Историјa српске филозофије III
Прилози истраживању
Ирина Деретић
(приређивач)
Издавач
ЕВРО–ЂУНТИ
Београд, Димитрија Туцовића 41
Tel.: 011/30-77-771, 30-77-772
За издавача
Новица Јевтић, генерални директор
Главни и одговорни уредник
Сања Ђурковић
Уредник издања
Ирина Деретић
Лектор
Јелена Козић
Коректура
Редакција Евро–Ђунти
Технички уредник
Весна Пијановић
Дизајн корица
Биљана Бабић
Прво издање
Штампа
Графостил, Крагујевац
Тираж 2.000
Copyright © за Србију Evro–Giunti, 2014
ISBN 978-86-505-2577–7
www.evro-giunti.com
[email protected]
[email protected]
Историјa
српске
филозофије III
Прилози истраживању
Ирина Деретић
(приређивач)
Објављивање ове књиге помогло је
Министарство културе, информисања и
информационог друштва Републике Србије
ДО­СИ­ТЕ­ЈЕВ ТЕ­ЛЕ­О­ЛО­ШКИ ДО­КАЗ
ПО­СТО­ЈА­ЊА БО­ГА1
Алек­сан­д ар Кан­дић
Ин­сти­т ут за фи­ло­зо­фи­ју
Фи­ло­зоф­ски фа­к ул­тет
Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду
Ап­стракт: У ра­ду се раз­ма­тра До­си­те­јев те­ле­о­ло­шки до­каз по­сто­ја­ња
Бо­га дат у крат­ком одељ­к у Ети­ке под на­сло­вом О бла­го­че­сти­вом чо­ве­ку
во­оп­ште. На­кон ски­ци­ра­ња оп­штих дру­штве­но-исто­риј­ских окол­но­сти
у ко­ји­ма До­си­теј жи­ви и пи­ше, што је, по ми­ш ље­њу ау ­то­ра, не­оп ­ход­но
за ра­зу ­ме­ва ­ње ка ­ко стра­те­ги­је са ­мог те­ле­о­ло­шког до­ка­за, та ­ко и ње­го­ве
функ ­ци­је у окви­ру До­си­те­је­ве фи­ло­зоф­ске и етич­ке ми­сли, де­т аљ­но се
ана­л и­зи­ра струк­т у­ра не­фор­мал­но из­ве­де­ног до­ка­за. За­к љу­чак ра­да је да
се До­си­те­јев те­ле­о­ло­шки до­каз мо­же ока­рак­те­ри­са­ти као де­дук­тив­ни, а
не ана­ло­шки, као и да се та­ко кон­ци­пи­ран те­ле­о­ло­шки до­каз у су­шти­ни
осла­ња на он­то­ло­шки и у се­би га ну­ж но обу­х ва­та, што је у скла­ду с глав­
ним одред­ба­ма Кан­то­ве кри­ти­ке. Та­ко­ђе, да­то је крат­ко по­ре­ђе­ње с Пла­
то­но­вим схва­та­њем при­ро­де Бо­га и бо­жан­ског у ди­ја­ло­г у Ти­мај, с ко­јим
по­сто­ји пу­но зна­чај­них слич­но­сти.
Кључ­не ре­ч и: те­ле­о­ло­ш ки до­к аз, по­с то­ја ­ње Бо­г а, ред, хар­мо­ни­ја,
про­све­ти­тељ­ство.
Овај рад на­с тао је у окви­ру про­јек­т а Исто­ри­ја срп­с ке фи­л о­з о­ф и­је (бр. 179064) ко­ји
фи­нан­си­ра Ми­ни­с тар­с тво про­све­те, на­у ­ке и тех­но­ло­шког ра­зво­ја Ре­п у­бли­ке Ср­би­је.
1
273
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
1. Увод:
Про­све­ти­тељ­ство и кри­тич­к и ме­тод
Вре­ме у ко­јем До­си­теј Об­ра­до­вић пи­ше и ства­ра је­сте, баш као и сва­
ко дру ­го, је­д ин­с тве­но и не­по­но­вљи­во. С об­зи­ром на то да се ра­зли­чи­те
фи­ло­зоф­ске иде­је, уви­ди, и прав­ци ми­шље­ња, ни­ка­да не по­ја­вљу­ју са­свим
спон­т а ­но и не­за ­ви­сно од већ уста ­ље­них па­ра ­д иг­ми, ра­зу ­ме­ва ­ње До­си­
те­је­вог схва­т а ­ња при­ро­де бо­ж ан­ског, као и ње­го­вог, ка ­ко ће­мо ви­де­т и,
сло­же­ног од­но­са пре­ма ре­л и­ги­ји, из­и­ску­је ба­рем основ­но по­зна­ва­ње дру­
штве­но-исто­риј­ских окол­но­сти ка­к ве су вла­да­ле у До­си­те­је­во до­ба. Тек
кад До­си­те­јев те­ле­о­ло­шки до­каз и све ње­го­ве осо­бе­но­сти са­гле­да­мо кроз
при­зму број­них исто­риј­ских и дру­штве­но-по­л и­тич­к их чи­ни­ла­ца ко­ји су
обли­ко­ва­л и срп­ско дру­штво XVI­II ве­ка, као и од­нос тог дру­штва пре­ма
већ уз­на­пре­до­ва­лим европ­ским на­ро­ди­ма с јед­не стра­не, или Осман­ском
цар­ству с дру­ге стра­не, уз­и­ма­ју­ћи у об­зир ве­л и­ке кул­т ур­не про­ме­не кроз
ко­је срп­ска за­јед­ни­ца та ­да про­ла­зи, мо­же­мо до­би­ти пот­п у ­ни­ју сли­к у о
ра­зло­зи­ма на осно­ву ко­јих До­си­теј до­ла­зи до сво­јих фи­ло­зоф­ских и те­о­
ло­шких убе­ђе­ња. Ни­ко не­ће по­ре­ћи да је До­си­теј про­све­ти­тељ, али шта
то, за­пра­во, зна­чи, и у ко­јој ме­ри се је­дан срп­ски про­све­ти­тељ ра­зли­ку­је од
оног фран­ц у­ског, не­мач­ког или ен­гле­ског? На ко­ји на­чин се то одра­жа­ва
на До­си­те­је­ва ре­л и­ги­о­зна схва­та ­ња, и шта га на ­во­д и да, у јед­ном ве­о­ма
крат­ком одељ­ку Ети­ке, пре­зен­т у­је не­фор­мал­ни до­каз Бож­је ег­зи­стен­ци­је,
ко­ји се по сво­јим од­л и­ка­ма и струк­т у­ри не­дво­сми­сле­но мо­же свр­ста­ти у
гру­п у те­ле­о­ло­шких до­ка­за?
Свој жи­вот­ни пут, До­си­теј за­по­чи­ње 1742. го­ди­не2 у Ча­ко­ву, у ме­сту
ко­је је тад при­па­да­ло Хаб­збур­шкој мо­нар­х и­ји, а да­нас се на­ла­зи у Ру­м у­
ни­ји, у Ба ­на­т у, на ­до­мак гра ­ни­це са Ср­би­јом. Гео­граф­ски по­ло­жај Ср­би­
је и срп­ских зе­ма­ља од­у ­век је био та­кав да се на ње­м у укр­шта­ју, и сна­ге
од­ме­ра­ва­ју, си­ле За­па­да и Исто­ка, па сто­га и срп­ска кул­т у­ра пред­ста­вља
јед­н у сво­је­вр­сну, до­не­к ле не­о­бич­н у ме­ша ­ви­н у гер­ман­ских и за ­пад­но­е­
вроп­ских, ру­ских, ма­ло­а­зиј­ских, бли­ско­и­сточ­них и дру­гих ути­ца­ја3. Та­ква
Прем­да био­г раф­ски по­да ­ц и ни­с у од су ­ш тин­ског зна­ча­ја за на ­ш у ра­спра ­ву, тре­ба ­ло
би на­по­ме­н у­т и да го­д и­на До­си­те­је­вог ро­ђе­ња ни­је са­свим по­зна­та, али да се сма­тра да
је он ро­ђен из­ме­ђу 1739–1742. Ми смо ов­де усво­ји­л и 1742. го­д и­н у као го­д и­н у ње­го­вог
ро­ђе­ња, с об­зи­ром да се у ли­те­ра­т у­ри но­ви­јег да­т у­ма она че­ш ће на­во­д и.
3
Ви­д и: М. Па­вић: Срп­с ка књи­ж ев­н ост и про­све­т и­т ељ­с тво у С. Га­ври­ло­вић (ур.):
Исто­ри­ја срп­ског на­ро­да, че­т вр­та књи­га, дру­ги том, стр. 199–205.
2
274
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
сложеност уве­л и­ко обо­га­ћу­је јед­ну на­род­ну тра­ди­ци­ју, али и оте­жа­ва ње­
но ра­зу­ме­ва­ње и са­мо­ра­зу­ме­ва­ње, ве­чи­то ства­ра­ју­ћи уну­тра­шње кон­флик­
те и не­си­г ур­но­сти у ве­зи с соп­стве­ним иден­ти­те­том. И по­ред то­га, Ср­би
се афир­ми­шу као је­дан мо­де­ран, је­дин­ствен европ­ски на­род, има­ју­ћи До­
си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа за ре­фор­ма­то­ра, лич­ност ко­ја сле­ди дух свог вре­ме­на
и ве­што про­на ­ла­зи рав­но­те­ж у из­ме­ђу две­ју или ви­ше су ­прот­но­с ти. Јер
XVI­II век је­сте век ди­на­мич­них и оп­се­ж них про­ме­на, не са­мо у Евро­пи
већ и у чи­та­вом све­т у. Го­то­во па­ра­лел­но с па­дом тзв. ста­рих ко­ло­ни­јал­них
си­ла, Шпа­ни­је и Пор­т у­га­л и­је, ра­зви­ја се јед­но од нај­ве­ћих ри­вал­ста­ва у
исто­ри­ји чо­ве­чан­ства: ри­вал­ство из­ме­ђу Ује­ди­ње­ног Кра­љев­ства (осно­
ва­но 1707), и Ру­ског цар­ства (осно­ва­но 1721). Та­ко ће се европ­ски кон­ти­
нент на­ћи из­ме­ђу две ва­тре, што ће би­ти уз­рок мно­гих ору­жа­них су­ко­ба,
кон­стант­не по­л и­тич­ке не­ста­бил­но­сти, али и ве­л и­ког кул­т ур­ног, на­у ч­ног
и еко­ном­ског про­спе­ри­те­т а под­с так ­н у ­т ог овом ди­на ­ми­ком. На­рав­но,
овај про­цес не на­сту­па из­не­над­но, он је на­ја­вљен ре­не­сан­сним пе­ри­о­дом,
ра ­ци­о­на ­л и­змом у фи­ло­зо­фи­ји, сна ­ж ним ре­фор­ми­стич­к им по­кре­ти­ма у
За­пад­ној цр­к ви. За­јед­но са Бри­та­ни­јом и Ру­си­јом, ра­ђа­ју се и про­па­да­ју
им­пе­ри­је по­п ут Ау­с тро­у ­гар­ске, ује­д и­њу ­ју се Не­мач­к а, Ита ­л и­ја. Од по­
себ­ног зна­ча­ја за Ср­би­ју и срп­ски на­род је­с у упра­во цен­трал­но­е­вроп­ске
кул­т у­ре, на пр­вом ме­сту гер­ман­ска, чи­ја се тра­ди­ци­ја на на­шем про­сто­ру
укр­шта­ла с ру­ско-ви­зан­тиј­ском. Не­к и ау­то­ри с пра­вом твр­де да се Ср­би­
ја XVI­II ве­ка кре­та ­ла из­ме­ђу гер­ма ­ни­за ­ци­је и ру­си­фи­ка ­ци­је4, а чи­ни се
да и у да­на­шње вре­ме та кон­ста­та­ци­ја мо­же би­ти ва­л ид­на. У том спле­т у
окол­но­сти, у том ме­те­ж у иза­зва­ном све же­шћим ри­вал­ством Бри­та­ни­је,
Фран­ц у­ске, Не­мач­ке и Ру­си­је, и јед­на ма­ла Ср­би­ја до­би­ја при­л и­к у да се,
уз по­моћ сво­јих европ­ских са ­ве­зни­ка, при­пре­ми за осло­бо­ђе­ње од тур­
ског роп­с тва и при ­х ва­т и дух про­све­т и­тељ­с тва, по­нај­ви­ше за ­х ва ­љу ­ју­ћ и
До­си­те­ју Об­ра­до­ви­ћу и ње­го­вом де­лу.
Зби­ва­ња на по­л и­тич­ком и бој­ном по­љу одра­жа­ва­ју се, са­свим оче­к и­
ва ­но, и на ду ­хов­н у, од­но­сно ин­те­лек­т у­а л ­н у сфе­ру људ­ског жи­во­та. Уме­
сто сле­пог сле­ђе­ња тра­ди­ци­је и уста­ље­них оби­ча­ја, не­у ­пит­ног ве­ро­ва­ња у
хри­шћан­ског Бо­га ко­ји, бу­ду­ћи ом­ни­по­тен­тан, ом­ни­сцен­тан и ом­ни­пре­
зен­тан, уре­ђу­је чи­тав људ­ски жи­вот, сад се и од по­је­дин­ца и од дру­штва
оче­к у­је да по­сред­ством ра­зу­ма кри­тич­к и пре­и­спи­та­ју све по­сто­је­ће, и, у
ма ­њој или ве­ћој ме­ри, од­ба ­це ау ­то­ри­тет Цр­к ве – украт­ко, од чо­ве­к а се
4
В. Ђу­рић, До­си­теј Об­ра­до­вић, у: До­си­теј Об­ра­до­вић: Са­бра­на де­л а, I, стр. 11.
275
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
оче­к у ­је да „ми­сли сво­јом гла ­вом”5. Но­во, мо­дер­но до­ба, во­ђе­но иде­јом
не­пре­к ид­ног и све обим­ни­јег про­гре­са, за ­х те­ва вир­т у­о­зност ми­ш ље­ња,
ве­шти­н у до­ка­зи­ва­ња и ар­г у­мен­то­ва­ња, бр­зо из­на­ла­же­ње ре­ше­ња у не­по­
зна­тим си­т у­а­ци­ја­ма. А то је­дан сред­њо­ве­ков­ни за­пад­но­е­вроп­ски ум ни­је
мо­гао по­сти­ћи – по­треб­но је би­ло про­др­ма­ти га и про­бу­ди­ти из ду­бо­ког
дре­ме­жа. До­си­те­је­ви са­вре­ме­ни­ци, као што су Вол­тер, Ру­со, Ди­дро, би­л и
су но­си­о­ци и по­кре­та­чи европ­ског про­све­ти­тељ­ства, за­јед­но са Њут­ном,
Кан­том, Де­кар­том и дру­гим ве­ли­ка­ни­ма. Про­све­ти­тељ­ски по­крет бр­зо се
ра­ши­рио, за­х ва­та­ју­ћи не са­мо европ­ске зе­мље већ и Сје­ди­ње­не Др­жа­ве,
где је уве­л и­ко до­при­нео Аме­рич­кој ре­во­лу­ци­ји.
Ипак, ни­с у сви про­све­ти­тељ­ски ми­сли­о­ци под­јед­на ­ко ути­ца ­л и на
До­си­те­ја. Венц­ло­вић и Ор­фе­л ин да­ју свој до­при­нос за­ла­ж у­ћи се за пи­са­
ње на­род­ним је­зи­ком, уме­сто ши­рем на­ро­ду не­ра­зу­мљи­вим ру­ско­сло­вен­
ским, ка ­ко је до тад био оби­чај. Но, ра ­звој До­си­те­је­ве ми­сли по­нај­ви­ше
је одре­ђен пу ­то­ва ­њи­ма ко­ја он пре­ду­зи­ма на ­кон од ­л а­ска из ма ­на­с ти­ра
у Хо­по­ву 1760, у ко­јем је бо­ра ­вио све­га три го­д и­не, са ­вла ­дав­ши осно­ве
ста­ро­грч­ког је­зи­к а и те­мељ­но из­у ­чив­ши жи­т и­ја све­т а ­ца. Не­за ­до­во­љан
и ра­зо­ча­ран ка ­лу­ђер­ским на­чи­ном жи­во­та и про­ми­ш ља ­ња, ко­ји је, сло­
жи­ће­мо се, ипак пред­ста­вљао је­дан зна­ча­јан ко­рак на­пред и осло­бо­ђе­ње
од за­нат­ских по­сло­ва и фи­зич­ког ра­да ка­к ви су га мо­ри­л и при­л и­ком ра­
ни­јег бо­рав­ка у Те­ми­шва­ру, До­си­теј пр­во одла­зи у За­греб, где по­чи­ње да
учи и ла­тин­ски је­зик. Оду­став­ши од на­ме­ре да от­п у­т у­је у Ру­си­ју, што би
са­мо во­ди­ло про­ду­бљи­ва­њу већ ин­тен­зив­них и ек­склу­зив­них ве­за из­ме­
ђу срп­ског и ру­ског на­ро­да, тј. ус­ком про­све­т и­тељ­ском ути­ца­ју Ру­си­је,
је­дан од нај­зна­чај­ни­јих срп­ских пи­са ­ца оти­ску ­је се пр­во у Дал ­ма ­ц и­ју,
где се упо­зна­је с де­л и­ма хр­ват­ских про­све­т и­те­ља, а за­т им и у Цр­н у Го­
ру, на Хи­лан­дар, Крф, и у Смир­н у. Бо­ра­вак у Смир­ни6 од 1766. до 1768.
по­себ­но је зна­ча­јан, бу­ду­ћи да се ту До­си­теј на нај­не­по­сред­ни­ји мо­г у­ћи
на­чин у шко­ли Је­ро­те­ја Ден­дри­на упо­знао с ан­ти­ком и кла­сич­ном грч­ком
кул­т у­ром. То је пе­ри­од по­сте­пе­ног одва­ја­ња од сред­њо­ве­ко­вља, и не мо­
же се одре­ди­ти по­је­ди­нач­ни до­га­ђај, или да­т ум, ко­ји раз­гра­ни­ча­ва ста­ро
од мо­дер­ног, тра ­ди­ци­о­нал ­но од про­гре­сив­ног. Тек на ­кон 1771. До­си­теј
Ви­д и: Џ. Б. Шне­винд, Mo­dern Mo­ral Phi­lo­sop­hy и С. Бакл, Na­tu­ral Law у: П. Син­гер
(ур.), A Com­pa­ni­on to Et­hics, стр. 147–157 и стр. 161–73.
6
Смир­на (да ­на ­ш њи тур­ски град Из­м ир) пред­с та ­вља ­л а је зна­ча­јан ра ­но­х ри­ш ћан­ски
цен­т ар, бу­ду­ћ и да је цр­к ва у Смир­ни би­л а јед­на од тзв. се­дам цр­к а­ва апо­к а­л ип­се, по­
ме­н у­т их у Јо­ва­но­вом От­кро­ве­њу.
5
276
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
доспе­ва до Бе­ча, кључ­ног ме­ста – по­ред (или по­сле) Лајп­ци­га – где до­ла­зи
до да­љег при­бли­жа­ва­ња гер­ман­ској и европ­ској кул­т у­ри. Под­стак­нут пре­
да­ва­њи­ма про­фе­со­ра Ебер­хар­да у Лајп­ци­г у, са­да већ по­дроб­но упо­знат с
не­мач­ком фи­ло­зо­фи­јом про­све­ће­но­сти, До­си­теј об­ја­вљу­је сво­је пр­во де­ло,
свој про­грам, под на­сло­вом Пи­смо Ха­ра­лам­пи­ју (1783). Тад за­по­чи­ње нај­
плод­ни­ји пе­ри­од ње­го­вог жи­во­та у ко­јем об­ја­вљу­је низ спи­са, као што су
Жи­вот и при­к љу­че­ни­ја, Со­вје­ти здра­вог ра­зу­ма, или Ети­ка. Нај­ве­ћи део
тог вре­ме­на До­си­теј је про­вео упра­во у Бе­ч у, гра­ду од не­о­бич­но ве­л и­ког
зна­ча­ја за срп­ску тра ­д и­ци­ју, сре­д и­шту јед­не кул­т у ­ре ко­ја је и дан-да­нас
глав­ни так­мац ру­ском ути­ца­ју на на­шим про­сто­ри­ма.
Рас­к ид из­ме­ђу До­си­те­ја и тра ­д и­ци­о­нал ­ног цр­к ве­ног уче­ња – уко­
ли­ко се ту уоп­ште мо­же го­во­ри­ти о не­ка ­к вом до­слов­ном рас­к и­ду – нај­
бо­ље је осли­кан на стра ­ни­ца ­ма за ­к ључ­ног одељ­ка пр­вог де­ла Жи­во­та и
при­к љу­че­ни­ја, где До­си­теј во­д и раз­го­вор са сво­јим при­ја­те­љом Зи­ло­ти­
јем7. На са­мом по­чет­к у ди­ску­си­је, Зи­ло­ти­је из­ра­жа­ва за­бри­н у­тост, бу­ду­
ћи да се До­си­те­је­ве на­ме­ре да раз­но­ра­зна су­је­вер­ја и зло­у ­по­тре­бе учи­ни
омра­же­ним ме­ђу на­ро­дом, ко­се са ин­те­ре­си­ма цр­к ве­не ели­те. Ту чак да­је
по­ре­ђе­ње са Со­кра­том и ње­го­вом суд­би­ном, што До­си­те­ју го­д и, али би
ипак во­лео да про­ђе „с ма­њим тро­шком”8. Цр­к ве­ни „рев­ни­те­љи” би, пре­
ма то­ме, тре­ба­ло да бу­ду ра­зум­ни, уме­ре­ни, про­све­ће­ни, и прав­до­љу­би­ви.
„Вре­ме је већ да на­род по­зна да су цр­к ве­ни оци љу­ди би­л и и да су у мно­
ги­ма ствар­ма по­гре­ши­л и”9, пи­ше До­си­теј. Он сна­ж но охра­бру­је чи­та­о­ца,
од­но­сно срп­ски на­род ко­јем се по­нај­ви­ше обра­ћа, да од­ба­ци ста­ра мне­ња
и оби­ча­је, да сло­бод­но упо­тре­бља­ва ра­зум и сло­ве­сност ко­јим га је Бог об­
да­рио10, и окре­не се са­рад­њи с уче­ним и про­све­ће­ним на­ро­ди­ма. Су­о­че­ни
смо с ни­зом ду ­бо­к их, за та ­да ­шње вре­ме кон­тро­вер­зних пи­т а ­ња: за ­што
да не поч­не­мо ра­зум­но и сло­бод­но ми­сли­ти? До­к ле ће на­ши у про­сто­ти
ле­жа­ти? Хо­ће ли пра­во­сла­вље про­па­сти ако на­род не бу­де ве­ро­вао да по­
сто­је вам­пи­ри, ве­шти­це, ако се мр­тви не за­ко­па­ва­ју око цр­ка­ва, или ако
се ма­на­сти­ри пре­о­бра­те у шко­ле и учи­ли­шта? „За­што да не др­зне­мо и да се
Име Зи­ло­т и­је очи­глед­но пред­с та­вља при­к лад­н у игру ре­чи, и из­ве­де­но је из тер­ми­на
„зи­лот” ко­ји озна­ча­ва, из­ме­ђу оста­лог, вер­ског фа­на­т и­к а.
8
До­си­теј Об­ра­до­вић, Са­бра­на де­л а, I, стр. 159.
9
Ibid, стр. 163
10
За ра­спра­ву о До­си­те­је­вом схва­та­њу ра­ци­о­нал­но­с ти и кри­т ич­ког ме­то­да, ви­д и тек­
сто­ве Ири­не Де­ре­т ић, Ide­as and Pa­ra­digms of the En­ligh­ten­ment in the Wi­ri­tings of Do­si­tej
Ob­ra­do­vić у Skep­sis Jo­ur­nal, Vol. XXI, стр. 36–40, и Иде­је и прав­ци про­све ­ти­тељ­ства у
де­лу До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа у: Исто­ри­ја срп­ске фи­ло­зо­фи­је, I, стр. 128–133.
7
277
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
не усу­ди­мо по­ле­зни­је не­по­ле­зни­је­му прет­по­чи­та­ва­ти?”11 Па­ж љи­ви­јем чи­
та­о­ц у за­си­г ур­но не­ће про­ма­ћи чи­ње­ни­ца да је јед­на од ре­чи ко­ју До­си­теј
нај­че­шће упо­тре­бља­ва у сво­јим спи­си­ма упра­во „по­ле­зно”, или ко­ри­сно.
У ду ­х у свог про­с ве­т и­тељ­ског про­г ра ­ма, До­си­теј прин­ц ип ко­ри­сно­с ти
на­сто­ји да ста­ви из­над прин­ци­па сле­пог по­што­ва­ња цр­к ве­ног ау­то­ри­те­
та и не­про­ми­ш ље­ног упра­ж ња­ва­ња оби­ча­ја ко­ји не мо­г у има­ти ни­ка­к ву
праг­ма­тич­ку, про­дук­тив­ну ди­мен­зи­ју у дру­штву. Ка­ко то при­ме­ћу­је Јо­ван
Де­ре­тић, До­си­те­је­во де­ло има дво­с тру ­к у при­ро­ду12: с јед­не стра­не, оно
има за циљ да по­т вр­д и пре­и­м ућ­с тво на­род­ног је­зи­ка над цр­к ве­ним, а с
дру ­ге стра ­не, оно афир­ми­ше ме­то­ду сло­бод­ног, кри­т ич­ког ми­ш ље­ња, у
кон­тек­сту уже кри­ти­ке мо­на ­штва, су ­је­вер­ја, и дру ­гих на­зад­них по­ја ­ва у
срп­ском дру ­штву. Тај дру ­ги, фи­ло­зоф­ски аспект, До­си­те­је­во де­ло чи­ни
на­ро­чи­то апли­ка­тив­ним и уни­вер­зал­ним, бу­ду­ћи да се та­ко кон­ци­пи­ран
кри­тич­к и ме­тод мо­же при­ме­ни­ти у раз­ним обла­сти­ма људ­ског ис­тра­ж и­
ва­ња и де­ла­ња, не­за­ви­сно од је­зич­к их или дру­гих ба­ри­је­ра.
Прем­да ни­је мо­г ућ­но твр­ди­ти да се До­си­те­јев кри­тич­ки од­нос пре­ма
ре­л и­ги­ји и оби­ча­ји­ма фор­ми­ра ис­к љу ­чи­во под ути­ца­јем За ­па ­да, с об­зи­
ром да је та­кав кри­ти­ци­зам, до­ду­ше у мо­ж да не­што ма­њој ме­ри, при­с у­тан
и у ру­ском про­све­ти­тељ­ству, сва­ка­ко је ва­ж но уо­чи­ти да је прак­са до­ка­зи­
ва­ња Бож­је ег­зи­стен­ци­је на­ро­чи­то за­сту­пље­на та­мо где и За­пад­на цр­к ва.
У то­ме ле­ж и и јед­на од глав­них ра­зли­ка из­ме­ђу источ­не, тј. ор­то­док­сне
те­о­ло­ги­је, и за ­пад­не те­о­ло­ги­је13. Источ­на те­о­ло­ги­ја др­ж и да по­јам Бо­га
у сва­ком по­гле­ду пре­ва­зи­ла­зи људ­ско ра­зу­ме­ва­ње, и сто­га од­би­ја да Бо­га
све­де на би­ло шта што мо­же би­ти об­ја­шње­но или до­ка­за­но људ­ским ра­зу­
мом. Јер, уко­ли­ко је не­оп­ход­но до­ка­за­ти Бож­ју ег­зи­стен­ци­ју, тад ве­ро­ва­ње
у Бо­га по­ста­је не­по­треб­но и су­ви­шно, а Бог ви­ше ни­је те­ме­љан по­јам из
ког се мо­же из­ве­сти ег­зи­стен­ци­ја све­га по­сто­је­ћег. Ме­ђу­тим, ра­звој на­у ч­
ног ме­то­да на За­па­ду, пра­ћен ни­зом ду­бо­ко­се­ж них про­ме­на у цр­к ве­ном,
схо­л а­с тич­ком уче­њу, као што је прак­са до­к а­зи­ва ­ња Бож­је ег­зи­с тен­ци­је
ко­ја до­би­ја на зна­ча­ју за ­х ва ­љу ­ју­ћ и спи­си­ма Св. Ан­сел ­ма, или уво­ђе­ње
ари­сто­те­лов­ске на­у ­ке, на­т у­ра­л и­стич­к и и здра­во­ра­зум­ски ори­јен­ти­са­не,
че­м у по­нај­ви­ше до­при­но­се де­ла То­ме Аквин­ског, про­ду­бљу­је већ по­сто­
је­ћ и јаз из­ме­ђу Исто­к а и За ­па ­да. Не­ду ­го на ­кон по­ја ­ве про­те­с тант­ских
по­кре­та и мо­дер­них дру­штве­них те­о­ри­ја, ко­је по­је­дин­ца и ње­го­ва пра­ва
До­си­теј Об­ра­до­вић, Op. cit, I, стр. 161.
Јо­ван Де­ре­т ић, До­си­теј и ње­го­во до­ба, стр. 75.
13
Џ. Мо­рис, The Hi­sto­ric Church: An Ort­ho­dox Vi­ew of Chri­sti­an Hi­sto­ry, стр. 172.
11
12
278
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
ста­вља­ју у пр­ви план, у зе­мља­ма као што су Фран­ц у­ска и Ен­гле­ска чак и
ате­и­зам по­ста­је са­свим при­х ва­тљи­во ста­но­ви­ште. Ме­ђу­тим, До­си­те­је­во
ста­но­ви­ште се, из­ме­ђу оста­лог, мо­же ока­рак­те­ри­са­ти као уме­ре­ни де­и­зам,
тј. оно по­се­ду­је еле­мен­те де­и­зма. До­си­теј не са­мо што не те­жи ате­и­зму већ,
пи­ш у­ћи о Бо­г у и ре­л и­ги­ји, по­ка­зу­је из­у­зет­н у по­све­ће­ност, на­дах­н у­тост.
У скла ­ду са одред­ба ­ма ње­го­вог кри­т ич­ког ме­то­да, ве­ра у Бо­га, баш као
и сва ­ко дру ­го мне­ње, ве­ро­ва ­ње, мо­ра би­т и пот­кре­п ље­на ра ­ци­о­нал ­ним
ра­зло­зи­ма, па сто­га у ње­го­вим спи­си­ма чи­та­лац мо­же на­и­ћи на еле­мен­те
до­ка­за Бож­је ег­зи­с тен­ци­је, не­фор­мал ­но из­не­се­не, упа ­ко­ва ­не у облан­де
етич­к их или те­о­ло­шких ра­спра ­ва. Нај­ва ­ж ни­је, де­и­зам под­ра­зу ­ме­ва да
упо­тре­ба ра­зу­ма и оп­сер­ва­ци­ја струк­ту­ре, тј. осо­би­на фи­зич­ког све­та је­
су до­вољ­ни да по­твр­де Бож­ју ег­зи­стен­ци­ју, и при­том од­ба­ц у­је ве­ро­ва­ња
у нат­при­род­не по­ја­ве или не­при­ко­сно­ве­ни ау­то­ри­тет Цр­к ве.
Овом при­ли­ком, ба­ви­ће­мо се до­ка­зом из­не­тим у јед­ном одељ­ку Ети­
ке под на­сло­вом О бла­го­че­сти­вом чо­ве­ку во­оп­ште14. Иа ­ко ве­о­ма кра­так,
овај ар­г у­мент при­зи­ва ду­бљу фи­ло­зоф­ску ана­ли­зу и под­сти­че на фи­ло­зоф­
ска про­ми­шља­ња. На­кон што га изло­ж и­мо и раш­чла­ни­мо, под­врг­ну­ће­мо
га хју­мов­ској и кан­тов­ској кри­ти­ци, а за­тим га украт­ко до­ве­с ти у ве­зу с
Пла­то­но­вим ста­но­ви­штем у ди­ја­ло­г у Ти­мај, ко­је та­ко­ђе по­јам Бо­га асо­
ци­ра с пој­мо­ви­ма ре­да и по­рет­ка у фи­зич­ком све­т у, и на тај на­чин чи­ни
кру ­пан ко­рак да ­ље у од­но­с у пре­ма фи­ло­зоф­ским до­ка­зи­ма с ка ­к вим се
су­сре­ће­мо то­ком ду­ге исто­ри­је хри­шћан­ске ми­сли.
2. О те­ле­о­ло­шком до­ка­зу у Ети­ци
И по­ред то­га што се ја­вља­ју у ра­зли­чи­тим обли­ци­ма, до­ка­зи по­сто­
ја ­ња Бо­га мо­г у се свр­с та­ти у три глав­не гру ­пе: он­то­ло­шке, ко­смо­ло­шке
и те­ле­о­ло­шке (ова гру ­па до­ка­за на­зи­ва се и фи­зи­ко­те­о­ло­шким, или ар­
гу­мен­том на осно­ву ди­зај­на). Ме­ђу ­т им, кад су су­о­че­ни с кри­т и­ком, њи­
хо­ве ме­ђу­соб­не ди­с тинк ­ц и­је с ла ­ко­ћом из­бле­де, па се и сам До­си­те­јев
те­ле­о­ло­шки до­каз, у ства­ри, осла­ња на он­то­ло­шки, што не­о­бич­но до­бро
сле­ди пра­вац Кан­то­ве ана­л и­зе. Иа­ко на зна­ча­ју до­би­ја­ју од Св. Ан­сел­ма
и То­ме Аквин­ског, у окви­ри­ма за ­пад­не те­о­ло­г и­је, ар­г у ­мен­т и за по­с то­
ја ­ње Бо­га је­с у знат­но ста­ри­ји из­у м и по­ја ­вљи­ва ­л и су се то­ком исто­ри­је
14
До­си­теј Об­ра­до­вић, Op. cit, II, стр. 517–518.
279
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
фи­ло­зо­фи­је у мо­ж да ма ­ње ек­спли­ц ит­ним обли­ц и­ма. На при­мер, Пла­
тон и Ари­с то­т ел су да ­л и до­к а­зе ко­ји би се да ­нас кла­си­фи­ко­ва ­л и ме­ђу
ко­смо­ло­шке15. Мно­го ка­сни­је, Аве­ро­ес, Св. Ан­селм, Де­к арт, па и је­дан
са­вре­ме­ни ма­те­ма­ти­чар као што је Ге­дел, из­не­ли су сво­је ва­ри­јан­те до­ка­за
Бож­је ег­зи­стен­ци­је, при­ла­го­ђе­не си­сте­ми­ма ми­шље­ња ко­је су за­сту­па­ли и
бра­ни­л и. Опи­ши­мо, украт­ко, у че­м у се са­сто­је осо­бе­но­сти по­ме­н у­те три
вр­сте до­ка­за. Он­то­ло­шки до­каз је­сте спе­ци­фи­чан по то­ме што на­сто­ји да
ис­к љу­чи би­ло ка­к ве ем­пи­риј­ске оп­сер­ва­ци­је, и Бож­ју ег­зи­стен­ци­ју до­ка­
же пот­п у­но a pri­o­ri. Из са­ме чи­ње­ни­це да по­сто­ји иде­ја Бо­га као нај­ве­ћег,
са ­вр­ше­ног би­ћа, за ­к љу ­ч у ­је се да и Бог по­сто­ји као услов по­сто­ја ­ња свих
дру­гих ства­ри. Јер, да то ни­је слу­чај, ми не би­смо ни мо­гли има­ти иде­ју
Бо­га. Ко­смо­ло­шки до­каз пак, на осно­ву то­га што има­мо еви­ден­ци­ју о по­
сто­ја­њу чул­ног све­та, твр­ди да по­сто­ји и пр­ви уз­рок свих ства­ри, тј. Бог.
Све ства­ри има­ју одре­ђе­ни уз­рок по­с то­ја ­ња, а ла ­нац узро­ка се не мо­же
про­те­за­ти у не­до­глед, па је та­ко Бог оно нај­ви­ше би­ће ко­је за­по­чи­ње ка­
у­зал­ни низ и по­кре­ће чи­тав уни­вер­зум. На­по­слет­к у, те­ле­о­ло­шки до­каз,
ко­јим ће­мо се ов­де и нај­ви­ше ба­ви­ти, укљу­ч у­је нај­ве­ћи обим ем­пи­риј­ске
еви­ден­ц и­је. Пре­ма за­с туп­ни­ц и­ма овог до­к а­за, свр­хо­ви­тост при­ро­де и
склад ње­них де­ло­ва ука­зу ­ју на то да свет ни­је по­с тао де­ло­ва ­њем слу ­чај­
но­с ти, већ да је про­и­звод јед­ног ин­те­л и­гент­ног, са ­вр­ше­ног би­ћа, ка ­кав
је Бог. Ова­кав до­каз, ба­рем на пр­ви по­глед, де­лу­је да је из­ве­ден са­свим a
po­ste­ri­o­ri, ме­ђу­т им то ни­је за­и­с та та­ко, бу­ду­ћ и да се по­јам Бо­г а ко­ји до­
ка­зу ­је­мо и да ­ље не мо­же са ­гле­да­ти не­по­сред­но на на­чин на ко­ји се мо­г у
са­гле­да­ти де­ло­ви при­ро­де и њи­хов не­у ­пит­ни склад.
Оде­љак О бла­го­че­сти­вом чо­ве­ку во­оп­ште (у пи­та­њу је гла­ва пе­та че­
твр­те ча­сти Ети­ке) пу­но нам мо­же ре­ћи о До­си­те­је­вом схва­та­њу бо­жан­
ског, ве­о­ма је кон­ци­зан и са­сто­ји се из че­ти­ри па­ра­гра­фа – од ко­јих су пр­ва
два на­ро­чи­то зна­чај­на за на­ш у ана­л и­зу. Пр­ви па­ра­граф гла­си:
Все­бе­змјер­но со­зда­ни­је све­та! Чуд­ни ред ко­ји у ње­м у цар­
ству­је, устро­је­ни­је сви­ју ње­го­вих ча­сти, пре­му­дро ра­спо­ло­же­них
на на­чин да из нај­про­сти­јих де­ло­ва нај­ве­ћа дјеј­стви­ја не­пре­ста­
но про­ис­хо­де, – све нам да­је по­зна­т и да има јед­но все­ви­ш ње
И је­дан и дру­ги фи­ло­зоф пре­ду­зи­ма­ју на­по­ре да до­к а­ж у по­с то­ја­ње пр­вог узро­к а, од
ко­јег за ­по­чи­ње би ­ло ко­ји ла ­нац узро­к а: Пла­тон у X књи­зи За­ко­на, а Ари­с то­тел у XII
или λ књи­зи Ме­та­фи­зи­ке.
15
280
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
су­ште­ство, со­дје­тељ и упра­ви­тељ ове без­мер­не ма­к и­не; све нам
за­све­до­ча­ва да јест је­дан тво­рац, то јест Бог.16
Ње­м у би ва­ља­ло од­мах при­до­да­ти и сле­де­ћу ми­сао из ба­сне Де­те и
зми­ја, ми­сао ко­ја се по­ја­вљу­је из­не­над­но, у кон­тек­сту До­си­те­је­вих ме­то­
до­ло­шких раз­ма­тра­ња:
На при­мер, ко ве­ру­је и ис­по­ве­да да јест Бог, ра­зум­но ве­ру­је
и ис­по­ве­да, за­што ви­ди то­ли­ке чуд­не пред­ме­те с та­ко­вом пре­му­
дро­сти устро­је­не, да мо­ра би­ти все­сил­ни и пре­м у­дри зи­ж ди­тељ
и со­дје­тељ ко­ји је све то со­здао, та­ко див­но уре­дио и со­дер­жа­ва.17
Прем­да би би­ло ису­ви­ше сме­ло твр­ди­ти да је по­зи­ци­ја ко­ју До­си­теј
ов­де за­сту­па је­ди­на кад су у пи­та­њу при­ро­да Бо­га и бо­жан­ског, очи­глед­
но је да До­си­теј, ин­спи­ри­сан и оп­чи­њен устрој­с твом при­ро­де, од­но­сно
хар­мо­ни­јом ка ­к ва вла ­да ме­ђу ње­ним де­ло­ви­ма, огро­ман зна­чај при­да­је
упра ­во те­ле­о­ло­шком ар­г у ­мен­т у Бож­је ег­зи­с тен­ци­је. Но, о ка ­к вој вр­с ти
ре­зо­но­ва­ња је реч и ка­ко из­гле­да струк­т у­ра овог ар­г у­мен­та?
У на­че­лу, те­ле­о­ло­шки ар­г у ­мент мо­же би­ти ана ­ло­шки или де­дук­ти­
18
ван . У сво­јој ана­ло­шкој фор­ми, че­шћи је и „по­п у­лар­ни­ји”. Нај­по­зна­ти­ју
ва­ри­јан­т у ана­ло­шког ар­г у­мен­та на осно­ву ди­зај­на из­нео је Ви­ли­јам Пеј­ли
у сво­јој При­род­ној те­о­ло­ги­ји, пр­ви пут об­ја ­вље­ној 1802, да ­к ле не­ко­л и­ко
го­д и­на пре До­си­те­је­ве смр­т и. При­род­ни те­о­ло­зи, пре­ма то­ме, на­с то­је
да до­ка ­ж у Бож­ју ег­зи­с тен­ци­ју на осно­ву про­ма­тра ­ња при­ро­де и ње­них
струк­т у­рал­них осо­би­на, уме­сто да про­мо­ви­ш у сле­п у, не­кри­тич­к у ве­ру у
Бо­га и Бож­ју реч. Њи­хо­ва кључ­на те­за је­сте да при­ро­да, бу­ду­ћи свр­хо­ви­то
и са­вр­ше­но уре­ђе­на, ис­по­ља­ва ка­рак­те­ри­сти­ке слич­не људ­ским ар­те­фак­
ти­ма. Та­ко ће се Пеј­ли по­слу­ж и­ти ана­ло­ги­јом са ча­сов­ни­ча­рем19. Сло­же­
ност при­ро­де, баш као и сло­же­ност сат­ног ме­ха­ни­зма, из­и­ску­је посто­ја­ње
До­си­теј Об­ра­до­вић, Op. cit, II, стр. 517.
До­си­теј Об­ра­до­вић, Op. cit, I, стр. 636.
18
Ло­г ич­ком струк ­т у ­р ом те­ле­о­ло­ш ког ар­г у ­мен­т а ба ­ви се текст Е. Со­б е­ра: The De­sign
Ar­gu­ment у Н. А. Мен­сон (ур.): God and De­sign: The Te­le­o­lo­gi­cal Ar­gu­ment and Mo­dern
Sci­en­ce, стр. 25–53. Прем­да се те­ле­о­ло­шки ар­г у­мен­т и по­не­к ад сма­тра­ју ин­дук­т ив­ним,
те­шко је за­ми­сли­во да о струк­т у­ри и при­ро­д и све­та за­к љу­ч у­је­мо на осно­ву по­сма­тра­
ња ви­ше ра­зли­чи­т их све­то­ва. То, на­ж а­лост, ни­је мо­г ућ­но.
19
Ви­д и: В. Пеј­л и, Na­tu­ral The­o­lo­g y: or Evi­den­ces of the Exi­sten­ce and At­tri­bu­tes of the De­i­
ty, стр. 3 и да­ље
16
17
281
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
инте­ли­гент­ног твор­ца, те не мо­же би­ти про­и­звод пу­ке слу­чај­но­сти и де­ло­
ва­ња не­кон­тро­л и­са­них при­род­них си­ла. Ин­те­ре­сант­но, оштру кри­ти­к у
ова­квог ар­г у­мен­та дао је већ Хјум, пре но што се Пеј­ли­је­во де­ло по­ја­ви­ло.
Хјум, у сво­јим Ди­ја ­ло­зи­ма о при­род­ној ре­ли­ги­ји, ука­зу ­је, из­ме­ђу оста ­лог,
да слич­ност из­ме­ђу људ­ских ар­те­фа ­ка­та и при­ро­де тј. при­род­них ор­га­
ни­за­ма на­про­сто ни­је до­вољ­но убе­д љи­ва, за­до­во­ља­ва­ју­ћа, да би се ова­ко
ус­по­ста­вље­на ана ­ло­ги­ја одр­жа ­ла 20. Шта­ви­ше, ко­смос би пре био сли­чан
жи­вом ор­га­ни­зму, као јед­ном свом де­лу, не­го­л и по­мо­ћу људ­ског ума ство­
ре­ној ма ­ши­ни. Ана ­ло­г и­је из­ме­ђу чо­ве­к а, од­но­сно при­ро­де, и ма ­ши­не,
би­ле су за­сту­пље­не код ма­те­ри­ја­л и­стич­к и ори­јен­ти­са­них фи­ло­зо­фа про­
све­ти­тељ­с тва, као што су Ла ­ме­три, или Хел ­ве­ци­јус, са чи­јим је иде­ја ­ма
До­си­теј мо­рао би­ти упо­знат. Уну­тар До­си­те­је­вог Ме­зим­ца на­и­ла­зи­мо и
на за­ни­мљи­ву ра­спра­ву под на­сло­вом Је ли чо­век ма­ки­на или ни­је, у ко­јој
се из­ра ­жа ­ва не­сла ­га­ње с гру ­бим по­ре­ђе­њи­ма из­ме­ђу људ­ског ор­га ­ни­зма
и ма­ши­не, пре све­га за­то што чо­век има моћ одлу­чи­ва­ња, сло­бод­не во­ље
да од­би­је не­што да учи­ни (што ма­ши­на, сва­ка­ко, не мо­же).
Струк­т у ­ра те­ле­о­ло­шког ар­г у ­мен­та кон­стру ­и­са ­ног пре­ма ана ­ло­ги­ји
мо­же се при­ка­за­ти на сле­де­ћи на­чин:
(1) При­род­ни обје­кат е – или чи­та­ва при­ро­да – је­сте на­л ик одре­ђе­
ном људ­ском ар­те­фак­т у а (нпр. са­т у, ма­ши­ни) у по­гле­ду осо­би­на Р.
(2) а по­се­ду­је осо­би­не Р за­то што је про­и­звод ин­те­ли­гент­ног ди­зај­на.
(3) Слич­не по­сле­ди­це за­хте­ва­ју слич­не уз­ро­ке, или об­ја­шње­ња, усло­
ве, ра­зло­ге.
(4) Да­к ле, е по­се­ду­је осо­би­не Р за­то што је про­и­звод ин­те­л и­гент­ног
ди­зај­на.
Пре­ми­са (2) чи­ни се нај­ма ­ње спор­ном, или са­свим из­ве­сном. Сва­
ка­ко да су људ­ском ру­ком на­чи­ње­ни пред­ме­ти про­и­звод де­ло­ва­ња јед­ног
ин­те­ли­гент­ног би­ћа. Но, ка­ко би­смо ра­зу­ме­ли пре­ми­су (1) и скуп осо­би­на
Р ко­ји она укљу­ч у­је? На осно­ву ко­јег кри­те­ри­ју­ма се вр­ши ода­бир осо­би­
на ко­је ула­зе у тај скуп? У том прав­ц у иде и Хју­мо­ва кри­ти­ка. Пр­во што
мо­же­мо при­ме­ти­ти је­сте да по­јам при­ро­де у се­би обу­х ва­та жи­ве ство­ро­
ве, као свој су ­штин­ски део, а ма ­ши­не, прем­да свр­хо­ви­то уре­ђе­не по­п ут
жи­во­т и­ња, ис­по­ља ­ва­ју и низ дру ­г их, дра­с тич­но ра­зли­чи­т их свој­с та ­ва.
Та­ко­ђе, и пре­ми­са (3) иза­зи­ва одре­ђе­не не­до­у ­ми­це. Са­свим је за­ми­сли­во
20
Д. Хјум, Ди­ја­ло­зи о при­род­ној ре­ли­ги­ји, стр. 27–39.
282
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
да две слич­не при­род­не по­ја­ве бу­ду про­у­зро­ко­ва­не де­ло­ва­њем ра­зли­чи­тих
узро­ка, на при­мер, ве­о­ма то­пло вре­ме мо­же би­ти по­сле­ди­ца ра­спо­ре­да ва­
зду­шних ма­са ви­со­ког и ни­ског при­ти­ска, али и ути­ца­ја мор­ских стру­ја,
спе­ци­фич­не со­лар­не ак­тив­но­сти, итд.
Из ових ра­зло­га, не­оп ­ход­на нам је де­дук­тив­на фор­ма те­ле­о­ло­шког
ар­г у­мен­та, ко­јој је и До­си­теј ви­ше склон. Она ис­к љу­ч у­је би­ло ка­к во по­
ре­ђе­ње с људ­ским ар­те­фак­ти­ма и де­ло­ва ­њем, бу­ду­ћи да се, пре­ма не­к им
те­о­ло­зи­ма, ве­л и­чи­на Бож­јег ства­ра ­ња не мо­же уни ­жа ­ва­ти и до­во­ди­ти у
ве­зу с људ­ским ства­ра­ла­штвом21. Ту сту­па на сце­ну јед­на ду­бља ин­т у­и­ци­ја,
при ко­јој се осо­би­не Р из (1) схва­та­ју на оп­шти­ји, уни­вер­зал­ни­ји на­чин,
не­за ­ви­сно од осо­би­на људ­ских ар­те­фа ­к а­та. О ре­ду и по­рет­к у го­во­ри се
на ма­те­ма­тич­к и, до­не­к ле на­у ч­ни на­чин, и До­си­теј, очи­глед­но, сле­ди тај
при­с туп кад фор­м у­л и­ше свој ар­г у ­мент. Он се мо­же ра­зло­ж и­ти на не­ко­
ли­ко ко­ра­ка:
(5) Не­ки при­род­ни објек­ти – или чи­та­ва при­ро­да – по­се­ду­ју осо­би­не
Р ко­је ука­зу­ју на тач­но одре­ђе­ни ред и по­ре­дак.
(6) Та­к ве осо­би­не Р не мо­г у на­ста­ти спон­та­но, већ ис­к љу­чи­во де­ло­
ва­њем ин­те­л и­гент­ног твор­ца.
(7) Да­к ле, не­к и при­род­ни објек­ти – или чи­та­ва при­ро­да – је­с у про­
и­звод де­ло­ва­ња ин­те­л и­гент­ног твор­ца.
Ја­сно је да „ин­те­л и­гент­ни тво­рац” о чи­јој се ег­зи­стен­ци­ји за­к љу­ч у­је
у ко­ра­к у (7) мо­же би­ти са­мо Бог, јер ве­л и­чи­на и ком­плек­сност тво­ре­ви­не
као што је уни­вер­зум ис­к љу­чи­во мо­г у би­ти про­дукт де­ло­ва­ња јед­ног нај­
ви­шег, нај­са­вр­ше­ни­јег би­ћа чи­је спо­соб­но­сти да­ле­ко над­ма­ш у­ју људ­ске.
Са пре­ми­сом (5) мо­же­мо се ре­ла­тив­но ла ­ко сло­ж и­ти. Ис­к у­с тво нам го­
во­ри да се ства­ри у при­ро­ди по­на­ша­ју у скла­ду пре­ма одре­ђе­ним за­ко­ни­
то­сти­ма, а ре­зул­та­ти са­вре­ме­них при­род­них на­у ­ка то че­сто и по­твр­ђу­ју, с
об­зи­ром да се на осно­ву прет­по­ста­вље­них или от­кри­ве­них за­ко­ни­то­сти
мо­г у успе­шно ре­кон­стру­и­са­ти не­ке при­род­не по­ја­ве. Ме­ђу­тим, пре­ми­са
(6) је­с те про­бле­ма­т ич­на. У по­к у ­ша­ју да из­бег­не­мо ла­ба ­ву и не­си­г ур­н у
ана­ло­ги­ју из­ме­ђу при­ро­де и људ­ских ар­те­фа­ка­та, при­мо­ра­ни смо да иза­
ђе­мо из­ван окви­ра не­по­сред­ног ис­к у­ства. Пре­ми­са (6) пред­ста­вља те­мељ
де­дук­тив­не ва­ри­јан­те те­ле­о­ло­шког ар­г у­мен­та, али она твр­ди не­што што
И по­р ед то­г а, До­си­т еј не успе­ва да из­бег­не упо­т ре­бу тер­м и­на „ма ­к и­на” при ­л и­ком
из­л а­га­ња те­ле­о­ло­шког до­к а­за, што ука­зу­је на тра­го­ве ана­ло­шке фор­ме.
21
283
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
у ве­л и­кој ме­ри на­ру ­ша ­ва и ума ­њу ­је апо­с те­ри­ор­не ква ­л и­те­те ко­ји­ма се
ова­кав до­каз упра­во хва­л и­са: не­ке при­род­не по­ја­ве за­и­ста се мо­г у ек­спе­
ри­мен­тал­но ре­кон­стру­и­са­ти људ­ским де­ло­ва­њем, но, то ни­ка­ко не зна­чи
да је по­ре­дак у при­ро­ди као це­ли­ни на­стао де­ло­ва­њем јед­ног нај­ин­те­л и­
гент­ни­јег, су­пе­ри­ор­ног би­ћа по­пут Бо­га. Да би­смо то до­ка­за­ли a po­ste­ri­o­ri,
би­ла би нам не­оп­ход­на ин­дук­ци­ја тј. ис­пи­ти­ва­ње ве­л и­ког бро­ја слич­них
све­то­ва за ко­је би­смо све утвр­ди­л и да су уре­ђе­ни од стра­не нај­ви­шег, све­
моћ­ног би­ћа, а не слу­чај­но­шћу. Та­к ва ин­дук­ци­ја, за­и­ста, ни­ка­ко ни­је мо­
гућ­на. До­си­те­је­ва упо­тре­ба тер­ми­на „ма­к и­на” све­до­чи да је До­си­теј био
до­бро упо­знат с ана ­ло­шком фор­мом ар­г у ­мен­та. Он сва ­ка ­ко ни­је мо­гао
има­ти у ви­ду ре­зул­та­те са ­вре­ме­них при­род­них на­у ­ка ко­ји су то­л и­ко за­
па­њу­ју­ћи да нас по­не­кад на­во­де да чо­ве­ка по­ре­ди­мо с јед­ном ве­о­ма сло­
же­ном ма­ши­ном, ме­ђу­тим, је­сте био упо­знат с зна­чај­ним по­стиг­н у­ћи­ма
на­у­ке сво­га до­ба. И по­ред то­га, одлу­чу­је се за „твр­ђу” ва­ри­јан­т у ар­г у­мен­та
ко­ја укљу ­ч у ­је из­ра­зи­то не­ем­пи­рич­к у пре­ми­с у (6). Сад већ по­ста­је ја­сно
да се оне на­и­зглед ра­зли­чи­те фор­ме до­ка­за Бож­је ег­зи­стен­ци­је, пре­пли­ћу
и ме­ђу­соб­но упот­п у­њу­ју. Пре­о­ста­је нам је­ди­но да се осло­ни­мо на лич­н у
ин­т у­и­ци­ју ау­то­ра до­ка­за!
Јед­н у од нај­ду­бљих, нај­про­дор­ни­јих кри­ти­ка не са ­мо те­ле­о­ло­шког,
или фи­зи­ко­те­о­ло­шког ар­г у­мен­та, ка­ко га он на­зи­ва, већ ујед­но и он­то­ло­
шког и ко­смо­ло­шког, пру­ж ио је Има­н у­ел Кант у Кри­ти­ци чи­стог ума22 .
Кант, пре све­га, ис­ка­зу­је нај­ве­ће по­што­ва­ње упра­во пре­ма те­ле­о­ло­шком
до­ка­зу, при­да­ју­ћи му хе­у­ри­стич­ку уло­г у и, до­не­к ле, на­у ч­но-ис­тра­ж и­вач­ку
ди­мен­зи­ју:
Овај до­каз за­слу­ж у­је да се увек спо­ме­не с по­што­ва­њем. Он
је нај­с та­ри­ји, нај­ја­сни­ји и нај­ви­ше од­го­ва­ра обич­ном људ­ском
уму. Он под­с ти­че на про­у ­ча­ва­ње при­ро­де, као год што он сам
по­ста­је из то­га про­у ­ча­ва­ња и од ње­га стал­но до­би­ја но­ве сна­ге.
Он ука­зу ­је на ци­ље­ве и на ­ме­ре он­де где их на ­ше по­сма­т ра ­ње
не би мо­гло от­кри­ти са­мо од се­бе и про­ши­ру­је на­ше са­зна­ње о
при­ро­ди да­ју­ћи нам за пу­то­во­ђу јед­но на­ро­чи­то је­дин­ство чи­ји
се прин­цип на­ла­зи из­ван при­ро­де. Ова са­зна­ња, пак, деј­ству­ју
по­врат­но на свој уз­рок, на­и ­ме на иде­ју ко­ја их је иза­зва­л а, те
Ви­ди: И. Кант, Кри­ти­ка чи­стог ума, стр. 322–326. Кри­ти­ка сва три ти­па до­ка­за Бож­
је ег­зи­с тен­ци­је, као и би­ло ка­к ве те­о­ло­ги­је за­сно­ва­не на „спе­к у­ла­тив­ним прин­ци­пи­ма
ума”, да­та је на стр. 308–331.
22
284
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
на ­ш у ве­ру у не­ког нај­ви­шег твор­ца по­ја­ча ­ва­ју до јед­ног не­о­до­
љи­вог убе­ђе­ња.23
Оно што Кан­та по­нај­ви­ше му­чи, баш као и нас док по­ла­ко од­ми­ч у
стра­ни­це ове ра­спра­ве, је­сте пре­ва­зи­ла­же­ње гра­ни­ца људ­ског ис­ку­ства на
ко­је те­ле­о­ло­шки до­каз ну ­ж но на ­во­ди, иа ­ко се твр­ди да је он су ­штин­ски
дру­га­чи­је кон­ци­пи­ран и од он­то­ло­шког и од ко­смо­ло­шког.
По­пут Хју­ма, и Кант дис­кре­ди­т у­је ана­ло­шку ва­ри­јан­т у те­ле­о­ло­шког
до­ка­за, до­ду ­ше не то­л и­ко на ло­гич­к им осно­ва ­ма, ко­л и­ко на ма­те­ри­јал­
ним24. На ­и­ме, уко­л и­ко би­смо се др­ж а ­л и слич­но­с ти не­к их при­род­них
про­и­зво­да са оним што про­и­зво­ди људ­ска ве­шти­на, мо­ж да би­смо мо­гли
до­ка­за­ти по­сто­ја­ње не­ког „не­и­ма­ра све­та” ко­ји по­сто­је­ћи ма­те­ри­јал уре­ђу­
је и обли­к у­је, али не и истин­ског твор­ца све­та, тј. све­га по­сто­је­ћег. Та­кав
тво­рац и да ­ље би био огра ­ни­чен ква ­л и­те­ти­ма ма­те­ри­ја ­ла ко­ји об­ра ­ђу ­је.
Оно што се же­л и по­с ти­ћи је­с те до­каз ег­зи­с тен­ци­је јед­ног ну ­ж ног и ап­
со­лут­но до­вољ­ног пра­би­ћа ко­је сто­ји из­над све­га ем­пи­рич­ког и ко­је као
та ­к во је­с те не­у­сло­вље­но, тј. не за ­ви­си ни од че­га дру ­гог осим од са ­мо­га
се­бе. Ка­да би ова­к во би­ће при­па­да­ло лан­ц у усло­ва, ка­у­зал­ном ни­зу ко­ји
се же­л и об­ја­сни­ти, он­да би и оно са­мо би­ло усло­вље­но, што је про­тив­но
ње­го­вој иде­ји. Прем­да у иде­ји нај­ви­шег би­ћа не­ма ни­чег про­тив­реч­ног,
а чак и ука­зу­је на ред и свр­хо­ви­тост у све­т у, не­мо­г ућ­но је про­на­ћи ко­ре­
лат јед­не та­к ве иде­је у ис­к у­с тву, те по­јам Бо­га, у ем­пи­рич­ком сми­слу, и
да ­ље оста­је пра­зан по­јам. Свуг­де мо­же­мо ви­де­ти ла ­нац узро­ка и по­сле­
ди­ца, али ње­гов то­та ­л и­тет пре­ва­зи­ла­зи све што је ем­пи­рич­к и мо­г ућ­но.
У скла­ду с тим, Кант твр­ди да те­ле­о­ло­шки (или фи­зи­ко­те­о­ло­шки) до­каз
ни­к а­ко не мо­же сам да утвр­ди по­с то­ја­ње нај­ви­шег би­ћа, већ у се­би са­др­
жи при­к ри­вен он­то­ло­шки до­каз као је­ди­ни мо­гућ­ни основ25. По­шав­ши од
струк­т у ­рал ­них од ­л и­ка чул ­ног, фи­зич­ког све­та, при­род­ни те­о­ло­зи оти­
ску­ју се да­ле­ко из­над ис­к у­с тва и из­ван ње­г а, и у сво­јој же­љи да до­к а­ж у
по­сто­ја ­ње не­ког нај­ви­шег, не­у­сло­вље­ног би­ћа, пр­во пре­ћут­к у ­ју основ­не
пре­ми­се ко­смо­ло­шког, а за­тим и он­то­ло­шког до­ка­за, на ко­јем се све мо­ра
за­вр­ши­ти. С об­зи­ром да иде­ја Бо­га не упу­ћу­је ни на шта ис­к у­стве­но, не­
по­сред­но опа­ж љи­во, је­ди­но је он­то­ло­шки до­каз спо­со­бан – као што смо
већ на ­по­ме­н у­л и кла­си­фи­к у ­ју­ћ и до­ка­зе Бож­је ег­зи­с тен­ци­је – да из не­ке
Ibid, стр. 323.
Ibid, стр. 324–325.
25
Ibid, стр. 324.
23
24
285
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
чи­с те иде­је Бо­га из­ве­де ње­го­во по­с то­ја ­ње. То је ло­гич­к и по­гре­шно, али
са ста­но­ви­шта те­о­ло­ги­је, етич­к и оправ­да­но.
Иро­нич­но или не, До­си­теј са­мо по­твр­ђу­је сми­сао ове Кан­то­ве кри­
ти­ке. На­кон пр­вог па­ра­гра­фа одељ­ка О бла­го­че­сти­вом чо­ве­ку во­оп­ште, он
већ у дру­гом па­ра­гра­фу осе­ћа не­о­до­љи­ву по­тре­бу да по­јам Бо­га уте­ме­љи
на ана ­л и­т ич­к и на­чин, не­за ­ви­сно од чул ­ног ис­к у­с тва, и ти­ме, у ства­ри,
раз­от­кри­ва он­то­ло­шки до­каз као те­мељ свог те­ле­о­ло­шког до­ка­за:
За по­зна­ти би­ти­је ово­га все­ви­шње­га су ­ште­с тва, ни­ти по­
тре­бе има­мо из нас из­и ­ћ и: ум наш, ко­ји у на­м и ми­сли и дјеј­
ству­је, по­ка­зу­је нам нај­лак­ше, нај­пра­ви­је и нај­и­зве­сни­је би­ти­је
все­ви­шње­га ума Бо­га. Овај, ну­ж но, мо­ра би­ти сам со­бом веч­ни,
све­мо­г у­ћ и, сло­бо­дан, бес­ко­не­чан, све­зна­јућ, про­ми­сли­тељ, је­
дан, прост, не­пре­мје­нен, бес­ко­нач­но благ, пра­ве­дан и со­вр­шен.26
Прем­да нас ред, по­ре­дак и свр­хо­ви­тост у при­ро­ди мо­г у упу ­ти­ти на
иде­ју Бо­га, ми је не мо­же­мо от­кри­ти уко­л и­ко, у из­ве­сном сми­слу, већ не
по­се­ду ­је­мо дис­по­зи­ц и­ју за ње­но сти­ца ­ње. Хар­мо­ни­ја све­т а и чул ­но ис­
ку­с тво са ­мо су пу ­то­к аз и под­с ти­цај ка „по­ра ­ђа ­њу” иде­је Бо­г а. Они је­с у
по­треб­ни, али не и до­вољ­ни. До­си­теј, пре­ма то­ме, опи­с у­је сво­је, од­но­сно
усво­је­но хри­шћан­ско ви­ђе­ње Бо­га, до­де­љу­ју­ћи Бо­г у епи­те­те веч­ног, све­мо­
гу­ћег, сло­бод­ног, јед­ног, про­стог, са­вр­ше­ног, од ко­јих ни­је­дан не мо­же би­ти
чул­но ве­ри­фи­ко­ван. Кант, у одељ­к у ко­ји смо ма­ло ра­ни­је ци­ти­ра­л и, до­бро
при­ме­ћу­је да у том ре­зо­но­ва­њу по­сто­ји из­ве­сна дво­смер­ност: као што нас
ле­по­та и уре­ђе­ност при­ро­де на­во­де на иде­ју нај­ви­шег би­ћа, та­ко нас и иде­
ја нај­ви­шег би­ћа на­во­ди да у при­ро­ди тра­га­мо за ре­дом и са­вр­ше­но­шћу.
Ме­ђу­тим, по­сто­ји јед­на ду­бља ди­мен­зи­ја бо­жан­ског ка­к ва се раз­ма­
тра у чу ­ве­ном Пла­то­но­вом ди­ја ­ло­г у Ти­м ај. Иа­ко тај текст по­к а­зу­је од­
ли­ке те­ле­о­ло­ш ког до­к а­за, за­то што се ба ­ви струк­т у ­рал ­ним осо­би­на ­ма
чул­ног све­та и при­пи­с у­је им твор­ца, мит­ског де­ми­јур­га, сти­че се ути­сак
да Пла­то­н у уоп­ште ни­је ста ­ло да до­ка­же Бож­ју ег­зи­с тен­ци­ју (бу­ду­ћи да
је већ уве­л и­ко под­ра­зу­ме­ва). Пра­во пи­та­ње, за ње­га, ни­је да ли Бог, као
прин­цип свих ства­ри, по­сто­ји, већ уко­ли­ко по­сто­ји – на ко­ји на­чин ства­
ра фи­зич­ки свет27. А то је, у осно­ви, јед­но на­у ч­но-те­о­риј­ско, па и крајње
До­си­теј Об­ра­до­вић, Op. cit, II, стр. 517.
До слич­ног уви­да до­л а­зи и Хјум ка­да у Ди­ја­ло­зи­ма о при­род­ној ре­ли­ги­ји ње­гов Де­ме­
ја ка­же: „Не по­с та­вља се ов­де на­ма пи­та­ње о ПО­СТО­ЈА­ЊУ већ о ПРИ­РО­ДИ БО­ГА.”
26
27
286
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
праг­ма­тич­ко пи­та­ње, чи­је ре­ша­ва­ње из­и­ску­је мул­ти­ди­сци­пли­нар­ни при­
ступ. За ра­зли­к у од До­си­те­ја, или мно­гих дру­гих фи­ло­зо­фа и те­о­ло­га ко­
ји на ­про­сто про­гла ­ша ­ва­ју да се у осно­ви при­ро­де и при­род­них про­це­са
на ­ла­зи не­ка ­к ва хар­мо­ни­ја, Пла­тон, раз­ми­ш ља­ју­ћи го­то­во ин ­же­њер­ски,
на­сто­ји да утвр­ди у че­м у се та хар­мо­ни­ја са­сто­ји, ко­ја је ње­на струк­т у­ра,
и да ли се и ка­ко она мо­же (ре)кон­стру­и­са­ти. У скла­ду с тим, Ти­мај се мо­
же ока­рак­те­ри­са­ти као сво­је­вр­сна ме­ша ­ви­на ре­л и­ги­о­зног ми­та и на­у ­ке.
Као што Кант уо­ча ­ва ди­с тинк ­ц и­ју из­ме­ђу Бо­г а, твор­ца све­т а, и јед­ног
ма­ње моћ­ног „не­и­ма­ра све­та”, та­ко и Пла­тон пра­ви ра­зли­к у из­ме­ђу Бо­га,
ко­ји пред­с та ­вља услов све­га мо­г ућ­ног, и де­ми­јур­га, ар­х и­тек­те фи­зич­ког
све­та, ко­ји да­ти ха­о­тич­ни ма­те­ри­јал обли­к у ­је и уре­ђу ­је угле­да­ју­ћи се на
ма­те­ма­тич­ке и гео­ме­триј­ске ен­ти­те­те као пра­у­зо­ре28. С пој­мов­ног пла­на,
Пла­тон нас се­л и на ма­те­ма­тич­к и, на­у ч­ни план. Он се, за ра­зли­к у од До­
си­те­ја, не за ­до­во­ља ­ва вер­бал ­ним ар­г у ­мен­том, већ нас упу­ћу ­је на ду ­бље,
на­у ч­но и при­род­но-фи­ло­зоф­ско ис­тра ­ж и­ва ­ње, сма­тра­ју­ћи да се при­ро­
да бо­жан­ског нај­бо­ље мо­же спо­зна­ти ра­зу­ме­ва­њем са­мог чи­на ства­ра­ња.
Та­ко је, пре­ма Пла­то­н у, де­ми­јург струк­т у­ру све­та на­чи­нио угле­да­ју­ћи се
на са ­вр­шен­ство сфе­рич­них, кру ­ж них обли­ка 29, ра­спо­ре­ђу ­ју­ћи их пре­ма
иде­а л­ним про­пор­ци­ја­ма пи­та­го­реј­ске тон­ске ле­стви­це30, или тзв. пра­вил­
них те­ла31. Пла­то­нов „до­каз” Бож­је ег­зи­стен­ци­је, од­но­сно до­каз по­сто­ја­ња
је­дин­стве­ног ма­те­ма­тич­ког на­че­ла пре­ма ко­јем је уре­ђен свет, ем­пи­рич­ки
је про­вер­љив: и са ­вре­ме­не ек­спе­ри­мен­тал ­не на­у ­ке уви­де­ће да одре­ђе­не
сра­зме­ре и ра­спо­ре­ди ме­ђу еле­мен­ти­ма де­тер­ми­ни­ш у ква­л и­те­те чул­них
ства­ри32. Ди­ја­лог Ти­мај пле­ни сво­јом лу­цид­но­шћу, и прем­да оби­лу­је мит­
ским и ли­те­рар­ним еле­мен­ти­ма, ни­је те­шко ап­стра­хо­ва­ти ње­го­ве на­у ч­не
аспек­те и раз­ма­тра­ти их не­за ­ви­сно. Овим тек­с том, Пла­тон је оства­рио
(стр. 24). Сва ­к а ­ко, у кон­т ек­с ту Хју ­мо­в е ра­с пра ­в е, ова при ­мед­ба би ви­ше тре­ба ­ло да
ука­же на твр­до­гла­вост и са­мо­у ­ве­ре­ност не­к их те­о­ло­га, не­го­л и на ис­тра­ж и­вач­ке аспек­
те при­род­не те­о­ло­ги­је.
28
Ви­д и: Пла­тон, Ти­мај, 30а и сл. Јед­на од нај­но­ви­јих сту­д и­ја Са­ре Бро­у­д и под на­сло­
вом Na­tu­re and Di­vi­ni­ty in Pla­to’s Ti­ma­e­us ба­ви се, из­ме­ђу оста­лог, ди­стинк­ци­јом из­ме­ђу
Бо­га и де­ми­јур­га (стр. 7–26).
29
Ibid, 33b.
30
Ibid, 35b–36c.
31
Ibid, 54e–55c.
32
За не­ко­л и­ко крат ­к их по­ре­ђе­ња из­ме­ђу Пла­т о­но­ве гео­ме ­т риј­ске те­о­ри­је струк ­т у ­ре
ма­те­ри­је и са­вре­ме­них ек­спе­ри­мен­т ал­них ре­зул­т а­т а, ви­д и: А. Кан­д ић, Pla­to’s Myth in
The Ti­ma­e­us у Phi­lo­sop­hi­cal Ne­ws, Vol. 5, стр. 191–192.
287
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
ве­л и­к и ути­цај на не­о­пи­т а ­г о­реј­це, не­о­п ла­т о­ни­ча­ре и ра­но­х ри­ш ћан­ске
ми­сли­о­це, па би пре из­у ­ча­ва­ња фи­ло­зоф­ских до­ка­за Бож­је ег­зи­стен­ци­је
ва­ља­ло из­у ­чи­ти глав­не одред­бе Пла­то­но­ве ко­смо­ло­ги­је. Мо­ж да се кључ
за ра­зу ­ме­ва ­ње хри­ш ћан­ске кон­цеп­ци­је Бо­га и хри­ш ћан­ског по­гле­да на
свет кри­је упра­во ту, и мо­ж да они пред­ста­вља­ју але­го­риј­ски из­раз јед­не
из­ра­зи­то ма­те­ма­т ич­ке, на­у ч­не по­с тав­ке. Ни­с у ли мно­ги ве­л и­к и ис­тра­
жи­ва­чи, по­п ут Га ­л и­ле­ја, ука­зи­ва ­л и да је ма­те­ма­ти­ка је­зик по­мо­ћу ко­јег
је Бог ство­рио свет?
Пре­о­ста­ло је још да се освр­не­мо на мо­рал­не по­у ­ке ко­је До­си­теј, у на­
став­к у одељ­ка О бла­го­че­сти­вом чо­ве­ку во­оп­ште, из­во­ди на осно­ву сво­јег
до­ка­за Бож­је ег­зи­стен­ци­је. Чи­та­лац не би тре­ба­ло да за­бо­ра­ви да те­ле­о­
ло­шки до­каз ко­јим смо се ба­ви­л и ни­је изло­жен у кон­тек­сту не­ке ло­гич­ке,
или ме­та­фи­зич­ке ра­спра­ве, већ пре­вас­ход­но етич­ке. Ни­кад не на­п у­стив­
ши хри­шћан­ски мо­рал­ни на­у к пре­ма ко­јем ве­ра у Бо­га пред­ста­вља те­мељ
сва­ке ети­ке и изво­ри­ште мо­рал­них прин­ци­па, До­си­теј на­во­ди, и крат­ко
об­ра­зла­же, че­ти­ри чо­ве­ко­ве ду­ж но­сти пре­ма Бо­г у: за­то што је Бог тво­рац
све­та, источ­ник зе­маљ­ског и веч­ног жи­во­та, ду­ж ни смо му: бла­го­дар­ност,
за­то што бри­не и ста­ра се о све­м у по­сто­је­ћем; љу­бав, за ње­го­во ве­л и­чан­
ство, му­дрост и све­зна­ње; по­што­ва­ње, а за то што нас је ство­рио сло­ве­сне,
ра­зум­не, по­да­рив­ши нам ум­н у ду ­ш у и спо­соб­ност да ра­за­зна ­мо шта је
до­бро и ко­ри­сно; и по­с лу­шност33. Ове че­т и­ри ду ­ж но­с ти је­с у ду ­ж но­с ти
не са­мо по­бо­ж ног чо­ве­к а већ и би­ло ког мо­рал­ног чо­ве­к а, а прем­да се
мо­г у от­кри­ти упо­тре­бом ра­зу ­ма, оне се лак ­ше, бо­ље и са ­вр­ше­ни­је мо­г у
спо­зна­ти, пре­ма До­си­те­је­вом ми­ш ље­њу, из­у ­ча ­ва ­њем Хри­с то­ве на­у ­ке34.
До­си­те­јев ра­ци­о­на­ли­зам и кри­тич­ки од­нос пре­ма при­ми­тив­ним вер­ским
оби­ча­ји­ма, сто­га, ни­ка­ко не во­ди у ате­и­зам. Уме­сто да до­пу­сти ве­ћи ути­цај
за­пад­ног про­све­ти­тељ­ства и окре­не се не­к им од ек­стрем­них ма­те­ри­ја­л и­
стич­к их ви­ђе­ња све­та и чо­ве­ка, До­си­теј од­би­ја да људ­ско би­ће ре­ду ­к у ­је
на пу ­к и про­дукт де­ло­ва ­ња при­род­них си­ла, на ­л ик ма ­ши­ни, и за ­др­жа ­ва
по­јам Бо­га као цен­трал ­ни по­јам сво­је ети­ке и фи­ло­зо­фи­је. Али тај Бог,
чи­ни се, ни­је не­ка ­кав упра ­ви­тељ људ­ским жи­во­ти­ма и до­га ­ђа­ји­ма, или
си­ме­трич­на за­ме­на за ау­то­ри­тет Цр­к ве – он је пре тво­рац фи­зич­ког све­та
као јед­не аре­не, ме­ди­ју­ма, у ко­јем ми, као сло­бод­ни по­је­дин­ци, одлу­ч у­је­
мо, по­сту­па­мо, при то­ме ис­по­ља­ва­ју­ћи хри­шћан­ске мо­рал­не ква­л и­те­те.
Иа­ко До­си­теј, као уме­ре­ни де­и­ста, осе­ћа по­тре­бу да пру­ж и ра­ци­о­нал­не
33
34
До­си­теј Об­ра­до­вић, Op. cit, II, стр. 517–518.
Ibid, стр. 518.
288
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
ра­зло­г е на осно­ву ко­јих га­ји ве­ру у Бо­г а, он о Бо­г у и бо­ж ан­ском пи­ше
ве­о­ма на ­дах ­н у ­то, с пу ­но емо­ци­ја, го­то­во пе­снич­к и. То су пи­је­ти­стич­к и
еле­мен­ти До­си­те­је­вог уче­ња, сва­ка­ко из­ра­же­ни­ји од де­и­стич­к их.
3. За­вр­шна раз­ма­тра­ња
Ба­ве­ћи се До­си­те­је­вим те­ле­о­ло­шким до­ка­зом, уо­чи­л и смо, у под­јед­
на­кој ме­ри, и пред­но­сти и ма­не ка­к ве тај на­чин ре­зо­но­ва­ња ис­по­ља­ва.
С јед­не стра­не, пу­тем те­ле­о­ло­шког до­ка­за ус­по­ста­вља се сво­је­вр­сна
ве­за, мост из­ме­ђу ре­л и­ги­је и на­у ­ке, од­но­сно из­ме­ђу над­ч ул­ног (ду­хов­ног,
мен­т ал ­ног) и ем­пи­рич­ког. Кант сто­г а ис­т и­че и ви­со­ко вред­н у ­је хе­у ­ри­
стич­ке аспек­те ова­к вог ти­па до­ка­за: он нас, пре све­га, усме­ра­ва ка про­у­
ча­ва­њу ре­да и по­рет­ка у при­ро­ди, струк­т у­ре фи­зич­ког све­та, су­ге­ри­шу­ћи
по­с то­ја ­ње јед­ног је­д ин­с тве­ног, уни­вер­зал ­ног прин­ци­па пре­ма ко­јем су
све ства­ри уре­ђе­не. Уме­с то да са ­мо про­к ла ­м у ­је ег­зи­с тен­ц и­ју нај­ви­шег
би­ћа, без ика ­к вог по­гле­да у при­ро­ду бо­ж ан­ског, те­ле­о­ло­ш ки до­к аз на­
сто­ји да пој­м у Бо­г а до­де­л и из­ве­с тан ем­пи­рич­к и са ­др­ж ај, и де­ц ид­но га
до­ве­де у ве­зу с пој­мо­ви­ма свр­хе, хар­мо­ни­је, си­ме­три­је и сл., на тај на­чин
на ­во­де­ћи те­о­ло­га, или би­ло ко­јег ре­л и­ги­о­зног чо­ве­ка, да се упу­сти у ду­
бља при­род­но-фи­ло­зоф­ска, на­у ч­на и ма­те­ма­тич­ка раз­ма­тра ­ња, а та ­ко­ђе
и на­у ч­ни­ка – до тад мо­ж да за ­др­тог ем­пи­ри­сту – да по­ста ­не отво­ре­ни­ји
пре­ма ре­ли­ги­ји и са­гле­да сво­ја не­пре­глед­на ме­ре­ња, по­дат­ке и ци­фре у јед­
ном не­у ­по­ре­ди­во ши­рем кон­тек­сту, ко­ји под­ра­зу­ме­ва ка­ко не­о­дво­ји­вост
ду­хов­ног и фи­зич­ког, та­ко и си­сте­ма­тич­н у по­ве­за­ност мно­штва на­и­зглед
пот­пу­но ра­зли­чи­тих и не­спо­ји­вих ства­ри. Ни­је ни­ма­ло не­о­бич­но то што
ве­ћ и­на истак ­н у ­т их на­у ч­ни­ка и ми­сли­о­ца не од­ба ­ц у ­је по­јам Бо­га35, већ
на­сто­ји да га де­фи­ни­ше на­т у­ра­л и­стич­к и, у обли­к у при­род­ног прин­ци­па
ко­ји сво­јим де­ло­ва ­њем ге­не­ри­ше, про­и­зво­д и чул ­не објек­те. У скла ­ду с
тим, и Кант у јед­ном зна­чај­ном одељ­ку Кри­ти­ке чи­стог ума под на­сло­вом
О транс­цен­ден­тал­ном иде­а ­лу ка­же: „Нај­ви­ши ре­а ­л и­тет чи­нио би основ
мо­г ућ­но­сти свих ства­ри као је­дан прин­цип а не као скуп, и раз­но­вр­сност
ства­ри не би се мо­гла осни­ва­т и на огра ­н и­че­њу са ­мо­г а пра­би­ћа већ на
Нај­ве­ћ и број на­у ч­ни­к а ате­и­с та ја­вља се сва­к а­ко у XX ве­к у, али је­дан век ни­је до­во­
љан да по­ни­шти од­л и­ке и скло­но­сти људ­ског ми­шље­ња ка­к ве по­сто­је хи­ља­да­ма го­ди­на.
Ис­к љу­чи­вост пре­ма ап­с тракт­ном и ду­хов­ном не мо­же би­т и до­бра, баш као ни ис­к љу­
чи­вост пре­ма чул­ном и те­ле­сном, у че­м у је Цр­к ва по­вре­ме­но пре­те­ри­ва­л а.
35
289
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
њего­вом потпу­ном ра­зви­ћу у ко­је би спа­да­ла упра­во и це­ла на­ша чул­ност,
за­јед­но са свим ре­а ­ли­те­том у по­ја­ви, где чул­ност не мо­же при­па­да­ти иде­ји
нај­ви­шег би­ћа као са­став­ни део”36. Да­к ле, на тај на­чин схва­ћен по­јам Бо­га
све ви­ше по­с та­је пред ­мет фи­зи­ке не­го­л и те­о­ло­ги­је. Јер, кан­тов­ски фор­
му­л и­са­но на­че­ло ра­зви­ћа чул­не ствар­но­сти упу­ћу­је на је­дан ра­ци­о­на­лан
прин­цип ко­ји се мо­же ис­ка­за­ти је­зи­ком при­род­них на­у ­ка.
Ме­ђу ­т им, с дру ­ге стра ­не, де­дук­т ив­на ва­ри­јан­т а те­ле­о­ло­шког ар­г у­
мен­т а ка ­к ву из­л а ­же До­си­теј, баш као и ана ­ло­шка, па­т и од ве­л и­к их не­
до­с та­т а ­к а. Раз­л а ­ж у­ћ и струк­т у ­ре ана ­ло­ш ке и де­дук­т ив­не фор­ме до­к а­за
за­па­зи­л и смо да оне укљу­ч у­ју не­ко­л и­ко чвр­стих, ре­ла­тив­но очи­глед­них
пре­ми­са из ко­јих цр­пе нај­ве­ћ и део сво­је сна ­ге, док пре­ми­се у ко­ји­ма се
при­род­ни објек­ти по­ре­де са људ­ским тво­ре­ви­на­ма (1), или ред у при­ро­ди
до­во­ди у ве­зу с по­сто­ја­њем ин­те­л и­гент­ног твор­ца (6) је­с у, из ра­зли­чи­тих
ра­зло­га, крај­ње про­бле­ма­тич­не. Све и да при­х ва­ти­мо да по­јам Бо­га у се­
би обу ­х ва­та свр­хо­ви­тост и хар­мо­ни­ју фи­зич­ког све­т а, ми и да ­ље Бож­ју
ег­зи­с тен­ци­ју не мо­же­мо спо­зна­ти на не­по­сре­дан на­чин већ ис­к љу ­чи­во
по­сред­но, у ви­ду јед­ног ин­те­л и­ги­бил­ног „до­дат­ка” чул­но­сти ко­ји ни­ка­ко
ни­је де­мон­с тра­тив­не при­ро­де. Дру ­гим ре­чи­ма, по­јам Бо­га и да ­ље да ­ле­
ко пре­ва­зи­ла­зи гра ­ни­це на ­шег чул ­ног ис­к у­с тва. Ства­ри је­с у очи­глед­не,
али ред ме­ђу ства­ри­ма је­с те не­што што уви­ђа са­мо људ­ски ум, и бу­ду­ћи
оду ­ше­вљен и оп­чи­њен та ­к вим са ­вр­ше­ним по­рет­ком, одлу ­ч у ­је да га хи­
по­ста­зи­ра у нај­ви­ше би­ће и нај­ви­ши ре­а ­л и­тет, од­но­сно Бо­га. То је ко­рак
ко­ји се мо­же али не мо­ра на­чи­ни­ти, јер он сва­ка­ко ни­је ло­гич­ки уте­ме­љен.
Ни­је­дан „трик” ни­је до­во­љан да до­каз Бож­је ег­зи­стен­ци­је учи­ни ло­гич­ки
ва­ља­ним. У нај­бо­љем слу­ча­ју, та­кви ар­г у­мен­ти мо­г у ука­за­ти на мо­гућ­ност
по­сто­ја ­ња нај­ви­шег би­ћа. Сле­де­ћи Кан­то­ву кри­ти­к у до­ка­за Бож­је ег­зи­
стен­ц и­је, утвр­д и­л и смо да се и До­си­те­јев те­ле­о­ло­ш ки до­к аз, у ства­ри,
осла ­ња на он­то­ло­шки, с об­зи­ром да иде­ју Бо­га на ­по­слет­к у мо­ра уте­ме­
љи­ти ана­л и­тич­к и. Хар­мо­ни­ја фи­зич­ког све­та са­мо је по­бу­ђај пу­тем ко­јег
су ­бјект осве­ш ћу ­је, тј. го­то­во ма­је­у ­тич­к и по­ра ­ђа иде­ју Бо­га. Она, пре­ма
До­си­те­је­вом ми­шље­њу, ни­је уро­ђе­на, али за њу по­сто­ји при­род­на дис­по­
зи­ци­ја ко­ја се мо­же ра­зви­ти ду­бо­к им и те­мељ­ним про­у ­ча­ва­њем при­ро­де.
Но, за ­др­ж и­мо се још ма ­ло на ра ­ни­је по­ме­н у ­том од­но­с у из­ме­ђу ре­
ли­г и­је и на­у ­ке. Има­ј у­ћ и у ви­ду из­р е­че­но, чи­н и се да ре­л и­г и­ја и на­у ­к а
не мо­ра­ју би­ти та ­ко оштро су ­прот­с та ­вље­ни ка ­ко се уо­би­ча­је­но сма­тра.
Шта­ви­ше, чест је слу­чај да дру­штва ко­ја су раз­ви­ла ду­хов­н у и ре­л и­ги­о­зну
36
И. Кант, Op. cit, стр. 306.
290
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
свест, ујед­но га­је и ви­со­ко ин­те­ре­со­ва­ње за на­у ­к у и на­у ч­но ис­тра­ж и­ва­ње.
Ре­л и­ги­ја су­о­ча­ва људ­ско би­ће са оним ап­стракт­ним, транс­цен­дент­ним, и
да ­ље не­о­бја ­шње­ним, и на тај на­чин под­с ти­че на обим­н у ин­те­лек­т у­а л ­н у
ак­тив­ност: де­ми­сти­фи­ка­ци­ја не­ја­сних, мит­ских кон­це­па­та во­ди ка ра­ци­о­
нал­ним об­ја­шње­њи­ма и от­кри­ћи­ма при­род­них за­ко­ни­то­сти и прин­ци­па.
Кон­цеп­т и „си­ле”, или „хар­мо­ни­је у при­ро­д и”, ни­с у ни­ш та ма ­ње ре­л и­
ги­о­зни од кон­цеп­т а „Све­т ог трој­с тва” уко­л и­ко им се не при­до­да не­к и
кон­кре­тан, ем­пи­риј­ски са ­др­ж ај. Кан­тов­ски ре­че­но, по­јам без са ­др­ж а­ја
је­сте пра­зан по­јам. По­ја­ва гран­ди­о­зних ме­та­фи­зич­к их пој­мо­ва, као што
су по­јам Бо­га, ства­ра ­ња, и сл., ни­је угро­зи­ла ра­звој на­у ч­ног ме­то­да, већ
је упра­во по­сти­гла су­прот­ни ефе­кат. Она је од­и­гра­ла под­сти­цај­н у уло­г у,
сти­м у­л и­ш у­ћи људ­ски ум да пре­ду­зме ду­бо­ка фи­ло­зоф­ска, на­у ч­на и ме­то­
до­ло­шка ис­тра ­ж и­ва ­ња. Пла­то­нов ди­ја ­лог Ти­мај, на ко­ји смо се украт­ко
освр­ну­л и, пред­ста­вља нај­бо­љи при­мер је­дин­ства мит­ског и ра­ци­о­нал­ног,
на­у ч­ног. За ра­зли­к у од До­си­те­ја, и мно­гих дру­гих те­о­ло­га и фи­ло­зо­фа ко­
ји су се упу­шта­л и у из­ла­га­ње до­ка­за Бож­је ег­зи­стен­ци­је, Пла­тон на­сто­ји
да ра­све­тли са ­м у при­ро­ду бо­ж ан­ског ту ­ма­че­ћ и чин ства­ра ­ња фи­зич­ког
све­та пу ­тем ин­тер­а к ­ци­је са ­вр­ше­них, ма­те­ма­тич­к их обје­ка­та. Пла­то­нов
текст за ­ма ­гљу ­је гра ­ни­ц у из­ме­ђу ре­л и­ги­је и на­у ­ке, и пру ­жа нај­не­по­сред­
ни­ји мо­г у­ћи до­каз по­с то­ја ­ња јед­ног је­д ин­с тве­ног на­че­ла пре­ма ко­јем је
уре­ђе­на це­ло­к уп­на ствар­ност37.
У дру ­ш тве­но-исто­риј­ском сми­слу, До­си­т е­јев те­ле­о­ло­ш ки до­к аз и
ње­го­во ме­сто уну­тар До­си­те­је­ве ми­сли, са­мо по­твр­ђу­ју ве­о­ма по­п у­лар­н у
те­зу о срп­ском про­с то­ру као по­при­шту ве­чи­те бит­ке Исто­к а и За ­па ­да,
што се, за ­пра ­во, мо­же ре­ћ и и за чи­тав Бал ­кан. Ути­цај за ­пад­не те­о­ло­ги­
је је код До­си­те­ја еви­ден­тан, и до­каз ко­јим смо се у овом тек­с ту ба­ви­л и
пред­ста­вља је­дан ма­л и, али из­у­зет­но би­тан де­таљ ко­ји у одре­ђе­ној ме­ри
мо­же из­ме­ни­ти сли­к у о До­си­те­ју. До­ка­зи Бож­је ег­зи­стен­ци­је ни­с у прак­
са источ­не те­о­ло­г и­је. Прем­да се окре­ће мо­дер­ним ра ­ц и­о­на ­л и­с тич­к им
иде­ја ­ма, уво­де­ћи еле­мен­те за ­пад­не те­о­ло­ги­је и оштро кри­ти­к у ­ју­ћи за­о­
ста­ле и на­зад­не оби­ча­је срп­ске цр­к ве и на­ро­да, До­си­теј ни­кад не пре­ла­зи
„цр­ве­н у ли­ни­ју” и не пре­к и­да ве­зу с Ру­си­јом, Исто­ком, са ви­зан­тиј­ском
Пла­то­но­ва ко­смо­ло­ги­ја и фи­зи­к а за­о­к у­п ља­ју па­ж њу са­вре­ме­них ис­тра­ж и­ва­ча, а као
нај­ве­ће по­што­ва­о­це Пла­то­на мо­гли би­смо на­ве­сти пред­став­ни­ке не­мач­ке шко­ле квант­
не фи­зи­ке, Хај­зен­бер­га, Шре­д ин­ге­ра, План­к а, и дру ­ге. Нај­но­ви­је сту­д и­је по­к а ­зу ­ју да
се Пла­то­но­ве те­о­ри­је о струк­т у­ри ма­те­ри­је у из­ве­сној ме­ри по­ду­да­ра­ју са са­вре­ме­ним
ек­спе­ри­мен­тал­ним ре­зул­т а­т и­ма.
37
291
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
тра ­д и­ц и­јом ко­јој Ср­би­ја ипак мно­г о ви­ше при­па ­да не­г о за ­пад­ној. Ве­
шти­на жи­вље­ња на овим про­сто­ри­ма под­ра­зу­ме­ва упра­во кон­ти­ну­и­ра­но
ба­лан­си­ра­ње, тра­га­ње за рав­но­те­жом из­ме­ђу две­ју су­прот­ста­вље­них си­ла,
од­но­сно при­ро­да, и у До­си­те­је­вој фи­ло­зо­фи­ји то је за­с ту ­п ље­но, из­ме­ђу
оста ­лог, и пу ­тем те­о­ло­ш ких раз­ма­т ра ­ња. Би­ло би ап­с урд­но оче­к и­ва­т и
од До­си­те­ја да, на ­кон свих сво­јих пу ­то­ва ­ња и ис­тра ­ж и­ва ­ња оста ­не нем
на ра­звој ко­ји се де­ша­ва на За­па­ду, али би ис­то та­ко би­ло ап­с урд­но, па и
не­мо­г у­ће да, ома­ђи­јан дру­штве­ним и на­у ч­ним ино­ва­ци­ја­ма За­па­да, До­
си­теј са­свим од­ба­ци ве­ру и ре­л и­ги­ју, и кре­не не­ка­к вим дар­ви­ни­стич­к им
пу­тем. Те­ле­о­ло­шки до­каз у Ети­ци пред­ста­вља ње­го­во ко­ке­ти­ра­ње са За­
па­дом, и ком­про­мис од ко­јег се ни­је мо­гло да­ље ићи. За­јед­но са дру­гим,
по­то­њим ре­фор­ма­то­ри­ма, по­п ут Ву­ка Ка­ра­џи­ћа, или по­л и­ти­ча­ри­ма као
што је Или­ја Га­ра­ша­нин, До­си­теј на­сто­ји да од За­па­да уз­ме све што ва­ља
и Ср­би­ју при­дру­ж и по­ро­ди­ци за­пад­но­е­вроп­ских на­ро­да, а да при­том не
на­ру ­ши и не ра­ски­не тра ­д и­ци­о­нал ­но до­бре ве­зе с Ру­си­јом, чи­ја моћ, уз
по­вре­ме­не па ­до­ве, не­пре­к ид­но рас­те.
И у До­си­те­је­вим ру­ка­ма, те­ле­о­ло­шки до­каз по­сто­ја­ња Бо­га за­др­жа­
ва сво­ју сна ­г у и лу ­цид­ност, без об­зи­ра на за ­па ­же­не ло­гич­ке не­до­с тат­ке,
пред­ста­вља­ју­ћи још је­дан ко­рак у не­о­бич­ном при­бли­жа­ва­њу, по­ми­ре­њу
ре­л и­ги­је и на­у ­ке, ко­јем, ве­ру­јем, и са­вре­ме­ни свет све ви­ше те­ж и.
Литература
А. Кан­дић, Pla­to’s Myth in The Ti­ma­e­us у Phi­lo­sop­hi­cal Ne­ws, Vol. 5, Ми­ла­но,
Ми­ме­зис, 2012.
В. Пеј­л и, Na­tu­ral The­o­lo­g y: or Evi­den­ces of the Exi­sten­ce and At­tri­bu­tes of the
De­i­ty, Лон­дон, Fa­ul­der, 1809.
Д. Гр­бић, Пре­к ре­та­ња, Ха ­ле–Бео­град, In­ter­dis­zi­pli­näres Zen­trum für die
Er­forsc­hung der Eu­ro­päisc­hen Auf­klärung der Mar­tin-Lut­her-Uni­ver­si­tät
Hal­le-Wit­ten­berg, Ин­сти­т ут за књи­жев­ност и умет­ност, 2012.
Д. Ива­нић (ур.), До­си­теј и Евро­па, Бео­град, За ­ду ­жби­на „До­си­теј Об­ра­
до­вић”, 2011.
Д. Ива­нић (ур.), До­си­теј и срп­ска шко­л а, Бео­град, За ­ду ­жби­на „До­си­теј
Об­ра­до­вић”, 2011.
До­си­теј Об­ра­до­вић, Са­бра­на де­ла, I и II, Бео­град, Про­све­та, 1961.
292
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
Д. Хјум, Ди­ја ­ло­зи о при­род­ној ре ­ли­ги­ји, Но­ви Сад, Из­да ­вач­ко пре­ду­зе­ће
Ма­ти­це срп­ске, 1994.
Е. Ка­ме­рер, Бо­жан­ски ча­сов­ни­чар и ње­го­ви ар­те­фак­ти у: The­o­ria, Vol. 51,
Iss. 4, Бео­град, Срп­ско фи­ло­зоф­ско дру­штво, 2008.
Е. Ка­си­рер, Фи­ло­зо­фи­ја про­све­ти­тељ­ства, Бео­град, Гу­тен­бер­го­ва га­лак­
си­ја, 2003.
И. Де­ре­тић, Ide­as and Pa­ra­digms of the En­ligh­ten­ment in the Wi­ri­tings of Do­
si­tej Ob­ra­do­vić у Skep­sis Jo­ur­nal, Vol. 21, Ати­на, Olym­pic Cen­ter for Phi­
lo­sop­hy and Cul­tu­re, 2011.
И. Де­ре­тић (ур.), Исто­ри­ја срп­ске фи­ло­зо­фи­је, I и II, Бео­град, Евро–Ђун­
ти, 2011–2012.
И. Кант, Кри­ти­ка чи­стог ума, Бео­град, Де­ре­та, 2003.
Ј. Де­ре­тић, До­си­теј и ње­го­во до­ба, Бео­град, Фи­ло­ло­шки фа­к ул­тет, 1969.
М. В. Сто­ја­но­вић, До­си­теј и ан­ти­ка, Бео­град, Срп­ска књи­жев­на за­дру­
га, 1971.
Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је, Све­то­сав­ско про­свет­но пре­да­ње и про­све­ће­ност
До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа, Вр­њач­ка Ба­ња, Брат­ство Св. Си­ме­о­на Ми­ро­
ти­чи­вог, 1994.
Н. А. Мен­сон (ур.), God and De­sign: The Te­le­o­lo­gi­cal Ar­gu­ment and Mo­dern
Sci­en­ce, Лон­дон и Њу­јорк, Ro­u­tled­ge, 2003.
Пла­тон, Ти­мај, Бео­град, Мла­дост, 1981.
П. Син­гер (ур.), A Com­pa­ni­on to Et­hics, Окс­форд, Ba­sil Blac­kwell Ltd, 1991.
Р. Свин­бурн, The Exi­sten­ce of God, Њу­јорк, Oxford Uni­ver­si­ty Press, 2004.
С. Бро­у­ди, Na­tu­re and Di­vi­ni­ty in Pla­to’s Ti­ma­e­us, Кем­бриџ, Cam­brid­ge Uni­
ver­si­ty Press, 2012.
С. Га­ври­ло­вић (ур.), Исто­ри­ја срп­ског на­ро­да, че­твр­та књи­га, дру­ги том,
Бео­град, Срп­ска књи­жев­на за­дру­га, 1986.
Џ. Мо­рис, The Hi­sto­ric Church: An Ort­ho­dox Vi­ew of Chri­sti­an Hi­sto­ry, Блу­
минг­тон, Aut­hor­Ho­u­se, 2011.
293
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
Alek­san­dar Kan­dić
In­sti­tu­te for Phi­lo­sop­hy
Fa­cul­ty of Phi­lo­sop­hy
Uni­ver­si­ty of Bel­gra­de
Do­si­tej’s Te­le­o­lo­gi­cal Ar­gu­ment
of God’s Exi­sten­ce
Ab­stract: This pa­per de­als with the te­le­o­lo­gi­cal ar­gu­ment of God’s exi­sten­
ce gi­ven by Do­si­tej Ob­ra­do­vić in the bri­ef sec­ti­on of his Et­hics en­ti­tled On the
pi­o­us man in ge­ne­ral. Af­ter de­pic­ti­on of so­me ge­ne­ral so­cio-hi­sto­ri­cal cir­cum­
stan­ces in which Do­si­tej li­ved and wro­te, which is, in aut­hor’s opi­ni­on, ne­ces­sa­ry
for the un­der­stan­ding of the stra­te­g y of the te­le­o­lo­gi­cal ar­g u­ment as well as its
func­ti­on wit­hin Do­si­tej’s phi­lo­sop­hi­cal and et­hi­cal tho­ught, the struc­tu­re of
the in­for­mal­ly con­ce­i­ved ar­g u­ment is ana­lyzed in de­ta­il. The conc­lu­si­on of the
pa­per is that Do­si­tej’s te­le­o­lo­gi­cal ar­g u­ment may be cha­rac­te­ri­zed as de­duc­ti­
ve, not ana­lo­g i­cal, as well as that – in ac­cor­dan­ce with Kant’s cri­ti­cism – the
ar­g u­ment con­ce­i­ved in this man­ner re­li­es on the on­to­lo­gi­cal ar­g u­ment, which
is in­cor­po­ra­ted ne­ces­sa­ri­ly. Al­so, a bri­ef com­pa­ri­son to Pla­to’s con­cep­ti­ons of
God and di­vi­ni­ty in The Ti­ma­e­us is gi­ven, due to ma­ny sig­ni­fi­cant si­mi­la­ri­ti­es.
Key words: te­le­o­lo­gi­cal ar­g u­ment, exi­sten­ce of God, or­der, har­mo­ny, En­
ligh­ten­ment.
294
сАДржАј
ОР
и
5
15
НЕКА ЗА ПА ЖА ЊА О СРПСКОЈ ФИЛОЗОФИЈИ
Јован Аранђеловић
КЊИ ЖЕВНОИСТОРИЈСКО ЗАСНИВА ЊЕ
СРПСКЕ НА ЦИОНАЛ НЕ КЊИ ЖЕВНОСТИ
Ненад Николић
17
86
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЕСТЕТИКЕ:
ИНТЕРПРЕТА ЦИЈЕ СРПСКИХ ЕСТЕТИЧА РА
Уна Поповић
132
ЕСТЕТИЧКА МИСАО
БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКИХ СРБА
Богомир Ђу кић
177
II српскА фИлозофИјА оД среДЊеГ ВекА,
xVIII, xIx ВекА
211
КУЛТУРНИ ЗНАЧАЈ ПРЕВОДА ЗБИРКЕ ДЕЛА
ДИОНИСИЈА АРЕОПАГИТА ИНОКА ИСА ИЈЕ
Проф. др Александар М. Петровић
213
ЗА ШТО ЈЕ КОСОВСКО ПРЕДА ЊЕ ИСТИНИТО
ЧАК И АКО ЈЕ МИТ?
Ирина Деретић
246
705
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
ДОСИТЕЈЕВ ТЕЛЕОЛОШКИ ДОКАЗ
ПОСТОЈА ЊА БОГА
Александар Кандић
ИСТИНА И МЕТАФОРА
Превођење метафорике у метафизику
као кључ за ту мачење Његошевог мишљења
Богољуб Шија ковић
ЊЕГОШЕВ АНГА ЖМАН. Борба и смисао у његовом
књи жевном и животном дјелу
Часлав Д. Копривица
СА ВРЕМЕНОСТ КНЕ ЖЕВИЋЕВЕ ФИЛОЗОФИЈЕ
Ра дивоје Керовић
MЕЂУ РАТНА МАРКСИСТИЧКА КРИТИКА
СТУДИЈЕ СЛОБОДА НА ЈОВА НОВИЋА
О МАРКСУ И ИСТОРИЈИ МАРКСИЗМА
Морал ни идеа ли и гра ђански објективизам
Борис Милоса вљевић
273
295
310
345
393
ПСИ ХОА НА ЛИЗА У СРПСКОЈ
ФИЛОЗОФИЈИ ЖИВОТА
Срђан Дамња новић
424
КРИТИЧКИ ОНТОЛОГИЗАМ
Оглед о Светомиру Ристићу
Мирко Аћимовић
446
ФИЛОЗОФИЈА ПРИРОДНИХ НАУ КА
СИМЕ МАРКОВИЋА
Горан Ру јевић
488
III српскА фИлозофИјА прВе полоВИне
xx ВекА До ДАнАс
СМИСАО СМИСЛА: Заснива ње филозофије смисла
у делу Богда на Шешића
Да мир Сми ља нић
ПОСТМОДЕРНИ ИЗАЗОВИ ФИЛОЗОФИЈИ
СЛОБОДЕ МИ ХА ИЛА МАРКОВИЋА
706
523
525
554
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ iii
Вишња и Борис Братина
НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ КАО
КРИТИЧАР МАРКСИЗМА
Дејан Вук Станковић
578
СВЕТОЗАР СТОЈА НОВИЋ И АНТРОПОЛОШКЕ
ПРЕТПОСТАВКЕ ФИЛОСОФИЈЕ ПОЛИТИКЕ
Богољуб Шија ковић
598
О ФИЛОЗОФСКОМ СТВА РА ЛА ШТВУ
ЈОВА НА АРАНЂЕЛОВИЋА
Слободан Дивјак
606
ГРА ХЕКОВА ФИЛОЗОФИЈА ДУ ХА
Ду шко Прелевић
615
615
КРЕАТИВНЕ ИНДУСТРИЈЕ И ОБРАЗОВА ЊЕ:
КРИТИКА КОНЦЕПТА „КРЕАТИВНОГ УНИ
ВЕРЗИТЕТЕТА”
Дивна Вукса новић
IV БИБлИоГрАфИјА српске фИлозофске
перИоДИке
ЧАСОПИС PHILOSOPHIA Београд, 1936–1938
БИБЛИОГРАФИЈА
Добрило Ара нитовић
707
636
653
655
Download

ИсторИјa српске фИлозофИје III Прилози истраживању Ирина