9.5. ОПШТЕ ОДЛИКЕ КАТЕГОРИЗАЦИЈЕ У СРБИЈИ
У Србији је, као и у земљама окружења, спровођење процеса категоризације у
надлежности државе. Обавези категоризације подлежу само угоститељски објекти за
смештај. Угоститељски објекти за пружање услуга хране и пића се не категоришу. То је
новина у односу на претходне прописе из 1994. године, према којима је врста ресторан
била у групи угоститељских објеката који се категоришу. Област категоризације
угоститељских објеката за смештај регулисана је Правилником о стандардима за
категоризацију угоститељских објеката за смештај (Службени гласник РС бр.41/2010,
103/2010 и 99/2012).
9.5.1. ОБУХВАТ И ЕЛЕМЕНТИ КАТЕГОРИЗАЦИЈЕ
У поређењу са претходним прописима, дошло је до измена у обухвату категоризације.
То је резултат измена у класификацији и усклађивања са прописима који регулишу
начин обављања угоститељске делатности, минимално-техничке услове за обављање
угоститељске делатности, као и разврставање угоститељских објеката. Дакле, обавези
категоризације, према важећим прописима у Србији, подлежу следеће врсте и подврсте
угоститељских објеката за смештај:
1) хотели,
2) гарни хотели,
3) апартхотели,
4) мотели,
5) туристичка насеља,
6) кампови,
7) пансиони,
8) куће,
9) апартмани,
10) собе,
11) сеоска туристичка домаћинства
Критеријуми категоризације су систематизовани у две основне групације елемената:
обавезни и изборни (факултативни) елементи.
Обавезни елементи односе се на минималне услове у погледу уређења и опреме и
услуга за одређену категорију. Обавезни елементи се не бодују.
Изборни (факултативни) елементи такође се везују за уређење и опрему, услуге,
односно за положај и изглед објекта. По основу сваког од прописаних изборних
елемената остварује се одређени број бодова. Правилником је прописана обавеза да
објекти одређене категорије остваре утврђени минимални број бодова по основу
изборних елемената. При томе се не прецизира који су то елементи, већ се власницима
објеката оставља могућност избора, тј. опредељења за конкретне елемете из групација
материјалних или нематеријалних критеријума, у складу са типом и тржишном
оријентацијом објекта. Уколико у објекту нема услова за остварење минималног броја
бодова по основу изборних елемената за одређену категорију, онда тај објекат не може
да се рангира у ту категорију и поред тога што испуњава све обавезне услове. У томе је
суштина факултативних елемената чије је увођење 1994. године представљало значајну
новину у односу на раније прописе о категоризацији. Ова решења су се показала као
добра, јер омогућавају угоститељу да сам креира аутентичну комбинацију услуга које
се вреднују адекватним бројем бодова, па да на тај начин формира оригиналан хотелски
производ. С тим у складу, обавеза остварења бодова по основу изборних елемената
задржана је и према важећим прописима. Бодове по основу елемената који су
искључиво изборни остварују само објекти највише категорије. Уколико у објектима
ниже категорије не постоји могућност да се достигне прописани минимални број
бодова по основу изборних елемената, недостајући број бодова може се остварити по
основу обавезних елемената прописаних за објекте више категорије.
9.5.2. ПОСТУПАК И НАЧИН КАТЕГОРИЗАЦИЈЕ
У поступку спровођења категоризације угоститељских објеката за смештај први корак
представља подношење захтева за одређивање категорије. Захтев подноси привредни
субјект у чијем саставу послују угоститељски објекти за смештај који подлежу обавези
категоризације (правно лице), или власник објекта (физичко лице). Захтев се подноси
надлежном републичком органу - Министарству надлежном за послове туризма.
Уколико се ради о одређивању категорије куће, апартмана, собе и сеоског туристичког
домаћинства, захтев се подноси надлежном органу општинске управе. Захтев укључује
и пријаву изборних елемената и бодова у прописаном броју за тражену категорију. Уз
захтев се подносе и изјаве одговорног лица (угоститеља – правног или физичког лица) о
испуњености минимално-техничких услова и санитарно-хигијенсјих услова за
обављање угоститељске делатности, као и изјава о испуњености критеријума за
тражену категорију. Подносилац захтева практично преузима пуну одговорност за
испуњеност критеријума за одрђену категорију. По подношењу захтева, министар
надлежан за послове туризма доноси решење о додели категорије. Трајност овог
решења износи три године. По доношењу решења о категорији поставља се табла са
одговарајућом ознаком. У међувремену, у угоститељском објекту за смештај могу се
стећи услови за вишу категорију. У том случају се може поднети захтев (по описаној
процедури) за стицање више категорије од претходно одређене. Објекат такође може и
да изгуби постојећу категорију (или чак да буде искључен из групације објеката који
подлежу обавези категоризације), уколико се у међувремену утврди одступање од
прописаних услова за категорију коју има. Изменама Закона о туризму из 1999. године
у Србији је уведена туристичка инспекција која врши контролу испуњености
минималних услова за обављање туристичке и угоститељске делатности, а такође и
стручни надзор у погледу испуњености прописаних критеријума за пословање у
постојећој категорији.
Описани поступак показује да категоризација представља континуирани процес чије
успешно одвијање захтева висок степен стручности и одговорности угоститеља,
надлежних органа и тела, а такође и ефикасности система контроле.
Категорија објекта означава се одговарајућим бројем звездица. Објекти за смештај
категоришу се на следећи начин:
-
хотели - у пет категорија: од пете која се обележава једном, до прве која се
обележава са пет звездица;
-
гарни хотели - у пет категорија: од пете која се обележава једном, до прве која се
обележава са пет звездица;
-
апартхотели - у пет категорија: од пете која се обележава једном, до прве која се
обележава са пет звездица;
-
мотели - у четири категорије: од четврте која се обележава једном, до прве која се
обележава са четири звездице;
-
туристичка насеља - у пет категорија: од пете која се обележава једном, до прве која
се обележава са пет звездица;
-
кампови - у четири категорије: од четврте која се обележава једном, до прве која се
обележава са четири звездице;
пансиони - у три категорије: од треће која се обележава једном, до прве која се
обележава са три звездице;
куће - у четири категорије: од четврте која се обележава једном, до прве која се
обележава са четири звездице;
-
апартмани - у четири категорије: од четврте која се обележава једном, до прве која
се обележава са четири звездице;
-
собе - у три категорије: од треће која се обележава једном, до прве која се обележава
са три звездице;
сеоска туристичка домаћинства - у четири категорије: од четврте која се обележава
једном, до прве која се обележава са четири звездице.
-
Категоризација се врши појединачно за сваки објекат. Категоризација депанданса се
врши на основу елемената и критеријума прописаних за категоризацију хотела.
Депанданси у саставу хотела, мотела или пансиона могу носити исту или за једну
звездицу нижу категорију у односу на основни објекат. У пракси се најчешће срећу
депанданси са нижим категоријама у односу на основни објекат. Изостајање просторнофункционалне обједињености угоститељских услуга већ само по себи у извесном
смислу умањује квалитет основних компоненти хотелског произода. С друге стране, с
обзиром да је простор депанданса намењен искључиво смештају (укључујући улаз и
неопходну комуникацију), приступ њиховој категоризацији нужно намеће редукцију
критеријума, односно уважавање само оних који се односе на смештај. Међутим, при
томе се морају имати у виду и услуге које гравитирају смештају. У првом реду се мисли
на услуживање јела и пића у собама и апартманима (room service) које због просторне
издвојености депанданса може бити веома отежано или потпуно онемогућено.
За објекте који подлежу категоризацији обавезно је да истакну ознаку категорије. За
хотеле, гарни хотеле, апартхотеле, мотеле, туристичка насеља, кампове и пансионе
ознаку категорије чини табла петоугаоног облика са шестоугаоним звездама и називом
врсте објекта на српском (исписане ћириличним писмом) и енглеском језику. За куће,
апартмане, и собе ознаку категорије чини налепница петоугаоног облика са
шестоугаоним звездама и називом врсте објекта на српском (исписане ћириличним
писмом) и енглеском језику. За сеоско туристичко домаћинство ознаку категорије чини
налепница петоугаоног облика са шестоугаоним звездама и називом врсте објекта на
српском језику (исписане ћириличним писмом). Ознака категорије поставља се са
спољне стране, испред главног улаза у објекат.
9.5.3. МЕТОД КАТЕГОРИЗАЦИЈЕ
Метод категоризације односи се на начин вредновања испуњености критеријума
категоризације. Метод категоризације у Србији је квалитативно-квантитативни.
Квалитетивни аспект се тиче обавезних критеријума који се односе на обезбеђеност
захтеваних елемената из области уређења и опреме и услуга. Квантитативни аспект се
односи на површине соба, купатила и јавних простора, радно време пружања појединих
услуга. И кад су у питању изборни елементи, долази до изражаја квалитативноквантитативни метод, тим пре што се сваки изборни елемент којим располаже
угоститељски објекат, вреднује одређеним бројем бодова, односно квантификује.
Квантитативна димензија категоризације долази до изражаја при установљавању
обавезног минималног укупног броја бодова који објекат мора да оствари по основу
изборних елемената, како би испунио услове за одређену категорију. Минималан
обавезан број бодова по основу изборних елемената категоризације, различит је за
различите врсте и категорије објеката.
Табела бр. 10 – Број бодова по основу изборних елемената за различите врсте и
категорије угоститељскиј објеката за смештај
Врстаугоститељског објекта за
смештај
Број бодова/категорија
5*
4*
3*
2*
1*
Хотел
110
90
70
50
30
Гарни хотел
100
80
60
45
25
Апартхотел
90
70
60
45
25
Мотел
-
90
70
50
30
Туристичко насеље
110
90
70
50
30
Камп
-
40
35
30
25
Пансион
-
-
70
50
30
Кућа
-
50
40
30
20
Апартман
-
45
35
25
15
Соба
-
-
30
20
10
Сеоско туристичко домаћинство
-
50
40
30
20
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Сл. Гласник РС бр. 41/2010, 103/2010, 99/2012
Из табеле бр. 10 се види да различите врсте угоститељских објеката за смештај, чак и за
исте категорије морају да остваре различити број бодова по основу расположивости
факултативних елемената категоризације. То значи да се ради о објектима чији се
садржаји из домена основних и додатних услуга разликују, што је и разумљиво, пошто
се ради о различитим врстама. Највеће су обавезе за хотеле и туристичка насеља,
судећи по обавезном минималном броју изборних бодова за одређене категорије.
Такође се уочава да се мотел и пансион могу сматрати објектима хотелског типа, пре
свега са становишта комплексности услуга, с обзиром да се у рангу одговарајућих
категорија прописује исти број обавезних изборних бодова као и за хотеле.
Истовремено, гарни хотели и апартхотели, иако се рангирају у пет категорија, имају
нешто мање обавезе по основу укупног броја изборних бодова. Објекти из групације
комплементарног смештаја, или тзв. смештаја у домаћој радиности имају знатно мање
обавезе по овом основу, нарочито соба као угоститељски објекат за смештај базне
услуге и најскромнијег комфора.
9.6. КАТЕГОРИЗАЦИЈА ХОТЕЛА И ОСТАЛИХ
ОБЈЕКАТА ЗА СМЕШТАЈ ХОТЕЛСКОГ ТИПА
УГОСТИТЕЉСКИХ
Категоризација ове групације објеката односи се на хотеле, гарни хотеле, апарт хотеле,
туристичка насеља, мотеле и пансионе. Елементи категоризације груписани су на
следећи начин:
- спољни изглед објекта и хортикултурно уређење;
- паркинг и гараже;
- улази;
- пријемни хол;
- рецепција;
- лифт;
- ресторан сала;
- смештајна јединица;
- купатило у саставу смештајне јединице;
- квалитет уређења и опреме;
- чување вредности;
- погодности за особе са умањеним телесним способностима;
- остали садржаји, услуге и погодности.
Даља разрада наведених елемената укључује техничко-технолошке и организационокадровске критеријуме.
9.6.1. ЕЛЕМЕНТИ КАТЕГОРИЗАЦИЈЕ ХОТЕЛА
На примеру стандарда за категоризацију хотела, наведени елементи ће бити детаљније
обрађени.
Спољни изглед објекта. Рангира се према категорији хотела, у зависности од врсте
материјала (и коришћених боја) и општег утиска о усклађености архитектонског
решења. Стандардни квалитет материјала се захтева за хотеле са једном, две и три
звездице, док се изглед оцењује као „једноставан“ за једну, „добар“ за две и „изглед
вишег квалитета“ за три звездице. За хотел са четири звездице захтева се првокласан
материјал и усклађеност у облику, боји и материјалу.За хотел са пет звездица захтева се
да материјали коришћени за обраду површина буду највишег квалитета и да општи
утисак о спољном изгледу објекта одаје ексклузивност.
Хортикултурно уређење. Овај захтев се односи на све категорије хотела, осим на
објекте са једном звездицом. Захтевају се уређене и одржаване зелене парковске
површине са уређеним пешачким комуникацијама и платоима од чврстог материјала.
Паркинг и гараже. Капацитет паркинга и обезбеђеност гараже за путничка возила
гостију разликују се у зависности од категорије објекта. Број паркинг места изражава се
односом укупног броја паркинг места и укупног броја соба и креће се од 1:5 за хотеле
са две, до 1:2 за хотеле са пет звездица. Услужна служба паркирања са обезбеђеним
чувањем возила је обавезан захтев само за хотеле са пет звездица, док је за остале
изборни елемент који доноси 2 бода. Обезбеђеност гараже је изборни елемент који, у
зависности од тога да ли је удаљена до 300м, или је уз сам хотел, доноси 3, односно 4
бода. Наткривен приступ за возила испред главног улаза за госте, укључујући и
могућност приступа туристичким аутобусима, такође је изборни елемент који доноси 3
бода.
Улази. Главни улаз за госте, одвојен од улаза за робу и особље, обавезан је за све
категорије, изузев хотела са једном звездицом. У погледу посебних одлика главног
улаза за госте, издваја се обавеза да он буде наткривен, или улаз са ветробраном (за
објекте са четири и пет звездица).
Независно од минималних захтева категризацвије, сходно основним претпоставкама
просторне организације хотела и одвојености циклуса госта и циклуса робе и
материјала (и персонала), сваки хотел би требало да има најмање један улаз за госте.
Уобичајено је, међутим да хотел има два улаза за госте - главни и споредни. Главни
улаз за госте је улаз у хотел који по правилу користе гости - корисници услуга
смешатаја. Ради се у ствари о главном улазу у хотел који мора да буде довољно уочљив
и одмах препознатљив. Он треба јасно да укаже да се ради о јавном објекту. Пројектује
се тако да истакне све предности локације објекта. До главног улаза у хотел обично се
долази са главне улице, трга. Може бити окренут према мору, језеру, шуми, парку,
зависно од типа и микролокације објекта. Без обзира на категорију, ширина главног
улаза треба да обезбеди неометану двосмерну комуникацију гостију. У хотелима виших
категорија главни улаз у хотел се пројектује тако да обезбеди приступ за возила до
самог објекта. Наткривеност главног улаза за госте такође се сматра важним елементом
комфора и прописује се за хотеле средњих и виших категорија.
Главни улаз у хотел обично се пројектује и гради тако да је обезбеђен претпростор или
ветробран, ради заштите гостију од спољних временских неприлика (ветра, кише,
снега). У простору између спољних и унутрашњих врата која воде у хотелско
предворје, обично се поставља отирач, а може се сместити и апарат за чишћење обуће.
Уколико није постављена испред самог улаза, у овом делу се често истиче ознака
категорије хотела. Опремљеност главног улаза (наткривеност, приступ за возила,
материјали израде, облик, димензије, осветљеност) треба јасно да укаже о којој се
категорији објекта ради.
Споредни улаз за госте се обично лоцира на извесној удаљености од главног. Може
бити постављен са исте стране, бочно или са супротне стране од главног улаза. Зависно
од типа, капацитета и категорије, објекат може да има више споредних улаза за госте улаз у ресторан, кафе-посластичарницу, у спортско-рекреативни или конгресни блок.
Док главни улаз директно уводи госте у хотелско предворје, преко споредних се пре
свега стиже до простора различите, угоститељске или неугоститељске намене. То не
искључује могућност доласка до хотелског предворја посредним путем. Споредни
улази су намењени ширем кругу корисника хотелских услуга, укључујући и госте који
не користе услуге смештаја.
Ексклузивни елеменат опреме везан за хотелске улазе јесте посебан улаз за уношење
пртљага. Овај улаз се предвиђа за хотеле највиших категорија. Постојање овог улаза
раздваја путеве гостију и пртљага, што нужно подразумева и постојање одговарајуће
службе хотела, задужене за пртљаг гостију. Ослобађање гостију од пртљага на самом
улазу у објекат убрзава и олакшава њихову комуникацију и обезбеђује виши ниво
комфора при реализацији функције пријема.
Пријемни хол. Техничко-технолошке одлике пријемног хола (хотелског предворја) у
функцији критеријума категоризације, обухватају елементе његовог уређења и опреме.
Опрема је намењена реализацији функција пријемног хола. Предворје је основна
пријемна просторија у објекту. Самом пријему претходе дочек и прихват госта. Док је
дочек обично организован на улазу (у хотелима виших категорија), прихват се одвија у
хотелском предворју. Основни елементи опреме хотелског предворја прилагођени су
пријему. Ради се о пулту рецепције за којим се обавља функција пријема госта у хотел.
За хотеле са једном и две звездице, према важећим критеријумима категоризације,
прихвата се и сто уместо рецепцијског пулта. Уз рецепцијски, у хотелском предворју се
могу поставити и пултови пратећих служби - пулт портирнице, пулт носача пртљага,
пулт информативне службе и др. Рецепцијски пулт или пулт портирнице (ако је
издвојен) треба да буде лоциран у делу предворја одакле се обезбеђује потпуна
прегледност улаза, ходника, степеништа, лифтова, односно надгледање главних
комуникационих праваца у објекту. Овај моменат је од изузетне важности управо из
безбедносно-сигурносних разлога.
Квалитет услуга рецепције је важан елеменат категоризације. Компјутеризовано
рецепцијслко пословање је обавезан услов категорзације за све, изузев за хотеле са
једном звездицом. Минимално радно време рецепције за хотеле са једном и две
звездице износи 12 сати, са три и четири звездице 18 сати, а са пет звездица 24 сата.
Ако хотели раде дуже од прописаног минимума, могу остварити изборне бодове по том
основу. За особље на рецепцији хотела са једном и две звездице обавезно је
споразумевање на једном страном језику, са три и четири звездице на два страна језика,
а са пет звездица на више од два страна језика. Услуге факса и прихватање кредитних
картица обавезно је за све категорије, изузев за хотеле са једном звездицом. Услуге
фотокопир апарата или скенера обавезне су на нивоу од три, четири и пет звездица, а
услуге замене стране валуте, на нивоу од пет звездица.
Хотелско предворје, дакле поред прихватне, пријемне, отпусне, има и комуникациону и
контролну функцију. Лака уочљивост и препознатљивост, захтеви карактеристични за
главни улаз у хотел, односе се и на позиционирање пулта рецепције који одмах по
уласку у предворје треба да буде видљив и приступачан. Исто важи и за остале
комуникационе елементе - степеништа, ходнике, лифтове.
Поред пулта рецепције, хотелско предворје се опрема и гарнитурама за седење (није
обавезна за хотеле са једном звездицом). Оне су намењене краћем боравку,
превасходно гостима који чекају да се обаве уобичајени послови везани за пријем,
отпуст, трансфер, замену новца, услуге телефона и др. У хотелском предворју треба да
се обезбеди и простор намењен привременом одлагању пртљага. У хотелима виших
категорија постоји и посебна просторија (гардероба) у коју се одлаже пртљаг приликом
доласка и одласка госта. Овај елеменат опреме пријемног хола обавезан је за хотеле са
четири и пет звездица. Иначе, уобичајено је да се део простора у склопу рецепцијског
пулта са пратећом опремом, намени овој функцији.
Хотелско предворје је простор који врши функцију својеврсног координатора свих
осталих простора у хотелу. Из њега се, одговарајућим комуникационим правцима улази
у ресторане, снек барове, посластичарнице, просторије за боравак гостију, трговачке
радње, салоне за пружање личних услуга (фризер, козметичар и сл.), заједничке
санитарно-хигијенске просторије за госте, у просторије за спорт и рекреацију, сауне,
базене са пратећим садржајима и др. У предворју могу да буду постављени и
пропагандни панои, пунктови за додатне информације о догађајима и манифестацијама
у месту и околини, за продају карата за музеје галерије, културне, забавне и спортске
приредбе. Дакле, из основних, напред назначених функција хотелског предворја,
изведене су пре свега информативна, али и пропагандна функција. Информативна
функција огледа се у обезбеђењу јасних и уочљивих визуелних ознака за комуникације.
Ово је обавезан захтев за све категорије, изузев хотела са једном звездицом. Област тзв.
визуелне информатике представља важан аспект уређења и опреме хотела.
Стилизована ликовна решења чији мотиви јасно и недвосмислено упућују на
одговарајуће садржаје у објекту, називају се пиктограми. У циљу обезбеђења брзе и
једноставне визуелне комуникације препоручује се стандардизација ових ознака на
нивоу делатности. Овом активношћу у оквиру делатности угоститељства и туризма
обично се баве одговарајуће националне организације, односно стуковна удружења.
Интернационализацију стандарда у области визуелне информатике и комуникација
требало би третирати у оквиру активности међународних асоцијација које се баве
проблематиком усаглашавања квалитета у хотелијерству.
Хотелско предворје је центални простор у објекту, преко кога се одвија циркулација
гостију. То је прва просторија у коју гост улази приликом доласка у хотел. У њој гост
остварује први контакт са објектом и стиче своје прве утиске о њему. Стога је, поред
основних елемената опреме у служби функционалности, сам амбијент предворја од
изузетне важности за госта. Визуелни ефекат који хотелско предворје оставља на госта
од пресудног је значаја за формирање првог утиска о објекту као целини.
Димензије предворја условљене су његовом основном, пријемном функцијом.
Усаглашеност са капацитетом смештаја је важан критеријум категоризације, при чему
се постављају гранични стандарди који обезбеђују минимум функционалности током
процеса пријема гостију. Превазилажење минималних стандарда у погледу површине
хотелског предворја, међутим, не гарантује увек виши ниво комфора, посебно са
становишта постизања пријатног амбијента. Пракса хотелског пословања је показала да
и релативно мала предворја, усклађена са капацитетом смештаја, уз обезбеђење
функционалности основних елемената опреме, могу бити приступачна и привлачна за
госте, уколико су на одговарајући начин ентеријерски осмишљена. Естетски елементи
опреме треба да буду зналачки одабрани и уклопљени у пројекат ентеријерског
уређења. Раскош, сјај, пространство, ултрамодеран амбијент мермера, стакла, метала,
строгих геометријских линија, или интимна, готово кућна атмосфера, све су то
варијанте имиџа предворја. Концепт ентеријерског уређења хотелског објекта у целини,
односно опредељење за одређени стил, огледа се у елемнтима уређења, опреме и
декорације хотелског предворја.
Ексклузивни елементи опреме примерени су објектима највише категорије. Раскош и
луксуз најчешће значе и грандиозност, односно пространство. Предворја великих,
луксузних хотела могу се пројектовати и у неклико нивоа, кад се не ради о једној
просторији, већ о читавом просторном комплексу вишенаменског карактера.
Вансеријски комфор поред високих стандарда у погледу просторне
функционалности, захтева и одговарајућу организацију, односно висок степен
специјализацје пословних операција. То за собом повлачи и високе трошкове, а сходно
томе и одговарајућу цену. С друге стране, хотели нижих категорија обично се
пројектују и граде тако да се рационалношћу и полифункционалношћу простора
обезбеде полазни основи за економичност у пословању. То се превасходно односи на
предворја баџет и хотела економске класе. Поред обезбеђења основне (пријемне)
функције, део хотелског предворја могуће је опремити и елементима за услуживање
доручка (по принципу самоизбора). Други део предворја може се прилагодити мирном
боравку гостију, па чак и одржавању пословних састанака. Оваква предворја захтевају
посебне стандарде пројектовања и изградње на бази стварања делимично издвојених
целина у једној просторији, коришћењем покретних преграда, уз обезбеђење и
обележавање основних праваца комуикација и избегавање њиховог укрштања.
Предворје хотела припада просторима у објекту који су окарактерисани као јавни.
Груписање простора у хотелу на јавне, заједничке, односно друштвене, с једне и
смештајне, односно стамбене, с друге стране, произилази из основне функције
обезбеђења услуга смештаја и потребе њиховог просторног дислоцирања у односу на
остале услуге у објекту. Сви простори којима циркулишу гости и који су намењени за
истовремени боравак већег броја корисника, а не односе се на смештај, окарактерисани
су као јавни.
Поред наведених функција, предворје хотела је место сталног сусретања и
комуницирања људи. У предворју гости хотела примају своје посетиоце. У очекивању
сусрета, поруке, пошиљке или телефонског разговора, боравак у предворју хотела (иако
углавном краћи) потребно је у просторно-функционалном погледу осмислити. При
томе се, поред обавезних ентеријерских (пријемни пулт - рецепцијски, са или без
додатних пултова, гарнитура за седење), и декоративних елемената опреме, мисли и на
додатне.
Уобичајени садржај хотелског предворја је аперитив бар. Лоцира се у самом предворју
или у његовој непосредној близини. Овај угоститељски садржај фукционално
диференцира простор хотелског предворја на основну пријемну и пратеће функције
намењене дужем боравку гостију (читање, друштвене игре, ТВ и сл.). Поред бар-пулта
са високим столицама или стојећим конзумним местима, у делу аперитив бара
опремљеном удобним гарнитурама за седење често се поставља ТВ пријемник, што
указује на полифункционалност овог простора. Оваква решења се углавном појављују у
објектима где пројектом нису предвиђене посебно издвојене просторије за ТВ,
друштвене игре, боравак гостију. Музички уређај са озвучењем је чест елеменат опреме
овог дела простора, а у хотелима виших категорија неретко се обезбеђује и музичка
анимација (обично у поподневним и вечерњим сатима), када аперитив бар хотела
добија функцију пиано бара. Ненаметљивост музике која у погледу избора музичког
жанра и јачине мора остати у оквирима пратећих садржаја, обезбеђује неометано
обављање превасходних функција овог простора (читање, друштвене игре, разговори,
уз могућност конзумирања пића и напитака).
Мада се аперитив бар у објекту (са прецизираном локацијом) сматра уобичајеним
елементом опреме хотела средње и виших категорија, могућност конзумирања пића и
напитака може се, у форми пратеће угоститељске функције обезбедити и у пријемним
просторима хотела нижих категорија. Инострана искуства показују да се у мањим
објектима нижих категорија, најчешће типа гарни хотела, који се одликују релативно
малом површином предворја, у продуженом делу рецепцијског пулта може поставити
бар пулт са најнеопходнијом опремом мањих димензија. Оваква просторна
рационализација и полифункционалност подразумевају двонаменско коришћење
гарнитура за седење, али и рационална организационо-кадровска решења (обученост за
послове портира и точиоца пића). Функцију аперитив бара могу преузети и аутомати,
где рационализација простора и асортимана пића и напитака још у већој мери долази до
изражаја.
Естетски аспект уређења пријемног предворја (прилози ликовне и примењене
уметности) такође је, почев од нивоа комфора означеног са три звездице, уврштен у
обавезне елементе категоризације.
Лифт. Лифтови представљају основне комуникационе елементе опреме, којима се
остварује интерни вертикални транспорт у објекту. Спратност објекта условљава
обавезу опремања лифтом, према домаћим прописима - зависно од категорије. Уз
испуњеност свих техничких стандарда, са становишта функционалности простора и
опреме у хотелу, важно је истаћи лоцираност лифтова. Они морају бити уочљиви, са
јасном сигнализацијом, не много удаљени од пулта рецепције. Излазним пунктовима на
спратовима треба да се обезбеди оптимална удаљеност од јединица за смештај. Број и
капацитет лифтова за госте усклађује се са капацитетом смештајних јединица у објекту.
Лифт за особље, или теретни лифт за спратност већу од 3 нивоа је обавезан услов који
морају испуњавати само хотели са пет звездица, а ако га испуњавају хотели нижих
категорија у својству изборног елемента, то им доноси 4 бода. Лифт за храну за
спратност већу од 3 нивоа је изборни елеменат опреме који доноси 4 бода.
Обезбеђеност лифта за госте је критеријум категоризације. У том смислу, вишој
категорији објекта одговарају и виши стандарди. Хотел са једном звездицом не мора
имати лифт. Услов да би објекат са једном и две звездице имао лифт представља
спратност од пет нивоа, односно четири спрата. За објекте са три звездице прописани
стандард износи четири нивоа, односно три спрата, а за објекте са четири и пет
звездица, три нивоа, односно два спрата.
Комуникационим просторима се обезбеђује повезаност свих посторија које су на
располагању гостима хотела.
Степеништа су простори којима се обезбеђује вертикална комуникација у објекту. Без
обзира на категорију објекта, ширина степеништа треба да обезбеди неометану
двосмерну комуникацију, укључујући и ношење пртљага. Грађевински прописи се
морају уважавати у погледу нагиба, ширне газишта, постављања одморишта и сл.
Материјал подлоге и евентуално опредељење за покривку (тепих стазе, таписони у
целости и др.) зависе од врсте и локације степеништа, односно пројекта ентеријерског
уређења објекта. Ипак, треба истаћи минимални безбедносни захтев који се односи на
обавезу обезбеђења заштите од клизања (канелуре, противклизне траке и др.). Поред
комуникационе, естетско-декоративна функција степеништа посебно долази до
изражаја у хотелским просторима јавног карактера. Разноврсност облика степеништа и
материјала подлоге одражавају креативност пројектанта и умеће уклапања у основни
концепт ентеријерског уређења. Ово се посебно односи на степеништа која повезују
денивелисане просторе хотелског предворја. Главно степениште за госте, иначе,
повезује све спратове, односно све нивое на којима се налазе простори намењени
гостима. Поред главног, може постојати и споредно степениште, такође на располагању
гостима, које не мора обавезно водити у предворје хотела, већ се њиме може остварити
директна веза са рестораном, кафаном, ТВ салом, спортско-рекреативним садржајима и
др.
Ходници обезбеђују хоризонталну комуникацију и повезују просторије на истом нивоу.
Ходници који повезују јавне просторе обично су релативно кратки, уређени и
опремљени у складу са преовлађујућим ентеријеским решењима овог дела објекта. У
новије време се пројектују и опремају на начин којим се обезбеђује вишенамеско
коришћење. Често се са једне или обе стране предвиђа простор за мање локале
различитих садржаја (продавнице, бутици, фризерски салони, пословнице туристичких
агенција, rent a car организација, банка, пошта и др.). Ове врсте ходника такође
представљају просторе погодне за постављање пропагандних паноа, застакљених и
осветљених рекламних излога, привремених изложбених поставки галерија.
Ходници на спратовима, из којих се обезбеђује улазак у смештајне јединице хотела,
одликују се нешто другачијим стандардима у погледу уређења и опреме. Превасходна
комуникациона функција намеће минималне захтеве које се тичу ширине, а са циљем
обезбеђења неометаног двосмерног кретања, укључујући и ношење пртљага. Исто се
односи и на обавезу постављања уочљивих и јасних ознака везаних за позиционирање
смештајних јединица. Подови у овим ходницима, поред обавезног обезбеђења од
клизања, морају имати подлогу која омогућава кретање без изазивања буке. Интензитет
осветљења, слабији него у јавним просторима, такође мора бити прилагођен основној
функцији ових ходника који чине саставну компоненту смештајног дела хотела. При
томе се мисли на обезбеђењење мира и дискреције у циљу очувања приватности
гостију који користе услуге смештаја. То не искључује дискретне и ненаметљиве
естетске елементе опреме ових простора, у складу са преовлађујућом атмосфером којом
одишу.
Ресторан сала. Под овим елементом се, према стандардима категоризације,
подразумевају услге хране и пића. Време услуживања оброка у трајању од најмање 2
сата је обавезан захтев за хотеле са једном и две звездице, а најмање три сата за хотеле
осталих категорија. Уз то, за хотеле са четири и пет звездица предвиђено је да се
оброци услужују у времену које захтева гост. Проширени доручак подразумева избор
млечних и сухомеснатих производа и јела од јаја, житарица, напитак, воћни сок, воће и
сл. Проширени доручак који услужује конобар је обавезан захтев за хотеле са једном и
две звездице. Шведски сто, односно самоуслуживање са најмање истим асортиманом
као проширени доручак је обавезан стандард за хотеле са три, четири и пет звездица, с
тим што се „room service“ услуга захтева за хотеле са четири и пет звездица. Независно
од доручка, понуда јела у оквиру „room service“-а је обавеза за хотеле са четири (у
трајању од најмање 16 сати) и пет звездица (током 24 сата). У понуди хране, за хотеле
са једном и две звездице обвезна су најмање два, а за хотеле осталих категорија,
најмање три менија по избору. Понуда јела припремљена по посебним стандардима
(верски, дијетални, вегетаријански и др.) и расположивост дечјег менија, представљају
обавезу само за хотеле са пет звездица. Понуда пића у ресторан сали расположива је у
трајању од најмање 16 сати, за хотеле свих каатегорија. Понуда пића у оквиру „room
service“-а током 16 сати обавезна је за хотеле са три и четири, а током 24 сата, за
хотеле са пет звездица. Радно време аперитив бара је минимално 12 сати за хотеле са
три, односно 16 сати за хотеле са четири и пет звездица.
Смештајна јединица. Техничко-технолошке одлике и опрема јединица за смештај
представљају важне компоненте категоризације и обухватају: минималне прописане
површине и елементе уређења и опреме (обавезне и изборне).
Минималне прописане површине варирају у зависности од капацитета собе израженог
бројем лежаја и од категорије објекта. За собу са једним лежајем крећу се у распону
између 10м2 и 18м2 (1* - 10м2, 2* - 12м2, 3* - 14м2, 4* - 16м2, 5* - 18м2). За собу са два
лежаја, крећу се у распону између 14м2 и 22м2 (1* - 14м2, 2* - 16м2, 3* - 18м2, 4* - 20м2,
5* - 22м2). За породичну собу крећу се у распону од 22м2 до 26м2 (1* - 18м2, 2* - 20м2,
3* - 22м2, 4* - 24м2, 5* - 26м2). Иначе, расположивост породичних соба третира се као
изборни елеменат категоризације, који се вреднује са 2 бода за сваку собу ( по том
основу може се остварити највише 8 бодова). Расположивост апартмана такође
представља изборни елеменат категоризације. За сваки апартман типа „студио“
остварује се 2 бода (највише 8); за сваки апартман без кухиње остварује се 3 бода
(највише 9); за сваки апартман са кухињом остварује се 4 бода (највише 12).
Минималне површине апартмана типа „студио“ и апартмана без кухиње подударају се
са површинама породичних соба. Минималне површине апартмана са кухињом крећу
се у распону од 21м2 до 29м2 (1* - 21м2, 2* - 23м2, 3* - 25м2, 4* - 27м2, 5* - 29м2).
Опремљеност јединица за смештај је кључни елеменат категоирзације који је разрађен
у чак 57 поделемената, почевши од димензија лежаја, расположивости јастука (по броју
и врсти) и покривача, намештаја у соби (чивилук за гардеробу, сталак за кофер,
огледало за целу фигуру), броја утичница, декорације зидова, опремљености мини
баром, ТВ пријемником, до опремљености радиом, CD и DVD плејером, сателитском и
кабловском антеном и др.
Поред опремљености јединица за смештај, у елеменат категорзације под овим називом
укључују се и услуге повезане са јединицама за смештај, као што је учесталост
хигијенског одржавања, промене постељног рубља, обезбеђеност штампе и др.
Димензије лежаја веће од прописаних стандарда обавезне су за хотеле са 4 и 5 звездица
(кревет минималних димензија 100х200цм, или француски кревет минималних
димензија 140х200цм, за једну особу; француски кревет минималних димензија
180х200цм за две особе). Кревет минималних димензија 100х240цм за једну особу или
додатак за продужење кревета на захтев госта за 5% укупног броја лежаја је обавезан
услов за хотеле са 5 звездица.
Не залазећи додатно у све поделементе опремљености јединица за смештај, биће
издвојени они који значајније илуструју разлике међу хотелима различитих категорија.
Док су за хотеле свих категорија обавезни сигурносно безбедносни стандарди (уређај за
SOS позив или телефон у купатилу смештајне јединице; противпожарни план на
вратима или у близини врата смештајне јединице, инвентарска листа, ценовник услуга
и кућни ред), дотле су поједини елементи опреме предвиђени само за хотеле појединих
категорија. ТВ пријемник (са даљинским управљачем) обавезан је у 25% соба у
хотелима са две, у 50% соба у хотелима са три и у свим собама у хотелима са четири и
пет звездица. Радио је обавезан елеменат опреме јединица за смештај у хотелима са
четири и пет звездица, а CD и DVD плејер, у хотелима са пет звездица. Приступ
интернету у јединици за смештај представља обавезу за хотеле са четири и пет
звездица. Бешумни мини бар обавезан је у најмање 50% соба за хотеле са три, а у свим
собама за хотеле са четири и пет звездица. Климатизација са могућношћу
индивидуалног подешавања обавезна је у најмање 25% смештајних јединица у
хотелима са две, 50% у хотелима са три и у свим собама у хотелима са четири и пет
звездица.
Сви обавезни елементи опреме јединица за смештај, уколико су расположиви у
хотелима нижих категорија, представљају изборне елементе и по основу њиховог
поседовања остварује се одређени број изборних бодова. Ипак, потребно је нагласити и
изворно изборне елементе, с обзиром да хотели са пет звездица само по основу
расположивости неких од њих, могу остваривати бодове. Кад се ради о опремљености
смештајних јединица, издвајају се следећи изворно изборни елементи: будилник у
свакој смештајној јединици (један бод), информације о туристичким садржајима
региона (1 бод), електрични апарат за грејање воде ради припреме кафе или чаја, са
одговарајућим прибором (2 бода), врата са звучном изолацијом (у 50% соба, 3, а у свим
собама 4 бода), шпијунка на вратима (2 бода), додатна опрема за закључавање врата (2
бода), прозори са звучном изолацијом (у 50% соба, 3, а у свим собама 4 бода), плаћени
канал, уз могућност блокирања канала, са ценовником услуга (2 бода), однос броја
смештајних јединица са балконом (терасом) у односу на укупан број смештајних
јединица (1:20 - 1 бод, 1:10 – 2 бода, 1:5 – 3 бода), најмање 30% смештајних јединица за
непушаче (2 бода).
Купатило у саставу смештајне јединице. Овај елеменат се односи на опремљеност
купатила која превазилази минимално-техничке услове, заједничке за смештајне
јединице у свим угоститељским објектима за смештај. С обзиром на то, овом приликом
ће бити издвојени поједини елементи опреме купатила, карактеристични за хотеле.
Пена за купање или гел за туширање, као и шампон за косу, обавезни су за све
категорије хотела, док су простирка за ноге и средство за неутралисање мириса
предвиђени за хотеле са три, четири и пет звездица. Фен за косу на захтев госта
представља обавезу за хотел са једном, а расположивост фена за косу у сваком
купатилу (или соби) је обавезан захтев за хотеле од две до пет звездица. Баде мантил и
папуче на захтев госта представљају обавезу за хотеле са четири, а њихова
расположивост у сваком купатилу, за хотеле са пет звездица. Козметички артикли (капа
за туширање, прибор за нокте, прибор за бријање, четкица за зубе, паста за зубе и сл.)
представљају обавезу за хотеле са четири и пет звездица. Козметичко огледало је
обавезан захтев само за хотеле са пет звездица, а такође и дневна промена пешкира на
захтев госта. Од изворно изборних елемената могу се издвојити: најмање 30%
смештајних јединица опремљено одвојеним тоалетом (3 бода), удео од 80% купатила
површине 5м2 и више (2 бода), биде (2 бода), сушачи пешкира (2 бода), вага (1 бод),
столица у купатилу (2 бода), радио озвучење у купатилу (2 бода).
Квалитет уређења и опреме. У погледу рангирања оцене квалитета уређења и опреме
за објекат у целини, издвајају се три нивоа: стандардни, првокласни и ексклузивни. По
генералној оцени квалитета уређења и опреме објекти са три звездице изједначени су са
објектима са једном и две, док је за хотеле са четири обавезна првокласна, а за хотеле
са пет звездица ексклузивна опрема, уклопљена у посебне пројекте ентеријерског
уређења. Ближе одређење стандардног квалитета уређења и опреме подразумева
намештај уобичајеног дизајна из великих серија, са класичним распоредом у соби и
минималним стандардма у погледу пролаза и прилаза, серијску расвету, једнобојни
таписон, уобичајену обраду зидова (бојени или обложени папирним тапетом),
стандардну столарију са двоструко застакљеним прозорима, текстилне производе
стандардног квалитета (класична ћебад, постељина од шифона и пешкири од памука).
Под првокласним уређењем и опремом подразумева се намештај из мањих серија са
распоредом који омогућава веће просторе за пролазе и прилазе, декоративну расвету
као саставни део пројекта ентеријера, прозоре са термо или лако застакљеним стаклима
и отварањем по хоризонтали и вертикали, подове обложене паркетом са теписима или у
целости прекривене тепсима, постељина од дамаста, сет пешкира од чешљаног памука.
Као ексклузивно уређење и опрема третира се уникатан намештај - стилски или
модеран, са оригиналним распоредом и максималним пролазима и прилазима, уникатна
стојећа и зидна расвета као саставни део пројекта ентеријера, са сенилима и абажурима
и могућношћу регулације интензитета осветљења, облога подова у мермеру или
паркету са теписима од квалитетног материјала (вуна, свила), посебна обрада зидова
(свилене тапете, ламперија, огледала, гипсана орнаментика), таваница, врата и прозора,
текстилни производи највишег квалитета (постељина од свиленог дамаста, сет пешкира
од чешљаног памука).
Чување вредности. Овај елемемнат категоризације односи се на расположивост
хотелских сефова. На нивоу хотела од једне звездице обезбеђено је чување вредности
гостију у хотелском сефу. Централни сеф са појединачним касетама за најмање 30%
смештајних јединица је обавезан за хотеле са три, четири и пет звездица. Сефови у
собама обавезни су: за најмање 20% смештајних јединица у хотелима са три, 30% са
четири и у свакој смештајној јединици у хотелима са пет звездица.
Погодности за особе са умањеним телесним способностима спадају у групу
изборних елемената. За сваку погодност прилагођену врсти телесног ограничења
могуће је остварити по пет бодова (особе које повремено или стално користе
инвалидска колица, особе оштећеног вида, особе оштећеног слуха).
Остали садржаји, услуге и погодности. Овој групацији припадају различити елементи
из домена опреме и услуга, међу којима је највећи број изборних. Међу обавезне
елементе опреме за хотеле свих категорија спада просторија опремљена ТВ
пријемником. Просторије за боравак гостију наменски се пројектују и граде пре свега у
објектима стационарног типа. Њихова превасходна функција односи се на обезбеђење
услова за читање, писање, друштвене игре (шах, карте, домине и сл.), праћање ТВ
програма. Број, површина, капацитет и опрема ових просторија зависе од типа,
капацитета и категорије хотела, као и од опреме јединица за смештај. Међутим, опрема
соба (ТВ пријемник, гарнитура за седење, писаћи сто и др.), а сходно томе и
обезбеђеност одговарајућих функција, не искључује постојање наменских просторија за
боравак гостију, посебно у стационарним објектима породичног типа. Овде долази до
изражаја јавно-друштвена функција хотелијества као делатности, заснована на социо-
психолошким карактеристикама корисника, односно њиховој потреби за дружењем и
боравком у јавним просторијама хотела.
Климатизација заједничких просторија за госте, интернет у најмање једној приступној
тачки у јавним просторијама за госте, апарат за чишћење обуће у пријемном холу или у
оквиру смештајног дела објекта, услуге ношења пртљага – све су ово обавезни
елементи категоризације у хотела са три, четири и пет звездица. Прање и пеглање
рубља гостију је услуга која је обавезна за хотеле са четири и пет звездица. Услуге
вратара, чишћења обуће гостију, као и услуге домаћина хотела су обавезни захтеви
само за хотеле са пет звездица.
Следи велики број изворно изборних елемената који су вредновани различитим бројем
бодова. Међу ове елементе спадају: услуге хемијског чишћења (3 бода); услуге шивења
(2 бода); услуге превоза гостију (3 бода); услуге продаје карата за позоришта, концерте,
јавни превоз и сл. (2 бода); додатни угоститељски садржаји – специјализовани
ресторани, пицерије, посластичарнице, пивнице, баште или терасе и сл. (по 2 бода за
сваки садржај, највише 6); сала за састанке (3 бода); банкет сала (3 бода); сала за
конференције (5 бодова); анимација и забава – дискотека, ноћни клуб, казино и сл. (3
бода за сваки садржај, највише 6); бутици и трговине (2 бода за сваки садржај, највише
6); библиотека у издвојеној просторији (3 бода); туристичка агенција, банка, пошта (по
3 бода за сваки садржај); просторија за игру деце (3 бода); игралиште за децу (3 бода);
обезбеђено професионално особље за чување деце (2 бода); аниматор (2 бода); лекарске
услуге (2 бода); спортско-рекреативни садржаји – билијар, стони тенис, куглана и сл. (2
бода за сваки садржај, највише 6); капацитети за спорт и рекреацију – терени, спортске
сале и сл. (3 бода за сваки садржај, највише 9); фитнес просторија са најмање четири
различите справе (4 бода); соларијум (3 бода); базен за масажу – ђакузи (3 бода); парно
купатило (4 бода); сауна (4 бода); козметички и фризерски салон (по 3 бода за сваки
садржај); одељење за хидро терапију (5 бодова); базен за пливање – отворен (8 бодова)
и затворен (10 бодова); базен за пливање за децу – отворен (4 бода) и затворен (6
бодова); изнајмљивање спортске опреме (2 бода); уређена плажа или зелена површина
за госте (3 бода); могућност смештаја кућних љубимаца (3 бода); посебан улаз за
пртљаг (2 бода); систематично анкетирање гостију (2 бода); систематично управљање
жалбама (2 бода); приступ и саобраћајна повезаност – добар (1 бод), одличан (2 бода) и
ексклузиван (3 бода).
Велики број расположивих изборних елемената омогућава хотелима да креирају
аутентичан производ који ће бити профилисан оригиналном комбинацијом основних и
додатних услуга, усклађених са типом објекта.
Слика бр. 1 – Ознаке категорије хотела, гарни хотела и апарт хотела
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Прилог 12
9.6.2. СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈА ХОТЕЛА
Домен стандардизације у хотелијерству је веома широк. И сам процес класификације,
одвија се на основу примене одређених стандарда, а такође и процес типизације.
Класификација, типизација и категоризација су процеси који се у пракси често одвијају
истовремено и немогуће их је раздвојити. Деловање познатих фактора класификације и
типизације, у комбинацији са испуњеношћу одређених критеријума категоризације,
доводи до специјализације хотела. Специјализација је, за разлику од категоризације,
по правилу факултативна. Међутим, поједини модели категоризације који укључују и
специјализацију, предвиђају испуњеност захтева за одређену категорију ( нпр. најмање
три звездице), или одређени капацитет (нпр. најмање 50 соба).
У Србији је, према важећем Правилнику о стандардима за категоризацију
угоститељских објеката за смештај, предвиђена специјализација хотела који су
категорисани са најмање три звездице. Овим прописом су предвиђене следеће
специјализације: Пословни хотел, Конгресни хотел, Породични хотел, Спортски хотел
и „Spa-wellness“ хотел. С обзиром да се ради о важећим прописима у Србији, поједини
видови специјализације хотела биће детаљније обрађени. У овом контексту, њихово
ближе дефинисање представља надоградњу напред обрађених појединих типова хотела.
Пословни хотел пружа услуге прилагођене потребама пословних људи. Располаже
посебним просторијама опремљеним за одржавање пословних скупова (састанака,
семинара), пословном библиотеком и обезбеђује посебне телекомуникационе и
преводилачке услуге.
Табела бр. 11 – Стандарди специјализације за пословни хотел
Р. бр.
Елемент специјализације
1.
Једна просторија за састанке површине од најмање 30м2
2.
Најмање две просторије за састанке за рад у групама, површине
од најмање 20м2 за сваку
3.
Просторија за семинаре површине од најмање 60м2
4.
Пословни центар
5.
Фотокопир апарат или скенер
6.
Услуге фотокопирања 24 часа дневно
7.
Могућност коришћења факса 24 часа дневно
8.
Компјутер
9.
Штампач
10.
Интернет веза 24 часа дневно
11.
Приступ брзом интернету
12.
Телефон са директном линијом у свакој просторији за састанке и
семинаре
13.
Графоскоп, пројектор за слајдове или LCD видео пројектор
14.
TV, CD, DVD са даљинским управљачем
15.
Систем озвучења (микрофони и остала пратећа опрема)
16.
Мапе за писање
17.
Опрема за предаваче (маркери, чиоде, ласерски показивач и сл.)
18.
Преводилачке услуге
19.
Секретарске услуге
20.
Одговарајући угоститељски садржаји – посебно послужење у
паузама („конференцијски кетеринг“)
21.
Једнодневне услуге прања и пеглања одеће
22.
Потпуна звучна изолација просторија за састанке и семинаре
23.
Ефикасна вентилација и контрола температуре у просторијама за
састанке и семинаре
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Прилог 11
Као што је приказано, стандарди специјализације за пословни хотел су разрађени чак у
23 елемента. Поред тога што се инсистира на обезбеђености одговарајућег простора и
опреме и гравитирајућих услуга, поједини елементи специјализације показују и
оријентацију према квалитету. То илуструју захтеви који се односе на звучну изолацију
просторија, брзи интернет, ефикасну вентилацију и контролу температуре, минималне
површине просторија, непрекидну дневну расположивост појединих пословних услуга
(фотокопирање, факс). Међу специфичне услуге свакако се убрајају оне које се односе
на дневно прање и пеглање рубља, у складу са потребама и захтевима пословних људи.
Слика бр.2 – Ознака специјализације за пословни хотел
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Прилог 13
Конгресни хотел пружа посебне услуге за конгресе и сајмове, као и изложбене услуге.
Поседује посебну опрему, пословну библиотеку, потпуно опремљен прес центар и
простор за одлагање опреме. Обезбеђује телекомуникационе услуге и услуге
симултаног превођења.
Табела бр.12 – Стандарди специјализације за конгресни хотел
Ред. бр.
Елемент специјализације
1.
Услужни пулт скупа
2.
Конгресни центар површине од најмање 500м2
3.
Конференцијска сала површине од најмање 300м2
4.
Једна просторија за састанке
5.
Најмање две просторије за рад у групама
6.
Просторија за семинаре површине од најмање 60м2
7.
Одвојена банкет сала
8.
Фотокопир или скенер
9.
Услуге фотокопирања 24 часа дневно
10.
Могућност коришћења факса 24 часа дневно
11.
Компјутер
12.
Штампач
13.
Интернет веза 24 часа дневно
14.
Приступ брзом интернету
15.
Телефон са директном линијом у свакој просторији за састанке
и семинаре
16.
Графоскоп, пројектор за слајдове или LCD видео пројектор
17.
TV, CD, DVD са даљинским управљачем
18.
Систем озвучења (микрофони и остала пратећа опрема)
19.
Мапе за писање
20.
Опрема за предаваче (маркери, чиоде, ласерски показивач и сл.)
21.
Кабине за симултано превођење
22.
Секретарске услуге
23.
Одговарајући угоститељски садржаји – посебно послужење у
паузама („конференцијски кетеринг“)
24.
Једнодневне услуге прања и пеглања одеће
25.
Потпуна звучна изолација просторија за састанке и семинаре
26.
Ефикасна вентилација и контрола температуре у просторијама
за састанке и семинаре
27.
Адекватно радно осветљење просторија за састанке и семинаре,
уз могућност замрачења
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Прилог 11
Елементи специјализације конгресног хотела се добрим делом подударају са захтевима
за пословни хотел. Разлике су у површинама и опреми просторија, сходно њиховој
намени. То је последица разлика између мањих пословних скупова и великих конгреса.
Због тога се утврђује површина конгресних сала, а такође се захтева и посебан пулт за
регистрацију и прихватање учесника. Карактеристичне су услуге симултаног
превођења, уз одговарајући простор и опрему.
Слика бр.3 – Ознака специјализације за конгресни хотел
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Прилог 13
Породични хотел садржи капацитете за смештај, исхрану, забаву и рекреацију,
посебно дизајниране за породице са децом. Смештајне јединице се састоје од две
спаваће собе за смештај родитеља са децом и купатила. На захтев госта може се
поставити дечји кревет у соби и дечја столица за ручавање. Укључују услуге забаве,
анимације, игре, чувања деце, посебне меније за децу и бебе, уз одговарајуће време
услуживања оброка, прилагођено потребама деце. Гостима су на располагању отворена
игралишта за децу и собе за играње под надзором, продавнице, лекарске услуге.
Табела бр. 13 – Стандарди специјализације за породични хотел
Ред. бр.
Елемент специјализације
1.
Најмање 30% смештајних јединица са могућношћу да се
међусобно повежу
2.
Просторија за игру деце са природним осветљењем, површине
од најмање 20м2
3.
Отворено игралиште за децу са најмање четири врсте справа за
играње (клацкалице, љуљашке, тобогани, вртешке и сл.),
заштићено од саобраћаја
4.
Обезбеђене лекарске услуге
5.
Капацитети за смештај, исхрану, забаву и рекреацију посебно
прилагођени особама са децом
6.
Посебни јеловници за децу и бебе и понуда додатних услуга
хране и пића за децу (ужина)
7.
Време услуживања оброка прилагођено потребама деце
8.
Опрема за бебе и децу на располагању гостима (играчке,
друштвене игре, цуцле, грејачи флашица, „baby“ аларми, ноше и
др.)
9.
Обезбеђена услуга чувања (стручног надзора) деце 8 сати у току
24 часа, према потребама (захтевима) гостију
10.
Обезбеђене „baby siter“ услуге на захтев госта
11.
Посебне активности за децу (аниматори, спортски инструктори
и сл.)
12.
Кревети за децу у најмање 30% смештајних јединица
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Прилог 11
Стандарди специјализације за породични хотел конципирани су тако да породицама са
децом учине боравак ван места становања што комфорнијим, безбеднијим и
пријатнијим.
Слика бр.4 – Ознака специјализације за породични хотел
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Прилог 13
Спортски хотел је специјализовани облик хотела, који садржи капацитете за смештај,
исхрану забаву и рекреацију, лоциран непосредно уз спортске терене (ски, тенис, голф).
Спортски терени су осветљени ноћу. Постоји могућност коришћења возила до терена
(објеката). Додатни садржаји подразумевају клуб, односно бар, ресторан, наменске
просторије (свлачионице, тушеви, просторије за одлагање спортских реквизита) и
специјализоване услуге (изнајмљивање и сервисирање спортске опреме, обука
почетника од стране професионалноих инструктора), специјализоване продавнице
спортске опреме. Спортску инфраструктуру чине терени на отвореном и затвореном
простору (тениски, голф, сквош, одбојкашки, фудбалски, скијашки, терени за јахање,
бициклистичке стазе и др.). Димензије и опрема терена морају бити усклађени са
стандардима релевантне међународне асоцијације за одговарајући спорт.
Табела бр. 14 – Стандарди специјализације за спортски хотел
Ред. бр.
Елемент специјализације
1.
Капацитети за спорт и рекреацију у саставу или у непосредној
близини хотела
2.
Спортски уређаји и опрема атестирани по међународним
стандардима
3.
Спортска инфраструктура – терени, спортске сале и сл. (најмање
5 спортских садржаја: 3 спортска садржаја на отвореном и 2 у
затвореном простору)
4.
Спортски аниматор за сваку врсту спорта
5.
Тоалети са тушевима и гардеробним ормарићима уз спортске
садржаје у затвореном простору, одвојени за жене и мушкарце
6.
Зелене површине
7.
Могућност изнајмљивања спортске опреме
8.
Просторија за одлагање спортске опреме
9.
Посебни јеловници и време услуживања оброка прилагођено
потребама спортиста
10.
Додатни угоститељски садржаји уз спортске терене и објекте
(клуб, бар, ресторан)
11.
Најмање 50% смештајних јединица опремљено креветима већих
димензија од стандардних
12.
Могућност постављања додатака за продужење кревета на
захтев госта
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Прилог 11
Издвајање спортског хотела као посебног облика специјализације одражава
оријентацију наше земље, између осталог и на спортски туризам. То значи и
фокусирање на специфичне тржишне сегменте као што су спортисти. Овим обликом
специјализације хотела ствара се основ за задовољавање њихових специфичних
потреба, посебно у току пририпрема за спортска такмичења.
Слика бр.5 – Ознака специјализације за спортски хотел
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Прилог 13
„Spa-Wellness“ хотел је специјализовани облик хотела који пружа услуге рекреације и
третмана од стране професионално обученог особља – инструктора, масера,
козметичара. Располаже капацитетима за подизање нивоа кондиције и општег
здравственог стања (гимнастичке сале, фитнес кабинети, простори са „wellness“
садржајима). Укључује и центре за лепоту, сауне, соларијуме, хидромасажне базене,
услуге масаже и сличне персонализоване услуге, као и посебно прилагођену понуду
хране.
Табела бр. 15 – Стандарди специјализације за „Spa-Wellness“ хотел
Ред. бр.
Елемент специјализације
1.
Капацитети за смештај, исхрану, забаву, спорт и рекреацију
лоцирани на местима удаљеним од саобраћаја и заштићени од
буке
2.
Уређене просторије и простори намењени здрављу и „SpaWellness“ третманима
3.
Посебни здравствени програми и пакети
4.
Тоалети са тушевима и гардеробним ормарићима уз спортске
садржаје у затвореном простору, одвојени за жене и мушкарце
5.
Зелене површине
6.
Сауна или турско купатило
7.
Соларијум
8.
Просторија за опуштање
9.
Просторија за различите третмане тела
10.
Базен за хидромасажу
11.
Затворени или отворени базен
12.
Гимнастичка (фитнес) сала са професионалним инструкторима
и најмање 5 разноврсних фитнес справа
13.
Посебна кардио-спортска опрема
14.
Масажа (традиционална, источњачка)
15.
Услуге маникира и педикира
16.
Фризерске услуге
17.
Баде мантил за сваког госта
18.
Лиценцирани нутрициониста
19.
Пружање услуга исхране по посебним захтевима госта
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Прилог 11
Могућност специјализације хотела за „Spa-Wellness“ указује на уважавање
најсавременијих трендова у туризму и хотелијерству, којима се и наша земља
приклања. Активан и одговоран однос према здрављу обележава савремени начин
живота, посебно на одмору. Због тога је „Spa-Wellness“ понуда један од
најатрактивнијих хотелских садржаја, па се и овај облик специјализације хотела веома
динамично развија широм света.
Слика бр.6 – Ознака специјализације за „Spa-Wellness“ хотел
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Прилог 13
9.6.3. СПЕЦИФИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ КАТЕГОРИЗАЦИЈЕ МОТЕЛА
У односу на хотеле, битније разлике у мотелима уочавају се кад је у питању елмент
Паркинг и гараже Дефинисани су строжи критеријуми, с обзиром да се ради о врсти
угоститељског објекта за смештај лоцираној уз друмске саобраћајнице. Капацитет
паркинга треба да обезбеди једно паркинг место по соби, за мотеле са једном и две, а
чак два паркинг места по соби за мотеле са три и четири звездице. Такође је прописан
одвојен паркинг простор за аутобусе и теретна возила и то једно паркинг место на
сваких пет соба у мотелима са једном и две, односно на сваке три собе у мотелима са
три и четири звездице. Обезбеђено чување возила (чувар или видео надзор) је
прописана обавеза за мотеле са три и четири звездице. Наткривен паркинг за путничка
возила гостију који користе услуге смештаја обавеза је само за мотеле са четири
звездице. За највишу категорију мотела (четири звездице) такође је обавезан захтев
обезбеђеност гараже минималног капацитета једно гаражно место на сваких пет соба.
Иначе, за хотеле обезбеђеност гараже има статус изборног елемента.
У оквиру групације елемената под називом Остали садржаји, услуге и погодности,
такође се уочавају извесне разлике у односу на хотеле. С тим у вези, издвајају се:
продавница мешовите робе у близини мотела (до 1км удаљености), што је обавезан
захтев за мотеле са две, три и четири звездице; туш кабина за госте који не користе
услуге смештаја, што је обавезан захтев за мотеле са три и четири звездице; бензинска
пумпа на удаљености до 2км од мотела (за објекте са једном и две звездице), односно уз
мотел (за објекте са три и четири звездице); сервис за прање возила на удаљености до
5км од мотела (за објекте са две и три звездице), односно уз мотел (за објекте са четири
звездице); сервис за поправку моторних возила на удаљености до 5км од мотела (за
објекте са једном и две звездице), односно уз мотел (за објекте са три и четири
звездице).
Слика бр. 7 – Ознаке категоризације мотела
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Прилог 12
9.6.4. СПЕЦИФИЧНИ
НАСЕЉА
ЕЛЕМЕНТИ
КАТЕГОРИЗАЦИЈЕ
ТУРИСТИЧКИХ
У складу са специфичностима врсте угоститељског објекта за смештај, као што је
туристичко насеље, издвајају се неки елементи категоризације који се битније
разликују у односу на хотеле. Ово се пре свега односи на групацију Паркинг и гараже.
Издвајају се и капацитирају паркинг места уз туристичко насеље и у оквиру
туристичког насеља. Однос броја паркинг места уз туристичко насеље, према броју
смештајних јединица износи: 1:5 за објекте са две, 1:4 за објекте са три, 1:3 за објекте са
четири и 1:2 за објекте са пет звездица. Обавеза обезбеђења паркинг места унутар
туристичког насеља постоји за објекте са четири (једно паркинг место на пет
смештајних јединица) и пет звездица (једно паркинг место на четири смештајне
јединице). Од укупног броја паркинг места уз туристичко насеље, половина мора да
буде наткривена, ако се ради о објектима са четири и пет звездица. Од укупног
капацитета паркинг места унутар туристичког насеља, половина мора бити наткривена,
кад се ради о објекту са пет звездица. Обезбеђеност гараже има статус изборног
елемента, а такође и обезбеђеност паркинг места уз објекат за смештај.
Специфични елементи категоризације туристичких насеља односе се и на Улазе. Видно
истакнуте ознаке за комуникације, објекте и садржаје унутар туристичког насеља су
обавеза за све категорије туристичких насеља, осим најниже (једна звездица). Исто се
односи и на оријентациони план туристичког насеља, који је ноћу осветљен.Улаз у
туристичко насеље, одвојен за возила и за пешаке, обавезан је за ниво од три, четири и
пет звездица. Рампа за возила на улазу у туристичко насеље обавезна је за ниво од
четири и пет звездица.
Интерне комуникације се такође појављују као специфичан елемент категоризације
туристичких насеља. Минимална ширина једносмерне комуникације за приступ
возилима износи 2,5м за објекте са једном и две, односно 3м, за објекте са три, четири и
пет звездица.
Слика бр. 8 – Ознаке категоризације туристичких насеља
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Прилог 12
9.6.5. СПЕЦИФИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ КАТЕГОРИЗАЦИЈЕ ПАНСИОНА
Иако се пансиони сматрају најскромнијим угоститељским објектима за смештај, који се
рангирају само у три категорије (од једне до три звездице), ипак се могу издвојити
додатни елементи категоризације, произашли из специфичности ове врсте. Мисли се на
оријентацију пансиона на комплетну услугу исхране, уз смештај (пун пансион). Због
тога су прописани додатни елементи категоризације у оквиру групације под називом
Ресторан сала. Они се односе на капацитет ресторан сале, који се мери односом броја
седећих места и броја лежаја. У пансионима са једном звездицом минимални број
седећих места износи половину од укупног броја лежаја, док у пансионима са две и три
звездице број седећих места у ресторан сали одговара броју лежаја.
Овако конципираним критеријумима даје се одговарајући значај пансионској услузи и
комфору гостију током процеса услуживања.
Слика бр. 9 – Ознаке категоризације пансиона
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Прилог 12
9.7. КАТЕГОРИЗАЦИЈА КАМПОВА
Међународни стандарди класификације у домену угоститељства указују на кампове као
носиоце групације комплементарних објеката. Распрострањеност кампова као
најчешћих и радо коришћених облика комплементарног смештаја, условила је њихово
рангирање по категоријама, у нашој земљи и у свету. Према важећим прописима, за
категоризацију кампова је, као и за хотеле и сличне објекте, надлежно ресорно
министарство. Дакле, категоризација кампова се врши на државном нивоу. Кампови се
категоришу у четири категорије, од једне до четири звездице.
Елементи категоризације кампова груписани су на следећи начин:
-
Паркинг,
Улази,
Пријем гостију,
Камп парцела, снабдевање водом за пиће и за одржавање хигијене,
Праоници за посуђе,
Простор за чување, припремање и конзумирање хране,
Прање и пеглање рубља и одеће гостију,
Пражњење преносивих хемијских тоалета,
Квалитет уређења,
Остали садржаји, услуге и погодности.
Паркинг простор је важан елеменат категоризације кампова. Само за кампове са
четири звездице предвиђа се паркинг у оквиру кампа (једно паркинг место на пет камп
парцела), а такође наткривен паркинг простор (половина од укупног броја паркинг
места уз камп).
У оквиру елемента Улази истиче се обавеза одвојеног улаза за возила и пешаке, за
кампове са три и четири звездице. Приступ кампу и камп парцели за особе са
ограниченим телесним способностима обавезан је за ниво од три и четири звездице.
Рампа на улазу у камп обавезна је само за највишу категорију. Видно истакнуте ознаке
за комуникације, објекте и садржаје обавезан су захтев за све категорије кампова.
Групација елемената Пријем гостију односи се на постојање и опремљеност
просторије за пријем и радно време услуга пријема и осталих гравитирајућих услуга.
Обавеза обезбеђености просторије за пријем постоји за ниво од две, три и четири
звездице, с тим што се њена опремљеност разликује у зависности од категорије. На
нивоу четири звездице обавезно је постојање рецепцијског пулта са гарнитуром за
седење. Радно време рецепције је минимално 12 сати за кампове са једном и две, 18
сати за кампове са три и 24 сата за кампове са четири звездице.
Видно истакнуте информације о садржајима и услугама које се нуде гостима у кампу,
исписане на српском и најмање једном страном језику, представљају обавезу за све
категорије кампова. За кампове са четири звездице, као обавеза појављују се услуге
чувања вредности гостију у рецепцијском сефу, услуге интернета, услуге примања и
слања електронске поште, услуге факса.
За кампове је од посебне важности елемент категоризације под називом Камп парцела.
Односи се на минималне прописане површине простора за камповање. Минимална
површина камп парцеле износи 50м2 за кампове са једном, 60м2 за кампове са две, 65м2
за кампове са три и 70м2 за кампове са четири звездице. Постојање камп кућица
(бунгалова) и њихов број у односу на број камп парцела третира се као изборни
елеменат категоризације.
Снабдевање електричном енергијом се односи на проценат камп парцела које се могу
прикључити на струју. Минимални удео износи 30% за кампове са једном, 50% за
кампове са две, 75% за кампове са три и 100% за кампове са четири звездице.
Снабдевање водом за пиће и за одржавање хигијене је специфичан елемент
категоризације кампа. Односи се на расположивост чесми или пумпи за воду и њихов
капацитет. По једна пумпа или чесма се поставља на сваких 40 камп парцела у
камповима са једном и две, односно на сваких 20 камп парцела у камповима са три и
четири звездице. По једна славина над умиваоником поставља се на сваких 15 камп
парцела у камповима са две, на сваких 10 у камповима са три и на сваких 5 камп
парцела у камповима са четири звездице. Наткривеност свих умиваоника је обавезан
захтев само за кампове са четири звездице. По један туш се поставља на сваких 75 камп
парцела у камповима са једном, на сваких 50 у камповима са две, на сваких 30 у
камповима са три и на сваких 20 камп парцела у камповима са четири звездице. Важан
елемент опремљености кампова санитарно-хигијенским уређајима представља број WC
кабина за мушкарце и жене који се такође капацитира у односу на број камп парцела, у
зависности од категорије кампа. Кампови виших категорија имају већи капацитет WC
кабина у односу на кампове нижих категорија. Тоалети за бебе и децу су обавеза само
за кампове са три и четири звездице, као и тоалети за особе са ограниченим телесним
способностима.
Праоници за посуђе су такође специфични елементи опреме кампова и њихов број се
капацитира у односу на број парцела, у зависности од категорије кампа. Праоници за
посуђе са топлом водом нису обавеза само за кампове са једном звездицом, док се у
камповима са четири звездице постављају на сваких 20 камп парцела. У камповима са
три и четири звездице сви праоници за посуће морају бити наткривени.
Простор за чување, припремање и конзумирање хране односи се на обезбеђеност
расхладних уређаја за чување и термичких уређаја са пратећом опремом за припрему
хране у кампу. Док је постојање расхладних уређаја обавезно за све категорије кампова
(по један на 75 камп парцела у камповима са једном и две, односно на 50 камп парцела
у камповима са три и четири звездице,), дотле је термички уређај обавезан захтев само
за кампове са три (један на сваких 40 камп парцела) и четири звездице (један на сваких
20 камп парцела).
Прање и пеглање рубља и одеће гостију је елеменат који се односи на обезбеђеност
праоника за рубље у кампу. Њихов број се капацитира према броју камп парцела, у
зависности од категорије кампа. Исто се односи и на расположивост параоника за
рубље са топлом водом. На пример, у камповима са четири звездице праоници за рубље
са топлом водом се постављају на сваких 25 камп парцела и сви морају бити
наткривени. Машина за прање рубља мора бити расположива у камповима свих
категорија. Број расположивих машина се утврђује у односу на број камп парцела и
разликује се у зависности од категорије кампа. Опрема за пеглање се обезбеђује на
захтев госта у кампу са две, док је у камповима са три и четири звездице расположива
пегла са даском у наткривеном простору.
Пражњење преносивих хемијских тоалета односи се на захтеве у погледу
обезбеђења минимума санитарно-хигијенских услова при одстрањивању фекалних
материја, отпадних вода и осталих течних материја, који искључују могућност
механичког или бактериолошког загађења и представља обавезу за све категорије
кампова.
Квалитет уређења је елеменат који се односи на интерне саобраћајнице у кампу и
хортикултурно уређење. У камповима нижих категорија (са једном и две звездице)
предвиђа се минимална ширина једносмерних интерних комуникација за приступ
возилима до камп парцеле, од 2,5м, а у камповима виших категорија (са три и четири
звездице), од 3м. Хортикултурно уређене и одржаване зелене и парковске површине су
обавезан захтев за кампове са две, три и четири звездице.
Остали садржаји, услуге и погодности односе се на сигурносно-безбедносне услове
боравка у кампу, као и на додатне услуге обогаћења туристичког боравка. Обавезни
елементи из ове групације за све категорије кампова односе се на обезбеђеност: једног
противпожарног апарата на сваких 50 камп парцела; опреме за спасавање и дежурног
спасиоца за кампове уз водене површине; особе оспособљене за пружање прве помоћи,
малопродајног трговинског објекта. Постојање угоститељског објекта у кампу је
обавезан захтев за нивое од две, три и четири звездице. Могућност изнајмљивања камп
и спортске опреме је обавезан захтев само за кампове виших категорија, а такође и
обезбеђеност наменски уређеног простора за прање аутомобила са одговарајућом
опремом. Расположивост спортско-рекреативних садржаја, отворених и затворених
базена за пливање, спада у домен изборних елемената категоризације кампова.
Слика бр. 10 – Ознаке категоризације кампова
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Прилог 12
9.8. КАТЕГОРИЗАЦИЈА СМЕШТАЈА У ДОМАЋОЈ РАДИНОСТИ И СЕОСКИХ
ТУРИСТИЧКИХ ДОМАЋИНСТАВА
Објекти из групације смештаја у домаћој радиности подлежу обавези категоризације
која је у надлежности локалних самоуправа, односно општина на чијој се територији
налазе.
С обзиром да су куће специфични угоститељски објекти за смештај, функционално и
грађевински и да се гостима издају као целина, биће детаљније размотрени неки
карактеристични елементи њихове категоризације. За куће са две, три и четири
звездице обавезан захтев је уређено и одржавано двориште (окућница), са травњаком и
стазама и платоима од чврстог материјала. Све куће, без обзира на категорију, морају
имати улазну капију у двориште, док се наткривен главни улаз у кућу захтева само за
нивое од три и четири звездице. Само за куће највише категорије (четири звездице),
обавезно је наткривено паркинг место уз кућу. У домену услуга пријема, обавезан
захтев за све категорије је расположивост особе за пријем, али по потреби, као и
инвентарских листа, ценовника услуга и кућног реда, исписаних на српском и најмање
једном страном језику. Што се површина просторија за спавање тиче, уочавају се нижи
стандарди него за хотеле и сличне угоститељске објекте за смештај. Минималне
површине соба са једним лежајем варирају од 7м2, за кућу са једном, до 10м2, за кућу
четири звездице (минималне површине се повећавају за по 1м2 са растом категорије). За
спаваће собе са два лежаја, минималне површине се крећу од 8м2 за куће са једном, до
14м2 за куће са четири звездице (минималне површине се повећавају за 2м2 са растом
категорије). Посебно се истичу обавезни захтеви за опрему кухиње, с обзиром да у кући
гости самостално припремају храну. Обавезни елементи опреме, без обзира на
категорију куће су судопера са текућом топлом и хладном водом, расхладни уређај за
чување хране и пића, термички урећај за кување са најмање две грејне плоче, кухињски
елементи за одлагање посуђа, посуђе за припремање хране, посуђе и прибор за
конзумирање хране, трпезаријски сто са бројем столица који одговара броју лежаја. За
куће виших категорија (три и четири звездице), захтева се термички уређај са рерном,
машина за прање посуђа, електрични уређај за грејање воде за припрему топлих
напитака. У домену опреме санитарно хигијенских просторија за госте истиче се
обавеза обезбеђења одвојеног тоалета за куће виших категорија. У оквиру остале
опреме, садржаја, услуга и погодности, могу се издвојити следећи захтеви: план
евакуације и противпожарни апарат на видљивом и лако приступачном месту (обавеза
за све категорије); прибор и средства за одржавање хигијене на располагању гостима
(обавеза за све категорије); ТВ пријемник са даљинским управљачем (обавеза за све
категорије); уређено место за роштиљ (обавеза за куће са две, три и четири звездице);
излаз на терасу или балкон, баштенска гарнитура, лежаљке и сунцобрани, клима уређај,
додатни ТВ пријемник у кући са две спаваће собе, сателитска и кабловска антена
(обавеза за куће са три и четири звездице). Обезбеђеност машине за прање рубља и
опреме за пеглање представљају обавезне елементе опреме само за куће највиших
категорија. Исто се односи и на обавезу свакодневног хигијенског одржавања од стране
пружалаца услуга, приступ интернету, као и могућност смештаја кућних љубимаца.
Поред обавезних елемената за више категорије, који имају статус изборних (са
одговарајућим бројем бодова) за ниже, расположив је и већи број изворно изборних
елемената, као што су на пример: CD плејер (2 бода), DVD плејер (2 бода), рачунар на
захтев госта (3 бода), услуге прања и пеглања рубља гостију (3 бода), као и други
уобичајени спортско рекреативни садржаји и погодности (соларијум, сауна, отоврени
или затворени базен, фитнес просторија са справама за вежбање).
Слика бр. 11 – Ознаке категоризације кућа
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Прилог 12
С обзиром на специфичности врсте апарман, као дела стамбене зграде или куће, где се,
уз смештај, обезбеђује и могућност самосталног припремања и конзумирања хране,
биће издвојени карактеристични елеменмти категоризације. Један од таквих елемената
се односи на обезбеђеност улаза у апартман из засебног ходника, што је обавеза за
нивое од две, три и четири звездице. Карактеристичне су и обавезне минималне
површине апартмана. Апартман са једном просторијом за спавање има минималну
површину од 26м2 за објекте са једном, 28м2 за објекте са две, 30м2 за објекте са три и
32м2 за објекте са четири звездице. Минималне површине апартмана са две просторије
за спавање крећу се од 33м2 за ниво од једне, до 39м2 за ниво од четири звездице
(повећање од 2м2 за сваку вишу категорију). Минималне површине апартмана типа
„Студио“ крећу се од 19м2 за ниво од једне звездице, до 25м2, за ниво од четири
звездице (повећање од 2м2 за сваку вишу категорију). Опрема кухиње и купатила
одговара захтевима категоризације кућа. У погледу остале опреме, садржаја, услуга и
погодности, расположив је мањи број елемената, што је у складу са мањим обавезама
апартмана у погледу обавезног броја бодова по основу изборних елемената.
Слика бр. 12 – Ознаке категоризације апартмана
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Прилог 12
Соба је најскромнији угоститељски објекат (и јединица) за смештај, па су с тим у
складу постављени и елементи категоризације. Овом приликом биће прикзани
карактеристични елементи који диференцирају собе у различите категорије. Улаз у
собу из посебног ходника је обавезан захтев за собе са две и три звездице. Соба са
једним лежајем, ако је рангирана на нивоу једне или две звездице, може бити без
купатила. У том случају минимална прописана површина износи 7 (за једну), односно
8м2 (за две звездице). Минимална површина собе са два лежаја и без купатила износи
10м2 (за једну), односно 12м2 (за две звездице). Минималне површине соба са једним
лежајем и купатилом износе: 11м2 (једна звездица), 12м2 (две звездице) и 14м2 (три
звездице). Минималне површине соба са два лежаја и купатилом износе: 12м2 (једна
звездица), 14м2 (две звездице) и 16м2 (три звездице). Стандарди опреме соба друге и
прве категорије (две и три звездице) прописују: опремљеност ТВ пријемником и
телефоном; штампаним обавештењима о садржајима и услугама који се нуде госту, на
српском и најмање једном страном језику. У собама прве категорије (три звездице) као
обавезни елементи опреме појављују се клима уређај, бешумни мини-бар, електрични
апарат за грејање воде за припрему напитака, фен за косу (у купатилу или у соби). У
собама прве категорије такође се обезбеђује прибор за прву помоћ, као и могућност
чувања вредности гостију. Изборни елементи опреме соба су радио, CD и DVD плејер,
сателитска и кабловска антена, излаз на балкон или терасу из собе, приступ интернету,
неки елементи опреме купатила (биде, козметичко огледало, вага, баде мантил, папуче),
који имају исти статус и у купатилима кућа и апартмана.
Слика бр. 13 – Ознаке категоризације соба
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Прилог 12
Елементи категоризације сеоског туристичког домађинства великим делом се
поклапају за захтевима који се односе на апартмане и куће – у погледу паркинга, улаза,
опремљености заједничких просторија, јединица за смештај, купатила, кухиња, као и
додатних погодности, садржаја и услуга. Ипак, извесне разлике односе се на број
лежаја и минималне површине соба за смештај, где су уочљиви нешто нижи стандарди.
У сеоским туристичким домаћинствима са једном и две звездице предвиђене су исте
минималне површине спаваћих соба. Такође, капацитет спаваћих соба може износити и
три и четири лежаја. У сеоским туристичким домаћинствима минималне површине
соба са једним лежајем износе 7м2 за објекте са једном и две, 8м2 за објекте са три и 9м2
за објекте сас четири звездице. Минималне површине соба са два лежаја износе 9м2 за
објекте са једном и две, 10м2 за објекте са три и 11м2 за објекте са четири звездице.
Минималне површине соба са три лежаја износе 11м2 за објекте са једном и две, 12м2 за
објекте са три и 13м2 за објекте са четири звездице. Минималне површине соба са
четири лежаја износе 13м2 за објекте са једном и две, 14м2 за објекте са три и 15м2 за
објекте са четири звездице. Остале специфичности категоризације сеоских туристичких
домаћинстава долазе до изражаја код објеката виших категорија, као и код
конципирања изборних елемената. Кад је у питању спољни изглед објекта инсистира
се на усклађености са локалном градитељском традицијом на нивоу од три и четири
звездице. Уређено место за роштиљ је такође захтев за објекте са три и четири
звездице. Карактеристични изворно изборни елементи су: организовано учешће у
сеоским активностима - брање плодова, сакупљање летине и сл. (3 бода); организоване
додатне активности за госте – нпр. припрема хране на традиционалан начин, брање
лековитог биља, плетење, млевење житарица, печење хлеба у традиционалним зиданим
пећима и сл. (1 бод за сваку активност, највише 3).
Слика бр. 14 – Ознаке категорије сеоских туристичких домаћинстава
Извор: Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај,
Прилог 10а
***
Елементи категоризације кућа, апартмана и соба показују да се, осим инсистирања на
основном комфору који је у складу са захтевима савремених туристичких потрошача,
пажња посвећује и додатним погодностима и садржајима, како би се стандардизовао
квалитет смештаја у домаћој радиности. Такође треба посебно нагласити комплексне
угоститељске објекте за смештај као што су сеоска туристичка домаћинства, где се
савремени стандарди категоризације из домена уређења, опреме, основних
угоститељских и додатних услуга, уклапају у локално рурално окружење и етничко
наслеђе. Категоризацијом се, дакле, обезбеђују услови за активније укључивање
наведених врста објеката у туристичку понуду и њихово адекватно тржишно
позиционирање.
9.9. СТРУКТУРА УГОСТИТЕЉСКЕ ПОНУДЕ СМЕШТАЈА У
СРБИЈИ ПО КАТЕГОРИЈАМА
Реална процена развојних перспектива домаћег хотелијерства намеће потребу за
кратким освртом на основне одлике структуре смештајне понуде по категоријама. С
обзиром да је 2010. године дошло до промена у приступу разврставању, као и у
обухвату категоризације, биће приказани подаци за период између 2000. и 2007. године,
а такође и подаци из 2012. године, како би се добио увид у промене настале током
последњих пет година.
Табела бр. 15 – Структура хотела у Србији по категоријама
Категорија хотела
Година
5*
4*
3*
2*
1*
Укупно
Број објеката (%)
2000.
2 (1,2)
15 (9,4)
55 (34,4)
64 (40,0)
24 (15)
160 (100)
2001.
2 (1,1)
16 (9,2)
57 (32,7)
74 (42,6)
25 (14,4)
174 (100)
2002.
2 (1,1)
16 (9,1)
54 (30,7)
78 (44,3)
26 (14,8)
176 (100)
2003.
2 (1,0)
16 (8,5)
58 (30,7)
86 (45,5)
27 (14,3)
189 (100)
2004.
5 (2,5)
18 (9,0)
59 (29,5)
90 (45,0)
28 (14,0)
200 (100)
2005.
5 (2,3)
20 (9,0)
72 (32,6)
95 (43,0)
29 (13,1)
221 (100)
2006.
7 (3,0)
25 (10,8)
76 (32,9)
94 (40,7)
29 (12,6)
231 (100)
2007.
7 (2,9)
26 (10,7)
81 (33,5)
99 (40,9)
29 (12,0)
242 (100)
Извор: Министарство економије и регионалног развоја Републике Србије
Подаци представљени у табели бр. 11 изражавају релатвну стабилност структуре хотела
по категоријама. Учешће објеката са две звездице од преко 40% одржава се у целом
посматраном периоду, као и учешће хотела са три звездице од преко 30%. Општа је
оцена да хотелијерској понуди Србије недостају објекти виших категорија.
Табела бр. 16 – Хотели, гарни хотели, апарт хотели и депанданси у Србији - структура
по категоријама (стање 10.10.2012.)
Категорија
Врста/
подврс
та
5*
4*
3*
2*
1*
Укупно
Број објеката (%)
Хотели
9 (4,0)
48 (21,6)
73 (32,9)
71 (32,0)
21 (9,5)
222 (100)
Гарни
хотели
2 (4,1)
2 (4,1)
21 (42,8)
21 (42,8)
3 (6,2)
49 (100)
Апарт
хотели
-
2 (25)
1 (12,5)
5 (62,5)
-
8 (100)
Депанд
-
4 (21,1)
6 (31,6)
8 (42,1)
1 (5,2)
19 (100)
анси
Свега
11 (3,7)
56 (18,8)
101 (33,9)
105 (35,2)
25 (8,4)
298 (100)
Извор: Министарство финансија и привреде, Сектор за туртизам
У поређењу са подацима из табеле бр. 15, структура хотела по категоријама,
укључујући и подврсте које подлежу обавези категоризације, показује знаке
побољшања. То се пре свега односи на удео објеката са четири звездице, који је за пет
година повећан за 8,1%. Удео хотела са пет звездица није се битније повећао (за свега
0,8%). Ипак, види се да је удео хотела са једном звездицом опао за 3,6%. И даље је
највећи удео хотела са две и три звездице. Он је 2007. износио 74,4%, а 2012. године
69,1%. То значи да се структура хотела по категоријама (укључујући и подврсте)
постепено мења на боље. Ипак, требало би да се овај процес одвија бржим темпом, како
би се изашло у сусрет савременим тржишним захтевима.
Табела бр. 17 – Структура мотела у Србији по категоријама
Категорија мотела
Година
3*
2*
1*
Укупно
Број објеката (%)
2000.
5 (27,8)
7 (38,9)
6 (33,3)
18 (100)
2001.
7 (26,9)
8 (30,8)
11 (42,3)
26 (100)
2002.
9 (31,0)
8 (27,6)
12 (41,4)
29 (100)
2003.
9 (31,0)
8 (27,6)
12 (41,4)
29 (100)
2004.
9 (31,0)
8 (27,6)
12 (41,4)
29 (100)
2005.
8 (29,6)
8 (29,6)
11 (40,8)
27 (100)
2006.
8 (34,8)
7 (30,4)
8 (34,8)
23 (100)
2007.
6 (26,1)
9 (39,1)
8 (34,8)
23 (100)
Извор: Министарство економије и регионалног развоја
Републике Србије
Србија располаже малим бројем мотела, чија је структура по категоријама релативно
равномерна и стабилна. У периоду између 2001. и 2005. године преовладавали су
мотели најниже категорије, са једном звездицом, док се у последњој години
посматрања, 2007., структура изменила у смислу највеће заступљености мотела средње
класе (са две звездице).
Табела бр.18 – Мотели у Србији по категоријама
(стање 10.10.2012.)
Мотел
Категорија
4*
3*
2*
1*
укупно
Број објеката
-
5
2
8
15
Проценат
-
33,3
13,4
53,3
100
Извор: Министарство финансија и привреде,
Сектор за туртизам
У поређењу са подацима из табеле бр. 17, уочљиво је да се број мотела смањио у
односу на стање од пре пет година. Основано је претпоставити дао одређени број
мотела није успео да испуни минималне услове за најнижу категорију. И садашње
стање показује неповољну структуру мотела по категоријама. Више од половине
припада најнижој категорији. Истовремено, види се да у Србији још увек нема мотела
са четири звездице.
Понуда категореисаних пансиона у Србији је симболична, с обзиром да је
представљена са само три објекта који су рангирани на нивоу прве категорије (три
звездице). Пет година касније (према стању 10.10.2012. године), број пансиона се није
променио, али се променила њихова структура по категоријама, тако да један објекат
има једну, један две, а један три звездице.
Табела бр. 19 - Структура туристичких апартмана у Србији по
категоријама
Категорија туристичког апартмана
Година
5*
4*
3*
2*
1*
Укупно
Број објеката
2000.
-
-
-
3
1
4
2001.
1
-
-
3
1
5
2002.
1
-
-
3
1
5
2003.
1
-
-
3
1
5
2004.
1
-
-
3
1
5
2005.
1
-
-
4
1
6
2006.
1
-
-
4
1
6
2007.
1
-
-
5
1
7
Извор: Министарство економије и регионалног развоја Републике Србије
Посматрано по категоријама, у 2007. години је у Србији евидентиран један објекат
прве категорије у оквиру врсте туристички апарман (на Златибору), пет објеката
четврте категорије (два на Копаонику и по један на Перућцу, у Врњачкој Бањи и Новом
Саду) и један објекат пете категорије (на Копаонику). Важећим прописима о
категоризацији угоститељских објеката за смештај из 2010. године, туристички
апартмани се више не издвајају као посебни угоститељски објекти за смештај, већ се
третирају као смештајне јединице у оквиру туристичких, односно апартманских
насеља.
Табела бр. 20 - Структура апартманских насеља у Србији по
категоријама
Категорија апартманског насеља
Година
5*
4*
3*
2*
1*
Укупно
Број објеката
2000.
-
1
-
-
-
1
2001.
-
3
-
-
-
3
2002.
-
3
-
-
-
3
2003.
-
3
-
-
-
3
2004.
-
3
-
-
-
3
2005.
-
3
-
-
-
3
2006.
-
2
1
-
-
3
2007.
-
2
1
-
-
3
Извор: Министарство економије и регионалног развоја Републике Србије
У Србији је, према стању у 2007. години, евидентирано свега три апартманска насеља.
Од увођења претходних прописа о категоризацији (1994. године), па све до 2001.
године, статистички је евидентирано само једно апартаманско насеље, а 2007. их је
било расположиво три. Од њих, два су била друге категорије - са четири звездице (на
Копаонику и Златибору) и једно треће категорије - са три звездице (на Копаонику).
Табела бр. 21 – Туристичка и апартманска насеља у Србији по категоријама (стање
10.10.2012.)
Категорија
Врста/под
врста
5*
4*
3*
2*
1*
Укупно
Број објеката (%)
Турист.
насеље
-
Апарт.
насеље
-
Свега
-
1 (50)
1 (30
-
1 (50)
-
2 (100)
-
1 (100)
-
1 (100)
-
2 (70)
-
3 (100)
Извор: Министарство финансија и привреде,
Сектор за туртизам
У поређењу са подацима из табеле бр. 20, ситуација се није битније променила. Србија
и даље располаже са свега три објекта ове врсте, међу којима нема најлуксузнијих, али
ни оних најниже категорије.
Понуда категорисаних основних угоститељских објеката за смештај у Србији заснива
се на хотелима, док су остале врсте знатно мање заступљене. Даљи развој овог сегмента
понуде треба да се креће у правцу равномерног увећања капацитета хотела и других
основних објеката за смештај, који подлежу обавези категоризације. Концентрација
хотелске понуде оствариваће се у градовима, док ће се остали облици основног
смештаја лоцирати у туристичким местима (туристичка и апартманска насеља,
пансиони) и уз друмске саобраћајнице (мотели).
Уз увећање капацитета и повећање разноврсности, треба инсистирати на измени
структуре по категоријама, односно на успостављању вишег нивоа квалитета, што ће се
одразити већом заступљеношћу виших категорија. Побољшање структуре по
категоријама односи се како на хотеле, тако и на остале основне угоститеске објекте за
смештај који подлежу обавези категоризације.
Табела бр. 22 – Кампови у Србији по категоријама
(стање 10.10.2012.)
Камп
Категорија
4*
3*
2*
1*
укупно
Број објеката
-
1
3
2
6
Проценат
-
16,7
50
33,3
100
Извор: Министарство финансија и привреде,
Сектор за туртизам
У Србији има само шест категорисаних кампова. Међу њима нема објеката највише
категорије. Половину овог броја чине кампови са две звездице. Из табеле бр. 22 се види
да је понуда кампова у Србији изузетно скромна, како по обиму, тако и по квалитету.
Проширење и побољшање овог вида понуде захтева перманентно истраживање
тржишта тражње и адекватан избор локација за кампове, уз претпоставку обезбеђења
потребне инфраструктурне мреже.
Упоредо са повећањем разноврсности понуде основних угоститељских објеката за
смештај и побољшања њихове структуре по категоријама, треба инсистирати и на
унапређењу понуде комплементарних видова смештаја, пре свега у домену доследне
примене прописа о категоризацији која је у надлежности одговарајућих органа локалне
самоуправе. То се односи на објекте у домаћој радиности (куће, апартмане и собе) и
сеоска туристичка домћинства.
***
Суштинске промене које већ неко време прате услове привређивања у нашој земљи
(власничка трансформација, тржишна економија) намећу озбиљне захтеве пред
угоститељску делатност која функционише у техничко-технолошким и организационокадровским оквирима различитих врста, типова и категорија објеката. Прописи о
категоризацији су својеврсна надградња постојећих минималних стандарда пословања
у угоститељству, а самим тим и у туризму. Категоризација и специјализација су
паралелни процеси који ће се у будућности одвијати у складу са преовлађујућим
тржишним токовима, односно савременим техничко-технолошким и организационокадровским стандардима квалитета. Њихова доследна примена усмерена је на
успостављање и одржање квалитета, што је основни предуслов активнијег укључења
наше земље у међународне туристичке токове. Динамичан приступ овим процесима
значи њихово стално преиспитивање и иновирање, што је основни предуслов
усклађивања са међународним стандардима.
Download

9.5. ОПШТЕ ОДЛИКЕ КАТЕГОРИЗАЦИЈЕ У СРБИЈИ У Србији је