Hospital Health Information System – EU HIS
Broj ugovora IPA/2012/283-805
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji:
okvirni dokument o osnovnom setu podataka i
osnovnom setu standardizovanih izveštaja i indikatora
Nacrt dokumenta – Novembar 2014.
Stepen vidljivosti: javno
Namenjeno:
EU-IHIS uključenim stranama
Zdravstvenim radnicima
Ovaj dokument je izrađen uz finansijsku pomoć Evropske unije.
Sadržaj dokumenta ni na koji način ne odražava zvaničan stav Evropske unije.
Projekat finansira
Evropska unija
Ministarstvo zdravlja
Republika Srbija
Sprovode
SZO i UNOPS
Sadržaj
Uvod ........................................................................................................................................................ 3
Uvodne napomene o projektu “Integrisani zdravstveni informacioni sistem, EU-IHIS” ..................... 3
Ekspertska grupa za zdravstvene informacije u okviru EU-IHIS projekta ............................................ 3
Kratak pregled razvoja zdravstvenog informacionog sistema u Republici Srbiji ................................. 4
Jačanje zdravstvenog informacionog sistema – put ka boljim odlukama i boljem zdravlju
stanovništva......................................................................................................................................... 6
Okvir za strateški razvoj eZdravlja koji predlaže Svetska zdravstvena organizacija ............................ 6
Doprinos EU-IHIS projekta jačanju zdravstveog informacionog sistema u Republici Srbiji ............ 8
Elektronski zdravstveni dosije – koncept i definicija ............................................................................... 9
Definicija elektronskog zdravstvenog dosijea u zdravstvenom sistemu u Srbiji ................................. 9
Elektronski zdravstveni karton (istorija bolesti) i elektronski zdravstveni dosije u kontekstu sistema
zdravstvene zaštite u Srbiji .................................................................................................................. 9
Elektronska istorija bolesti (karton) pacijenta................................................................................... 10
Elektronski zdravstveni dosije ........................................................................................................... 11
Koristi koje donosi elektronski zdravstveni dosije u sistemu zdravstvene zaštite u Republici Srbiji 12
Pozicija EHR-a i protok zdravstvenih podataka i informacija u integrisanom zdravstvenom
informacionom sistemu .................................................................................................................... 13
Klasifikacioni sistemi i identifikatori ...................................................................................................... 14
Sistemi za identifikovanje korisnika zdravstvenih usluga.................................................................. 15
Sistemi za identifikovanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih ustanova ........................................ 16
Osnovni sistemi za klasifikovanje i šifriranje (kodiranje) zdravstvenih podataka o korisnicima ....... 17
Osnovni set podataka u elektronskom zdravstvenom dosijeu ............................................................. 19
Osnovni set podataka u različitim sistemima elektronskog zdravstvenog dosijea ........................... 19
Osnovni kriterijumi za selekciju osnovnog seta podataka za EHR .................................................... 19
Sadržaj osnovnog seta podataka za EHR ........................................................................................... 20
Osnovni set standardnih izveštaja i indikatora koji se generišu kroz elektronski zdravstveni dosije ... 26
Uvodne napomene o indikatorima ................................................................................................... 26
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
1/34
Okvir za izveštavanje bolničkih ustanova u Srbiji .............................................................................. 27
Predlog inicijalnog seta standardizovanih izveštaja za EHR u EU-IHIS projektu ............................... 27
Standardizovani izveštaji ............................................................................................................... 28
Standardizovani indikatori............................................................................................................. 28
Zaključne napomene i preporuke ......................................................................................................... 30
Literatura ............................................................................................................................................... 32
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
2/34
Dokument predstavlja nacrt, pripremljen za konsultativni proces i završna usaglašavanja, posle
čega će uslediti i revizija od strane Nadzornog odbora EU-IHIS Projekta i Ministarstva zdravlja
Republike Srbije.
Uvod
Uvodne napomene o projektu “Integrisani zdravstveni informacioni
sistem, EU-IHIS”
Projekat “Integrisani zdravstveni informacioni sistem, EU-IHIS” ima za cilj da uvede bolničke
informacione sisteme u 19 bolnica u zdravstvenom sistemu u Srbiji i da ih poveže u jedinstven,
standardizovan sistem elektronskog zdravstvenog dosijea (Electronic Health Record – EHR), što će
dovesti do unapređene efikasnosti i poboljšanog kvaliteta i sigurnosti zdravstvene zaštite usmerene
na korisnike/pacijente.
Svrha projekta je unapređenje i dalji razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija u
zdravstvenom sistemu Republike Srbije. Projekat se bavi pitanjima poput unosa podataka, toka i
razmene podataka i njihove bezbednosti, prava pacijenata i zaštite njihove privatnosti, poverljivosti
informacija o zdravlju ljudi i efektivnog korišćenja i upravljanja informacijama o zdravlju pojedinaca i
stanovništva.
Tokom realizacije EU-IHIS projekta potrebno je postići sledeće:
• Obezbediti elektronski zdravstveni dosije (EHR) koji će pratiti pacijenta u kontinuitetu,
tokom celog života i pokazati funkcionalnost mreže koju čine EHR i bolnički informacioni
sistemi u bolnicama u kojima je implementiran bolnički informacioni sistem,
• Omogućiti i proveriti funkcionalnost sistema za beleženje, lak pristup i efikasnu razmenu
relevantnih, pouzdanih i kvalitetnih zdravstvenih podataka za zdravstvene radnike i
zdravstvene ustanove,
• Uspostaviti sistem za prikupljanje informacija koje se mogu koristiti za poboljšanje kvaliteta
i sigurnosti u zdravstvenom sistemu u Republici Srbiji,
• Pružiti podršku u uspostavljanju održive IT osnove za zdravstveni sistem Srbije.
U ovom smislu, zadaci Projekta su da razvije alate, postupke, mehanizme i načine
komunikacije, razmene i protoka podataka i informacija i da na taj način doprinese unapređenju
zdravstvene zaštite ljudi pojedinačno, javnog zdravlja, kao i racionalnom korišćenju resursa i boljem
upravljanju.
Ekspertska grupa za zdravstvene informacije u okviru EU-IHIS
projekta
Svrha Ekspertske grupe za zdravstvene informacije (Health Information Think Tank – HITT) je
da obezbedi podršku delotvornom razvoju, implementaciji i pilotiranju EHR-a u 19 bolnica u kojima
će se implementirati bolnički informacioni sistemi odobreni od strane Ministarstva zdravlja Republike
Srbije. Između ostalog, zadaci HITT-a su da identifikuje izvore podataka i informacija, predloži sistem
za protok i razmenu zdravstvenih podataka i informacija, predloži osnovni sadržaj i pravila za
funkcionisanje elektronskog zdravstvenog dosijea u okviru integrisanog zdravstvenog informacionog
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
3/34
sistema u Srbiji i predlaže načine za efektivno korišćenje samih podataka i drugih informacionih
proizvoda. Sve ovo treba da ojača bazu znanja i obezbedi pouzdane i kvalitetne informacije za
donošenje odluka na svim nivoima u zdravstvenom sistemu: od nivoa direktnog pružanja
zdravstvenih usluga, preko boljeg menadžmenta u zdravstvenom sistemu, pa sve do podrške razvoju
zdravstvene politike zasnovane na dokazima.
Način rada Ekspertske grupe za zdravstvene informacije
(Health Information Think Tank – HITT) projekta EU-IHIS
HITT
Osnovni set podataka
Eksperti u određenim
oblastima
Sažetak o pacijentu
Obavezno izveštavanje i
planiranje
Sistemi za klasifikovanje i
šifriranje, registri, identifikatori
Provera i obezbeđenje
kvaliteta podataka
Informacioni sistemi u zdravstvenim
ustanovama (npr. HIS1 i HIS2)
Osnovni set standardizovanih
izveštaja i indikatora u elektronskom
zdravstvenom dosijeu (EHR-u)
EHR
Dogovoreni obim i sadržaj EHR-a
(vremenom postaju standardi za informacione sisteme i
softverske pakete u zdravstvenim ustanovama)
Slika 1 – Način rada HITT-a u EU-IHIS projektu
U dosadašnjem radu, fokus rada Ekspertske grupa za zdravstvene informacije je bio
identifikovanje i predlog osnovnog seta podataka za elektronski zdravstveni dosije, sistema za
identifikaciju i klasifikovanje u zdravstvenim informacionim sistemima i predlog osnovnog seta
informacija i znanja koje je moguće proizvoditi od zdravstvenih podataka koji su na raspolaganju.
Pored ovoga, Ekspertska grupa je služila i kao konsultativni forum u analizi postojećeg zakonskog
okvira i izradi predloga zakonskog okvira kojim bi dalje podržao razvoj integrisanog zdravstvenog
informacionog sistema i e-Zdravlja u Republici Srbiji.
Kratak pregled razvoja zdravstvenog informacionog sistema u
Republici Srbiji
Danas formalno važeći zdravstveni informacioni sistem u Republici Srbiji je ustanovljen 70-ih
godina dvadesetog veka. On počiva na detaljno razrađenoj, ali zastareloj zakonskoj regulativi.
Karakteriše ga visok stepen fragmentiranosti, sistem zdravstvenih evidencija i izveštavanja koji je
delimično u papirnoj, a delimično u elektronskoj formi, a to važi i za tokove podataka i informacija,
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
4/34
sistem izveštavanja i planiranja na svim nivoima zdravstvene zaštite. Centralne uloge u zdravstvenom
informacionom sistemu u Republici Srbiji imaju Institut za javno zdravlje Srbije, Republički fond
zdravstvenog osiguranja i Republički zavod za statistiku. Zdravstvene ustanove u javnom sektoru u
Republici Srbiji u skladu sa važećom zakonskom regulativom izveštavaju ove centralne ustanove.
Zdravstvene ustanove sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite u sistemu javnog
zdravlja Republike Srbije (kojim upravlja Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i koje su mahom
finansirane od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje) su u obavezi da rutinski šalju
izveštaje Institutu za javno zdravlje Srbije (IZJZS), kroz mrežu okružnih Instituta za javno zdravlje (IZJZ)
i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO), kroz sistem elektronske fakture, koji
predstavlja osnov za opravdavanje sredstava koje RFZO prebacuje zdravstvenim ustanovama u Srbiji
na mesečnoj bazi (na osnovu jednogodišnjih ugovora sklopljenih između RFZO i zdravstvenih
ustanova). Treći “tok” obaveznog izveštavanja predstavljaju izveštaji koji se rutinski šalju
Republičkom zavodu za statistiku (RZS), preko DEM1 i DEM2 obrasca, na osnovu zdravstvenih
podataka iz izveštaja o rođenju i smrti. Zdravstvene ustanove u javnom sektoru ostale obavezne
izveštaje šalju u skladu sa Zakonom o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite.
Značajan pomak u modernizaciji zdravstvenog informacionog sistema u Republici Srbiji odvijao
se tokom poslednjih šest godina, pre svega uvođenjem informacionih i komunikacionih tehnologija,
kako u ustanovama na centralnom nivou, tako i u zdravstvenim ustanovama. Ovi procesi su bili
realizovani kroz projekte i inicijative Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda zdravstvenog
osiguranja, a pretežno finansirani kroz međunarodne projekte, iz EU fondova i kredita Svetske banke.
Zbirno, dosadašnji rezultati u uvođenju informacionih i komunikacionih tehnologija u javni
zdravstveni sistem u Republici Srbiji su:
• U RFZO su ustanovljene baza osiguranika i WAN mreža za 170 filijala i ispostava RFZO-a i
uvedeni sistemi elektronske fakture i sistem za praćenje propisanih lekova na recept.
• U IJZS je razvijen Centralni informacioni servis (CIS), sa resursnim bazama podataka i
kodnim sistemima.
• Uvedene su informacione i komunikacione tehnologije u celoj mreži zavoda za javno
zdravlje i protok informacija i podataka je u potpunosti kompjuterizovana
• Uspostavljena je WAN mreža kojom su povezane sve zdravstvene ustanove (354).
• Uvedene su IKT lokalno u zdravstvene ustanove i to:
• Informatizovana je cela mreža ustanova primarne zdravstvene zaštite – PZZ (svi domovi
zdravlja);
• Bolnički informacioni sistem (HIS) uveden je u 24 bolnice;
• Laboratorijski informacioni sistem uveden je u 20 bolnica;
• Radiološki informacioni sistem u 6 bolnica.
Dugo postojanje zdravstvenog informacionog sistema, a posebno modernizacija i razvoj
poslednjih godina predstavljaju dobru osnovu za dalja unapređenja i integrisanje različitih
komponenti zdravstvenog informacionog sistema. Ključno za dalje napredovanje celog zdravstvenog
informacionog sistema u Srbiji je izmena postojeće, prevaziđene i zastarele zakonske regulative, kako
bi se kreirao podržavajući zakonski okvir za dalji razvoj i za dalju integraciju (npr. kroz sistem
elektronskog zdravstvenog dosijea itd.).
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
5/34
Jačanje zdravstvenog informacionog sistema – put ka boljim
odlukama i boljem zdravlju stanovništva
U svim državama i zdravstvenim sistemima u svetu sprovode se projekti i inicijative kojima je
cilj izgradnja i jačanje zdravstvenih informacionih sistema. Razlozi su mnogobrojni, a najznačajniji
među njima su oni koji su zajednički za najveći broj zemalja i njihovih zdravstvenih sistema.
Unapređenje zdravlja je zajednički i glavni interes u svim zdravstvenim sistemima. Iako je
opšte poznato da su pravovremene i tačne informacije osnova za planiranje aktivnosti na
unapređenju zdravlja stanovništva, ovakve informacije su često nedostupne. Kao posledica takvog
stanja, donosioci odluka često ne mogu da sagledaju prave probleme i razvijaju politike i programe
koji su zasnovane na dokazima i pravim podacima, odnosno na takvim osnovama odlučuju o alokaciji
resursa za zdravlje. Zemlje koje raspolažu sa manje resursa su baš one kojima su potrebne bolje
informacije kako bi ograničene resurse što bolje raspodelili.
Praćenje i merenje zdravstvenog statusa stanovništva je i konceptualno i stručno kompleksan
izazov za države i njihove zdravstvene sisteme. Za ove procese je potrebna pouzdana zdravstvena
statistika, javno-zdravstveni sistem i biomedicinska znanja i ekspertiza, specifična za različite oblasti.
Neophodno je stoga obezbediti da zdravstveno statističke informacije budu pouzdane, iskoristive i
pravovremene.
Bolja iskorišćenost informacija i podataka u postojećim zdravstvenim informacionim
sistemima predstavlja cilj mnogih inicijativa za jačanje zdravstvenih informacionih sistema u mnogim
državama u svetu. U svega nekoliko zdravstvenih informacionih sistema u svetu postoje uslovi za
praćenje npr. Milenijumskih razvojnih ciljeva (MDGs) i relevantnih indikatora, iako se kontinuirano
generiše velika količina podataka. Ovi podaci nažalost ostaju neiskorišćeni, što dovodi i do
paradoksalnih objašnjenja da „najveći deo prikupljenog materijala ostaje neprocesuiran, ili ako i jeste
obrađen izostaju neophodne analize, ako su analize i urađene, niko ih ne čita, a i kada ih pročitaju
niko te zaključke ne koristi i ne dela u skladu sa njima“.
Poslednjih decenija je sve više prepoznata uloga zdravstvenih informacionih sistema kao
pokretačke sile za promene i reforme kroz koje prolaze zdravstveni sistemi u celini. Pomaci i
promene u organizaciji i upravljanju zdravstvenim službama, potreba da se pravovremeno i brzo
odgovori na pretnje za zdravlje pojedinaca i za javno zdravlje, potrebe da se bolje sagledaju nove
bolesti koje nastaju i one bolesti koje čine većinu opterećenja bolestima i stanovništva i zdravstvenih
službi, generišu i potrebu da se raspolaže pouzdanim, kvalitetnim i upotrebljivim podacima i
informacijama.
Okvir za strateški razvoj eZdravlja koji predlaže Svetska
zdravstvena organizacija1
SZO definiše eZdravlje kao korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) za
unapređenja zdravlja. U širem smislu, eZdravlje podrazumeva bolje zdravstvene informacije i njihov
bolji protok u zdravstvenom sistemu, kako bi se podržali pružanje zdravstvenih usluga i upravljanje
zdravstvenim sistemom.
1
Prilagođeni izvod iz publikacije National eHealth Strategy Toolkit, World Health Organization and International
Telecommunication Union; WHO and ITU, Geneva, Switzerland, 2012
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
6/34
Svuda u svetu, primena informacionih i komunikacionih tehnologija koje podržavaju
funkcionisanje zdravstvenih sistema i pružanje zdravstvenih usluga, sve je brža, šira i značajnija. Ovo
naročito važi u vreme kada su svi zdravstveni sistemi suočeni sa velikim ekonomskim problemima, uz
istovremeno sve veće zahteve da se obezbedi više zdravstvene zaštite koja je kvalitetnija, naročito
onima kojima je to najviše potrebno. Tehnološki napredak, ekonomske investicije, kao i društvene i
kulturološke promene, takođe doprinose razumevanju potrebe da u sadašnjem vremenu, zdravstveni
sektor mora da integriše nove tehnologije u svakodnevno poslovanje. Svakodnevni poslovi u vezi sa
zdravljem u svim aspektima – od zdravstvene zaštite i usluga koje se pružaju individualno, pa sve do
humanitarnih sistemskih intervencija – počivaju i oslanjaju se na kvalitetne informacije i komunikacije
i, sve više i više, na tehnologije koje to podržavaju, na svim nivoima i u svim državama sveta.
Kao ključne institucije u okviru Organizacije ujedinjenih nacija za zdravlje i za telekomunikacije,
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU), odavno su
prepoznale značaj međusobne saradnje na globalnom nivou u svojim zvaničnim dokumentima i
rezolucijama2, na tome da sistematski podrže i ohrabre države da razvijaju svoje nacionalne strategije
za eZdravlje. S tim u vezi, izradili su Priručnik za izradu strategije za eZdravlje na nacionalnom nivou.
Priručnik za izradu strategije za eZdravlje na nacionalnom nivou je stručan i praktičan vodič
namenjen vladama, relevantnim ministarstvima i drugim zainteresovanim akterima, koji daje i čvrstu
osnovu, okvir i metodologiju za razvoj i sprovođenje vizije za eZdravlje, plana za njeno sprovođenje i
praćenje sprovođenja tog plana. Sve države, bez obzira na nivo njihovog razovja, mogu da prilagode
ovaj Priručnik svojim specifičnim potrebama i okolnostima.
Priručnik nudi okvir i metodologiju za razvoj vizije za eZdravlje na nacionalnom nivou, akcionog
plana za sprovođenje te vizije i okvir za praćenje sprovođenja tog plana. Ima tri dela, a svaki sledeci
deo se oslanja i nastavlja na prethodni.
• Prvi deo sadrži opis procesa razvoja vizije za eZdravlje na nacionalnom nivou, koja treba da
bude usaglašena sa opštim ciljevima u vezi razvoja države i zdravlja ljudi. U ovom delu je
objašnjenjo zbog čega je potreban pristup na nacionalnom nivou, šta treba dostići i kako to
uraditi.
• Drugi deo sadrži instrukcije o pravcima za sprovođenje ove vizije, kod kojih treba uzeti u
obzir državne prioritete i kontekst u kome će se razvijati eZdravlje.
• Treći deo opisuje kakav treba da bude plan za praćenje sprovođenja i upravljanje mogućim
rizicima. U ovom delu je predstavljeno i kako pratiti napredovanje i postignute rezultate
tokom sprovođenja i obezbeđuje dugoročnu podršku i investicije.
U svakom od ova tri dela opisane su neophodne aktivnosti, kao i praktični saveti zasnovani na
iskustvima „iz stvarnog života“. Svaka od država može da sprovodi sve aktivnosti, ili samo one koje su
specifične za lokalni kontekst i moguće prepreke. Način na koji će se koristiti ovaj priručnik, kao i
krajnji ishod celog procesa, u celini će zavisiti od uslova i konteksta u državi, prioriteta i vizije.
Priručnik za izradu strategije za eZdravlje na nacionalnom nivou je dostupan na internet
stranici http://www.who.int/ehealth/en/.
2
World Health Assembly Resolution 58.28 (2005) and ITU World Telecomunication Development Conference
Resolution 65 (2010).
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
7/34
Doprinos EU-IHIS projekta jačanju zdravstveog informacionog sistema u
Republici Srbiji
Tokom realizacije i implementacije EU-IHIS projekta, elektronski zdravstveni dosije i lokalni
informacioni sistemi u 19 bolnica će biti sagledavani i realizovani imajući u vidu opšti okvir
zdravstvenog informacionog sistema u kome će funkcionisati.
Obe verzije bolničkih informacionih sistema (HIS1 i HIS2) nose sve prednosti koje uvođenje
informacionih i komunikacionih tehnologija obezbeđuje. Kvalitet i bezbednost, pouzdanost i
upotrebljivost zdravstvenih podataka koji postoje u elektronskim medicinskim evidencijama, kao i
informacije i znanje koje se na ovaj način može generisati, doprineće unapređenju svih komponenata
zdravstvenog informacionog sistema u Republici Srbiji.
Takođe, razvoj i impelementacija sistema elektronskog zdravstvenog dosijea (EHR) ojačaće
zdravstveni informacioni sistem pre svega otvaranjem mogućnosti za korišćenje objedinjenih
zdravstvenih podataka specifičnih za individualne pacijente. Kako obuhvat i korisnika i zdravstvenih
ustanova u Republici Srbiji sistemom elektronskog zdravstvenog dosijea bude veći, tako će i
mogućnosti korišćenja ovakvog sistema, kao komponente integrisanog zdravstvenog informacionog
sistema i još jednog od izvora zdravstvenih informacija za donošenje boljih odluka rasti.
I u realizaciji EU-IHIS projekta, svi principi proklamovani u Pariskoj deklaraciji iz 2005. godine će
biti primenjivani kontinuirano, uz neophodnu fleksibilnost i prilagođavanja identifikovanim
potrebama i specifičnostima u Republici Srbiji, u okviru mogućnosti i mandata samog projekta.
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
8/34
Elektronski zdravstveni dosije – koncept i definicija
Definicija elektronskog zdravstvenog dosijea u zdravstvenom
sistemu u Srbiji
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) pojedinačnog korisnika/pacijenta, predstavlja skup
longitudinalnih podataka (kontinuirano, tokom celog života) od ključnog značaja za zdravlje,
prikupljenih i objedinjenih iz elektronskih istorija bolesti, odnosno elektronskih kartona pacijenta iz
različitih zdravstvenih ustanova, koji potom mogu da budu deljeni sa relevantnim zdravstvenim
ustanovama i/ili zdravstvenim radnicima, za potrebe promocije zdravlja, prevencije bolesti,
dijagnostike, lečenja i rehabilitacije tih pacijenata.
Glavni cilj uspostavljanja EHR-a je pružanje kvalitetne zdravstvene zaštite i podizanje
sveukupne efikasnosti, kvaliteta i sigurnosti sistema, kako bi se obezbedile koristi prvenstveno za
pacijente, zdravstvenim radnicima omogućio pristup kvalitetnim podacima i obezbedile informacije
za razvoj strategija, bolje upravljanje i zdravstvene politike.
Svrha EHR-a je integracija informacionih sistema različitih zdravstvenih ustanova kroz
prikupljanje ličnih zdravstveno značajnih podataka njihovim automatskim povlačenjem sa mesta gde
se pružaju usluge, čime se omogućava bolja komunikacija i informisanost zdravstvenih radnika o
relevantnim informacijama o zdravlju određene osobe, a samim tim povećava mogućnost i šanse za
uspešno lečenje.
Ovakav koncept EHR-a u Srbiji u okviru EU-IHIS projekta pre svega je predložen uzimajući u
obzir činjenicu da u većini zdravstvenih ustanova u zdravstvenom sistemu u Srbiji postoje lokalni
informacioni sistemi (elektronski karton/istorija bolesti pacijenta) i da će najveća korist od
elektronskog zdravstvenog dosijea biti da se tim putem obezbedi efikasna razmena podataka i
deljenje značajnih zdravstvenih informacija pacijenata.
Elektronski zdravstveni karton (istorija bolesti) i elektronski
zdravstveni dosije u kontekstu sistema zdravstvene zaštite u Srbiji
Uvođenjem informacionih i komunikacionih tehnologija u sistemima zdravstvene zaštite
javljaju se novi termini i koncepti i njihova upotreba u različitim kontekstima, kako u Republici Srbiji,
tako i u svim zemljama u svetu i u svim jezicima. Neki od najčešće upotrebljavanih termina u Srbiji su
„elektronski zdravstveni karton“, „elektronska istorija bolesti“, „elektronska zdravstvena evidencija“,
„elektronski zdravstveni dosije“ i drugi termini koji na prvi pogled imaju isto značenje. Radi boljeg
zajedničkog razumevanja, specifičnosti konteksta sistema zdravstvene zaštite u Srbiji i upotrebe ovih
termina u srpskom jeziku, identifikovana je potreba i da se u okviru EU-IHIS projekta objasne
specifični termini, njihovo značenje i način korišćenja, kako bi se izbegli nesporazumi pri njihovom
korišćenju.
Veoma često, mnogi koriste napred navedene termine kao sinonime. Uzimajući u obzir ono što
različiti termini podrazumevaju, kontekst u kome se oni koriste i način na koji se podaci i informacije
generišu i njima upravlja, sveobuhvatno sagledavajući kontekst sistema zdravstvene zaštite u
Republici Srbiji, razlikuju se dva termina, odnosno dve različite grupe srodnih termina. Jedno
značenje nosi “elektronski zdravstveni karton (elektronska istorija bolesti) pacijenta”, odnosno
elektronska zdravstvena evidencija pacijenata koja se koristi u nekoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
9/34
koja nastaje tokom direktnih kontakata zdravstvenih radnika i pacijenata/korisnika (analogna
terminologija u engleskom jeziku za ovaj termin bila bi “electronic medical record”, odnosno
“electronic patient record”). Drugi termin, odnosno grupu termina predstavljaju “elektronski
zdravstveni dosije” ili “objedinjena elektronska zdravstvena evidencija” (engl. “electronic health
record”), koja podrazumeva sve informacije o zdravlju svakog od pacijenata, kontinuirano tokom
njihovog života, o zdravstvenim uslugama i interakcijama između pacijenata/korisnika i različitih
zdravstvenih radnika, koje nastaju u različitim zdravstvenim ustanovama, na različitim lokacijama.
Iako na prvi pogled ovakav pristup može da izgleda kao preterano bavljenje detaljima, razlike su
zaista značajne i neophodno ih je elaborirati u dokumentima EU-IHIS projekta, radi boljeg zajedničkog
razumevanja i tokom realizacije projekta i kasnije.
Tokom konsultativnog procesa u fazi dizajniranja elektronskog zdravstvenog dosijea u
zdravstvenom sistemu u Srbiji, uzimajući u obzir sadašnji nivo razvoja lokalnih zdravstvenih
informacionih sistema u zdravstvenim institucijama, usaglašeno je da se u okviru EU-IHIS projekta
termini koriste na sledeći način.
Elektronska istorija bolesti (karton) pacijenta
Termini “elektronski karton pacijenata” i “elektronska istorija bolesti pacijenata” označavaju
elektronsku evidenciju u samoj zdravstvenoj organizaciji, analogno pisanoj (papirnoj) dokumentaciji:
“karton” u ustanovama primarne zdravstvene zaštite i “istorija bolesti” u bolničkim ustanovama. Za
ovu vrstu elektronskih evidencija važi da su starije po nastanku (nastajale su kao posledica uvođenja
IKT u pojedinačne ustanove) i njih pre svega koriste zdravstveni radnici koji direktno imaju kontakte
sa pacijentima tokom pružanja zdravstvenih usluga. One pre svega služe za obavljanje medicinske
prakse, odnosno procese promocije zdravlja, prevencije bolesti, dijagnostike, lečenja i rehabilitacije
sa pojedinačnim korisnicima/pacijentima (eventualno sa malom grupom korisnika/pacijenata).
Imajući sve napred navedeno u vidu, u kontekstu zdravstvenog sistema u Srbiji, možemo ukratko reći
da “elektronski karton pacijenta” (u primarnoj zdravstvenoj zaštiti), odnosno “elektronska istorija
bolesti pacijenata” (u sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti) odgovaraju engleskom terminu
“electronic medical record – EMR” i sadrže informacije vezane za rad u pojedinačnoj praksi
zdravstvenih radnika, odnosno u jednoj zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi (u skladu sa
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti u Republici Srbiji). U poređenju sa zdravstvenim evidencijama u
pisanoj (papirnoj) formi, elektronski karton i elektronska istorija bolesti pacijenta imaju sledeće
prednosti:
• Lako i brzo praćenje podataka o pacijentima, kontinuirano kroz vreme,
• Lako prepoznavanje i praćenje pacijenata kojima je vreme za preventivne preglede,
kontrole ili skrining,
• Lako praćenje određenih bitnih karakteristika i nalaza kod pacijenata, kao što su vrednost(i)
krvnog pritiska, vrednost(i) nivoa šećera u krvi, imunizacija (vakcinacija) i sl.,
• Lako praćenje i evaluacija sopstvene prakse, kao i pogodno i na podacima i dokazima
zasnovano planiranje i sprovođenje unapređenja kvaliteta i sigurnosti prakse zdravstvenih
radnika i zdravstvenih ustanova.
U kontekstu EU-IHIS projekta i relevantne projektne dokumentacije i planova, softverski paketi
označeni kao HIS1 i HIS2 su dve verzije softvera za bolnički informacioni sistem (Hospital Information
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
10/34
System) i predstavljaju softverske pakete za “elektronsku istoriju bolesti pacijenta” (“electronic
medical records”, saglasno kontekstu sistema zdravstvene zaštite u Srbiji). HIS1 i HIS2 su razvijani
tokom prethodnih projekata Ministarstva zdravlja Republike Srbije (MZ) u skladu sa postojećom
regulativom, normama i standardima i za koje je MZ vlasnik izvornog koda. Jedan od ključnih ciljeva
EU-IHIS projekta je implementacija ovih softverskih paketa u 19 bolnica, izabranih od strane MZ.
Ono što je ključno za elektronske istorije bolesti (elektronski karton) pacijenata je veoma
ograničen protok zdravstvenih informacija i podataka, odnosno što podaci o pacijentima (nekada od
ključnog značaja za zdravlje) ostaju u granicama jedne zdravstvene ustanove. Ono što se tipično
dešava, kada je potrebno proslediti informacije drugim zdravstvenim radnicima, je da se potrebne
informacije najčešće štampaju i tako u pisanoj formi prenose do drugih zdravstvenih ustanova. U
smislu razmene i protoka informacija između različitih zdravstvenih ustanova, elektronska istorija
bolesti (karton) pacijenata se ne razlikuje mnogo od zdravstvenih evidencija u papirnoj formi.
Elektronski zdravstveni dosije
Termin “elektronski zdravstveni dosije” (u literaturi na engleskom jeziku “electronic health
record – EHR”) predstavlja na isti način elektronsku zdravstvenu evidenciju kao i elektronska istorija
bolesti (karton) pacijenata, ali podrazumeva i mnogo više od toga. Kao što pojam “zdravlje” (health)
predstavlja mnogo širi koncept i podrazumeva kompleksnije značenje od pojma “medicinski”
(medical), tako postoji i direktno proporcionalna analogija u kompleksnosti i širini onoga što čini
elektronski zdravstveni dosije u odnosu na elektronsku istoriju bolesti (karton) pacijenta. Elektronski
zdravstveni dosije se fokusira na ukupno zdravlje pacijenta, u kontinuitetu i sadrži mnogo više
podataka i informacija od količine podataka o tom pacijentu u svakoj pojedinačnoj praksi, odnosno
zdravstvenoj ustanovi. Elektronski zdravstveni dosijei su dizajnirani tako da prevazilaze zdravstvenu
organizaciju u kojoj se inicijalno generišu i čuvaju podaci i informacije o zdravlju pacijenata. Njihova
osnovna svrha je deljenje informacija o zdravlju pacijenata između različitih zdravstvenih radnika i/ili
zdravstvenih ustanova, uključujući i podatke iz drugih ustanova ili sektora, relevantnih za zdravlje
ljudi, tako da po pravilu sadrže podatke iz svih organizacija odnosno profesionalaca koji pacijentima
pružaju usluge koje imaju veze sa njihovim zdravljem. Na sličan način, tokom rada ekspertske grupe
za zdravstvene informacije u EU-IHIS projektu, zaključeno je i preporučeno da izvori podataka u
elektronskom zdravstvenom dosijeu mogu biti različite zdravstvene ustanove i različiti zdravstveni
radnici, nadležni za generisanje, pružanje zdravstvenih usluga i upravljanje zdravstvenim
informacijama i podacima o zdravlju pacijenata.
Podaci i informacije o zdravlju pojedinačnih pacijenata se kreću zajedno sa pacijentima i prate
ih – od doma zdravlja do bolnice, tokom specijalističkih pregleda, laboratorijskih i drugih
dijagnostičkih procedura, specijalizovanih zdravstvenih ustanova - kontinuirano tokom celog života,
kroz različite regione i nivoe zdravstvene zaštite u jednoj državi, a tokom poslednje decenije sve je
više projekata i inicijativa koje imaju za cilj da obezbede protok relevantnih zdravstvenih podataka i
između različitih država. Osnovno što elektronski zdravstveni dosije treba da omogući je smisleno i
lako deljenje, razmenu i protok relevantnih podataka o zdravlju korisnika, sledeći ih kroz različite
zdravstvene ustanove i interakcije sa različitim zdravstvenim radnicima. Elektronski zdravstveni dosije
treba takođe da bude dostupan različitim profesionalcima koji brinu o zdravlju korisnika, kao i samim
korisnicima.
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
11/34
Ovo su očekivane karakteristike elektronskog zdravstvenog dosijea u skoro svim zdravstvenim
sistemima i državama koje uvode elektronski zdravstveni dosije, odnosno ono što se podrazumeva
kada se govori o svrsishodnoj i smislenoj upotrebi elektronskog zdravstvenog dosijea. Takođe, to i
predstavlja ključnu razliku između elektronske istorije bolesti (kartona) i elektronskog zdravstvenog
dosijea pacijenata. Obzirom na prirodu informacija i podataka koji je razmenjuju, neophodno je
osigurati da ova razmena i protok informacija budu bezbedni, podaci i privatnost korisnika zaštićeni,
a poverljivost očuvana. To dodatno čini elektronski zdravstveni dosije moćnim instrumentom i
značajnom podrškom u procesima integrisanja različitih segmenata zdravstvenog sistema u kojima se
pružaju zdravstvene usluge. Efikasno i delotvorno upravljanje zdravstvenim informacijama u velikoj
meri doprinosi i boljim konačnim zdravstvenim ishodima, a elektronski zdravstveni dosije baš i treba
da omogući da različite ustanove i pojedinci uključeni u brigu o zdravlju ljudi budu interaktivno
uključeni u protok relevantnih zdravstvenih podataka o korisnicima.
Koristi koje donosi elektronski zdravstveni dosije u sistemu
zdravstvene zaštite u Republici Srbiji
Procesi razvoja i implementacije elektronskog zdravstvenog dosijea su dugoročni i imaju
strateški značaj. Kada dostigne punu fukcionalnost, kada većina zdravstvenih organizacija i
zdravstvenih radnika i većina populacije korisnika zdravstvene zaštite bude uključena u sistem
elektronskog zdravstvenog dosijea, obezbeđuje se pre svega dostupnost i ažurnost relevantnih
zdravstvenih podataka svim zainteresovanim stranama. Sistem elektronskog zdravstvenog dosijea u
ovakvim okolnostima, pored ostalog omogućava i sledeće:
• Razmenu ključnih informacija za zdravlje pacijenata između različitih zdravstvenih ustanova
i različitih zdravstvenih radnika (npr. mogućnost da se u urgentnom centru vidi informacija
koja postoji u domu zdravlja u evidenciji izabranog lekara da je neki pacijent alergičan na
penicilin i u situacijama kada je takav pacijent u nesvesnom stanju).
• Vidljivost rezultata dijagnostičkih procedura koje su rađene u jednoj zdravstvenoj ustanovi
u drugim zdravstvenim ustanovama u kojima se neki pacijent leči (npr. rezultati iz doma
zdravlja budu vidljive specijalistima u bolnici).
• Informisanost relevantnih zdravstvenih radnika o ključnim intervencijama i uopšte lečenju
koje može da utiče na zdravlje pacijenta (npr. implantati, hirurške intervencije, sprovedene
vakcinacije).
• Donošenje boljih kliničkih odluka kao posledica bolje informisanosti i zdravstvenih radnika i
pacijenata.
• Izbegavanje nebezbednih i suvišnih intervencija, dijagnostičkih i terapijskih procedura i
ponavljanja određenih tretmana.
• Upotrebu pouzdanih, kvalitetnih, zaštićenih, iskoristljivih, sveobuhvatnih i lako dostupnih
podataka za unapređenja:
• Kvaliteta i sigurnosti zdravstvenih usluga (health care intelligence),
• Menadžmenta (management intelligence),
• Izveštavanja i evaluacije u zdravstvenom sistemu (public health intelligence),
• Poslovnosti (business intelligence),
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
12/34
• Raspoložive i upotrebljive baze znanja (knowledge intelligence),
• Pravičnosti i dostupnosti pouzdanih zdravstvenih usluga (equity intelligence).
• Mogućnost da sami pacijenti imaju uvid u svoje zdravstvene podatke, prate ih u
kontinuitetu i na taj način budu bolje informisani i bolje i sami brinu o svom zdravlju.
Pozicija EHR-a i protok zdravstvenih podataka i informacija u
integrisanom zdravstvenom informacionom sistemu
Razvoj i implementacija elektronskog zdravstvenog dosijea treba na dugi rok da doprinese
jačanju baze znanja i omogući uporedne analize među različitim zdravstvenim ustanovama,
proučavanja regionalnih razlika kao i analize različitih zdravstvenih sistema u različitim državama,
tako što će omogućiti korišćenje uporedivih i pouzdanih zdravstvenih podataka. Ovakve aktivnosti će
biti ostvarljive na duži rok, posle više godina postojanja funkcionalnog EHR-a i uključivanjem većine
zdravstvenih ustanova i većine stanovništva u sistem EHR-a. Za ovakve analize će biti potrebni podaci
iz različitih izvora i njihovo integralno korišćenje i analiziranje.
Na slici je prikazan protok zdravstvenih podataka i mesto EHR-a i bolničkog informacionog
sistema (kao centralnih oblasti rada EU-IHIS projekta), u kontekstu zdravstvenog sistema u Republici
Srbiji i okvirnih veza sa drugim sektorima:
Slika 2 - Modeli toka podataka u IZIS-u u Srbiji
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
13/34
Klasifikacioni sistemi i identifikatori
Tokom konsultativnog procesa u Ekspertskoj grupi za zdravstvene informacije u EU-IHIS
projektu razmatrane su opcije i postojeći sistemi za identifikovanje, klasifikovanje i šifriranje
(kodiranje) podataka o korisnicima/pacijentima čiji će zdravstveni podaci činiti sadržaj elektronskog
zdravstvenog dosijea u Republici Srbiji. Obzirom na veliki broj podataka koji se generiše na velikom
broju lokacija, predloženo je da inicijalne aktivnosti u EU-IHIS projektu budu pre svega usmerene na
korišćenje i organizovanje protoka podataka koji su na neki način klasifikovani u postojećim
informacionim sistemima u zdravstvenim ustanovama. Ovo je pre svega važno da bi se tokom
projekta proverilo koliko je funkcionalan elektronski zdravstveni dosije kada je umrežen sa lokalnim
informacionim sistemima i koliko je obezbeđen efikasan protok i razmena podataka.
Koristeći rezultate i zaključke prethodnog EHR projekta i uzimajući u obzir veliki broj ustanova
u kojima postoje uveden sistem elektronske istorije bolesti (kartona) pacijenata, postojeću regulativu
u toj oblasti, kao i najavljene inicijative i promene pre svega u načinu plaćanja stacionarnih
zdravstvenih ustanova, došlo se do predloga osnovnih identifikatora i klasifikacionih sistema koji se
koriste u sistemu elektronskog zdravstvenog dosijea. Jedan od kriterijuma koji je tokom rada HITT-a
korišćen u razmatranju osnovnog seta podataka u EHR-u bio je i da ti podaci postoje kao klasifikovani
u lokalnim informacionim sistemima u zdravstvenim ustanovama.
Ključni razlozi za ovakav predlog reprezentacije podataka, kao prožimajući princip integrisanog
zdravstvenog informacionog sistema u Republici Srbiji su:
• Neophodnost razmene i protoka zdravstvenih podataka i informacija, sa korisnikom
zdravstvene zaštite u fokusu u celom zdravstvenom sistemu, na različitim nivoima;
• Unapređenje zdravstveno-informatičkog menadžmenta kao osnove za unapređenje ključnih
funkcija zdravstvenog sistema (pružanje zdravstvenih usluga, obezbeđivanje resursa,
finansiranje i upravljanje) – od nivoa individualne prakse do nacionalnog nivoa;
• Unapređenje kvaliteta i sigurnosti zdravstvene zaštite u zdravstvenom sistemu u Republici
Srbiji, na osnovu kvalitetnih i bezbednih podataka i njihove lake razmene;
• Razvoj baze znanja, generisane kroz svakodnevno funkcionisanje zdravstvenog sistema u
Republici Srbiji, a zasnovane na standardizovanim i upotrebljivim podacima i informacijama.
Razmotreni su i predloženi sistemi za identifikaciju korisnika zdravstvene zaštite (pacijenata),
zdravstvenih radnika i zdravstvenih ustanova, kao i sistemi za klasifikovanje i šifriranja podataka koji
se odnose na dijagnoze i zdravstvena stanja, dijagnostičke i terapijske procedure i intervencije, kao i
na lekove, lekovita sredstva, ortopedska pomagala i sl.
Osnovni okvir predstavljao je postojeći regulatorni okvir u Republici Srbiji, postojeće prakse u
korišćenju sistema za identifikovanje i klasifikovanje, pošto na njima počivaju i sve sertifikovane
softverske aplikacije koje postoje u zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Takođe, uzeta su u
razmatranje i pošlo se od iskustava u prethodnom projektu „Razvoj zdravstvenog informacionog
sistema za osnovne zdravstvene i farmaceutske usluge“ (finansiranog iz fondova EU-CARDS 2004, a
realizovanog između 2006. i 2008. godine), koji je i tada zasnivao svoje predloge i proces
konceptualnog modeliranja na preporukama Svetske zdravstvene organizacije, međunarodnim
standardima relevantnim za zdravstvenu informatiku (npr. HL7) i dobrim praksama iz drugih sistema.
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
14/34
Sistemi za identifikovanje korisnika zdravstvenih usluga
Identifikacija korisnika zdravstvene zaštite (pacijenata) je neophodna u svim procesima u
sistemu zdravstvene zaštite kao što su pružanje zdravstvenih usluga, administracija i plaćanje,
vođenje zdravstvene dokumentacije, upravljanje informacijama, praćenje zdravstvenog stanja itd.
Sistem elektronskog zdravstvenog dosijea omogućava efikasnu i sigurnu razmenu podataka o
lečenju pacijenta između različitih zdravstvenih ustanova i različitih zdravstvenih radnika, na
različitim nivoima zdravstvene zaštite i na raznim lokacijama u cilju podrške kontinuiteta zdravstvenih
usluga.
Postojanje sistema za identifikovanje i jedinstvenih identifikatora je osnov za formiranje
sistema koji se bazira na elektronskoj zdravstvenoj dokumentaciji. Njime se omogućava povezivanje i
praćenje kretanja pacijenta kroz različite nivoe zdravstvene zaštite, odnosno kroz ceo zdravstveni
sistem i povezivanje pruženih zdravstvenih usluga korisnicima, što je neophodan uslov za praćenje
pojedinačnih pacijenata.
Niz inicijativa i projekata uvođenja IKT u zdravstveni sistem Republike Srbije, srodnih EU-IHIS
projektu, tokom poslednjih nekoliko godina rezultiralo je veoma širokom i solidnom osnovom za
razvoj integrisane elektronske zdravstvene evidencije (dosijea) o korisnicima zdravstvenih usluga u
Republici Srbiji.
Baza osiguranika i Lični broj osiguranika Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Srbije
Republički fond za zdravstveno osiguranje Srbije (RFZO) je tokom poslednjih nekoliko godina
razvio bazu osiguranika, kroz koju je svakom korisniku zdravstvene zaštite koji ima pravo na
korišćenje zdravstvene zaštite dodeljen Lični broj osiguranika (LBO). RFZO redovno održava i ažurira
postojeću bazu osiguranika, a ažurirana Baza je dostupna zdravstvenim ustanovama.
Kroz sadašnji sistem, moguće je da svo stanovništvo Republike Srbije na razne načine i po
različitim osnovama bude registrovano u Bazi osiguranika RFZO i da svakom bude dodeljen LBO. Ipak,
ovakvo rešenje u praksi nije sveobuhvatno, tako da i dalje značajan broj ljudi u Republici Srbiji nema
LBO dodeljen kroz Bazu osiguranika RFZO. Pored ovoga, nedostatak LBO-a je neminovnost kod svih
„prolaznih“ korisnika zdravstvene zaštite (npr. stranih državljana na proputovanju ili kraćem boravku
u Srbiji).
Jedinstveni matični broj građana (JMBG)
Jedinstveni matični broj građana (JMBG) je drugi identifikator koji može da se koristi na
nacionalnom nivou. JMBG se po pravilu dodeljuje na rođenju, od strane Ministarstva unutrašnjih
poslova.
Međutim, ni na ovom nivou ne postoji potpuna jedinstvenost identifikacije, jer postoje
stanovnici Srbije (npr. raseljene osobe, socijalno vulnerabilne kategorije, novorođenčad tokom prvih
dana/nedelja života) koje nemaju JMBG niti drugi jedinstveni identifikacioni broj.
Trenutno su u više nacionalnih sistema (unutrašnji poslovi, RFZO, sektor socijalne zaštite) u
toku akcije definisanja identifikatora građana, koji bi mogli biti upotrebljivi kao identifikatori u
budućem "e –društvu”.
Predlog za identifikatore korisnika/pacijenata u elektronskom zdravstvenom dosijeu
Kao početno i prelazno rešenje, predlaže se da JMBG i LBO budu uzeti kako bi se generisao
inicijalni jedinstveni identifikator korisnika zdravstvene zaštite za potrebe EHR-a. Za sve korisnike koji
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
15/34
nemaju LBO i/ili JMBG, kontinuirano ažuriranje baze podataka EHR i Baze osiguranika u RFZO
dodavanjem automatski generisanih brojeva (prema dogovorenim pravilima), došlo bi se do
jedinstvenog indikatora korisnika.
Pri utvrđivanju identiteta lica bez JMBG ili LBO, drugi podaci o ličnosti se mogu koristiti za
izbegavanje duplikata, a u skladu sa odgovarajućim restriktivnim pravilima, koja bi, na primer, mogla
da uključe ime, prezime, ime roditelja i datum rođenja, ili ime, prezime.
Automatski generisani identifikacioni broj u EHR-u će biti dodeljen korisnicima zdravstvenih
usluga koji nemaju LBO i/ili JMBG, a možda i svim. Korisnici bez LBO-a, sa ovako generisanim
identifikatorima, će biti prosleđeni RFZO-u i na ovaj način omogućiti dopunjavanje Baze osiguranika
RFZO-a.
Od ključnog značaja za razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema je da se kroz
elektronsku zdravstvenu evidenciju/dosije prate svi korisnici zdravstvenih usluga u zdravstvenom
sistemu, sa krajnjim ciljem (odnosno vizijom) postizanja univerzalnog obuhvata stanovništva
zdravstvenom zaštitom, u skladu sa potrebama stanovništva u celini i pojedinačnih korisnika.
Izvorna baza podataka o identitetima pacijenata za projekat EU-IHIS: Baza osiguranika RFZO-a
koja se opciono ažurira. Ukoliko pacijent nema LBO ili postoji druga vrsta prepreke JMBG služi kao
identifikator. Opciono, EHR generiše identitete za korisnike koji nemaju ni JMBG ni LBO. Kontinuirano
će se pratiti odnos stanovnika koji imaju i onih koji nemaju dodeljeni LBO u ukupnoj populaciji u
Srbiji, kroz sistem javnog zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji.
Sistemi za identifikovanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih
ustanova
Sistem za identifikovanje zdravstvenih radnika mora da omogući jedinstvenu identifikaciju
zdravstvenih radnika u sistemu zdravstvene zaštite u Srbiji i evidenciju njihovog rada vezanu za
pojedinačnog pacijenta i zdravstvene usluge koje mu se u kontinuitetu pružaju. Izvore jedinstvenih
identifikatora za zdravstvene radnike u Republici Srbiji je potrebno dodatno analizirati, da bi se došlo
do funkcionalnog i održivog rešenja.
Za identifikovanje zdravstvenih radnika u elektronskom zdravstvenom dosijeu, koristiće se
Centralni informacioni servis (CIS), ustanovljen kroz prethodne projekte i inicijative finansirane iz
fondova Evropske Unije i Svetske banke. CIS je lociran u Institutu za javno zdravlje Srbije i koncipiran
je tako da predstavlja jednu od centralnih komponenti integrisanog zdravstvenog informacionog
sistema u Republici Srbiji. CIS je koncipiran kao servis za prikupljanje, čuvanje i distribuciju podataka
iz resursnih baza mreže Instituta za javno zdravlje (zdravstvene ustanove, zaposleni, medicinska
oprema) i za distribuciju zajedničkih šifarnika, klasifikacija, registara (MKB10, JKL/ATC, usluge, ICPS-2,
specijalizacije, uže specijalizacije....).
Na sličan način, u EHR-u će se kao jedinstveni identifikator zdravstvene ustanove koristiti
identifikatori zdravstvenih ustanova iz CIS-a. Zdravstvene ustanove koje osniva država su precizno
definisane zakonom i identifikatori za ove zdravstvene ustanove se nalaze kao integralni deo CIS-a.
Pored jedinstvenih identifikatora zdravstvenih ustanova, CIS sadrži i jedinstvene identifikatore
organizacionih jedinica u zdravstvenim ustanovama. Kao inicijalno rešenje, kroz sistem EHR-a će se
pratiti samo u kojoj je zdravstvenoj ustanovi neka osoba koristila zdravstvene usluge. Za ove svrhe,
neophodno je redovno održavanje i ažuriranje ovih podataka kroz CIS.
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
16/34
U budućnosti, potrebno je imati u vidu i potrebu za postojanjem jedinstvenih identifikatora i za
državne i za privatne zdravstvene ustanove, kao i za zdravstvene ustanove u drugim sektorima, kroz
ceo sistem zdravstvene zaštite u Srbiji. Sa razvojem i širenjem EHR-a i posle završetka EU-IHIS
projekta, dobro bi bilo omogućiti praćenje i razmenu zdravstvenih podataka o pacijentu ne samo u
javnom zdravstvenom sistemu, već svuda gde se pružaju zdravstvene usluge.
Osnovni sistemi za klasifikovanje i šifriranje (kodiranje)
zdravstvenih podataka o korisnicima
U ovom delu dokumenta nabrojani su sistemi za klasifikovanje i šifriranje koji se koriste u
sistemu zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, a koji će se koristiti i za reprezentovanje skupa
podataka u EHR-u i informacionim sistemima u zdravstvenim ustanovama.
Potrebno je imati u vidu aktuelne procese razvoja i promene u zdravstvenom sistemu kroz koje
će se uvoditi i novi načini klasifikovanja i šifriranja (npr. uvođenje sistema plaćanja bolničkih ustanova
na osnovu dijagnostički srodnih grupa). Ovo je posebno bitno za sam EU-IHIS projekat čiji je primarni
fokus na razvoju bolničkog informacionog sistema i razvoju EHR-a.
Međunarodna klasifikacija bolesti, povreda i intervencija, 10-a revizija (MKB-10)
Izvor: Svetska zdravstvena organizacija (WHO, ICD10)
Institucija odgovorna za održavanje (predlog): Institut za javno zdravlje Republike Srbije
Elektronski oblik i pravo na korišćenje: postoji u IZJZ
Klasifikacija lekova: Anatomsko-hemijsko-terapijskom klasifikacijom (ATC)
Izvor: Svetska zdravstvena organizacija (WHO)
Institucija odgovorna za održavanje: Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS)
Elektronski oblik: Agencija za lekove
Klasifikacija lekova: Jedinstvena klasifikacija lekova (JKL)
Izvor: Republički fond za zdravstveno osiguranje
Institucija odgovorna za održavanje:
Elektronski oblik:
Klasifikacija zdravstvenih usluga
Izvor: RFZO
Institucija odgovorna za održavanje: RFZO
Klasifikacija zdravstvenih intervencija (aktivnosti), australijska modifikacija
Izvor: Svetska zdravstvena organizacija (WHO)
Institucija odgovorna za održavanje: RFZO ili IZJZ?
Elektronski oblik: RFZO
Ovu klasifikaciju treba posebno imati u vidu i u svetlu promene sistema plaćanja bolničkih ustanova
prema dijagnostički srodnim grupama (DRG). Međunarodni standard za klasifikovanje medicinskih
intervencija je Australijska modifikacija (AM); ova klasifikacija je poznata i kao ACHI (Australian
Classification of Health Interventions) i pored korišćenja u sistemu DRG-a, koristi se od strane velikog
broja zemalja za klasifikovanje i kodiranje dijagnostičkih i terapijskih procedura i intervencija u
zdravstvenom sistemu.
Države
Sistem kodiranja: ISO kod zemalja
Izvor: Međunarodna organizacija za standardizaciju (International Standardization Organization, ISO)
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
17/34
Institucija odgovorna za održavanje: ISO
Elektronski oblik: ISO (web sajt)
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
18/34
Osnovni set podataka u elektronskom zdravstvenom
dosijeu
Osnovni set podataka u različitim sistemima elektronskog
zdravstvenog dosijea
Najveći deo zemalja koje uvode i implementiraju sistem elektronskog zdravstvenog dosijea,
imaju definisane osnovne ili minimalne setove podataka kao centralno mesto u EHR-u. Cilj ovakvog
pristupa je da se odredi skup podataka koji je od ključnog značaja za zdravlje pojedinačnog korisnika,
za koje istovremeno važi da je važno da budu vidljivi drugim zdravstvenim radnicima u drugim
zdravstvenim ustanovama. Poželjno je da minimalni set podataka bude dovoljno celovit i obuhvatan,
kako bi se što je bolje, kompleksnije i jasnije sagledali faktori koji eventualno mogu da utiču na
zdravlje samog pacijenta.
U svim osnovnim setovima podataka u svim zdravstvenim sistemima nalaze se podaci koji
jednoznačno identifikuju korisnika usluga (pacijenta) i ključna zdravstvena stanja kod tog korisnika
(naročito alergije, ključne hronične bolesti). Potom, u najvećem broju sistema obavezno se u
osnovnom setu podataka nalaze jedinstveni identifikatori zdravstvenih radnika i zdravstvenih
ustanova, demografski podaci o samim korisnicima, podaci o lekovima koje pacijenti koriste i
ključnim intervencijama kroz koje su prošli. Nešto manje su zastupljeni podaci o faktorima rizika za
zdravlje i ponašanju korisnika (npr. BMI, pušenje, korišćenje alkohola), dok se najređe nalaze i podaci
o psihosocijalnim i kulturološkim karakteristikama korisnika.
Tokom konsultativnog procesa koji je vođen da bi se odredio osnovni set podataka za
elektronski zdravstveni dosije koji treba razviti u okviru EU-IHIS projekta, postignut je konsenzus da je
najbolje početi sa što je moguće sažetijim osnovnim setom podataka, a da se zatim postepeno, uz
kontinuirane provere funkcionalnosti sistema EHR i upotrebljivosti podataka u njemu, po modelu
„koncentričnih krugova”, u skladu sa identifikovanim potrebama, revidira i koriguje osnovni set
podataka.
Osnovni kriterijumi za selekciju osnovnog seta podataka za EHR
Polazeći od osnovnih postavki, definicija i svrhe EHR-a, a uzimajući u obzir i postojeći nivo
informatizacije u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, članovi Ekspertske grupe za zdravstvene
informacije su se složili da će koristiti sledeće kriterijume:
• EHR bi u najvećoj mogućoj meri trebalo da sadrži samo šifrirane podatke, odnosno trebalo
bi da pruži odgovore na šest pitanja:
• Kome je otvoren elektronski zdravstveni dosije, odnosno o čijim zdravstvenim podacima
se radi? (identifikatori korisnika/pacijenta)
• Koja zdravstvena stanja (oboljenja) postoje kod tog korisnika (podaci klasifikovani po
MKB-10)?
• Kakva je terapija koju pacijent prima (podaci klasifikovani po ATC/JKL)?
• Kakve je dijagnostičke i terapijske procedure prošao (podaci klasifikovani po šifarniku
usluga RFZO, odnosno klasifikovani po ACHI kada bude uvedena u upotrebu)?
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
19/34
• Ko je zdravstveni radnik koji je pružio zdravstvene usluge pacijentu (identifikator
pružaoca usluga RFZO/ CIS)?
• Gde je pružena zdravstvena usluga (identifikator ustanova iz CISa)?
Uz sve ovo, za svaku grupu podataka potrebno je da postoji informacija o vremenu nastanka
ovih podataka i ko je podatke uneo (generisao).
• Podaci u EHR-u će biti migrirani iz generisanih, elektronskih podataka nastalih tokom
pružanja zdravstvenih usluga u zdravstvenim ustanovama, u što je moguće većoj meri.
• Potrebno je biti restriktivan po pitanju obima osnovnog seta podataka; u početnim fazama
treba doći do funkcionalnog alata za čuvanje i razmenu zdravstvenih podataka, pa tek onda
proširivati obim osnovnog seta podataka.
• Bez obzira na sve druge kriterijume, podaci koji su kritični za zdravlje korisnika moraju biti u
osnovnom setu podataka, dostupni i iskoristivi u skladu sa svrhom EHR-a.
Pored ovih kriterijuma, kao veoma značajno su navedeni i status dijagnoza kod pacijenata i
ishodi. Takođe je istaknuto da EHR mora da prati jasno metodološko uputstvo, kako bi se izbegla
različita tumačenja klasifikacija. Još jedna od napomena je bila da bi trebalo imati u vidu i
parafarmaciju, odnosno svu terapiju koju pacijent uzima.
Sadržaj osnovnog seta podataka za EHR
Na osnovu kriterijuma, iskustava iz prethodnih projekata u Srbiji i međunarodnih iskustava,
predlog sadržaja osnovnog seta podataka za elektronski zdravstveni dosije u EU-IHIS projektu je dat u
sledećoj tabeli:
Naziv podatka
Izvori podatka
Mesto
nastajanja
podatka
Sistem
klasifikovanja
i/ili merenja
Administrativni podaci
Lični podaci
Prezime
Ime
Ime jednog roditelja
Pol
Državljanstvo
Mesto rođenja
Datum i vreme rođenja
MUP, Republički zavod za
statistiku (RSZ), baza
osiguranika, lična karta i dr.
MUP, RSZ, baza osiguranika,
lična karta i dr.
MUP, RSZ, baza osiguranika,
lična karta i dr.
Baza osiguranika, bolnica
MUP, RFZO baza osiguranika,
RSZ, lična karta, pasoš
MUP, RSZ, baza osiguranika,
lična karta i dr.
MUP, RSZ, baza osiguranika,
lična karta i dr.
Matične knjige
(registri
građana), MUP
Registri
građana, MUP
Registri
građana, MUP
Registri
građana, MUP,
(bolnica?)
Nije potrebno
Nije potrebno
Nije potrebno
MUP
Registri
građana, MUP
Registar
opština u Srbiji
bolnice, DZ
Kalendar
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
20/34
Naziv podatka
Datum i vreme smrti
Identifikacioni podaci
Jedinstveni matični broj
građanina - JMBG
Drugi ID broj građanina
RFZO/bolnica/kod kuće
Mesto
nastajanja
podatka
bolnice, DZ
MUP, RSZ, baza osiguranika,
lična karta i dr.
MIP, MUP
RSZ, MUP
MIP, MUP
Izvori podatka
Sistem
klasifikovanja
i/ili merenja
Sat, minut
pasoš,
izbeglička
legitimacija,
vozačka
dozvola,...
Vrsta ID dokumenta
Kontakt osoba
Kontakt osoba
Adresa i telefon kontakt osobe
Zakonski staratelj
Zakonski staratelj
Adresa i telefon zakonskog
staratelja
Informacije u vezi sa
zdravstvom
Lični broj osiguranika - LBO
Identifikacioni brojevi
izabranih lekara koje izdaje
RFZO
Vrsta izabranog lekara
Identifikacioni brojevi
matičnih zdravstvenih ustanova
Baza osiguranika (RFZO)
RFZO
Identifikacioni brojevi u RFZO
(CIS?)
RFZO
Opšte prakse,
pedijatar,
stomatolog,
ginekolog
CIS
CIS
CIS
Kontakt podaci
Prebivalište
Adresa prebivališta
MUP, RSZ, baza osiguranika,
lična karta i dr.
MUP, RSZ, baza osiguranika,
lična karta i dr.
MUP
MUP
Kontakt detalji
Podaci o zdravstvenom
osiguranju
Zdravstveno osiguranje
Vrsta zdravstvenog osiguranja
RFZO
Baza
osiguranika
RFZO
DA/NE
RFZO /
privatno /
dopunsko /
dodatno...
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
21/34
Naziv podatka
Izvori podatka
Mesto
nastajanja
podatka
Sistem
klasifikovanja
i/ili merenja
Socio-medicinski podaci
Medicinske informacije
Krvna grupa i Rh faktor
Davalac organa
Medicinska evidencija? baza
osiguranika?
Registar donora, DZ,
bolnica(???)
DZ, bolnice
DA/NE
Socijalni status
Bračni status
DZ
Zaposlenost
DZ
Matične knjige
venčanih
DZ, bolnice
DA/NE
Opšti zdravstveni podaci
Istorija prethodnih bolesti
Porodična anamneza
Informacioni sistemi u
zdravstvenim ustanovama (IS
u DZ, HIS)
DZ, bolnice
DA/NE
Prethodne dijagnoze
IS u DZ, HIS
DZ, bolnice
MKB-10
IS u DZ, HIS
DZ, bolnice
Šifarnik RFZO
"usluge"
Prethodne realizovane
zdravstvene intervencije
(procedure)
Posebni problemi
Alergije
DZ IS; HIS
DZ, bolnice
Medicinski implanti
HIS
bolnice
Medicinska pomagala
RFZO IS
RFZO
DA/NE,
identifikovati
klasifikaciju
alergena
(koristiti
objedinjenu
listu iz HIS1 i
HIS2)
Šifarnik RFZO
"medicinski
implantati"
Identifikovati
klasifikaciju:
Šifarnik RFZO
Podaci o imunizacijama
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
22/34
Naziv podatka
Izvori podatka
Obavezne imunizacije
(vakcinacije)
DZ IS, Instituti za javno
zdravlje (IZJZ) IS (HIS?)
Druge imunizacije
DZ IS, IZJZ IS (HIS?)
Mesto
nastajanja
podatka
DZ, IZJZ,
bolnice
DZ, IZJZ,
bolnice
Sistem
klasifikovanja
i/ili merenja
ATC/JKL šifre
ATC/JKL šifre
Faktori rizika
Pušenje
DZ IS, HIS
Gojaznost
DZ IS, HIS
Pothranjenost
DZ IS, HIS
BMI
DZ IS, HIS
Zdravstvena
ustanova (IS u
DZ, HIS)
Zdravstvena
ustanova (IS u
DZ, HIS)
Zdravstvena
ustanova (IS u
DZ, HIS)
Zdravstvena
ustanova (IS u
DZ, HIS)
DA/NE
DA/NE
DA/NE
Povišeni nivo holesterola
(hiperholesterolemija)
DZ IS, HIS, laboratorijski
informacioni sistem (LIS)
DZ, bolnice,
laboratorije
MKB-10 +
DA/NE
Povišeni nivo triglicerida
(hiperlipidemija)
DZ IS, HIS, LIS
DZ, bolnice,
laboratorije
MKB-10 +
DA/NE
DZ IS, HIS
DZ, bolnice
DA/NE
DZ, bolnice
DA/NE
DZ IS; HIS
DZ IS; HIS
DZ, bolnice
DZ, bolnice
ATC/JKL šifre
ATC/JKL šifre
DZ IS; HIS
DZ, bolnice
DA/NE
DZ IS; HIS
DZ IS; HIS
Apoteke, DZ,
bolnice
DZ, bolnice
DZ, bolnice
DZ IS; HIS
DZ, bolnice
Uzimanje (zloupotreba)
alkohola
Uzimanje (zloupotreba)
opojnih droga i psihotropnih
supstanci
Lekovi
Generička oznaka leka
Fabrička oznaka leka
Propisani lekovi
Izdati lekovi
Način davanja izdatog leka
Neželjeni efekti izdatog leka
Kontakti sa zdravstvenim
ustanovama
Epizoda
Datum i vreme početka
epizode
DA/NE
DA/NE
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
23/34
Naziv podatka
Izvori podatka
Mesto
nastajanja
podatka
Datum i vreme završetka
epizode
Ambulantni kontakt (koji nije
hospitalizacija)
Datum i vreme početka
ambulantnog kontakta (koji nije
hospitalizacija)
Datum i vreme završetka
ambulantnog kontakta (koji nije
hospitalizacija)
Hospitalizacija
Datum i vreme početka
hospitalizacije
Datum i vreme završetka
hospitalizacije
Dijagnoze vezane za kontakt
DZ IS; HIS
DZ, bolnice
DZ IS; HIS
DZ, bolnice
DZ IS; HIS
DZ, bolnice
bolnički informacioni sistem
(HIS)
bolnice
HIS
bolnice
Uputne dijagnoze
Sistem
klasifikovanja
i/ili merenja
DZ, bolnice
MKB-10
Završne dijagnoze
DZ IS; HIS
DZ, bolnice
MKB-10
Prateće dijagnoze
DZ IS; HIS
DZ, bolnice
MKB-10
Spoljni uzrok povrede
Vezane dijagnoze
DZ IS; HIS
DZ IS; HIS
DZ, bolnice
DZ, bolnice
Ishod lečenja
HIS
bolnice
MKB-10
MKB-11
Sa izveštaja o
hospitalizaciji
DZ IS; HIS
DZ, bolnice
Zdravstvene intervencije
(procedure) vezane za kontakt
Zdravstvene intervencije
(procedure)
Status zdravstvene
intervencije (procedure)
Primalac organa
Osnovni uzrok smrti
DZ IS; HIS
DZ, bolnice
DZ IS; HIS
DZ, bolnice
šifre procedura
RFZO (ACHI
šifre?)
planirana,
zakazana,
realizovana,
otkazana,
odbijena
DA/NE
MKB-10
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
24/34
Naziv podatka
Izvori podatka
Mesto
nastajanja
podatka
Sistem
klasifikovanja
i/ili merenja
DZ, bolnice
DZ, bolnice,
laboratorije
DZ, bolnice
DZ, bolnice
DZ, IZJZ
(službe
medicine
rada?,
bolnice?)
DZ, IZJZ
(službe
medicine
rada?,
bolnice?)
DZ, bolnice
DZ, bolnice
DZ, bolnice
MKB-10
EHR podaci
Dijagnoze po grupama
Hipertenzija
DZ IS, HIS
Dijabetes
DZ IS, HIS, LIS
Zarazne bolesti
Urođene anomalije
DZ IS; HIS
IS u DZ, HIS
Profesionalna oboljenja
DZ, IZJZ (službe medicine
rada?, bolnice?)
Povrede
DZ IS, HIS
HIV i virusni hepatitisi
Mentalno zdravlje
DZ IS, HIS
DZ IS, HIS
DZ IS, HIS
Okolnosti
MKB-10
MKB-10
MKB-10
MKB-10
MKB-10
MKB-10
MKB-10
Veoma je značajno da se sistem elektronskog zdravstvenog dosijea testira i prati u početnim
fazama, tokom umrežavanja sa lokalnim bolničkim informacionim sistemima, kako bi se proverilo
njegovo funkcionisanje i razmotrila eventualna unapređenja i pravci daljeg razvoja.
Svaki od podataka u elektronskom zdravstvenom dosijeu imaće i sledeće atribute:
• Vreme nastajanja podatka,
• Vreme unošenja podatka,
• Kraj validnosti podatka,
• Podatak obrisan.
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
25/34
Osnovni set standardnih izveštaja i indikatora koji se
generišu kroz elektronski zdravstveni dosije
Uvodne napomene o indikatorima
U današnje vreme je nemoguće zamisliti savremeni zdravstveni sistem bez praćenja, merenja i
evaluacije kao integralnih delova na svim nivoima: od individualne prakse i direktnog pružanja
zdravstvenih usluga, pa sve do nivoa celokupnog zdravstvenog sistema i zdravstvene politike. Jedan
od ključnih, široko prihvaćenih načina za praćenje i merenja u zdravstvenom sistemu su indikatori,
koji zapravo predstavljaju zbirne, sažete mere koje opisuju u najvećoj mogućoj meri neku pojavu ili
proces (npr. pružanje određenih zdravstvenih usluga), koristeći što je moguće manje činjenica.
Indikatori pre svega pomažu da se određene pojave razumeju, zatim da se upoređuju, kao i da se
unapređuju.
U kontekstu kompjuterizovanog zdravstvenog informacionog sistema, po pravilu, mnoštvo
podataka se generiše tokom procesa pružanja zdravstvenih usluga. Kada su dobro organizovani,
ovakvi podaci omogućavaju lako korišćenje i dobar pristup, pa stoga i krajnje dobru osnovu da se
dođe do preciznih mera (indikatora). To je i ključni razlog zašto se kod dizajniranja ovako robusnih
sistema najpre razmišlja o tome kakvo nam je znanje potrebno, odnosno šta će se pratiti i meriti,
odnosno poboljšavati.
Zašto indikatori privlače mnogo pažnje, zašto su tako važni i zašto se toliko razgovara o njima?
Odgovor leži pre svega u tome što su indikatori kontroverzni i nose određenu dozu neizvesnosti: svi
ih podržavaju zbog toga što sažimaju, što su jednostavni i kada idu u prilog nekome, ali ne i onda
kada donesu „loše vesti“, odnosno kada se na osnovu njih sudi o nekome ili nečem. Stoga je od
ključnog značaja razumeti prirodu i smisao svakog od indikatora, odnosno na koji će način određeni
indikator govoriti o „realnosti“.
Kod ovakvih razmatranja treba znati četiri činjenice o indikatorima:
• Indikatori ukazuju (indikuju): ne postoji jedan indikator kojim može biti kompletno i tačno
opisano nešto u zdravstvenom sistemu, kao veoma kompleksnom. Stoga se uvek koristi više
odabranih indikatora kako bi se imala što bolja i kompletnija slika o određenoj pojavi.
• Indikatorima se šalju jasne i direktne poruke o tome šta zapravo želimo da postignemo.
• Indikatori najčešće počivaju na brojevima i računskim operacijama.
• Indikatore ne treba odabirati i koristiti da bi se “ pronašao krivac“, već da bi se dešavanja i
procesi u realnosti što bolje opisali, bolje razumeli, da bi se pomoću njih sticalo novo
znanje, a sve to radi boljeg znanja i preduzimanja akcija na osnovu pouzdanih mera.
• Primena odgovarajućih indikatora kao realnih i pouzdanih mera promoviše kulturu
transparentnosti, profesionalnosti i odgovornosti, kao i uspostavljanje bliže saradnje kako
između zdravstvenih radnika i korisnika zdravstvene zaštite, zaposlenih i menadžmenta
ustanove tako i između ustanova.
Kod odabira indikatora treba imati u vidu sledeće kriterijume, odnosno odgovoriti pozitivno na
sledeća pitanja da bi se neko opredelio za određeni indikator:
• Da li indikator govori o nečem značajnom (nekom značajnom procesu, ishodu ili pojavi)?
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
26/34
• Da li je indikator validan, odnosno da li je određeni indikator odgovarajući za ono što želimo
da merimo?
• Da li je moguće da obezbedimo pouzdane podatke pomoću kojih ćemo izračunavati
indikatore?
• Koliko je opterećenje, odnosno koliki je trošak evidentiranja i obrade podataka da bismo
izračunali određeni indikator?
• Da li indikator dovoljno precizno ukazuje na ono što nas interesuje?
Konačno, potrebno je zapitati se kakve su posledice onoga što neki indikator opisuje i šta je
moguće uraditi sa tim što smo saznali prateći određeni indikator.
Okvir za izveštavanje bolničkih ustanova u Srbiji
Zdravstvene ustanove u javnom sektoru ostale obavezne izveštaje šalju u skladu sa Zakonom o
evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite.
U okviru EU-IHIS projekta je utvrđeno da bolnički informacioni sistemi HIS1 i HIS2 sadrže sve
podatke neophodne za obavezno izveštavanje i omogućavaju izradu izveštaja u skladu sa zakonom.
Obavezno izveštavanje za zdravstvene ustanove sekundarnog i tercijarnog nivoa (u daljem
tekstu “bolnice”), za svrhu početnih prilagođavanja i razvoja HIS1 i HIS2 (koji će biti sprovedeni u 19
bolnica korisnika EU-IHIS projekta):
• Izveštavanje o obaveznim pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite (IZJZS, kroz IZJZ),
• Izveštavanje o planiranju aktivnosti i sprovođenju planiranih aktivnosti (IZJZS, kroz IZJZ),
• Izveštavanje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje,
• Izveštavanje Republičkom zavodu za statistiku,
• Izveštavanje o hospitalizaciji (uobičajeno izveštavanje IZJZS i RFZO),
• Ostalo izveštavanje, na osnovu Zakona o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite,
• Interno izveštavanje u bolnicama.
Do danas, iz HIS1 i HIS2 sistema se automatskim putem mogu proizvesti obavezni izveštaji za
RFZO. Izveštavanje u skladu sa Zakonom o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite će biti ažurirano
i HIS1 i HIS2 unapređivani tokom trajanja EU-IHIS projekta (kroz automatizaciju procesa izveštavanja,
identifikovanih od strane bolnica i HITT eksperata). IKT osoblje zaposleno u bolnicama i odgovorno za
lokalno održavanje i prilagođavanje sistema će takođe biti odgovorno i za nadogradnju i
prilagođavanje HIS1 i HIS2 kako bi se omogućila automatska izrada internih izveštaja u bolnicama.
Kompjuterizacija i automatizacija ovih obaveznih izveštaja će predstavljati prvi korak u daljem
razvoju i prilagođavanju HIS1 i HIS2 i sprovodiće se istovremeno sa uvođenjem ova dva sistema u
bolnice, tokom faze pilotiranja EU-IHIS projekta.
Predlog inicijalnog seta standardizovanih izveštaja za EHR u EUIHIS projektu
Svi izveštaji se rade za top 10 i top 20 stavki, za predefinisani raspon vremena (1 mesec, 6
meseci, 1 godina) ili za vremenski period koji izabere korisnik (od-do).
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
27/34
Svi izveštaji treba da se rade po starosnoj grupi i po polu.
Svi standardizovani izveštaji se prave za nivo zdravstvene ustanove i uporedno, za više
zdravstvenih ustanova koje su umrežene i povezane kroz sistem elektronskog zdravstvenog dosijea.
Standardizovani izveštaji
• Glavne dijagnoze – od najčešće dijagnoze naniže, uključujući i kumulativ.
• Invazivne terapijske metode, na isti način.
• Dijagnostičke metode.
• Lekovi – top 20 najčešće prepisanih u bolnici, bez kumulativa.
Kod izrade izveštaja i u fazi inicijalnog testiranja, treba pažljivo odrediti podatke koji se koriste
pri izračunavanju ovih izveštaja. Ovo se odnosi na npr. intervencije i dijagnostičke procedure i obratiti
pažnju na veće intervencije koje se najčešće obavljaju (operacije, velike intervencije poput stentova),
odnosno zahtevnije, skuplje i značajne dijagnostičke procedure.
Standardizovani indikatori
• Stopa specifičnog mortaliteta (stopa letaliteta po dijagnozi), po bolnici (zdravstvenoj
ustanovi), tokom hospitalizacije – na 6 meseci.
Ove se stope mogu izračunavati u odnosu na broj lečenih pacijenata sa određenom
dijagnozom. Predlog je da se mortalitet računa na 1000 pacijenata po jednoj godini, lečenih u
određenoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno uporedno, za zdravstvene ustanove koje su povezane sa
EHR-om.
• Opšti mortalitet – ukupno, na osnovu osnovnog uzroka smrti (MKB-10).
• Procenat umrlih u toku prvih 48 sati od prijema u bolnicu:
• procenat onih koji umru u 48 sati od prijema u bolnicu u odnosu na ukupan broj umrlih
(može da se računa kao razlika između vremena smrti i početka hospitalizacije; ako je
ishod hospitalizacije smrt, trebalo bi da vreme smrti bude jednako kraju hospitalizacije);
• procenat umrlih u toku prvih 48 sati od prijema u bolnicu – najčešće dijagnoze.
• Smrtnost u roku od 30 dana od prijema na hospitalizaciju, bez obzira na mesto smrti
(odnosi se na specifične bolesti, odnosno specifične dijagnoze):
• za grupu dijagnoza;
• za najčešće dijagnoze;
• neposredni uzroci smrti u odnosu na dijagnozu hospitalizacije (korelacija između
dijagnoze hospitalizacije i uzroka smrti).
• Stopa preživljavanja od malignih bolesti - petogodišnje preživljavanje u odnosu na ukupan
broj obolelih:
• Stopa petogodišnjeg preživljavanja osoba sa karcinomom dojke;
• Stopa petogodišnjeg preživljavanja osoba sa karcinomom grlića materice;
• Stopa petogodišnjeg preživljavanja osoba sa karcinomom debelog creva (kolona).
• Prosečna dužina bolničkog lečenja za 10 (20) najčešćih dijagnoza.
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
28/34
• Broj hospitalizacija:
• ukupan broj hospitalizacija u određenom periodu;
• ukupan broj različitih pacijenata hospitalizovanih u određenom periodu;
• odnos prethodna dva: broj hospitalizacija po hospitalizovanom pacijentu (uzima se u
obzir broj hospitalizacija i broj različitih pacijenata koji su hospitalizovani).
Ponovljene hospitalizacije
• Broj pacijenata koji su u roku od 30 dana od otpusta imali više od 1 hospitalizacije iz iste
grupe dijagnoza (npr. infarkt i sl.) (ako je neko otpušten i onda ponovo primljen u roku od
30 dana sa istom dijagnozom; procenat u odnosu na sve završene hospitalizacije sa tom
dijagnozom). PATH projekat (Performance Assessment Tool for Hospitals) predlaže kao
mere kliničke efikasnosti praćenje ovog indikatora za sledeće dijagnoze: akutni infarkt
mikarda, cerebrovaskularni insult, zapaljenje pluća (pneumonija), prelom kuka, koronarni
baj-pas graft, astma i dijabetes melitus.
Hirurgija
• Broj umrlih pacijenata posle operacije žučne kese, u toku hospitalizacije.
• Broj umrlih pacijenata posle odstranjivanja slepog creva, u toku hospitalizacije.
• Prosečna dužina bolničkog lečenja za 10 najčešćih hirurških intervencija (operacija).
• Procenat dnevne hirurgije za sledeća stanja (PATH): operacija katarakte, artroskopija
kolena, ingvinalna kila, tonzilektomija/adenoidektomija, podvezivanje jajovoda, varikozne
vene.
Ginekologija i akušerstvo
Izveštaj sa ginekologije vezan za novorođenčad biće moguć onda kada porodilišta budu u
obavezi da unose (evidentiraju) novorođenče odvojeno od majke.
• Procenat novorođenčadi koji su imali povredu pri rađanju.
• Procenat porođaja obavljenih carskim rezom.
• Prosečna dužina bolničkog lečenja za normalan porođaj i za carski rez.
Neželjeni događaji (sigurnost pacijenta)
• Pojava dekubitusa kod pacijenata sa cerebrovaskularnim insultom i prelomima.
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
29/34
Zaključne napomene i preporuke
Uvođenje sistema elektronskog zdravstvenog dosijea, kao i uvođenje informacionih i
komunikacionih tehnologija u sistem zdravstvene zaštite predstavlja krajnje kompleksan poduhvat
koji zahteva sinhronizovan i koordinisan zajednički rad mnogih zaineteresovanih strana i traje dugo.
Projekat EU-IHIS predstavlja jednu od inicijativa u tom kompleksnom procesu i zamišljen je da
bude jedan od ključnih integrišućih faktora u integrisanom zdravstvenom informacionom sistemu u
Republici Srbiji. Imajući ovakvu perspektivu, EU-IHIS će tokom realizacije nastaviti da učestvuje u
širokom konsultativnom procesu sa svim zainteresovanim stranama u sistemu zdravstvene zaštite u
Srbiji, kao i sa relevantnim međunarodnim organizacijama, projektima i inicijativama, kako bi se
obezbedila interoperabilnost, standardizovan pristup tehnološkim rešenjima i što je moguće veći
stepen integracije. Projekat će imati redovnu komunikaciju pre svega sa predstavnicima Vlade
Republike Srbije i Ministarstva zdravlja kroz Nadzorni odbor projekta, projektne ekspertske grupe i
relevantne predstavnike zdravstvenog sistema u Republici Srbiji. Redovna komunikacija će obuhvatiti
i sve relevantne međunarodne organizacije, a pre svega Delegaciju Evropske Unije u Republici Srbiji
kao donatora i Svetsku zdravstvenu organizaciju i njena stručna tela, projekte inicijative i individualne
eksperte kako bi se obezbedila koordinacija sa relevantnim evropskim i međunarodnim procesima u
ovoj oblasti.
U ovakvom kontekstu, ključne preporuke za efikasnu realizaciju projekta EU-IHIS su:
Usaglašavanje i razvoj neophodnog pravnog i šireg regulatornog okvira, kojim bi se regulisale
elektronske evidencije u oblasti zdravstvene zaštite, legalizovala pozicija elektronskog zdravstvenog
dosijea u Republici Srbiji i olakšalo dalje uvođenje informacionih i komunikacionih tehnologija u
sistem zdravstvene zaštite u Republici Srbiji. Sastavni deo ovog dokumenta predstavlja i analiza
pravnog okvira i predložene preporuke za dalja unapređenja „U susret uvođenju elektronskog
zdravstvenog dosijea u Republici Srbiji“.
Neophodno je da Ministrstvo zdravlja zadrži i dalje jača svoju lidersku poziciju i svoje
vlasništvo nad integrisanim zdravstvenim informacionim sistemom u Republici Srbiji. U ovom
smislu, Ministrstvo zdravlja treba da zadrži odgovornost za nadgledanje i obezbeđivanje smernica i za
dalje sprovođenje EU-IHIS projekta i za ostale inicijative na izgradnji integrisanog zdravstvenog
informacionog sistema. Sve ovo podrazumeva i dalji rad na identifikovanju opšteg institucionalnog
okvira i raspodelu nadležnosti relevantnim ustanovama u zdravstvenom sistemu u Srbiji koje bi bile
odgovorne za upravljanje i realizaciju zdravstvene politike u vezi sa integrisanim zdravstvenim
isnformacionim sistemom.
Neophodan sledeći korak za dalji razvoj je i veći obuhvat sistemom elektronskog zdravstvenog
dosijea, kako zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji, tako i većeg broja korisnika (pacijenata).
Ovakav proces bi značajno doprineo kontinuitetu i integrisanosti zdravstvenih službi za korisnike
zdravstvenih usluga u Srbiji. Ovakvim procesom mogu biti obuhvaćene i javne i privatne zdravstvene
ustanove, kao i zdravstvene ustanove u drugim sektorima u Srbiji (npr. Ministarstva odbrane),
privatne apoteke, stomatološke ordinacije itd.
Kao jedan od osnovnih preduslova za razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema,
kako svuda u svetu tako i u Srbiji, neophodno je da postoji sistem nadležnosti za redovno održavanje
i ažuriranje sistema za klasifikovanje, šifriranje i identifikovanje, kao i definisani načini i
institucionalne obaveze za ove poslove. Identifikovane nadležne ustanove bi bile odgovorne da u
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
30/34
Republici Srbiji učine dostupnim ove osnovne, vezivne elemente svakog informacionog sistema, a
odgovornost onih koji generišu zdravstvene podatke bi bila da usvojene standarde za klasifikovanje,
šifriranje i identifikovanje koriste u svakodnevnom radu i kreiranju elektronskih zdravstvenih
evidencija. Ovo je jedan od ključnih preduslova za obezbeđivanje interoperabilnosti i integraciju
različitih lokalnih zdravstvenih informacionih sistema koji danas postoje.
Poput uspostavljanja nadležnosti za održavanja, ažuriranja i standardizaciju u oblasti
zdravstvene informatike, neophodno je ustanoviti odgovornosti i obezbediti funkcionalnost
institucionalnog okvira za dalji razvoj i unapređenja elektronskog zdravstvenog dosijea i drugih alata i
instrumenata zasnovanih na informacionim i komunikacionim tehnologijama u zdravstvenom
sistemu. Ovakav institucionalni okvir podrazumeva i planiranje i obezbeđivanje ljudskih i
materijalnih resursa na svim nivoima zdravstvene zaštite (nivo individualne prakse, zdravstvene
ustanove, okružni zavodi za javno zdravlje, mreža instituta i zavoda za javno zdravlje, nivo celog
zdravstvenog sistema itd.). Ovo je presudno za održivost i kontinuirani razvoj kompleksnih i
integrisanih zdravstvenih informacionih sistema. Pojedinačni iskoraci i privremeni rezultati se mogu
obezbediti kroz projekte i pojedinačne inicijative, ali je za održivost postignutog nivoa funkcionalnosti
i dostignutih rezultata, neophodno obezbediti kontinuiranu sistemsku podršku, resurse i nadzor.
Potrebno je strateški raditi na daljem razvoju svih nivoa u sistemu zdravstvene zaštite i
njihovom učestvovanju u prikupljanju, klasifikovanju i upravljanju zdravstvenim informacijama.
Ovo podrazumeva identifikovanje potreba za zdravstvenim informacijama, razvoj politika koje bi
podsticale efektivno korišćenje zdravstvenih informacija, obuku zdravstvenih profesionalaca za bolje
vođenje zdravstvenih evidencija, korišćenje sistema za klasifikovanje i šifriranje i znanja koja su
potrebna da bi se razvijao zdravstveni sistem u celini (npr. indikatori). Ova grupa mera treba da bude
u tesnoj vezi sa promenama u vođenju osnovne zdravstvene evidencije, odnosno neophodno je tako
osmisliti sistem i obučavati zdravstvene radnike da bi se obezbedilo pouzdano i tačno praćenje
epizoda zdravstvene zaštite, morbiditeta i mortaliteta, dijagnostičkih i terapijskih postupaka i sl.
Takođe je neophodno identifikovati postupke i mere i obezbediti smernice za bolje korišćenje
zdravstvenih informacija za donošenje boljih odluka u zdravstvenom sistemu i bolje delanje za
zdravlje stanovništva. Ovo pre svega podrazumeva integrisanje postojećih izvora informacija, baza
podataka i baza znanja, kako u zdravstvenom sistemu, tako i u drugim sektorima. U sadašnjim
okolnostima generiše se veoma velika količina podataka, koji se u najvećoj meri ne koriste dovoljno.
Integrisanjem različitih izvora informacija i analizom podataka iz više izvora moguće je generisati
korisne, potrebne i upotrebljive informacije kako bi se bolje sagledao sistem i donosile bolje odluke.
Zdravstveni podaci postoje i koriste se u više nezavisnih i slabo integrisanih sistema. Dalji put razvoja
integrisanog zdravstvenog informacionog sistema podrazumeva bolju integraciju, bolje korišćenje
postojećih informacija i bolje odluke zasnovane na boljem znanju.
Na kraju, od velike koristi za dalji razvoj, koordinaciju i sinhronizovanje inicijativa za
unapređenje zdravstvenog informacionog sistema u Republici Srbiji, bilo bi od veoma velikog značaja
da se ovoj problematici pristupi planirajući strateški, sveobuhvatno i celovito. Dobar put za ovakav
razvoj nudi metodologija za strateško analiziranje i izradu strateških planova razvoja zdravstvenog
informacionog sistema koju nudi Health Metrics Network. Ovako kompleksni poduhvati zahtevaju
izradu novih državnih projekata i mogu biti sadržaj budućih aranžmana sa donatorima i relevantnim
međunarodnim organizacijama.
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
31/34
Literatura
1. CIDA (1997), “Guide to gender-sensitive indicators”, Ministry of Public Works and
Government Services Canada
2. EPSOS (2012). “D3.2.2. Final definition of functional services requirements - Patient
Summary”, European Patient Smart Open Services
3. Esterle, L. and A. Kouroubali (2010). “Political and organizational factors influencing large
scale implementation of electronic health record. Recommendations for a realistic
implementation plan”, Report from the European Project “National policies for EHR
implementation in the European area: Social and organizational issues”, Executive Agency
for Health and Consumers
4. EC (2012). “Proposal for a Regulation of the European Parliament and of the Council on the
protection of individuals with regards to the processing of personal data and on the free
movement of such data (General Data Protection regulation), COM (2012) 11 final, EC
5. Euro Health Group (2005). „Konceptualno modeliranje – Identifikatori i sistemi kodiranja“,
projekat Razvoj zdravstvenog informacionog sistema za osnovne zdravstvene i
farmaceutske usluge (projekat finansiran od strane EU preko Evropske agencije za
rekonstrukciju)
6. Euro Health Group (2005). „Konceptualno modeliranje – Koncept sistema EZD“, projekat
Razvoj zdravstvenog informacionog sistema za osnovne zdravstvene i farmaceutske usluge
(projekat finansiran od strane EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju)
7. Euro Health Group (2005). „Konceptualno modeliranje – Osnovni scenariji i minimalni skup
podataka “, projekat Razvoj zdravstvenog informacionog sistema za osnovne zdravstvene i
farmaceutske usluge (projekat finansiran od strane EU preko Evropske agencije za
rekonstrukciju)
8. Euro Health Group (2005). „Konceptualno modeliranje – Privatnost, zaštita i bezbednost
podataka“, projekat Razvoj zdravstvenog informacionog sistema za osnovne zdravstvene i
farmaceutske usluge (projekat finansiran od strane EU preko Evropske agencije za
rekonstrukciju)
9. Islam, M. ed. 2007. “Health Systems Assessment Approach: A How-To Manual”. Submitted
to the U.S. Agency for International Development in collaboration with Health Systems
20/20, Partners for Health Reform/plus, Quality Assurance Project, and Rational
Pharmaceutical Management Plus. Arlington, VA: Management Science for Health
10.Kelley, E. and J. Hurst (2006). “Health Care Quality Indicators Project: Conceptual
Framework Paper”, OECD Health Network Papers, No. 23, OECD Publishing.
http://dx.doi.org/10.1787/440134737301
11.NHS (2011). “The care record guarantee. Our guarantee for NHS care records in England”,
National Health Service (NHS) in England, version 5
12.NIGB (2011). “Access to Health Records by Diagnostic Staff: Guidance for Patients and
Healthcare Professionals”, National Information Governance Board (NIGB) for Health and
Social Care
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
32/34
13.OECD (2012). “List of variables in OECD health data 2012”, OECD
14.OJ (2011). “Directive 2011/24/EU of the European Parliament and of the Council of 9th
March 2011 on the application of patient right in cross-border health care”, Official Journal
of the European Union L88: 45-65
15.Službeni glasnik Republike Srbije (2010). “Pravilnik o pokazateljima kvaliteta zdravstvene
zaštite“, „SL glasnik RS“ br. 49/2010, SL glasnik RS
16.Smith, P.C. and I. Papanicolas (2012). “Policy summary 4: Health system performance
comparison: an agenda for policy, information and research”, WHO
17.Stroetmann K.A., L. Kubitschke, S. Robinson, V. Stroetmann, K. Cullen and D. McDaid (2010).
“Policy Brief 13: How can telehealth help in the provision of integrated care”, WHO
18.WHO (2003). “How can hospital performance be measured and monitored”. Health
Evidence Network (HEN) synthesis report on hospital performance, WHO
19.WHO (2004). “Standards for Health Promotion in Hospitals: Development of indicators for
self-assessment tool”. Report of 4th WHO Workshop, Barcelona, Spain: 24 - 25 October
2003, WHO
20.WHO (2006). “Health Information Systems in support of the Millennium Development
Goals”. Report by the secretariat. Executive Board 118/16, WHO
21.WHO (2007). “Performance Assessment Tool for Quality Improvement in Hospitals”, WHO
22.WHO (2008). “Guidance on developing quality and safety strategies with a health system
approach”, WHO
23.WHO (2008). “Framework and standards for Country Health Information Systems”. Health
Metrics Network, 2nd edition, WHO
24.WHO (2009). “PATH indicators descriptive sheets ‘09/10”, WHO
25.WHO (2010). “Monitoring the building blocks of health systems: a handbook of indicators
and their measurement strategies”, WHO
26.WHO and ITU (2012). National eHealth Strategy Toolkit, WHO and ITU
27.WHO (2012). “Developing indicators for the health 2020 target”, WHO
28.WHO (2012). “European action plan to reduce the harmful use of alcohol 2012-2020”, WHO
IPA/2012/283-805 (EC); 00080065 (UNOPS)
Elektronski zdravstveni dosije (EHR) u Republici Srbiji
EU-IHIS | Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija | www.eu-ihis.rs | +381 11 2449 565
33/34
Download

EU-IHIS EHR osnovni set podataka, izvestaja i indikatora_v8.2_SR