w
w
w
UVOD
s
r
.
d
a
r
i
k
k
w
w
w
r
i
k
s
ar
s
r
.
ad
Sterilizacija je proces kojim se potpuno odstranjuju ili uništavaju svi mikroorganizmi
i njihove spore s predmeta, instrumenata i materijala do te mjere da se na standardnim
medijima za kultiviranje ne mogu dokazati. Postupci sterilizacije dijele se na fizikalne i
fizikalno-kemijske, i sterilizacija može biti: suha, vlažna, kemijska, suvremene metode
sterilizacije.
n
i
m
.se
w
w
w
e
s
.
w
ww
Fizička sterilizacija podrazumjeva različite metode uništavanja mikroorganizama kao
što su: suha sterilizacija, vlažna sterilizacija , spaljivanje, žarenje, flambiranje itd. Suha
sterilizacija je postupak sterilizacije uz pomoć suhog zagrijanog zraka. Vlažna sterilizacija
predstavlja postupak kojim se vrši sterilizacija pregrijanom vodom ili vodenom parom.
Tindalizacija ( Frakciona sterilizacija ) ovu vrstu sterilizacije u praksu uveo je 1850 godine
John Tyindall, irski fizičar. Ova metoda se izvodi u etapama. Autoklaviranje ova metoda
sterilizacije je jako učinkovita jer uništava kako vegetativne tako i sporogene oblike bakterija.
Autoklav predstavlja ureñaj u kome se vrši sterilizacija pomoću zasićene pare pod povišenim
pritiskom. Tokom sterilizacije, molekuli vodene pare se kondenzuju na
hladnimmikroorganizmima i prenose im energiju od oko 2500 J/g pare, što dovodi
dozagrevanja mikroba na temperature koje ih uništavaju. Efikasan autoklav mora imati
obezbeñenu suvu saturisanu paru. Da bi se topostiglo, kompletan vazduh iz komore se mora
ukloniti. Žarenje je metoda sterilizacije kojom se željeni predmeti direktno izlažu plamenu.
Ovom metodom se steriliše metalna laboratorijska oprema pri svakodnevnom radu.
Flambiranje je metoda koja se sastoji u tome da se površina ili željeni predmet prelije 96%tnim etanolom i zapali. Postupak je završen kada alkohol izgori. Opaljivanje se sastoji u tome
da se željeni predmet kratkotrajno izloži plamenu.
s
r
.
d
ir a
s
r
.
d
ira
k
s
r
ina
ww
m
e
s
w.
s
r
.
d
a
r
i
k
e
s
.
w
ww
s
r
.
ad
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
Hemijske metode sterilizacije: Etilen-oksid, glutarldehid, persirćetna kiselina.Vrše alkilovanje
SH, OH; COOH, NH2grupa različitih molekula.Persirćetna kiselina je snaţan oksidans, koji
napada S-S veze i SH grupe, i denaturiše proteine.Vodonik peroksid oslobaña toksične
kiseonične radikale koji oštećuju membranske lipide.Etilen-oksid se koristi za plastične
materijale, optički instrumente, katetere; problem: dugo zadrţavanje u materijalima, 14 dana
posle sterilizacije. Mada nije pravi postupak sterilizacije, aseptični postupak se često koristi u
pripremanju lekovitih preparata (magistralnih ili industrijskih lekova) za koje postoji zahtev
za sterilnošću.
w
w
w
s
r
.
d
kira
e
s
.
w
ww
s
r
.
d
kira
s
r
a
in
Metode kontrole sterilizacije su: fizičke, hemijske, biološke.
m
e
s
w.
Proizvodnja sterilnih proizvoda podliježe posebnim zahtjevima kako bi se rizik od
mikrobiološke kontaminacije, kao i kontaminacije česticama i pirogenima, smanjio na
najmanju moguću mjeru. Mnogo toga ovisi o znanju, obrazovanju i stavu osoblja koje radi u
toj proizvodnji. Osiguranje kvalitete je naročito važno, a u ovoj se vrsti proizvodnje moraju
striktno slijediti pažljivo utvrñeni i validirani proizvodni postupci i procesi.
s
r
.
d
a
r
i
k
e
s
.
ww
ww
w
k
s
r
na
s
r
.
irad
2
w
w
w
1.
STERILIZACIJA
s
r
.
d
a
r
i
k
k
w
w
w
r
i
k
s
ar
s
r
.
ad
Sterilizacija je metoda koja je veoma važna za medicinsku nauku uopće. Podrazumjeva
izlaganje posuna, hranljivih podloga, hrane, vode itd. Visokim temperaturama ( temperature
od 90 – 110 °C, kroz odrenen vremenski period ), u cilju uništavanja mikroorganizama.
Odabranim metodama sterilizacije se uništavaju kako vegetativni, tako i sporogeni
mikroorganizmi (Bacillus anthracis, Clostridium perfringens ). Pioniri i začetnici ovih
metoda bili su velika medicinska imena kao što su L. Pasteur, R. Koch, J. Tyndall u drugoj
polovini 19. vijeka.1
n
i
m
.se
w
w
w
s
r
.
d
ir a
e
s
.
w
ww
s
r
.
d
ira
1.1. Fizička sterilizacija
k
s
r
ina
Fizička sterilizacija podrazumjeva različite metode uništavanja mikroorganizama kao
što su: suha sterilizacija, vlažna sterilizacija , spaljivanje, žarenje, flambiranje itd.
ww
m
e
s
w.
e
s
.
w
ww
Suha sterilizacija je postupak sterilizacije uz pomoć suhog zagrijanog zraka. Aparat u kojima
se provodi ovaj postupak naziva se suhi sterilizator. Unutar sterilizatora se nalazi grijač koji
može da postiže visoke temperature ( preko 120 °C). Ova metoda je našla svoju primjenu, te
se najčešće koristi za sterilizaciju laboratorijskog posuna ( epruvete s metalnim poklopcem,
petrijevke, erlenmajerice itd.) Posune predhodno treba biti oprano i čisto, te se umotaje u
aluminijske folije prije samoga postupka.
s
r
.
d
a
r
i
k
s
r
.
ad
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
w
w
w
s
r
.
d
kira
e
s
.
w
ww
s
r
.
d
kira
s
r
a
in
m
e
s
w.
ww
e
s
.
ww
w
Slika 1.0. Suhi sterilizator
1
V. Grdinić i sur., Farmaceutsko-biokemijski fakultet: 120 godina iskustva i napretka, Farmaceutskobiokemijski fakultet, Zagreb, 2002.
s
r
.
d
a
r
i
k
k
s
r
na
s
r
.
irad
3
w
w
w
s
r
.
d
a
r
i
k
k
w
w
w
r
i
k
s
ar
s
r
.
ad
Sterilizacija suvim vrućim vazduhom. Letalni efekat suve sterilizacije na mikroorganizme se
ogleda u oksidacionim procesima koji su manje efikasni od hidrolitičkog delovanja pri parnoj
sterilizaciji. Zbog toga se suva sterilizacija izvodi na višim temperaturama (160-180 °C) i u
trajanju od 2 časa (bakterijske spore su otpornije od vegetativnih oblika bakterija i njihova
otpornost je odreñena stepenom njihove suvoće).
Sterilizacija suvim vrelim vazduhom. Suva sterilizacija:
• Aplikacija suve sterilizacije je uglavnom ograničena na: nevodene termostabilne
tečnosti i termostabilne praškove, kao i staklo i hiruške instrumente (zbog dobre
penetracije toplote i nekorozivnog efekta).
• Za uklanjanje bakterijskih endotoksina se koristi depirogenizacija stakla na
temperaturama oko 250 °C.
Suvi sterilizator - Unutrašnja komora suvog sterilizatora je od nerñajućeg čelika, okruţena
jegrejačima, postavljenim tako da se unutrašnjost uniformno zagreva. Police
superforirane/ţičane, radi bolje distribucije toplote. Ventilator se obično nalazi uzadnjem delu
komore, tako da obezbeñuje dodatnu ekvilibraciju temperatureu komori. Termometrise koriste
za praćenje temperature u komori.Temperaturske varijacije unutar komore ne bi trebalo da
prelaze +/-1 °C očitavane temperature.
n
i
m
.se
w
w
w
s
r
.
d
ir a
e
s
.
w
ww
s
r
.
d
ira
k
s
r
ina
ww
m
e
s
w.
e
s
.
w
ww
Vlažna sterilizacija predstavlja postupak kojim se vrši sterilizacija pregrijanom vodom ili
vodenom parom. Obuhvata metode kao što su: kuhanje, tindalizacija, autoklaviranje. Kuhanje
je jednostavan postupak vlažne sterilizacije gdje se pribor koji se želi sterilizirati stavlja u
vodeno kupatilo, te se podešavanjem regulatora odredi temperatura kojoj želimo da izložimo
materijal. Pored vodenih kupatila se koriste i uljana koja mogu da postignu temperature od
200°C.
s
r
.
d
a
r
i
k
s
r
.
ad
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
w
w
w
s
r
.
d
kira
e
s
.
w
ww
s
r
.
d
kira
s
r
a
in
Slika 2.0. Vodeno kupatilo
m
e
s
w.
e
s
.
ww
Tindalizacija ( Frakciona sterilizacija ) ovu vrstu sterilizacije u praksu uveo je 1850 godine
John Tyindall, irski fizičar. Ova metoda se izvodi u etapama. U prvoj etapi se tikvica sa
sadržajem koji se želi sterilizirati izlaže vodenim parama visoke temperature ( 100 °C) kroz
30 minuta. Ovom temperaturom se uništavaju germinativni oblici bakterija, a eventualne
sporogene bakterije sporuliraju. U drugoj etapi se sadržaj u tikvici ostavlja u termostat na
s
r
.
d
a
r
i
k
ww
w
k
s
r
na
s
r
.
irad
4
Download

11904-Medinina-Sterilizacija