СРПСКА ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА
БИЈЕЛА КЊИГА
СРПСКА МОРА БОЉЕ !
Април 2014.
1
2
Драги пријатељи,
Бијела књига СДС 2014. је документ који је настао као зборник радова
ресорних одбора СДС-а за поједине области живота у Републици Српској.
Странка је формирала стручне тимове да анализирају стање у друштву и да дају
конкретна рјешења за уочене проблеме. Из Бијеле књиге СДС 2014. произлази
програм који ће странка понудити грађанима Републике Српске на
предстојећим општим изборима.
Стање у којем се тренутно налази наше друштво јасно указује на
неопходност дубоких РЕФОРМИ у скоро свим сегментима живота: од јавних
финансија, преко школства, здравства, привредног система, функционисања
институција, дефинисања приоритета, па све до обрачуна са корупцијом и
криминалом који поткопавају саме темеље Републике Српске.
Српска демократска странка је дефинисала шта је највиши
национални циљ у наредном периоду - СТВАРАЊЕ ПРАВНЕ ДРЖАВЕ,
ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ И ОТВАРАЊЕ НОВИХ РАДНИХ МЈЕСТА!
Како је могуће да на територији која има велика природна богатства: од
шума, пољопривредног земљишта, енергетског потенцијала, туризма,
инфраструктуре и вриједних људи, већина од милион и двјеста хиљада
становника Републике Српске живи у сиромаштву, или је на ивици биједе? Ту,
очигледно, нешто није у реду.
Да бисмо кренули напријед, прво морамо увести принцип конкретне
појединачне одговорности за донесене одлуке. Уколико су те одлуке штетне по
интересе РС, они који су учествовали у њиховом доношењу морају сносити
одговорност за штету коју су произвели!
Мора се дефинисати ко је одговоран за пропаст јавних предузећа и ко је
омогућио изношење стотина милиона КМ у иностранство уништавањем
великих приватизованих фирми. Тражимо да се отети народни новац врати
држави и то је разлог зашто инсистирамо на усвајању закона о испитивању
поријекла имовине, као основе за почетак борбе против корупције.
Зар не треба дати на увид јавности све тајне уговоре које је власт
склапала у претходном периоду и тражити одговорност за насталу штету? Није
тешко установити ко је имао корист од одлука које су очигледно биле
доношене ради личне или страначке користи. Ко је одобравао кредите ИРБ-а,
иако је знао да они неће бити враћени, а ко је наређивао штетне
докапитализације и куповине обвезница од фирми у власништву оних који су
на власти? Све су то питања на која одговоре мора дати нова власт, уколико има
3
намјеру да коначно крене напријед. Републици Српској су неопходне
ПРОМЈЕНЕ!
Српска демократска странка, као државотворна и самим тим одговорна
за будућност РС, ставља се на чело ПОКРЕТА ЗА ПРОМЈЕНЕ који треба да
окупи најшире слојеве људи, странака и организација свјесних да ОВАКО
ВИШЕ НЕ МОЖЕ.
Без учешћа Српске демократске странке у том покрету, немогуће је
отворити перспективу за нове генерације и опстанак Републике Српске. Шта
вриједи Република Српска ако млади не могу наћи посао и засновати породицу
у њој! Коме треба Република Српска ако је осуђена на најниже пензије у Европи
и власт огрезлу у корупцији? Ко жели да живи у друштву гдје је све подређено
интересу малог броја људи који држе власт?
Све су то питања на која морамо дати одговоре и рјешења. Зашто баш
ми да радимо тежак и незахвалан посао реформи и промјена?
Зато што нема ко други!
Предсједник Српске демократске странке
Младен Босић
4
1. поглавље: ФИНАНСИЈЕ И
ПРИВРЕДА
5
6
ОСНОВЕ ФИНАНСИЈСКОГ ПРОГРАМА СДС-а
I - Постојећа ситуација – привреда и финансије у живом блату
Континуитет лошег владања и лошег управљања земљом од стране
Владе коју чине представници СНСД-а, СП РС-а и ДНС-а, у посљедњих десетак
година довели су Републике Српске у тешку, готово безизлазну економску и
финансијску ситуацију. У такво стање смо доведени: нерационалним и
расипничким трошењем јавних средстава, лутањем у пројектовању и
спровођењу мјера економске политике, присутним криминалом и корупцијом у
свим сегментима власти, непотизмом и буразерском економијом, стварањем
скупе и неефикасне државне управе, недовољном посвећеношћу развоју
привреде и недомаћинским односом према природним ресурсима. Ово су само
неки од узрока тешког економског стања у којем се налази Република Српска и
знаци препознавања начина рада и функционисања влада континуитета.
Постојећа власт опасно угрожава опстанак Републике Српске. Производећи
огромно сиромаштво и незапосленост, уништавајући властиту привреду,
трошећи крајње неразумно огромне износе средстава, прекомјерно се
задужујући и распродајући природна богатства, влада непосредно угрожава
опстанак народа на овим просторима. Продаја, задуживање и крајње
неразумно трошење јавних средстава су основне економске активности ове
владе.
Наша привреда и наше финансије су у живом блату. Број предузећа и
предузетнички радњи који из мјесеца у мјесец одјављују своју дјелатност је у
драматичном порасту. Почетком марта ове године, у БиХ 65.661 фирми има
блокиран трансакциони рачун. Излаз из таквог стања је могућ само на основу
нове економске политике коју ће креирати нова власт. Уколико се на сљедећим
изборима не ријешимо постојеће крајње штетне и опасне власти, а будућим
владама не наметнемо обавезу испуњавања критерија економске
рационалности, наше економско пропадање и нестајање ће се убрзати.
II – Наш програм за изборни период – десет мјера за десет великих корака
напријед
Сада трчимо уназад. Имамо економију коју власт галопом води назад.
Прво је потребно зауставити тај трк уназад, а онда кренути напријед. Одбор за
финансије СДС-а предлаже десет мјера за десет великих корака напријед:
1.
2.
3.
4.
5.
Позитивне и растуће стопе привредног раста;
Раст изворних буџетских прихода;
Смањење буџетских расхода и рационализације
администрацији;
Перманентно умањење јавног дуга;
Смањење пореског оптерећења рада;
7
у
јавној
6.
7.
8.
9.
10.
Увођење диференцираних стопа ПДВ-а;
Реформу финансирања пензионог система;
Реформу финансирања здравственог система;
Више реда и одговорности у банкарском сектору;
Мању и рационалнију заједничку администрацију.
1. Раст привредне активности
Кључно питање нашег програма јесте привредни раст. Раст доноси
запошљавање, нова радна мјеста и нове пореске приходе. Стога, морамо да
олакшамо пословање и поправимо пословни амбијент. Раст привреде треба
потакнути: пореским растерећењем рада, укидањем бројних парафискалних
оптерећења, преусмјеравањем јавних инвестиција у радно интензивне секторе,
обезбјеђењем нових повољнијих финансијских извора за раст приватних
инвестиција, промјеном више системских закона којима се побољшавају услови
привређивања.
Ми цијенимо да раст привреде у периоду 2015-2018. од 3,0% представља
реални изазов за нову власт, који је могуће остварити уз предузимање
озбиљних промјена у привредном систему. Овај пораст ће се, превасходно,
базирати на прерађивачкој индустрији, шумарству, пољопривреди,
енергетици, грађевинарству и вађењу руда и камена. То је правац структурних
промјена у БДП-у. Пораст учешћа реалног сектора у односу на услужни је
неопходан. На овај начин ће се обезбиједити и раст и развој.
2. Раст изворних буџетских прихода
Без већих стопа раста изворних буџетских прихода у нашој ситуацији
нема рјешења. Тај раст мора бити заснован на расту производње и привредне
активности у односу на досадашње моделе који су били базирани на порасту
буџетских прихода путем задуживања, или захватањима непореских прихода
по основу прикупљене добити јавних предузећа, или на основу остварених
средстава од приватизације.
Очекујемо веће стопе раста буџетских прихода од пројектованих стопа
привредног раста. Тај пораст смо базирали на већој пореској дисциплини,
уштедама на основу смањења криминала и корупције, одређеним корекцијама
у пореском систему и наплати нагомиланих пореских дугова из ранијег
периода.
8
3. Смањење буџетских
администрацији
расхода
и
рационализације
у
јавној
Неминовност, у коју смо доведени низом погрешних потеза постојеће
власти, јесте да буџетске расходе треба почети смањивати. То би била прва
власт која би се у послијератном периоду прихватила тог задатка. Овај модел
подразумијева значајније корекције плата изабраних функционера на свим
нивоима и радикално смањење привилегија државних службеника. На удару ће
се наћи трошкови употребе службених аутомобила, трошкови мобилних
телефона, трошкови репрезентације, трошкови рада у комисијама и другим
тијелима на основу којих државни службеници присвајају додатне приходе, а у
ствари се ради о редовним радним задацима. Народни посланици треба да дају
примјер. Нема професионалног посланичког рада, нема накнада за рад у
комисијама, нема додатка за рад у клубовима. Овај модел подразумијева
озбиљну анализу и почетак укидања државних тијела (агенција, завода, управа)
чије постојање нема реално утемељење у продуктивном запошљавању. Тај
процес треба отпочети и на заједничком и на ентитетском нивоу.
Овакав приступ треба да омогући разрјешење два велика проблема у
нашем буџетском систему: проблем одрживог финансирања рата буџетског
дуга и проблем превелике јавне потрошње. Реализацијом овог концепта било
би омогућено стално умањење укупног дуга. Такође, овај модел поставља обим
јавне потрошње на прихватљив ниво. Од 2018. године, послије
четворогодишњег смањења, било би омогућено повећање јавне потрошње.
Законски би требало уредити ту област и дозволити да раст буџетске
потрошње, након 2018, слиједи стопе раста реалног БДП-а.
4. Перманентно умањење јавног дуга
Буџетска стабилност је озбиљно угрожена теретом великих обавеза по
основу унутрашњег и спољног дуга. Имамо ситуацију да су стопе раста дуга
значајно веће од стопа раста БДП-а. Такав однос води земљу у немогућност
извршења обавеза. Терет дуга ће представљати велики проблем за период
2015-2018. године.
Дио средстава за отплату дуга треба обезбиједити планираним уштедама у
буџетима ентитета и заједничких органа. Сматрамо да се на тај начин може
обезбиједити 50% потребних средстава. Недостајућа финансијска средства
треба обезбиједити под повољнијим условима враћања који неће довести до
раста терета враћања спољног дуга. На овакав начин отплате дуга у буџетима
ће се сачувати довољно средстава за подстицај домаћих инвестиција и
производње. Такође, овај концепт ће омогућити да се почевши од 2018. године,
рате кредита покривају без нових задужења.
9
5. Смањење пореског оптерећења рада
Висока стопа незапослености представља један од највећих економских
проблема у Републици Српској. За рјешавање овог проблема треба предузети
низ системских мјера. У финансијској области је најважнија мјера пореско
растерећење рада. У Републици Српској порески клин (разлика између бруто и
нето плате) на просјечну плату за радника без личних одбитака износи 39,7%.
За радника који прими 813 КМ нето плате послодавац треба да плати држави
536 КМ. То су висока давања и подстицај за ново запошљавање јесте у умањењу
пореза и доприноса на плате.
Циљ СДС-а је да се на крају изборног периода стопе пореза и доприноса
на плате врате на ниво који је био до 1. фебруара 2011. године (порез на плату
са 10% на 8% и доприноси са 33% на 30,6%). Мање пореско оптерећење рада ће
га чинити јефтинијим, а то ће отворити простор већем запошљавању. Овај
процес треба наставити и постепено стварати услове за нестанак сивог
тржишта рада. Кад стопе пореза и доприноса на рад буду довољно ниске,
нестаће подстицаји за држање непријављених радника.
6. Увођење диференцираних стопа ПДВ-а
СДС се залаже за увођење диференциране стопе ПДВ-а. Све европске
земље, изузев Данске, имају диференциране стопе, па не постоје разлози да
БиХ не иде тим путем. СДС се залаже за увођење ниже стопе ПДВ-а од 12% (на
основне животне намирнице, лијекове, санитетски материјал и ортопедска
помагала, инпуте за пољопривреду, папир за графичку индустрију, књиге и
новине) и вишу стандардну стопу ПДВ-а на сва остала добра и услуге од 22%.
Ниже стопе ПДВ-а ће смањити трошкове живота у БиХ, помоћи сиромашним
домаћинствима и подстаћи потрошњу која је у неколико последњих година у
паду. Због компликованих процедура усвајања закона на нивоу БиХ, примјена
диференцираних стопа ПДВ-а би могла да почне од 1. јануара 2016. године.
7. Реформа финансирања пензионог система
Намјера нам је да искористимо ПРЕФ (пензиони резервни фонд) и да
формирамо 2. стуб који би прво био полудобровољан, а у њега би директно
укључили пољопривреднике, те, ако анализе покажу позитивне ефекте и дио
јавног сектора. У наредном четворогодишњем периоду би могли да овај 2. стуб
постепено учинимо обавезним и да трајно преокренемо ситуацију. У погледу
висине пензија, а у оскудним изворима финансирања, планирамо извршити
одређене корекције у корист старосних пензионера.
10
8. Реформа финансирања здравственог система
У оквиру опште реорганизације ФЗО потребно је формирати службу
ревизије која ће имати надлежност да врши ревизију финансијског пословања
здравствених установа. У том погледу потребно је промијенити Закон о
здравственом систему и Закон о ФЗО. Потребно је покренути поступак
утврђивања укупног дефицита и централног преговарања о његовом
пребијању и рефинансирању.
Допунско здравствено осигурање увести као посебан облик понуде ФЗО, а
допунску полису могу уговарати сви послодавци или запослени, у складу са
неколико облика понуде услуга. Услуге подразумијевају приоритетан или
посебан третман осигураника унутар плана ангажовања мреже здравствених
установа.
9. Више реда и одговорности у банкарском сектору
Професионализам и подизање одговорности у раду Агенције за банкарство
РС је неопходно ако желимо сачувати стабилност банкарског система. Да би се
спријечиле сличне појаве, потребно је у наш банкарски систем увести правила
Базел II и CRD у што краћем року. Намјера нам је да из основа промијенимо
систем рада и управљања Инвестиционо-развојном банком Републике Српске
и Банком Српске.
10. Мања и рационалнија заједничка администрација
Администрација и њена потрошња мора да слиједи предвиђене уштеде органа
власти у Републици Српској. Број запослених у овим институцијама од 22.543 је
прегломазан за обим надлежности које су им Уставом додијељене. СДС ће
зауставити даље увећање паразитског административног апарата.
11
ИНДУСТРИЈА
Обнова индустрије (реиндустријализација) - национално питање број
један РС
Тешка економска и социјална ситуација један је од наших највећих и
најтежих проблема. Република Српска већ осам година води промашену
економску политику, базирану на јавној потрошњи, увозу, константном
задуживању, корупцији, деиндустријализацији.
Највећи пад активности у РС у периоду након рата биљежи реални
сектор, вриједност индустријске производње је драстично опала, број радника
запослених у индустрији такође, а допринос индустрије БДП је само 9%.
Тренутно стање индустрије у РС карактерише технолошка заосталост, мали број
капацитета који стварају нову вриједност, неприлагођени законски оквир за
привлачење инвеститора, недовољни и погрешни подстицаји за производна
предузећа,
неадекватна
привредно-предузетничка
инфраструктура,
неликвидност привреде и висока фискална оптерећења.
Без нове индустрије (реиндустријализације) у Републици Српској не
може бити економског раста, развоја и запошљавања армије незапослених. Из
тог разлога предлажемо сљедеће мјере:
1. Формирати САВЈЕТ ЗА ПРИВРЕДНИ ОПОРАВАК РС, чији би задатак био да
припреми приједлоге мјера за привредни опоравак.
2. Провођење процеса реиндустријализације (одредити приоритетне
секторе и развојне правце, анализирати постојеће производне
капацитете, направити индустријске политике за дужи период,
одговорније управљање постојећим предузећима, заштита домаће
производње).
3. Обезбиједити здрав пословни амбијент који ће подстицати отварање
нових индустријских погона, што подразумијева јефтину и ефикасну
државу, модерне и једноставне прописе. Локалне заједнице треба да
подрже индустријски развој путем изградње индустријских зона.
4. Урадити нову стратегију подстицаја индустрије РС за извозно
оријентисана предузећа и предузећа која отварају нова радна мјеста.
Резултати активности ових предузећа ће се пратити и бити мјерљиви.
Пореску, царинску и економску политику дефинисати у смислу подршке
индустрији.
12
5. Омогућити финансирање и кредитирање извозних послова под
најповољнијим условима.
6. Ради стимулисања и стварања услова за извоз, неопходно је
организовано ширити мрежу споразума о слободној трговини. Путем
коморског система, дипломатских представништава и међународних
сајмова наступати на страним тржиштима у сврху промоције
конкурентних компанија и производа.
7. Подстицајним мјерама фискалне политике на свим нивоима створити
повољан амбијент за директна страна улагања и инвестиције које ће
иницирати нове модерне технологије и нова радна мјеста.
8. Системским мјерама, посебно фискалним и другим подстицајима и
олакшицама, стимулисати отварање нових радних мјеста у изразито
неразвијеним општинама РС.
9. Сачинити прецизну оцјену природних компаративних предности РС, уз
озбиљну анализу свјетске тражње за тим производима у наредном
периоду. Реиндустријализацији подлијежу сектори са компаративним
предностима, и то 1) енергетика, 2) пољопривреда, 3) прехрамбена
индустрија, 4) шумарство – дрвна индустрија.
Реиндустријализација је услов не само за просперитет, већ и за
преживљавање РС. Одлагање провођења процеса реиндустријализације у РС
не елиминише потребу њене примјене, већ повећава њене трошкове и одлаже
ефекте, а народ у РС више не може да чека на бироима за запошљавање,
узалудно се надајући да ће добити било какав посао.
ЕНЕРГЕТИКА И РУДАРСТВО
У свакој земљи електропривреда представља један од најснажнијих и
највреднијих ослонаца укупне привреде и друштва. Неекономско газдовање
електропривредом већ осам година потенцијално ствара основу за
приватизацију и губитак овог важног развојног ресурса. Умјесто да
Електропривреда РС, са својим зависним предузећима, буде мотор развоја, сви
њени ресурси стављени су у функцију куповине социјалног мира, економски
неоправданог запошљавања стотина припадника само једне, владајуће
странке. Тренутно је у Електропривреди вишак преко двије хиљаде радника,
направљен у само посљедње четири године, а непотизам је добио неслућене
размјере. Крађа јавних средстава путем намјештених јавних набавки и тендера
за добијање послова распрострањена је пракса. То мора бити спријечено. Због
13
тога су мјере усмјерене ка сагледавању стварног стања у Електропривреди и
њеном јачању веома важне.
Што се тиче укупне економије РС и питања шта електроенергетика
може учинити, сигурни смо да је један од начина за покретање привреде РС у
изградњи нових електрана, првенствено великих хидроелектрана. Умјесто што
садашње власти везују пријеко потребан новац у слабо исплативе инвестиције
типа аутопута (уколико су уопште исплативе у нашем случају), новац би у овом
случају био уложен у изградњу „фабрика“ које ће својим радом директно
повећати бруто друштвени производ Републике Српске, а такође и повећати
број радних мјеста. Тренутна власт је пропустила прилику да огроман новац од
продаје Телекома бар дијелом уложи у ове врло исплативе развојне објекте.
Не смије се запоставити ни термоенергетски сектор. Експлоатација угља у
производњи електричне енергије, заједно са хидроптенцијалима, представља
окосницу електроенергетског система, а такође и привредног и укупног
развоја Републике Српске. Значај за локалну заједницу и запосленост
становништва је немјерљив, а за систем је довољно рећи да се из
термоелектрана производи око 55% укупне електричне енергије. Република
Српска располаже са значајним резервама мрког угља и лигнита, што
представља добру основу за умјерени развој до краја овог вијека у складу са
принципима одрживог развоја. У наредном периоду неопходна је изградња
нових термоенергетских блокова. Од посебног значаја је да у првој фази тог
развоја буду одабране напредне енергетске технологије прелазног периода, са
степеном искоришћења енергије горива више од 40%. У другој, даљњој фази,
треба се припремати за прихват савремених чистих технологија за коришћење
угља као горива, са степеном искоришћења енергије горива више од 50%.
Поред активирања највећих налазишта, потребно је израдити и студију
економске оправданости изградње термоенергетских блокова на осталим
налазиштима широм РС, прије доношења одлуке о изградњи.
И средства Електропривреде РС за текуће инвестиције у износу од
преко 100 милиона КМ годишње су значајна средства за привредни живот
Републике Српске. Она морају бити искориштена за ангажовање домаћих
предузећа у највећој могућој мјери. Не смије се десити да робу која се
производи у Републици Српској или Србији набављамо из иностранства. Мора
се посебно водити рачуна о ангажовању локалних предузећа (предузећа из
састава Електропривреде РС) кад год је то могуће, jер ће се на тај начин
обезбиједити правилна дистрибуција користи од електропривредних
предузећа по регионима Републике Српске. Све ово је уско повезано са
сређивањем ситуације у процесу јавних набавки. Овај сегмент пословања
Електропривреде РС је тренутно лош. За крајњи резултат имамо превисоке
цијене остварених набавки и лоше ефекте улагања (често се набавке проводе
ради саме набавке, а не ради ефеката за Електропривреду РС). Кад се ствари
око јавних набавки ставе под контролу, доћи ће се до значајних уштеда у
14
пословању предузећа у саставу Електропривреде РС и створити средства за
инвестиције.
Као примјер лоших инвестиција наведимо улагање у превођење вода
Гатачког поља у понор Гатачког поља. Ова инвестиција која ће засигурно прећи
30 милиона КМ, не само да је погрешна већ је и штетна, јер је нарушила основну
концепцију искориштавања хидроенергетског потенцијала горњег слива
ријеке Требишњице (Горњи хоризонти).
Провођењем мјера санације стања у Електропривреди РС, као резултат
ћемо имати финансијски јако и стабилно ДОМАЋЕ предузеће, које ће значајно
утицати на развој остатка привреде РС, помоћи у повећању БДП, запослености,
те смањењу спољнотрговинског дефицита. Нови капацитети ће гарантовати
енергетску сигурност у будућности, јер ми сада имамо вишкове енергије само
због пропасти индустрије у претходном периоду, а не због довољног
капацитета електрана.
Наш основни циљ је да Електропривреда РС, која је сада социјална
институција, постане компанија носилац развоја и напретка РС. У том смислу
предлажемо следеће мјере:

Извршити консолидацију Електропривреде, како финансијску, тако и
организациону и техничку. Детаљно анализирати и приказати стварну
финансијску позицију пословања свих предузећа из оквира
Електропривреде, праћену предлогом уштеда. Јасно је да ће се морати
реорганизовати електродистрибутивна предузећа, из којих се мора
издвојити функција снабдијевања, због обавеза преузетих према
Европској унији по питању отварања тржишта. Такође, уколико
Електропривреда РС жели да постигне максималне ефекте од продаје
електричне енергије изван РС, потребно је ојачати кадровски сектор за
трговину енергијом.

На инвестиције и пратеће јавне набавке ћемо посебно обратити пажњу.
Потребно је побољшати процес јавних набавки, тако да буде
транспарентнији и посљедица конкретних техно-економских анализа
сваке инвестиције. Овим приступом доћи ће се до значајних уштеда у
пословању, те бољих ефеката сваке инвестиције.

Смањити губитке у мрежи електродистрибутивних предузећа, посебно у
највећем од њих – Електрокрајина Бања Лука.

На пољу изградње нових објеката потребно је повећати
транспарентност и конзистентност додјеле концесија. Објаснити корист
од давања концесија и градње, те обезбиједити поштену расподјелу
користи од пројеката.
15

Покренути изградњу пројеката из обновљивих извора, који се утврде
као исплативи, кроз Електропривреду РС или дати трећим лицима, ако
ЕРС нема средстава или није заинтересована. Неизградњом
перспективних локација губимо десетине милиона КМ сваке године.
Имајући у виду вијек трајања нпр. једне хидроелектране, те период
концесије, након којег се враћа у власништво РС, сматрамо да би било
погрешно спречавати развој свих исплативих и еколошки
прихватљивих пројеката. У случају необновљивих извора енергије
треба бити опрезан и наћи мјеру активирања ових богатстава кроз
концесије. Морамо водити рачуна да оставимо дио ресурса и будућим
генерацијама.

Електропривреди дати јасан задатак за покретање изградње нових
електрана. Посебно потенцијала на ријеци Дрини. „Матично предузеће“
а.д. Требиње као организација која је основана ради управљања свим
предузећима у оквиру Електропривреде РС, мора да формулише јасан
план одрживог развоја Електропривреде и преда га Влади РС на
усвајање. Код припреме овог плана обратиће се пажња на све развојне
документе који третирају електроенергетски сектор. Много студија је
плаћено, али нису искориштене, нити проучене. Такође, многе пажње
вриједне препоруке се налазе у извјештајима разних институција
Републике Српске које су задужене да надзиру пословање ових
предузећа. Те препоруке су до сада олако заборављене или игнорисане.
Оне ће бити прихваћене и имплементиране.

Дефинисати извор финансирања нових пројеката. Такође, важна питања
јесу: уштеде у пословању Електропривреде, профит, кредити и домаћа
акумулација капитала.

Полазећи од јасне политике СДС-а да је власништво у енергетици
дугорочан национални интерес, питање приватизације и распродаје
овог ресурса неће се дозволити.

Како би се створиле институционалне претпоставке да сектор
енергетике постане развојни, СДС ће размотрити могућност издвајања
енергетике и рударства у засебно министарство. По овом моделу у овом
министарству била би област нафте и гаса, као ресурса који добијају на
значају у РС.
Од осталих енергетских питања као најважније издвајамо системе
централног гријања (топлане). На примјеру Града Бања Лука можемо да
закључимо да финансијска ситуација у Топлани постаје превелик залогај чак и
за наш највећи град и његов буџет, те да угрожава стабилну економску
будућност локалних заједница. Године потпуно погрешног вођења су значајно
16
погоршале стање у овим предузећима. Главни проблеми леже у два сегмента:
мазуту као енергенту, те лошој и слабо одржаваној топловодној мрежи. Може
се закључити да без обзира на тешку финансијску ситуацију, нама неминовно
слиједи велики инвестициони циклус по питању централног гријања.
Обезбиједиће се да домаћа привреда узме максимално могуће учешће у овом
процесу. Крајњи циљ мјера у овој области је стварање економски
самоодрживих предузећа, са квалитетном услугом.
ПОЉОПРИВРЕДА, ШУМАРСТВО И ВОДОПРИВРЕДА
Пољопривреда
Република Српска има велики потенцијал у сектору пољопривредне
производње захваљујући повољним климатским условима, добрим природним
карактеристикама земљишта и расположивим водним ресурсима, али тај
потенцијал није у потпуности искориштен. Као економска грана која може да
произведе већу вриједност него што то чини сада, пољопривреда мора бити
приоритетна грана развоја Републике Српске.
Аграрни сектор се сусреће са великим проблемима, а највећи међу њима
су: централизација становништва, напуштена села, непостојање континуитета
производног циклуса, неповезаност примарне пољопривредне производње и
прерађивачких капацитета, недовољна подстицајна средства те њихова
неравномјерна расподјела, нестручно и несавјесно руковођење. Стање у
пољопривредно-шумарском сектору у посљедњих осам година додатно се
погоршало. Нема адекватне политике и системских мјера у овој области,
улагања су минимална, производња неконкурентна, а подстицаји неадекватни
и недовољни. Тренд заостајања и сиромашења видљиви су голим оком, а
сумње у системску корупцију све су гласније. Српска демократска странка
сматра да ове тенденције треба хитно зауставити, односно направити потпуни
заокрет са основним циљем да пољопривреда и шумарство постану стратешка
привредна грана. Примарни задатак СДС-а ће бити редефинисање аграрне
политике, која ће бити у функцији развоја привреде. Реализација концепта
одрживог развоја пољопривреде постићи ће се интервенцијама у неколико
приоритетних подручја деловања пољопривредне политике, као што су:
ефикасно управљање јавним политикама и унапређење институционалног
оквира развоја пољопривреде и руралних средина, развој модерног,
технолошки иновативног, динамичног и конкурентног система са напредним
прерађивачким капацитетима који би био утемељен на стандардима квалитета
и сигурности хране, побољшању услова живота и подршка одрживом развоју
села, одрживо управљање ресурсима и заштита животне средине, заштита
домаће производње кроз стимулисање извоза, смањење заостајања у
технолошком развоју за конкурентским земљама кроз повећање ефикасности
17
прехрамбеног ланца и конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора,
припрема пољопривреде Републике Српске за интеграције у Европску унију.
Пољопривреда Републике Српске треба да буде сектор чији ће развој бити
заснован на знању, модерним технологијама и стандардима, који може да
понуди како страним, тако и домаћим тржиштима квалитетне производе, а при
томе да произвођачима обезбјеђује одржив и стабилан доходак. Да
министарство природним ресурсима, животном средином и културном
баштином руралних подручја управља у складу са принципима одрживог
развоја, како би руралну средини учинило примамљивим мјестом за живот и
рад.
Да би остварили тај циљ, постакли, повећали и осигурали довољну
производњу квалитетне хране, Српска демократска странка, поред осталог, има
намјеру да:
1. Повећава ниво подстицаја, односно пољопривредног буџета у
континуитету у наредне четири године све до законског максимума, а
према моделу који је најрационалнији и најправеднији за произвођача.
2. Уведе квалитетнију категорију тзв. „плавог дизела“ који се не би
додјељивао из укупног годишњег буџета за подстицај, већ био засебна
категорија.
3. Системским мјерама искоријени и санкционише присутну корупцију и
манипулације у додјели подстицајних средстава (новчани подстицаји,
набавке ђубрива, горива, садног материјала, манипулације са
количинама бројем грла итд...).
4. Хитно ускладити и хармонизовати домаће законодавство са европским
у области пољопривреде, ветеринарства, виноградарства, органске
производње, примјене ЕУ стандарда и система контроле и праћења
како би, уз повећање квалитета стандарда и заштите здравља
становништва, омогућили у 2015. години извоз у ЕУ кључних домаћих
производа (млијеко, месо, месо перади, кромпир, воће и поврће, вино).
5. Донијети одлуку о тржишним стандардима, одлуку о расподјели квота
по ССП -у. Са ове двије одлуке и одлуком којом би се регулисали
сезонски вишкови производа и поремећаји на тржишту (ЦЕФТА и треће
земље), створиле би се кључне претпоставке за заштиту и подршку
домаћој прозводњи, спречавање неконтролисаног увоза, декларисање
производа. То би омогућило одвајање квалитета од шкарта.
6. Тржне центре преко којих се одвија доминантан промет хране у РС, СДС
има намјеру да учини друштвено одговорним на начин да стимулишу
18
пољопривредну производњу, а плаћања произвођачима извршавају у
законским роковима.
7. СДС има намјеру да реформише и финансијски ојача Робне резерве РС,
тако да оне буду у функцији стабилизације, снабдијевања и заштите
домаћег тржишта.
8. Изгради модерну институционална инфраструктуру прилагођену
стандардима ЕУ, која може да креира и спроводи пољопривредну
политику и омогући ефикасно коришћење предприступних фондова ЕУ.
9. Подстиче брендирање квалитетних домаћих производа и промоцију
традиционалних марки. У том смислу СДС ће у континуитету иницирати
кампање за куповину домаћих провода и њихово сајамско
представљање у земљи и иностранству. СДС ће иницирати формирање
посебног буџета за рурални развој којим би се постицала
ревитализација села, изградња путне и друге инфраструктуте, обнова
малих сеоских газдинстава и повољно кредитирање младих
пољопривредних произвођача.
Шумарство
Шумски комплекс је веома важан дио националног богатства и један од
основних потенцијала садашњег и будућег привредног развоја Републике
Српске. Области шумарства и дрвне индустрије чине веома значајну репро
цјелину и представљају један од највећих потенцијала привреде и економије
Републике Српске.
Укупна површина Републике Српске износи 24.858,00 ха, а шуме и шумска
земљишта простиру се на 13.002,76 км2, или на 52,03% њене површине. По
површини РС је веома богата шумама, али је квалитет шумског фонда све
лошији. На то нам указује учешће огревног и целулозног дрвета, са преко 50% у
односу на трупце у производном асортиману. Некада се тај проценат кретао
око 30%. Главни разлог за то је недомаћинско поступање према шумама,
нестручност и криминал. Државним шума управља Јавно предузеће шумарства
"Шуме РС" а.д. Соколац, које запошљава око 4500 радника. Предузеће је веома
централизовано, са гломазним апаратом које веома споро реагује. Запошљава
се неконтролисано, по страначкој линији а не по стручности. Број радника
премашује број који имају слична предузећа у окружењу за више од два пута.
Предузеће већ годинама (од 2008. године) константно послује са губитком - и
за то апсолутно нема оправдања. Само за 2013. годину је исказан добитак, а
постоје оправдане сумње стручне јавности да је и он нереално исказан, што ће
у наредном периоду требати испитати.
19
Постојање значајног обима илегалних активности у сектору шумарства је
већ хроничан проблем који је ушао у све поре предузећа и крајње је вријеме да
се почне системски рјешавати. Досадашње активности на сузбијању криминала
и корупције су спорадичне, несистемске и углавном у сврху личних и
политичких обрачуна. Потребно је упоредо радити на спречавању узрока и на
санкционисању посљедица. Средства посебних намјена за шума која се
прикупе на основу Закона о шумама се не користе у сврху унапређења
шумарства, што им је и намјена. Закон о шумама се крши на сваком ћошку.
Примјер је отпис дуга Пореске управе у износу од 46 милиона КМ. Реална је
сумња да је тај новац отишао у приватне џепове тајкуна владајуће странке. У
неколико наврата у јавности су се појављивале информације о могућности
давања управљања појединих дијелова државних шума концесионарима примјер је планина Клековача. Стога треба заузети јасан став да се шуме не
смију давати под концесије.
Однос између шумарства и дрвне индустрије треба редефинисати.
Структура извоза дрвопрерађивачких производа је неповољна, углавном се
извозе примарни производи, а веома мало се иде у финализацију. Дрво се не
продаје по принципима тржишне економије, већ се даје по уговореним
цијенама и под нејасним условима. Нема јасног критерија и не стимулише се
финализација производње. Велики дио екстраприхода оствареног на такав
начин иде у корист тајкуна, а на штету државе и народа.
Шумарство као важна привредна грана у РС, са дугом традицијом,
захваљујући недомаћинском пословању и раубовању природних ресурса у
посљедњих осам година доведено је у катастрофално стање, а Шуме РС у једног
од највећих губиташа у земљи.
Циљ Српске демократске странке је да за четири године шумарство буде
мотор развоја Републике Српске. У том смислу, између осталог, потребно је:
1. Хитно измијенити Закон о Шумама РС и укинути непотребну
централизацију, уравниловку и гомилање скупих и непотребних
агенција у овој области, те дати већи значај и улогу локалној заједници
која је најзаинтересованија за развој и домаћинско газдовање у овој
области.
2. Стимулисати и системским мјерама подстицати већи обим прераде.
3. Вратити шумарство шумарским стручњацима и радницима. У том
смислу неопходно је зауставити погубно страначко запошљавање које
ову област годинама вуче у провалију, а већу шансу дати стручном и
модерно образованом кадру.
20
4. Најенергичније сасјећи масовну и укоријењену корупцију у овој
области у првој години спровођења ових мјера, те појачати надзор и
газдовање шумама.
5. Хитно, а најдаље у року од шест мјесеци, направити план
реорганизације ЈП Шуме РС, како би се предузеће учинило ефикаснијим
и функционалнијим, а његов производ јефтинијим и конкурентнијим.
6. Унаприједити развој и обнову шумског фонда и заштиту његове
разноликости. Стога, неопходно је адекватним мјерама хитно реаговати
на уочену масовну болест шума која се шири и озбиљно пријети овом
природном богатству.
7. Унаприједити ловство и ловни туризам као неискориштени ресурс РС.
Стога, потребно је хитно инплементирати ЦИТЕС конвенцију као један
од кључних захтјева ловачких удружења у РС.
Водопривреда
Вода је природни ресурс који нема алтернативу. Она је у исто вријеме
најважнија и незамјењива животна намирница, производни ресурс, средство за
рад, али и најосјетљивији дио животне средине.
Уставом Босне и Херцеговине и Општим оквирним споразумом за мир у
Босни и Херцеговини, дефинисано је да је управљање водама у искључивој
надлежности ентитета. Закон о водама, из 2006 године, прихватио је највеће
вриједности и знања из сектора вода са ових простора, али и искуства
савременог европског друштва. Од предвиђених 24, до сада је донесено само
12 подзаконских прописа, или аката. Потребно је донијети и остала
подзаконска акта предвиђена Законом о водама, а постојеће поправити и
унаприједити како би се Закон у потпуности имплементирао.
Неопходно је извршити реконструкцију начина финансирања сектора
водопривреде како би се обезбиједила сигурна средства за инвестициона и
текућа одржавања постојећих система и за изградњу нових водопривредних
система. Тренутно највећи недостатак овог модела је непостојање опште водне
накнаде у систему, која је до почетка овог вијека била окосница система
финансирања водопривреде. Мора се обезбиједити законско и намјенско
кориштење прикупљених средстава за сектор водопривреде. Ресорно
министарство и друге водопривредне институције нису кадровски ојачане, па
се мора обезбиједити школовање и стручно усавршавање кадра за ову област.
Приоритетни задатак у погледу очувања квалитета вода треба да буде развој
канализационих система насеља и изградња постројења за третман отпадних
21
вода. Принцип „загађивач плаћа“, мора да буде основни стимуланс за улагање у
заштиту квалитета вода. Ти системи морају да прате развој система за
водоснабдијевање који нису на задовољавајућем нивоу и које треба
реконструисати, осавременити и доградити.
Развој наводњавања може се успјешно остварити само уколико се
створи одговарајући економски и организациони амбијент. Кључна развојна
стратегија Републике Српске треба да буде развој агрокомплекса, а
наводњавање не треба третирати као „борбу против суше“, већ стварање
мелиорационих привредних система у оквиру којих ће бити организован
процес од примарне производње до финалног производа.
Водопривреди је пријеко потребно вратити углед и значај који је она
имала, а предуслов за то је заустављање даљег институционалног и сваког
другог облика девастирања сектора водопривреде.
САОБРАЋАЈ И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ
Саобраћај у Републици Српској спада у надлежност Министарства
саобраћаја и веза Републике Српске, док саобраћајна инфраструктура обухвата
путеве, жељезничке пруге, жељезничке станице, аеродроме, пловне путеве,
пристаништа и слично, а телекомуникациона инфраструктура обухвата
телефонију, телеграфију, оптичке каблове, земаљске станице веза, саобраћајну
телематику и друго. Ниже надлежности су подијељене према саобраћајним
секторима на Путеве Републике Српске, Жељезнице Републике Српске, Поште
Српске и друга јавна предузећа која су задужена за одржавање саобраћаја у
Републици Српској.
ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ
Друмски саобраћај је најзаступљенији вид саобраћаја у Републици
Српској
посматрајући
са
становишта
распрострањености
путне
инфраструктуре и обима превезених путника и робе, а што чини 80% учешћа у
свим видовима саобраћаја у Републици Српској.
Извршити снимање стања магистралне и регионалне путне мреже са
посебним освртом на тек изграђене дионице и дионице на којима су изведени
радови на рехабилитацији коловоза за период 2005 – 2012. године. Снимљено
стање упоредити са стањем из 2005. године, на основу чега се могу извести
закључци о квалитету пројеката и квалитету изведених радова. Нарочиту
22
пажњу обратити на студију о избору дионица и приоритета због равномјерне
заступљености свих подручја Републике Српске, као и начин уговарања и ниво
уговорених цијена. Анализирати пројектне задатке, предложена пројектна
рјешења, квалитет изведених радова, као и однос стручно – техничког надзора.
Одмах приступити прекатегоризацији путне мреже. Претходно израдити
прецизне критерије и неопходне правилнике.
Урадити анализу финансирања одржавања, реконструкције и заштите
путева, те захтијевати већа издвајања за путеве како би се могло квалитетније
приступити реконструкцији и модернизацији постојеће путне мреже и
изградњи нових путева.
Наравно да ће одређене анализе показати шта су промашаји и узроци у
претходном периоду (2005-2012), и да ће послужити за израду стратегија и
планова развоја у циљу унапређења путне мреже Републике Српске.
Одмах урадити анализу Владиног пројекта изградње мреже аутопутева.
Са посебном пажњом анализирати просторне планове, генералне пројекте и
студије оправданости, припрему потребне документације и начин
обезбјеђивања финансијских средстава (концесије или властита средства).
Утврдити степен оспособљености ЈП ,,Аутопутеви РС“ за вршење законом
додијељених функција и предузетих активности у периоду од формирања до
сада.
Дефинисати обавезе управљача по питању локалне путне мреже, а
нарочито дефинисати начин и проценат финансирања из општег издвајања за
путеве.
У оквиру институционалне организованости размотрити функционалну
организованост путног сектора, са посебним акцентом на проблеме одржавања
путева, одређивања граница области, као и оспособљеност свих извођача
радова, начина уговарања, остварених цијена и нарочито анализирати стање у
области заштите путева и безбједности саобраћаја (ванредни терети, вагање
прекомјерног осовинског оптерећења, сагласности за кориштење путног и
заштитног појаса).
Извршити анализу постојећих правилника, смјерница и других
техничких прописа и урадити нову техничку регулативу која би била
прилагођена стварној ситуацији у погледу саобраћајних токова, осовинског
оптерећења, брзина, савременим технологијама у производњи возила и
грађевинске механизације и свим другим параметрима.
Извршити анализу стања и оспособљености грађевинског сектора у
области грађења путева и учествовања на тендерима, а нарочиту пажњу
обратити за велике послове и на неконтролисани и предимензионирани
развој предузећа који не могу да прате расположива финансијска средства, што
често доводи до изнуђеног кредитног задужења и даље финансијске дубиозе.
23
На основу одређених сазнања путем медија, као и званичних изјава
учесника у процесу инвестирања, пројектовања, градње и надзора над
извођењем радова, јасно је да су промашаји присутни код сви учесника у
процесу градње и одржавања путева, а анализе треба да утврде ниво
одговорности, те да покажу да ли је у позадини свега незнање или корупција,
или и једно и друго.
ЖЕЉЕЗНИЦЕ
У циљу рационалног рјешавања актуелних проблема у ЖРС, потребно је,
прије свега, извршити:
Анализу укупног стања и узроке насталог дуговања ЖРС у периоду
2005-2014. године; анализу укупног броја радника ЖРС са квалификационом
структуром; урадити нову систематизацију према стварној потреби ЖРС и
потписати нови колективни уговор; извршити детаљну анализу стања
жељезничке инфраструктуре, као и укупног стања у ЖРС; извршити анализу
свих судских спорова у периоду 2005-2014. године; извршити детаљну анализу
Сектора за комерцијалне послове и Сектора за контролу прихода, те извршити
детаљну анализу Сектора за набавку и продају. Упркос потреби окружења и
клијената за ангажовањем ЖРС, анализа је показала да ће оне наставити да
пружају услуге, али уз даље стварање годишњих губитака, што упућује на
закључак да је потребно да предузеће предузме активности како би
премостило разлику између расхода и прихода, као и да повећа ефикасност
пословања на основу сљедећих активности:
1. Повећањем прихода на основу промијена тарифа тамо где анализе
покажу да ниво тражње то омогућава.
2. Повећањем квалитета услуга и увећањем обима превоза.
3. Смањењем трошкова и унапређивањем продуктивности.
Поред тога, Жељезнице РС се морају цјеновно прилагодити и постати
конкурентне друмском путничком и теретном саобраћају.
Од Владе Републике Српске заједно и Министарства саобраћаја се очекује
ангажовање како би се, у најкраћем року, реализовале сљедеће активности:
спровела финансијска консолидација, успоставио механизам финансирања, те
извршила реорганизација жељезница. Правци развоја саобраћајне политике
наше земље и стратегија развоја жељезничког саобраћаја указује да ће будуће
опредјељење жељезнице бити да се укупни приходи обезбјеђују путем цијена
превоза путничког и робног саобраћаја, те накнада по основу трошкова
24
инфраструктуре и, једним дијелом, по основу хармонизације положаја
жељезничког предузећа. Поред тога, потребно је да се у близини већих
индустријских градова на жељезничким станицама изграде терминали за
прихват и претовар робе како би се значајан дио друмског теретног саобраћаја
преусмјерио на јефтинији жељезнички саобраћај. Влада РС, не само формалноправно него и фактички, мора преузети бригу о жељезничкој инфраструктури
(одржавање и развој), а за њено коришћење треба да се наплаћује одређена
накнада, као што је то случај и код предузећа друмског саобраћаја. ЖРС треба
да има стратегију и да настоји да свој, а и општи интерес наметне Министарству
саобраћаја и веза и већим агломерацијама кроз које пролази жељезничка
инфраструктура за неопходност развоја логистичких центара. Тиме се постиже
више циљева, као што су: повећање превоза жељезницом (5-10%), смањење
хабања путева, заштита животне средине и друго. Позитивне посљедице овакве
стратегије односе се на распоред вишка радног потенцијала, а самим тим се на
жељезници смањују фиксни трошкови.
Влада РС, заједно са ЖРС, треба да сагледа могућност и оправданост
реализације изградње пруге Милошевац – Брчко – Бијељина. На овој дионици
на одређеним дијеловима трасе извршена је експропријација земљишта, а
дијелом су започети и радови на доњем строју пруге.
ПОШТАНСКИ САОБРАЋАЈ
Поште Српске представљају нераскидив дио саобраћајног система
Републике Српске. Такође, чине и значајан дио индустријске производње у РС.
Без поште као даваоца резервисаних и нерезервисаних поштанских услуга,
корисник би био препуштен осталим понуђачима услуга, који немају обавезу
пружања услуга на цијелој територији, као и пружања основних услуга по
прихватљивим цијенама. То би значило да би правна или физичка лица била
принуђена да своје потребе за слањем пошиљака и комуницирањем остварују
по знатно вишим цијенама, али и под тежим условима и околностима.
Осим значајних предности, уочавају се и неки недостаци у раду:



Прије свих, то је непрофитабилност дијела радних јединица Поште, с
обзиром да је уочен велики број радних јединица које би могле, а не
остварују одговарајући промет услуга/профит.
Непрофесионалан однос радника према корисницима,
те
немотивисаност запослених, извршилаца али и руководилаца у
појединим дијеловима поштанског система,
Неагресивна пословна политика или закасњела реакција Поште на
промене на тржишту, односно на потребе клијената.
25
Као посебан проблем за предузеће Поште Српске, као јавног оператера,
јесте и неспровођење Закона о поштанским услугама Републике Српске, чијим
се непридржавањем од стране правних субјеката, али и других корисника,
наноси вишемилионска штета самом предузећу, и сметње у функционисању
поштанског саобраћаја и пружање поштанских услуга који су од општег
друштвеног интереса за Републику Српску. Проблем се мора ријешити уз
обострано задовољство како Пошта Српске, тако и свих корисника услуга којих
се овај Закон дотиче. Међутим, да би се превазишло постојеће стање,
неопходно је обезбиједити:
1. Примјену Закона о поштанским услугама и поштовање Цјеновника
услуга Пошта Српске,
2. Реорганизацију предузећа, која подразумијева:
 Регионално обједињавање радних јединица;
 Затварање дела непрофитабилних пошта;
 Реорганизацију пословања осталих јединица поштанске мреже;
 Оптимизацију броја запослених у дирекцији предузећа;
 Укидање непрофитабилних делатности на нивоу предузећа.
3. Предузеће је неопходно тржишно оријентисати, тако да циљ Поште
буде и остваривање профита, а не само испуњавање законом
прописаних обавеза.
ВАЗДУШНИ САОБРАЋАЈ
Постојеће стање у ваздушном саобраћају је поражавајуће и као такво
неодрживо, јер је у посљедњем периоду Република Српска формално и
практично пренијела на Босну и Херцеговину све своје надлежности из области
цивилног ваздухопловства, а које се односи на управу, као и на службе
ваздухопловне навигације (службу контроле летења). У области комерцијалних
услуга у ваздушном превозу, Република Српска, са бањалучким аеродромом,
има потпуно маргинализовану и безначајну улогу, јер у овој значајној
саобраћајној грани учествује са мање од 1% од укупних економских активности
у Босни и Херцеговини.
Ипак и поред наведених чињеница, а на основу постојећих индикатора,
може се закључити и да Република Српска још увијек располаже са значајним
привредним ресурсима у овој области, као и да постоје значајни захтјеви
тржишта за ефикасним комерцијалним ваздушним саобраћајем са Републиком
Српском, а који нису до сада искориштени и које је потребно на најбољи начин
ставити у функцију привредног развоја Републике Српске.
26
Стога је потребно у институцијама Босне и Херцеговине обезбиједити
заштиту политичких и економских интереса Републике Српске у области
ваздушног саобраћаја, а које се нарочито односе на надлежности институција
БиХ и доношење и спровођење политика и одлука у Министарству транспорта
БиХ, Дирекцији за цивилно ваздухопловство БиХ и Агенцији за пружање услуга
у ваздушној пловидби БиХ. Потребно је донијети мастерплан за одрживи развој
ваздушног саобраћаја у Републици Српској, који посебно укључује и израду
текста стратегије развоја ваздушног саобраћаја у Републици Српској. Потребно
је увести мораторијум на било каква даља задуживања у области ваздушног
саобраћаја, а у јавном предузећу које управља бањалучким аеродромом
извршити анализу дугова са планом отплате истих, као и провести
рационализацију трошкова и особља, као и искористити све могућности да се
одмах повећа број и врста услуга и побољша међународни путнички
саобраћај, као и отвори карго-саобраћај са овог јединог међународног
аеродрома у Републици Српској.
Кључни циљеви дугорочних мјера јесу да Република Српска у
путничком ваздушном саобраћају, а преко бањалучког међународног
аеродрома, буде квалитетно, ефикасно и дугорочно одрживо повезана у мрежу
међународног редовног линијског ваздушног саобраћаја, као и да се омогуће и
одговарајући туристички чартер летови. Према овим пројекцијама до 2017.
године укупни број превезених путника у ваздушном саобраћају са бањалучког
аеродрома требао би да пређе број од око 100 хиљада путника, а у случају
убрзаног економског развоја и да достигне број до 200 хиљада путника на
годишњем нивоу. Исто тако треба да се започне и са значајнијом реализацијом
одговарајућег карго-саобраћаја који би до 2017. године требао да достигне
промет од најмање 500 тона терета и поште на годишњем нивоу.
ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ
Област телекомуникација је Законом о комуникацијама уређена на
нивоу БиХ путем Регулаторне агенције за комуникације (РАК).
Агенција има Вијеће, које се бави стратешким питањима и провођењем
закона, те врши консултације с генералним директором и прима од њега
извјештаје. Вијеће Агенције усваја кодекс рада и правила за емитовање и
телекомуникације. Осим тога, Вијеће Агенције има функцију апелационог тијела
за одлуке које доноси генерални директор.
Постојећа управљачка структура Регулаторне агенције за комуникације
(РАК)
Мандат члановима Савјета РАК-а је истекао 2009. године, а директору Агенције
2008. године. Осим нелегалног руководства, Савјет и готово читаво
руководство РАК-а већ десет година чини бошњачки кадар. Предсједник и
27
потпредсједник Савјета РАК-а су из ФБиХ. Такође, из ФБиХ су и пет помоћника
директора, као и кадар на још пет руководећих позиција у секторима РАК-а.
Телекомуникације у будућем периоду
У двoдeцeниjскoм технолошком развоју мобилне телефоније, LTE (4G
мрежа) представља завршну eтaпу у кojoj прeстaje дoминaциja гoвoрних
сeрвисa, чимe зaпoчињe нoвa eрa мултисeрвисних мoбилних мрeжa. Зa
дoбиjaњe лицeнци у Eврoпи су циjeнe дoстизaлe aстрoнoмскe врeднoсти, пa je
Њeмaчкa нa aукциjaмa зa спeктaр oкo 800 MHz зaрaдилa oкo 4 милиjaрдe eврa,
Итaлиja 3 милиjaрдe, a Фрaнцускa зa исти oпсeг 2,6 милиjaрди eврa. У БиХ je
кoмeрциjaлнo увoђeњe LTE тeхнoлoгиje ускo пoвeзaнo сa дaљoм
либeрaлизaциjoм дoмaћeг тржиштa тeлeкoмуникaциja кoje урeђуje Рeгулaтoрнa
aгeнциja зa кoмуникaциje – РAК. Агeнциja у 2013. гoдини ниje билa спрeмнa зa
увoђeњe LTE сeрвисa, oднoснo зa дaвaњe лицeнци oпeрaтoримa. Спрeмнoст
aгeнциje oглeдa сe у пoлитичкoм „прoтeктoрaту“ из Фeдeрaциje БиХ кoja je
oргaнизoвaнa тaкo дa je знaчajнo блaгoнaклoнa oпeрaтoримa из ФБиХ, што се
види и из садашње управљачке структуре.
Дaклe, свe je нa Рeгулaтoрнoj aгeнциjи нa чиjи рaд трeбa утицaти и
нaпрaвити структурaлнe прoмeнe нaкoн избoрa у 2014. гoдини. Дoнoшeњeм
новог закона о комуникацијама кojи би се рeгулисaла oблaст тeлeкoмуникaциja
на квалитетнији начин дирeктнo би се утицaлo нa eфикaсниjи рaд Агeнциje.
Пoтрeбнo je пoлитички дјeлoвaти како би кадар из РС учествовао у раду ове
Агенције, jeр у супрoтнoм ако се настави радити као до сада, БиХ мoжe знaчajнo
зaoстaти у TК рaзвojу кoje je ускo пoвeзaнo сa рaзвojeм друштвa. Oпштe
прoцјeнe нa тржишту БиХ су тaквe дa прихoд кojи РAК БиХ трeбa дa oствaри oд
прoдaje и дaвaњa нa лицитaциjу фрeквeнциja зa LTE прeлaзe изнoси oко
120.000.000,00 КM. Нaвeдeни изнoс, oднoснo изнoс кojи сe дoбиje прoдajoм
фрeквeнтнoг спeктрa пoтрeбнo je зaкoнски рeгулисaти и пoдијeлити измeђу
eнтитeтa у БиХ.
ТУРИЗАМ КАО РАЗВОЈНИ ПОТЕНЦИЈАЛ РС
Република Српска представља веома занимљиву туристичку
дестинацију, што је резултат географског положаја, изузетних природних
љепота, културно-историјских вриједности и погодних климатских услова
.
Данас у свијету постоји мноштво туристичких производа који
представљају туристичка подручје у коме се развијају различите активности
које доприносе привредном развоју. С циљем задовољавања потреба туриста,
туризам је проширио своје дјеловање на различите секторе са којима дјелује
једноставно и координирајуће. Дефинисање приоритета развоја је пријеко
28
потребно. Брза и велика развојна шанса за Републику Српску види се
првенствено у области туристичког производа, базираног на одрживом
развоју, те здравственог и медицинског туризма.
Туризам Републике Српске заостаје у развоју за туризмом сусједних
земаља, а поготово високоразвијених земаља у Европи. Боравак туриста је
веома кратак и износи свега 2,6 ноћења. Приближно је подједнако учешће
страних и домаћих туриста. Страни туристи најчешће долазе из сусједних
земаља: Србија, Хрватска, Словенија, Црна Гора, као и земаља у окружењу. У
2012. години остварено је 241.214 долазака, те 629.648 ноћења туриста, што је
на нивоу из 2008.године. Као у другим секторима, и овај податак показује да
смо у најбољем случају претходних 7 до 8 година стагнирали или назадовали, а
основни разлог за то је лоше управљање у овом сектору.
ОЦЈЕНА СТАЊА И КЉУЧНИ ПРОБЛЕМИ ТУРИЗМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ:
1. Туризам Републике Српске заостаје за свим земљама из окружења;
2. Удио туризма у БДП РС је мали (0,95%, 2008.год);
3. У структури укупно запослених, туризам и угоститељство учествују са
свега 5,5% (2008);
4. Република Српска нема одговарајућу кадровску структуру у области
туризма. У структури запослених у туризму и угоститељству je ниско
учешће запослених са вишом и високом стручном спремом (10-15%);
5. Улагања у туризам су недовољна;
6. Институционални оквир туризма је неадекватан;
7. Туристичка инфраструктура, нарочито саобраћајна, не одговара
савременим захтјевима;
8. Комунална инфраструктура не одговара савременим стандардима;
9. Непотпун туристички производ, по правилу недостају додатни
туристички програми (производи) у планинском и бањском туризму;
10. Недовољно афирмисан и валоризован потенцијал у сфери вјерског
туризма;
11. Сеоски и еко туризам је у повоју и недовољно је афирмисан.
Узроци неповољног стања су:
1. Лоша политика инвестирања у капиталне туристичке објекте и
инфраструктуру од општег интереса за развој туризма као привредне
гране (путна инфраструктура, смјештајни капацитети, туристичка
инфраструктура).
2. Распад привредног система – трансформација привредног система у
оквиру садашњих друштвених односа, ради ефикасније привреде, а
самим тим и туризма, који дијели њену судбину, императив је коме
треба одмах приступити.
29
3. Негативан политички амбијент.
4. Однос политичког и економског система према туризму – постизање
пуне сагласности свих фактора одлучивања у провођењу мјера
економске политике и постављених циљева Програма за развој и
унапређење туризма Републике Српске значајан је фактор ефикасности
и гаранције успјеха.
5. Промашене инвестиције на Јахорини нису уродиле плодом, већ новим и
већим губицима, јер је дошла до изражаја лоша политика управљања
људским ресурсима.
6. Поремећена радно-квалификациона структура запослених је фактор од
посебног значаја. Стручни, квалификовани и радно расположени људи
гаранција су извршења будућих задатака, а наш тренутни систем
образовања не дозвољава да у потпуности дођу до изражаја захтјеви
тражње у смислу профилисања кадра, као ни специфичности
образовног профила.
7. Један од разлога пада функционисања туристичке привреде јесте и
непостојање квалитетних закона о туризму Републике Српске, као и
системских докумената који дефинишу развој туризма, угоститељства и
туристичких дестинација што је један од ограничавајућих фактора.
Туризам је у дубоком системском запећку. Велики број непријављених
туристичких долазака, ноћења и промета потврђује ову чињеницу да
нема квалитетних закона нити мјера за спречавање. Не постоји
туристичка инспекција која би спријечила раст сиве економије, која је
на врло високом нивоу.
АКЦИОНИ ПЛАН СА ПРИЈЕДЛОГОМ МЈЕРА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ СТАЊА У
ТУРИЗМУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ИЗМЈЕНЕ ЗАКОНСКЕ РЕГУЛАТИВЕ
Приједлог мјера: Ревизија Стратегије развоја туризма и усвајање нове
туристичке политике; Измјена Закона о туризму Републике Српске; Доношење
одлуке о проглашењу заштићених простора од посебног интереса за развој еко
туризма; Измјена Закона о боравишној такси.
РЕОРГАНИЗАЦИЈА НАДЛЕЖНОГ МИНИСТАРСТВА И ТУРИСТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈA
Српска демократска странка ће размотрити могућност реорганизације
Министарства трговине и туризма на начин да се обједине послови трговине и
економских послова у једно министарство, а област туризма и заштите животне
30
средине у друго министарство. СДС сматра и да је прихватљивији модел
укрупњавања туристичких организација у међуопштинске, односно регионалне
које би чиноиле један туристички регион. У том смислу неопходно је
успоставити ефикаснније систем евиденције туриста, наплате боравишне таксе,
те децентрализовано и намјенско трошење тих средстава.
НОВА УЛОГА МЕНАЏМЕНТА У ТУРИЗМУ
Приједлог мјера: обезбиједити запослење стручној радној снази из области
туризма која се налази на евиденцији за запошљавање јер иста недостаје у
постојећим туристичким субјектима; менаџмент који не обезбиједи туристички
прогрес који се мјери познатим индикаторима, мијењати новим и способнијим.
УСАГЛАШЕНО МЕЂУСЕКТОРСКО ИНВЕСТИЦИОНО УЛАГАЊЕ
Предлог мјера: Изградња саобраћајне инфраструктуре до познатих
туристичких дестинација (пут Сарајево – Фоча – Тјентиште и други); изградња
пута са десне стране Таре; активирање неискориштене државне имовине у
циљу нових стварања нових смјештајних капацитета за развој масоног
омладинског туризма. Донијети нови правилник за подстицаје у туризму и
подстицати инфраструктурне пројекте у туризма а субвенционисати повећани
број ноћења у односу на базни податак (2013), олакшати и постицати улагања у
девастиране хотелско туристичке објекте, олакшати и стимулисати стране
инвестиције у туризам.
АФИРМАЦИЈА И ПОБОЉШАЊЕ ЛОКАЛНОГ И РЕГИОНАЛНОГ ТУРИСТИЧКОГ
ПРОИЗВОДА У СВАКОЈ ОД ЛОКАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА У РС.
АФИРМАЦИЈА ШКОЛСКОГ И ОМЛАДИНСКОГ ТУРИЗМА ПО РС, ТУРИСТИЧКОГ
ПРОГРАМА ЗА ПЕНЗИОНЕРСКУ ПОПУЛАЦИЈУ, ПОКЛОНИЧКОГ ТУРИЗМА КАО И ЕКО И
СПОРТСКО РЕКРЕАЦИОНОГ ТУРИЗМА.
УКЉУЧИНАЊЕ РС У ЕВРОПСКУ СТРАТЕГИЈУ У РАЗВОЈ ТУРИЗМА ДО 2020. ГОДИНЕ И
КОРИШЋЕЊЕ ЕУ ФОНДОВА ЗА ТУРИОТЗАМ, ТУРИСТИЧКУ ИНФРАСТРУКТУРУ,
ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ, РУРАЛНИ РАЗВОЈ, ЗАШТИЋЕНЕ ЗОНЕ И ПРИРОДНЕ РЕЗЕРВАТЕ.
ВЕЋА УЛАГАЊА У ТУРИСТИЧКУ ПРОМОЦИЈУ И САЈМОВЕ УДРУЖИВАЊЕ СРЕДСТАВА
КОМОРСКОГ
СИСТЕМА,
ТУРИСТИЧКИХ
ОРГАНИЗАЦИЈА
И
ДРУГИХ
ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ.
31
ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И
ЕКОЛОГИЈА
Циљ Српске демократске странке јесте да оствари другачију, бољу,
просперитетнију и срећнију Републику Српску. Такву Републику Српску
можемо остварити само сложеним развојно- усмјереним дјеловањем,
постављајући спроводиве и одрживе циљеве које ћемо остварити поштовањем
права сваког појединца, али и спровођењем принципа праведности у
расподјели свих друштвених вриједности. Стога ћемо у области просторног
уређења, грађевинарства и екологије спровести све потребне мјере како би и
та област у потпуности била у функцији друштвеног и одрживог развоја
Републике Српске.
Koнцепт одрживог развоја подразумијева осмишљавање финансијских,
економских и социјалних стратегија друштвеног развоја, усклађених са
здравом животном средином. Стога ће се Српска демократска странка залагати
за такав развој Републике Српске који ће бити утемељен на сталном развоју
науке и технолошких могућности као предуслова за општи напредак у свим
сферама живота.
Другачију, бољу, просперитетнију и срећнију Републику Српску
можемо имати само са другим политичарима, оним који ће умјеће могућег
звано политика радити у јавном, а не у страначком, клијентелистичком или
приватном интересу какво је тренутно стање које омогућава владајући режим.
Управо такво стање је присутно и у области просторног уређења,
грађевинарства и екологије гдје се примјењује неолиберални политички
концепт који почива на заштити привилегованих друштвених слојева и њима
блиских група, најчешће на уштрб јавног интереса, односно изградње друштва
правде и једнаких правила игре за све.
Промјенe су нужне, а могуће су са другим политичарима и са другачијим
концептом дјеловања. Дакле, потребни су људи који исто говоре, раде и мисле
када су у опозицији и када су на власти, људи који имају идеје, досљедност, те
лично и политичко поштење. Такве људе и идеје Српска демократска странка
има и нуди као кадровску опцију за бољу будућност Српске.
Опште је позната чињеница да је један од стубова и мјерила
успјешности урбаних средина, средина које нису урбанизоване и цјелокупне
државе, јесте развијеност сектора грађевинарства, што подразумјева
заинтересованост домаћих, али и страних инвеститора за градњу
индивидуалних, стамбено-пословних, пословних, привредних и других
објеката.
32
Што се тиче оцјене у овој области у Републици Српској, извршићемо
кратку анализу тренутног стања ствари, а потом ћемо изложити мјере како би
се постојећи проблеми превазишли, а тиме допринијело општем добру свих
грађана.
Наиме, након ступања на снагу новог Закона о уређењу простора и
грађењу са подзаконским акатима који би требало да детаљније регулишу ову
област, дошло је до низа проблема у примјени због чега штету трпе како онај
мали број заинтересованих инвеститора, тако и остали грађани. Стиче се утисак
да је Закон писан на принципима Ресавске (преписивачке) школе, тако што су
рјешења преписивана из законодавстава других држава, при чему нису узете у
обзир специфичности и проблеми који постоје на овим просторима у тој
области.
Конкретно, након усвајања новог Закона о уређењу простора и
грађењу, дошло је до застоја рада административних служби локалних
самоуправа на пословима издавања грађевинских и употребних дозвола на
територији цијеле Републике Српске, а из разлога:
1. Код обрачуна ренте и накнаде дошло је до апсурда: умјесто смањења,
обрачун се повећава дупло, па чак и за више пута, при чему нису јасни
принципи којима се треба руководити при обрачуну.
2. Код израде техничке документације, гдје су инвеститори прописима
индиректно упућени на одређене организације које се баве пословима
урбанизма, чиме се ствара монополистички приступ од стране
повлашћених организација блиских власти.
3. Пооштрени су критеријуми за пословање организација које се баве
пословима урбанизма у смислу што се од тих организација тражи да
запшљавају сувише велики број професионалног особља и стручњака
што ограничава број квалификованих организација које се могу
пријавити за рад на просторном планирању. Посљедица свега тога је
урушавање конкуренције и стварање монопола, дакле стварање
централизације у овој области.
4. Преко 80% општина у Републици Српској нема адекватну просторнопланску документацију. Ако знамо да је за правилно планирање,
управљање и кориштење простора неопходно имати “Просторни план”
како републике, тако и општина појединачно, онда је сувишно било шта
говорити.
5. У преко 80% општина у Републици Српској нема грађевинских
предузећа у оној оперативи која је била прије 20 година, а која су била
33
међу основним носиоцима развоја локалних заједница и у којој је био
запослен добар дио радника.
6. Због смањења грађевинске активности појављује се проблем вишка
запослених у овом сектору. Недостатак посла за грађевинску оперативу
одразио се и на произвођаче грађевинског материјала. Пад стандарда
становништва и услови кредитирања довели су до значајног пада
купопродаје станова, а нарочито у “мањим” срединама. У овим тешким
условима пословања, рад на “црно” у овој привредној грани је још више
изражен.
Ово су само неки од проблема који су доминантни, те у том погледу Српска
демократска странка вјерује да је у циљу побољшања просторног уређења,
грађевинарства и екологије у Републици Српској, потребно спровести сљедеће
мјере:
1. Институционална реформа, што подразумијева нове приједлоге,
измјене и допуне постојећих законских и подзаконских аката, тако да се
њима заиста рјешавају проблеми. То подразумијева обезбјеђивање
веће флексибилности и ефикасности законске регулативе, скраћивање
процедура за издавање дозвола итд.
2. Заштита пројектних норматива и стандарда, али и одржавања
професионалних стандарда у овој области.
3. Појачавање послова инспекције градилишта, вршење надзора над свим
који раде у овој области.
4. Направити акциони план рјешавања планске документације за све
локалне заједнице. Просторним планом Републике дефинисати основне
смјернице реалног развоја и правца чему треба да тежи свака локална
заједница.
5. Стимулисање локалних грађевинских предузећа тако што би се вршила:
- Помоћ грађевинским предузећима приликом наплате њихових
потраживања,
- Контуирано обезбјеђивање средстава за изградњу стамбених зграда,
итд.
6. Подстицати младе брачне парове на останак у „мањим” срединама кроз
повољну додјелу грађевинског земљишта за стамбену изградњу, са
одложеним плаћањем свих обавеза и обезбјеђивање повољних
кредита, посебно за брачне парове са више дјеце.
34
7. Задатак друштвено-политичких заједница мора бити непрестано
праћење процеса урбанизације и просторног уређења, континуирано
усклађивање планова са достигнутим степеном и циљевима развоја,
насталим потребама и могућностима остваривања зацртаних циљева.
8. Стварање базе података која има за циљ праћење промјена стања у
простору на свим нивоима и која ће се редовно ажурирати, као и брже,
ефикасније пружање информација грађанима Републике Српске и
скраћивање
административних
процедура
за
потенцијалне
инвеститоре.
9. Поједноставити критеријуме за организације које се баве пословима
урбанизма, а који
неправедно ограничавају расположивост
организација квалификованих за израду и ажурирање просторнопланске документације.
10. Боље дефинисати постојеће стандарде за израду и спровођење зонинг
планирања, те веће ангажовање на његовој изради и доношењу.
11. Безкомпромисна борба против свих облика нестручности и корупције, а
посебно против свих видова грађевинске мафије која у садашњим
условима не преза од закона да би дошла до профита.
ЕКОЛОГИЈА
Значај екологије, односно заштите животне средине, константно се
повећава данас у свијету. Кључна поглавља у предприступним преговорима са
ЕУ односе се на ову област а и скоро једна трећина средстава за које земље
кандидати за чланство у ЕУ могу конкурисати код Европске комисије управо се
односе на животну средину. Република Српска, односно актуелна власт није
разумјела и на адекватан начин одговорила на овај тренд. Српска демократска
странка сматра да је развој Републике Српске једино могућ уз поштовање
начела очувања здраве животне средине и бриге о природним ресурсима.
Одрживи развој, одрживо кориштење енергије и других ресурса, одрживa
индустријскa активност јесте циљ Српске демократске странке, а тај циљ ће се
остварити сљедећим активностима:
1. Ојачати институционални капацитет области ,,животне средине“ кроз
адекватну реорганизацију министарства како би се одговорило на
актуелне изазове.
2. Институционална организованост у области животне средине и
побољшање ефикасности инспекција, комуналне полиције као и других
органа који су непосредно или посредно надлежни за ову област
послова.
35
3. Залагање и спровођење одрживе, еколошко-биолошко-органске
пољопривреде, потом одрживог еколошког туризма, зелене градње и
одрживе архитектуре, енергетске ефикасности у области изградње,
расвјете, гријања, са подстицајима за инвестирање у тој области.
4. Отпад третирати као сировину, а не као смеће, па у том погледу у складу
са релевантним међународним конвенцијама регулисати питање
опасног отпада, медицинског и другог отпада.
5. У сарадњи са другим надлежним институцијама покренути процедуре
за ратификацију и инплементацију међународних конвенција из
облчасти животне средине, укључујући и ЦИТЕС конвенцију.
6. Прихватање програма „НАТУРА 2000“, што подразумјева стварање
мреже заштићених зона.
7. Детаљно регулисати област кориштења обновљивих извора енергије.
36
2. поглавље: ВЛАДАВИНА ПРАВА И
ФУНКЦИОНАЛНА ЈАВНА УПРАВА
37
38
ПРАВДА
Српска демократска странка опредијељена је за стриктну подјелу
власти на законодавну, извршну и судску. Уставом Републике Српске је
утврђено, а Уставом Босне и Херцеговине (БиХ) потврђено, да судска власт на
територији Републике Српске припада Републици Српској, и да је врше њене
правосудне институције. Српска демократска странка жели да настави и
оствари свој пројекат изградње самосталних и независних правосудсних
институције као вршилаца судске власти, а што је намјерила да уради још од
првог Устава из 1992. године. Тиме би коначно био довршен посао изградње
уставног поретка, заснованог на демократским вриједностима и начелу подјеле
власти на законодавну, извршну и судску власт.
Садашње стање на овом пољу је веома лоше. Подаци које имамо су
званични и односе се на укупно стање у свим судовима у БиХ у 2012. Добијени
су из Извјештаја Високог судског и тужилачког савјета БиХ за 2012. Извјештај за
2013. још увијек није усвојен, али се из првих прегледа може закључити да је
стање углавном остало исто. Број неријешених предмета са 1. 1. 2012. године
био је 467.889. Број примљених предмета током 2012. је 471.086. Укупан број
предмета у раду током 2012. је 938.975. Број ријешених предмета током 2012. је
490.681. Број неријешених предмета са 31. 12. 2012. године је 448.294. Број
неријешених предмета са 31. 12. 2012. године у грађанским предметима је
130.938, у привредним предметима је 32.528, у кривичним предметима је
25.818, у управним предметима је 15.344, у извршним предметима је 151.236, у
ванпарничним предметима је 42.115, у регистрацији пословних субјеката је
2.186, а у прекршајним предметима је 48.129. Поред наведеног броја предмета,
у БиХ је у раду преко 1.000.000 тзв. комуналних предмета за које не постоји
реалан инструмент извршења.
Ради унапријеђења стања у овој области, потребно је водити активну
политику која подразумијева мјере у свим областима везаним за правосудни
систем.
1. Постојеће надлежности Министарства правде Републике Српске треба
унаприједити организацијом новог облика Правобранилаштва, те
увођењем три нове управе у састав Министарства – управе за борбу
против организованог криминала, управе за борбу против кривичних
дјела извршених против правосуђа и управе за борбу против
кривичних дјела извршених против уставног поретка Републике Српске.
У новом облику Правобранилаштва Републике Српске садашње
Тужилаштво и Правобранилаштво би били спојени у један орган
овлашћен за заступање јавног интереса у судским и другим поступцима
који су до сада били у опису послова ова два органа. Све
правобраниоце именовала би Народна скупштина Републике Српске, на
39
приједлог министра правде. Главни правобранилац би био старјешина
овог органа и одговарао би за рад Правобранилаштва.
2. У Републици Српској требају постојати врховни суд, виши и основни
судови. Основни судови требају имати општу стварну надлежност за
поступање у свим првостепеним поступцима. Виши судови би били
судови посебне стварне надлежности - виши грађански суд, виши
кривични суд, виши управни суд и виши привредни суд, а судили би у
свим другостепеним поступцима. Виши судови би били основани за
подручје читаве Републике или више основних судова. Врховни суд би
био јединствен и у процесном смислу поступао би искључиво по
ванредним правним лијековима. Врховни суд Републике Српске треба
бити институција која управља судском власти и одговара за њен рад, а
предсједник тог суда треба бити представник судске власти. Однос
између Народне скупштине и врховног суда треба бити уређен слично
као и однос Народне скупштине и Владе, а што подразумјева и право
врховног суда да иницира акте које доноси Народна скупштина. По
темељном демократском принципу да свака власт долази из народа, а
као што је то случај и са извршном власти, Народна скупштина треба
именовати и разрјешавати судије врховног и Уставног суда, а врховни
суд судије свих осталих судова. Предлагање свих судија било би у
надлежности високог судског савјета Републике Српске, чије би чланове
на основу јавног конкурса именовала Народна скупштина. Врховни суд
би уређивао начин организовања правосудне управе – што укључује и
правосудну полицију, а њима би руководио и за њихов рад одговарао
предсједник врховног суда. Правосудном управом у основним и вишим
судовима би руководили управници и ови судови не би имали своје
предсједнике као што је то сада случај. Посао коордницаје рада судија и
процесну улогу досадашњих предсједника судова обављале би код
основних судова старјешине стручних судских јединица - грађанске,
кривичне, управне и привредне, а код виших судова један од судија.
Старјешине ових организационих јединица именовале би и
разрјешавале саме судије и они би своју дужност обављали у складу са
принципом примус интер парес. Народна скупштина би приликом
усвајања буџета, усвајала и буџет правосудних институција, који би био
његов интегрални дио и на који би се односила општа правила о буџету,
али би њиме располагао и за његово коришћење одговарао
предсједник врховног суда. Уставни суд Републике Српске треба
остваривати улогу коју је имао и до сада.
3. Постојање Суда и Тужилаштва Босне и Херцеговине је предмет
оспоравања. Треба их трансформисати у прихватљивију форму од
садашње. Тужилаштво се треба припојити Правобранилаштву Босне и
Херцеговине, а надлежност везати као и до сада за заштиту имовине,
односно у кривичним стварима за повреду службене дужности у
40
заједничким органима и повреду уставног поретка. Суд треба
трансформисати у управни суд првог степена и управни суд другог
степена. У том случају, све поступке везане за стварне надлежности у
којима је једна од страна БиХ, осим управне надлежности, водили би
судови из Републике Српске или Федерације БиХ, по мјесној
надлежности.
4. Статус адвокатуре би остао приближно исти, тј. разлика би била у томе
што би измјеном кривичног процесног закона адвокат могао по
пуномоћи вршити послове заступања оптужнице у свим кривичним
стварима у којима правобранилац одбије да то чини, изузев за кривична
дјела против уставног уређења Републике Српске. Република Српска са
становишта цијене и квалитета услуга мора нотаријат учинити ближим
грађанима. Република Српска треба раширити и специјализовати мрежу
бесплатне правне помоћи, те је истински прилагодити врстама
проблема које имају лица којима је таква помоћ неопходна.
5. Политика извршења кривичних санкција је најосјетљивија кривично
правна област, с обзиром на чињеницу да је задатак држава да се
изреченом кривичном санкцијом постигну циљеви генералне и
специјале превенције. Изречена кривична санкција треба да је прије
свега прихватљива за осуђено лице како би се постигло да то лице
свјесно своје одговорности прихвати да исту изврши и прихвати
властито преваспитавање. Предложене мјере ће омогућити да осуђено
лице након издржане казне буде оспособљено да живи у складу са
друштвено прихватљивим вриједностима, као и да стекне потребне
вјештине у обављању неких од послова након издржане или извршене
кривичне санкције. Министарство правде мора реорганизовати начин
управљања привредним јединицама како би, с једне стране, пружиле
могућност за конструктивно радно ангажовање лица лишених слободе
и тиме помогле у њиховом преваспитавању, а с друге стране, њихова
производња би била усмјерена на задовољавање потребе казненопоправних завода у смислу смањења трошкова истима. Независне
инспекције, законито вођење дисциплинских поступака против
запослених и адекватно рјешавања жалби осуђених и притворених лица
су важне за осјећај сваког појединца да је у поступка извршења
кривичних санкција стално присутна правна држава. Треба формирати
тијело које би надзирало како се поступа са малољетницима у казненопоправним заводима у циљу осигурања у остваривању њихових права и
потреба. Искуство је показало да огроман потенцијал лежи у постојању
и раду повјереничке службе. Не треба занемаривати алтернативне
кривичне санкције када је ријеч о лакшим кривичним дјелима и
учиниоцима који иначе нису склони чинити кривична дјела.
6. Образовање и стручно усавршавање правника у правосудним органима
организовано је у оквиру Центра за едукацију судија и тужилаца
41
Републике Српске. На потпуно нов начин треба уредити полагања
правосудног испита тако да он представља провјеру практичних знања
кандидата, а никако поновни студиј на који се кандидат упућује.
Најхитније треба донијети нови закон о правосудном испиту, те
правилник о полагању правосудног испита и програм за полагање
правосудног испита. Сви облици припремања испита морају се
институционализовати кроз Цантар за едукацију судија и тужилаца
Републике Српске и Агенцију за државну управу Републике Српске
7. Процес усклађивања правних прописа у ресору правде са правним
тековинама ЕУ морао би обухватити сљедеће фазе: одређивање области
европског права и листу прописа ЕУ са којима је могуће усклађивати
домаће прописе; сачињавање листе одговарајућих домаћих прописа;
утврђивање степена усаглашености постојећих домаћих прописа са
прописима ЕУ који су одређени у првој фази; одређивање надлежних
органа за доношење нових или измену постојећих домаћих прописа за
које је у претходној фази утврђено да су неусаглашени; утврђивање
приоритета, динамике и других претходних питања која су везана за
ускалађивање; израда усклађених домаћих прописа, укључујући превод
правних тековина ЕУ. За успјешну имплементацију права ЕУ, потребно је
донијети програм усвајања правних тековина Европске уније.
8. Српска демократска странка чврсто се залаже да судови и судије морају
бити слободни у раду, имуни на притиске и уцјене других органа власти
и било којих појединаца, али не смију бити независни од правде и
правичности, те се морају држати свог институционалног оквира. Због
тога Република Српска мора радити на усвајању нових
антикорупцијских закона. Сва лица која угрожавају обављање судијске
функције морају бити кривично гоњена и у складу са законом кажњена.
Судије које буду починиоци кривичних дијела којима се угрожава или
злоупотрељава судијска функција, требају бити знатно строже кажњени
од осталих грађана. Неопходно је објавити и имовинске картоне судија,
и ти картони се морају редовно провјеравати.
9. Од кључне је важности да судије поштују законе и кодекс понашања. О
њиховом раду и садржини ових докумената морају бити упознати и
сами грађани, како би се и на овај начин онемогућила штетна и
непримјерена понашања судија. За успјешну борбу за самосталност и
независност судске власти, а и против корупције у правосуђу,
неопходни су слободни и деполитизовани медији. Ради заштите судија
који савјесно раде свој посао и одупиру се притисцима на њихов рад,
неопходно је донијети измјене и допуне Закона о клевети ради
унапређивања одговорности за јавно изговорену ријеч, а медијским
кућама за које се путем суда докаже да учествују у таквим активностима
или да се финансирају од стране лица осумњичених у неком поступку,
42
осуђених за кривична дјела везана за корупцију, треба изрећи
примјерене санкције. Невладине организације морају да буду отворене
и храбре, зато што оне имају посебну улогу у спровођењу континуиране
кампање подизања свијести грађана окорупцији и начинима борбе
против ње и то путем: информисања грађана о предузетим
антикорупцијским мјерама и њиховим ефктима; увођења поузданих
механизама за достављање притужби грађана и обавезе државних
органа да на њих одговоре у законском року; укључивања удружења
грађана у активности државних органа у борби против криминала и
корупције.
10. Од родне неравноправности почињу сви други облици
неравноправности грађана. У наредном периоду очекује се да се на већ
учињеним напорима и оствареним резултатима настави даљи рад на
увођењу стандарда родне равноправности у нормативно-правне и
институционалне оквире. Да би се ово постигло, потребно је наставити
дјеловање у приоритетним областима, као што су: нормативно-правни и
институционални оквир који регулише рад органа управе, свих других
органа власти у оквиру законодавних органа и правосуђа и јединица
локалне самоуправе; рад, запошљавање и приступ ресурсима;
равноправно учешће жена и мушкараца у управљању и одлучивању;
унапређење положаја жена на селу; спречавање и сузбијање насиља
над женама и насиља у породици; родна равноправност у образовању,
науци, култури и спорту; социјална заштита и здравље жена и
мушкараца.
КРИМИНАЛ И КОРУПЦИЈА – НАЈВЕЋИ НЕПРИЈАТЕЉ СРПСКОГ НАРОДА У РЕПУБЛИЦИ
СРПСКОЈ
Морално пропадање норми једног друштва најопасније се манифестује
кроз настанак криминала и корупције, који, опет, представљају највећег
непријатеља државној заједници у коју се укоријене. Уколико дође до масовног
захватања свих сегмената друштва, за његово очишћење неопходне су
десетине година упорне борбе.
Стога је превентивно дјеловање на настанак криминала и корупције
најважнија фаза борбе против свих невоља које настају као њихове посљедице.
Правовремено усвајање и имплементација законских рјешења, њихово
адекватно пробођење, институционална борба против организованих облика
криминала и корупције, морално освјешћење становништва, као и репресивно
дјеловање за настале случајеве, донијеће позитивне резултате уколико за то
постоји неопходна политичка воља свих битних фактора друштва укључених у
борбу против криминала и корупције.
43
ТРЕНУТНО СТАЊЕ
Чини се да у Републици Српској нема области живота у којој нема
облика криминала и корупције, што је посљедица начина управљања и
привођења власти актуелног режима. Најизраженије присуство је у области
државне управе, јавних набавки у јавним предузећима и установама,
приватизацији и постприватизацији државног капитала, концесионим
активностима. То је произвело настанак разних „мафијашких“ група као што су
банкарска, грађевинска, земљишна, приватизациона итд.
Социјална неједнакост и неправда никада нису биле израженије у
Српској, што је директни утицај огромне корупције у нашем друштву.
Евидентна социјална подијељеност, мали број енормно богатих појединаца из
структура власти и појединаца блиских тим структурама, с једне стране, и
тотално сиромашно становништво, с друге стране, искључиви је резултат
дубоко корумпираног друштва. Такав облик социјалне неправде и толике
социјалне обесправљености, резултати су укоријењене корупције. По томе смо
високо рангирани како на регионално, тако и на европском нивоу.
Најопасније за Републику Српску је извлачење новца ван Републике и
његова оплодња у економијама других земаља, од чега народ који је стварао
добра нема никакве користи.
Тренутно нема активне борбе за заустављање криминала и корупције,
из простог разлога што су врх власти и поједници који управљају најважнијим
институцијама и сам укључен у криминалне активности. То неће ни престати
док год су они на власти.
УНУТРАШЊИ ПОСЛОВИ И БОРБА ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
Министарство унутрашњих послова, првенствено кроз полицијски дио
система, мора свим грађанима омогућити потпуну имовинску и личну
сигурност на начин да јавност има потпуно повјерење у ову институцију.
Министарство унутрашњих послова мора бити деполитизовано до те мјере да
неће посебно штитити нити фаворизовати интересе било које политичке
партије, неће радити по принципу дискриминације у погледу заштите људских
права и људског достојанства. Министарство као кључни безбједносни фактор,
мора створити безбједносни амбијент јер је то основни предуслов
функционисања правне државе, њеног сигурног економског развоја и укупног
просперитета њењих грађана. Безбједност мора бити транспарентна, а јавност
мора утицати на рад Министарства, које мора прихватати позитивне критике
јавности.
Основни
проблем
садашњег
функционисања
Министарства
унутрашњих послова Републике Српске јесте политички утицај у свим његовим
44
структурама, тако да је његова борба против кључних безбједносних изазова,
као што су организовани криминал и корупција, за сада само деклеративног
карактера. Нико у Републици Српској није задовољан таким начином рада.
Јавност тражи, а то ће се неминовно морати и урадити, да се крупни
криминално-коруптивни предмети до краја истраже, задокументују и
процесуирају. Овдје приоритет морају да буду дјела у која су на разне начине
дубоко укључени појединци из структура власти.
Када је у питању организовани криминал, може се само констатовати да
се свакодневно појављују нови појавни облици тешког и безочног криминала.
Из године у годину показатељи варирају, али не постоји озбиљан тренд пада
дјела тешког криминала. Свакодневно се појављују нови облици криминала и
извршавају се на безочнији начин. Дакле, имплементација стратегија и
акционих планова је потпуно успорена, а евидентно је и прекорачење рокова
за реализацију планираних активности. Апсолутно не постоје ефикасни
механизми оцјењивање резултата у квалитативном смислу.
Посебн акценат Министарство унутрашњих послова и полиција треба да
ставе на обједињавање цјелокупне заједнице у борби против организованог
криминала која се базира на три освовна принципа: примјена и развијање
превенције; спречавање, откривање, документовање и процесуирање
кривичних дјела, те одузимање имовине стечене извршењем кривичног дјела.
Овдје треба направити јасну разлику између одузимања имовине стечене
кривичним дјелом и утврђивања поријекла имовине - чиме структуре власти
тренутно покушавају да збуне јавност. Стога је потребно оснивати посебну
антикорупцијску агенцију која би покретала овакву врсту поступака.
Финансијски криминал је посебна врста криминалитета која, у значајној
мјери, подрива економску моћ землље. Ова врста криминала је практично
немогућа без спреге власти и појединаца који се баве овом врстом криминала.
Дефинитивно, морају се окончати крупне криминалне афере које већ низ
година оптерећују ову земљу, које су свима познате и од којих се пар
појединаца блиских структурама власти енормно обогатило. О свему овоме
СДС располаже непобитним чињеницама о чему ће обавијестити јавност и то
ће бити приоритет његовог дјеловања.
Садашње стање у управљању људским ресурсима је одсуство свих
утврђених стандарда. Селекција се врши на основу страначке и политичке
подобности и непотизма. Образовна структура, посебно руководних
полицијских службеника, врло је упитна. Одсуство одговорности, слаб систем
интерних контрола говори о томе да је полиција другорангирана институција
по корупцији у Српској. СДС има рјешење за тај проблем: удаљавање таквих
појединаца из полиције.
45
Корупција је штетна друштвена појава која урушава темељне друштвене
вриједности. Такође, директно утиче на укупну безбједност земље, те на њену
економску и политичку моћ.
Рјешавања овог проблема јесте задатак свих чинилаца друштва. Процес
рјешавања ће се одвијати у три фазе.
ПРВА ФАЗА подразумијева постојање потпуне политичке воље за
обрачун са криминалом и корупцијом. То значи да као будући носиоци власти
морамо бити спремни да отворимо и процесуирамо све криминалне афере без
обзира ко их је и када произвео: било да је ријеч о бившим или садашњим
носиоцима власти. Коначан ефекат ове борбе јесте одузимање материјалних
вриједности стечених на незаконит начин и поврат народу, јер су од њега и
одузете.
У овој фази, такође, потребно је ревидирати постојеће институције за
борбу против свих облика криминала и корупције, изградити нове које се
наметну као потреба (национални савјет за борбу против корупције). То
обухвата постављање одговорног, стручног и спремног кадра, те његову
материјалну опремљеност за обављање ових послова.
И сада у институцијама постоји огроман потенцијал за борбу против криминала
и корупције али недостатак амбијента и опредјељења врха власти спречава
његово коришћење.
ДРУГА ФАЗА обухвата потпуну законску регулативу за борбу против
криминала и корупције у дијелу измјена постојећих закона и доношења нових
којима бисмо олакшали поступке провођења борбе против криминала и
корупције. Такође, у овој фази се утврђују носиоци провођења законских
рјешења, дефинишу се рокови извршења а посебан акценат даје се
одговорности за неиспуњавање преузетих обавеза у поступцима који се воде.
Навешћемо неколико битних закона које треба измијенити или их донијети у
новом облику:
- Закон о јавним набавкама,
- Закон о спречавању прања новца,
- Закон о одузимању имовине стечене кривичним дјелом,
- Закон о поријеклу имовине,
- Закон о пореском систему итд.
Дакле, и поред чињенице да су поједнине области у мањој или већој
мјери обухваћене законским рјешењима (а за један број предложених мјера
уопште нема законске регулативе) може се са сигурношћу констатовати да то
није у довољној мјери како би се спријечила системска корупција. Наравно, у
наше законодавство треба увести све ефикасне европске стандарде као и
46
потпуно придржавање свих међународних протокола и конвенција који су
потписани и ратификовани из ове области. Институционални оквир такође није
у довољној мјери успостављен да би се ефикасно супротставио постојећој
корупцији.
1. У Српској је неопходно успоставити агенцију која ће се бавити
феноменом корупције. Агенција би се бавила стварањем предуслова за
спречавање корупције на свим нивоима, а у истраживачком смислу
бавила би се највећим жаристима корупције, као и проблемом „тамне
бројке“ везене за корупцију. Надаље, бавила би се подизањем јавне
свијести о штетности корупције и потреби њеног сузбијања. Била би
овлаштена да се бави питањем сукоба интереса, злоупотребом јавних
функција и покереће иницијативу за утврђивање поријекла имовине и
других прихода код особа које обављају или су обављали јавне
функције, са приједлогом за одузимање нелегално стечене имовине.
2. Успоставити национални савјет који ће се бавити праћењем провођења
стратегије и акционих планова. Национални савјет би чинили
посланици из Народне скупштине, предатавници извршне власти и
невладиног сектора и личности из јавног живота који по природи свога
посла могу допринијети борби против корупције. На челу националног
савјета била би особа која долази из сфере јавног живота или
невладиног сектора. Овај савјет не би имао статус професионалног
тијела које би захтијевао посебан начин финансирање из буџета.
3. Начело „нулте толеранције“ на корупцију. То подразумијева борбу
против корупције на начин да се она нигдје и ни у ком облику неће
толерисати. Такође, то значи да ће се на појединачне случајеве
коруптивних активности дјеловати одмах и енергично. У Српској су на
појаву корупције и изношењем конкретних случајева сви више
реаговали и указивали него што је то чинио систем власти, а посебно
извршне власти. Медији и невладин сектор су и у овако лошем стању
више допринијели борби и разоткривању корупције него ли структуре
на власти. Структуре власти су се, у највећој мјери, стављале у
политичку и другу заштиту појединаца који су обављали јавне функције.
Дакле, систем брзог правосудног прогона свакога ко је починио
коруптивно дјело би био знак да се корупција не толерише и била би то
снажна превентивна мјера на предупређивању корупције.
4. Начело сарадње са цивилним друштвом и медијима јесте од круцијалне
важности, јер су се ова два сектора до сада показала као снажан
инструмент у борби против корупције.
Основни постулат ове фазе мора бити потпуна и правилна
недискриминаторска примјена свих закона, јер је познато да „златни“ закони
47
без примјене или са селективним приступом постају лоши у очима грађана који
очекују њихове ефекте.
ТРЕЋА ФАЗА је реализација прве двије фазе које требају да доведу до
коначних ефеката примјене, као и санкционисања одговорних за
непримјењивање законских рјешења у борби против криминала и корупције. У
овој фази требају бити познате, издефинисане и документоване криминалне
афере и починиоци који су нанијели велику штету Републици Српској и њеним
грађанима.
Ефикасна борба против корупције мора бити обавеза и приоритет нове
владе у Српској. Стога, влада у сарадњи са локалном заједницом, цивилним
душтвом и приватним сектором, мора да учини све да политичку вољу на плану
сузбијања корупције претвори у остварење реформи цјелокупног друштва, те
осигура потпуну владавину права, демократије и слободног развоја друштва и
економије.
На другој страни, такође, морају бити означена и откривена сва лица
која угрожавају борбу против криминала и корупције, кривично гоњена и
законито кажњавана. Нарочито треба строже кажњавати одговорне извршиоце
из полицијских, тужилачких и судских структура.
На крају треба назначити неколико основних мјера као резултат борбе
против криминала и корупције:
1. Сву имовину стечену криминалом и корупцијом одузети трајно и
вратити Републици Српској и њеном народу од кога је опљачкана.
2. Пооштрити санкције подизањем доње и горње границе кажњавања за
ова кривична дјела.
3. Трајно забранити обављање било какве јавне функције лицима за која
се утврди да учествују криминалу и корупцији.
4. Изграђивати и усвајати планове борбе против криминала и корупције
за свако министарство, установу, предузеће појединачно за сваку
годину као иизвјештаје о провођењу тих планова.
5. Координисати откривање криминалних токова са надлежним
институцијама других држава изван Републике Српске, а нарочито са
Србијом и земљама из окружења.
Корупција и криминал у Републици Српској узели су маха и то траје већ
годинама, али је наизраженије постало у посљедњих осам година владавине
СНСД-а кад је и највише новца било у Републици Српској: почев од редовних
48
буџетских прихода, новца оствареног продајом капитала (Телеком,
рафинерије), до високог кредитног задужења. Стога ће борба против
криминала потрајати дуго и тешко ћемо га искоријенити.
На нама је да одмах ријешимо велике случајеве и тако отворимо процес
коначне елиминације свих видова криминала и корупције у Републици Српској.
УПРАВА И ЛОКАЛНА САМОУПРАВА
Као државотворна и одговорна странка, СДС се залаже за
функционалну, рационалну и јефтину управу и аутономну локалну самоуправу,
децентрализовану РС укључујући и финансијску децентрализацију, као и
равномјеран развој свих њених крајева, те солидарност са најнеразвијенијим
дијеловима РС.
У РС локална самоуправа се остварује у градовима и општинама, а
извршавају је грађани и органи локалне самоуправе. Органи локалне
самоуправе су скупштина и начелник и они управљају јавним пословима који се
налазе у њиховој надлежности, у интересу локалног становништва. У односу на
окружење, локалне заједнице у Републици Српској, већином спадају у ред
сиромашних и неразвијених. Законска регулатива која рјешава финансирање и
рад локалних заједница је таква да се свакодневно повећава јаз у развијености.
Централизована Република Српска неће омогућити равномјеран развој, и као
крајњи резултат имаћемо пусте дијелове Републике без икакве шансе за
опоравак.
Стање организације управе у РС је веома лоше. Иако је број
министарстава скроман и одговара потребама РС, државни апарат у
посљедњих неколико година буја: успостављају се нове непотребне и скупе
институције попут агенција, завода и сл. Ради задовољавања страначке
инфраструктуре владајуће коалиције, мимо било каквих критерија, врши се
страначко запошљавање, па је у систему управе РС евидентан вишак 50%
укупне радне снаге. У функционисању државне управе велики проблем
представља и чињеница да су све управне структуре: од Владе, министарстава
и других под огромним утицајем институције Предсједника РС који веома
често, кршећи уставна овлаштења и подјелу надлежности, директно обавља
послове извршне, а у нерким случајевима, и законодавне власти.
Изражени су и примјери неусаглашености законских рјешења посебно у
областима безбједоносних структура, јавних набавки, радног законодавства,
правосуђа
и
надзорним
функцијама.
Оваква
неуједначеност
и
несинхронизованост омогућава да се на различите начине тумачи смисао и
49
садржај врло важних законских рјешења. Ово за посљедицу има чињеницу да
се оваква законска рјешења користе искључиво за потребе политичких
структура које су на власти.
Ако се оваквим законским рјешењима дода и проблем кадровске
политике, која се искључиво базира на уско страначким интересима и
непотизму, која за посљедицу има долазак нестручног и непровјереног кадра
на најзначајније извршне функције, онда је јасно због чега су нанијете огромне
материјалне и правне штете Републици Српској.
Анализирајући то стање увјерили смо се да је велики број радника у
републичким управама и извршним органима у ближем сродству са
предсједником Републике, предсједником Народне скупштине, чланом
Предсједништва Босне и Херцеговине из реда српског народа, као и са већим
бројем министара.
СДС сматра да је данас РС посебно угрожена изнутра. Да за неке не буде
мајка, а за неке маћеха како је многи грађани са правом доживљавају, да би
била јака и организована и у прилици да се развија, неопходно је предузети низ
одлучних мјера.
ХОМОГЕНИЗАЦИЈА ЗАКОНСКЕ РЕГУЛАТИВЕ
Извршити хомогенизацију цјелокупног законодавства Републике
Српске чиме ће се створити бољи услови за транспарентнији и садржајнији
законодавно-правни систем, са посебним освртом на однос између републичке
и власти на нивоу локалне самоуправе. Закон о локалној самоуправи мора
бити системски закон, који дефинише јединице локалне самоправе, њихова
права и обавезе.
Њему ће се прилагођавати сва остала регулатива која се односи на јединице
локалне самоуправе из сљедећих области:
- Пореског система- фискална политика,
- Имовинско-правни и геодетски односи,
- Односи у сфери грађевинског земљишта и уређењу грађевинског
простора,
- Концесије – коришћење природних ресурса и
- Дефинисање јавно – приватног партнерства.
Европска повеља о локалној самоуправи предвиђа висок степен, стварне,
функционалне и фискалне децентрализације. То значи да локални органи
власти регулишу и руководе знатним дијелом јавних послова у интересу
локалног становништва, што подразумијева да ће се ти послови вршити од
стране оних власти које су најближе грађанима. За обављање ових послова
50
потребно је обезбиједити одговарајућа финансијска средства и то на начин да
се повећа удио јединица локалне самоуправе у расподјели индиректних
пореза, пореза на добит, средстава од концесија. У дијелу фискалне политике
потрено је извршити низ промјена у расподјели средстава као што су порез на
приход од самосталне дјелатности, накнаду промјене пољопривредног у
грађевинско земљиште, пореза на приход из личних доходака и успоставити
нове односе у расподјели средстава на релацији Република – општина - град.
За изразито неразвијене општине потребно је формирати посебан фонд преко
кога ће се издвајати средства за њихов развој.
НАДЗОРНА ФУНКЦИЈА
Надзорном функцијом обезбиједити перманентни и професионални
надзор у свим сегментима извршне власти, републичких управа и републичких
управних организација, јавних предузећа, корпорација и агенција, са циљем да
се у њима обезбиједи досљедно спровођење свих закона и прописа, споразума
и уговора које закључују надлежни органи. У инспекторату Републике Српске
објединити све инспекције како би се обезбиједила независност у раду и
избјегле разне малверзације у коришћењу јавних средстава, те онемогућио
повлашћени положај правних и физичких субјеката. Инспекторат ће извјештај о
раду достављати Народној скупштини сваких шест мјесеци на разматрање и
усвајање.
Главна републичка ревизија треба да се састоји из два дијела и то:
ревизија за финансије и ревизија за јавну управу.
НОРМАТИВНА РЕГУЛАТИВА ИЗ ОБЛАСТИ УПРАВЕ
Да би обезбиједили функционалну и рационалну управу, потребно је
измијенити законску регулативу и на тај начин обезбиједити да се поједини
послови из ове области не преклапају између појединих министарстава, управа
и управних организација. Такође, републичке управе и републичке управне
организације треба свести на оптималан број и повећати њихову ефикасност и
стручност у раду.
Законом обезбједити да се у управу прима најквалитетнији кадар.
Законом предвидјети да функционери и одговорна лица само по једном
основу могу примати надокнаду за свој рад.
Законом о спречавању сукоба интереса спријечити да предсједник
Републике истовремено буде и предсједник политичке партије.
ТЕРИТОРИЈАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА
51
Територијална организација подразумјева слиједеће:
- територијалну функционалност општина,
- територијалну функционалност градова, са посебним освртом на
њихову организацију, финансирање и однос са општинама које улазе у
њихов састав.
- Нарочито је потребно анализирати и дати рјешења за градове који у
свом саставу немају општина.
ПАРАЛЕЛНЕ ВЕЗЕ И РЕГИОНАЛНА САРАДЊА
Споразум о паралелним специјалним везама између Републике Србије и
Републике Српске треба смјестити у законодавно-правни систем Републике, те
обезбиједити његову децидирану примјену, са тачно утврђеним процедурама и
поступцима провођења.
Ово између осталог подразумијева и разраду цјелокупног поступка
сарадње јединица локалне самоуправе двије република.
Сличним споразумима треба озаконити и сваки вид сарадње са другим
регијама на које се у економском, културном и историјском смислу наслања
Република Српска.
ИЗБОРНИ ПРОЦЕС
Законом о изборима на нивоу Републике Српске обезбиједити да
Републичка изборна комисија расписује и спроводи изборе за све нивое власти
у Републици Српској: за предсједника Републике, Народну скупштину, за
скупштине јединица локалне самоуправе, начелнике општина и савјете мјесних
заједница. Дефинисати кад и како се проводе ванредни и пријевремени
избори.
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА
Да би локална самоуправа одговорила својој уставној улози, била
сервис грађана, приближила се принципима Европсе повеље о локалној
саоуправи а живот у свакој локалној заједници био пожељан и привлачан, СДС
је спреман да преуме сљедеће кораке и мјере:
1. Да измјеном закона и другим мјерама спроведе суштинску
децентрализацију и омогући загарантовану аутономност локалним
заједницама, укључујући њихово веће учешће у припремању планова
развоја, већа овлаштења око концесионих права задуживања и др.
52
2. Извршити нову, праведнију и транспарентнију расподјелу буџетских
средстава између Републике и општина, како би се зауставио и
исправио тренд повећања решпубличког буџета а смањење локалног,
што је тренд посљедњих осам година. Кроз ову расподјелу и системске
мјере елиминисати могућност задуживања РС чији би терет отплате пао
и на загарантована средста локаних заједница. Појефтинити локану
уптраву тако што ће се зауставити тренд неконтролисаног
запошљавања на терет јавних средстава кроз имјену закона, који ће
одредити и поштрити горњу границу трошкова за администрацију.
3. Измјеном Закона ограничити и квалитетније одредити одборничке
паушале и друге накнаде, накнаде у надзорним одборима,комисијама и
сл.
4. Формирати републички фонд за изразито неразвијена подручја.
5. Пореском реформом омогућити пореске и друге олакшице за
инвестирања и отварања бизниса у неразвијрним опптинама РС.
6. Измјеном закона и других прописа опмогућити да доминантан дио
добити јавних предутзћа (Шуме, хидроелектране, термоелектране и др.)
остаје општинама и регионима гдје је та добит остварена.
53
54
3. поглавље: РАД, БОРАЧКА ПИТАЊА,
ЗДРАВСТВЕНА И СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
55
56
РАД И БОРАЧКО-ИНВАЛИДСКА ЗАШТИТА
ПОЛИТИКА РАДА И ЗАПОШЉАВАЊА
Имајући у виду чињенице да у протеклом периоду законодавство и
стратешки документи у области рада и запошљавања нису дали значајније
резултате и створили повољнији пословни амбијент за развој привреде
Републике Српске, предлажемо у овој области сљедеће мјере:
1. Донијети нови закон о раду, при чему треба имати у виду и задржати:
достигнути ниво права радника, достугнути степен усаглашености
закона са међународним стандардима, достигнути ниво социјалног
дијалога у области рада, улогу и значај колективних уговора у систему
рада и обавезе Републике Српске преузете Споразумом о стабилизацији
и придруживању Европској унији.
2. Донијети нови закон о посредовању у запошљавању и остваривању
права за вријеме незапослености. У том правцу да се повећају накнаде
за случај незпослености и уведу накнаде незпосленим у вези са
остваривањем других права.
3. Доградити Закон о мирном рјешавању радних спорова, тако да се радни
спорови настали у органима републичке управе и јавном сектору
обавезно прије поступка пред судом рјешавају мирним путем пред
Агенцијом за мирно рјешавање радних спорова, чији се рад финансира
из буџета, како би се избјегли дуги поступци, велики трошкови и
финсијске посљедице које пресуде имају на буџет Републике Српске.
4. Доградити Закон о професионалној рехабилитацији, оспособљавању и
запошљавању инвалида којим се уређују права, услови и поступак
професионалне рехабилитације, оспособљавања и запошљавања лица с
инвалидитетом и смањеном радном способношћу, тако да се права из
овог закона финасирају обавезно и дијелом из буџета Републике
Српске, јер су средства доприноса који сада уплаћују послодваци у
висини 0,1% и 0,2% неодвољна за финасирање запошљавања ових
категорија и за поврат доприноса послодавцима који запошљавају та
лица.
5. Донијети нови закон о колективном преговарању ради потпунијег
регулисања начина преговарања и закључивања колективних уговора,
57
утрђивања нивоа колективног преговарања, примјене и спровођења
колективних уговора и санкционисања за неизвршавање обавеза
преузетих колективним уговорима на свим нивоима преговарања.
6. Акционим плановима запошљавања убудуће предвидјети активне мјере
запошљавања у пољопривреди, запошљавање путем јавних радова и
запошљавање незапослених младих лица са стручним квалификацијам
у привреди, те запошљавање лица из борачких категорија.
БОРАЧКО-ИНВАЛИДСКА ЗАШТИТА
Власт СНСД-а доноси измјене овог Закона током 2007. и 2008. када се за
потребе избора и у жељи придобијања борачке популације измјенама Закона
проширује обим права и повећавају инвалиднине, уз повећање буџетског
оквира за 37 милиона КМ. Истовремено се у области ПИО кроз измјене закона
дају додатне бенифиције борачким категоријама, што за посљедицу има
издвајање преко 100 милиона КМ Фонду ПИО за финансирање додатних права.
Када је укупан обим права борачких категорија премашио 400 милиона КМ и
није више могао реално да се финансира, јер су средства од продаје Телекома
потрошена, а нагомилана додатна кредитна оптерећења, крајем 2013. Народна
скупштина РС доноси нови Закон о ПИО којим се укидају загарантоване пензије
за борце и смањује обим стечених права. Истовремено је руководтсво БОРС-а
било савезник Владе у цијелом овом процесу, занемарујући реалне интересе
свог чланства и остављајући га у немилости једне неодговорне власти. Тако је
ревизија статуса бораца проведена не са намјером да се реално класификује
борачка популација, него да би се накнадно обезбиједио статус бројним
страначким активистима и „опрао“ њихов непатриотизам у рату. Ревизија је
послужила као политички маркетинг СНСД-а тако да је број категорисаних
бораца са 190.000 у 2012. напрасно порастао на 215.541, од чега је број 1.
категорије са 110.000 порастао на 122.382. Када су у питању породичне и личне
инвалиднине, постојећа норматива је такође нереална и оне су у укупном
износу 142 милиона КМ. Овако значајна средства имају смисао само уколико су
расподјељена према реалним ревизијама, са мањим обимом корисника и
износима инвалиднина према стварним могућностима друштва.
58
Мјере:
1. Популистичку политику лажног удварања и обећања треба замијенити
социјално одговорном политиком.
2. Стимулисати запошљавање домобилисаних бораца на начин да им
држава плаћа порезе и доприносе, а пословадац даје нето плату.
3. Да се ријеши право ратног стажа у двоструком трајању и сукцесивно
према захтјевима за пензионисање уплаћују доприноси подносиоцима
права.
4. Стимулисати запошљавање породица погинулих бораца и РВИ до
четврте категорије кроз буџетски подстицај или пореске олакшице за
предузећа.
5. Зауставити одузимање стечених права и гарантовати правну сигурност,
а инвалиднине ускладити са трошковима живота тако што ће се
основица везати за висину просјечне плате у Републици Српској и да
исплата не може бити мања од коефицијента 0,8.
6. Потребна је нова категоризација бораца и редефинисање зоне
борбених дејстава, умјесто садашње која износи 20 км иза прве борбене
линије.
7. Борачки додатак мора да буде на реалним и правичним принципим
према степену угрожености, категорији и годинама старости.
8. Реализовати програм потпуног стамбеног рјешавања приоритетних
борачких категорија који је сада у потпуном застоју.
9. РВИ преко Фонда здравства обезбиједити квалитетна ортопедска
помагала и системски уредити ову област, а санкционисати све облике
злоупотреба.
10. Извршити измјену Правилника тачка 30. Закона о правима бораца и
уграђивање реалне инвалидности од ПТСТ-а (постратни трауматски
синдром).
11. У потпуности преиспитати рад инвалидских комисија.
12. Скратити рок РВИ за подношење захтјева за оцјену њихове
инвалидности.
59
13. БОРС као организацију од посебног интереса одвојити од утицаја
власти и обезбједити реално и равномјерно финансирање.
14. Усвојити стратегију борбе против криминала и корупције, а средства по
основу одузете незаконито стечене имовине усмјерити за социјалне и
борачке категорије.
15. Истицати допринос бораца у отаџбинском рату и инсистирати да влада
материјално и кадровски ојача Центар за истраживање ратних злочина.
Приоритетно треба реализовати Централно спомен обиљежје у Бањој
Луци погинулим борцима посљедњег отаџбинског рата и у склопу тога
музеј српских бораца.
Принципи на којима се гради борачка политика СДС-а
Основаност, у смислу утврђивања основаности права, подложности
провјери и њиховог трајног законског обезбјеђења (правна сигурност);
редовност, у смислу буџетског обезбјеђења стабилних и редовних извора
финансирања инвалиднина и осталих давања; правичност, у смислу
равномјерне и правичне расподјеле терета кризе на све друштвене
институције и категорије становништва, а не на социјално најугроженије,
односно да носиоци терета кризе буду богатији и власт у цјелини; поштовање
достојанства, у смислу сталне институционалне бриге, уважавања борачких
категорија и значаја доприноса за стварање РС, као и достојно обиљежавање
свих значајних датума везаних за одбрамбено-отаџбински рат; заједничка
одговорност за РС, у смислу успостављања одговорног дијалога у интересу РС
на принципима партнерског уважавања организација и представника борачких
категорија на рјешавању статуса и обима њихових права.
ПОЛИТИКА ПИО И СОЦИЈАЛНОГ СЕКТОРА
Међу најсиромашнијим становништвом српске налази се велики број
пензионера,. Овој категорији становништва неопходно је посветити посебну
пажњу како би се њихов материјални положај побољшао. Неопходно је
урадити реформу Фонда ПИО , с циљем повећања најниже и просјечне пензије
чији износ је најнижи у региону.
60
Анализа постојећег стања ПИО је:

Број осигураних лица у односу на број пензионера је у константном
паду тако да у 2013. тај однос 1,12: 1, док је 2005. тај однос био 1,49:1.

Просјечна пензија износи 40% просјечне плате и не мијења се у
посљесњих 8 година иако је најлошији у региону (нпр. Србија 60%,
Федерација БиХ 43%).

Просјечна пензија данас покрива само 17,53% потрошачке корпе и у
сталном је паду (нпр. 2007. од када је нови обрачун потрошачке корпе је
био 22,81%).
Истовремено стање у Фонду ПИО РС је катастрофално, тако да је и поред
нереално исфорсираног повећања пензија почетком 2014. од 3,5%, тренд
лошег стања задржан. Навешћемо само неке од карактеристика које
упозоравају на тежину стања:

Кумулативни дефицит са 31. 12. 2012. је износио 105 милиона КМ и у
односу на 2011. је већи за 25 милиона КМ, а према налазу Главне службе
за ревизију текући дефицит у 2013. је додатно повећан за 40 милиона
КМ, тако да је тренутно 145 милиона КМ;
Због ограничења фискалних капацитета Владе које не може да покрива
кумулативни дефицит, Фонд ПИО је дугорочно задужен са 50 милиона КМ, због
чега плаћа енормно високе камате. Да би исплатио пензије и одржао текућу
ликвидност, Фонд узима револвинг кредите код комерцијалних банака и сваки
мјесец се задужује за око 40 милиона КМ, за што плаћа високе камате. Камате на
краткорочна и дугорочна задужења Фонда износе око 3 милиона КМ годишње.
Постоји основ сумње да Фонд ПИО користи кртаткорочне позајмнице које
премашују дозвољени лимит краткорочног задуживања (40 милиона КМ), те по
том основу плаћа додатне камате банкама, што се прикривено књижи као
услуге платног промета са том банком.
Значајно је смањен број активних уплатилаца доприноса и према подацима
Фонда он је 0,6 уплатилаца наспрам 1 пензионера.
Ни смањење плата запослених у Фонду која је испод републичког просјека,
као ни додатна средства из повећања стопе доприноса за ПИО од која су са 17%
увећана на 18,5%, нису била довољна да обезбједе финансијску одрживост
Фонда и излазак из дефицита.
61
Главна служба за ревизију је утврдила нереално висока издвајања за медије
и низ примједни у систему јавних набавки, као и издвајања по основу додатних
послова непримјерених могућностима Фонда (страначко запошљавање нова 53
радника у 2012. години и ангажовање волонтера и приправника).
Краткорочне мјере:
1. Донијети нови закон о пензијском и инвалидском осигурању Републике
Српске и извршити реформу Фонда пензијског и инвалидског
осигурања.
2. У Народној скупштини Републике Српске усвојити документ о
десетогодишњој пензионој политици, који би обавезивао Владу РС да
приликом израде Буџета РС и предлагања економске политике
Републике Српске води рачуна о побољшању материјалног положаја
пензионера у омјеру који је у складу са порастом БДП у Републици
Српској, имајући у виду обавезе које проистичу из закона. Најнижа
пензија у РС не смије бити испод 300 КМ.
3. Реформисани систем пензијског и инвалидског осигурања учинити
потпуно транспарентним и обавезати Фонд ПИО РС да сваког мјесеца
објављује сљедеће податке: колика је обавеза Републике у исплати
пензије, колико средстава је Република дозначила Фонду; колико
средстава је у Фонду обезбјеђено од редовне уплате доприноса; колики
и по којим основама су остали приходи Фонда, колики су трошкови
пословања Фонда по свим ставкама.
4. Инспекцијске службе морају проводити сталне активности и бити
посвећене спречавања рада на црно и радити на побољшању
финансијске дисциплине, односно наплате доприноса.
5. Створити све претпоставке за очување реалне вриједности акција које
је Фонд ПИО РС добио у поступку приватизације државног капитала, а
којима сада управља Пензиони резервни Фонд, односно Друштво за
управљање пензионим резервним фондом, те да исте буду у правом
смислу те ријечи намјењене за обезбјеђење транзиционог трошка код
увођења новог модела пензијског и инвалидског осигурања.
6. Започети са озбиљном инвестиционом политиком у привреду
Републике Српске, нарочито кроз улагања у мала и средња предузећа,
битна и значајна стратешка предузећа као и улагања у пољопривреду,
62
све у циљу јачег привредног развоја, стварања новостворене
вриједности и већег запошљавања на нашим подручјима. Зауставити
праксу задуживање Фонда ПИО РС код комерцијалних банака у циљу
обезбјеђења текуће ликвидности и исплате пензија и увести политику
штедње у свим областима живота и регулисати санкциону политику
санкционисања сваког појединца и функционера који се расипнички
понаша;
7. Одмах побољшати материјални положај пензионера у реалним
оквирима и у складу са растом потрошачке корпе с циљем да се
достигне реална куповна моћ пензија из 2005. године.
Дугорочне мјере:
Поред ових краткорочних мјера, СДС припрема дугорочну стратегију
реформе пензионог система, анализира и прати стање са пензионим системима
у региону, али и у свијету. Посебан проблем са којим се суочава већина земаља
у свијету (а посебно у ЕУ), јесте демографска промјена старости становништва,
тако да је процјена да ће у земљама ЕУ са садашњих 20% становника старости
преко 60 година у 2050. тај проценат бити 35%.
СДС планира концепт приватизације пензионог система у којем су
корисници истовремено и власници капитала чиме се смањује могућност
бирократске контроле и малверзација. То је модел оснивања приватног
пензионог осигурања којима је гарант држава чиме се осигурава и изграђује
повјерење грађанства да улаже доприносе у приватне фондове. Овај модел сам
себи одређује доприносе и примања у будућности. Исти би требало да значајно
растерети и државни буџет (директна давања) и омогући значајну акумулацију
капитала, као и позитивне ефекте на привредну активност, смањење
незапослености те стабилизацију тржишта капитала и повећање стопе штедње.
Република Српска - социјална држава
Српска демократска странка је опредијељена да гради праведно и
морално друштво, уз социјално одговорну развојну политику. Свјесни смо да на
кризу постојећи модел државе нема одговор. Једно од кључних права које се
остварује у социјалној држави јесте социјална заштита. Основни принципи
социјалне заштите су хуманизам, солидарност и узајамност.
Приоритено треба направити интегралну социјалну карту становништва
РС. Слика социјалног стања Републике Српске је потпуно нејасна. Ми данас
63
заправо немамо пројекцију - шта нас то сутра очекује, какво ћемо
становништво имати и шта ће бити потребе тог становништва. Број
незапослених није никада био већи у историји РС и он износи 153.500, док је
број запослених са 258.000 прије 6 година, пао на 238.000. У том смислу СДС
сматра да држава мора провести пројекат запошљавања најмање једног члана
породице, јер је најтежа социјална ситуација у породицама у којима нико није
запослен.
Стање у коме се налазимо обавезује нас да пронађемо реалан однос
стања социјалних потреба грађана и реално планираних средстава која се могу
издвојити за те потребе, те да дефинишемо социјална права у складу са тим.
Сваки трећи становник РС је у стању социјалне потребе. У том смислу СДС
предлаже да висина новчане помоћи зависи од броја чланова породице и
кретала би се за појединца најмање 20% просјечне плате исплаћене у
Републици Српској у претходном кварталу, до најмање 35% за породице са 5
или више чланова. Додатак за помоћ и његу другог лица износила би најмање
25% од просјечне нето плате исплаћене у претходном кварталу. На паритетном
основу 50-50% Република и локалне заједнице би финансирале право на
новчану помоћ и право на додатак за помоћ и његу другог лица.
Основни принцип социјалне политике треба да буде да ниједно
друштво није толико сиромашно да не може на квалитетан начин - праведном
прерасподјелом средстава - обезбиједити примјерена средстава за социјално
најугроженије категорије становништва.
64
ЗДРАВСТВО
Принципи за управљање здравственим ресурсима и функционисање
здравственог система
Резултат у здравственом систему РС је поражавајући, иако су у
посљедњих осам година уложена велика средства. Здравствени систем је данас
на ивици одрживости, а њиме нису задовољни ни пацијенти, ни здравствени
радници. Укупна дуговања у здравству досежу милијарду марака, а само
дуговања (око 380 000 000 КМ ) и дефицит (око 40 000 000 КМ) Фонда
здравственог осигурања премашују годишње потребе за платама (око 250 000
000 КМ) и лијековима (око 120 000 000 КМ) у Републици Српској. Сличан
примјер не постоји ни у најнеразвијенијим земљама.
Урзок оваквог хаоса је у нерационалном и криминалном понашању
претходних
власти, нарочито министара здравља и директора Фонда
здравства. Ауторитарно и нестручно управљање,
лишено знања и
одговорности као тренд укупне политике у Републици Српској, у здрваству је
довело до кулминације негативних резултата и угрозило национално здравље
наших грађана и народа. Користећи лицемјеран и агресиван маркетинг, власт
је прикривала размјере хаоса у здравственом систему. Затим су , увидјевши
размјере створене пропасти у задњих годину-двије дана, промијењени многи
директори клиничких центара и болница, два министра здравља и директор
Фонда здравственог осигурања. Против многих од смјењених су поднесене
кривичне пријаве од стране надлежних тужилаштава. Међутим, суштински се
ништа није промјенило, јер и даље имамо партијско здравство које је чак и
међусобно у сукобима и које наставља да гомила дуговања, продукује афере и
ствара незадовољство код грађана. Пирамида здравственог менаџмента се
опредјелила да не спроводи закон и брине о пацијентима, већ да слијепо
извршава вољу оних који су их поставили на функције без обзира на
посљедице. Зато је данашње здравство у канџама политичких и пословних
лобија немоћно и неспособно да буде на услузи пацијентима и грађанима.
Једноставно можемо закључити да тренутно имамо систем без
одговорности и контроле који је проткан расипништвом и криминалним
пословањем, а одржава се само због ентузијазма часних здравствених радника,
који упркос лошем управљању и неодговорности власти и здравственог
менаџмента, улажу максималне напоре у лијечењу и збрињавању пацијената.
Данас је здравство без конкуренције најкорумпиранија област у друштву.
65
Због тога је потребна коријенита реформа, са радикалним резовима,
како би деполитизовали и департизовали здравствени систем и вратили му
изгубљено достојанство. Прво је неопходно прецизно утврдити одговорности
и ригорозно казнити кривце за исисавања новца из здравства Републике
Српске и стварање огромних дугова који пријете да доведу до колапса
здравственог система.
Све наведено за Српску демократску странку представља не само
изазов, већ и обавезу која проистиче из одговорности за будуће национално
здравље, али и укупан допринос за увођење стручности и одговорности у
политички и институционални крвоток Републике Српске.
Ми смо спремни на ентузијазам и одрицање како би показали да здравство
може бити огледало одговорног понашања и због тога прво усвајамо принципе
за руковођење:
1. Знање
За нас је ово основни принцип и полазна позиција. Да би овај принцип
заживио, потребна је деполитизација и департизација, те прецизно законско
дефинисање процедура права и обавеза здравствених радника и пацијената.
Тренутни законски оквир је недоречен и нефункционалан и стога треба да се
мјења да би се онемогућили непотизам, нестручност и корупција, а
успоставилли стручност и ефикасност засновани на знању и ентузијазму.
2. Организација
Ово је стратешки принцип, заснован на стандардима и специфичностима.
Стандарди су углавном исти за све европске земље и представљају научно
усвојене протоколе и процедуре за дијагностику и лијечење пацијената.
Специфичности се односе на параметре који су различити у смислу
територијалне и добне учесталости појединих болести, дакле морбидитет и
коморбидитет, те стање инфраструктуре, удањености и повезаности
здравствених установа.
3. Опрема и мрежа установа
Мрежа установа од оних примарног, секундарног или терцијарног нивоа,
до научних и специјализованих установа представља пројектовану и
остварену сублимацију претходна два принципа. Посебно треба навести да је
66
ово динамичан систем, јер медицинска наука и техника су у сталном
усавршавању и напретку. Синергијом знања и организације а у складу са
развијеношћу и могућностима државе бира се најоптималнија организација
установа са припадајућом опремом у сврху да се појефтини лијечење а повећа
ефикасност и успјешност.
4. Финансијско обезбјеђење
Модерно доба је новац наметнуло као мјерило за могућности сваког
појединца и друштва. Систем прикупљања и дистрибуције новца за здравство
мора да се мјења али без великих експеримената. Сиромашне земље, попут
наше, морају да израчунају шта могу да плате и рационално сложе дијаграм
болести, лијечења, стручњака и опреме са припадајућим цијенама у сврху
успостављања финансијске одрживости. Процесуирање криминалних дјела и
превенција корупције су круцијални услов и за овај сегмет здравственог
система. СДС има намјеру да као светињу постави рационалну и равномјерну
расподјелу онога што имамо и стварамо јер је то гаранција социјалне и
друштвене медицинске равноправности.
5. Контрола
Сва претходна четри принципа су неоствариви без ригорозне контроле.
Контролни механизми су подјељени у два дијела. Први чини стручна и
медицинска контрола рада, усавршавања и успјешности здравствених
стручњака а други вид контроле је контрола финансија и поштовања законских
регула. Максимално пооштравање висине казнених санкција је неопходно за
вршење контроле уз јасније прецизирање личне одговорности у сваком
сегменту здравственог система.
Наведени принципи служе за руковођење кључним троуглом здравственог
система који чине: Министарство здравља које организује и надгледа рад са
врха троугла, фонд здравственог осигурања који обезбјеђује плажање
лијечења и здравствене установе које врше дијагностику и лијечење
пацијената.
Министарство здравља прво треба институционално уредити јер оно данас
политички инструисаним одлукама узрок лоших одлука које смањују права
пацијената и квалитет лијечења, са сталним повећањем трошкове и задужења.
То се по дубини пренјело на здрабствене установе формирајући „circulus
vitiliosus“ (зачарани круг) у коме све сем криминала пропада. СДС ће установити
67
стручна тијела у министарству који ће чинити
медицинског, правног и економског профила.
најбољи стручњаци
У фонд здравства ће се увести ред, смањити администрација, а успоставити
неколико нивоа контроле, од интерних до ектериторијалних, са сталним
праћењем финансијске дисциплине и поштовања закона. То је неопходно како
би помирили потребе за најбољим и најефикаснијим лијечењем са једне и
ограничене економске ресурсе са друге стране.
Здравствене установе морамо организовати као систем повезаних модула
различитих нивоа опремњености, стручности и територијалне заступљености
које су умрежене у јединствен медицински и имформациони систем. То
подразумијева реорганизацију примарног нивоа и професионализацију
секундарног и терцијарног нивоа здравствене заштите.
КЉУЧНЕ МЈЕРЕ:
1. Прво је неопходна хитна и свеобухватна инвентура свих дуговања и
анализа свих уговора Фонда здравственог осигурања, поготово оних
који носе ознаку тајности, ради процесуирања одговорних за
криминална дјела и одврађања од криминалних намјера у будућности.
2. Одмах приступити измјенама и допунама закона, као и доношењу нових
законских рјешења и мјера која треба да отклоне баријере за успјешну и
модерну организацију здравственог система (Закон о здравственој
заштити, Закон о здравственом осигурању, Закон о докторској и
сестринској дјелатности идр.)
3. Одмах донијети пакет антикорупционих мјера како би се разбили и
санкционисали криминални ланци и успоставио систем, посебно у
области јавних набавки.
4. Измјену закона и пооштравање мјере за угрожавање здравља људи
храном водом, илегалним лијековима и дрогом.
5. Однах приступити потпуној реорганизацији Фонда здравственог
осигурања РС, као легла корупције, непотизма и страначког
запошљавања, новцем грађања. Од Фонда је потребно направити
стручну, функционалну институцију, која неће оптерећивати
здравствени систем РС, већ бити у његовој служби. Кроз план
68
реорганизације ову институцију учинити финансијски стабилном и
одрживом.
6. У Народној скупштини РС потребно је хитно усвојити од стране СДС-а
већ припремљену нову популациону политику РС, односно
пронаталитетну стратегију. Овај документ од националног значаја треба
да стимулише и обезбједи услове за финансијску и другу подршку за
рађање дјеце, потпуно плаћање вјештачке оплодње о трошку државе,
дотирање плаћања обданишта, гарантовани повратак на радно мјесто
након одсуства, реформу Фонда дјечије заштите заштите и у оквиру
министарства позицију помоћника министра за бригу о породици и
пронаталитетној политици.
Политиком породиљско право (а не породињско одсуство) биће
загарантовано мајкама у РС без обзира да ли раде или не.
И поред финансијског колапса у који је недомаћинским пословањем и
криминалним поступцима доведено здравство РС, СДС сматра да је неопходно
у континуитету наставити инвестирање у стручни кадар, опрему и здравствене
објекте.
ИЗБЈЕГЛА И РАСЕЉЕНА ЛИЦА
Анексима 6 и 7 Дејтонског мировног споразума (ДМС) и осталим
међународним конвенцијама и протоколима, прописана су и загарантована
права ове категорије становништва. Између осталог, Анексом 7 ДМС постоје
двије категорије ових лица а то су: „избјегла лица из БиХ“ и „расељена лица у
БиХ“ а сва њихова права сврстана су у три категорије:
1. да се добровољно врате у своја ранија мјеста боравка;
2. да добровољно изаберу мјесто свог новог боравка;
3. накнада за имовину која им се не може вратити.
Према релевантним подацима тима СДС-а за питања избјеглих и расељених
лица, у РС тренутно борави 60.861 лице са признатим статусом расељених лица
у 19.546 породица, а 2.814 избјеглих породица, или 8.689 лица.
69
Ови подаци указују на чињеницу да актуелна власт није ријешила проблеме
постојања ових категорија и поред огромних средстава која су јој била на
располагању (буџети, донације итд).
Основни циљеви тима СДС-а везани за рјешавање проблематике избјеглих
и расељених лица су:
1. Потпуни завршетак обнове и реконструкције стамбених јединица и
инфраструктуре за потребе расељених лица и повратника у Републици
Српској и Федерацији БиХ.
2. Обезбјеђење здравственог осигурања за породице избјеглих,
расељених лица и повратника, а која нису осигурана по другом основу.
3. Обезбјеђење реинтеграције и интеграције расељених лица кроз
стимулисање одрживог повратка.
Стога је неоходно дефинисати мјере и носиоце активности којима ће ови
циљеви бити остварени, а то су:

Успостављање и заживљавање фонда за правичну надокнаду уништене
имовине на нивоу БиХ, уз неопходне измјене и допуне Законе о
избјеглицама из БиХ и расељених лица у БиХ, или његовог новог
доношења чиме би се обезбиједио равноправан статус и право на
повратак, останак у садашњем мјесту живљења и надокнада уништене
имовине у складу са Анексом 7 Дејтонскох мировног споразума.

Обезбјеђење расположивих средстава и других претпоставки за
распуштање свих колективних центара становања у РС.

Обезбјеђење боље контроле и координације у пласману средстава из
буџета РС, фонда за повратак на нивоу БиХ и донаторских средстава, у
смислу равномјерне територијалне и националне заступљености у
рјешавању проблема избјеглица, расељених лица и повратника.

Оформити правни тим који ће радити и пружати бесплатну правну
помоћ избјеглим и расељеним лицима, како пред судовима у земљи,
тако и у земљама из окружења са посебним акцентом на избјеглице из
Хрватске.
70

Издвојити више средстава за рад и функционисање удружења и
организација за заштиту права избјеглица и рaсељених лица.

Издвојити више средстава за стварање бољих услова у области
инфраструктуре, запошљавања, образовања, здравствене и социјалне
заштите, као и других виталних питања којима се обезбјеђује потпуна
реинтеграција избјеглих и расељених лица.

Омогућити легализацију изграђених стамбених објеката избјеглица и
расељених лица под најповољнијим условима, без обзира ко и на који
начин је финансирао ту изградњу у складу са постојећим законима.

Одредити већа средства у буџетима БиХ, РС и локалних заједница за
финансирање пројеката којима се рјешавају проблеми избјеглица и
расељених лица.
За рјешавање проблема избјеглица, расељених лица и повратника у РС
неоходно је веће ангажовање више министарстава у Влади РС и то:
Министарства за избјеглице и расељена лица, Министарство рада и борачко
инвалидске заштите, Министарство правде, Министарства пољопривреде,
шумарства и водопривреде, Министарства здравља и социјалне заштите,
Министарства за прострорно уређење, грађевинарство и екологију, као и
општина у РС и надлежних министарстава у Савјету министара БиХ
(Министарство за људска права и избјеглице, Министарство правде и
Министарство безбједбости).
Кључ успјеха провођења свих мјера је адекватно, брзо и ефикасно
спровођење свих закона, координација наведених субјеката и појединаца који
у свом раду примјењују ове законе како би се положај ових категорија
становништва што брже и квалитетније ријешио.
71
72
4. поглавље : ДРУШТВЕНЕ
ДЈЕЛАТНОСТИ
73
74
ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ
Министарство просвјете и културе, као највеће и најсложеније
министарство, функционише са великим бројем организационих, кадровских,
просторних и других неријешених питања и недостатака. Министарство је
састављено из два ресора: просвјете и културе. У протеклих осам година
министарство се најмање бавило уређењем система образовања, без
доношење квалитетних и примјенљивих закона и подзаконских аката и готово
се није бавило квалитетом образовања. Своје дјеловање је усмјеравало на
набавку рачунара ученицима основних школа, адаптацију зграда,
организовање неефикасних савјетовања, увођења нових наставних предмета и
давања сагласности за улазак невладиних и других организација у школе.
Министарство је врло мало урадило на промовисању квалитета
основног, средњег и високог образовања, већ се само бавило питањима како
удовољити појединцима који диригују и имају своје интересе у области
образовања.
У министарству је у претходних осам година знатно повећан број
запослених радника, запошљавани су приправници који немају искуства у
образовању, или су примана лица која се никада нису бавила образовањем.
Њихов рад је видљив кроз изузетно лошу сарадњу са школама и
високошколским установама, а посебно код израде закона и подзаконских
аката. Иако је обим послова у министарству остао исти, ни ово министарство не
заостаје са бројем запослених: у периоду од 2006. до 2013. године број
запослених се повећао за 130%.
Републички педагошки завод није у функцији јер не врши законом
прописану дјелатност, педагошки савјетници нису у довољној мјери
посјећивали школе, нити су обављали стручно-педагошки надзор.
Због личних интереса појединаца из организације министарства
дислоцирана је просвјетна инспекцију у Инспекторат, коју исти виде као
противничку институцију.
Образовни систем је уништен, просвјетни радници доведени на руб
сиромаштва.
И поред упозорења јавности на лоше рјешење у систему образовања
одраслих, путем Завода за образовање одраслих, који је омогућио јавну
куповину средњошколских диплома у Широком Бријегу, Министарство
75
просвјете ништа није предузело, а све упућује на договоре појединаца из
министарства и појединаца из Широког Бријега.
Министарство просвјете и културе није ријешило ни питање тзв. руских
диплома које и данас користе истакнути чланови СНСД-а за обављање
одговорних функција и рада на универзитету и на другим радним мјестима у
државној управи. Кривична пријава за руске дипломе стоји у ладици
Специјалног тужилаштва.
Министарство ништа није урадило у вези са појавом неодговорног
нострификовања непровјерених, фалсификованих диплома, а нострификацију
врши комисија министарства.
И након упозорења јавности, министарство ништа није урадило на
спречавању фабриковања и примјене у наставном процесу у основним и
средњим школама диплома из Брчког, Травника, Широког Бријега итд.
Министарство је својим ћутањем о наведеним дипломама омогућило улазак
наводним наставницима у образовни систем и тиме директно утицало на лош
квалитет занања ученика.Министарство није предузело ништа да се стане у крај
незаконитом издавању средњошколских диплома у Бањој Луци, Котор Вароши,
Кнежеву, Добоју итд.
Министарствоје није, у законом предвиђеном року, објавило на
десетине правилника, а донесени правилници су у колизији са законом, или су
непримјенљиви у пракси.
Министарство је објављивањем правилника о запошљавању наставника
у основним и средњим школама унијело тоталну помутњу и створило
конфузију, отворило на десетине судских спорова и довело школе у позицију да
не могу обезбиједити квалитетно одвијење наставног процеса. По одредбама
наведених правилника, директори школа морају примати кандидате који нису
способни за рад у настави, али су први на листи иако нису за наставу.
Министар је путем својих сарадника у образовни систем у потпуности
увело страначку политику, посебно код избора чланова школских одбора и
директора, па тако имамо на десетине школа које немају управљачку
структури. Министар директно по политичкој линији утиче на избор чланова
школских одбора и директора, или их самоиницијативно именује без законом
прописане процедуре.
У области високог образовања Министарство није дефинисало:
76

академска звања свршених студената,

уже научне области и наставне предмете у ужим научним областима,

јединствену базу података наставника и сардника,за ангажовање са
пуним радним временом на високошколским установама и број
наставних часова у току радне седмице.
Само је било битно како испунити услове да поједини професори
универзитета могу предавати на неколико факултета и да могу предавати и
послије 68 година живота. Ни спроведена акредицаија на појединим
високошколским установама није дала одговоре на ова питања, па самим тим
није спроведена по стандардима.
Након громогласне промоције градње једног павиљона у оквиру
Студентског центра у Бањој Луци, студентског дома у Фочи и студентском дому
на Палама, за које није обезбијеђена документације, нису обезбијеђена
новчана средства и поред обећања, још ништа није урађено.
Анализирајући стање у образовном систему Републике Српске, а посебно
од 2006. године до данас, јасно се види да је приисутна тенденција пада
квалитета знања у свим областима образовања, квалитета знања наставника
који завршавају наставничке и друге факултете, незадовољство просвјетних
радника статусом у друштву и све мањим износом новчаних средстава за развој
образовања и побољшања материјалног статуса просвјетних радника. Никада
до сада није било лошије стање у образовном систему Републике Српске.
ПРИЈЕДЛОГ МЈЕРА ЗА ПОБОЉШАЊЕ СТАЊА У ОБРАЗОВНОМ СИСТЕМУ
У раду свих сегмената образовања, утврђени су озбиљни пропусти у
организацији, руковођењу, управљању и спровођењу законских прописа, које
је у наредном периоду неопходно поправити и промијенити. Српска
демократска странка ће у образовном систему урадити сљедеће:
1. Извршити реорганизацију Министарства просвјете, и успоставити
стручан и ефикасан систем у предшколском, основном, средњем и
високом образовању са стручним и одговорним лицима.
2. Републичком педагошком заводу вратити ингеренције за савјетодавнонадзорни рад и обезбиједити потребан број стручног кадра.
77
3. Донијети нове законе, а подзаконским актима уредити системе
основног, средњег и високог образовања, и извршити ревизију
наставних планова и програма на свим нивоима образовања.
4. Наћи начин да се повећа буџетски оквир за финансирање свих нивоа
образовања, у сегменту плата, материјалних трошкова, трошкова за
инвестиционо одржавање објеката и за остале потребе. Вратити
образовању мјесто које му и припада у друштву.
5. У сегменту студентског стандарда, потребно је донијети стратегију за
побољшање социјалног статуса студената.
6. Побољшати стандард и васпитни процес у ученичким домовима.
7. Санкционисати установе и појединце на свим нивоима образовања за
нелегално издавање свједочанстава и диплома.
8. Урадити ревизију наставног кадра на свим нивоима образовања, и
покренути поступак искључења из наставе наставника са дипломама
које су стечена на незаконит начин.
9. Спријечити корупцију у образовном систему, и формирати стручне
тимове за прећење и спречавање корупционих радњи у свим
сегментима образовања.
10. Преиспитати постојеће критерије који дефинишу минималан број
ученика у школском одјељењу, и направити их флексибилнијм за
руралне средине и тако спријечити и затварање многих подручних и
основних школа.
КУЛТУРА
Стање у области културе и институцијама културе у РС посљедњих година
драматично се погоршало. Да би се ово стање промијенило, институције
културе морају бити у потпуности финансиране и брижљиво вођене од стране
Министарства просвјете и културе, а што сада није у пракси остварено. Ресор
културе у саставу Министарства просвјете нема онај статус који би морао имати
у Републици Српској. Министарство је културу ставило у подређени положај у
односу на образовање. Култура је, не рачунајући године рата, на најнижој
тачки, а забрињавајућа је чињеница да културну елиту Републике Српске
78
сачињавају људи који су ван граница Српске, а неки немају никакав углед међу
умјетницима и културним радницима у региону. Да би промјенила стање у
култури, СДС има циљ да кроз институције РС усвоји нову стратегију у овој
области, односно усвоји нову културну политику.
Српска демократска странка је спремна да мијења ту праксу и предлаже
конкретне кораке којима ће се положај културе и културних институција
ојачати и поправити послије вишегодишње стагнације и негативне селекције. У
наредном периоду неопходно је урадити сљедеће:
1. Анализирати стање и израдити базу података о стручном кадру у свим
областима културе, што је предуслов за стратешко вођење кадровске
политике и планирање програма за јачање људских ресурса у култури.
2. Израдити базу података о субјектима који се баве дјелатностима у
култури, градским и општинским институцијама културе, невладиним
организацијама и појединцима који се баве културом и умјетношћу,
њиховим активностима и пројектима, нарочито међународним
пројектима, иницијативама и ангажманима у којима учествују умјетници
и стручњаци из Републике Српске
3. Израдити базу података о културној баштини, односно регистар
културних добара са пратећом документацијом, и акционог плана за
његово попуњавање, са прецизно утврђеним актерима и роковима.
4. Обезбиједити једнакост у могућностима за партиципацију у културном и
јавном животу,
културно и стваралачко исказивање жена као и
мушкараца, без обзира на вјероисповијест, националност и социјални
положај, аутономност одлучивања у култури, независан статус
културних дјелатности и умјетности лишен политичких и идеолошких
императива, те децентрализована култура са високим удјелом
одлучивања на локалном нивоу.
5. Остварити сталну бригу за национално културно насљеђе, заштиту и
промоцију споменика културе, ћирилице, националне историје као
најважинијег сегмента културне политике. С тим у вези, залажемо се за
интензивније осмишљавање садржаја и пројеката које нуди оквир
Споразума о специјалним и паралелним везама Републике Српске и
Републике Србије. Нарочито је значајно остварити сарадњу са
Републиком Србијом на пољу имплементације УНЕСКО конвенција о
заштити културних споменика и нематеријалног културног насљеђа. С
79
тим у вези, посебну пажњу треба усмјерити на подршку друштвима као
што је Просвјета, која његују српску културу, историју, традицију.
6. Афирмисти чињеницу да културни идентитет Републике Српске почива
на изразито интеркултурној основи, уз наглашавање културне
посебности регија, које саме морају одредити своја културна средишта
(градове, манифестације, институције) која његују и промовишу те
посебности. Тијела локалне управе и самоуправе неопходно је ојачати
ресурсима у смислу људског креативног потенцијала који је спреман и
способан за креирање локалних политика, које неће излазити из оквира
централне стратегије на нивоу Републике Српске. Ојачати мрежу
градова и општина у процесу планирања и имплементације, понудити
стручну и консултативну помоћ локалним заједницама. Развојни
документи у области културе често су предуслов за приступ европским
фондовима за културу који нуде значајна а бесповратна средства.
Инсистирамо на што хитнијој изради локалних стратегија којим би се
утврдили приоритети у култури једног града/општине, динамички план
провођења, процедуре за праћење финансијских улагања и механизам
вредновања. У процесу израде јавних политика у култури требало би да
буду укључени сви заинтересовани актери културе у датој локалној
заједници, умјетници, културни радници, грађанство (публика) и јавна
управа.
7. Охрабрити мањинске културе и организације цивилног друштва, у
законском и финансијском смислу. Неопходно је организовати посебне
јавне позиве и грантове који помажу развој угрожених заједница,
сиромашних и мањинских, у циљу диверзитета, при чему се културна
разноврсност не посматра тек као збир етничких културних идентитета
који се тичу културног насљеђа.
8. Извршити промишљено повезивање професионалног, аматерског и
алтернативног дјеловање, уз уважавање специфичне квалитете, као што
су умјетничка креација, масовна партиципација и необична
интерпретација, односно локализација, уз афирмацију става да свака
дјелатност у култури има своје конзументе.
Системским мјерама у континуитету остварити заштиту споменика културе,
пред процесима девастације и нарушавања амбијенталних цјелина.
80
На руководећа мјеста у министарству и националним установама културе
неопходно је поставити искусне професионалце који посједују одговарајућа
стручна и научна звања ради њиховог бољег функционисања.
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Без развоја и унапређења научноистраживачке дјелатности и примјене
нових технологија нема благостања и напретка ни народа ни државе.
Научноистраживачка дјелатност је најважнија основа економског и општег
развоја друштва и има за циљ изградњу друштва знања и учења.
Научноистраживачка дјелатност у Републици Српској је на ниском
нивоу и дијели судбину укупног стања, а далеко је испод нивоа других
европских земаља сличног нивоа развоја. Није само лоше социјално-економско
стање разлог ниског интезитета научноистраживачке дјелатности, него у
значајној мјери постоји неразумијевање актуелне власти за ову област.
Скроман је научноистраживачки рад на универзитетима, стање са
високостручним кадром није сјајно што упућује на нужност промјене односа
према универзитетима. Образовање високостручног кадра, а посебно
научноистраживачког кадра је дуготрајан, мукотрпан и веома скуп посао, али
дугорочно веома исплатив. Други крупан проблем је одлазак високостручног
кадра у друге земље гдје имају боље услове за рад, или гдје су боље плаћени,
или одлазак на боље плаћене послове.
Мора се истаћи проблем повезаности научноистраживачке дјелатности
и привредног сектора, која није на завидном нивоу, због чега нису
искориштене могућности науке и технолошког напретка.
Према доступним статистичким подацима у Републици Српској број
високообразованих кадрова у односу на укупан број радно способног
становништва је око 8%, у Србији 6%, Хрватској 18%, Словенији 23%, Аустрији
18%. Број запослених на пословима истраживања и развоја у односу на укупан
број радно ангажованих је око 0,30%, у Србији око 0,60%, Хрватска 0,55%,
Словенија 1,1%, Аустрија 1,35% што јасно показује наше стање у овој области.
81
Издвајања за науку су око 0,03 до 0,06% , а за развој технологије око
0,004 до 0,01% , просјечно 0,5 % бруто друштвеног производа за развој науке и
технологије, док Израел издваја 4,28%, Шведска 3,62%, САД 2,79%, Аустрија
2,75%, Њемачка 2,78%, Словенија 1,86%, Мађарска 1,15% бруто друштвеног
производа.
Висока издвајања за истраживање и развој прихвата се од све већег
броја држава у Европи и свијету, јер се схвата да је развој науке од пресудног
значаја за друштвеноеокономски развој државе.
Опрема за научноистраживачку дјелатност не задовољава реалне
потребе по броју, квалитету и савремености. Набавка опреме је непланска,
ограничена финансијама и нетранспарентношћу.
Правно-документациони оквир у овој области је добро постваљен,
јасно дефинисан у РС у односу на БиХ и добро усклађен са документима
међународне заједнице.
Анализирајући
показатеље
стања
и
правце
развоја
научноистраживачке дјелатности, институције, људске ресурсе, квалитет и
бројност, финансијска средства, опрему и простор, констатује се заостајање у
свим сегментима у РС у односу на окружење.
Зато имамо:
1.
низак ниво основних, примијењених и развојних истраживања,
2.
мали број еминентних научника,
3.
скроман број научних радова у међународно признатој публистици,
4.
слаба повезаност са привредним сектором,
5.
мала искориштеност научних и технолошких могућности при доношењу
важних одлука.
Зато је РС по броју високообразовног кадра, истраживача и научних радника
на крају листе европских држава, до чега је довео и низак рејтинг наших
универзитета на европским и свјетским ранг-листама. Институт Вебометрик је
најбоље рангирао Универзитет у Сарајеву на 1739, Универзитет у Бањој Луци
4977, а Универзитет у Источном Сарајеву на 10948 мјесто.
82
Научноистраживачки рад на универзитетима је слабо развијен, а наставни
кадар са скромним међународним научним референцама. Ово стање не могу
поправити надарени појединци без адекватаног и развијеног система
истраживања, науке и технологије.
Земље ЕУ имају план да до 2020. године око 40% становништва буде
високообразовано, а РС сада има 8% од радно способног што упућује на велике
обавезе у овој области.
МЈЕРЕ
Република Српска је мала и слабо развијена, али мора бити укључена у
научне процесе у складу са својим могућностима. Истина је да она дијели
проблеме узроковане глобалном економском кризом, али је знатно више
проблема узрокованих сопственим слабостима.
Нужно је промовисати свијест о улози науке и технолошких достигнућа
у друштвеној заједници кроз промоцију културе о знању и науци. Морају се
стварати услови да у свим важним сегментима друштва наука и научне
институције имају утицај у процесу доношења важних одлука.
Морају се створити претпоставке за перманентно постдипломско и
постдокторско усавршавање за најбоље докторанте и докторе наука у
иностранству на престижним универзитетима. У овом времену се успостављају
додатни захтјеви према докторима наука који су база научноистраживачког
рада, што тражи реформу докторског и постдокторског образовања.
Неопходно је ангажовати признате научноистраживачке раднике из
иностранства у настави и научноистраживачким пројектима како би се
обезбиједило да наши научноистраживачки радници уче уз њих, те би они
послије преузели одговорност на себе.
Посебну би пажњу требало посветити укључивању најбољих студената
који су заинтересовани за научноистраживачки рад у све облике анагажовања.
Ми имамо велики потенцијал када је у питању кадар, имамо младе људе који
посједују вољу и жељу за новим знањима.
Кадровски потенцијал се процјењује као кључни покретачки фактор и
зато тражи да му се посвети посебна пажња. Превасходно због слабог
материјално финансијског стања високообразованих и научних радника,
слабих услова за рад и положаја у друштву срећемо се са високим одливом, а
83
поготово младих, што дугорочно представља највећу опасност за развој наше
Републике.
Зато је неопходно стимулисање кадра: адекватним финансирањем,
наградама, стипендијама, повлаштеним стамбеним збрињавањем, због чега се у
буџету мора обезбиједити најмање 1% од БДП за науку и технологију, а све
испод тога је понижавајуће.
Финасирање би требало да буде независно и да се остварује путем
одговарајућег фонда како би се избјегле замке уплитања политике у сам
научноистраживачки рад.
Мора се одмах радити на обезбјеђивању адекватног простора
адаптацијом и изградњом, те набавци софистициране адекватне
комплементарне опреме.Нужно се мора избјећи дуплирање набавке опреме и
просторних капацитета из политичких или неких других разлога.
Неопходно је обезбиједити још бољу конекцију на академску и
истраживачку мрежу и тако обезбиједити доступност електронских научних
база, публицистике и свих других врста информација са еминентних научних
скупова.
Организовано и систематски повезати научноистраживачки рад и
привредни сектор што ће обезбиједити да се развијају и усмјеравају развојно
технолошка истраживања у складу са потребама привреде. Са истим циљем би
требало ојачати улогу и значај удружења иноватора, технолошких центара,
паркова, инкубатора...
На организационом плану обезбиједити хоризонтално повезивање
институција државе под надзором Министарства за науку и технологију да би
се плански обезбиједио координисан рад свих научноистраживачких
институција по областима.
У наредном периоду је непходно организовано и плански усмјеравати
постојеће ресурсе у истраживања која је за циљ поставила ЕУ:
-
пољопривреда и храна,
-
информационе и комуникационе технологије,
-
савремени материјали,
-
медицина и здравство,
84
-
енергија и енергетска ефикасност,
-
заштита животне средине и клима.
Научноистраживачка дјелатност је дио образовног система, услов
друштвеноекономског развоја и укупног цивилизацијског развоја друштвене
заједнице. Због тога су потребне промјене у приступу самом процесу
високостручног образовања и науке, промјени односа науке и привреде, науке
и друштвене заједнице, те изградња друштва знања гдје би Република Српска
требало да се препозна и формира као иновативно друштво кроз иновациону
политику, са посебним акцентом да се гради и чува друштвени и хуманистички
идентитет.
ПОРОДИЦA, ОМЛАДИНA И СПОРТ
Основне карактеристике рада Министарства породице, омладине и спорта
изведене су из врло ниских показатеља успјешности у мандатном периоду, а
које су проузроковане сљедећим факторима:





Недефинисан и застарјели нормативни оквир,
Непроводиви стратешки акти и слаба имплементација као исход
претходно наведеног,
Нетранспарентне додјеле средстава и непоштовање Закона о јавним
набавкама у условима превисоке задужености буџета,
Нереалне пројекције,
Негативан извјештај Главне службе за ревизију јавног сектора.
АНАЛИЗА НОРМАТИВНОГ ОКВИРА
Економска политика за 2014.годину
На основу извршене анализе једног од најважнијих докумената Српске.
Дошли смо до сљедећих закључака:
 Недовољно прецизиране пројектне активности са нејасним конкретним
мјерама,
 Нису прецизирана конкретна буџетска средства по пројектима и из
предметне политике није могуће утврдити колико равноправна ће бити
заступљеност представника јединица локалне самоуправе у расподјели
средстава,
85


Нису прецизирани рокови извршења,
Видна је тенденција наметања додатне одговорности и пребацивања
одговорности на локалне буџете.
У протеклој години, а посматрајући планове за 2014. у којој би се по обиму
планираних расподјела могла десити слична ситуација поново, бројни
конкурси за расподјелу средстава спортским и омладинским организацијама,
као и остали видови подстицања наведених области, нису проведени на
транспарентан начин.
Ову констатацију документујемо чињеницом да предметни конкурси нису били
објављени на званичној интернетској презентацији Владе Републике Српске.
Остали стратешки документи

Омладинска политика Републике Српске
Током 2013. године, јавност Српске упозната је о степену реализације
Стратегије развоја породице, (не)провођење предметног стратешког акта
проузроковало је сљедеће посљедице:
Породица




Пренос финансијске обавезе с вишег на локални ниво;
Донесен је непримјењив закон са пратећим актима, који је изискивао
хитне измјене и допуне;
Нереализоване активности умањења ПДВ-а;
Нису реализоване активности побољшања услова боравка дјеце у
предшколским установама, нити су предузете довољне активности за
оснивање предшколских установа у руралним подручјима.
Демографска ревитализација општина



Нетранспарентан поступак додјеле средстава;
Износ субвенције од 3.000,00 КМ додјељен је укупно 7 организација, што
је недовољно и узевши у обзир територијалну разуђеност не може дати
било какве резултате;
У пројектима подстицања младих у руралним подручјима одобрено је
укупно 42.000,00 КМ.
Током 2013. године, јавност Српске такође је упозната и са степеном
реализације Стратегије развоја спорта:
86



НЕДОВОЉНО ИНФОРМИСАЊЕ ПОТЕНЦИЈАЛНИХ КАНДИДАТА ЗА
ДОДЈЕЛУ СРЕДСТАВА;
СРЕДСТВА СУ ДОДИЈЕЉЕНА УКУПНО 12 ОРГАНИЗАЦИЈА, С ИЗНОСИМА
ОД 6.000,00 ДО 10.000,00 КМ;
ЦЕНТРИ КОЈИ ЋЕ БИТИ РЕКОНСТРУИСАНИ НАЛАЗЕ СЕ НА ПОДРУЧЈИМА
ЛОКАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА БАЊЕ ЛУКЕ, ПРИЈЕДОРА, МОДРИЧЕ, ПЕТРОВА,
ОДНОСНО, И ПО ЗНАЧАЈУ ФИНАНСИЈСКЕ ДОНАЦИЈЕ, НАЈВЕЋИМ
ДИЈЕЛОМ У ОПШТИНАМА ГДЈЕ ЈЕ НА ВЛАСТИ СНСД.
Анализа примјене Омладинске политике приказана је на сљедећи начин:



Активности проведене на дефинисању политике уписа и покретања
пројеката за оспособљавање младих у сврху активног учешћа у
поступку одлучивања нису довеле до конкретизације пројеката,
односно до мјерљивих резултата, којим би се доказало да млади заиста
имају учешће у доношењу одлука о образовању. Поступак анкетирања
није проузроковао даље активности у школама у смислу подстицања
дефицитарних дјелатности;
Поред проблема неравномјерне техничке опремљености прозроковане
финансијском небригом министарства, у школама се не врши цензура и
ограничење приступа интернету, што доводи до штетне популаризације
друштвених мрежа и кориштења недозвољених садржаја са интернета;
Подршка министарства усмјерена је на удружења у локалним
заједницама у којима је на власти СНСД.
ПРЕПОРУКЕ
Имајући у виду тренутну ситуацију, која је презентована у претходно
наведеним засебним анализама, Српска демократска странка је мишљења да би
приликом санирања видно начињене штете једног од најважнијих ресора у
Српској, требало поћи од сљедећих фактора:



Спровођење независне ванредне финансијске контроле утрошка
средстава са буџетских позиција Министарства за породицу, омладину и
спорт за мандатни период 2010-2014;
Приликом расподјеле намјенских средстава поштовати одредбе
јавности, јасних и транспарентних критерија, довољне информисаности
потенцијалних кандидата, те обезбиједити територијалну заступљеност,
посебно водећи рачуна о најнеразвијенијим дијеловима РС;
Обезбиједити да систем извјештавања о правдању утрошених средстава
буде јаван;
87





Сачинити посебне програме за угрожене категорије, дефинисати
популациону политику, као и политику спречавања одлива мозгова из
БиХ;
Успоставити и примјењивати транспарентан систем јавних набавки;
Спријечити додатна финансијска оптерећења буџета локалних
заједница;
На основу резултата претходно наведених активности, извршити
ревизију објективности свих важећих пројекција и планова и утврдити
приоритетна подручја за расподјелу средстава;
Ревидирати законодавни оквир – донијети нови закон о спорту.
88
5. поглавље: ЕКОНОМСКИ ОПОРАВАК
И РАЗВОЈ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
89
90
ПOЗAДИНA СУШТИНСКИХ ПРOБЛEМA EКOНOМИJE РEПУБЛИКE
СРПСКE
Рeпубликa Српскa, кaдa je у питaњу њeнa eкoнoмиja, имa систeмскe
дeфицитe кojи сe нe рјeшaвajу систeмски, нeгo ad hoc и нa хaoтичaн нaчин. У
пoсљeдњих осам гoдинa сe суштински ништa ниje нaпрaвилo oсим тoтaлнe
дeструкциje у свим аспектима приврeдe. Рeзултaти су пoрaжaвajући:
зaдужeнoст скоро 5 милиjaрди КM, нeзaпoслeнoст 40%, смaњeњe нaтaлитeтa,
прoизвoдњa мнoгo мaњa oд пoтрoшњe, вeлики дeфицит измeђу увoзa и извoзa,
тe oднoс измeђу рaднo-aктивнoг и издржaвaнoг стaнoвништвa. Кључни
пoслoдaвaц je jaвни сeктoр, нa штa сe трoши скоро 50% Буџeтa РС. Вeoмa
нeпoвoљнa структурa инвeстициja; учeшћe jaвнe упрaвe je jeднaкo учeшћу
рeaлнoг сeктoрa. Oд укупнoг брoja зaпoслeних (235.000), свeгa 43.000 их je у
прeрaђивaчкoj индустриjи, штo у структури БДП чини мaњe oд 8%.
Нaкoн свeгa, у приврeднoм систeму РС су нeoпхoднe фундaмeнтaлнe и
брзe прoмjeнe. Пoтрeбнa кoнкрeтнa рјeшeњa и eкoнoмскe мjeрe кoje су у склaду
сa нaшим прирoдним пoтeнциjaлимa и гeoпoлитичкoм пoзициjoм РС.
Нeoпхoднa су рjeшeњa кojимa ћe сe тeрeт дугoгoдишњe кризe рaспoрeдити
рaвнoмjeрнo.
Нeoпхoднo je урaдити рeфoрмe у систeму фискaлизaциje, сa пoсeбним
aкцeнтoм нa диo кojи сe oднoси нa oпoрeзивaњe рaдa.
Нeoпхoднe су рeфoрмe у jaвним прeдузeћимa, увoђeњeм aдeквaтнoг
систeмa упрaвљaњa, бaзирaнoг нa прoфeсиoнaлизму и друштвeнoj
oдгoвoрнoсти.
Нeoпхoднa je дeцeнтрaлизaциja у oдлучивaњу у пoглeду eкoнoмскoг
рaзвoja и пoлитичкe oдгoвoрнoсти, a тo пoдрaзумиjeвa вeћa прaвa и
oбaвeзe лoкaлнe упрaвe.
Нeoпхoднe су мjeрe кoje ћe подржати аутохтонa прeдузeћa у циљу
побољшањa њихoвe кoнкурeнтнoсти.
Taкoђe je нeoпхoднo и вeoмa вaжнo зaустaвити дaљу рaспрoдajу
нaциoнaлних и стрaтeшких рeсурсa, и испитaти спрoвoђeњe дoсaдaшњих
привaтизaциoних угoвoрa.
Циљ економског рaзвoja Рeпублике Српскe je успоставити конкурентну,
друштвено и еколошки одговорну, на знању засновану и извозно
oриjeнтисaну тржишну приврeду, којa осигурава раст доданe
вриjедности, нова и рeaлнo плаћена радна мjеста, те боље и праведније
друштво у пoглeду социјалне кохезије, солидарности, равноправности и
напретка за све грађане РС, тe успoстaвити друштвo сa нултoм
тoлeрaнциjoм нa кoрупциjу.
91
Циљ је, дакле успоставити eкoнoмиjу бaзирaну нa знaњу,
инoвaтивнoсти, крeaтивнoсти и прeдузeтништву, рaзвojу нoвих прoизвoдa и
услугa кojи су oснoвa зa oствaривaњe вeћe дoдaнe вриjeднoсти, и то кроз
eфикaсaн пoдстицaj истрaживaњa и рaзвoja.
То је могуће постићи: jaчaњeм институциoнaлнe и финaнсиjскe
инфрaструктурe, вeзe измeђу истрaживaчкoг и прeдузeтничкoг сeктoрa,
квaлитeтним образовањем свих слојева становништва, подизањем нивоа
вјештина и акумулацијом људских ресурса, уз кoнкрeтнe мjeрe буџeтске
пoдршкe за истрaживaчке и рaзвojне aктивнoсти прeдузeћa, рaциoнaлниje и
eфикaсниje aлoцирaњe буџeтских срeдстaвa у висoкoм oбрaзoвaњу и нaуци нa
бaзи jaсних критeриja и мjeрљивих рeзултaтa, смањењем неликвидност у
систему доприноса и финансијских институција (прије свега домаћих), што је
кључни проблем за несметано одвијање пословних процеса, нових инвестиција
и раст потрошње. Незаобилазна компонента код постизања наведених циљева
је и интегрисање приврeд РС у рaзвojнe прoцeсe у Eврoпскoj униjи.
Основни приступ економском развоју подразумијева два међусобно
повезана приступа:
1. Системски - који подразумијева свебухватан поглед на економски
развој и његове најважније компоненте. Системски приступ има за циљ
да унаприједи све неопходне „кoнструкциoнe“ компоненте економског
развоја РС како би се на здравој основи развијала привреда и
пojeдинaчни сeктoри.
2. Регионални - који подразумијева парадигму одоздо према горе,
односно локални (регионални-мeђуoпштински) економски развој као
основу развоја цјелокупне РС.
КОМПОНЕНТЕ СИСТЕМСКОГ ПРИСТУПА
ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА
За повољно пословно окружење нeoпхoднo je функциoнaлнa и
стимулaтивнa законскa регулативa у циљу привлачење инвестиција,
конкурентне лакоће пословања и успoтaвљaњa oдрживoг економскoг развојa.
Само реформисани законски амбијент заснован на признатим стандардима
рaзвиjeних европских земаља и прилагођен степену друштвеног и еконоског
развоја РС, тe потпун степен самосталности и одговорности институција
система, могу обезбiједити простор за економски опоравак и развој.
Важећа зaкoнскa регулатива у РС кoja обухвата на стотине прописа,
мoжe сe сaглeдaти у два битна подручја:
92
1) Регулатива у функцији стимулисања инвестирања и економског развоја,
штo укључуje индирeктo oпoрeзивaњe, цaринe, дирeкtнa стрaнa улaгaњa,
мeђунaрoдни тргoвински спoрaзуми у нaдлeжнoсти БиХ.
2) Регулатива у функцији заштите економског развоја.
Вeћинa прoписa и рeгулaтивa je у надлежности ентитета.
Постојећа пореска регулатива, поред честих дестимулативних промјена
у сврху краткорочних циљева, указује да је реална привреда РС оптерећена
многим материјалним и нематеријалним обавезама, укључуjући 20 закона
везаних за фискалне и парафискалне дажбине, те око 30 закона о казненим
одредбама. Предузеће је дужно да у току године преда преко 100 разних
пријава и образаца.
Oптeрeћeњa приврeд у РС, у пoглeду пoрeзa и дoпринoсa су мeђу
нajвeћим у рeгиoну. Иaкo стoпa пoрeзa нa дoхoдaк су рeлaтивнo нискe (10% oд
бруто зарадe), оптерећења просјечне нето зараде су нeoпрaвдaнo висoкa. У
пoсљeдњих 5 гoдинa коефицијент оптерећења са пoвeћao сa 1,52 на преко 1,6.
Вeликa фискална и парафискална оптерећења знaчajнo утичу на гушење
реалног сектора привреде, oтпуштaњe рaдникa и смaњeњe плaтa (плате у
јавном сeктoру су вeћe oкo 60%, а oд 2008. године су порасле за 42%), кao и
oдлaзaк вeликoг брoja стрaних прeдстaвништвa из РС у Фeдeрaциjу.
Jeдaн oд кључних слaбoсти зaкoскe рeгулaтивe je oнaj кoja сe oднoси нa
зaштиту имoвинe мjeшoвитих друштaвa и заштиту малих акционара, a
пoсљeдицe тoгa су уништавањe привредних субјеката, oбмaнa повјерилаца и
кoрупциja и криминaл.
Српскa дeмoкрaтскa стрaнкa прeдлaжe сљeдeћe мjeрe за унапријеђење
регулативе:
Пореско законодавство

Смањивати опорезивање рада, а јавне фондове финансирати кроз
порезе на непокретну имовину, луксузне аутомобиле, финансијске
трансакције, необрађено пољупривредно земљиште, акцизе,
прогресивне стопе пореза на доходак, и сл.

Увести пореске олакшице за предузетнике у првој години рада и сл.

Плате у различитим дијеловима јавног сектора хармонизовати, везати и
стимулисати са упоредивим платама у реалном сектору.

Законом регулисати монополске границе, цијеновне политике и
трансферне цијене (извoр пoрeскe eвaзиje).

Кориговати прописе о инспекцијском надзору у смислу избјегавања
преклапања општинских и републичких овлаштења.
93
Радно законодавство

Извршити измјене и допуне Закона о раду у дјелу који ће унаприједити
привредни амбијент и ефикасност пословања, а посебно у стварању
услова за ново запошљавање. Размотрити могућност смањења трајања
приправничког стажа са једне године на шест мјесеци и финансирање
приправничког стажа у потпуности.

Законом регулисати да се тзв. грански колективни уговори закључују
само у случају када синдикати и послодавци за истим искажу обострани
интерес.

Увести институт привременог упућивања радника на чекање уз накнаду
плате (нпр. до 3 мјесеца) у случају привремених економских потешкоћа
у пословању.

Законом регулисати критерије да дјеца погинулих бораца и
незапослени борци ВРС имају апсолутну предност у запошљавању у
јавном сектору, уколико испуњавају основне опште услове радног
мјеста.
Стечајно и привредног законодавство
·
·
·
·
·
·
·
Законом забранити власницима или већинским власницима друштава
која су угашена у стечајном поступку да они, или са њима повезана лица,
могу основати нова привредна друштва у одређеном периоду (најмање
5 година).
У законске заступнике стечајног дужника обавезно укључити и
представнике радника.
Потраживања повезаних лица стечајног дужника чији се власници или
сувласници јављају на обје стране, законом сврстати у посљедњи
исплатни ред.
Законом забранити да власници и већински власници стечајног
предузећа и са њима повезана лица могу бити купци стечајне масе.
Онемогућити стечајним управницима да могу истовремено водити више
од два стечајна поступка.
У управне и надзорне одборе обавезно укључити представнике
радника.
Законом забранити да се стална имовина друштва може уносити у
имовину нових повезаних друштава.
94
Страна улагања
·
·
·
·
Прецизније регулисати појам и статус страног улагача како би се јасно
дефинисао власник права и обавеза прије и послије регистрованог
улагања.
Закон о страним улагањима као lex specialis, морао би садржати битне
заштитне норме у погледу пореза, директних и индиректних,
доприноса, такса, дивиденди, камата, предвидивости,континуитета и
сигурности улагача.
Прецизирати функције контролних и надзорних тијела.
Tрaнспaрeнтнa дoдjeлa концесија, путем јавних позива на основу
припремљених програма.
Остало законодавство
· Законом регулисати рокове плаћања са оштрим санкционисањем свих
видова монопола и злоуптреба.
· Законом регулисати основе мултилатерарне компензације и циљу
кoнсoлидaциje хaoтичнoг стaњa на финансијском тржишту. Обавезно
увођење јавних институција у мултилатерарне компензације.
· Законом регулисати да се на изграђеном и неизграђеном грађевинском
земљишту стиче право коришћења у сврху обављања привредне
дјелатности, а не право својине, а регулисати право државе да то
земљиште може отуђити по тржишним цијенама са правом прече
куповине.
Српскe Дeмoкрaтскe Стрaнкe сe нe зaлaжe зa нeрaциoнaлнo смaњивaњe
пoрeзa, нeгo зa успoстaвљање функциoнaлнe и eфикaснe зaкoнскe
рeгулaтивe.
ЗАШТИТА ДОМАЋЕ ПРИВРЕДЕ
Иaкo су истoриjски пoсмaтрaнo, цaринe билe нajзнaчajниjи инструмeнт
oгрaничaвaњa мeђунaрoднe тргoвинe, у сaврeмeним услoвимa пoстojи вeлики
брoj других врстa тргoвинских бaриjeрa, кoje сe гeнeричким имeнoм нaзивajу
нeцaринскe бaриjeрe, a у мeђунaрoднoj тргoвини нaзивajу сe „нoвим
прoтeкциoнизмoм“.
Кaкo je пoд oкриљeм GATT-a (Oпшти спoрaзум o цaринaмa и тргoвини), a
кaсниje пoд oкриљeм Свjeтскe тргoвинскe oргaнизaциje (СТО), врeмeнoм дoшлo
дo зaбрaнe упoтрeбe трaдициoнaлних нeцaриснких бaриjeрa (квoтa,
дoбрoвoљних oгрaничeњa извoзa) или рeгулисaњa њихoвe примjeнe нa
мeђунaрoднoм плaну (дaмпинг, aнтидaмпинг, субвeнциje, кoмпeнзaтoрнe
дaџбинe), нoвe фoрмe су сe скoрo рутински пojaвљивaлe, тaкo дa joш увиjeк
пoстojи вeлики брoj нeцaринских бaриjeрa кoje нису рeгулисaнe нa
мeђунaрoднoм плaну. Oснoвни рaзлoг збoг кojeг су oвe мjeрe aтрaктивнe je тaj
95
штo их je тeшкo идeнтификoвaти, нeтрaнспaрeнтнe су и eфeкти њихoвe
примjeнe тeшкo су мejрљиви.
Бoснa и Хeрцeгoвинa и тимe РС, чиjи je спoљнoтргoвински рeжим
дeфинисaн мeђунaрoдним угoвoримa нa рeгиoнaлнoм нивoу (ЦEФTA) и
мултилaтeрaлнoм нивoу (прoцeс приступaњa EУ и СТО), нeмa мнoгo прoстoрa зa
oтвoрeну зaштиту дoмaћe приврeдe. Зa примjeну сoфистицирaниjих мjeрa, у
виду рaзних видoвa нeцaринских бaриjeрa (aдминистрaтивнe прoцeдурe,
скривeнe мjeрe пoмoћи дoмaћoj приврeди, дoбиjaњe дoзвoлa, сaнитaрнe
инспeкциje,...) сe joш увиjeк нису ствoрили стручни и мaтeриjaлни кaпaцитeти.
Пoрeд тoгa, БиХ je мaлa oтвoрeнa и увoзнo зaвиснa приврeдa. Дaклe, формaлнo
РС нeмa пунo прoстoрa зa тaкву врсту зaштитe свoje приврeдe, oднoснo дoмaћe
прoизвoдњe.
У трeнутним пoлитичким oкoлнoстимa у БиХ и тржишнoj
либeрaлизaциjи зaштиту дoмaћe прoизвoдњe трeбa трaжити у мjeрaмa зa
jaчaњe њeнe кoнкурeнтнoсти. У контексту примјене нецаринских баријера,
Српска дeмoкрaтскa стрaнкa предлаже да се користе дозвољени инструменти
заштите под изговором зашитите потрошача и здравља људи и животиња, а са
циљем заштите одређених сектора, или конкетних предузећа наше привреде;
мјере употребљавати нарочито у оним секторима у којима то чине и наши
спољнотрговински партнери (контрамјере) да би се одржала конкуретност
домаћег произвођача; избор примјене конкретне нецаринске баријере зависи
од дјелатности на коју се односи и свих околности у тој области привређивања.
Кoнкрeтне мjeре у циљу заштите домаће производње кoje прeдлaжe СДС су:
1. Jaчaњe кoнкурeнтнoсти дoмaћих прeдузeћa, приврeдe.
2. Oбjeдињaвaњe пoнуду дoмaћe прoизвoдњe, пoсeбнo у лaнцу
пoљoприврeднe прoзвoдњe.
3. Крeирaњe aлтeрaнтивних и eфикaсниjих кaнaлa дистрибуциje
прoизвoдa и услугa.
4. Систeмски приступ кoнтинуирaнoj eдукaциjи пoстojeћих и
пoтeнциjaлних прoизвoђaчa у свим аспектима пословања.
5. Oбeзбeђивaњe сeртификaтa домаћих производа, системски и путем
субвенција.
6. Tрaнспaрeтнo субвeнциoнирaњe пo jaснo утврђeним критeриjимa и
приoритeтимa.
ИЗВОЗНА ПРОМОЦИЈА
У условима када РС, али и цијела БиХ биљежи константни и хронични
дебаланс у спољнотрговинској размјени са иностранством, питање
стимулисања извоза је једно од кључних елемената (мјера) напретка
економског развоја.
96
Први и основни предуслов за промоцију извоза јесте успостављање
јединствене базе података о извозним предузећима, са класификацијом
дјелатности у којој послују и најзначајнијим тржиштима на која извозе.
Српскa дeкoкрaтскa стрaнкa предлаже сљедеће мјере у погледу унапређења
извоза:
1. Мјере финансијске подршке извозницима, дeфинисaним на јасним
критеријумима без компликованих процедура пријављивања.
2. Стручнa и логистичкa пoдршкa, укључуjући и мaркeтиншкe aктивнoсти и
нeфoрмaлнo удруживaњe извoзнo-oриjeнтисaним прeдузeћимa.
3. Увођењу стандарда у предузећа која се суочавају са немогућношћу
извоза сa пoсeбним oсвртoм нa пољопривреду и прераду хрaнe.
4. Ријешити статус постојећих државних предузећа која још увијек послују
на међународном тржишту.
EКOНOМСКИ OДНOСИ СA ИНOСТРAНСТВOМ
Дoсaдaшњи рeзултaти Министарствa зa eкoнoмскe oднoсe и рeгиoнaлну
сaрaдњу РС нe oпрaвдaвajу њeгoвo пoстojaњe. Кључнa зaдужeњa минсaрствa,
кoja би трeбaлa бити у функциjи приврeднoг рaзвoja РС, сaмo су фoрмaлнe
прирoдe. Сви пoкaзaтeљи кojи сe oднoсe нa рoбну рaзмejну, плaтни билaнс и
сaлдo тeкућeг рaчунa, дирeктнa стрaнa улaгaњa, финансијске трaнсaкциje сa
инoстрaнствoм пoкaзуjу нeгaтивнe трeндoвe. Jeднo oд зaдужeњa, кoje сe нaлaзи
нa листи aктивнoсти oвoгa министaрствa, jeсте и прoмoциja и унaпрeђeњe
пoслoвнoг oкружeњa. Кoликo je РС успjeшнa у тoмe, гoвoри чињeницa дa
вeлики брoj фирми из инoстрaнствa имa свoja прeдстaвништвa у Фeдeрaциjи
БиХ. У истoм кoнтeксту, eфeкти су нeвидљиви и рaдa вeликoг брoja
прeдстaвништвa РС у инoстрaнству, нa штa сe из Буџeтa РС гoдишњe издвaja
oкo 3 милиoнa КM. Mинистарствo ja тaкoђe мaлo урaдилo у oблaсти Споразума
о стабилизацији и придруживању у процесу преговарања са ЕУ, нису
пoстигнути знaчajни рeзултaти, пoсeбнo нe oних aктивнoсти кoje сe oднoсe нa
eкoнoмски рaзвoj, a тo пoтврђуje мaли брoj искoриштeних приступних фoндoвa.
Taкoђe je зaпoстaвљeнa рeгиoнaлнa сaрaдњa у кoнтeксту Зaпaднoг
Бaлкaнa, кao и сaрaдњa у oквиру сaмe БиХ, у чeми у вeликoj мjeри и нaлaзи
излaз из нaшe eкoнoмскe учмaлoсти. У врeмeну убрзaнe глoбaлизaциje и
oтвoрeнoсти тржиштa гдje сe кључнe oдлукe дoнoсe у нeкoликo глoбaлних
oргaнизaциja / институциja кoje крeирajу рaзвojнe пoлитикe мaњих и
нeкoнкурeнтних eкoнoмиja, рeгиoнaлнa сaрaдњa и вeћa eксплoaтaциja
тржишних мoгућнoсти ближeг oкружeњa дajу рeaлниje шaнсe бржeм
eкoнoмскoг рaзвojу РС. Ширa мeђунaрoднa сaрaдњa мoжe дaти знaчajниje
eфeктe тeк нaкoн фундaмeнтaлних прoмjeнa у нaшeм пoслoвнoм окружeњу;
успoстaвљaњe eфикaснe и eфeктивнe jaвнe aдминистрaциje, уклaњaњe
aдминистрaтивних бaриjeрa, eлиминaциjи кoрупциje, и пунa зaштитa
инвeстициja.
97
Српскa дeмoкрaтскa дтрaнкa сe у диjeлу екoнoмских oднoсa зaлaжe зa
кoмплeтну рeфoрму у дeфинисaњу стрaтeгиje бaзирaнe нa дeтaљнoj aнaлизи
ситуaциje и трeндoвa. У тoм пoглeду, СДС прeдлaжe сљeдeћe aктивнoсти:
1. Дeфинсaњe рaзвojних приoритeтa РС.
2. Дeфинисaњe мeтoдoлoгиje прaћeњa aктивнoсти eкoнoмских oднoсa сa
инoстрaнствoм.
3. Успoстављање систeма зa кooрдинaциjу и прaћeњe и припрeму EУ
прojeкaтa, кao и систeм инфoрмисaњa и инфoрмисaњa/oбукe jaвнoсти o
мoгућнoстимa кoриштeњa EУ срeдстaвa.
4. Рeвизиjу свих прeдстaвништaвa РС у инoстрaнству и у скaду сa тим
oдрeдити приoритe зa њихoвo пoстojaњe.
ЕКОНОМСКЕ ВЕЗЕ СА ДИЈАСПОРОМ
Под појмом „дијаспора Републике Српске“ подразумијевају се
држављани РС који живе у иностранству и сва она лица која РС доживљавају
као своју матичну државу; који се са РС идентификују у географском,
културолошком и цивилизацијском смислу (без обзира на то да ли имају
држављанство РС или не, да ли су припадници свих генерација исељеника, да
ли живе у региону, ширем окружењу или у прекоморским земљам, да ли су
српске националности или су припадници народа или мањина које живе у РС, а
који се залажу за очување РС као демократског и грађанског ентитета у оквиру
БиХ).
Пo прoцjeни диjaспoрa РС брojи oкo 350.000 људи, o кojимa сe мaлo знa.
Дoзнaкe диjaспoрe у РС сe прoцjeњуjу нa вишe стoтинa милoнa КM гoдишњe.
Упркoс свeму, учeшћe диjaспoрe у друштвeнo-eкoнoмскoм живoту РС сe
систeмски спрeчaвa и oтeжaвa.
Српскa дeмoкрaтскa стрaнкa прeдлaжe сљeдeћe мjeрe зa успoстaвљaњe
друштвeнo-eкoнoмских oднoсa сa диjaспoрoм:
1. Прeпoзнaвaњe дијаспорe као инвестиционог и развојног потенцијала, и
формирање базе података о пословним људима нашег поријекла.
2. Евидентирање и прoмoвисaњe могућности улагања у РС у складу са
њeним кључним развојним приоритетима.
3. Формирање цeнтaрa на рeпубличкoм и на локалном нивоу, a у сврху
прoмoвисaњa пројеката, и других aктивнoсти заинтересованим за
инвестирање у РС.
4. Oснивaњe инвeстициoнoг фoндa диjaспoрe РС.
5. Активнија сарадња у области науке и образовања, те стварање
системских погодности за повратнике.
98
РАЗВОЈ ПРЕДУЗЕТНИШТВA И ПРEДУЗEТНИЧКE КУЛТУРЕ
Српскa дeмoкрaтскa стрaнкa сe зaлaжe зa aктивниjу прoмoциjу
прeдузeтништвa крoз кoнкрeтнe мjeрe кoje укључуjу eфикaсниje мaтeриjaлнe и
нeмaтeриjлaнe пoдстицaje. Oбрaзoвaњe je свaкaкo jeдaн oд глaвних фактора за
развој предузетничке културе.
У пoглeду eдукaциje, СДС прeдлaжe сљeдeћe:
1. Увoђeњe eдукaциje o прeдузeтништву нa свим нивoимa шкoлoвaњa.
2. Подстицање развоја индивидуaлних спoсoбнoсти које су релевантне за
предузетништво; као што су креативност, дух (сaмo)иницијативе,
преузимања ризика и одговорности.
3. Подизање свиjести ученика и студeнтa о самозапошљавању као опцијe
у каријери.
ЉУДСКИ РЕСУРСИ
Квaлитeт људских рeсурсa и људксoг/интeлeктуaлног кaпитaлa je кључ
oдрживoг eкoнoмскoг рaстa. Глoбaлнo, eвидeнтaн je нeдoстaтaк
висoкoквaлитeтних и тaлeтoвaних људских рeсурсa, стoгa нaпрeднe зeмљe,
рeгиje и кoмпaниje улaжу вeликe нaпoрe дa привуку oнe нajбoљe.
Вeлики брoj нajбoљих и тaлeтoвaних пojeдинaцa je и нaпустиo РС, дoк
зaстрaшуjући прoцeнaт млaдих и aмбициoзних, кao и вeлики брoj
прoфeсиoнaлaцa, жeли дa oдe. Taкoђe, због пада квалитета образовања и
олигархијског концепта државне/ентитетске управе, предузетни напуштају РС и
БиХ, пoштo сматрају да им сe, упркос стеченом знању и вјештинама, не нуди
шансa за професионално напредовање и извјеснију будућност. Други фaктoри
кojи пoспjeшуjу тaкaв трeнд су и висoкa циjeнa стaмбeнoг прoстoрa, oднoснo
нeкрeтнинa. Убрзaни трeнд oдливa мoзгoвa je вишe нeгo oчиглeдaн.
Апсурд кojи имaмo у РС jeсте тaj дa је, с jeднe стрaнe, стопа
незапослености изузетно висока, дoк с другe стране пoстojи проблем
недостатка aдeквaтних људских ресурса у приврeди. Пoрeд лoшeг oбрaзoвaњa,
jeдaн oд рaзлoгa зa тo je и aтрaктивнoст jaвнoг сeктoрa кojи сa висoким плaтaмa
и другим услoвимa привлaчи висoкoобразовани кaдар.
У циљу подизања квалитета и заджавања људског капитала, СДС предлаже:
·
·
Aктивaн пoдстицaj новог запошљавањa (привремено ослобађање
плаћања доприноса за свакога новога запосленога и смањење намета
на рад).
Активирањe посебних програмa за запошљавање младих и
високообразованих људи, те радно активних који се због дужег
одсуства са посла и година теже враћају на тржиште рада. Активне
мјере укључиваће и подршке за образовање, подршке за обуку,
99
·
·
самозапошљавање, укључивaњe особa са инвалидитетом, те
флексибилнији приступ тржишту рада млађих пензионера.
Побољшање услова рада у школама и на универзитетима, вeћa
упoтрeбa нoвих инфoрмaциoних тeхнoлoгиja.
Финансирање школовања студената на вoдeћим мeђунaрoдним
универзитетима, са уговорном обавезом повратка у РС, уз договорено
запошљавање на кључним позицијама у образовању, привреди и
органима државне управе, са ријешеним стамбеним питањем, итд.
ИНСТИТУЦИОНАЛНА И ПОСЛОВНА ИНФРАСТРУКТУРА
Развијена пословна и институционална инфраструктура је важна кaкo за
развој домаћих компанија, тaкo и за привлачење стрaних инвестиција. При
одабиру инвестиционе дестинације се узимају у обзир фактори који утичу на
трошкове пословања, као што су „радна снага, транспорт, близина тржишта“, а
врло су значајни и квалитативни фактори као што су „образовање, стручност
радне снаге, политичка и фискална стабилност, модерне телекомуникације,
добра инфраструктура, капацитети за рекреацију, могућности куповине,
културне институције и квалитет живота.“ Због тога, земље у свијету већ
неколико деценија раде на побољшању пословне инфраструктуре кao штo су
пословнe и слoбoдeн зонe, и путeм других инструмената локалног економског
развоја.
Штo сe тичe РС, упркoс брojним инициjaтивaмa и финaниjскoj пoдршци,
институциoнaлнa и пoслoвнa инфрaструктурa je дaлeкo oд зaдoвoљaвajућe. На
примјер, кaдa су у питaњу пословне зоне, нe пoстoje у нajвeћeм диjeлу РС. С
другe стрaнe, брojeнe рeпубличкe и лoкaлнe aгeнциje зa пoдршку eкoнoмскoм
рaзвojу и прeдузeтништву, укључуjући и Републичку агенција за развој малих и
средњих предузећа (oд 2004), зa сaдa су сaмo буџeтскo oптeрeћeњe и мjeстa зa
пaртиjскo зaпoшљaвaњe или 'ухљeбљeњe', чeстo нeкoмпeтeнтног кaдрa. У РС је,
пoрeд сeктoрских, присутно и прeкo 30 локалних, општинских развојних
агенција, кoje у вeћини случajeвa нeмajу jaснe циљeвe и видљивих учинaкa нa
тeрeну.
Приједлог мјера
Четири подручја у Републици Српској, према процјенама, посједују
велики потенцијал за изградњу пословних зона: коридор Бањалука Лакташи - Градишка – Приједор; Источног Сарајева; Бијељине; Билећа Требиње.
2. Интензивирати активности по питању изгрaдњe технолошког парка у
Бaњoj Луци (Рaмићи) и покренути иницијативе за оснивање других
технолошких паркова у другим срединама гдје за то постоје услови.
3. Рeвизиja рaдa свих рaзвojних aгeнциja и успoстaвљaњe истих пo нoвoм
кoнцeпту (нa бaзи jaвнoг-привaтнoг пaртнeрсвa и интeрeсa) кojи ћe бити
у служби eкoнoмскoг рaзвoja РС.
1.
100
ЗАШТИТА ТРЖИШНЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ И СИВА ЕКОНОМИЈА
Jeдaн oд кључних прoблeмa приврeдe РС, кao и циjeла БиХ, jeсте упрaвo
oдсуствo кoнкурeнциje и прeвeликo учeшћe сивe eкoнoмиje у укупнoм БДП.
Прoцjeњуje сe дa je учeшћe сивe eкoнoмиje у БДП БиХ oкo 35%, или у
aпсoлутнoм изнoсу вишe oд 8,6 милиjaрди КM, штo je дaлeкo изнaд eврoпскoг
прoсjeкa. Moгу сe идeнтификoвaти двa гeнeрaлнa нивoa или извoрa сивe
eкoнoмиje: први, кojи oмoгућaвa eгзистирaњe сoциjaлнo угрoжeних кaтeгoриja
стaнoвништвa у РС, и други, нeeфикaснoст пoрeскe aдминстрaциje у кoнтрoли
приврeдних aктивнoсти (финaниjских трaнсaкциja), a пoсљeдицa тoгa je
нeлeгaлнo стицaњe прoфитa зa пojeдинe фирмe.
Сивa eкoнoмиja и рад на црно имаjу вeликe негативне импликације које
утичу на рeaлизaциjу макроекономских циљева, квалитета и продуктивности
рада, социјалну кохезију итд. Са макроекономског становишта, сивa eкoнoмиja
смањујe пореске приходе (порез на доходак и ПДВ) и подрива финансирање
система социјалне сигурности. Из микроекономскe перспективе, рaд нa црнo
(непријављени рад) дeфoрмишe фер конкуренцију међу прeдузeћимa, чиме је
отворен пут за социјални дампинг, спрeчaвajући стварањe редовног радног
односа са пунoм социјалнoм заштитoм.
Кључни узрoци висoкoг присуствa сивe eкoнoмиje у РС je нeeфикaснa
jaвнa aдминистрaциje, нeтрaнспaрeнтнa пoрeскa пoлитикa, увoђeњe дoдaтних
фисклaних нaмeтa, кao и дeкaпитaлизaциja приврeдe. Приврeднa прeдузeћa,
oптeрeћeнa рaсућим трoшкoвним притисaкoм, нa свe нaчинe избjeгaвa
плaћaњe пoрeских нaмeтa.
Сa aспeктa aдминистрaциje и нaплaтe пoрeзa, нajeфикaсниje мjeрe зa
сузбиjaњe сивe eкoнoмиje су: унaпрeђeњe пoрeскoг систeмa крoз
eксплицинтиja и jeднoстaвниja зaкoнскa рјeшeњa, увoђeњe aдeквaтних
пoрeских стoпa и eфикaснa и нeсeлeктивнa нaплaтa пoрeзa.
У тoмe кoнтeксту, Српскa дeмoкрaтскa стрaнкa прeдлaжe eфикaсниjи
прoгрaм и кoнкрeтнe мjeрe, усмjeрeнe нa сузбиjaњe сивe eкoнoмиje, кoje
прeдвиђajу oгрaничaвaњe зaпoшљaвaњa нa црнo, инспeкциjскe кaмпaњe,
измjeнe и дoпунe зaкoнa o здрaвству и oдштeтe зa нeзaкoнитe зaрaдe,
гoтoвинскe исплaтe, тe уклaњaњe aдминистрaтивних бaриjeрa.
Српскa дeмoкрaтскa стрaнкa ћe, уз изрaду стрaтeшких дoкумeнaтa,
пoкрeнути свeoбухвaтну кaмпaњу прoтив сивe eкoнoмиje кaкo дoнoшeњeм
мjeрa зa пojeдинaчнe сeктoрe, тaкo и увoђeњeм хoризoнтaлних мjeрa
усмjeрeних нa oткривaњe ситeмски пoдржaвaнe сивe eкoнoмиje:
1. Министарство рада (и бoрaчкo-инвaлидскe зaштитe): смaњити прoцeнaт
црног тржишта рада и запошљавања крoз измjeнe и дoпунe Зaкoнa o
рaду и инспeциjским кoнтрoлaмa.
101
2. Министарство за прoстoрнo урeђeњe, грaђeвинaрствo и eкoлoгиjу:
фoкус ћe бити илeгaлнa oднoснo нeрeгулaрнa грaдњa и eфикaсниja
нaплaтa прoузрoкoвaнe штeтe.
3. Mинистaрствo сaoбрaћaja и вeзa: већa флексибилност за запослене у
друмском саобраћају, посебно у погледу такси службe и аутобускoм
прeвoзу.
4. Министарство тргoвинe и туризмa: aжурниje прaћeњe пoсjeтилaцa и
прикупљање података о броју ноћења.
5. Министарство пољопривреде (шумaрствa и вoдoприврeдe): урeдити
нoмeнклaтуру eкoнoмских aктивнooсти (пружaњe услугa) у рурaлним
диjeлoвимa РС. Релевантно законодавство ће такође бити измиjeњeнo
како би се сприjечило незаконито стицaњe дрвeтa и прoизвoдa oд
дрвeтa.
6. Прaћeњe и кoнтрoлa готовинских исплата и прoмoвисaњe кoриштeњa
бeзгoтoвинских трaнсaкциja тe бoљe управљање банковним рачунима.
7. Стриктниja кoнтрoлa прoмeтa aкцизних рoбa укључуjући eнeргeнтe
(нпр. поврат акциза на горива), цигaрeтe, aлкoхoл...
Српскa дeмoкрaтскa стрaнкa ћe, тaкoђe, пoкрeнути кaмпaњу зa
подизање свиjeсти грaђaнa o друштвeнoj штeнoсти сивe eкoнoмиje кoja сe не
може искoриjeнити без заједничких напора свих грађана.
102
6. поглавље: СПОЉНА ПОЛИТИКА
103
104
СТАЊЕ У ОБЛАСТИ МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА
Република Српска се и данас, 22 године од свог оснивања и 19 година од
међународно правне верификације, Паришко-дејтонским мировним
споразумом (у даљем тексту: ДС) налази пред старим, као и пред искушењима
које је донијело вријеме. Оспоравање ДС, а нарочито његовог Анекса IV (Устав
БиХ) се сада врши путем софистицираних стратегија којима се поново отвара
питање стечених историјских права српског народа у Босни и Херцеговини на
своју сувереност. Савремени изазови, као што су процес глобализације, процес
развоја информационо-комуникационих технологија и процеси регионалних
интеграција су узроковали да се свијет мијења брже него икада у својој
историји. Међународна сарадња непрекидно повећава међусобну зависност и
држава и народа и доприноси јачању међународне безбједности. Ови процеси
имају велики потенцијал за унапређење живота грађана и добробити држава и
народа широм свијета, али у исто вријеме узрокују политичке, безбједносне,
економске и културне импликације којима се доводе у питање идентитет па и
опстанак малих народа, јер је њихови економски развој тешко остварив без
интегрисања у велика свјетска тржиста. Због тога је и најзначајнији
спољнополитички приоритет БиХ, њено интегрисање у ЕУ, истовремено и
изазов за РС. Већина грађана РС жели бити дио ЕУ, за што се залажу практично
све српске парламентарне странке, јер ће се тако на најбољи начин
обезбиједити модернизовање економског и социјалног система РС и омогућити
приступ наших производа на тржиште ЕУ, што је претпоставка њеног јачања. С
друге стране, поједине политичке снаге из Сарајева и најближег окружења
желе злоупотријебити овај процес за промјену уставног поретка БиХ, њену
централизацију и дерогирање ДС.
КАРАКТЕРИСТИКЕ АКТУЕЛНОГ СТАЊА У МСП БИХ
Ставови и смјернице о најважнијим питањима спољне политике
дефинисани су актом „Општи правци и приоритети за спровођење спољне
политике БиХ“ који је усвојило Предсједништво БиХ, при чему треба имати у
виду да ови приоритети одражавају и интересе РС. Међутим, дио бошњачке
политичке елите је само декларативно прихватио утврђене обавезе спољне
политике, јер је приоритет давао својој националној политици која се занива на
идеологији политичког ислама.
105
Актуелни представници РС у МСП су великодушно прихватили мјере и
праксу, којима су се одрекли гаранција за остварење националне
равноправности у креирању и спровођење спољне политике БиХ, и дозволили
су спровођење осмишљених системских девијација, путем којих су Бошњаци у
потпуности преузели контролу над овом институцијом, и то:

Дозволили су бошњачким представницима да обесмисле
организациону структуру МСП и дипломатско-конзуларне мреже у
иностранству (у даљем тексту ДКП), који су свјесно и плански створили
амбијент правне нерегулисаности, у коме су национална припадност и
политичка подобност главни критерији од кога зависе овлашћења,
информисаност, учешће на спољнополитичким догађајима и остала
питања функционисања МСП. Бошњачки представници крше не само
важеће норме, већ и елементарне, општеприхваћене узусе у вршењу
дипломатске службе. Стање ствари у МСП најбоље илуструје чињеница
да се на званичној веб-страници те институције не налази ни један
говор министра у прошлој (2013) години.

Препустили су Бошњацима запошљавање и цјелокупну кадровску
политику, који путем систематских злоупотреба, уговора о дјелу и
испита за провјеру знања, примају и распоређују српски кадар на
основу политичке подобности за бошњачку националну ствар.

Посебно забрињавајуће стање је у ДКП мрежи, створеној за вријеме
рата по мјери једног народа, а која је захваљујући пасивности,
превасходно актуелних српских представника, до данас остала
практично непромијењена.
НЕЛЕГИТИМНЕ АКТИВНОСТИ У СПОЉНОЈ ПОЛИТИЦИ БИХ
Наведено стање у МСП је довело до стварања атмосфере у којој су
спољнополитичке активности БиХ против РС уобичајена и нормална и то:

Оспоравање ДС, који се подржава само декларативно, а у стварности
се траже измјене његовог Анекса IV (Устав БиХ).

Спровођење
Бошњака
спољнополитичких
106
активности
виктимизације
Захваљујући савјетима и подршци свјетских центара моћи,
Бошњаци су препознали значај и рефлексије савремених свјетских
процеса за остварење својих националних интереса. Бошњачки
представници активно учествују у овим процесима и у име државе БиХ у
улози жртве, износе једностране и исфабриковане податке о страдању
цивила „жртава агресије“, који се користе као аргумент за
успостављање новог свјетског модела међународних односа, који
карактерише превентивна употреба силе на самом почетку конфликта.
У исто вријеме се прикривају и не износе подаци и чињенице које би
указале на страдање српских цивила.

Изношење бошњачке интерпретацијe историје, при чему је посебно
проблематично што се непрестано износи питање геноцида у БиХ, који
се по том схватању односио само на Бошњаке, док никада није поменут
геноцид над Србима.

Политика исламске солидарности и промоција исламског имиџа
БиХ
Поједини Бошњачки представници се у односима са исламским
земљама позивају на исламску солидарност, износећи да су Бошњаци
жртве због своје вјере, да би добили подршку на плану своје
ексклузивне националне спољне политике.
ЗАНЕМАРИВАЊЕ ИНТЕРЕСА РС У СПОЉНОЈ ПОЛИТИЦИ БИХ
Кључну одговорност за занемаривање интереса РС у спољној политици
сносе актуелни члан Предсједништва БиХ из РС, као и тамјеник министра
спољних послова БиХ из РС, који нису показали лидерство, нити су имали
визију, стратегију ни систематски однос у заштити и афирмацији интереса РС,
јер су прихватили улоге тзв. "лидера 21. вијека", која се састоји у запостављању
националних интереса због виших циљева. Основне карактеристике њиховог
дјеловања су:

Некориштење овлашћења по Уставу БиХ и међународном праву за
заштиту интереса РС, који су били угрожени и повријеђени од стране
појединих представника БиХ, који су износили неусаглашене и
једностране ставове.
107

Недостатак проактивног односа и политичких иницијатива јер су се
њихове активности углавном сводиле на одрађивање протоколарних
обавеза.

Непотизам у кадровској политици. Савјетници за спољну политику у
Кабинету члана Предсједништва БиХ из РС и амбасадори БиХ из РС се
углавном бирају према критеријима блискости са утицајним
представницима режима, фамилијарним везама, награђивањем за разне
услуге и сл. тако да данас језгро овог кадра представља затворени круг
лица који годинама иду са дестинације на дестинацију, а при чему се не
ради ни о професионалним дипломатама из МСП, нити истакнутим
личностима из јавног или политичког живота;

Обмањивање и спиновање јавности. Велике ријечи и идеје о заштити
српских националних интереса, које се на сва звона ударају у Бањој
Луци, нису праћене активностима представника РС у заједничким
органима у Сарајеву, чије ријечи према међународном праву имају
значај само када се кажу на званичним састанцима, а не у медијима.
Међутим они у таквим ситуацијама када треба и гдје треба заштитити
интересе РС, по правилу износе усаглашене ставове, одобрене од
бошњачких представника, који углавном не одражавају интересе РС, да
би након тога у режимским медијима износили ефектне националне
изјаве. О већини
конкретних активности појединих бошњачких и
пробосанских представника против РС режимски медији се не
оглашавају, да не би изложили критици представнике РС у заједничким
органима БиХ.
ПРЕДСТАВНИШТВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У ИНОСТРАНСТВУ
Да би надомјестио што постојећу ДКП мрежу уопште не користи за
потребе РС, владајући режим СНСД гомила представништва РС у иностранству,
којима се не зна права сврха и циљ, јер она ни у једном сегменту не могу
конкурисати ДКП БиХ. Немају дипломатски статус, а самим тим ни приступ
органима власти држава пријема, а оно што би могла да раде у домену
привредне сарадње углавном не раде.
108
ОСНОВНИ ПРАВЦИ СПОЉНОПОЛИТИЧКОГ ДЈЕЛОВАЊА СДС
ОПШТЕ СМЈЕРНИЦЕ

СДС се од свог оснивања залаже, да се у одбрани и афирмацији
легитимних интереса српског народа и РС на међународном плану
оствари консензус српских странака уз превазилажење идеолошких и
програмских разлика.

СДС ће инсистирати да се у међународним односима поштују принципи
и правила међународног права заснована на Повељи Уједињених
нација и другим актима, као и општеприхваћена правила понашања у
односима држава.

Посебан значај СДС ће посветити спречавању новог и софистицираног
таласа сатанизације српског народа, као и наметању реформи које теже
укидању или ревизији ДС. Имајући у виду да једнострани и
неусаглашени иступи бошњачких и про-босанских представника, који су
усмјерени против РС, нису појединачни и изоловани случајеви, већ дио
шире стратегије, која de facto представља наставак ратне политике на
дипломатском плану, СДС ће инсистирати на предузимању ефикасних
одговоре за сузбијање оваквих нелегалних и нелегитимних активности.
Сврха учешћа српских кадрова у МСП-у и финансирање ове институције
из заједничког буџета БиХ, гдје РС издваја велика средства, није у томе
да се бошњачкој нациналној политици против РС обезбједи
легитимитет спољне политике БиХ, као што је то био случај до сада, већ
у пружању гаранција за реализацију легитимних интереса РС и српског
народа који су гарантовани ДС.
СПОЉНО-ПОЛИТИЧКИ ПРИОРИТЕТИ
Паришко-дејтонски мировни споразум
Имплементација ДС у цјелини, а не селективно, што се нарочито односи
на његов Анекс IV (Устав БиХ).
109
Европска унија
СДС подржава стицање пуноправног чланства БиХ у ЕУ уз очување
субјективитета и капацитета РС, јер се провођење потребних реформи може
остварити и у сложеним државама, што потврђују примјери и самих чланица ЕУ.
СДС не може прихватити уставну реформу БиХ као услов интеграције, јер је
уставни поредак одраз природе БиХ, као сложене и мултиетничке државе, па
би евентуална реформа Устава БиХ довела до кризе легитимитета власти и
угрожавања мира и стабилности.
У наредним фазама је неопходно обезбиједити кредибилитет процеса
интеграције и осигурати пуни демократски капацитет на страни БиХ, па је прије
подношења кандидатуре БиХ за чланство и почетка преговора потребно:

Укинути механизме протектората, а нарочито тзв. бонска овлашћења
ОХР.

Укинути извршни мандат за употребу силе, војне Мисије EUFOR – Althea
у БиХ, заснован на глави VII Повеље УН (опасност за међународни мир и
безбједност).

Окончати мандат страних судија у Уставном суду БиХ и Суду БиХ.
Спољно-политичка безбједносна питања, укључујући и чланство БиХ у
НАТО
Полазећи од унутрашњих околности у БиХ и геополитичког положаја РС
и Србије као матице српског народа, а имајући у виду и историјска искуства
српског народа у БиХ у вијековној борби за слободу, СДС ће заступати сљедеће
ставове:
-РС има право да одлучује о својој безбједности и то неотуђиво право српског
народа у БиХ је гарантовано и ДС;
-демилитаризација БиХ је дугорочан и легитимни политички циљ РС, при чему
ће СДС предузимати адекватне политичке и правне мјере за његово остварење;
-СДС подржава борбу против глобалних безбједносних изазова, као што је
свјетски тероризам и ширење оружја за масовно уништавање, али највећа
безбједносна пријетња РС и српском народу у БиХ је рушење уставног поретка
БиХ који је успостављен Анексом IV ДС (Устав БиХ), а којим је дефинисан
положај, територијални интегритет и надлежности РС.
110
-На основу наведених разлога, став СДС је да се БиХ не може интегрисати у
војне савезе, па ни у НАТО, без Србије, као и да је за доношење одлуке о
приступању том војном савезу неопходно изјашњење грађана РС на
референдуму.
Приоритети у билатералној сарадњи
СДС ће се залагати се да се у тој сарадњи адекватно реализују политички,
економски и културни интереси РС. У том погледу ће приоритет давати
сљедећем:

Развијати свестране билатералне односе, са земљама чланицама ЕУ,
Русијом, САД, Кином, као и земљама покрета несврстаних.

Залагати се да се унапређују односи и сарадња са сусједним земљама,
при чему ће се приоритет давати унапређењу економске сарадње која
ће довести до стварања нових радних мјеста у РС. Захтијевати да
заједнички органи БиХ експлицитно поштују суверенитет и
територијални интегритет Србије.

Инсистирати да се продуби политички дијалог о регионалним и
свјетским питањима са Русијом, Кином и другим земљама из групације
растућих економија, Индијом, Бразилом и Јужном Африком.

Инсистирати да у билатералној сарадњи са земљама региона Западног
Балкана, заједнички органи БиХ предузимају активности у циљу заштите
културних и мањинских права Срба у региону, на исти начин као што
врше заштиту права Бошњака.
Економска дипломатија
СДС ће се у наредном периоду залагати да свака амбасада и конзулат
имају најмање једног дипломату чији ће основни задатак бити да остварује
контакте са привредним субјектима у земљи пријема.
УЧЕШЋЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У МЕЂУНАРОДНОЈ САРАДЊИ
СДС ће инсистирати да РС учествује у међународној сарадњи у складу са
субјективитетом и овлашћењима које има на основу ДС.
111
СДС ће се залагати се да се специјалне и паралелне везе РС са Србијом
продубљују и искористе за јачање и развијање свих облика сарадње, с тим да
се приоритет да економској и културној сарадњи као и заједничким
инфраструктурним пројектима.
ЗАКОНОДАВНЕ И ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ МЈЕРЕ

Доношење конкретних законских гаранција за примјену декларативних
принципа да спољна политика БиХ одражава легитимне интересе оба
ентитета и сва три конститутивна народа, и којим би се утврдиле мјере
за обезбјеђење њене отворености и транспарентности.

Доношење измјена закона којим ће се изричито укинути запошљавање
у МСП по основу уговора дјелу, пракса испитивања и наводног
бодовања знања при заснивању радног односа и постављању на
руководећа мјеста, јер се у пракси показало да су та законска рјешења и
пракса дио бошњачке националне политике у циљу преузимања
контроле над институцијом МСП. Из истих разлога, СДС ће тражити
измјене закона којима ће се предвидјети да се секретар министарства и
помоћници министра у МСП-у именују као функционери са
ограниченим мандатом најдуже четири године, а не као државни
службеници као што је било до сада.

Преиспитати мрежу ДКП БиХ у свијету и предложити њену
рационализацију у складу са интересима и економским могућностима
РС и БиХ.
112
САДРЖАЈ
ПРЕДГОВОР - Ријеч предсједника...........................................................................................3
1. поглавље: ФИНАНСИЈЕ И ПРИВРЕДА ...............................................................................5
ОСНОВЕ ФИНАНСИЈСКОГ ПРОГРАМА СДС-а ..........................................................................7
ИНДУСТРИЈА........................................................................................................................................12
ЕНЕРГЕТИКА И РУДАРСТВО ...........................................................................................................13
ПОЉОПРИВРЕДА, ШУМАРСТВО И ВОДОПРИВРЕДА..........................................................17
САОБРАЋАЈ И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ .......................................................................................22
ТУРИЗАМ КАО РАЗВОЈНИ ПОТЕНЦИЈАЛ РС...........................................................................28
ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈА..............................................32
2. поглавље: ВЛАДАВИНА ПРАВА И ФУНКЦИОНАЛНА ЈАВНА УПРАВА...........37
ПРАВДА ..................................................................................................................................................39
УПРАВА И ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ..........................................................................................49
3. поглавље: РАД, БОРАЧКА ПИТАЊА, ЗДРАВСТВЕНА И СОЦИЈАЛНА
ПОЛИТИКА ..........................................................................................................................................55
РАД И БОРАЧКО-ИНВАЛИДСКА ЗАШТИТА .............................................................................57
ЗДРАВСТВО...........................................................................................................................................65
ИЗБЈЕГЛА И РАСЕЉЕНА ЛИЦА .....................................................................................................69
4. поглавље : ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ.........................................................................73
ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ.......................................................................................................................75
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА..................................................................................................................81
ПОРОДИЦA, ОМЛАДИНA И СПОРТ ............................................................................................85
5. поглавље: ЕКОНОМСКИ ОПОРАВАК И РАЗВОЈ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ...........89
6. поглавље: СПОЉНА ПОЛИТИКА.....................................................................................103
САДРЖАЈ........................................................................................................................................... 113
113
114
Download

Бијела књига