групне о расподели обавеза и евентуалним нејасноћама.
У главном делу часа, самостално раде на реализацији
захтева из бокса Задаци и вежбе, поступајући по тексту
Упутства за рад и користећи прибор наведен у боксу Потребан
прибор. Закључак испитивања зависности хидростаичког
притиска од дубине течности, осим у уџбенику, приказују и на
табли у тебели коју исцртавамо у току њиховог рада:
Зависност хидростатичког притиска од дубине
1.
2.
3.
4.
група
група
група
група
5.
група
Закључак
191
У завршном делу часа пореде табеларне закључке,
расправљају о могућим узроцима неслагања, износе и бирају
предлоге за побољшање извођења вежбе. На крају оцењујемо
појединце, или групу, чији рад смо у току часа посебно пратили
и најављујемо часове понављања поглавља Притисак и
систематизације целокупног градива.
71. Притисак (понављање)
Оперативни циљеви:
 да понове:
а) садржај појма о притиску као физичкој величини;
б) како јачина нормалне силе и додирна површина утичу на
вредност притиска;
в) због чега настају хидростатички и атмосферски притисак;
г) од чега зависе вредности хидростатичког и атмосферског
притиска;
д) чиме се и како мери атмосферски притисак;
ђ) колики је нормалан атмосферски притисак;
е) о чему говори паскалов закон;
ж) какву практичну примену има знање о хидростатичком и
атмосферском
притиску;
 да разликују притисак од силе која га изазива;
 да разликују начин преношења притиска кроз чврста,
течна и гасовита тела.
Активности ученика:
 дефинисање и категоризација притиска у SI;
 тумачење дефиниције на конкретним примерима код
чврстих, течних и гасовитих тела
 израчунавање притиска чврстих, течних и гасовитих
тела;
 тумачење рада торичелијевог барометра;
 тумачење паскаловог закона;
192

илустровање рада хидрауличне машине и Херонове
боце;
 рад над илустрацијама уџбеника са 114, 116, 119, 123,
124, 126, 128, 129, 132, 133. и 134. странице.
Важни појмови
Притисак, нормална сила, додирна површина, паскал,
хидростатички притисак, дубина течности, сила теже,
атмосферски притисак, барометар, бар, надморска висина,
нормални атмосферски притисак, хидраулична машина,
Херонова боца.
Могући начин коришћења уџбеника
На почетку часа најављујемо циљ рада, тражимо да
дефинишу притисак, да дефиницију запишу у математичком
облику и да изведу јединицу за притисак у SI. Тражимо, затим,
да примењујући знање из целог поглавља идентификују све
нормалне силе које делују на површину песка испод тегли са
слике 1 и 2 на 114. страници, да процене и упреде јачине тих
сила, додирне површине и притиске које трпи површина песка.
Притиске на песак настале под дејством појединих сила треба и
да именују. У случају прве тегле са слике 1. тражимо да процене
притисак на унутрашњу страну дна тегле, на унутрашњу бочну
страну тегле на њеној средини и при врху. Тражимо да исту
процену направе и у случају када би тегла била пуна воде.
У првој фази главног дела часа организујемо групни рад
на поновној изради задатака 1, 3, 4, 5 и 6 из бокса Задаци за
вежбање са 125. стране, наглашавајући им да сада при изради
искористе и своје знање о атмосферском притиску и нека га у
ситуацијама описаним у задацима тетирају по вредности као
нормалан.
У другој фази тражимо да наброје и протумаче примере
у којима је практично примењено знање о притиску чврстих,
течних и гасовитих тела. За примере које наведу, а налазе се у
уџбенику, при тумачењу користе постојеће илустрације (стране:
116, 119, 123, 124, 128, 129, 132, 133 и 134).
193
У завршном делу часа оцењујемо ученике чији рад смо
посебно пратили као и оне који су се посебно потрудили, а затим
групама делимо задужења за следећи час:
припремите презентацију оног огледа из целине Кретање (прва
група), Сила (друга група), Маса (трећа група), Густина
(четврта група), Притисак (пета група) који вам се чини
најпоучнији за ту целину. Оглед можете изабрати из уџбеника,
неке друге књиге, са Интернета, а можете га и сами осмислити.
Напомињемо им да презентација не треба да траје дуже
од пет минута, да треба да обухватити: извор одакле је оглед
преузет (број странице на којој се налази у уџбенику; аутор,
назив књиге и страница у књизи на којој је оглед; веб-адреса),
извођење огледа, тумачење огледа знањем из дате тематске
целине и везу огледа са појмовима из других тематских целина.
72. Кретање, сила, маса, густина, притисак (систематизација)
Оперативни циљеви:
 да помоћу одабраних огледа освеже знање о кретању,
сили, маси, густини и притиску;
 да истакну најважније везе међу кретањем, силом,
масом, густином и притиском.
Активности ученика:
 представљање огледа важних за кретање, силу, масу,
густину и притисак;
 тумачење огледа основним знањима стеченим током
године;
 дискусија о међусобним везама кретања, силе, масе,
густине и притиска.
Важни појмови
Кретање, сила, маса, густина, притисак.
194
Могући начин коришћења уџбеника
У уводном делу часа подсећамо ученике о задужењима које су
имали за данашњи час, наводимо редослед којим ће групе
изводити представљање и активности које ће следити по сваком
представљању.
Час временски артикулишемо тако да после сваке групне
презентације огледа из неке од тематских целина (кретање, сила,
маса, густина, притисак) заједнички са свим ученицима
истакнемо садржај појма физичке величине која доминира у
датој целини, именујемо научника који је заслужан за њено
увођење, наведемо одговарајуће мерило или начин за
индиректно мерење вредности величине и категоришемо и
величину и њену јединицу у оквиру SI.
На крају часа захваљујемо свим групама и помагачима
на уложеном труду не само у припреми и раду на данашњем
часу већ и на свим часовима у току школске године.
195
Download

4. Приручник