Беседа о лажима и обманама на којима се заснива
предлог за измену рачуноводствених прописа
„Љу­ди ла­жу да би об­ма­ну­ли и уте­ши­ли се­бе,
ла­жу из стра­ха да са­кри­ју сво­ју и ту­ђу бе­ду. Лаж им
је по­треб­на да их те­ши и да­је им бес­крај­ну на­ду. Без
ла­жи би умр­ли од оча­ја и до­са­де.“ Ове ре­чи о ла­жи
До­бри­це Ћо­си­ћа из­ре­че­не су да би се об­ја­сни­ли мо­ти­ви
и раз­ло­зи због ко­јих љу­ди по­се­жу за бес­кру­пу­ло­зним
ла­жи­ма и об­ма­на­ма, да би у овим смут­ним вре­ме­ни­ма
оства­ри­ли би­ло ка­кву ко­рист, не ма­ре­ћи за ште­ту ко­ју
њи­хо­ва лаж мо­же на­не­ти дру­ги­ма. Лаж је и грех из
де­сет бо­жи­јих за­по­ве­сти. Ла­жне рад­ње су по ра­зним
осно­ва­ма санк­ци­о­ни­са­не и Кри­вич­ним за­ко­ни­ком.
По­вод за овај текст је мо­рал­на и људ­ска оба­ве­за
да од­го­во­ри­мо на гну­сне и опа­ке ла­жи ко­је су ових
да­на у јав­но­сти пла­си­ра­не од по­зна­те ин­те­ре­сне гру­пе,
ко­ја пу­тем ла­жи и пре­ва­ра на­сто­ји да оства­ри ци­ље­ве
ко­је не мо­же да по­стиг­не на дру­ги на­чин. Због то­га у
овом члан­ку по ре­до­сле­ду рас­крин­ка­ва­мо ла­жи ко­је
је та ин­те­ре­сна гру­па из­не­ла у ве­зи са при­ва­ти­за­ци­јом
При­вред­ног са­вет­ни­ка и по­ве­за­но­сти те при­ва­ти­за­ци­је
са но­вим За­ко­ном о ра­чу­но­вод­ству и под­за­кон­ским
про­пи­си­ма до­не­тим на осно­ву тог за­ко­на, за­тим о
њи­хо­вом на­чи­ну цер­ти­фи­ко­ва­ња ра­чу­но­во­ђа и на­сто­
ја­њу да та­кав на­ка­рад­ни на­чин на­мет­ну као за­кон­ску
оба­ве­зу у Ср­би­ји. На кра­ју из­но­си­мо по­дат­ке ко­ји
по­твр­ђу­ју не­ком­пе­тент­ност те ин­те­ре­сне гру­пе, ко­ја
се­бе на­зи­ва „струч­на јав­ност“ у ве­зи са пред­ла­га­њем
из­ме­на ра­чу­но­вод­стве­не ре­гу­ла­ти­ве. По­ђи­мо ре­дом.
1. Лажи у вези са приватизацијом
Привредног саветника
Одав­но је по­зна­то да је код нас нај­ве­ћи грех би­ти
успе­шан. Што си успе­шни­ји, грех је ве­ћи. То ових да­на
на сво­јој ко­жи осе­ћа­ју за­по­сле­ни у При­вред­ном са­вет­
ни­ку. Грех због успе­шно­сти за­по­сле­ни у При­вред­ном
са­вет­ни­ку ис­па­шта­ју по дру­ги пут. Пр­ви пут, 1999.
го­ди­не за вре­ме бом­бар­до­ва­ња, бес­кру­пу­ло­зна ју­лов­
ска власт по­ку­ша­ла је да уни­шти При­вред­ни са­вет­ник,
бло­ки­ра­њем ра­чу­на и за­ра­чу­на­ва­њем не­по­сто­је­ћих
по­ре­за, због то­бо­жње не­ус­кла­ђе­но­сти са са­ве­зним
За­ко­ном о при­вред­ним дру­штви­ма! Ипак, на­шу ту­
жбу та­да је усво­јио Вр­хов­ни суд Ср­би­је и по­ни­штио
не­за­ко­ни­то ре­ше­ње За­во­да за об­ра­чун и пла­ћа­ње и
омо­гу­ћио да нор­мал­но на­ста­ви­мо сво­је по­сло­ва­ње.
Са­да, по­сле 15 го­ди­на, ка­да је Ср­би­ја по­ста­ла кан­
ди­дат за учла­ње­ње у Европ­ску уни­ју, са не­ве­ри­цом смо
при­ми­ли вест да је Са­вет за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је
на свом веб сај­ту об­ја­вио „Из­ве­штај о зло­у­по­тре­ба­ма
у при­мар­ној при­ва­ти­за­ци­ји на при­ме­ру При­вред­ног
са­вет­ни­ка доо, Бе­о­град“.
Це­ла кон­струк­ци­ја из­не­та у том из­ве­шта­ју је не­
тач­на и тен­ден­ци­о­зна, за­сно­ва­на на про­из­вољ­ном
и не­тач­ном ту­ма­че­њу про­пи­са о при­ва­ти­за­ци­ји. У из­ве­шта­ју тог Све­та из­не­те су сле­де­ће ла­жне чи­ње­
ни­це и по­да­ци:
1) Да је при­мар­на при­ва­ти­за­ци­ја При­вред­ног са­
вет­ни­ка као и мно­гих дру­гих у 90-им го­ди­на­ма оста­ла
не­ре­ше­на, због не­до­стат­ка до­ку­мен­та­ци­је?
Ово је па­у­шал­на и не­тач­на оце­на, јер је при­ва­
ти­за­ци­ју При­вред­ни са­вет­ник за­по­чео 1991. го­ди­не а
за­вр­шио 2000. го­ди­не, ре­ги­стру­ју­ћи се као ак­ци­о­нар­ско
дру­штво на осно­ву из­вр­ше­не и код над­ле­жних ор­га­на
ве­ри­фи­ко­ва­не про­це­не ка­пи­та­ла, о че­му по­сто­ји уред­
на до­ку­мен­та­ци­ја;
2) Да је у пе­ри­о­ду спро­во­ђе­ња вла­снич­ке тран­
сфор­ма­ци­је је­ди­но При­вред­ни са­вет­ник да­вао упут­
ства при­вред­ним су­бјек­ти­ма ка­ко да вр­ше ре­ва­ло­ри­
за­ци­ју дру­штве­ног и др­жав­ног ка­пи­та­ла? По­гре­шно
ту­ма­че­ње и при­ме­на про­пи­са од стра­не При­вред­ног
са­вет­ни­ка, по на­во­ди­ма под­но­си­о­ца пред­став­ке,
до­ве­ло је до не­са­гле­ди­ве ште­те на дру­штве­ној и
др­жав­ној имо­ви­ни? У на­став­ку се на­во­ди и сле­де­ће:
„Са­вет је са по­себ­ном па­жњом ана­ли­зи­рао на­во­де
из пред­став­ке, има­ју­ћи у ви­ду да се не ра­ди са­мо о
по­је­ди­нач­ном слу­ча­ју вла­снич­ке тран­сфор­ма­ци­је, већ о
12
ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК
мо­
де­лу зло­у­по­тре­бе мо­но­по­ла у ту­ма­че­њу и при­ме­ни
про­пи­са, ко­ја је омо­гу­ћи­ла да ве­ли­ки број пред­у­зе­ћа
пре­ђе у ру­ке упра­ве, тај­ку­на и њи­хо­вих фа­ми­ли­ја“.
На­ве­де­не кон­ста­та­ци­је су нај­бла­же ре­че­но сме­
шне и бе­сми­сле­не, по­го­то­ву тврд­ње да је При­вред­ни
са­вет­ник је­ди­ни да­вао упут­ства при­вред­ним су­бјек­
ти­ма ка­ко да вр­ше ре­ва­ло­ри­за­ци­ју дру­штве­ног и др­
жав­ног ка­пи­та­ла и да је имао „мо­но­пол у ту­ма­че­њу и
при­ме­ни про­пи­са“, из про­стог раз­ло­га што се истим
по­слом ба­вио ве­ли­ки број из­да­вач­ких, кон­сул­тант­ских
и ре­ви­зор­ских фир­ми, као и од­ре­ђе­ни број ин­сти­ту­
та и фа­кул­те­та. Упут­ства у ве­зи са ре­ва­ло­ри­за­ци­јом
и про­це­ном вред­но­сти ка­пи­та­ла об­ја­вљи­ва­на су и
у дру­гим ча­со­пи­си­ма и пу­бли­ка­ци­ја­ма, као што су:
„Са­вре­ме­на прак­са“ са спе­ци­јал­ним при­ло­зи­ма уз
„Са­вре­ме­ну прак­су“, „Ра­чу­но­вод­ство“, „Прак­са и књи­
го­вод­ство“, „Це­кос“, „Па­ра­граф“, ча­со­пи­си ИПЦ-а, као
и у по­себ­ним пу­бли­ка­ци­ја­ма о при­ва­ти­за­ци­ји ко­је је
из­да­вао Еко­ном­ски ин­сти­тут из Бе­о­гра­да, упут­стви­ма
Аген­ци­је за при­ва­ти­за­ци­ју и др. Сва упут­ства ко­ја су
об­ја­вљи­ва­на у на­ве­де­ним пу­бли­ка­ци­ја­ма да­ва­на су на
осно­ву истих про­пи­са, па је ап­сурд­но са­да по­сле 20
го­ди­на твр­ди­ти да је При­вред­ни са­вет­ник та­да имао
мо­но­пол у ту­ма­че­њу про­пи­са, као и оце­на да је да­вао
по­гре­шна ту­ма­че­ња, јер аутен­тич­но ту­ма­че­ње не­ког
про­пи­са да­је до­но­си­лац тог про­пи­са, ко­ји ни­ка­да ни­је
дао оце­ну да су би­ло чи­ја ту­ма­че­ња би­ла по­гре­шна,
па ни ту­ма­че­ња При­вред­ног са­вет­ни­ка;
3) На­во­ди се да су упи­са­не де­о­ни­це за­по­сле­ни
от­пла­ћи­ва­ли у ро­ку ду­жем од две го­ди­не, иако је за­
кон­ски рок две го­ди­не. Ово ни­је тач­но, јер је за­ко­ном
про­пи­са­ни рок за упис, од­но­сно ку­по­ви­ну де­о­ни­ца био
две го­ди­не, али је рок за от­пла­ту де­о­ни­ца на ра­те
био ду­жи од две го­ди­не, што је тен­ден­ци­о­зно у из­ве­
шта­ју про­пу­ште­но да се на­ве­де. Али ни­је про­пу­ште­но
да се на­во­де ка­ко су за­по­сле­ни от­пла­ћи­ва­ли де­о­ни­це
у пе­ри­о­ду ду­жем од две го­ди­не, на шта на­вод­но ни­су
има­ли пра­во – што ни­је исти­на;
4) На­во­ди се да су до­дат­не упла­те вр­ше­не на
осно­ву Ко­лек­тив­ног уго­во­ра и од­лу­ке Скуп­шти­не
дру­штва, а за­тим се кон­ста­ту­је да су те упла­те би­ле
нео­сно­ва­не, без на­во­ђе­ња раз­ло­га нео­сно­ва­но­сти!
Ово је, та­ко­ђе, па­у­шал­на и не­тач­на оце­на, јер
су основ за те ис­пла­те Ко­лек­тив­ни уго­вор и од­лу­ке
Скуп­шти­не ко­је ни­ко ни­ка­да ни­је оспо­рио, јер ни је­дан
дру­ги про­пис ту област ни­је та­да дру­га­чи­је ре­гу­ли­сао;
5) На­во­ди се не­та­чан по­да­так да При­вред­ни са­
вет­ник ни­је по­сту­пио по за­кључ­ку Ди­рек­ци­је бр.
815/99-22 по ко­јем је тре­ба­ло да из­вр­ши сма­ње­ње
упла­ће­ног де­о­нич­ког ка­пи­та­ла за ви­ше упла­ће­ни из­
нос де­о­ни­ца од стра­не ли­ца ко­ји­ма је оспо­ре­но пра­во
на упис де­о­ни­ца.
Ово је не­тач­но из­нет по­да­так, јер је у ро­ку од де­
сет да­на из­вр­ше­на ко­рек­ци­ја и Аген­ци­ји до­ста­вље­но
обра­зло­же­ње и но­ви до­ку­мен­то­ва­ни об­ра­чун по ко­јем
је из­вр­ше­но сма­ње­ње де­о­нич­ког ка­пи­та­ла за оспо­ре­ни
ви­ше пла­ће­ни из­нос. Об­ра­чун је ис­ка­зан на до­ку­мен­ту
Анек­су 3 До­ку­мен­та­ци­о­не осно­ве за про­це­ну вред­
но­сти ка­пи­та­ла, у оби­му од пре­ко 50 стра­на, па је
не­ја­сно ка­ко га је Са­вет, од­но­сно суд­ски ве­штак мо­гао
Јул 2014.
пре­ви­де­ти. По овом осно­ву из „ве­шта­че­ња“1), ко­је је
утвр­ди­ло струк­ту­ру ак­циј­ског ка­пи­та­ла од 2% уме­сто
96% из­ба­че­не су упла­те по осно­ву упи­са­них ак­ци­ја
ко­је чи­не из­нос од 75% свих упла­та.
6) У из­ве­шта­ју је из­не­то не­тач­но ту­ма­че­ње ци­
ља и свр­хе про­це­не ка­пи­та­ла. За­чу­ђу­је не­по­зна­ва­ње
ка­те­го­ри­је ка­пи­та­ла и ње­го­ве струк­ту­ре, па се ка­же
да: „Ова­квом про­це­ном вред­но­сти укуп­ног ка­пи­та­ла
од 81.723.734,00 ди­на­ра ..... ни­је до­шло до про­ме­не у
струк­ту­ри вла­сни­штва ка­пи­та­ла, од­но­сно сма­ње­ња
де­о­нич­ког – ак­циј­ског ка­пи­та­ла и по­ве­ћа­ња дру­
штве­ног, што је тре­ба­ла да бу­де свр­ха про­це­не.“
За­тим се на­во­ди да је При­вред­ни са­вет­ник уку­пан
про­це­ње­ни ка­пи­тал ума­њио за не­рас­по­ре­ђе­ну до­бит
да би на тај на­чин пре­о­ста­ли из­нос ка­пи­та­ла струч­ни
тим пред­у­зе­ћа по­де­лио по већ не­за­ко­ни­то утвр­ђе­ним
про­цен­ти­ма!
Из­не­те кон­ста­та­ци­је су не­тач­не, а пре све­га за­сно­
ва­не су на не­по­зна­ва­њу пра­ви­ла о струк­ту­ри ка­пи­та­ла,
јер уку­пан ка­пи­тал чи­не: основ­ни ка­пи­тал, ре­зер­ве и
не­рас­по­ре­ђе­на до­бит. Вла­снич­ка струк­ту­ра утвр­ђу­је се
за основ­ни ка­пи­тал и он је пред­мет при­ва­ти­за­ци­је, а
не­рас­по­ре­ђе­на до­бит и ре­зер­ве при­па­да­ју вла­сни­ци­ма
пре­ма струк­ту­ри основ­ног ка­пи­та­ла. Ако уче­шће у
основ­ном ка­пи­та­лу при­па­да дво­ји­ци вла­сни­ка са 50%,
он­да њи­ма у истом про­цен­ту при­па­да и не­рас­по­ре­ђе­на
до­бит и ре­зер­ве, па тврд­ња да је ума­ње­њем укуп­ног
ка­пи­та­ла за из­нос не­рас­по­ре­ђе­не до­би­ти пре­о­ста­ли
из­нос не­пра­вил­но рас­по­де­љен на де­о­нич­ки и дру­штве­
ни ка­пи­тал по ра­ни­је ус­по­ста­вље­ним про­цен­ти­ма, је
бе­сми­сле­на. На­ве­де­на кон­ста­та­ци­ја има­ла би сми­сла
са­мо да је про­це­на вр­ше­на 90-те го­ди­не, пре по­чет­ка
сво­јин­ске тран­сфор­ма­ци­је, али се та­ко не мо­же по­сту­
пи­ти по за­вр­шет­ку при­ва­ти­за­ци­је на­кон де­сет го­ди­на,
тј. 2000. го­ди­не, ка­да је би­ла ус­по­ста­вље­на вла­снич­ка
струк­ту­ра у про­цен­ти­ма од 93,42% за ак­циј­ски ка­пи­тал
и 6,58% за дру­штве­ни ка­пи­тал. Ина­че, не­рас­по­ре­ђе­на
до­бит је ство­ре­на те­ку­ћим ра­дом за­по­сле­них у го­ди­ни
ка­да је вр­ше­на про­це­на па се не мо­же у це­ли­ни при­
пи­са­ти дру­штве­ном ка­пи­та­лу, већ са­мо у про­цен­ту
уче­шћа дру­штве­ног ка­пи­та­ла у основ­ном ка­пи­та­лу
на дан про­це­не;
7) Не­тач­но је из­нет по­да­так да је Ди­рек­ци­ја за
про­це­ну ка­пи­та­ла у ро­ку од јед­ног да­на, тач­ни­је
23.08.2000. го­ди­не до­не­ла Ре­ше­ње бр. 815/99-22 о
ве­ри­фи­ка­ци­ји про­це­ње­не вред­но­сти ка­пи­та­ла.
Ме­ђу­тим, у обра­зло­же­њу тог ре­ше­ња сто­ји да се
„При­вред­ни са­вет­ник“ да­на 12.12.1999. го­ди­не обра­
тио Ди­рек­ци­ји са зах­те­вом да се из­вр­ши кон­тро­ла и
ве­ри­фи­ка­ци­ја про­це­не вред­но­сти ка­пи­та­ла, па је та
Ди­рек­ци­ја кон­тро­лу про­це­не и ве­ри­фи­ка­ци­ју вр­ши­ла
ско­ро го­ди­ну да­на, а не у ро­ку од јед­ног да­на ка­ко је
1Ве­шта­че­ње је ура­дио ано­ним­ни суд­ски ве­штак про­тив свих
пра­ви­ла ве­шта­че­ња: на осно­ву не­пот­пу­не до­ку­мен­та­ци­је, без
уви­да у све чи­ње­ни­це, ни­ти је по­во­дом ве­шта­че­ња оства­рио
би­ло ка­кав кон­такт са „При­вред­ним са­вет­ни­ком“. Та­ко­ђе, ни
Са­вет се ни­је обра­тио „При­вред­ном са­вет­ни­ку“ ка­ко би „При­
вред­ни са­вет­ник“ ма­кар мо­гао да се из­ја­сни о пи­та­њи­ма за
ко­је се те­ре­ти. И по­ред то­га, Из­ве­шта­јем је „пре­су­ђе­но“ да је
при­ва­ти­за­ци­ја „При­вред­ног са­вет­ни­ка“ ура­ђе­на на не­за­ко­нит
на­чин;
Јул 2014.
ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК
не­тач­но из­не­то у из­ве­шта­ју Са­ве­та. Да­кле, чи­ње­ни­ца
је да је Ди­рек­ци­ја са по­себ­ном па­жњом ана­ли­зи­ра­ла
при­ва­ти­за­ци­ју При­вред­ног свет­ни­ка и до­не­ла је ре­ше­ње
тек по­што је утвр­ди­ла да је при­ва­ти­за­ци­ја утвр­ђе­на у
скла­ду са За­ко­ном;
8) У Из­ве­шта­ју се из­но­си не­та­чан по­да­так да је
„Ди­рек­ци­ја за про­це­ну вред­но­сти ка­пи­та­ла из­да­ла
ре­ше­ње о ве­ри­фи­ка­ци­ји ка­пи­та­ла „При­вред­ног са­вет­
ни­ка“ иако ни­је до­би­ла ми­шље­ње у ве­зи сво­јин­ског
ста­ту­са сред­ста­ва, тј. да ли При­вред­ни са­вет­ник има
сред­ства у др­жав­ној сво­ји­ни.“
Ни ово ни­је тач­но јер је Ре­пу­блич­ка ди­рек­
ци­ја за имо­ви­ну Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у до­пи­су број
46-192/2000 од 9. ју­на 2000. го­ди­не, а ко­ји је упу­ћен
Ди­рек­ци­ји за про­це­ну вред­но­сти ка­пи­та­ла, да­ла
ми­шље­ње да При­вред­ни са­вет­ник не по­се­ду­је др­
жав­ну имо­ви­ну.
9) У из­ве­шта­ју се из­но­си сле­де­ћа па­у­шал­на и
не­тач­на оце­на: „Ана­ли­зом до­ку­мен­та­ци­је и пра­те­ћих
за­ко­на, Са­вет је за­кљу­чио да др­жав­не ин­сти­ту­ци­је
и то: Ре­пу­блич­ка аген­ци­ја за про­це­ну вред­но­сти ка­
пи­та­ла, Ре­пу­блич­ка ди­рек­ци­ја за имо­ви­ну Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је, Ди­рек­ци­ја за про­це­ну вред­но­сти ка­пи­та­ла,
ко­ја је прав­ни след­бе­ник Аген­ци­је за про­це­ну вред­но­сти
ка­пи­та­ла, Ми­ни­стар­ство за еко­ном­ску и вла­снич­ку
тран­сфор­ма­ци­ју, Аген­ци­ја за при­ва­ти­за­ци­ју, Ак­циј­ски
фонд, Цен­трал­ни ре­ги­стар, у де­лу сво­јих над­ле­жно­
сти, ни­су шти­ти­ли дру­штве­ну и др­жав­ну имо­ви­ну
то­ком при­ва­ти­за­ци­је При­вред­ног са­вет­ни­ка.“
Прет­ход­на тврд­ња, као и све оста­ло што је из­не­
то у из­ве­шта­ју Са­ве­та је па­у­шал­но и не­тач­но, јер ни­је
на­ве­ден ни­је­дан кон­кре­тан по­да­так или чи­ње­ни­ца на
осно­ву ко­јих се мо­же прет­по­ста­ви­ти да ни­јед­на од
8 на­бро­ја­них др­жав­них ин­сти­ту­ци­ја ни­је ра­ди­ла по
за­ко­ну и да су све ре­дом омо­гу­ћи­ле При­вред­ном са­
вет­ни­ку да из­вр­ши не­за­ко­ни­ту при­ва­ти­за­ци­ју. Та­ко­ђе,
ако би то би­ло исти­на, не­ја­сно је он­да за­што Са­вет не
зах­те­ва утвр­ђи­ва­ње од­го­вор­но­сти ли­ца од­го­вор­них за
рад тих ин­сти­ту­ци­ја.
10) На кра­ју свог из­ве­шта­ја Са­вет пред­ла­же над­
ле­жним ор­га­ни­ма да се ис­пи­та уче­шће „При­вред­ног
са­вет­ни­ка“ у до­но­ше­њу ни­за ра­чу­но­вод­стве­них
про­пи­са, ко­ји су по оце­ни струч­не јав­но­сти не­при­ме­
њи­ви и ве­о­ма штет­ни по при­вре­ду Ре­пу­бли­ке Ср­би­је?
Сва­ко нор­ма­лан по­ста­ви­ће пи­та­ње, ка­кве ве­зе
има при­ва­ти­за­ци­ја При­вред­ног са­вет­ни­ка ко­ја је за­
вр­ше­на пре 15 го­ди­на са са­да­шњим до­но­ше­њем ни­за
ра­чу­но­вод­стве­них про­пи­са? Ме­ђу­тим, ово је мо­жда и
кључ­но пи­та­ње, због че­га се са­да вр­ши при­ти­сак
на При­вред­ни са­вет­ник, пла­си­ра­њем ла­жних оп­ту­
жби ка­ко би се ово нај­у­спе­шни­је при­вред­но дру­штво
у сво­јој бран­ши дис­кре­ди­то­ва­ло и ис­кљу­чи­ло из евен­
ту­ал­не бу­ду­ће рас­пра­ве о про­пи­си­ма из те обла­сти.
Ла­жне оп­ту­жбе ко­је су из­не­те у из­ве­шта­ју Са­ве­та,
мно­ги су при­ми­ли са не­ве­ри­цом. Тач­на оце­на ла­жних
оп­ту­жби са­др­жа­на је у ко­мен­та­ру јед­ног не­ре­ги­стро­
ва­ног чи­та­о­ца на сај­ту РТС, ко­ја гла­си:
13
„Ов­де је све по­ста­ло не­нор­мал­но
Приватизацију не коментаришем, јер треба
имати увид у документацију. Коментари
Привредног саветника су до сада увек били у складу
са законом, а та фирма је имала мало утицаја
на доношење законских прописа. Биће да је иза
свега борба конкурентских фирми за тржиште,
уз злоупотребу државних институција. Наравно,
паре су увек битне!“
Пре­ма то­ме, са­свим је ја­сно, као и овом чи­та­о­цу,
да је Са­вет пре­ко­ра­чио сво­ја овла­шће­ња и при­ва­
ти­зо­вао сво­ју уло­гу и, по на­шој оце­ни, учи­нио ка­
жњи­во де­ло, про­тив ка­квих је за­ду­жен да се бо­ри.
О овим и о дру­гим не­тач­но из­не­се­ним по­да­ци­ма
у из­ве­шта­ју Са­ве­та, до­ста­ви­ли смо пи­са­не при­мед­бе
пот­кре­пље­не од­го­ва­ра­ју­ћом до­ку­мен­та­ци­јом том Са­
ве­ту, Вла­ди Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и дру­гим над­ле­жним
ин­сти­ту­ци­ја­ма (об­ја­вље­но на на­шем сај­ту).
2. Лажи у вези са новим Законом ­
о рачуноводству
У ве­зи са За­ко­ном о ра­чу­но­вод­ству са­мо­зва­на
„струч­на јав­ност“, већ ду­же вре­ме­на у пу­бли­ка­ци­ји
ко­ју из­да­је и дру­гим сред­стви­ма ин­фор­ми­са­ња из­но­си
но­тор­не ла­жи и не­тач­но пред­ста­вља од­ред­бе тог за­ко­
на. Нај­че­шће ла­жи ко­је из­но­си су сле­де­ће:
1) Упор­но се из­но­се не­тач­ни по­да­ци да је ускла­
ђи­ва­ње но­вог За­ко­на о ра­чу­но­вод­ству вр­ше­но у скла­ду
са ста­ром IV и VII ди­рек­ти­вом Европ­ске уни­је, ко­је су
пре­ста­ле да ва­же у ју­лу 2013. го­ди­не ка­да је до­не­та
но­ва ди­рек­ти­ва 2013/34/ЕУ ко­ја је за­ме­ни­ла прет­ход­
не ста­ре ди­рек­ти­ве, па се то на­во­ди као раз­лог за
из­ме­ну За­ко­на.
Ме­ђу­тим, чи­ње­ни­це су сле­де­ће. Но­ва ди­рек­ти­ва
2013/34/ЕУ пред­ста­вља об­је­ди­ње­не IV и VII ди­рек­ти­ву,
што зна­чи да су од­ред­бе ста­рих ди­рек­ти­ва у це­ли­ни
пре­не­те у је­дин­стве­ну но­ву ди­рек­ти­ву. На­рав­но, но­ва
ди­рек­ти­ва са­др­жи и но­ве зах­те­ве у ве­зи са раз­вр­ста­ва­
њем прав­них ли­ца по ве­ли­чи­ни на ми­кро, ма­ла, сред­ња
и ве­ли­ка прав­на ли­ца. Те од­ред­бе уне­те су у члан 6.
За­ко­на о ра­чу­но­вод­ству. Сле­де­ћа но­ви­на од­но­си се
на зах­тев да се ра­чу­но­вод­ство за ми­кро пред­у­зе­ћа
у Евро­пи уре­ди та­ко да се за њих сма­ње ад­ми­ни­
стра­тив­на оп­те­ре­ће­ња у ве­зи фи­нан­сиј­ског из­ве­
шта­ва­ња и да се што ви­ше по­јед­но­ста­ви њи­хо­во
по­сло­ва­ње. И те од­ред­бе су унете у члан 22. Законa
о ра­чу­но­вод­ству, ко­јим је про­пи­са­но да ми­кро и дру­га
прав­на ли­ца мо­гу при­ме­њи­ва­ти јед­но­став­ни­је по­ступ­ке
за вред­но­ва­ње и при­зна­ва­ње по­зи­ци­ја у по­је­ди­нач­ним
фи­нан­сиј­ским из­ве­шта­ји­ма ко­је за њих про­пи­су­је
ми­ни­стар фи­нан­си­ја. На осно­ву тих од­ред­би до­нет је
Пра­вил­ник о на­чи­ну при­зна­ва­ња, вред­но­ва­ња, пре­
зен­та­ци­је и обе­ло­да­њи­ва­ња по­зи­ци­ја у по­је­ди­нач­ним
фи­нан­сиј­ским из­ве­шта­ји­ма ми­кро и дру­гих прав­них
ли­ца („Слу­жбе­ни гла­сник РС“, бр. 118/13, у да­љем тек­
сту: Пра­вил­ник за ми­кро прав­на ли­ца). Оста­ле но­ви­не
у ди­рек­ти­ви од­но­се се на оба­ве­зу др­жа­ва чла­ни­ца да
14
ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК
мо­
ра­ју од ве­ли­ких пред­у­зе­ћа и свих су­бје­ка­та јав­ног
ин­те­ре­са, ко­ји по­слу­ју у екс­трак­тив­ној де­лат­но­сти
или у сек­то­ру екс­пло­а­та­ци­је пра­шу­ма да зах­те­ва­ју
са­ста­вља­ње и об­ја­вљи­ва­ње го­ди­шњих из­ве­шта­ја о
пла­ћа­њи­ма вла­да­ма за оба­вља­ње тих ак­тив­но­
сти. И те од­ред­бе су уне­те у члан 26. став 2. тач­ка 6)
За­ко­на о ра­чу­но­вод­ству, ко­јим је про­пи­са­но да се у
Го­ди­шњем из­ве­шта­ју о по­сло­ва­њу до­ста­вља­ју по­да­ци
о ак­тив­но­сти­ма ис­тра­жи­ва­ња и раз­во­ја. Та­ко­ђе, ова
ра­чу­но­вод­стве­на ди­рек­ти­ва де­ли­мич­но ме­ња и ре­ви­
зиј­ску ди­рек­ти­ву (2006/43/EC) у де­лу ко­ји се од­но­си
на из­ве­штај ре­ви­зо­ра и ти зах­те­ви су ин­кор­по­ри­ра­ни
у но­ви За­кон о ре­ви­зи­ји.
У за­вр­шним од­ред­ба­ма ди­рек­ти­ве про­пи­са­но
је да др­жа­ве чла­ни­це тре­ба да до­не­су за­ко­не и дру­ге
про­пи­се по­треб­не за спро­во­ђе­ње ове ди­рек­ти­ве до 20.
ју­ла 2015. го­ди­не, а ње­не од­ред­бе тре­ба да поч­ну да се
при­ме­њу­ју за са­ста­вља­ње ра­чу­но­вод­стве­них ис­ка­за за
по­слов­не го­ди­не ко­је по­чи­њу 01. ја­ну­а­ра или то­ком
2016. го­ди­не. Пре­ма то­ме, са­свим су не­тач­не кон­ста­
та­ци­је да но­ви За­кон о ра­чу­но­вод­ству ни­је ускла­ђен са
Ди­рек­ти­вом 2013/34/ЕУ, јер прак­тич­но та ди­рек­ти­ва
са­др­жи све од­ред­бе ста­ре IV и VII ди­рек­ти­ве, као и
но­ве од­ред­бе ко­је су уне­те у ак­ту­ел­ни За­кон о ра­
чу­но­вод­ству.
Ина­че, о при­ме­ни Ди­рек­ти­ве 2013/34/ЕУ је­ди­ни
је у Ср­би­ји де­таљ­но пи­сао При­вред­ни са­вет­ник у ча­
со­пи­су бр. 17 и 18/2013, па чи­та­о­ци та­мо мо­гу на­ћи
де­таљ­ни­ја об­ја­шње­ња.
Ина­че, као што је по­зна­то, При­вред­ни са­вет­
ник ни по ко­јем осно­ву ни­је био ан­га­жо­ван у до­
но­ше­њу За­ко­на о ра­чу­но­вод­ству, већ је, на­про­тив,
у свом ча­со­пи­су кри­ти­ко­вао од­ре­ђе­на за­кон­ска
ре­ше­ња ко­ја су на пред­лог „струч­не јав­но­сти“
усво­је­на а ко­ја су су­прот­на од­ред­ба­ма Ди­рек­ти­ве
2013/34/ЕУ, као што је при­ме­на МСФИ за МСП.
На основу изнетог може се закључити да
свесним лажима или незнањем, самозвана
„стручна јавност“ већ дуже времена износи
ноторне неистине и ствара забуну и панику
у јавности о томе како су предлагачи закона
нестручни и да су предложили доношење
погрешних законских решења којима се наноси
непроцењива штета целој привреди.
Слич­ну оце­ну о но­вом За­ко­ну о ра­чу­но­вод­ству у
свом из­ве­шта­ју да­је и Са­вет за бор­бу про­тив ко­руп­ци­
је, па се с пра­вом по­ста­вља пи­та­ње „да ли је ствар­но
у овој зе­мљи све по­ста­ло не­нор­мал­но“ ка­ко твр­ди
не­ре­ги­стро­ва­ни чи­та­лац на сај­ту РТС-а?
Оце­ну За­ко­на о ра­чу­но­вод­ству ко­ју спо­ри са­
мо­зва­на „струч­на јав­ност“ и Са­вет за бор­бу про­тив
ко­руп­ци­је, да­ла је Европ­ска ко­ми­си­ја у до­ку­мен­ту
„Из­ве­штај о на­прет­ку Ср­би­је за 2013. го­ди­ну“, по­
гла­вље 6, стр. 29, где сто­ји:
Јул 2014.
„У обла­сти ра­чу­но­вод­ства и ре­ви­зи­је при­
вред­них дру­шта­ва, у ју­лу је усво­јен За­кон о ра­чу­
но­вод­ству ка­ко би се обез­бе­ди­ло да­ље спро­во­ђе­ње
Че­твр­те и Сед­ме ди­рек­ти­ве о пра­ву при­вред­них
дру­шта­ва. За­ко­ном о ре­ви­зи­ји усво­је­ним у ју­лу
на­ци­о­нал­но за­ко­но­дав­ство до­дат­но је ускла­ђе­но са
Осмом ди­рек­ти­вом о пра­ву при­вред­них дру­шта­ва.
За­кљу­чак:
У области права привредних друштава остварен
је напредак. У области рачуноводства и ревизије
привредних друштава усвојена су два нова закона
ради даљег усаглашавања са правним тековинама
ЕУ у овој области. Уопштено говорећи у области
права привредних друштава постигнут је знатан
напредак.“
У Из­ве­шта­ју Европ­ске ко­ми­си­је о на­прет­ку
Ср­би­је за 2012. го­ди­ну, да­та је не­га­тив­на оце­на
о ускла­ђе­но­сти За­ко­на о ра­чу­но­вод­ству и ре­ви­зи­ји
са прав­ним те­ко­ви­на­ма ЕУ. На стра­ни­ци 45. тог из­
ве­шта­ја сто­ји: „Ни­је за­бе­ле­жен ни­ка­кав на­пре­дак
у обла­сти ра­чу­но­вод­ства и ре­ви­зи­је при­вред­них
дру­шта­ва.“ Ме­ђу­тим, ова­ква не­га­тив­на оце­на не
пред­ста­вља ни­ка­кву смет­њу што са­мо­зва­на „струч­на
јав­ност“ зах­те­ва да се ускла­ђе­ни За­кон са Ди­рек­ти­вом
2013/34/ЕУ ста­ви ван сна­ге, а да се до до­но­ше­ња но­вог
за­ко­на по њи­хо­вој во­љи при­ме­њу­је ста­ри за­кон ко­ји
је не­га­тив­но оце­њен од стра­не ре­гу­ла­тор­них те­ла ЕУ.
С об­зи­ром на то да ова­кво ре­ше­ње по­др­жа­ва и Са­вет
за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је, он­да се мо­же­мо у све­му
сло­жи­ти са оце­ном из­не­том на сај­ту РТС-а да је „ов­де
све по­ста­ло не­нор­мал­но“.
2) У ве­зи са цер­ти­фи­ко­ва­њем ра­чу­но­во­ђа, у ча­со­
пи­су ко­ји из­да­је удру­же­ње ко­је се­бе на­зи­ва „струч­ном
јав­но­шћу“, кон­ста­ту­је се сле­де­ће: „Ак­ту­ел­ни За­кон о
ра­чу­но­вод­ству („Слу­жбе­ни гла­сник РС“, бр. 62/13)
иг­но­ри­ше по­сто­ја­ње ра­чу­но­вод­стве­не про­фе­си­је,
ви­ше од 40.000 про­фе­си­о­нал­них ра­чу­но­во­ђа.“ Ин­
те­ре­сант­но је да се број „про­фе­си­о­нал­них ра­чу­но­во­ђа“
ко­је на­во­ди ово удру­же­ње ме­ња у ра­спо­ну од 5.000 до
40.000 у за­ви­сно­сти од си­ту­а­ци­је за ко­ју се ко­ри­сте ти
по­да­ци. Ме­ђу­тим, по­што чла­но­ви тог удру­же­ња мо­ра­ју
да по­ред чла­на­ри­не бу­ду и прет­плат­ни­ци на ча­со­пис
ко­ји из­да­је то удру­же­ње, пре­ма ти­ра­жу тог ча­со­пи­са
ствар­ни број чла­но­ва мо­же да из­но­си нај­ви­ше до 2.500.
Пре­у­ве­ли­ча­ва­ње ци­фре до 40.000 „про­фе­си­о­нал­них ра­
чу­но­во­ђа“ као чла­но­ва тог удру­же­ња, слу­жи као ма­мац
по­ли­тич­ким стран­ка­ма да по­др­же њи­хо­ве пред­ло­ге за
из­ме­не за­ко­на, ка­ко би за­уз­врат мо­гли да до­би­ју по­др­
шку на из­бо­ри­ма од на­ве­де­ног бро­ја њи­хо­вих чла­но­ва.
Ина­че, у ве­зи са цер­ти­фи­ко­ва­њем ра­чу­но­во­ђа за
ко­је се упор­но за­ла­же то удру­же­ње, до са­да смо у јав­
ним рас­пра­ва­ма из­не­ли ве­ли­ки број ар­гу­ме­на­та ко­ји
се сво­де са­мо на чи­сту ма­те­ри­јал­ну ко­рист ко­ју би од
то­га има­ла ли­ца ко­ја би од др­жа­ве до­би­ла мо­но­пол да
вр­ше цер­ти­фи­ко­ва­ње.
Ис­ку­ство у ве­зи са цер­ти­фи­ко­ва­њем ко­је спро­
во­ди са­да то удру­же­ње, нај­бо­ље илу­стру­је ис­ку­ство
јед­не мла­де ко­ле­ги­ни­це ко­је је опи­са­ла у свом пи­сму.
Јул 2014.
ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК
15
ПРИ­ЧА О НА­ЧИ­НУ ЦЕР­ТИ­ФИ­КО­ВА­ЊА СРРС
„По­што­ва­ни, у ок­то­бру 2010. го­ди­не слу­чај­но сам раз­го­ва­ра­ла са јед­ном го­спо­ђом ко­ја ми је ре­кла да сви
ко­ји ра­де у ра­чу­но­вод­ству сред­њег и ве­ли­ког пред­у­зе­ћа по За­ко­ну мо­ра­ју има­ти по­ло­жен ис­пит и по­се­до­ва­ти
за то сер­ти­фи­кат. То је, на жа­лост (тек сам по­сле схва­ти­ла), био на­чин да ка­же ка­ко она ви­ше зна од ме­
не са­мо за­то што има тај сер­ти­фи­кат. Ам­би­ци­о­зна да и ја то стек­нем узе­ла сам да по­гле­дам по ин­тер­не­ту
и по ње­ној при­чи ре­кох да по­гле­дам на сај­ту тог фа­мо­зног „Са­ве­за РР“. Код њих на сај­ту из­ба­чен ни ма­ње ни
ви­ше ПРЕД­ЛОГ НО­ВОГ ЗА­КО­НА О РА­ЧУ­НО­ВОД­СТВУ И РЕ­ВИ­ЗИ­ЈИ. По­ми­сли­ла сам ов­де је од­нео
враг ша­лу, дај да ја ви­дим шта ту тре­ба, да ја то по­ло­жим.
Тра­же по­твр­ду о по­ло­же­ним ис­пи­ти­ма са Фа­кул­те­та и си­ла­бус (план ра­да са фа­кул­те­та), то­бо­же да ви­де
шта од ис­пи­та мо­гу да ми при­зна­ју. Нај­ве­ћа иро­ни­ја у све­му то­ме је што ни про­фе­сор ко­ји ми је на фа­кул­те­ту
пре­да­вао ра­чу­но­вод­ство, не при­зна­је оце­ну ко­ју ми је дао пре пар го­ди­на. Не­ћу га име­но­ва­ти, јер ни­је у скла­
ду са ле­пим ма­ни­ри­ма. Та два до­ку­мен­та су ме ко­шта­ла не­ких 7.500 ди­на­ра. И за­ми­сли­те, иако сам фа­кул­тет
за­вр­ши­ла са про­сеч­ном оце­ном 9,57 мо­је зна­ње ни­је до­вољ­но до­бро за њих, ни­је­дан ис­пит ми ни­је при­знат,
на­смеј­те се – и ја сам, јер је то за­и­ста сме­шно.
Сле­де­ћи ко­рак је да мо­ра­те ку­пи­ти ли­те­ра­ту­ру ко­ја је на­бро­ја­на на сај­ту, ко­ја је ко­шта­ла „са­мо“ 80.592
ди­на­ра, али ни­су они ма­ло­ду­шни, да­ли су не­ки по­пуст од 23.015, па вас ли­те­ра­ту­ра по но­вом об­ра­чу­ну ко­шта
57.577 ди­на­ра.
Из­ла­зак на ис­пит је за ра­чу­но­во­ђу та­ри­фи­ран са 2.350, за овла­шће­ног ра­чу­но­во­ђу 3.400, а за овла­шће­ног
јав­ног ра­чу­но­во­ђу 5.900 ди­на­ра.
Ку­пим ја ли­те­ра­ту­ру за не­ка три ис­пи­та. Ин­фор­ма­ти­ка ни ма­ње ни ви­ше не­го из не­ких 90-их го­ди­на из­
да­ње. При­вред­но пра­во, ру­ку на ср­це ма­ло мо­дер­ни­је а и ни­је пу­но обим­но. Ис­пит људ­ски ре­сур­си ни­сам ни
по­че­ла са при­пре­мом, јер сам ка­сно по­че­ла па сам мо­гла са­мо два при­пре­ми­ти до­вољ­но да ја бу­дем за­до­вољ­на.
По­ла­га­ње за­ка­за­но на Еко­ном­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. Оти­шла сам та­мо, ви­дим љу­де пре­стра­вље­не као да
смо по­шли на стре­ља­ње. Пи­там њих пар, шта им је ка­жу: „Не пи­тај, по ко зна ко­ји пут по­ла­же­мо“. По­ми­слих:
„ве­ро­ват­но ни­сте ни учи­ли“.
И кре­ће про­зив­ка, ула­зи­мо у ам­фи­те­а­тар јед­но по јед­но, јак­не иако је но­вем­бар не мо­же­мо но­си­ти на се­
би, ло­гич­но – бо­ље да се мр­зне­мо док они спро­ве­ду те­рор, ди­ги­тро­ни ка­жу не тре­ба­ју, ме­ни ни­је ни тре­бао а
они­ма ко­ји­ма је­сте, ди­ги­трон је био кон­тро­ли­сан као да је не­ко убо­ји­то сред­ство. Тор­бе и сви па­пи­ри оста­ју
на го­ми­ли на­ба­ца­ној у зад­њем ре­ду. При ула­ску до­би­ја­мо хе­миј­ску и не­ки њи­хов слог­чић, на­вод­но њи­хов ва­
лид­ни до­ку­мент. Ве­руј­те ми, у жи­во­ту се ни­сам осе­ћа­ла та­ко по­ни­же­но и бед­но, као да сам уби­ла сто ци­ви­ла
без раз­ло­га. У тој, на­зо­ви ко­ми­си­ји, жен­ска ко­ја као да је љу­та са­ма на се­бе, и дво­ји­ца му­шка­ра­ца ко­ји се са­мо
она­ко вр­те и гле­да­ју ко ће ко­га по­гле­да­ти од кан­ди­да­та, да би они има­ли раз­ло­га да опо­ме­ну. Стра­шно за­и­ста. Ре­зул­та­ти сти­жу по­сле 45 да­на чи­ни ми се или по­сле 30, ви­ше се и не се­ћам. Знам да сам па­ла ин­фор­ма­ти­ку
а не знам ни за­што, јер сам све ура­ди­ла, али уства­ри знам за­што – 3.400 ди­на­ра ва­ља опет убра­ти.
До­шло је вре­ме да спре­мам те дру­ге ис­пи­те и опет иза­ђем на ин­фор­ма­ти­ку, али ми ђа­во ни­је дао ми­ра. Са
тек ро­ђе­ном бе­бом ва­ља учи­ти оно што већ знаш. Се­тим се Ми­ни­стар­ства фи­нан­си­ја. По­зо­вем и тра­жим не­ко­га
ко ра­ди на но­вом За­ко­ну о ра­чу­но­вод­ству, и до­би­јем чо­ве­ка. Из­ло­жим му си­ту­а­ци­ју, ка­жем да ра­дим у фир­ми
већ че­ти­ри го­ди­не и да сам ви­де­ла на сај­ту Са­ве­за РР пред­лог но­вог За­ко­на, а он ка­же: „го­спо­ђо, у овом и сва­
ком сле­де­ћем За­ко­ну ви ће­те ра­ди­ти свој по­сао ако уме­те, ни­ка­кав сер­ти­фи­кат вам не тре­ба, а то је са­мо на­чин
да љу­ди ство­ре за се­бе не­ку имо­вин­ску ко­рист, а тек ка­да је чуо из­но­се ко­ји се ту вр­те, остао је без тек­ста.“
По­у­ка мо­је ду­ге при­че, је да пре не­го што и Вас пре­ва­ре као и ме­не увек се обра­ти­те они­ма ко­ји­ма је то
над­ле­жност.
Са­вез ра­чу­но­во­ђа и ре­ви­зо­ра је ма­ши­на за ма­ни­пу­ла­ци­ју љу­ди­ма ко­ји ни­су до­вољ­но ин­фор­ми­са­ни.
Привредном саветнику се захваљујем што су се позабавили у ранијим бројевима овом темом, јер доста је
било убирања харача од ових „људи“. Учите се на туђим грешкама а не на својим!“
Ово пи­смо ве­ом
­ а до­бро по­ка­зу­је због че­га на­ве­
де­но удру­же­ње кон­стант­но на свом сај­ту и у јав­но­сти
има при­пре­мљен „ПРЕД­ЛОГ НО­ВОГ ЗА­КО­НА О
РА­ЧУ­НО­ВОД­СТВУ И РЕ­ВИ­ЗИ­ЈИ“ 2) ко­ји су скро­ји­ли
2 Пре­ма чла­ну 107. Уста­ва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, пра­во пред­ла­га­ња
за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та има­ју сва­ки на­род­ни
по­сла­ник, Вла­да, скуп­шти­на ауто­ном­не по­кра­ји­не или
нај­ма­ње 30.000 би­ра­ча. Пре­ма то­ме, удру­же­ња гра­ђа­на и по­
је­дин­ци не мо­гу би­ти пред­ла­га­чи за­ко­на, а по­го­то­ву пред­ло­ге
ко­ји ни­су усво­је­ни не мо­гу др­жа­ти стал­но на свом сај­ту и на
по сво­јој во­љи и у ко­јем су пред­ви­де­ли „про­фе­си­о­нал­на
зва­ња“ ра­чу­но­во­ђа, са­мо­стал­ни ра­чу­но­во­ђа, овла­шће­
ни ра­чу­но­во­ђа и овла­шће­ни јав­ни ра­чу­но­во­ђа, за ко­је
са­мо­вољ­но из­да­ју цер­ти­фи­ка­те и не­ка­кве ли­цен­це
за оба­вља­ње по­сло­ва ра­чу­но­вод­ства уз ви­со­ке на­
кна­де и обе­ћа­ње да тај за­кон са­мо што ни­је усво­јен.
Ова­кав на­чин и по­сту­па­ње по­др­жа­ва и Са­вет за бор­бу
тај на­чин до­во­ди­ти у за­блу­ду гра­ђа­не и јав­ност, што је из­гле­да
је­ди­ни циљ та­квог по­сту­па­ња.
16
ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК
про­
тив ко­руп­ци­је, што се мо­же за­кљу­чи­ти из њи­хо­вог
зах­те­ва да се „ис­пи­та уче­шће „При­вред­ног са­вет­ни­
ка“ у до­но­ше­њу ни­за ра­чу­но­вод­стве­них про­пи­са, ко­ји
су по оце­ни струч­не јав­но­сти не­при­ме­њи­ви и ве­о­ма
штет­ни по при­вре­ду Ре­пу­бли­ке Ср­би­је“, уме­сто да од
над­ле­жних зах­те­ва да се та­ква са­мо­во­ља и бе­за­ко­ње
ко­ју вр­ши „струч­на јав­ност“ за­у­ста­ви.
3. Услови који морају бити испуњени
да би се вршило сертификовање
рачуновођа
Та­ко­ђе, сма­тра­мо да је по­треб­но да под­се­ти­мо
на то да је Ср­би­ја усво­ји­ла ISO/IEC 17024 – Оп­шти
зах­те­ви за те­ла ко­ја вр­ше сер­ти­фи­ка­ци­ју осо­ба („Слу­
жбе­ни гла­сник РС“, бр. 92/2012), а ко­ји се при­ме­њу­је
и за цер­ти­фи­ко­ва­ње осо­ба на зах­тев вла­де (ка­да је
за­ко­ном про­пи­са­на оба­ве­за цер­ти­фи­ко­ва­ња). Овај
стан­дард про­пи­су­је мно­го­број­не усло­ве ко­је мо­ра ис­
пу­ни­ти цер­ти­фи­ка­ци­о­но те­ло (ор­га­ни­за­ци­ја ко­ја спро­
во­ди цер­ти­фи­ка­ци­ју), а ми на­во­ди­мо са­мо нај­ва­жни­је:
„4.3 Ме­наџ­мент не­при­стра­сно­шћу
4.3.1. Сер­ти­фи­ка­ци­о­но те­ло мо­ра да до­ку­мен­ту­је
сво­ју струк­ту­ру, по­ли­ти­ке и про­це­ду­ре ра­ди упра­вља­ња
не­при­стра­сно­шћу и ра­ди оси­гу­ра­ња да се сер­ти­фи­ка­
ци­о­не ак­тив­но­сти спро­во­де не­при­стра­сно. Нај­ви­ше
ру­ко­вод­ство сер­ти­фи­ка­ци­о­ног те­ла мо­ра да се
оба­ве­же на не­при­стра­сност у сер­ти­фи­ка­ци­он
­ им
ак­тив­но­сти­ма. Сер­ти­фи­ка­ци­о­но те­ло мо­ра да има
јав­но до­ступ­ну из­ја­ву и он­да ка­да се она по­себ­но не
тра­жи, о то­ме да схва­та зна­чај не­при­стра­сно­сти за
оба­вља­ње сво­јих по­сло­ва сер­ти­фи­ка­ци­је, да упра­
вља су­ко­би­ма ин­те­ре­са и оси­гу­ра­ва објек­тив­ност
сво­јих ак­тив­но­сти сер­ти­фи­ка­ци­је.
4.3.2. Сер­ти­фи­ка­ци­о­но те­ло мо­ра да де­лу­је не­при­
стра­сно у од­но­си­ма са сво­јим под­но­си­о­ци­ма зах­те­ва,
кан­ди­да­ти­ма и сер­ти­фи­ко­ва­ним осо­ба­ма.
4.3.3. По­ли­ти­ке и про­це­ду­ре за сер­ти­фи­ка­ци­ју
осо­ба мо­ра­ју да бу­ду пра­вед­не за све под­но­си­о­це при­
ја­ва, кан­ди­да­те и сер­ти­фи­ко­ва­не осо­бе.
4.3.4. Сер­ти­фи­ка­ци­ја не сме да бу­де огра­ни­че­
на на осно­ву пре­те­ра­них фи­нан­сиј­ских или дру­гих
огра­ни­ча­ва­ју­ћих усло­ва, као што су члан­ство у
удру­же­њи­ма или гру­пи. Сер­ти­фи­ка­ци­о­но те­ло не сме
да ко­ри­сти про­це­ду­ре за не­фер спре­ча­ва­ње или за­бра­
ну при­сту­па под­но­си­о­ци­ма зах­те­ва или кан­ди­да­ти­ма.
4.3.5. Сер­ти­фи­ка­ци­о­но те­ло мо­ра да бу­де од­го­
вор­но за не­при­стра­сност у сво­јим ак­тив­но­сти­ма сер­
ти­фи­ка­ци­је и не сме да до­зво­ли да ко­мер­ци­јал­ни,
фи­нан­сиј­ски или дру­ги при­ти­сци ком­про­ми­ту­ју
не­при­стра­сност.
4.3.6. Сер­ти­фи­ка­ци­о­но те­ло мо­ра стал­но да иден­
ти­фи­ку­је прет­ње по не­при­стра­сност. То мо­ра да об­у­
хва­ти оне прет­ње ко­је по­ти­чу из ње­го­вих ак­тив­но­
сти, са­рад­нич­ког те­ла, од­но­са ко­је ус­по­ста­вља, или
из од­но­са ње­го­вог осо­бља. Ме­ђу­тим, та­кав од­нос не
пред­ста­вља не­ми­нов­но прет­њу по не­при­стра­сност те­ла.
НА­ПО­МЕ­НА 1. Од­нос ко­ји пред­ста­вља прет­њу
по не­при­стра­сност сер­ти­фи­ка­ци­о­ног те­ла мо­же да се
за­сни­ва на вла­сни­штву, упра­вља­њу, ру­ко­вод­ству,
Јул 2014.
осо­бљу, де­ље­ним ре­сур­си­ма, фи­нан­си­ја­ма, уго­во­
ри­ма, мар­ке­тин­гу (укљу­чу­ју­ћи брен­ди­ра­ње) и пла­
ћа­њу тр­го­вин­ске мар­же или дру­гим под­сти­ца­ји­ма за
при­вла­че­ње но­вих под­но­си­ла­ца при­ја­ве итд.
НА­ПО­МЕ­НА 2. Прет­ње по не­при­стра­сност мо­гу
да бу­ду или ствар­не или мо­гу­ће.
НА­ПО­МЕ­НА 3. Са­рад­нич­ко те­ло је­сте оно ко­је
је по­ве­за­но са сер­ти­фи­ка­ци­о­ним те­лом за­јед­нич­ким
вла­сни­штвом, у це­ли­ни или де­лом и има за­јед­нич­ке
чла­но­ве од­бо­ра ди­рек­то­ра, уго­вор­не аран­жма­не, за­
јед­нич­ка име­на, осо­бље, не­фор­мал­не спо­ра­зу­ме или
дру­га сред­ства, та­ко да са­рад­нич­ко те­ло има еви­ден­
тан ин­те­рес за би­ло ко­ју од­лу­ку о сер­ти­фи­ка­ци­ји или
мо­гућ­ност да ути­че на про­цес.
4.3.7. Сер­ти­фи­ка­ци­о­но те­ло мо­ра да ана­ли­зи­ра,
до­ку­мен­ту­је, ели­ми­ни­ше и сво­ди на ми­ни­мум по­тен­
ци­јал­ни су­коб ин­те­ре­са ко­ји про­из­ла­зи из сер­ти­
фи­ка­ци­о­них ак­тив­но­сти. Сер­ти­фи­ка­ци­о­но те­ло мо­ра
да до­ку­мен­ту­је и да бу­де спо­соб­но да до­ка­же ка­ко оно
ели­ми­ни­ше, сво­ди на ми­ни­мум или упра­вља та­квим
прет­ња­ма. Мо­ра­ју да бу­ду об­у­хва­ће­ни сви мо­гу­ћи
из­во­ри су­ко­ба ин­те­ре­са ко­ји су иден­ти­фи­ко­ва­ни,
без об­зи­ра на то да ли они по­ти­чу из са­мог сер­ти­фи­
ка­ци­о­ног те­ла, као што је до­де­љи­ва­ње од­го­вор­но­сти
осо­бљу, или од ак­тив­но­сти пре­ма дру­гим осо­ба­ма,
те­ли­ма, или ор­га­ни­за­ци­ја­ма.
4.3.8 Сер­ти­фи­ка­ци­о­не ак­тив­но­сти мо­ра­ју да бу­ду
струк­ту­ри­ра­не и њи­ма се мо­ра упра­вља­ти та­ко да се
оси­гу­ра не­при­стра­сност. То мо­ра да укљу­чи урав­но­
те­же­но укљу­чи­ва­ње за­ин­те­ре­со­ва­них стра­на (ви­де­ти
де­фи­ни­ци­ју 3.21).
4.4. Фи­нан­си­ра­ње и за­кон­ска од­го­вор­ност. Сер­
ти­фи­ка­ци­о­но те­ло мо­ра да има фи­нан­сиј­ске ре­сур­се
нео­п­ход­не за из­во­ђе­ње про­це­са сер­ти­фи­ка­ци­је и
од­го­ва­ра­ју­ће аран­жма­не (нпр. оси­гу­ра­ње и ре­зер­вна
сред­ства) ко­ји об­у­хва­та­ју по­ве­за­не од­го­вор­но­сти.
5.2. Струк­ту­ра сер­ти­фи­ка­ци­о­ног те­ла у ве­зи
са обу­ком
5.2.1. За­вр­ше­так обу­ке мо­же да бу­де спе­ци­фи­ци­
ра­ни зах­тев ше­ме сер­ти­фи­ка­ци­је (ви­де­ти 8.3). При­хва­
та­ње/ одо­бра­ва­ње обу­ке ко­је вр­ши сер­ти­фи­ка­ци­о­но
те­ло не сме да ком­про­ми­ту­је не­при­стра­сност или
да ума­њи зах­те­ве оце­њи­ва­ња и сер­ти­фи­ка­ци­је.
5.2.2. Сер­ти­фи­ка­ци­о­но те­ло мо­ра да пру­жи ин­фор­
ма­ци­је ко­је се од­но­се на обра­зо­ва­ње и обу­ку уко­ли­ко
се оне ко­ри­сте као пред­у­сло­ви да би се сте­кло пра­во
за сер­ти­фи­ка­ци­ју. Ме­ђу­тим, сер­ти­фи­ка­ци­о­но те­ло
не сме да твр­ди ни­ти прет­по­ста­вља да би сер­ти­фи­
ка­ци­ја би­ла јед­но­став­ни­ја, лак­ша или јеф­ти­ни­ја
уко­ли­ко би би­ле ко­ри­шће­не спе­ци­фи­ци­ра­не услу­ге
обра­зо­ва­ња/обу­ке.
5.2.3 Ну­ђе­ње обу­ке и сер­ти­фи­ка­ци­је за осо­бе у
окви­ру истог прав­ног ен­ти­те­та пред­ста­вља прет­њу
по не­при­стра­сност. Сер­ти­фи­ка­ци­о­но те­ло ко­је је
део прав­ног ен­ти­те­та ко­је ну­ди обу­ку:
а) мо­ра да иден­ти­фи­ку­је и до­ку­мен­ту­је по­ве­
за­не прет­ње по не­при­стра­сност на те­ку­ћој осно­ви:
те­ло мо­ра да има до­ку­мен­то­ва­ни про­цес за по­ка­зи­ва­
ње на­чи­на на ко­је ели­ми­ни­ше или сво­ди на ми­ни­мум
та­кве прет­ње;
Јул 2014.
ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК
б) мо­ра да по­ка­же да су сви про­це­си ко­је из­во­ди
сер­ти­фи­ка­ци­о­но те­ло не­за­ви­сни од обу­ке да би се
оси­гу­ра­ло да ни­су ком­про­ми­то­ва­не по­вер­љи­вост,
без­бед­ност ин­фор­ма­ци­ја и не­при­стра­сност;
в) не сме да пру­жа ути­сак да би ко­ри­шће­ње обе­
ју услу­га пру­жи­ло би­ло ка­кву пред­ност под­но­си­о­цу
зах­те­ва;
г) не сме да зах­те­ва да кан­ди­да­ти за­вр­ше обра­
зо­ва­ње њи­хо­вог сер­ти­фи­ка­ци­о­ног те­ла или обу­ку
као ис­кљу­чи­ви пред­у­слов он­да ка­да по­сто­је ал­тер­
на­тив­на обра­зо­ва­ња или обу­ке са екви­ва­лент­ним
ре­зул­та­том;
д) мо­ра да оси­гу­ра да осо­бље не ис­пи­ту­је оног
кан­ди­да­та ко­јег је об­у­ча­ва­ло то­ком две го­ди­не од
да­ту­ма за­вр­шет­ка ак­тив­но­сти обу­ке: овај пе­ри­од се
мо­же скра­ти­ти уко­ли­ко сер­ти­фи­ка­ци­о­но те­ло по­ка­же
да не ком­про­ми­ту­је не­при­стра­сност.“
И са­мо ле­ти­мич­ним чи­та­њем од­ред­би овог
стан­дар­да ја­сно је да СРРС не ис­пу­ња­ва усло­ве да
бу­де цер­ти­фи­ка­ци­о­но те­ло јер у ње­го­вим „ше­ма­ма
сер­ти­фи­ка­ци­је“ не­ма ни „н“ од не­при­стра­сно­сти,
а це­ло­куп­на ше­ма је ви­ше не­го су­коб ин­те­ре­са. И у ве­зи са тим, по­ру­чу­је­мо ди­ле­тан­ти­ма из тзв. Са­ве­за
да не бри­ну за цер­ти­фи­ка­те ли­ца ко­ја су их сте­кла
код ра­ни­јег Ју­го­сло­вен­ског удру­же­ња ра­чу­но­во­ђа
(ЈУР) а са­да Удру­же­ња ра­чу­но­во­ђа и ре­ви­зо­ра
Ср­би­је (УРРС). На­и­ме, пре­ма чла­ну 74. став 1.
За­ко­на о ра­чу­но­вод­ству („Слу­жбе­ни гла­сник РС“
бр. 46/2006, 111/2009, 99/2011): Ли­ци­ма ко­ја су до
да­на сту­па­ња на сна­гу овог за­ко­на сте­кла струч­на
зва­ња у скла­ду са За­ко­ном о ра­чу­но­вод­ству („Слу­
жбе­ни лист СРЈ“, бр. 46/96, 74/99, 22/01 и 71/01) и
За­ко­ном о ра­чу­но­вод­ству и ре­ви­зи­ји („Слу­жбе­ни
лист СРЈ“, број 71/02 и „Слу­жбе­ни гла­сник РС“, број
55/04), при­зна­ју се та зва­ња. Пре­ма овој од­ред­би
зва­ња сте­че­на код ЈУР-а (са­да УРРС) су при­зна­та
као и зва­ња сте­че­на код Са­ве­за. Ме­ђу­тим, за раз­
ли­ку од Са­ве­за, ЈУР при­зна­ва­ње тих зва­ња ни­је
огра­ни­чио оба­ве­зом кон­ти­ну­и­ра­не еду­ка­ци­је и
оба­ве­зним члан­ством у ЈУР-у, ни­ти пре­пла­том
на „При­вред­ни са­вет­ник“, јер за та­ко не­што ни­је
имао овла­шће­ња у За­ко­ну. Ако не­ко тре­ба да бри­не
због ра­ни­је сте­че­них струч­них зва­ња (цер­ти­фи­ка­та)
он­да је то сва­ка­ко тзв. Са­вез, јер је нео­вла­шће­но, на
осно­ву сво­јих ин­тер­них ака­та, уце­њи­вао има­о­це
тих зва­ња оба­ве­зом кон­ти­ну­и­ра­не еду­ка­ци­је
(оба­ве­зним члан­ством и прет­пла­том на ча­со­пис
„Ра­чу­но­вод­стве­на прак­са“), а под прет­њом гу­
бит­ка цер­ти­фи­ка­та. Не­ка се они за­пи­та­ју ка­ко су
мо­гли „не­по­слу­шним“ чла­но­ви­ма од­у­зе­ти зва­ња
сте­че­на у скла­ду са За­ко­ном и ко­ја За­кон при­
зна­је, кад за та­ко не­што ни­су има­ли овла­шће­ње
да­то За­ко­ном.
4. О примени IFAC-овог Кодекса етике
за професионалне рачуновође
У пред­ло­зи­ма за из­ме­ну За­ко­на о ра­чу­но­вод­ству
на­во­ди се про­пи­си­ва­ње оба­ве­зне при­ме­не IFAC-овог
17
Ко­дек­са про­фе­си­о­нал­не ети­ка ра­чу­но­во­ђа. Ме­ђу­тим,
и ово је са­мо де­кла­ра­тив­ни зах­тев, као и сви оста­ли
ко­је пред­ла­же тзв. „струч­на јав­ност“, јер и са­да то
удру­же­ње де­кла­ра­тив­но има усво­јен тај Ко­декс, али
га не при­ме­њу­је. На­и­ме, тим ко­дек­сом про­пи­са­на су
мно­га на­че­ла ко­јих тре­ба да се при­др­жа­ва­ју ра­чу­но­
во­ђе ко­ји су чла­но­ви удру­же­ња ко­је је при­хва­ти­ло
при­ме­ну тог ко­дек­са. Из­ме­ђу оста­лих на­че­ла, ко­декс
про­пи­су­је на­че­ло по­ште­ња и на­че­ло про­фе­си­о­нал­
ног по­на­ша­ња.
На­че­ло по­ште­ња на­ме­ће оба­ве­зу свим про­
фе­си­о­нал­ним ра­чу­но­во­ђа­ма да бу­ду ис­кре­ни и
по­ште­ни у свим про­фе­си­о­нал­ним и по­слов­ним
од­но­си­ма. По­ште­ње та­ко­ђе под­ра­зу­ме­ва исти­ни­
тост и пра­вед­ност.
Начело професионалног понашања намеће
обавезу свим професионалним рачуновођама да
поступају у складу с релевантним законима и
регулативама те да избегавају свако деловање
за које професионални рачуновођа зна или би
требао да зна да нарушава углед професије. То
укључује радње за које би разборита и обавештена
трећа особа, сагледавајући све чињенице и околности
познате професионалном рачуновођи у то доба,
вероватно закључила да негативно утичу на
добар углед професије.
Нај­ма­ње на­ве­де­на два ва­жна на­че­ла из Ко­дек­са
IFAC-а ко­ји је при­хва­ти­ло то удру­же­ње, кон­ти­ну­и­
ра­но кр­ши њи­хов ду­хов­ни во­ђа, ли­дер или ка­ко се
зва­нич­но пред­ста­вља, ге­не­рал­ни се­кре­тар удру­же­ња,
ди­рек­тор пред­у­зе­ћа ко­је је осно­ва­но са удру­же­њем,
глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник ча­со­пи­са ко­ји из­да­ју за­
јед­но удру­же­ње и пред­у­зе­ће итд.
Пре­кр­шио је њи­хов ген-сек на­че­ло про­фе­си­о­
нал­ног по­на­ша­ња, јер је као ген-сек тог удру­же­ња,
у вре­ме ка­да је при­ме­њи­ван на­ве­де­ни Ко­декс,
по­ку­шао да на јед­ном Еко­ном­ском фа­кул­те­ту од­бра­
ни ма­ги­стар­ски рад, за ко­ји је На­уч­но на­став­но ве­ће
тог фа­кул­те­та утвр­ди­ло да не ис­пу­ња­ва усло­ве за
од­бра­ну и ген-се­ка вра­ти­ло да при­ја­ви но­ву те­му.
У при­мед­ба­ма под­не­тим на при­ја­вље­ни ма­ги­стар­ски
рад ген-се­ка сто­ји сле­де­ћа за­кључ­на оце­на:
„Пре­ма то­ме, на­ве­де­не при­мед­бе, као и мно­ге
дру­ге ко­је ни­смо на­ве­ли а ко­је по­сто­је, да­ју до­вољ­
но чи­ње­ни­ца на осно­ву ко­јих се мо­же за­кљу­чи­ти
да ова ма­ги­стар­ска те­за не за­слу­жу­је по­зи­тив­ну
оце­ну на осно­ву ко­је би се мо­гло сте­ћи на­уч­но
зва­ње „ма­ги­стар еко­ном­ских на­у­ка“. Пред­ла­же­
мо На­уч­но-на­став­ном ве­ћу Еко­ном­ског фа­кул­те­та
у Бла­цу, да због из­не­тих раз­ло­га не омо­гу­ћи ње­ну
јав­ну од­бра­ну. Осим то­га, пред­ла­же­мо да пре­ду­зме­
те и дру­ге ме­ре пред­ви­ђе­не за­ко­ном и ста­ту­том
фа­кул­те­та, због по­ку­ша­ја да се пу­тем пла­ги­ја­та
и фал­си­фи­ка­та стек­не на­уч­но зва­ње ма­ги­стар
еко­но­ми­је.“
18
ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК
Јул 2014.
По­сту­па­ју­ћи по мно­го­број­ним при­мед­ба­ма из­не­
тим у оце­ни под­не­те ма­ги­стар­ске те­зе, На­уч­но-на­став­но
ве­ће Еко­ном­ског фа­кул­те­та у Бла­цу, до­не­ло је Од­лу­ку
број 388 од 09.07.2001. го­ди­не, ко­јом се од­би­ја зах­тев
за од­бра­ну ма­ги­стар­ске те­зе под на­сло­вом: „Ути­цај
ди­на­ми­ке тро­шко­ва и оби­ма про­из­вод­ње на по­слов­ни
успех пред­у­зе­ћа“, кан­ди­да­та Пе­ра Шко­би­ћа. Из­вод
из на­ве­де­не од­лу­ке дат је у при­ло­гу.
Та­ко­ђе, ген-сек удру­же­ња ко­је при­ме­њу­је IFACов Ко­декс про­фе­си­о­нал­не ети­ке ра­чу­но­во­ђа, а чи­ји
се пот­пис на­ла­зи у ра­спо­ну до 40.000 из­да­тих цер­
ти­фи­ка­та „про­фе­си­о­нал­ним ра­чу­но­во­ђа­ма“ (тај број
на­во­ди се у њи­хо­вим пу­бли­ка­ци­ја­ма) ни­ка­да ни­је
ис­пу­ња­вао усло­ве да пот­пи­су­је цер­ти­фи­ка­те јер се
мно­го пу­та огре­шио о Ко­декс про­фе­си­о­нал­не ети­ке
ко­ји је фор­мал­но при­хва­ти­ло удру­же­ње ко­је пред­
ста­вља. То илу­стру­ју мно­ге кри­вич­не при­ја­ве ко­је су
чла­но­ви тог удру­же­ња под­но­си­ли над­ле­жним ор­га­
ни­ма про­тив ген-се­ка и о то­ме об­ја­вље­ни тек­сто­ви у
јав­ним гла­си­ли­ма, као што је, нпр., чла­нак др Пе­тра
Це­ро­ви­ћа об­ја­вљен у „Гла­су јав­но­сти“ од 03.01.2001.
го­ди­не, у ко­јем сто­ји сле­де­ће:
„На жа­лост, тај ге­не­рал­ни се­кре­тар, чи­ји је пот­пис на цер­ти­фи­ка­ти­ма тре­ба да ре­пре­зен­ту­је углед екс­пе­ра­та
ра­чу­но­вод­стве­не про­фе­си­је у Ју­го­сла­ви­ји, не са­мо да ни­је ра­чу­но­во­ђа, већ је лич­ност за­ни­мљи­ве би­о­гра­фи­је.
Ево шта се о то­ме ка­же о г. Пе­ри Шко­би­ћу, ге­не­рал­ном се­кре­та­ру СРРС у пре­су­ди Оп­штин­ског су­да у Но­вом
Са­ду, Посл. бр. К. 1422/99 а по ту­жби Са­ве­за РР Ср­би­је да је се­кре­тар окле­ве­тан; из осло­ба­ђа­ју­ће пре­су­де
„окри­вље­них“ до­слов­но ци­ти­ра­мо:
– „Да би лице са завршеним факултетом стекло својство овлашћеног рачуновође, неопходно је полагање
посебног испита пред посебном комисијом, а по прописима из 1996. године за звање рачуновође неопходно
је 15 година рада у рачуноводству и најмање 5 самосталних биланса. Како генерални секретар СРРС
не испуњава дате услове то окривљени (у спорном тексту) нису изнели неистину о Пери Шкобићу,
генералном секретару, наводећи да исти није рачуновођа – ни у теоријском, ни у практичном, ни
у законском, ни у професионалном смислу.“
Јул 2014.
ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК
Ипак, нај­ве­ћи про­фе­си­о­нал­ни грех тог ген-се­ка
и с тим у ве­зи кр­ше­ње Ко­дек­са про­фе­си­о­нал­не ети­ке,
је об­ја­вљи­ва­ње па­тво­ре­ног пре­во­да па­ра­гра­фа 23(б)
МРС 21 – Ефек­ти про­ме­на де­ви­зних кур­се­ва. На­и­ме,
у пре­во­ду МРС/МСФИ ко­је је у 2010. го­ди­ни об­ја­вио
СРРС, об­ја­вљен је по­гре­шан пре­вод па­ра­гра­фа 23(б)
МРС 21, та­ко што је ен­гле­ски текст „da­te of the tran­
sac­tion“ пре­ве­ден на срп­ски „на кра­ју из­ве­штај­ног
пе­ри­о­да“, уме­сто „на да­тум тран­сак­ци­је“ ка­ко је ра­
ни­је пра­вил­но би­ло пре­ве­де­но. Овај пре­вод стан­дар­да
и ту­ма­че­ња ко­ја су об­ја­вље­на у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку
РС“, бр. 77/10, пре­у­зет је од СРРС, ко­ји је у 2010. го­
ди­ни об­ја­вио сво­је из­да­ње пре­во­да МРС/МСФИ, па је
на­ве­де­на „гре­шка“ пре­у­зе­та из „по­гре­шног“ пре­во­да
тог Са­ве­за. Има­ју­ћи у ви­ду то да на­ве­де­на „гре­шка“
ни­је на­ста­ла у би­ло ко­јој од­ред­би стан­дар­да, што би
се ре­ал­но мо­гло и за­не­ма­ри­ти, већ баш у од­ред­би
на ко­јој по­сто­ји ма­те­ри­јал­но зна­чај­на раз­ли­ка у
ту­ма­че­њу ко­је у свом ча­со­пи­су да­је тај Са­вез, и
ту­ма­че­њу „При­вред­ног са­вет­ни­ка“ у ве­зи са ис­
ка­зи­ва­њем про­тив­вред­но­сти да­тих и при­мље­них
аван­са у стра­ној ва­лу­ти на дан би­лан­са, од­но­сно
го­ди­шњег ра­чу­на, што је и уре­ђе­но на­ве­де­ним
од­ред­ба­ма. На тај на­чин, пу­тем па­тво­ре­ња пре­во­да
па­ра­гра­фа 23(б) МРС 21, тај Са­вез је об­ма­нуо и до­вео
у за­блу­ду ве­ли­ки број при­вред­них су­бје­ка­та ко­ји су
по­гре­шним ту­ма­че­њем, ко­је је пот­кре­пље­но па­тво­
ре­ним пре­во­дом, по­гре­шно об­ра­чу­на­ва­ли (а мно­ги и
са­да) об­ра­чу­на­ва­ју курс­не раз­ли­ке на пла­ће­не аван­се
ко­ји пред­ста­вља­ју не­мо­не­тар­ну став­ку би­лан­са, и
та­ко не­пра­вил­но ис­ка­зу­ју ве­ће тро­шко­ве по­сло­ва­ња
ка­да се курс ди­на­ра по­ве­ћа­ва, ис­ка­зу­ју ма­њу до­бит и
ма­њи по­рез на до­бит.
На­ве­де­ни па­тво­ре­ни пре­вод, мо­жда још увек не
би био ис­пра­вљен да о то­ме При­вред­ни са­вет­ник ни­је
оба­ве­стио IASCF Фон­да­ци­ју, ко­ја је бр­зо ре­а­го­ва­ла и
зах­те­ва­ла хит­ну ис­прав­ку по­гре­шног пре­во­да. О то­ме
смо од Ми­ни­стар­ства фи­нан­си­ја до­би­ли до­пис бр.
023-02-00406/2010-01 од 4. 11. 2010. го­ди­не, из ко­јег
ци­ти­ра­мо по­след­њи па­сус, ко­ји гла­си:
„По­ла­зе­ћи од на­ве­де­ног, ува­жа­ва­ју­ћи ва­шу
при­мед­бу, Ми­ни­стар­ство фи­нан­си­ја ће у скла­ду
са Спо­ра­зу­мом за­кљу­че­ним из­ме­ђу IASCF-а и
Ми­ни­стар­ства фи­нан­си­ја број CS-SR-WVRVR-2005-000036-F оба­ве­сти­ти IASCF у Лон­до­ну
и пред­у­зе­ти по­треб­не рад­ње ка­ко би се пре­вод
па­ра­гра­фа 23(б) МРС 21 уса­гла­сио са из­вор­ним
тек­стом и из­ме­не об­ја­ви­ле у „Слу­жбе­ном гла­
сни­ку РС“.“
У складу са нашим предлогом, Министарство
финансија је уз препоруку IASCF-а, у „Службеном
гласнику РС“, бр. 95/10, објавило исправку превода
параграфа 23(б) МРС 21.
19
5. Лажи у вези са повећаним
трошковима примене Правилника ­
за микро и друга правна лица ­
уместо МСФИ за МСП
У пу­бли­ка­ци­ји „струч­не јав­но­сти“ о при­ме­ни
Пра­вил­ни­ка за ми­кро и дру­га прав­на ли­ца сто­ји сле­
де­ћа кон­ста­та­ци­ја: „У ци­љу убла­жа­ва­ња тро­шко­ва и
олак­ша­ва­ња оства­ри­ва­ња про­фе­си­о­нал­них ду­жно­сти
чла­но­ва, пред­ла­же­мо да ис­ко­ри­сти­те мо­гућ­ност
и из­вр­ши­те опре­де­ље­ње за при­ме­ну Ме­ђу­на­род­ног
стан­дар­да за ма­ле и сред­ње ен­ти­те­те (МСФИ за
МСП) за ми­кро и дру­га прав­на ли­ца и та­ко из­бег­не­те
ви­ше­стру­ке про­бле­ме и зна­чај­не тро­шко­ве ко­ји су
на­мет­ну­ти но­во­до­не­тим ра­чу­но­вод­стве­ним про­
пи­си­ма. У ту свр­ху Са­вез ће пру­жи­ти сву по­треб­ну
по­моћ, а про­фе­си­о­нал­не ра­чу­но­во­ђе – чла­но­ви Са­ве­за
већ има­ју на­ве­де­ни стан­дард.“
У на­ве­де­ном ци­та­ту Са­вез пред­ла­же да се уки­
не Пра­вил­ник за ми­кро и дру­га прав­на ли­ца, а да се
уме­сто тог пра­вил­ни­ка при­ме­њу­ју МСФИ за МСП, јер
ће на­вод­но про­пи­си­ва­ње оба­ве­зне при­ме­не МСФИ за
МСП за све су­бјек­те до­ве­сти до сма­ње­ња тро­шко­ва.
Ова­кве тврд­ње пред­ста­вља­ју нај­о­бич­ни­ју бе­сми­сли­
цу, а пре све­га су­прот­не су ци­љу да се но­вом ре­гу­ла­
ти­вом сма­њи ад­ми­ни­стра­тив­но оп­те­ре­ће­ње ми­кро и
дру­гих прав­них ли­ца и пред­у­зет­ни­ка, што је основ­ни
зах­тев са­др­жан у но­вој Ди­рек­ти­ви 2013/34/ЕУ, са ко­
јом, ка­ко тај Са­вез твр­ди, ни­је ускла­ђен но­ви За­кон о
ра­чу­но­вод­ству.
Из овог пред­ло­га Са­ве­за ја­сно се ви­ди њи­хов
ма­нир да оно што им иде у при­лог из­вр­ћу и ла­жно
пред­ста­вља­ју као по­зи­тив­но, а чи­ње­ни­це ко­је
го­во­ре су­прот­но пре­ћут­ку­ју и ниг­де не по­ми­њу.
Ра­ни­је смо ис­та­кли да је јед­на од основ­них но­
ви­на са­др­жа­на у но­вој Ди­рек­ти­ви 2013/34/ЕУ про­
пи­си­ва­ње кри­те­ри­ју­ма за раз­вр­ста­ва­ње прав­них
ли­ца у нај­ма­њу гру­пу ми­кро прав­них ли­ца ко­ја
ра­ни­је ни­је по­сто­ја­ла и про­пи­си­ва­ње зах­те­ва да се
та нај­ма­ња гру­па су­бје­ка­та не сме оп­те­ре­ћи­ва­ти
до­дат­ним ад­ми­ни­стра­тив­ним тро­шко­ви­ма у ко­је
спа­да­ју и по­себ­ни зах­те­ви за фи­нан­сиј­ским из­ве­
шта­ва­њем. Ови зах­те­ви из но­ве ди­рек­ти­ве 2013/34/
ЕУ угра­ђе­ни су у но­ви За­кон о ра­чу­но­вод­ству, про­пи­
си­ва­њем до­но­ше­ња по­себ­ног Пра­вил­ни­ка за ми­кро
и дру­га прав­на ли­ца, иако тај Са­вез упор­но ла­жно
оба­ве­шта­ва јав­ност у сво­јим пу­бли­ка­ци­ја­ма и пу­тем
ра­зних дру­гих пам­фле­та, да За­кон ни­је ускла­ђен са
но­вом ра­чу­но­вод­стве­ном ди­рек­ти­вом ЕУ. Ме­ђу­тим,
тај Са­вез упор­но пре­ћут­ку­је и до­са­да ниг­де ни­је
по­ме­нуо но­тор­ну исти­ну да Европ­ска уни­је ни­
је до­зво­ли­ла и пре­по­ру­чи­ла при­ме­ну МСФИ за
МСП, јер ти стан­дар­ди не за­до­во­ља­ва­ју кри­те­ри­ју­ме
про­пи­са­не том ди­рек­ти­вом, с об­зи­ром на то да њи­хо­ва
при­ме­на до­дат­но оп­те­ре­ћу­је су­бјек­те тро­шко­ви­ма у
ве­зи са са­ста­вља­њем не­по­треб­них фи­нан­сиј­ских из­
20
ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК
ве­
шта­ја за ми­кро и дру­га прав­на ли­ца и пред­у­зет­ни­ке
чи­је са­ста­вља­ње про­пи­су­је тај стан­дард.
На­и­ме, за­ла­га­ње да се уки­не Пра­вил­ник за ми­кро
прав­на ли­ца, под­ра­зу­ме­ва да би та ли­ца, у ко­је спа­
да­ју и пред­у­зет­ни­ци, мо­ра­ла да са­ста­вља­ју пот­пу­ни
сет фи­нан­сиј­ских из­ве­шта­ја, од ко­јих та ли­ца до са­да
ни­су са­ста­вља­ла сле­де­ће:
– Би­ланс ста­ња (са­ста­вља­ла су),
– Би­ланс успе­ха (са­ста­вља­ла су),
– Из­ве­штај о оста­лом ре­зул­та­ту (ни­су са­ста­
вља­ла),
– Из­ве­штај о нов­ча­ним то­ко­ви­ма (ни­су са­
ста­вља­ла),
– Из­ве­штај о про­ме­на­ма на ка­пи­та­лу (ни­су
са­ста­вља­ла),
– На­по­ме­не уз фи­нан­сиј­ске из­ве­шта­је (ни­су
са­ста­вља­ла).
На­су­прот то­ме, Пра­вил­ник за ми­кро и дру­га прав­
на ли­ца про­пи­су­је са­мо са­ста­вља­ње Би­лан­са ста­ња
и Би­лан­са успе­ха. Осим то­га, по­се­бан пра­вил­ник о
вред­но­ва­њу и при­зна­ва­њу по­зи­ци­ја у фи­нан­сиј­ским
из­ве­шта­ји­ма ма­лих прав­них ли­ца по­сто­ји од 2006.
го­ди­не и до са­да у прак­си ни­ко ни­је оспо­ра­вао мо­гућ­
ност ње­го­ве при­ме­не, осим тог Са­ве­за, јер је ње­го­вим
уки­да­њем же­лео да оства­ри ма­те­ри­јал­ну ко­рист, с об­
зи­ром на то да је ра­ни­је из­дао пре­вод МСФИ за МСП,
што по­твр­ђу­је ра­ни­је ци­ти­ра­на сле­де­ћа ре­че­ни­ца: „У
ту свр­ху Са­вез ће пру­жи­ти сву по­треб­ну по­моћ,
а про­фе­си­о­нал­не ра­чу­но­во­ђе – чла­но­ви Са­ве­за већ
има­ју на­ве­де­ни стан­дард.“
6. Лажи у вези СА ПравилникОМ ­
о Контном оквиру
За Пра­вил­ник о Конт­ном окви­ру „струч­на јав­ност“
на­во­ди сле­де­ће: „Пра­вил­ник о Конт­ном окви­ру за при­
вред­на дру­штва, за­дру­ге и пред­у­зет­ни­ке („Слу­жбе­ни
гла­сник РС“, бр. 118/13), до­нет је без ре­ал­не по­тре­бе
за до­но­ше­ње но­вог пра­вил­ни­ка, као и без ствар­них
но­ви­на у ње­му.“ Пре све­га, ово су не­тач­не тврд­ње ко­
је мо­же из­ре­ћи са­мо то­тал­ни ди­ле­тант за ову област.
Пр­во, За­ко­ном о ра­чу­но­вод­ству про­пи­са­на је
при­ме­на ком­плет­них МСФИ за ве­ли­ка прав­на ли­ца, уз
мо­гућ­ност да их до­бро­вољ­но ко­ри­сте и сред­ња прав­
на ли­ца. За ма­ла прав­на ли­ца про­пи­са­на је при­ме­на
МСФИ за МСП уз мо­гућ­ност да их ко­ри­сте ми­кро и
дру­га прав­на ли­ца и пред­у­зет­ни­ци. Пре­ма то­ме, Пра­
вил­ник за ми­кро и дру­га прав­на ли­ца не мо­ра да
при­ме­њу­је ни­ко. Ме­ђу­тим, због ње­го­вих пред­но­сти
у од­но­су на МСФИ за МСП у по­гле­ду оби­ма фи­нан­
сиј­ског из­ве­шта­ва­ња, ве­ро­ват­но је да ће нај­ве­ћи број
ми­кро и дру­гих прав­них ли­ца и пред­у­зет­ни­ка од­лу­чи­ти
да при­ме­њу­је тај пра­вил­ник. И то је оно што сме­та тзв.
„струч­ној јав­но­сти“. На­рав­но, сме­та им Пра­вил­ник за
ми­кро и дру­га прав­на ли­ца, ко­ји до­бро­вољ­но мо­гу да
при­ме­њу­ју та прав­на ли­ца уме­сто МСФИ за МСП, а
што је у скла­ду са зах­те­ви­ма про­пи­са­ним но­вом Ди­
рек­ти­вом 2013/34/ЕУ.
Дру­го, ак­ту­ел­ни Конт­ни оквир за при­вред­на дру­
штва, за­дру­ге и пред­у­зет­ни­ке про­пи­сан је за све те
Јул 2014.
су­бјек­те, без об­зи­ра на њи­хо­ву ве­ли­чи­ну. Но­ви ра­чу­ни
ко­ји су про­пи­са­ни у Конт­ном окви­ру од­но­се се на ис­
ка­зи­ва­ње но­вих став­ки у фи­нан­сиј­ским из­ве­шта­ји­ма
ко­је су пред­ви­ђе­не из­ме­ње­ним ком­плет­ним МСФИ и
МСФИ за МСП ко­ји се пр­ви пут при­ме­њу­ју од 2014.
го­ди­не. То су ра­чу­ни гру­пе 33 – Ре­ва­ло­ри­за­ци­о­не ре­
зер­ве и не­ре­а­ли­зо­ва­ни до­би­ци и гу­би­ци, на ко­ји­ма се
ис­ка­зу­ју ре­ва­ло­ри­за­ци­о­не ре­зер­ве и до­би­ци и гу­би­ци у
окви­ру оста­лог све­о­бу­хват­ног ре­зул­та­та ко­ји се ис­ка­
зу­је у но­вом Из­ве­шта­ју о оста­лом ре­зул­та­ту у скла­ду
са из­ме­ње­ним МРС 1 – Пре­зен­та­ци­ја фи­нан­сиј­ских
из­ве­шта­ја и у скла­ду са Одељ­ком 5 Из­ве­штај о укуп­
ном ре­зул­та­ту и Би­ланс успе­ха из МСФИ за МСП. У Конт­ном окви­ру про­пи­са­ни су и дру­ги но­ви ра­чу­ни
ко­ји су нео­п­ход­ни за ис­ка­зи­ва­ње по­слов­них про­ме­на
у од­но­си­ма из­ме­ђу по­ве­за­них ли­ца, ра­ди са­ста­вља­ња
кон­со­ли­до­ва­них фи­нан­сиј­ских из­ве­шта­ја и ра­ди из­
ра­де сту­ди­ја о тран­сфер­ним це­на­ма чи­је са­ста­вља­ње
зах­те­ва­ју по­ре­ски про­пи­си. Та­ко­ђе, бри­са­ни су не­ки
ра­ни­је по­гре­шно про­пи­са­ни ра­чу­ни и из­вр­ше­не су
из­ме­не у на­зи­ви­ма не­ких ра­чу­на ра­ди пре­ци­зи­ра­ња
њи­хо­ве са­др­жи­не.
Тре­ће, у то­ку из­ра­де Пра­вил­ни­ка о конт­ном окви­
ру, услед раз­ли­чи­тих ста­во­ва по не­ким пи­та­њи­ма ко­је
су има­ли чла­но­ви струч­ног ти­ма ко­ји је пред­ла­гао тај
пра­вил­ник, за не­ке ра­чу­не ко­ји тра­ди­ци­о­нал­но по­сто­је у
на­шем Конт­ном окви­ру (као што је 290 – Гу­би­так из­над
ви­си­не ка­пи­та­ла и дру­ге), ком­про­ми­сом је од­лу­че­но
да се за­др­жи до­са­да­шње ре­ше­ње, што са­да „струч­на
јав­ност“ ко­ри­сти као не­ка­кав ар­гу­мент за тврд­њу да
Конт­ни оквир са­др­жи „број­не су­штин­ске гре­шке“.
Пре­ма то­ме, тврд­ња да је но­ви Конт­ни оквир „до­
нет без ре­ал­не по­тре­бе за до­но­ше­ње но­вог пра­вил­
ни­ка, као и без ствар­них но­ви­на у ње­му“ је но­тор­на
глу­пост, ко­ју мо­же на­пи­са­ти са­мо то­тал­ни ди­ле­тант.
7. Лажи у вези са Правилником о обрасцима финансијских извештаја
При­мед­бе ко­је „струч­на јав­ност“ на­во­ди у ве­зи са
Пра­вил­ни­ком о обра­сци­ма фи­нан­сиј­ских из­ве­шта­ја су,
нај­бла­же ре­че­но, огав­не бљу­во­ти­не, ко­је не тре­ба ни
ко­мен­та­ри­са­ти, јер не по­сто­ји ра­ци­о­на­лан од­го­вор на
сле­де­ће тврд­ње: „услед екс­перт­ског (не)зна­ња ак­ти­
ва и па­си­ва се не сла­жу“, „из нео­бја­шњи­вог раз­ло­га
став­ка гу­бит­ка из­над ви­си­не ка­пи­та­ла, уме­сто да
ума­њу­је за­пра­во по­ве­ћа­ва имо­ви­ну пред­у­зе­ћа“, „Об­ја­
вље­ни обра­сци пред­ви­ђа­ју и да се вред­ност по­је­ди­них
став­ки имо­ви­не прав­них ли­ца (на при­мер гра­ђе­ви­не,
опре­ма и по­стро­је­ња) сва­ке го­ди­не уве­ћа­ва за из­нос
ис­прав­ке вред­но­сти?“, итд.
Ме­ђу­тим, освр­ну­ће­мо се на дру­ге не­и­сти­не ко­је
се пла­си­ра­ју у ве­зи да обра­сци­ма фи­нан­сиј­ских из­ве­
шта­ја. Као пр­во, на­во­ди се да „обра­зац Би­ланс ста­ња
има 156 по­зи­ци­ја, уме­сто ра­ни­јих 50 – да под­се­ти­мо
ме­ђу­на­род­ни стан­дар­ди зах­те­ва­ју све­га 30 по­зи­ци­
ја, упра­во у ци­љу су­штин­ског сма­ње­ња оп­те­ре­ће­ња
фи­нан­сиј­ског из­ве­шта­ва­ња.“ Тврд­ња да МРС зах­те­
ва­ју 30 по­зи­ци­ја у Би­лан­су ста­ња је но­тор­на не­и­сти­на,
јер МРС 1 – Пре­зен­та­ци­ја фи­нан­сиј­ских из­ве­шта­ја,
ни би­ло ко­ји дру­ги стан­дард, не уре­ђу­ју де­таљ­ну са­
Јул 2014.
ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК
др­жи­ну и фор­му овог обра­сца. То по­твр­ђу­ју од­ред­бе
па­ра­гра­фа 57. МРС 1, у ко­ји­ма пи­ше сле­де­ће:
„Овај Стан­дард не про­пи­су­је ре­до­след ни об­лик у
ко­ме тре­ба да бу­ду пре­зен­то­ва­не по­зи­ци­је. Па­ра­граф
54 јед­но­став­но да­је ли­сту став­ки ко­је се до­вољ­но
раз­ли­ку­ју по сво­јој при­ро­ди или функ­ци­ји, да им
је по­треб­но за­себ­но при­ка­зи­ва­ње у из­ве­шта­ју о
фи­нан­сиј­ској по­зи­ци­ји. По­ред то­га:
(а) ли­ниј­ске став­ке се укљу­чу­ју ка­да су ве­ли­чи­на,
при­ро­да или функ­ци­ја став­ке или гру­пе слич­них став­ки
та­кви да је њи­хо­ва за­себ­на пре­зен­та­ци­ја ре­ле­вант­на за
раз­у­ме­ва­ње фи­нан­сиј­ске по­зи­ци­је ен­ти­те­та; и
(б) ко­ри­шће­ни опи­си и ре­до­след став­ки или
гру­па слич­них став­ки се мо­гу из­ме­ни­ти у скла­ду
са при­ро­дом ен­ти­те­та и ње­го­вим тран­сак­ци­ја­ма,
с ци­љем пру­жа­ња ин­фор­ма­ци­ја ре­ле­вант­них за раз­
у­ме­ва­ње фи­нан­сиј­ске по­зи­ци­је ен­ти­те­та. На при­мер,
фи­нан­сиј­ска ин­сти­ту­ци­ја мо­же да из­ме­ни прет­ход­но
на­ве­де­не опи­се да би обез­бе­ди­ла ин­фор­ма­ци­је ко­је су
ре­ле­вант­не за по­сло­ва­ње фи­нан­сиј­ске ин­сти­ту­ци­је.“
Пре­ма то­ме, тврд­ња „струч­не јав­но­сти“ да МРС
про­пи­су­ју са­мо 30 став­ки у Би­лан­су ста­ња је не­тач­на
и по­ка­зу­је да ауто­ри та­квих тврд­њи су или зло­на­мер­ни
ла­жо­ви, или то­тал­ни ди­ле­тан­ти.
Ина­че, де­таљ­на са­др­жи­на Би­лан­са ста­ња у две
ва­ри­јан­те про­пи­са­на је Анек­сом III и Анек­сом IV но­
ве Ди­рек­ти­ве ЕУ 2013/34/ЕУ, на осно­ву ко­јих су би­ле
пред­ло­же­не пр­ве ва­ри­јан­те обра­сца Би­лан­са ста­ња са
110 по­зи­ци­ја са укљу­че­ним зби­ро­ви­ма и под­зби­ро­ви­ма.
То је био при­бли­жно исти број став­ки као у про­пи­са­ним
ше­ма­ма у Ди­рек­ти­ви 2013/34/ЕУ, где пре­ма Анек­су III
у обра­сцу са хо­ри­зон­тал­ним рас­по­ре­дом по­зи­ци­ја има
70 став­ки без оба­ве­зних зби­ро­ва и под­зби­ро­ва, а пре­ма
Анек­су IV у обра­сцу са вер­ти­кал­ним рас­по­ре­дом став­
ки има 79 став­ки без оба­ве­зних зби­ро­ва и под­зби­ро­ва,
ко­ји се ина­че на­кнад­но од­ре­ђу­ју, у за­ви­сно­сти од то­га
ко­ји по­да­ци тре­ба да се ис­ка­жу као збир­не по­зи­ци­је
у тим обра­сци­ма.
21
С об­зи­ром на то да пр­во­бит­но пред­ло­же­ни обра­зац
Би­лан­са ста­ња ни­је при­хва­ћен као ко­нач­но ре­ше­ње, већ
су на­кнад­но вр­ше­не из­ме­не и до­пу­не на осно­ву пред­
ло­га ко­је су до­ста­вља­ле раз­ли­чи­те ин­сти­ту­ци­је, могуће
и тај Савез, обра­зац ко­ји је об­ја­вљен у „Слу­жбе­ном
гла­сни­ку РС“ са­др­жи не­ко­ли­ко фор­мал­них гре­ша­ка,
ко­је до са­да ни­су ис­пра­вље­не, јер прет­по­ста­вља­мо да
се че­ка су­ми­ра­ње свих при­мед­би ко­је тре­ба да до­ста­ве
по­зва­не ин­сти­ту­ци­је, а на­кон то­га ће, ве­ру­је­мо, би­ти
об­ја­вљен но­ви обра­зац, ко­ји ина­че тре­ба да се при­ме­
њу­је при­ли­ком са­ста­вља­ња фи­нан­сиј­ских из­ве­шта­ја
на дан 31.12.2014. го­ди­не, што зна­чи да овај обра­зац
још увек ни­ко ни­је мо­гао при­ме­њи­ва­ти, па ни­је мо­гао
ни про­из­ве­сти би­ло ка­кве не­га­тив­не по­сле­ди­це.
У ве­зи са Би­лан­сом успе­ха, из­но­се се ди­ле­тант­ске
при­мед­бе да је и код овог обра­сца по­ве­ћан број по­зи­
ци­ја, што је ина­че нео­п­ход­но, јер се од 2014. го­ди­не
при­ме­њу­ју од­ред­бе МРС 1 ко­јим је про­пи­сан друк­чи­ји
на­чин утвр­ђи­ва­ња ре­зул­та­та по­сло­ва­ња. Па­ра­гра­
фом 81А до 105 МРС 1 про­пи­сан је но­ви Из­ве­штај о
до­бит­ку или гу­бит­ку и оста­лом укуп­ном ре­зул­та­ту.
Опре­де­ље­ње да се овај из­ве­штај раз­дво­ји на два де­ла
и то на до­са­да­шњи Би­ланс успе­ха и но­ви Из­ве­штај о
оста­лом укуп­ном ре­зул­та­ту, је из тог раз­ло­га што ће
но­ви Из­ве­штај о оста­лом укуп­ном ре­зул­та­ту са­ста­
вља­ти вр­ло ма­ли број су­бје­ка­та, про­це­њу­је­мо не ви­ше
од 1.000 у це­лој Ре­пу­бли­ци, па би би­ло су­лу­до про­пи­
си­ва­ти је­дан обра­зац за ви­ше од 300.000 су­бје­ка­та у
ко­јем би део у ко­јем се ис­ка­зу­је Из­ве­штај о оста­лом
укуп­ном ре­зул­та­ту био пра­зан. Ина­че, та­кво ре­ше­ње
за­сту­пље­но је и у дру­гим ре­спек­та­бил­ним др­жа­ва­ма
ко­је при­ме­њу­ју МСФИ.
За­ла­га­ње „струч­не јав­но­сти“ да се про­пи­ше је­дин­
стве­ни обра­зац као Из­ве­штај о до­бит­ку или гу­бит­ку
и оста­лом укуп­ном ре­зул­та­ту, за­пра­во би ди­рект­но
до­вео до зна­чај­ног по­ве­ћа­ња тро­шко­ва и то би би­ло
у су­прот­но­сти са оним за шта се, из­гле­да, са­мо вер­
бал­но за­ла­жу.
Download

3. Беседа о лажима и обманама на којима се заснива предлог за