ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
На основу члана 35. става 9. Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр.
72/09 и 81/09), Скупштина општине Варварин, на предлог председника Општине на седници
одржаној дана ________. године, донела је
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Просторни план општине Варварин (у даљем тексту: Просторни план) припремио је
ЈУГИНУС а.д из Београда.
Oдлуку о изради Просторног плана са Програмом израде Просторног плана донела је
Скупштина општине Варварин на седници одржаној 25.9.2008. год.
Просторни план је припремљен на основу Концепта плана, као прве фазе у изради
Просторног плана, коју је разматрала и верификовала (обавила стручну контролу) Комисија
за планове општине Варварин, на седници од ___________. године и потврдила на седници
од ________.
Правни основ израде Просторног плана се огледа у члану 19. Закона о планирању и
изградњи ("Службени гласник РС", бр. 72/09 и 81/09) којим је прописано да се просторни
план јединице локалне самоуправе доноси за територију јединице локалне самоуправе.
Доношење Просторног плана је у надлежности Скупштине општине Варварин.
Просторни план је припремљен у складу са одредбама Правилника о садржини и изради
планских докумената ("Службени гласник РС", број 60/03).
Садржина просторног плана општине је одређена чланом 16. Правилника о садржини и
изради планских докумената, којим је прописано да просторни план садржи текстуални део и
графички приказ. Графички приказ просторног плана општине представљају три рефералне
карте (у размери Р 1:25 000).
Временски хоризонт Просторног плана општине Варварин је 2025. година.
Стратешка процена утицаја на животну средину је саставни део планског документа, а
урађена је у складу са Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину («Сл.
Гласник РС», бр. 135/04). Стратешка процена се радила истовремено са израдом
Просторног плана, чиме су створени услови за благовремено интегрисање захтева везаних
за заштиту животне средине у поступак припреме Просторног плана.
Повод за израду Просторног плана се огледа у потребама (обавезама) за:
-
даљом разрадом и имплементацијом планских решења дефинисаних Просторним
планом Републике Србије ("Службени гласник РС", број 13/96), као планског документа
вишег реда чија планска решења за подручје општине Варварин је потребно да се даље
разраде и примене кроз израду Просторног плана;
1
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
-
-
-
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
планским усмеравањем ширења грађевинског земљишта, као и дефинисањем
стратешког оквира за валоризацију положаја и улоге општине Варварин у просторном
развоју ширег региона;
израдом јединственог планског документа који ће представљати плански и правни основ
за реализацију локалних интереса свих физичких и правних лица са подручја Општине;
израдом планског документа који је могуће директно примењивати, првенствено по
питању организације и уређења простора, као и изградње објеката у оним деловима
Општине чији даљи просторни развој није потребно да се дефинише и усмерава кроз
израду урбанистичких планова; и
израдом развојног документа који уз уважавање основних европских принципа и начела
просторног развоја, представља основ за привлачење и реализацију инвестиција из
локалних, националних и европских фондова.
Просторним планом су разрађена начела просторног уређења, утврђени циљеви просторног
развоја, организација, заштита и коришћење простора, као и други елементи значајни за
просторни развој општине Варварин.
2
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
А) ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ
1. ОБУХВАТ ПОДРУЧЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА
Просторним планом општине Варварин (у даљем тексту: планско подручје) обухваћено је читаво
подручје истоимене општине.
Подручје општине Варварин се простире на североисточном делу Расинског округа и обухвата
Западне и источне падине Јухора, југоисточне обронке Гледићких планина као и део алувијалне
равни на левој обали Западне и Велике Мораве. Протеже се на површини од 249,3 км2.
Планско подручје обухвата атаре 21 катастарске општине: Бачина, Бошњане, Варварин варош,
Варварин село, Горњи Катун, Горњи Крчин, Доњи Катун, Доњи Крчин, Залоговац, Избеница,
Карановац, Мала Крушевица, Мареново, Маскаре, Обреж, Орашје, Пајковац, Парцане, Суваја,
Тољевац и Црница.
Наведене Катастарске оптине су уједно и насеља, односно месне зајенице у општини Варварин.
2. ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ
ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА ВИШЕГ РЕДА
2.1. ПРОСТОРНИ ПЛАН РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
(СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ БР. 13/96)
2.1.1. ПОСТАВКЕ ПЛАНА
¾
ЦИЉЕВИ И ПОСТАВКЕ
Основни циљ је постизање рационалне организације и уређење простора, усклађивањем коришћења
са могућностима и ограничењима у располагању природним и створеним богатством, и потребом
дугорочног социјалног и економског развоја. Овај циљ постићи ће се:
• Заустављањем даље деградације простора
• Равномернијим размештајем становништва и привредних ресурса
• Усклађенијим регионалним приврадним развојем
• Усклађивањем динамике између деаграризације, индустријализације и урбанизације
• Усклађивањем организације, уређења и коришћења простора са потребама заштите
• Заштитом животне средине.
Стратешко опредељење је да се постигне:
• Већи степен укупне функционалне интегрисаности простора Републике Србије;
• Већа саобраћајна и економска интеграција Републике са суседним и осталим европским
земљама;
• Ублажавање, смањење регионалних диспропорција;
• Побољшање квалитета живота у макро и регионалним центрима, као и стимулисање
развоја мањих градова;
• Примена принципа полицентричног развоја;
• Развој сеоских насеља и подручја, као вишефункционалних производних, социјалних и
култорних простора;
• Активирати и учинити привлачним за лоцирање привредних капацитета и насељавање
више зона у односу на данашње стање;
3
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
•
•
•
•
•
•
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Развој недовољно развијених, брдских, планинских и приграничних подручја заснива се на
интегралном развоју
Поштовати локациони, техно-економски критеријуми заштите животне срадине;
Штедњу, рационално моришћење и заштиту природних ресурса;
Заштита природних, културних вредности и унапређење и заштита животне средине;
Резервишу коридори за инфраструктурне системе;
Нови облик територијалне организације, исказан у функционалним подручјима.
¾
КОРИШЋЕЊЕ И ЗАШТИТА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА
Утврђују се следећи плански циљеви, чување површина и плодности пољопривредног земљишта,
повећање способности земљишта за производњу здраве хране, побољшавање бонитетне структуре
обрадивих површина, преструктуирање коришћења земљишних ресурса, стварање услова за стално
повећање економске ефикасности аграрног сектора, потпуније искоришћавање компаративних
погодности појединих подручја и смањивање разлика у интензитету пољопривредне производње.
За успешно остваривање планских циљева приоритет имају следећи предуслови, повећање сточног
фонда, подстицање процеса укрупњавања, подстицање пољопривредних фондова пољопривредних
газдинстава, стварање услова за обнову, опстанак и развој породичних пољопривредних газдинстава,
развој пољопривредног задругарства, стварање услова за примену светских достигнућа у генетици и
селекцији. Праћење глобалних климатских промена.
Биолошке мере и еколошка побољшања, планирају се промене намена коришћења пољопривредних
површина, пошумљавање, затрављење и подизање вишегодишњих засада одговарајућих
пољопривредних култура.
Техничко-технолошка побољшања засниваће се на следећим принципима и планским задацима:
• Организационе, хидротехничке и агротехничке мере;
• Развој водопривредне инфраструктуре;
• Рационално коришћење воде и енергије;
• Будућност пољопривредне производње је у генетици и биотехнологији;
• Мелиорације планинских ливада и пашњака;
• Очување природне плодности педолошког покривача.
Главни правци преструктуирања пољопривредне производње су, измена структуре усева на
ораничним површинама, побољшање продуктивности природних травњака, развој рибарства, салаши
засеоци и мала села имају значајне економске вредности, повећање површине воћњака, обнављање
и модернизација винограда, проширење асортимана тржишне понуде поврћа и лековитог биља и
укључивање у развојне програме пољопривреде и рибарства.
Планским решењима се предвиђа разрада одговарајућих програма рејонизације. Издвојена су три
пољопривредна макрорејона
• Ратарско-сточарски рејон;
• Сточарско-воћарско-виноградарски рејон, коме припада Општина Варварин и
• Сточарски рејон
¾
ШУМЕ И ЛОВНА ПОДРУЧЈА
Основни циљеви коришћења и уређења шума и шумских земљишта су, унапређење стања шума,
повећање површина под шумом (пошумљавање), територијално диференцирање циљева
унапређивања стања шума и уређење и повећање шумских комплекса око великих урбаних центара.
Унапређивање стања постојећих шума обезбедиће се:
• Превођењем-конверзијом изданачких шума у високе
• Мелиорацијом деградираних шума
• Мелиорацијом изданачких шума лошег квалитета
• Реконструкцијом неквалитетних деградираних високих шума у квалитетније
• Реконструкцијом, попуњавањем и обнављањем
• Санитарним сечама и
• Интензивном негом и заштитом постојећих шума.
4
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
¾
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
ВОДА И ВОДОПРИВРЕДНА ИНФРАСТРУКТУРА
Циљеви и основне поставке коришћења и заштите вода и развоја водопривреде:
• У снабдевању насеља водом, приоритетно и максимално биће коришћена локална изворишта
воде
• Дугорочне потребе за водоснабдевањем засниваће се на изградњи интегралних
водопривредних система
• Вода за технолошке потребе биће захватана из водотокова
• У области хидротехничких мелиорација приоритет ће имати ревитализација постојећих
система и израдња најрационалнијих типова нових система
• Одбрана од поплава биће остваривана у оквиру интегралних система
• Приоритет у коришћењу вода има планска рационализација потрошње
• Заштита и унапређење квалитета вода до нивоа прописаних класа квалитета
• Унапређивање водних екосистема очувањем мочвара и других влажних зона
• Целовито искоришћење хидропотенцијала
• Пловидба н аунутрашњим пловним путевима имаће приоритет као вид транспорта и
• Заштита од водне и еолске ерозије ради спречавања губитка земљишта
Регионални, Расинско-Поморавски систем за снабдевање становништва водом обухвата
низводни део тока Западне Мораве и узводни део тока Велике Мораве. Изграђена акумулација
Ћелије и планиране акумулације Равна Река и Забреге су изворишта за осам општина.
Општине потрошачи овог система, су Варварин, Крушевац, Александровац, Ћићевац, Параћин,
Ћуприја,Јагодина и Деспотовац.
¾
КОРИШЋЕЊЕ МИНЕРАЛНИХ СИРОВИНА
Циљеви експлоатације руда метала и неметала:
• Искоришћавање компаративних предности Републике у овој области
• Рационално искоришћавање руда
• Побољшање технолошке опремљености рудника
• Заштита од непланске изградње изнад лежишта
• Смањење деградације средине у процесу експлоатације и прераде руде
Зоне експлоатације металичних минералних сировина су: Тимочка зона,Подрињска зона, Копаоничка
зона,Грачаничко-новобрдска зона, Бесно-Кобилска и Пасјачко-Осоговска зона и рудници обојених
метала изван зона.
Зоне експлоатације неметаличних минералних сировина су: Златиборска зона, ШумадијскоКолубарска зона, Фрушкогорска зона, Дунавски и Моравски алувиони и Ибарски басен у саставу
копаоничке зоне. Део општине Варварин налази се у Моравској долини, те је у овом простору могућа
експлоатација шљунка и песка из наноса Велике Мораве.
¾
ЕНЕРГЕТСКИ ИЗВОРИ И ИНФРАСТРУКТУРА
Плански критеријуми, веће ослањање на домаће енергетске изворе, рационална употреба енергије и
повећање енергетске ефикасности, економски оправдан увоз енергије, постепено увођење економски
оправданих нових и обновљивих извора енергије и максимално могућа заштита животне средине.
Утвђени су основни циљеви коришћења енергетских извора и развоја енергетике.
• Повећање производње енергије и ослањање на сопствене изворе
• Повећати производњу и резерве нафте и природног гаса
• Наставити истраживање и развој технологије уљних шкриљаца
• Коришћење нових и обновљивих извора енергије биће вишеструко повећано
• Побољшање квалитета рада и поузданости постојеће електропреносне нафтне и гасне
мреже
5
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
•
•
•
•
•
•
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Дат примат развоју савременим централизованим системима топлификације
Наставиће се са гасификацијом градова Србије
Рационално коришћење и штедња необновљивих ресурса
Интензивирање истраживања свих енергетских потенцијала
Потстицање научно-истраживачког рада у овој области
Смањење конфликта између коришћења енергетских ресурса и заштите животне
средине
У непосредној близини простора општине Варварин планирани су:
доводно одводни гасоводи преко којих ће се (из магистралног гасовода који води инфраструктурним
коридором дуж Велике Мораве) снабдевати гасом.
Планиране хидроелектране на Западној и Великој Морави не налазе се у зони простора општине
Варварин.
¾
ЦЕНТРИ И ФУНКЦИОНАЛНА ПОДРУЧЈА
Утврђују се следећи циљеви у погледу развоја и просторне организације мреже градскиг центара:
• Бржи развој оних градских центара који ће подстаћи и усмеравати равномернији и усклађенији
развој мреже насеља на укупној територији Републике
• Стварање противтеже снажним поларизационим утицајима агломерације Београда.
• Убрзанији развој неразвијених подручја
• Рационалнију просторну организацију привредних, производних, веза у мрежи центара
• Преображај и развој приградских насеља
• Развој градова у приграничним регијама као центара развоја
• Рационалнија просторна организација централних функција, сагласно размештају корисника и
услуга
• Чвршће и рационално повезивање градова у регијама и макроцелинама
• Ојачати саобраћајну инфраструктуру између суседних градова
• Ојачати привредне везе, међусобну размену услуга и организовање заједничких активности у
суседним градовима.
Мрежу градова на територији Србије сачињавају центри са врло развијеном, стабилном и
уравнотеженом функцијском структуром. У оквиру мреже се поред Београда, као центра државног и
међународног значаја, издвајају следећи нижи нивои градских центара, макрорегионални центри,
регионални центри, субрегионални центри и три категорије градских центара ужег територијалног
утицаја.
Општина Варварин припада најнижем нивоу центара и као таква гравитира Крушевцу који је
регионални центар, подсистем насеља (КРУШЕВАЦ, Александровац, Брус, Варварин, Трстеник,
Ћићевац) који су повезани у оквиру функционалних подручја. У зони веза дошло би до израженије
интеграције подсистема насеља, што би резултирало и повољнијом организацијом инфра и супра
структура. Ефекти интеграције подсистема морају се изразити и кроз обједињавање организације
животних активности, управљачких структура и привреде у датој зони.
¾
РАЗВОЈ И УРЕЂЕЊЕ СЕОСКИХ ПОДРУЧЈА
Циљеви
• Стварање друштвено-економских и тржишних услова за убрзани економски и социјални развој
• Заустављање депопулације и погоршања демографске и социјалне структуре
• Активирање локалних потенцијала и подизање мотивације сеоског становништва да развија и
уређује сеоско подручје као дугорочну перспективу и избор за живот
• Побољшање комуналног и социјалног стандарда и квалитета живљења на селу
• Обезбеђење економске и социјалне сигурности сеоских домаћинстава
• Очување и унапређење еколошких, културолошких и других вредности у сеоским насељима.
Операционализација концепције развоја села обухвата пет нивоа:
• Интегрисање села у социјални, привредни и културни развој
6
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
•
•
•
•
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Диференцирање социо-економског и просторног развоја сеоских подручја према регионалним
и локалним посебностима
Повезивање села у систем насеља и комуникација са центрима вишег реда
Интегрисани развој и уређење села и атара
Активирање локалних развојних потенцијала сеоског подручја
¾
ЈАВНЕ СЛУЖБЕ
Циљеви развоја и организација јавних служби са становишта рационалне организације и коришћења
простора сврстани су две групе:
1. Циљеви који су условљени одговарајућим променама у начину организације и финансирања
јавних служби што подразумева:
• усклађивање права корисника са могућностима алиментирања прихода јавних служби,
• смањивање разлика у коришћењу јавних служби у насељима различитог типа,
• активирање локалних заједница и самоиницијативе грађана кроз различите
институционалне и ванинституционалне аранжмане,
• прилагођавање пазличитих програма и организације рада у области јавних служби
специфичним потребама и обележјима локалних заједница.
2. Циљеви који се непосредно односе на просторну организацију јавних служби:
• промене у организацији рада јавних служби и прилагођавање потребама и
особеностима локалних заједница са циљем да се повећа доступност објеката јавних
служби и установа за све грађане, а посебно за оне из удаљенијих зона и насеља,
• селективно измештање специјализованих делатности из републичког и покрајинских
центара у макрорегионалне и регионалне центре и насеља са специфичним
функцијама,
• повећање искоришћености изграђених фондова за потребе рада јавних служби
(узимањем просторија у закуп, интензивирањем коришћења расположивог простора)
• прилагођавање норматива пројектовања и грађења нових објеката захтевима
квалитета, веће употребне вредности простора,
• подстицање примене типских и монтажних објеката са краћим веком трајања и нижим
трошковима изградње,
• поједностављивање административних поступака за адаптацију и реконструкцију старих
објеката који не испољавају услове за одређену намену.
¾
ИНДУСТРИЈА
Основни циљ развоја индустрије је повећање конкурентности у међународној подели рада на основу
потпунијег коришћења ресурса уравнотеженије територијалне структуре и задовољења потреба
домаћег тржишта.
Посебни циљеви су:
• Повећање обима производње и запослености
• Напуштање стратегије увозне супституције уз јачање стратегије извоза
• Преструктурирање производње према тржишним условима
• Увођење научно-техничког прогреса у материјалну производњу
• Напуштање енергетски интензивних технологија
• Равномернији територијални размештај капацитета
• Интензивирање индустријског развоја у градовима-индустријским центрима
• Дестимулисање и селективност у алокацији појединих индустријских грана у београдској
агломерацији
• Селективан развој индустрије у малим центрима на недовољно развијеном подручју
Са становишта локационе повољности за смештај и развој одређених индустријских капацитета
простор Србије је издиференциран на одређене зоне. Најповољнији локационо-развојни потенцијал
имају приобални појас Дунава и Саве и зоне у долинама других већих река, Велике,Западне и Јужне
Мораве, Тисе, Тимока, Дрине, Лима, Ситнице и Ибра.
7
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
У наредном периоду водеће индустријске гране биће засноване на примени средњесложених и
високих технологија, чије нуклеусе већ имају водећи индустријски центри у Расинском и Моравичком
округу. Општина Варварин се налази у зони појасева интензивнијег развоја Републике Србије у
будућем периоду, као мали индустријски центар (1000-5000 запослених), прехранбени комлекс
и прерада неметала.
¾
САОБРАЋАЈ
Разматрање на нивоу Просторног плана Републике, када је у питању саобраћајна инфраструктура,
односи се на основне саобраћајне коридоре ради њиховог дефинисања у простору и усаглашавања
са другим секторским плановима, уз поштовање већ изграђених и дефинисаних коридора.
Саобраћајни коридори представљају само стратешке коридоре, нарочито када се ради о мрежи аутопутева и пруга за велике брзине. План мреже заснован је на целовитом мрежном приступу уз
поштовање осталих опредељења. Заштита коридора и резервација простора за све елементе
саобраћајних мрежа представљају основу у даљем процесу разраде.
Основу развоја путне мреже представља формирање коридора ауто-путева који омогућавају да
Република Србија у наредном периоду, оствари потребан ниво повезаности са окружењем и да се
укључи у систем путне мреже Европе.
Део ауто-путских коридора у Републици Србији у дугорочном периоду чиниће и:
1. Коридор Суботица- Нови Сад-Београд-Ниш-Скопље.
2. Западно-моравски коридор који се поклапа са правцем европског пута Е-761 односно
магистралног пута М-5 (Појате-Крушевац-Краљево-Чачак), веза ауто-пута Београд-Ниш и
будућег ауто-пута Београд Јужни Јадран.
Долине Велике и Западне Мораве, као и у случају друмског саобраћаја, представљају главне
саобраћајне коридоре са аспекта железничког саобраћаја. Општина Варварин се налази ван
главних железничких коридора, али у њиховој непосредној близини и са њима има добру друмску
везу.
Развој речног саобраћаја зависиће од повезивања пловних путева дунавског пловидбеног система,
развоја домаћих лука и пристаништа и обнове домаће флоте, и од развоја домаће привреде у Србији.
У планираном периоду уз интензивно коришћење постојећих пловних путева неопходно је приступити
укључивању наше мреже у европску пловну мрежу. Хидро-енергетски и пловидбени систем „Велика
Морава“ (пловни пут Морава-Вардар/Аксиос1), као и друге мање хидротехничке системе потребно је
даље истраживати.
Реализација развојних циљева на подручју телекомуникационог система тесно је повезана, и у
великој мери представља предуслов за остварење многих стратешких циљева Просторног плана. У
погледу осигурања простора за потребе телекомуникационог саобраћаја треба обезбедити следеће:
• Осигурање простора за поштанске и телекомуникационе објекте
• Осигурање коридора за телекомуникационе каблове дуж свих нових и постојећих путева, а
посебно оних који се поклапају са магистралном мрежом
• Осигурање коридора за РР везе.
Општина Варварин се налази не коридору РР веза између Крагујевца и Крушевца.
¾
ТУРИЗАМ
На основу комлексно сагледаних природних и створених услова иресурса по обиму, квалитету,
распрострањености или уникатности, функционалности, атрактивности и активираности, на простору
1
Значај и функција пловног пута Морава-Вардар/Аксиос. Пловни пут Морава-Вардар/Аксиос треба да се преко Дунава и
канала Рајна-Мајна-Дунав повеже и уклопи у европску мрежу магистралних канала.Смисао оспособљавања за пловидбу
Мораве и Вардара/Аксиоса, са перспективом њиховог повезивања каналом преко Прешева и Пчиње лежи у даљем повезивању
европске пловне мреже са Средоземљем најкраћим путем.
Имајући у виду ове услове и истовремено сагледавајући даље перспективе развоја, одређен је ранг пловног пута МораваВардар-Аксиос, као магистралног канала IV категорије.
Основна концепција решења трасе канала је у претежном коришћењу природних токова реке Велике Мораве, Јужне Мораве,
Пчиње и Вардара уз примену одговарајућих радова, а делимично у изградњи посебног латералног канала.
Укупна дужина трасе пловног пута Морава-Вардар-Аксиос је 650,1 km. Почетак је на ушћу реке Велике Мораве у Дунав. Одавде
канал иде уз Велику Мораву, затим од Сталаћа наставља Јужном Моравом. На широкој висоравни код Прешева је
вододелница Јужне Мораве која тече на север и Вардара Аксиоса који тече на југ. Траса пловног пута се даље уводи у реку
Пчињу, да би затим наставила Вардаром до грчке границе и даље према Солуну.
8
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Србије се као посебне целине могу издвојити следеће врсте туристичких потенцијала: планине,
водене површине, правци туристичког транзита, велики градови, бање, природне и културне баштине,
ловна подручја и села. Према томе у односу на потенцијале, у Србији се могу развијати следећи
основни видови туризма:
• Планински туризам
• Туризам на водама - на већим рекама, (домаћи и страни, летњи, излетнички, транзитни и
стационарни, наутички,риболобни, спортски, спортско-рекреативни, манифестациони,
еколошки, научни, едукативни идр.)
• Транитни туризам друмских коридора на главним правцима кретања туриста
• Туризам великих градова
• Бањски туризам
• Културолошки туризам
• Ловни туризам
• Сеоски туризам
Од наведених видова туризма, дугорочни развој туристичке понуде Србије концентрисаће се
нарочито у просторно-функционалним целинама планинског, водног, транзитног, градског и бањског
туризма, којима ће бити обухваћени и културолошки, ловни, сеоски и други тржишно актуелни видови
туризма.
Транзитни туристички правци су засебни, специфични простори туристичке понуде дуж значајних
коридора међународних и националних друмских и пловних токова, како у оквиру туристичких региона
и зона тако и као засебна понуда.
Од транзитно туристичких праваца који тангирају или пролазе кроз Општину Варварин истиче се
међународни друмски транзитни правац ауто-пут Е-75 Београд-Ниш. У оквиру коридора од Колара до
Прешева резервисаће се простор за пловно - туристички систем Морава-Вардар и национални
пловни туристички правац Велика Морава низводно од Сталаћа, за наутички и друге видове туризма
уз употребу лаких пловила.
¾
ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Основни циљеви заштите животне средине и природе су:
•
квалитетна животна средина: чист ваздух, довољне количине квалчитетне воде за пиће,
рекреацију и производњу, очувано пољопривредно земљиште, екосистеми и биолошка
разноврсност, тдравствено безбедна храна, уређена насеља и угодност боравка на радном
месту и месту становања;
•
рационално коришћење природних ресурса, а нарочито необновљивих (минералне и
енергетске сировине, воде, земљиште); боље искоришћење сировина и енергије, самњење
отпада и повећање степена рециклирања; безбедно депоновање комуналног отпада, санација
еколошких "просторних" последице екслоатације сировина, а приоритет је дат изразито
деградираним и девастираним подручјима, локалитетима и пејзажима, обнови екосистема,
ревитализацији и рекултивацији подручја интензивне површинске експлоатације минералних и
енергетских сировина, заштити нејвреднијих добара;
•
заустављање даље деградације природне средине (ваздух, воде, земљиште, вегетација и
др.), најпре у критично загађеним урбаним, рударско – енерегетским и индустријским
центрима, у еколошки највреднијим подручјима, а потом и на целој територији Републике;
•
заустављање ерозије у најугроженијим подручјима
•
заштита, обнова и санација стања живог света; очување природних предела посебне
вредности и значаја, угрожених и ретких биљних и животињсаких врста; очување равнотеже
екосистема и обнова оних који су нарушени; одржавање биодиверзитета
•
заштита природних предела, амбијената и пејзажа око културно – историјских споменика, у
оквиру комплексне заштите ових целина и природних пејзажа уопште
•
заштита људским радом створених добара и градитељског наслеђа као специфичние
културне средине живота људи
•
развој еколошке етике и знања о последицама и узроцима загађивања животне средине,
односно хуманизација односа према животној средини.
9
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Основни проблем великоморавске зоне (којој припада и општина Варварин), са индустријским
центрима у Крагујевцу, Јагодини, Ћуприји и Параћину, је недостатак воде, те загађивања малих
водотокова – притока Велике Мораве, због чега је ова зона упућена на водоснабдевање из
регионалних водовода, преоријентација индустријских процеса на еколошки прихватљиве,
гасификација и топлификација великих цената, а у општини Варварин посебно, заштита
висококвалитетних земљишта.
Простори општине Варварин могу се, према стању или могућим активностима, сврстати у следеће
категорије према угрожености екосистема:
• четврта категорија којој припадају зоне у којима је могуће загађење од прехрамбене и др.
врста индустрије које продукују загађењ воде, ваздух, великих сточних фарми, зоне дуж
путева у којима је могућа појачана бука и др.
• пета категорија којој припадају приградске зоне, зоне са интензивним воћарством и
виноградарством, коридори локалних путева и др.
• шеста категорија којој припадају територије сеоских насеља, подручја са природном
деградацијом простора (еродиране површине, клизишта, плавни терени и др.)
• седма категорија којој припадају шумске површине са експлоатацијом, ливадско – пашњачка
подручја, мочварна и ловна подручја и др.
Наизраженија је деградација квалитета пољопривредног земљишта – најважнијег ресурса овог краја.
Према плану заштите природних добара, влажна станишта код Варварина, као заштићене зоне, које у
наредном периоду имају регионални приоритет заштите.
Са аспекта заштите непокретних културних добара, утврђени су следећи циљеви:
• Очување темеља и материјалне баштине националне културе и других култура које су се
развијале на овом тлу.
• Развијање свести о значају културног наслеђа за живот будућих генерација ради очувања
националног идентитета.
• Реинтеграција непокретних културних добара у савремени животни простор.
Основна начела заштите су:
−
културна добра штите се интегрално са простором у коме се налазе интегрисана у природни
простор тј. са очуваним природним простором. Сасвим изузетно и само ради спасавања
културног добра могућа је његова дислокација.
−
Непокретна културна добра третирају се као развојни потенцијал подручја у коме се налазе.
−
Заштита културних добара је интегрални део развоја.
−
Културна добра штитити од свих облика неконтролисане изградње, од индустријских погона,
од великих инфраструктурних система и других постројења која могу да деградирају
окружење а и само непокретно културно добро.
Планском концепцијом заштите утврђена су начела и мере заштите непокретних културних добара,
од којих се овде истичу:
−
вредносно рангирање добара,
−
уграђивање у планове о уређењу и планирању простора заједно са мерама за њихово
очување.
−
Неопходно је извршити додатна истраживања ради евидентирања непокретних културних
добара као и валоризацију по јединственим критеријумима. Истраживања треба да обухвате
нарочито велике просторне целине око моравске долине.
−
У категоризацији и валоризацији културних добара приоритет треба дати зонама текућих и
очекиваних промена.
−
На делу територији Општине Варварин уз Мораву је простор који се налази у једној већој зони
средњевековног културног наслеђа евидентиран Просторним планом Србије.
10
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
2.1.2. ОЦЕНА ПРОЈЕКЦИЈА ПЛАНА И МОГУЋИ СТЕПЕН
ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ У ОВОМ ПЛАНУ
Све базне поставе просторног плана Србије, које се односе на општину Варварин, су добро
конципиране: развој пољопривреде и коришћење пољопривредног земљишта, унапређење шумских
еко система, контролисано и планско коришћење минералних сировина у алувиону Велике Мораве,
развој туризма, развој прерађивачке индустрије у првом реду на бази сопствене сировинске основе
(пољопривредни производи), заштита пејзажа, контрола сеизмичког ризика, заштита земљишта и
вода, побољшање путне инфраструктуре (регионалне и локалне), опремање насеља.
Нереалним су се показале пројекције становништва и запослености, које се нису оствариле, услед
нестабилних политичких и економских прилика и ратних догађања на простору бивше Југославије и
свеукупне неповољне економске ситуације у Републици, протеклих петнаестак година.
2.2. ИЗВОДИ ИЗ РЕЛЕВАНТНИХ РАЗВОЈНИХ ПРОГРАМА
(НИВО РЕПУБЛИКЕ)
У секторским поглављима овог ППО дати су осврти и анализе постојеће меродавне планске и
пројектне документације и програма развоја, чије су анализе и поставке од утицаја на избор и
дефинисање планских решења ППО Варварин.
3. СКРАЋЕНИ ПРИКАЗ ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА –
ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА И
РАЗВОЈНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ И ОГРАНИЧЕЊА
ПОДРУЧЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА
Општина Варварин смештена је у средишњем делу Србије, на самом југу Шумадије и то између 21о
07' 30'' и 21о 26' 35'' источне географске дужине и 43о 37' 30'' и 43о 52' 30'' северне географске дужине и
као таква заузима повољан географски положаЗ.
Протеже се на површини од 249,3 км2, на којој у двадесетједном насељу живи преко 20.000
становника.
Подручје општине Варварин се простире на североисточном делу Расинског округа и обухвата
Западне и источне падине Јухора, југоисточне обронке Гледићких планина као и део алувијалне
равни на левој обали Западне и Велике Мораве. Смештена на крајњем југу Горњовеликоморавске
котлине општина Варварин чини раскрсницу путева регионалног ранга који повезују Западну и
северну Србију са крушевачким и краљевачким подручјем.
У близини источне границе општине Варварин пролази магистрални пут М-5 (Појате-КрушевацКраљево), а у непосредној близини се налази саобраћајна петља Појате преко које се читаво
подручје прикључује на аутопут - европску путну мрежу.
Кроз средишњи део општине пролазе регионални путеви Р-217 (меридијански правац којим је
варварин повезан са Крушевцем и Параћином) и Р-220 (упореднички правац којим је Варварин
повезан са Трстеником), а у западном делу пружа се Р-102 (којим је Варварин повезан са Трстеником
и Крушевцем).
Магистрална железничка пруга Београд-Ниш и пруга Сталаћ-Крушевац такође пролази у близини
подручја општине Варварин. Најближа железничка станица налази се у Ћићевцу (6 км) и Сталаћу (11
км).
Као најмаркатније обележје рељефа овог дела Србије, доминира стара планина Јухор, а у
хидрографији општине истичу се Велика Морава (протиче дуж источне границе општинског подручја и
њена главна лева притока на овом подручју Каленићка река, која протиче кроз Варварин).
11
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Сва су насеља углавном смештена поред главних саобраћајница, дуж Западне и Велике Мораве и
Каленићке реке.
Општина Варварин се граничи на северу са општинама Рековац и Параћин, на југу, са општинама
Трстеник и Крушевац, док на истоку речни токови Западне и Велике Мораве представљају границу
према општини Ћићевац.
3.1. ПРИРОДНИ УСЛОВИ, ПОТЕНЦИЈАЛИ И
ОГРАНИЧЕЊА ЗА РАЗВОЈ – СИНТЕЗНА ОЦЕНА
Анализа природних особености варваринске општине и појединих целина, указује да на подручју
општине владају углавном повољни услови у којима су погодности за насељавање и организацију
делатности широко распрострањене, у првом реду због геоморфолошких, педолошких и климатских
услова, с обзиром на већину површина на мањим надморским висинама, благо заталасан или
равничарски рељеф у највећем делу општине, благу нагнутост терена, постојање великог броја
речних токова и извора итд,. Овакве околности условљавају тип насеља и могућност изградње
саобраћајница, тип пољопривреде, могућност за остале видове привређивања, водоснабдевање,
снабдевање електричном енергијом, итд.
- Оцедити терени речних тераса долина Западне и Велике Мораве са долином Каленићке реке
свакако представљају приоритетно подручје за насељавање на коме постоји највећа концентрација
повољних услова за живот, комуницирање (саобраћај) и привређивање (пољопривреду, идустрију),
односно за изградњу насеља (геотехнички повољни терени, погодности водоснабдевања идр.).
- Остали делови Општине су брежуљкасти и брдско – планински и карактеришу их добри услови за
здрав живот, воћарску, виноградарску и сточарску производњу, шумарство, ловни и излетнички
туризам, уз нешто теже услове за успостављање комуникација у односу на долински део Општине.
Подручја Јухора су недовољно истражена са аспекта ресурса минералних вода, мада у Орашју већ
постоји комерцијална експлоатација.
- На подручју Варварина, Обрежа и Бачине сустичу се погодни природни услови за становање, рад и
комуницирање, па су се због тога она развила у највећа насеља Опшине, а сам Варварин као
природно стециште речних долина и путних праваца, као привредни, админстративни и услужни
центар Општине. У оближњим насељима Обрежу и Бачини, као и Бошњану, Доњем и Горњем Катуну
такође су развијене делатности. Остала насеља у Општини су сеоска са примарном пољопривредом,
а у брдском делу Општине већа насеља су настала у проширењима речних долина и на контакту
брдског и долинског терена.
Становање и изградња насеља
Потенцијали развоја
- Природне погодности терена живот и рад становништва су широко распрострањене на већини
простора Општина: у селима за пољопривреду, шумарство, туризам итд., док су на теренима
долинских насеља повољни услови за изградњу индустријских капацитета и развој широке лепезе
активности као економске базе за живот људи.
- Велика заступљеност терена геотехнички повољних за изградњу насеља, нарочито индивидуалних
објеката који су у сеоским насељима и најзступљенији. За градњу већих насеља повољни су терени у
оцедним зонама алувиона Западне и Велике Мораве и Каленићке реке (повољни нагиби и носивост уз
обавезу хидромелиорација), терасни и брежуљкасти терени централног дела Општине (повољни
нагиби и носивост уз обавезу обезбеђења стабилности тла), у брдско – планинском делу Општине
(локално повољни нагиби али на мањим површинама што условљава прилагођавање типа градње
карактеристичног за сеоска насеља).
- Велика заступљеност терена повољне експозиције сунцу у већем делу општине.
Ограничења развоја
- Висок ниво подземних вода у најнижим зонама алувиона Западне и Велике Мораве и Каленићке
реке, захтева хидротехничку заштиту од поплавних вода, нивелацију терена од високих подземних
вода и изградњу насељских и других реципијената за пријем кишних вода и вода из дренажних
система.
12
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
- Присуство нестабилних падина у неогеним теренима, склоност клизању терена са већим нагибима
и сталним дифузним водозасићем, као и слабо природно дренирање плитких подземних вода,
захтева санацију и заштиту терена изградњом заштитних конструкција, пројектовањем објеката са
одговарајућим елементима који треба да имају и функцију контрафора, израду дренажних система у
сврху стабилизације тла и др .
- Сеизмичка активност карактеристична за целу Општину, захтева асеизмичку градњу за услове
потреса већег од 7оMCS.
- Површинска безводност значајних површина терена изграђених од неогених и прекамбријских
слојева побрђа и брдско – планинског дела Општине, онемогућава јевтино и једноставно
водоснабдевање насеља.
- Због угрожености падинских терена повољних за изградњу насеља различитим облицима ерозије и
нестабилности, неопходни су хидротехнички објекти заштите од ерозије и бујичних вода у неогеним,
прекамбријским слојевима и миоценским седиментима, од поплавних вода у нижим зонама
алувијалних равни Западне и Велике Мораве и Каленићке реке, од ерозије на нагнутијим теренима
побрђа.
Пољопривреда и рибарство
Потенцијали развоја
- Природни услови на скоро 70% површина у Општини су повољни за ратарство, воћарство и
виноградарство, а на преко 80% површине Општине су повољни за пољопривреду уопште. Велика је
распрострањеност земљишта погодних за обраду која покривају око 3/4 површине Општине:
- Земљишта у алувионима река погодна за ратарску и повртарску производњу, уз обавезу
хидромелиорационих радова. Најплоднија земљишта за пољопривредну производњу (ратарство,
повртарство) налазе се у алувионима Западне и Велике Мораве и Каленићке реке, и на благо
нагнутим теренима (воћарство и нарочито виноградарство) средишњег дела општинске територије.
♦
Обрадива земљишта чине 80% пољопривредних површина, најплоднија земљишта (оранице
и баште) чине 56%, воћњаци и виногради око 10% површине општине. На њима се одвија
пољопривредна производња континенталних житарица, поврћа, континенталног воћа: јабука,
шљива и крушака, а повољни су услови и за производњу јагодичастог воћа (првенствено
малине).
- Земљишта брежуљкастих терена погодна су за воћарску производњу, због мале распрострањености
ливада и пашњака (3-5% територије општине), ограничено за сточарство, а потреба извођења
антиерозионих радова је на падинским теренима изражена.
♦
Релативно дуго трајање вегетационог периода (поред осталих фактора) у знатној мери
омогућава широк избор пољопривредних култура (жита, поврће, воће, винова лоза)
♦
Чисте површинске воде река у брдско – планинском делу општине у Темнићу добра су основа
за узгој рибе.
Ограничења развоја
- Висок ниво подзених вода на површинама покривеним најплоднијим земљиштем уз реке захтева
мелиорационе радове у циљу побољшања услова за пољопривреду.
- Велике површине под насељима и индустријом (нарочито у Варварину, Обрежу и Бачини),
деградирају најплодније пољопривредне површине.
- Неповољни хидролошки услови и варирање квалитета земљишта (посебно у неогеним теренима),
што се нарочито запажа на теренима IV бонитетне класе, утичу на појаву локалних ограничења
везаних за пољопривредну производњу.
- Посебан проблем представља појава ерозије која је у појединим зонама јаче изражена. Појава
ерозије је карактеристична и за простране пољопривредне површине, погодне за воћарство и
виноградарство. Антиерозиони радови у сливу Каленићке и Залоговачке реке нису спроведени у
потребној мери па је ерозија још увек изразит и највећи проблем и ограничење пољопривредне
производње.
13
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Шумарство
Потенцијали развоја
- Шумске површине чине око 26% укупне површине општине, а неплодна и необрасла земљишта око
5,5% тероторије.
- Узгој шума има посебне могућности у Темнићу. односно побрђу Гледићких планина и нарочито
Јухора.
- Терени на северу, западу и југозападу у планинском појасу Јухора и Гледићких планина и нагнутији
терени у зонама речних долина Каленићке, Церничке реке и других мањих речних токова, који
обухватају земљишта лошијих бонитетних класа (5. и преко 5.)
- Терени 5. и 6. бонитетне класе су повољни како за узгој шума, тако и за квалитетне пашњачке и
ливадске површине и воћњаке.
Ограничења развоја
- су мала, јер је тле плодно, а једини захтев који се поставља и делује ограничавајуће на ширење
шумских површина је очување фонда пољопривредног земљишта, осим на најмање плодним
површинама.
- Значајан проблем данас, а и у наредном периоду биће ерозија земљишта, услед деловања
комплекса хидролошких, климатских, педолошких, морфолошких процеса на подлогу.
Изградња индустријских објеката
Потенцијали развоја
- На подручју општине у равничарском подручју кроз које протичу већи водотокови постоје пространи
геотехнички повољни терени за изградњу индустријских објеката и зона. Са аспекта просторног
планирања, изградње, пољопривредне производње, сви терени повољних геотехничких
карактеристика у већ постојећим формираним зонама у Варварину, Обрежу, Бачини и др. су повољни
за овакву намену. Ови терени, осим теренских локационих захтева (равни и благо нагнути терени до
3о за веће и до 5о за мање индустријске капацитете и у близини постојећих центара заједница насеља
и општинских центара) такође, имају и добре могућности водоснабдевања и одвођења отпадних вода
за развој већих индустријских зона, те се зоне у близини З. и В. Мораве и Каленићке реке посебно
истичу по својим погодностима за лоцирање индустријских објеката.
- У осталим насељима углавном је могућа изградња производних погона типа домаће радиности која
нема много захтева у погледу простора, изузев вида производње и транспорта који не сме да
поремети услове живота и квалитет животне средине.
Ограничења развоја
- Висок ниво подземних вода у нижим зонама алувиона Мораве и Каленићке реке и потребе
нивелације терена.
- Појава локалних нестабилности у неогеним теренима побрђа Темнића и Јухора
- Сеизмичка активност карактеристична за целу Општину, захтева асеизмичку градњу за услове
потреса већег од 7оMCS.
- Изузимање из градње индустријских објеката на подручјима на којима су водни ресурси за
водоснабдевање (ресурси пијаћих вода у долини Мораве, као и планински извори у Темнићу и на
Јухору, посебно ресурси минералних вода у Орашју).
- Простирање плодних земљишта које се користи за пољопривредну производњу представља највеће
ограничење за изградњу великих индустријских погона, како са аспекта заузимања пољопривредног
земљишта, тако и са аспекта могућег загађења тла и подземних вода.
Експлоатација минералних сировина
Потенцијали развоја
- Рудно-геолошки потенцијали према досадашњим истраживањима нису значајнији потенцијал
општине. Изузетак представљају лежишта неметаличних сировина чијом се експлоатацијом
обезбеђују сировине за потребе грађевинарства: резерве шљунка и песка као грађевинског
материјала који је широко распрострањен у наносима Западне и Велике Мораве на више локалитета
14
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
на којима је могућа експлоатација, а на појединим од њих на потезу између Варварина и Ћићевца се
врши више деценија.
Ограничења развоја
- Ограничење за ширу експлоатацију може представљати близина издани пијаће воде – могућих
изворишта која могу бити деградирана.
- Не постоје ограничења за експлоатацију минералних вода.
Енергетски потенцијал
- Подручје општине Варварин као изразито пољопривредни крај има могућности да за снабдевање
локалних потреба домаћинстава енергију добија из биомасе пореклом од пољопривредне
производње.
- Подручје северно од Варварина је према Просторном плану Србије означено као умерено
перспективно подручје са аспекта могуће експлоатације нафте и гаса, али до сада нема резултата
истраживања који би овај потенцијал истакли као перспективан.
Водоснабдевање и флаширање воде за пиће
Потенцијали развоја
- У теренима у алувионима издани су углавном недовољног капацитета на мањим дубинама, са мање
квалитетном водом подложном загађењу са површине (алувијални седименти Поморавља, неогени
седименти на подручју Темнића и остали извори); ове издани се могу користити само за локалне
потребе уколико су повољних особина за пиће. С обзиром на безводност неогених седимената, ове
ресурсе у алувиону треба максимално заштитити од загађења.
- Морава са притокама даје довољно воде за технолошке потребе, као и наводњавање и заштиту од
вода.
- Посебан аспект развоја представљају и ресурси чистих вода за пиће погодних за флаширање. Овде
посебно треба истаћи зону контакта старих палеозојских шкриљастих стена гнајсева, микашиста,
амфиболита, лискуновитих и сличних стена са неогеним наслагама моравске долинске равни на
подручју Јухора, тачније села Орашја, у којем је појава оваквих извора од економског значаја.
Заштита изворишта вода је један од предуслова за очување њеног квалитета.
Ограничења развоја
- Близина урбанизованих и деградираних земљишта (нарочито урбанизованих зона и
пољопривредних површина) може угрозити квалитет воде издани у алувијалним и неогеним
седиментима.
- Нерегулисано питање пречишћавања и одвођења отпадних вода у целој Општини.
- Значајан развојни праг у брдско – планинском делу општине (зоне Темнића, Јухора) у наредном
периоду, биће недостатак воде за пиће, с обзиром да су ови терени релативно безводни. Највеће
потребе за водом јављају се у летњем периоду.
Лоцирање комуналних објеката
Изградња гробља оптимално је повољна на благим падинама и заравнима, осим на покренутим и
лабилним теренима. Није пожељна на алувијалним заравнима где је контакт санитарног нивоа
сахрањивања близак са нивоом подземних вода. Падински делувијуми и делувијално - пролувијални
материјали, површински поломљене и распаднуте стенске масе, као и песковито-шљунковити
грубозрни седименти, имају високу порозност, оцедљиви су и водопропустљиви, добро проветриви, и
по свему одговарају вулнерабилним условима сахрањивања. Издански нивои морају бити нижи од
3.0м од површине терена.
Изградња гробља могућа је на свим безводним или водопропусним теренима на падинама и
старијим речним терасама, на којима је максимални ниво подземних вода мин. 1.0 м испод кота
сахрањивања. Такви терени већ у планској документацији за гробља морају имати решене аспекте
стабилности, водопропустљивости и водозасићења, детаљним геолошким истраживањима.
15
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Приликом израде пројеката гробља, мора се предвидети нивелационо решење погодном врстом тла
за насипање, али и евентуално сахрањивање, мора се утврдити налазиште и карактеристике таквог
тла; поред тога, неопходно је дати решење одводњавање површинских вода, евентуално
пречишћавање вода пре одвођења у реципијенте, приложити доказе о стабилности терена, као и
обезбедити друге техничке и санитарне услове прописане за изградњу гробља .
За изградњу депонија природно су погодни сви безводни терени, а овакви терени су на подручју
општине Варварин углавном у брдско – планинском делу. Њихово коришћење, без обзира на
повољне геотехнике услове и неизграђености простора, некада је отежано, јер немају директан
саобраћајни приступ, а који у планинском масиву, представља озбиљну инвестицију. За изградњу
депонија, при чему није неопходна уградња непропусних фолија, најпарктичнији су безводни терени
изграђени од прекамбријских шкриљаца, јер у њима углавном нема формираних издани подземних
вода, водопропусност им је слаба, а отпадне воде могу се евакуисати површинским одвођењем.
Такође, неопходна је примена свих техничких прописа изградње ових објеката, почев од адекватног
геолошког истраживања, до пројектовања и примене прећишћивача вода.
У осталим теренима, изградња комуналних депонија нигде на подручју града није могућа. Алувијалне
равни и речне терасе, нису погодне за депоновање смећа, због високе водопропустљивости.
Евентуално су погодне безводне падинске зоне изграђене од неогених седимената глиненог типа.
При том, такве локације треба да буду на стабилним теренима, с обзиром да су оптерећења од
депоније значајна. Поред геолошке подлоге, за локације депоније највише би одговарале удолине,
удубљења или платои који су затворени од спољних визура.
Пројектом депоније мора бити предвиђено дренирање понирућих вода и одводњавање површинских
и вода из депоније, са применом технолошке прераде отпадних вода. Укупна дебљина депонованих
слојева мора бити пројектована у складу са носивошћу локалног тла и хоризонталном стабилношћу,
комбинована са објектима заштите од клизања депоноване масе.
У свим другим теренима, на подручјима високе оводњености, са квалитетним површинским и
подземним водама, очуваним ареалом шума и ливадског биља, депоније треба да буде изграђена са
подлогом од квалитетних и трајних фолија, са свом саобраћајном, електро, водном и другом
инфраструктуром.
Ограничења развоја су:
За гробља :
- терени у долинским деловима подручја општине које граде алувијалне наслаге са високим нивоом
подземне воде
- терени у долинама бујичних речних токова.
За депоније:
- ограничења су таква да онемогућавају подизање депонија у најширем делу терена града, па и целе
општине, поготово што су насељене зоне распрострањене у највећем делу општине, а терени
алувијалних заравни, као најнеповољнији, практично најзаступљенијии. Оптимални услови за израду
депонија су у северозападном делу општине.
Туризам и рекреација
Источни део општине наслања се на пловни транзитни туристички правац трећег степена који
представља долина Велике Мораве (низводно од Сталаћа), и који је у Просторним планом Републике
Срије рангиран као национални правац за наутички и др. видове туризма уз употребу лаких пловила.
Општина остварује и добру везу (удаљеност од десетак клилометара пшреко Сталаћа) са коридором
10. који води Великоморавском долином и којом воде главни транзитни токови кроз Србију.
Варварин са већ зачетим угоститељско – туристичким пунктом у зони хотела уз који је могуће
изградити и друге пратеће садржаје, посебно за купалишне активности и забаву уз воду и на води,
представља у овом моменту најперспективније место.
Подручје Темнића са својим природним и културно – историјским вредностима је погодно за
излетнички туризам, риболов на чистим планинским водотоцима и др.
У северном и западном делу територије Општине издваја се подручје ловишта на планини Јухор и
Гледићким планинама.
16
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
У том смислу сва насеља која се налазе на регионалним путним правцима (Орашје, Доњи и Горњи
Крчин, Пајковац, Карановац, Тољевац, Мареново, Избеница и др., имају перспективе за лоцирање
смештајних капацитета од којих је приступ овим туристички атрактивним локлитетима погодан).
Напомиње се да, поред рекреативног, излетничког, ловног, истраживачког туризма и ђачких
екскурзија, постоје индиције и за развој бањског туризма, уколико истраживања геотермалних
потенцијала покажу да у овој зони првенствено насеља Орашје, али и других у подножју Јухора), има
потенцијалних извора лековите воде.
Главни потенцијали у општини су:
- долина Мораве и долине њених притока,
- природне лепоте првенствено Јухора и Темнића, али и погодности и амбијенталне вредности за
развој рекреативног и викенд туризма, нарочито у Варварину и др. местима у близини међународног
путног правца коридора 10., у комбинацији са ловним туризмом у већ установљеним ловиштима.
- шумски простори ловишта
- вредни споменички објекти и локалитети (манастири, цркве, објекти народног градитељства и др.).
Ограничења развоја су:
- Слаба доступност атрактивним локацијама због лошег квалитета локалних саобраћајница и њиховог
лошег одржавања у зимском периоду.
- Слаба опремљеност смештајним и услужним капацитетима.
- Слаба инфраструктурна опремљеност и неуређеност насеља – потенцијалних туристичких места у
Темнићу.
- Лоша старосна структура становништва сеоских насеља, посебно брдско – планинског дела
Општине.
Изградња саобраћајне инфраструктуре
Потенцијали развоја
За копнени саобраћај:
- Терен планског подручја је највећим делом морфолошки повољан за изградњу саобраћајница, јер је
значајан део терена благих нагиба мањих од 20,0 %.
- Равничарски и брежуљкасти терени имају најбоље потенцијале за успостављање свих врста
комуникација: као најповољније издвајају се долине Велике и Западне Мораве и Каленићке реке у
којима се путеви могу градити на заравњеном терену уз обавезу регулације терена у смислу заштите
од вода и обезбеђења стабилности на нестабилним падинама. Ови правци су већ искоришћени за
постојеће и планиране друмске трасе комуникација регионалног ранга.
- На осталим теренима за копнени саобраћај су повољне стабилне стране долина Каленићке,
Вратарске, Залоговачке, Церничке реке и других река.
- Нема посебних ограничења за изградњу саобраћајница, било да се ради о неогеним или
палеозојским теренима; нагиби су невелики, постељица тла је готово свуда повољних
карактеристика, па нису неопоходне поправке тла и израда високих тампонских слојева; у свим
теренима обавезно је пројектовање заштитних косина, евентуално заштитних објеката, објеката
хидротехничке регулације и заштите од падавина, бујица и ерозије, и благовремена процена
стабилности терена је услов свих планирања саобраћајних траса.
- Критеријумима за одабир траса саобраћајница морају бити обухваћени и технички пројектантскоизвођачки услови: услови за трасе и тунелске и мостовске деонице дефинишу се параметрима тла и
стена, потребама санације, мелиорације и ојачања, условима ослањања мостовских темеља,
заштитом од продирања вода у тунелима, заштитом тунелског ископа од потисака, као и ојачањем
ињекционим масама, те стабилизацијом терена на тунелским предусецима;
све планиране
саобраћајнице треба водити по могућству на теренима брежуљкастог и брдовитог рељефа по
изохипси, где се могу се очекивати најмањи ископи, усеци или други облици подземних радова.
За водени саобраћај: Велика Морава је за мања пловила пловна на целој дужини кроз варваринску
општину, а положај уз ову реку би дошао до изражаја остварењем планова за изградњу пловног пута
Дунав - Морава – Вардар – Егејско море.
17
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Ограничења развоја
- Терени у побрђу, које карактерише честа потенцијална нестабилност падина на локалном нивоу, или
они у којима се јављају значајне потенцијалне нестабилности, захтевају пажљива истраживања
праваца траса у циљу обезбеђивања стабилности објеката.
- Пловност Мораве је ограничена само на мања пловила, обезбеђење проходност пловног пута
Морава – Вардар захтева радове великог обима, чије сагледавање превазилази сагледавања ППО
- Терени на падинама од неогених седимената и миоцен – плиоценских слојева у зонама у којима је
тло глиновитог састава, могућа су због потенцијална и актуелне нестабилност падина на локалном
нивоу.
Закључци у вези погодности терена за насељавање
У свеобухватном сагледавању простора општине Варварин анализа и оцена природних предуслова и
ограничења представља основу за дефинисање будуће (оптималне) намене коришћења простора.
Критеријуми за оцену погодности терена општине за насељавање, дефинисани су у складу са
глобалним захтевима и потребама смештаја насељених функција и обухватају: нагибе терена,
висински зоналитет терена, стабилност терена, носивост терена, климатске особености, ниво
подземних вода, плавност терена, сеизмичност итд.
У општини Варварин јављају се три основна типа терена са различитим нивоом погодности и мањим
или већим ограничењима за просторни развој и насељавање (становање, привређивање – рад и
комуницирање).
I - Први тип терена чине погодни терени за просторни развој и насељавање без ограничења за
насељавање. Ово су равни или благо нагнути терени (до 10%), у подручју алувијалних равни и речних
тераса Мораве, Каленићке, Вратарске, Залоговачке и Церничке реке, стабилни, добро носиви,
оцедити и добро експонирани. Поред алувиона и долинска проширења брдско – планинских токова
спадају у ове терене и они захватају и више делове долинских страна и површи у зонама дуж
Каленићке и Залоговачке реке и притока. Микроклиматски услови на овом подручју су повољнији, с
обзиром на надморску висину, морфолошке карактеристике и сл. У овим теренима владају повољни
инжењерски, геомеханички услови. Ови терени се користе за пољопривредну производњу (гајење
жита, поврћа, воћа), јер су то углавном земљишта II - IV катастарске класе.
II - Други тип терена чине условно погодни простори за насељавање са мањим или већим
ограничењима за насељавање. Овом типу терена припадају равни или благо нагнути терени (до 15%)
или више нагнута (до 30%), у висинској зони 200-350 м, углавном стабилни или са појавама клижења,
добро носиви. Као већа ограничења локално се јављају нагиби терена од 20-30%, појаве клижења и
нестабилности, или плављење уз речне токове. Ови терени захватају долинске стране Каленићке,
Вратарске, Залоговачке, Церничке реке и њихових притока. Овим теренима припадају и повремено
плављени терени у речним долинама Мораве и Каленићке реке. Користе се углавном као воћњачке,
виноградрске, ливадске површине, а делом су пошумљени. Користе се и за екстензивно гајење жита,
сточарство, шумарство итд. На овим теренима је могуће лоцирати индивидуално становање,
изградњу мањих привредних капацитета итд.
III - Трећи тип има најмање повољне услове у поређењу са осталим типовима за било коју намену
коришћења. Ове терене карактеришу веома стрми нагиби (> 30%), нестабилност у природним
условима и при изградњи, клижења, еродни терени. Овим теренима припадају простори изнад 350
м.н.в. (падине изграђене од гнајсева и амфиболита у Темнићу и на Јухору). На њима се развија
шумарство, сточарствао с обзиром да их углавном чине шумске и ливадско - пашњачке површине.
Због велике пошумљености и ограничења, непогодни су за насељавање. Могуће их је користити
искључиво за шумске, пашњачке површине, односно за узгој шума, сточарство, као и за развој
планинског туризма (највише ловног и излетничког).
18
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
3.2. ДЕМОГРАФСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ, МРЕЖА НАСЕЉА И
ОПРЕМЉЕНОСТ НАСЕЉА
Иако Општина Варварин има површину двоструко мању од просека за Централну Србију (просек 504
км², Општина Варварин 249км²), она спада у општине Србије са малим бројем становника (20122
становника према попису 2002. године) и мањом густином насељености (81ст/км2) у односу на
Централну Србију (98 ст/км2). У односу на своје непосредно окружење, које има врло сличне
географске и социо-економске предиспозиције за насељавање, однос површине и броја становника
Општине Варварин (81 ст/км²) мањи је него у осталим поморавским оптинама (Ћићевац 87, Параћин
108, Крушевац 154).
Број становника општине Варварин константно опада, а становништво стари већ више од педесет
година. Овом процесу је, пре свега, допринело континуирано пражњење сеоских насеља (Бачина,
Доњи Катун, Доњи Крчин, Карановац, Мала Крушевица, Маскаре, Орашје, Пајковац, Парцане и
Церница). Једино насеље чији број становника констатно расте је општински центар2, који, међутим
није и највеће насеље у Општини, већ се по броју становника 2002. године налазило на трећем месту,
иза Обрежа и Бачине3 (1981. године ово насеље налазило се на петом месту).
На основу анализе демографских трендова за општину Варварин утврђени су следећи општи
демографски потенцијали и ограничења:
Потенцијали
•
•
•
•
Висок удео деце млађе од 25 година у оквиру укупног броја породица са децом;
Висок удео активног становништва које обавља занимање у укупном активном становништву;
Кадровски потенцијал за даљи развој пољопривреде;
Потенцијал за јачање секундарног, а нарочито терцијарног сектора у општинском центру.
Ограничења
•
•
•
•
•
•
•
Негативан тренд кретања броја становника изузев у општинском центру, насељу Избеница и
(у последњем међупописном периоду) насељу Суваја, а који указује на недовољну
атрактивност Општине за живот и насељавање;
Изузетно лоша старосна структура, а посебно у насељима Карановац и Горњи Крчин;
Висока вредност негативног природног прираштаја;
Велик удео породица без деце;
Недовољна заступљеност терцијарног сектора у контигенту активног становништва које
обавља занимање у насељима без општинског центра;
Мала залиха радне снаге, с обзиром на високу искоришћеност активног становништва;
Веома лоша образовна структура за развој јавних служби и других активности у оквиру
секундарног и терцијарног сектора.
Општину Варварин, као изразито пољопривредни крај, карактерише недовољна развијеност у
појединим секторима делатности, поготово производним и прерађивачким капацитетима и
организацијом појединих услуга, што се негативно одражава и на постојећу мрежу насеља. Слична
ситуација је и у околним општинама, посебно брдског предела, које су такође слабије развијене, те се
на основу овога може констатовати да су присутне тешкоће регионалног карактера, превазилазећи
локалне оквире.
Слабе материјалне могућности општинске власти условљавају и одговарајуће субвенције од стране
републичке владе, како би подстакла процес комуналног и урбаног опремања насеља. Мрежа насеља
је дисперзног типа, условљена топографским карактеристикама. Насеља у долинској зони су
популацино највећа, развијенија и опремљенија, док су она у брежуљкасто – брдском делу ситнија,
2
3
према методологији ранијих пописа
Према методологији Пописа 2002.
19
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
слабије инфраструктурно повезана и опремљена, а ниво услуга и централних садржаја у њима је
нижи, као и степен концентрације становништва и делатности. Захваљујући локацији секундарних и
терцијарних делатности, изразито неаграрна структура делатности и становништва јавља се само у
Варварину. У насељима до 1000 становника ван Великоморавске долине интензивни су процеси
емиграције, депопулације и старења становништва, услед неповољне економске ситуације.
Деаграризација као процес који води смањивању броја становника орјентисаних ка пољопривреди,
још увек је слабо изражена, што са аспекта развоја мреже насеља не мора да представља проблем,
јер опремање и развој сеоских подручја и квалитета живљења у селима треба да иде упоредо са
развојем економске моћи становништва и пораста индивидуалног стандарда, али и улагањима
друштвене заједнице у развој села.
Услед депопулације, долази до смањења и онако малог броја корисника јавних служби и услуга, па је
њихова квалитетна организација још више отежана у изразито аграрним насељима општине, те се у
наредном периоду може догодити редукција или гашење појединих централних садржаја као
неминовност овог подручја. Првенствено се мисли на последице неповољне старосне структуре
становништва општине и слабији развој прерађивачких капацитета и пратећих услуга.
Иако је Варварин центар општине, он последњих деценија популационо, а последњих петнаестак
година и привредно константно слаби, што се негативно одражава и на развој осталих насеља.
Центри заједница насеља Бачина и Доњи Крчин такође су недовољно развијени, без квалитетније
мреже супраструктуре, док већина сеоских насеља нема никакву комуналну и урбану опрему.
Потенцијали теритирије општине Варварин, се односе на задовољавајућу мрежу објеката јавних
служби обавезних садржаја (основно образовање и примарна здравствена заштита). У Општини већ
постоји иницијатива за реновирање објеката школства и здравства и доградње, односно
реконструкције других неопходних објеката јавних служби.
Проблеми који су се испољили у функционисању објеката јавних служби се своде на следеће:
- разбијеност појединих насеља, условљена великим бројем изграђених стамбених објеката ван
грађевинских подручја сеоских насеља, што доводи до нерационалне употребе објеката јавних
служби,
- низак ниво комуналне опремљености, што ствара проблеме у функционисању објеката јавних
служби у највећем броју сеоских насеља у Општини, посебно кад су у питању обавезне установе
јавних служби – основно образовање и примарна здравствена заштита у руралном подручју,
- неодговарајући простор објеката за основно образовање у великом броју насеља,
- запуштеност домова културе у свим сеоским насељима који су углавном изгубили своју основну
намену и користе се само у друге сврхе (администрација, трговина),
- потреба за организованим превозом ученика средњих школа, уз могућност организације јавног
општинског превоза и прилагођавање времену наставе (удаљена насеља западног подручја
Општине),
- недовољну опрему школског простора, укључујући фискултурне сале, водовод, канализација,
електро-инсталације и телекомуникације, у великом броју подручних школа у руралном подручју,
- недостатак предшколских установа – малих група у појединим сеоским насељима,
- непотпуна опремљеност Дома здравља у Варварину специјалистичким службама,
- недостатак апотека и специјалистичких служби у здравственим станицама и амбулантама,
Имајући у виду чињеницу да пројекције дугорочног развоја становништва и даље показују изразито
негативне тенденције кретања популације, даље ширење насеља се не очекује, те се као један од
приоритетних циљева намеће задржавање постојеће структуре насеља. Проблем постаје још
сложенији ако се зна да су локални потенцијали још увек недовољно искоришћени и активирани, чиме
би се зауставило даље мигрирање становништва у околна подручја. Иако општина Варварин не
припада врху хијерархијске равни у мрежи насеља централне Србије, њен положај уз коридор 10.,
отвара развојне могућности ове територије. У складу са тим, очекује се и формирање пропратних
садржаја који би допринели да постојећа мрежа насеља буде квалитетније и компактније повезана.
Насељска мрежа општине Варварин је сложен и мање-више инертан и недовољно интегрисан систем
насеља.Чине је административни центар општине Варварин, и 21 насеље сеоског типа.
20
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
3.3. СТАЊЕ ПРИВРЕДЕ И ВАЛОРИЗАЦИЈА ПОТЕНЦИЈАЛА И ОГРАНИЧЕЊА
Значајни природни потенцијали општине Варварин (пољопривредно земљиште, водни ресурси, шуме
и шумска земљишта, повољна клима, хидрографска мрежа, пејзаж, орографија и др.) нису коришћени
у мери у којој заслужују. Недостатак просторно - планске стратешке документације која би на
адекватан начин валоризовала и поставила основ за употребу природних и створених ресурса у
складу са принципима одрживог развоја, као и укупна привредна и политичка ситуација, економски и
демографски токови у овом делу Балкана утицали су и допринели општој стагнацији и привредном
заостајању овог простора.
Као израз свега тога имамо мали друштвени производ, низак стандард, ниску запосленост, те на
основу тога миграцију становништва ка другим, животно перспективнијим одредиштима – Крушевцу,
Параћину, Крагујевцу, Нишу, Београду, у првом реду.
У варваринској општини развој је у првом реду био везан за коришћење потенцијала за
пољппривреду, који су примарна вредност овог краја, као и за развој привредних капацитета чија се
производња заснивала на преради пољопривредних производа, коришћењу мање квалификоване
радне снаге и коришћењу предности положаја саме општине која се налази у средишњем делу
Србије, на равничарском и благо заталасаном терену, у близини главних саобраћајних токова и
тржишта, због чега су највише били активирани и развијани програми из области прехрамбене,
текстилне, металске, дрвне индустрије и др.
Што се тиче тренутне привредне активности и њених носилаца, регистровано је преко 100 правних
лица. Најважнији привредни субјект је холдинг ''Варваринско поље'' АД, који се бави производњом
свиња, а у свом саставу поседује и хотел ''Плажа'', ''14. октобар'', производња грађевинских машина
(не ради), предузеће ''Бројлер'' за производњу товних пилића (са неддовољно искоришћеним
капацитетима), Ил Конте Доо – фабрика конфекције, хладњача Доо Твити (тренутно не ради) и др.
Поред предузећа, на територији општине Варварин послује и око 440 самосталних радњи. Највећи
проценат чине трговинске радње, око 45%, 28% чине занатске радње, док услужне радње чине 26%.
Потенцијали развоја и напретка
−
−
−
−
−
Као основни потенцијал којим општина Варварин располаже може се навести плодно
пољопривредно земљиште, које чини 69,3 % укупне територије Општине. Од укупно 17.251 ха
пољопривредног земљиша, око 95% чине оранице, воћњаци и виногради. Оваква структура
пољопривредног земљишта омогућава развој интензивне, еколошки одрживе пољопривредне
производње, која ће заједно са развојем комплементарне прерађивачко-прехрамбене
производње, бити главни носилац развоја општине Варварин.
Поред богатства у плодном земљишту, Варварин има и повољан геостратешки положај.
Налазећи се на саставу Јужне и Западне Мораве, непосредно уз главне саобраћајне токове
Моравском долином, општина Варварин има изузетну саобраћајну повезаност са осталим
деловима Републике, па и региона.
Један од најважнијих потенцијала општине Варварин је велика могућност за развој
прерађивачко-прехрамбеног сектора, који би са развојем пољопривреде био носилац
економског развоја Општине, као и развоја сектора малих и средњих предузећа (МСП) и
занатских радњи. Овај сектор општинске привреде је неразвијен, те би требало учинити напор
ка развоју овог концепта привреде. Наиме, привреда ЕУ се заснива на великом броју МСП,
као носиоцима развоја и запослености. Један од основних квалитета МСП је њихова брза и
релативно лака прилагодљивост променама које настају на тржишту.
Такође се очекује, да ће инокредитори и страни инвеститори наћи интереса за улагање у
развој овог сектора у општинама које имају све компаративне предности за његов развој.
Варварин, са обиљем пољопривредног земљишта и вредним људима има велики потенцијал
за развој МСП у прерађивачко-прехрамбеном сектору.
У општини Варварин постоје потенцијали за развој туризма. Морава, Темнић, Јухор
представљају неискоришћене ресурсе за развој туризма, нарочито кроз концепт екопољо 21
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
−
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
етнотуристичких газдинстава, који ће просторним планом општине бити истакнут и
образложен.
Извори лековитих и минералних вода такође представљају привредни и туристички
потенцијал (Минерална вода “ Соко”).
Као могућа ограничења развоја и напретка могу се истаћи:
−
Опадање броја становника;
−
Низак ниво основних економских показатеља, ДП, дохотка и инвестиција;
−
Ниска привредна активност;
−
Недовршен процес приватизације;
−
Велики број незапослених лица;
−
Нерешен социјални статус бивших радника приватизованих предузећа
−
Недовољна развијеност пољопривреде и прерађивачко-прехрамбеног сектора;
−
Недовољна искоришћеност туристичког потенцијала.
3.4. ПОСТОЈЕЋИ НАЧИН И СТРУКТУРА КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА
Од 24.929 ha простора општине Варварин плодно земљиште (пољопривредно и шумско) чини око
95%.
Пољопривредно земљиште заузима око 69% укупне територије општине, од чега су преко 80%
најквалитетнијег пољопривредног земљишта, оранице и баште, док воћњаци и виногради заузимају
9%, а ливаде и пашњаци свега 4% пољопривредног земљишта, које је углавном лошијег квалитета.
Оваква структура коришћења земљишта је у складу са природним карактеристикама подручја
(низијска и брежуљкаста зона, умерено - континентална клима, педолошка својства земљишта итд.).
Шумске површине чине око 26% територије, док су неплодне површине заступљене на мање од 7%
територије Општине. Око 63% неплодних површина је изграђено, што је ускладу са
распрострањеношћу плодног земљишта – основног ресурса овог краја, типом насељености (густа и
збијена популационо већа села, на за изградњу погодним теренима, нарочито у низијском делу) и
привредном оријентацијом становника (пољопривреда је примарна делатност становништва, те су
насеља концентрисана и окружена пољопривредним површинама).
Пољопривредно земљиште распоређено је у складу са условима терена: оранице и баште у
низијском делу и речним долинама на мањим надморским висинама, воћњаци и виногради на
падинама, ливаде и пашњаци на стрмијим вишим теренима лошијег квалитета и услова за
земљорадњу.
Шуме су углавном на стрмим неприступачнијим теренима и уз водотокове.
Основна оцена квалитета земљишта по различитим категоријама коришћења и катастарским
класама, је да је учешће бољих класа врло високо и да један од циљева оптималног коришћења
земљишта у наредном периоду, треба да буде прилагођеност и побољшање структура земљишта
према категоријама коришћења и класама, у складу са принципима одрживости. Применом разних
мера и акција (комасација. мелиорације – наводњавање и одводњавање, одговарајући начина орања,
ђубрења итд.), могуће је подићи производни потенцијал земљишта (посебно ораничних и воћњачко виноградарских површина).
3.5. СТАЊЕ ПРОСТОРНОГ УРЕЂЕЊА
Градско насеље Варварин, формирало се у функцији гравитирајућег сеоског становништва
(здравство, школство, трговина, општинска администрација). Урбана уређеност насеља, поготово
његових централних делова, последица је планског уређивања последњих деценија. На жалост,
економска стагнација и регресија учинили су га статичним а не динамичним.
Сеоске насеобине, позиционирале су се у простору као израз егзистенцијалних потреба њихових
становника. У размештају и општој физиономији, скоро да се ништа није променило од минулих епоха
до данашњег дана. Модификације су видљиво настале од 1950. до данас а као одраз свеобухватне
22
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
веће економске моћи друштвене заједнице, па и појединца. Села и засеоци су снабдевени
електричном енергијом, мобилном телефонијом, ТВ сигналом, путевима, делимично и водоводима.
Урбанизација сеоских насеља првенствено је била у вези са развојем уличне мреже, развоја
непољопривредних, углавном услужних делатности, карактеристична је за насеља у низијском делу
Општине. Само Бошњане и Бачина као центри заједнице насеља, као и Обреж – самостално
развијено насеље, имају израженије обележје центара друштвених функција. Доњи Крчин у брдском
делу општине је мање урбанизаован – опремљен од наведених насеља. Јавне службе су углавном
груписане, а производни и складишни капацитети су грађени према потреби и иницијативама, без
плана.
Остала, класична сеоска насеља, организована су углавном као збијена и у зонама раскрница путева
или дуж путних праваца.
У будућој концепцији агро-туристичког развоја – садашња концентрисаност насеобина и појединачних
кућа – газдинстава у оквиру њих, неће бити ограничење, напротив, то ће бити предност (формирање
услужних садржаја и могућност разноврсне понуде забаве у месту за туристе, а могућност
организовања излетничких тура са различитим мотивима у окружењу, на пример).
Путна инфраструктура, као видљива интервенција у простору и као услов за развој, урађена је тако
да углавном задовољава стандарде и потребе становника. Неки од ових путева ће се моћи
реконструисати, а у будућем концепту развоја морати радити нова решења за поједине деонице.
3.6. ПЛАНИРАЊЕ И УРЕЂЕЊЕ ЗЕМЉИШТА
У циљу рационалног коришћења пољопривредног, шумског и неплодног земљишта, неопходна је
израда и доношење Програма уређења пољопривредног земљишта, шумскопривредних и ловних
основа као и планова и програма газдовања осталим ресурсима овог подручја. Од великог је значаја
израда просторно урбанистичке документације која треба да да основе коришћења простора у складу
са планираним развојем подручја (привредним, демографским, развојем урбанизације итд.).
Општина Варварин до сада нема усвојени просторни план општине а само насеље Варварин има
генерални урбанистички план из 1987.године, као и детаљне урбанистичке планове за делове града:
Пољце 1 – Крушевац (1972.), Пољце 2 – Варварин (1992.) и Расадник (19892.), који су 2003.
периспитани и њихови делови који се односе на основну намену површина, планове парцелације,
нивелацију, регулацију и постојећу и планирану инфраструктуру, су остали на снази. За део
територије у низијском делу спроведена је комасација. Програм развоја туризма на подручју општине
Варварин урађен је 2003., али због непостојања планске документације до сада није реализован.
Једини важећи план је Просторни план Републике Србије, а у наредном периоду очекује се израда
Стратегије просторног развоја Републике Србије.
Скоро све до сада предузете активности у погледу привредног и просторног развоја (посебно у
брдском делу општине) спровођене су на основу тренутних иницијатива и идеја, без стратешке
основе о томе шта се стварно жели урадити са овим простором и за шта постоје реални потенцијали
и могућности. Напомиње се да је осамдесетих рађен просторни план општине који није усвојен, а
сада је у току израда Стратегије одрживог развоја општине, која се заснива на тематским извешајима
по појединим гранама и областима, за које треба да предложи стратешке правце развоја. Посебно се
истиче да су последњих година урађене појединачне секторске анализе могућности развоја туризма и
програм развоја туризма, чија је конкретна реализација у простору изостала, те ће овај ППО бити
плански основ на основу којег ће се реализовати конкретни инвестициони захвати.
23
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
3.7. СТАЊЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ
¾
САОБРАЋАЈ
На територији општине не постоје путеви магистралног карактера. Окосницу друмских веза чине
државни путеви II реда (по ранијој категоризацији путеви регионалног карактера):
•
Р-220; пружа се у смеру исток – запад од Ћићевца ка Трстенику. На територији општине
пролази дужином од око 23,5km. Просечна ширина коловоза износи 5m и пут је у целости
са савременим коловозом (асфалт);
•
Р-217; пружа се источним делом општине у смеру север-југ, од општинске границе са
Параћином до границе са општином Крушевац. Кроз подручје општине пролази у дужини
од око 19km. У насељу Варварин се укршта са путем Р-220;
•
Р-102; пружа се у западном делу општине у дужини од око 18,5km. Код села Доњи Крчин
се укршта са путем Р-220.
Значајни део саобраћајне мреже чини и систем општинских путева (по ранијој категоризацији локални
путеви). Варваринску општину, поред општинског центра, чини и 20 насеља. Сва насеља су преко
мреже општинских и државних путева II реда повезана са општинским центром, што резултира
високим рангом приступачности насеља у односу на центар општине.
Од значајнијих путних праваца који се налазе у близини општине треба споменути државни пут II реда
(магистрални пут) М-5 Појате – Крушевац - Краљево, који тангира источну границу општине, и чијом
трасом, по Просторном плану Републике Србије, треба да прође новопланирани аутопут Е-761 који би
повезивао аутопут Београд – Ниш са будућим аутопутем Београд – Јужни Јадран (у зони Чачак –
Пожега). Преко овог путног правца и саобраћајне петље Појате, остварује се веза варваринске
општине са аутопутем Е-75 тј. европским коридоpом X (видети графички прилог).
На општинском подручју не постоје капацитети железничке инфраструктуре. Међутим, близина
магистралне железничке пруге Београд – Ниш, као и пруге Сталаћ – Крушевац, које тангирају
општину, омогућавају релативно лако коришћење овог вида саобраћаја. Најближе железничке
станице налазе се у Ћићевцу (6km) и Сталаћу (11km).
Дужина путне мреже износи око 126km, од чега је око 62km државних путева II реда (регионални
путеви) и око 64km општинских путева (регионални путеви). Сви државни путеви II реда су изведени
са савременим коловозом, док је само 56% општинских путева са асфалтним застором. Густина путне
мреже на територији општине Варварин износи 0,51km/km2. Поређења ради, густина путне мреже на
нивоу целе Србије је 0,42km/km2, док је на нивоу централне Србије 0,56 km/km2. Међутим, густина
путне мреже у неким земљама ЕУ износи 1,77 km/km2 (Немачка), 1,62 km/km2 (Француска), 1,54
km/km2 (Аустрија). У том смислу треба тежити проширењу путне мреже Варварина, али имајући у
виду тренутну економску развијеност подручја, са становишта постојећих потреба може се закључити
да је покривеност подручја мрежом путева релативно добра, као и да је приступачност насеља са
становишта постојећих потреба задовољавајућа.
24
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Слика број 1. Постојеће стање саобраћајне инфраструктуре
Најфрекветније саобраћајнице у општини су регионални путни правци, међу којима се издваја пут Р220, на потезу Ћићевац – Варварин – Бачина – Доњи Крчин. Подаци о бројању саобраћаја, које врши
Републичка дирекција за путеве, има податке само за пут Р-102. На релацији од Доњег Крчина до
границе општине, дневно саобраћа око 1900 возила, од којих највећи проценат (преко 80%) чине
путнички аутомобили. Ширина коловоза на мрежи државних путева II реда, на територији општине
Варварин, износи од 4,0m до 7,0m, што на појединим деоницама чини елементе трасе веома
неповољним.
Локална путна мрежа тј. мрежa општинских путева, која има улогу повезивања насеља са центром
општине и са путном мрежом вишег ранга, углавном се по положају траса налази на коридорима
саобраћајних захтева, али је квалитет мреже такав, да су у већини случајева (60-80 %) услови у
којима се одвија саобраћај лоши. Поред лошег стања коловоза (само 56% са савременим коловозним
застором), неповољан фактор је и просечна ширина коловоза (4,5 - 5,0m), чиме је онемогућено
нормално функционисање, посебно јавног-аутобуског и теретног-снабдевачког саобраћаја.
Улице, као део саобраћајне мреже ниже категорије, које на територији сеоских насеља повезују
општинске путеве, нису приказане на графичком прилогу и предмет су разраде детаљнијих планских
докумената.
На градском подручју Варварина није издиференцирана путна и улична мрежа за транзитни и
локални теретни саобраћај, што изазива мешање саобраћаја различите структуре са значајним
последицама на безбедност, животну средину и кретање путничких аутомобила и јавног превоза,
односно људи.
Саобраћај и саобраћајна инфраструктура представљају истовремено кључни проблем, али и основни
потенцијал будућег развоја. Показатељи стања саобраћајног система у протеклих 15 година бележе
25
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
сталан пад или у најбољем случају стагнацију. Разлог овоме лежи у општој политичкој и друштвеној
кризи, као и у дугогодишњој експлоатацији саобраћајне инфраструктуре са минималним одржавањем
и реконструкцијом. Као највећи проблеми, везано за саобраћајну инфраструктуру, и њихове
последице могу се навести:
•
концентрација јавних садржаја у општинском центру, са радним местима и дневним
миграцијама на потезу Варварин – околна насеља: повећан интензитет саобраћаја на
радијалним правцима у тренуцима јутарњег и поподневног шпица;
•
неадекватно развијена мрежа главних саобраћајница и локалне мреже у погледу
техничких параметара: надовољни капацитети у пољопривредној сезони, што утиче на
проточност и безбедност одвијања саобраћаја;
•
недовољна снабдевеност и техничко - технолошка застарелост постојећих уређаја и
опреме за светлосну контролу и управљање саобраћајем, као и низак ниво квалитета
хоризонталне и вертикалне сигнализације: смањена безбедност и ниво услуге, повећани
временски губици;
•
непостојање алтернативног обилазног правца око општинског центра: мешање локалног
саобраћаја са токовима транзитног и циљног теретног саобраћаја на примарној
уличној мрежи, повећани трошкови експлоатације, буке и емисије штетних гасова у
централној градској зони;
•
непостојање независног система бициклистичких стаза: мешање бициклистичког
саобраћаја са друмским, коришћење алтернативних неадекватних коридора, смањење
безбедности учесника у саобраћају, неискоришћене природне лепоте Варварина;
•
непостојање већег броја мостова преко Велике Мораве: тежи приступ плодним
обрадивим површинама у долини реке, повећање трошкова транспорта превоза
производа, коришћење неадекватних алтернативних видова превоза нпр. скеле;
•
одсуство јединствене саобраћајне политике, како у Републици, тако и на нивоу
варваринске општине: недефинисан механизам управљања саобраћајним системом,
подела одговорности на више субјеката и неразрађен систем финансирања.
¾
ОСТАЛА ИНФРАСТРУКТУРА
Енергетска инфраструктура, не задовољава садашњи ниво конзума, а поготово његов континуитет.
Концепција развоја општине, која се у плану обрађује захтава сасвим другачији приступ – обезбеђење
електроенергетског снабдевања.
У постојећем стању систем преноса електриче енергије преко далековода 35 кV је несигуран и не
обезбеђује квалитетан пренос електричне енергије, због непоузданости овог далековода и
преоптерећености ТС 35/10 кV.
Садашња снага трафостаница 35/10 кV није потпуно искоришћена.
Дистрибутивна мрежа на градском подрчју је подземна кабловска и ваздушна и доброг је квалитета.
На ван градском подручју мрежа је ваздушна. На појединим деоницама је застарела и недовољног
пресека проводника. Дотрајале стубове за ношење проводника на појединим деоницама треда
заменити новим.
Мрежа 0,4 кV, којом је покривена цела Општина, грађена је према тадашњим потребама тако да је на
појединим деоницама дотрајала и недовољно јака да задовољи садашње потребе потрошача.
ТК инфраструктура у потпуности не задовољава. И овај инфраструктурни систем мора се
конципирати на начин који ће планирани развој задовољити. Садашњи начин преноса телефонских
комуникација преко кабла који повезује Крушевац са Варварином је недовољног капацитета.
Постојеће телефонске аналогне централе на територији општине треба заменити дигиталним
довољног капацитета. Постојеће локације ТЦ-комутационих чворишта остају и за наредни период а
нове локације ће се отварати у зависности од потреба претплатника. Концепт централа треба развити
тако да се опслужи око 45 претплатника на 100 становника (садашњи број претплатника од 15-28 на
100 становника је врло низак у односу на средње развијене земље).
26
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Приступна мрежа (дистрибутивна и разводна) не задовољава у потпуности квалитетом сигнала.
Потребно
је
извршити
реконструкцију
приступне
мреже,
полагањем
одговарајућих
телекомуникационих каблова у складу са препорукама, стандардима и прописима који важе за ову
област.
Ако у појединим деловима општине није квалитетан РА и ТВ сигнал онда се морају изградити нови
репетитори и KDS систем ради бољег сигнала. Садашње локације репетитора остају и за наредни
период.
Садашње базне станице мобилне телефоније покривају својим сигналом целу територију општине.
Ако се укаже потреба Теленор мрежа треба да изгради базне станице на свим оним локацијама где
постоји потреба за квалитетним сигналом, при чему је нарочито важна покривеност свих путних
праваца.
Поштанске јединице и за наредни период остају на својим локацијама. Нове ће се градити ако се
укаже потреба због изградње нових насеља или туристичких центара.
Хидротехничка инфраструктура – оцена стања, потенцијали и ограничења
Општи закључак у погледу хидротехничке инфраструктуре: постојеће стање је незадовољавајуће,
како у погледу снабдевања водом, тако и у погледу евакуације отпадних вода.
Водоснабдевање. На основу расположивих података, у насељима општине Варварин
водоснабдевање је решавано од случаја до случаја, са често неодговарајућим техничким решењима
и уз проблеме у погледу здравствене исправности воде за пиће (првенствено су угрожена
популационо већа насеља у алувиону Мораве чија је издан подложна загађењу). У селима су
углавном заступљени следећи видови снабдевања водом: индивидуални за појединачна домаћинства
и групни водоводи из који се снабдевају групе домаћинстава. Као проблем се може означити то што
су ти мали водоводи најчешће без икаквог техничког и санитарног надзора.
У погледу могућности да се насељима обезбеди потребна пијаћа вода и да се отпадне воде евакуишу
на безбедан начин постоје извесни потенцијали и ограничења како на самом простору Општине тако
и у окружењу, при чему територија општине Варварин нема ништа посебно и специфично, у том
погледу, у односу на остала насеља у том делу Поморавља.
Просторним планом Србије из 1996. год. предвиђено је да се становништво у варваринској општини
снабдева водом из регионалног водовода који се заснива на коришћењу воде из акумулације
''Ћелије'' на Расини. Ова планска одредница може се схватити и као ограничење, јер прописује да ће
се највећи део насеља снабдевати водом из регионалних водовода који нису изграђени. У постојећој
ситуацији насеља се снабдевају из локалних изворишта, често на хигијенски неприхватљив начин, а
техничка унапређења система се не обављају због планских ограничења и још увек нереализованих
планских решења ПП РС. Овим се ситуација одржава на неприхватљивом нивоу са аспекта
снабдевања потребним количинама квалитетне воде за пиће. У погледу могућности одвођења
отпадних вода повољна је околност што се општина Варварин наслања на Велику Мораву, која може
бити добар реципијент за отпадне воде, јер минимални протицај Мораве, при обезбеђености од 97%,
износи 27 m³/s.
Евакуација отпадних вода. У погледу евакуације отпадних вода углавном се ради о индивидуалном
приступу и нема података о појединостима. У Варварину постоји некомплетна канализација којој
недостаје и део мреже и комплетан примарни део система.
Разумљиво је да ће бити потребно да се врши пречишћавање отпадних вода, пре упуштања у
реципијент.
Остала комунална инфраструктура. Депоновање отпада је потпуно нерегулисано, смеће се одлаже
на «дивљим» неуређеним депонијама, а једина депонија која се користи као општинска је она поред
Велике Мораве, која такође, није уређена према законским прописима. Људска гробља постоје у свим
насељима, док сахрањивање животињских остатака није регулисано. Пијаце, како зелене, тако и
сточне, изузев зелене пијаце у Варварину, немају уређене локације, а одржавају се у Обрежу, Бачини.
27
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
3.8. СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Природне карактеристике, насеља са концентрисаном изградњом у највећем делу општине,
пољопривредна оријентација и низак ниво развијености осталих грана привреде, ниска изграђеност
простора објектима супра и инфраструктуре, условили су добар и очуван квалитет основних
елемената животне средине. Присуство израженијих антропогених утицаја на природну средину
(првенствено у погледу крчења шума због ширења пољопривредних површина), у досадашњем
периоду, подстиче дејство природних процеса на стање средине, при чему су најизраженији:
- деловање процеса ерозије, спирања и убрзано деградирање плодног слоја земљишта на овим
иначе шумским земљиштима, што је израженије у брдском него у низијском делу општине,
- упоредо са тим деградирање земљишта и подземних вода, па тиме посредан негативан утицај на
биљни и животињски свет и човека, због употребе хемијских средстава у пољопривреди
- деградирање земљишта и подземних вода због неконтролисаног - непрописног одлагања смећа и
др..
Животна средина - вода, ваздух, земљиште у општини Варварин, а нарочито у њеном западном делу
(Темнић и Јухор) су у великој мери ненарушени. У свим будућим плановима развоја – такав екоамбијент ће уједно бити и највећа вредност која се може развојно активирати (вода као роба, екопољопривреда, еко-туризам). Оваква чистота еко-система уз максималну заштиту, од будуће
створене привредне структуре, омогућиће већини производа да се лиценцирају као еко-робна марка
(еко-бренд). Такав производ, еко-пољопривредно-туристички, биће у будућности ваома тражен и
омогућити додатни приход становништва и укупне локалне заједнице.
Остале створене вредности и наслеђе у општини Варварин, такође, представљају вредан потенцијал
за развој у бвудућности. Недовољно валоризовани, често сачувани споменици из прошлости су добра
основа за употпуњавање туристичке понуде, али је потребна њихова адекватна заштита и
утврђивање режима коришћења.
3.9. СИНТЕЗНИ ПРИКАЗ ПОТЕНЦИЈАЛА И ОГРАНИЧЕЊА
ЗА РАЗВОЈ ПЛАНСКОГ ПОДРУЧЈА - SWOT АНАЛИЗА
ЈАКЕ СТРАНЕ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
Подручје са изузетно добрим педолошким, хидролошким
и климатским условима за развој пољопривреде.
Подручје са изузетним условима за развој шумарства.
Геотехнички повољни услови за изградњу објеката.
Положај у долини Велике Мораве у непосредној близини
коридора 10., ослоњен на великоморавску и
западноморавску долину.
Извори минералне воде у зони Орашја.
Туристички атрактивни локалитети и зоне: долина
Мораве и њених притока, природне лепоте Јухора и
Темнића , шумски простори ловишта, вредни споменички
комплекси и амбијенталне целине ...
Висок удео деце млађе од 25 година у оквиру укупног
броја породица са децом;
Висок удео активног становништва које обавља
занимање у укупном активном становништву;
Кадровски потенцијал за даљи развој пољопривреде;
Потенцијал за јачање секундарног, а нарочито
терцијарног сектора у општинском центру.
Интегрисаност у друмску мрежу Србије и шире
(Регионални путеви II реда),
Развијена мрежа локалних путева,
Сукцесивна модернизација и ширење мреже и објеката.
Дугорочно обезбеђена вода за пиће из регионалног
водовода, и по капацитету и по квалитету,
Ширење водоводног система на сеоска подручја,
Коришћење вода (привреда, пољопривреда, туризам,...).
Релативно и неравномерно развијена
СЛАБОСТИ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
Висок ниво подземних вода у долинским зонама близу
река који ограничавајуће делује на приносе у
пољопривреди.
Ерозији склони обешумљени брежуљкасти терени у
средишњем и јужном делу територије.
Поплавама угрожене зоне поред водотока.
Осетљивост издани у алувиону Мораве на различите
врсте загађивања.
Уситњеност поседа, незавршена комасација, застарела
механизација;
Неусклађеност са савременим тенденцијама и
потребама интензивне пољопривредне производње;
Висок степен зависности пољопривредне производње
од екоуслова у вегетационом периоду
(нефункционисање локалних система за наводњавање);
Ширење површина под виноградима, и воћњацима и др.
ограничено недостатком радне снаге;
Неповољна образовна структура пољопривредних
становника;
Недостатак радне снаге у пољопривредним радним
шпицевима.
Непостојање самоорганизовања пољопривредних
произвођача у задруге и/или професионалне
асоцијације.
недовољна дисперзија прерађивачких капацитета изван
Варварина и Обрежа;
Неопремљеност нових радно-привредних зона
основном комуналном инфраструктуром;
28
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
електродистрибутивна мрежа и објекти,
Модернизација и рационализација електро мреже и
објеката.
Релативно развијена телефонска мрежа и покривеност
целе општине поштанском услугом;
Развијање и покривање територије општине мобилном
телефонијом.
Релативно очуван квалитет ваздуха;
Одсуство значајних емитера загађујућих материја,
поготово индустријских капацитета;
Низак ниво комуналне буке;
Започете активности организованог прикупљања и
одлагања комуналног отпада, односно изградња
регионалне санитарне депоније у општини Крушевац;
Спремност општинских структура за решавање основних
еколошких проблема;
Очувани природни предели, поготово у брдско –
планинском делу територије;
Природне и културно историјске вредности као посебан
потенцијал активирања насеља у погледу туристичкоуслужне понуде.
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
Запуштеност и смањен капацитет постојећих
угоститељских објеката;
недовољни капацитети постојећих туристичких
садржаја;
Недовољна маркетиншка и промотивна кампања на
тржишту.
Слаба доступност атркативним локацијама због лошег
квалитета локалних саобраћајница, поготово у
планинској зони, нарочито у току зиме услед лошег
одржавања.
Слаба опремљеност смештајним и услужним
капацитетима.
Слаба инфраструктурна опремљеност и неуређеност
насеља – потенцијалних туристичких места
Негативан тренд кретања броја становника који указује
на недовољну атрактивност Општине за живот и
насељавање;
Изузетно лоша старосна структура, посебно у Темнићу;
Висока вредност негативног природног прираштаја;
Велик удео породица без деце;
Недовољна заступљеност терцијарног сектора у
контигенту активног становништва које обавља
занимање у насељима ван општинског центра;
Мала залиха радне снаге, с обзиром на високу
искоришћеност активног становништва;
Веома лоша образовна структура за развој јавних
служби и других активности у оквиру секундарног и
терцијарног сектора.
Недовољна друмска мрежа у брдско – планинским
зонама, лошијег квалитета,
Непостојећа директна веза Обрежа и Параћина преко
Велике Мораве
Постојање једине везе Варварина и Ћићевца која води
јединим мостом преко Велике Мораве, директно кроз
градско језгро
Отежано функционисање саобраћаја у зимском периоду;
Локални путеви се незадовољавајућег квалитета и
недовољно покривају територију општине
Не предвиђа се повезивање територије железничком
мрежом,
Слаба умреженост насеља, изузев оних на правцима
државних путева.
Загађивање површинских и подземних вода,
Незавршеност регионалног водовода и општинске
мреже за водоснабдевање.
Некомплетна канализација и непостојање система за
пречишћавање отпадних вода,
Уска грла и несигурност у напајању електричном
еергијом преко садашње мреже и објеката,
Нерационална потрошња огрева (угаљ) и скромна
примена изолационих материјала током изградње
објеката.
Недовољан капацитет телефонског кабла који повезује
Крушевац и Варварин,
Недовољно телефонских бројева,
Неразвијена мрежа модерних телекомуникационих
система и услуга.
Некомплетна инфраструктура (видови, степен
изграђености, квалитет,...) онемогућава ефикасан
развој, изазива загађење и деградацију створене и
природне средине,
Непостојање инфраструктуре онемогућава активирање
и рационално коришћење створених и природних
вредности.
Нижи ниво сарадње и организованости, посебно
карактеристично за туризам, шумарство пољопривреду на локалном, међу општинском и ширем нивоу
Централизација управе, привредних и непривредних
капацитета у Варварину
Недовољна покривеност планском документацијом
општинског подручја, а посебно подручја од великог
значаја за развој туризма
29
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
МОГУЋНОСТИ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
Развој пољопривреде, и то: ратарства, сточарства и
воћарства у зонама до 200мнв, воћарства, виноградсртва
и сточарства у зонама од 200 до 350 мнв сточарства и
воћарства у зонама преко 350 мнв.
Развој шумарства у зонама преко 350 мнв.
Изградња различитих врста објеката (стамбених,
комерцијалних, индустријских, пољопривредних,
туристичких и других пословних) могућа на највећем делу
територије.
Могућност производње флаширане воде за пиће.
Развој ппрерађивачко – прехрамбеног сектора
Реконструкција и модернизација постојеће друмске
мреже,
Запошљавање (давање саобраћајних услуга и
одржавање саобраћајне инфраструктуре.
Интегрално управљање водама и перманентна контрола
квалитета,
Ширење водоводне мреже и објеката на сеоска подручја,
Изградња система за наводњавање,
Изградња канализације, ППОВ и хигијенских септичких
јама,
Хидрорегулације, мере и објекти у функцији заштите од
великих вода.
Сукцесивна модернизација и развијање електро мреже и
објеката,
Перспективна гасификација у функцији заштите животне
средине и рационализације потрошње енергије,
Примена изолационих материјала у процесу изградње
објеката,
Примена алтернативних извора енергије.
Развијање и ширење савремених телекомуникационих
система и услуга,
Модернизација и реализација постојеће ТТ мреже и
објеката.
Комплетирање техничке и социјалне инфраструктуре
(видови, квалитет, капацитет,...),
Планско усмеравање развоја и модернизација
инфраструктуре
Стварање јаке и ефикасне службе одржавања, развијања
и пласмана инфраструктурних услуга (јавне и/или
приватне).
Интегрална заштита животне средине, природних и
културно – историјских вредности, као развојних ресурса.
Испуштање комуналних отпадних вода у реципијент без
претходног третмана пречишћавања;
Незадовољавајући ниво квалитета вода главних речних
токова;
Недостатак постројења за пречишћавање отпадних
вода;
Нехигијенска сметлишта у сеоским насељима и на
обалама речних токова;
Иницирани процеси ерозије земљишта на
обешумљеним теренима;
Опасност од загађивања земљишта прекомерном
употребом агрохемијских средстава у пољопривреди; и
Оопасности од акцидената и удеса на путевима ужег и
ширег подручја;
Нелегална сеча шумских стабала;
Непланска експлоатација песка и шљунка из речног
корита реке Велике Мораве;
Смањење броја биљних и животињских врста услед
одлагања отпада, неконтролисаног лова и риболова,
загађења речних токова упуштањем отпадних вода у
ове реципијенте; и
Неадекватно одржавање и физичка деградација
споменика културе.
ОПАСНОСТИ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
Опасност од поплава и ерозија.
Опасност од локалних нестабилности у неогеним
теренима на већим нагибима.
Опасност од лаког загађивања подземних вода
локалних изворишта у Поморављу.
Слаба умреженост са широм територијом и суседима,
Запуштање и пропадање постојећих саобраћајница и
терминала.
Кашњење са изградњом канализације, септичких јама,
објеката за пречишћавање отпадних вода, као и мера и
објеката за заштиту од великих вода,
Даље загађивање подземних и површинских вода.
Нерационална потрошња електричне енергије и слаби
изгледи за спровођење гасификације,
Слаба промоција примене алтернативних извора
енергије.
Развојна рецесија (привредна, туристичка,...).
Запуштање и пропадање постојеће и планиране
(будуће) техничке и социјалне инфраструктуре као
последица демографског пражњења села, развојне
рецесије и неекономских цена инфраструктурних услуга
(смањење сталних и периодичних корисника, а такође
привредна и туристичка рецесија.
Нерационална употреба природних ресурса, поготово
пољопривредног земљишта и вода, као и ловног фонда.
Непланска сеча шума која отвара пут ерозији.
Недовољно активна брига и спровођење мера заштите
природних и културно – историјских вредности.
30
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
4. РЕГИОНАЛНИ АСПЕКТ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ
- РЕГИОНАЛНЕ И ФУНКЦИОНАЛНЕ ВЕЗЕ ПЛАНСКОГ ПОДРУЧЈА
Подручје општине Варварин налази се у гравитационом (функционалном) подручју Крушевца, као
регионалног центра, којем гравитирају насеља општина под копаоничког подручја (општине
Александровац и Брус) и општина које су у зони ставе Западне и Јужне Мораве (општине Трстеник,
Крушевац, Ћићевац и Варварин). Поред тога, близина регионалног центра који чине Параћин,
Ћуприја и Јагодина утиче да је у многим захтевима и везама, поготово саобраћајним и функционално
– рпивредним, општина Варварин оријентисана на суседну општину Параћин. У макрорегионалном
смислу, евидентна је генерална гравитација ка уочава се двојна гравитација ка макрорегионалним
центрима: ка Крагујевцу, али и ка Нишу.
Источни део општине Варварин, са општинским центром и насељима груписаним у долини реке
Велике Мораве и око државних путева II реда, има традиционално добро развијену међуопштинску
сарадњу и везе са општинама Крушевац, Ћићевац и Параћин (првенствено по питању привредног
развоја, јавних служби и развоја инфраструктурних система). Западни део Општине у коме се налазе
слабо развијена сеоска насеља брдско-планинског типа, је слабије функцонално повезан са
општином Рековац.
Моделом територијалне организације индустрије у Србији дефинисани су Великоморавски (Београд,
Смедерево, Пожаревац, Крагујевац, Јагодина, Ћуприја, Параћин, ка Нишу и Јужноморавској долини),
коме припада и Варварин, и Западноморавски потенцијални појас интензивног развоја (Крушевац,
Трстеник, Краљево, Чачак, Лучани, Пожега, Ужице). Преко ових појасева могуће је повезивање
северних и јужних, западних и источних крајева Србије, односно даље са суседним земљама:
Македонијом, Бугарском, Босном и Херцеговином, Црном Гором, Мађарском итд.
У складу са положајем и улогом Варварина у регионалном окружењу и веамае које он има са
суседним општинама, дефинишу се основне смернице за формирање концепта просторног развоја
општине Варварин, којим ће се унапређивати већ постојеће регионалне функције, од којих су
најзначајније:
Производња и прерада пољопривредних производа (првенствено повртарство, воћарство,
виноградарство, сточарство) Приоритет у наредном периоду треба да представља повећање
степена финализације производње и изградња одговарајућих складиштених и прерађивачких
капацитета;
Развијена привреда - Према народном дохотку и запослености општина Варварин спада у
неразвијеније општине, процес приватизације предузећа је скоро завршен, али у многим случајевима,
недовољно успешно, јер сва приватизована привредна предузећа нису у функцији. Досадашње
усмерење на прехрамбену индустрију треба задржати, али и на идустрије које прерађују друге
сировине, првенствено дрво, шљунак и песак. Поред наведених, локацијски и други услови погодују и
тразвоју индустрија које прерађују увезене сировине (металска, текстилна, електро и др.);
Туризам – досада није развијан у већој мери, иако постоје веома атрактивни развојни програми и
идеје, засновани на природним и створеним потенцијалима. Општина Варварин се, по ПП РС налази
на пловном транзитном туристичком правцу трећег степена – Великоморавској долини низводно од
Сталаћа – националном туристичком правцу за наутички и друге видове туризма уз употребу лаких
пловила. Поред тога за општину је значајна и близина коридора Х којим воде главни тразитни токови
кроз Србију. Западни део општине – темнић и Јухор у брдско – планинском делу општине поседују
природне леоте, културно – историјске вредности и потенцијален за ловни туризам који су лако
доступни туристима у транзиту са коридора Х. Подручје Јухора је веома интересантно за
међуопштинску акцију на уређењу планинске рекреативне ловне зоне, а зона око Велике Мораве као
граничне реке се мора интегрално развијати са подручја све три општине: Варварин, Ћићевац и
Параћин.
31
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Комунална хигијена - Одлагање отпада – је један од веома важних аспеката и видова регионалне
сарадње на овом подручју. У том смислу, општина Варварин се ослања на општину Крушевац у којој
ће се према републичком плану налазири регионална депонија, чија је изградња скоро завршена.
Саобраћај и технички системи – Општина Варварин, иако ван главног инфраструктурног коридора
постојећег Ауто- пута и коридора X, директно је повезана друмском везом, кроз њу пролазе државни
путеви II реда који повезују насеља са леве стране Великоморавске долине уз могућност изградње
мостова ка општинама Пожаревац и Ћићевац. Регионални водовод са Хидроакумулаије "Ћелије"
снабдеваће и варваринско подручје, а гасификација општине је у току. Напомиње се да ће
регионални положај бити побољшан после изградње планираног Аутопута западноморавском
долином који ће допринети бољој вези Варварина са западним деловима Србије.
32
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Б) ЦИЉЕВИ,
ОСНОВНИ СТРАТЕШКИ ПРАВЦИ И КОНЦЕПЦИЈА
ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
1. ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА
1.1. ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА
Општи стратешки циљеви, дефинисани на основу исказаних развојних проблема подручја,
истражених и процењених развојних потенцијала и нарочито, природних ресурса на располагању,
интереса Србије на овом подручју и локално изражених интереса и потреба4 су:
ƒ укључење општине Варварин у привредне, саобраћајне и друштвене токове Србије
ƒ равномеран, рационалан, ефикасан и одржив просторни развој на бази рационалног и
осмишљеног коришћења природних ресурса
ƒ развој руралних подручја и Варварина у складу са њиховим потенцијалима и ограничењима
ƒ очување и унапређење културног наслеђа, као основе националног просторног идентитета
ƒ очување и унапређење природе и биолошке разноврсности
ƒ очување животне средине и пејзажа
У складу са тим као општи плански циљ утврђује се обезбеђивање просторних услова за развој уз
активирање појединачних, конкретних локалитета, у складу са економским могућностима и сагласно
принципима очувања животне средине.
Циљеви и интереси (и републички и локални) могу бити реализовани само у ситуацији где ће општи
услови живљења бити побољшани а изгледи за просперитет обезбеђени. То значи, пре свега:
- јачање материјалне основе општине,
- привредни развој и пораст запослености,
- побољшање економске позиције Варварина у Србији кроз развој оних привредних грана са
којима Општина може супериорно да конкурише на домаћем и иностраном тржишту
а у просторном смислу:
- усаглашавање начина коришћења природних ресурса са потенцијалима природне средине и
потребама њене заштите, као и
- рационална територијална интеграција привредних, стамбених, саобраћајних и других
активности
уз уважавање:
- критеријума коришћења и заштите основних карактеристика природног предела,
пољопривредног земљишта и минималних укупних друштвених трошкова развоја, с једне, и
потреба социјалног и економског развоја, с друге стране.
Ово подразумева достизање посебних циљева развоја:
- рационално и ефикасно коришћење развојних потенцијала уз осавремењавање производних
процеса и развој до сада недовољно активираних потенцијала, а нарочито развој
прехрамбене прерађивачке производње;
4
Са становишта Србије, али и локалне заједнице од основног је интереса ублажавање и заустављање исељавања, уз
подстицање наталитета, становништва са ове територије, а с друге стране, ублажавање заостајања за развијенијим деловима
Републике у функцији равномернијег и уједначенијег развоја.
Локално изражени интереси се у најкраћем могу исказати у распону од подизања нивоа животног стандарда, жеље за бољим
радним местима и обезбеђењем економске сигурности становништва, све до потребе да простор општине буде боље и
равномерније опремљен разним садржајима.
33
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
-
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
подстицање развоја пољопривреде, која на овом подручју има велике могућности, са
оријентацијом на производњу биолошки вредније хране;
формирање интегрисане мреже насеља са јасно дефинисаним центрима заједница насеља,
стимулисање развоја оних села са развојним потенцијалима;
унапређење саобраћајне и других видова инфраструктуре,
а у области друштвених активности, задовољење основних потреба становника и
побољшаног квалитета живота, као и побољшање материјалних и социјалних услова живота
на селу,
одрживи развој читаве територије, којим ће се обезбедити рационално и осмишљено
газдовање ресурсима и потенцијалима и очување квалитета животне средине, посебно
вредности природне и створене средине и културно – историјских вредности.
1.2. ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА ПО ПОЈЕДИНИМ ОБЛАСТИМА
У поступку постављања циљева морају бити високо вредновани потенцијали простора и могућности
друштвено-економског развоја, чији су интегрални делови демографски и привредни развој.
Пројектовање демографског и привредног развоја је неопходно сагледавати и обавити у међусобној
спрези с обзиром да је привредни развој заснован на природним и створеним ресурсима има
одлучујући утицај на опредељење становништва, посебно млађег, да остане у завичају и ту гради
своју породицу и будућност.
На основу испољених проблема, намећу се следећи циљеви, посматрано по областима.
Природни ресурси и потенцијали
С обзиром да је простор општине Варварин, простор традиционално пољопривредне оријентације,
очуваних вредности и потенцијала са низом развојних шанси које се тек отварају, циљеви одрживог
коришћења природних услова и потенцијала јављају се као усмеравајуће одреднице за
просторни развој уопште, као и даљи рад на валоризацији природних услова и потенцијала за
различите намене и коришћења простора.
У складу са дефинисаним природним погодностима и ограничењима за развој територије општине
Варварин и степеном измењености природних услова антропогеним деловањем, дефинишу се
циљеви коришћења простора, при чему се води рачуна о томе да се обезбеди:
• Усаглашавање начина коришћења природних ресурса са потенцијалима природне средине и
потребама њене заштите
• Рационална територијална интеграција привредних, стамбених, саобраћајних и других
активности уз уважавање критеријума заштите основних карактеристика природног предела,
пољопривредног земљишта и минималних укупних друштвених трошкова развоја.
Посебни циљеви коришћења природних потенцијала дефинисани су у односу на основне
потенцијале простора општине (пољопривредно и шумско земљиште, површинске и подземне воде,
појаве и налазишта минералних сировина, релативно очувану природну средину и специфичан склоп
природних услова као основа за пољопривреду и туризам) уз одговарајуће услове:
ƒ очување и заштита пољопривредног земљишта високих бонитетних класа од загађивања,
поплава и ерозије, а посебно од претварања у друге намене, тј. непродуктивно земљиште
ƒ повећање површине под шумама на теренима који су угрожени ерозијом или су слабијих
бонитетних класа због заштите педолошког покривача и побољшања услова за
пољопривредну производњу, организације ловишта на теренима који су ненасељени и
неповољни за пољопривреду
ƒ очување и заштита ресурса питке воде
ƒ регулисање нивоа површинских и подземних вода доградњом и одржавањем водопривредне
инфраструктуре у зонама где је то потребно
ƒ рационално коришћење минералних ресурса, тј. заштита од дивље експлоатације песка и
шљунка у приобаљу Мораве.
ƒ очување локалних ресурса, првенствено за тазвој пољопривреде и за туристички развој.
34
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Демографски развој
- у планском периоду неопходно је створити услове, не само за успоравање темпа пада броја
становника, већ за његово усмеравање у позитивном смислу, што ће водити не одумирању, већ
оживљавању варваринског краја. Индиректно, то значи обезбеђивање оних услова живота и рада
којим би мотиви пресељавања ван граница Општине били задовољени унутар њих.
- омогућити природно обнављање становништва - што значи да мере демографске политике о
обнављању становништва буду усмерене ка носиоцима репродуктивне способности - младима,
нудећи им (уз одговарајуће специфичне мере) елементарне услове за формирање властите породице
(запослење, стан и сл.). Остваривање овог циља веома је тешко ако се узме у обзир дуготрајно
деловање негативних тенденција у прошлости, еродирана старосна матрица становништва,
економска стагнација / регресија у последњих десетак – петнаестак година итд.; може се истаћи да се
у овом делу остваривања циљева популационе политике очекују и помоћ и мере Државе која ће са
свог нивоа створити подстицајне предуслове за опстанак младих на селу и бављење просперитетним
делатностима (савремена пољопривреда – воћарство, виноградарство, ратарство, у првом реду, рад
у производним и занатским делатностима, туризам и др.).
- повећање наталитета у руралним, депопулационим подручјима, што ће омогућити обнављање
пољопривредног становништва, заустављање процеса старења и везивање за завичајна подручја.
- створити услове за брже запошљавање младих и жена чиме би се створили и економски
предуслови напред наведеног циља – повећање природног прираштаја.
- процесе миграција преусмеравати путем развоја будуће мреже објеката привреде и непривреде,
чиме би се омогућило њихово заустављање у границама општине Варварин, смањење
депопулационих процеса, посебно у западном делу Општине и равномеран привредни и демографски
развој у простору.
- процесе емиграције ублажити до максимума имајући у виду да је њихова последица не само,
апсолутни пад броја становника већ, обзиром на психофизичке карактеристике миграната, и
поремећена старосна, образовна и квалификациона структура становништва, са свим последицама
које они носе.
Привредни развој
У циљу подизања нивоа економске развијености у целини, као основни циљеви развоја могу се
дефинисати:
- интензивирање и осавремењавање пољопривредне производње и формирање савременог сектора
пољопривреде који ће бити у могућности да опслужује одређеним пољопривредним и прехрамбеним
производима, како становништво Србије, тако и шире,
- интензивнији развој терцијарног сектора, посебно туризма, за који постоје добри предуслови за
развој.
- даље активирање и коришћење водног потенцијала ресурса минералних вода у сврхе комерцијалног
коришћења (флаширање)
- посебним мерама треба подстицати развој комплекса мале привреде, чиме би се делимично
поправило снабдевање становништва и привреде различитим производима и услугама, посебно у
западном делу Општине, смањила незапосленост, итд.
Претпоставља се да би се усмеравањем снага у правцу реализације постављених циљева створили
услови за усклађенији секторски развој, а и привреде у целини, што би омогућило брже
превазилажење постојећих проблема. То такође претпоставља и веће ангажовање различитих
организација ван територије Општине, кроз организовање стручне и техничке помоћи, давање
финансијске подршке, кредитне политике итд.
Што се тиче секторског развоја привреде, дефинисани су посебни циљеви:
Пољопривреда
- формирање пољопривреде као једне од носећих привредних области општине са свим
импликацијама које такав развој подразумева; стабилан развој ове гране отвара могућност да се
највећи део становништва потпуно определи за ову област и да натурална производња сада често
присутна код индивидуалних пољопривредних произвођача, прерасте у робну производњу.
35
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
- усклађивање обима и начина коришћења пољоприведног земљишта са природним условима и
ограничењима; усмерити развој пољопривреде ка могућим новим, модерним приступима уз могућност
укључивања екопољопривреде на оним просторима који испуњавају (или имају могућност да у
будућем развоју испуне) строге захтеве које овакав концепт поставља.
- чување пољопривредног земљишта, заштита воде и земљиште од загађивања и нерационалне
употребе; будући раст производње хране и аграрних сировина ослањати на апсолутном давању
предности квалитативном напретку у области коришћења земљишта.
- спроводити мере заштите педолошког покривача.
- развијати неаграрне делатности у селима која за то имају услова и потенцирати уређење таквих
села.
Шумарство
- унапредити стање шума; водити рачуна о израженим територијалним специфичностима у погледу
шумовитости и стања шума и у складу са тим предузимати одговарајуће мере мелиорација,
реконструкција итд.
- пошумљавањем повећати површину под шумом; пошумљавање вршити првенствено у чистим
шумским подручјима, посебно оним насталим после сече.
- пошумљавати ерозивна и друга нестабилна земљишта као превентивну меру заштите тла.
- развој шумарства укључити у концепт екопривредног развоја.
Индустрија, мала привреда
- Развој производње уз достизање одређеног (релевантним плановима и стратегијама) пројектованог
нивоа развијености производње у Републици.
- Заснивање производње првенствено на постојећој сировинској бази, као и усклађивање
индустријске производње са потребама развоја пољопривреде.
- Рационализација производње у постојећим капацитетима и увођење нових производних програма
на бази коришћења природних ресурса и активирања присутног контигента радне снаге.
- Подстицање заснивања и развоја малих и средњих предузећа на бази сопствених могућности, али,
нарочито, на бази развојних програма које ће подстицати Држава, а засниваће се на одрживом
коришћењу природних ресурса.
Туризам
- формирање туристичке привреде као једне од приоритетних привредних грана, комплементарне
осталим гранама и областима, посебно пољопривреди. Развијање еко-етно-туризма као посебног
вида туристичког развоја.
- развој концепта целогодишњег туризма, уз развијање посебних видова, као што су спортско –
рекреативни, научни, културни, фармерски, активности на води, итд., а нарочито ловни туризам за
који постоје изванредни потенцијали.
- ослањање екотуризма на развој шумарства.
- бржи развој континенталног сеоског и осталих видова туризма, кроз активирање индивидуалног
смештаја у домаћинствима,
- развој сеоског туризма повезаног са производњом здраве хране, рекреације и рада на газдинству на
уређеним еко – пољо - туристичким фармама итд.,
- развој ловног и риболовног туризма итд.
- истраживање и дефинисање посебних туристичких пунктова који би се градили и развијали а у
контексту укупне туристичке понуде у ширем простору.
Систем насеља и јавне службе
У циљу превазилажења присутних проблема у систему насеља, предвиђа се:
- развој рационалне и функционалне структуре мреже насеља;
- идентификовање насеља која могу најефикасније служити као услужни, производни и трговачки
центри окружујућег подручја.
- остваривање интеграције пољопривредних производних површина са центрима насеља која ће
омогућити раст централних, пре свега тржних места, и унапредити њихову просторну специјализацију
(уважавајући локалне услове потребе и специфичности), поделу посла и размену међу насељима.
- унапређење локалне мреже саобраћаја - обезбеђење доброг и лаког приступа до свих руралних
36
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
насеља која имају потенцијала за развој, саобраћајницама са савременим коловозом.
- обезбеђење доступности друштвених садржаја свим становницима без обзира на место
становања.
- усклађен размештај објеката образовања, културе и осталих из оквира друштвених делатности у
складу са хијерархијом насеља која ће бити одређена у плану, посебним захтевима рационалне
организације и прагом корисника.
- испитати и применити где је могуће и другачије видове задовољења потреба и захтева из области
друштвених делатности – мобилне службе, превоз деце до школе, школовање путем интернета за
специфичне наставне области, и сл.
Коришћење земљишта
Један од основних циљева просторног и привредног развоја општине је рационално коришћење
земљишта што би требало реализовати кроз:
- изградњу објеката у оквиру постојећих грађевинских реона насеља, погушћавањем изградње,
- забрану изградње објеката уз главне саобраћајне комуникације, због нерационалног издуживања
насеља и на пољопривредном земљишту до 4. категорије.
- адекватну организацију и интензивније коришћење пољопривредних површина, за развој
ратарства, воћарства, виноградарства и сточарства. Ускладити начин и врсту пољопривредне
производње са квалитетом земљишта који треба штитити и унапређивати.
- како земљиште представља један од основних развоја потенцијала, његово коришћење је
потребно усагласити са његовим природним погодностима, а то значи да је потребно повећати
површине обрадивог и шумског земљишта, побољшати квалитет пољопривредних производа и врста
дрвета и организовати интензивнију производњу на њима,
- коришћење простора у зонама посебно вредних пејзажних целина и просторима у зонама
непокретних или вредних културних добара, у складу са Законом,
- у циљу рационалне организације општинске територије, потребно је задржати становништво у
насељима, кроз урбано и комунално опремање насеља, развој у оквиру овог простора
(пољопривреда, индустрија, туризам, угоститељство, трговина итд.),
- ускладити коришћење земљишта са захтевима, нормама и стандардима екопроизводње и статуса
еколошки чистог подручја у релевантним деловима општине.
Саобраћај и инфраструктурни системи
Саобраћај
Уређење варваринске општине, као и њен просторни развој и интегрисање у шире регионалне
системе у окружењу у највећој мери зависи од адекватног развоја саобраћајне инфраструктуре.
Имајући то у виду као општи циљеви дефинисани су:
• на регионалном плану, искоришћавање предности географског положаја Варварина у
односу на значајан међународни правац, путем реализације функционалне и ефикасне
саобраћајне инфраструктуре која ће омогућити ефикасно повезивање са европском мрежом
путева;
• на локалном плану, заустављање даљег деградирања постојеће саобраћајне
инфраструктуре и погоршавања услова превоза путника и роба, а са друге стране
формирање основе за развој саобраћајног система у будућности.
Евидентно је да ће се саобраћај, у свим његовим појавним облицима, интензивирати у будућности.
Планирани развој и повећање животног стандарда утицаће на промену расподеле путовања по
видовима и сврхама, што ће се одразити на саобраћај у целини. Повећање мобилности и степена
моторизације довешће до повећања укупног броја путовања, што ће утицати на оптерећење путне
мреже. Потребно је осмислити саобраћајни систем који ће на оптималан начин одговорити растућим
потребама. Као основни циљеви развоја саобраћајног система општине Варварин могу се издвојити:
• формирање ефикасног система у циљу организованог активирања природних и привредних
потенцијала Варварина, засновано на принципима одрживог развоја, чиме би се повећала
његова привлачност и обезбедили услови за достизање стандарда развијених
субопштинских центара;
37
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
•
•
•
•
•
•
•
•
•
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
оптимално повезивање свих насеља у општини међусобно, као и њихово функционално
повезивање са центром општине;
формирање мини робно транспортног центра и његово адекватно повезивање са
пољопривредним комплексима и постојећим и планираним токовима роба;
рехабилитација, ревитализација и реконструкција саобраћајне мреже и саобраћајних
објеката;
стандардизација и модернизација техничких елемената, сигнализације и режима
саобраћаја;
ефикасно и рационално коришћење превозних капацитета;
подизање нивоа услуге и повећање безбедности у саобраћају;
смањење штетних утицаја саобраћаја на живот и рад људи, као и на животну средину;
дефинисање политике и подршка развоју саобраћаја као привредне гране;
адекватно повезивање са насељима на десној обали реке Велике Мораве, нарочито у зони
Обреж – Д. Видово, као и преко Јовановачке реке на релацији Д. Катун - Дреновац.
Електроенергетски системи
Циљеви развоја електроенергетске инфраструктуре су непосредно везани за укупне циљеве развоја
и дефинисане су као:
- подмиривање постојећих потреба
- стварање услова за будуће потребе развоја Општине
Телекомукациони систем
Циљеви развоја телекомуникационе инфраструктуре су такође у непосредној функцији привредног
развоја и мреже насеља, а захтевају успостављање такве комуникационе мреже, која ће бити
способна да опслужи специфичне захтеве и омогући покривеност територије.
Хидротехничка инфраструктура - циљеви и стратешки правци
Једини и примарни циљ је да се у наредном времену, и што пре, реше постојећи проблеми у погледу
водоснабдевања и одвођења отпадних вода. То значи да се у свим насељима изграде водоводи из
којих би се становништво снабдевало довољним количинама здраве воде и да се на прихватљив
начин реши проблем, евакуације оптадних вода из насеља.
У погледу евакуације отпадних вода као основни циљ истиче се организовано евакуисање отпадних
вода и њихово пречишћавање пре испуштања у реципијент. У оквиру циљева и стратегије важно је да
се нагласи обавеза да се кроз пројекте успоставе приоритети, полазећи од броја становникка у
појединим насељима и садашњег стања.
Животна средина, природне и културно – историјске вредности
- рационално коришћење природних ресурса, а нарочито оних који су необновљиви или делимично
обновљиви;
- што боље искоришћавање сировина и обезбеђење рециклаже сировина.
- у усмеравању просторног развоја, као и у случајевима развојних алтернатива, предност дати
"еколошки одрживим" технологијама применом еколошких критеријума и важећих прописа при
лоцирању и отварању нових производних погона, објеката инфраструктуре, одлагалишта комуналних
и индустријских отпадака, туристичких насеља и центара, итд.
- заштита пољопривредног земљишта до 4. бонитетне класе у долинским деловима и на нагибима
до 20% од изузимања за непољопривредне сврхе где год је то могуће.
- заштита пољопривредног земљишта од плављења, регулацијом речних токова и применом
одговарајућих хидротехничких решења.
- заштита пољопривредног земљишта од еродовања и санирање еродираних земљишта системом
мелиорационих мера, пошумљавањем, регулацијама река, итд.
- заштита квалитета подземних и површинских вода, посебно оних које се користе за флаширање
- очување природних предела посебне лепоте и значаја.
38
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
- очување екосистема уопште
- све мере и интервенције заснивати на коришћењу аутохтоних врста
- заштита културно – историјских вредности од деградације, њихова реконструкција и ревитализација,
као и туристичка валоризација.
- заштита од деградације земљишта експлоатацијом минералних сировина – уз примену
рекултивације терена.
- успостављање контроле и праћења квалитета животне средине (воде ваздуха, тла, односно
мониторинг животне средине)
2. ОСНОВНИ СТРАТЕШКИ ПРАВЦИ И
МОГУЋНОСТИ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
Свеобухватним сагледавањем и оценом постојећег стања општине Варварин, уочавањем развојних
потенцијала, потреба, снага, слабости, могућности и ограничења, тј претњи за остварење укупног
развоја, ослањајући се на основне развојне правце са нивоа Републике и савремене тенденције у
планирању и уређењу простора, а на основу утврђених општих и посебних циљева развоја сваке
појединачне области - сегмента простора, дефинисани су основни стратешки правци и
могућности равоја општине Варварин.
Ради елиминисања постојећих проблема кроз постизање главних развојних циљева:
побољшање демографске и економске ситуације и очување вредности животне средине, у
будућности је потребно форсирати следеће стратешке правце просторног развоја:
¾
Развој, уређење и функционисање мреже насеља, општинског центра Варварина и
осталих центара, а посебно ревитализација села и повећање њихове атрактивности и
туристичке валоризације, уз рационално коришћење земљишта у насељима и побољшање
комуналне опремљености и опремљености објектима друштвеног стандарда
¾
Уређење простора - пејзажа и развој подручја на бази коришћења природних и
створених ресурса у складу са принципима одрживог развоја ради формирања и јачања
значаја подручја са аспекта природних и културних вредности. У оквиру овог стратешког
правца истичу се:
- Развој пољопривреде на бази, у првом реду, пространих ораничних, воћарских,
виноградарских, али и ливадских и пашњачких површина, са акцентом на производњи
здраве хране и њеној примарној преради заснованој на ратарству (житарице, крмно
биље) сточарству (свиње у првом реду, али и говеда, живина и др.), воћарству
(континентално, а нарочито јагодичасто воће), виноградарству, производњи поврћа
(паприке, парадајза).
- Развој туризма на бази изузетних неискоришћених потенцијала овог подручја –
природних пејзажних вредности шумадијског предела, нетакнуте чисте природе Јухора,
терена погодних за различите видове рекреативног и ловног туризма, богатства флоре и
фауне, вредних културно – историјских споменика, традиционалног начина живота на
селу, итд.
- Развој индустрије и мале привреде на бази коришћења природних ресурса и прераде
пољопривредних производа (воће, поврће, месо, млеко,...), дрвета, а посебно
специфичан вид производње флаширане минералне воде за пиће на бази чисте
изворске воде која постаје све траженији производ на светском тржишту.
- Развој шумарства на бази одрживог газдовања шумама и унапређења шумског и ловног
фонда
- Развој екплоатације минералних сировина на бази коришћења постојећих ресурса,
првенствено шљунка и песка
- Развој грађевинарства на бази коришћења грађевинских сировина (шљунак, песак,
дрво), поготово у контексту будућег развоја привредних капацитета и капацитета
инфраструктуре.
39
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
¾
Развој инфраструктуре (путне инфраструктуре и других видова комуникација,
електроенергетске и хидротеничке мреже водоснабдевања и каналисања отпадних вода,
заштите вода и заштите од вода, комуналних објеката).
¾
Свеобухватна заштита животне средине и културно – историјских споменика, заштита
од елементарних непогода, техничко – технолошких несрећа и других катастрофа, као
предуслов укупног развоја, а нарочито еко-пољопривреде и еко-туризма.
3. КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ВАРВАРИН –
СИНТЕЗНИ ПРИКАЗ НАМЕНЕ И БИЛАНСА ПОВРШИНА
Простор општине Варварин ће се развијати у складу са принципима одрживог развоја што
подразумева организовану планску употребу – коришћење, уређење и заштиту у складу са
природним и створеним потенцијалима и ограничењима варваринског краја. На основу тога,
одређене су основне зоне – рејони на територији општине Варварин:
1. Ратарско – воћарско – сточарски рејон (до 200м н.в.) који се првенствено користи за гајење
ратарских и повртарских култура, јагодичастог воћа, као и гајење крмног биља као основне
хране за развој сточарства (свињарство, у првом реду) у низијском равничарском делу
општине;
2. Воћарско – виноградарско – сточарски рејон (200-350 м н.в.) који се првенствено користи за
гајење воћарских (континентално и јагодичасто воће) и виноградарских култура, као и
сточарство (говеда, свиње, у првом реду) на ниским пашњацима и ливадама и уквиру
домаћинстава (живина) у бржуљкасто – брдском делу општине;
3. Шумско – сточарско – воћарски рејон (350-750 м н.в.) који се првенствено користи као шумски
терени, али и за сточарство (говеда, овце, козе, у првом реду) на брдским пашњацима и
ливадама, као и за гајење воћарских (континентално воће) култура, у брдско - планинском
делу општине.
Ова генерална подела на рејоне, урађена са аспекта пољопривредне производње, као примарне и
приоритетне делатности људи варваринског краја, подразумева:
¾
¾
¾
¾
¾
¾
¾
да се у оквиру насеља могу формирати радне зоне за друге видове привреде, првенствено у
постојећим центрима (Варварин, Бачина, Обреж, Горњи Катун, Маскаре, Бошњане, Доњи
Крчин, Орашје, Залоговац и др.)
да се насеља опремају јавним садржајима и објекти граде на основу урбанистичких правила
да се простор инфраструктурно опрема у погледу саобраћајне мреже, хидротехничке,
електроенергетске, телекомуникационе инфраструктуре, уређења локација за комуналне
објекте,
да се поједине зоне у општини користе за екслоатацију шљунка и песка (дуж Велике Мораве)
да се поједине зоне у општини користе за екслоатацију и флаширање минералне воде за
пиће (Орашје)
да се поједине зоне у општини оријетишу на развој туризма
−
1. долинска зона Велике Мораве и Варварина (спортови и рекреација на води,
спортски риболов, еко интересовање, градски спортски центар, транзитни туризам,
излетнички туризам, боравишни туризам);
−
2. планинска зона Јухора (планинарење и излети пешице, на коњима и планинским
бициклима, еко интересовања, лов); и
−
3. брдска зона Горњег Темнића (сеоски излетнички и боравишни туризам, еко и етно
интересовања, транзит).
да се спроводи интегрална заштита простора – животне средине, како би се очувао
највреднији ресурс овог краја – пољопривредно земљиште, као и квалитет подземних и
површинских вода.
40
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
На подручју које обухвата административна општина Варварин, задржаће се доминантно плодно тле,
које је углавном пољопривредно, мањим делом шумско, а неплодне површине су највећим делом
намењене становању и путевима. Становници већине села бавиће се пољопривредом (ратарством и
повртарством у низијској и воћарством и виноградарством у брежуљкастој зони). Брдско планински
шумовити предели Јухора углавном остају ненасељени, уз веома контролисану градњу објеката у
функцији шумарства, инфраструктуре и туризма. У селима, нарочито низијског дела, на њивама се
гаје жита (пшеница, кукуруз, јечам, овас и раж), поврће (паприке, кромпир, парадајз, купус, краставац
и др.), воће (јагода, малина и купина), крмно биље, дуван и др.. Терени у брежуљкастој зони користе
се за гајење винове лозе по којој је овај крај познат, али је, због неадекватног откупа, у последњих
петнаестак година знатан део површина под виноградима претворен у њиве или воћњаке, као
рентабилнији вид пољопривредних површина. У брежуљкастом подручју од воћа се највише гаји
јабука, крушка, шљива и друго коштуњаво воће, а од јагодичастог воћа јагода, купина и малина. У
равничарском делу највише се гаје свиње и живина, а у брежуљкастом и брдском говеда и овце.
Од 24.929 ха простора општине Варварин плодно земљиште (пољопривредно и шумско) чиниће око
22.000 ха или 88%, а остало (укључујући и грађевинско у насељима, планираним туристичким
зонама, инфраструктуру, као и површине под водотоцима, неплодне површине и др.) око 3.000 ха или
12 %. Пољопривредно земљиште заузимаће око 16.000 ха или 64 % укупне територије општине.
Тенденција повећавања пољопривредног земљишта на рачун воћњака и винограда треба да буде
обустављена, као и претварање плодних њива у ливаде. Повећање површина под воћњацима, а
нарочито под виноградима, по којима је варварински крај раније био познат, је приоритет у
брежуљкасто - брдској зони. Ливаде ће се највећим делом смањити због нове изградње привредних
зона у долинском делу, односно потребе пошумљавања у брдском делу општине.
Шумске површине, које су последњих година такође имале тенденцију смањења, у будуће треба
увећати пошумљавањем деградираних шумских земљишта и оголелих терена, поготово оних који су
угрожени ерозијом (па би се шумске површине крајем планског периода увећале за око 1000 ха, и
чиниле би око 24% планског подручја). Досадашње површине под пашњацима ће се задржати, изузев
ако је потребно пошумити их ради заштите од ерозије.
Грађевинска подручја насеља одређена су као оријентационе просторне целине, које обухватају
грађевинско земљиште и окућнице са обрадивим земљиштем. Нова градња у постојећим насељима
планира се у оквиру граница грађевинског подручја насеља. Путна мрежа градиће се углавном на
трасама постојећих локалних, шумских и некатегорисаних путева. Грађевинска подручја туристичких
зона, центара и пунктова на новим локацијама представљена су графички кроз симболе, у правилима
грађења дати су основни урбанистички параметри за поједине туристичке намене. Дефинисање
граница тих грађевинског подручја извршиће се кроз израду одговарајућих урбанистичких планова.
Табела бр. А: Промена структуре коришћења простора општине Варварин 2006.-2025.год.
Ред.број
Н а м е н а -категорија
Површина ха
% од укупне
површне
општине
Површина ха
2006.година
2025.година
1.
Оранице и баште
14400
57,76
око 13000
око 52,00
2.
Воћњаци
1178
4,73
око 1300
око 5,20
3.
Виногради
869
3,49
око 1000
око 4,00
4.
Ливаде
465
1,86
око 220
око 0,88
16912
67,84
око 15520
око 62,08
Свега 1-4:
5.
(обрадиве површине)
484
1,94
око 480
око 1,92
Пољопривредно
земљиште
17396
69,78
16000
око 64,00
7.
Шуме и шумско
земљиште
5005
20,08
око 6000
око 24,00
8.
Остало земљиште
Укупно 1-6:
Пашњаци
*
Укупно 1-8:
*
% од укупне
површне
општине
2528
10,14
око 3000
око 12,00
24929
100,00
око 25000
100,0
У остало земљиште укључено је и грађевинско
41
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
В) КОНЦЕПЦИЈА, ПРИНЦИПИ И ПРОПОЗИЦИЈЕ
КОРИШЋЕЊА, УРЕЂЕЊА И ЗАШТИТЕ ПЛАНСКОГ
ПОДРУЧЈА
1. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И РАЗВОЈ ПРИРОДЕ И ПРИРОДНИХ
СИСТЕМА И КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА
Анализа комплекса природних чинилаца територије општине Варварин, показала је да су основни
природни потенцијали овог подручја:
1. Пољопривредно земљиште
2. Шумом обрасла земљишта
3. Површинске и подземне воде
4. Појаве и налазишта минералних сировина
5. Релативно очувана природна средина
6. Такав склоп природних услова који ово подручје сврставају у категорију приоритетно
пољопривредних подручја, али и
7. подручја са таквим склопом природних вредности и лепота које представљају добру основу за
развој туризма.
За сваки од њих дефинисани су и услови коришћења, уређења и заштите природних ресурса:
1. Интензивније коришћење обрадивог пољопривредног земљишта до III бонитетне класе, на
надморској висини до око 350 м, и на нагибима до 20%, хидромелиорације пољопривредних
површина у алувиону Мораве, квантитавно и квалитативно унапређење воћњака и винограда,
мелиорације и обогаћивање травним врстама ливада и пашњака на теренима ниже бонитетне
класе са нагибом до 25% без обзира на надморску висину, регулисање и умиривање бујичних и
ерозионих подручја.
2. Коришћење пашњачких и ливадских површина за сточарство у брдском делу, а примена стајског
сточарства у низијском делу територије
3. Интензивније гајење и експлоатација шума и то дрвене масе и споредних шумских плодова што
подразумева већу отвореност шума (изградња шумских комуникација), али и примену
интензивнијих мера неге и обнове шумског фонда.
- Интензивнија експлоатација шума подразумева, такође, примену проградационих мера за
превођење ниских (изданачких) шума у категорију високих, пошумљавање свих необраслих
шумских земљишта и нагнутих терена преко 25% и сл.
- У циљу очувања природног амбијента, све мере и интервенције морају се заснивати на
коришћењу аутохтоних врста на целој територији, посебно на Јухору и на теренима уз
Мораву.
- С обзиром да шуме чине и основ за ловни туризам брдског дела овога краја планској и
рационалној експлоатацији шумског фонда усклађеној са саморепродуктивним
потенцијалом овог екосистема, треба посветити пажњу.
4. Коришћење водног потенцијала у сврхе производње флаширане минералне воде за пиће, а до
изградње регионалног водовода, и водоснабдевања - богатство општине водом је релативно у
квантитативном и квалитативном погледу, јер је овај потенцијал неравномерно распоређен у
простору, веома подложан деградацији и зато га треба рационално користити, заштитити и
унапредити. Повећање корисног водног биланса заснива се на успоравању брзине отицања
површинске воде и њеном задржавању у земљишту, и на умиривању бујичних токова. Основна
просторна мера заснива се на пошумљавању сливова водотока и бујичних токова, терена
подложних ерозији и на већим нагибима.
42
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
-
Поред проширивања површина под природном или културном вегетацијом, убрзано
отицање воде са територије општине треба регулисати уређивањем речних корита и
обављањем хидромелиорациних радова и уређења сливова;
- Неопходно је и очување квалитета вода (захтевана IIа подкласа за Велику Мораву – може
се користити или употребљавати за снабдевање насеља водом за пиће, за купање и у
прехрамбеној индустрији, IIb подкласа за Западну Мораву – која се може користити или
употребљавати за спортове на води, рекреацију, за гајење мање племенитих врста риба ciprinida и за појење стоке) пречишћавањем употребљених комуналних и индустријских
вода, изградњом стандардних (санитарно-хигијенских) септичких јама у селима,
успостављањем зона санитарне заштите око изворишта водоснабдевања и режима
коришћења простора унутар ових зона, организовање депонија (изван домашаја
површинских и подземних вода) и савремен третман смећа.
5. Експлоатација минералних сировина - појаве и налазишта минералних сировина за које је
досадашњим истраживањем утврђено да постоје су лежишта шљунка и песка у наносима Велике
Мораве који се може користити у индустрији грађевинског материала. Даља експлоатација ових и
других сировина за које се утврде да постоје, обављаће се уз обавезно спровођење детаљних
истраживања на површинама које су предвиђене за интензивну експлоатацију на бази
перспективности и рудоконтролних елемената;
6. Развој туризма - очуван природни амбијент, пашњаци, шуме, посебно брежуљкаст рељеф,
климатске прилике, указују на специфичне могућности развоја туризма, пре свега еко – етно
туризма и ловног туризма, али и других, као и свих основних и пратећих привредних делатности.
У условима све веће деградације природе, очувани предели постају све вреднији, те их је, у овом
случају, већ сада могуће штитити на основу планирања потребних мера и средстава у свим
постојећим и будућим програмима развоја.
Очување предела се заснива на свим мерама предвиђеним у делу заштите и коришћења
пољопривредних земљишта, шума, вода и др. природних ресурса.
На основу утврђених критеријума и вредновања територије општине Варварин за поједине намене,
на основу синтетизовања деловања укупних природних и створених чинилаца за избор оптималних
просторно - планских решења, опредељују се следећи посебни плански критеријуми коришћења
површина:
1. Концентрација и ограничење изградње стамбених и осталих пратећих објеката - на теренима до
20% нагиба (стабилним и добро носивим), добро оријентисаним – погодним за изградњу
2. Рационална пољопривредна производња – ускладиће се са стварном (природном) производном
способношћу и капацитетом земљишта да прими оне засаде који одговарају климатским,
хидролошким и педолошким приликама. Развој интензивне пољопривредне производње, на
земљиштима до III бонитетне класе на нагибима до 15% (ратарство), а на нагибима до 30%
развој воћарства и виноградарства. Развој сточарства на пространим пашњачким и ливадским
површинама и ван терена погодих за ратарство, а у низијском делу општине на посебно
подигнутим сточним фармама за интензивни узгој.
3. Изградња индустријских објеката - на теренима нагиба до 3%, односно до 8% за мање објекте
(стабилним и добро носивим), сеизмички мање повредљивим, изван правца дувања
доминантних ветрова, нарочито када се ради о производњи која може бити извор загађивања
околине; изградња индусријских објеката (којима је вода специфичан локациони захтев) на
локацијама на којима се може обезбедити снабдевање квалитетном водом као и евакуација
отпадних вода прихватљива са хигијенског становишта; избор одговарајућих привредних
активности које треба да омогуће трајни развој подручја уз минимизирање негативтих ефеката
на квалитет животне средине.
4. Изградња саобраћајница - планираће се на теренима који обезбеђују максималну доступност и
проходност за постављање траса, али истовремено гарантују и сигурност у експлоатацији и
безбедност у случају акцидената
5. Интензивнији развој туризма и рекреације - планираће се на постојећим локалитетима, али и на
свим перспективним који ће овим планом бити утврђени (етно туризам, спортско рекреативни,
ловни и др.)
6. Заштита, уређење и унапређење постојећих зелених површина и проширивање површина под
43
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
7.
8.
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
зеленилом, озелењавањем свих нестабилних, плавних и деградираних терена, као и терена на
нагибима већим од 15%
Уређивање бујичних токова на територији општине
Заштита свих постојећих изворишта (стварањем заштитног појаса и дефинисањем режима
њиховог коришћења).
Природни ресурси на подручју општине Варварин, првенствено плодно земљиште, реусри питке
воде, ловна дивљач, површинске воде и др., користиће се у складу са правилима која обезбеђују
њихово одрживо коришћење, уз максимално очување и заштиту. Планом се посебно прописују
правила коришћења простора која обезбећују да се пољопривредна производња, изградња
насеља, привредних објеката, саобраћајница, привредних, туристичких и других објеката одвија у
складу са циљевима коришћења и заштите природних ресурса панског подручја.
Зонирање према погодности за пољопривреду
На основу критеријума за издвајање терена погодних за пољопривреду (педолошки покривач, висина
подземних вода, степен ерозије, климатски услови, нагиб и надморска висина, као основни
критеријуми и експозиција, као допунски фактор) извршено је оквирно зонирање терена за поједине
видове пољоривредне производње, за која се прописују следећа правила.
Зоне повољне за оранице и баште.
- Најповољнији терени су најраспрострањенији у равничарском делу општине – у зонама поред
Мораве до 200 мнв, на земљиштима до IV катастарске класе, са углом нагиба до 3о, без појаве
ерозије и клизишта, без могућности плављења, топлих експозиција (S, SW,SЕ), као и неекспониране
површине. На подручју Општине земљишта најповољнија за пољопривреду простиру се у источном,
северном и јужном делу општине, нарочито у равничарском делу на речним терасама реке Велике
Мораве. Најповољнији терени су атарима Обрежа, Горњег Катуна, Варварин села, Маскара и
Бошњана, а потребним наводњавањем се постиже потребан хидролошки режим за производњу
појединих култура које мање трпе неповољне хидролошке услове. На овим просторима постоје
услови за гајење житарица, крмног биља, поврћа, јагодичастог воћа, цвећа и других култура, а
потребно наводњавање је једини услов за несметано одвијање пољопривредне производње на
вишљим оцедитијим теренима. У овим зонама производњу поврћа, цвећа и др. могуће је
организовати и у пластеницима и стакленицима, чиме се постиже независност приноса од
метеролошких прилика.
- Условно повољни терени за оранице и баште се налазе на висинама од 200 до 350 мнв, на
земљиштима слабијег квалитета и већег нагиба до око 8о, са слабијом ерозијом или акумулацијом,
углавном у средишњем делу територије општине (област средљег Темнића), као и на нижим
теренима уз Велику Мораву (Доњи Катун, Моравиште и др.) који су повремено плављени
површинским и подземним водама. Услови тла и нагиба и хидролошки режим условљавају избор
пољопривредних култура, примену одређене врсте ђубрива, као и одређен начин обраде ради
спречавања ерозије, уколико се користе као оранице и баште. Главна ограничења у коришћењу су
слабији квалитет земљишта, па се њихов квалитет може побољшати применом одређене врсте
ђубрива, избором адекватних пољопривредних култура прилагођеним овим типовима земљиштима,
обезбеђењем одговарајућег хидролошког режима тла, и др.. У овим зонама пољопривредну
производњу могуће је организовати и у пластеницима и стакленицима, уз обавезу хидромелиорација
тла. Ови терени су повољнији за оранице, посебно за гајење кукуруза, крмног биља, за воћарство,
повртарство итд..
- Терени неповољни за оранице и баште налазе се у северном делу оптине; представљају их
углавном шумовито подручје Јухора и Темнића на висинама преко 350 мнв, стрмијих нагиба,
неповољних карактеристика тла, а уколико су без шуме, склони су еродовању.
Зоне повољне за воћњаке и винограде.
- Најповољнији терени за воћњаке и винограде су терени побрђа од 200 до 350 мнв, оцедити,
песковити, на земљишту до IV бонитетне класе, топлих експозиција и повољних нагиба. Налазе се на
44
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
благим падинама атара скоро свих села општине Варварин (изузев Доњег Катуна и Маскара). Некада
широко распрострањене виноградарске културе у последњем периоду су запарложене и претворене у
воћњаке, па је плански приоритет обнова винограда на овим просторима. Јагодичасто и коштуњаво
воће предњачи у избору воћњачких култура.
- Повољне терене за воћњаке и винограде пресдатвљају терени на умереним експозицијама и
стрмијем нагибу који су углавном заступљени на мањим површинама. У избору култура предњаче
разне врсте коштуњавог воћа.
- Терени неповољни за воћњаке и винограде су на хладним експозицијама, влажном терену или
већем нагибу; представљају их углавном шумовито подручје Јухора и Темнића на висинама преко
350 мнв, стрмијих нагиба, неповољних карактеристика тла, а уколико су без шуме, склони су
еродовању.
Ова подручја су у западном делу општине најчешће под шумом или су прокрчене некадашње шумске
површине, док су у средишњим зонама и близу насеља угрожене градњом. Ако су слободна,
најповољнија су за за воћњаке, винограде и ливаде.
Повећање површина под виноградима и воћњацима захтева посебне интервенције у циљу
побољшања квалитета педолошког слоја и предузимање ефикасних мера унапређења
нископродуктивних и деградираних земљишта, и то увођењем одговарајућег плодореда, применом
одговарајућих агротехничких мера, већом употребом стајског, као и других органских ђубрива,
коришћењем минералних ђубрива у складу са хемијским својствима појединих типова земљишта и
принципима производње здраве хране, и на друге начине.
Потребан је добар одабир аутохтоних - еколошких врста воћног расада које на овим просторима дају
боље приносе и успевају и на већим надморским висинама. Одговарајућом терасастом обрадом
земљишта превазилазе се и већи нагиби, а самим тим и зауставља ерозија на тим површинама.
Зоне повољне за ливаде и пашњаке.
- Најповољнији су терени Темнића и Јухора, непошумљени, изнад 200 мнв, стрмији и са педолошким
супстратом лошијих карактеристика, на земљиштима преко IV катастарске класе. Налазе се у
брежуљкастом делу општине и због склоности еродовању искључени су за узоравање, те, као такви,
погодни за сточарство.
- Повољне терене за ливаде и пашњаке представљају стрмији терени за које се, као вид заштите тла
од ерозије, планира затравњивање аутохтоним врстама трава (које у овим крајевима дају најбоље
приносе, а добра су подлога за развој сточарства), уз побољшање квалитета педолошког покривача и
адекватан начин њихове експлоатације. У ову категорију сврставају се и нижи терени који су због
неповољног хидролошког режима често плављени и , као такви, мање повољни за оранице и баште,
али је формирање ливада на њима предуслов за сточарску производњу.
- Терени неповољни за ливаде и пашњаке су претежно под шумама на стрмим нагибима илии јако
еродованом земљишту, каквих је врло мало.
Зоне неповољне за пољопривредну производњу - терени са неповољним природним условима су
земљишта од V-VII бонитетне класе, на стрмим земљиштима и сл. Најзаступљенија су у западном и
северном делу подручја Општине. На овим локалитетима ограничавајучи фактор је лош педолошки
супстрат. Ова подручја је најрентабилније пошумити или се могу ангажовати за градњу.
Поред поменутих терена, терени који се налазе у оквиру заштитне зоне изворишта водоснабдевања
су предовређени за екопољопривреду са строго контролисаном употребом хемијских средтсава у
складу са режимима коришћења простора у појединим санитарним зонама заштите. Напомиње се да
се као непродуктивни терени издвајају све изграђене површине, мада се у насељима у оквиру
окућница јављају баште у којима се углавном гаји поврђе и воће на квалитетном пољопривредном
земљишту.
Зонирање према погодности терена за насељавање – изградњу
Критеријуми за оцену погодности терена Општине за насељавање, дефинисани су у складу са
глобалним захтевима и потребама смештаја насељених функција и обухватају: морфологију терена,
стабилност терена, носивост терена, климатске особености, ниво подземних вода, плавност терена,
сеизмичност итд. На основу њих прописана су следећа правила за насељавање – изградњу насеља у
45
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
појединим зонама са различитим нивоом погодности и мањим или већим ограничењима за просторни
развој и насељавање (становање, привређивање – рад и комуницирање):
I - Први тип терена чине погодни терени за просторни развој и насељавање без ограничења за
насељавање. Ово су равни или благо нагнути терени (до 10%), у подручју алувијалних равни и речних
тераса Мораве, Каленићке, Вратарске, Залоговачке и Церничке реке, стабилни, добро носиви,
оцедити и добро експонирани. Поред алувиона и долинска проширења брдско – планинских токова
спадају у ове терене и они захватају и више делове долинских страна и површи у зонама дуж
Каленићке и Залоговачке реке и притока. Микроклиматски услови на овом подручју су повољнији, с
обзиром на надморску висину, морфолошке карактеристике и сл.
Могуће је лоцирати породдично и вишепородично становање, изградњу јавних садржаја и привредних
капацитета, али искључиво у зонама уз саобраћајнице, како би дошло до минималне деградације
плодног тла, односно заштите земљишта и подземних вода у алувиону реке Мораве, Каленићке,
Јовановачке и др. река у доњим деловима токова.
Због повољних инжењерских, геомеханичких каракеристика терена, трошкови фундирања, земљани и
грађевински радови су релативно мали. Ови терени се користе за пољопривредну производњу
(гајење жита, поврћа, воћа), јер су то углавном земљишта II - IV катастарске класе.
II - Други тип терена чине условно погодни простори за насељавање са мањим или већим
ограничењима за насељавање. Овом типу терена припадају равни или благо нагнути терени (до 15%)
или више нагнута (до 30%), у висинској зони 200-350 м, углавном стабилни или са појавама клижења,
добро носиви. Као већа ограничења локално се јављају нагиби терена од 20-30%, појаве клижења и
нестабилности, или плављење уз речне токове. Ова природна ограничења захтевају мање или веће
материјалне трошкови при савладавању (заштита од плављења, заравњивање, стабилизација
клизних терена, низ техничких мера при земљаним радовима, трасирању инфраструктуре и
саобраћајница). Ови терени захватају долинске стране Каленићке, Вратарске, Залоговачке, Церничке
реке и њихових притока. Овим теренима припадају и повремено плављени терени у речним долинама
Мораве и Каленићке реке. Користе се углавном као воћњачке, виноградрске, ливадске површине,
делом пошумљени. Осим воћарства и воноградарства, ови терени могу да се користе и за
екстензивно гајење жита, сточарство, шумарство итд.
На овим теренима је могуће лоцирати индивидуално становање, изградњу мањих привредних
капацитета итд.
III - Трећи тип има најмање повољне услове у поређењу са осталим типовима за било коју намену
коришћења. Ове терене карактеришу веома стрми нагиби (> 30%), нестабилност у природним
условима и при изградњи, клижења, еродовани терени. Овим теренима припадају простори изнад 350
м.н.в. (падине изграђене од гнајсева и амфиболита у Темнићу и на Јухору). На овим теренима се
развија шумарство, сточарствао с обзиром да их углавном чине шумске и ливадско - пашњачке
површине. Због велике пошумљености и ограничења, непогодни су за насељавање. Могуће их је
користити искључиво за шумске, пашњачке површине, односно за узгој шума, сточарство, као и за
развој планинског туризма (највише ловног и излетничког).
Апсолутно неповољних терена за насељавање – изградњу са аспекта природних услова скоро да и
нема: то су водене површине, а као ограничавајуће на ширим просторима се може навести
простирање пољопривредних и шумских површина, површина под ловиштима и зоне изворишта
водоснабдевања.
При изради планске и техничке документације без обзира на тип терена обавезно је истраживање са
аспекта геологије, кроз израду елабората геолошких и геотехничких истраживања.
При планирању и пројектовању, као и изградњи и коришћењу објеката у свим зонама повољним за
туризам (приобаље Мораве, посебно Моравиште, шумски комплекси Јухора и побрђа темнића,
ловишта, зоне око Маренова, амбијенталне и споменичке вредности насеља, манастира и цркава и
др.), овабезно је поштовати све мере заштите природних ресурса и правила коришћења простора и
грађења прописана овим Планом.
46
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
При пројектовању саобраћајница у простору развића алувијаних седимената у зонама ближе
Морави и забареним подручјима, где је постељица тла је неподобна за изградњу коловозне
конструкције, или је потребно савладати локалне денивелације, неопходна је израда насипа, са
поправкама тла и израдом тампонских слојева; у свим теренима обавезно је пројектовање заштитних
косина, евентуално заштитних објеката, објеката хидротехничке регулације и заштите од падавина,
бујица и ерозије. Благовремена процена стабилности терена је услов свих планирања саобраћајних
траса.
Критеријумима за одабир траса саобраћајница морају бити обухваћени и технички пројектантскоизвођачки услови: услови за трасе и мостовске деонице дефинишу се параметрима тла и стена,
потребама санације, мелиорације и ојачања, условима ослањања мостовских темеља.
При пројектовању и извођењу различитих видова и саобраћајница у теренима са ресурсима питке
воде и зонама санитарне заштите око изворишта и објеката водоснабдевања, потребне су посебне
мере заштите тла и подземних вода од загађења при редовном саобраћају, а посебно при
акцидентним ситуацијама.
2. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И ДИСТРИБУЦИЈА СТАНОВНИШТВА,
МРЕЖЕ НАСЕЉЕНИХ МЕСТА И ЈАВНИХ СЛУЖБИ,
ОДНОС ГРАДСКИХ И СЕОСКИХА НАСЕЉА И
РАЦИОНАЛНО КОРИШЋЕЊЕ ПРОСТОРА
2.1. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И УРЕЂЕЊЕ МРЕЖЕ НАСЕЉА И
ДЕМОГРАФСКА ПЕРСПЕКТИВА ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
2.1.1. ДЕМОГРАФСКИ ОКВИР И ПЕРСПЕКТИВЕ
У циљу побољшања демографске ситуације - заустављања емиграционих процеса и заустављања
депопулације, повећања наталитета, побољшања свих структура становништва итд. неопходно је
створити услове за запошљавање - нова радна места и ангажовање радне снаге кроз активирање
привредних грана на бази валоризације постојећих ресурса Општине. Стога је подизање економске
развијености у целини на виши ниво узајамно повезано са демографским развојем. У случају
остварења нултог сценарија, дакле без озбиљних развојних стратегија, није могуће унапредити
постојећу слику становништва Општине. У оквиру ове тачке презентирана је процењена
демографска слика за плански период у случају „нултог“ сценарија, а у закључку и демографска
слика у случају „развојног“сценарија, тј., уз активирање и развијање стратечких потенцијала којима
општина Варварин располаже, без чијег развоја би демогтрафска ерозија становништва била још
израженија. За остварење оваке демографске позиције изложене су и стратешке смернице
демографског развоја.
Пројекције становништва и стратешке смернице
демографског потенцијала општине Варварин
за
искоришћавање
и
унапређење
Услед промена у методологији праћења статистичких података, као и услед недостатка података о
природном и механичком кретању становника на нивоу насеља, могу се урадити само индикативне
процене будућег броја становника. У том смислу, може се прихватити хипотеза да би се без
радикалних промена у општинској политици у смислу демографског опоравка, економског развоја и
унапређења јавних служби и инфраструктуре, и у будућности могао наставити исти негативни тренд
кретања броја становника и домаћинстава. Према овом (нултом) сценарију број становника би се (на
бази кретања броја становника у међупописном периоду 1991-2002 према методологији Пописа 2002),
у будућности кретао на следећи начин:
47
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Табела бр.1: Процена кретања броја становника (према методологији Пописа 2002.године)
Процене кретања броја становника
Општина
Општински центар
Остала насеља
Бачина
Процене кретања броја становника
2002
2016
2026
2002
2016
2026
20122
19046
18334
Избеница
531
512
499
2198
2162
2137
Карановац
409
357
324
17924
16884
16198
Мала Крушевица
317
294
279
2381
2228
2124
Мареново
453
426
408
Бошњане
1963
1873
1810
Маскаре
539
498
471
Варварин
2198
2162
2137
Обреж
3221
3041
2918
Варварин (село)
1779
1722
1682
Орашје
698
661
636
Горњи Катун
1468
1410
1370
Пајковац
142
122
110
Горњи Крчин
243
219
203
Парцане
542
501
474
Доњи Катун
1012
933
880
Суваја
149
194
235
Доњи Крчин
351
317
295
Тољевац
570
490
440
Залоговац
881
837
807
Церница
275
250
233
Узимајући у обзир методологију коришћену приликом ранијих пописа, може се извести и индикативна
пројекција броја становника и броја домаћинстава, на бази међупописног периода 1981-2002. У ове
процене би, свакако, била укључена и она лица која се налазе на дуђем раду или боравку у
иностранству:
Табела бр.2: Процена кретања броја становника (према методологији ранијих Пописа)
Процене кретања броја становника
Општина
Општински центар
Остала насеља
Процене кретања броја становника
2002
2016
2026
23326
22263
21791
2408
2784
3008
Избеница
2002
2016
2026
1226
1694
2134
Карановац
447
339
278
Мала Крушевица
326
280
251
393
20918
2642
19479
2416
18703
2266
Мареново
507
437
Бошњане
2051
1866
1744
Маскаре
557
479
430
Варварин
2408
2784
3088
Обреж
3879
3667
3522
674
Бачина
Варварин (село)
1874
1808
1763
Орашје
810
728
Горњи Катун
1563
1437
1353
Пајковац
142
104
83
Горњи Крчин
256
228
210
Парцане
572
515
478
Доњи Катун
1071
954
879
Суваја
751
607
522
Доњи Крчин
387
313
270
Тољевац
613
497
428
Залоговац
969
888
835
Церница
275
222
191
Табела бр.3: Процена кретања броја домаћинстава (према методологији ранијих Пописа)
Процене кретања броја домаћинстава
2002
Општина
2016
Процене кретања броја домаћинстава
2026
2002
2016
2026
245
305
358
148
128
115
85
78
74
117
111
107
6363
6374
6427
Избеница
763
872
960
Карановац
5600
5502
5467
Бачина
709
679
659
Мареново
Бошњане
511
494
483
Маскаре
174
158
147
Варварин
763
872
960
Обреж
1150
1267
1357
Варварин (село)
526
519
514
Орашје
206
188
176
Горњи Катун
402
385
373
Пајковац
49
41
36
Парцане
146
143
142
Суваја
118
84
66
Општински центар
Остала насеља
Горњи Крчин
Мала Крушевица
62
58
55
Доњи Катун
305
289
278
Доњи Крчин
125
105
92
Тољевац
196
174
160
Залоговац
235
221
211
Церница
91
75
65
48
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Изнете процене броја становника представљају, тзв. нулти сценарио, односно сценарио који не
претпоставља значајне промене у друштвено-економској структури становништва. Уколико, међутим,
дође до значајнијег социо-економског развоја, одступања у односу на овај сценарио десиће се у
правцу опоравка стопе наталитета, веће пољопривредне специјализације и побољшања кадровске
структуре за рад у секундарном и терцијарном сектору и, с тиме у вези, прерасподеле у структури
делатности запосленог становништва. За такве промене највећи демографски потенцијал има
општински центар. У погледу осталих насеља релативан демографски потенцијал имају насеља
Горњи Катун, Варварин село и Бошњане, затим насеља у којима је удео примарног сектора испод
50% (Варварин Село и Маскаре) и насеља у којима је удео терцијарног сектора изнад 10% (Бачина,
Бошњане, Горњи Катун, Доњи Катун, Доњи Крчин, Карановац, Обреж, Орашје и Тољевац). За ова
насеља је међутим, потребно уложити већи напор у валоризацију и унапређење потенцијала. У
случају негативних промена, процес демографског старења би се интензивирао, структура
делатности остала немодернизована, док би се постепено смањивао обим радног контигента. Овакав
сценарио највише прети насељима са малим бројем становника, а великим удело старог
становништва и примарног сектора привреде.
Закључак у вези демогртафске перспективе општине Варварин
На основу проучених проблема, потенцијала и тенденција укупног и демографског развоја општине,
процењује се да ће се број становника општине Варварин, кретати на следећи начин:
Табела бр. 4: Процене кретања становништва у општини Варварин
година
Број становника
Варварин
(општински
центар)
2198
Сеоска
насеља
17924
Број
домаћинстава
5998
Просечна
величина
домаћинства
3,35
2002
20122
2016
19046*/22263**
2162*/2784**
16884*/19479**
6374**
3,5
2025
18334*/21791**
2137*/3008**
16198*/18703**
6427**
3,4
Процене кретања становништва – „нулти“ сценарио
Процене кретања становништва – „развојни“ сценарио
2016
19400
2500
16900
5500
3,5
2025
19000
2700
16300
5600
3,4
* према методологији пописа 2002.
** према методологији ранијих пописа
Анализа кретања становништва у наредном периоду урађена је на основу анализа стања
становништва и виталних догађаја у 2002. и 2004. години. На жалост, сви витални догађаји у
поменутим годинама су негативни, наталитет је мањи од морталитета, старосна структура
становништва је лоша, структура великог броја домаћинстава је јако лоша, итд.
Кретање броја становника, као основног покретача развоја, у случају наставка развојних трендова,
стагнације ће бити негативно, и довешће до смањења броја становника у циљној 2025. години, које
би, уз остварење планираних развојних активности на привредном плану, било минимално и број
становника би се кретао око 19000. Број домаћинстава ће такође опадати, као и просечан број
чланова.
С обзиром да се ППО ради за плански период до 2026.године, очекује се нешто боља
популациона ситуација, па се, у условима уравнотеженог привредног развоја средњег
интензитета сматра реално очекиваном следећа демографска процена:
•
за подручје Општине око 19000 становника и око 5600 домаћинстава, зависно од
просечне величине домаћинства која може варирати од 3,5-3,4 чланова.
•
за подручје града Варварина реално је очекивати најмање око 2700 становника (у
условима развоја осталих насеља и услова живота у њима). Градско становништво
би се повећало са садашњих 10% на око 15% укупне популације општине. Просечна
величина домаћинства ће бити око 3,4 чланова, а у Варварину би било око 800
домаћинстава.
49
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Демографска кретања у наредном планском 20-годишњем периоду искључиво ће зависити од
економског активирања, кроз овај план исказаних, привредних потенцијала. Ако тај развој буде
ишао по оптимистичкој могућој варијанти онда ће сада негативни демографски трендови (смањење
броја становника, природна депопулација и физичка депопулација, односно миграција на друга
подручја) бити заустављени.
Демографски развој појединих делова теритрије општине Варварин ће, свакако, бити различит, у
складу са потенцијалима и могућим дометима привредног развоја. За оваква сагледавања корисно су
послужиле територије садашњих и будућих центара заједница насеља, које се истовремено поклапају
и са подручјима која су под утицајем неких централних насеља – центара месних заједница. Процене
указују да ће, у складу са планираним развојем и могућим дометима, на подручју појединих центара
аједница насеља (ЦЗН) и локалних центара (ЛЦ) живети различит број становника, оквирно: у ЦЗН
Варварин (око 11800), ЦЗН Бачина (око 3750), ЦЗН Доњи Крчин (око 3450), од тога ће у гравитационој
зони локалних центара живети: ЛЦ Бошњане (око 2280), ЛЦ Орашје (око 870), ЛЦ Залоговац (око
1700), развијено самостално насеље Обреж (око 2900-3000). Ове бројке треба схватити условно, јер
ће, зависно од динамике и врсте улагања, тј. заинтересованости инвеститора и Државе за
активирањем различитих ресурса и потенцијала, поједини простори варваринске општине имати
могућности за бржи, односно мање брз развој, при чему се никако не сме дозволити ретроградни
процес у свим областима привредног – просторног развоја.
У складу са анализом и оценом стања, утврђеним потенцијалима и ограничењима, као и пројекцијама
становништва предлажу се следеће стратешке смернице демографског развоја општине
Варварин:
Î
Адекватна валоризација утврђених потенцијала
•
•
•
Î
Унапређење квалитета становања, инфраструктуре, јавних служби и услужног сектора у
насељима са већом концентрацијом становништва;
Унапређење образовања и обуке за различите профиле који су неопходни за повећање
атрактивности Општине (рад у јавним и комуналним службама, профитабилна
пољопривредна производња, сеоски и агро-туризам);
Специјализација пољопривреде уз увођење еколошких стандарда, пољопривредних и агротуристичких услуга.
Превазилажење утврђених ограничења
•
•
•
Утврђивање демографске политике Општине са конкретним смерницама за њену
имплементацију и посебним сегментом за најугроженија насеља;
Развој основне инфраструктуре и унапређење јавних услуга у свим депопулацијским
насељима;
Обука за рад у секундарном и терцијарном сектору у свим деловима Општине где су
утврђени пољопривредни, туристички и други развојни потенцијали.
2.1.2. РАЗВОЈ И УРЕЂЕЊЕ МРЕЖЕ НАСЕЉА И
ОДНОС ВАРВАРИНА И СЕОСКИХ НАСЕЉА
Концепција развоја будуће мреже насеља и центара представља резултанту комплексних анализа
целокупног простора општине, поготово са аспекта природних и створених предности, привредноекономских и демографских карактеристика општине, саобраћајне инфрастуктуре, као и хетерогених
гравитационо-функционалних веза између појединих насеља и пројекција њиховог даљег свеукупног
развоја.
Основу концепције чине заједнице насеља (групације насеља у гравитационој зони већег и значајнијег
сеоског или градског насеља), које омогућавају стварање комплементарних интереса за развој
читавог подручја. У оквиру ових заједница насеља поједина насеља су се (на основу повољнијег
50
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
саобраћајно – географског положаја, вишег нивоа опремљености објектима јавних служби и
концентрације привредних и непривредних делатности и становништва) већ издвојила као центри
којима околна села гравитирају.
На подручју општине Варварин оваква концепција формирања и даљег унапређивања заједница
насеља и центара се развија и у будућности са циљем да се постигне децентрализација подручја и
задржавање становништва у руралним, посебно брдовитим деловима општине, при чему би се,
истовремено, постигло стварање хијерархијски хомогеног система насеља и ценатара са могућношћу
добре интеграције насељског система.
Структурна опремљеност територије заједнице насеља треба да буде квалитетна да би овом, на
појединим деловима територије, релативно дисперзном моделу насељавања и рада пружила
потребне саобраћајне везе, комуналну опремљеност, минималну опремљеност објектима
друштвеног стандарда итд.
Према функционалној подели сва насеља у мрежи треба да се сврстају у оквиру пет рангова центара
и насеља:
• општински центар (Варварин)
• центри заједнице насеља (Бачина, Доњи Крчин),
• локални центри (Бошњане, Орашје, Залоговац)
• развијено насеље са сеоским центром (Обреж)
• примарна сеоска насеља (сва остала насеља).
Просторна концепција мреже насеља захтева да се заједнице насеља образују у границама лаке
приступачности сваког насеља припадајућем центру заједнице насеља.
- група насеља Варварин у којој се поред општинског центра налазе и примарна сеоска насеља:
Варварин Село, Доњи и Горњи Катун, развијено насеље са сеоским центром Обреж и локални центар
Бошњане са примарним сеоским насељем Маскарама. Сва насеља налазе се у низијском појасу до
200 м надморске висине, сви директно гравитирају општинском центру Варварину.
Њихов развој базираће се на услужно-производним делатностима у самом Варварину (погони лаке
индустрије мањих капацитета, прерада пољопривредних производа, образовне институције,
угоститељство, производно занатство, рекреативни туризам, ...) и производним прерађивачким
капацитетима у Горњем и Доњем Катуну и различитим типовима пољопривредне производње и
прераде (превасходно ратарство, повртарство у равници, а воћарство и виноградарство на падинама
изнад Бошњана и Обрежа) у сеоским насељима.
У оквиру групе насеља Варварин, посебно се издвајају Маскаре и Бошњане оријентисани на локални
центар у Бошњану, а привредна оријентација ових насеља је и даље ратарство, повртарство, гајење
ружа и садног материјала, виноградарство и воћарство на падинама изнад Бошњана. Унапређење
рада јавних служби и централних садржаја у Бошњану омогућиће бољу снабдевеност и
задовољавање потреба становништва, а у оба насеља могуће је отварање погона мале привреде и
производње.
група насеља Бачина, у којој се поред центра заједнице насеља Бачине налазе и следећа
примарна сеоска насеља: Избеница и Суваја, локални центар Орашје са примарним сеоским
насељем Церницом. Изузимајући примарна сеоска насеља Избеницу и Сувају која се налазе на
брежуљкасто – брдском терену (атару Избенице припада и планинаксо било Јухора), изграђени
делови свих осталих насеља налазе се у низијском појасу, при чему се њихови атари обухватају и
брежуљкасте заталасане терене Темнића. Насеља су међусобно добро саобраћајно повезана и на
малој међусобној удаљености. Ратарство, повртарство, воћарство и виноградарство је основна
пољопривредна делатност којом ће се становништво бавити у овој зони насеља, док ће поједини
облици услужних делатности бити везани пре свега за Бачину, а мањим обимом и за Орашје.
Активирање привредних погона, у првом реду на бази прераде пољопривредних производа,
планирано је у првествено у Бачини и Орашју, али је производњу могуће организовати и у осталим
насељима, уколико има интереса. Наставак производње лаширане воде за пиће "Соко" у атару села
Орашје, али и на другим локацијама на којима истраживања покажу да би ова производња могла бити
рентабилна се поставља као приоритет, а с тим у вези треба прогласити и режиме коришћења и
51
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
заштите простора у зонама сливних подручја изворишта минералних и подземних вода. Посебно се
наглашава да је атар Избенице са шумовитим пределима Јухора и ловиштима туристички веома
интересантна зона, те је уређење ових предела за потребе туризма приоритетно. Поред ловног и
излетничког туризма, могуће је организовати и специфичне видове туризма засноване на етно –
туризму у оквиру пољопривредних газдинстава.
У оквиру групе насеља Бачина, посебно се издвајају Церница и Орашје оријентисани на локални
центар у Орашју, а привредна оријентација ових насеља је и даље ратарство, повртарство,
виноградарство и воћарство, као и сточарство на падинама изнад насеља. У Бачини и Орашју могуће
је активирање мањих привредних погона.
група насеља Доњи Крчин, коме поред центра заједнице насеља Доњи Крчин, припадају и 5
примарних сеоских насеља: Пајковац, Тољевац, Карановац, Горњи Крчин и Мала Крушевица, као и
локални центар Залоговац са два припадајућа сеоска насеља Мареновом и Парцанама. Сва насеља
смештена су у брдско – брежуљкастом појасу од 200 до 350 м надморске висине (атари залазе и у
вишље зоне) па су услови за бављење пољопривредном производњом, нарочито воћарством,
виногрдарством, али и сточарством, као и шумарством, изузетно повољни, те ово и даље остају
оптималне делатности становништва овог краја. Уједно, ова група насеља налази се на највећој
просечној надморској висини у односу на остале групе насеља (око 250 м). Осавремењавањем
регионалних путева, отвориће се нове могућности за запошљавање локалног становништва, пре
свега у оквиру туристичко-услужних делатности. Поред тога, становништво ће бити оријентисано ка
формирању и одрживом развоју екопољо и етнотуристичких фарми. Посебно се наглашава могућност
увођења туристичких капацитета, као услова за пружање комплетнијих услуга туристима у овој зони,
комплементарно са рекреативном понудом Варварина.
У оквиру групе насеља Доњи Крчин, посебно се издвајају Мареново, Парцане и Залоговац
оријентисани на локални центар у Залоговцу, а привредна оријентација ових насеља је и даље
ратарство, повртарство, виноградарство и воћарство на падинама изнад насеља, мини – погони на
бази паковања и прераде примарних пољопривредних производа и др., а посебно и перспективно туризам у оквиру развоја екопољо – етнотуристичких фарми – газдинстава и формирања смештајних
угоститељских капацитета у оквиру домаћинстава. Унапређење рада јавних служби и централних
садржаја у Залоговцу омогућиће бољу снабдевеност и задовољавање потреба становништва,
поготово што је ова групација насеља просторно удаљена од Доњег Крчина, иначе недовољно
развијеног центра. У наредном периоду, са побољшањем саобраћајне везе Залоговца и Варварина
очекује се и двојна гравитација, како ка Доњем Крчину, тако и ка Варварину, као најразвијенијем
централном насељу општине ка којем ће се становништво све више оријентисати, за све потребе које
у Залоговцу не може да задовољи. Побољшање саобраћајне везе биће нарочито важно за развој
туризма овог дела Општине.
У општини Варварин једино градско насеље Варварин је и општински центар, док су остали центри
нижег ранга - сеоска насеља. За сваки од њих утврђују се пропозиције развоја. Наглашава се да у
перспективи треба подстицати развој насеља која су се већ издвојила као центри за околни
простор:
¾ Варварин, као општински центар
Варварин ће и у наредном планском периоду (до 2026. године) задржати улогу примарног општинског
центра. Приориретни циљ поред функционалније организације постојећих инфраструктурних
објеката, јесте и осавремењивање и интегрално повезивање система друштвених објеката са циљем
квалитетније и ажурније услуге које би задовољиле свакодневне потребе локалног становништва.
У погледу развоја функционалне структуре, предвиђа се развој еколошки одрживих индустријских
капацитета (агроиндустријски комплекс), прераде метала и дрвета, еколошки чистих индустријских
производих процеса из области електронске, текстилне индустрије и др., производње грађевинског
материјала, развој производног занатства, трговине и угоститељства, те развој малих, али ефикасних
објеката непривреде. На потезу према Бачини планираће се проширење и заокруживање радне зоне
са мини робно – транспортним центром. Општински центар Варварин ће и у наредном периоду бити у
потпуности опремљен савременим инсталацијама водовода, ПТТ објеката и канализације, као и
мрежом централних објеката за задовољење свакодневних и повремених и потреба становништва са
подручја општине.
52
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
¾
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Бачина и Доњи Крчин као центри заједница насеља
Бачина и Доњи Крчин, иако нису међу популационо највећим насељима, имају повољан
геосаобраћајни положај, гравитационе и функционалне везе са осталим насељима, што их сврстава у
категорију центара заједница насеља.
Насеље Бачина ће у наредном планском периоду јачати улогу услужног центра за околна аграрна
насеља, уз смањивање активног пољопривредног становништва на рачун повећања запослених у
секундарном и поготово терцијарном сектору. У погледу понуде, у Бачини се предвиђа активирање
постојећих потенцијала (јавни садржаји, производни еколошки прихватљиви капацитети), као и развој
трговине и угоститељства, у функцији туристичког развоја читавог краја у залеђу (Бачини, као и
Орашју гравитира подручје Јухора).
Доњи Крчин, с обзиром на нешто већу удаљеност по путној мрежи од општинског центра (17,8 км),
није формирао чвршћу повезаност са Варварином. Планирано осавремењавање регионалних путева
који пролазе кроз Доњи Крчин, омогућиће бржи привредни равој овог насеља. Поред погона мале
привреде, предвиђа се формирање квалитетне понуде смештајних капацитета за будуће туристе и
угоститељских објеката прилагођених транзитном туризму.
¾
Бошњане, Орашје и Залоговац као локални центри
Развој туризма у зони Темнића и Јухора, као и пољопривреде са сабирним центрима и мини –
прерадом, довео би до интезивирања повољних процеса у овим и суседним насељима: демографског
развоја, њиховог опремања и достизања правог статуса локалног центра у функцији туризма и
пољопривреде.
Бошњане је локални центар, данас изразито аграрног карактера коме гравитира примарно сеоско
насеље Маскаре. У овим насељима ићи ће се на обезбеђивање квалитетније комуналне
опремљености насеља и саобраћајне повезаности са општинским центром Варварином. Будући, у
првом реду, агро-прерађивачки развој зоне (а с тим у вези и агротуризам), као и излетнички туризам
везан за културне верске вредности (Манастир Св. Лука изнад Бошњана) и посете узгајалиштима
ружа у Маскарама, деловаће као снажан подстицај за развој ова два насеља, на транзитном
регионалном правцу.
Орашје се налази у непосредној близини центра уаједнице насеља Бошњана, данас је недовољно
опремљено, а у будућности се, с обзиром на повољан саобраћајни положај на регионалном путу ка
Темнићу, природне и културне вредности у залеђу, очекује се брз развој овог краја. Активирањем и
туристичком валоризацијом природних и културно – историјских вредности Темнића, створили би се
услови за запошљавање становништва и почетак процеса деаграризације првенствено у правцу
јачања терцијарног сектора. Предвиђа се даљи развој погона за флаширање минералне воде за
пиће, уз могућност активирања и других врста производње, те формирање понуде смештајних
капацитета за будуће туристе и угоститељских објеката прилагођених транзитном
туризму.Унапређење рада јавних служби и централних садржаја у Орашју мора да се усклађује са
развојем сличних садржаја у Бачини, како би се снабдевеност и задовољавање потреба
становништва обезбедили на рентабилан начин.
Залоговац је локални центар, данас изразито аграрног карактера коме гравитирају примарна сеоска
насеља Мареново и Парцане. У овим насељима ићи ће се на обезбеђивање квалитетније комуналне
опремљености насеља и саобраћајне повезаности са општинским центром Варварином. Будући агропрерађивачки развој зоне, туристичка оријентација на бази евидентних туристичких потенцијала (а с
тим у вези и угоститељство, трговина и етно - туризам), транзитни положај на регионалном правцу ка
Темнићу и Крушевцу, деловаће као снажан подстицај за развој ових насеља. Улога Залоговца, као
транзитног места ка примарној туристичкој зони општине у подножју Јухора, ће бити све значајнија, па
је и због тога потребно обезбедити бољу опрему и садржаје у локалном центру.
53
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
¾ Обреж као самостално развијено насеље са сеоским центром
Обреж као самостално развијено насеље са сеоским центром, које се истиче као популационо највеће у
општини, а по развијености и опремљености одмах иза Варварина. У будућности се настављају
садашњи развојни трендови: привредна оријентација је изразито пољопривредна (ратарство и
повртарство, виноградардство на падинама), мањи производни капацитети које већ функционишу на
бази прераде пољопривредних производа и израде производа од пластичних маса и др., а услужне
делатности ће се даље развијати (првенствено трговина, занатсво), а јавне службе задовољавају
различите потребе становништва. Развој Обрежа у будућности треба да тече усклађено са развојем
Варварина, као примарног општинског центра, поготово због чињенице да Обрежу директно не
гравитирају околна примарна насеља, мада је због специфичних потреба становништво осталих делова
општине па и насеља околних општина (снабдевања пољопривредним производима и др.), упућено на
пољопривредне произвођаче из Обрежа, познатог по производњи поврћа (паприке и др.).
2.1.3. КОНЦЕПЦИЈА И МОГУЋНОСТИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ И
ЕЛЕМЕНТИ ПОЛИТИКЕ КОРИШЋЕЊА И УРЕЂЕЊА ЗЕМЉИШТА
У оквиру општине Варварин постоје значајни развојни потенцијали који ће подстаћи бржи и
квалитетнији развој општине, мреже насеља и центара. Као основни циљ просторног развоја
општине, поставља се обезбеђивање функционисања и оптимизација коришћења простора за
поједине намене, мреже насеља, повезаности територије саобраћајним и другим комуникацијама,
материјалне основе развоја, равномернијег размештаја становника.
Усклађивање ових елемената потребно је због бржег и квалитетнијег развоја, подизањем нивоа
развијености општине, нивоа урбанизованости територије итд.
Просторни развој општине Варварин у наредном периоду, усмерен је на равномернији развој
општинског подручја и задржавање становништва у сеоским насељима, пре свега кроз развој еко,
излетничког, спортско - рекреативног и ловног туризма али и изградњу привредних капацитета у
центрима заједница насеља (Бачини и Доњем Крчину, зони Орашја, Избенице, Залоговца, Маренова,
Бошњана, Маскара, Горњег и Доњег Катуна, Обрежа и др., а посебно на проширење и заокруживање
радних зона на потезу Варварин – Бачина). Потребно је сва насеља опремити квалитетним
садржајима објеката друштвеног стандарда и комплетирати и осавременити инфраструктурну мрежу
и објекте у њима (приступни пут, електро-мрежа, ПТТ, локални водовод). Од посебног је интереса
јачање пољопривреде, укључујући и организован откуп, сервисе за поправку пољоприведних машина
итд. На тај начин створиће се погодни услови за разномернији развој територије општине.
Један од основних циљева просторног развоја општине је рационално коришћење земљишта, што ће
се реализовати кроз:
• изградњу објеката у оквиру постојећих грађевинских реона насеља, погушћавањем изградње,
• забрану изградње објеката уз главне саобраћајне комуникације, због нерационалног
издуживања насеља, и изузимања често пољопривредног земљишта
• како земљиште представља један од основних развојних потенцијала, његово коришћење је
потребно усагласити са његовим природним погодностима, а то значи да је потребно
организовати интензивнију производњу на плодном пољопривредном земљишту. Адекватну
организацију и интензивније коришћење пољопривредних површина, за развој ратарства,
повртарства, воћарства и виноградаррства. У наредном периоду потребно је омогућити
оптимално коришћење обрадивих површина, а нарочито ораничних, повећати површине под
воћем и виноградима, где за то постоје услови, применом разних мера. Такође је потребно
унапредити шумске површине и квалитет врста дрвета, у циљу бржег развоја шумарства и
заштите земњишта од ерозије.
• у циљу рационалне организације општинске територије, потребно је задржати становништво у
насељима, кроз урбано и комунално опремање насеља, развој у оквиру овог простора
(пољопривреда, производња, туризам, угоститељство, трговина итд.),
• за потребе смештаја индустријских погона на подручју општине планира се простор у оквиру
општинског центра Варварина и осталих центара Бачине, Горњег и Доњег Катуна, Доњег
Крчина, Обрежа, Орашја, Бошњана, Маскара, Залоговца, али и осталих села уколико се јави
интерес инвеститора.
54
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
2.1.4. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И УРЕЂЕЊЕ РУРАЛНИХ ПОДРУЧЈА
Просторни развој и уређење сеоских територија ће се заснивати на основним планским акцијама
руралног развоја општине Варварин које имају основни задатак да обезбеде заустављање депопулације,
посебно руралног становништва којем треба обезбедити обезбедити савремен квалитет живљења, тј.
достизање актуелног нивоа животног стандарда.
Основне мере за подстицање ревитализације села и могуће планске акције обухватају:
-
-
Подстицање развоја малих и средњих предузећа првенствено у општинском и центрима нижег ранга
али и осталим насељима, како би се обезбедио развој централних насеља. Акценат дати на
производњи здраве хране, преради пољопривредних производа, флаширању минералне воде и
воде за пиће, преради дрвета и др.
Подстицање развоја услужног сектора, посебно у области етно туризма, ловног и излетничког
туризма.
Опремање насеља неопходним комуналним садржајима.
Планско усмеравање рационалног коришћења земљишта и изградње објеката, уз очување
амбијенталних вредности и коришћење елемената традиционалне архитектуре.
Приказане сумарно, планске акције које ће допринети оживљавању насеља, односно унапређењу
демографске слике, друштвених делатности и привреде су:
Табела бр. 5. Планске акције које ће допринети оживљавању насеља
Планске акције
Насеља
Јаке државне и локалне мере демографске политике
(национални програми, државне и општинске субвенције за
рађање, смањење животних трошкова и сл.) у комбинацији са
државним и локалним мерама за економски и друштвени развој
(субвенције и подстицаји за развој јавних служби и услуга)
Доњи Катун, Доњи Крчин, Карановац, Мала
Крушевица, Мареново, Маскаре, Пајковац,
Тољевац, Церница
Брига о старима (здравствена заштита, помоћ у кући)
Бачина, Горњи Крчин, Доњи Катун, Доњи
Крчин, Залоговац, Избеница, Карановац,
Мала Крушевица, Мареново, Маскаре,
Обреж, Орашје, Пајковац, Парцане, Суваја,
Тољевац, Церница
Државне и локалне мере демографске политике у комбинацији са
локалним економским и друштвеним развојем
Бачина, Бошњане, Варварин село, Горњи
Катун, Горњи Крчин, Залоговац, Избеница,
Обреж, Орашје, Парцане, Суваја
Валоризација пољопривреде (интензивирање производње,
увођење стандарда, промоција аутохтоних производа, маркетинг,
пласман)
Бачина, Бошњане, Горњи Катун, Горњи
Крчин, Доњи Катун, Доњи Крчин, Залоговац,
Избеница, Карановац, Мала Крушевица,
Мареново, Обреж, Орашје, Пајковац,
Парцане, Суваја, Тољевац, Церница
Иницијални развој јавних служби
Горњи Крчин, Мала Крушевица, Мареново,
Пајковац, Суваја
Унапређење, диверзификација и модернизација јавних служби
Бачина, Бошњане, Варварин, Варварин
село, Горњи Катун, Доњи Катун, Доњи
Крчин, Залоговац, Избеница, Карановац,
Маскаре, Обреж, Орашје, Парцане,
Тољевац, Церница
Иницијални развој услужног сектора
Доњи Крчин, Избеница, Карановац, Мала
Крушевица, Мареново, Пајковац, Суваја,
Церница
Унапређење, диверзификација и модернизација услужног
сектора
Бачина, Бошњане, Варварин, Варварин
село, Горњи Катун, Горњи Крчин. Доњи
Катун, Залоговац, Маскаре, Обреж, Орашје,
Парцане, Тољевац
55
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Иницијални развој угоститељства
Доњи Крчин, Мареново, Орашје, Пајковац,
Парцане, Суваја, Церница
Унапређење угоститељства
Бачина, Бошњане, Варварин, Варварин
село, Горњи Катун, Горњи Крчин, Доњи
Катун, Залоговац, Избеница, Карановац,
Мала Kрушевица, Маскаре, Обреж,
Тољевац, МАРЕНОВО
Развој агро-туризма
Бачина, Орашје, Тољевац, Доњи Крчин,
Горњи Крчин, Залоговац, Избеница,
Карановац, Мала Крушевица, Мареново,
Обреж, Пајковац, Парцане, Церница,
Бошњане, Маскаре
Развој осталих туристичких услуга
Варварин, Варварин село, подручја
ловишта, Јухора, Велика Морава
Јаке државне и локалне мере демографске политике (национални програми, државне и општинске
субвенције за рађање, смањење животних трошкова и сл.) у комбинацији са државним и локалним
мерама за економски и друштвени развоје (субвенције и подстицаји за развој јавних служби и услуга)
неопходне су за насеља која имају веома неповољну старосну структуру становништва, односно за
насеља у којима је удео младих старости 0-19 година мањи од 20%, а удео старих 60 и више година
изнад 20,0%.
Брига о старима подразумева обезбеђивање здравствене заштите уз помоћ стационарних и/или
мобилних здравствених служби, помоћ у кући, доставу лекова и намирница, као и друге личне услуге
за стара лица. Овај вид личних услуга у Европској унији је све присутнији и, поред збрињавања
старих лица, он доприноси и запошљавању. У табели су наведена насеља у којима удео лица старих
60 и више година износи преко 30%.
Државне и локалне мере демографске политике у комбинацији са локалним економским и
друштвеним развојем омогућују да се у оквиру националних и локалних програма демографског
опоравка иде више на подстицајне мере него на субвенције. Оне су у овом случају примењиве на
насеља са неповољном демографском структуром, односно на насеља у којима је и удео лица старих
60 и више година и удео младих старости 0-19 година већи од 20%, или где је релативни удео старих
већи од удела младог становништва.
Валоризација пољопривреде подразумевала би не само интензивирање пољопривредне производње
(пре свега, ратарства, повртарства, воћарства, виноградарства, сточарства) већ и све оне активности
које би допринеле бољем пласирању пољопривредних производа на тржишту, као и оне радње које
би допринеле стварању јединственог имиџа локалних производа и локалне средине (увођење
стандарда, промоција аутохтоних производа, маркетинг, и сл.). Као насеља у којима би се требало
фокусирати на валоризацију пољопривреде изабрана су она која имају преко 50% активног
становништва које обавља занимање у пољопривреди (сва сеоска насеља).
Иницијални развој јавних служби подразумева организацију јавних служби у насељима у којима оне
сада нису заступљене или се њихов број креће од 1 до 2 у структури делатности активног
становништва које обавља занимање, док број становника оправдава већу заступљеност. Под јавним
службама подразумевају се следеће делатности у структури активног становништва које обавља
занимање: снабдевање електричном енергијом, гасом и водом, саобраћај, складиштење и везе,
државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање, образовање и здравствени и социјални
рад.
Унапређење, диверзификација и модернизација јавних служби подразумева даљи развој јавних
служби у насељима у којима постоје три и више јавне службе.
Иницијални развој услужног сектора подразумева организацију услуга у насељима у којима оне сада
нису заступљене или се њихов број креће од 1 до 2 у структури делатности активног становништва
које обавља занимање, док број становника оправдава већу заступљеност. Под услугама се
56
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
подразумевају следеће делатности у структури активног становништва које обавља занимање:
трговина; оправка моторних возила, мотоцикала и предмета за личну употребу и домаћинство,
финансијско посредовање, активности у вези са некретнинама, изнајмљивање и пословне и остале
комуналне, друштвене и личне услужне активности.
Унапређење, диверзификација и модернизација услужног сектора подразумева даљи развој услуга у
насељима у којима постоје три и више услуге.
Развој угоститељства предвиђа се у првенствено у већим насељима у којима већ постоје централни
садржаји, затим у насељима која имају активну радну снагу запослену у овом сектору, али и у
насељима која се налазе у близини културних и природних атракција, а која треба накнадно увтрдити.
Развој агро-туризма приоритетно треба развијати у насељима брдско – брежуљкастог дела општине
где је пољопривреда (посебно воћарство, виноградарство, али и сточарство) апсолутно доминантна
делатност (удео у делатностима које обавља активно становништво које обавља занимање 70 и више
процената), а посебно у насељима са будућим екопољо- етнотуристичким фармама.
Развој осталих туристичких услуга подразумева информативне пунктове и туристичке објекте у
насељима лоцираним у близини природних и културних вредности, као и у местима око којих ће се
развијати туризам. Пунктови и објекти који ће се налазити ван насеља треба да буду лоцирани у
односу на расположиву радну снагу која се налази у непосредној близини или која може лако
саобраћати између места живљења и места рада.
У руралним подручјима ће се према приоритетима спроводити следеће акције:
1. У периоду до 2014. године:
• унапређење насељских саобраћајница (реконструкција);
• унапређење спектра јавних услуга (реконструкција и опремање постојећих објеката и изградња
нових);
• унапређење комуналне инфраструктуре сеоских насеља, што је посебно важно у брдском делу
општине чије опремање захтева већа улагања, али се њиме обезбеђује виши квалитет
становања)
• развој привредних делатности које се заснивају на коришћењу локалних ресурса (изградња
малих и средњих индустријских погона за прераду пољопривредних производа, развој
занатства, сервисних услуга, туризма, домаће радиности);
• организовање едукације пољопривредника за производњу здраве хране (повећање приноса
пољопривредних производа, пласирање на тржиште, упознавање пољопривредника са
коришћењем агрохемијских производа, специјалистичка производња, итд);
• стимулисање приватне иницијативе и предузетништва у улагање у пољопривредну производњу,
првенствено у доопунским пољопривредним активностима (сервиси за поправку механизације, ;
• увођење културних садржаја, са организовањем културних, етно или спортских манифестација.
• стална брига о заштити животне средине и очувању природних вредности и ресурса, као и
неговање амбијенталних и етно – обичаја и културне традиције (организовање културних
манифестација).
Напомиње се да ће се у периоду после 2014. године наставити започети трендови уз контролисан
развој, а прироитет је израда планске документације (поготово за центре) како би се спречило
стихијско ширење насеља:
• поморавских приградска села (Горњи Катун, Варварин село) која имају тенденцију урбаног
срастања са градом Варварином;
• села која се налазе дуж регионалних путева другог реда (Обреж, Бачина, Орашје, Пајковац,
Доњи Крчин, Карановац, Бошњане, Залоговац, Мареново – у овим селима ће се развијати
широк спектар услужних делатности (трговинско-угоститељски објекти, мотели, откупне
станице пољопривредних производа, бензинске пумпе, сервиси за поправку аутомобила,
рекламни пунктови за ловишта, планину Јухор, сеоски туризам, итд.);
57
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
2.2. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И РАЗМЕШТАЈ УСЛУЖНИХ ДЕЛАТНОСТИ
И ЈАВНИХ СЛУЖБИ И СТАНОВАЊА
2.2.1. РАЗВОЈ И ОПРЕМАЊЕ НАСЕЉА
Основни циљ социјалног развоја на територији општине Варварин је побољшање квалитета живота
грађана, а посебно се односи побољшање квалитета услуга и доступности јавним службама.
Развој јавних служби одвијаће се у складу са постојећом мрежом објеката, у зависности од будућих
потреба заједница насеља и у складу са новим улагањима, са циљем даљег развоја центара у мрежи
насеља Општине. Поред општинског центра, приритет у том смислу имају центри заједница насеља.
Лоцирање објеката јавних служби у центре заједница насеља, односно локалне центре на нивоу
Општине одвијаће се са циљем обезбеђења квалитетних услова за живот и задржавања
становништва у руралном подручју.
Основна планска / стратешка опредељења при решавању проблема и даљег развоја јавних служби у
Општини су следећа:
1. У центрима заједница насеља, до краја планског периода, би требало обновити постојеће објекте
и опремити их следећим садржајима и објектима јавних служби:
ƒ
матична основна школа са фискултурном салом и компјутерском опремом,
ƒ
здравствени пункт са апотеком,
ƒ
предшколска установа,
ƒ
дом културе са библиотеком и мањом салом,
ƒ
терен за мале спортове,
ƒ
верски објекат по потреби.
2. Школе са малим бројем одељења, односно малим бројем ученика по одељењу не би требало
затварати, а уколико до тога дође проблем се може решити организовањем превоза до матичних
или других подручних школа. Осавремењавање школске наставе oствариће се изградњом
библиотека, фискултурних сала и других спортских терена, унапређењем компјутерске опреме и
слично,
3. Стручне средње школе развијати у складу са тежњама и потребама омладине за одређеним
образовањем, као и потребама за одређеним кадровима. У том смислу треба реализовати акције
да би се обезбедио потребни простор. Потребно је размотрити побољшање комуналне опреме у
свим образовним објектима.
4. Здравствене станице, у центрима заједница насеља, као и амбуланте у селима, треба да имају
лекара опште праксе у обе смене, али и могућности за повремене специјалистичке прегледе, док
за најудаљенија насеља на западу Општине, треба предвидети мобилне амбуланте. Ако постоје
услови - стоматолошке службе треба формирати у матичним основним школама и у средњој
школи. Апотеке лоцирати у оквиру здравствених станица и амбуланата у центрима заједница
насеља, уз могућност да се ова делатност уступи и приватној иницијативи у свим насељима.
Неопходно је што пре санирати и боље комунално опремити објекте у свим здравственим
пунктовима у Општини.
5. За потребе дечије заштите и социјалног старања поред постојећих, могу се користити и основне
школе или други објекти уз адаптацију и промену намене. Осим тога, потребно је подржати
отварање приватних обданишта не само у центрима заједница насеља, него и у другим сеоским
насељима где се за то укаже потреба. Бригу о старима омогућити евентуалним планирањем
Геронтолошког центра.
6. Димензионисање садржаја културе заснивати на принципу да се на нивоу сваког центра заједнице
насеља за 1.000 становника обезбеди најмање 180m2 изграђеног простора за разне културне и
друштвене потребе, уз коришћење расположивог простора у постојећим домовима културе и
неопходну реконструкцију. Ове просторе прилагодити различитим културним и друштвеним
активностима везаним за потребе становништва (на пример да обезбеде биоскопску, односно
камерну представу, као и друге културне манифестације). За то је могуће користити следеће
модалитете: мобилни биоскопи, библиотеке и позоришта; употреба типских - монтажних објеката;
узимање просторија у закуп, вишенаменско коришћење објеката и друго.
58
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
7. Спроводити сталне акције са циљем развоја спортских активности и у складу са тим дограђивати
и обнављати терене за мале спортове у насељима и центрима заједница насеља. Потребно је
текође, организовати спортске манифестације.
Предложена правила за планирање јавних служби у општини Варварин се односе на следеће:
- даљи развој Варварина, као општинског центра, и примарног центра за развој здравства,
образовања, културе, социјалног старања, и друго,
- снажнији развој објеката јавних служби у центрима заједница насеља Доњи Крчин и Бачина,
- подизање нивоа квалитета објеката јавних служби у свим осталим насељима, што ће се постићи
санацијом, адаптацијом и реконструкцијом постојећих објеката или изградњом нових објеката,
- обезбеђивање ефикасније доступности корисника објектима јавних служби, што би се
реализовало организовањем нових, прилагођених форми услуга (формирање мобилних служби),
односно побољшањем саобраћајница и боље организованог јавног превоза грађана, а посебно
ученика средње школе,
- стимулисање (пореским олакшицама) приватног сектора на локалном нивоу, како би понудио
нове програме у раду јавних служби,
- омогућавање јединственог функционисања приватног и јавног сектора нарочито у руралном
подручју, што би требало да подржи и локална власт,
- успостављање равнотеже у пружању услуга становништву општинског средишта и руралних
насеља, нарочито кад су у питању обавезне установе јавних служби (основне школе и примарна
здравствена заштита),
Планска решења у области јавних служби обухватају:
⇒ одржавање и обнављање објеката основног образовања у сеоским срединама
⇒ обезбеђивање бољег ђачког превоза уз задржавање постојећих подручних школа са увођењем
нових програма – мобилне наставне екипе специјализоване за поједине програме, изградња
станова за наставно особље,
⇒ организовање специјалног школовања и осавремењавање дневног боравка за децу ометену у
развоју (са групама од по 6 до 10 корисника),
⇒ повећавање гравитационог подручја средњих школа (бољом опремом школа, организованијим
смештајем ученика укључујући и приватни сектор, увођењем приватних школа са проширењем
профила, подстицањем донаторства и давањем стипендија),
⇒ обезбеђивање услова за отварање приватне здравствене праксе (приватне ординације),
⇒ обезбеђивање услова за финансирање приватне иницијативе и различитих фондација у развој
средњег образовања, са циљем заустављања континуиране депопулације.
⇒ решавање проблема малих домова културе у сеоским насељима (власнички статус,
комерцијални и некомерцијални део коришћења објеката, резервација локалитета за такве
намене, модели финасирања одговарајућих програма),
⇒ укључивање приватног сектора у отварање предшколских установа, нарочито у сеоским
насељима (у оквиру стамбених просторија), уз субвенционирану цену, јасно дефинисаним
програмима у које ће бити укључена локална власт,
⇒ повезивање развоја физичке културе са осталим функцијама, како би се добили комплекси
комбинованог садржаја (рекреативно-спортски, туристичко-спортски).
⇒ обезбеђивање трајног смештаја за особе којима из разних разлога није даље омогућен боравак у
породици,
Спровођење наведених планских решења представља перманентне активности, истог су
приоритета, њихова реализација почиње одмах и примењују се у току целог планског периода.
Принципи и нормативи за планирање и димензионисање
објеката јавних служби
На основу анализе постојећег стања и утврђивања могућности за развој на територији Општине
Варварин, потребно је користити предложене нормативе и то као препоруке за остваривање
потребног нивоа опремљености и квалитета објеката, којима би се обзбедили задовољавајући услови
њиховог функционисања.
59
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Предшколско образовање
Препоруке за организацију и домензионисање објеката предшколског васпитања:
ƒ
Површина парцеле - min. 10m2 по детету ;
ƒ
Површина објекта - min. 6,5m2 БГП по детету;
ƒ
Радијус гравитације - 600 - 1000m од места становања.
У планском периоду треба користити могућности реконструкције и адаптације појединих објеката,
затим коришћење просторија у оквиру месних заједница, формирање мањих група у закупљеним
просторијама или приватним становима, који морају бити опремљени у складу са важећим прописима
из ове области.
Основно образовање
Препоруке за организацију и димензионисање основних школа:
ƒ
Површина парцеле - min. 15m2 по ученику ;
ƒ
Површина објекта - min. 6,0m2 БГП по детету;
ƒ
Учионички простор - 2,0m2 по ученику;
ƒ
Број ученика у одељењу - 25 до 30;
ƒ
Број запослених - 1 запослени на 15 ученика;
ƒ
Радијус гравитације - 1500m од места становања.
У планском периоду посебан проблем могу представљати мале сеоске школе, које су по правилу
старе и дотрајале. Школе са једним до два одељења и са мање од 20 ученика су нерационалне, па се
препоручује обезбеђивање организованог превоза до већих централних односно подручних школа.
Неопходно је напоменути, да је организовани превоз ученика (посебно нижих разреда) обавезан
уколико су дистанце од места становања веће од 1.500m.
Обезбеђивање рационалне и уравнотежене мреже објеката основног образовања захтева
првенствено подизање квалитета постојећих објеката, кроз реконструкцију, адаптацију, доградњу или
надградњу, а могуће је и превођење неких четвороразредних школа у осморазредне. Изградњу нових
школских објеката на територији Општине, планирати у складу са демографским кретањима.
Средњошколско образовање
Постизање обухвата од 75 - 80% генерације средњег образовања доприноси потпуном укидању
неквалификованог и обезбеђивању стручно образованог кадра. Међутим, потребно је водити рачуна о
томе да се школовање одређених кадрова усклади са потребама Општине Варварин за одређеним
стручним профилима. Будући развој у овој области треба посебно усмеравати на подизање квалитета
постојећих објеката (реконструкцију, адаптацију, доградњу или надградњу). Због тога треба задржати
постојећу средњу школу и у оквиру ње, поменутим интервенцијама, остваривати предложене
нормативе.
Изградњу нових средњих школа планирати само уколико се на нивоу Општине утврди одређена
рационалност, већа заинтересованост омладине или потреба локалне привреде за појединим
стручним профилима.
Препоруке за организовање средњошколског образовања:
Постизање 75 - 80% обухвата генерације 15 - 19 година ;
Површина парцеле - min. 30m2 по ученику ;
Површина објекта - min. 10,0m2 БГП по ученику;
Учионички простор - 2,0m2 по ученику;
Број ученика у одељењу - 25 до 30;
Број запослених - 1 запослени на 15 ученика;
Радијус гравитације - 1500m од места становања.
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
60
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Социјална заштита
Развој установа из области социјалне заштите затева запошљавање потребног броја стручњака социјалних и медицинских радника, али такође и укључивање одређеног броја волонтера. На овај
начин се стварају могућности за ефикасно задовољавање потреба социјално угроженог
становништва. Препоруке за организовање објеката ових намена су следећи:
1. Дом за смештај особа са функционалним и менталним сметњама:
ƒ
Површина парцеле - min. 30m2 по кориснику ;
ƒ
Површина објекта - min. 20m2 БГП по кориснику;
2. Дом за смештај деце без родитељског старања:
ƒ
Површина парцеле - min. 35m2 по детету ;
ƒ
Површина објекта - min. 15m2 БГП по детету;
3. Дом за пензионере:
ƒ
Површина парцеле - min. 45m2 по кориснику ;
ƒ
Површина објекта - min. 20m2 БГП по кориснику.
Здравствена заштита
Препоруке и критеријуми рационалности за формирање установа основне здравствене заштите:
1. Дом здравља:
ƒ
Гравитацијоно подручје - око 12.000 становника;
ƒ
Површина парцеле - 0,2m2 по становнику ;
ƒ
Површина објекта - min. 0,11m2 БГП по становнику;
2. Здравствене станице и амбуланте:
ƒ
Гравитацијоно подручје - око 1.500 становника за амбуланту и
3.000-5.000 становника за здравствену станицу;
ƒ
Површина парцеле - 0,005m2 по становнику ;
ƒ
Површина објекта - min. 0,003m2 БГП по становнику.
Неопходно је напоменути да квалитетна основна здравствена заштита подразумева и развој у
области медицине рада, који треба организовати у предузећима и то онима која имају више од 300
запослених. потребно је такође организовати стоматолошке службе у свим школама. Апотеке
предвидети у оквиру домова здравља и здравствених станица, али и у приватној иницијативи.
Култура
Препоруке за организовање објеката културе се односе првенствено на објекте у општинском центру Варварину. Библиотеке и читаонице предвидети такође и за поједнина соска насеља (или групу
насеља) и то у оквиру школа или просторија месних заједница.
1. Библиотеке и читаонице:
ƒ
Број књига - 3 - 4 књиге по становнику;
ƒ
Потребна површина - 0,001m2 БГП по књизи;
ƒ
Број запослених - 1 запослени на 1000 књига;
2. Биоскопи:
ƒ
Капацитет - 20 корисника на 1000 становника;
ƒ
Површина објекта - 2m2 на 1 седиште;
ƒ
Број запослених - 1 запослени на 50 седишта;
3. Универзална сала:
ƒ
Капацитет - 10 седишта на 1000 становника;
ƒ
Површина објекта - min. 4,6m2 БГП по кориснику;
4. Позориште:
ƒ
Капацитет - 6 - 10 седишта на 1000 становника;
ƒ
Површина објекта - 8m2 на 1 седиште;
ƒ
Број запослених - 1 запослени на 10 седишта;
5. Културно уметничка друштва:
ƒ
Капацитет - 20 чланова на 1000 становника;
ƒ
Потребна површина - min. 1,35m2 БГП по члану.
61
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Решавање проблема из области ликовних и музичких установа, галерија, средстава масовних
комуникација, издавачке делатности и слично, захтева организовање одговарајућих објеката или
простора за ову намену, у неким случајевима и репрезентативног карактера и на посебно одабраним
локацијама.
Димензионисање културних садржаја у сеоским насељима треба да се базира на принципу да за
сваких 1000 становника треба обезбедити најмање 180m2 изграђеног простора ра различите културне
и друштвене потребе. Поменути простори треба да буду флексибилни, како би се прилагодоли
различитим културним активностима. Дворане димензионисати тако, да се у њима може одиграти
уобичајена биоскопска, односно камерна позоришна представа. Такође треба прадвидети могућност
увођења мобилних библиотека, биоскопа или камерних сцена. односно вишенаменско коришћење
објеката.
Физичка култура, спорт и рекреација
Просторе намењене спорту и рекреацији планирати на основу следећих препорука и норматива:
ƒ
Површина парцеле (комплекса) - min.10m2 слободних отворених поршина по становнику;
ƒ
Површина објекта - min. 0,25m2 БГП по становнику.
Објекте и пратеће садржаје планирати у Варварину и свим насељима, али тако да се највећи број
спортских активности може обавити у месту становања. На овај начин ће се што већи број становника
активније бавити спортом. У сеоским насељима зоне спорта и рекреације треба ускладити са
локалним потребама, што се посебно односи на врсту спорта, капацитет објеката и начин обраде
терена.
2.2.2. КОНЦЕПЦИЈА И СМЕРНИЦЕ РАЗВОЈА СТАНОВАЊА
Развој и уређење насеља један је од примарних задатака коме треба приступити због побољшања
општих услова живота и рада у њима, а потом и спречавања даљег исељавања становништва. Због
тога је потребно приступити интегралном уређивању и развоју, како самих насеља, тако и
припадајућег атара. Основа за планирање, уређење и изградњу у насељима општине Варварин,
треба да буду јасно конципирани средњорочни програми уређења простора, а потом и услови за
уређење појединачних просторних целина (локација и грађевинских парцела). Програмима уређења
грађевинског земљишта треба јасно дефинисати развој у следећим областима:
1. изградње објеката супраструктуре и комуналне инфраструктуре,
2. уређења земљишта (пољопривредног, шумског, водног и грађевинског)
3. реконструкције и санације постојећег грађевинског фонда и
4. заштите природних и створених вредности.
У складу са наведеним дефинисане су основне планске смернице за будуће интервенције, које се
односе на буду организацију грађевинских реона, а које је могуће остварити на следећи начин:
ƒ
повећањем урбанстичких коефицијената,
ƒ
дефинисањем услова за атрактивнију изградњу,
ƒ
дефинисањем услова за уређење јавних површина (изградња приступних саобраћајница,
организовање неопходних јавних насељских садржаја, уређено јавно зеленило, неопходна
комунална инфраструктура)
ƒ
обезбеђивање услова за легализацију бесправне градње и
ƒ
постепено активирање приземља објеката терцијарним садржајима комплементарним становању
(услуге, трговине, индивидуално привређивање ).
Једино израдом и издавањем услова за уређење простора је могуће спровести грађење и обављање
других радова којима се мења стање у простору. Акт о условима за уређење простора је основа за
израду техничке документације за изградњу инвестиционих објеката и може се издати на основу
просторног и урбанистичких планова за поједине зоне.
62
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Смернице за развој и уређење насеља
Због повећања продуктивности пољопривредне производње, као најзначајније делатности на
територији Општине, потребно је насеља развијати периферно у односу на велике површине
пољопривредног земљишта. Значајну ваннасељску инфраструктуру је такође неопходно пажљиво
планирати и пројектовати, како би се у најмањој могућој мери реметила постојећа организација
пољопривредних и шумских површина;
С обзиом да је у општини Варварин највећим делом заступљена индивидуална изградња, односно
приватна грађевинска иницијатива, приликом планирања развоја и уређења насеља, кроз нову
изградњу (стамбену и нестамбену) неопходно је ускладити следеће услове и аспекте:
a) физичке карактеристике земљишта:
величина и облик парцеле (минимална површина грађевинске парцеле), врста земљишта,
носивост и друге геомеханичке особине терена (стабилни нагиб до 20°), терени врло слабе до
средње јаке ерозије,
b) економске карактеристике земљишта:
цена земљишта, услови прибављања земљишта, услови коришћења, услови одступања,
c) локација и инфраструктурна опремљеност:
однос према околини, услови приступачности, опремљеност комуналном и саобраћајном
инфраструктуром,
d) социјално – демографски услови:
привлачност околине, близина радног места или потрошње, демографска и социјална структура.
Стамбене потребе су дефинисане у складу са демографским прираштајем и квалитетом наслеђеног
стамбеног фонда. За прорачун потребног проширења стамбеног фонда типично домаћинство
рачунати са 3-4 члана, а одговарајућа типична стамбена јединица 60-80m2 (3-4 собни стан).
Посебне напомене у вези викенд – становања
Викенд-становање у варваринској општини заступљено је, углавном, у грађевинским рејонима
постојећих насеља. У насељима Суваја и Избеница изражена је изградња кућа које служе углавном за
одмор људи који нису стални становници, већ се налазе на привременом раду у иностранству. Ово су
добро опремљене, често луксузне куће. Мање групације викенд-кућа срећу се на падинама изнад
Обрежа.
Тренд изградње викенд-кућа у погледу лоцирања унутар грађевинских рејона села треба, апсолутно,
наставити. Изградња оваквих објеката није дозвољена на шумовитом подручју Јухора, ловишта и у
зонама заштите изворишта водоснабдевања.
Предложени урбанистички параметри за поједине типове насеља
Општински центар
Анализе демографскиог прираштаја и демографских трансформација у Варварину показују да се до
краја планског периода неће знатно повећати стамбене потребе. Ради њиховог задовољења треба
користити постојећи непотпуно искоришћен стамбени фонд, а неквалитетне стамбене објекте треба
санирати, реконструисати и стандардно опремити инсталацијама водовода, канализације, електричне
енергије, ТК и грејања. У погледу искоришћености земљишта урбани параметри треба да буду
следећи:
ƒ
породично становање:
- густина становања 50-100 становника/ha
- индекс изграђености: 1000-2000m2 нето стамбене површине/ha
ƒ
вишепородично становање:
- густина становања 100-250 становника/ha
- ндекс изграђености: 2000-5000 m2 нето стамбене површине/ha
Центар зајаднице насеља и остала насеља полуурбаног типа
63
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
У погледу стамбеног фонда, имајући у виду два присутна тренда – умерени суфицит као последицу
емиграционих токова и знатно учешће фонда лошег бонитета, препоручује се даљи развој
полуурбаног типа становања у мањим породичним кућама ниже спратности ( до П+1+Пк ), на
парцелама површине 400-1.000m2, у комбинацији са занатима и угоститељством и потпуно чистом
кућном економијом, по правилу организованом у дубини парцеле иза стамбеног дворишта са
обавезном предбаштом, посебно за парцеле уз регионалне путеве. Насеља делимично опремљена
комуналном инфраструктуром, опремити у потпуности неопходним инсталацијама (водовод,
електрика, телефон, етажно грејање, канализација). У погледу искоришћености земљишта
урбанистички параметри треба да буду следећи:
ƒ
породично становање:
- густина становања 50-100 становника/ha
- индекс изграђености: 1000-2000 m2 нето стамбене површине/ha
ƒ
рурално породично становање:
- густина становања 40-60 становника/ha
- индекс изграђености: 800-1200 m2 нето стамбене површине/ха.
Остала сеоска насеља
У осталим сеоским насељима постоји изражена потреба за заменом и обновом неодговарајућег и
неквалитетног грађевинског фонда. Процес обнове, замене или реконструкције постојећих кућа у
појединим селима ће се спонтано дешавати, брже или спорије. Посебан импулс овом процесу може
дати добро организовани развој сеоског и ловног туризма, посебно у зони Темнића (у насељима
Мареново, Карановац, Доњи Крчин и Тољевац) и планине Јухор.
Становање у овим насељима, које је класично рурално са припадајућом кућном економијом,
организовати тако да се обезбеде задовољавајући хигијенско – технички услови у погледу
водоснабдевања и каналисања отпадних вода до хигијенске јаме. Куће треба да буду традиционалне
приземне, са косим кровом, на парцелама површине 1500-2500 m2. У погледу искоришћености
земљишта планирани урбанистички параметри треба да буду следећи:
ƒ
рурално породично становање:
- густина становања 20-40 становника/ha
- индекс изграђености: 400-800 m2 нето стамбене површине/ha.
2.2.3. ЗАКЉУЧЦИ У ВЕЗИ РАЗВОЈА МРЕЖЕ НАСЕЉА И ЦЕНТАРА И ЊИХОВЕ
ОПРЕМЉЕНОСТИ ЈАВНИМ СЛУЖБАМА И ОСТАЛИМ САДРЖАЈИМА
Елементи уређења области становања и станоградње на територији општина Варварин треба да се
базирају на неколико основних тачака:
- повећању густине насељености и концентрисању изградње унутар насеља, са циљем спречавања
даљег ширења грађевинских реона, заштите пољопривредног земљишта и смањења трошкова
инфраструктурног опремања насеља,
- стимулацији повећања квалитета становања реконструкцијом постојећих објеката, нарочито у
зони ужег и ширег насељског центра и претварању делова стамбених објеката у пословни
простор, како би се и капацитет и услови његовог коришћења приближили потребама становника
насеља,
- очувању квалитетних наслеђених амбијенталних карактеристика, подржавањем специфичних
облика градње и формирањем визуелно квалитетних целина, потеза и вредних насељских
амбијената,
- примени, на свим нивоима планирања, правила и прописа који хендикепираним особама
омогућавају кретање, сналажење, боравак у слободном простору,
- утврђивању јединствених и специфичних услова за подручја са неквалитетним становањем (зоне
бесправне градње, неусловни станови према урбанистичким критеријумима и слично),
- стварању могућности за развој компатибилних садржаја на стамбеним парцелама у већим
насељским центрима, кроз планирање комерцијалних садржаја за потребе снабдевања и
индивидуалног привређивања (услужно и производно занатство) које не угрожава животну
средину и
64
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
-
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
планирању садржаја за потребе некомерцијалног бављења пољопривредом и сточарством (за
индивидуалне и породичне потребе), у мањим сеоским насељима.
Такође је у планском периоду неопходно формирање оптималне мреже насеља, планирање њиховог
развоја и програмирање нивоа њихове опремљености, пре свега нестамбеним садржајима, које ће
знатно утицати на слабљење, заустављање и спречавање процеса депопулације на територији
општине Варварин. Насеље Варварин ће се, у складу са овим планом и у будуће развијати као центар
Општине. У осталим насељима је потребно посветити посебну пажњу њиховом уређењу и правилном
развоју. Нарочито је потребно организовано и трајно утицати на заустављање неповољних
демографских кретања и смањење диспропорције између развијености Општинског центра и осталих
насеља на територији Општине. У зависности од ранга насеља, потреба становника и просторних
могућности локације, неопходно је планирати боље инфраструктурно опремање и нестамбене
садржаје за задовољавање свакодневних и повремених потреба уз поштовање Законом задатих
норматива.
Табела бр. 6.: Основни ниво опремљености центара јавним службама и осталим садржајима
Општински центар Варварин
управа аминистрације и судство: скупштина општине, општински суд, тужилаштво и правобранилаштво, служба унутрашњег
обезбеђења.
финансијске и сличне установе: филијала банке, завод за осигурање имовине и лица, завод за социјално осигурање.
образовање и култура: средња школа, основна школа, дом за смештај ученика, дом културе, библиотека, биоскоп.
здравствена заштита: дом здравља са апотеком и стационарном службом, диспанзерска служба, лабораторија и др.
социјална заштита: завод за социјалну заштиту, јасле, обданиште и дечји вртић.
трговина: самоуслуга, робна кућа, специјализоване продавнице (прехрамбених и непрехрамбених производа, намештаја, беле
технике, књижаре, киосци...)
занатство: разноврсне занатске услуге (за личне потребе, за домаћинство, привреду, саобраћај и одржавање стамбеног фонда).
туристичко-угоститељски објекти: хотел, ресторан, кафана, посластичарница и др.
остали комунални објекти: глана пошта, полицијска и бензинска станица и др.
Субопштински центри Бачина и Доњи Крчин, локални центар Бошњане и
самостално развијено насеље са сеоским центром Обреж
-
месна заједница, самостални објекат са канцеларијом месне заједнице, мање сале.
поштански пункт, испостава банке.
дом културе и подручна библиотека (може бити и у склопу школе).
продавнице мешовите робе, прехрамбена и непрехрамбена производња.
здравствена станица са апотеком.
осморазредна основна школа, са простором за предшколску групу деце.
откупна станица пољопривредних производа, пољопривредна задруга, ветеринарска станица, сточна пијаца
угоститељско-туристички објекти (хотел, мотел, ресторан, кафана).
разноврсне занатске услуге намењене задовољењу личних услуга и услужних капацитета.
Локални центри Орашје и Залоговац
-
здравствени пункт
месна заједница са канцеларијама
непотпуна основна школа са библиотеком
ветеринарска амбуланта, откупна станица, основни сервис за поправку
продавница мешовите робе
дом културе као вишенаменски објекат
месна канцелариј
Примарно сеоско насеље
-
продавница мешовите робе
подручно одељење школе
остали објекти према потреби
Напомена:
1. Презентирани садржаји су минимално потребни у насељу одређеног нивоа централитета, а, у зависности од потреба, у појединим
центрима ће се развијати и други садржаји садржаји.
2. Угостит.–туристички објекти првенствено ће се лоцирати у: Варварину, Маренову, Пајковцу, Тољевцу, Доњем Крчину, Обрежу и др.
65
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
3. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ ЕКОНОМИЈЕ, ДИСТРИБУЦИЈЕ АКТИВНОСТИ
И УПОТРЕБЕ ЗЕМЉИШТА
3.1. ПЕРСПЕКТИВЕ УКУПНОГ РАЗВОЈА –
ОПШТА КОНЦЕПЦИЈА РАЗВОЈА И АКТИВИРАЊА ПОДРУЧЈА
На бази стратешких опредељења развоја Србије, потенцијала и ограничења за развој (како оних
којима располаже сама општина, тако и оних који се односе на околне и шире просторе) дефинисане
су привредне гране, које ће у планском периоду бити носиоци развоја општине Варварин. У наредном
планском периоду општина Варварин развијаће се у правцу заокруживања привредне структуре
активирањем и коришћењем свих ресурса у складу са принципима одрживог развоја.
Пољопривреда, као носилац и основни потенцијал развоја и напретка економског развоја;
посебни нагласак је на ратарству, воћарству, повртарству, виноградарству, као и сточарству,
са свињарством као носиоцем производње;
На територији општине Варварин постоје велики неискоришћени потенцијали за развој
пољопривредне производње. Обиље пољопривредног земљишта, вода за наводњавање, традиција,
велике могућности за интензивни развој производње житарица (кукуруза и пшенице), повртарске
производње (паприка, парадајз, кромпир и краставац), крмно и индустријско биље. Посебна шанса
постоји у интензивном развоју цвећарства, кроз примену нових технологија и знања и подизање
савремених пластеника и стакленика. Цвећарство има погодно тле за развој на територији Општине,
а свакако постоји и велико тржиште, како страно тако и домаће, за пласман производа.
Воћарска производња има велики потенцијал. Неопходно је подмлађивање засада, реформа
газдовања засадима као и интензивинији развој свих грана воћарства. Посебан акценат се ставља на
производњу јагода, купина и грожђа (значајна производња на нивоу Републике), као и шљива,
малина, јабука, кајсија, брескви, дуња итд.
Сточарство има такође велики значај и могућности за развој. Свињарство је најразвијенија грана
сточарства у Општини, са јаком традицијом производње. Неопходно је интензивирати и максимално
комерцијализовати производњу. Такође, говедарство, овчарсво и козарство имају потенцијал за
развој, а тржишта за ову врсту меса, млека и млечних прерађевина има довољно.
Дакле, развој модерне пољопривреде, са развијеним прерађивачко - прехрамбеим сектором, висока
финализација производње и прераде пољопривредних производа и здрава храна су велика шанса за
Варварин.
¾
¾ Прерађивачка индустрија
Нова развојна стратегија мора се више усмерити на производњу роба за извоз и повећање
конкурентности са усмерењем на мала и средња, мобилнија предузећа, као покретаче привредног
развоја, раста и напретка, која би својим новим елементима ценовне, а посебно неценовне
конкурентности више допринела благостању становништва Општине. Оснивање овакве врсте
предузећа у прерађивачко - прехрамбеном сектору, значио би могућност прераде домаћих
пољопривредних производа, и остваривање већег профита. Развој прерађивачко-прехрамбеног
сектора, са великим процентом финализације производа, довешће до подизања општег нивоа
развијености, животног стандарда и знања;
Користећи међународне стандарде и прилагођавајући се новим трендовима у производњи, како у
погледу квалитета производа, тако и у погледу дизајна, квалитета испоруке, праћења захтева купаца
и стварања врхунског угледа фирме и сопственог „бренда“ - робне марке као гаранције квалитета и
поузданости, предузећа ће све више постајати конкуретна иностраним фирмама, чиме ће се
обезбедити дугорочни стратешки интереси на све избирљивијем иностраном, али и домаћем
тржишту.
¾ Туризам - одрживи екотуризам и услуге;
Посебно стратешко определење Варварина на екопољопривреду и туризам даје могућност развоја
оригиналног модела екопољо и етнотуристичких газдинстава, модерних фарми за узгој појединих
врста ратарства, повртарства и сточарства, оплемењених туристичким садржајима. У складу са тим,
предлажу се посебна екопољо и етнотуристичка газдинства, као чиниоци квалитетне понуде екопољо
66
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
- етнотуристичких капацитета, који ће представљати атрактивну туристичку дестинацију за све
избирљивију туристичку клијентелу.
Концептом се планира да се производи ових газдинстава, јединствених екопољо и етнотуристичких
фарми сабирају у јединственом Сабирно дистрибутивном центру у Варварину, где би се
лабораторијски тестирали и сврставали према квалитету у складу са испуњавањем усвојених
светских норми за здраву храну и дорађивали у врхунске пољопривредне производе, који би се даље
дистрибуирали познатом купцу, као органска, здрава и чиста храна.
¾ Саобраћај и везе, трговина и непривреда;
Саобраћај и везе, трговина и непривреда, са образовањем, здравством и културом, такође
представљају развојни потенцијал Општине, као комплеметарне неопходне делатности. Развој
осталих привредних грана може се очекивати само уз пуни развој наведених делатности.
Природне лепоте и ресурси целог подручја општине Варварин, опредељују и будућу стратегију
привредног развоја и напретка у смислу оптималног и одрживог коришћења природних
богатстава, првенствено за агро-туристички развој. Понуђени концепт и стратегија су оптимални,
посебно у условима инсистирања државе на одрживом развоју, тј споју екопољо етнотуристичког
напретка, што је права могућност да се превазиђе неразвијеност, а да се истовремено не наруши
квалитет животне средине.
3.2. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И РАЗМЕШТАЈ ОСНОВНИХ ГРАНА И СЕКТОРА
3.2.1. ПОЉОПРИВРЕДА
на бази, у првом реду, пространих ораничних, повртарских, воћарских, виноградарских,
али и ливадских и пашњачких површина, са акцентом на производњи здраве хране и
њеној примарној преради заснованој на ратарству (житарице, крмно биље), производњи
поврћа (паприка, парадајз), сточарству (свиње у првом реду, али и говеда, живина и др.),
воћарству (континентално, а нарочито јагодичасто воће), виноградарству, производњи
цвећа и сл.
Простор општине Варварин, у производном погледу, може да се разврста на три производна рејона,
која карактеришу различита обележја пољопривредне прооизводње и правци активирања
пољопривредних капацитета, у којима ће се пољопривредна производња развијати у складу са
принципима одрживог развоја што подразумева организовану планску употребу – коришћење,
уређење и заштиту у складу са природним и створеним потенцијалима и ограничењима
варваринског краја:
1. Ратарско – воћарско – сточарски рејон (до 200м н.в.) који се првенствено користи за гајење
ратарских и повртарских култура, јагодичастог воћа, као и гајење крмног биља као основне хране за
развој сточарства (свињарство, у првом реду) у низијском равничарском делу општине.
−
Ово је рејон интензивне пољопривреде у равничарском делу општине на речним терасама
Велике Мораве у атарима Обрежа, Горњег Катуна, Варварин села, Маскара и Бошњана.
Ограничења су везана за повремено висок ниво подземних вода, што се решава потребним
хидромелиорацијама чиме се постиже потребан хидролошки режим за производњу појединих
култура које мање трпе неповољне хидролођке услове у тлу. Производњу је могуће
организовати на отвореним површинама (житарице, крмно биље, поврће, јагодичасто воће,
цвеће и др.) или у стакленицима и пластеницима, углавном за осетљивије културе (поврђе,
јагодичасто воће, цвеће и сл.).
−
Сточарство се организује као стајско, а производња крмног биља је комплементарна
делатност кјом се обезбеђује сопствена крмна база за сточарство. У структури доминирају
свиње, говеда и живина, а потребно је побољшање услова производње (објеката, опреме,
технологије и др.).
−
Нижи терени у близини Велике Мораве (Доњи Катун, Моравиште) захтевају
хидролемиорације и одговарајући избор пољопривредних култура. У овим зонама
пољопривредну производњу могуће је организовати и у пластеницима и стакленицима, уз
обавезу хидромелиорација тла.
67
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
2. Воћарско – виноградарско – сточарски рејон (200-350 м н.в.) који се првенствено користи за
гајење воћарских (континентално и јагодичасто воће) и виноградарских култура, као и сточарство
(говеда, свиње, у првом реду) на ниским пашњацима и ливадама и уквиру домаћинстава (живина) у
бржуљкасто – брдском делу општине;
−
Ови терени се налазе на благим падинама атара скоро свих села општине Варварин (изузев
Доњег Катуна и Маскара). Јагодичасто и коштуњаво воће предњачи у избору воћњачких
култура. У погледу воћарске производње потребан је добар одабир аутохтоних - еколошких
врста воћног расада које на овим просторима дају боље приносе и успевају и на већим
надморским висинама. Одговарајућом терасастом обрадом земљишта превазилазе се и већи
нагиби, а самим тим и зауставља ерозија на тим површинама. Плански приоритет је обнова
винограда на овим просторима, што захтева посебне интервенције у циљу побољшања
квалитета педолошког слоја и предузимање ефикасних мера унапређења нископродуктивних
и деградираних земљишта, и то увођењем одговарајућег плодореда, применом одговарајућих
агротехничких мера, већом употребом стајског, као и других органских ђубрива, коришћењем
минералних ђубрива у складу са хемијским својствима појединих типова земљишта и
принципима производње здраве хране, и на друге начине.
−
−
−
У овом рејону су и условно повољни терени за оранице и баште који се налазе на висинама
од 200 до 350 мнв, на земљиштима слабијег квалитета и већег нагиба до око 8о, са слабијом
ерозијом или акумулацијом, углавном у средишњем делу територије општине (област
средљег Темнића), као и на нижим теренима уз Велику Мораву (Доњи Катун, Моравиште и
др.) који су повремено плављени површинским и подземним водама. Услови тла и нагиба и
хидролошки режим условљавају избор пољопривредних култура, примену одређене врсте
ђубрива, као и одређен начин обраде ради спречавања ерозије, уколико се користе као
оранице и баште. Квалитет земљишта може се побољшати применом одређене врсте
ђубрива, избором адекватних пољопривредних култура прилагођеним овим типовима
земљиштима, обезбеђењем одговарајућег хидролошког режима тла, и др.. У овим зонама
пољопривредну производњу могуће је организовати и у пластеницима и стакленицима, уз
обавезу хидромелиорација тла. У избору култура предњаче кукуруз, крмно биље, поврће и др.
У овом рејону су и најповољнији терени (зоне Темнићаи Јухора изнад 200 мнв) за ливаде и
пашњаке, непошумљени, стрмији и са педолошким супстратом лошијих карактеристика.
Погодни су за сточарство јер се налазе у брежуљкастом делу општине и због склоности
еродовању искључени су за узоравање. На стрмијим теренима, као повољним за ливаде и
пашњаке, се као вид антиерозионе заштите планира затравњивање аутохтоним врстама
трава (које у овим крајевима дају најбоље приносе, а добра су подлога за развој сточарства),
уз побољшање квалитета педолошког покривача и адекватан начин њихове експлоатације.
Повољне терене за ливаде и пашњаке представљају и нижи терени који су због неповољног
хидролошког режима често плављени али је могућност формирања ливада (као
најповољнијег избора намене) на њима добар предуслов за сточарску производњу.
3. Шумско – сточарско – воћарски рејон (350-750 м н.в.) који се првенствено користи као шумски
терени, али и за сточарство (говеда, овце, козе, у првом реду) на брдским пашњацима и ливадама,
као и за гајење воћарских (континентално воће) култура, у брдско - планинском делу општине.
Затрављивање аутохтоним врстама као вид антиерозионе заштите, али и као добра основа
сточарске производње је приоритетно на стрмијим нагибима.
Нова развојна стратегија екоаграра и етнотуризма у Варварину –
могућности развоја основних грана пољопривреде
Екопољопривреда је носећа привредна област општине Варварин, која, свакако уз етнотуризам,
треба да буде покретач развоја читавог варваринског краја.
Богатство плодних ораничних површина, воћњака, ливада и вековна традиција свакако су фактори
који оправдавају развој све траженијих производа здраве хране и готових јела, које агрокомплекс у
Варварину може обезбедити.
У традиционално пољопривредном крају развој производње житарица (пшеница, кукуруз, посебно),
поврћа (на првом месту паприка, парадајз, кромпир), воћа (у првом реду јагодичасто), као и крмног
68
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
биља за обезбеђење развоја сточарства (свиње у првом реду, али и живина и говеда) је апсолутни
носилац развоја пољопривреде. Виноградарство, производња цвећа и производња осталих врста
воћа и поврћа се јављају као гране пољопривреде које су свакако присутне и важне, а представљају
допуну и заокруживање развоја пољопривреде у целини, али су и комплеметарне са развојем
туризма (екотуризам).
Поред интензивирања пољопривреде у низијском делу Општине, подстицање оснивања и развоја
екопољо - етнотуристичких фарми је најуспешнији пут да се економкси валоризује и профитно
обезбеди развој општине Варварин, свакако уз активирање изузетних потенцијала за туризам на
рекама (првенствено Велика Морава као пловни туристички правац).
Концепт развоја и напретка варваринске општине на основу велоризованих реалних природних
потенцијала за производњу органске, здраве хране, подразумева:
¾
развој ратарства и повртарства
ƒ
квалитетна производња пшенице, кукуруза и других житарица,
ƒ
квалитетна производња паприке, парадајза, кромпира, краставаца, лубеница и других
врста поврћа,
ƒ
квалитетна производња крмног биља као прехрамбене основе за развој производње
свиња,
ƒ
плански приоритет је поновно успостављање веза између сточарске и биљне
производње, на нивоу газдинстава и са циљем обезбеђења сопствене крмне базе за
развој сточарства
¾
развој сточарства:
ƒ
квалитетна производња здравих примарних производа сточарства - меса од свиња,
говеда, оваца, коза, али и живинарства; у низијском делу приортет је на свињарству,
живинарству и говедарству, а у брдском делу на говедарству, козаррству и овчарству.
ƒ
квалитетна производња млека од крава, оваца, коза и домаћих специјалитета,
ƒ
сталан и коректан откуп производа сточарства од пољопривредних произвођача,
ƒ
врхунска производња специјалитета од млека - сиреви, јогурти, кисело млеко и др,
ƒ
плански приоритет је ојачање ове пољопривредне гране активирањем постојећих и
подизањем нових фарми свиња, говеда, оваца ради производње меса, млека и млечних
производа, али и изградњом прерађивачких капацитета
¾
развој воћарства и виноградарства
ƒ
квалитетна производњаја јагодичастог воћа (малине, јагоде, купине), али и различитих
врста континенталног воћа (шљиве, вишње, брескве, кајсије, јабуке, крушке, трешње, и
др.), за које у варваринском крају постоје изванредни услови
ƒ
квалитетна производња грожђа,
ƒ
плански приоритет је обнова винограда и одговарајући одабир аутохтоних врста, као и
одговарајућа обрада и побољшање квалчитета земљишта на теренима воћњака и
винограда
¾
развој прерађивачких капацитета пољопривреде и делатности сакупљања лековитог биља,
шумских плодова, гљива, као и производње квалитетне воде за пиће:
ƒ
оснивање Сабирно дистрибутивног центра органске - здраве хране који ће преко сталних
откупних станица сакупљати пољопроизводе, контролисти квалитет и разврставати их
преко лабораторије на категорије органске здраве хране, прерађивати их и пласирати,
ƒ
дизајн, паковање и врхунска домаћа препознатљива робна марка особеног имена биће
посебно значајна делатност Центра, која ће, уз врхунски маркетинг, обезбедити сталан,
сигуран и профитабилан пласман ове органске - здраве хране,
ƒ
органска - здрава хране разврставаћесе у три категорије:
- прва категорија здраве хране са потпуно чистим садржајима без недозвољених
примеса, пласирала би се уз највише цене у хотелима лукс категорије са пет звздица
и одговарајућим продавницама,
- друга категорија здраве хране са 50% мање законом дозвољених примеса, и
пласирала би се у хотелима са четири звездице и одговарајућим продавницама, и
69
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
трећа категорија здраве хране на нивоу законом дозвољених додатних примеса,
пласирала би се у хотелима са три звздице и одговарајућим продавницама.
посебно је значајно нагласити могућност производње и лаког пласмана врхунске,
најчистије и најквалитетније минералне пијаће воде која извире и може се наћи на
многим локалитетима у подножју Јухора; улагање у овај пројекат оплеменило би читав
концепт и стратегију развоја темнићког краја.
прикупљање – гајење, сушење, сортирање, врхунски дизајн и паковање лековитог биља
додатна је могућност оплемењивања екопољо - етнотуристичке стратегије Варварина,
прикупљање шумских плодова, те дорада и модеран дизајн, са новим Заштитним знаком
темнићког квалитета, даљи је допринос новој екопољо - етнотуристичкој стратегији овог
краја.
Јединствен процес производње, сакупљања, лабораторијског вредновања, прераде,
врхунског паковања и дизајна са врхунском робном марком у три квалитетна нивоа,
обезбедио би сигуран и профитабилан пласман ових ексклузивних производа у простору
Варварина, Србије, али и неких светских ексклузивних центара. Само врхунски квалитет
може издвојити здраву - органску храну и најквалитетнију пијаћу воду произведену у
Темнићу као предност над осталом храном и водом, чиме би се обезбедило и постизање
посебне цене које ће оправдати сва улагања.
-
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
Специфичне носиоце
представљају:
развоја
планираног
концепта
развоја
пољопривреде
и
екотуризма
¾ Екопољо етнотуристичка домаћинства - сточне и друге фарме
У општини Варварин највећи број домаћинстава се бави одгојем свиња, живине, говеда и оваца.
Идеја је да се овим газдинствима пружи стручна и финансијска помоћ у правој реконструкцији
куће у традиционалном стилу, уз доградњу пар соба за госте - туристе који би по жељи
учествовали у домаћим пословима. Могуће профитабилне екопољо - етнотуристичке фарме:
○ Екопољо-етнотуристичке фарме за производњу, сушење и конзервирање поврћа,
○ Екопољо-етнотуристичке фарме за производњу, сушење и конзервирање воћа,
○ Екопољо-етнотуристичке фарме за одгој расних свиња, говеда, оваца, коза, коња,
○ Екопољо-етнотуристичке фарме за одгој расних кока,
○ Екопољо-етнотуристичке фарме за одгој кунића,
○ Екопољо-етнотуристичке пчеларске фарме,
○ Екопољо-етнотуристичке фарме за одгој расних паса, мачака,
○ Екопољо-етнотуристичке фарме - мини зоо-врт (са разним домаћим животињама, али и
кунићима, птицама, ситним животињама и сл.),
○ Екопољо-етнотуристичке фарме леко биља, шумских плодова,
○ Екопољо-етнотуристичке фарме ружа и другог цвећа
○ Сајмиште, изложбени простор разноврсних намена флоре и фауне,
○ Друге сличне екопољо етнотуристичке фарме (пчеле, птице, ситне животиње и др.)
¾ Сабирно дистрибутивни центар органске, здраве хране са лабораторијом
Производи ових газдинстава, јединствених екопољо и етнотуристичких фарми сабирали би се у
сопственом Сабирно дистрибутивном центру у Варварину, где би се лабораторијски тестирали
и сврставали према квалитету и три категорије, према већ изложеном концепту.
Врхунски дизајн и паковање, са конкурсом за препознатљиво име и најквалиттнију робну марку,
употпунили би ову стратешки нову и профитабилну организацију производње, вредновања и
пласмана најквалитетније хране. Сабирно-дорадни и дистрибутивни центар здраве - органске
хране израстао би у изразито квалитетан и цењен прерађивачки капацитет на подручју
Варварина.
Планска решења остварива до 2014. године:
⇒ оснивање савета за рурални развој
⇒ формирање стручних служби на територији општине Варварин које ће кроз саветодавну,
стручну и едукативну функцију омогућити примену нових научних достигнућа и на тај начин
извршити унапређење пољопривредне производње
70
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
⇒ иницирање стварања сабирног дистрибутивног центра органске, здраве хране са
лабораторијом и стална активност на стварању квалитетне препознатљиве робне марке са
ових простора
⇒ активирање постојећих капацитета који сада нису у функцији
⇒ специјализација производње, посебно повртарске, воћарске и сточарске
⇒ изградња савремених објеката за складиштење, сушење и хлађење пољопривредних
производа, за смештај стоке и опремање савременом опремом и механизацијом за обраду
земље и припремање сточне хране
⇒ куповина и одгајање квалитетног приплодног материјала уз контролу и стручне савете
селекцијске и ветеринарске струке,
⇒ подстицање органске производње бињних производа, млека и меса без примене вештачког
ђубрива, хемијских средстава, лекова и адитива,
⇒ стварање огледних пољопривредних газдинстава као полигона за стручно и практично
усавршавање
⇒ подстицање и оспособљавање пољопривредника за задружне и друге облике удруживања,
поготово у области сточарства - нпр. формирањем удружења сточара ради унапређења
производње, стицања и размене знања и заједничког наступа на тржишту, ради постизања
што бољег рејтинга испред прерађивачке индустрије (млекара и кланица)
⇒ подстицање пољопривредника за обнову и развој виноградарске производње и усмеравање и
развој производње воћа (првенствено јабука, шљива, бресака, вишања, трешања и
јагдиочастог воћа – малине, купине, јагоде и др.)
⇒ подстицање пољопривредника за оснивање екопољо - етнотуристичких фарми
⇒ подстицање пољопривредника за организовање и јачање производње пољопривредних
производа уз помоћ мера фискалне и кредитне политике, а све у сарадњи са Државом
⇒ спровођење комасације на просторима где постоје услови за то са циљем ефикасније
пољопривредне производње
⇒ подршка реформама катастра и земљишних књига
⇒ успостављање информационог система за потребе пољопривреде у сарадњи са системом
мониторинга заштите животне средине, при чему је посебно важно довршити процес
регистрације пољопривредних газдинстава, јер једино регистрована газдинства могу добити
краткороче и дугорочне кредите и остале субвенције из аграрног буџета и других подстицајних
фондова
⇒ организовање хигијенског отклањања отпада, нарочито животињског порекла, на за ову сврху
предвиђене депоније (у складу са Националном стратегијом одлагања отпада)
⇒ очување животне средине: чиста природа- здрава храна- квалитетни производи.
⇒ остваривање постављених циљева и задатака постићи ће се кроз покретање израде и израду
и реализацију специфичних пројеката, програма и акција:
−
пројеката стварања препознатљивих тржишно високовредних пољопривредних производа
са простора општине: Темнића, Поморавља и Јухора;
−
пројекта еколошке производње здраве хране;
−
програма очувања генетске разноликости;
−
пројеката унапређења објеката и опреме у сточарству;
−
пројеката ревитализација виноградарства на подручју Општине;
−
пројекта формирања информационог система са базом података о пољопривредним
произвођачима, пратећим делатностима и сл.
−
пројекта комасације;
−
пројекта сређивања земљишних књига и катастра са основама ГИС-а (искуства земаља
из окружења указују на могућности коришћења средстава из CARDS програма);
−
програма подршке (стручно, финансијски, медијски) удруживању породичних
пољопривредних газдинстава у разноврсне специјалистичке задруге и њихово
повезивање на локалном, регионалном и националном нивоу;
−
програма развоја сеоског туризма и ревитализације етно заната;
−
пројеката обнове и реафирмације вредности традиционалне баштине;
−
програма унапређивања пласмана пољопривредних производа са подручја Варварина;
−
програма за изградњу пијаца (зелене, сточне, кванташке, етно, еколошке, ексклузивне,
нпр. цветне и др.) у Варварину, Обрежу, али и другим местима, где би се специфични
71
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
−
−
−
−
−
−
−
−
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
пољопривредни производи и производи домаће радиности директно пласирали и чиме би
варваринско подручје постало атрактивно за све заинтересоване купце за специфичне
робе из региона и шире)
организовање хигијенског уклањања отпада животињског порекла;
успостављање еколошке полиције;
правовремeна израда одговарајуће планске документације за просторе на којима је
могуће очекивати конфликти због вишеструког интереса различитих корисника простора;
стимулисање приватне иницијативе у сектору разних служби, посебно услуга, као што су
ветеринарске станице, пољопривредне апотеке, сервиси за поправку пољопривредне
механизације и сл;
акције осавремењавања мреже за откуп пољопривредних производа;
акције иницирања и унапређивања производње у пластеницима и стакленицима и сл.);
акције формирања пратећих и едукованих система за издавање сертификата екопроизвода по европским стандардима;
акције за формирање саветодавних и стручних службе на нивоу Општине.
Планска решења остварива у континуитету после 2014.године:
⇒ даље повећање производње пољопривредних газдинстава и прерађивачких капацитета уз
⇒ стално јачање улоге сабирно дистрибутивног центра.
3.2.2. РАЗВОЈ ТУРИЗМА
на бази изузетних неискоришћених потенцијала овог подручја – природних пејзажних
вредности шумадијског предела, нетакнуте чисте природе Јухора, терена погодних за
различите видове рекреативног и ловног туризма, богатства флоре и фауне, вредних
културно – историјских споменика, традиционалног начина живота на селу, итд.
Концепција дугорочне организације простора за туризам и рекреацију5 у општини Варварин
подразумева:
• На подручју општине издвајају се следеће туристичке зоне:
−
1. долинска зона Велике Мораве и Варварина (спортови и рекреација на води,
спортски риболов, еко интересовање, градски спортски центар, све у функцији
спортско – рекреативног и спортско – манифестационог туризма, транзитни,
пословни, излетнички, боравишни туризам); поједине зоне међусобно се повезују
„зеленим коридором“ (пешачким и бициклистичким стазама);
−
2. планинска зона Јухора (планинарење и излети пешице, на коњима и
планинским бициклима, еко интересовања, лов,
све у функцији летњег
рекреативно – боравишног, зимског рекреативног и излетничког туризма, као и
ловног туризма); и
−
3. брдска зона Горњег Темнића (сеоски, ловни, излетнички и боравишни туризам,
еко и етно интересовања, транзит);
• Туристички се валоризују следећи простори са израженим туристичким мотивима:
−
Велика и делом Западна Морава са приобаљем као и зона ушћа Каленићке реке
(приградска и градска зона Варварина);
−
подручје Јухора;
−
подручје Горњег Темнића са сеоским насељима, ловиштима и видиковцима
(првенствено Мареново, Тољевац, Доњи Крчун и Карановац, као села са добро
укомпонованим руралним садржајима у природни амбијент);
−
регионални пут Р-220 са успутним насељима, као и део регионалног пута Р-102 од
Доњег Крчина према Рековцу (са наменским транзитним пунктовима);
−
Туристички се валоризују природна добра влажних станишта уз Велику Мораву и
природног предела Јухор, као и непокретна културна добра, посебно у Варварину
и насељима дућ ргионалног пута Р-220;
5
Концепт развоја туризма општине Варварин направљен је у складу са републичким стратешким опредељењима у правцу
развоја сеоског туризма, а нарочито у складу са Програмом развоја туризма на подручју општине Варварин, као и Стратегијом
развоја планског подручја општине Варварин, а полазећи од основних развојих потенцијала и ограничења за туристички равој.
72
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
•
•
•
•
•
•
•
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Транзитни туризам организује се у Варварину и у насељима Орашје, Пајковац и Доњи
Крчин на регионалном путу Р-220 од Варварина према Каленићу, са посебно уређеним
транзитним пунктовима у Орашју у близини фабрике за флаширање минералне воде и
у Пајковцу и Доњем Крчину где се планира угоститељство у традиционалном
амбијенту шумадијске куће са понудом еколожких и изворних гастрономских
специјалитета;
Град Варварин биће главни туристички центар општине, а насеља Горњег Темнића
Доњи Крчин, Тољевац, Карановац и Мареново имаће статус сеоско-туристичких
насеља, док ће се мањи угоститељски садржаји оформити и у другим насељима где се
искаже интерес;
Посебно стратешко определење Варварина на екопољопривреду и туризам даје
могућност развоја оригиналног модела екопољо - етнотуристичких газдинстава,
модерних фарми за узгој појединих врста ратарства, повртарства и сточарства,
оплемењених туристичким садржајима, што је у сагласности са концептом развоја
сеоског туризма Србије
Изнад насеља Мареново, на локалитету Маринковац - Ђерђелин, уз планирано
ограђено ловиште, изградиће се ново еко-етно-ловачко насеље за боравак ловаца (у
ловној сезони) и туриста (у туристичкој сезони), оквирног капацитета до 200
апартманских лежаја у објектима етно-стила;
Од нове туристичке понуде у простору предвиђени су:
−
ограђено ловиште на локалитету Маринковац - Ђерђелин, са рекреативним
садржајима ван ограде (за туристе ван ловне сезоне);
−
проширење постојећег и изградња новог вештачког језера на Моравишту (у
саставу долинске туристичке зоне Велике Мораве и Варварина);
−
уређене риболовне стазе на Великој и Западној Морави ван долинске зоне
Велике Мораве и Варварина и на деоницама средњег и доњег тока Каленићке
реке;
−
планинарске стазе на Јухору,
−
излетничке стазе (за пешаке, јахаче и бициклисте) дуж Велике Мораве, уз ток
Каленићке реке, на Јухору (са новим угоститељским и одморишним пунктовима) и
у Горњем Темнићу (са угоститељским и одморишним пунктовима у постојећим
насељима и уређењем видиковаца);
Саобраћајни предуслови основе дугорочне организације простора општине Варварин
за туризам и рекреацију су:
−
техничко унапређење постојеће регионалне и локалне мреже путева;
−
изградња и локалних путева Избеница - Јухор, Карановац - Милутовац, Залоговац
- Бачина, Варварин - Моравиште (вештачка језера), Варварин – Руски споменик и
др.;
Предуслови основе дугорочне организације простора општине за туризам и рекреацију
у домену техничких система и комуналних садржаја су:
−
водоснабдевање сеоско-туристичких насеља из јавних водовода и изградња
канализације за Варварин и остала туристичка насеља са адекватним третманом
отпадних вода;
−
квалитетније и безбедније електроснабдевање, посебно у насељима Горњег
Темнића;
−
свестраније и квалитетније телефонско покривање насеља и простора стабилном
и мобилном телефонијом;
−
трајно решење евакуисања смећа, на начин којим се не угрожавају природа,
животна средина и туристички мотиви и рекултивација постојећеих деградираних
површина посебно у широј зони Моравишта.
Туристички развој се планира тако да, поред пејзажних вредности краја, амбијента Велике Мораве,
ловних и риболовних потенцијала, комплементарност туризма и екопољопривреде у варваринском
крају долази до потпуног изражаја. Предност у развоју треба да имају:
ƒ локалитети са већим степеном изграђености материјалне базе и организације туристичке
понуде, па онда локалитети на којима тек треба изграђивати иницијалну инфраструктуру, као
и
73
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
ƒ
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
локалитети и објекти који могу на одређеном подручју да постану носиоци развоја, било да је у
питању туризам или нека друга привредна грана, при чему одлучујућу улогу има висина
инвестиција и могућности њиховог обезбеђивања.
Планска решења остварива до 2014. године6:
У складу са структуром и вредностима туристичких ресурса, изложеним проценама о туристичкој
тражњи и претходно предложеним просторним приоритетима у развоју туризма, утврђују се и
приоритетни облици туризма, односно туристичког промета:
• спортски туризам (у Варварину),
• еко-рурални туризам (на Темнићу),
• ловни туризам (Јухор, Темнић и Поморавље),
• транзитни и пословни туризам (Варварин),
• спортско-риболовни туризам (В. Морава, језеро на Моравишту)
• излетнички туризам (Поморавље, Темнић, Јухор...)
• манифестациони туризам (у Варварину и др.)
У пероду до 2014.године започеће или реализовати акције које воде туристичком активирању
појединих зона и локалитета:
⇒ Локалитети моравске зоне. У оквиру ове зоне (у којој се посебно истичу ток Велике Мораве,,
вештачко језеро на Моравишту, бујна ритска вегетација и разнолик птичји свет, нарочито птичја
фауна), приоритет дати локалитету на левој обали Мораве и десној обали Каленићке реке, на коме је
предвиђена изградња полифункционалног спортског центра. У саставу овог локалитета су већ
изграђени хотел »Плажа« и спортска хала, који чине веома значајну иницијалну материјалну базу за
развој одговарајућих облика туризма. Реализацијом овог центра створиће се услови за масовнији
развој спортског, спортско-рекреативног и спортско-манифестационог туризма, који се сврставају у
групу профитабилнијих облика туристичког промета. Паралелно са овим, може да се развија и други
локалитет у оквиру ове зоне, а то је језеро на Моравишту, где се планира проширење постојећег и
уређење новог вештачког језера, или више мањих језера, чиме био се створио атрактиван аква-парк,
који би чинио јединствен елемент туристичке понуде са ширим тржишним обухватом. На ниској
алувијалној тераси леве обале Велике Мораве и на десној обали Каленићке реке могу се изградити
различити спортски терени, а узводно до саставака. У иницијалној фази овде је потребно изградити
квалитетан пут до језера, уредити плажу, изградити спортско-рекреативне терене и одговарајуће
услужне објекте. Етно садржаји у околини Варварина ће се формирати у зони Кнежеве воденице, а
одговарајуће уређење предвиђено је и за зону споменика Грофу Орурку.
⇒ Локалитет ексклузивног етно-еколошко-ловачког села, које се формира изнад сеоског
насеља Мареново и која може да добије ексклузивни карактер. Ово село, у коме би сви смештајни
капацитети требали да буду изграђени на бази изворних обележја моравских и шумадијских
станбених објеката (локација у зони постојеће противградне станице и друге локације, првенствено на
падинама изнад Маренова), уз разнолику еколошку гастрономију која би била заснована на изворним
локалним јелима и ловачким специјалитетима, директно ће поспешити развој културног, еколошког и
ловног туризма, па самим тим и сеоског туризма на подручју Темнића (у комплементарном и
интегралном смислу). Етно-еколошко-ловачко село ће бити намењено еко-боравку у сеоском
квалитетном сеоском амбијенту, Завршетак формирања комерцијалног ловишта - ловиште на
локалитету Маринковац – Ђерђелин се ограђује, а ван ограде се налазе рекреативни садржаји (за
туристе ван ловне сезоне);
⇒ Локалитети сеоског туризма, које би чинила два изабрана села на подручју Темнића (пилот
пројекти), а на бази детаљних анкетних и других истраживања која би показала која од потенцијалних
села имају најповољније услове за развој овог облика туризма. Алтернативе за избор чине села
Мареново, Карановац, Д. Крчин и Тољевац.
⇒ Локалитет Јухора, под којим се подразумева општини Варварин припадајући део ове
планине, има повољне потенцијалне могућности за развој рекреативног, излетничког и ловног
6
Планска решења која се овде истичу као приоритети, због немогућности јасне слике потенцијалних инвеститора, наведена су
у обиму који подразумева започињање реализације или њено комплетирање, а преостале активности се преносе у наредни
период.
74
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
туризма локалног, регионалног и ширег значаја, тако да он има приоритет и у средњорочном и
дугорочном развоју туризма на територији ове општине. Посматрано са становишта туристичке
опремљености и активираности, овај простор представља потенцијалну природну вредност коју треба
пажљиво валоризовати и још пажљивије и одговорније приводити туристичкој намени. Као предуслов
се истиче изградња квалитетних саобраћајница, уређење планинарских и излетничких стаза,
одморишта, објекта типа планинарског или ловачког дома и сл.
⇒ подстицање оснивања и развоја екопољо – етнотуристичких фарми као специфичних
носицоца екотуристичког и пољопривредног развоја овог краја, посебно у брдском делу Темнића и
Јухора
⇒ могуће уређење кампова, првенствено за риболовце и ловце, ловачких кућа, планинарских
домова и др. могућности за боравак у природи
⇒ организовање туристичких манифестација везаних за лов и риболов, традицију и др.,
првенствено у Поморављу, у зони Маренова, Карановца и др., као и организовање верских
манифестација везаних за манастир Св. Луке у Бошњану и др. објекте и верске обичаје
⇒ опремање територије објектима комуналне супра и инфраструктуре и изградња
саобраћајница као предуслов туристичког развоја у наведеним зонама и локалитетима (изградња и
локалних путева Избеница - Јухор, Карановац - Милутовац, Залоговац - Бачина, Варварин Моравиште (вештачка језера), Варварин – Руски споменик и др.), као и изградња бициклистичких и
риболовних стаза дуж Велике и западне Мораве и Каленићке реке.
⇒ изградња и означавање излетничких стаза (за пешаке, јахаче и бициклисте) дуж Велике
Мораве, уз ток Каленићке реке, на Јухору (са новим угоститељским и одморишним пунктовима) и у
Горњем Темнићу (са угоститељским и одморишним пунктовима у постојећим насељима и уређењем
видиковаца); у појединим излетничким зонама могуће је уређење трим стаза и спортских терена у
туристичким зонама Моравишта, Маренова, Јухора, Обрежа, Варварина и др.).
⇒ изградња планинарских стаза на Јухору уз одговарајуће маркирање;
⇒ активности оснивања туристичке организације на нивоу општине која ће се бавити
осмишљавањем туристичких активности и манифестација, маркетингом, јачањем туристичке
привреде и њеним интегрисањем са бројним комплементарнм делатностима, првенествено са
пољопривредом,
⇒ организационе, административне, монетарне, фискалне и друге подстицајне мере које ће
помоћи и обезбедити повољније финансијске и друге услове потенцијалним инвеститорима у развој
туризма; посебно се истиче потреба за поједностављивањем административних поступака и других
радњи за добијање разних дозвола и решења везаних за инвестирање у реконструкцију, доградњу и
изградњу нових туристичко-угоститељских објеката, који се уклапају у планско-развојна опредељења
и испуњавају еколошке и друге критеријуме;
⇒ обезбеђење средстава (домаћи извори, донације, инострани фондови и др.) и компетентних
стручних и научних институција за израду појединих развојних пројеката утврђених овим Програмом,
уз партиципацију одговарајућих органа Републике;
⇒ званично доношење стратегије дугорочног развоја туризма у складу са одредбама овог ППО;
⇒ Посебно се истиче, као предуслов уређења појединих зона и локалитета, неопходна израда
одговарајуће пројектне документације, и то:
• Пројекат туристичког уређења и опремања зоне Мораве и Каленићке реке. Ова туристичка
зона, како је напред истакнуто, формираће се на простору дуж десне обале Каленићке реке и
леве обале Велике Мораве, од спортске хале до постојеће локације сточне пијаце. Саставни
део ове зоне, па тиме и овог пројекта, чиниће и простор Моравишта са вештачким језером.
Добрим профилисањем садржаја у оквиру ове зоне може да се оствари њена вишенаменска
функција - спортска (разна спортска такмичења и припреме спортиста), рекреативна (разне
спортско-рекреативне активности локалног становништва), пословна (комбинација спортских и
пословних простора), забавна (забавни садржаји за месно и околно становништво), културна
(разне културне манифестације у затвореним и отвореним спортским теренима) и др.
Реализацијом спортског центра на левој обали Мораве и дуж Каленићке реке, који би у свом
саставу имао већ изграђену спортску дворану (око 750 седишта), хотел »Плажу« и речни ток,
уз комплементарну функцију језера на Моравишту, град Варварин ће формирати туристичку
понуду која ће бити специфична у овом делу Републике и конкурентна на ширем домаћем
тржишту. Тиме ће овај град изашаће на реку од које се »отуђио«, а битно ће повећати своју
туристичку функцију и тиме подстаћи брже и квалитетније туристичко активирање других
атрактивних делова општине.
75
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
•
Програм туристичког уређења и опремања припадајућег дела Јухора. Овим развојним
програмом, чији је саставни део одговарајућа планско-развојна документација, прецизно ће се
утврдити и у простору лоцирати сви инфра и супраструктурни објекти који су неопходни за
саобраћајно повезивање планине, комунално и техничко опремање локалитета, као и њихово
организовано и планско туристичко функционисање. Другим речима, овим пројектом било би
предвиђено све оно што је потребно за развој дефинисаних облика туризма, а што је у пуној
сагласности са принципима еколошки усклађеног - одговорног управљања туристичким
развојем ове планине. Најбоље би било када би се постигла сагласност свих општина које
међусобно деле овај планински простор за израду јединственог развојног документа који би
обухватио целу планину. Тиме би се остварио веома важан интегрални приступ у њеном
валоризовању и туристичком активирању, насупрот могуће парцијализације и сукоба интереса
појединих општина.
•
Пројекат изградње етно-еколошко-ловачког села. Овим пројектом биће понуђено идејно
решење за изградњу атрактивног туристичког села са изворним шумадијским и поморавским
обележјима. Саставни део овог документа чиниће и решења која се односе на организацију,
уређење и управљање ограђеним ловиштем, које ће бити формирано у непосредној близини.
Ово мини туристичко село биће изграђено на већ поменутој локацији - противградна станица
изнад села Мареново, а представљаће »уникатан« пример овакве комбинације туристичке
понуде на целокупној територији Србије. Реализацијом оваквог пројекта Варварин би могао
изаћи и на међународно туристичко тржиште, наравно под условом да се, поред високог нивоа
атрактивности и квалитета смештајних објеката, обезбеде и одговарајуће саобраћајне
комуникације (друмска и ПТТ), добро уређено и трофејним врстама дивљачи богато ограђено
ловиште, као и одговарајући маркетинг туристичке понуде.
•
Пројекат развоја туризма на селу (агротуризам). Овај пројекат биће базиран на детаљном
анкетном истраживању које ће се обавити у селима која су наведена као потенцијална у
смислу развоја овог облика туризма. На тај начин доћи ће се до поузданих показатеља о
расположењу и спремности сеоских домаћинстава да се укључе у овај вид допунског
привређивања, њиховој опремљености и нивоу стандарда живљења, квалитету туристичке
доступности села, потребним подстицајним мерама и др. На основу ових и других
истраживања биће урађен оперативни програм развоја овог облика туризма, у коме ће се
посебно потенцирати потреба организоване и стручне едукације чланова оних сеоских
домаћинстава која се изјасне за спремност пружања овог вида услуга. Кроз овај пројекат
посебно ће се третирати организација еко-пољо и етно-туристичких фарми, као специфичних
носилаца екотуристичког и љгрљрног развоја у зонама темнића и Јухора.
•
Пројекат туристичког уређења локалитета у непосредном окружењу фабрике минералне
воде »Соко«. Овим пројектом ће се дефинисати могућности ширег коришћења ове воде и
производа на бази ње, који ће бити нуђени на самом локалитету - одговарајуће услуге
транзитним туристима и излетницима и др.
•
Пројекат реконструкције саобраћајне инфраструктуре. Имајући у виду низак ниво
квалитета саобраћајница (регионалних и локалних), као и висок ниво развојне
комплементарности туризма и саобраћаја, намеће се потреба израде одговарајуће пројектне
документације. Она ће обухватати реконструкцију постојећих и за развој туризма на ширем
простору општине важних саобраћајница (нарочито регионалних), као и изградњу нових
локалних путева (особито пута према Јухору).
Планска решења остварива у континуитету после 2014.године:
⇒ даљи развој и унапређење туристичке понуде кроз довршавање започетих и развој –
проширење изграђених туристичких капацитета и садржаја (вероватно у зони Маренова,
Тољевца, Пајковца, Карановца, Доњег Крчина, Орашја, Обрежа, Маскара, Бошњана и др.)
⇒ даље комунално опремање подручја и одржавање високог нивоа саобраћајне и комуналне
опремљености туристичких зона и садржаја, али и осталих подручја.
76
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
⇒ стално јачање улоге екопољо – етнотуристичких газдинстава и др.
⇒ наставак организационих и других активности на нивоу општине.
3.2.3. РАЗВОЈ ШУМАРСТВА И ЛОВНЕ ПРИВРЕДЕ
на бази одрживог газдовања шумама и унапређења шумског и ловног фонда
Стратешки – плански оквир развоја ШУМАРСТВА (у складу са шумско привредном основом) је,
коришћење производног потенцијала шумских зељишта за одрживу производњу дрвне масе у
економским шумама, односно прираст у складу са плановима шумских газдинстава према шумско –
привредној основи.
Концепт заштите и коришћења шума заснива се на унапређењу стања и повећању површина под
шумама, изради планова и програма газдовања шумама и пошумљавања, као и на обезбеђењу
средстава од ресорних министарстава за остваривање мера заштите шума, заштите од ерозије и
заштите природних вредности.
Заштита шума се спроводи на основу Плана заштите шума (доноси се сваке године за цело
газдинство), са следећим елементима:
−
доследна примена важећих законских прописа;
−
забрана неконтролисаног ложења ватре у шуми;
−
одржавање реда пре и после сече (под шумским редом се подразумева стање у шуми које
обезбеђује услове за њено одржавање, обнављање и унапређивање, са нагласком на:
заштиту од пожара; биљних болести и штеточина; заштиту шумског земљишта од ерозије
услед сече; заштиту подмлатка).
−
постављање сигнализације и обавештења на прилазним путевима;
−
организација дежурства у току сушних периода на најкритичнијим местима;
−
организација квалификоване службе за дејство против пожара, биљних болести и штеточина,
као и других узрочника штета у шумама;
−
набавка потребних техничких средства и опреме;
−
трансфер информација медијима (нарочито у вези са материјалном и еколошком штетом
услед утицаја човека);
−
сарадња са општинским органима ради ефикасног организовања акција;
−
обезбеђење средства из сопствених извора и републичких фондова.
Планска решења до 2014.године:
⇒ спровођење радова на простој и проширеној репродукцији шуме који су предвиђени шумско –
привредном основом;
⇒ спровођење радова на интензивирању газдовања (израда шумских путева, максимално
коришћење сечивог етата, пошумљавање необраслих шумских површина опредељених за
шумарство) шуме који су предвиђени шумско – привредном основом;
⇒ предузимање радова на мелиорацији деградираних шума;
⇒ спровођење интензивних мера за заштиту и негу постојећих шума у свим фазама развоја, и то
мера унапређења стања шума, мера заштите од ерозије и мера заштите природних
вредности, у складу са важећим шумско – привредним основама за шуме у државном
власништву и програмима газдовања приватним шумама;
⇒ селективно пошумљавање на површинама које су издвојене као изворишта вода, поред
акумулација и речних токова, на еродираним површинама; поред мелиорације постојећих
шума извршити пошумљавање голети и подизање заштитних шума у зонама саобраћајница,
индустријских постројења и зонама предвиђеним за туристички развој;
⇒ стимулација развоја приватних шума и пошумљавање терена угрожених ерозијом који су у
приветном власништву.
Планска решења после 2014. године:
⇒ наставак спровођења интензивних мера за заштиту и негу постојећих шума у свим фазама
развоја и других активности започетих пре 2014.године у складу са важећим шумско –
привредним основама за шуме у државном власништву и програмима газдовања приватним
шумама;
⇒ одржавање и по потреби повећање постојећих шумских комплекса.
77
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
ЛОВ И РИБОЛОВ. Поред тога, планом су дефинисани и просторни оквири потенцијалних ловишта,
првенствено у у зонама „Јухор“ и „Зеленик“, у складу са расположивим потенцијалима и економским
капацитетом. Зоне дуж Велике и Јужне Мораве и притока, поготово зона Моравишта предвиђене су за
риболовна подручја, при чему се истиче обавеза спровођења контролисаног улова и заштите и
обнављања рибљег фонда.
Плански концепт узгоја дивљачи и риболовне фауне заснива се на решењима ловних основа и
подразумева:
−
заштиту, гајење и рационално коришћењу дивљачи;
−
активну заштиту неловне дивље фауне, као дела шумског екосистема;
−
постизање оптималне бројности популације;
−
постизање што вреднијих трофеја основних гајених врста;
−
професионално организовање ловних и риболовних подручја;
−
професионално организовање ловног и риболовног туризма;
−
едукацију ловних стручњака и др.
Планска решења у току целог планског периода:
⇒ У целокупном планском периоду неопходно је спровођење мера за заштиту, гајење и
рационално коришћење дивљачи у складу са планским концептом узгоја дивљачи и развојем
ловног и еко-туризма и принципима одрживог развоја шумских и осталих екосистема
3.2.4. РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈЕ И МАЛЕ ПРИВРЕДЕ
на бази коришћења природних ресурса и прераде пољопривредних производа, дрвета,
а посебно специфичан вид производње флаширане минералне воде за пиће
¾
ОСНОВНА ПРАВИЛА УСМЕРАВАЊА РАЗВОЈА И
РАЗМЕШТАЈА ИНДУСТРИЈЕ И МАЛЕ ПРИВРЕДЕ
ƒ Развој индустрије и мале привреде на подручју општине Варварин темељи се на коришћењу
природних ресурса и прераде пољопривредних производа, дрвета, производњи флаширане воде за
пиће, као локалним сировинама, али и преради и производњи на бази увозних сировина за које не
постоји локална сировинска база (електронска, металопрерађивачка, текстилна и др. индустријске
производње у складу са Стратегијом развоја планског подручја уз ова ППО).
ƒ Индустрију и малу привреду (МСП - мала и средња предузећа) првенствено треба лоцирати у
мање или веће просторно обједињене зоне због постизања економичности опремања и уређивања
земљишта, као и функционисања погона; изузетак су погони са специфичним локационим захтевима
(везаним нпр. за зоне експлоатације шљунка и песка и сл.), али је њихово лоцирање и
функционисање обавезно обављати у складу са захтевима заштите животне средине; посебну
предност има коришћење постојећег грађевинског фонда и инфраструктуре фирми које сада не раде.
ƒ Постојећи производни фонд потребно је функционално оспособити, инфраструктурно квалитетно
опремити, технолошки осавременити или заменити производним линијама које задовољавају захтеве
економичног пословања и заштите животне средине; посебно се наглашава потреба дислоцирања
појединих еколошки неприхватљивих намена и програма из насељених стамбених зона, или зона са
објектима јавних садржаја, уколико их постојећи програми угрожавају буком, аерозагаљењем и сл.
ƒ Формирање индустријских предузећа, како већих, а нарочито малих и средњих могуће је
првенствено у општинском и осталим центрима на територији Општине, а планом се предлаже више
локација за веће радне зоне у постојећим насељима, било у оквиру постојећих, али и
новопланираних радних зона, првенствено уз постојеће и планиране јавне путеве, при чему развој
(уређивање и функционисање) ових зона треба да буде усклађен са развојем саобраћајне мреже и
мрежа техничке инфраструктуре. Лоцирање мањих производних погона у оквиру мале привреде
могуће је и ван ових зона, уз поштовање захтева заштите животне средине, односно под условом да
је активност која се спроводи при производњи, складиштењу, односно транспорту производа и
сировина таква да не угрожава постојећи квалитет животне средине и функционисање простора.
78
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
ƒ Приликом израде планске и техничке документације потребно је обезбедити примену Закона о
процени утицаја на животну средину за све објекте на које се овај закон односи уз одговарајуће
уклапање објеката у околни простр у складу са правилима грађења дефинисаним у овом ППО.
¾
ПРОСТОРНА ОРГАНИЗАЦИЈА РАДНИХ ЗОНА
Просторна организација радних зона у којима се јављају различита предузећа (индустрија,
складишта, грађевинаство и сл.), као и различите делатности које се уобичајено карактеришу као
„мала привреда“ (на нивоу малих и средњих предузећа), али и друге делатности које захтевају
локације већих површина и за које је пожељно и практично да се нађу у оквиру инфраструктурно
опремљених и организованих радних зона, у општини Варварин је следећа (површине су
оријентационе):
Радна зона Варварин запад (око 120ха) на путу ка Бачини простире се са обе стране пута. Чине је
површине око већ зачетог нуклеуса ове зоне (комбината „Варваринско поље“) и планираног робнотранспортсног центра. Ослања се на јавни пут Р-220 и планирану обилазницу Варварина у склопу
јавног пута Р-217. Ова зона има приоритет у погледу лоцирања производно - прерађивачких и
складишних капацитета, МСП из области складишта, производње, занатства и др. Захтеви уређења
се односе на подизање укупног нивоа комуналне опремљености, изградњу обилазнице са западне и
јужне стране Варварина, обезбеђење интерних комуникација и подизање заштитног зеленила према
осталим околним функцијама и елементима у простору (стамбене зоне Варварина и Бачине,
пољопривредне површине, јавни путеви и сл.). Тенденција ширења је ка Бачини, а у појасу од сеоског
пута и Избеничке реке са јужне стране Р-220 и у појасу до 300-500м са северне стране Р-220, од
обилазнице до Бачине.
Радна зона Варварин центар (око 1,6ха) у центру Варварина представља већ заокружену зону у
самом центру Варварина поред Велике Мораве (ИНОС и др.). Локација је уређена, добро саобраћајно
и комунално опремљена, али је њен даљи развој у простору онемогућавају постојеће изграђене
структуре Варварина и речно корито Велике Мораве. Сам прилаз се обавља кроз центар што
неповољно утиче на квалитет животне средине у околним улицама. Неопходно је даље уређење
зоне, увођење савремених производних линија или врста производње и примена мера заштите
животне средине.
Радна зона Варварин југ (око 0,9ха) у близини Каленићке реке обухвата зону погона текстилне
производње. Налази се у оквиру изграђених насељских површина због чијег ширења није предвиђено
просторно ширење постојећих радних погона. Уређење подразумева примену мера заштите животне
средине, подизање заштитног зеленила и потпуно комунално опремање постојећих објеката и
површина. Саобраћајни приступ је из правца садашњих путева Р-217 и Р-220
Радна зона Варварин село центар (око 1,2ха) уз постојећи Р-217 и поред добре локације, објекти су у
процесу активирања. Поред ње, у центру Варварин села налази се и мања радна складишна зона на
бочном путу, која такође тренутно није активна у пуној мери. Просторно ширење комплекса није
могуће, али је потребно његово уређење, комплетно комунално опремање и обезбеђење
паркиралишта у оквиру постојећих површина парцела привредних субјеката на овој локацији.
Радна зона Варварин село југ (око 1,6ха) представља потенцијалну празну локацију на којој је могуће
лоцирање МСП из домена производње, занатства, складишта и сл. Потребно је комунално опремање
и обезбеђивање паркирања унутар комплекса, а приступ је могућ са садашњег Р-217.
Радна зона Горњи Катун запад (око 13,2ха), на потезу Кнежево, је празна неопремљена локација
између постојеће и планиране трасе Р-217 наспрам цркве и гробља у Горњем Катуну. Зона има добре
могућности приступа, захтева комунално опремање, абудући садржаји не смеју да угрожавају животну
средину стамбених зона у Горњем Катуну.
Радна зона Горњи Катун исток (око 5,3ха) је зона постојећих погона, није планирано њено просторно
ширење, већ само комунално опремање, озелељавање, изградња и уређење локације која се налази
уз пут ка Великој Морави.
79
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Радна зона Горњи Катун југ (око 1,4ха) је зона постојећих погона и складишта, планира се њено даље
комунално опремање, озелењавање комплекса чија делатност не сме да угрози квалитет животне
средине у Горњем Катуну.
Радну зону Доњи Катун југ (око 2,0ха) представљају две мање празне локације у Доњем Катуну уз
главну насељску саобраћајницу. Локације захтевају комунално опремање и уређење терена, као и
примену мера заштите животне средине у зависности од производних програма који овде буду
планирани.
Радна зона Обреж запад (око 25ха) на потезу Динковог гаја између планиране трасе Р-217 западно од
Обрежа ка подножју брда Врдановца на простору где су раније били виногради. Прерађивачки и
производни капацитети на бази пољопривреде су овде приоритетни могући садржаји, саобраћајне
везе су могуће из равца Обрежаи пре реализације новопланиране трасе Р-217 која се измешта из
центра насеља ка ободу, као и путевима који ка овој зони воде из правца Бачине и Избенице. Захтеви
уређења се односе на подизање комунално опремање, изградњу обилазнице са западне стране
Обрежа и унапређење путних праваца ка бачини и Избеници, обезбеђење интерних комуникација и
подизање заштитног зеленила према осталим околним функцијама и елементима у простору
(стамбене зоне Обрежа, пољопривредне површине, јавни путеви и сл.).
Радна зона Обреж север (око 25ха) је зона постојећих складишта и погона западно од Р-217 северно
од Обрежа ка граници општине Варварин. Постојеће комплексе могуће је спојити уз обавезно интерно
повезивање и комунално опремање, као и примену мера заштите животне средине које се односе на
заштиту пољопривредног земљишта, зависно од врсте производње, која се уводи. Препоручују се
складишта, погони за сушење и хлађење пољопривредних производа и друге врсте прераде поврћа,
воћа, млека, меса и сл.
Радна зона Обреж центар (око 0,9ха) је постојећа локација у центру насеља без могућности
просторног ширења у самом центру Обрежа. Додатно уређење у погледу озелењавања и
обезбеђивања квалитета живљења у центру насеља су примарни захтев локације.
Радна зона Обреж исток (око 0,8ха) је нова празна локација на путу који води од центра насеља ка
Великој Морави. Лоакција захтева комунално опремање, уређивање и озелењавање, а производни
програми не смеју да угрожавају околне стамбене и пољопривредне површине. Мере заштите
животне средине су неопходне, као и обезбеђивање саобраћајне везе са Р-217.
Радна зона Бачина исток (око 1,1ха) је мања слободна зона у самој Бачини јужно од Р-220, погодна за
МСП, занатске и трговачке програме. Захтеви локације су комунално опремање, обезеђивање
паркирања унутар комплекса, примена мера заштите животне средине (првенствено озелењавање)
према околним стамбеним зонама и јавном путу.
Радна зона Орашје исток (око 2,6ха) простире се са обе стране Р-220, захтева комунално опремање и
уређивање, примену мера заштите од угрожавања околних пољопривредних површина и
функционисања јавног пута.
Радна зона Орашје запад (око 0,5ха) везана је за псотојеће погоне за флаширање минералне воде и
као оптимално се пшредлаже проширење ових погона, производног програма са додатним
асортиманом (сокови и сл.), а функционисање зоне не сме да угрози суседну зону цркве са гробљем.
ПАркирање се мора обезбедити унутар комплекса радне зоне.
Радна зона Доњи Крчин (око 1,7ха) је сада празна локација на раскрници Р-220 и Р-103 на терену који
се налази изнад поменутих путева. Програми могу бити везани за прераду воћа, производну
занатских производа, производњу других курентних производа из домена „еколошки чисте“
производње и тд. Неопходно је комплетно уређење и комунално опремање локације.
80
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Радна зона Залоговац (око 3,1ха) налази се на истоку насеља северно од пура Р-103. Ова сада
слободна локација представља већи неизграђени простор који захтева потпуно комунално опремање
и уређење терена.
Радна зона Парцане (око 5,7ха) везана је за локацију између Маренова и Парцана где је могуће
остварити програме из домена прераде пољопривредних производа (сушара, хладњача и сл.).
Захтева се комунално опремање и обезбељење одговарајућег третмана отпадних вода и отпада,
поготово ако се ради о већим количинама биљног отпада (примена мера заштите корита и вода
Парцанског потока).
Радна зона Мареново (око 8,9ха) у близини раскрснице Р-103 и пута за Парцане првенствено се може
оријентисати на занатску производњу и услужни сектор, у функцији будућег туристичког развоја овог
краја. Тахтева се комунално опремање и примена мера заштите околних зона становања.
Радна зона Бошњане Метиљац (око 10ха) је нова зона североисточно од Бошњана на брежуљкастом
терену уз пут Р-103. Неопходно је комунално опремање и уређивање, а могући су различити
производни програми који не смеју да угрожавају околне пољопривреде површине.
Радна зона Маскаре (око 4ха) је нова сада неизграђена зона северно од Маскара у зони старог
пољопривредног газдинства. Овде је могуће лоцирање различитих саджаја из домена прераде
пољопривредних производа, њиховог складиштења, као и формирање центра за садни и цветни
метријал по чијој је производњи овај крај познат. Захтева се комунално опремање и повезивање ове
зоне са Р-217.
Појединачни локалитети са малим погонима дисперзно размештеним у градским и сеоским насељима
на територији општине. Могућ је развој малих прерађивачких капацитета компатибилних са осталим
околним садржајима у већ постојећим или новим објектима или сада неискоришћеним локацијама
(некадашња складишта, откупне станице, домови и сл.), у стамбено – пшословним објектима или на
новим локацијама у складу са планираним правилима и плановима за поједине целине, као и мерама
заштите животне средине.
У периоду до 2014.год. вршиће се резервација простора, у складу са потребама потенцијалних и
садашњих корисника простора. За локације за које се искаже интерес обезбедиће се уређење и
опремање земљишта и израда планске документације средствима општинског буџета, фондова,
донација и кредита, као и приватних инвеститора.
¾
ПРОСТОРНА ОРГАНИЗАЦИЈА РАДНИХ ЗОНА ПОСЛЕ ИЗГРАДЊЕ АУТОПУТА
У периоду после изградње аутопута:
⇒ могућа је рализација следећих зона (укупно око 44ха):
Радна зона Моравиште север северно од планиране трасе аутопута могуће је развијати и пре
изградње ове саобраћајнице јер је могуће њено лако повезивање на Р-220. Уређење и
исушивање терена, комунално опремање и интерна и екстерна повезаност су захтеви локације.
Производни програми који се овде буду лоцирали не смеју својим функционисањем да угрозе
развој и функционисање суседне туристичке зоне Моравиште у меандрима Велике Мораве
(приротет имају складишта, објекти комерцијалних и саобраћајних услуга и еколошки „чисте“
проивне делатности).
Радна зона Моравиште југ јужно од планиране трасе аутопута могуће је развијати тек по изградњи
ове саобраћајнице. Неопходно је обезбедити саобраћајно повезивање ове зоне са Р-220
денивелисаном везом која ће водити преко трасе аутопута и радне зоне Моравиште север, или се
повезати ка Ћићевцу новим саобраћајницама у складу са саобраћајном мрежом Ћићевца.
Уређење и исушивање терена, комунално опремање и интерна и екстерна повезаност су захтеви
локације.
⇒ наставља се употпуњавање привредне структуре и развој постојећих зона чија је реализација
започела у претходном периоду.
81
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
⇒ даље се стално подстичу развој МСП из домена малих производних и прерађивачких капацитета
у селима са циљем обликовања мањих полифинкционалних нуклеуса развоја и јачања централне
улоге насеља.
¾
ПРЕДУСЛОВИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРИОРИТЕТА
⇒ завршетак процеса приватизације и унапређења програмске структуре у постојећим привредним
субјектима
⇒ оснивање агенције или стручне службе за локални економски развој са примарним задатком
обједињавања активности промоције предузетништва, маркетинга локација, кадрова, коопераната и
тесном сарадњом са општинским службама за запошљавање и дошколовавање кадрова.
⇒ изградња саобраћајница, посебно обилазнице Варварина и новопланиране трасе Р-217, који су
важни за несметано функцинисање радних зона и насеља у Поморављу.
⇒ унапређење комуналне опремљености и животне средине постојећих локација и њихове околине
⇒ израда планских докумената за централна насеља општине, а посебно за планиране радне зоне,
као и резервација простора за њих.
3.2.5. РАЗВОЈ ГРАЂЕВИНАРСТВА
на бази коришћења грађевинских сировина (шљунак, песак, дрво), поготово у
контексту будућег развоја привредних капацитета и капацитета инфраструктуре.
Грађевинарство и индустрија грађевинског материјала. Ово је привредна област која има
традицију и резултате у Варварину, особито услед постојања обиља грађевинских материјала - песка,
шљунка, свакако даје могућност да се ова област развија у складу са плановима.
Традиција, искуство, радна снага, природни потенцијал и потребе за овим материјалима и радовима у
локалној средини и другим подручјима, дају наду да ће и ова област привредног развоја моћи да се
активира и допринесе бржем опоравку привреде Варварина. Овде је изузетна могућност за мала и
средња предузећа да искористе постојеће потенцијале и тражњу, те да опет ова област узме своје
место у развоју Варварина. Процес преструктурирања се јавља као потреба с обзиром да је
неопходно да се грађевинарство прилагоди новим захтевима и потребама за формирањем
специфичних услуга, где ће примат имати специјализована грађевинска предузећа мањег капацитета,
пре свега у поморавским насељима.
У просторном смислу грађевинска делатност ће бити везана за постојеће и планиране радне зоне или
локације за експлоатацију шљунка и песка из корита велике Мораве.
Лоцирање објеката за сепарацију шљунка и песка је могуће у ваннасељским зонама, при чему се
саобраћајни токови усмеравају обилазним саобраћајницама и на начин да транспорт не угрожава
функционисање насеља.
Обавеза израде и спровођења пројекта рекултивације и уређења напуштених позајмишта шљунка и
песка је плански услов за добијање дозволе за експлоатацију.
3.2.6. РАЗВОЈ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ МИНЕРАЛНИХ СИРОВИНА
на бази коришћења постојећих ресурса, првенствено шљунка и песка
Основни концепт развоја експлоатације минералних сировина
Експлоатација шљунка и песка из наноса Велике Мораве је перспективна активност за општину
Варварин, која се у будућности мора одвијати плански, уз поштовање захтева заштите животне
средине.
Обавезно је поштовање пројектованог начина експлоатације и рекултивације простора, као и
транспорта и складиштења експлоатисаног материјала. Планом се дефинишу приоритетне зоне за
експлоатацију, и то: на низводном крају зоне Моравишта на десној обали велике Мораве наспрам
Варварин села, дуж обала велике Мораве у зони Горњег и Доњег Крчина и Обрежа.
82
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Приоритети развоја оствариви до 2014.године:
- израда комплетне истражне, планске и техничке документације за просторе за које се приоритетно
искаже интерес за експлоатацијом шљунка и песка
- израда истражне документације за остале просторе
- израда и спровођење пројеката рекултивације и простора који су напуштени или се напуштају као
лежишта.
Планска решења после 2014.године:
- израда планске и техничке документације за просторе за којима се истраживањима докаже да је
експлоатација лежишта рентабилна и прихватљива са аспекта утицаја на животну средину.
- наставак израде и спровођења пројеката рекултивације и простора који су напуштени или се
напуштају као лежишта.
3.2.7. РАЗВОЈ ОСТАЛИХ ДЕЛАТНОСТИ
Концепт развоја осталих делатности и планске акције
Домаћа радиност, као самостална делатност са организованим тржиштем или кооперацијом са
другим привредним гранама (текстилна индустрија нпр.), али и као комплемент туризму и
екопољопривреди, могла би се развијати из домена производње вунених производа – плетенина,
дрводељства (намештај у етно стилу), као и у делу индустријске кооперације (израда делова за
намјештај) са већим производним системима. Поред запошљавања дела радне снаге (нарочито
женске), овим ће се повећати и економска сигурност домаћинстава на селу и обезбедити још један
додатан туристички мотив овог краја.
Поред наведених, у варваринској општини развијаће се и друге привредне гране у складу са
захтевима одрживог развоја, с обзиром на предстојећи развој туризма и екопољопривреде (практично
највећи део простора варваринске општине).
Комуналне, комерцијалне, пословне и друге услуге и њихов развој, као и развој јавних служби
пратиће и зависиће од степена економског активирања примарних економских ресурса
(пољопривреда, туризам, комерцијализација воде, експлоатација минералних сировина) и
демографског развоја.
Планом су дефинисани параметри за опремање насеља појединим објектима услуга, у складу са
рангом насеља, тј. његовим значајем у мрежи насеља.
Просторни аспект и динамика активирања
У просторној структури већина ових делатности није просторно захтевна, већ се одвија у оквиру
домаћинстава, насеља и сл. Распоред и величина локација за јавне службе биће у складу са
потребама и параметрима за димензионисање из овог плана, односно одговарајуће планске
документације за поједина насеља.
Напомиње се да се већи трговински комплекси са складиштима могу организовати у оквиру радних
зона, поготово у близини планираног аутопута Е-761. Ова локација је погодна са више аспеката (лака
доступност не само из Варварина, већ и из осталих суседних општина и шире, трговина, поготово
велепродаја, као прихватљива делатност са аспекта екологије и будућег развоја туристичке спортско
– рекреативне зоне на Моравишту и др.). Предуслов за активирање ове зоне је израда планске и
техничке документације у складу са актуелним пројектима објеката у овој зони (аутопут, гасовод,
туристичка зона Моравиште и др.).
Динамика активирања и развоја појединих делатности биће усклађена са развојем основних
привредних делатности на бази активирања примарних економских ресурса и развоја насеља.
83
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
4. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА, ИНФРАСТРУКТУРНИХ
СИСТЕМА, КОМУНАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ И ПОВЕЗИВАЊЕ СА
РЕГИОНАЛНОМ ИНФРАСТРУКТУРНОМ МРЕЖОМ
Планске поставке ППО Варварин у области просторног развоја саобраћајне, хидротехничке,
водопривредне, електроенергетске, телекомуникацине и гасоводне инфраструктуре, као и других
објеката комуналне инфраструктуре засноване су на решењима Просторног плана Републике Србије
и актуелних стратешких републичких планова. Решења ППО Варварин су урађена према
расположивој техничкој документацији и базирају се на резултатима истраживања која су обављена у
аналитичкој фази израде овог Просторног плана. У обзир су узета и планска решења других
просторних планова суседних и ширих просторних целина.
4.1. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ
Планска решења до 2014. године
Jaчање инфраструктурних веза, у првом реду саобраћајних, омогућиће убрзање свеобухватног
привредног, социјалног, културног и сваког другог развоја општине Варварин, чиме се уједно стичу
услови за ефикаснији и економичнији проток робе, путовања путника и размене информација.
Предложене активности имају за циљ формирање саобраћајног система варваринске општине у
периоду до 2014. године, који би са постојећим системом чинио основу развијеног саобраћајног
система, који би свој коначни облик, који је предвиђен ППО Варварин, добио до истека планског
периода Плана.
Реализација обилазнице око Варварина представља један од значајнијих задатака у области
саобраћајне инфраструктуре. Обилазница се реализује у две фазе. Редослед фаза, као и могуће
подфазе, ће се одредити након израда студија изводљивости.
У једној од фаза приступиће се изградњи саобраћајнице, која ће са постојећим општинским путевима,
чинити „западну“ обилазницу око Варварина. Дужина нове саобраћајнице је око 3.400m. Одваја се од
државног пута Р-217 (код Обрежа) и даље води ка југу укрштајући се са државним путем Р-220 у зони
новопланираног робно транспортног центра у km: 7+763 пута Р-220. Имајући у виду тренутни тренд
раста обима саобраћаја, предлаже се укрштај у нивоу, под правим углом са потпуним системом
саобраћајне сигнализације и семафорима.
Траса даље води ка југу, прелази преко Каленичке реке, за шта је потребна изградња моста дужине
од око 200m, и везује се поново на општински пут Л-11 (видети графички прилог: „Саобраћајна
инфраструктура“). Новопланирани пут би чиниле две саобраћајне траке минималне ширине 3,25m без
обострано вођених тротоара.
Реконструкцијом општинског пута Л-11, чиме би се његови елементи довели на ниво државног пута II
реда, и имајући у виду функцију коју би овај путни правац имао, стичу се услови да се ранг овог пута
подигне на виши ниво од општинског и на тај начин би обавеза реализације ове саобраћајнице
прешла у надлежност Републике. Са овим предлогом је упознато и сагласно ЈП Путеви Србије.
Да би обилазница на адекватан начин оправдала свој назив потребно је реконструисати путеве који
су у њеном саставу, на тај начин да њихови елементи одговарају елементима државних путева II
реда. Обилазницом би се изместио сав транзитни и теретни саобраћај из централне зоне Варварина,
осим изворно-циљног, чиме би се повећала ефикасност а пре свега безбедност одвијања саобраћаја
у Варварину.
До реализације обилазнице потребно је организационо-саобраћајним мерама преусмерити теретни
саобраћај са пута Р-220 на мрежу општинских путева и градских саобраћајница, у циљу његовог
измештања из централне градске зоне. Ради повећања безбедности одвијања саобраћаја на овим
саобраћајницама потребно је обезбедити стандардне попречне профиле и проширење делова улица
који представљају уска грла, ако је неопходно и рушењем објеката. Јавна расвета саобраћајница,
нарочито у зонама раскрсница и пешачких прелаза, мора бити обновљена. Стриктно поштовање
постављене саобраћајне сигнализације и ограничење брзине кретања моторних возила у централној
84
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
градској зони на 50km/h, у зонама са интезивним пешачким саобраћајем (школа, пијаца, Дом здравља
и сл.), на 30km/h, допринеће безбеднијем одвијању саобраћаја.
У другој фази, која може имати три подфазе, реализоваће се полупрстенаста обилазница са јужне
стране Варварина. Траса ове саобраћајнице води од општинског пута Л-11, Бошњане-ВарваринОбреж, даље ка истоку јужним ободом насеља Варварин село, новим мостом прелази реку Велику
Мораву и у зони постојеће локалне депоније укључује се у пут Р-220 у km: 3+353 поменутог пута.
Једна од подфаза могла би бити реализација саобраћајнице од локалног пута Л-11 до укрштаја са
државним путем II реда (регионалним путем), Р-217 у km: 27+764,68. Дужина овог дела „јужне
обилазнице“ око Варварина је 1050m.
Друга подфаза била би од укрштаја са путем Р-217 до укрштаја са планираним општинским путем који
води од насеља Варварин село до локалитета “Руски споменик”. Дужина овог дела обилазнице
износила би око 1200m.
Следећа подфаза, којом би се комплентирала „јужна обилазница“ око Варварина била би од
поменутог укрштаја са новопланираним општинским путем, па до укрштаја са путем Р-220 у km:
3+353,00. Ова подфаза је дужине од око 1850m и обухвата и изградњу друмско-пешачког моста преко
реке Велике Мораве дужине од око 250m.
Укрштаји са осталом саобраћајном мрежом општине изводили би се у нивоу и под правим углом.
Укрштаји ће бити са потпуном вертикалном и хоризонталном сигнализацијом, док се код укрштаја са
вишим рангом од општинских (Р-217 и Р-220), предвиђа инсталација семафора.
Планирана „јужна обилазница“ имаће стандардан попречни профил предвиђен за државне путеве II
реда тј. минимум две коловозне траке, по једну за сваки смер кретања, од 3,25m и са обострано
вођеним тротоарима у насељеним зонама, минималне ширине до 1,5m.
Дужина моста преко реке Велике Мораве, на новопланираној саобраћајници, била би око 250m. Мост
ће се конструисати са елементима који обезбеђују несметан прелазак преко реке истовремено у оба
смера, како друмских возила, тако и пешака.
Како се обилазницом измешта саобраћај са пута вишег ранга од општинског, на основу услова које је
доставило Јавно предузеће Путеви Србије, обавеза је Републике да финансира реализацију овог
пута, као и њено касније одржавање.
Укупна дужина обилазнице износиће око 4120m. Студија оправданости, коју је потребно урадити за
„јужну обилазницу“, даће одговор да ли су подфазе изградње потребне и којим редом ће се оне
реализовати. Веома је важно што свака од подфаза може да функционише као засебна
саобраћајница, док ће функцију обилазнице добити обједињавањем у јединствену саораћајницу са
мостом преко реке Велике Мораве.
Изградња робно транспортног центра (РТЦ) на територији општине Варварин допринела би
бољој координацији у процесу производња-транспорт-продаја. Развојем робно-транспортних центара
успоставља се компатибилност саобраћајног система и омогућује рационализација транспортног процеса.
Допринос РТЦ-а привреди се може огледати и у решавању проблема уситњености складишних простора,
рационализацији дистрибуције, могућности увођења савремене информатике, као и у смањењу
загушења насеља Варварин теретним саобраћајем. Обједињавањем већине робно транспортних
операција на једном месту смањује се потреба за паркирањем теретних возила, смањује се загађење
околине и обезбеђује већи квалитет комплетних робно-транспортних услуга.
Планирани робно транспортни центар је потребно развијати као логистички центар који би
опслуживао у транспортно-дистрибутивно-складишном смислу подручје целе општине Варварин.
Развој центра ове намене би допринео рационализацији микро и макро дистрибуције што би у великој
мери допринело смањењу дистрибутивних трошкова.
Локација РТЦ-а је на укрштају значајнијих путних праваца, пута Р-220 и новопланиране „западне“
обилазнице око Варварина, при чему се веза РТЦ-а са обилазницом остварује преко државног пута Р220. РТЦ ће служити за прикупљање, складиштење и претовар углавном пољопривредних производа
са територије варваринске општине и околних насеља граничних општина која су претежно
пољопривредна. Просторни садржаји који су неопходни за оптимално функционисање РТЦ-а су
следећи:
85
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
•
обезбеђен несметан приступ на примарне путне правце. У ову сврху је потребна изградња око
250m приступних саобраћајница стандардног попречног профила које би омогућавале
несметано одвијање саобраћаја, пренствено теретних возила у оба смера;
•
паркиг простор за најмање 20 тертених камиона у склопу РТЦ-а. Потребна површина 1800m2;
•
паркинг простор за најмање 10 путничких аутомобила за запослено особље у РТЦ-у, потребна
површина око 300m2;
•
сервисне радионице за мање оправке на возилима и техничко одржавање, са обавезно једним
каналом, минималне површине 300m2;
•
локална станица за снабдевање горивом, минимум два точиона места (по једно за бензин и
дизел гориво);
•
два складишна простора затвореног типа за пољопривредне производе минималне површине
2100m2 (70x30m). Складишта би требало да поседују рампу за утовар-истовар која би
омогућавала истовремени рад на утовару-истовару са најмање седам камиона;
•
складиштени простор отвореног типа за материјале којима не сметају атмосферски услови,
минималне површине 2500m2;
•
хладњачу за складиштење појединих врста роба које захтевају овакву врсту складиштења.
Површина хладњаче не мања од 400m2;
•
простор за одлагање контенера, минималне површине 1000m2;
•
управно – пословни контролни пункт РТЦ-а са просторијама за шпедитерске услуге,
инспекцијску контролу роба, банка и слично, са пратећим објектима јавне намене (WЦ, бифе,
телефон и сл.), минималне површине 500m2 у основи;
•
одређене површине за смештај претоварне механизације, минималне површине 600m2;
•
манипулативни простор за несметано функционисање унутар РТЦ-а;
•
друмске саобраћајнице за несметано саобраћање теретним возилима унутар РТЦ-а.
Површина коју би заузимали горе наведени основни садржаји неће бити мања од 2ha, док би укупна
површина РТЦ-а са потребним манипулативним простором износила око 4,5hа. Наведене површине
је могуће мењати у зависности од потреба тј. у складу са тржишним захтевима за производима са
овог подручја.
Израдом детаљнијих планова, откупом земљишта или неким другим механизмима потребно је
сачувати локацију за изградњу РТЦ-а, како би се спречила реализација садржаја другачијих намена.
Реконструкција најфреквентнијих путних праваца у општини обухватиће делове државних
путева II реда, али и 30% општинских путева. На овим путевима је потребно осавременити коловозни
застор и проширити саобраћајнице на местима где је то могуће. Општински путеви на којима су
потребне интервенције су:
•
Бачина – Обреж, у дужини од око 5,2km;
•
Орашје - Церница, у дужини од око 1,5km;
•
Варварин – Бошњане, у дужини од око 8,5km;
•
Бошњане – Вратаре, у дужини од око 2,2km;
•
Доњи Крчин – Горњи Крчин, у дужини од око 2,5km;
Укупна дужина путева на којима је потребно осавременити коловозни застор износи око 20km, што
чини 30% општинских путева у варваринској општини. Такође је потребно предузети све радње у
циљу подизања квалитета услуге на овим путевима, као што су увођење осветљења у насељеним
местима, изградња тротоара на потезима кроз насељена места, постављање адекватне
хоризонталне и вертикалне сигнализације и слично.
86
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Изградња нових општинских путева омогућиће боље повезивање насеља у општини и бољи
проток путника и роба. Путеви ће се реализовати са по једном саобраћајном траком по смеру,
минималне ширине 2,75m и обострано вођеним тротоарима кроз насељена места. Путеви које је
потребно реализовати у планском периоду су:
•
Бачина - Бошњане, у дужини од око 7,0km;;
•
Церница - Тољевац, у дужини од око 5,5km;
•
Мала Крушевица - Парцане, у дужини од око 6,0km;
•
Суваја – Јухор.
Изградњом ових путева (укупна дужина око 20km), и реализацијом планираних обилазница, завршиће
се процес формирања функционалног, поузданог и ефикасног саобраћајног система, који неће
представљати ограничавајући фактор за даљу надоградњу и развој.
Изградња мостова преко реке Велике Мораве планирана је на две локације. У склопу „јужне“
обилазнице око насеља Варварин и у зони насеља Обреж, који би повезивао варваринску и
параћинску општину.
Мост који се планира у склопу „јужне обилазнице“ имаће дужину од око 250m. Биће оспособљен за
друмски и пешачки саобраћај. Имаће две коловозне траке минималне ширине 3,25m, по једну за
сваки смер кретања, као и пешачке/сервисне стазе са обе стране, минималне ширине 1,0m. Изградња
овог моста могла би се реализовати у последњој фази реализације „јужне“обилазнице, ако студија
изводљивости то потврди. При изградњи моста потребно је водити рачуна о његовој висини, како се
не би угрозила могућност оспособљавања пловног пута на Великој Морави.
Мост у зони насеља Обреж био би дужине од око 100m. Са одговарајућим попречним профилом (две
коловозне траке са обостраним сервисним стазама), омогућаваће лакшу комуникацију између насеља
варваринске и параћинске општине, која је у месецима пољопривредних радова интензивнија.
Прелазак преко реке на овом месту се сада одвија помућу скеле са ограниченим капацитетом, чија је
поузданост у великој мери зависи од атмосферских услова.
На територији варваринске општине постоји неколико мостова који су у веома лошем стању.
Приоритет при реконструкцији мостова имаће мост преко Јовановчке реке (у дужини од око 50m),
који повезује Доњи Катун са Дреновцем у параћинској општини. Елементи моста морају задовољити
све услове безбедног и ефикасног преласка пешака и друмских возила, нарочито пољопривредних
машина, у сваком периоду године. Уз реконструкцију моста потребно је реконструисати и прилазне
путеве са обе стране моста.
Имајући у виду да источним делом општине протичу реке Западна и Велика Морава, чији потенцијали
нису искоришћени у довољној мери, предлаже се изградња пристана на неколико локација:
•
у зони насеља Варварин. Постоји путна мрежа која би повезивала планирани пристан са
градском уличном мрежом;
•
у зони села Варварин село, где је потребно урадити и 100m приступног пута са капацитетима
за паркирање;
•
у зони локалитета „Руски споменик“ имајући у виду туристички карактер овог локалитета.
Дужина приступног пута до овог пристана је око 120m;
Пристани ће служити за прихват и везивање пловних средстава и поред поменутих локалитета
њихова изградња је могућа и на осталим локацијама уколико се за то укаже потреба (зоне осталих
поморавских насеља: Обрежа, Горњег и Доњег Катуна). У складу са развојем речног саобраћаја
развијаће се и пристани у смислу повећане могућности пружања услуга и разноврснијим садржајима.
У складу са развојем речног саобраћаја развијаће се и пристани. Пловни пут „Дунав – Вардар
(Аксиос) који се планира већ дуже време и актуалан је у важећем Просторном плану Републике
Србије, обухвата реке Велику Мораву и Јужну Мораву. Реализацијом овог пловног пута највише
категорије могуће је да неки пристани прерасту у пристаништа са маринама за прихват и смештај
наутичких пловила.
87
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Бициклистички саобраћај је у експанзији у целом свету са немером да се умање непогодни ефекти
које са собом носе остали видови саобраћаја. Развој бициклистичких стаза у периоду до 2011.
године требало би усмерити на потезе који су најпривлачнији и најлакше доступни житељима
Варварина и околине.
Пројекатом Европске уније, о успостављању европске мреже бициклистичких стаза, планира се да
две бициклистичке стазе прођу и кроз Србију. Имајући у виду удаљеност Варварина од планираних
европских бициклистичких праваца (од којих један води трасом од Београда до Ниша и трасиран је
између аутопута и Велике Мораве), као и повољности терена за овај вид саобраћаја, реално је
размишљати о њиховом повезивању са бициклистичким мрежом планираном на територији
варваринске општине.
У том смислу прелаже се изградња бициклистичких стаза у приобаљу реке Велике Мораве, имајући у
виду погодности терена за бициклистички саобраћај, као и природне лепоте великоморавском
приобаља.
Примарна бициклистичка стаза се трасира дуж леве обале Велике Мораве у дужини од око 17,5km.
Паралелно са њом се пружа друга бициклистичка стаза у коридору регионалног пута Р-217 у дужини
од око 12,3km. Реализација овако дугачких бициклистичких стаза представља проблем, како у самој
реализацији, тако и са финансијске стране, па се стога предлаже успостављање попречних веза
између ова два бициклистичка коридора. Помоћу попречних веза формирају се четири прстена
бициклистичких стаза, који могу функционисати као засебни, а заједно чине јединствени систем.
Укупна дужина планираних бициклистичких стаза износи 38,5km. Формирањем прстенова
бициклистичких стаза омогућава се њихова фазна изградња као засебних целина.
Као један од приоритета, реализоваће се изградња бициклистичког прстена око насеља Варварин у
дужини од 8,0km који обухвата насеља Горњи Катун и Варварин. Такође у овом периоду потребно је
реализовати систем бициклистичких стаза кроз само насеље Варварин у коридорима главних путних
праваца или као засебне стазе.
Изградња осталих прстенова зависиће од развоја бициклистичког саобраћаја на територији
варваринске општине и у окружењу, као и од могућности прикупљања средстава потребних за њихову
изградњу. Њиховој изградњи претходиће израда студија изводљивости, ради сагледавања свих
могућности реализације и финансирања.
Као потенцијални правци развоја бициклистичких стаза истичу се коридори најфреквентнијих путних
праваца, пре свих државног пута II реда Р-220, као и правци који воде до атрактивних туристичких
локалитета (Руски споменик и сл.).
Просторни размештај већине јавних функција у Варварину је у изохрони пешачења до 30 мин.
Пешачки саобраћај је потребно подстрекивати из многобројних разлога (смањење гужве на улицама,
нема проблема паркирања, нема емисије штетних гасова, повољан утицај на организам и сл.), али му
треба омогућити и несметан развој. Правце развоја треба усмерити на:
•
побољшање и унапређење услова за кретање пешака ослобађањем јавног простора од
паркираних аутомобила и планским размештајем уличних садржаја (киоска, летњих башти,
уличних тезги и др.);
•
акције којима ће се јавне површине учинити привлачним и пре свега безбедним али и
пригодним за особе са специфичним потребама.
Пешачке стазе је потребно трасирати у централним градским и насељским зонама, тако да повезују
јавне садржаје којима гравитира највећи број грађана. Постојеће стазе се задржавају и по потреби
проширују на местима где је то могуће. Веома је важно јавни простор намењен кретању пешака
чувати проходним тј. спречити паркирање аутомобила и плански постављати уличне садржаје
(киоске, летње баште, уличне тезге и сл.). Такође, потребно је пешачке стазе учинити прилагодљивим
и безбедним за особе са инвалидитетом.
Постојеће станице за снабдевање горивом, лоциране у градској зони и дуж траса државних путева
II реда у Варварину, Бачини, Обрежу, Селу Варварин и Карановацу, углавном задовољавају
потражњу локалног становништва за овим енергентима, али су локацијски неадекватно распоређене.
88
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
У планском периоду задржавају своје локације уз стриктни поштовање законских прописа и
регулатива по питању безбедности и пословања.
Имајући у виду растуће потребе корисника, очекивани раст степена моторизације и потребу за бољом
дистрибуцијом објеката ове намене, предлаже се изградња нових станица за снабдевање горивом у
коридорима државних путева II реда и општинских путева, а приближно на растојању од 10km,
почевши од центра града Варварина, за шта се сматра зграда Општине Варварин. Приоритет су
општинска насеља која не поседују објекте ове намене, као што су Орашје, Крчин, Мариново и
остали.
Поред свих врста горива, поједине станице ће имати и могућност претакања и продаје ауто гаса, који
је све заступљенији вид погонског горива.
Табела бр. 7. Планиране активности до 2014. године
ред.
број.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Активности
Обилазница
Робно транспортни центар
Реконструкција путева
Изградња нових путева
Изградња мостова
Реконструкција мостова
Бициклистичке стазе
мин.
профил
дужина
(m)
2x3,25+2x1,5
7250,00
2x3,25+2x1,0
2x3,0+2x1,0
2x1,5
20000,00
20000,00
300,00
50,00
8000,00
мин. површина
(m²)
20000,00
Планска решења после 2014. Године
Саобраћајна мрежа у оквиру Просторног плана општине Варварин заснована је на канцепцији како
краткорочне тако и дугорочне стратегије развоја (плански период од 20 година). Са обзиром да је
период прве фазе реализације Плана сувише кратак за капиталне објекте мреже друмског саобраћаја
њихова реализација се планира у периоду након 2014. године. Период до 2014. за поједине сегменте
Плана представља етапу у реализацији дугорочног програма.
Наведене активности могле би у кратком временском периоду да омогуће формирање саобраћајног
система који би требао да одговори већини захтева за саобраћајном потражњом. Међутим, да би се
формирао ефикасан, савремен и функционалан саобраћајни систем потребно је у наредном периоду
(након 2014. године) одрадити низ акција како би се ово испунило. Активности које су предвиђене
Просторним планом општине Варварин а везане су за комплетирање саобраћајног система, су
следеће:
•
изградња ауто - пута Е-761 (државног пута I реда) западно – моравског коридора, који се
поклапа са правцем државног пута II реда М-5 представља везу ауто-пута Београд – Ниш и
будућег ауто – пута Београд – Јужни Јадран (веза на позицији Чачак – Пожега). Ауто – пут Е761 одваја се од ауто – пута Е-75 код петље Појате. Даље се води трасом паралелно са путем
М-5 да би се укрстио са путем Р-220. Ауто-пут наставља даље ка југу прелазећи део
територије општине Варварин у дужини од око 1500m. Након напуштања територије општине
траса прелази реку Јужну Мораву и након 1400m понову прелази територију општине
Варварин у дужини од око 700m. На овом потезу је неопходно регулисање тока реке Јужне
Мораве. Након тога траса пута Е-761 прати источну границу општине Варварин и наставља
даље ка Крушевцу.
•
наставак активности на побољшању приступачности обрадивих површина и њиховој бољој
повезаности са основном путном мрежом изградњом нових и реконструкцијом постојећих
општинских путева;
•
константни радови на редовном одржавању путне инфраструктуре по питању обнове
коловозног застора, вертикалне и хоризонталне сигнализације у циљу њене константне и
несметане употребе;
89
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
•
развој робно транспортног центра у складу са порастом пољопривредне производње и
прерасподелом робних токова након изградње планираног ауто-пута;
•
развој мреже пристана на Западној и Великој Морави, имплементирање нових садржаја,
подизање нивоа услуга и ревитализација простора око пристана;
•
наставак комплетирања система бициклистичких стаза на следећи начин:
o
прстен око насеља Обреж у дужини од око 10,8km који води обалом реке Велике
Мораве и коридором пута Р-217. Изградња нових попречних веза довела би до
стварања краћих бициклистичких стаза уколико се за то укаже потреба;
o
прстен који се надовезује на прстен око насеља Варварин и води даље ка југу
обухвата насеља Село Варварин и Маскаре. Дужина овог прстена износи око 13,0km.
У зависности од потреба могућа је реализација додатних попречних веза, што ће
довести до формирања нових, мањих бициклистичких прстенова;
o
прстен на крајњем југу варваринске општине у дужини од 9,0km. Поред насеља
Маскаре, овај прстен обухвата и насеље Бошњане.
o
изградња бициклистичких стаза дуж коридора државних путева II реда на територији
општине, ако се за то укаже потреба и њихово функционално повезивање са
европским бициклистичким коридорима.
Свака фаза реализације бициклистичких коридора омогућава коришћење деоница, реализованих
у свакој фази, као засебних система. Завршетком последње фазе сви коридори се обједињују у
један велики систем који би износио преко 70 км са могућношћу даљег проширења. Сви
споменути бициклистички коридори планирају се за двосмерни саобраћај, при чему једна трака за
кретање у једном смеру не би требало да буде мања од 1,25 м. Посебно се мора водити рачуна о
местима укрштања бициклистичких стаза са коридорима осталих видова саобраћаја која се
морају обезбедити на адекватан начин који не би угрожавали учесници у саобраћају.
4.2. ХИДРОТЕХНИЧКА И ВОДОПРИВРЕДНА ИНФРАСТРУКТУРА
У оквиру укупне стратегије која се тиче општине Врварин овде су ближе дефинисана усмерења која
треба имати у виду код будућих планова у погледу хидротехничке инфраструктуре.
4.2.1. СНАБДЕВАЊЕ ВОДОМ
¾
Потребна количина воде
Као уазни параметар за планирање система за снабдевање водом усваја се просечна специфична
потрошња воде:
qср = 220 l/ст/дан
Kd = 1,5
qmaxд = 1,5 x 220 = 330 l/ст/дан
qmaxд = 350 l/ст/дан
У овој специфичној потрошњи обухваћене су и оне количине потребне за мање потрошаче из области
занатства, услуга и сличних делатности. Уколико би се показало да на територији општине Варварин
било каквих привредних погона који захтевају веће количине индустријске воде тај проблем ће се
посебно решавати а за то постоје довољне количине воде у Великој Морави.
90
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
У нареденој табели дат је приказ срачунатих потребних количина воде за одређена насеља и
општину у целини.
Табела бр. 8: Приказ срачунатих потребних количина воде за одређена насеља и општину у целини
Број
становника*
Qср
l/s
Q max д
l/s
Q max д l/s
(заокружене
вредности)
редни
број
Насеља
1.
Бачина
2380
6,1
9,76
10,0
2.
Бошњане
1970
5,1
8,16
9,0
3.
Варварин
2200
6,9
11,04
11,0
4.
Варварин (село)
1780
4,5
7,20
8,0
5.
Горњи Катун
1470
3,7
5,92
6,0
6.
Горњи Крчин
245
0,7
1,12
1,5
7.
Залоговац
880
2,3
3,68
4,0
8.
Избеница
600
1,5
2,40
3,0
9.
Карановац
410
1,1
1,76
2,0
10.
Мала Крушевица
320
0,8
1,28
2,0
11.
Мареново
450
1,2
1,92
2,0
12.
Маскаре
540
1,4
2,24
3,0
13.
Обреж
3220
8,2
13,12
13,0
14.
Орашје
700
1,8
2,88
3,0
15.
Пајковац
140
0,4
0,64
1,0
16.
Парцане
540
1,4
2,24
3,0
17.
Суваја
150
0,4
0,64
1,0
18.
Тољевац
570
1,5
2,40
3,0
19.
Церница
275
2,6
4,16
5,0
20.
Доњи Катун
1015
2,6
4,16
5,0
21.
Доњи Крчин
350
0,9
1,44
2,0
УКУПНО:
20.205
52,3
94,0 l/s
* Број становника: за свако насеље узета је већа вредност од постојећег стања или прогноза за 2026
године.
Територијални положај насеља општине Варварин има утицаја на концепт снабдевања водом. Ова
зависност се рефлектује у неколико аспеката и у овом погледу се може направити следећа подела
насеља:
−
Прва група насеља су она насеља која се налазе на левој обали Велике Мораве, т.ј. на
најнижим деловима територије.
−
Друга група су насеља која се налазе у средишњем делу територије на вишим котама од оних
у алувијалној равни Велике Мораве.
−
Трећа група насеља су она која се налазе у југозападном делу општинске територије.
−
Четврта група насеља су она која се налазе на највишим котама у западном делу општинске
територије.
Други аспект је и висински распоред насеља, који такође има утицаја на концепт снабдевања водом
потрошача на територији општине Варварина, што се види из концепт.
Постојеће стање снабдевања водом такође има утицаја на решење. Може се само констатовати да у
скоро свим насељима постоји некакав начин снабдевања водом. Али то су привремена решења а у
плану се разматра могућност и начин коначног решења. А од тога колико је подношљиво привремено,
постојеће, решење зависиће то којом динамиком ће бити реализовано коначно решење у том насељу
91
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
(или групи насеља). Најзначајније постојеће решење је оно у самом Варварину где се као вода
користи вода из алувиона у приобаљу Мораве.
У погледу трајног снабдевања водом констатује се да је у важећем Просторном плану Србије
предвиђено да се сви потрошачи у овој општини снабдевају водом из регионалног водовода „Ћелије“.
Констатује се такође да је изграђен главни довод из изворишта „Ћелије“ до територије општине
Варварин. У актуелним пројектима за снабдевање водом потрошача на територији општине Варварин
постоје извесне модификације у односу на ПП РС. Модификације су следеће:
Тим пројектима је предвиђено да се насеља из прве и друге групе (насеља на обали Мораве и
насеља у средишњем делу на вишим котама) снабдевају водом из регионалног водовда „Ћелије“.
Насеља на југозападном делу (Залоговац и др.) снабдевају водом тако што би се прикључила на
водовод у суседним насељима која се налазе у крушевачкој општини. Али, како се та насеља такође
снабдевају водом из изворишта „Ћелије“, то значи да би се и она снабдевала водом сходно решењу
из ПП РС.
Насеља на крајњем западу снабдевала би се водом из сопствених изворишта.
Могуће да се нека од ових насеља групишу на поједине локалне водоводе. У ову групу спадају
следећа насеља:
- Мала Крушевица
320 становника
- Карановац
410 становника
- Горњи Крчин
245 становника
- Горњи Крчин
350 становника
- Тољевац
570 становника
- Пајковац
140 становника
_________________________________
свега:
2035 становника или приближно 10% општинске популације
Насеља која би се прикљућила на водоводе у општини Крушевац:
- Мареново
450 становника
- Залоговац
880 становника
- Парцане
540 становника
_________________________________
свега:
1870 становника или приближно 10% општинске популације
Насеља која би се снабдевала из регионалног водовода „Ћелије“:
- Варварин
2200 становника
- Варварин село
1780 становника
- Маскаре
540 становника
- Бошњане
1970 становника
- Доњи Катун
1015 становника
- Горњи Катун
1470 становника
- Обреж
3220 становника
- Орашје
700 становника
- Церница
275 становника
- Бачина
2380 становника
- Суваја
150 становника
- Избеница
600 становника
_________________________________
свега:
16300 становника или приближно 80% општинске популације
Полазећи од раније утврђених могућности да се за поједина насеља односно групе насеља вода
обезбеди на одређени начин на следећој шеми је показана група насеља, која се налази на
централном делу територије и која би се снабдевала водом преко непосредне везе на регионални
водовод Крушевац-Ћелије.
92
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Потребне количине воде по групацијама насеља
а) насеља која би се снабдевала водом
из сопствених изворишта
10 l/s
б) насеља која би се непосредно снабдевала водом
из регионалног водовода „Ћелије
(веза са крушевачким насељима)
10 l/s
в) насеља која би се снабдевала водом
непосредно из подсистема који је директно
прикључен на регионални водовод „Ћелије“
80 l/s
Закључак:
По коначном концепту, што се тиче изворишта из кога ће се потрошачи у општини Варварин
снабдевати водом, посредно или непосредно, 90% потрошача би се снабдевало из регионалног
водовода „Ћелије“, т. у сагласности са решењима ПП РС, а само 10% би се снабдевало из
сопствених изворишта.
Посебно је питање којом ће се динамиком реализовати планирани коначни концепт, односно колико
ће се дуго задржати постојеће стање. У вези са овим напомиње се да, пошто је главни довод
регионалног водовода већ изграђен до насеља Маскаре, нема оправдања да се улажу средства у
некаква привремена решења, већ треба почети са развијањем система за коришћење воде из
регионалног водовода. Нема оправдања да се користе изворишта која су у санитарном погледу мање
сигурна од регионалног изворишта „Ћелије“ нити да се улажу средства у санитарну заштиту
постојећих изворишта која ће бити напуштена. Сва расположива средства треба усмерити на
93
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
изградњу објеката преко којих ће се користити вода из регионалног водовода и не треба даље
градити оно што је засновано на локланим неперспективним извориштима.
Са овим што је предвиђено довољно и јасно и поуздано је планирано како треба да се решавају
проблеми снабдевања водом а све појединости биће решаване кроз одговарајуће пројекте.
За она насеља која ће бити прикључена на подсистем регионалног водовода карактеристично је да се
морају формирати три висинске зоне због топографије терена. Ово се види из приказа на графичком
прилогу РЕФЕРАЛНА КАРТА БР. 2.: Мрежа насеља, функција и инфраструктурних система.
Посебне напомене:
У вези са снабдевањем водом насеља која се налазе у долини горњег тока Каленићке реке и за који
се предвиђа да се снабдевају водом из својих локалних изворишта. сада недостају подаци о
капацитетима локалних извора. До ових података је потребно што пре доћи, тј. треба почети мерења
њихове издашности, нарочито у сушном периоду. Ако би се установило да се не може, за ту групу
насеља, обезбедити око 10l/s воде (што је велика количина за мале локалне изворе), постоје и друге
могућности, о чему треба водити рачуна код израде техничке документације. Овим ППО-е истичу се
две могућности:
а) да се од Орашја уз долину Каленићке реке према Пајковцу и даље према Карановцу и другим
насељима изгради цевовод преко кога би се и до ових насеља могла доводити вода из система који
се ослања на регионални водовод.
б) у оквиру израде овог ППО, као необавезно, предвиђена је могућност изградње мање акумулације
на Церничкој реци. Слив ове реке је површине око 15km2 и могло би се очекивати да се добије преко
50 l/s просечно током године. Било би потребно изградити акумулацију запремине око 3 милиона м3
која би омогућила вишегодишње изравњавање. Из ове акумулације би се, за ова насеља, могла
обезбедити потребна вода. А вероватно и за још нека насеља, као што су Орашје и Избеница. За
акумулацију је карактеристично да су слив, као и долина где би била акумулација, ненасељени, да се
не потапају никакви објекти, да постоје погодна преградна места, што све наводи на закључак, да за
изградњу и функционисање ове акумулације постоје повољне околности.
Разматрана је и могућност да се узводно од Орашја у долини Каленићке реке предвиди акумулација,
која би била веома значајна, јер би се могле обезбедити веома велике количине воде али је насеље
Пајковац на нижим котама, те би било потребно потапање, односно измештање овог насеља и пута
који води кроз долину. Поред тога, и слив Каленићке реке је знатнпо насељен, те се због свега тога
одустало од оваквог решења.
Важно је следеће: потребно је што пре урадити идејни пројекат за снабдевање водом насеља у
горњем току Каленићке реке и ако би се констатовало да се проблем не може решити са локалним
извориштем морала би се изнаћи друга могућност. Ако би опредељење било да се на тај простор
доведе вода из регионалног водовода, то би требало узети у обзир код пројектовања основних
објеката преко којих та вода треба да се доведе (значи од самог почетка од везе на регионални
водовод). Зато се изради овог идејног пројекта мора хитно приступити, како би се на време имали
подаци који су потребни за пројектовање начина за водоснабдевање насеља у овом делу општине
Варварин (изворишта, резервоара и дистрибутивне мреже).
4.2.2. ОДВОЂЕЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА
При сагледавању проблема одвођења отпадних вода и одабиру одговарајућег начина на који би се
оне евакуисале и пречишћавале пре упуштања у реципијент, пошло се од решења која су била дата у
материјалима недонесеног ППО. У оквиру тог материјала био је предложен концепт за решење
канализације за отпадне воде, који је парцијално третирао простор територије општине Варварин.
Према овом решењу било је предвиђено да се на територији варваринске општине изгради девет
канализационих система.Овакво решење не може бити препоручено као исправно. Главни недостаци
оваквог решења канализације за отпадне воде су следећи:
- погрешан избор рецепијената (не могу се отпадне воде са постројења испуштати у мале потоке који
у току сушног дела године имају безначајне количине воде или пресушују, који даље теку кроз
насеља, а становништво, поготово деца, их доживљавају као чисту воду и користе је у различите
сврхе; то је, просто, неприхватљиво. Реципијент за отпадне воде са територије општине Варварин
може бити једино Велика Морава.
94
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
- идеализовање ефикасности постројења за пречишћавање воде је погрешно; посебно треба имати у
виду да би се оволики број постројења лоше одржавао, као што је случај и сада широм Србије, у којој
су бројна тз. мини постројења, која су лоша, скоро напуштена и некорисна.
Значи, сматрамо да тим путем не треба кренути код конципирања решења.
Због тога се овим ППО Варварин предлаже другачији концепт. Основни разлог да се у неком насељу
изгради канализација јесте да се елиминишу опасности које долазе из правца отпадних вода. Ако се
то не постигне, онда је тако изграђена канализација технички, економски и санитарни промашај.
Очекиване количине отпадних вода дате су по насељима у табели бр. 10. Максимална количина воде
процењене су тако што су средње количине пијаће воде помножене коефицијентом укупне
неравномерности.
Kук = 2,2
Табела бр. 9: Приказ срачунатих максималних количина воде насеља и општину у целини
Ред.
Насеља
Qср l/s Q max l/s Заокружено
Број
Qrač l/s
6,1
13,42
14
1.
Бачина
2.
Бошњане
5,1
11,22
12
3.
Варварин
6,9
15,18
16
4.
Варварин (село)
4,5
9,90
10
5.
Горњи Катун
3,7
8,14
9
0,7
1,54
2
6.
Горњи Крчин
2,3
5,06
6
7.
Залоговац
1,5
3,30
4
8.
Избеница
1,1
2,42
3
9.
Карановац
0,8
1,76
2
10.
Мала Крушевица
1,2
2,64
3
11.
Мареново
12.
Маскаре
1,4
3,08
3
13.
Обреж
8,2
18,04
18
1,8
3,96
4
14.
Орашје
0,4
0,88
1
15.
Пајковац
1,4
3,08
3
16.
Парцане
0,4
0,88
1
17.
Суваја
1,5
3,30
4
18.
Тољевац
0,7
1,54
2
19.
Церница
20.
Доњи Катун
2,6
5,72
6
0,9
1,98
2
21.
Доњи Крчин
СВЕГА
52,3
125 l/s
Код дефинисања основног концепта канализације треба уочити чињеницу да висинска разлика
између насеља на најнижим и највишим котама износи око 200м. С обзиром на територију
целисходно је да се изврши зонирање канализације за отпадне воде. То значи да постоје насеља из
којих је могућа у целини евакуација гравитацијом. Из насеља која се налазе на нижим котама вода се
може евакуисати само преко црпних станица. Генерално се може узети да сва насеља која се налазе
изнад коте 150 спадају у високу зону (насеља која су у табели 10. означена маснијим словима). У
овим насељима има око 8000 становника што је 40% од укупне популације општине. Јасно је да је у
погледу погонске сигурности стање неупоредиво боље у тим насељима. Њихов погон не зависи од
95
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
тога да ли долази до прекида у снабдевању електричном енергијом и других дефеката и то се мора
уважавати.
Ради проналажења најприхватљивијег концепта канализације размотрено је више могућности, а
детаљније су размотрне две варијанте.
Варијанта ''А'':
Решење је следеће:
Предвиђено је да се на правцу југ - север постави висински канализациони колектор којим би се
отпадне воде доводиле на постројење за пречишћавање отпадних вода које је лоцирано северно од
села Обреж на левој обали Велике Мораве. У висинском погледу постројење је постављено тако да
се са њега гравитацијом могу испуштати у реципијент.
Висинским колектором отпадне воде се доводе на постројење на следећи начин:
Све отпадне воде из насеља која се налазе на вишим котама (изнад коте 150) прикључују се на
колектор и тако се гравитацијом доводе на постројење.
Отпадне воде из насеља која се налазе на нижим котама прикупљају се на погодан начин
колектором (колекторима) који су постављени по најнижим котама где се вода из тих насеља
прикупља код црпних станица којима се потискују и укључују у колектор.
Колико ће бити црпних станица и како ће бити постављени сабирни колектори биће решено у
пројектима канализације и у том погледу подразумева се потребна слобода за пројектанта који ће
радити техничку документацију.
Варијанта '''Б''
Основна разлика у односу на варијанту ''А'' је у положају постројења за пречићавање отпадних вода.
Овде је постројење лоцирано на левој обали Западне Мораве између Варварина и Маскаре.
Воде из групе високих насеља (изнад коте 150) доводи се до постројења гравитацијом, стим што се
до чвора који се налази близу састава Каленићке и Избеничке реке вода доводи у класичном режиму
где је пуњење у каналу делимично у зависном од количине воде. Од овог чвора до постројења вода
се транспортује гравитацијом али цевоводом под притиском. Овакво решење је условљено
топографијом али је исправно. Код пројектовања је важно да се објекти добро реше имајући у виду
погон.
Вода из насеља Бошњане и Маскаре на постројење се упућује црпном станицом ''Маскаре''.
Вода из насеља на потезу Варварин – Обреж, која се прикупља на погодан начин и доводи до црпне
станице која је лоцирана на јужној периферији Варварина, ако завршна, одакле се та вода упућује на
постројење ''Западна Морава''. И код ове варијанте постројење је висински тако постављено да се
ефлуент са њега може гравитацијом испуштати у реципијет.
Постројење за пречишћавање отпадних вода.
Капацитет постројења треба да буде око 450m3/сат. Што се тиче технолошког процеса који треба да
буде примењен на овом постројењу, он треба да буде онакав као и на осталим постројењима где је
Морава реципијент. Усваком случају то ће бити постројење за редукцију БПК, као што је случај са
класичним двостепеним поступком са механичком и биолошком фазом третмана.
Избор најповољнијег решења биће извршен у идејном пројекту имајући у виду све битне
техноекономске карактеристике канализације.
4.2.3. ОБЈЕКТИ ЗА ЗАШТИТУ ОД ВОДА
Што се тиче насеља на најнижим котама посебно у приобаљу она нису угрожена поплавним водама.
Једино најнижи делови насеља Обреж нису сасвим заштићени, али постоји пројекат за изградњу
насипа на том делу леве обале Мораве. Ако се за насеља на вишим котама спорадично покаже да ће
одређени објети бити угрожени треба предузети мере сходно водопривредним плановима односно у
сагласности са надлежним водопривредним предузећем.
Извршени регулациони радови обављени су у према водопривредним плановима и планским
решењима из ранијег периода. Одбрана на десној обали Велике Мораве, одбрамбеним насипима
углавном је извршена, укључујући и Јовановачку реку.
96
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Пажњу у наредном периоду треба усмерити на деоницу код Обрежа, пошто је лева обала на
узводнијем делу, висока. У том смислу је потребно реализовати као приоритетан, насип дуж леве
обале, на дужини од приближно L=3,80km. Насип треба пројектовати по критеријумима који се
примењује за пројектовање одбрамбених насипа поред Велике Мораве.
Табела бр. 10.: основни подаци о карактеристичним протицајима:
Велика Морава:
Qsr= 223 m 3/sec
Q1%= 3630 m3/sec
Каленићка река:
Qsr= 1,00 m 3/sec
Q1%= 117 m3/sec
Q2%= 3300 m3/sec
Q0,1%= 4530 m3/sec
Q2%= 103 m3/sec
Q0,1%= 159 m3/sec
Поред још нерешених питања, у погледу поплава, на левој обали Велике Мораве, на сектору Обреж,
треба обратити пажњу на доњи ток Каленићке и Јовановачке реке. Све хидротехничке захвате на
овим рекама треба радити у сагласности са важећим водопривредним плановима и постојећим
критеријумима у договору са надлежним службама које су компетентне у овом домену.
Регулисање водотокова треба, у шро је могуће већој мери, изводити на натурални начин, што је у
складу са условима Завода за заштиту природе (бр. 03-1222/2 од 25.07.2006.).
Посебна напомена:
Уколико се и даље рачуна са изградњом пловног канала (система) Дунав – Вардар – Солун потребно
је код већих хидротехниких захвата на Морави, у подручју Варварина, као што су регулација корита,
иградња одбрамбених насипа, трасирање важних саобраћајница и лоцирање других објеката, водити
рачуна да се поштује потребан коридор у коме треба да буде смештен пловни канал. Ова
проблематика је у компетенцији виших водопривредних органа.
4.2.4. РАЗВОЈ ХИДРОТЕХНИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ И ВОДОПРИВРЕДЕ
У ПЛАНСКОМ ПЕРИОДУ
Приоритети развоја до 2014. године
¾ Снабдевање водом
ППО треба да буде основ за смишљен плански развој водовода на територији општине Варварин.
У периоду до 2014.год. тежиште треба да буде на следећим пословима:
⇒ Завршавање објеката који се граде по текућим плановима. У ову групу спадају објекти којима
ће се на употпунити дистрибутивни водоводни систем у насељу Варварин и суседним
насељима.
⇒ С обзиром да су инвестирана значајна финансиска средства у изградњу главног цевовода од
акумулације ''Ћелије'' до Варварина, нема оправдања да Варварин, по активирању система
водоснабдевања из регионалног водовода, одржава и постојеће извориште у приобаљу
Мораве. Акумулација ''Ћелије'' је поуздано извориште из кога се водом снабдева много већи
град (Крушевац) што значи да ће се и Варварин, у погледу изворишта, снабдевати водом на
поуздан начин. Одржавање изворишта у приобаљу Мораве, где би требало да се формирају
зоне санитарне заштите није рационално. Надлежни органи треба да донесу овакву одлуку.
Међутим, уколико реализација регионалног водовода није извесна у периду до 2014.год., за
постојеће извориште потребно је, кроз израду одговарајућег пројекта, утврдити зоне
санитарне заштите и режиме коришћења простора у њима.
⇒ Израда идејног пројекта снабдевања водом за целу територију Општине, при чему треба
претходно испитати расположива изворишта на крајњем западу општине да би се утврдило
да ли су расположиве количине воде толике да се та насеља, како је то детаљно приказано у
овом плану, снабдевају водом из сопствених изворишта.
97
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
⇒ Потребно је детаљно расправити, институционално, да ли се насеља на југо-западном делу
територије, могу снабдевати повезивањем на водовод суседних насеља из општине
Крушевац. Ова питања треба расправити пре приступа израде идејног пројекта водовода за
целу територију.
⇒ На основу идејног пројекта треба урадити главне пројекте за поједина насеља, при чему
посебним пројектима треба обухватити развој примарног система, а посебно урадити пројекте
дистрибуционе мреже појединих насеља. Суштина даљег развоја водоснабдевања насеља у
Општини треба да буде одлука да се у наредном периоду градња примарног система ослањна
на извориште ''Ћелије.
Закључак: До 2014. године треба завршити објекте из текућих планова и извршити припрему за развој
за наредни период.
¾ Канализација за отпадне воде
⇒ Израда идејног пројекта канализације, за отпадне воде, за сва насеља на територији општине
полазећи од концепта који је дат у плану.
⇒ Кључно питање које треба расправити јесте избор локације за постројење за пречишћавање
отпадних вода, између две варијанте дате у ППО.
⇒ Припрема неопходних топографских подлога за поједина насеља како би се могли урадити
идејни пројекти канализације за отпадне воде.
⇒ Израда идејних пројеката канализације за отпадне воде за насеља на територији општине
Варварин.
⇒ Израда идејног пројекта постројења за третман отпадних вода са пратећим објектима.
⇒ Индетификација појединих (ако их има) локалитета у појединим насељима која су угрожена
атмосферским водама где треба пројектовати канализацију за атмосферске воде.
¾ Водопривреда
⇒ Урадити све пројекте који се тичу извођења радова у приобаљу В. Мораве а, који су
неопходни да би се насеља на територији општине Варварин штитила од неповољног дејства
вода. Овде се ради о објектима који су у надлежности републичке водопривреде, зато треба
предузети мере да се ти пројекти и њихова реализација унесу у њихове инвестиционе
планове (овде се мисли на непостојање одбрамбених насипа и других регулационих објеката).
⇒ На основу даљих истраживања и израде урбанистичких планова нижег реда треба јасније
дефинисати деонице Калениће реке у доњем току где она угрожава делове насеља Варварин.
За те деонице треба урадити техничку документацију.
Планска решења после 2012-2014. године
¾ Снабдевање водом
У наредних 10 година после 2012.-2014. године, треба да уследи период реализације објеката за
снабдевање водом.
⇒ Изградња објеката примарног система који је везан на главни довод са изворишта ''Ћелије'' .
Изградњом ових објеката, пружа се могућност да се сва насеља, како је превиђено овим
планом, која ће бити везана на овај подсистем, уредно снабдевају водом контролисаног
квалитета.
⇒ У зависности од расположивих финансиских средстава и начина обезбеђивања инвестиција,
треба правити годишње планове за реализацију водовода у појединим насељима на крајњем
западу територије која ће се снабдевати из сопствених изворишта. Исто се односи и на
насеља на југо-западу која би се прикључила на водоводе насеља из Крушевачке општине.
⇒ Комплетирање разводне водоводне мреже у појединим насељима.
¾ Канализација за отпадне воде
У погледу евакуације отпадних вода највише је угрожено насеље Варварин, најгушће насељено место
на територији општине, чији се делови налазе на ниском терену поред Мораве. Зато се предвиђа да
се овом насељу после 2012. године посвети посебна пажња:
⇒ Израда главних пројеката за примарни канализациони систем у целини.
⇒ Израда главног пројекта постројења за пречишћавање отпадних вода са пратећим објектима.
98
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
⇒ Изградња објеката првога реда у канализацији насеља Варварин (основни сабирни канали и
црпне станице).
⇒ Изградња сабирне канализационе мреже за отпадне воде у насељу Варварин.
⇒ Полазећи од принципа који се апсолутно мора поштовати да се у насељу упоредо са
водоводом мора градити канализација за отпадне воде, предвиђа се да се, сходно проценама
о могућим инвестиционим средствима, кроз средњорочне планове предвиди и изградњу
канализације у појединим насељима.
⇒ Оспособљавање надлежног комуналног предузећа које ће бити задужено за снабдевање
водом и канализацију за сва насеља на територији општине Варварин, у организационом
смислу и са кадровима и основним средствима. како би било у стању да те послове обавља
квалитетно. Ови послови се морају урадити у првим годинам после 2012. године, јер је то
претпоставка за успешно обављање и осталих послова из овог дела комуналне сфере.
¾ Водопривреда
Ово треба да буде период реализације пројекта за водопривредне објекте који недостају. Ту спадају:
⇒ објекти у приобаљу В. Мораве
⇒ објекти у доњем току Каленићке реке.
⇒ израда пројекта предвиђене микроакумулације на Церничкој реци и дефинисање њене
могуће намене у зависности од процене надлежних служби у општини. Овај објекат је у плану,
означен као могући уколико се за изградњу акумулације буду пронашли заинтересовани
инвеститори.
4.3. ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА
Планска решења до 2014 године
У складу са концептом развоја електроенергетске структуре потребно је да се у планском периоду
изгради нова мрежа, као и да се постојећа мрежа доведе на потребан ниво квалитета и обима.
Примарни задатак представља усвојање система трансформације 110/35/10/КV или 110/20 КV !
⇒ Ако се усвоји трансформација 110/35КV онда је потребно:
−
Изградити једну трафостаницу 110/35КV у близини постојеће 35/10КV. Реконструкција
постојеће ТС 35/10КV – Варварин.
−
Реконструисати далековод 110 КV за напајање нове ТС110/35КV (ТС 110/20КV).
−
Изградити једну ТС35/10КV у близини нове 110/35КV.
−
Изградити нову 35/10КV у насељу Бачина.
⇒ Ако се усвоји трансформација 110/20КV онда није потребна ниједна трафостаница 35/10КV и
10/0,4КV. Цела општина биће прекривена мрежом 20КV.
⇒ Према потребама извршити реконструкцију постојеће мреже 10 и 1 КV.
Планска решења после 2014 године
⇒ Све што, из оправданих разлога, није реализовано код изградње електроенергетских система
биће приоритет у периоду после 2014 године.
⇒ У складу са порастом потрошње електричне енергије градити нову електричну мрежу и
замењивати стару и дотрајалу мрежу којој је прошао век употребе.
Принципи трасирања електроенергетске инфраструкуре
Електроенергетски објекти - кабловски и ваздушни водови трасирају се и граде тако:
- Да не угрожавају постојеће или планиране објекте као и наменска коришћења земљишта.
- Да се подземни простор и грађевинска површина рационално користе.
- Да се поштују прописи који се односе на друге инфраструктуре.
- Да се води раћуна о геолошким особинама тла, подземним и питким водама.
- Да се обезбеде просторни услови за изградњу, реконструкцију, опремање и функционисање
инфраструктурних система на простору општине.
99
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
4.4. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈСКА И ПОШТАНСКА ИНФРАСТРУКТУРА
4.4.1. ТЕЛЕФОНСКА МРЕЖА
Планска решења до 2014 год.
⇒ Чворну централу у Варварину спојити оптичким каблом довољног капацитета са Крушевцом.
⇒ Замена симетричних каблова оптичким кабловима за повезивање постојећих комутационих
чворишта.
⇒ Изградити нова комутациона чворишта у Маскарама, Доњем Катуну, Избеници и Орашју.
⇒ Приступну мрежу (примарна и секундарна) каблирати до претплатника.
⇒ Повећати капацитет централа где је потребно.
Планска решења после 2014.године
⇒ Све што није реализовано код изградње телефонске мреже до 2013 год. из оправданих разлога
то ће бити приоритет у периоду после 2013 године.
⇒ У складу са повећањем броја претплатника потребно је градити нову телефонску мрежу а
замењивати стару и дотрајалу мрежу којој је прошао век употребе.
Принципи трасирања телекомуникационе инфраструкуре
Телекомуникациони објекти, кабловски и ваздушни водови трасирају се и граде тако:
- Да не угрожавају постојеће или планиране објекте као и наменска коришћења земљишта.
- Да се подземни простор и грађевинска површина рационално користе.
- Да се поштују прописи који се односе на друге инфраструктуре.
- Да се води рачуна о геолошким особинама тла, подземним и питким водама.
- Да се обезбеде просторни услови за изградњу, реконструкцију, опремање и функционисање
инфраструктурних система на простору општине.
4.4.2. МОБИЛНА ТЕЛЕФОНИЈА
Планска решења до 2014. године
⇒ Поред телекома Србије–064, Теленора-063 и ВИП-061 увести још једног оператера.
⇒ Изградити базну станицу у Обрежу.
Планска решења после 2014.године
⇒ Према потреби градити нове базне станице тако да цела општина буде покривена сигналима
мобилне телефоније.
4.4.3. РА И ТВ МРЕЖА
⇒ У периоду од 2010 године па надаље до краја планског периода по могућству развијати и градити
КДС мрежу.
4.4.4. ПОШТАНСКА МРЕЖА
⇒ Нове поштанске јединице градити у складу са потребама током целог планског периода.
100
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
4.5. ГАСОВОДНА ИНФРАСТРУКТУРА
На подручју општине Варварин нема гасовода и гасоводних објеката. Источно од Вaрварина, на
територији општине Ћићевац изграђени су и у експлоатацији примарни гасоводи и гасоводни објекти
и то:
• Магистрални гасовод МГ 09, деоница Параћин – Појате, пречника Ø459 mm, високог радног
притиска до 50 bara, све у ANSI 300,
• Магистрални гасовод МГ 09, деоница Појате - Ниш, пречника Ø 510 mm, високог радног
притиска до 50 bara, све у ANSI 300,
• Разводни гасовод РГ 09-04, деоница Појате - Крушевац, пречника Ø 273 mm, високог радног
притиска до 50 bara, све у ANSI 300 и
• Главни разделни чвор са ППС станицом “Појате” веза и примопредајно место за рад два
транспортера.
Основ за развој гасоводних система на општинама Ћићевац и Варварин је Разводни гасовод РГ 0904, деоница Појате - Крушевац, пречника Ø 273 mm. Основне поставке су дефинисане у Просторном
плану Републике Србије и Студији гасификације општина Ћићевац и Варварин.
Развој гасификације за територије општина Ћићевац и Варварин, сагледан је јединствено и
рационално је решење за просторе са насељима мањег броја домаћинстава, веће дисперзије и
планираног потенцијала у области индустријске производње.
Планска решења до 2014 год.
⇒ Планирана је изградња једне заједничке Главне мерно-регулационе станице (ГМРС) “Ћићевац” на
територији општине Ћићевац и на истој локацији је и објекат Мерно-регулационе станице
“Ћићевац”. Заједнички капацитет је 25.000 m3/č, од чега за општину Ћићевац је предвиђено
11.500 m3/час, а за општину Варварин 13.500 m3/č.
⇒ Према општини Варварин је планирана изградња градских гасовода од ГМРС/МРС “Ћићевац”
према Варварину, Бачини и Обрежу. То су челични гасоводи за радни притисак од 6 – 12 bar, који
се завршавају са објектима мерно-регулационих станица на локалитетима:
−
код Кожаре (2000 m3/час) за потребе индустријске зоне Варварина на десној обали В. Мораве
и насеља Доњи Катун,
−
у граду Варварину (4000 m3/час) за Варварин и село Варварин,
−
у насељу Бачина (2000 m3/час) за насеља: Бачина, Церница, Орашје, Избеница и Суваја),
−
у насељу Обреж (4000 m3/час) за Обреж, Својново, Поточац и Рашевицу.
−
такође је планирано да се изграде МРС “Сушара” и МРС “Хладњача” у зони индустрије на
правцу Варварин – Бачина.
⇒
У зони Бошњане – Маскаре планирана је изградња Главне мерно-регулационе станице
(ГМРС/МРС) “Бошњане” капацитета 2000 m3/час, са двоструком редукцијом на 3,5 bar и
изградњом дистрибутивне гасоводне мреже од полиетиленских цеви за радни притиска до 4 bar.
⇒
У овим станицама редукује се, регулише и мери проток природног гаса и уз одоризацију истог се,
преко планиране дистрибутивне гасоводне мреже од полиетиленских цеви за радни притиска до 4
bara, природни гас дистрибуира до домаћинстава, јавних садржаја и мале привреде и свим
побројаним насељима.
⇒
У графичком прилогу 08. овог ППО приказана је схема гасовода и гасоводних објеката који су
планирани и представљају основ за даљи квалитетнији развој становања, терцијарних садржаја и
индустријских зона.
101
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Планска решења после 2014 год.
⇒ У периоду после 2014. наставити са изградњом започетих и развојем реализованих обејеката и
мрежа гасоводне инфраструктуре према плановима надлежних предузећа
4.6. ОСТАЛА КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА
Основна правила усмеравања развоја и
размештаја објеката остале комуналне инфраструктуре и
приоритети управљања отпадом до 2014.године
Планска решења обухватају услове за одржавање постојећих и изградњу нових комуналних објеката
(пијаце, гробља, депоније).
Планом се дефинишу услови коришћења, уређења и заштите простора у зонама ових објеката, и то
за:
¾ Одлагање комуналног и осталог отпада
⇒ Приоритетна је сарадња на активностима на уређењу нове санитарне регионалне депоније
у крушевачкој општини
⇒ Дозвољава се коришћење постојеће депоније код Варварина само до момента када се
питање одлагања отпада и животињских остатака реши на начин како је то Националном
стратегијом управљања комуналним отпадом предвиђено (регионална депонија у
крушевачкој општини на коју би се смеће директно одвозило).
⇒ Уређивање и одржавање локација по насељима у сврхе депоновања отпада такође ће бити
присутно до реализације регионалне депоније у крушевачкој општини.
⇒ Санација и рекултивација постојећих нехигијенских депонија: по реализацији поменуте
регионалне депоније рекултивисаће се сви постојећи простори за депоновање смећа у
општини, првенствено простора који се у зони Моравишта сада користи као заједничка
депонија за општине Варварин и Ћићевац, као и простора који су одређени за локалне
сеоске депоније на локацијама које су најчешће неусловне, јер се налазе у близини насеља
(Маскаре) или водотокова (углавном поред Велике Мораве - Доњи Катун, Обреж и сл.).
⇒ У случају да се јави потреба за формирањем места за прикупљање отпада ради његовог
сортирања или претовара, напомиње се да су у варваринској општини за лоцирање
депоније погодни само прекамбријски – камбријски терени који су ненасељени и под шумом,
али при одабиру ове привремене локације за депонију треба бити пажљив и резервисан с
обзиром на туристичко активирање Јухора. Уколико се оваква потреба, ипак, укаже,
локацију и могућности њеног уређивања потребно је, у складу са прописима, утврдити кроз
студијску документацију за утврђивање локације и планску документацију којом ће се
утврдити услови пројектовања и изградње на одабраној локацији. Напомиње се да се при
лоцирању депонија уопште, морају поштовати основни критеријуми за локацију депоније:
нагиб терена до 20°, тло заштићено од ерозије и клизања, висина подземних вода пожељно је да испод депоније постоји слој непропусне стенске масе (глина, иловача,
лапорац) минималне дебљине 0,5 м, саобраћајна приступачност, могућност опремања
инфраструктуром. Ови критеријуми важе и за просторе који се намеравају користити и за
привремено одлагање и сиртирање отпадака, као и за оне који се намеравају користити за
сточна гробља.
⇒ Дозвољава се изградња погона за рециклажу отпадака, првенствено у радним зонама ван
насеља, у складу са прописима и према прихваћеној техничкој и студијској документацији
(истиче се неопходност израде студија процена утицаја за објекте овакве врсте на животну
средину).
¾
Уређење зелених и сточних пијаца
⇒ Уређивање простора за зелене пијаце у општинском центру Варварину и центрима
заједница насеља (Бачини, Доњем Крчину, Бошњану) и развијеном насељу са сеоским
центром Обрежу, а са развојем туризма зелене пијаце ће се формирати и у локалним
центрима.(Залоговцу и Орашју).
102
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
⇒ Зелене пијаце ће се уредити на приступачним и по пропису уређеним локацијама у самом
грађевинском рејону насеља, а локације за сточне пијаце је потребно одредити на
периферији насеља, на потребној удаљености од стамбених и јавних садржаја у насељу,
како својим функционисањем не би угрожавале живот становника.
⇒ Уз зелене пијаце могуће је формирање и локалног тржног центра, док се уз сточне пијаце
препоручује организовање ветеринарске станице, пољопривредне апотеке, оправке
пољопривредних средстава и др. услуге, а ове активности би могле да се организују и у
виду мобилних служби.
¾
Изградња стаја и уређивање окућница
⇒ уређивању насеља допринеће и примена правила изградње стаја за животиње и уређења
окућница у сеоским насељима.
¾
Уређивање и одржавање људских и сточних гробаља
⇒ У центрима насеља и сеоским насељима задржати постојеће локације људских гробаља,
или урбанистичким плановима одредити нове уколико за то постоји потреба. Повољни
терени су: са нагибом до 10°, стабилни, заштићени од ерозије и клизања, са нивоом
подземних вода: 2,5-3 м испод површине земље.
⇒ Пошто без обзира на уређеност, ниједно гробље на територији општине нема комплетне
хигијенско-техничке услове неопходно је ове просторе опремити и то: изградити капелу,
санитарни блок, чесме, комуналну инфраструктуру и оставу са оруђем за одржавање
гробља. Око гробља обавезно формирати заштитни појас зеленила и ограду са улазномглавном капијом.
⇒ Уређивање и одржавање људских гробаља у постојећим насељима, као и сточног гробља
за територију општине у складу са прописима (најповољнији терени за сточна гробља
слични су онима за лоцирање депонија – камбријски и прекабријски слојеви падина Јухора,
неизграђени и на већој удаљености од насеља и изворишта вода за пиће, при чему је
ограничавајући фактор лоцирања једино изградња туристичких капацитета).
⇒ Као најповољнија варијанта решавања сахрањивања остатака од животиња истиче се
њихово одвожење и одлагање на делу локације регионалне депоније у крушевачкој
општини, који би се за ове сврхе посебно одредио и уредио.
Планска решења после 2014.године
⇒ Настављање са унапређењем комуналне хигијене, у циљу побољшања квалитета животне
средине.
⇒ Наставак рада на рекултивацији деградираних простора.
⇒ Одражавање изграђених објеката и система.
5. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
У наредном периоду, с обзиром на садашњи квалитет животне средине, као и планирани развој који
ће уследити, неопходно је спроводити све Законом и овим Планом предвиђене мере заштите животне
средине, како би природне вредности и реусрси којима подручје општине Варварин располаже и у
будућности остале основни и вредни развојни потенцијали.
Концепт заштите средине подразумева:
1.
Заустављање негативних деловања на животну средину
2.
Заштита животне средине на бази рационалног коришћења природних извора
- земљишта, ваздуха, вода, биљних и животињских популација, дрвног потенцијала,
обновљивих извора енергије (енергија ветра, сунца, биомасе и др.)
3.
Унапређење
квалитета
животне
и
радне
средине
у
насељима,
уређењем,
опремљивањем, обликовањем, оплемењивањем простора
103
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
4.
5.
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Успостављање контроле и праћења квалитета животне средине (воде, ваздуха, тла), односно
мониторинг животне средине
Увођење интегрисане дозволе за постројења и активности у складу са Уредбом о врстама
активности за која се издаје интегрисана дозвола (Сл.гласник РС 84/05).
Планиране мере заштите животне средине представљају перманентне активности, истог су
приоритета, њихова реализација почиње одмах и примењују се у току целог планског периода.
Као основни услов за постизање што вишег квалитета реализације планских поставки и њиховог
утицаја на животну средину, овај план прати и стратешка процена утицаја планских решења на
животну средину. Планска решења ППО и мере које се утврђују кроз стратешку процену посебно се
односе на праћење реализације планских решења и мера заштите животне средине, кроз
успостављање и функционисање свеобухватног мониторинга животне средине. Преко овог
мониторинга ће се пратити квалитет животне средине и његове промене, нарочито у односу на
реализацију планских решења.
5.1. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ВАЗДУХА
Са аспекта заштите ваздуха од загађивања дефинисани концепт обухвата следеће мере:
• успостављање система за контролу квалитета ваздуха, попис извора загађења,
• гасификацију насеља Варварин, као и других у Поморављу,
• уграђивање уређаја за пречишћавање ваздуха на котловима који не користе ТНГ као енергент,
• уграђивање уређаја за пречишћавање на свим будућим индустријским погонима, као и
постојећим, зависно од врсте полутаната, као и замена прљавих технологија преласком на
еколошке, где год је могуће
• контрола рада градских и индустријских котларница и уградња система за пречишћавање
отпадних гасова;
• повећање зелених површина у насељу Варварин и подизање заштитних шумских површина,
првенствено уз водотокове.
• одржавање шумског фонда,
• одређивање и формирање санитарно заштитних зона око већих индустријских и комуналних
објеката, као и
• формирање зелених појасева дуж јавних путева другог реда, а нарочито дуж деоница пута
које ће пролазити кроз насељена места, посебно Варварин, како би се стамбене и друге зоне
заштитиле од запрашености, итд.
• постепено увођење нових и обновљивих извора енергије (сунце, ветар, а нарочито биомаса),
и то у сектору личне и опште потрошње и пољопривреде, а мање у домену индустрије и
енергетике;
• примена савремених еколошки прихватљивих технологија за нова постројења;
• поштовање Правилника о граничним вредностима емисије, начину и роковима мерења и
евидентирања података („Службени гласник РС”, бр. 30/97).
5.2. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ВОДА
Воде и водни ресурси су једна од најосетљивијих компоненти на подручју Општине а нарочито када
се имају у виду различите могућности њиховог коришћења (посебно за водоснабдевање и
флаширање). Због тога све копнене воде на местима захватања као и испуштања морају да имају
одређен квалитет да не би дошло до угрожавања здравственог стања становништва и
пољопривредног земљишта.
Са аспекта заштите вода план обухвата следеће мере:
• враћање површинских вода у прописану класу и њено одржање на захтеваном нивоу
обезбедиће се адекватним третманом отпадних вода и планским коришћењем земљишта
• каналисање и потпуно пречишћавање отпадних вода насеља, индустрије, туристичких
капацитета – напомиње се да прво треба да се обави мерење нивоа загађености и састава
отпадних вода, након чега се приступа избору и изградњи одговарајућег система за
104
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
пречишћавање, који мора да обезбеди прелиминарно, примарно, секундарно и терцијарно
пречишћавање.
примену одговарајућих санитарно-техничких стандарда, и мере заштите при изградњи
будућих септичких јама у насељима (сва домаћинства морају имати прописану непропусну
септичку јаму).
прописно лоцирање и одржавање одлагалишта стајског ђубрива из већих или мањих стаја,
без обзира на статус власништва,
забрана напасања стоке, депоновања смећа, изградње насеља, путева, коњских и пешачких
стаза, или сточних пролаза и др. на терену изнад изворишта воде која се користи за пиће или
флаширање, уз успостављање обавезе утврђивања зона санитарне заштите изворишта.
пошумљавање голети, неплодних земљишта, бујичних и необраслих земљишта ради
успоравања површинског (па и подземног) отицања вода, и смиривања ерозионих и
денудацијских процеса
У зонама издани подземних вода које се користе као изворишта за водоснабдевање, у циљу
обезбеђења квалитета водоснабдевања, као и квалитета вода које се користе за флаширање,
морају се успоставити и зоне санитарне заштите: 1. шира зона заштите; 2. ужа зона заштите;
3. Зона непосредне заштите изворишта водоснабдевања. Напомиње се да је за постојеће
извориште из којег се водом снабдева Варварин, без обзира на планирани водоводни систем
за снабдевање водом из хидроакумулације „Ћелије“, потребно утврдити санитарне зоне
заштите јер оно остаје у употреби до момонета активирања планираног регионалног
водовода. У складу са тим, одвођење вода са коловоза планираног обилазног пута западно од
Варварина, потребно је извести тако да отпадне воде нити други агенси, како при редовној
употреби пута, тако ни при акцидентним ситуацијама, не могу угрозити подземне воде
изворишта.
за већи број изворишта водоснабдевања на територији општине, неопходно је утврдити зоне
непосредне заштите, у којима се забрањује изградња објеката који нису намењени
водозахвату, као и обрада пољопривредног земљишта уз коришћење ђубрива:
- уређење и одржавање уже зоне заштите изворишта се спроводи кроз: уређење терена;
забрану грађења нових инвестиционих објеката који нису у функцији водоснабдевања;
забрану употребе вештачких ђубрива и хемијских средстава у пољопривреди; забрану
депоновања отпада и редовну контролу коришћења земљишта;
- зона непосредне заштите изворишта налази се унутар уже зоне заштите и ограђена је;
- на подручју шире зоне заштите изворишта потребно је успоставити режим санитарног
надзора и заштите од загађивања применом низа превентивних мера: забрана изградње
објеката и инсталација који могу загадити воду или земљиште, односно угрозити
безбедност цевовода и водопривредних објеката; каналисање и пречишћавање отпадних
вода из привредних објеката у складу са стандардима прописаним законом; сакупљање
чврстог отпада само на водонепропусним површинама; забрана интензивне употребе
агрохемијских средстава на земљишту које се користи у пољопривредне сврхе, и забрана
транспорта и складиштења опасних материја;
усклађивање коришћења изворишта воде за пиће са стварним капацитетом ресурса без
угрожавања квалитета и квантитета изворишта и еколошке равнотеже у окружењу.
контрола квалитета воде за пиће и вода које се флаширају за продају
коришћење воде за технолошке потребе из водотокова свугде где технолошки поступак и
захтеви врсте и квалитета производа то дозвољавају
изградња атмосферске канализације и одвођење вода са коловоза уз пречишћавање пре
упуштања у реципијент, посебно у зонама где су саобраћајнице у близини изворишта за
водоснабдевање у складу са режимима коришћења простора у појединим зонама санитарне
заштите изворишта.
строго поштовање происа о безбедном превозу опасних и штетних материја
примена савремених технологија које не угрожавају квалитет вода
контролоа рада свих загађивача (првенствено производних објеката, сточних фарми)
забрана депоновања отпада у долинама река и у зонама изворишта површинских и
подземних вода.
едукативне мере становништва у погледу развијања свести о отреби очувања водних
ресурса.
105
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
5.3. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЗЕМЉИШТА
Земљиште је изложено дејству више фактора и извора загађења и деструкције, а нарочито применом
хемикалија у пољопривреди, променом намене пољопривредног земљишта у грађевинско,
плављењем, понирањем загађених вода, таложењем аероседимената на тлу, итд. Концепт заштите
земљита обухвата следеће мере за спровођење различитих видова заштите земљишта:
• заштиту пољопривредног земљишта до III бонитетне класе, у алувионима, долинским
проширењима и на нагибима до 20о, од непотребног изузимања из пољопривреде за
грађевинске сврхе
- Мере заштите од непланске и бесправне изградње могу се применити кроз израду просторно
планске и урбанистичке документације, којом се дефинишу будући начини коришћења и
уређења земљишта; кроз израду шумско-привредних и аграрних основа који дефинишу
програме уређења и коришћења пољопривредног и шумског земљишта
• заштиту најпродуктивнијег пољопривредног земљишта од плављења (услед ексцесних
водостаја и изливања река), регулацијом речних токова,
• заштиту земљишта од ерозије различитим мерама чијим ће се комбиновањем постићи
успешно санирање ерозивних процеса и санирање еродираних земљишта, неплодних и
необраслих земљишта, земљишта на већим нагибима терена.
- Мере заштите од ерозије обухватају примену противерозионих мера (грађевинско-технички
радови за уређење бујичних токова), ретенционо технички радови; шумско технички радови
на пошумљавању, интензивној нези шума, пејзажном обликовању нестабилних падина,
агротехнички радови - мелиорације земљишта, побољшање структуре земљишта, уређење
плодореда, терасирање, узоравање дуж изохипси, регулација река и др.. Адекватним
комбиновањем ових мера постићи најбоље ефекте заштите од ерозије.
- Према Методологији за израду планова за проглашење ерозионих подручја, Министарство
пољопривреде, шумарства и водопривреде, Београд, 2000., антиерозионо уређење сливова
подразумева предузимање антиерозионих мера које се своде на забрану: кресања лисника;
гајења окопавина на стрмим њивама; орања по нагибу земљишта; чисте сече шума на
нагнутим теренима и испаше на деградираним теренима; претварања деградираних њива у
ливаде; обавезу орања по изохипси; мелиорације деградираних пашњака; пошумљавања
голети; конверзије једногодишњих култура у вишегодишње на деградираним површинама и
антиерозионог газдовања земљиштем и шумама; скуп мера које ће се применити зависиће од
нивоа ерозионих ризика и врсте ерозије;
• контролисану примену агрохемијских средстава у пољопривреди кроз усмеравање стручних
знања о коришћењу хемијских производа у пољопривреди.
- Мере заштите од фертилних средстава која се употребљавају у пољопривреди треба да се
спроводи вршењем контроле и састава средстава уз смањење хемијских и већу примену
природних фертилних средстава.
• заштиту земљишта од осталих облика загађивања која ће се обезбедити спровођењем мера
заштите ваздуха и воде од загађивања, одговарајућим третманом отпадака из насеља и
производних објеката на Националном стратегијом одређеној регионалној депонији на
територији општине Крушевац и др.
• изградња атмосферске канализације и одвођење вода са коловоза уз пречишћавање пре
упуштања у реципијент, посебно у зонама где су саобраћајнице у близини изворишта за
водоснабдевање у складу са режимима коришћења простора у појединим зонама санитарне
заштите изворишта, као и зонама интензивне пољопривредне производње.
• санацију деградираних земљишта кроз спровођење мера рекултивације: зоне постојеће
депоније на локалитету Моравиште, зона у којима је завршена експлоатација шљунка и песка
из корита Велике Мораве, као и санацију клизишта и нестабилних зона
• рекултивација простора на којима је завршена експлоатација минералних сировина.
.
106
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
5.4. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД БУКЕ
Бука се за сада јавља у појединачним случајевима, и не представља велики проблем у овом тренутку.
Међутим, деонице путева које ће пролазити кроз Варварин или његовим ободом, као и у непосредној
близини појединих делова осталих насеља која се налазе уз пут, представљаће линијски извор буке,
због чега њихово пројектовање, као и уређење појаса дуж пута мора да задовољи стандарде заштите
од буке. Као опште мере заштите од буке спроводиће се:
• поштовање Правилника о дозвољеном нивоу буке у животној средини („Службени гласник
РС”, бр.54/92), као и ЈУС стандарда који се односи на највише дозвољене нивое буке у
насељеним зонама (ЈУС У.Ј 6.205)
• подизање појасева заштитног зеленила и техничких баријера на најугроженијим локацијама.
5.5. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОГ СВЕТА
Заштита вегетације, посебно шумске и животињског света спроводиће се перманентно како кроз
израду одговарајуће документације, тако и кроз спровођење активности планираних посебним
документима које треба донети у складу са законом (шумско – привредне, ловне и пољопривредне
основе, као и урбанистички планови за поједина насеља и зоне у којима се планирају
непољопривредне активности). Кроз израду Акта о урбанистичким условима потребно је обезбедити
заштиту живог света.
Планским мерама ће се обезбедити заштита живог света кроз:
• заштиту при извођењу грађевинских радова
• контролисану примену хемијских препарата и паљења вегетације
• планско организовање лова, риболова и ловног туризма и
• обезбеђењу коридора за кретање животиња у зонама
инфраструктурних објеката (аутопут и сл.).
магистралних
великих
Због комплексног значаја очувања вегетације, посебно се наводе опште мере за заштиту шумске
вегетације:
- Израда нове шумске привредне основе
- Контрола сече уз обавезно усклађивање са шумско-привредном основом,
- Забрана промене намене и режима коришћења шумског земљишта.
- Забрана крчења и сеча шума која није у складу са редовним обнављањем шума.
Контролисана испаша у шумама где може да се нанесе штета изданцима, где је земљиште
подложно ерозији, клизању, спирању.
- Забрана сече четинарских стабала.
Поред ових примењују се и посебне мере заштите од пожара и других елементарних непогода,
биљних болести, штеточина и др.
5.6. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ГЕОЛОШКЕ СРЕДИНЕ
Посебну пажњу посветити експлоатацији шљунка и песка у зони Велике Мораве. С обзиром да би
експлоатација шљунка и песка из алувијума могла да угрози природни амбијент и лепоте предела,
стабилност обала, као и хидролошки режим обалних зона, потребно је за сваки локалитет направити
програм експлоатације и санације (пројекат рекултивације).
5.7. МОНИТОРИНГ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Са циљем праћења стања и праћења тенденција квалитета животне средине, као и ефеката мера
које ће се предузимати на побољшању квалитета и заштити од загађења, план дефинише обавезу
увођења система мониторинга свих параметара квалитета животне средине: ваздуха, воде,
земљишта, биљног света (воћа и поврћа, шумског фонда) и животињског света, као и стање
107
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
угрожености буком. Успостављање система мониторинга један је од приоритетних задатака како би
се све предложене мере заштите животне средине у Просторном плану општине Љиг могле успешно
имплементирати у пракси.
Имајући у виду просторни обухват плана и могућа загађења, систем мониторинга се, пре свега,
односи на следеће показатеље:
⇒ успостављање мреже мерних места за мерење имисије сумпордиоксида, суспендованих
честица, чађи, тершких метала и др. у ваздуху, у циљу праћења степена загађености ваздуха
на посматраном подручју
⇒ редовно мерење емисије сумпордиоксида, оксида азота, суспендованих честица, чађи и
тешких метала у ваздуху
⇒ контролу и праћење квалитета вода на подручју плана, посебно вредности показатеља
квалитета текућих вода на местима пре и спосле испуста канализације, као и праћење
састава отпадних вода пре испуштања у реципијент
⇒ контролу спровођења санитарне заштите у подручјима непосредне, уже и шире зоне заштите
водоизворишта,
⇒ праћење квалитета земљишта контролом његовог загађивања, посебно тешким металима,
праћење концентрације азота у земљишту, као и праћење промена намене простора
⇒ успостављање мерних места у циљу праћења нивоа буке, посебно у насељеним зонама кроз
које пролазе саобраћајнице
⇒ контролу и праћење концентрације тешких метала ипестицида у воћу и поврћу, као и прађење
стања квалитета шума и праћење промена намене шумског земљишта
⇒ праћење опасних, отпадних и штетних материја, и
⇒ сталну урбанистичко-грађевинску контролу лоцирања и изградње објеката.
Успостављање система мониторинга је приоритетна активност у периоду до 2014.године, али се
његово функционисање уврђује као стална активност током целог планског периода.
У периоду после 2014.године већа оријентација ће бити на одржавању функционисања овог система
и инвестирањима у заштиту животне средине, као и примену еколошких такси која ће се примењивати
на све активности загађивача који производе загађење животне средине. Такође, посебно треба
уложити напоре у подстицање примене светских и домаћих стандарда за привредне погоне.
6. МЕРЕ ЗАШТИТЕ, УРЕЂЕЊА И УНАПРЕЂИВАЊА
ПРИРОДНИХ И КУЛТУРНИХ ДОБАРА
6.1. ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ ДОБАРА
Иако на простору општине Варварин сада нема заштићених природних добара, напомиње се да
пејзажне вредности Темнића и Велике Мораве имају специфичне вредности као амбијенталне и
природне зоне и туристички потенцијал простора, те да их је, у склопу туристичког развоја краја,
потребно адекватно користити и спроводити њихову заштиту како се не би деградирале и постале
бескорисне.
У планском периоду, кроз перманентне акције, потребно је утврђивање посебног режима заштите за:
1. изворишта минералне воде у рејону Орашја, како за постојеће, тако и за изворе који ће се
евентуално активирати, како би се квалитет ових вода сучувао – спровешће се првенствено
кроз израду посебног елабората за утврђивање санитарних зона заштите; ова мера има
приоритет у планском периоду до 2014.године.
2. шумске просторе и ловне ресурсе Јухора потребно је контролисано користити – спровешће се
првенствено кроз израду шумско-привредних и ловних основа за конкретне газдинске једиице
и ловишта.
3. просторе око непокретних културних добара (манастира, цркви, споменика НОБ-а итд.) спровешће се првенствено кроз израду студија и елебората програма заштите у сарадњи са
108
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
надлежним заводом за заштиту споменика културе.
4. влажна станишта код Варварина, према ПП РС већ заштићене зоне, које у наредном периоду
имају регионални приоритет заштите - спровешће се првенствено кроз израду студија и
елебората програма заштите у сарадњи са надлежним заводом за заштиту природе;
напомиње се да је пре активирања појединих зона за друге немене (експлоатација шљунка и
песка из наноса Велике Мораве и уређење туристичких зона у зони речног корита и
Моравишта, неопходно добити одговарајуће услове надлежног завода за заштиту природе).
У циљу адекватне заштите природних вредности, спроводиће се активности и истраживања, која
треба да ураде надлежне институције за заштиту споменика природе и друге, и то кроз:
• формирање документације о појединим просторима (објектима), споменицима, природе на
основу које треба оценити погодности за заштиту предложених објеката природе, детаљније
границе зона,
• истраживање подручја (биолошко, географско, археолошко, са аспекта споменика културе
итд.) и на основу добијених резултата, дефинисање режима заштите и начина коришћења
будућег заштићеног простора и објекта,
• доношење решења о заштити.
За носиоца ових активности план одређује надлежни Републички завод за заштиту природе и
надлежни завод за заштиту споменика културе (Регионални завод у Краљеву).
Ако се у току извођења грађевинских и других радова наиђе на природно добро које је геолошкопалеонтолошког и минералошко-петрографског порекла за које се претпоставља да има својства
природног споменика, извођач радова је дужан да о томе обавести организацију за заштиту природе и
да предузме мере да се до доласка овлашћеног лица, природно добро не оштети и да се чува на
месту и положају у коме је нађено.
Опште мере заштите природног добра и његове непосредне околине подразумевају:
• забрану
изградње
објеката
(стамбених,
индустријских,
рударских,
енергетских,
инфраструктурних, фарми и других) који својом наменом и експлоатацијом могу нарушити
пејзажне одлике и угрозити споменик природе;
• забрану привременог или трајног депоновања отпада и
• забрану изградње објеката који нису у функцији заштите и презентације споменика природе.
Посебне мере заштите прописаће се и спроводити у складу са документом који надлежни завод за
заштиту изради и донесе решење о заштити конкретног природног добра.
6.2. ЗАШТИТА КУЛТУРНИХ ДОБАРА
Планом заштите културних добара, а нарочито културно-историјског наслеђа, као елемента за
формирање препознатљивости - идентитета простора, обухваћени су:
• чување, заштита и стављање на располагање јавности културних споменика, у културнообразовне, научне, привредне, туристичко-рекреативне сврхе,
• даље истраживање простора у циљу откривања, евидентирања и категорисања споменика
културе, заштита кроз израду неопходних документација, пројеката, заштите, конзервације
итд.
• научна валоризацију културног наслеђа
• извођење конзераваторских и других техничких радова на објектима културе, од посебног
значаја за које постоје одлуке општине о заштити и санацији
• сарадња институција за заштиту споменика културе и стручних служби у општини, кроз
ангажовање на заштити, у циљу стварања услова заштите културних споменика
Планом се утврђују општи услови и мере заштите, услови за заштиту кроз документацију, начела и
облици техничке заштите, као и услови за утврђивање заштите појединих културних добара.
109
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
6.2.1. ОПШТИ УСЛОВИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ
⇒ У близини добара и његовој заштитној зони не могу се градити објекти за екстракцију и
прераду минералних сировина (дневни копови, флотација, каменоломи, и сл.), који
вибрацијама, експлозијама и на друге начине угрожавају добро.
⇒ У близини добра и његовој заштитној зони не могу се градити индустријски погони који
штетним продуктима (вибрације, пепео, гасови и др.) могу угрозити културно добро. Постојећи
програми који угрожавају добро морају се или дислоцирати или подврћи режиму који
елиминише или умањује штетна дејства по добру.
⇒ Изградња великих инфраструктурних система (водопривреде, енергетике, саобраћаја) мора
да буде усклађена у условима и мерама заштите добара. При томе инфраструктуре које
обезбеђују пролазност
добру водити примерено
простору до близине добра
али
пројектовање трасе извршити на начин који максимално чува аутентичност окружења док
акумулације и далеководе водити што даље од добра.
⇒ Депонија отпадних материја мора се предвидети изван подручја добра и његове заштићене
околине и природног простора, као и са правца приближавања места сагледавања добра.
⇒ На заштићеним културним добрима не може се вршити раскопавање, рушење, преправљање
или било какви радови који могу да наруше својства културног добра без претходно утврђених
услова и сагласности.
⇒ Добра која уживају претходну заштиту не смеју се оштетити, уништити, нити може да се мења
њихов изглед, својство или намена.
⇒ Ако се у току извођења грађевинских и других радова наиђе на археолошка налазишта или
археолошке предмете, извођач радова је дужан да о томе обавести надлежни завод за
заштиту споменика културе и предузме мере да се налаз не уништи и не оштети и да се чува
на месту и положају у коме је откривен.
⇒ Приликом издавања акта о урбанистичким условима за сваку парцелу која је на територији
или у непосредној околини археолошких налазишта, потребно је надлежни општински орган
упути инвеститора на надлежни завод за заштиту споменика културе ради добијања решења о
мерама техничке заштите.
⇒ Пре изградње појединачних инфраструктурних система у коридору панираног аутопута М-4
треба да се обезбеди стручна опсервација тренеа од стране надлежне службе за засштиту
културних добара.
⇒ До утврђивања мера техничке заштите постојећих непокретних културних добара и њихове
околине, не могу се вршити активности изградње и уређења простора без претходне
сагласности надлежне службе заштите културних добара.
⇒ При изради урбанистичких планова инвеститор је дужан да се обрати територијално
надлежном заводу за заштиту споменика културе ради издавања услова и сагласности.
⇒ Коришћење културних добара која уживају статус заштите или су у статусу претходне заштите
(како сама добра тако и њихова околина), као и одређивање заштитне зоне са посебним
режимом коришћења за свако културно добро, обављаће се у складу са посебним условима
надлежног Завода за заштиту споменика културе. Надлежни Завод ће, у складу са категоријом
културног добра, утвдити мере заштите за свако културно добро, а у складу са овим мерама
израђиваће се и урбанистички планови и пројекти, користиће се културно добро и простор у
околини добра – заштитној зони.
6.2.2. ЗАШТИТА КРОЗ ДОКУМЕНТАЦИЈУ
Овај вид заштите подразумева да се сви објекти детаљно технички сниме и формира комплетна
документација постојећег стања, са анализом степена очуваности аутентичних својстава, као и
степена и домашаја каснијих модификација. Овај облик заштите је обавезан, а сва техничка и стручна
докуметнација надлежног завода мора да буде у складу са одредбама Закона. Препорука је да се сви
документи раде на савременим документационим материјалима уз одговарајуће текстуалне и
табеларне прилоге. У склопу заштите кроз документацију, као њени најчешћи видови истичу се:
110
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
а. Истраживање терена које се на овом подручју само делимично обавља и где тек предстоји
озбиљнији рад (општа валоризација и евиденција).
б. Детаљна (појединачна) валоризација и израда предлога за заштиту који се доставља скупштини
општине на разматрање након чега се по доношењу одлуке врши упис у одговарајући регистар.
ц. Израда урбанистичких планова и студија заштите ревитализације непокретних културних добара
и градитељског наслеђа након усвајања ППО Варварин.
д. Израда годишњих и вишегодишњих општинских планова и програма заштите уколико се укаже
потреба за истим.
е. Израда пројекта за извођење радова на објектима, заштити, рестаурацији и презентацији
непокретних културних добара.
6.2.3. НАЧЕЛА И ОБЛИЦИ ТЕХНИЧКЕ ЗАШТИТЕ
Техничко стање евидентираних објеката је веома различито, почев од знатног броја оних који су у
врло лошем стању, чак на граници физичког опстанка, до оних којих се нормално користе за поједине
намене (објекти народног градитељства) и који се нормално одржавају.
Високи ниво савремене технологије и технике грађења и врло богат избор, како старих, тако и нових
материјала омогућава примену најразноврснијих метода техничке заштите. Међутим, који ће се метод
и у коме случају применити зависи од многих околности, а највише од финансијских могућности и
стања објекта и документације о њему.
У наредном периоду неопходно је обухватити што већи број објеката који се непосредно ослањају на
важније туристичко – рекреативне, насељске и инфраструктурне површине и где се очекује
концентрисање различитих активности.
У вези с тим треба извршити правилан избор и селекцију техничких метода и поступака међу којима
се издвајају: техничке мере привремене заштите (врло су корисне када се из било којих разлога не
могу предвидети мере за трајније обезбеђење), подизање заштитних грађевина, конзервација,
примена одговарајућих поступака конзервације, рестаурације, примена комбинованих метода и
пресељавање објекта.
Када се ради о ревитализацији добара од преисторије до средњег века, њих је врло тешко укључити у
неку од утилитарних функција. Међутим, они осим културолошке и историјске вредности могу бити
изузетна надопуна истицања амбијенталних вредности, зато их треба истицати као мотиве окупљања
локалног становништва и туриста. С тим у вези најпожељније је да се око њих планирају (наравно ако
су испуњени и други услови), туристичко-рекреативне зоне на путним правцима, мотели, ресторани и
др. Због тога код планирања инфраструктуре треба водити рачуна и о овом аспекту.
Због изражених особености које карактеришу ово подручје посебан третман треба да имају објекти
народног градитељства. У принципу треба настојати да се сви они (мисли се на вредније) санирају
и обнове, како би у свом природном окружују и на аутентичним локацијама били трајно сачувани.
По правилу треба задржати њихову првобитну намену у оквиру свакодневних потреба њихових
власника или у оквиру развоја сеоског туризма. С обзиром да су у питању културна добра
несумљивих вредности јер представљају материјална сведочанства стваралачких домета народних
неимара, као и целовитости наше градитељске баштине, њихова заштита и презентација кроз развој
сеоског туризма могла би да добије пуни смисао.
6.2.4. ЗАШТИТА КУЛТУРНО – ИСТОРИЈСКИХ ВРЕДНОСТИ И ЛОКАЛИТЕТА
На подручју општине Варварин из домена заштите непокретних културних добара планира се
континуирана заштита постојећих заштићених објеката и простора са споменичким вредностима.
(споменика и спомен обележја).
Према „Плану заштите и ревитализације културног наслеђа на територији Просторног плана општине
Варварин“ (Завод за заштиту споменика културе Краљево, 2008.год.) евидентирана су следећа
археолошка налазишта и споменици на подручју општине Варварин:
1. Варварин – Винарски подрум
2. Горњи Катун
3. Обреж – Св.Илија
4. Обреж – „Буњиште“
111
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Обреж – „Стублине“
Обреж – „Богдановац“
Велики Ветрен
Пајковац – „Градиште“
Бачина – „Под Бања“
Бачина – имање Јовановића
Бачина – Св. Петка
Избеница – „Селиште“
Варваринско поље – „Руски споменик“
Маскаре – „Ледине“
Маскаре – „Селиште“
Маскаре – „Бедем“
Бошњане – „Орнице“
Бошњане – „Селиште“
Бошњане – „Гај“
Бошњане – налаз венецијанског златника
Бошњане – „Коларац“
Орашје – „Чукарак“
Орашје – „Клисура“
Орашје – „Гробљиште“
Парцане
Мареново – имање Вељковића
Мареново – имање Јовановић, место налаза оставе оруђа
Мареново – „Лужине“
Бачина-Мареново – „Ђерђелин“
Тољевац – „Марковац“
Такође, према „Плану заштите и ревитализације културног наслеђа на територији Просторног плана
општине Варварин“ (Завод за заштиту споменика културе Краљево, 2008.год.) евидентирана су
следећа непокретна културна добра на подручју општине Варварин:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
Горњи Крчин, црква
Доњи Крчин, кућа Милутиновића
Доњи Крчин, кућа Милашина Љутића
Доњи Крчин, кућа Љубице Љубисављевић
Доњи Крчин, споменик борцима НОБ
Карановац, црква
Мала Крушевица, споменик
Тољевац, кућа Живадинке Минић
Тољевац, споменик НОБ
Пајковац, црква Свете Петке
Пајковац, кућа Славољуба Тасића
Орашје, кућа Наде Бранковић
Орашје, задружни дом
Орашје, школа
Орашје, споменик мајору ОЗНЕ
Церница,школа
Церница, кућа Младене Максимовић
Церница, кућа Адама Миленковића
Мареново, кућа Илинке Анђелковић
Залоговац, споменик палим борцима
Залоговац, споменик Радосава Раке Ристића
Парцане, споменик Мирку Томићу
Парцане,школа
112
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Парцане, споменик борцима I црногорске бригаде
Парцане, кућа н. х. Мирка Томића
Парцане, чесма
Бачина, кућа Зорана Ристића
Бачина, кућа Радомира Шакића
Бачина, стара општина
Бачина, кућа Душана Спасића
Бачина, кућа Радмиле Живадиновић
Бачина, кућа Раде Ђекић
Бачина, кућа Љубинка Смиљанића
Бачина, кућа Слободана Чолаковића
Бачина, гробље
Бачина, кућа Војина Станојевића
Бачина, споменик борцима НОР
Бачина, црква
Бачина, кућа Горана Антића
Бачина, кућа Момчила Цветковића
Избеница,школа
Избеница, споменик НОБ
Избеница, нова типска кућа
Обреж, црква Св. Илије
Обреж, црквена кућа
Обреж, кућа Срђана Симића
Обреж, кућа Вере Симић
Обреж, кућа Момчила Жикића
Обреж, нова типска кућа П
Обреж, сеоска школа
Обреж, споменик НОБ
Обреж, нова типска кућа П+Пк
Обреж, старо гробље
Обреж, нова типска кућа П
Обреж, стари кош Милутина Чабрића
Обреж, кућа Мирослава Поповића
Обреж, кућа Драгутина Николића
Горњи Катун, кућа Мирослава Вићића
Горњи Катун, кућа Горана Симоновића
Горњи Катун, школа
Горњи Катун, споменик ратницима 1912-18. и 1941-45.
Горњи Катун, задружни дом
Горњи Катун, кућа Радојице Стевановића
Горњи Катун, кућа Радмила Стефановића
Горњи Катун, кућа Љиљане Стојадиновић
Горњи Катун, кућа Будимира Маринковића
Горњи Катун, кућа Радосава Сврзића
Село Варварин, Место варваринске битке са спомеником грофу Орурку
Село Варварин, кућа Станоја Протића
Село Варварин, кућа Христивоја Чабрића
Село Варварин, кућа Радивоја Бошковца
Село Варварин, кућа Мирослава Долића
Село Варварин, кнез Милетина воденица
Село Варварин, кућа Саше Ристића
113
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
75. Село Варварин, кућа Радисава Сврзића
76. Село Варварин, кућа Миодрага Лазаревића
77. Доњи Катун, задружни дом
78. Доњи Катун, школа
79. Доњи Катун, кућа Радомира Матића
80. Доњи Катун, кућа Синише Обрадовића
81. Доњи Катун, споменик ратницима 1912-18.
82. Доњи Катун, споменик борцима НОР
83. Доњи Катун, кућа Живорада Живадиновића
84. Доњи Катун, кућа Будимке Обрадовић и Добриле Блажевић
85. Доњи Катун, кућа Мирољуба Миладиновића
86. Доњи Катун, кућа Љубише Сврзића
87. Доњи Катун, кућа Славице Петронијевић
88. Маскаре, кућа Станковића
89. Маскаре, кућа Животија Митића
90. Маскаре, магаза Радослава Јевтића
91. Маскаре, споменик
92. Маскаре, кућа Јована Јанићијевића Бурдуша
93. Маскаре, кућа Танкосава Ђорђевића
94. Бошњане, Дом села Бошњане
95. Бошњане, Дом бошњанске задруге
96. Бошњане, дом Драгомира Лукића
97. Бошњане, кућа Душице Миловановић
98. Бошњане, споменик
99. Бошњане, кућа Зорице Петронијевић
100.Бошњане, црква Свете Петке
101.Бошњане, дом Миловановића
102.Бошњане, кућа Зорана Јеремића
103.Бошњане, споменик чика Милу сликару
У оквиру претходно наведеног списка, издвајају се три проглашена непокретна културна добра на
основу решења СО Варварин, и то:
1. Споменик грофу Орурку (постављен на Варваринском пољу средином октобра 1810. године)
2. Стара воденица кнеза Милете Радојковића у селу Варварин (решење о проглашењу за НКД – споменик
културе СО Варварин, бр. 633-1/92-02)
3. Кућа у којој је живео и радио народни херој Мирко Томић (решење о проглашењу за НКД – споменик
културе СО Варварин, бр. 633-2/83-02)
За проглашена и непокретна културна добра која уживају претходну заштиту у оквиру Просторног
плана општине Варварин утврђују се следеће мере заштите (према „Плану заштите и ревитализације
културног наслеђа на територији Просторног плана општине Варварин“):
-
за утврђена непокретна културна добра:
1. Мере техничке заштите оквирно и у најширем смислу одређене су самом одлуком, односно
Решењем о утврђивању.
2. Власници односно корисници непокретног културног добра дужни су да пре предузимања
било које врсте интервенције на објекту (инвестиционо одржавање, реконструкција,
адаптација, санација и ревитализација) поднесу надлежном Заводу за заштиту споменика
културе захтев за добијање Решења о предузимању мера техничке заштите.
3. Власници односно корисници објекта дужни су да по добијању решења о предузимању мера
техничке заштите надлежног Завода за заштиту споменика културе, израде пројектну и
114
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
другу пратећу техничку документацију у свему према датим условима, као и да на исту
прибаве решење о сагласности истог Завода.
Мере техничке заштите првенствено се издају у циљу враћања објекта у аутентично стање
и подразумевају уклањање неодговарајућих објеката и садржаја.
У циљу стварања неопходних услова за савремено коришћење објеката, као и где се по
процени стручњака надлежног Завода за заштиту споменика културе могу дозволити
одступања од аутентичног габарита и изворног изгледа, мере техничке заштите су таквог
карактера да се не наруши аутентични изглед објекта.
У заштићеној околини утврђених НКД издају се услови за предузимање мера техничке
заштите:
- објекти не смеју габаритом и изгледом да конкуришу утврженом НКД;
- не сме се дозволити градња нових објеката који би заклањали и угрожавали визуру
утврђеног НКД;
На објектима у заштићеној околини за издавање услова за предузимање мера техничке
заштите и других радова није основни критеријум задржавање аутентичности, мада је то и
даље битан критеријум, али се мере техничке заштите издају кроз сагледавање целокупног
простора и свих објеката на њему.
За заштићени простор обавезно је урбанистичко и комунално решење у сарадњи са
надлежним Заводом за заштиту споменика културе.
Тенде и рекламе се могу поставити уз дозволу и по условима надлежне службе заштите.
У заштићеном простору не дозвољава се постављање надземних и ТТ водова.
Не дозвољава се постављање монтажних киоска.
Не дозвољава се постављање контејнера, као ни депоновање било каквог отпадног
материјала.
У просторним целинама постојање и режим саобраћаја се регулишу уз дозволу и по
условима надлежне службе заштите.
Рушење објеката у заштићеној околини може се вршити уз дозволу и по условима надлежне
службе заштите.
-
за непокретна културна добра која уживају претходну заштиту:
1. Непокретна културна добра која се штите као евидентирана или добра под претходном
заштитом у погледу издавања решења о условима за предузимање мера техничке заштите
у потпуности се третирају као утврђена НКД, сагласно одредбама Закона о културним
добрима.
2. Евидентирани објекти немају дефинисану заштићену околину. У тренутку утврђивања
евидентираних објеката за НКД Одлуком се утврђује заштићена околина и од тог тренутка
наступа обавеза за власнике односно кориснике објеката на утврђеним парцелама.
3. Власници односно корисници културног добра под претходном заштитом имају обавезу да
за све врсте интервенција на објектима (инвестиционо одржавање, реконструкција,
адаптација, санација, ревитализација) поднесу надлежном Заводу за заштиту споменика
културе захтев за добијање Решења о предузимању мера техничке заштите.
4. Власници односно корисници објекта дужни су да по добијању решења о предузимању мера
техничке заштите надлежног Завода за заштиту споменика културе, израде пројектну и
другу пратећу техничку документацију у свему према датим условима, као и да на исту
прибаве решење о сагласности истог Завода.
5. Терет израде Елабората за утврђивање културног добра пада на терет буџета Општине или
Републике. Динамику и план приоритета израде елабората утврђује надлежни Завод за
заштиту споменика културе у зависности од прилива средстава за финансирање овог
програма.
115
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
7. КОРИШЋЕЊЕ И УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА ОД ИНТЕРЕСА ЗА
ЗАШТИТУ ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ
7.1. ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА
Концепт заштите простора од елементарних непогода и техничко – технолошких несрећа, дефинисан
је у складу са евентуалним ванредним условима, који би могли да се догоде на подручју општине, као
што су:
•
заштита од поплава, бујица, коју треба остварити преко водопривредних радова у сливовима
бујичних река (мелиорације, регулације, изградња обалоутврда, евентуално и мини
акумулација ради успора воде и у друге сврхе, пошумљавања итд.)
•
заштита од одрона и клизања тла (формирање катастра клизишта, правилно трасирање
саобраћајница и планско усмеравање коришћења простора у складу са инжењерско –
геололошким условима терена
•
заштита од земљотреса и контрола вулнеарабилитета које треба остварити кроз реализацију
урбанистичких, грађевинских и осталих техничких норми при лоцирању и изградњи објекта, на
основу сеизмичке рејонизације и микрорејонизације за зоне где се планирају већи капацитети
(привредне зоне, туристичка подручја и сл.)
•
заштита од пожара (у насељима, привредним зонама и складиштима, шумским површинама)
•
заштита од клижења и одроњавања земљишта, заразних болести итд.
•
заштита од опасности од саобраћајних несрећа на свим саобраћајницама у општини, посебно
оним вишег ранга повезана је са активностима у екстремним временским условима (у зимским
условима због задржавања снега и стварања леда на коловозу, а у осталом делу године,
нарочито при топљењу снега и великим кишама, када може доћи ко клизања и осипања тла у
зони путева) и др.
Законска регулатива из области заштите од елементарних и других већих непогода предвиђа читав
низ заштитних мера које се предузимају у случају најчешћих непогода међу којима се истичу: поплаве
и бујице, земљотреси, пожари, одроњавање и клижење земљишта, град, суша, снежни наноси и
лавине, саобраћајне незгоде, разноразне епидемије заразних болести, појава штеточина и сличне
појаве већих размера које угрожавају здравље и живот људи.
Превентивно деловање у зонама где су могуће не само елементарне непогоде и акциденти мора да
постане саставни део развојне политике и привређивања, управљања привредним и друштвеним
ресурсима, научног стваралаштва и техничко-технолошког развитка.
У сфери просторног и урбанистичког планирања предвиђене су превентивне мере којима се
спречавају елементарне непогоде или ублажава њихово дејство као и мере за ублажавање и
отклањање непосредних последица насталих дејством елементарних непогода и акцидената.
На основу резултата анализе и оцене постојећег стања и реалне опасности од појединих видова
елементарних непогода и акцидената за потребе просторног плана акценат је стављен на заштиту од
поплаве и бујица, земљотреса и пожара, док је заштита од осталих елементарних непогода дата
уопштеније.
Мере које се у циљу заштите од елементарних непогода планирају су перманентне, што значи да су
све прописане да се спроводе од момента усвајања плана у току целог планског периода.
116
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
7.1.1. ЗАШТИТА ОД БУЈИЧНИХ ПОПЛАВА И ЕРОЗИЈЕ
Нерегулисана речна корита, климатске прилике, хидрографске, геолошке, геоморфолошке и
вегетацијске прилике у великој мери погодују развоју и ширењу поплава и бујица.
Иако су до сада предузете одређене активности на уређењу корита Каленићке и Јовановачке реке,
као и Велике Мораве оне су недовољне да се проблем у потпуности елиминише, а нарочито ако се
зна да његово решење тражи интегралан приступ који подразумева санацију ерозионих жаришта,
пошумљавање терена и рационално коришћење пољопривредног земљишта.
Подручје општине Варварин карактерише постојање релативно великих ерозивних површина које су
последица природног склопа територије и антропогених активности. Најинтензивнији процеси ерозије
се јављају на теренима са већим нагибом, где нема шумске вегетације, и то у сливу Каленићке и
Залоговачке реке, као и на другим подручјима, али слабијег интензитета.
У свету и код нас се као основна мера за заштиту од поплава и бујица предузима пројектовање и
изградња система за уређење бујичних сливова и спровођење антиерозионих радова у сливу,
односно подизање насипа за заштиту од високих поплавних вода на местима где је то неопходно и
као мера најпогодније. Акције на заштити од ерозије посебно су значајне, нарочито ако се има у виду
однос пошумљених површина, сече дрвета, крчења шума, која је најзначајнији фактор задржавања
атмосферске воде и спречавања развоја ерозивних процеса.
Овакве мере се морају предузети и у сливовима поменутих река, при чему се посебно исичу:
⇒ израда катастра бујичних токова
⇒ пројектовање и изградња система за уређење eрозионих подручја и бујичних сливова (с тим у
вези потребно је, у складу са члановима 32. и 30. Закона о водама, Сл. гласник РС 46/91,
израдити 1) програм за проглашење ерозионих подручја на територији општине и 2) план
одбране од бујичних поплава на водотоковима ван система редовне одбране од поплава,
којима би се створила репрезентативна подлога која у многоме олакшава даља планерска
решења у циљу смањења негативних утицаја од ерозионих процеса и вујичних поплава.
⇒ изградња одбрамбених насипа,
⇒ спровођење биолошких и техничких мера заштите од поплава и бујица у виду уређења
бујичних сливова, нарочито Каленићке реке, (биолошко и техничко) како би се бујичне
поплаве учиниле мање штетним него што то оне могу бити ако таквих превентивних мера
нема.
⇒ споровођење антиерозионих радова, посебно пошумљавања, у сливовима Каленићке и
Залоговачке реке
⇒ при изградњи треба водити рачуна да се сва градња, у првом реду, путеви и урбана градња,
планира и гради изнад кота трагова великих вода, односно у складу са подацима о
максималном нивоу подземних вода у тлу. То до сада није у потпуности поштовано, поготово
у поморавском делу општине, где се јављају високе подземне воде.
7.1.2. ЗАШТИТА ОД ЗЕМЉОТРЕСА
До данас на подручју општине Варварин нису регистрована интензивнија сеизмичка померања тла.
Подручје општине припада зони са могућим интензитетом удара од 7° МСS.
Као основне мере заштите од земљотреса примењују се техничке норме о изградњи објеката
(асеизмичка изградња) и избору локације.
Имајући у виду све параметре потенцијалне сеизмичке активности заштита од земљотреса на
подручју општине Варварин, треба да представља континуиран процес који обухвата: просторно и
урбанистичко планирање (генерално и детаљно), архитектонско и грађевинско пројектовање и
изградњу објеката.
Мере сеизмичке заштите које треба спровести при просторном, а нарочито при генералном и
регулационом урбанистичком планирању и пројектовању морају имати комплексан карактер како би
се обезбедила колективна заштита становништва и материјалних добара. Помоћу ових мера,
урбанистичке планове, архитектонске и грађевинске пројекте, као и грађење објеката треба усмерити
у правцу усклађивања са сеизмогеолошким особинама терена, с тим да се у целини смањи ниво
повредљивости објеката и сеизмичког ризика, а самим тим и штете од евентуалног земљотреса.
117
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
7.1.3. ЗАШТИТА ОД КЛИЗИШТА
У зонама које су угрожене појавом клизишта (падине Јухора и падине у Темнићу) мере заштите од
клизишта обухватају:
⇒ израду катастра клизишта и карет стабилности терена
⇒ ограничавање намене површина у зонама различитог степена равијености клизишта:
- у зони угроженој клизиштима ширење насеља и изградњу стамбених, привредних и
инфраструктурних објеката ускладити са степеном развијености клизишта, а пољопривредно
земљиште у угроженим зонама искључити из ратарске намене; обезбедити каналисано
одвођење отпадних вода из домаћинстава до природног реципијента.
- у зони са спорадичном развијеносту клизишта просторе треба искључити из ратарске
намене.
7.1.4. ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА
Подручје општине Варварин данас се налази у зони повећаног пожарног ризика. Планирани, посебно
пољопривредни и туристички развој, овакво стање ће свакако потенцирати:
- на овом подручју заступљеност пољопривредних површина ван насеља и економских
пољопривредних објеката у насељима веома велика,
- очекује се и повећана флуктуација туриста и саобраћајни токови већег интензитета него данас.
- ван насељених места пожару су највише изложени шумски комплекси у државној и нарочито
приватној својини, где се врло мало води рачуна о могућим последицама приликом крчења шума и
сличних интервенција при којима се користи ватра.
Имајући то у виду, заштитне мере од пожара треба спроводити првенствено у насељским центрима
где се налази већи број људи и материјалних добара који могу бити угрожени од ове елементарне
опасности:
⇒ У насељеним местима је обавезно организовање добровљне ватрогасне службе и система
контроле и праћења у случају да дође до пожара. С обзиром да се ради о малим насељима
ову улогу могу да врше становници.
⇒ Приликом димензионисања водоводне мреже у већим центрима један од критеријума треба
да буде и евентуална потреба за гашењем пожара. У погледу изградње треба се
опредељивати за објекте који ће имати што већи степен ватроотпорности.
⇒ Такође треба водити рачуна да приликом планирања и изградње саобраћајне мреже обезбеди
максимална приступачност деловима насеља и објектима који су најосетљивији на пожар:
индустријске и складишне зоне, школе, здравствене установе, веће стамбене зграде итд.
⇒ Приликом изградње водоводне мреже препоручује се постављање уличних хидраната и
прикључака за воду у близини горе наведених зона и објеката.
⇒ Складишта горива, експлозивних и запаљивих материјала треба лоцирати у складу са
техничким прописима и то углавном даље од насеља.
⇒ У сеоским насељима пожељно је на погодним и приступачним местима поставити или
ископати приручне танкове за воду у случају да пожар захвати већи број објеката.
Шумске зоне и комплексе треба испресецати против пожарним појасевима и просекама које ће
спречавати просторно ширење ватре и на тај начин утицати на штетне последице. У шумама треба
подизати мешовите засаде, биолошке противпожарне пруге у листопадним и четинсрким шумама,
обезбедити излетишта и снабдевање водом и опремом и средствима за гашење пожара и др. Све оне
који експлоатишу шуму треба обавезати да обезбеде проходност и одговарајући квалитет шумских
путева како би се лакше стигло до места избијања пожара.
Све ове предлоге и мере треба детаљно у посебном плану да разради штаб цивилне заштите и други
субјекти одговорни за заштиту од елементарних непогода.
118
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
7.1.4. ЗАШТИТА ОД ОСТАЛИХ ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И АКЦИДЕНАТА
Од осталих елементарних непогода неповољни временски услови, саобраћајне и течничко –
технолошке несредће, као и заразне болести најчешће остављају нежељене последице:
⇒ Неповољни временски услови (снег, ветар) су климатска појава која ће и надаље стварати
проблеме у комуницирању и снабдевању, али је предложеним саобраћајним решењима
њихов утицај сведен на најмању могућу меру (повољнији технички елементи саобраћајница),
што треба поштовати и приликом израде пројектне документације за све рангове путева на
подручју Општине.
- Услови терена на појединим деоницама утичу на појаву клизања тла (падине Јухора и
подручје темнића), после већих количина падавина. С обзиром на специфичну
геоморфологију која онемогућава шири изброр траса путева, намеће се обавеза одржавања
путева и спровођења заштитних мера уз саму саобраћајницу, како при пројектовању , тако и
при експлоатацији.
⇒ Верваринско подручје је због привредне оријентације на производњу пољопривредних
производа посебно угрожено на екстремне временске појаве као што су град и ветар. Мере
заштите од ових елемнтарних непогода обухватају одржавање и по потреби проширење
постојеће мреже противградних станица и успостављање и одржавање њихове директне везе
са радарским центром РХМЗ.
⇒ Варваринско подручје, због досадашње неразвијености, није у већој мери угрожено осталим
врстама елементарних непогода. Планирани развој ће свакако са собом подразумевати и
појаву до сада непостојећих потенцијалних изазивача несрећа: у првом реду саобраћајних
несрећа при којима може доћи до загађења околине и губитака. Планирани елементи траса
путева су такви да ће могућност саобраћајних акцидената бити смањена и поред већег обима
саобраћаја. Око самог Варварина и већих насеља у Поморављу (Обреж, Доњи Катун)
планирају се обилазни путеви, чиме ће се транзитни, првенствено камионски саобраћај
водити ван насељених зона.
⇒ Мере заштите од техничко – технолошких несрећа и индустријских акцидената подразумевају
пројектовање и извођење заштите вода и ваздуха у односу на индустријска постројења као и
туристичке садржаје до највећих нивоа стандарда из тих области.
⇒ Појава заразних болести, првенствено хидричних епидемија биће смањена по пуштању у
погон регионалног водовода, чиме ће се искључити локални извори водоснабдевања из
издани у алувиону Велике Мораве које често могу бити загађење продирањем загаљења кроз
тле.
7.2. ЗАШТИТА СА АСПЕКТА ОДБРАНЕ
Планска правила и мере заштите са аспекта одбране тиче се организације у функционисању мреже
објеката привреде, друштвеног стандарда, инфраструктуре, режима градње итд. на подручју насеља
и територије општине, а решавају се мирнодопским путем.
Заштита становништва, материјалних добара и ресурса спроводиће се кроз реализацију основних
мера везаних су за територију (земљиште, ваздух, воду), мрежу насеља, функционисање привреде,
инфраструктуру и режим изградње насеља у урбанистичком смислу.
а. Мере заштите који се односи на територију:
• У циљу заштите територије од плављења, потребно је провести регулационе захвате на
бујичним водотоцима, уређење сливова водотока, пошумљавање, док при избору локације
објеката водити рачуна о коти максималних вода
• У складу са степеном могућег сеизмичког удара, спроводити одговарајући режим изградње
објеката мреже инфраструктуре, водених акумулација итд. у складу са принципима
земљотресног инжењерства
• У циљу заштите територије од пожара, потребно је спроводити одговарајуће уређење и
организовање шумских и пољопривредних површина, са сменом култура у погледу размештаја,
пробијањем шумских просека итд.
119
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
б. Мере заштите који се односи на мрежу насеља
Рационална организација простора општине је један од основних циљева и са аспекта одбране и у
том циљу потребно је:
• остварити раномеран развој и насељавање читаве територије, што значи да поред Варварина
као административног, привредног и друштвеног центра, Обрежа као привредно развијеног
насеља, треба развијати и остали део мреже насеља (привредно активирање, урбано и
комунално опремање) у циљу задржавања становништва у сеоском подручју,
• ограничити велике концентрације становништва, активности и физичких структура на једном
простору кроз формирање система насеља и ценатара
• насеља тако функционално организовати да у случају потребе одбране, нека насеља могу
преузети водећу улогу
• обезбедити да виталне функције мреже насеља као што су здравство, радио везе,
снабдевачке функције, морају имати алтернативне локације у разним насељима и у миру,
треба да буду опремљења најнужнијим уређајима који ће се користити у ванредним уловима
(ратни услови, земљотреси, поплаве итд.)
•
да сва насеља треба да буду повезана саобраћајницама из више праваца због евентуалних
закрчења путева и сл.
ц. Мере заштите који се односи на функционисање привреде
• обезбедити услове за развој пољопривреде за коју на подручју општине постоје погодни
услови за развој пољопривреде, што је од посебног значаја за потребе одбране
• обезбедити заштиту од индустријских удеса
• спречити лоцирање еколошки неприхватљивих производних активности, а форсирати
савремене и еколошки прихватљиве технологије и активности у простору
• обезбедити радну снагу за случај евакуације привреде за ратне потребе,
• формирати мрежу складишта и магацина потребних прехрамбених и других
артикала, што све треба да буде дефинисано у мирнодопским условима
д. Мере заштите који се односи на инфраструктуру
• у циљу заштите и функционисања инфраструктурних система у ванредним условима,
обезбедити да сви инфраструктурни системи буду централно повезани и да се њима управља
са једног места
• у
циљу
обезбеђења
водоснабдевања
насеља
у
ванредним
ситуацијама,
пожељно је имати више гравитационих извора водоснабдевања, због могућности загађења
вода (отровима, земљотресом, поплавом и сл.), као и алтернативне изворе водоснабдевања у
случају акцидента иратних разарањ, а у мирнодопским условима треба обезбедити хигијенску
испарвност земљишта и подземних вода, посебно бунара и јавних чесми, нарочито оних које
се користе за пиће
• потребно је и даље проширивање мреже локалних путева
• обезбедити изградњу обилазних саобраћајница око већих центара, варварина и Обрежа,
првенствено
е.
Мере заштите који се односи на режим изградње насеља у урбанистичком смислу.
• обезбедити функционално зонирање територије насеља (радне зоне, становање, јавне
службе, зелени простори и сл.)
• обезбедити слободне просторе у насељима који ће бити заштићени од пожара и рушевина, а
истовремено добро повезани са саобраћајницама и водотоковима
• при изради урбанистичких планова и пројеката у складу са условима надлежне службе
одбране планирати изградњу заштитних склоништа, као основне мере зашттите људи и
материјалних добара у случају ратне опасности
• у циљу заштите и функционисања урбаних и руралних система планирати такве режиме
изградње којима ће се обезбедити минимизирање неповољних ефеката ратних разарања на
објекте и људство, обезбедити правци евакуације и итд.
120
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Предвиђене мере са аспекта одбране земље уједно су предвиђене Kонцептом плана. Самим тим и
мере које се дефинишу за реализацију и спровођење самог плана важе и са аспекта одбране.
Мере које се у циљу заштите са аспекта одбране планирају су перманентне, што значи да су све
прописане да се спроводе од момента усвајања плана у току целог планског периода.
Наглашава се да је при изради планске и пројектне документације потребно поштовати сву
релевантну законску регулативу из домена одбране, заштите од елементарних непогода, правилнике
о техничким нормативима за склоништа и поједине објекте, као и прописе о усклађивању просторних
и урбанистичких планова са потребама народне одбране и заштите од ратних дејстава
8. ИЗВОД ИЗ ИЗВЕШТАЈА О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА
ПЛАНСКИХ РЕШЕЊА ППО ВАРВАРИН НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
Заштита животне средине у просторном плану општине Варварин разматрана је у оквиру планског
документа али и у склопу Извештаја о стратешкој процени утицаја на животну средину. Примењена
методологија је описана у одговарајућем поглављу Извештаја о СПУ и сагласна је са претпоставкама
које су дефинисане у оквиру Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину којим се
дефинише садржина Извештаја.
Циљ израде Извештаја о стратешкој процени утицаја на животну средину предметног плана је
сагледавање могућих значајних негативних утицаја планских решења на квалитет животне средине и
прописивање одговарајућих мера за њихово смањење, односно довођење у прихватљиве оквире
(границе) дефинисане законском регулативом. Да би се постављени циљ могао остварити, потребно
је било сагледати постојеће стање животне средине и Планом предвиђене активности.
Резимирајући утицаје плана на животну средину и елементе одрживог развоја може се констатовати
да ће већина утицаја планских решења имати позитиван утицај на конкретан простор. Мањи
негативни утицаји које је могуће очекивати реализацијом планских решења су ограниченог
интензитета и просторних размера. Да би се овакви утицаји свели у оквире који неће оптеретити
капацитет простора, потребно је спроводити мере за спречавање и ограничавање негативних утицаја
на животну средину. Ове мере су инкорпориране у планска решења ППО.
У варијанти да се просторни план не донесе и да се развој настави по досадашњем тренду могу се
очекивати само негативни ефекти код готово сваког сектора и ниједан позитиван ефекат у односу на
циљеве стратешке процене утицаја. У варијанти да се просторни план имплементира могу се
очекивати бројни позитивни ефекти у сваком сектору, који отклањају већину негативних тенденција у
развоју посматране територије ако се план не би имплементирао.
Извештај о стратешкој процени утицаја који је урађен за ниво ППО не може дати експлицитне
одговоре на прихватљивост појединих планских решења. Таква планска решења морају се
разрађивати и детаљно оцењивати приликом израде пројектне документације и студија
оправданости. Ниво детаљности који ће анализирати појединачне објекте и њихове утицаје на
животну средину, разматраће се у оквиру Стратешких процена утицаја на нижим хијерархијским
нивоима и у оквиру Процена утицаја појединачних објеката и пројеката на животну средину.
Анализирајући Просторни план у целини, као и појединачна планска решења, на основу евалуације
значајних утицаја може се закључити да имплементација плана не производи могуће стратешки
значајне негативне утицаје на целом планском подручју, већ само на деловима (локалитетима,
трасама) планског подручја на коме се реализују одређена планска решења. У случајевима где је
процењено да може доћи до потенцијално негативног утицаја потребно је предузети одговарајуће
мере заштите прописане овим Извештајем.
121
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Г) ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ГРАЂЕЊА
Принципи и правила грађења и уређивања простора служе за:
¾ регулисање грађења на пољопривредном, водном и шумском земљишту
¾ за регулисање грађења у грађевинском подручју села у којима не постоји урбанистички план
нити је његово доношење обухваћено приоритетима овог ППО
¾ као оријентација при изради урбанистичких планова, првенствено за насеља за која је
приоритетима овог ППО предвиђена израда урбанистичког плана
¾ за регулисање грађења у грађевинском подручју насеља за које је предвиђена израда
урбанистичког плана, до доношења истог.
1. ТЕРИТОРИЈЕ ПЛАНСКОГ ПОДРУЧЈА ЗА КОЈЕ ЈЕ ПРЕДВИЂЕНА
ИЗРАДА УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНА
Даља разрада Просторног плана се врши:
• израдом плана генералне регулације за Варварин, могуће заједно са Варварин селом, опционо и
Горњим Катуном;
• плановима детаљне регулације за Обреж, Бачину, Бошњане, Горњи Катун, или делове ових и
других насеља, за која ће се урбанистички планови по потреби доносити, поготово за делове
ових насеља који су оријентисани на изградњу туристичких објеката и зона, у складу са
потребама;
• планом детаљне регулације за зону робно – транспортног центра и поједине радне зоне у складу
са потребама;
• одговарајућим урбанистичким планом за туристичку зону Моравиште или њене делове, у складу
са указаним потребама.
• урбанистичким плановима за остале појединачне зоне и локалитете у складу са потребама, а
првенствено за:
- привредне зоне веће од 2ha;
- привредне зоне које немају директан приступ на саобраћајницу; и
- све саобраћајне и инфраструктурне објекте за које је неопходно одредити површине јавне
намене.
Предложене врсте урбанистичких планова су оријентационе, а дефинитивна врста плана ће се
утврдити Одлуком о приступању изради плана у складу са мишљењем Комисије за планове. .
Границе урбанистичких планова одређује надлежни општински орган у складу са стручним
мишљењем Комисије за планове.
2. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ГРАЂЕЊА ЗА ДЕЛОВЕ ТЕРИОТОРИЈЕ ЗА
КОЈЕ НИЈЕ ПРЕДВИЂЕНА ИЗРАДА УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНА
2.1. ПРАВИЛА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНО, ШУМСКО И ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ
2.1.1. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ
⇒ На пољопривредном земљишту у складу са Законом је забрањена изградња.
⇒ Изузетно је дозвољена, у минималном обиму:
122
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
изградња објеката у функцији пољопривреде – изградња појединачних економских
објеката у функцији пољопривреде, као и изградња пословних објеката у функцији
пољопривреде и у склопу пољопривредне зоне, објеката складиштења и прераде
пољопривредних производа, уколико постоје инфраструктурне претпоставке, и то на бази
претходно урађеног Урбанистичког пројекта
изградња објеката инфраструктуре и то првенствено на земљишту ниже бонитетне класе,
у складу са просторним или урбанистичким планом или у случају изградње објеката од
националног интереса (аутопут)
изградња због проширења грађевинског рејона (до максимално 5% од овим планом
планиране површине грађевинског рејона) уколико је урбанистичким планом предвиђено
⇒ Пољопривредно земљиште од II до IV катастарске класе, поготово ако се налази у рејону
насеља или постојећиха радних зона, може се само у изузетним случајевима предвидети за
друге намене, док оранице под VII и VIII класом треба да се пренамене у шумско земљиште.
⇒ У случају заузимања или угрожавања земљишта, предност треба дати његовој заштити а не
корисничким интересима.
⇒ За објекте чија се изградња изузетно дозвољава важе следећа правила:
За појединачне економске објекте и функцији пољопривреде:
ƒ Максимална бруто површина ових објеката утврђује се према односу изградње 1:50 (1,0м²
бруто површине објекта на 50,0м² парцеле);
ƒ Спратност објекта – П (приземље);
За пословне објекте, објекте складиштења и прераде пољопривредних производа
ƒ правила за изградњу пословних објеката, објеката складиштења и прераде
пољопривредних производа утврђују се Урбанистичким пројектом за који се прибавља
стручно мишљење Комисије за планове општине Варварин, а у складу са општим правилима
урбанистичке регулације дефинисаним Правилником о општим условима о парцелацији и
изградњи и садржини, условима и поступку издавања Акта о урбанистичким условима за
објекте за које одобрење за изградњу издаје општинска, односно градска управа („Службени
гласник РС”, бр. 75/03).
За привредне зграде у функцији пољопривреде обавезно је да се смештају у:
ƒ у грађевинска подручја издвојених привредних зона;
ƒ у грађевинска подручја појединачних привредних комплекса;
ƒ изван граница грађевинских подручја на пољопривредном земљишту.
Величина комплекса на којима је могућа изградња објекта у функцији примарне
пољопривредне производње утврђује се зависно од врсте и интензитета производње према
седећим препорукама за објекте у функцији:
ƒ интензивне ратарске производње на поседу минималне величине 15 hа;
ƒ узгоја воћа, поврћа на поседу минималне величине 5 hа;
ƒ узгоја поврћа на поседу минималне величине 3 hа;
ƒ виноградарства на поседу минималне величине 1 hа;
ƒ узгоја цвећа на поседу минималне величине 0,5 hа.
Изградња привредних објеката у функцији ратарства дозвољава се само на комплексима
удаљеним од насеља. Удаљеност привредних објеката у функцији ратарства не може бити
мања од 100 m од пута, односно 500 m од грађевинског подручја насеља. Одредба о
минималној удаљености од грађевинског подручја не односи се на стакленике и
пластенике.Идејно решење за изградњу објекта мора садржати податке о површини
предвиђеној за коришћење, врстама објеката, условима прилаза и потребне инфраструктуре,
те мерама заштите животне средине на основу процене утицаја објекта на животну средину и
извештаја о стратешкој процени утицаја на животну средину, у складу са Законом.
Привредне зграде за узгој стоке не могу се планирати у градским насељима, а у осталим
насељима се могу градити до капацитета 50 условних грла стоке.
123
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Код привредних објеката за узгој стоке критеријуми смештаја с обзиром на капацитет се
утврђују у зависности од положаја грађевине у односу на насеље.
Објекти за интензивни узгој стоке, перади и крзнаша које имају преко 50 условних грла се не
могу градити на заштићеним подручјима природе и на подручју водозаштитних зона.
Минимална удаљеност грађевина за интензивни узгој стоке, перади и крзнаша за капацитет 50
условних грла од грађевинског подручја насеља градског обележја износи 500m, а од осталих
насеља 100m.
У склопу комплекса за интензивно гајење стоке и перади дозвољава се градња капацитета за
основну дораду или прераду у функцији основне производње.
Минимални капацитет основне производње уз који се може одобрити изградња примарне
дораде или прераде (кланица, хладњача, и сл.) износи 100 условних грла, а максимални
капацитет објеката примарне дораде и прераде једнак је максималном капацитету основне
производње.
На простору генералног плана Варварина забрањује се изградња мини фарми.
Стамбене зграде изван грађевинског подручја се могу градити само за властите потребе и у
функцији обављања пољопривредне делатности, а њихова бруто површина зависи од бруто
површине изграђених затворених привредних објеката. Бруто површина стамбене грађевине
може износити највише 20% од бруто површине изграђених затворених привредних објеката.
На пољопривредном земљишту изван грађевинског рејона, а у границама Генералног плана,
као и у грађевинском рејону насеља до привођења намени, могу се градити само помоћни
објекти који су у функцији пољопривреде и то гараже, кошеви, амбари, оставе, настрешнице и
слично, а који могу појединачно бити корисне површине до 30,00m2, као и гараже или
надстрешнице за пољопривредну механизацију, машине и возила.
Домаћинства која имају кућни плац ван грађевинског рејона могу градити и постојеће објекте
адаптирати, дограђивати и санитарно хигијенски унапређивати, у складу с правилима грађења за
сеоска насеља.
Објекти на којима се одржавају сточне пијаце, сајмови и изложбе морају да испуњавају
следеће услове:
ƒ да се налазе изван насеља;
ƒ да се не граде на земљишту које је подводно и угрожено од поплава;
ƒ да нису удаљени од главног пута;
ƒ да нису за последњих 20 година служили за сточна гробља и јавно ђубриште;
ƒ исложбене просторије могу изузетно да се налазе и у самом насељу;
ƒ да има само један улаз довољно простран и са изграђеним вратима; и
ƒ да има посебно издвојен простор за животиње за које се приликом контроле утврдило да
су заражене или су сумњиве на заразу.
Величина простора зависи од обима и врсте промета животиња водећи рачуна да се
просечно одређена површина повећа за 15% површине на име путева, манипулативних и
санитарних обеката:
ƒ по грлу крупних животиња: 2m2 ;
ƒ по телету: 1,20m2;
ƒ по овци, односно свињи преко 50kg:1m2; и
ƒ по јагњету и прасету: 0,50m2.
2.1.2. ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ
⇒ На шумском земљишту забрањена је изградња.
⇒ Изузетно дозвољена:
− изградња објеката у функцији шумске привреде - објекти за одржавање и експлоатацију
шума
124
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
−
изградња објеката инфраструктуре у складу са планом - приступне саобраћајне површине
и пратећа инфраструктура
− изградња објеката у функцији туризма, рекреације и ловства према решењима плана објекти туристичког, ловног или рекреативног карактера
⇒ За објекте чија се изградња изузетно дозвољава важе следећа правила грађења:
− Величина објекта мах. 100m2 у основи бруто.
− Висина објекта до П+1.
− Материјал за изградњу прилагођен шумском окружењу.
⇒ За изградњу ових објеката неопходна је израда урбанистичког пројекта а у складу са Законом
и општим прописима.
2.1.3. ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ
⇒ На водном земљишту забрањена је изградња.
⇒ Изузетно је дозвољена:
− изградња објеката у функцији водопривреде, одржавања водотока и пловних путева,
речног саобраћаја,
− изградња објеката инфраструктуре у складу са просторним или урбанистичким планом,
− изградња објеката за експлоатацију речног материјала, туризма и рекреације према
решењима плана.
⇒ За објекте чија се изградња изузетно дозвољава важе следећа правила грађења:
− Изградња дуж водотокова подлеже условима водопривреде. У принципу, изградња је
могућа уз услов да се објекти граде у зони изван дејства стогодишње велике воде, није
дозвољена изградња над резервоарима подземне воде и друге воде за пиће, али је
дозвољена ван захвата поплавних таласа.
− Водно земљиште у зони обала водотокова дефинисано је положајем регулационе линије
насипа или обалоутврде за регулисане делове корита, односно границом водног
земљишта утврђеном Законом о водама за нерегулисане делове корита.
− Водно земљиште дели се према намени на следеће зоне, у којима се принципи и правила
уређења водног земљишта дефинишу према намени површина у појединим зонама.:
1) зона у долини реке Велике Мораве узводно од Варварина – зона Моравишта
планирана је за туристичке намене и рекултивацију простора који се сада користи
за депоновање отпада, док се зоне узводно од Моравишта, односно даље узводно
уз Западну Мораву користе и уређују у складу са поставкама овог ППО; напомиње
се да ће се на делу тока Западне Мораве извршити потребно измештање речног
корита у складу са коридором планираног аутопута;
2) зона у долини реке Велике Мораве у зони Варварина и њених притока – уређује се и
гради у скаду са просторним и урбанистичким планом, а првенствено је намењена
туризму, рекреацији и комуницирању пешачким и бициклистичким саобраћајницама;
3) зона у долини реке Велике Мораве у низводно од Варварина – уређује се и гради у
складу са просторним планом или урбанистичким планом, а првенствено је
намењена рекреацији, риболову, и локално у дефинисаним зонама за експлоатацију
шљунка и песка из наноса Велике Мораве, у складу са условима надлежне
водопривредне организације и других надлеђних органа;
4) долина Каленићке реке од Орашја до Варварина – уређује се у складу са
просторним планом, а првенствено је намењена за пољопривреду и постојећу
хидрофилну вегетацију;
5) зона Каленићке реке од Доњег Крчина до Орашја – уређује се и гради у складу са
просторним и урбанистичким планом (у насељима за које се исти донесе), а
првенствено је намењена за пољопривреду и шуме, односно активности у функцији
рекреације и туризма (шетње и риболов, евентуално угоститељски објекти у
близини водотока, који не смеју прећи 100m2 у основи бруто и спратност П+1, док је
материјал прилагођен окружењу;
125
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
−
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
По потреби и у складу са условима надлежне водопривреде дозвољава се формирање
заштитног зеленог приобалног појаса, у функцији заштите приобалних зона од ерозије
земљишта
2.1.4. ОСТАЛЕ НАМЕНЕ ЗЕМЉИШТА
Земљиште у ловним подручјима
⇒ Изградња објеката за потребе ловне привреде – узгајалишта, хранилишта и др. мора бити
заснована на плановима уређења простора, на водопривредним условима, шумскопривредним основама и др.
⇒ Објекти ловне привреде морају бити прилагођени пејсажу прикладних димензија, најмање
могуће спратности, грађених од природних материјала и др.
Земљиште у зонама експлоатације минералних сировина
⇒ У зонама налазишта минералних сировина (првенствено неметаличних и др.) дозвољава се
изградња само објеката у вези са експлоатацијом сировина сходно законима који регулишу
материју рударске производње и заштите простора.
⇒ Коришћење рудних земљишта обавља се према студијама и плановима просторног развоја
примерених врсти и карактеру експлоатације, а којима обавезно мора бити и предвиђена
рекултивација ових простора по завршетку периода експлоатације.
2.2. ПРАВИЛА ЗА ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ И ИЗГРАДЊУ ОБЈЕКАТА
2.2.1. ОПШТА ПРАВИЛА ЗА ОБЈЕКТЕ У ГРАДСКИМ И СЕОСКИМ НАСЕЉИМА
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
ƒ
У оквиру грађевинског рејона може да се гради уколико је то планом предвиђено и у складу је
са решењима урбанистичког плана.
Грађење без одобрења надлежног органа је строго забрањено и биће санкционисано према
Закону.
Простори од јавног интереса и објекти који представљају јавно добро са окружењем у насељу
строго су заштићени од сваког вида узурпације.
Правила грађења и уређења за насеље Варварин ће бити утврђена генералним планом или
планом генералне регулације.
Правила која се наводе у овом ППО могу послужити као оријентација при изради
урбанистичких планова, првенствено за насеља (или њихове делове) за која је приоритетима
овог ППО предвиђена израда урбанистичког плана (Варварин, Обреж, Бачина, Бошњане,
Доњи Катун и Доњи Крчин), али и остала за која ће се урбанистички планови по потреби
доносити.
Правила грађења и уређења утврђују опште услове парцелације, регулације и изградње насеља и
објеката:
−
за просторе за које није предвиђена израда урбанистичког плана,
−
за просторе за које важећи урбанистички план не садржи довољно елемената на основу којих
је могуће формирати акт и издати одобрење за изградњу,
−
као и за оне просторе за које је израда плана предвиђена али је у периоду док се
урбанистички план (са елементима на основу којих је могуће издати акт о урбанистичким
условима, односно извод из плана ради добијања одобрења за изградњу) не донесе,
потребно имати елементе на основу којих се може обављати уређивање и грађење
земљишта и објеката на територији општине Варварин за све објекте за које одобрење за
изградњу издаје општина.
126
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
2.2.1.1. Правила урбанистичке регулације
Правила урбанистичке регулације представљају скуп међусобно зависних правила и елемената за
образовање и уређење грађевинских парцела, утврђивање регулационе и грађевинске линије,
међусобног положаја, висине и спољног изгледа објеката, као и других правила за формирање акта о
урбанистичким условима и давања одобрења за изградњу.
Регулација се утврђује системом елемената и то :
−
системом урбанистичких показатеља (степен искоришћености, степен изграђености),
−
урбанистичком мрежом линија (регулациона линија, грађевинска линија, осовинска линија
саобраћајнице, гранична линија зоне),
−
системом урбанистичких односа који регулишу правила уређења простора и изградње
(постављање објекта, удаљеност објекта, висина објекта, постављање ограде, паркирање,
гаражирање и др).
¾
Урбанистички показатељи
Степен изграђености (однос између бруто развијене изграђене површине свих надземних етажа
корисног простора и површине парцеле) примењује се до највећих дозвољеним вредностима по
зонама изградње:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
зоне кућа за одмор
сеоске зоне
зоне ретке насељености и породичне изградње
опште стамбене зоне у насељима средњих густина
мешовите и индустријске зоне и остала посебна подручја
градске стамбене и опште зоне већих густина
зоне реконструкције и урбане обнове
централне урбане и пословне зоне
0,3
0,6
1,0
1,6
2,1
2,4
3,2
4,2
Степен изграђености у изграђеним деловима насеља може бити различито примењен на
појединачној грађевинској парцели. Степен изграђености ни на једној грађевинској парцели у
изграђеним деловима насеља не може бити већи од максимално дозвољеног за односну
урбанистичку зону, а што ће бити дефинисано за сваку урбанистичку зону посебно, према садржајима
те зоне.
Степен заузетости земљишта (однос између бруто површине под објектом и површине грађевинске
парцеле помножен бројем 100) примењују се до највећих дозвољених вредности по зонама изградње:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
зоне кућа за одмор
сеоске зоне
зоне ретке насељености и породичне изградње
опште стамбене зоне у насељима средњих густина
мешовите и индустријске зоне и остала посебна подручја
градске стамбене и опште зоне већих густина
зоне реконструкције и урбане обнове
централне урбане и пословне зоне
20
30
40
50
60
70
80
90
Ако су индекс изграђености и индекс искоришћености на парцели мањи од максималних предвиђених,
на истој парцели се могу изградити:
а/ уз стамбени објекат:
- помоћни објекат (који је у функцији стамбеног)
127
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
- пословни објекат
б/ уз економски објекат – помоћни објекат (који је у функцији економског)
б/ уз пословни објекат:
- помоћни објекат (који је у функцији пословног )
- гараже
при чему се задати урбанистички показатељи за ниво парцеле не могу прећи у укупном износу за све
изграђене објекте на парцели.
¾
Урбанистичка мрежа линија
Регулациона линија се утврђује урбанистичким плановима за нове и изграђене урбанистичке целине
у односу на осовинску линију ( осовину јавног пута)или на граничну линију (границу другог јавног
интереса) и обележава се за све нове и планиране саобраћајнице
Растојање између регулационих линија (ширина појаса регулације) утврђује се урбанистичким
плановима за нове и изграђене урбанистичке блокове (насеља) у зависности од функције и ранга
саобраћајница, односно инфраструктуре. Дефинише се као хоризонтална, вертикална, надземна и
подземна регулација. Уколико важећим планом није утврђена ширина појаса регулације (растојање
између регулационих линија) у изграђеном и новом урбанистичком блоку у насељу, не може бити
мања од следећих вредности:
а) стaмбене улице
5,00-8,00 у изграђеном, а 9,5-12,00 у новом урбан.блоку
б) сабирне
8,00-10,00 у изграђеном, а 9,5-12,00 у новом урбан.блоку
в) пешачке стазе
1,50
г) колски прилази
5,00
д) прилази до парцела
2,50
ђ) саобраћајнице у сеоском насељу
10,00
Сви објекти затечени испред регулационе линије, у појасу између две регулационе линије или у
зони општег интереса, доношењем урбанистичких планова могу да буду уклоњени у циљу заштите
општег интереса уколико се то планом захтева.
Регулациона линија и осовине нових саобраћајница утврђује се у односу на постојећу регулацију и
парцелацију и постојеће трасе саобраћајница, а према захтеваној функционалности саобраћајне
мреже. Услови за изградњу саобраћајница дефинисани су Привременим правилима за изградњу
саобраћајница и локалних путева.
Мрежа инфраструктуре (примарна и секундарна) поставља се у појасу регулације. Појас
регулације у градском простору користи се и за постављање јавног зеленила (дрвореди и паркови).
Грађевинска линија се налази унутар грађевинске парцеле на одређеном растојању од
регулационе линије . Грађевинска и регулациона линија се могу поклапати.
Грађевински објекат се поставља предњом фасадом на грађевинску линију или се налази унутар
простора одређеног грађевинским линијама.
Објекти који се налазе изван основне грађевинске линије, из разлога еколошке, функционалне
или естетске природе могу се посматрати и посебно кроз израду одговарајућег урбанистичког плана,
а што се посебно односи на објекте градитељског наслеђа.
Подземна грађевинска линија утврђује се за подземне објекте или делове објеката. Ови објекти се
могу градити и у простору између регулационе и грађевинске линије и у дворишном делу и ван
осовинског габарита објекта, уколико не представљају функционалну сметњу другим објектима или
инфраструктурној мрежи.
За надземне и подземне грађевинске објекте који се граде у зони од општег интереса (пешачки
прелази, подземни пролази, јавне гараже и сл.) грађевинске линије (надземне и подземне) утврђују се
у појасу регулације.
¾
Правила изградње објеката
Начин постављања, односно начин изградње грађевинског објекта на грађевинској парцели
може бити:
128
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
-
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
у непрекинутом низу, када објекат на парцели додирује обе бочне линије грађевинске
парцеле.
У прекинутом низу, када објекат додирује само једну бочну линију грађевинске парцеле.
Као слободностојећи, када објекат не додирује ни једну линију грађевинске парцеле,
Као полуатријумски, када додирује три линије грађевинске парцеле.
Међусобна удаљеност објеката који се граде у прекинутом низу, износи најмање ½ висине вишег
објекта, изузимајући слободностојеће вишеспратнице. Удаљеност се може смањити на ¼ у
прекинутом низу уколико објекти на наспрамним фасадама не садрже отворе за стамбене просторије.
Ова удаљеност не може бити мања од 4,00м ако један од зидова објеката садржи отворе простора за
дневно осветљење. Услов је да вишеспратни слободностојећи објекат не може заклањати директно
осунчање другом објекту више од половине трајања сунчевог сијања.
Висина објекта је растојање од нулте коте објекта до слемена (за објекте са косим кровом)
односно до венца (за објекте са равним кровом). Нулта (апсолутна) кота објекта је тачка пресека
линије терена и вертикалне осе објекта. Одређује се на основу карактеристичног попречног профила
(нивелета саобраћајнице), а у зависности од карактеристика терена локације.
1. на релативно равном терену - растојање од нулте коте до коте слемена (за објекте са косим
кровом), односно венца (за објекте са равним кровом);
2. на стрмом терену са нагибом према улици (навише), кад је растојање од нулте коте до коте
нивелете јавног или приступног пута мање или једнако 2,00m - растојање од нулте коте до коте
слемена, односно венца;
3. на стрмом терену са нагибом према улици (навише), кад је растојање од нулте коте до коте
нивелете јавног или приступног пута веће од 2,00m - растојање од коте нивелете јавног пута до
коте слемена (венца) умањено за разлику висине преко 2,00m;
4. на стрмом терену са нагибом од улице (наниже), кад је нулта кота објекта нижа од коте јавног или
приступног пута - растојање од коте нивелете пута до коте слемена (венца);
5. на стрмом терену са нагибом који прати нагиб саобраћајнице висина објекта утврђује се Актом о
урбанистичким условима применом претходних тачака.
Највећа дозвољена висина породичног стамбеног објекта не може прећи висину од 12 метара. Висина
вишепородичног објекта не може прећи висину од 22 метра.
Кота приземља објекта одређује се у односу на коту нивелете јавног или приступног пута, односно
према нултој коти објекта и то:
ƒ
кота приземља нових објеката на равном
терену не може бити нижа од коте нивелете
јавног или приступног пута;
ƒ
кота приземља може бити највише 1,20m
виша од нулте коте;
ƒ
за објекте на стрмом терену са нагибом од
улице (наниже), када је нулта кота нижа од
коте нивелете јавног пута, кота приземља
може бити највише 1,20m нижа од коте
нивелете јавног пута;
ƒ
за објекте на стрмом терену са нагибом
који прати нагиб саобраћајнице кота приземља
објекта одређује се применом одговарајућих
тачака овог члана;
ƒ
за објекте који у приземљу имају
нестамбену намену кота приземља може бити
максимално 0,20m виша од коте тротоара
(денивелација до 1,20m савладава се унутар
објекта ).
слика 9
129
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Делови објекта са испадима већим од 1,50 метара не могу прелазити грађевинску, односно
регулациону линију више од 1,2 метара и то на делу објекта вишем од 3,00 метара. У таквим
случајевима хоризонтална пројекција испада поставља се на грађевинску, односно регулациону
линију.
Грађевински елементи на нивоу приземља могу прећи грађевинску, односно регулациону линију
(рачунајући од основног габарита објекта до хоризонталне пројекције испада ) и то:
- излози локала, највише 0,30 метара по целој висини, када најмања ширина тротоара
износи 3,00 метара. Испод те ширине тротоара није дозвољена изградња испада излога
локала у приземљу.
- Излози локала за највише 0,90 метара по целој висини у пешачким зонама.
- Транспарентне, браварске конзолне надстрешнице( по целој ширини објекта ) и сл. које се
налазе на висини већој од 2,50 метара, а у зони су приземне етаже, могу прећи
грађевинску, односно регулациону линију од 2,00метара.
- Платнене надстрешнице са масивном браварском конструкцијом највише до 1,00мерта од
спољне ивице тротоара на висини већој од 2,50 метара.
У пешачким зонама према конкретним условима локације.
- конзолне рекламе за највише 1,20 метара на висини већој од 3,00 метара.
Грађевински елементи (еркери, доксати, балкони, улазне надсртешнице, са и без стубова,
надстрешница и сл.) на нивоу првог спрата могу да пређу грађевинску, односно регулациону линију
(рачунајући од основног габарита објекта до хоризонталне пројекције испада ) и то:
-
на делу предњег дворишта према улици
одступање од грађевинске линије до
хоризонталне
пројекције
грађевинског
елемента износи 1,50 метара уз услов да
укупна површина грађевинских елемената
не може прећи 50% уличне фасаде изнад
приземља. Уколико се грађевинска линија
и регулациона поклапају максимално
отступање грађевинских елемената на
спрату износи 1.20 метара
слика 7
-
-
-
-
на делу бочног дворишта претежно јужне орјентације (најмањег растојања од 2,50м)
грађевински елементи могу прећи основни габарит објекта до хоризонталне пројекције испада
0,60м. уз услов да укупна површина грађевинских елемената не може прећи 30% бочне
фасаде изнад приземља.
на делу бочног дворишта претежно северне орјентације (најмањег растојања од 1,50м)
грађевински елементи могу прећи основни габарит објекта до хоризонталне пројекције испада
0,60м. уз услов да укупна површина грађевинских елемената не може прећи 30% бочне
фасаде изнад приземља.
На делу задњег дворишта када растојање од задње линије суседне грађевинске парцеле
износи најмање 5,00м. грађевински елементи могу прећи основни габарит објекта до
хоризонталне пројекције испада 1,50м уз услов да укупна површина грађевинских елемената
не може прећи 30% задње фасаде изнад приземља.
макс. 0,90m, изнад јавне површине, али само у случају када најмања ширина тротоара износи
3,00m.
130
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Спољне степенице се постављају на следећи начин:
-
-
слика 8
-
Отворене спољне степенице које савлађују
висину већу од 0,90м, постављају се на
грађевинску линију односно улазе габарит
објекта за висину изнад 0,90м
Подести на делу предњег дворишта могу
пређи грађевинску линију до 1,20м ширине
не рачунајући степенишне кракове који
могу бити постављени на чело и блок
подеста.
Подести на делу ширег дворишта (најмање
растојање од 1,50 м) могу прећи односни
габарит објекта до 1,20м ширине, уз услов
да степенишни кракови могу бити
постављени само уз линију бочне фасаде.
За подесте ширине преко 1,20м примењује се у таквим случајевима да се хоризонтална
пројекција испада поставља на грађевинску односно регулациону линију
Степениште и подести не могу прећи означену регулациону линију.
Степенице које се постављају на бочни или задњи део објекта не могу ометати пролаз и друге
функције дворишта.
Грађевински елементи испод коте тротоара – подрумске етаже могу прећи грађевинску односно
регулациону линију, рачунајући од основног габарита објекта до хоризонталне пројекције испада и то:
- Стопе темеља и подрумских зидова за 0,15м дубине од 2,60м испод површине тротоара,
испод те дубине стопе темеља могу прелазити регулациону линију до 0,50м
- Стопе темеља не могу прелазити границусуседне парцеле (осим уз сагласност суседа).
- Шахте подрумских просторија до нивоа коте тротоара, могу прећи грађевинску, односно
регулациону линију за највише 1,0м.
Најмање растојање хоризонталне пројекције стрехе од линије суседне грађевинске парцеле
износи 0,5м
Код изграђених објеката који се реконструишу, а не може се обезбедити услов из става 1. овог
правилника није дозвољено постављање стрехе.
Код косих кровова суседних објеката који се додирују обезбедити да се вода са крова једног крова не
слива на други објекат.
Висина надзидка стамбене поткровне етаже износи највише 1,80 метара, рачунајући од коте пода
поткровне етаже до тачке прелома кровне косине. За израчунавање површина и запремине поткровне
етаже користи се ЈУС У. Ц2.100.
Спољни изглед објекта, примењени материјал, облик крова, примењене боје и други елементи
објекта прописују се урбанистичким планом на начин како захтева јавни интерес конкретног места или
посебни услови заштите. Решењима треба обезбедити хармоничност урбане целине и корекције
објеката у односу на локалне особине места (локални материјали, традиционални детаљи и сл.).
Спољни изглед објекта у урбанистичкој целини која има посебну историјску и културну вредност,
усклађује се према добијеним конзерваторским условима од надлежне службе заштите.
Ограђивање грађевинских парцела
Грађевинске парцеле се ограђују осим ако то није другачије одређено урбанистичким планом:
- Парцеле се ограђују зиданом оградом до висине од 0,90м (рачунајући од котетротоара)
или транспарентном оградом до висине од 1,40м
- За грађевинске парцеле чија је кота нивелете виша од 0,90м од суседне висине подзида
(или шкарпе) одредиће надлежни орган општине.
131
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
-
-
-
-
-
-
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Парцеле чија је кота нивелета виша од 0,90 m од суседне, могу се ограђивати
транспарентном оградом до висине од 1,40 m која се може постављати на подзид чију
висину одређује надлежни општински орган.
Зидана и друге врсте ограда постављају се на регулациону линију према протоколу
регулације уз сагласност суседа, и то тако да ограда, стубови ограде и капије буду на
грађевинској парцели која се ограђује,
Ограде између суседних грађевинских парцела уколико се ограђују треба да буду зелене
– жива ограда која се сади у осовини границе грађевинске парцеле или транспарентне
ограде до 1,40 метара које се постављају према катастарском плану и операту и то тако
да стубови ограде буде на земљишту власника ограде. Изузетно, ограде међу суседима
могу бити пуне зидане до висине 1.40m, уз сагласност суседа, тако да стубови ограде буду
на земљишту власника ограде.
Ограде објеката на углу не могу бити више од 0,90 метара рачунајући од коте тротоара,
због заштите визуелне предности раскрснице ,
Врата и капије на уличној огради не могу се отварати изван регулационе линије,
Парцеле у сеоском насељу се ограђују на начин на како је то изложено у претходним
ставовима. Унутар парцеле преграђују се функционалне целине (стамбени део, економски
део, економски приступ, стамбени приступ и окућница). Висина ограде унутар парцеле не
може бити већа од спољне ограде ,
Парцеле за вишепородичне стамбене објекте се по правилу не ограђују.
Ограде на грађевинским парцелама на којима се налазе објекти јавне намене (школе,
дечје установе, болнице и сл. ) ограђују се на начин како је то изложено у предходним
ставовима,
Ограде на грађевинским парцелама на којима се налазе објекти који представљају
непосредну опасност по живот људи, ограђују се на начин како то одреди надлежни орган,
Ограде на грађевинским парцелама специјалне намене, ограђују се на начин како то
одреди надлежни орган,
Ограде на грађевинским парцелама на којима се налазе индустријски и други радни и
пословни објекти, могу бити ограђене зиданом оградом висине до 2,20 метара,
Затечене ограде које одступају од наведених правила могу се порушити у циљу заштите
општег интереса (безбедност, естетски изглед, хигијена насеља и сл. )
Одводњавање површинских вода са грађевинске парцеле утврђује се нивелационим решењем на
нивоу блока у урбанистичком плану. Уколико такво решење не постоји, површинске воде се одводе са
парцеле слободним падом према риголама , односно према улици, са најмањим падом од 1,5%.
Површинске воде са једне грађевинске парцеле не могу се усмеравати према другој парцели,
Насипање терена не сме угрозити објекте на суседним парцелама, а одвођење површинских вода
мора бити контролисано а ако постоји потреба за тим на парцели изградити и упојни бунар. У сеоским
насељима површинске и друге отпадне воде из економског дворишта одводе се регулисано до
ђубришне јаме , обавезно у случају када се економско двориште налази уз јавни пут.
Општа правила регулације за породичне стамбене објекте
Породични стамбени објекти су објекти намењени за становање или за становање са пословањем
или делатностима, а од којих је најмање једна стамбена. Индивидуални стамбени објекти могу
садржати највише 5 стамбених јединица. Индивидуални (породични) стамбени објекти могу имати
пословни простор површине максимално до 40% бруто површине објекта, првенствено у приземљу
објекта.
Минимално растојање грађевинске од регулационе линије за породични стамбени објекат
одређује се урбанистичким планом. Уколико то није одређено планом, најмање растојање од
регулационе до грађевинске линије , према типу изградње износи:
- за слободностојећи породични стамбени објекат износи 3,0 метара
- за двојни породични стамбени објекат износи 3,0 метара
- за породични стамбени објекат у непрекидном низу од 3,0 метара
- за породични стамбени објекат у прекинутом низу, постављен на бочној граници парцеле
од 3,0 метара ,
132
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
-
-
-
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
за породични стамбени објекат било којег типа се планира гаражирање возила у
подземној и приземној етажи минимално растојање од регулационе до грађевинске линије
износи 5,0 метара
за изграђене породичне стамбене објекте растојање од регулационе линије утврђује се на
основу позиција већине већ изграђених објеката (преко 50 %) с тим да се за нове објекте
то растојање може другачије одредити кроз урбанистичке услове, осим у случајевима када
изграђени објекти нису сметња другом општем интересу,
за породични стамбени објекат који има индиректну везу са јавним путем, преко приватног
пролаза, растојање од регулационе линије одређује се актом о урбанистичким условима.
Међусобна удаљеност породичних стамбених објеката одређује се урбанистичким планом.
Уколико то није одређено планом, најмање удаљење суседних породичних стамбених објеката према
типу изградње:
- за слободностојећи породични стамбени објекат износи 4,0 метара
- за двојни породични стамбени објекат износи 4,0 метара
- за породични стамбени објекат у непрекидном низу износи 0 метара, осим ако се
разделна линија грађевинске парцеле налази на дилатацији. Удаљење у том случају
износи – ширина дилатације,
- за породични стамбени објекат изграђен у прекинутом низу износи 4,0 метара,
- изграђени породично стамбени објекат чија међусобна удаљеност износи мање од 3,0
метара, у случају доградње, надградње и реконструкције не могу на тој страни имати
отворе стамбених просторија,
- за породични стамбени објекат који има индиректну везу са јавним путем, преко приватног
пролаза, удаљења од суседних објеката утврђује се актом о урбанистичким условима
према типу изградње и уз примену одговарајућих минималних удаљења из овог правила,
- удаљење новог породичног стамбеног објекта од другог објекта, било ког типа изградње
или нестамбеног објекта, мора бити најмање 4,0 метара, односно удаљеност се одређује
применом општег правила за међусобну удаљеност објеката.
- Удаљења могу бити већа од датих минимума, односно мања (за изграђене делове насеља
и за делове нових насеља која поштују традиционални тип изградње и сл.) када се
утврђују као правила урбанистичког плана.
Најмање дозвољено растојање основног габарита (без испада) породичног стамбеног објекта и
линије суседне грађевинске парцеле одређује се урбанистичким планом. Уколико то није утврђено
планом најмање растојање објекта до границе парцеле, према типу изградње, износи:
- За слободностојећи породични стамбени објекат, на делу бочног дворишта претежно
северне орјентације, износи 1,50метара, односно на делу бочног дворишта претежно
јужне орјентације, износи 2,50метара
- За двојни породични стамбени објекат износи 4,0метара
- За породични стамбени објекат у непрекинутом низу износи 0 метара (односно ½
дилатације уколико постоји), код првог односно последњег објекта у низу растојање до
границе парцеле износи 1,5-4,0 метара,
- За породични стамбени објекат у прекинутом низу постављен на бочну границу парцеле
4,0 метара,
- Изграђени породични стамбени објекат чије је растојање до границе грађевинске
парцеле мање од утврђених вредности предходних ставова, у случају доградње,
надградње и реконструкције не могу на тој страни имати отворе стамбених просторија,
- За породични стамбени објекат који има индиректну везу са јавним путем, преко
приватног пролаза, растојање до границе грађевинске парцеле, утврђује се актом о
урбанистичким условима према типу изградње и уз примену одговарајућих најмањих
дозвољених растојања из овог правила.
Највећа дозвољена спратност породичног стамбеног објекта износи П до П+1+Пк односно П+2 без
обзира на тип изградње. Зграде овог типа могу имати подрумске просторије осим у случају када то
није дозвољено урбанистичким планом (висок ниво подземних вода и други разлози), односно ако
нема сметњи геотехничке и хидротехничке природе.
133
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Највећа дозвољена висина породичног објекта не може прећи 12,0м.
Паркирање возила за потребе власника (корисника) породичних стамбених објеката свих типова
изградње, обезбеђује се на сопственој грађевинској парцели изван површине јавног пута.
За породичне стамбене објекте стандард паркирања односно гаражирања износи једно паркинг –
гаражно место на један стан (70 м2), уз услов да најмање једно возило буде смештено у гаражи, изван
парцеле јавног пута.
Однос становања и делатности у породичном стамбеном објекту одређује се урбанистичким
планом. Уколико то није другачије одређено површина за делатности у стамбеном породичном
објекту износи до 40% укупне бруто површине. Дозвољене делатности су оне које су еколошки и
функционално примерене зони породичног становања.
На једној парцели поред основног објекта може бити изграђен и други стамбени објекат као и
помоћни објекти у складу са правилима из ове одлуке.
Ширина приватног пролаза за парцеле које немају директан приступ јавном путу, утврђује се актом
о урбанистичким условима и износи 2,50 метара.
Општа правила регулације за сеоске објекте
- У оквиру рубних зона грађевинских реона и
селима
може
се
организовати
пољопривредно домаћинство и то са
стамбеним и економским двориштем на
парцели.
- Оријентациони показатељи и правила градње
за овај тип изграђености се у том случају
примењују на стамбено двориште.
- Дозвољена је организација пољопривредне
производње
на
нивоу
окућнице
са
садржајима повртарства и воћарства.
-
-
слика 11
Стамбено двориште садржи: објекте за становање и помоћне објекте уз стамбени објекат
(летња кухиња, гаража, остава, надстрешница и слично, који могу појединачно бити нето
површине до 30,00m2).
Економско двориште садржи економске и помоћне објекте.
објекти за смештај стоке (сточне стаје - живинарници, свињци, говедарници, овчарници,
козарници) испусти за стоку, ђубришне јаме – ђубришта, пољски клозети и сл.
објекти уз стамбени објекат су оставе, септичке јаме, бунари, ограде и сл.
Помоћни објекти уз економске објекте су производни објекти за прераду пољопривредних
производа и објекти за складиштење пољопривредних производа: пушнице, сушнице, кош,
амбар, магацин хране и објекти намењени исхрани стоке и сл., као и гараже или надстрешнице
за пољопривредну механизацију, машине и возила, нето површине веће од 30,00m2.
Посебна напомена: На грађевинским парцелама уз пословне, производне и комуналне објекте
могу се градити помоћни објекти и то: гараже, оставе, портирнице и слично, који могу појединачно
бити корисне површине до 30,00m2, као и настрешнице, тремови и слично.
134
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Растојање грађевинске од регулационе линије за породични стамбени објекат сеоског типа,
одређује се урбанистичким планом. Уколико то није одређено планом, растојање износи:
- за нови слободностојећи објекат, за нови објекат у прекинутом низу, као и за нови
стамбени објекат у непрекидном низу, најмање 5,0 метара
- за изграђене стамбене објекте растојање од регулационе линије утврђује се на основу
позиција већине већ изграђених објеката (преко 50%), с тим да се за нове стамбене
објекте то растојање може другачије одредити кроз акт о урбанистичким условима
- за стамбене објекте који имају индиректну везу са јавним путем, преко приватног
пролаза, растојање од регулационе линије одређује се актом о урбанистичким условима.
Минимална међусобна удаљеност сеоских стамбених објеката износи:
- за приземне слободностојеће стамбене објекте износи најмање 6,0 метара
- за спратне сеоске објекте износи најмање 10,0 метара
- за спратне објекте на грађевинским парцелама на којима чија је ширина фронта парцеле
већа од 15,00 метара важе правила из става 1. и 2.
- за објекте на грађевинским парцелама чија је ширина фронта парцеле мања од 15,0
метара износи најмање 5,0 метара.
- за изграђене сеоске објекте чије удаљење износи мање од 3,0 метара, не могу на тој
страни имати отворе стамбених просторија,
- за изграђене објекте који имају индиректну везу са јавним путем, преко приватног
пролаза, удаљење од суседних објеката утврђује се актом о урбанистичим условима
према типу изградње и уз примену одговарајућих најмањих удаљења из овог правила.
Најмање дозвољено растојање основног габарита (без испада) стамбеног објекта и линије
суседне грађевинске парцеле износи:
- за стамбене нове слободностојеће објекте на делу бочног дворишта износи најмање 2,50
метара (на делу дворишта претежно северне оријентације),
- за двојне стамбене објекте најмање 4,0 метра
- за стамбене објекте у прекинутом низу, најмање 4,0 метра,
- за изграђене стамбене објекте чије је растојање до границе грађевинске парцеле мање
од утврђених вредности предходних ставова, објекти не могу на тој страни имати отворе
стамбених просторија,
- за стамбене објекте који имају индиректну везу са јавним путем, преко приватног
пролаза, растојање од границе грађевинске парцеле, утврђује се актом о урбанистичким
условима према типу изградње и уз примену одговарајућих најмањих удаљења из овог
правила.
Међусобна удаљеност објеката износи:
- од стамбеног објекта до сточне стаје, најмање 15,0 метара,
- од стамбеног објекта до ђубришта и пољског клозета (ако постоји), најмање 20,0-25,0
метара
- живи извор воде на парцели мора бити на вишој коти од ђубришта и пољског клозета, а
најмање растојање износи 20,0-25,0 метара,
- друга међусобна растојања економских и помоћних објеката зависе од облика
организације економског дворишта, уз услов да прљави објекти буду орјентисани тако да
доминантни ветрови дувају од чистих објеката .
Актом о урбанистичким условима утврђује се позиција економских и помоћних објеката у односу на
грађевинску линију уз примену најмањих дозвољених растојања у овим правилима.
Постављање економских објеката у односу на границу суседне парцеле утврђује се под
следећим условима:
- када се економски објекти и економско двориште суседних парцела, непосредно
додирују, растојања за нове помоћне и економске објекте износи најмање 1,50 метара.
- Када се економско двориште једне парцеле непосредно наслања на стамбено двориште
друге парцеле (за нове објекте), примењују се правила о међусобној удаљености
објеката.
135
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Постављање објеката у односу на нагиб терена утврђује се под следећим условима:
−
на парцели са нагибом терена од јавног пута (наниже) за нову изградњу, стамбено двориште
се поставља на вишој коти уз јавни пут. Најмања ширина приступног економског пута на
парцели износи 4,0 метара. Економско двориште се поставља иза стамбеног дворишта
(наниже ).
−
на парцели са нагибом терена према јавном путу (навише), за нову изградњу, стамбено
двориште поставља се на највишој коти. Најмања ширина приступног засебног стамбеног пута
је 2,50 метара, а економског улаза у економско двориште најмање 4,0 метара. Економско
двориште у том случају може бити уз јавни пут, а економски објекти на грађевинској линији.
Одстојање од грађевинске до регулационе линије утврђује се применом правила регулације
увећаним за најмање 3,0 метра обавезног зеленог простора.
Најмања ширина приступног економског пута на парцели је 3,0м, а приступног стамбеног пута
2,50м.
Степен изграђености утврђује се урбанистичким плановима. Уколико то није утврђено планом
коефицијент изграђености износи:
- на делу парцеле намењене становању износи 0,15-0,60
- на делу парцеле намењене за изградњу економских објеката – највише 0,70.
Степен заузетости утврђује се урбанистичким плановима. Уколико то није утврђено планом степен
не може бити већи од:
- на делу парцеле намењене становању 0,4
- на делу парцеле намењене за изградњу економских објеката највише 0,7.
Максимална површина економских објеката може износити до 30% површине парцеле.
Површина помоћних објеката се не обрачунава у урбанистичке показатеље по зонама из ових
правила, с тим да под помоћним објектима не може бити више од 10% површине парцеле.
Општа правила регулације за вишепородичне стамбене објекте
Вишепородични стамбени објекти су објекти намењени за становање или за становање са
пословањем или делатностима, могу садржати делатности у приземљу или на нижим етажама.
Вишепородични стамбени објекти могу садржати више од 5 стамбених јединица.
Растојање грађевинске од регулационе линије за вишепородичне стамбене објекте утврђује се
према типу планиране односно постојеће изградње и износи:
- за објекте у непрекинутом низу, 0 метара када се регулациона линија поклапа са
грађевинском линијом, најмање 3,0 метара када су оне размакнуте,
- за објекте у прекинутом низу, 0 метара када се регулациона линија поклапа са
грађевинском линијом, најмање 3,0 метара када су оне размакнуте,
- за слободностојећи објекат, најмање 3,0 метра,
- за полуатријумски тип објекта од 0-3,0 метра,
- за нови објекат било ког типа изграђености (а не налази се на грађевинској линији која се
поклапа са регулационом линијом), код кога се планира гаражирање возила у подземној
или приземној етажи са јавног пута, најмање растојање од регулационе до грађевинске
линије износи 5,0 метара,
- за изграђене објекте растојање од регулационе линије утврђује се на основу позиција
већине већ изграђених објеката (преко 50 % ).
- За објекте који имају индиректну везу са јавним путем, преко приватног пролаза,
растојање од регулационе линије одређује се актом о урбанистичким условима.
Међусобна удаљеност вишепородичних стамбених објеката одређује се према типу изградње и
то:
- за објекте у непрекинутом низу, износи 0 метара,
- за објекте у прекинутом низу, најмање 4,0 метара
136
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
-
-
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
за слободностојеће објекте, износи најмање 4,0 метара
за изграђене објекте чије удаљење износи мање од 3,0 метара, не могу на тој страни
имати отворе стамбених просторија,
за објекте који имају индиректну везу са јавним путем, преко приватног пролаза,
удаљења од суседних објеката утврђују се актом о урбанистичким условима према типу
изградње и уз примену одговарајућих минималних удаљења из овог правила,
удаљење вишепородичног стамбеног објекта од другог објекта било ког типа изградње
или не стамбеног објекта, мора бити најмање 4,0 метра.
Минимално растојање основног габарита (без испада) вишепородичног стамбеног објекта и линије
суседне грађевинске парцеле одређује се према типу изградње и то:
- за објекте у непрекинутом низу 0 метара,
- за објекте у прекинутом низу, најмање 4,0 метра,
- за слободностојеће објекте, најмање 2,5 метра,
- за изграђене објекте чије је растојање до границе грађевинске парцеле мање од
утврђених вредности предходних ставова, не могу на тој страни имати отворе стамбених
просторија,
- за објекте који имају индиректну везу са јавним путем, преко приватног пролаза,
растојање од границе грађевинске парцеле утврђује се актом о урбанистичким условима
према типу изградње и уз примену одговарајућих удаљења из овог правила.
Највећа дозвољена спратност вишепородичних стамбених објеката може бити од највише:
приземље и 6 (шест) спратова.
Висина и спратност се одређује према зони у којој се објекат налази:
- П + 3 +Пк до П + 4 у зони средњих густина,
- До П + 6 у зони великих густина
Сви објекти могу имати подрумске и суртеренске просторије осим у случају да постоје сметње
геотехничких и хидротехничких карактера.
Највећа дозвољена висина новог вишепородичног стамбеног објекта не може прећи 22,0 метра.
Паркирање и гаражирање за вишепородичне стамбене објекте утврђује се на следећи начин:
Паркирање возила за потребе власника (корисника) вишепородичних стамбених објеката, свих типова
изградње обезбеђује се на сопственој грађевинској парцели изван површине јавног пута.
За вишепородични стамбени објекат, стандард паркирања односно гаражирања износи једно паркинг
(гаражно ) место на један стан уз услов да најмање половина возила буде смештена у гаражама.
Гараже вишепородичних стамбених објеката се смештају у објекте или испод објекта у габариту
објекта, или подземно и надземно изван габарита објекта.
Изузетно у изграђеном насељу вишепородичне стамбене изградње, на иницијативу корисника
земљишта, могуће је формирање посебне грађевинске парцеле за изградњу колективне гараже кроз
акт о урбанистичким условима, уколико за то постоје објективни услови.
Грађевинске парцеле за вишепородичну стамбену изградњу се не ограђују. У случају да је то
посебно потребно, ограђивање се врши на начин како је то одређено наведеним правилима за
ограђивање грађевинских парцела.
Степен изграђености утврђује се урбанистичким плановима. Уколико то није утврђено планом
степен изграђености не може бити већи од 2,1 (за зоне већих гудтина), односно 1,6 (за зоне средњих
густина).
Степен заузетости утврђује се урбанистичким плановима. Уколико то није утврђено планом степен
заузетости не може бити већи од 60 (за зоне већих густина), односно 50 (за зоне средњих густина).
Однос становања и делатности у вишепородичном стамбеном објекту одређује се урбанистичким
планом. Уколико то није другачије одређено, површина за делатности у стамбеном објекту може бити
до 40 % укупне нето површине у централним деловима насеља. Дозвољене делатности су оне које су
137
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
еколошки и функционално примерене зони вишепородичног становања и не могу ни на који начин
угрожавати основну функцију објеката намењених за становање.
Остали објекти нестамбеног типа
Локацијском дозволом утврђују се правила за објекте и делове објеката нестамбене намене по
зонама из ових правила, и то за пословне, комерцијалне, услужне, занатске, производне, комуналне
објекте, као и друге објекте или делове објеката по врсти и намени, а који нису у супротности са
карактером претежне намене и чијом изградњом се не нарушавају услови становања, животна
средина, као ни оријентациони параметри конкретног типа изграђености.
Локацијском дозволом утврђују се правила за станице за напајање течним горивом и гасне станице уз
постојеће општинске путеве у свим зонама, а уз прописане законске обавезе, као и израду процене
утицаја објекта на животну средину.
Локацијском дозволом утврђују се правила за објекте спорта, рекреације и угоститељства на
појединачним грађевинским парцелама у зонама зеленила и паркова.
Изградња на површинама планираним за јавно земљиште
На пољопривредним површинама изван грађевинског реона које су урбанистичким планом одређене
за јавно земљиште, до привођења намени, могу се градити само помоћни објекти који су у функцији
пољопривреде и то гараже, кошеви, амбари, оставе, настрешнице и слично, максималне појединачне
површине до 30,00m2., као и гараже или надстрешнице за пољопривредну механизацију, машине и
возила.
Домаћинства која имају кућни плац изван грађевинског реона а које је урбанистичким планом
предвиђено за јавно землјиште, не могу градити нове објекте, а постојеће објекте могу адаптирати,
санирати и санитарно хигијенски унапређивати.
2.2.1.2. Правила урбанистичке парцелације
Правила урбанистичке парцелације представљају основне урбанистичке нормативе на основу којих
се могу формирати грађевинске парцеле, као основни елемент омеђен границама и одређен
регулационом линијом према просторима јавне, опште намене, на коме се могу градити објекти.
Правила парцелације обухватају планске елементе за одређивање величине, облика и површине
грађевинске парцеле, регулационе, нивелационе елементе за обележавање грађевинске парцеле.
Појам, величина и облик грађевинске парцеле
Грађевинска парцела је најмања земљишно – просторна јединица на којој се може градити.
Елементи грађевинске парцеле су:
- регулациона линија према јавном путу
- границе грађевинске парцеле према суседним парцелама,
- преломне тачке парцеле утврђене геодетским елементима у хоризонталном смислу.
Деоба и укрупњавање грађевинске парцеле
Грађевинска парцела по правилу има облик правоугаоника ии трапеза. Грађевинска парцела
(планирана и постојећа) има површину и облик који омогућава изградњу објекта у складу са
решењима из Плана, правилима о грађењу и техничким прописима.
Грађевинска парцела може се делити парцелацијом до минимума утврђеног правила о парцелацији.
Деоба из претходног става може се утврдити урбанистичким пројектом.
Грађевинска парцела може се укрупнити парцелацијом, а према планираној или постојећој
изграђености, односно планираној или постојећој намени грађевинске парцеле.
Укрупњавање из претходног става може се утврдити урбанистичким пројектом.
138
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Општа правила парцелације за породичне стамбене објекте
Најмања грађевинска парцела за изградњу породичног стамбеног објекта, према типу објеката који
се граде је:
слободностојећи објекат
300m2
двојни објекат
полуатријумски објекат
објекат у непрекинутом стам. низу
објекат у прекинутом низу
400м2/ 2х200 m2
130 m2
150 m2
200 m2
На грађевинској парцели чија је површина мања од наведених минималних величина могућа је
изградња стамбеног објекта спратности до П + 1, коефицијента изграђености до 1,0 и степена
заузетости до 0,4.
Најмања ширина грађевинске парцеле за изградњу породичног стамбеног објекта, а према типу
објекта који ће се градити је:
слободностојећи објекат
10,0 m мин.
двојни објекат
објекат у непрекинутом стам. низу
објекат у прекинутом низу
16м/2х8m
5,0m
12,0m
На грађевинској парцели чија је ширина мања од минимално утврђених, сем за двојне објекте, која се
не може мењати, могу се градити објекти спратности до П+1, коефицијента изграђености до 1,2 и
степена искоришћености до 60.
Општа правила парцелације за објекте пољопривредних
домаћинстава у зонама приградских и сеоских насеља
Најмања величина парцеле, обзиром на карактер домаћинства утврђују се :
непољопривредно домаћинство
мешовито домаћинство
пољопривредно домаћинство
400m2 мин.
800m2 мин.
1200m2 мин.
На грађевинским парцелама чија је површина мања од утврђених минималних, могућа је изградња
нових или доградња постојећих објеката спратности до П+1, степена изграђености до 1,0, степена
заузетости 40.
Најмања ширина фронта парцеле, у сеоским насељима за све врсте нове изградње износи 15,0
метара.
Највећа површина економског дела дворишта – парцеле у новим и изграђеним деловима насеља,
на којима се обављају пољопривредне делатности износи:
непољопривредно домаћинство
мешовито домаћинство
пољопривредно домаћинство
800m2 мин.
1200m2 мин.
2000m2 мин.
139
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Општа правила парцелације за вишепородичне стамбенеобјекте
Најмања површина парцеле за вишепородичне стамбене објекте утврђује се за:
слободностојећи објекат
500m2 мин
објекат у непрекинутом стам. низу
објекат у прекинутом низу
500m2 мин
500m2 мин
Најмања ширина парцеле за вишепородичне стамбене објекте утврђује се на:
слободностојећи објека
у прекинутом низу
20,0m
15,0m
ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ ПРИМЕРА ПРАВИЛА РЕГУЛАЦИЈЕ И ПАРЦЕЛАЦИЈЕ У НАСЕЉИМА
1) као слободностојећи - објекат не додирује ни
једну линију грађевинске парцеле:
-
минимална површина парцеле 300m2
минимална ширина парцеле 10m
слика 1
2) у непрекинутом низу – објекат на парцели
додирује обе бочне линије грађевинске парцеле:
-
минимална површина парцеле 150m2
минимална ширина парцеле 5m
слика 2
3) као двојни објекти – објекат додирује само
једну бочну линију грађевинске парцеле:
-
минимална површина парцеле 400m2
(2х200m2)
минимална ширина парцеле 16m (2х8m)
слика 3
140
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Врста стамбених објекта и величина парцеле у грађевинском земљишту
Врста објекта
Минимална површина
2
парцеле (у m )
Минимална ширина парцеле
(у m)
породични (индивидуални) стамбени објекти
- слободностојећи
- двојни
- у непрекинутом низу
300
2
400 (две по 200 m ),
150
10
16 (2x8)
5
- у прекинутом низу
200
12,0
- полуатријумски
130
12,0
вишепородични објекти
- вишепородични објекти
500
12
2.2.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ПРИВРЕДНИХ КОМПЛЕКСА
Правила парцелације за грађевинске парцеле привредних и комерцијалних делатности се утврђују
обавезном површином комплекса не мањом од 0,2 ha и ширином уличног фронта парцеле не мањом од 30
m.
Минимална површина п`од уређеним зеленим површинама се одређује према величини комплекса:
минимално под уређеним зеленим површинама за комплексе преко 5 ha - 30%, за комплексе 1-5 ha 25%, за комплексе 0,2-1 ha - 20%, од чега компактна пошумљена површина износи минимално пола
од укупног зеленила.
Највеће дозвољене вредности индекса и степена заузетости се не могу прекорачити а могу се
реализовати мање вредности.
На постојећим објектима, код којих су прекорачене Планом одређене грађевинске линије, дозвољене
су само интервенције редовног одржавања и адаптација.
Уз саобраћајнице планиране у привредној зони важи обавезна грађевинска линија на 5 - 10 m од
регулације саобраћајнице.
Уколико парцела има приступ на две или више основних саобраћајница обавезна је грађевинска
линија према саобраћајници вишег ранга, а ако је парцела на углу, обе грађевинске линије су
обавезне.
Није дозвољено упуштање делова објеката у јавну површину.
Према саобраћајницама где се очекује веће саобраћајно оптерећење, као што су регионални пут и
будући Аутопут, нису дозвољени садржаји прехрамбене производње непосредно оријентисани ка
овим саобраћајницама.
Складишни, технолошки и инфраструктурни простори и објекти, организују се у простору који није
непосредно окренут потенцијалним корисницима. Дозвољена је изградња више објеката на парцели.
141
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Бочна и задње одстојање објекта од ивица парцеле
су минимално ½ висине објекта, а не мање од 5 m,
уз обавезу садње најмање једног дрвореда.
Међусобно одстојање је минимално 1/3 висине
вишег објекта, а у складу са потребама
организовања противпожарног пута.
Међусобно одстојање објеката у
комплекса не може бити мање од 4 m.
оквиру
За све објекте који подразумевају корисну БРГП
висина не сме бити већа од 18 m, односно 24 m
за поједине делове објекта. Ова већа висина се
дозвољава на највише 1/3 од укупне дозвољене
БРГП под објектом.
За утврђивање положаја објеката на парцели примењиваће се општа правила урбанистичке
регулације из Правилника о општим условима о парцелацији и изградњи и садржини, условима и
поступку издавања Акта о урбанистичким условима за објекте за које одобрење за изградњу
издаје општинска, односно градска управа (''Сл. гласник РС'', бр. 75/2003).
Дозвољава се изградња посебних објеката који не подразумевају корисну БРГП, као што су
инфраструктурни - фабрички димњаци, ветрењаче, водоводни торњеви или рекламни стубови.
Изградња оваквих објеката је у оквиру грађевинских линија. Дозвољена висина за рекламне стубове
је 30 m, а за инфраструктурне објекте се утврђује изузетно и већа висина, према технолошким
потребама. Уколико су виши од 30 m неопходно је прибавити мишљење и сагласност институција
надлежних за безбедност ваздушног саобраћаја. Овакви посебни објекти се постављају тако да не
представљају опасност по безбедност и, да не ометају значајно сагледљивост објеката. Потребна је
верификација идејног пројекта на Комисији за планове, пре издавања одобрења за изградњу.
У оквиру комплекса и објеката нивелационо регулационим решењима омогућити несметано
континуално хоризонтално и вертикално кретање хендикепираних и лица са инвалидитетом.
У оквиру комплекса предвидети подизање појасева заштитног зеленила састављених од компактних
засада листопадне и четинарске вегетације. Заштитно зеленило поставити између комплекса и
управно на правац доминантних ветрова. Кроз израду Процене утицаја на животну средину, у односу
на планирану делатност, по потреби одредити озелењавање као меру заштите.
Није дозвољено планирање и уређење површина за отворене депоније.
За сваки новопланирани објекат у даљој фази пројектовања неопходно је урадити детаљна геолошка
истраживања, а све у складу са Законом о геолошким истраживањима („Службени гласник РС”, бр.
44/95). Код свих планираних намена морају се примењивати све посебне и законом прописане мере
заштите животне средине.
Могућа је фазна градња, у свакој фази се мора обезбедити уређење и функционисање свих делова комплекса.
Паркирање се планира на парцели. Паркирање посетилаца треба да буде организовано у оквиру
комплекса на начин да буде добро приступачно и сагледљиво. На паркинг површинама је обавезна
садња континуалних дрвореда.
У зависности од технолошког процеса у оквиру комплекса потребно је планирати претоварноманипулативне површине и паркинг површине за теретна возила.
Тачан број паркинг места одредити кроз израду пројектне документације, на основу датих норматива,
према планираној делатности, односно технолошким потребама, очекиваном броју посетилаца и
потребном броју запослених, а оријентационо 1ПМ/70-100 m2 БРГП.
142
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
2.2.3. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ОБЈЕКАТА КОМПАТИБИЛНИХ
ТУРИСТИЧКОЈ НАМЕНИ ПРОСТОРА
Објекти треба да се граде у складу са архитектуром поднебља – моравски стил, инспирисаном
традиционалним градитељством подручја, са природним материјалима и у волуменима који су
примерени структури амбијента – морфологији, биљном покривачу и др. Висина објеката не сме да
прелази висину дрвећа аутохтоне вегетације.
Комунална опремљеност мора да буде потпуна.
Објекти у функцији туризма су претежно слободностојећи. Појединачни услови који се односе на
поједине објекте и насеља даваће се у склопу Акта о урбанистичким условима. У туристичким зонама
(Мареново, Варварин и његова околина, насаеља на падинама Јухора) могућа је изградња
угоститељских, спортских, и забавних садржаја. У оквиру зона предвидети подизање појасева
заштитног зеленила.
Изградња објеката у функцији туризма
Врста објекта
Максимална
спратност
Индекс
изграђености
Степен
покривености
П+1+Пк
П+4+Пк
0,6
1,6
30%
50%
Комерцијални
П+1
0,8
50%
Угоститељски
П+1+Пк
0,3
20%
Смештајни капацитети
-објекти домаће радиности
-објекти колективног смештаја
Планинарски дом
П+2+Пк
0,3
30%
Ловачка кућа
П+1+Пк
0,2
20%
80%
Спортско-рекреативни
Етно комплекс
Ауто камп
Викенд насеља
П
0,8
П+Пк
0,5
50%
П
0,2
20%
П+1+Пк
0,3
20%
Према врсти туристичких објекта је дефинисан и њихов положај у односу на регулацију:
• хотели су слободностојећи објекти који не додирују ни једну од линија грађевинске парцеле;
• апартманска насеља, са централним објектом су комерцијално угоститељских садржаја. Могу
бити изграђена на једној грађевинској парцели или пак да сваки апартмански објекат има своју
грађевинску парцелу. Како ће бити дефинисани зависи од величине парцеле, односно од
власничких односа, да ли је један власник или ће се удружити више власника. Ако су
апартманска насеља на једној грађевинској парцели препоручује се примена атријумског типа
објеката са централним објектом, забавним и спортским садржајима у средини. Таква
диспозиција објеката не додирује ни једну линију. У случају да је диспозиција полуатријумска,
комплекс апартманских објекта додирује једну страну грађевинске линије;
• викенд насеља су зоне на којима се дозвољава изградња приватних објеката за одмор. Објекти
у тим насељима су на појединачним парцелама са појединачним регулационим и грађевинским
линијама, као и са дефинисаним условима грађења. Планом се могу дефинисати као објекти у
низу или у прекинутом низу. У првом случају додирују обе бочне линије грађевинске парцеле, а
у другом - само једна бочна линија грађевинске парцеле;
• објекти у функцији сеоског туризма - планирани су у склопу сеоског домаћинства, било као
засебни слободностојећи објекат или у виду доградње или реконструкције постојећег објекта
домаћина. Објекти који су планирани као нови објекти за пружање туристичко смештајних
услуга су обавезно слободностојећи, тако да не додирују ни једну од линија;
• омладински хотели и приватни пансиони – мини хотели су планирани као слободностојећи
објекти, који не додирују ни једну од линија. Њихова изградња могућа је на различитим
локацијама, зависно од потреба, првенствено у зонама Маренова, Варварина и насеља на
падинама Јухора;
143
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
• планинарски домови - објекти који су у функцији гостију, који бораве највећи део дана у
природи, планинари, истраживачи, спортисти. Објекти су слободностојећи;
• ловачке куће су лоциране у ловиштима, као слободностојећи објекти. Могу бити и привременог
карактера, типа монтажних објеката, који се могу селити.
• ауто кампови су привремени објекти. Постављају се на имању власника, који сам регулише
организацију простора и распоред шаторских места и места за приколице. У камповима су
чврсти објекти, санитарни чворови са купатилима и просторима за кување;
• смештајни и наменски објекти у виду специфичних објеката сојеница – постављају се у оквиру
зоне Моравишта у складу са урбанистичким планом и користе се за краћи боравак туриста,
првенствено пецароша и рекреативаца, као и школа у природи.
На Јухору, у планинској зони изнад 500 m н.в., није дозвољена изградња смештајних ни викенд
објеката, сем једног планинарског дома и ловачке куће. Дозвољена је изградња угоститељских
објеката, само за исхрану, мањег капацитета, максималне висине П+1, (за планинарски дом могућа је
изградња поткорвља), површине основе до 100 m2, са великим отвореним простором (терасом) који
би се користио у летњој половини године. Примењени материјали су дрво, камен и сл.. Објекти би се
градили на атрактивним локалитетима - врховима брда, коса, на акропољским позицијама и у близини
шуме. Поред тога, дозвољена је изградња продавница (сувенира и др. садржаја), као и дечијих и
спортских демонтажних објеката. Локалитети за нове објекте одредили би се у даљем процесу
истраживања, кроз комплексну валоризацију природних услова, техничких и економских могућности.
Остале активности своде се на завршетак маркирања постојећих планинарских стаза на планини
Јухор уз њихово стално одржавање у проходном стању.
Смештајни капацитети у еко-туристичком селу Мареново и другим селима општине Варварин, граде
се до 500 m н.в.:
• смештајни капацитети, било као јединствени објекти, а повољније као објекти павиљонског типа
или бунгалови – апартманска насеља, категорисани са 1, 2 или 3 звездице - максималне
спратности П+2 са подземним етажама у већим објектима које се користе за сервисне зоне и
паркинг; централни објекат са спортским, комерцијалним, забавним и рекреативним садржајима
- максимална спратност је према висини спортске хале, до П+3.
• викенд насеља и мањи објекти у функцији сеоског туризма на падинама Јухора ка Избеници,
Пајковцу, Обрежу и сл, као и изнад Маренова и других насеља - објекти у викенд насељима су
индивидуални и служе за одмор. Максималана дозвољена спратност је П+1 (за викенд објекте)
до П+1+Пк за нове објекте, односно до П+2, ако се објекти реконструишу, тј. дограђују као
објекти у функцији сеоског туризма;
Смештајни капацитети у Варварину:
• хотели са 1, 2 и 3 звездице - за њих је генерално дозвољена максимална висина П+4+Пк.
Висина хотела је лимитирана и са висином шумске вегетације, пожељно је да висина хотела не
прелази висину околних стабала;
• апартманска насеља - смештајни објекти у апартманским насељима су приземни или П+1.
Централни објекат у коме су лоцирани комерцијални, угоститељски, спортски и забавни
садржаји је спратности П+1 са подрумским и сутеренским просторијама;
• приватни пансиони - мини хотели - објекти су максималне висине П+2 или П+3 у зависности од
могућности власника.У подземној етажи треба решити паркинг и оставе;
• омладински хотели - објекти омладинских хотела су максималне висине П+2 или П+3, у
зависности од локалитета где буду грађени. Објекти централних садржаја су приземни са
подрумом или сутереном;
• у зони Моравишта не планирају се већи смештајни капацитети, већ мање групације објеката у
виду сојеница. Сојенице градити у виду дрвених кућица на стубовима, које су међусобно
повезане дрвеним прилазима и мостићима преко којих се може обезбедити приступ и у време
високе воде. Највећа дозвољена висина је 7 m (заједно са стубовима), са котом пода изнад
висине максималне воде Велике Мораве; највећа дозвољена БГП је 100m2, а у објектима је,
потребно обезбедити воду, одвођење отпадних вода и ел.енергију. Архитектонским решењима
обезбедити уклапање у природни амбијент околине. Спортски објекти су везани за мале
спортове, спортове, забаву и рекреацију на води и уз воду. За ову зону обавезна је израда
одговарајућег урбанистичког плана према којем ће се спроводити уређивање и изградња ове
зоне.
144
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Грађевинске парцеле са туристичким објектима морају да имају приступ са јавног пута. У супротном,
мора се дефинисати, Актом о урбанистичким условима, приватни приступни пут који је минималне
ширине 3,0 m. Парцелација тог дела парцеле пада на терет власника грађевинске парцеле.
Међусобна удаљеност објеката износи најмање половину висине вишег објекта. Минималана
удаљеност код објеката у низу је 4,0 m. За више смештајних објеката, апартмана или мини пансиона,
међусобна удаљеност у сеоским насељима је минимум 6,0 m. Ширина фронта парцеле треба да је
већа од 15 m.
Грaђевинске парцеле се могу ограђивати. Зидане ограде се обавезно постављају на регулациону
линију, с тим да конструкција ограде буде у грађевинској парцели. Висина зидане ограде као и зелене
ограде је 1,4 m. Међусобна заштита туристичких објеката и суседних објеката постиже се
ограђивањем и поштовањем минималних међусобних удаљења објеката.
Мрежа инфраструктуре, водовод, канализација, ТТ, електро-енергетска, како примарна тако и
секундарна, поставља се у појасу регулације.
2.2.4. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ЗА ОСТАЛЕ ПОСЛОВНЕ И КОМЕРЦИЈАЛНЕ ОБЈЕКТЕ
За остале пословне објекте – трговине, занатства, угоститељства и других делатности, који не
захтевају већу површину парцеле од 20 ари, могу се налазити у склопу насеља или ван њега и
еколошки и функционално су прихватљивих према свим важећим прописима који регулишу заштиту
околине од загађења, важе следећа правила за минималну величину грађевинске парцеле и
урбанистички показатељи:
−
Минимална површина грађевинске парцеле – 400 м²
−
Ширина фронта грађевинске парцеле – минимално 15м.
На грађевинској парцели чија је површина или ширина мања од најмањих дозвољених
вредности може се Актом о урбанистичким условима утврдити изградња или реконструкција
објекта спратности до П+1, индекса изграђености до 0,6 и индекса искоришћености до 40.
−
Индекс изграђености – максимално 0,6
−
Индекс искоришћености – максимално 30
−
Спратност објекта – максимално П+1+Пк (приземље, спрат и поткровље).
2.2.5. УРБАНИСТИЧКИ И ДРУГИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ И ИЗГРАДЊУ ПОВРШИНА И
ОБЈЕКАТА ЈАВНЕ НАМЕНЕ И МРЕЖЕ САОБРАЋАЈНЕ И ДРУГЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ
Правилима грађења дефинисана су правила која би требало да се примењују приликом спровођења
Просторног плана. Специфична правила и услови дефинишу се детаљнијом планском разрадом на
основу конкретних услова на терену, а морају бити у граничним вредностима прописаним правилима
и условима овог ПП-а. Правила и услови дати су као: минималне вредности, максималне вредности и
као вредности дате у распону. Правила је могуће мењати и унапређивати по истој процедури по којој
ће се вршити измене и допуне Просторног плана.
2.2.5.1. Објекти саобраћајне инфраструктуре
Друмски саобраћај
Овим правилима дата су основна правила за утврђивање урбанистичке регулативе саобраћајних
површина.
Улични профил чине сви хоризонтални конструктивни делови који су намењени свим врстама
кретања. Састоји се најчешће од коловозног дела и дела за кретање пешака, као и бициклистичких
стаза, дрвореда, озелењених трака, разделних трака, простора за паркирање и сл.
145
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
У постојећим насељима регулације улица остају непромењене, осим ако постоје потребе за њеном
потребом као што су побољшање саобраћајног решења, инфраструктуре, нивелације, стварање
нових јавних површина и остало.
Приликом планирања нових, или реконструкције постојећих улица, требало би, где је то могуће,
обезбедити двострано улично зеленило (дрвореди, живе ограде, травњаци), чија би најмања ширина
износила 2,0m. Ако то није могуће прихватљиво је и једнострано или пунктално озелењавање.
Улица је јавни простор који служи кретању или мировању возила свих видова саобраћаја, бициклиста,
пешака и инвалида са помагалима. Оне омогућавају комуникацију људи и смештај водова комуналне
инфраструктуре.
Регулациона линија улице јесте линија која дели јавну површину од површине друге намене. На
основу овога се дефинише ширина улице као растојање између регулационих линија улице.
На основу важећег Закона о јавним путевима (“Сл. гласник“ РС, бр. 101/05 од 21.11.2005.) мрежу
путева неког простора чине јавни путеви и некатегорисани путеви. Јавни путеви се деле на:
1. државне путеве I реда;
2. државне путеве II реда;
3. општинске путеве;
4. улице.
При изградњи новопланираних путних праваца морају се поштовати правила прописана законом
којим се уређује планирање и изградња, а који је у сагласности са Законом о јавним путевима. Јавни
путеви се морају градити тако да имају најмање две саобраћајне и две ивичне траке или ивичњаке у
равни коловоза, а улица тротоар и уместо ивичних трака – ивичњаке.
Планирани аутопут, државни пут I реда, је потребно градити тако да има две физички одвојене
коловозне траке, са најмање две саобраћајне траке за сваку коловозну траку. Ширина саобраћајне
траке, у зависности од конфигурације терена, биће од 3,50 метара до 3,75 метара. Свака коловозна
трака мора да поседује зауставну трако ширине 2,50 метара. Сви остали елементи пута (полупречник
кривине, уздужни нагиб, ивичне траке и сл.) морају бити тако пројектовани да омогућавају брзину од
најмање 130 km/h, а зависно од конфигурације терена брзину од најмање 100 km/h.
У регулацији ове саобраћајнице није дозвољено подужно вођење пешачких и бициклистичких токова.
Грађевинске линије планираних објеката не би требало да буду на удаљењу мањем од 40m (у случају
ауто – пута), односно 20 m (код осталих државних путева I реда), од спољне ивице коловоза крајње
саобраћајне траке.
Државни путеви II реда (регионални правци по ранијој категоризацији) су високо капацитетне
саобраћајнице које пролазе кроз територију општине и активно градско ткиво. Служе за повезивање
садржајно различитих општинских целина и на њима се обавља брзи путнички саобраћај, теретни
саобраћај и јавни градски превоз.
Попречни профил садржи коловозну површину са две (једном) саобраћајне траке по смеру, а у
насељеним местима и обострано вођене тротоаре у. Минимална регулациона ширина на новим
деоницама требало би да износи 20m (7+7+2x3), док код реконструкције постојећих саобраћајница не
би требало да буде мања од 11,5m (2x3,25+2x2,5).
У ужим градским зонама могуће је грађевинске линије објеката поставити на регулацију ових
саобраћајница. Унутар регулационог појаса саобраћајнице могуће је вођење бициклистичких стаза уз
одговарајуће физичко одвајање од коловозних површина. Везу са осталим саобраћајницама
остваривати путем денивелисаних укрштаја или површински у систему координиране семафорске
сигнализације.
146
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Слика 1. Попречни профили државних путева II реда
Општински путеви служе за повезивање појединих делова општине и града са центрима и зонама
активности или становања. То су саобраћајни потези намењени јавном и индивидуалном путничком
саобраћају. У односу на спољну путну мрежу могу се повезивати на путеве магистралних и
регионалних домета тј. државне путеве II реда.
Попречни профил садржи коловоз са две траке по смеру (у изузетним случајевима са једном) и
обостране тротоаре. Минимална регулациона ширина код реконструкција постојећих уличних
профила може износити 18m, изузетно 15m (12+2x3 / 11,0+2x2).
Уколико постоји могућност предвидети шири регулациони појас како би се обезбедиле ивичне
разделне траке са зеленилом, бициклистичке стазе и сл. Уколико то није могуће, бициклистичке стазе
водити у јединственом попречном профилу са саобраћајницом. Дозвољено је организовање ивичног
паркирања ван коловоза. Уколико постоје могућности организовати посебне траке и нише за одвијање
јавног градског саобраћаја. Везе са осталим саобраћајницама остварују се у нивоу са обавезном
регулисаном семафорском сигнализацијом.
Слика 2. Попречни профили општинских путева
У изузетним случајевима, када положај постојећих објеката не дозвољава извођење општинског пута
стандардног профила, дозвољено је на краћим деоницама применити мању ширину коловоза која не
сме бити мања од 5,5м.
Улице представљају везни елеменат између примарне и секундарне путне и уличне мреже. Њихов
задатак је да врше дистрибуцију циљног и изворног саобраћаја у оквиру одређених урбанистичких
зона.
Попречни профил би требао да садржи коловоз са траком по смеру и обостране тротоаре.
Минимална регулациона ширина износи 12m, изузетно 9,5m (2x3,5+2x2,5 / 2x3,25+2x1,5). Шире
регулационе мере ових саобраћајница омогућавају организовање паркинг површина ван коловоза и
формирање једностраних или обостраних дрвореда.
Раскрснице са другим градским улицама остварују се у нивоу са семафорском или уређеном
вертикалном и хоризонталном сигнализацијом.
147
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
При реконструкцији одређених елемената путне и уличне мреже мора се водити рачуна да елементи
пута који се реконструишу буду у сагласности са техничким прописима и стандардима који су
прописану за ту врсту објекта, односно материјала који се користи. Реконструкција појединих делова
путне мреже требало би да обухвати све елементе попречног профила.
Код интервенција које имају за циљ проширење саобраћајница потребно је да се израде детаљни
урбанистички планови којима би се прецизно сагледали сви елементи за планиране реконструкције.
Предлаже се да детаљни планови за реконструкцију улица обухвате и околно ткиво.
Нове улице треба да буду планиране са одговарајућом трасом и одговарајућим попречним профилом.
Само у изузетним случајевима (тежек терен, клизиште) могуће је одступање од овог правила. У
спонтано насталим насељима, селима и у посебним случајевима социјалног становања које се
побољшава, могуће је, уз одговарајуће анализе, задржати постојеће попречне профиле.
Слика 3. Попречни профили градских улица
У заштитном појасу поред јавног пута ван насеља, забрањена је изградња грађевинских или
других објеката, као и постављање постројења, уређаја и инсталација, осим изградње саобраћајних
површина пратећих садржаја јавног пута, као и постројења, уређаја и инсталација које служе
потребама јавног пута и саобраћаја на јавном путу.
У заштитном појасу јавног пута је дозвољена градња, односно постављање, водовода, канализације,
топловода, као и телекомуникационе и електро водове, постројења и сл.
Заштитни појас, са сваке стране јавног пута, има следеће ширине:
1. државни путеви I реда – аутопутеви 40 метара;
2. остали државни путеви I реда 20 метара;
3. државни путеви II реда 10 метара;
4. општински путеви 5 метара.
Ограде, дрвеће и засади поред јавних путева требало би подизати тако да не ометају прегледност
јавног пута и не угрожавају безбедност одвијања саобраћаја.
Рекламне табле, рекламни панои, уређаји за сликовно или звучно обавештавање или оглашавање
могу се постављати поред државног пута на минималној удаљености од 7 метара, односно поред
општинског пута на минималној удаљености од 5 метара, мерено са спољне стране од ивице
коловоза. Забрањено је постављање натписа у појасу ширине 60 метара поред ауто-пута.
Речни саобраћај
Пристани су објекти наутичког туризма који су у целости или делимично намењени и прилагођени
задовољавању примарних пловидбених потреба пловних објеката наутичког туризма (прихват, вез и
снабдевање), као и осталих основних боравишних и услужних потреба наутичких корисника (преглед
и мање поправке пловних објеката). Марине су посебно изграђени обални или са обалом повезани
простори за уређени прихват и привез пловних објеката наутичког туризма, са директним пешачким
приступом до пловила.
Пристани за локални путнички саобраћај требало би да поседују:
148
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
•
обележено подручје;
•
адекватно осигурану обалу за безбедно маневрисање пловилима;
•
обележен улаз, излаз и прилаз обали;
•
дубину воденог простора која не може бити мања од прописне дубине пловног пута на
којем се пристаниште налази;
•
опрему за пристајање и везивање пловних објеката;
•
изграђено степениште, односно приступни мост;
•
изграђено обално осветљење.
Пешачки и бициклистички саобраћај
Пешачке површине (стазе и тротоари) су саставни елеменат попречног профила свих градских
саобраћајница. Оне се обавезно физички издвајају у посебне површине које су заштићене од осталих
видова моторног саобраћаја, изузев код интегрисаних улица. Ширина тротоара зависи од намене и
атрактивности околног простора и интензитета пешачких токова. Минимална ширина тротоара за
кретање пешака износи 0,8m, а за кретање и инвалида са помагалима је 1,5m. За мимоилажење
пешака минимална ширина износи 1,5m, а инвалида са помагалима 1,8m.
Постојеће бициклистичке стазе је потребно реконструисати у складу са техничким и регулативним
прописима који се односе на објекте ове намене. Новопланиране бициклистичке трасе (траке и стазе)
се могу водити заједно са моторним саобраћајем у улицама нижег ранга од аутопута (државни пут I
реда), заједно са пешацима и издвојено од осталих видова саобраћаја. Уколико је обим моторног и
пешачког саобраћаја такав да може угрозити безбедност одвијања саобраћаја потребно је
бициклистички саобраћај издвојити у посебне стазе. Основна правила трасирања бициклистичких
стаза су: користити мирне (стамбене) улице, избегавати улице са неповољним нагибима, трасе
полагати кроз озелењене зоне, трасама повезивати стамбене зоне, зоне рекреације и централних
активности и у зонама атракције планирати просторе за паркирање бицикла. Минимална ширина
једносмерне бициклистиче стазе је 1,25m, а двосмерне 2,5m.
Робно транспортни центар
Основне садржаје РТЦ-а потребно је реализовати у сагласности са следећим правилима и
капацитетима:
•
затворене складишне капацитете планирати као објекте грађене од чврстог
материјала са кровном конструкцијом отпорном на атмосферске падавине. Максимална
унутрашња висина складишта требала би бити 18,0m, што омогућава несметан рад
виљушкарима и оставља довољно простора за развод вентилационих система. Такође је
потребно обезбедити несметани приступ теретним возилима ради утовара и истовара на
минималном међусобном растојању између рафова, складишних полица, од 6,0m;
•
отворене складишне капацитете планирати на одговарајућој
обезбеђеним простором за приступ возилима ради утовара/истовара;
•
сервисана постројења требало би да садрже минимум два сервисна места са свим
потребним садржајима, од којих би једно требало бити са каналом за оправку возила.
Минимална површина намењена сервисирању и мањим оправкама не би требало бити
мања од 300m2;
•
станицу за напајање горивом планирати са минимум два точиона места за бензин и
дизел гориво и са обезбеђеним простором за приступ меродавног возила;
•
управна зграда требало би да има основу минимум 500m2 и да буде спратности П+1.
Објекат извести у потпуности у складу са меродавним грађевинским и осталим правилима;
•
паркинг за теретна возила планирати у оквиру РТЦ-а. Како је конструкција појединих
врста теретних возила непогодна за вожњу уназад, и како се код свих типова теретних
возила јавља проблем смањене пегледности при таквој вожњи, препоручије се примена
косих шема паркирања са проланим паркинг местима и једносмерним системом
149
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
подлози
и
са
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
циркулације. Дужина паркинг места заснива се на принципу да се дужина меродавног
возила увећа за мин. 2,0m, а димензије приступних саобраћајница одговарају
маневарским способностима меродавних возила. Меродавно возило представља теретно
возила са приколицом, чија је дужина од 17,0m до 19,0m;
•
манипулативни простор требало би да обезбеди несметано функционисање
саобраћаја унутар РТЦ-а, као и безбедно обављање свих операција везаних за његов рад;
•
друмске саобраћајнице минималне ширине 7,0m
полупречницима кривина у функцији меродавног возила.
за
обострани
саобраћај
и
Предложени могући просторни размештај садржаја у РТЦ-а дат је на слици 4.
Слика 4. Оријентациони просторни размештај садржаја у РТЦ-у
Станице за снабдевање горивом потребно је планирати као објекте у класи малих објеката са 3-4
точиона места и до 3000t претовара годишње. Неопходно је омогућити претакање свих врста горива,
а нарочито дизела (D2) имајући у виду изразито пољопривредни карактер подручја варбаринске
општине и употребу пољопривредних машина. На појединим објектима обезбедити услове за
претакање ауто гаса.
Детаљније локације будућих станица генерално треба утврђивати у складу са противпожарним
прописима и условима које утврђују надлежни органи у области саобраћаја, екологије, водопривреде
и санитарне заштите.
За сваку конкретну локацију потребно је урадити елаборат који садржи анализу утицаја на безбедност
и функцију саобраћаја, загађење ваздуха, воде и земљишта, појаву буке и вибрација, као и мере које
треба предузети за спречавање и смањење штетних утицаја.
150
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Паркирање возила
За паркирање возила за сопствене потребе, власници нових стамбених, стамбено пословних или
пословних објеката свих врста по правилу обезбеђују манипулативни простор и паркинг или гаражна
места на сопственој грађевинској парцели, изван површине јавног пута, по нормативу једно паркинг
или гаражно место на један стан односно на један стамбено пословни апартман или другу јединицу.
За вишепородичне стамбене или стамбено-пословне објекте препорука је да најмање једна половина
паркинг места буде смештена у гаражи.
Одредбе претходног става се не односе на реконструкцију, адаптацију или промену намене
постојећих објеката, а за доградњу се примењују за нови користан простор који се гради.
За паркирање возила за сопствене потребе, власници осталих објеката свих врста по правилу
обезбеђују манипулативни простор и паркинг или гаражна места на сопственој грађевинској парцели,
изван површине јавног пута, а по следећем нормативу.
Однос потребних паркинг или гаражних места и корисног простора
садржај
банке
медицинске
установе
пословање
администрација
поште
робна кућа
ресторан
хотел
позоришта,
биоскопи
спортска хала
број паркинг / гаражних места
2
3
по јединици мере
100m2 корисног простора
150m2 корисног простора
1,4
1
1
1,8
1
1
1
100m2 корисног простора
150m2 корисног простора
150m2 корисног простора
100m2 корисног простора
8 столица
10 кревета
30 гледалаца
1
40 гледалаца
Прописана величина паркинг места је 2,5m x 5,0m, а у осталим случајевима према ЈУС У.С4.234.
Ширина манипулативног простора је 5,0m.
Наведена правила грађења остају на снази до доношења детаљнијих планских докумената за
одређене области, имајући у виду недостатак одговарајућих урбанистичких планова на целој
територији Просторног плана општине Варварин. Ова правила престају да важе, или постају саставни
део урбанистичког плана за простор који се детаљније обрађује, доношењем урбанистичког плана.
Накнадно донета правила би требало да буду у сагласности са генералним оквирима и стандардима
Просторног плана, са тим да дефинишу одређене параметре који због општости овог документа нису
одређени.
2.2.5.2. Објекти техничке комуналне инфраструктуре
Градска и насељска (примарна и секундарна) мрежа инфраструктуре (водовод, канализација, ТТ
мрежа, гасна мрежа, даљинско грејање) поставља се у појасу регулације.
За нова или изграђена насеља, утврђују се појаси регулације за постављање инфраструктурне мреже
и јавног зеленила (дрвореди, паркови) у зонама парцела карактеристичне намене (јавног пута) као и
ван тих зона (далеководи, нафтоводи, магистрални гасоводи, топловоди и сл.).
151
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Опрема потребна за функционисање комуналне инфраструктуре, телекомуникацијских и
радиодифузних система може се инсталирати и у постојеће или новоизграђене објекте друге намене
уз прибављену сагласност власника (корисника) пословних или стамбених објеката.
Надземни водови постављају се на стубове.
За подземне и надземне објекте и мреже инфраструктуре, као и стубове који се не граде у зони
намењеној изградњи објеката од општег интереса, односно у појасу регулације, потребно је
прибавити претходну сагласност власника (корисника) парцела, као и друге услове које одреди
надлежни орган.
¾ Хидротехничка инфраструктура
Трасе водовода и канализације дефинишу се синхрон планом где је извршено усклађивање са
осталим комуналним инсталацијама.
Код постављања траса треба водити рачуна о следећем:
• Да будући водовод и канализација не угрожавају објекте (и приликом изградње и када буду у
погону).
• Да други објекти са њиховим пратећим дешавањем не угрожавају водовод и канализацију у погону
као и да омогуће њихово редовно одржавање.
• Да трасе водовода и канализације буду постављене тако да се под повољним условима на њих
могу прикључити објекти које треба да опслужују.
• Да се траса водовода и канализације усагласи са осталим наменама терена.
• Да се води рачуна о геотехничким и хидрогеолошким карактеристикама терена, имајући у виду и
грађење и погон са одржавањем.
Положај у односу на друге инсталације и објекте
Код одређивања траса водовода и канализације треба испунити захтеве у односу на друге
инсталације и објекте. Ови услови произилазе из карактеристика појединих инсталација имајући у
виду и изградњу и погон. Ови услови су базирани на прописима који важе у овој области и дати су у
наредној табели.
Врста комуналне инсталације
(објекта)
потребно минимално одстојање [m]7
водовод
канализација
5
5
енергетски каблови
1,0
1,0
телекомуникациони, сигнални
каблови
1,0
1,0
гасовод ниског и средњег притиска
1,5
1,5
гасовод високог притиска
3,5
3,5
стуб уличног осветљења
1,5
1,5
од ивице рова до прве
трмвајске шине
2,0
2,0
до грађевинске линије8
(до темеља објекта)
7
предвиђења растојања нису осовинска већ растојања од зида до зида. Назначена одстојања су минимална, што значи да
треба тежити већим вредностима.
Ако се постављени захтеви не могу испунити онда је то посебно стање где треба предвидети посебно решење у пројекту,
водећи рачуна о битним специфичностима водовода и канализације(посебно решење је, на пример, смештај у комуналну
галерију итд.) .
8
Ако се мора одступити морају бити дати докази да неће наступити штета.
152
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
ивичњак саобраћајнице
1,5
стабло дрвета(значајнијег)
2,0
2,0
-
1,5-2,0
1,5-2,0
-
водовод
канализација
1,5
По правилу, полазећи од објекта, ближа грађевинској линији постављају се плиће инсталације, а
даље оне које се постављају на већим дубинама.
Код укрштања инсталација водити рачуна о:
-
да водоводне цеви буду постављене изнад канализација, стим што по потреби може бити
предвиђена заштита водовода (цев у цев)
Код укрштања са електрокабловима треба водити рачуна о свим аспектима безбедности како
код изградње, тако и у фазама које се појављују у погону.
Код пролаза водовода, односно канализације испод водотока (канала) у првом плану се мора водити
рачуна о9 :
-
условима код изградње,
о стабилности у погону
о условима за одржавање
о погонској сигурноости( дупли цевоводи, дупли канал, ако треба)
Ако је примењено решење са сифоном, о условима одржавања, о евакуацији ваздуха, т.ј. о
функционалности.
Дубина укопавања код водовода произилази из захтева стабилности, т.ј. да цевовод не буде
повређен, од саобраћаја. Оквирно, надслој изнад темена цеви треба да буде 1,5 m.
Дубина укопавања канализације мора бити таква да се на исправан начин може извршити
прикључење објекта и подови морају бити такви да се обезбеде повољни хидраулични услови течења
у каналима.
Избор материјала за водовод и канализацију врши се у пројекту. По правилу треба употребљавати
материјал реномираних произвођача, где постоје дужи искуствени подаци да се ради оквалитетним
материјалима.Погрешан је став ако се води рачуна само о ниској набавној цени. Важно је да се у
оквиру једног система не уппотребљавају више врста материјала, јер то отежава одржавање.
Остала правила за пројектовање и извођење
Водоводну мрежу пројектовати и градити тако да се реализује циркуларни систем (прстенасти), да
буду задовољени захтеви из противпожарне заштите (минимални пречник 100mm) и потребан
минимални притисак.
За прикључке на водовод већих потрошача, где је пречник прикључка 50mm и већи треба решити са
регуларним одвојцима са затварачем.
Водомер може бити смештен у подруму зграде или у посебном склоништу одговарајућих димензија,
према прописима општине Варварин. Потребно је:
да водомер буде приступачан радницима комуналног предузећа ради очитавање стања.
да водомер буде заштићен од било каквих повреда.
да буде заштићен од замрзавања код ниских температура.
За противпожарну заштиту, када је у питању водовод, одлуке о томе како ће се гасити пожар у
одређеном месту, доноси се у сагласности са надлежном ватрогасном организацијом. На водоводној
мрежи се поставаљају хидранти који могу служити за гашење пожара и прање улица. Хидранти могу
9
код оваквих решења битни су услови за изградњу. Битан је избор примењених материјала и метода грађења.
153
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
бити подземни или надземни и постављају се на растојању до 80 m. Минималан притисак у
водоводној мрежи не може бити мањи од 250 kpa.
Ако се гашење пожара врши ватрогасним возилима мора бити омогућен приступ возилима око
објеката који се штите. Потребно је одредитити хидранте где се ватрогасно воуило пуни водом.
Није дозвољено спајање водовода, који мора бити под санитарним надзором, са било којим другим
водоводом, нити се дозвољава акумулација воде у резервоарима из којих се вода може повратити у
водовод.
Канализацију треба решавати по сепарационом систему. У канализацију за отпадне воде, не
дозвољава се увођење атмосферске воде. Минимални пречник канала за отпадне воде мора бити
200mm, под условом да има потребан капацитет.
Рачунско пуњење канала треба узети 0.6 D, где је D унутрашњи пречник канала.
Канале пројектовати тако да минималне брзине буду веће од 7 m/s. Тиме се спречава таложење у
каналу.
Не дозвољава се диспонирање отпадних вода преко септичких јама, т.ј. обавезно у густо насељеним
местима треба изградити канализације. Само код усамљених објеката могу се урадити решења са
септичким јамама. Септичке јаме треба да буду грађене према санитарним прописима, што важи и за
њихово одржавање.
У условима где постоји изграђена канализација за отпадне воде, власници објеката дужни су да
објекте прикључе на канализацију.
Канализациона мрежа треба да буде опремљена објектима према прописима. Шахтови се морају
обавезно предвидети на сваком споју канала, на местима промене правца трасе и на местима
промене нагиба нивелете. У правцима, шахтове не треба постављати на већем растојању од 50m.
Ревизиони силази треба да буду покривени округлим поклопцима. Код канала за отпадне воде на
поклопцу треба да буде минимум отвора ради вентилације, како би се спречило уливање веће
количине атмосферске воде које би оптерећивале канале и постројења за пречишћавање отпадних
вода.
Вода из дренажа, сме се уводити у канализацију за отпадне воде само ако је максималан доток воде
из дренаже веома мали и ако не постоји други начин где би се воде из дренаже испуштале (случајеви
када не постоји канализација за атмосферске воде или какав поток).
За одвођење атмосферских вода користи се канализација за те воде. У мањим насељима, посебно
када су нагиби терена значајни и када је отицање воде ефикасно може се предвидети решење
канализације по непотпуном сепарационом систему, т.ј. без канализације за атмосферске воде које се
тако евакуишу риголама најкраћим путем.
Минимални пречник канала за атмосферске воде не треба да буде испод 250mm. Рачунско пуњење
узети 100%. Не треба дозволити веће брзине од 5 m/s. За уобичајне насељске услове канализацију
за атмосферске воде треба рачунати за кише 50% вероватноће јављања, а димензионирање
извршити према рационалној методи.
Сливници за увођење воде у канализацију постављају се на растојању до 50 m и на раскрсницама. У
зависности од количине воде треба изабрати тип сливничке решетке. Сливник може бити прикључен
на канализацију било преко рачве или на ревизиони силаз.
Ако у води која се уводи у канализацију за атмосферске воде (паркинзи, фабрички круг, и сл.) има
уља, нафте, бензина и сл., треба предвидети сепараторе да се они издвоје и посебно уклоне.
Индустријске отпадне воде разних врста могу бити уведене само у канализацију за отпадне воде. Ако
је у питању нека већа индустрија може постојати и посебна канализација. У зависности од квалитета
отпадне индустриске воде доноси се одлука да ли мора постојати предтетмен пре увођења у
154
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
канализацију. Само оне воде које нису загађене, као воде од хлађења, могу бити уведене у
канализацију за атмосферске воде.
Забрањено је грађење сталних или постављање привремених објеката по траси (објектима) водовода
и канализације који би сметали функционисању и одржавању објеката водовода и канализације.
Црпне станице на водоводу или канализацији треба да су лоциране тако да се могу оградити са
минималном зоном санитарне заштите, како се предвиђа санитарним прописима. Ако се мора
поступити другачије, онда то треба урадити у сагласности са надлежним санитарним органом.
Зоне санитарне заштите на извориштима, око каптажних објеката, око резервоара, црпних станица,
постројења за производњу пијаће воде и постројења за третман отпадних вода предвиђају се према
одговарајућим санитарним прописима. Постројења за третман отпадних вода морају бити изван
насељених места на удаљености од најмање 1000m.
Појас заштите око магистралних цевовода мора бити најмање 3m у слободном простору где није
дозвољено сађење дрвеће.
За постављање водовода и канализације на терену изван граница урбанистичког плана треба
настојати да се траса постави поред путева ради боље приступачности код одржавања. Изван
путева треба настојати да се траса постави по границама парцела. Положај трасе поред путева
утврђује се у сагласности са предузећем које је надлежно за одржавање путева и у зависности од
конкретне ситуације.
Пројектовање и изградња објеката водовода и канализације, као грађевинских објеката, регулисано
је са више техничких прописа које треба поштовати и код пројектовања и код изградње.
¾ Електроенергетска инфраструктура
Основа правила за изградњу електроенергетске мреже и телекомуникационе мреже, њихово
међусобно усклађивање положаја и усклађивање са другим инфрасистемима произилазе из њихових
односа у простору (локација укрштање и паралерни положај) као и примена важећих закона,
техничких прописа и услова заштите животне средине утврђују се овим просторним планом.
Елетроенергетска мрежа
Далековод 400KV: Ширина коридора мин.40m обострано од хоризонталне
пројекције далековода.
Далековод 220KV: Ширина коридора мин.30m обострано од хоризонталне
пројекције далековода.
Далековод 110KV: Ширина коридора мин.25m обострано од хоризонталне
пројекције далековода.
Далековод 35KV: Ширина коридора мин.10m обострано од хоризонталне
пројекције далековода.
Далековод 10KV: Ширина коридора мин.5m обострано од хоризонталне
пројекције далековода.
Правила изградње: Забрањује се изградња стамбених, угоститељских објеката, производних објеката
и осталих у близини као и евентуална изградња испод далековода. За добијање сагласности за
градњу објеката испод и у близини далековода чији је власник „Електродистрибуција”, потребна је
сагласност поменутог власника. Приликом изградње објеката држати се техничких прописа за
изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од 1KV до 400KV (сл. лист СФРЈ
бр. 65/88).
155
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Разводно постројење
Површина за изградњу
ТС 400КV
6 ha
TС 220KV
4 ha
TС 110KV
2-3 ha
TС 35KV
1 ha
Правила изградње разводних постројења:
-
У близини разводних постројења забрањује се изградња свих врста стамбених,
угоститељских и производних објеката. Приликом изградње трафостаница , као и
евентуалне ижзградње других објеката у њиховој близини држати се техничких прописа –
Правилника о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова
називног напона од 1KV до 400KV (сл. лист СФРЈ бр. 65/88). За добијање сагласности за
градњу објеката у близини ТС чији је власник „Електромрежа Србије”, потребна је
сагласност поменутог власника.
Трафостанице 10/0,4 kV у насељима
- Трафостанице поставити што ближе месту највеће потрошње, а најмање 10kV напоном
обезбедити из постојеће мреже.
- Трафостанице градити као МБТС или зидане у ужем центру села, на прописним
растојањима од постојећих и планираних објеката.
- Трафостанице у насељима могу бити смештене на отвореном простору или у посебне
просторије унутар објекта. Капацитет трафостаница треба да буде од 100 kVA до 630 kVA.
- На периферији села и засеоцима трафостанице градити као алуминијумске стубне ТС, на
прописним растојањима од постојећих и планираних објеката. Капацитет трафостаница
треба да буде од 50 kVA до 250 kVA.
Укрштање и паралерно вођење електроенергетских водова са осталим комуналним системима
Надземна електроенергетска мрежа називног напона од 1 до 400KV изводи се у виду надземних
електроенергетских водова који подразумевају скуп свих делова који служе за надземно вођење
проводника који преносе и разводе електричну енергију: проводници, заштитна ужад, земљоводи,
уземљивачи, изолатори, носачи, конзоле, стубови и темељи. Приближавање и укрштање са осталим
водовима, приближавање и сигурносна висина дати су у Правилнику о техничким нормативима за
изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од 1KV до 400KV (сл. лист СФРЈ
бр. 65/88)
¾ Телекомуникацијска инфраструктура
При изградњи објекта фиксне телефоније, мобилне телекомуникационе мреже, телевизијских и радио
пријемника и предајника и објеката за смештај телекомуникационе опреме, треба се придржавати
важећих техничких прописа, стандарда и упутства који третирају ову врсту опреме, као и важећих
закона за ову област телекомуникација (Закон о телекомуникацијама, Закон о радиодифузији и Закон
о системима веза).
Предметни објекти и инсталације морају се изградити тако да :
- не угрожавају постојеће или планиране објекте, као и планиране намене коришћења земљишта
сем ако се за то не утврди јавни интерес.
- да се простор и грађевинска површина рационално користе
- да се поштују прописи који се односе на остале инфраструктурне објекте
- да се поштују прописи који се односе на заштиту животне средине
- да се води рачуна о геолошким особинама тла и подземних вода
- да се не угрожавају остали објекти.
156
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Телефонска мрежа – и АТЦ
Грађевински објекти за смештај телекомуникационе опреме могу се градити у оквиру објеката, на
слободном простору и испод јавних површина. Величина површине за смештај опреме зависи од
капацитета опреме. Грађевински објекти могу бити монтажни и зидани.
Телекомуникациони водови и објекти
Подземни телефонски и КДС водови постављају се испод јавних површина (тротоари, слободне
површине, зелене површине, пешачке стазе, паркинг простори, саобраћајнице уз сагласност
надлежног предузећа за путеве, границама катастарских парцела уз сагласност корисника парцела) и
испод грађевинских парцела уз сагласност власника-корисника, а на основу одобрења за градњу.
Објекти за смештај телекомуникационе опреме у оквиру објекта могу се градити на основу пријаве
радова уз сагласност власника-корисника станова, а објекти на крову и фасади постојећег објекта и
на слободном простору у оквиру блока могу се градити на основу одобрења за градњу.
Надземни телефонски водови постављају се на стубове. Стубови се постављају на јавним
побршинама или на парцелама уз сагласност власника парцеле.
Подземни телекомуникациони водови телекомуникационе мреже и ТТ канализација постављају се
испод јавних површина (тротоар, слободне површине, зелене површине, пешачке стазе, паркинг
простор и саобраћајнице) и испод грађевинских парцела уз сагласност власника-корисника, а на
основу одобрења за градњу.
Објекти за смештај телекомуникационе опреме у зонама које представљају просторно-културно
историјску целину могу се градити на основу одобрења за градњу, а уз одобрење надлежног Завода
за заштиту споменика културе.
Приземни објекат за смештај телекомуникационе опреме је површине до 50м2. Објекат мора бити
ограђен ако је монтажни а ако је зидани не мора бити ограђен.
До објекта за смештај телекомуникационе опреме потребно је обезбедити приступну пешачку стазу
минималне ширине 1,5м до најближе јавне саобраћајнице.
За постављање објекта за смештај телекомуникационе опреме у постојећи објекат потребно је
прибавити сагласност власника-корисника станова или пословног простора.
Објекат за смештај телекомуникационе опреме мора да има такав положај да не угрожава
прегледност, безбедност и сигурност кретања свих учесника у саобраћају.
Приликом изградње телекомуникационе мреже држати се прописа из област ТТ линија и мрежа LN – I
до LN – VIII заједница југословенских РПТТ мрежа.
Подземни приступни телекомуникациони водови полажу се у ров прописане ширине зависно од броја
каблова или цеви на дубини од минимално 0,8m до 1,5m, а према важећим техничким прописима за
полагање ове врсте инсталација.
Код приближавања и укрштања телекомуникационих водова са осталим инфраструктурним објектима
потребно је остварити следеће минималне размаке:
- са водоводном и канализационом цеви код укрштања 0,5 m а код паралелног вођења 0,6m,
- са електроенергетским каблом до 10kV код укрштања 0,5m а код паралелног вођења 1m,
- од регулационе линије 0,5m,
- од упоришта електроенергетских водова до 1kV 0,8m.
Дозвољена су и мања растојања у случају примене одређених мера заштите (телекомуникациони
водови у заштитним цевима и са применом механичке и термичке заштите између разних
инфраструктурних водова), а према важећим техничким прописима и препорукама.
Код приближавања подземног телекомуникационог вода темељу електроенергетског стуба,
хоризонтална сигурна удаљеност је 0,8m, а не мање од 0,3m уколико је телекомуникациони вод
механички заштићен.
Мобилна телефонија
Објекти мобилне телефоније постављати према плановима надлежних оператера. Објекти за смештај
базних централа, контролора базних станица, антенских стубова, антенских носача, могу се градити у
оквиру објеката у зеленим површинама и слободног простора. Приликом изградње држати се правила
и препорука надлежних оператера и актуелних техничких прописа.
157
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Ако се објекти за смештај мобилне телекомуникационе опреме постављају на постојећем објекту (на
крову или фасади што излази из габарита постојећег објекта) могу се градити уз сагласност власникакорисника објекта а на основу Одобрења за градњу.
Ако се објекти за смештај мобилне телекомуникационе опреме постављају у зонама које
представљају просторно-културно историјску целину могу се градити на основу одобрења за градњу,
а уз одобрење надлежног Завода за заштиту споменика културе.
Објекат за смештај телекомуникационе опреме мора да има такав положај да не угрожава
прегледност, безбедност и сигурност кретања свих учесника у саобраћају.
Антене које се постављају на фасаде постојећих објеката морају бити у складу са бојом и
архитектонским изгледом фасаде.
Полагање водова се врши у складу са техничким прописима и стандардима, а минимална растојања у
односу на водове и објекте других инфраструктура су као наведена за телемуникационе водове и
објекте.
КДС
Предвидети место за смештај главне станице (ГС). Она може бити смештена у објектима колективног
становања и осталих објеката. Објекти могу бити монтажни и зидани.
Кабловску мрежу за дистрибуцију (РА) и телевизијских сигнала (ТВ) предвидети на исти начин као и
за осталу инфраструктуру. Каблове полагати у исти ров заједно са телефонским водовима или
посебно. Приликом израде КДС држати се службеног листа СФРЈ бр. 41/88, службени гласник РС број
44/95 и остали СФРЈ 66/87 JUS H.H6. 170–179, JUS H.H6501 – 504.
Пошта
Грађевински објекти за смештај опреме могу се сместити у оквиру објекта. Величина површине за
смештај опреме зависи од капацитета опреме. Грађевински објекти могу бити зидани и монтажни.
¾ Гасоводна инфраструктура
На подручју магистралних и разводних гасовода за радни притисак до 50 bar минимално потребно
безбедносно растојање објеката где бораве и раде људи износи по 30 m обострано од постојећих и
планираних гасовода.
На подручју градских гасовода за радни притисак до 12 bar минимално потребно безбедносно
растојање објеката где бораве и раде људи износи по 3 m обострано од постојећих и планираних
гасовода, а за дистрибутивне гасоводне мреже за радни притисак до 4 bar минимално потребно
безбедносно растојање објеката где бораве и раде људи износи по 1 m обострано од постојећих и
планираних гасовода.
Локације и грађевинске површине главних и мерно регулационих станица, као и гасовода у планској
документацији треба приказати у плану намена површина као комуналне површине јавних потреба
(гасне станице) са текстуалним упутством за спровођење и формирање грађевинских парцела са
правом коришћења за потребе гасификације.
Гасоводи свих рангова полажу се подземно са минималним надслојем 0,8 m изнад горње ивице
цевовода.
Код укрштања са улицама и путевима гасовод се може полагати поступком прокопавања или у
заштитној цеви, при чему се код прокопавања његов положај дифинише према прорачунској провери.
Сви типови гасовода се постављају подземно у рововима потребних димензија.
Гасоводни објекти, као што су ГМРС и МРС станице се лоцирају на грађевинским парцелама
потребних димензија, тако да се и заштитне зоне налазе на једној парцели.
За ГМРС станице потребна површина грађевинске парцеле износи до 1200 m2 (30 х 40 m), а за МРС
станице од 15 х 12 m, али у градском ткиву мора да се обухвати и заштитна зона од мин. 15m од
објекта, па се иста проширује на 35 х 40 m (постављају се или на државном земљишту или се
откупљује од приватних власника, када се често мора откупити и цела катастрска парцела).
158
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
У уквиру свих заштитних зона и појасева забрањује се изградња стамбених, угоститељских и
производних објеката. За добијање сагласности за градњу објеката у близини гасоводних мрежа и
објеката потребно је испоштовати стандарде „Србијагаса”.
Сви гасоводни објекти су приземни и постављају се на 1 m од нулте коте терена и раде без људске
посаде, потпуно су аутоматизовани објекти.
До грађевинске парцеле је потребан путни приступ мин. ширине 3 m, са везом на јавну саобраћајну
мрежу и напајање електро енергијом напона до 0,4 kV.
¾ Правила грађења за остале објекте комуналне инфраструктуре
1) Људска гробља
За градска, приградска и сеоска гробља (у даљем тексту: гробља) за која није донет Урбанистички
план и за која је донет Урбанистички план, до доношења Одлуке о примени делова донетог плана ( у
складу са чл. 169. став 1. и 2. Закона ) важи:
Правила грађења за гробља утврђују се :
- За изградњу објеката на неизграђеном делу гробља,
- За легализацију објеката који немају грађевинску дозволу,
- За реконструкцију постојећих објеката.
Под објектима на гробљима подразумевају се:
1. гробне парцеле
2. гробна места,
3. капеле (боксови ) за умрле,
4. колске и пешачке саобраћајнице и прилазни пут.
5. пешачки трг,
6. други објекти (верски, сале за парастосе, економски, продавнице цвећа и погребне опреме и
други објекти за вршење погребне делатности ),
7. зелене површине,
8. ограда гробља.
Минимални садржај:
- за сеоска гробља је: тачка 1,2 и 4.
- За приградска насеља на подручју Генералног плана је: тачке 1, 2, 3 и 4.
- Остали садржаји одређују се према величини, могућности и потребама насеља.
Правила градње за наведене објекте на гробљима су :
1. облик и величина гробних парцела одређују се на основу просторних услова и функционалних
захтева.
2. врста и димензије гробних места одређује се на основу чл.14. ''Одлуке о сахрањивању и
гробљима '' ( ''Сл. лист општине Варварин '' број 2/80 ).
3. минимална ширина пешачких стаза које деле гробне патселе је 1,20 м.
4. колске саобраћајнице (прилазни пут ) димензионишу се према категорији пута и рангу насеља
стим што је минимална ширина коловоза 5,0 метара а изузетно минимално 2,5 метра за сеоска
гробља када се прилаз утврђује преко пољског односно некатегорисаног пута.
5. габарит, облик и положај капеле
и других објеката одређује се према просторним
могућностима, функционалним захтевима ( повезивање за колски и пешачки саобраћај ) и рангу
и потребама насеља.
Предходни став односи се на легализацију, реконструкцију, доградњу и надградњу објекта.
За донети план примењују се и елементи односно делови Плана до доношења одлуке о
примени делова плана
6. у случају када се гробље граничи са стамбеним објектима, приликом одређивања положаја
гробних парцела на неизграђеном делу гробља, ивица парцеле мора бити удаљена минимално
25,0 м. Од најближег постојећег или планираног стамбеног објекта. Простор између гробне
парцеле и границе гробља има карактер заштитног зеленог појаса и мора се озеленити високом
вегетацијом.
159
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
7. ограда комплекса према јавном путу и неизграђеном земљишту је транспарентна са висином
која је одређена за стамбене или индустријске објекте, с тим да се омогућује и формирање
''живе'' ограде.
Ограда на граници гробља према стамбеним објектима из тачке 6. је зидана, индустријска, под
условом да не угрожава осунчавање стамбених објеката.
Елементи наведених правила градње з агробља примењују се путем и у поступку издавања Акта о
урбанистичким условима.
Ова правила грађења не могу се примењивати за гробља или делове гробља:
- уколико земљиште не припада Општини односно правном лицу на које је
Општина пренела право располагања, или ако земљиште није у државној својини,
- за проширење постојећег гробља за који није донет Урбанистички план и гробља
ван граница донетог Плана, као и за гробља на новим локацијама.
За земљиште из предходног става обавезна је предходна израда одговарајућег урабнистичког плана.
За гробља наведена у претходном ставу, као и за сеоска насеља, у случају када не постоје услови за
сахрањивање (попуњеност, прилаз гробљу, правни статус ) изузетно се може израдити одговарајући
Урбанистички план пре доношења одговарајућег плана насеља.
2) Евакуација отпада и животињских остатака
С обзиром да је предвиђено да се евакуација отпада и сахрањивање животињских остатака са
терторије општине Варварин обавља кроз евакуацију истих на регионалну депонију предвиђену за
одлагање комуналног отпада, чоја се локација налази на територији општине Крушевац, у овом ППО
се не дају правила за овакву врсту објеката.
За евакуацију кућног смећа предвидети контејнере запремине око 1100l, за комерцијалне објекте 1
контејнер на 600м2 корисне површине. Локације одредити у оквиру регулације основних
саобраћајница, као издвојене нише са упуштеним ивичњаком, тако да максимално ручно гурање
контејнера не буде веће од 15m, по равној подлози са успоном до 3%. Тачне локације и потребан број
контејнера одредити кроз израду одговарајуће техничке документације, у сарадњи са надлежним ЈКП.
Судови се могу сместити и у унутрашњости комплекса, дуж интерних саобраћајница (чија минимална
ширина не може бити мања од 3,5m за једносмерни и 6m за двосмерни саобраћај), са могућношћу
окретања возила за одвоз смећа (габарита 8,6x2,5x3,5m и осовинским притиском од 10 тона).
Могуће је предвидети и другачије системе и методе прикупљања и евакуисања кућног смећа, а у
складу са условима заштите животне средине.
Посебно се напомиње да се отпад, који по саставу не одговара кућном смећу и представља
нуспродукт процеса складиштења или производње, депонује према посебним условима, обрађује и
одвози уз претходну сагласност надлежних институција на за то одређене локације
3) Пијаце
Правила уређивања и грађења за објекте сточних пијаца, сајмова и изложби наведена су у делу који
се односи на парваила грађења за пољопривредно земљиште.
Грађење зелених пијаца спроводи се у складу са урбанистичким планом, а за насеља за која није
предвиђена израда урбанистичког плана, у складу са техничким прописима за ову врсту објеката.
2.2.7. ПОСЕБНИ УСЛОВИ КОЈИМА СЕ ПОВРШИНЕ И ОБЈЕКТИ ЈАВНЕ НАМЕНЕ ЧИНЕ
ПРИСТУПАЧНИМ ОСОБАМА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ, ХЕНДИКЕПИРАНИМ, СТАРИМА
ОСОБАМА И ОСОБАМА СА ДЕЦОМ, У СКЛАДУ СА СТАНДАРДИМА ПРИСТУПАЧНОСТИ
Даљом урбанистичко техничком разрадом и изградњом јавних површина и објеката потребно је
хендикепираним и инвалидним лицима, старим особама и особама са децом омогућити несметано
кретање, коришћење слободних и јавних површина, као и приступ јавним и комерцијалним
садржајима, и то пројектовањем тротоара потребне ширине и без већих степеника, закошавањем и
спуштањем ивичњака тротоара и стаза, посебно на пешачким прелазима, као и изградњом
предвиђених рампи уз степеништа и пешачке комуникације на прилазима зграда (у складу са
160
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
стандардима за просторне потребе инвалида у зградама и околини за прилазне елементе и
просторе).
Приликом решења уређења слободних и зелених парковских површина, стаза и пешачких токова, где
год је то могуће уместо, или уз, степеништа предвидети благе рампе за кретање хендикепираних
лица, старих особа и особа са дечјим колицима, о чијим потребама треба водити рачуна код
пројектовања нових објеката, као и код реконструкције приземља постојећих објеката. Одређене
делове пешачких стаза по потреби опремити одговарајућим држачима за случај поледице
2.3. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ГРАЂЕЊА
Правила одређена Просторним планом општине Варварин служе за издавање Локацијске и
Грађевинске дозволе.
Примењују се на територији општине Варварин изван насељених места, а у насељеном месту за које
је Просторним планом општине прописана обавеза доношења урбанистичког плана и другим за које
се оваква потреба укаже, до доношења урбанистичког плана.
Доношењем урбанистичког плана за поједино насеље, ова правила престају да важе у обухвату
плана.
За изградњу нових и реконструкцију постојећих објеката важе правила из овог Просторног плана
општине.
Уколико постојећи објекат прелази планом задату грађевинску линију и не омета функционисање
других намена у простору, може се задржати у постојећем стању, уз дозвољену санацију.
У насељима (до израде урбанистичког плана) положај грађевинске линије дефинисати на основу
правила из овог ППО, а у складу са планираним рангом саобраћајнице.
За парцеле које се налазе између просторних целина, служба надлежна за издавање Локацијске
дозволе исту издаје на основу мишљења општинске Комисије за планове о примени ових правила на
предметну парцелу.
Све намене осталог грађевинског земљишта су доминантне намене у зони док се поједине парцеле
могу наменити компатибилним наменама.
Компатибилне намене су: становање, делатности, пословање, трговина, угоститељство, занатство и
услуге, комунални и саобраћајни објекти у функцији становања, пословања или снабдевања горивом,
здравство, дечија заштита, образовање, култура и верски објекти.
Грађевинска дозвола и привремена грађевнска дозвола се издаје за изградњу објеката у складу са
Законом.
Објекат не испуњава услове за добијање Локацијске и Грађевинске дозволе уколико је изграђен на
постојећој јавној површини, на површинама уже зоне санитарне заштите водоизворишта или на
објектима или коридорима постојеће инфраструктуре.
Објекат може добити Локацијску и Грађевинску дозволу на површинама друге претежне намене, под
условима прописаним законом и овим Планом.
За помоћне објекте може се потврдити пријава градње у складу са наменом постојећих објеката на
грађевинској парцели, а за помоћне објекте за пољопривреду на постојећем пољопривредном
земљишту.
Изван насељеног места се за случајеве који нису обухваћени или су само делимично регулисани
овим Правилима, примењују и урбанистички показатељи утврђени Правилником о општим условима о
парцелацији и изградњи и садржини, условима и поступку издавања акта о урбанистичким условима
за објекте за које одобрење за изградњу издаје општинска, односно градска управа (Сл.гласник РС
75/03).
Легализација бесправно подигнутих објеката биће решавана у складу са законским прописима и
важећим планским документима.
161
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Д) ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА
1. ОСТВАРИВАЊЕ ПЛАНА, ПРИОРИТЕТНА ПЛАНСКА РЕШЕЊА И
МЕРЕ ЗА РАВНОМЕРНИ ТЕРИТОРИЈАЛНИ РАЗВОЈ
Основне обавезе у погледу остваривања планских решења и пројеката општине Варварин су:
1) основне обавезе општине Варварин:
• директна имплементација појединих планских решења, односно обезбеђење услова за израду
планске и урбанистичке документације којом се детаљније разрађују планска решења
Просторног плана, као и издавање Акта о урбанистичким условима у складу са чланом 57.
Закона, а на основу дефинисаних правила грађења;
• обезбеђење мера појачаног надзора одговарајућих инспекција ради контроле уређења,
коришћења и заштите простора;
• координација и усмеравање свих активности на имплементацији Просторног плана, које су у
надлежности институција Републике Србије, као и извештавање надлежних институција о
проблемима везаним за имплементацију Просторног плана.
• Координација и усмеравање свих активности на имплементацији решења ППО која су
заједнички интерес општине и општина у окружењу (Ћићевца, Параћина, Рековца, Крушевца,
Трстеника, Јагодине) – птвенствено саобраћајних и других инфраструктурних пројеката,
туристичких, пољопривредних, шумарских, еколошких и других програма и пројеката.
• координација и усмеравање свих активности које се односе на формирање општинских служби
и организацију њиховог рада.
2) основне обавезе јавног предузећа надлежног за послове планирања и изградње:
• координација и усмеравање свих активности на имплементацији Просторног плана које су у
надлежности општине Варварин, као и других институција и субјеката на локалном нивоу;
• припрема годишњих програма рада и финансијских планова за период до краја 2014. године у
складу са дефинисаним планским решењима и приоритетима;
• спровођење планских концепција, решења, мера и правила градње приликом израде техничке
документације и урбанистичких планова;
• припрема извештаја о имплементацији планских решења, најмање једном годишње;
• праћење усклађености планских решења са плановима и другом развојном документацијом
донетом од стране Републике Србије;
• провера решења и утврђивање потребе да се приступи изменама Просторног плана, као и
предлагање одлука о измени и допуни Просторног плана.
Листом приоритетних планских решења активности утврђује се оквирни редослед у имплементацији,
и то првенствено оних која се финансирају из општинског и републичког буџета.
У имплементацији приротетних планских решења утврђују се следеће обавезе општине Варварин:
у развоју мреже насеља и јавних служби,
• даљи развој Варварина, као општинског центра и као примарног центра за развој здравства,
образовања, културе, социјалног старања, и др., као и снажнији развој објеката јавних служби у
центрима Бачина, Доњи Крчин и Обреж, као и осталим локалним центрима Бошњану, Орашју,
Залоговцу и др. у складу са потребама;
• реконструкција постојећих и изградња нових објеката јавних служби;
• обезбеђивање ефикасније доступности корисника објектима јавних служби, односно
организовање нових, прилагођених форми услуга (формирање мобилних служби) и
побољшање саобраћајница и јавног превоза (приоритет има бољи ђачки превоз);
• стимулисање приватног сектора;
162
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
• спровођење конкретних акција по насељима у складу са потребама и правилима Просторног
плана;
у области пољопривреде,
• подршка реформи катастра и земљишних књига (успостављањe интегралног система катастра
и земљишних књига);
• успостављање пољопривредног информационог система (ПИС);
• оснивање Савета за рурални интегрални развој;
• организовано прикупљање отпада животињског порекла и пољопривредног отпада и превоз на
регионалну депонију на територији општине Крушевац;
• оспособљавање пољопривредника за задружне, привредне и остале облике удруживања;
у области шумарства,
• активности на заштити и унапређивању постојећих шума, пошумљавање и подизање нових
шума;
• израда Планова за проглашење ерозионих подручја;
• стимулација развоја приватних шума;
у области лова,
• активности на заштити неловне дивље фауне;
• активности на заштити и повећању оптималне бројности популације дивљачи;
• едукацији ловних стручњака и професионално организовање ловног туризма;
у развоју индустрије,
• израда Стратегије локалног економског развоја Општине;
• оснивање институције за локални економски развој и промоцију предузетништва и „простора” локација, као координатора за сарадњу између локалне самоуправе и потенцијалних
инвеститора;
• унапређивање опремљености комуналном инфраструктуром већ активираних локалитета и
сегмената индустријских и радних зона на потезу Варварин – Бачина, Варварин - Обреж;
• реализација радних зона у близини Варварина, Горњег катуна, Маскара, Бошњана, Бачине,
Орашја, Доњек Крчина, Залоговца, Парцана, и других насеља, у складу са исказаним
потребама и захтевима и реалним могућностима, при чему се користе комбинована средства
општине Варварин, инвестиционих фондова, кредита и донација, као и заинтересованих
приватних инвеститорра;
у развоју туризма,
• покретање израде и израда програма уређења туристичких зона и локалитета у Општини и
других различитих пројеката и програма: Пројекат туристичког уређења и опремања зоне
Мораве и Каленићке реке; Програм туристичког уређења и опремања припадајућег дела Јухор;.
Пројекат изградње етно-еколошко-ловачког села; Пројекат развоја туризма на селу
(агротуризам); Пројекат туристичког уређења локалитета у непосредном окружењу фабрике
минералне воде »Соко«; Пројекат реконструкције саобраћајне инфраструктуре; израда
Програма реконструкције и модернизације смештајних капацитета у Општини; израда програма
едукације становништва који врши прихват туриста у оквиру руралног туризма... (избор
програма или пројекта усклађиваће се на годишњем нивоу са могућностима финансирања)
• израда урбанистичке документације за предвиђене туристичке локације и зоне (по потреби);
• израда каталога за промоцију туристичких садржаја на територији Општине;
у развоју саобраћаја,
• Израда планске и пројектне документације и почетак радова на реализацији нових
саобраћајних објеката у општини:
−
I фазе обилазнице око Варварина и у зависности од финансијских средстава и плана
реализације реализација осталих фаза.
−
РТЦ;
−
нови општински путни правци;
−
нови мостов;
−
пристани;
−
изградња аутобуских стајалишта на погодним местима и тротоара на деоницама које
пролазе кроз насељене делове подручја ради повећања безбедности саобраћаја
−
реализација коридора бициклистичких стаза.
163
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
•
израда потребне техничке документације за реконструкцију планираних делова саобраћајне
мреже и реконструкција и осавремењавање коловоза најфреквентнијих путних праваца у
општини и реконструкција постојећих мостовских конструкција;
- оснивање посебних фондова ради прикупљања финансијских средстава за одређене
активности;
- рад на активностима за обезбеђивање локације за РТЦ;
• одржавање постојеће саобраћајне мреже (одржавање постојећих и асфалтирање путева који су
под туцаником);
• организовање рада службе за одржавање локалних путева;
у области водопривреде,
• израда инвестиционих програма и пројеката за мелиорацију пашњака и шума ради спречавања
ерозије земљишта;
• вршење истражних радова на извориштима, спровођење анализа воде и успостављање
санитарних зона заштите изворишта;
у области електроенергетске, телекомуникационе и поштанске мреже,
• дистрибуција електричне енергије;
• одржавање чворних и крајњих телефонских централа;
у области комуналне инфраструктуре,
• успостављање контроле у поступању са комуналним отпадом;
• одржавање санитарно-хигијенских услова на хуманим (градским и сеоским) гробљима;
• брига о хигијени на зеленим и сточним пијацама, као и на зеленим јавним површинама;
у области заштите природе,
• утврђивање санитарно – хигијенских зона заштите и режима коришћења простора око
изворишта вода које се користе за водоснабдевање и флаширање;
• обезбеђивање услова за спровођење истраживања вредних објеката природе уз спровођење
мера које пропише надлежни завод за заштиту
у области заштите животне средине,
• оснивање општинског фонда за заштиту животне средине;
• израда дугорочног програма заштите животне средине;
• јачање администратвиних капацитета за ефикасније спровођење прописа у области заштите
животне средине;
• израда интегралног катастра загађивача животне средине;
• формирање јединственог информационог система и увођење мониторинга животне средине
(мерења и осматрања квалитета ваздуха, површинских и подземних вода, земљишта и нивоа
буке);
• припремање и доношење одлуке о изради Локалног еколошког акционог плана;
• подизање и јачање еколошке свести локалног становништва;
у области заштите непокретних добара културе,
• утврђивање зона заштите око непокретних културних добара уз спровођење мера које
пропише надлежни завод за заштиту
• спровођење мера заштите у околини непокретних добара културе;
• праћење стања и обавештавање надлежној територијалној служби;
у области заштите од елементарних непогода,
• израда катастра клизишта и карте стабилности терена;
• израда катастра бујичних токова;
• израда програма – плана за проглашење ерозионих подручја на територији општине
• израда програма - плана одбране од бујичних поплава на водотоковима ван система редовне
одбране од поплава.
• микросеизмичка рејонизација територије према степену сеизмичког ризика;
• одржавање постојеће мреже противградних станица;
као и друге обавезе које проистичу из решења Просторног плана, а које су надлежност општине Варварин.
У имплементацији приоритетних планских решења утврђују се следеће обавезе ЈКП „Варварин” и ЈП
„Дирекција за урбанизам и изградњу Варварин”:
164
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
• прелазак на регионални систем за снабдевање водом из Регионалног водовода са акумулације
„Ћелије“ и изградња дистрибутивне мреже за насеља на територији општине Варварин;
• израда техничке документације и започињање реализације изградње система за каналисање
отпадних вода из насеља и изградња уређаја за пречишћавање отпадних вода у складу са
пројектованим решењем;
• контрола испуста ефлуената и категорије пријемника;
• проширење санитарно-хигијенских непропусних септичких јама за више блиских домаћинстава
(у руралним насељима где није могуће формирати канализациону мрежу), као и формирање
службе за редовно чишћење јама и контролу квалитета подземних вода;
• реконструкција и допуна канализационе мреже у насељима и раздвајање кишне канализације;
• спровођење потребних истраживања и израда техничке документације за изградњу акумулације
на Церничкој реци;
• рекултивација постојећег нехигијенског сметлишта у зони Моравишта и успостављање
мониторинг система на овом простору;
• уређење и опремање зелених пијаца;
• уређење простора за потребе сточне пијаце;
• проширење постојећих градских хуманих гробаља, као и проширење и санитарно опремање
гробаља у сеоским насељима;
• проширење подручја организованог сакупљања отпада на територији општине Варварин
(распоређивање контејнера за одлагање отпадака; побољшање квалитета одвоза отпада набавка камиона и др.);
• прелазак на регионални систем одлагања отпада реализацијом регионалне депонијена
територији општине Крушевац;
• истраживање услова за увођење рециклаже комуналног отпада.
Мере за равномерни територијални развој
Основно планско опредељење је постизање већег степена функционалне интегрисаности подручја
Просторног плана. Битним се сматра обезбеђење услова за знатно већу саобраћајну,
инфраструктурну и економску интеграцију у односу на окружење, у првом реду са суседним
функционалним подручјима, чему посебно погодују саобраћајно-географски положај и планирани
развој привредно-радних зона и инфраструктурних система.
Реализација обилазних саобраћајница у зони Варварина и околних насеља ће се непосредно
одразити на привредни развој, а посебно на поједине будуће привредне центре који ће бити омогућен
лак саобраћајни приступ.
Постизање већег степена интегрисаности простора подразумева смањење унутрашњих општинских
разлика, односно квалитативне промене у просторној, економској и социјалној структури, нарочито
брдског подручја са израженим дисфункцијама социјалног и економског развоја.
Упоришта равномернијег развоја су: (а) подизање нивоа квалитета живота у центрима заједнице
насеља и њиховом гравитрационом подручју првенствено кроз модернизацију и изградњу комуналне
и саобраћајне инфраструктуре, као и објеката јавних служби; (б) предузимање подстицајних мера од
стране државних и других фондова за развој локалних заједница; и (в) изградња профитабилних
привредно-радних зона.
Активности развоја сеоских насеља усмеравати ка постепеној и одрживој економској, социјалној и
физичкој обнови и развоју. Реализацију вршити паралелно са интензивним развојем општинског
центра.
165
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
Основне мере које ће се спроводити су:
- подједнако третирање сеоских насеља када је у питању квалитет живота становништва - све
услужне садржаје „приближити“ сеоском становништву побољшањем локалних саобраћајних
веза и бољим опремањем сеоских насеља;
- унапређивање квалитета живљења на селу - комбиновани развој пољопривреде и других
привредних, услужних и посредничких делатности (мали и средњи производни погони,
туризам, домаћа радиност, занатство, трговина, сервисне услуге);
- повољнији услови садржани у одговарајућој пореској и стимулативној политици;
- развој неаграрних и других активности везаних за ангажовање сеоског становништва
(укључивање становништва у развој услужних делатности, едукацију пољопривредног
становништва, обнављање етно-заната; стимулисање приватне иницијативе у сектору јавних
служби, подстицање посебних програма у култури, спорту и рекреацији, у циљу даљег
развоја духовне и материјалне вредности села итд.);
- чување природних вредности уз сталну бригу о заштити животне средине, као и неговање
амбијенталних вредности и вредности културе и обичаја;
- организовање културних манифестација; и
- просторно-системска интеграција насеља.
2. УЧЕСНИЦИ, МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ЗА
ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ
Спровођење Просторног плана општине Варварин тећи ће у складу са дефинисаним приоритетима
активности у појединим областима који су утврђени у принципима и пропозицијама коришћења,
уређења и заштите планског подручја ППО.
За спровођење планских решења неопходне су одређене мере и инструменти за реализацију ППО,
који су везани за различите аспекте, и то:
⇒ економско-финансијске мере и инструменти
⇒ организационе мере и инструменти
⇒ нормативне мере и инструменти
За започињање и реализацију дефинисаних планских приоритета одређују се следећи учесници у
имплементацији као и потребне мере и инструменти за имплементацију Просторног плана:
ЈАВНЕ СЛУЖБЕ И ОПРЕМАЊЕ НАСЕЉА
учесници у имплементацији ППО
локална самоуправа, министарства надлежна за просвету и спорт, здравство, културу, рад и
социјална питања, приватно предузетништво и др.
мере и инструменте за имплементацију ППО
⇒ економско-финансијске мере и инструменти
ангажовање средстава Републике Србије, Општине и приватних средстава, уз подстицање
донаторства и задужбинарства мерама пореске политике
⇒ организационе мере и инструменти
укључивање приватних актера у организовану понуду здравствене заштите, предшколских и социјалних
јавних служби и служби бриге о старима; увођење нових програма – мобилне наставне екипе
специјализоване за поједине наставне програме; формирање мобилних екипа и служби примарне
здравствене заштите; стимулисање организовања интерната и укључивање приватне понуде у
организовање интернатске услуге
166
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
⇒ нормативне мере и инструменти
примена важећих прописа о нормативним стандардима за изградњу објеката јавних служби;
редефинисање обухвата, норматива и стандарда примарне здравствене заштите, основног
образовања, објеката културних садржаја и др. објеката јавних служби; правно обезбеђивање
давалаца и корисника различитих облика заштите и бриге о старим грађанима
ПОЉОПРИВРЕДА
учесници у имплементацији ППО
локална самоуправа, министарства надлежна за просвету и спорт, здравство, културу, рад и
социјална питања, приватно предузетништво – становништво општине и породична пољопривредна
газдинства, као и разни заинтересовани пословни субјекти, друштвене, политичке и невладине
организације и др.,
мере и инструменте за имплементацију ППО
⇒ економско-финансијске мере и инструменти
средства буџета Републике Србије и Општине; међународни програми и фондови за рурални развој
и хармонизацију техничке регулативе ЕУ земаља Централне и Југоисточне Европе и сл.; средстава
локалне управе (формирање посебног фонда) за подржавање програма мултифункционалног
развоја пољопривреде; успостављање комерцијалних кредита за подршку наведеним активностима
(са grace периодом од 2 године ради уходавања система), уз финансијску подршку из буџета
Републике Србије; стимулативна економска политика за развој агротуризма, у сектору разних
служби, посебно услуга као што су ветеринарске станице, пољоприврдне апотеке, сервиси за
поправку пољопривредне механизације и сл.; обезбеђивање средстава кроз приватизацију,
укључивањем дела средстава стратешких партнера и уз заједничка улагања за формирање
сабирно/дистрибутивних центара, јавних служби, за побољшање инфраструктуре и сл.; формирање
посебног фонда локалне управе за подржавање програма удруживања пољопривредника
⇒ организационе мере и инструменти
доношење одлуке о реформи катастра и земљишних књига; унапређивање организације надлежних
општинских служби ради ефикасније контроле коришћења пољопривредног земљишта;
успостављање агро-мониторинг система; израда пројекта Пољопривредног информационог система;
правовремeна израда регулационих планова за просторе на којима је могуће очекивати конфликте;
израда пројекта за формирање Савета за рурални развој Општине; активирање локалних
потенцијала и мотивисање сеоског становништва да развија и уређује рурално подручје као
дугорочну перспективу и као простор за живот; израда Програма мултифункционалног развоја
пољопривреде и диверзификованог привредног развоја руралних простора Општине у циљу
отварања нових радних места (непољопривредних делатности) у руралним просторима; иницирање
формирања наменског стамбеног фонда у селима (за учитеља, лекара и сл.); редефинисање и
оснивање савремене мреже за откуп пољопривредних производа; израда пројеката на нивоу
локалне управе за формирање задруга/алијанси по интересним принципима; покретање израде и
доношење Програма дугорочног развоја пољопривреде и села; израда програма развоја сеоског
туризма,
ревитализације
етно заната;
усклађивање аграрне политике
и
политике
мултифункционалног развоја пољопривреде; формирање посебне политике руралног развоја са
циљем повећања тржишне конкурентности производа
⇒ нормативне мере и инструменти
- доношење одговарајућих одлука на нивоу локалне управе за успостављање делотворног и ажурног
система катастарске евиденције и базе података по власницима, површинама и културама;
доношење одлуке о формирању посебног пољопривредног информационог система;
имплементација нормативних мера у посебна акта која се односе на заштиту пољопривредног
земљишта Општине; нормативно регулисање система дугорочног закупа земљишта и власништва;
усклађивање законодавне материје у области пореске и земљишне политике са стандардима ЕУ;
доношење одговарајућих одлука на нивоу локалне управе за успостављање Савета за рурални
167
ОПШТИНА
ВАРВАРИН
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ
ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ
ЈУГИНУС АД - БЕОГРАД
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ВАРВАРИН
КЊИГА 3:
НАЦРТ ПЛАНА
развој Општине; нормативно регулисање система субвенција за производњу; регулисање система
дугорочног закупа и лизинга земљишта
ШУМАРСТВО И ЛОВНА ПРИВРЕДА
учесници у имплементацији ППО
локална самоуправа, Привредна комора Србије, Регионална привредна комора, министарства
надлежна за планирање, индустрију, економске односе са иностранством и др., ЈП «Србијашуме»,
Агенција за развој малих и средњих предузећа, Агенција за страна улагања и промоцију извоза,
Стална конференција градова и општина, удружења привредника, невладине организације и др.
мере и инструменте за имплементацију ППО
⇒ економско-финансијске мере и инструменти
средства ЈП „Србијашуме”, власника приватних шума, као и средства Ловачког савеза Србије,
ловачких удружења, и др.
⇒ организационе мере и инструмент