SADRŽAJ
I z v e š t a j o r a d u u 2011. g o d i n i ...................................................................... 2
NAUČNI I STRUČNI SARADNICI ........................................................................ 4
SELEKCIJE INSTITUTA ZA POVRTARSTVO ..................................................... 5
SORTE POVRĆA ČIJI JE ODRŽAVALAC INSTITUT ........................................ 14
REZULTATI NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA ............................................ 15
Paradajz ............................................................................................................. 15
Paprika ............................................................................................................... 16
Grašak................................................................................................................ 17
Boranija ............................................................................................................. 18
Pasulj ................................................................................................................. 19
Kupusnjače ........................................................................................................ 21
Krastavac ........................................................................................................... 23
Lubenica, dinja i tikvica ..................................................................................... 23
Korenasto povrće ............................................................................................... 24
ISTRAŽIVAČKI PROJEKTI ................................................................................. 30
PRIZNATE SORTE ............................................................................................... 43
BIBLIOGRAFIJA RADOVA ................................................................................. 44
UČEŠĆE NA NAUČNIM SKUPOVIMA............................................................... 49
METEOROLOŠKI PODACI .................................................................................. 52
I z v e š t a j o r a d u u 2010. g o d i n i .................................................................... 55
REZULTATI NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA ............................................ 56
Paradajz ............................................................................................................. 56
Paprika ............................................................................................................... 57
Plavi patlidžan.................................................................................................... 58
Grašak................................................................................................................ 59
Boranija ............................................................................................................. 60
Pasulj ................................................................................................................. 60
Lukovičasto povrće (crni luk i praziluk) ............................................................. 61
Kupusnjače ........................................................................................................ 62
Krastavac ........................................................................................................... 64
Lubenica, dinja i tikvica ..................................................................................... 65
Korenasto povrće ............................................................................................... 66
METEOROLOŠKI PODACI ...................................................................................... 75
1
Institut za povrtarstvo doo
Izveštaj o radu
u 2 0 11. g o d i n i
Smederevska Palanka, 2012
2
INSTITUT ZA POVRTARSTVO
Godinom osnivanja naše kuće smatra se 1946, kada je osnovana Podreonska
poljoprivredna stanica u Smederevskoj Palanci, koja 1954. postaje Zavod za
oplemenjivanje i semenarstvo povrća, a 1959. godine prerasta u Institut za povrtarstvo.
Institut 1991. godine postaje Centar za povrtarstvo u sastavu Instituta za istraživanja u
poljoprivredi “Srbija” – Beograd, u čijem se sastavu nalazilo još sedam Centara. Od 1.
novembra 2006. godine Centar za povrtarstvo ponovo postaje samostalan i menja naziv u
Institut za povrtarstvo d.o.o.
Istraživački programi Instituta prvenstveno su usmereni na genetiku i
oplemenjivanje povrtarskih vrsta, fiziologiju i agrotehniku povrća, fitopatologiju,
oplemenjivanje povrća na otpornost prema ekonomski značajnim bolestima, kao i zaštitu
povrća od patogenih agenasa, štetočina, i korova. Istraživački programi tako su koncipirani
da se kasnije mogu primeniti u praksi. Rezultat višegodišnjeg rada su hibridi i sorte
povrtarskih biljaka koje nalaze svoje mesto u proizvodnji kako u našoj zemlji tako i u
inostranstvu, prvenstveno u zemljama u okruženju. Rezultate svog naučnog rada istraživači
prezentuju na naučnim skupovima kako u zemlji tako i u inostranstvu. Učešćem na
međunarodnim naučnim skupovima ili na višemesečnim usavršavanjima predstavljaju
Institut u mnogim zemljama ne samo u Evropi nego i šire. Istraživači Instituta uključeni su
u naučne projekte koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije, a
najveću stavku u prihodu Instituta čini prodaja semena sortimenta povrća koji je tim
istraživača ovog Instituta stvorio višegodišnjim radom. Institut ima i veoma dobru saradnju
sa univerzitetima u našoj zemlji. U službi nauke, a u sklopu samog Instituta, od njegovog
postanka, je i stručna biblioteka sa fondom od 4546 stručnih knjiga, domaćih i stranih
časopisa.
Stručni poslovi u Institutu za povrtarstvo podrazumevaju organizaciju proizvodnje
i kontrole kvaliteta semena povrća, njegovu doradu, pakovanje i plasman. Institut
raspolaže sa oko 150 ha obradive zemlje sa mogućnošću navodnjavanja, staklenicima i
plastenicima za proizvodnju povrća, laboratorijskim prostorom koga čine laboratorija za
kulturu biljnih tkiva, laboratorija za fitopatologiju, laboratorija za hemijska ispitivanja i
genetiku, laboratorija za kontrolu semena i fitotron komore. Laboratorije su uglavnom
dobro opremljene i poseduju savremenu opremu za istraživački rad. Institut raspolaže
neophodnom mehanizacijom, magacinskim prostorom i mašinama za doradu i pakovanje
semena.
Imajući u vidu kadrovsku i materijalnu organizaciju rada Instituta, broj stvorenih
sorti povrća i njihov plasman na tržištu, može se reći da Institut za povrtarstvo danas
predstavlja vodeću naučnu i proizvodnu ustanovu u ovoj oblasti u zemlji.
Nauka u Institutu nikada nije bila sama sebi svrha i uvek je ispred nas bio jasan,
praktičan i primenljiv cilj, a to je nova sorta.
3
NAUČNI I STRUČNI SARADNICI
Direktor Instituta
Dr Milan Zdravković, viši naučni saradnik
Pomoćnik direktora
Dr Mirjana Mijatović, naučni savetnik
Rukovodilac naučno-istraživačkog rada
Dr Živoslav Marković, naučni savetnik
Odeljenje za genetiku i oplemenjivanje povrća
Dr Dejan Cvikić, naučni saradnik
Dr Jasmina Zdravković, viši naučni saradnik
Dr Bogoljub Zečević, viši naučni saradnik
Dr Radiša Đorđević, naučni saradnik
Dr Milka Brdar Jokanović, naučni saradnik
Dr Nenad Pavlović, naučni saradnik
Mr Jelena Damnjanović
Zdenka Girek dipl inž, istraživač saradnik
Suzana Pavlović dipl. mol. biol, istraživač saradnik
Slađan Adžić, dipl inž, istraživač saradnik
Odeljenje za agrotehniku i fiziologiju povrća
Milan Ugrinović, dipl inž, istraživač saradnik
Odeljenje za zaštitu povrća
Mladen Đorđević, dipl. inž, istraživač saradnik
Milan Šević, dipl inž, istraživač saradnik
Odeljenje za proizvodnju semena
Stevan Brkić, dipl. inž.
Željko Radošević, dipl. inž.
Milivoje Starčević, dipl. inž.
Odeljenje za ispitivanje i kontrolu kvaliteta semena
Vesna Todorović, dipl. inž.
Nevena Ristić, dipl. inž.
4
SELEKCIJE INSTITUTA ZA POVRTARSTVO
31. 12. 2011.
Naziv priznate sorte
PARADAJZ -Solanum lycopersicum L.
1. (Rapid F1 *1)
2. (Belis F1 *1)
3. (Ras F1 *1)
4. Mi-13 F1
5. Mi-10 F1
6. SP-109
7.
(Iris F1 *1)
8.
(Piro F1 *1)
9.
Narvik SPF
10.
Balkan F1
11.
Lido F1
(12.
(13.
14.
Korona*1)
Glorija*1)
Luna F1
15.
Jasenički jabučar*1
16.
Gružanski zlatni*1
17.
Danubius F1*1
18.
(Atina F11)
19.
Adonis*1
20.
Zlatni jubilej F1*1
21.
Marco F1
Autori
Miroslav Popović
Miroslav Popović
Miroslav Popović
Miroslav Popović
Miroslav Popović
Živoslav Marković
Miroslav Popović
Nadežda Milošević
Miroslav Popović
Živoslav Marković
Miroslav Popović
Živoslav Marković
Živoslav Marković
Miroslav Popović
Nadežda Milošević
Živoslav Marković
Mirjana Mijatović
Živoslav Marković
Mirjana Mijatović
Živoslav Marković
Živoslav Marković
Živoslav Marković
Mirjana Mijatović
Živoslav Marković
Mirjana Mijatović
Jasmina Zdravković
Nadica Dojčinović
Živoslav Marković
Aleksa Obradović
Jasmina Zdravković
Nadica Dojčinović
Živoslav Marković
Jasmina Zdravković
Mirjana Mijatović
Nadica Dojčinović
Živoslav Marković
Jasmina Zdravković
Mirjana Mijatović
Nadica Dojčinović
Živoslav Marković
Jasmina Zdravković
Živoslav Marković
Jasmina Zdravković
Mirjana Mijatović
Milan Damjanović
Živoslav Marković
Jasmina Zdravković
5
Godina priznavanja
1974, Brisan sa liste
1977, Brisan sa liste
1977, Brisan sa liste
1980, PU 2007
1980, PU 2007
1984, PU 2007
1984, Brisan sa liste
1986, Brisan sa liste
1987, PU 2007
1988, PU 2007
1991, PU 2007
1991, Brisan sa liste
1991, Brisan sa liste
1992, PU 2009
1994, Brisan sa
liste,procedura PU
1994, Brisan sa liste,
procedura PU
1997, Brisan sa liste,
procedura PU
1998, Brisan sa liste,
2000, Brisan sa liste
2000, Brisan sa liste
2002
22.
Nada F1
23.
Jasmin crveni F1
24.
Šampion F1
25.
Sef (Trezor) F1
26.
Sidra F1
27.
Rebus F1
PAPRIKA - Capsicum annuum L.
1. Al-12
Jasmina Zdravković
Živoslav Marković
Nadica Dojčinović
Jasmina Zdravković
Živoslav Marković
Nadica Dojčinović
Jasmina Zdravković
Živoslav Marković
Nadica Dojčinović
2004
Jasmina Zdravković
Živoslav Marković
Mirjana Mijatović
Nadica Dojčinović
Jasmina Zdravković
Živoslav Marković
Jasmina Zdravković
Živoslav Marković
2010
Milan Šišković
2.
P-26
Milan Šišković
3.
Turšijara 1-a
Milan Šišković
4.
5.
6.
(Slonova surla *1)
(Bela krupna babura *1)
Morava
Milan Šišković
Milan Šišković
Lazar Kojić
7.
(Karmen *1)
8
(Prima *1)
9.
(Tornado F1 *1)
10.
Zlata
11.
(Rumenka*1)
12.
Duga bela
13.
(Viktorija *1)
14.
Župska rana
15.
Mačvanka
16.
Kobra
17.
Romana
Miroslav Popović
Gruja Bojanić
Dušan Stevanović
Živomir Miladinović
Dobrila Keljać
Živomir Miladinović
Dušan Stevanović
Dobrila Keljać
Živomir Miladinović
Dušan Stevanović
Živomir Miladinović
Dušan Stevanović
Dušan Stevanović
Živomir Miladinović
Živomir Miladinović
Dušan Stevanović
Dušan Stevanović
Živomir Miladinović
Živomir Miladinović
Dušan Stevanović
Dušan Stevanović
Živomir Miladinović
Dušan Stevanović
6
2005
2006
2011
2011
1964, vodi se kao
odomaćena sorta
1965, vodi se kao
odomaćena sorta
1964, vodi se kao
odomaćena sorta
1965, Brisan sa liste
1965, Brisan sa liste
1976, vodi se kao
odomaćena sorta
1977, Brisan sa liste
1982, Brisan sa liste
1982, Brisan sa liste
1983, PU 2007
1983, Brisan sa liste
1986, PU 2007
1986, Brisan sa liste
1990, PU 2007
1990, PU 2007
1990, PU 2007
1990, PU 2007
18.
Palanačka babura
19.
Palanačka kapija
20.
Paraćinka
21.
Severija*1
22.
Palančanka*1
23.
Moravica*1
24.
Strižanka*1
25.
Astra
26.
Palanačko čudo
27.
Zona
28.
Sirena F1
29.
Virdžina
30.
Danica
31.
Mona
32.
Tara
33.
Smederevka
34.
Dora
35.
Lola
Živomir Miladinović
Živomir Miladinović
Dušan Stevanović
Dušan Stevanović
Živomir Miladinović
Dušan Stevanović
Živomir Miladinović
Dušan Stevanović
Živomir Miladinović
Dušan Stevanović
Živomir Miladinović
Bogoljub Zečević
Dušan Stevanović
Živomir Miladinović
Bogoljub Zečević
Živomir Miladinović
Dušan Stevanović
Bogoljub Zečević
Dušan Stevanović
Bogoljub Zečević
Živomir Miladinović
Bogoljub Zečević
Dušan Stevanović
Živomir Miladinović
Bogoljub Zečević
Dušan Stevanović
Živomir Miladinović
Bogoljub Zečević
Radiša Đorđević
Tatjana Sretenović Rajičić
Dejan Cvikić
Mirjana Mijatović
Bogoljub Zečević
Mirjana Mijatović
Dušan Stevanović
Živomir Miladinović
Bogoljub Zečević
Bogoljub Zečević
Dejan Cvikić
Radiša Đorđević
Bogoljub Zečević
Dejan Cvikić
Radiša Đorđević
Živomir Miladinović
Bogoljub Zečević
Dejan Cvikić
Radiša Đorđević
Dejan Cvikić
Bogoljub Zečević
Radiša Đorđević
Mirjana Mijatović
Olgica Janković
7
1992, PU 2008
1992, PU 2008
1992, PU 2009
1997, Brisan sa liste,
procedura PU
1998, Brisan sa liste,
procedura PU
2000, Brisan sa liste
2000, Brisan sa liste
2002
2002
2003
2004
2004
2004
2005
2005
2008
2009
2011
Milan Zdravković
Postupak priznavanja – DUS test
36. LPK – 3
Dejan Cvikić
Milan Zdravković
Nenad Pavlović
37. LR – 7/2010
Mirjana Mijatović
Olgica Janković
Milan Zdravković
PLAVI PATLIDŽAN - Solanum melongena L.
1. Junior *1
Dušan Stevanović
Bogoljub Zečević
GRAŠAK Pisum sativum L. (partim)
Lazar Kojić
1. Palanački G-65
2. Kosmaj
Lazar Kojić
3.
4.
5.
(Zelena dolina *1)
(Palanački D-67 *1)
(Flora *1)
6.
(Iskra *1)
7.
(Poni ekspres *1)
8.
Maja
9.
(Oskar *1)
10.
(Feniks *1)
11.
(David*1)
12.
Galija*1
13.
Visak*1
14.
Šumadinac*1
15.
Gorostas
16.
Golijat
17.
Srbija
18.
Kristina
19.
Snežana
Lazar Kojić
Lazar Kojić
Lazar Kojić
Ivo Đinović
Dragoljub Čorokalo
Milorad Ivanović
Lazar Kojić
Ivo Đinović
Dragoljub Čorokalo
Milorad Ivanović
Ivo Đinović
Milorad Ivanović
Ivo Đinović
Milorad Ivanović
Ivo Đinović
Milorad Ivanović
Ivo Đinović
Milorad Ivanović
Radiša Đorđević
Radica Stojanović
Radiša Đorđević
Radica Stojanović
Radiša Đorđević
Radica Stojanović
Radiša Đorđević
Radica Stojanović
Radiša Đorđević
Radica Stojanović
Radiša Đorđević
Radica Stojanović
Radiša Đorđević
Jasmina Zdravković
Radiša Đorđević
Bogoljub Zečević
Tatjana Sretenović Rajičić
Miroslav Ivanović
Radiša Đorđević
8
2000, Brisan sa liste
1975, R 2005
1976, vodi se kao
odomaćena sorta
1976, Brisan sa liste
1977, Brisan sa liste
1979, Brisan sa liste
1980, Brisan sa liste
1989, Brisan sa liste
1989, PU 2007
1989, Brisan sa liste
1989, Brisan sa liste
1999, Brisan sa liste
1999, Brisan sa liste,
procedura PU
1999, Brisan sa liste,
procedura PU
2000, Brisan sa liste
2001
2001
2003
2004
2004
20.
Olja
BORANIJA - Phaseolus vulgaris L.
1. (Zlatno zrno *1)
2. Palanačka rana
3.
Šumadinka
4.
(Jasenica *1)
5.
Panonka
6.
(Sana *1)
7.
(Slavonka *1)
8.
(Zora *1)
9.
Darina*1
10.
Julija*1
11.
(Safir*1)
12.
Opal
13.
Kruna
PASULJ - Phaseolus vulgaris L.
1.
(Pasuljica P-1 *1)
2. (Pasuljica P-3 *1)
3. (Žutotrban P-22 *1)
4. Biser
Bogoljub Zečević
Tatjana Sretenović Rajičić
Dejan Cvikić
Radiša Đorđević
Bogoljub Zečević
Dejan Cvikić
Miroslav Ivanović
2007
Milan Šišković
Dragoljub Čorokalo
Živomir Miladinović
Stanka Babić
Dragoljub Čorokalo
Živomir Miladinović
Stanka Babić
Dragoljub Čorokalo
Živomir Miladinović
Stanka Babić
Dragoljub Čorokalo
Živomir Miladinović
Stanka Babić
Dragoljub Čorokalo
Živomir Miladinović
Stanka Babić
Dragoljub Čorokalo
Živomir Miladinović
Stanka Babić
Dragoljub Čorokalo
Živomir Miladinović
Stanka Babić
Dragoljub Čorokalo
Živomir Miladinović
Stanka Babić
Dragoljub Čorokalo
Živomir Miladinović
Stanka Babić
Dragoljub Čorokalo
Živomir Miladinović
Milan Zdravković
Dragoljub Čorokalo
Živomir Miladinović
Milan Zdravković
Milan Zdravković
Živomir Miladinović
Dragoljub Čorokalo
1970, Brisan sa liste
1979, PU 2007
Milan Šišković
Milan Šišković
Milan Šišković
Živomir Miladinović
Dragoljub Čorokalo
Stanka Babić
1970, Brisan sa liste
1970, Brisan sa liste
1970, Brisan sa liste
1980, PU 2007
9
1979, R 2007
1979, Brisan sa liste
1979, PU 2007
1983, Brisan sa liste
1983, Brisan sa liste
1984, Brisan sa liste
1995, Brisan sa liste,
procedura PU
1995, Brisan sa liste,
procedura PU
1999, Brisan sa liste
2001
2007
5.
(Medijana *1)
Živomir Miladinović
1980, Brisan sa liste
Dragoljub Čorokalo
Stanka Babić
6. (Oplenac *1)
Živomir Miladinović
1982, Brisan sa liste
Dragoljub Čorokalo
Stanka Babić
7. (Rozalija *1)
Živomir Miladinović
1982, Brisan sa liste
Dragoljub Čorokalo
Stanka Babić
8. Panonski tetovac
Živomir Miladinović
1984, PU 2007
Dragoljub Čorokalo
Stanka Babić
9. Panonski gradištanac
Živomir Miladinović
1984, PU 2007
Dragoljub Čorokalo
Stanka Babić
10. Galeb
Živomir Miladinović
1987, PU 2007
Dragoljub Čorokalo
Stanka Babić
11. Palanački zlatno žuti
Dragoljub Čorokalo
2005
Milan Zdravković
Živomir Miladinović
KUPUS - Brassica oleracea L. conva.r capitata (L.) Alef var. capitata L.f. alba Duch+ rubra (L.)
Duch
1. Srpski melez-4
Tomanija Ivanović
1975, R 2005
Aleksandar Vasić
2. Srpski melez-10
Tomanija Ivanović
1975, R 2005
Aleksandar Vasić
3. Rubin
Branislava Kandić
1982, PU 2010
Mila Simović
4. Triumf
Tatjana Sretenović Rajičić
2004
Radiša Đorđević
Bogoljub Zečević
Dejan Cvikić
KARFIOL - Brassica oleracea L. convar. botrytis (L.) Alef. var. botritis L.
1. Raša
Radiša Đorđević
2008
Bogoljub Zečević
Tatjana Sretenović-Rajičić
Milan Damjanović
KELJ (Brassica oleracea L. convar. capitata (L.) Alef. var. sabauda L.
1. Jelena
Radiša Đorđević
2011
Bogoljub Zečević
Jelena Damjanović
Mladen Đorđević
KRASTAVAC - Cucumis sativus L.
1. Nais F1
Miroslav Popović
1982, PU 2007
2. (Slavija F1 *1)
Miroslav Popović
1985, Brisan sa liste
Živoslav Marković
3. (Lipar F1 *1)
Živoslav Marković
1986, Brisan sa liste
Miroslav Popović
Živorad Nikosavić
Ljiljana Đunisijević
4. (Pola F1 *1)
Ljiljana Stanković
1990, Brisan sa liste
10
5.
Miror F1
6.
Renesansa F1
7.
Mirta F1*1
Miroslav Popović
Ljiljana Stanković
Miroslav Popović
Ljiljana Stanković
Miroslav Popović
Ljiljana Stanković
8.
Sprinter*1
Ljiljana Stanković
9.
Istok F1*1
Ljiljana Stanković
10.
Palanački kornišon*1
Ljiljana Stanković
11.
Astor F1
12.
Pinokio
13.
Sirano
Ljiljana Stanković
Zoran Sušić
Zoran Sušić
Ljiljana Stanković
Nenad Pavlović
Dejan Cvikić
Radiša Đorđević
DINJA - Cucumis melo L.
1. Sezam
Ljiljana Stanković
Tomislav Bertolino
Miroslav Popović
LUBENICA - Citrulus lanatua L. (Thunb.) Matsum. et Nakai
1. Rosa F1
Ivo Đinović
Ljiljana Đunisijević
TIKVICA - Cucurbita pepo L. var. oblonga Wild.
1. Fina*1
Ljiljana Stanković
Tomislav Bertolino
TIKVA, BUNDEVA - Cucurbita maxima Duch.
1
Ljiljana Stanković
Sedef
CRNI LUK - Allium cepa L.
1. Jasenički žuti
Aleksandar Vasić
Jovan Panajotović
Mila Simović
2. Jasenički crveni
Aleksandar Vasić
Jovan Panajotović
Mila Simović
3. Zlatno gnezdo
Dušan Stevanović
Bogoljub Zečević
BELI LUK - Allium sativum L
1. (Piros *1)
Jovan Panajotović
Mirjana Mijatović
2. (Sedef *1)
Jovan Panajotović
Mirjana Mijatović
PRAZILUK - Allium porrum L.
1. Šampion
Jovan Panajotović
SALATA - Lactuca sativa L.
1. Univerzal
Dušan Stevanović
2. (Safir *1)
Dušan Stevanović
3. Neva*1
Jasmina Zdravković
11
1990, PU 2007
1990, PU 2007
1994, Brisan sa liste,
procedura PU
1996, Brisan sa liste,
procedura PU
1998, Brisan sa liste,
procedura PU
1998, Brisan sa liste,
procedura PU
2003
2004
2007
1992, PU 2009
1985, PU 2007
1998, Brisan sa liste,
procedura PU
2003
1983, PU 2007
1983, PU 2007
2002
1988, Brisan sa liste
1988, Brisan sa liste
1992, PU 2009
1983, PU 2007
1985,
1997, Brisan sa liste,
Dušan Stevanović
Jasmina Zdravković
Mirjana Babanić
5. Viola
Jasmina Zdravković
Mirjana Babanić
6. Veritas
Jasmina Zdravković
Mirjana Babanić
KUKURUZ ŠEĆERAC - Zea mays L. saccharata Sturt.
1. (Perun F1 *1)
Ivo Đinović
Milorad Ivanović
2. (Eliksir F1 *1)
Ivo Đinović
MRKVA - Daucus carota L.
1. Nantes SP-80
Ivo Đinović
Milorad Ivanović
2. Nantida
Dejan Cvikić
Milan Zdravković
3. Vizija
Dejan Cvikić
Milan Zdravković
Nenad Pavlović
ROTKVICA - Raphanus sativus L. var. radicula DC.
1. Leda*1
Dušan Stevanović
Bogoljub Zečević
ROTKVA - Raphanus sativus var. major L.)
1. Nigra*1
Dušan Stevanović
Bogoljub Zečević
Postupak priznavanja, DUS test
4.
Vera*1
2.
Marina
3.
Crno srce
procedura PU
1998, Brisan sa liste,
procedura PU
2002
2002
1985, Brisan sa liste
1990, Brisan sa liste
1984, PU 2007
2004
2011
1998, Brisan sa liste,
procedura PU
2000, Brisan sa liste
Radiša Đorđević
Bogoljub Zečević
Mladen Đorđević
Jelena Damjanović
Radiša Đorđević
Mladen Đorđević
Bogoljub Zečević
Jelena Damjanović
PASTRNAK - Pastinaca sativa L.
1. Panonski glatki
Živomir Miladinović
Dragoljub Čorokalo
2. Balaban
Radiša Đorđević
Bogoljub Zečević
Nenad Pavlović
Mirjana Mijatović
PERŠUN - Petroselinum cispum (Mill.) Nyman ex A.W. Hill.
1. Timi*1
Milan Zdravković
Mirjana Babanić
2. Kristal
Radiša Đorđević
Milan Zdravković
Tatjana Sretenović Rajičić
Milan Damjanović
CELER - Apium graveolens L.
1. Felon*1
Jasmina Zdravković
Mirjana Babanić
12
1989, PU 2007
2004
2000, Brisan sa liste
2004
2000, Brisan sa liste
CVEKLA - Beta vulgaris L. var. conditiva (Alef.) Helm.
1. Palanačka crvena
Jovan Panajotović
Jasmina Zdravković
SPANAĆ - Spinacia oleracea L.
1. (Pionir F1*1)
Milan Zdravković
Mirjana Babanić
BAMIJA - Hibiscus esculentus L
1. Nana
Ljiljana Stanković
***
1992, PU 2009
1998, Brisan sa liste
2004
Zatamnjena slova (bold): Sorte koje se nalaze na sortnoj listi
Kosa slova (italci, bold): Sorte u u proceduri isptivanja, priznavanja i repriznavanja
R - Sorta je repriznata,
PU – Sorta je ponovo upisana u registar
PP – Sorta je privremeno priznata
Kosa slova (italic,*1 Sorta brisana iz registra novostvorenih sorti zbog isteka 10 godina od dana upisa u registar (Član 24.,
stav 1., tačka 2. Zakona o priznavanju sorti poqoprivrenog bija - Službeni glasnik RS br. 30/10 od 7.05.2010.) i ne nalazi se
više na sortnoj listi.
13
SORTE POVRĆA ČIJI JE ODRŽAVALAC
INSTITUT ZA POVRTARSTVO
(Član 32., stav 2 i 3. Zakona o proznavnju sorti poljoprivrednog bilja – Službeni glasnik RS br. 30/10 od 07.05.2010.)
PARADAJZ - Solanum lycopersicum L.
od 05.07. 2011.
1. Saint Pierre ( San Pedro, S. Pietro, ST. Pierre)
od 05.07.2011.
2. Heinz 1370
PAPRIKA - Capsicum annuum L.
od 05.07.2011.
3. Zlatna medalja (Zlaten medal)
od 05.07.2011.
4. P – 26
od 05.07.2011.
5. Al – 12
od 05.07.2011.
6. Morava
od 05.07.2011.
7. Kalvil beli (Kalvil)
od 05.07.2011.
8. Feferon slatki
od 05.07.2011.
9. Turšijara Ia
GRAŠAK - Pisum sativum L. (
Od 05.07. 2011.
10. Kosmaj
KUPUS - Brassica oleracea L. convar capitata (L.) Alef var. capitata L.f. alba Duch+ rubra (L.)
Duch
Od 05.07. 2011.
11. Srpski melez
od 05.07.2011.
12. Ditmar (Prva žetva, Junski, Juni Riesen, June
Giant, Ditmarcher Fruher, Ditmarcher Treib,
Gouden Akker, Erste Oogst,
KARFIOL - Brassica oleracea L. convar botrytis (L.) Alef var.botritys L.
Od 05.07. 2011.
13. Snežna grudva Snowball, Palla di neve)
BLITVA – Beta vulgaris L. ssp. vulgaris
14. Srebrnolisna (Srebrnolisna blitva, Glater Silber, Od 05.07. 2011.
Verte a carde blanche)
PRAZILUK - Allium porrum L.
Od 05.07. 2011.
15. Domaći dugi (Kamuš, Starozagorski kamuš)
TIKVA, BUNDEVA – Cucurbita maxima Duch.
Od 05.07. 2011.
16. Nektar (Lunga di Napoli)
CELER – Apum graveolens L.
od 05.07. 2011.
17. Albaster
PERŠUN – Petroselinum hortense L., Petroselinum cispum (Mill.) Nyman ex A.W. Hill.
Od 05.07. 2011.
18. Domaći lišćar (Lisnati, Commun, Gewone Snij)
SPANAĆ – Spinacea oleracea L.
Od 05.07. 2011.
19. Matador
14
REZULTATI NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA
GENETIKA I OPLEMENJIVANJE POVRĆA
Paradajz
Dr Jasmina Zdravković
Dr Živoslav Marković
1. Proučavanje genetičke varijabilnosi i širenje biodiverziteta kulturnih formi paradajza
1.1 Ispitivanje efekata gena povećanog sadržaja likopina i antocijana
Nastavljen je rad na ispitivanju efekata gena povećanog sadržaja likopina i antocijana na
novim hibridnim kombinacijama. Rezultati ovog ispitivanja bili su prezentovani kao
zvanični izveštaj Republike Srbije, raspoloživim genotipovima paradajza kao deo
međunarodnog projekta RER5013. “Studies of vegetable crops with the aim to increase
biological and health value of fresh and processed vegetables by the increase of antioxidant
content (2008-2011). Ovi zadaci se odnose i na novi ciklusni period 2012-2014. Prikpljeno
je 5 novih genotipova paradajza (lokalnih populacija) sa povećanim sadržajem karotina i
likopina, a tri genotipa sadrže antocijan. Za ove genotipove ispitana je antioksodativna
aktivnost i svi genotipovi imaju veoma visoku aktivnost u odnosu na standard S-49 (1,5
puta) a u odnosu na hibride rin genetske konstitucije 2-3 puta.
1.2. Ispitivanje i umnožavanja autohtonih sorti i populacija paradajza za potrebe
prikupljanja genotipova tolerantnih prema suši
Iz Kolekcionog materijala izdvojen je 41 genotip za testiranje prema tolerantnosti na sušu.
Ispitana je tolerancija prema suši u fazi razvoja do formiranja plodova, tj. u fazi
intenzivnog porasta biljaka. Ispitivanje je sprovedeno u stakleniku u kontrolisanim
uslovima u režimu suše 40-45% maksimalnog vodnog kapaciteta. Odabrano je 11
genotipova koji poseduju izvesnu toleranciju prema suši (ovo je zadatak projekta 31005 Savremeni biotehnološki pristup rešavanja problema suše u poljoprivredi Srbije
(rukovodilac dr Radmila Stikić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu).
2. Selekcija sorti i hibrida paradajza
2.1. Selekcija linija
Nastavljena je selekcija linija od F2 – F7 generaciji povećane čvrstine ploda, u cilju
dobijanja novih sorti i hibrida paradajza visokog kvaliteta ploda. Deo materijala za
formiranje linije je poreklom iz ukrštanja domaćih selekcionisanih linija, velike čvstine
plodova. Selekcija se izvodi pedigre metodom.
2.2. Selekcija F1 hibrida paradajza
Na osnovu rezultata preliminarnih testiranja novih kombinacija hibrida sa čvrstim
plodovima odabrana je perspektivna hibridna kombinacija. Kombinacija potiče iz
komparativnog testiranja 27 hibridnih kombinacija između novih linija čvrstih plodova sa
novoselekcionisanim linijama generacije izrazito krupnih plodova. Cilj ukrštanja je da se
dobije srednjestasni hibrid potrebne čvrstine plodova i zadovoljavajićeg kvaliteta ploda, u
ovoj kombinaciji je umnogome ostvaren. Novoselekcionisane majke vode poreklo od
razlaganja kvalitetnih hibrida izuzetno krupnih plodova. Obavljeno je umnožavanje
15
osnovnog semena sorti i linija (komponenti za komercijalne hibride) kao i
eksperimentalnog hibrida A375129F1.
2.3. Selekcija sorti niskog rasta
Testirano je 14 eksperimentalnih kombinacija hibrida deteminantnog rasta i krupnih
plodova Formirane su linije iz materijala F6 generacije pedigre metodom za stvaranje sorti
niskog rasta za industrijsku preradu i potrošnju u svežem stanju. Iz razložena dva hibrida
niskog rasta je izdvojeno 18 linija F3 generacije
3. Očuvanje biodiverziteta raspoloživog genofonda paradajza
3.1. Umnožavanje linija, sorti materijala u završnim ciklusima selekcije
Izvršeno je umnožavanje linija, sorti i roditeljskih komponenti naših F1 hibrida paradajza
(ukupno 9) čiji početni materijal održava Institut za povrtarstvo u Smed. Palanci, kao i svih
materijala u završnim ciklusima selekcije. Istovremeno je izvršena provera autentičnosti i
sortne čistoće početnog materijala za umnožavanje čije je seme uzeto predhodne godine.
Paprika
Dr Dejan Cvikić
Rad na oplemenjivanju paprike u toku 2011. godine odvijao se kroz šest zadataka. Prvi
zadatak je imao za cilj sakupljanje novih genotipova paprike, koji će nakon izvršene
evaluacije biti uključeni u kolekciju. Kao rezultat ovog zadatka je obogaćenje kolekcije
paprike sa 24 novih genotipova. Osam genotipova vode poreklo sa područja Aleksinca,
sedam genotipa su poreklom iz Albanije i devet genotipova sa poreklom iz Makedonije.
Ovi genotipovi su sakupljeni u toku godine putem radionica održanih u navedenim
državama u okviru međunarodnog SEE ERA NET 226 projekta. Izvršena je i detaljna
karakterizacija za 22 genotipa prema IPGR deskriptoru, na osnovu morfoloških
karakteristika, a podaci su prosleđeni koordinatoru projekta u Bugarskoj Dr Rossi Rodevoj.
Drugi zadatak se sastojao u ostvarivanju novih kombinacija ukrštanja, testiranju i
odabiranju potomstva za dalji rad na oplemenjivanju paprike. Osnovni cilj ovih
istraživanja je dobiti nove eksperimentalne hibride paprike za različite namene. Iz tog
razloga za ukrštanja smo odabrali 7 divergentnih linija i izvršeno je dialelno ukrštanje u
cilju dobijanja plodova paprike za industrijsku preradu. Dobijen je 21 eksperimantalni
hibrid paprike koji će se komparativno ispitivati u toku naredne godine. Takođe, izvršeno
je komparativno ispitivanje hibridnih kombinacija iz prethodne godine u zaštičenom
prostoru i na otvorenom polju. Na osnovu dobijenih rezultata kombinacije HM-4 x LK-3A
i HM-6 x LK-2A, su ostvarile najbolje rezultate u pogledu težine plodova.
Izvršeno je i umnožavanje muških sterilnih linija (HM-4, HM-5 i HM-6) neophodnih za
dalji rad u procesu stvaranja novih hibrida paprike.
U okviru trećeg zadatka za dalji selekcioni rad primenom pedigree metoda selekcije
odabrano je 30 genotipova F2 generacije i 13 genotipova F3 generacije i 9 genotipova F4
generacije. Takođe, izvršena je hibridizacija između novih genetički divergentnih roditelja
u cilju stvaranja novih rekombinacija u potomstvu.
Istraživanja u okviru četvrtog zadatka su bila usmerena na proučavanje načina nasleđivanja
ranostasnosti kod 12 ispitivanih F1 hibrida paprike. Superdominacija kao način
nasleđivanja ove značajne kvantitativne osobine utvrđeno je kod većine ispitivanih
kombinacija.
Peti zadatak se odnosio na primenu molekularnih markera u identifikaciji genotipova
paprike tolerantnih prema virusu bronzavosti (TSWV), virusu mozaika krastavca (CMV) i
16
bakterioznoj pegavosti (Xantomonas spp). Ovaj zadatak će biti završen u toku naredne
godine u okviru započetog međunarodnog projekta SEE ERA NET 226 “Istraživanje
biodiverziteta roda Capsicum na Balkanu i izdvajanje otporne germplazme na biotičke
stresove”. Za sada je izvršena izolacija DNK iz 40 prikupljenih genotipova paprike i
izvršeno je testiranje kvaliteta dobijene DNK. Po dobijanju SSR prajmera (mikrosatelita)
izvršiće se analiza divergencije unutar same kolekcije genotipova, a pomoću ostalih
dobijenoh prajmera uradiće se PCR analiza u cilju identifikacije tolerntnih genotipova
prema TSWV, CMV i Xantomonasu spp.
Poslednji zadatak se odnosio na ispitivanje morfoloških i hemijskih osobina novostvorenih
linija i sorti paprike. Takođe, izvršeno je i umnožavanje osnovnog semena priznatih i
novoselekcionisanih sorti, hibrida i linija paprike.
Grašak
Dr Radiša Đorđević
Izvršena su ukrštanja sa novim sortama Postilon i Ekvivalen. To su visokoprinosne
sorte i otporne prema suši, što se može zaključiti na osnovu oblika liski i internodija. Tako
je dobijeno seme F1 generacije koje je raspoređeno po grupama ukrštanja za dalji rad na
selekciji. Od semena F1 generacije koje je dobijeno ukrštanjem u 2010. godini sa sortama
Dukat i Briljant proizvedena je F1 generacija na polju. Na osnovu poređenja roditelja i F1
hibrida (koji su sejani uporedo) utvrđena je superiornost F1 generacije u odnosu na
roditelja kod 11 kombinacija od ukupno 19. Zbog velikog interesovanja proizvođača za
jesenju setvu graška, a nepostojanja deklarisanih sorti u Institutu, u toku je selekcija sorti
otpornih na prezimljavanje (grašak koji izdržava niske temparature od -15 do -200C). Za
istraživanja u 2011. godini postavljen je ogled (15.11.2010.) sa 12 sorti i linija graška. Od
ukupno 12 sorti, 2 sorte su bile deklarisane na ozimost (razni proizvođači) i 10
novostvorenih ozimih linija. Sve linije do početka snega su iznikle i nalazile su se u fazi
kotiledonih listova. Sve ispitivane sorte linije su dobro prezimile za razliku od prošle
godine. Prikupljeni su svi potrebni parametri koji karakterišu glavne osobine ispitivanih
sorti, linija i izvršena ocena ozimosti. Istraživanja će biti nastavljena u cilju stvaranja što
otpornijih sorata prema niskim temparaturama.
U okviru ispitivanja vremena pristizanja i potencijala rodnosti, kao i drugih relevantnih
faktora koji karakterišu prinos i komponente prinosa urađen je sortni ogled graška sa
novim linijama.
•
rane linije L 12 i L 15 su imale značajno veći prinos i u trećoj godini ispitivanja u
odnosu na standardnu sortu Maja 9% prva i 22% druga linija, dok je linija L19 imala
neznatno veći prinos 2% više od standarda.
•
Linija L 45 i L 54u ovoj godini ispitivanja su bile nešto prinosnije od standarda
G65, 4%, a L62 3% .
•
Kasne linije LK 4 i LK8 su bile prinosnije od standarda Fenix 10% i 8% u trećoj
godini ispitivanja.
Uvenuće graška predstavlja ekonomski veoma važno oboljenje, još značajnije kada
se zna da ne postoje efikasne hemijske mere zaštite. Preventivne mere, među kojima je
svakako najbitnija gajenje otpornih sorti predstvljaju uslov uspešne i stabilne proizvodnje,
posebno u uslovima kišovitog i vlažnog proleća koje pogoduje pojavi ovog oboljenja. U
2011 godini odabrane su novoselekcionisane linije graška iz zadnjeg ciklusa selekcije sa
17
stanardima, sortama koje se nalaze u proizvodnji i sortama inostranog porekla koje su
deklarisane kao otporne na uvenuće graška. U 2011 godini nastavljen je rad na selekciji
odabiranju i umnožavanja linija na stres izazvan visokim temparaturama. Od linija kasnog
sazrevanja F8 generacije odabrano je osam linija. U okviru ovog zadatka izdvajamo jednu
novu liniju NKSL-11. Vrlo je kasna sorta, pripada var. medullare i ima AT masu 180g.
Biljka je visoka 78cm ima erektivne liske i zaliske, što joj omogućava bolju provodljivost
svetlosti na nižim spratovima. Poseduje otpornost prema poleganju, a prosečni prinos je 68 t/ha mladoga zrna.
U 2011. godini za potrebe Gen banke umnožene su sorte: Čudo Amerike,NKSL-9,
Premijer, Dunav, L-68, L-72, L-204, L-208, NKSL4, NKSL8, BB-1, BB-4, Verdo,
Kristina, Revolution, Coral, LK 4 i LK8 .
Nastavljen je rad na selekciji sorti graška šećerca. Prikupljeno je 7 stranih sorti i
populacija. Izvršeno je njihovo testiranje na prinos, komponente prinosa i osobine kvaliteta
mahune. Tri sorte pripadaju visokim šećercima, dok četiri pripadaju niskom tipu graška
šećerca.
Boranija
Dr Milan Zdravković
Zdenka Girek, dipl. inž.
1.
Selekcija boranije na otpornost na bakterioze
Na prvom mestu po značaju i uticaju na smanjenje prinosa, kako kod nas tako i u svetu, što
se bolesti boranije tiče se nalaze bakterioze (plamenjača i oreolna pegavost). U uslovima
prohladnih i vlažnih proleća može da dođe do pravih epidemija, naročito ukoliko se gaje
sorte koje su osetljive prema ovim bakterijama. Cilj ovog programa je da se ukrštanjem
naših visokoprinosnih sorti i materijala iz kolekcije Instituta za povrtarstvo za koji znamo
da nosi otpornost na prouzrokovače ove bolesti stvore nove visokoprinosne sorte koje su
nocioci otpornosti.
Materijal je posejan 9.3.2011. godine u stakleniku u saksijama. Ukupno je posejano 39
(pasulj+boranija) genotipova. Izvršena su ukrštanja a dobijeno seme će se sledeće godine
uključiti u dalja istraživanja.
2.
Gajenje F5 i F8 generacije hibrida boranije i umnožavanje semena odabranih linija
F11 generacije
Proizvod selekcije u proteklom periodu su bile domaće sorte visoke produktivne vrednosti,
pogodne za sve vidove potrošnje. Model budućih sorti boranije, treba prilagoditi
potrebama tržišta, industrijskoj preradi a jedan od ciljeva treba da bude i višenamenska
upotreba. U ciklusu koji je u toku, cilj je stvaranje sorti boranije niskog rasta, pogodnih
kako za industrijsku preradu tako i za potrošnju u svežem stanju.
U 2011. godini je bilo planirano proučavanje i praćenje najvažnijih osobina 165
potomstava boranije F5 generacije. S obzirom da je proleće bilo jako hladno i da
temperatura duži period nije prelazila 10°C, setva na oglednom polju Instituta za
povrtarstvo je obavljena tek 12. 5. 2011. godine. Umnožavani su hibridi koji vode poreklo
od sledećih 7 sorti: Medinah, Orinoko, Centaris, Magnum, Fleuro, Babilon i Kylijan. Cilj
ovog programa oplemenjivanja je sorta niskog rasta, pogodna za industrijsku preradu i
mehaničku berbu. Pored toga cilj je stvoriti sortu boranije koja se odlikuje veoma nežnom i
18
tankom mahunom, okruglog ili ovalnog preseka, dobre rezistentnosti na ekonomski
najvažnije bolesti.
Posejani materijal je počeo sa nicanjem 28.5. i u roku od 6-9 dana su gotovo svi genotipovi
bili nikli. Spoljašnji uslovi nisu pogodovali materijalu, tako da je nicanje bilo usporeno.
Ovde se pre svega misli na lošiju predsetvenu pripremu zemljišta, neujednačene dubine
izvučenih brazdi a i nedovoljno zagrejano zemljište. U toku vegetacije praćen je porast i
razviće biljaka, njihovo reagovanje na agroekološke uslove i registrovane su njihove
značajnije osobine (faza cvetanja, zametanja mahuna). Usled visokih temperatura u toku
perioda cvetanja cvetovi nekih genotipova nisu prešli u fazu zametanja mahuna. Biljke su
bile bujne, ali nisu imale gotovo ni jednu zametnutu mahunu. U ovoj fazi izvršena je
selekcija na oglednom polju i odbačena su celokupna potomstva nekih kombinacionih
brojeva koji nisu zadovoljavali cilj selekcije. Kasnije se javio problem sa zečevima, koji su
uništili čitave ogledne parcelice. Na materijalu na kojem je to bilo moguće sprovedena je
biometrijska analiza u agrobotaničkoj laboratoriji. U drugom ogledu je umnožavano 168
genotipova poreklom od 19 kombinacija biljaka F7 generacije. Ovi hibridi - linije vode
poreklo od sorata: Gold rush, Koralle, Žuta široka, BŽ 2, Unidor, Tarzan i Skuba. Sorte
Koralle i Skuba se odlikuju mahunama zelene boje, BŽ 2 žuto zelene a ostale imaju žutu
boju mahune. Nicanje biljaka je bilo i u ovoj generaciji prilično ujednačeno. Počelo je
26.5. i trajalo 10 dana, odnosno 14-24 dana od setve. Kao i u prethodnoj generaciji, i ovde
je brzina nicanja bila usko povezana sa spoljašnjim uslovima (obrada i predsetvena
priprema zemljišta, kao i temperatura zemljišta). Tokom vegetacije je praćen usev i
beleženi su podaci o rastu i razviću useva. Vršena je i selekcija na zdravstveno stanje i
kvalitet mahuna. Do faze pune biološke zrelosti eliminisani su oni genotipovi, koji nisu
posedovali odgovarajuće osobine predviđene ciljem oplemenjivanja.
Takođe, i kod ove generacije se javio problem kod zametanja mahuna a kasnije i problem
sa zečevima. Na materijalu na kojem je to bilo moguće sprovedena je biometrijska analiza
u agrobotaničkoj laboratoriji. Za dalji oplemenjivački rad odabrane su biljke koje poseduju
optimalnu visinu stabla, pogodnu i za mehanizovano ubiranje, srednje krupne do krupne
mahune, žute ili zelene boje, zadovoljavajućom otpornošću prema bolestima, visok
genetički potencijal za prinos mahuna i zrna, lako ljuskanje tj. izdvajanja zrna iz mahune.
Sa onih genotipova na kojima nije bilo mogućnosti da se uradi selekcija je sakupljeno
seme. U okviru ovog programa obavljena su i umnožavanja i ispitivanja linija boranija
formiranih 2003 (4 linije) i 2007 (6 linija) godine. Takođe, umnožene su neke sorte
boranije: Darina, Julija, Palanačka rana, Šumadinka, Panonka i Jasenica u cilju održavanja
postojećeg genofonda boranije.
3.
Održavanje i umnožavanje osnovnog i komercijalnog semena sorti Instituta za
povrtarstvo
Tokom 2011. godine na oglednoj parceli Instituta proizvedeno je seme niske sorte boranije
Panonka iz selekcije Instituta. S obzirom da je ova godina bila izrazito nepogodna za
proizvodnju semena boranije, proizvedene su zadovoljavajuće količine ovog semena.
Pasulj
Dr Milan Zdravković
Zdenka Girek, dipl. inž.
1.
Selekcija pasulja na otpornost na bakterioze
19
Na prvom mestu po značaju i uticaju na smanjenje prinosa, kako kod nas tako i u svetu, što
se bolesti pasulja tiče se nalaze bakterioze (plamenjača pasulja i oreolna pegavost). U
uslovima prohladnih i vlažnih proleća može da dođe do pravih epidemija, naročito ukoliko
se gaje sorte koje su osetljive prema ovim bakterijama. Cilj ovog programa je da se
ukrštanjem naših visokoprinosnih sorti i materijala iz kolekcije Instituta za povrtarstvo za
koji znamo da nosi otpornost na ove bolesti stvore nove visokoprinosne sorte koje su
otporne na ovu bolest.
Materijal je posejan 9.3.2011. godine u stakleniku u saksijama. Ukupno je posejano 39
(pasulj+boranija) genotipova. Izvršena su ukrštanja a dobijeno seme će se sledeće godine
uključiti u dalja istraživanja.
2.
Selekcija F11 generacije hibrida pasulja, početak novog ciklusa oplemenjivanja i
umnožavanje semena odabranih linija
Programom oplemenjivanja pasulja planirano je stvaranje niskih sorti pasulja, bez loze,
ranog i srednje ranog stasavanja, pogodnog za gajenje u čistom usevu. Proizvod minulog
rada su sorte niskog rasta, bele boje, različite forme i odličnog kvaliteta zrna. U ciklusu
koji je u toku, cilj je stvaranje sorti, koje pored pomenutih osobina treba da imaju obojeno
zrno.
Tokom 2011. godine izvršeno je umnožavanje linija pasulja F11 generacije. Selekcioni
materijal vodi poreklo od ukrštanja sorti – linija: 1.Palanački zlatno žuti, 2.Spinel, 3.LSP
14, 4.LSP 34, 5.LSP 55, 6.LSP 61 i 7.Preloma. Svi roditelji su niskog rasta, Spinel, Prelom
i LSP 55 imaju zrno bele boje, dok su ostale linije i Palanački zlatno žuti obojenog zrna.
Semena 6 kombinacija (Tabela 1.) su posejane 12. 5. 2011. godine na oglednoj parceli
Instituta za povrtarstvo u cilju daljeg ispitivanja i umnožavanja. Posejani materijal nije
imao dobre uslove za ravnomerno i brzo nicanje, pre svega usled loše predsetvene
pripreme zemljišta, neujednačene dubine izvučenih brazdi i niskih temperatura zemljišta.
Sve ovo je uticalo da nicanje traje od 15 do 20 dana. S obzirom na problem koji se javio
prilikom zametanja mahuna i na uništavanje useva od strane zečeva, umnoženo je 13 od 16
linija.
Odabrane linije koje su odgovarale postavljenom cilju oplemenjivanja (16 genotipova)
poseduju čvrstu stabljiku i biljku, mahune formirane u gornjem delu biljke, zrno različite
boje, forme i krupnoće.
Pored ovog, postavljen je bio i ogled povratnog ukrštanja (deseta generacija) roditeljskih
kombinacija: Biser, Galeb, Rozalija, Palanački zlatno žuti, Sarajevski žuti i Tetovac. Sve
sorte su niskog rasta, osim Tetovca, koji ima visoku biljku i stablo. Biser, Galeb i Tetovac
imaju belo zrno, Rozalija, Palanački zlatno žuti i Sarajevski žuti obojeno zrno.
Izvršena je setva semena sa prethodno odabranih 7 biljaka (4 kombinacije prikazane u
tabeli 2). U toku vegetacije praćen je porast i razviće biljaka, njihovo ponašanje na
agroekološke uslove, registrovani važniji podaci i osobine potomaka. Usled nepovoljnih
uslova (slabo zametanje mahuna i prisustvo zečeva) sakupljeno je seme 4 genotipa. Ocena
nije mogla da se izvrši, jer su biljke bile izuzetno oštećene.
Na oglednim parcelama Instituta postavljen je i ogled osme generacije poreklom iz
ukrštanja roditeljskih kombinacija: Oplenac, Moskovski beli, Altajski rani, Niški, Magna,
Novosadski, ZPIR 15 i Butmirski trešnjo. U toku vegetacije praćen je porast i razviće
biljaka, njihovo ponašanje na agroekološke uslove, registrovani važniji podaci i osobine
potomaka. Usled nepovoljnih uslova (slabo zametanje mahuna i prisustvo zečeva)
sakupljeno je seme sa biljaka. Za dalji rad će se koristiti 84 potomstava od 28 kombinacija
(tabela 3).
20
3.
Umnožavanje semena kolekcije Instituta za povrtarstvo i očuvanje genofonda
Tokom 2011 godine na oglednoj parceli Instituta za povrtarstvo, posejano je seme
spontanih hibrida – ukupno 44 genotipa. Zatim, umnožena je kolekcija pasulja (37
genotipa), linije pasulja (5 genotipova), i 14 populacija odn. genotipova koju su prikupljeni
prethodne godine. Takođe obnovljeno je seme sorti Instituta za povrtarstvo koje se nalazi u
okviru kolekcije.
Kupusnjače
Slađan Adžić, dipl. inž,
Suzana Pavlović dipl. molekularni biolog
1. Kultura in vitro u oplemenjivanju kupusnjača
Suzana Pavlović, dipl.mol.biol.
1.1 Multiplikacija materijala selekcionisanog iz polja 2010. god
Nakon uspešnog pokretanja kulture bočnih pupoljaka 5 genotipova ranih i 9 genotipova
kasnih kupusa selekcionisanih iz morfološko-kolekcionog ogleda kupusa 2010. godine
pristupilo se umnožavanju materijala. Izvršeno je uspešno umnožavanje na 5 različitih
kombinacija i koncentracija citokinina (BAP i KIN) i auksina (IBA) i prikupljeni su
odgovarajući podaci. Rezultati multiplikacije iz 2010. i 2011. su objavljeni na
ovogodišnjem simpozijumu genetičara Srbije i simpozijumu agronoma održanom na
Jahorini.
1.2. Somatska embriogeneza
U toku druge polovine 2010. i 2011. godine, a u cilju razvoja pogodnog sistema za
genetičku transformaciju, izvršen je ogled indukcije somatske embriogeneze iz nezrelih
embriona karfiola, kelja i kupusa, tri različite starosti. Embrioni su kultivisani na B5
podlogama različite pH vrednosti i uz prisustvo, odn. odsustvo auksina 2,4-D. Indukcija
somatske embriogeneze je uspešno izvršena u slučaju sva tri varijeteta, kao i proces
regeneracije biljaka iz dobijenih embriona. Kod kelja je dobijen slabiji odgovor u odnosu
na karfiol i kupus zbog čega se odustalo od daljih analiza sa ovim genotipom. Biljke
karfiola i kupusa su ožiljene, aklimatizovane, jarovizirale i dale seme. Izradom
mikroskopskih preparata i SEM tehnikom potvrđena je indukcija SE (primarne i
sekundarne), dok je testiranje dobijenih biljčica RAPD PCR-om potvrdilo genetičku
stabilnost. Obzirom na činjenicu da je do sada bilo svega nekoliko radova na temu
somatske embriogeneze kod Brassicacea posebno iz nezrelih embriona, dobijeni podaci su
iskorišćeni za pisanje rada.
1.3. Transformacija varijeteta vrste Brassica oleracea (kupus, karfiol, kelj)
Nakon uspešnog uspostavljanja sistema za regeneraciju i umnožavanje pupoljaka iz
segmenata klijanaca kupusa, kelja, karfiola, pristupilo se transformaciji pomenutih
varijeteta izabranim sojem bakterije Agrobacterium tumefaciens, koji nosi gen otpornosti
na faktore abiotičkog stresa. Preživeli, potencijalno tranformisani pupoljci se uspešno
umnožavaju na selektivnoj podlozi. PCR tehnikom je potvrđen proces transformacije.
Takođe, za transformaciju je iskorišćen i razvijen sistem somatske embriogeze, i iz
transformisanih sekundarnih embriona su dobijene prve transformisane biljke.
Transformacija je takođe potvrđena PCR tehnikom.
1.4. Hemijske i genetičke analize materijala selekcionisanog iz polja
21
U cilju unapređivanja procesa oplemnjivanja i odabiranja genotipova sa zadovoljavajućim
hemijskim karakteristikama, uzeti su uzorci, 40 genotipova kupusa, u dva roka, radi
sprovođenja daljih hemijskih analiza. Proces hemijskih analiza je u toku u saradnji sa
Poljoprivrednim fakultetom u Čačku.
Takođe je izvršena i izolacija DNK molekula iz ovih i dodatnih 20 genotipova iz gene
banke, radi planirane analize genetičke divergencije materijala iz naše kolekcije.
2. Oplemenjivanje kupusnjača klasičnim metodama
Suzana Pavlović, dipl.mol.biol. i Slađan Adžić, dipl.inž.
Na izvodnicama iz selekcione sezone 2010/2011 izvedena su eksperimentalna ukrštanja
linija (gotovog selekcionog materijala – homozigotnih linija) u cilju dobijanja F1 hibrida.
Zbog izražene inkompatibilnosti u eksperimentalna ukrštanja uveden je i materijal u
procesu selekcije.
U kolekciono-morfološka ispitivanja ove godine bilo je uključeno 43 genotipova kasnih
kupusa, 22 genotipova ranih i srednje ranih kupusa, 1 genotip ukrasnog kupusa, 1 genotip
kelja pupčara, 1 kelja glavičara, 4 kelerabe, i 1 karfiola.
Uzeti su podaci o fenotipskim karakteristikama biljaka i izvršena je selekcija izvodnica za
realizaciju daljih planova na oplemenjivanju kupusnjača. Parametar za selekciju su bile
poželjne karakteristike (uniformnost, dobro složene glavice, veličina glavice....) i odabrane
izvodnice su prenete u dva mala plastenika. Izvodnice su uzete iz 24 genotipova kasnih
kupusa, 8 ranih kupusa, i 4 F1 hibrida radi cepanja u kasnijim generacijama radi dobijanja
linija radi uvećanja germ plazme Instituta i dobijanja novih linija koje će se koristiti u
procesu selekcije hibrida. Odabrane biljke će biti uključene u programe inbridovanja,
eksperimentalnih ukrštanja, umnožavanja i ispitivanja inkompatibilnosti, a po planu koji će
biti napravljen na osnovu analize podataka iz ovogodišnjih kolekciono-morfoloških
ogleda.
Izvršena je prva procena fenotipskih karakteristika, kao i uniformnosti, eksperimentalnih
hibrida dobijenih ukrštanjem u prošloj selekcionoj sezoni. Od ukupno 18 hibridnih
kombinacija napravljen je širi izbor od 5 a uži od 3 na kojima će se nastaviti selekcija.
Radi daljeg umnožavanja i dobijanja osnovnog semena u okviru jednog malog plastenika
je postavljena po 21 izvodnica SM-4, SM-10, Trijumfa, Rubina, Scb, Varaždinskog
zelenog kupusa i kelja vertusa.
Iz rasada su na jarovizaciju stavljeni raštan, karfiol, kelj vertus i K7 linija kupusa radi
umnožavanja i dobijanja semena.
Kupusi linija 3 (10 glavica), Šareni katun (10 glavica), i linija K7 (15 glavica) su izabrani
za dalje umnožavanje i proizvodnju semena i raspoređeni po terenu, na propisanoj izolaciji
zbog stranooplodnje.
3. Eksperimentalno istraživački rad na ispitivanju uticaja faktora vernalizacije kod kupusa
glavičara.
Slađan Adžić, dipl.ing.
Izvršeno je praćenje regulacije ekspresije gena cvetanja u uslovima vernalizacije kod
kupusa glavičara Brassica oleracea var. capitata L. tokom 2010/2011.
Predment eksperimentalnog rada pri proučavanju efekta vernalizacije odnosi se na izabrane
rane i kasne roditelje i sve njihove hibridne kombinacije. Rad se zasnivao na proučavanju
intenziteta represivnosti BoFLC represora kroz različite fenofaze izabranih genotipova, što
je rezultiralo: procentom jarovizacije biljaka, fertilošću polena, broju ljuski, broju semena,
22
AT-om, klijavošću i energijom klijanja. Praćeni su: žetveni indeks, ukupni šećeri i vreme
cvetanja kao i uticaj GA3 na sve ove pokazatelje.
Trenutni rad baziran je na ispitivanju kvaliteta dobijenog semena u našoj akreditovanoj
laboratoriji, a deo rezultata je objavljen na ovogodišnjem simpozijumu genetičara. U planu
je da se početkom sledeće godine odradi PCR za koji su nabavljeni prajmeri.
Ove sezone je ponovo postavljen ogled radi ispitivanja uticaja faktora godine i sada se
biljke nalaze u stadijumu jarovizacije, kojoj odgovaraju niske pozitivne temperarure, po
planu bi oko 20.12. trebalo izvršiti prvo tretiranje GA3.
Krastavac
Dr Nenad Pavlović
Rad koji se bazira na sakupljanu i kolekcionisanju novih uzoraka krastavaca, kao i
umnožavanje i čuvanje ranije kolekcionisanog materijala nastavljen je i tokom 2011.
godine. U skladu sa tim formirane su baze podataka. Kada je u pitanju krastavac, ne
možemo govoriti o lokalnim populacijama, već o introdukovanim genotipovima. U Srbiji
se danas gaje skoro isključivo domaće ili inostrane selekcionisane sorte i hibridi.
Biodiverzitet na ovoj biljnoj vrsti je jako sužen i lagano, jedini prihvatljivi standard postaju
visokoproduktivni hibridi.
Tokom ove vegetacione sezone, praćeno je i umnožavano 20. genotipova krastavca od
kojih se pokušavaju dobiti perspektivne linije. Akcenat je stavljen na salatni tip. Ovi
genotipovi su tek uvedeni u selekcione programe, tako da se ne može govoriti o njihovoj
praktičnoj primeni, još uvek. Od pomenutog broja 9. genotipova pripadaju partenokarpnom
tipu salatnog krastavca. Obziroma da je partenokarpija postala jako cenjena proizvodna
osobina, veliki napori se ulažu u rad sa ovim genotipovima.
Rad na selekciji ginoecijus linija podrazumevao je ocenu i umnožavanje 10. linija salatnog
krastavca. Sve linije su u visokom generacijskom inbridingu i do sada su se pokazale kao
jako perspektivne. Za dalji rad odvojene su najbolje biljke. U okviru oplemenjivačkog
programa monoecijus linija, rađeno je sa ukupno sedam. Sve linije su u tipu salatnog
krastavca. Najperspektivnije biljke su odabrane i umnožene.
Program eksperimentalnih ukrštanja je dao 22 eksperimentalna hibrida u saltnom tipu. U
narednim sezonama predstoji nam ispitivanja mogućnosti njihove dalje primene i odabir
najboljih. Iz prethodne sezone izdvojio se jedan eksperimentalni hibrid u salatnom tipu,
koji bi mogao da tržišno zaživi.
Lubenica, dinja i tikvica
Zdenka Girek, dipl. inž.
U toku 2011. godine nastavilo se sa ogledom doktorske disertacije: „Indukcija polne
ekspresije i genetička varijabilnost osobina dinje (Cucumis melo L.)“. U okviru ovog
zadatka se sprovelo ispitivanje ekspresije pola kod 32 genotipa dinje (9 roditelja i njihovi
hibridi) i ono je izvedeno na otvorenom polju. Setva je izvršena 19.4.2011. godine na
zemljanoj površini staklenika (u keramičke posude). Nakon nicanja biljaka izvršena je
evaluacija po UPOV i IPGRI deskriptorima za 3 osobine (dužina hipokotila, veličina
kotiledonih listića, boja listića). Biljke svakog genotipa su u fazi 3-5 pravih listova
23
tretirane sa tri različita tretmana. Prvi tretman je bio etrel, drugi srebro nitrat a treći
giberelinska kiselina. Četvrta grupa biljaka svakog genotipa je ostavljana netretirana i
smatrana je kontrolnom grupom. Tretiranje je izvršeno u tri ponavljanja u razmaku od 5
dana. Nakon trećeg tretmana biljke su 10.5.2011. godine rasađene na otvoreno polje.
Ukupno je bilo 640 biljaka u ogledu.
U toku ove godine, kao i prethodne, izvršena je evaluacija preko 50 osobina UPOV
deskriptora (67) - (determinacija tipa dinje po ekspresiji pola, boja ploda, intenzitet boje
ploda, oblik ploda, prisustvo kriški na površini ploda, prisustvo mreže na plodu, boja mesa,
broj kolenaca, vreme cvetanja, vreme sazrevanja, širina ploda, širina centralne šupljine,
masa ploda, broj komora semena, sadržaj šećera, sadržaj suve materije itd.). Ocenjene su
karakteristike hipokotila, mladih plodova, listova, stabla, cvetova, zrelih plodova i na kraju
semena.
Pomoću refraktometra je utvrđen sadržaj šećera u zrelom plodu.
Drugi zadatak se satojao od umnožavanja hibrida dinje Negotinska x Austrijska, koji se
prethodne godine pokazao kao odlična kombinacija. Seme F1 generacije je posejano u
zemljanom delu staklenika i ostvaren je zadovoljavajuci prinos. Seme ovog genotipa koje
je proizvedeno ove godine koristićemo u daljem radu.
U okviru trećeg zadatka posejano je 13 genotipova lubenice i vršeno je ukrštanje radi
dobijanja kombinacija koje su se u prethodnim godinama pokazale kao najbolje, a takođe
je cilj bio i dobijanje nekih novih kombinacija. Cilj je bio da se proizvede dovoljna
količina semena za dalja ispitivanja. Takođe, umnoženo je nekoliko hibrida dinje, koji su
se u prethodnim istraživanjima pored gore navedene kombinacije izdvojili povoljnim
osobinama (visok prinos, krupan plod, visok sadržaj šećera, prijatna aroma).
Četvrti zadatak se odnosio na očuvanje raspoloživog genofonda Instituta za povrtarstvo
kod porodice tikava. Izvršeno je umnožavanje ranije prikupljenog semena Luffa
Cylindrical bele boje, kao i jednog genotipa tikve.
U okviru petog zadatka izvršeno je ispitivanje uticaja organskih đubriva na prinos i kvalitet
ploda kod 5 genotipova dinje.
Ogled je postavljen u tri ponavljanja. Od organskih đubriva korišćeni su Italpollina (4:4:4),
DCM ekomix (9:3:3) 80 gr/b, Guanitto (6:15:3) 100 gr/b i Duetto (5:5:8) 170 gr/b. S druge
strane je samo umesto Italpolina upotrebljen NPK (15:15:15). Parcelice koje su đubrene
isključivo organskim đubrivom su bile bez hemijske zaštite, dok su na parcelicama na
kojima je korišćeno i mineralno đubrivo vršene hemijske mere borbe protiv bolesti i
štetočina. Plodovi su nakon branja ocenjeni. Vršena su merenja mase ploda, dužina i širina
ploda, debljina kore i debljina mesa. Takođe je ocenjena boja kore i boja mesa. Nisu
utvrđene značajne razlike u ocenjenim osobinama između kontrole (bez đubrenja),
đubrenja sa mineralnim đubrivima i plodova ubranih sa parcelica đubrenih organskim
đubrivom. U planu je da se nastavi sa ovim ogledom i naredne godine.
Takođe, izvršena je uspešna izolacija DNK 36 genotipova dinje. U narednom periodu se
planira sa završetkom laboratorijskih analiza.
Korenasto povrće
Dr Dejan Cvikić
24
Rad na oplemenjivanju mrkve realizovao se kroz četiri zadatka. Prvi zadatak koji se
odnosi na održavanje kolekcionog materijala, imao je za cilj održavanje genetske čistoće i
upoznavanje sa postojećim i novoprikupljenim selekcionim materijalom radi sagledavanja
njihovih osnovnih morfoloških osobina. Drugi zadatak je imao za cilj dobijanje linija
mrkve u Nantes tipu putem grupnog porodičnog odabiranja. Proizvedene su izvodnice pet
genotipova F6 generacije, koje će naredne godine ispitati u komparativnom ogledu. U
okviru četvrtog zadatka izvršeno je umnožavanje osnovnog semena priznatih sorata mrkve,
kao i perspektivnih linija.
Dr Radiša Đorđević
Peršun: Na selekciji peršuna 2011. godine, urađena je proizvodnja izvodnica iz semena i
proizvodnja semena iz izvodnica sa ciljem održavanja postojećeg materijala i
upoznavanjem sa novo prikupljenim linijama i sortama, radi sagledavanja njihovih
osnovnih karakteristika i mogućnosti stvaranja novih linija i sorata peršuna. Ispitivnjima je
obuhvaćeno 10 sorti, od toga 6 korenaša, 2 lišćara sa kovrdžavim listom i 2 lišćara sa
normalnim listom.
Pastrnak: U 2011 godini u okviru realizacije istraživanja prikupljeno je 8 sorata pastrnka
(4 domaća, 2 američka i 2 holandska), sa ciljem prikupljanja materijala za stvaranje što šire
baze za oplemenjivanje pastrnka. Proizvedene su izvodnice svih 8 sorti i prikupljeni su
podaci koji karakterišu njihove osnovne osobine.
Rotkva: U 2011. godini izvršeno je morfološko ispitivanje šest genotipova crne rotkve i
osam genotipova bele rotkve sa ciljem sagledavanja osnovnih karakteristika i njihove
mogućnosti uključivanja u proces selekcije. Proizvedene su izvodnice svih ispitivanih
genotipova i utrapljene. Prijavljene su sorte crne i bele rotkve komisiji za priznavanje sorti.
Rotkvica: U 2011. godini urađeno je umnožavanje pet genotipova rotkvice, radi
održavanja kolekcionog materijala.
Dr Živoslav Marković
Na celeru su bila dva zadatka. Održavanje kolekcije. Tu su ispitivani genotpovi sva tri tipa
celera korenaša, rebraša i celera lišćara i umnožavano seme naše sorte Felon i naše sorte
Praški i Alabaster koji mi imamo na našoj sortnoj listi i dobili smo da održavamo seme
celera sorte Alabaster, kod peršuna sorte Domaći lišćar.
Dr Nenad Pavlović
Isti je slučaj kada je u pitanju cvekla, odravanje čišćenje i umnožavanje Palanačke crvene.
BILJNA FIZIOLOGIJA I AGROTEHNIKA
Milan Ugrinović, dipl. inž.
Prema planu naučno-istraživačkog rada za 2011. godinu, aktivnosti u okviru 1. teme
Istraživanje agrotehnike povrtarskih biljnih vrsta u konvencionalnom i organskom sistemu
gajenja, obavljene su kroz četri zadatka:
Zadatak 1: Istraživanje novih tehnologija u organskom sistemu gajenja povrća. Završena je
treća godina ogleda. Kao i prethodnih godina, i u 2011. godini je ispitivan uticaj
združivanja useva, različitih vrsta đubriva i rokova setve na pojedine kvantitativne i
25
kvalitativne osobine boranije, rotkvice, rotkve, cvekle, zelene salate i crnog luka.
Ispitivanje je obavljeno u dva roka setve. Ispitivan je uticaj veštačkog mineralnog đubriva
NPK (15:15:15), stajnjaka i mikrobiološkog đubriva Slavol. U skladu s osnovnim
principima organske poljoprivrede korišćene su domaće i odomaćene sorte. U ogledu nisu
primenjivana sredstva za zaštitu bilja, a regulisanje problema korova zasnivalo se na
njihovom mehaničkom uklanjanju.
U skladu sa planiranim aktivnostima unutar Zadatka 2: Izolacija korisnih endofitih
bakterija boranije u združenom usevu, korišćenjem različitih podloga, obavljena je
selekcija sojeva koji imaju povoljna svojstva za dalji rad (fosfosolubilizacija,
halotolerantnost i otpornost na antibiotike). Od 343 izolovana soja za dalji rad odabrana su
44 koja imaju pomenuta korisna svojstva. Izolacija DNK i PCR analiza odabranih sojeva
obavljena je u toku dvonedeljne obuke. Obuka pod nazivom ’’Molekularna determinacija
zemljišnih mikroorganizama’’ realizovana je u saradnji sa Institutom za zemljište u
Topčideru. Izolacija DNK, PCR analiza i gel-elektroforeza omogućiće eliminaciju sličnih
sojeva i odabir reprezentativnih sojeva na kojima će biti obavljeno sekvenciranje.
Trećim zadatkom za 2011. godinu planirano je ispitivanje različitih sredstava za ishranu
biljaka. U saradnji sa Zdenkom Girek, dipl.inž., ispitivana su različita đubriva prilagođena
za organsku proizvodnju na prinos dinje. Takođe, ispitivan je i uticaj tečnog đubriva
BioPlant koje se nalazi u procesu registracije.
Rezultat zadatka 4: Proizvodnja semena povrća u organskom sistemu gajenja, su prve
količine sertifikovanog organskog semena proizvedene na obradivim površinama Instituta.
U okviru ovog zadatka obavljene su potrebne agrohemijske analize zemljišta, hemijske i
migrobiološke analize vode za navodnjavanje. Pomenute aktivnosti realizovane su
zahvaljujući sredstvima odobrenim preko STAR projekta.
Aktivnosti planirane 2. temom ’’Istraživanja u cilju usavršavanja tehnike gajenja povrća u
zaštićenom prostoru’’ ostvarene su kroz dva zadatka:
U okviru Zadatka 1: Ispitivanja supstrata i smeše supstrata u proizvodnji rasada paradajza i
paprike, obavljeni su ogledi u kojima su upoređivani najrasprostranjeniji inostrani supstrati
i smeše supstrata sastavljene od domaćih sirovina (treset, zeoliti, krečnjaci, kompost i sl.) i
domaćih proizvoda koji su trenutno u fazi priznavanja. Novi proizvodi na bazi zeolita
Ekozel i BetZel pokazali su se kao relativno dobra zamena za Zeoplant koji je u
prethodnim istraživanjima dr Milana Damjanovića izdvojen kao najbolje rešenje.
Zadatak 2: Rešavanje problema bolesti i štetočina u zaštićenom prostoru ostvaren je u
saradnji sa kolegom Milanom Ševićem, dipl.inž. i kolegama sa Instituta za pesticide,
Zemun. Rezultati i iskustva stečeni u ogledima sa nekoliko sredstava za zaštitu bilja od
kojih su neka u procesu priznavanja omogućiće rešavanje problema zaštite useva u
zaštićenom prostoru u organskom sistemu gajenja.
ZAŠTITA POVRĆA
Mladen Đorđević, dipl. inž.
Početkom godine nastavljen je rad na ispitivanju i utvrđivanju osetljivosti tj. otpornosti
sortimenta i selekcionih linija paradajza na prema rasama 1, 2 i 3 prouzrokovača
fuzarioznog uvenuća paradajza (Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici), kao vid biološke
borbe protiv ovog patogena. U ovu svrhu inokulisano je 18 linija, sorti i hibrida naše
26
kolekcije, što sa 11 linija koje su ispitane prošle godine čini ukupno 29 ispitanih
genotipova.
Kao alternativni načini biološke borbe i kontrole patogena povrća nastavljeno je sa
ispitivanjem in vitro antagonističkih odnosa pojedinih bakterija i patogena Botrytis cinerea
i Fusarium oxysporum f.sp. lycopersici, ali i drugih gljivičnih patogena paradajza i to
Sclerotinia sclerotiorum, Alternaria alternata i Fusarium solani. Još jedan od načina
biološke borbe je ispitivan a to je primena eteričnih ulja. Ovaj način kontrole patogena
ispitivan je kako bi se in vitro suzbio postharvest patogen povrća Alternaria alternata kao i
F. oxysporum f.sp. lycopersici patogen povrća. Tom prilikom rađeno je ispitivanje dejstva
pare ulja kao i inkorporacijom u hranljivu podlogu kako bi se pratio razvoj konidija
patogena.
Pored istraživanja biološke kontrole patogena ispitivana je i alternativna konvencionalna
zaštita od prouzrokovača fuzarioznog uvenuća paradajza. Naime, ispitivan je in vitro odnos
ovog patogena prema različitim fungicidima, i to: Galofungin T, Galofungin 500SC,
Kubik, Kubik +, Dakoflo, Mirage, Bumper, Zamir kako bi se utvrdila EC50 i odredili
eventualni kandidati za in vivo upotrebu.
Za potrebe izrade doktorske disertacije nastavljena je saradnja sa kolegama iz Instituta za
molekularnu genetiku i genetički inžinjering (IMGGI), Beograd, kako bi se izvršila
identifikacija izolata F. oxysporum koji su izolovani sa paradajza, primenom PCR metode.
Tokom godine nastavljeno je sa prikupljanjem izolata patogena povrća radi uvećanja
kolekcije fitopatogenih gljiva.
Milan Šević, dipl.inž
Bakteriozna pegavost paprike koju prouzrokuje bakterija Xanthomonas euvesicatoria je
ekonomski najznačajnija bakterioza paprike u Srbiji. Intenzitet zaraze i ekonomske štete
uglavnom zavise od vremenskih uslova, sortimenta i primenjene zaštite. Proizvođači
paprike nemaju adekvatna sredstva za borbu protiv ovog patogena a jedini registrovani
baktericidi u našoj zemlji na bazi jona bakra često nisu dovoljno efikasni kada vremenski
uslovi pogoduju intenzivnom razvoju bolesti. U cilju razvoja efikasnog programa kontrole
prouzrokovača bakteriozne pegavosti paprike, postavljeni su poljski ogledi za ocenu
efikasnosti nekih baktericida koji su već u upotrebi, kao i supstanci koje nisu u primeni u
našoj zemlji.
U poljskim ogledima proučavana je efikasnost preparata koji su ispoljili zadovoljavajucu
efikasnost u ogledima izvedenim u fitokomori i staklari. U dva nezavisna ogleda
proučavana je efikasnost sledećih baktericida: acibenzolar-S-methyl 0,003% (Bion
50WG), bakar-hidroksid 0,19% (Kocide 2000), bakar-oksihlorid 0,35% (Cuprozin 35 WP),
bakar-hidroksid 0,19% (Kocide2000) + mankozeb 0,18% (Mankogal), bakar-oksihlorid
0,35% (Cuprozin 35 WP) + mankozeb 0,18% (Mankogal), Bacillus subtilis 0,4%
(Serenade), streptomycin sulfat 0,02% (Streptomycin P), kasugamycin 0,2% (Kasumin
2L), bakteriofag KF1 (3,8x1010 PFU/ml), soj bakterije AAac antagonist patogena
(Bacillus subtilis) (108 CFU/ml), mikrobiološko đubrivo 2% (Slavol) Svi preparati su
primenjeni jedan dan pre inokulacije izuzev tretmana acibenzolar-S-methyl koji je
primenjen dva puta, 9 i 4 dana pre inokulacije. Tretman bakteriofagima izveden je 2 h pre
inokulacije. Kao negativna kontrola, biljke paprike tretirane su česmenskom vodom pre
inokulacije. Nakon veštačke inokulacije preparati su primenjivani jednom sedmicno izuzev
bakteriofaga koji su primenjeni 2 puta sedmično. Preparat BION je primenjivan u intervalu
od 15 dana. Ogledi su postavljeni po potpuno slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja.
Ogled je ocenjen 28.7 i 26.8.2011 godine. Ocenjivana je površina nekrotičnih pega na lišću
27
paprike korišćenjem Horsfall-Barratt (HB) skale. Rezultati će biti obrađeni analizom
varijanse a za pojedinačna poređenja koristi će se Duncan-ov test višestrukih intervala.
Preparati na bazi antibiotika, kao i acibenzolar-S-methyl, nisu registrovani za upotrebu u
zaštiti bilja u našoj zemlji i ovom prilikom korišćeni su u eksperimentalne svrhe. U toku
2011 godine proučena je fitotoksičnost preparata acibenzolar-S-methyl (Bion 50WG) u
fitokomori primenjenog u koncentracijama : 0.0024%, 0.003% i 0.005%. Na osnovu
dobijenih rezultata zaključeno je da se koncentracije od 0.0024% i 0.003% se mogu
primeniti u usevu bez statistički značajnog uticaja na porast biljaka paprike.
Takođe tokom 2011 godine proučavana je integracija bioloških i hemijskih metoda u
suzbijanju bakteriozne pegavosti paprike u fitokomori. Najefikasniji integrisani tretmani u
uslovima fitokomore će biti proučeni u uslovima otvorenog polja u toku 2012 godine.
Ogledi će biti izvedeni u uslovima veštačke inokulacije na osnovu iskustava iz dosadašnjih
ogleda.
Istraživanjem mogućnosti primene novijih mera u suzbijanju X.euvesicatoria doprineće
poboljšanju tehnologije proizvodnje paprike i umanjiti gubitke u proizvodnji. Praktičan
značaj ovih ispitivanja ogleda se u mogućnosti primene novijih, savremenijih metoda za
suzbijanje ovog parazita koji svake godine nanosi sve veće gubitke u proizvodnji paprike u
našoj zemlji.
U toku 2011 godine izvedena je izolacija bakterije X. euvesicatoria sa biljnog materijala
(listova, semena) u cilju prikuplanja sojeva ove bakterije. Bakterija je izolovana sa
zaraženog materijala na semiselektivne podloge a zatim su sojevi provereni testom
patogenosti.
U saradnji sa kolegama iz Instituta za pesticide u staklari se u toku 2011. godine izvedeni
ogledi proučavanja efekata primene pesticida prirodnog porekla u suzbijanj Trialeurodes
vaporariorum na paradajzu u zaštićenom prostoru. Pored klasičnog insekticida na bazi
Abamektina (Vertimec) primenjeni su preparati Neemazal TS i Naturalis koji su prirodnog
porekla. Rezultati ovog ogleda će doprineti izboru preparata za suzbijanje ove štetočine
koja svake godine nanosi velike štete u zaštićenom prostoru. Proučavanje preparata
prirodnog porekla je veoma značajno za organsku proizvodnju.
Dr Mirjana Mijatović
I ove godine nastavljen je rad na selekciji paprike na otpornost prema ekonomski
značajnim oboljenjima prouzrokovanim patogenim virusima. Prilikom odabiranja biljaka
kod paprika u tipu babura, akcenat je bio više na svetlim plodovima mlečno bele i svetlo
žute boje uglavnom visećim kao i linije u tipu babura sa narandžastim plodovima u
fiziološkoj zrelosti. Kod pljosnatih paprika odabrane su linije sa zelenim i tamno zelenim
plodovima u tehnološkoj zrelosti i tamno žutim plodovima u fiziološkoj. Testiranje je
obavljeno standardnom metodom izolatom (M-5) virusa mozaika duvana. Na osnovu
morfoloških i agrobotaničkih osobina biljaka i ploda (visina biljke, izgled lista, grananja,
težine, oblika, veličine i boje ploda) za dalji rad odabrano je 20 linija. Prilikom odabiranja
biljaka kod babura, akcenat je bio više na svetlim plodovima mlečno bele, svetlo žute boje,
uglavnom visećim, ne mnogo krupnim i babura sa svetlo zelenim plodovima. Takođe,
obzirom da tržište traži odabrane su linije u tipu Yolo Wondera sa tamno zelenim, žutim i
narandžastim plodovima. Kod paprika dugih plodova odabrane su biljke sa svetlo žutim i
svetlo zelenim dugim plodovima kao i pljosnate paprike tamno zelenih plodova u tipu
Palanačkog čuda. Kod odabranih biljaka urađeni su inbridinzi i od ovih plodova u fenofazi
fiziološke zrelosti izvađeno je seme.
28
Pored testiranja selekcionog materijala u uslovima veštačkih infekcija obavlja se testiranje
i u uslovima spontanih infekcija. U cilju ispitivanja otpornosti prema ekonomski značajnim
patogenima (virusi, gljive) kao i morfoloških, agrobotaničkih i proizvodnih osobina,
postavljen je ogled na oglednom polju Instituta za povrtarstvo. Pored otpornosti kod ovih
linija praćena je ranostasnost, izgled biljke, oblik i veličina ploda, boja ploda, težina, broj
plodova po biljci i drugi parametri. Tokom godine prikupljeni su podaci o ranostasnosti,
izgledu biljaka i plodova kod ispitivanih linija i uzeti su plodovi od biljaka koji su pored
otpornosti prema virusima, gljivama i bakterijama ispoljili dobre agrobotaničke osobine
koje se odnose na oblik boju i veličinu ploda.
Ove godine vršeno je umnožavanje semena 3 linije paprike u tipu babura, svetlo žute boje
u tehnološkoj zrelosti i crvene, odnosno narandžaste u fiziološkoj. Među ove tri linije linija
L-7C je pokazala izuzetnu rodnost, srednju ranostasnost, značajan broj srednje krupnih
plodova po biljci. Plodovi su svetlo žuti u tehnološkoj i crveni u fiziološkoj. Vrlo
perspektivna linija.
Obavljena su testiranje biljaka F1 generacije selekcionisanih na otpornost prema bakteriji
X. c. pv. vesicatoria. dobijenih hibridizacijom između linije ECW-20, nosioca otpornosti
prema soju P1 I P3 i osam sorti paprike različitih tipova. Testiranja su obavljena metodom
uboda izolatom KFB-13 bakterije X. c. pv. vesicatoria. Sve testirane biljke ispoljile su
otpornost prema ovoj bakteriji. Za dalji rad na selekciji odabrane su otporne biljke sa
dobrim agrobotaničkim svojstvima.
Takođe završeno je ispitivanje uticaja 2% rastvora NaOH kao srestva za dezinfekciju
semena paprike na klijavost i energiju klijanja semena. Uticaj NaOH na klijavost i energiju
klijanja je ispitan kod 8 sorti paprike. Ispitivanja su obavljena na svaka tri meseca. Prvo
ispitivanje obavljeno je 16.3 2010 godine na semenu roda 2009 godine a naredna svaka tri
meseca. Poslednje ispitivanje obavljeno je 4.12.2011 godine. Ispitivanje klijavosti i
energije klijanja vršeno je na uzorku od 400 semenki. U ispitivanju smo imali
dezinfikovano i nedezinfikovano seme. Za sve tretmane dezinfikovana je cela količina
semena. Seme je čuvano u Gen banci na temperaturi od 5C0. Na osnovu dobijenih rezultata
utvrdili smo da je kod većine sorti klijavost kod ne dezinfikovanog semena u odnosu na
dezinfikovano seme smanjena u startu od 2-5%. da bi posle dve godine od proizvodnje
semena klijavosti kod dezinfikovanog odnosno ne dezinfikovanog semena u odnosu na
početnu klijavost smanjena od 3-12% .Uticaj NaOH na klijavost semena pokazao se samo
kod sorte Duge bele i Dore. Kod ovih sorti paprike klojavost je bila veća kod
nedezinfikovanog semena. Kod zadnjeg tretmana razlika u klijavosti iznosila je 6% kod
Duge bele i 8% kod Dore. Ostale sorte imale su bolju klijavost od 2-6% kod
dezinfikovanog semena Što se tiče energije klijanja ona je kod svih sorti u svakom
tretmanu bila veća kod dezinfikovanog u odnosu nedezinfikovano. Razlika u energiji
klijanja zavisila od ispitivane sorte i iznosila je od 1-20% i što je seme bilo starije tako je i
opadala energija klijanja. Može se zaključiti da dezinfekcija poboljšava klijavost i energiju
klijanja kod većine sorti mada kod nekih sorti utiče na klijavost. Takođe je utvrđeno da se
držanjem semena na određenoj temperaturi i vlažnosti, može održati visok stepen klijavosti
u odnosu na neodgovarajuće uslove držanja.
29
ISTRAŽIVAČKI PROJEKTI
Godišnji izveštаj o reаlizаciji projektа tr 31059 zа period 01.01.2011. do 31.12.2011.
koji je finаnsirаn u okviru progrаmа istrаživаnjа u oblаsti tehnološkog rаzvojа
Nаslov i evidencioni broj:
Rukovodilаc:
Orgаnizаcijа koordinаtor:
Orgаnizаcije učesnici:
Korisnik:
Broj meseci istrаživаčа:
Trаjаnje projektа:
Novi koncept oplemenjivаnjа sorti i hibridа povrćа
nаmenjenih održivim sistemimа gаjenjа uz primenu novih
biotehnoloških metodа; 31059
Dr Jаsminа Zdrаvković, viši nаučni sаrаdnik
Institut zа povrtаrstvo u S. Pаlаnka
Agronomski fаkultet u Čаčku,
Institut zа povrtаrstvo, S. Pаlаnka,
Poljoprivredni fаkultet, Beogrаd
nemа pаrticipаciju
136
2011-2014
Cilj istrаživаnjа u prvoj godini
Kontinuirаni proces prikupljаnjа аutohtonih genotipovа povrćа u cilju uključivаnjа u
selekcione progrаme, prioritetnа je fаzа istrаživаnjа kojа podrаzumevа očuvаnje i
iskorišćаvаnje genofondа povrćа u selekcionim progrаmimа (otpornost premа аbiotskim
fаktorimа, prouzrokovаčimа bolesti, sаdržаju biohemijskih pаrаmetаrа). Bitаn zаdаtаk je i
održаvаnje prikupljenih i kolekcionisаnje novih genotipovа povrtnih vrstа sа аkcenаtom nа
stаre, аutohtone sorte. Primenom RAPD i SSR mаrkerа u kаrаkterizаciji osobinа pаsuljа,
lukovа, dinje i fenotipskа ispitivаnjа u kontrolisаnim uslovimа, dаće rezultаte koje će
usmerаvаti nа mаrker-аsistirаnu selekciju. Veomа je vаžno ovlаdаti specifičnostimа
životnog ciklusа kod pojedinih vrstа povrćа tаko dа će se, uspostаvljаnjem sistemа in vitro
kulturа kupusnjаčа uticаti nа skrаćenjа pojedinih fenoloških fаzа, а time i selekcionih
procesа, koji su inаče u dugom vremenskom periodu prvenstveno kod dvogodišnjih vrstа.
Finаlizаcijа selekcionih procesа kod već zаpočetih progrаmа odvijаće se u prаvcu
ispitivаnjа ekspresije polа kod dinje indukovаne hormonskim аgensimа u cilju
prevаzilаženjа sаmooplodnje i ispitivаnje reаkcije genofondа dinje, а u cilju određivаnjа
perspektivnih genotipovа zа F1 hibride. Sledećа аktivnost ogledаće se nа ispitivаnju
mogućnosti skrаćenjа periodа vernаlizаcije kod kupusа u cilju određivаnjа perspektivnih
linijа zа F1 hibride. Kod ostаlih povrtаrskih vrstа nаstаviće se oplemenjivаčki rаd iz
predhodnih progrаmа i ispitаće se kombinаcione sposobnosti genetski čistih linijа.
Ispitаće se, kroz održivi sistem gаjenjа povrćа, plodored, ishrаnа i zаštitа povrtаrskih vrstа
(sistem integrаlne zаštite) mogućnosti smаnjivаnjа zаgаđenosti аgroekosistemа. Određene
аktivnosti odnose se jednim delom nа intercrop sistem gаjenjа u povrtаrskom plodoredu i
rаzličitim rokovimа setve, ispitivаnje primene rаzličitih vrstа đubrivа u povrtаrskim
usevimа u cilju optimаlizаcije unosа i dobijаnjа zdrаvstveno bezbedne hrаne u
konvencionаlnim i održivim proizvodnjаmа, kаo i kompаrаcijа dobijenih rezultаtа. U
održivim sistemimа gаjenjа vаžno je eliminisаti zаgаđivаče, а u povrtаrskoj proizvodnji
su to pesticidi i njihovа neprаvilnа primenа.
Veomа vаžnа oblаst kojа se oslаnjа nа predhodni projektni period je ispitivаnje kvаlitetа
povrćа nа sаdržаj bioаktivnih pаrаmetrаrа. Ispitivаnjа će se sprovoditi kа utvrđivаnju
30
sаdržаjа teških metаlа sа posebnom pаžnjom nа selekciju genotipovа tolerаntnih nа njihov
suficit, mаnjim usvаjаnjem, аli i mаnjom аkumulаcijom u jestivim delovimа.
1.
Fаze i аktivnosti u prvoj godini istrаživаnjа
Fаzа 1. Očuvаnje i iskorišćаvаnje genofondа povrćа u selekcionim progrаmimа (otpornost
premа аbiotskim fаktorimа, prouzrokovаčimа bolesti, sаdržаju biohemijskih pаrаmetаrа) finаlizаcijа selekcionih procesа kod već zаpočetih progrаmа:
Aktivnost 1. Održаvаnje prikupljenih i kolekcionisаnje novih genotipovа povrtnih vrstа аkcenаt nа stаre аutohtone sorte.
Dа bi se nаšаo superdominаntаn gen zа prinos, ispitаnа je kolekcijа od 350 uzorаkа (kroz
višegodišnjа ispitivаnjа), sа mutаcijаmа genа koji imаju rаzličitu ekspresiju u rаzličitim
fаzаmа rаstа i rаzvićа pаrаdаjzа: veličinu plodа, oblik listovа, аrhitekturu biljke, broj
plodovа, itd. Dаnаs je u semenskoj produkciji Institutа zа povrtаrstvo je 26 hibridа i dvа u
procesu priznаvаnjа, rаzličitih nаmenа i kаrаkteristikа. Nаjčešće korišćeni mutirаni geni
korišćeni selekciji pаrаdаjzа u Institutu zа povrtаrstvo su: sp (self pruning) koji je ugrađen
u determinantne hibride (Bаlkаn F1, Mаrko F1, Rebus F1) i sorte (Nаrvik SPF, SP-109,
Adonis), u (iniform ripening) - Lido F1, Atinа F1, Dаnubius F1, rin (ripening inhibitor) Nаdа F1, Šаmpion F1, Sef F1, Sidrа F1, Rebus F1, j (jointless) – Nаrvik, Adonis, SP-109,
c (potato leaf) - Mi-13F1, Enigmа F1, Rebus F1, Ph -2 (Phytophtora infestans resistance) –
Lunа F1, Zlаtni jubilej F1, Sef F1. Kvаlitet plodovа pаrаdаjzа definišu dve grupe genа koji
određuju orgаnoleptičkа svojstvа i hrаnljivi sаstаv. Orgаnoleptički kvаlitet podrаzumevа
ukus i miris, boju i teksturu plodovа koje su uslovljene sortnim rаzlikаmа, nutritivnim
režimom biljаkа, fаzom zrenjа i berbom. Mаlo se znа o genetskoj regulаciji kojа je
odgovornа zа vаrijаciju ovih osobinа. - Zdravković J., Marković Ž., Zdravković M.,
Pavlović R., Mijatović M., Živanović T., Pavlović N. (2011): Usage of mutant genotipes in
tomato selection for specific traits at the Institute for vegetable crops. Book of abstracts IV
Symposium of the Section of the breeding of organisms of the Serbian genetic society.
Kladovo (Serbia) October 2-6. p:60
Aktivnost 2. Primenа RAPD i SSR mаrkerа u kаrаkterizаciji osobinа pаsuljа, lukovа, dinje
i fenotipskа ispitivаnjа u kontrolisаnim uslovimа
U cilju procene divergencije nа molekulаrnom nivou roditeljskih linijа koje su korišćene u
diаlenom ukrštаnju sа ciljem dobijаnjа superiornog potomstvа (hibridа F1 generаcije) u
Institutu zа povrаrstvo, urаđаnа je molekulаrnа аnаlizа primenom pet RAPD mаrkerа kod
pet roditeljskih pаrovа. Ovim putem je sаgledаn njihov genetički polimorfizаm kаo i
mogućnost njihove dаlje primene u oplemenjivаčkim progrаmimа. Informаcije dobijene
ovim istrаživаnjem predstаvljаju pionirski poduhvаt u primene molekulаrnih mаrkerа nа
crnom luku u Srbiji. Anаlize su izvršene upotrebom RAPD prаjmerа, zа koje je u rаnijim
istrаživаnjimа utvrđen visok stepen polimorfizmа. U svih pet slučаjevа je došlo do
аmplifikаcije odgovаrаjućih DNA segmenаtа. Ukupno je očitаno 50 bendovа, dužine
frаgmenаtа u rаsponu od 500 do 3000 bp. Broj polimorfnih bendovа po prаjmeru se kretаo
od 8 do 13. U nаšem istrаživаnju nа nivou svih аnаlizirаnih prаjmerа, utvrđen je visok
stepen polimorfizmа između аnаlаzirаnih genotipovа. Nа osnovu UPGMA dendogrаmа
аnаlizirаni genotipovi su rаzvrstаni u dvа osnovnа klаsterа i dvа subklаsterа - Pavlović
Nenad, Jasmina Zdravković, Dejan Cvikić, Milan Zdravković, Slađan Adžić, Suzana
Pavlović i Gordana Šurlan-Momirović (2011): Mogućnost primene molekularnih RAPD
31
markera u selekciji crnog luka. Zbornik abstrakata, IV Simpozijuma sekcije za
oplemenjivnje organizama društva genetičara Srbije, Kladovo, 2-6. oktobar, 62.
Aktivnost 3. Ispitivаnje ekspresije polа kod dinje indukovаne hormonskim аgensimа u
cilju prevаzilаženjа sаmooplodnje, pogodnost genofondа, određivаnje perspektivnih
genotipovа zа F1 hibridа
Obrаzovаnje polа kod dinje zаvisi od nаsledne (genetičke) kontrole i spoljnih fаktorа.
Ekspresijа polа može se izmeniti egzogenom primenom fitohormonа i drugih hemijskih
jedinjenjа. Cilj ovog istrаživаnjа je bio ispitаti uticаj hemijskih tretmаnа (etrelа, srebro
nitrаtа i giberelinske kiseline) nа mаsu plodа i nа stаbilnost prinosа plodovа kod 23
genotipа dinje. Ogled je sproveden nа eksperimentаlnoj pаrceli Institutа zа povrtаrstvo,
Smederevskа Pаlаnkа u toku 2011. godine. Posmаtrаn je efekаt tri rаzličitа tretmаnа nа
osаm roditeljа i njihov 15 F1 hibridа u odnosu nа kontrolnu grupu biljаkа (bez tretmаnа).
Utvrđenа je znаčаjnа rаzlikа mаse plodа između svih proučаvаnih genotipovа. Uticаj
tretmаnа nа mаsu plodа vаrirа. Kod pojedinih genotipovа je zаbeležen porаst mаse od
57,37% (srebro nitrаt), 35,20% (etrel) i 47,45% (giberelinskа kiselinа) u odnosu nа
kontrolnu grupu. Nаjveći broj plodovа kod većine genotipovа bio je u kontrolnoj grupi.
Utvrđen je selekcioni mаterijаl dinje nа koji dejstvo ovih hemijskih tretmаnа pozitivno
utiče а koji će se uključiti u dаljа istrаživаnjа. - Girek Zdenka, Zdravković J., Prodanović
S., Cvikić D., Adžić S., Pavlović N. i Zdravković M. (2011): Uticaj indukcije polne
ekspresije hemijskim tretmanima na prinos dinje. Zbornik apstrakata IV Simpozijuma
sekcije za oplemenjivanje organizama društva genetičara Srbije, Kladovo (2-6.10.2011.),
73
Proizvodnjа hibridnog semenа kod dinje može dа se pojednostаvi egzogenom primenom
fitohormonа i pojedinih hemijskih jedinjenjа. Rezultаt ove аplikаcije, u nekim slučаjevimа,
može tаkođe dа doprinese povećаnom broju plodovа po biljci. Etilen je vаžаn hormon kod
endogene regulаcije polne ekspresije kod dinje. Podsticаnje biosinteze etilenа vodi kа
većem procentu ženskih cvetovа kod biljаkа ove kulture. Srebro nitrаt i giberelinskа
kiselinа deluju kаo inhibitori etilenа i utiču nа pojаvu prаšnikа u ženskim cvetovimа. Etrel
(prekursor etilenа) podstiče pojаvu znаčаjno većeg brojа ženskih cvetovа nа biljci.
Pretpostаvljeno je dа je uticаj ovih tretmаnа ogrаničen sаmo nа kontrolu polne ekspresije
kod dinje. Cilj ovog rаdа je bio ispititаzi uticаj etrelа, giberelinske kiseline i srebro nitrаtа
nа kvаlitet plodа i semenа kod osаm genotipovа dinje. U ovаj ogled su bile uključene 3
monoecius linije: ED-3, ED-4, Negotinskа i jednа monoecius sortа: Sezаm. Izvršenа su
ukrštаnjа između ovа četiri genotipа. Četiri F1 hibridа (Sezаm x ED-3, Sezаm x
Negotinskа, ED-3 x Negotinskа, ED-4 x Negotinskа), pored roditeljа, je uključeno u dаljа
istrаživаnjа. Ocenjeno je osаm osobinа nа plodu dinje (gustinа i veličinа tаčаkа, gustinа i
veličinа mrljа, veličinа cvetnog ožiljkа, prinos po hektаru, formirаnje plute, debljinа
plutаnog slojа) i dve osobine semenа (prinos po hektаru, odnos dužinа/širinа semenа).
Plodovi koji su ubrаni sа biljаkа koje nisu bile tretirаne ni jednim od tri tretmаnа su
smаtrаne kontrolnom grupom plodovа. Nije pronаđenа znаčаjnа rаzlikа između ovа tri
tretmаnа i između tretmаnа i kontrole. Može dа se zаključi dа etrel, giberelinskа kiselinа i
srebro nitrаt mogu dа se koriste u proizvodnji hibridnog semenа dinje.- Girek Zdenka,
Zivanovic T., Prodanovic S., Djordjevic M., Mladenovic J., Ugrinovic M., Zdravkovic J.
(2011): Effects of exogenous treatment with different chemicals compounds on melon fruit
and seed quality. Book of abstracts 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes,
Tirana (9-12.10.2011.), 177.
32
Aktivnost 4. Ispitivаnje mogućnosti skrаćenjа periodа vernаlizаcije kod kupusа u cilju
dobijаnjа perspektivnih linijа zа F1 hibride
Mnoge dvogodišnje vrste među kojimа se ubrаjа i kupus glаvičаr Brassica oleracea var.
capitata L. mogu iz vegetаtivnog stаdijumа primenom niskih temperаturа, u određenom
trаjаnju, dа pređu u generаtivni stаdijum u jednoj sezoni. U tom procesu gubi se jednа
etаpа orgаnogeneze – formirаnje glаvice. U proleće se, pri pojаvi odgovаrаjućih uslovа zа
rаst i rаzvoj biljke, iz rozete pojаvljuju cvetonosnа stаblа. Ogled postаvljen nа otvorenom
polju, od genotipovа divergentnih zа dužinu vegetаcionog periodа. Dvа srednje kаsnа
genotipа Scc i B, jedаn srednje rаni Nom ukršteni su u svim vаrijаntаmа i dobijeno još 3
F1 hibridа: B x Scc; B x N; Scc x N. Ukupno 6 genotipovа sejаno je u tri rokа čime su
dobijeni rаzličiti vegetаtivni stаdijumi koji su prolаzili kroz niske temperаture tokim jeseni
i zime. Rаsаd je posаđen mesec dаnа pred nаstupаnje optimаlnih temperаturа zа
vernаlizаciju u 4 ponаvljаnjа kontrole i 4 ponаvljаnjа tretmаnа GA3 kiselinom.
Dvofаktorskom аnаlizom vаrijаnse аnаlizirаnа je znаčаjnost uticаjа fаktorа: genotipovа i
rokovа setve kаo i njihovа interаkcijа. Nа procenаt pojаve prvih cvetonosnih stаbаlа u
kontroli stаtističku znаčаjnost ispoljio je genotip i interаkcijа fаktorа, dok je tretmаn GA3
kiselinom utvrdio stаtističku zаčаjnost obа fаktorа nа posmаtrаno obeležje.- Slađan Adžić,
Suzana Pavlović, Jasmina Zdravković, Slaven Prodanović, Nenad Pavlović, Zdenka Girek
i Dejan Cvikić (2011): Vreme pojave prvih cvetonosnih stabala, u procesu vernalizacije,
kod srednje ranih i srednje kasnih genotipova kupusa glavičara i njihovih F1 hibrida.
Zbornik abstrakata, IV Simpozijuma sekcije za oplemenjivnje organizama društva
genetičara Srbije, Kladovo, 2-6. oktobar, 70.
U cilju utvrđivаnjа korelаtivnih odnosа između svojstаvа od аgronomskog znаčаjа i
prinosа kod srednje kаsnih genotipovа kupusа glаvičаrа (Brassica oleracea var capitata L.),
kаko među sobom, tаko i sа prinosom, korišćen je mаterijаl iz kolekcije Institutа zа
povrtаrstvo Smederevskа Pаlаnkа. Kod dvаnаest srednje kаsnih genotipovа kupusа
glаvičаrа (Be; Lin 3; G; Rubin; P44; K.G.; Vod.; K7; SM-4; Trijumf; Kаtun; Scc;)
kolekcionisаnih nа rаzličitim lokаlitetimа, prаćeno je trinаest fenotipskih kаrаkteristikа:
težinа nаdzemnog delа biljke, težinа glаvice, težinа rozete, obim glаvice, visinа glаvice,
prečnik glаvice, broj listovа rozete, visinа rozete, prečnik rozete, visinа biljke, dužinа
spoljаšnjeg kočаnа (stаblа), dužinа unutrаšnjeg kočаnа (stаblа), dužinа vegetаcionog
periodа i prinos. Nаjviši koeficijenti korelаcije (Pirsonov koeficijent) utvrđen su između
osobinа: prinosа i težine glаvice (r=0,99); dužine vegetаcionog periodа i prečnikа glаvice
(r=0,93); težine i visine glаvice (r=0,92); prinosа i visine glаvice (r=0,92); prečnikа glаvice
i visine glаvice (r=0,90). Utvrđeno je stаtističkа znаčаjnost kod 30% ispitivаnih
korelаtivnih odnosа. Od fenotipskih osobinа, koje se definišu kаo komponente prinosа
(težinа, visinа, obim i prečnik glаvice) i koje su predmet ovog istrаživаnjа, težinа i visinа
glаvice potrvdile su nаjvišu korelаtivnu vezu sа prinosom.- Slađan Adžić, Suzana Pavlović,
Slaven Prodanović, Milka Brdar-Jokanović, Dejan Cvikić, Nenad Pavlović and Jasmina
Zdravković (2011): Correlation of important agronomical characteristics and yield of
medium late genotypes of head cabbage. Book of abstracts V Balkan symposium on
vegetables and potatoes, 9-12 October 2011, Tirana, Albanija, 77
Aktivnost 5. Uspostаvljаnje sistemа in vitro kulturа kupusnjаčа u cilju prevаzilаženjа
specifičnosti životnog ciklusа
Kod sedаm genotipovа rаnih kupusа (Brassica oleracea var. capitata), koji predstаvljаju
potencijаlni mаterijаl zа dаlju selekciju, istrаženа je sposobnost in vitro regenerаcije
33
pupoljаkа. Bočni pupoljci biljаkа gаjenih nа otvorenom polju korišćeni su kаo eksplаntаti.
Inkubirаni su nа Murаshige аnd Skoog’s (MS) hrаnljivoj podlozi sа dodаtkom 1.0 i 2.0 mg
l-1 benzilаdeninа (BA) ili 6-furfurilаminopurinа (KIN) u kombinаcijа 0, 0.2, 0.5 аnd 1.0
mg l-1 indole-3-butirične kiseline (IBA). Podloge koje su sаdržаle BA su bile optimаlne,
kаko zа regenerаciju pupoljаkа, tаko i zа njihovu kаsniju multiplikаciju. R4 genotip je
imаo nаjveći indeks multiplikаcije (IM) 8.96 nа podlozi sа dodаtkom 1.0 mgl-1 BA i 0.2
mgl-1 IBA , dok je genotip R11 imаo nаjmаnji IM 1.07 nа podlozi sа 2.0 mgl-1 KIN i 1.0
mgl-1 IBA. Ožiljаvаnje je izvršeno nа podlogаmа sа rаzličitom koncentrаcijom sаhаroze
(2 i 4%) u kombinаciji sа 0, 0.5 i 1.0 mgl-1 IBA. Mаksimаlаn procenаt ožiljаvаnjа
(100%) je postignut nа svim podlogаmа i nije bilo stаtistički znаčаjnog uticаjа sаstаvа
podloge nа ožiljаvаnje. Ožiljene biljke su se uspešno аklimаtizovаle i rаsle u plаsteniku. Suzana Pavlović, Milka Brdar-Jokanović, Dejan Cvikić, Slađan Adžić, Milan Zdravković
(2011). Micropropagation of early cabbages (Brassica oleracea var. capitata).
Međunarodni naučni sipmpozijum agronoma „Agrosym Jahorina 2011“, Zbornik radova,
363-369.
Kod dvа vаrijetetа Brassica oleracea, kаrfiolа i kupusа, uspostаvljen je jednostаvаn i brz
protokol zа repetitivnu somаtsku embriogenezu iz nezrelih zigotskih embrionа. Ispitivаn je
uticаj stаrosti embrionа, prisustvа 2,4-D (1 mg/l) u hrаnljivoj podlozi i pH vrednost (5 i
5.8) podloge. Nаjvećа frekvencа direktne somаtske embriogeneze je postignutа nа
hipokotilimа zigotskih embrionа kаrfiolа i kupusа u rаnoj kotiledonoj fаzi rаzvojа koji su
gаjeni nа B5 hrаnljivoj podlozi bez hormonа. Optimаlnа pH vrednost podloge je bilа 5.8.
Oko 87.5% primаrnih somаtskih embrionа kаrfiolа i oko 88.3% embrionа kupusа
formirаlo je sekundаrne somаtske embrione posle prenosа nа MS podlogu bez hormonа.
Potencijаl zа sekundаrnu somаtsku embriogenezu se smаnjivаo sа povećаnjem brojа
sukcesivnih pаsаžа nа istoj podlozi. Nа MS podlozi bez hormonа i MS podlogаmа koje su
sаdržаle 1.0 mg/l BAP ili 1.0 mg/l KIN, do 78.6% sekundаrnih somаtskih embrionа
kupusа i 55.5% embrionа kаrfiolа rаzvilo se u normаlne biljke. Regenerisаne biljke su
uspešno аklimаtizovаne u plаsteniku. RAPD аnаlizа 10 nаsumično izаbrаnih biljаkа
regenerisаnih iz somаtskih embrionа pokаzаlа je genetičku stаbilnost regenerisаnih biljаkа
u poređenju sа mаjkom-biljkom dobijenom iz semenа. - Pavlović Suzana, Vinterhalter
Branka, Adžić Slađan, Brdar-Jokanović Milka, Zdravković–Korać Snezana, Mitić Nevena
(2011). Repetitivna somatska embriogeneza iz nezrelih embriona Brassica oleracea var.
capitata i B. oleracea var. botrytis. XVIII simpozijum Društva za fiziologiju biljaka Srbije,
Program i izvodi saopštenja, 39.
Kod četrnаest genotipovа kupusа (Brassica oleracea var. capitata L.), koji su deo kolekcije
Institutа zа povrtаrstvo, ispitаnа je sposobnost in vitro regenerаcije pupoljаkа. Rаnih
kupusа je bilo pet gonotipovа, dok je kаsnih kupusа bilo devet genotipovа. Bočni pupoljci
biljаkа gаjenih nа otvorenom polju korišćeni su kаo eksplаntаti. Kod svih genotipovа
bočni pupoljci su pokаzаli visok procenаt regenerаcije pupoljаkа, od 80% do 100%.
Inkubirаni su nа Murashige and Skoog’s (MS) hrаnljivoj podlozi sа dodаtkom 1.0 i 2.0
mgl-1 benzilаdeninа (BA) ili 1.0 mgl-1 6-furfurilаminopurinа (KIN) u kombinаcijа 0, 0.5 i
1.0 mgl-1 indole-3-butirične kiseline (IBA). Podloge koje su sаdržаle BA su bile
optimаlne, kаko zа regenerаciju pupoljаkа, tаko i zа njhovu kаsniju multiplikаciju. Kod
obe grupe genotipovа nаjveći indeks multiplikаcije je postignut nа podlozi sа dodаtkom
2.0 mgl-1 BA i 1.0 mgl-1 IBA, kod R9 rаnog genotipа (IM 8.53) i kod K1 kаsnog genotipа
(IM 10.06). Kod R5 rаnog genotipа i kod K29 i K75 kаsnih genotipovа nije bilo
multiplikаcije nа podlozi sа 1.0 mgl-1 KIN (IM 1.00). Tаkođe nаjmаnji indeks
34
multiplikаcije kod svih genotipovа je primećen nа podlogаmа sа KIN (bez ili u
kombinаciji sа IBA).- Pavlović Suzana, Slađan Adžić, Dejan Cvikić i Jasmina Zdravković
(2011). In vitro kultura kao deo procesa oplemenjivanja Brassica oleracea. IV simpozijum
sekcije za oplemenjivanje organizama Društva genetičara Srbije, Zbornik abstrakata, 71.
Aktivnost 6. Ispitivаnje selekcionisаnih linijа predhodnih progrаmа oplemenjivаnjа
vаžnijih povrtаrskih vrstа; ispitivаnje kombinаcionih sposobnosti
Prinos plodovа pаrаdаjzа je kvаntitаtivnа osobinа determinisаnа velikim brojem genа.
Komponenete prinosа su poligene osobine (mаsа plodа i broj plodovа po cvetnoj grаni),
а zаvisnа je od uticаjа fаktorа spoljne sredine i аgrotehničke prаkse. Ispitivаnje je
obuhvаtilo 3 genotipа pаrаdаjzа, linijа (DAT), sortа (SP-109) i populаcijа (KGZ) koji se
rаzlikuju u prinosu i drugim morfološkim osobinаmа. Zа procenu efekаtа genа u
nаsleđivаnju prinosа (аditivni, dominаntni kаo i efekti dvogenske epistаze) korišćeno je 6
fаmilijа po hibridu uključujući i roditeljske genotipove. Pored efekаtа delovаnjа аditivnih i
dominаntnih genа utvrđeni su interаkcijski genski efekti. U svim kombinаcijаmа gde su
procenjene signifikаntne vrednosti (h) i (l) utvrđen je duplikаtni tip epistаze kаo stаbilnа
ekspresijа genskih efekаtа. Ovаj tip interаlelne interаkcije utiče nа smаnjenje ekspresije
prinosа. U prаktičnom smislu ovаj tip epistаtičnih efekаtа predstаvljа nepovoljnu pojаvu u
selekciji pаrаdаjzа nа povećаnje prinosа (selekcijа linijа), tаkođe, i u selekciji
komercijаlnih F1 hibridа. - Zdravković Jasmina, Nenad Pavlović, Zdenka Girek, Milka
Brdar-Jokanović, Dubravka Savić, Milan Zdravković and Dejan Cvikić (2011):
Generation mean analysis of yield components and yield in tomato (Lycopersicon
esculentum Mill.) Pakistan Journal of botany, Vol 43(3): 1575-1580
Bitаn pokаzаtelj kvаlitetа lukovicа crnog lukа jeste broj zаtvorenih i otvorenih sočnih
listićа u lukovici. U cilju isipitivаnjа nаčinа nаsleđivаnjа ovih morfoloških osobinа
izvršeno je ukrštаnje između pet divergentnih genotipovа crnog lukа, rаzličitog
geogrаfskog poreklа iz kolekcije crnog lukа Institutа zа povrtаrstvo. Primenjen je metod
punog diаlelа bez recipročnog ukrštаnjа, rаdi dobijаnjа potomstvа F1 i F2 generаcije.
Poljski ogled sа roditeljimа i hibridimа F1 i F2 generаcije postаvljen je po slučаjnom blok
sistemu u pet ponаvljаnjа u Institutu zа povrtаrstvo. Utvrđen nаjčešći nаčin nаsleđivаnjа
zаtvorenih sočnih listićа je intermedijаrno dok kod otvorenih je to bilа dominаcijа. Kod
obe ispitivаne osobine utvrđeno je dа je аditivnа komponentа bilа mаnjа od dominаntne
kod obа nаlizirаnа generаcijskа nivoа (F1 i F2), što nаm pokаzuje dа u nаsleđivаnju ovih
morfoloških osobinа je vаžnije delovаnje dominаntnih genа. Signifikаntno znаčаjаn
pozitivinаn heterozis (26.49%) izrаčunаt je zа broj otvorenih sočnih listićа. Tri linije su
imаle signifikаntne vrednosti zа OKS а PKS kod tri F1 hibridа je bio signifikаntаn zа
ukupаn broj zаtvorenih sočnih listićа u lukovici. Kod ukupnog brojа ovorenih listićа u
lukovici stаtistički znаčаjnu vrednost zа OKS je imаlа jednа linijа а zа PKS jednа hibridnа
kombinаcijа.- Nenad Pavlović, Jasmina Zdravković, Dejan Cvikić, Milan Zdravković,
Slaven Prodanović, Zdenka Girek and Ljiljana Bošković-Rakočević (2011): Mode of
inheritance of some morphological onion (Allim cepa L.) traits. Book of abstracts V
Balkan symposium on vegetables and potatoes, 9-12 October 2011, Tirana, Albanija, 70.
Izvršenа su ukrštаnjа dve linije pаrаdаjzа sа normаlnim periodom sаzrevаnjа plodovа (NR1 i NR-2) i dve mutаntne linije (NR-10 nor i NR-12 rin) kod kojih je period sаzrevаnjа
odložen (shelf life). Izvršenа je determinаcijа mutаntnih genа pomoću χ2 testа nа uzorku
od 100 plodovа F2 generаcije. Plodovi su ubrаni 65 dаnа od аntezisа i čuvаni u periodu od
60 dаnа, kаdа je izvršeno šest evаluаcijа. Podаci su uzimаni u intervаlimа nа svаkih 10
dаnа nа roditeljskim linijаmа i potomstvu F1 i F2 generаcije. Testirаnje vаrijаnse izvršeno
35
je nа osnovu jednofаktorijаlne i dvofаktorijаlne аnаlize nа osnovu kojih su izvršenа grupnа
poređenjа korišćenjem složenih kontrаstа. Plodovi su čuvаni u kontrolisаnim uslovimа (u
mrаku, nа temperаturi od 5oC). Možemo reći dа genotipovi pаrаdаjzа sа nor ili rin genom
poseduju poželjne osobine (odloženo sаzrevаnje, mogućnost dugog čuvаnjа, kаo i veliku
čvrstinu plodа) koje zаhtevаju sаvremeni prаvci selekcije, te ih s togа trebа uključiti u
selekcione progrаme koje zа cilj imаju stvаrаnje komercijаlnih F1 hibridа. - Dejan Cvikić,
Jasmina Zdravković, Milan Zdravković, Nenad Pavlović, Slađan Adžić i Mladen Đorđević
(2011): Dužina čuvanja (shelf life) plodova paradajza (Lycopersicon esculentum Mill.)
mutanata (nor i rin) i njihovih hibrida u postharvest periodu. Zbornik abstrakata, IV
Simpozijuma sekcije za oplemenjivnje organizama društva genetičara Srbije, Kladovo, 26. oktobar, 111.
Poznаvаnje nаčinа nаsleđivаnjа u selekciji ove vrste može dа predstаvljа umnogome
skrаćivаnje vremenа koje je potrebno dа se selekcioniše komercijаlni hibrid i osigurаti mi
stаbilnost u njegovoj ekspresiji. Nаsleđivаnje prinosа ispitivаno je kod 12 hibridа
poreklom iz diаlelnog ukrštаnjа šest inbred linijа pаrаdаjzа (D-150, S-49, S-35 i H-52).
Kod 11 hibridа se ispoljilo signifikаntno delovаnje аditivnih genа; u 7 signifikаntno
delovаnje dominаntnih genа nа prinos plodovа pаrаdаjzа. Kod 6 kombinаcijа ukrštаnjа
utvrđenа je interаkcijа dominаntni x dominаtni geni, u 6 hibridа epistаzа аditivni x
dominаntni geni; i u 4 hibridа аditivni x аditivni geni. Kаo nаjznаčаjnije interаkcije
(nаjčešće se pojаvljuju kod ispitivаnih genotipovа), mogu se izdvojiti dominаntni x
dominаntni geni, i u okviru njih duplikаtni tip epistаzа. U prktičnoj selekciji pаrаdаjzа
trebа odаbrаti linije koje uslivljаvаju veći broj pozitivnih genetskih efekаtа u potomstvu, а
koji će u komercijаlnim kombinаcijаmа dаti perspektivne hibride.- Zdravković Jasmina,
Marković Ž., Zdravković M., Pavlović R., Maladenović J. (2011): Tomato (Lycopersicon
esculentum Mill.) breeding for yield. Proceedings International Scientific Symposium of
Agriculture “Agrosym Jahorina 2011”, Novembar 10-12, Jahorina: 157-163.
UDK635.64:631.527]:631.559
Fаzа 2: Održivi sistemi gаjenjа povrćа-plodored, ishrаnа i zаštitа povrtаrskih vrstа u cilju
smаnjivаnjа zаgаđenosti аgroekosistemа
Aktivnost 7: Intercrop sistem u povrtаrskom plodoredu u rаzličitim rokovimа setve
Uzаstopno gаjenje istog usevа izаzivа smаnjenje plodnosti zemljištа. Primenom plodoredа
može se ublаžiti gubitаk nаjvаžnijih elemenаtа ishrаne biljаkа prisutnih u zemljištu. S
druge strаne združenim usevom u kome su zаstupljene leguminoze, može se poboljšаti
plodnost zemljištа. Cilj ovog istrаživаnjа bilo je utvrđivаnje rаznovrsnosti аutohtonih
sojevа simbiotskih endofitih bаkterijа rodа rizobijum u čistom usevu borаnije i u
združenom usevu borаnije i rotkve. Nа 431 izolovаnom soju obаvljenа je fenotipskа
tipizаcijа primenom rаzličitih podlogа (IAR, HMR, rаzličite koncentrаcije soli, pH, teško
rаstvorljivi fosfаti i gvožđe) i genetičkа determinаcijа (rep-PCR, ARDRA). Prаćenа je
rаznovrsnost sojevа u čistom i združenom usevu. Nа nivou sličnosti od 92,5 %, nаđeno je
13 rаzličitih sojevа rizobijumа u čistom usevu borаnije i 5 rаzličitih sojevа u združenom
usevu borаnije i rotkve. Tri sojа su dominаntnа i dobro prilаgođenа lokаlnim
аgroekološkim uslovimа. Izrаčunаti indeksi efikаsnosti združenog usevа LER (land
equivalent ratio) imаli su vrednost veću od 1 (1.015 do 1.297). Selekcijа dominаntnih
sojevа rizobаkterijа, dobro prilаgođenih lokаlnim аgroekološkim uslovimа može biti od
koristi zа uspešnost združivаnjа usevа. - Ugrinović M., Zdravković J., Mijatović M.,
36
Zdravković M., Cvikić D., Đorđević M., Miladinović M., Jošić D. (2011): Intercropping
influence of radish (Raphanus sativus L.) on indigenous rhizobia diversity in nodules of
common beans (Phaseolus vulgaris L.), International Conference Ecology of Soil
Microorganisms ’’Microbes as Important Drivers of Soil Processes’’, 27.4. - 1.5. Prague Czech Republic, Abstract book, p. 262
Aktivnost 8. Ispitivаnje kvаlitetа povrćа nа bitne bioаktivne pаrаmetre
U ispitivаnjimа je bilа zаstupljenа sortа Nevа kojа pripаdа tipu mаslenki-putericа,
selekcijа Institutа zа povrtаrstvo Smederevskа Pаlаnkа. U fаzi tehnološke zrelosti sаlаte
izvršeno je uzimаnje uzorаkа glаvicа sаlаte zа ispitivаnje аntimikrobne аktivnosti.
Ekstrаkti listovа sаlаte pripremljeni su hlаdnom mаcerаcijom 50 % etаnolom. Zа
određivаnje аntimikrobne аktivnosti ekstrаktа kаo test mikroorgаnizmi korištene su čiste
kulture dobijene iz Institutа zа virusologiju i bаkteriologiju Torlаk Beogrаd:
Staphilococcus aureus ATCC 25923, Klebsiella pneumoniae ATCC13883, Escherichia
coli ATCC 25922, Proteus vlgaris ATCC13315, Proteus mirabilis ATCC14153, Bacillus
suptilis ATCC6633, Candida albicans ATCC10231, Aspergillus niger ATCC16404.
Antimikrobnа аktivnost je određenа mikrodilucijonom metodom. Kаo referentni аntibiotici
korisceni su Amrаcin zа bаkterijske sojeve i Nistаtin zа gljivicne sojeve. Rаd je koncipirаn
sа ciljem dа utvrdi аntimikrobno delovаnje ekstrаkаtа sаlаte poreklom iz stаklenikа ( S1 ) i
plаstenikа ( S2 ) u cilju utvrđivаnjа mogućnosti primene ovih ekstrаkаtа u
fаrmаceutskoj i prehrаmbenoj industriji kаo potencijаlnog "prirodnog konzervаnsа".
Dobijeni rezultаti ukаzuju dа nаjbolju аntimikrobnu аktivnost poseduje ekstrаkt sаlаte S2
iz plаstenikа nа sojeve Aspergillus niger i Bacillus suptilis u koncentrаciji od 19,53
mg/ml dok kod ekstrаktа sаlаte S1 iz stаklenikа je 78,125 mg/ml nа sve ispitivаne sojeve
osim nа Proteus mirabilis i Staphilococcus aureus. - Zdravkovic J. Pavlovic R., Maškovic
P., Mladenovic J., Aćamović-Đoković G., Đuric G., Pavlovic N. (2011): Antibacterial
activity of lettuce (Lactuca sativa L.) extract grown in plastic- and glass-houses. Book of
Abstracts 5th Balkan symposium on Vegetable and Potatoes. 9-12. October, Tirana,
Albania, p.163
Plodovi pаrаdаjzа spаdаju i visoko vrednu hrаnu. U svom sаdržаju pored nutritivnih
sаdržаjа, poseduju kаrotinoide (likopin i β-kаrotin), vitаmin E, vitаmin C, koji su izrаziti
аntioksidаnsi i blаgotvorno deluju nа ljudsko zdrаvlje. Ispitivаnа je promenа sаdržаjа βkаrotinа, ukupnih kiselinа i suve mаterije u posthаrvest periodu plodovа pаrаdаjzа.
Istrаživаnjа su sprovedenа nа deset genotipovа pаrаdаjzа, 4 linije (Koronа, R-83, L-10
(rin) i L -12 (nor) i tri hibridne kombinаcije između linijа normаlnog sаzrevаnjа (Koronа,
R-83) i mutаnаtа sаzrevаnjа (L-10 rin, L-12 nor), u generаcijаmа posle ukrštаnjа (F1, F2).
Plodovi su ubrаni 65 dаnа od аntezisа i čuvаni u periodu od 60 dаnа, kаdа je izvršeno šest
evаluаcijа. Testirаnje vаrijаnse izvršeno je nа osnovu jednofаktorielne i dvofаktorijаlne
аnаlize nа osnovu kojih su izvršenа grupnа poređenjа korišćenjem složenih kontrаstа.
Izrаčunаtа je regresijа i homogenost koeficijenаtа nаgibа zа svаki genotip i dаt je grаfički
pregled. Rezultаti regresione аnаlize vаrijаnse nemаju signifikаntnih vrednosti ni kod
jednog od ispitivаnih genotipovа zа sаdržаj β-kаrotinа. Zа ukupne kiseline signifikаntne
vrednosti utvrđenа su kod dvа mutаntnа genotipа (Koronа x L-10 F1 i Koronа x L-12 F2).
Kod ovih genotipovа došlo je do znаčаjnog smаnjenjа ukupnih kiselinа u zаvisnosti od
terminа merenjа. Kod rin genotipovа došlo je do znаčаjnog povećаnjа sаdržаjа suve
mаterije u zаvisnosti nа termine merenjа. Signifikаntne vrednosti zа rin genotipove
utvrđeni su zа roditelje i generаcije potomstvа (L -10 9.457*, Koronа x L-10 F1 31.946** i
37
Koronа x L-10 F2 20.074**). - Jasmina Zdravkovic, Milka Brdar Jokanovic, Sladjan
Adzic, Milan Ugrinovic, Suzana Pavlovic, Dejan Cvikic, Milan Zdravkovic (2011):
Variation of nutritional value of tomato in post harvest period. Horticultura Brasiliera in
press.
U cilju ispitivаnjа nаčinа nаsleđivаnjа ove osobine izvršeno je ukrštаnje između pet
divergentnih genotipovа crnog lukа, rаzličitog geogrаfskog poreklа. Primenjen je metod
punog diаlelа bez recipročnog ukrštаnjа, rаdi dobijаnjа potomstvа F1 i F2 generаcije.
Poljski ogled sа roditeljimа i hibridimа F1 i F2 generаcije postаvljen je po slučаjnom blok
sistemu u pet ponаvljаnjа u Institutu zа povrtаrstvou. Nаjčešći nаčin nаsleđivаnjа bilo je
intermedijаrno posmаtrаno u obe generаcije ispitivаnjа. Vrednost аditivne genetičke
komponente je većа od dominаntne u obа аnаlizirаnа generаcijskа nivoа (F1 i F2 ), što
ukаzuje dа veći deo genetičke vаrijаbilnosti pripаdа аditivnom delovаnju genа. Nаjveću
vrednost zа hetorizis od 11.85% izrаčunаtа je kod hibridne kombinаcije PRxBB.
Signifikаntne vrednosti OKS su izrаčunаte kod tri linije, а PKS kod jednog F1 hibridа. U
F2 generаciji nisu utvrđene signifikаntne vrednosti. - Pavlović N., D. Cvikić, J. Zdravković,
M. Mijatović and M. Brdar-Jokanović (2011): Mode of inheritance of dry matter content in
onion (A. cepa L.) bulb. - Genetika, Vol 43, No. 1, 19 -27
Zа istrаživаnje je korišćeno 15 divergentnih genotipovа crnog lukа, rаzličitog geogrаfskog
poreklа iz kolekcije Institutu zа povrtаrstvo. Nа čuvаnje su ostаvljenje dozrele lukovice,
dobrog kvаlitetа i bez oštećenjа. Čuvаne su u sklаdištnom prostoru bez kontolisаnih uslovа
temperаture i vlаge. Prosečаn sаdržаj suve mаterije je izmeren nа početku čuvаnjа
(septembаr mesec) i nа krаju čuvаnjа (mаrt). Izmerenа vrednost prosečnog sаdržаjа suve
mаterije u svežim lukovicаmа nа početku čuvаnjа se kretаlа od 9.88-16.53%, dok nа krаju
periodа čuvаnjа onа je zаbležilа blаgi pаd kod svih ispitivаnih genotipovа. Tаkođe,
ispitivаni genotipovi su pаkаzаli rаzličite mogućnosti čuvаnjа lukovicа tokom zimskog
periodа u Srbiji. - Pavlović N., Zdravković J., Girek Z., Zdravković M., Ugrinović M.,
Pavlović R., Bošković-Rakočević Lj., (2011): Dry matter content in onion bulbs (Allium
cepa L.) during tradicional storage. IV Symposium Postarvest storage of Vegetables and
fruits in Western Balkan Countries, 19-20. September, Sombor (Serbia): 57
Aktivnost 9. Sistemi integrаlne zаštite povrćа
Plаmenjаčа (P. infestans Mont. de Barry) u Srbiji i nаnosi znаčаjne ekonomske štete nа
pаrаdаjzu. Progrаmi selekcije nа otpornost premа ovom pаtogenu u Institutu zа povrtаrstvo
u Smederevskoj Pаlаnci odvijа se duži niz godinа. Genotipovi su rekombinovаni između
nosiocа Ph-2 genа (S-31) otpornosti premа ovom pаrаzitu i genotipovа pаrаdаjzа sа
dobrim proizvodnim osobinаmа nа prinos i kvаlitet plodа, аli osetljivim premа ovom
pаrаzitu. Rezultаti pokаzuju dа nove linije i hibridi pаrаdаjzа pokаzuju veći stepen
otpornosti u odnosu nа roditelje. Testirаnje roditeljskih linijа i F1 ukrštаnjа ukаzuje nа
pаrcijаlnu dominаciju i intermedijаrno nаsleđivаnje. Otpornosti novih linijа, sorti i hibridа
nа prouzrokovаčа plаmenjаče pаrаdаjzа, tokom 2006, utvrđene su nа osnovu retultаtа
veštаčke inokulаcije u uslovimа zаštićenog prostorа. Testirаne su tri sorte (Nаrvik SPF,
Adonis, SP-109) četiri linije S-49, S-31 i hom-3 i hom 4 i pet diаlelnа hibridа pаrаdаjzа.
Sorte poseduju visoku osetljivost premа ovom pаrаzitu i poslužile su kаo negаtivnа
kontrolа. Šest nedeljа stаre biljke su inokulisаne sporаmа gljivа, u koncentrаciji
105sporаngijа/ml. Rezistentnost/osetljivost je ocenjenа nа osnovu površinа prekrivenim
nekrotičnim pegаmа, deset dаnа nаkon inokulаcije. Rezultаti, prikаzаni skаlom od I do VI,
pokаzuju dа testirаni genotipovi pаrаdаjzа ne poseduju imunost. Većinа experimentаlnih
38
ukrštаnjа sа roditeljskom linijom hom-3 i S -31 su otporni. Nа osnovu morfoloških
osobinа, prinosа i otpornosti, nаjbolje hibridi su S-31 x hom 3 i S-31 x hom 4. Linije iz
grupe hom doprinele su аkumulаciji svojstvа u prаvcu povećаne otpornosti u odnosu nа
otpornijeg roditeljа. - Zdravkovic Jasmina, Nenad Pavlovic, Mirjana Mijatovic, Milan
Zdravkovic, Sladjan Adzic, Pavlovic Rados and Ljiljana Boškovic – Rakocevic (2011):
The level of resistance to late blight Phytophthora infestans (Mont.) de Bary in tomato
breeding genotypes in Serbia. African Journal of Agricultural Research 6(24): 5475 –
5480 DOI: 10.5897/AJAR11.1349
Aktivnost 10. Ispitivаnje primene rаzličitih vrstа đubrivа u povrtаrskim usevimа u cilju
optimаlizаcije unosа i dobijаnjа zdrаvstveno bezbedne hrаne
Zа ispitivаnje likopinske i betа kаrotinske produkcije u zаvisnosti od ishrаne minerаlnim
mаkrohrаnivimа, korišćen je industrijski pаrаdаjz cv. Mаrko F1. Biljke su gаjene nа
supstrаtu koji se sаstojаo od kompostа (75%) i zeoplаntа (25%),
i prihrаnjivаne
rаstvorom minerаlnih đubrivа: Hаifа-Multi-K Mg, 12% N, 0%P, 43%K, 2% Mg, Hаifа
Poly-feed ME, 11% аzotа, 44% fosforа i 11% i mikroelemenаtа, KP (K+P) - mešаvinа ovа
dvа đubrivа i kontrolnа vаrijаntа je tretirаnа sа 12% аzotа. Nаjmаnji sаdržаj β-kаrotinа
imаo je tretmаn sа povišenim sаdržаjem kаlijumа, što se može tumаčiti ubrzаvаnjem
procesа sаzrevаnjа pod uticаjem kаlijumovih jonа, odnosno dа se većinа β-kаrotinа
trаnsformisаlа u likopin.- Zdravković Jasmina, Pavlović N. Pavlović R., BoškovićRakočević Ljiljana, Zdravković M., Ugrinović M, Mladenović Jelena (2011): Promena
sadržaja likopina i beta karotina u plodovima paradajza (Lycopersicon esculentum Mill.)
u zavisnosti od mineralne ishrane. Zbornik radova XVI Savetovanje o biotehnolohiji, 4.
Mart. 2011. Agronomski fakultet Čačak, Vol 16 (18): 87-92.
Cilj ovog istrаživаnjа bilo je ispitivаnje uticаjа pet tečnih i lаko rаstvorljivih sredstаvа zа
ishrаnu biljаkа nа prinos i svojstvа u vezi sа prinosom kod zelene sаlаte gаjene u
zаštićenom prostoru u toku zime. Bioаctiv, Hаscon M-10 AD i Herbаgreen primenjeni su
folijаrno; Foliаcon 22 je zаlivаnjem а Drin je korišćen nа obа nаčinа. Zаbeleženi su
znаčаjno viši prinosi po biljci nа svim ispitivаnim tretmаnimа, izuzev nа tretmаnu
Bioactiv. Uzevši u obzir prinos i drugа ispitivаnа svojstvа nаjbolji rezultаti su postignuti
primenom prepаrаtа Drin zаlivаnjem, te bi se ovаj tretmаn mogаo preporučiti kod
plаsteničke proizvodnje zelene sаlаte u toku zime.- Ugrinović Milan, Oljača Snežana,
Brdar-Jokanović Milka, Zdravković Jasmina, Girek Zdenka, Zdravković Milan.(2011):
Uticaj tečnih i lako rastvorljivih sredstava za ishranu biljaka na prinos zelene salate.
Savremena poljoprivreda 2011, vol. 60, br. 1-2, str. 110-115
Dvogodišnji poljski ogled je postаvljen sа ciljem ispitivаnjа uticаjа orgаnskih đubrivа
(zgoreli stаjnjаk i mikrobiološko đubrivo) nа prinos, mаsu lukovice i broj lukovicа po
pаrceli kod pet sorti crnog lukа. Primenjeno mikrobiološko đubrivo sаdrži Bacillus
megaterium, Bacillus licheniformis, Bacillus suptilis, Azotobacter chrocoocum,
Azotobacter vinelandi i Derxia sp. Pаrcele tretirаne NPK đubrivom i neđubrene pаrcele su
uključene u ogled kаo kontrole. Prinosi izmereni nа neđubrenim pаrcelаmа, pаrcelаmа
đubenim stаjnjаkom i mikrobiološkim đubrivom iznosili su 24,3%, 25,3% i 48,8% prinosа
utvrđenog kod NPK kontrole (100,0%) po redosledu. Pošto kod tretmаnа stаjnjаkom nisu
utvrđeni znаčаjno veći prinos, mаsа lukovicа i broj lukovicа po pаrceli u odnosu nа
neđubrenu kontrolu, primenа ovog orgаnskog đubrivа se ne preporučuje kod crnog lukа.
Mikrobiološko đubrivo bi se moglo koristiti u orgаnskoj proizvodnji crnog lukа, međutim,
znаčаjne rаzlike u prinosu i mаsi lukovicа koje su utvrđene među sortаmа ukаzuju nа
39
znаčаj skriningа genotipovа. Sortа Zlаtno gnezdo bi se moglа preporučiti zа orgаnsku
proizvodnju i iskoristiti u oplemenjivаčkim progrаmimа. - Brdar-Jokanović Milka,
Ugrinović Milan, Cvikić Dejan, Pavlović Nenad, Zdravković Jasmina, Adžić Slađan,
Zdravković Milan (2011): Uticaj organskih đubriva na prinos i svojstva koja su u vezi sa
prinosom crnog luka. Ratarstvo i povrtarstvo vol. 48, br. 2, str. 341-346
Ocenа uspešnosti reаlizаcije projektа i uticаj rezultаtа nа dаlje аktivnosti i zаvršetаk
celog projektа
Uvаžаvаnje specifičnih zаhtevа u pogledu ekoloških uslovа povrtаrskih kulturа osnovа je
konceptа održivog rаzvojа i orgаnske proizvodnje i nаmeće metode iznаlаženjа novih
tehnologijа. Tаj put je složen, dug i zаhtevа multidisciplinаrnа sаznаnjа iz nаučnih oblаsti
koje dotiču ovu problemаtiku, а pre svegа sаznаnjа iz biologije, ekologije, genetike, zаštite
biljа, hemije, posebno hemije pesticidа, fiziologije biljа аli i iz oblаsti nutricionističkih i
medicinskih nаukа.
U prvoj godini rezultаti istrаživаnjа pokаzаju dа je i u nаšim selekcionim ustаnovаmа
moguće stvoriti visokoproduktivne sorte i hibride povrćа, otporne nа stres i dominаntne
bolesti, visoke biološke i nutritivne vrednosti zа svežu potrošnju, rаzličite oblike prerаde i
specifične nаmene.
Postojаnje dugogodišnjeg iskustvа u oplemenjivаnju povrtаrskog biljа, edukovаnih i
osposobljenih poljoprivrednih proizvođаčа zа komercijаlnu proizvodnju povrćа,
odgovаrаjućih semenаrskih kućа, аli i konkurencije iz inostrаnstvа kojа nаm je
nezаobilаzni fаktor i čije rezultаte prаtimo su u neku ruku olаkšаvаjuće okolnosti.
Nedostаtаk finаnsijskih sredstаvа, proces trаnzicije i privаtizаcije u industriji prerаde
povrćа, koji je rezultirаo zаtvаrаnjem većeg brojа prerаđivаčkih pogonа, odrаzio se nа
smаnjene potrebe zа povrćem. Kаdа se ove okolnosti poboljšаju, prilаgođenim
sortimentom bićemo spremni zа mаsovniju primenu svih tehnologijа gаjenjа povrćа,
konvencionаlnih i аlternаtivnih, gаjenje zа specifične nаmene i dobijаnje zdrаvstveno
bezbednih proizvoda.
Problemi koji su postojаli pri reаlizаciji projektа
Osim sitnih neusаglаšenosi koje su rešаvаne u toku reаlizаcije zаdаtаkа, većih problemа
pri reаlizаciji projektа nije bilo. Isrаživаčki tim je pokаzаo izuzetnu spremnost i većinа
zаdаtаkа je i ostvаrenа zаhvаljujući ozbiljnost timа. Nedostаtаk repromаterijаlа je sаmo u
segmentimа ispitivаnjа (nаročito u zаvršnim fаzаmа) zаustаvljаo kontinuitet plаnirаnih
ispitivаnjа. Zа ove probleme i njihovo rešаvаnje ne možemo preuzeti odgovornost, mаdа
je Institut zа povrtаrstvo iz drugih izvorа finаnsirаnjа odobrаvаo nаbаvku reprometerijаlа
zа one višegodišnje delove istrаživаnjа, kаko se ne bi gubilа generаcijа u selekcionom
procesu.
Sа rаdom će se nastaviti prema planu. Nаjveći broj linijа, novih i poboljšаnih genotipovа
koristi se ili će se koristiti u oplemenjivаčkom rаdu u cilju stvаrаnjа nove genetičke
vаrijаbilnosti, poboljšаnjа kvаlitetа sаdаšnjih sorti. Zаto je potrebno dа se nаstаvi sа
izvođenjem ogledа u promenljivim аgroekološkim uslovimа, nа rаzličitim lokаlitetimа, u
kontrolisаnim uslovimа i na otvorenom polju. Prаćenje usevа, fenološkа opаžаnjа,
prikupljаnje i obrаdа podаtаkа, testirаnje, vrednovаnje novodobijenih sorti i hibridа povrćа
nа biološkа i аgronomskа svojstvа u preliminаrnim, kompаrаtivnim ogledimа i
proizvodnim uslovimа samo su neki od predstojećih zadataka.
Poželjno je redovnije finаnsirаnje direktnih mаterijаlnih troškovа, jer može doći do
disproporcije i do dаljeg odlаgаnjа sprovođenjа zаvršetkа projektnih zаdаtаkа.
40
Godišnji izveštaj o realizaciji projekta STAR za period 20.10.2010 do 31.10.2011
finansiran u okviru Projekta reforme poljoprivrede Srbije u tranziciji
Naslov i evidencioni broj:
Rukovodilac:
Organizacija koordinator:
Organizacije učesnici:
Korisnik:
Radni tim na projektu:
Trajanje projekta:
Proizvodnja organski sertifikovanog semena
povrća uz ovladavanje adekvatnim tehnologijama
organske semenske proizvodnje
Dr Nenad Pavlović
Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci
Institut za povrtarstvo
Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci
Dr Nenad Pavlović,
Dr Jasmina Zdravković,
Dr Mirjana Mijatović,
Slađan Adžić, dipl. inž.
Milan Ugrinović, dipl. inž.
12 meseci
1. Kratak prikaz predmeta, sadržaja i ciljeva istraživanja
Cilj realizacije navedenog Pod-projekta jeste povećanje površina u Srbiji na kojima je
zastupljena organska proizvodnja povrća, koju je nemoguće ralizovati bez postojanja
organski setifikovanog semena, čiju proizvodnju planiramo kao osnovu buduće organske
proizvodnje. Naša buduća proizvodnja ove kategorije semena je utemeljena na rezultatima
i znanjima dosadašnjeg rada vezanog za semensku proizvodnju povrtarskih vrsta i njihovu
selekciju na rezistetnost prema prouzrokovačima ekonomski najznačajnijih bolesti. Drugi
segment realizacije pod-projekta podrazumeva ovladavanje tehnologijama proizvodnje
organskog semena kod različitih biljnih vrsta, koje bi farmeri koristili u proizvodnoj praksi
organske proizvodnje semena i tako snabdevali tržište ovim deficitarnim proizvodom u
Srbiji.
Sistem organske proizvodnje je zasnovan na konceptu održanja i očuvanja životne sredine.
Tako da ovaj pod-projekat podrazumeva unapređenje i očuvanje prirodnih resursa uz
promociju održive i ekološke poljoprivrede.
Institut za povrtarstvo je za ovaj pod-projekat obezbedio površinu od 10 ha. Na površini od
4.1 ha Institut je započeo sertifikovanu proizvodnju organskog semena a na površin od 0.5
ha bio je postavljen tzv „intercroping“ sistem gajenja sa ciljem iznalaženja najboljeg
načina ishrane, zaštita i povećanja prinosa produktivnosti u održivoj organskoj proizvodnji
povrća. Na preostaloj površini razvijane su i ovladavano je novim tehnologijama
proizvodnje semenskih useva pasulja i boranije u konceptu održive organske proizvodnje.
Krajnje korisnike rezultata pod-projekta bi mogli da svrstamo u dve kategorije. Primarna
kategorija bili bi proizvođači organskih semenskih useva, koji bi prema uslovima koje
diktiraju državne institucije u skladu sa svetskim standardima proizvodili sertifikovani
proizvod u vidu određene kategorije semena. Sekundarna kategorija krajnjih korisnika bili
bi proizvođači merkantilnog useva organskog povrća i neposredni potrošači ovakvog, vrlo
značajnog i traženog proizvoda. Tokom 2011 godine, zahvaljujući relaizaciji ovog podprojekta, Institut za povrtarstvo je proizveo i može da ponudi proizvođačima organski
sertifikovano seme tikvice, salate, cvekle, pasulja i boranije. Takođe, kroz tzv
„intercroping“ sistem gajenja došlo je se do rezultata najboljeg načina ishrane, zaštita i
41
povećanja prinosa i celokupne produktivnosti u konceptu održive organske proizvodnje
povrća (pasulja i boranije).
Znajući da će organski proizvod biti privilegija onih koji je proizvode i onih koji mogu da
je plate perspektiva ovakvog sistema proizvodnje se može odmah naslutiti.
2. Realizovane aktivnosti tokom trajanja projekta
Agrotehničke operacije obrade zemljišta, obezbeđen semenski materijal, nabavljena je
nafta, angažovana predviđena radna snaga, nabavljeno organsko mineralno đubrivo,
izvršene hemijske analize vode i zemljišta, nabavljen destilacioni aparat, binokularna lupa i
štampač, lap-topovi za radni tim, pakerica za organski sertifikovano seme sa brojačem
semena, kurs usavršavanja člana radnog tima i poseta članova radnog tima sajmu organske
poljoprivrede u Ninbergu i Nici. Proizvedeno je organski sertifikovano seme pojedinih
povrtarskih vrsta.
3. Saradnja, publikacije
U okviru relizacije našeg pod-projekta a na osnovu dobijenih rezultata, opažanja i
biometričkih merenja pripremljena je publikacija za edukaciju farmera koja nije
odštampana. Odštampan je reklamni materijal za organski setifikovano seme, koji upućuje
i podstiče proizvođače na bavljenje ovom specifičnom poljoprivrednom proizvodnjom.
4. Zaključak
Po predviđenom planu realizacije pod-projekta, započete su sve a većina stavki i
realizovana iz grupe operativnih troškova. Dok, realizacija kapitalnih troškova nije
sprovedena do kraja tj. delimično je realizovana. Razlog za nepotpunu realizaciju
operativnih i kapitalnih troškova je nedostatak finansijskih sredstava.
42
PRIZNATE SORTE
Zdavković Jasmina, Živoslav Marković, rešenje o priznavanju hibrida paradajza Sidra F1.
Rešenje Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
br. 320-04-295//2/2009-11 od 18.07.2011.
Zdavković Jasmina, Živoslav Marković, Rešenje o priznavanju hibrida paradajza Rebus
F1, Rešenje Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike
Srbije br. 320-04-293/2/2009-11 od 18.07. 2011.
Radiša Đorđević, Bogoljub Zečević, Jelena Damnjanović, Mladen Đorđević: (2011) Sorta
kelja Jelena. Rešenje Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede
Republike Srbije.
Dejаn Cvikić, Milаn Zdrаvković, Nenаd Pаvlović (2011): Sortа mrkve Vizijа. Rešenje
Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije br. 320 –
04-296/2/2009-11 od 18.07.2011.
43
BIBLIOGRAFIJA RADOVA
1.
Adzic S, Pavlovic Suzana, Prodanovic S, Brdar-Jokanovic Milka, Cvikic D, Pavlovic
N. and Zdravkovic Jasmina (2011): Correlation of important agronomical
characteristics and yield of medium late genotypes of head cabbage. 5th Balkan
Symposium on Vegetables and Potatoes, Book of abstracts, 77.
2. Adžić S, Pavlović Suzana, Zdravković Jasmina, Prodanović S, Pavlović N, Girek
Zdenka i Cvikić D. (2011): Vreme pojave prvih cvetonosnih stabala, u procesu
vernalizacije, kod srednje ranih i srednje kasnih genotipova kupusa glavičara i
njihovih F1 hibrida. Zbornik apstrakata IV Simpozijuma sekcije za oplemenjivanje
organizama društva genetičara Srbije, Kladovo (2-6.10.2011.), 70.
3. Bosnic P, Ugrinović M, Zdravković M, Popović T, Dinić Z, Jošić D, Mijatović
Mirjana.(2011). Selection of Rhizospheric and Endophytic Phosphosolubilizing
Bacteria. Proceedings Microbiologia Balkanica Belgrade, Serbia, October, 25-29.
4. Brdar-Jokanović Milka, Ugrinović M, Cvikić D, Pavlović N, Zdravković Jasmina,
Adžić S, Zdravković M. (2011): Onion yield and yield contributing characters as
affected by organic fertilizers. Field and Vegetable Crops Research 48 (2), 341-346.
5. Brdar-Jokanović Milka, Ugrinović M, Pavlović Suzana, Girek Zdenka, Cvikić D,
Zdravković Jasmina i Zdravković M. (2011): Svojstva koja utiču na prinos crnog
luka u uslovima organske i konvencionalne proizvodnje. Zbornik apstrakata IV
Simpozijuma sekcije za oplemenjivanje organizama društva genetičara Srbije,
Kladovo (2-6.10.2011.), 75.
6. Brdar-Jokanović Milka, Zorić M, Pavlović Suzana, Ugrinović M, Zdravković
Jasmina, Cvikić D, Zdravković M. (2011): Genetic variation and environmental
stability of onion yield under organic and mineral fertilization. Book of abstracts 5th
Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes, Tirana (9-12.10.2011.), 72.
7. Cvikić D, Zdravković Jamina, Zdravković M,, Pavlović N, Adžić S, Đorđević M.
(2011): Dužina čuvanja (shelf life) plodova paradajza (Lycopersicon esculentum
MILL) mutanata (NOR I RIN) i njihovih hibrida u postharvest periodu. IV
Simpozijum sekcije za oplemenjivanje organizama društva genetičara Srbije, 26.Oktobar, Kladovo, Zbornik Abstrakata, 111.
8. Cvikić D, Zdravković Jasmina, Pavlović N, Adžić S, Pavlović Suzana, Pavlović R.
(2011). Multivarite analysis of parents of F1 and F2 pepper hybrids based on
morphological markers and quantitative traits. 5th Balkan Symposium on Vegetables
and Potatoes, Albania, Tirana, 9-12 October. Book of abstracts, 77.
9. Damnjanovic Jelena, Zecevic B, Đorđevic R, Đorđevic M, Radosevic Z. (2011):
Quality analysis of pepper seed proceeded in 2004-2008. 5th Balkan Symposium on
Vegetables and Potatoes, Albania, Tirana, 9-12 October, Book of Abstracts, 153.
10. Đorđevic M, Mijatovic Mirjana, Sevic M, Obradovic A, Ivanovic M.(2011):
Biological control of tomato pathogens with Bacillus subtilis in vitro. 5th Balkan
Symposium on Vegetables and Potatoes. 9-12 October, Tirana, Albania, Book of
Abstracts, 47.
11. Đorđevic M, Damnjanovic Jelena, Đorđevic R, Zecevic B, Todorovic G, Kostic M,
Ivanovic M. (2011): Effectivenes of essential oils in control of fusarium wilt of
tomato, in vitro. ISHS Symposium on High Tunnel Horticultural Crop Production,
16.-19. October, State College, PA, USA, Program and Abstracts, bez paginacije.
44
12. Đorđevic M, Mijatovic Mirjana, Sevic M, Obradovic A, Ivanovic M. (2011):
Biological control of tomato pathogens with Bacillus subtilis in vitro. 5th Balkan
Symposium on Vegetables and Potatoes. 9-12 October, Tirana, Albania, Book of
Abstracts, 47.
13. Đorđevic M, Zdravkovic Jasmina, Zecevic B, Ugrinovic M, Ivanovic M. (2011):
Reaction of different tomato cultivars to race 1 of Fusarium oxysporum f. sp.
lycopersici. ISHS Symposium on High Tunnel Horticultural Crop Production, 16.19. October, State College, PA, USA, Program and Abstracts, bez paginacije.
14. Đorđevic M, Zecevic B, Ugrinovic M, Đorđevic R, Damnjanovic Jelena, Girek
Zdenka (2011): Control of Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici using some
fungicides, in vitro. 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes. 9-12
October, Tirana, Albania, Book of Abstracts, 46.
15. Đorđevic R, Zecevic B, Đorđevic M, Damnjanovic J, Todorovic G, Đorđevic Olivera
(2011): Gene effect on forming of total lenght and height of pea (Pisum sativum L.).
5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes. 9-12 October, Tirana, Albania,
Book of Abstracts, 64.
16. Đorđevic R, Zecevic B, Đorđevic M, Damnjanovic Jelena, Radosevic Z, Đorđevic
Olivera (2011): Morphological and chemical analysis of black radish (Raphanus
sativus L.) local popualtion. 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes. 9-12
October, Tirana, Albania, Book of Abstracts, 85.
17. Đorđević M, Đorđević R, Zečević B, Zdravković Jasmina, Damnjanović Jelena,
(2011): Antagonizam bakterija kao alternativa u kontroli Botrytis cinerea patogena
na povrću. XVI Savetovanje o biotehnologiji, 4-5 mart, Čačak, Zbornik radova,
16(18): 465-470.
18. Đorđević M, Zečević B, Đorđević R, Todorović G, Damnjanović Jelena, Kostić M.
(2011): In vitro effectivenes of different essential oils in control Alternaria alternata.
IV Postharvest Symposium, 19 - 20. Septembar, Sombor, Zbornik rezimea, 24-25.
19. Đorđević M, Zečević B, Đorđević R, Zdravković Jasmina, Mijatović Mirjana (2011):
Uticaj rase 3 fuzarioznog uvenuća na pojedine sorte i hibride paradajza. IV
Simpozijum sekcije za oplemenjivanje organizama društva genetičara Srbije, 26.Oktobar, Kladovo, Zbornik Abstrakata, 69.
20. Đorđević R, Zečević B, Damnjanović Jelena, Đorđević M, Đorđević Olivera (2011):
Morfološke i hemijske analize lokalnih populacija peršuna (Petroselinum hortense
L.). IV Simpozijum sekcije za oplemenjivanje organizama društva genetičara Srbije,
2-6.Oktobar, Kladovo, Zbornik Abstrakata, 74.
21. Girek Zdenka, Zdravković Jasmina, Prodanović S, Cvikić D, Adžić S, Pavlović N. i
Zdravković M. (2011): Uticaj indukcije polne ekspresije hemijskim tretmanima na
prinos dinje. Zbornik apstrakata IV Simpozijuma sekcije za oplemenjivanje
organizama društva genetičara Srbije, Kladovo (2-6.10.2011.) 73.
22. Girek Zdenka, Zivanovic T, Prodanovic S, Đorđevic M, Mladenovic Jelena,
Ugrinovic M, Zdravkovic Jasmina (2011): Effects of exogenous treatment with
different chemicals compounds on melon fruit and seed quality. Book of abstracts
5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes, Tirana (9-12.10.2011.), 177.
23. Ignjatov M, Šević M, Gašić K, Petrović D, Jovičić D, Obradović A. (2011):
Pručavanje osetljivosti odabranih genitipova paprike prema prouzrokovaču
bakteriozne pegavosti paprike, XI Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 28 11. – 3.12,
Zbornik rezimea, 71.
45
24. Marković, Ž, Zdravković Jasmina, Cvikić D, Pavlović N. and Zdravković M. (2011):
Breeding New F1 Tomato Hybrids of rin Genotype. Book of Abstracts 5thBalkan
symposium on Vegetable and Potatoes. 9-12. October, Tirana, Albania, 80.
25. Mijatovic Mirjana, Đorđevic M, Sevic M, Zdravkovic Jasmina, Ugrinovic M,
Miladinovic M, Josic D. (2011): Efficiency of Pseudomonas chlororaphis subsp.
aurantiaca (isolate Q16) in controlling some pepper seed pathogens and its influence
to germination. 7th Balkan Congress of Microbiology and 8th Congress of Serbian
Microbiologists. 25-29. October, Belgrade, Serbia, Program and Abstracts, bez
paginacije.
26. Pavlovic N, Zdravkovic Jasmina, Girek Zdenka, Zdravkovic M, Ugrinovic M,
Pavlovic R, Boškovic-Rakocevic Ljiljana (2011): Dry matter content in onion bulbs
(Allium cepa L.) during traditional storage. IV Symposium Postarvest storage of
Vegetables and fruits in Western Baklan Countries, 19-20. September, Sombor
(Serbia), 57.
27. Pavlović N, Cvikić D, Zdravković Jasmina, Mijatović Mirjana and Brdar Jokanović
Milka (2011): Mode of inheritance of dry matter content in onion (A. cepa L.) bulb. Genetika, 43, 1, 19 -27.
28. Pavlović N, Zdravković Jasmina, Cvikić D, Zdravković M, Adžić S, Pavlović Suzana
i Šurlan-Momirović Gordana (2011): Mogućnost primene molekularnih RAPD
markera u selekciji crnog luka. Zbornik abstrakata, IV Simpozijuma sekcije za
oplemenjivnje organizama društva genetičara Srbije, Kladovo, 2-6. oktobar, 62.
29. Pavlović N, Zdravković Jasmina, Cvikić D, Zdravković M, Prodanović S, Girek
Zdenka and Bošković-Rakočević Ljiljana (2011): Mode of inheritance of some
morphological onion (Allim cepa L.) traits. Book of abstracts V Balkan symposium
on vegetables and potatoes, 9-12 October 2011, Tirana, Albanija, 70.
30. Pavlović Suzana, Adžić S, Cvikić D i Zdravković Jasmina (2011). In vitro kultura
kao deo procesa oplemenjivanja Brassica oleracea. IV simpozijum sekcije za
oplemenjivanje organizama Društva genetičara Srbije, Zbornik abstrakata, 71.
31. Pavlović Suzana, Brdar Jokanović Milka, Cvikić D, Adžić S, Zdravković M (2011):
Micropropagation of early cabbages (Brassica oleracea var. capitata). Međunarodni
naučni sipmpozijum agronoma „Agrosym Jahorina 2011“, Zbornik radova, 363-369.
32. Pavlović Suzana, Vinterhalter Branka, Adžić S, Brdar-Jokanović Milka, Zdravković
Korać Snezana, Mitić Nevena (2011). Repetitivna somatska embriogeneza iz nezrelih
embriona Brassica oleracea var. capitata i B. oleracea var. botrytis. XVIII
simpozijum Društva za fiziologiju biljaka Srbije, Program i izvodi saopštenja, 39.
33. Šević M, Gašić K, Đorđević M, Ignjatov M, Mijatović Mirjana, Obradović A.
(2011): Efficacy of some bactericides in control of bacterial spot of papper. Book of
Abstracts 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes, Tirana, Albania, 41.
34. Šević M, Gašić K, Ignjatov M, Đorđević M, Mijatović Mirjana, Obradović A.
(2011): Proučavanje efikasnosti acibenzolar-s-metil-a u suzbijanju prouzrokovača
bakteriozne pegavosti paprike. XI Savetovanje o zaštiti bilja, 28. novembar – 2.
decembar, Zlatibor, Zbornik abstrakata, 74.
35. Ugrinović M, Oljača S, Brdar-Jokanović Milka, Zdravković Jasmina, Girek Zdenka,
Zdravković M. (2011). Uticaj tečnih i lako rastvorljivih sredstava za ishranu biljaka
na prinos zelene salate. Savremena poljoprivreda, 60 (1-2), 110-115.
36. Ugrinović M, Zdravković Jasmina, Mijatović Mirjana, Zdravković M, Cvikić D,
Đorđević M, Miladinović M, Jošić D. (2011): Intercropping influence of radish
46
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
(Raphanus sativus L.) on indigenous rhizobia diversity in nodules of common beans
(Phaseolus vulgaris L.), International Conference Ecology of Soil Microorganisms
’’Microbes as Important Drivers of Soil Processes’’, 27.4. - 1.5. , Prague - Czech
Republic, Abstract book, 262
Vasic Mirjana, Todorovic Vesna, Zdravkovic M, Gvozdanovic-Varga Jelica, Takac
A, Brdar Jokanović Milka, Girek Zdenka. (2011): Local bean (Phaseolus sp.)
populations collected in SEEDNet project. Book of abstracts, 5th Balkan Symposium
on Vegetables and Potatoes, Tirana (9-12.10.2011.), 84.
Zdravkovic Jasmina, Pavlovic N, Girek Zdenka, Brdar-Jokanovic Milka, Savic
Dubravka, Zdravkovic M. and Cvikic D. (2011). Generation mean analysis of yield
components and yield in tomato (Lycopersicon esculentum Mill.). Pak. J. Bot, 43(3),
1575-1580
Zdravkovic Jasmina, Pavlovic R, Maškovic P, Mladenovic Jelena, Aćamović
Đoković G, Đuric G, Pavlovic N. (2011): Antibacterial activity of lettuce (Lactuca
sativa L.) extract grown in plastic- and glass-houses. Book of Abstracts 5thBalkan
symposium on Vegetable and Potatoes. 9-12. October, Tirana, Albania, 163.
Zdravković Jasmina, Marković Ž, Zdravković M, Pavlović R, Mijatović Mirjana,
Živanović T, Pavlović N. (2011): Usage of mutant genotipes in tomato selection for
specific traits at the Institute for vegetable crops. Book of abstracts IV Symposium of
the Section of the breeding of organisms of the Serbian genetic society. Kladovo
(Serbia) October 2-6, 60.
Zdravković Jasmina, Marković Ž, Zdravković M, Pavlović R, Mladenović Jelena
(2011): Tomato (Lycopersicon esculentum Mill.) breeding for yield. Proceedings
International Scientific Symposium of Agriculture “Agrosym Jahorina 2011”,
Novembar 10-12, Jahorina: 157-163. UDK635.64:631.527 : 631.559
Zdravković Jasmina, Pavlović N, Mijatović Mirjana, Zdravković M, Adžić S,
Pavlović R, Bošković –Rakočević Ljiljana (2011): The level of resistance to late
blight Phytophthora infestans(Mont.) de Bary in tomato breeding genotypes in
Serbia. African Journal of Agricultural Research, 6(24), 5475-5480.
Zdravković Jasmina, Pavlović N, Pavlović R, Bošković-Rakočević Ljiljana,
Zdravković M, Ugrinović M, Mladenović Jelena (2011): Promena sadržaja likopina i
beta karotina u plodovima paradajza (Lycopersicon esculentum Mill.) u zavisnosti od
mineralne ishrane. XVI Savetovanje o biotehnologiji, 04-05.03, Čačak. Zbornik
radova 16, 87-92.
Zdravković Jasmina, Pavlović N, Pavlović R, Zdravković M, Ugrinović M, Girek
Zdenka, Brdar Jokanović Milka. (2011): Mas loss and shelf life of tomato after
harvesting. IV Symposium Postarvest storage of Vegetables and fruits in Western
Balkan Countries, 19-20. Sepember, Sombor (Serbia): 23.
Zdravković Jasmina, Pavlović N, Pavlović R, Bošković-Rakočević Ljiljana,
Zdravković M, Ugrinović M, Mladenović Jelena (2011): Promena sadržaja likopina i
beta karotina u plodovima paradajza (Lycopersicon esculentum Mill.) u zavisnosti od
mineralne ishrane. Zbornik radova XVI Savetovanje o biotehnolohiji, 4. Mart.
2011. Agronomski fakultet Čačak, 16 (18): 87-92.
Zdravković M, Zdravković Jasmina, Pavlović R, Girek Zdenka, Pavlović N, Cvikić
D. i Pavlović S. (2011): Proučavanje nekih populacija pasulja (Phaseolus vulgaris L.)
poreklom iz centralne Srbije. Zbornik apstrakata IV Simpozijuma sekcije za
oplemenjivanje organizama društva genetičara Srbije, Kladovo (2-6.10.2011.), 130.
47
47. Zečević B, Đorđević R, Balkaya A, Damnjanović Jelena, Đorđević M, Vujošević
Ana (2011): Influence of parental germplasm for fruit characters in F1, F2 and F3
generations of pepper (Capsicum annuum L.). Genetika, 43(2): 209-216.
48. Zečević B, Todorović G, Damnjanović Jelena, Vujošević Ana, Đorđević M. (2011):
Genetička analiza hibrida dobijenih ukrštanjem roditelja iz različite germplazme ljute
paprike. IV Simpozijum sekcije za oplemenjivanje organizama društva genetičara
Srbije, 2-6.Oktobar, Kladovo, Zbornik Abstrakata, 72.
48
UČEŠĆE NA NAUČNIM SKUPOVIMA
NACIONALNI SKUPOVI:
Milan Ugrinović, dipl. inž.
Naziv skupa: Microbiologia Balkanica 2011 – 7. Balkanski kongres mikrobiologa
i 8. Kongres mikrobiologa Srbije
Organizator skupa: Serbian Society for Microbiology
Vreme i mesto održavanja: 25-29. oktobar 2011, Beograd
Naziv rada, autori i način saopšenja:
Selection of Rhizospheric and Endophytic Phosphosolubilizing Bacteria, Bosnić
P., Ugrinović M., Zdravković M., Popović T., Dinić Z., Jošić D., Mijatović M.:
poster
Milan Šević dipl. inž.
Naziv skupa: XI Savetovanje o zaštiti bilja
Organizator skupa: Društvo za zaštitu bilja Srbije
Vreme i mesto održavanja skupa: 28.11 – 3. 12. 2010. Zlatibor, Srbija
Naziv rada, autori i način saopšenja:
1. Šević, M., Gašić, K., Ignjatov, M., Đorđević, M., Mijatović, M., Obradović, A.
(2011): Pručavanje efikasnosti Acibenzolar-s-metil-a u suzbijanju prouzrokovača
bakteriozne pegavosti paprike., XI Savetovanje o zaštit bilja, Zlatibor, 28 11. –
3.12, Zbornik rezimea, 74.str. Poster
2. Ignjatov, M., Šević, M., Gašić, K., Petrović, D. , Jovičić, D., Obradović, A.
(2011): Pručavanje osetljivosti odabranih genitipova paprike prema prouzrokovaču
bakteriozne pegavosti paprike., XI Savetovanje o zaštit bilja, Zlatibor, 28 11. –
3.12, Zbornik rezimea, 71.str. Usmeno saopštenje
Simpozijum je bio organizovan u pet tematskih celina raspoređenih. Po sekcijama
održano je 16 usmenih saopstenja i 74 referata na posteru. U petak je organizovan
okrugli sto pod nazivom ,,Aktuelnosti u oblasti fitosanitarnog sistema“ koji se bavi
specifičnom ali veoma aktuelnom problematikom.
1 – Aktuelnosti u oblasti zaštite voća i vinove loze, 2 – Aktuelnosti u oblasti zaštite
šumskog i ukrasnog bilja, 3 – Aktuelnosti u oblasti zaštite u povrtarstvu, 4 –
Aktuelnostiu oblasti zaštite u ratrstvu, 5 – Opšte teme i novi štetni organizmi.
U skladu sa potrebama za stalnim unapređivanjem fitosanitarnog sistema u našoj
zemlji, Društvo za zaštitu bilja obezbeđuje redovno upoznavanje naučne i stručne
javnosti sa rezultatima aktuelnih istraživanja i inovativnim stručnim saznanjima, dajući
time aktivan doprinos unapređenju nivoa istraživačkog i stručnog rada, kvaliteta
obrazovanja u oblasti fitomedicine, gajenja biljaka i dobijanja proizvoda kontrolisanog
kvaliteta. Na savetovanju osim aktuelnih tema o zaštiti blja bilo je reči i o novoj
zakonskoj regulativi u zaštiti bilja. Polazeci od cinjenice da je ekonomska sutuacija u
nasoj zemlji veoma teska Drustvo za zastitu bilja je uložilo maksimalne napore da
obezbedi kontinuiran rad ali posledice ekonomske krize su se odrazila na slabu
posećenost skupa u odnosu na predhodne godine.
Rad koji sam prezentovao na skupu je bio prikazan u vidu postera i svrstan je u
sekcuju Aktuelnosti zaštite bilja u povrtarstvu. U radu je proučavana efikasnost
acibenzolar-s-metila u suzbijanja bakteriozne pegavosti paprike koju prouzrokuje
49
bakterija Xanthomona euvesicatoria. Obzirom da je problem ovog oboljenja paprike
zadnjih godina veoma aktuelan naš rad je privukao veliku pažnju. Koautor sam
usmenog saopštenja Mr Maje Ignjatov u radu je proučavana osetljivost genotipova
paprike prema prouzrokovaču bakteriozne pegavosti. U utorak 30.11.2011
predsedavao sam programskom celinom Zaštita povrtarskih biljaka zajedno sa Prof. Dr
Hrinčić Snježanom i Dr Dejanom Marčić
Suzana Pavlović, dipl. mol. biol.
Naziv skupa: XIX simpozijum Društva za fiziologiju biljaka Srbije
Organizator skupa: Društvo za fiziologiju biljaka Srbije
Vreme i mesto održavanja: 13-15. jun, 2011., Banja Vrujci
Naziv rada, autori i način saopšenja:
Pavlović Suzana, Vinterhalter Branka, Adžić Slađan, Brdar-Jokanović Milka,
Zdravković–Korać Snezana, Mitić Nevena (2011). Repetitivna somatska
embriogeneza iz nezrelih embriona Brassica oleracea var. capitata i B. oleracea
var. botrytis. XVIII simpozijum Društva za fiziologiju biljaka Srbije, Program i
izvodi saopštenja, 39.
Naziv skupa: IV simp. sekcije za oplemenjivanje organizama Društva genetičara Srbije
Organizator skupa: Društvo genetičara Srbije
Vreme i mesto održavanja: 2-6. oktobar, 2011., Kladovo
Naziv rada, autori i način saopšenja:
Suzana Pavlović, Slađan Adžić, Dejan Cvikić i Jasmina Zdravković (2011). In
vitro kultura kao deo procesa oplemenjivanja Brassica oleracea. IV simpozijum
sekcije za oplemenjivanje organizama Društva genetičara Srbije, Zbornik
abstrakata, 71.
1. Slađan Adžić, Suzana Pavlović, Jasmina Zdravković, Slaven Prodanović, Nenad
Pavlović, Zdenka Girek i Dejan Cvikić (2011). Vreme pojave prvih cvetonosnih
stabala, u procesu vernalizacije, kod srednje ranih i srednje kasnih genotipova
kupusa glavičara i njihovih F1 hibrida. IV simpozijum sekcije za oplemenjivanje
organizama Društva genetičara Srbije, Zbornik abstrakata, 70.
2. Milka Brdar-Jokanović, Milan Ugrinović, Suzana Pavlović, Zdenka Girek, Dejan
Cvikić, Jasmina Zdravković i Milan Zdravković (2011). Svojstva koja utiču na
prinos crnog luka u uslovima organske i konvencionalne proizvodnje. IV
simpozijum sekcije za oplemenjivanje organizama Društva genetičara Srbije,
Zbornik abstrakata, 75.
3. Nenad Pavlović, Jasmina Zdravković, Dejan Cvikić, Milan Zdravković, Slađan
Adžić, Suzana Pavlović i Gordana Šurlan-Momirović (2011). Mogućnost primene
molekularnih RAPD markera u selekciji crnog luka. IV simpozijum sekcije za
oplemenjivanje organizama Društva genetičara Srbije, Zbornik abstrakata, 62.
4. Milan Zdravković, Jasmina Zdravković, Radoš Pavlović, Zdenka Girek, Nenad
Pavlović, Dejan Cvikić i Suzana Pavlović (2011). Proučavanje nekih populacija
pasulja (Phaseolus vulgaris L.) poreklom iz centralne Srbije. IV simpozijum
sekcije za oplemenjivanje organizama Društva genetičara Srbije, Zbornik
abstrakata, 130.
50
MEĐUNARODNI SKUPOVI:
Milan Ugrinović, dipl. inž.
Naziv skupa: International Conference Ecology of Soil Microorganisms
„Microbes as Important Drivers of Soil Processes“
Organizator skupa: Federation of European Microbiological Societies
Vreme i mesto održavanja: 27.4. - 1.5.2011, Prag – Republika Češka
Naziv rada, autori i način saopšenja:
Ugrinović M., Zdravković J., Mijatović M., Zdravković M., Cvikić D., Đorđević
M., Miladinović M., Jošić D. (2011): Intercropping influence of radish (Raphanus
sativus L.) on indigenous rhizobia diversity in nodules of common beans
(Phaseolus vulgaris L.).
Suzana Pavlović, dipl. mol. biol.
Naziv skupa: 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes
Organizator skupa: ISHS (International Society for Horticultural Science)
Vreme i mesto održavanja: 09.-12. October, 2011, Tirana, Albania
Autori, naziv rada, i način saopštavanja:
a) Sladjan Adzic, Suzana Pavlovic, Slaven Prodanovic, Milka BrdarJokanovic, Dejan Cvikic, Nenad Pavlovic, Jasmina Zdravkovic (2011).
Correlation of important agronomical characteristics and yield of medium
late genotypes of head cabbage. 5th Balkan Symposium on Vegetables and
Potatoes, Book of abstracts, 77.
b) Milka Brdar-Jokanović, Miroslav Zorić, Suzana Pavlović, Milan
Ugrinović, Jasmina Zdravković, Dejan Cvikić, Milan Zdravković (2011).
Genetic variation and environmental stability of onion yield under organic
and mineral fertilization. 5th Balkan Symposium on Vegetables and
Potatoes, Book of abstracts, 72.
c) Cvikić Dejan, Zdravković Jasmina, Pavlović Nenad, Adžić Slađan,
Pavlović Suzana, Radoš Pavlović (2011). Multivarite analysis of parents
of F1 and F2 pepper hybrids based on morphological markers and
quantitative traits. 5th Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes,
Book of abstracts, 77.
Naziv skupa: Međunarodni naučni sipmpozijum agronoma „Agrosym Jahorina
2011“
Organizator skupa: Poljoprivredni fakultet Istočno Sarajevo i Poljoprivredni
fakultet Beograd
Vreme i mesto održavanja: 10-12.11.2011., Jahorina
Naziv rada, autori i način saopšenja:
1. Suzana Pavlović, Milka Brdar-Jokanović, Dejan Cvikić, Slađan Adžić,
Milan Zdravković (2011). Micropropagation of early cabbages (Brassica
oleracea var. capitata). Međunarodni naučni sipmpozijum agronoma
„Agrosym
Jahorina
2011“,
Zbornik
radova,
363-369.
51
METEOROLOŠKI PODACI – SMEDEREVSKA PALANKA
01.01. 2011.-31.12.2011.
Lokacija: METEOROLOŠKA STANICA, Smed. Palanka:
- Geografska dužina 20°57 Е
- Geografska širina 44°22 N
- Nadmorska visina 121 м
Mesec
JAN
FEB
MART
APRIL
D
e
k
a
d
a
1
2
3

1
2
3

1
2
3

1
2
3
TEMPERATURE
Srednja
minimalna
-0,5
2,4
-7,0
-2,7
-5,4
0,4
-1,6
-2,2
-2,1
6,6
8,2
4,4
8,4
4,1
11,9
Srednja a
maksimalna
5,2
8,8
0,8
3,8
5,4
6,8
2,4
5,0
4,5
17,2
18,2
13,8
20,2
25,8
20,6
Prosek
2,6
4,5
-3,1
0,5
-0,1
3,2
0,4
1,4
1,2
12,1
15,8
9,1
14,3
9,5
16,5
Prosek
(19811990)
0.4
-0.8
-0.4
-0.3
0.0
2.9
3.2
2.0
3.8
5.4
8.4
5.9
10.6
10.9
12.8
Apsolut
ni
minimu
m
-7,8
-3,8
-10,2
Apsolutni
maksimum
-9,8
-3,1
-1,3
1,7
12,9
5,1
-3,9
3,2
2,1
10,1
22,0
23,5
3,5
0,3
6,8
24,0
25,8
25,3
14,2
13,5
5,0
Broj DANA
а) Ledenih
б) Mraznih
в) Letnjih
г) Tropskih
д) Tropskih noći
а)
2
б)
6
б)
1
a)
3
б) 11
а)
7
б) 28
а)
4
б) 10
б)
5
a)
2
б)
7
a)
6
б) 22
б)
9
б)
52
в)
в)
1
2
9
PADAVINE
Prosek
12,4
2,1
28,6
43.1
0,0
22,6
32,4
55.0
2,2
12,6
14,3
29.1
29,4
53,2
2,2
Prosek
1981-1990
(Višak, manjak)
10
18
13
41
13
18
8
39
11
14
14
39.0
15
20
15
(+2,4)
(-15,9)
(+15,6)
(+2.1)
(-13,0)
(+4,6)
(+24,4)
(+16.0)
(-8,9)
(-1,4)
(+0,3)
(-18,0)
(+14,4)
(+33,2)
(-12,8)
Broj dana
sa
padavinama
1
1
5
7
0
4
7
11
2
4
2
8
4
3
1
МАЈ
JUN
JUL
AVGUST
SEPTEMBAR
OKTOBAR
NOVEMBAR

1
2
3

1
2
3
8,1
7,5
11,1
15,1
11,3
18,1
12,7
12,2
18,6
19,7
23,7
28,4
24,1
27,5
27,9
27,7
13,3
13,6
17,4
21,7
17,7
22,8
20,3
20,0
11.4
15.1
16.0
17.0
16.0
18.2
19.1
20.4

1
2
3

1
2
3

1
2
3

1
2
3

1
2
3

14,3
13,5
18,9
14,4
14,1
13,9
12.5
15.0
13.8
13,3
15,7
10.7
13.2
7.6
1.7
5.3
4.9
3.0
-6,2
-3.3
-2.1
27,7
28,9
35,0
25,8
29,8
27,9
30.3
32.8
30.4
30,6
31,6
25,3
29,2
21,7
16.7
14.3
17.4
15.4
5,7
3.8
8,3
21,0
21,2
27,0
20.1
21,9
20,9
21.4
23.9
22.1
22,0
23,6
18.0
21,2
14,7
9.2
9.8
11.2
9.2
-0,2
0.3
3.1
19.2
20.4
21.5
20.8
20.9
21.4
20.8
19.8
20.7
19.0
17.2
15.2
17.1
14.0
11.8
10.0
11.9
9.1
7.8
4.6
7.2
-0,2
6,8
10,4
22,2
29,5
30,2
16,5
9,7
8,0
31,5
33,8
34,1
10,2
16,5
12.0
38,1
39,1
32.1
12,1
8.7
9.7
36,4
35.6
38.6
10,0
10,0
7,2
36,1
36,0
27,7
5.2
-5.0
-2.9
28,5
23.6
16.7
-2.8
-8,6
-7.4
19.1
5,7
11.7
53
в)
3
в) 1
в)
5
в)
8
в) 14
в)
6
в)
4
в)
3
в)
в)
в)
в)
в)
в)
в)
в)
в)
в)
в)
в)
в)
13
3
б)
б)
б)
a)
a)
3
2
5
2
2
a)
4
6
9
4
2
3
9
5
1
6
6
г)
2
г)
2
г) 2д) 1
г) 4
г) 4
г) 10 д) 1
г) 4
г) 10 д) 3
г) 2
г) 14 д) 3
г) 2 д) 1
г) 7
г) 8 д) 1
г) 17 д) 2
г) 4
г) 8
г) 12
в)
7
в)
7
б) 3
б 10
б) 10
б) 23
84.8
26,2
7,4
15,6
49.2
26,2
0,0
11.1
50.0
21
19
29
69.0
29
28
27
(+34,8)
(+5,2)
(-11,6)
(+14,6)
(-19,8)
(-2,8)
(-28.0)
(-15,9)
37,3
10,1
13,4
32.1
55.6
8.6
0.0
0.0
8.6
0,1
0,4
25,2
25,7
12.0
0.0
9.0
13.0
2.6
0.0
0.0
2.6
84.0
21
20
15
56.0
12
17
17
46.0
12
17
16
45.0
14
16
11
41.0
19
19
16
54.0
(-46.7)
(-10,9)
(-6.6)
(+17.1)
(-0.4)
(-3.4)
(-17.0)
(-17.0)
(-37.4)
(-11,9)
(-16,6)
(+9,2)
(-19,3)
(-2,0)
(-16.0)
(-2.0)
(-28.0)
(-16.4)
(-19.0)
(-16.0)
(-53.4)
8
5
3
3
11
2
0
3
5
2
1
6
9
2
0
0
2
1
1
1
3
2
0
2
4
2
0
0
2
ДЕЦЕМБАР
Просек 2011
1
2
3


1.9
5,9
-2.0
2,0
6.6
10.2
10,8
5.0
87
18.0
6.1
8.4
0,6
3,6
12.2
3.1
2.5
1.2
2.3
11.2
DATUM POJAVE:
1) Poslednjeg prolećnog mraza
2) Poslednjeg prizmenog prolećnog mraza
3) Prvog jesenjeg prizemnog mraza
4) Prvog jesenjeg mraza
5) Temperatunog maksimuma
6) Temperaturnog minimuma
-4.2
0,4
-4,3
17.0
15,2
4.3
a)
a)
a)
a)
1
0
0
1
б)
4
б)
0
б)
6
a) 10
15.9
14.6
7.5
38.0
522.0
17
(-1.1)
19
(-4.4)
14
(-6.5)
50.0 (-12.0)
657 (- 135.0)
BROJ DANA:
- 0,2 оС
- 3,1 С
- 2,1 С
- 5.0 С
39.1 С
-10.2 0С
(07,05.)
(07.05.)
(11.10.)
(17.10.)
(11.07.)
(30.01.)
а) Ledenih (maksimalna temperatura ispod 0о С)
b) Mraznih (min. temp. ispod 0о С)
c) Letnjih (maks. temp između 25о С i 30оС)
d) Tropskih (max temp viša od 30о С)
e) Tropskih noći (min temp viša od 20о С)
f) Sa snežnim pokrivačem
54
18
97
62
55
6
13
3
3
4
10
80
Institut za povrtarstvo doo
Izveštaj o radu
u 2 0 10. g o d i n i
55
REZULTATI NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA
GENETIKA I OPLEMENJIVANJE POVRĆA
Paradajz
Dr Jasmina Zdravković
Dr Živoslav Marković
1. Proučavanje genetičke varijabilnosi i širenje biodiverziteta kulturnih formi
paradajza:
Ispitivanje efekata gena povećanog sadržaja likopina i antocijana: Nastavljen je rad
na novim hibridnim kombinacijama. Prikpljeno je 20 genotipova paradajza (lokalnih
populacija) sa povećanim sadržajem karotina i likopina.
Ispitivane su i umnožavane autohtone sorte i populacije paradajza uz proširenje
kolekcionog materijala genotipovima koji su tolerantni prema suši.
2. Selekcija sorti i hibrida paradajza
Nastavilo se sa selekcijom linija od F2 - F6 generacije povećane čvrstine ploda, u
cilju dobijanja novih sorti i hibrida paradajza visokog kvaliteta ploda. Deo materijala
za formiranje linije je poreklom iz ukrštanja domaćih selekcionisanih linija, velike
čvstine plodova. Selekcija se izvodi pedigre metodom. Odabrana je perspektivna
hibridna kombinacija koja potiče iz komparativnog testiranja 27 hibridnih
kombinacija između novih linija čvrstih plodova (kao očevi) sa novoselekcionisanim
linijama generacije izrazito krupnih plodova. Pretpostavka da će se dobiti
srednjestasni hibridi potrebne čvrstine plodova i zadovoljavajićeg kvaliteta ploda, u
ovoj kombinaciji je umnogome ostvarena. Novoselekcionisane majke vode poreklo
od razlaganja kvalitetnih hibrida izuzetno krupnih plodova. Obavljeno je
umnožavanje osnovnog semena sorti i linija (komponenti za komercijalne hibride).
Testirano je 14 eksperimentalnih kombinacija hibrida deteminantnog rasta i krupnih
plodova. Formirane su linije iz materijala F6 generacije pedigre metodom za
stvaranje sorti niskog rasta za industrijsku preradu i potrošnju u svežem stanju.
Razložena su 2 hibrida niskog rasta i izdvojeno 26 linija F2 generacije.
3. Očuvanje biodiverziteta raspoloživog genofonda paradajza
Izvršeno je umnožavanje linija, sorti i roditeljskih komponenti naših F1 hibrida
paradajza (ukupno 9) čiji početni materijal održava Institut za povrtarstvo u Smed.
Palanci, kao i svih materijala u završnim ciklusima selekcije. Istovremeno je
izvršena provera autentičnosti i sortne čistoće početnog materijala za umnožavanje
čije je seme uzeto prethodne godine.
Izveden se sortno konkursni ogled Komisije za priznavanje sorti poljoprivrednog
bilja sa 6 genotipova indeterimantnog paradajza namenjenog za otvoreno polje. Uz
56
ovaj ogled priključene su 4 perspektivne kombinacije radi ispitivanja na prinos i
druge osobine.
Paprika
Dr Bogoljub Zečević
Istraživanja na oplemenjivanju paprike tokom 2010. godine su se kao i u ranijim
godinama odvijala kroz više zadataka. Prvi zadatak bio je kolekciono održavanje
genetičkih resursa iz roda Capsicum. Sa aspekta brojnosti kolekcionisanih
genotipova, kao i stepena njihove divergentnosti, kolekcija se može oceniti kao
veoma značajna. Međutim, bez obzira na prethodno napisanu konstataciju, rad na
uvećavanju kolekcije, odnosno sakupljanje novih genotipova, mora da bude, a i
jeste, zadatak koji je stalno prisutan u poslovima na oplemenjivanju paprike. Pa je,
upravo imajući ovo u vidu, i tokom 2010. godine obogaćena kolekcija sa novim
genotipovima koji će se analizirati u predstojećoj sezoni. Izvršeno je testiranje
materijala dobijenog prošle godine zahvaljujući uspostavljenoj saradnji sa jednom
od najpriznatijih svetskih institucija na polju prikupljanja, čuvanja i održavanja
genetičkih resursa povrća, AVRDC - The World Vegetable Center. Takođe je u
okviru ovog zadatka izvršeno testiranje genotipova paprike koji su prikupljeni u
2009. godini prilikom obilazaka proizvodnih područja pod paprikom. Redovno
prisutan zadatak u oplemenjivanju paprike, a koji za cilj ima ostvarivanje novih
kombinacija ukrštanja je tokom 2010. godine, kao i u 2009, zauzeo jedno od
centralnih mesta u sprovedenim aktivnostima u istraživanjima na paprici. Takođe je
nastavljen je rad na genotipovima odabranim za stvaranje čistih linija perspektivnih
za program realizacije hibrida paprike. Povećan je obim rada na ukrštanjima i
selekciji linija u okviru materijala sa kojim je započet rad pre dve godine godine, a
koji za cilj ima razvoj linija paprike sa krupnim plodovima koji će u sebi sadržati
mušku gensku sterilnost cvetova. Selekcioni posao na materijalu SM nastavio se i
2010. godine i izdvojene su pojedine linije koje pokazuje dobre i stabilne
karakteristike sa aspekta agronomskih zahteva. Redovne prisutne aktivnosti kao što
su izvođenje sortnih ogleda u cilju priznavanja sorti i hibrida, a za potrebe
Ministarstva za poljoprivredu, kao i proizvodnja osnovnog i komercijalnog semena
sorti i hibrida paprike bili su sastavni deo u radu i tokom 2010. godine.
Dr Dejan Cvikić
Rad na oplemenjivanju paprike u toku 2010. godine odvijao se kroz šest zadataka.
U okviru prvog zadatka “Kolekciono održavanje genetičkih resursa iz roda
Capsicum”, i ove godine izvršeno je formiranje dva podzadatka. Prvi podzadatak je
imao za cilj sakupljanje novih genotipova, koji bi mogli biti interesantni nakon
izvršene evaluacije u cilju uključenja u kolekciju. Rezultat ovog podzadatka je
obogaćenje kolekcije paprike sa 12 novih genotipova. Devet genotipova vode
poreklo sa područja Aleksinca, a tri genotipa su poreklom iz Bugarske. Drugi
podzadatak koji je podrazumevao karakterizaciju 3 genotipa na osnovu morfoloških
karakteristika, obuhvatao je rad na karakterizaciji genotipova iz postojeće kolekcije
paprike prema IPGR deskriptoru.
57
Drugi zadatak se sastojao u ostvarivanju novih kombinacija ukrštanja, testiranju i
odabiranju potomstva za dalji rad na oplemenjivanju paprike. Osnovni cilj ovih
istraživanja je dobiti nove eksperimentalne hibride paprike za različite namene. Iz
tog razloga za ukrštanja smo odabrali 5 divergentnih linija oca (u pogledu
ranostasnosti, oblika ploda, krupnoće, boje). Dobijeno je 20 eksperimantalnih
hibrida paprike koji će se komparativno ispitivati u toku naredne godine. Takođe,
izvršeno je komparativno ispitivanje 12 hibridnih kombinacija u zaštićenom
prostoru i na otvorenom polju. Na osnovu dobijenih rezultata kombinacije HM-6 x
LK-3A i HM-6 x LK-2A, su ostvarile najbolje rezultate u pogledu težine plodova.
Izvršena je selekcija novih ms linija u cilju dobijanja plodova boljih morfoloških
karakteristika (prvenestveno ranostasnih za gajenje u zaštićenom prostoru).
Prikupljeno je seme F2 generacije od 15 hibridnih kombinacija u cilju dobijanja
novih ms linija, putem povratnih ukrštanja sa odgovrajućim roditeljskim linijama.
Izvršeno je i umnožavanje muško sterilnih linija (HM-4, HM-5 i HM-6) neophodnih
za dalji rad u procesu stvaranja novih hibrida paprike. U okviru drugog podzadatka
za dalji selekcioni rad primenom pedigree metoda selekcije odabrana su 32 genotipa
F2 generacije i 18 genotipova F3 generacije. Takođe, izvršena je hibridizacija između
novih genetički divergentnih roditelja u cilju stvaranja novih rekombinacija u
potomstvu.
Istraživanja u okviru trećeg zadatka su bila usmerena na proučavanje načina
nasleđivanja ranostasnosti kod 10 ispitivanih F1 hibrida paprike. Kod većine
ispitivanih kombinacija utvrđena je superdominacija kao način nasleđivanja ove
značajne kvantitativne osobine.
Četvrti zadatak: „Primena molekularnih markera u identifikaciji sorata paprike“ će
biti obavljen u toku ove godine u okviru započetog međunarodnog projekta
“Istraživanje biodiverziteta roda Capsicum na Balkanu i izdvajanje otporne
germplazme na biotičke stresove”. Rad će obuhvatiti prikupljanje materijala na
terenu, identifikaciju i karakterizaciju, a zatim i primenu PCR analize kod odabranih
genotipova.
Poslednja dva zadatka odnosila su se na ispitivanje morfoloških i hemijskih osobina
novostvorenih linija i sorti paprike, kao i oglede za potrebe Odeljenja za priznavanje
novih sorata paprike (ispitivana je 21 nova sorta). Rezultati ispitivanja sortnih
ogleda su prosleđeni Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, tj.
Odeljenju za priznavanje novih sorata. Izvršeno je i umnožavanje osnovnog semena
priznatih i novoselekcionisanih sorti, hibrida i linija paprike.
Plavi patlidžan
Mr Jelena Damnjanović
Program rada na oplemenjivanju plavog patlidžana u toku 2010. godine bio je
koncipiran tako da je u okviru ovog zadatka kolekciono održavanje genetičkih
resursa iz roda Solanum. S tim u vezi, Institut je ostvario saradnju sa AVRDC (The
Word Vegetable Center) sa Tajvana, tako da je kolekcija plavog patlidžana uvećana
i obogaćena za 30 novih genotipova iz njihove genbanke i to iz roda Solanum (sp.
Melongena, Aethiopicum, Incanum, Indicum i Villosum). Osnovni podaci o
58
morfološkim karakteristikama plodova i biljaka nalaze se u bazi podataka Instituta.
Ove godine je u našem zaštićenom prostoru umnožena cela kolekcija sa 30 novih
genotipova. Uzete su morfoloske karakterstike svih genotipova koje će, nesumnjivo,
biti od velike koristi za dalji oplemenjivački rad. Uporedo sa tim, nastavljena je i
dalja karakterizacija postojeće kolekcije plavog patlidžana, a na osnovu morfoloških
karakteristika prema IBPGR deskriptoru.
Grašak
Dr Radiša Đorđević
Izvršena su ukrštanja sa novim sortama Dukat i Brilijant. To su visokoprinosne sorte
i otporne prema suši, što se može zaključiti na osnovu oblika liski i internodija. Tako
je dobijeno seme F1 generacije koje je raspoređeno po grupama ukrštanja za dalji
rad na selekciji.
Od semena F1 generacije koje je dobijeno ukrštanjem u 2010. godini sa sortama
Revolution i Coral proizvedena je F1 generacija na polju. Na osnovu poređenja
roditelja i F1 hibrida (koji su sejani uporedo) utvrđena je superiornost F1 generacije u
odnosu na roditelja kod 12 kombinacija od ukupno 22.
Zbog velikog interesovanja proizvođača za jesenju setvu graška, a nepostojanja
deklarisanih sorti u Institutu, u toku je selekcija sorti otpornih na prezimljavanje
(grašak koji izdržava niske temparature od -15 do -200C). Za istraživanja u 2010.
godini postavljen je ogled (12.11.2009.) sa 12 sorti i linija graška. Od ukupno 12
sorti, 2 sorte su bile deklarisane na ozimost (razni proizvođači) i 10 novostvorenih
ozimih linija. Sve linije su iznikle do početka snega i nalazile su se u fazi
kotiledonih listova. Sve ispitivane sorte linije su dobro prezimile za razliku od prošle
godine. Prikupljeni su svi potrebni parametri koji karakterišu glavne osobine
ispitivanih sorti, linija i izvršena ocena ozimosti. Istraživanja će biti nastavljena u
cilju stvaranja što otpornijih sorata prema niskim temparaturama.
U okviru ispitivanja vremena pristizanja i potencijala rodnosti, kao i drugih
relevantnih faktora koji karakterišu prinos i komponente prinosa urađen je sortni
ogled graška sa novim linijama.
- rane linije L 12 i L 15 su imale značajno veći prinos i u drugoj godini
ispitivanja u odnosu na standardnu sortu Maja 10% prva i 21% druga linija,
dok je linija L 19 imala neznatno veći prinos (1% više od standarda).
- Linije L 45 i L 54 u ovoj godini ispitivanja su bile nešto prinosnije od
standarda G65, 3%, a L62 4% .
- Kasne linije LK 4 i LK8 su bile prinosnije od standarda Feniks 11% i 7% u
drugoj godini ispitivanja.
Preventivne mere protiv uvenuća graška, među kojima je svakako najbitnija gajenje
otpornih sorti predstvljaju uslov uspešne i stabilne proizvodnje, posebno u uslovima
kišovitog i vlažnog proleća koje pogodnije pojavi ovog oboljenja. U 2010. godini
odabrane su novoselekcionisane linije graška iz poslednjeg ciklusa selekcije sa
stanardima, sortama koje se nalaze u proizvodnji i sortama inostranog porekla koje
su deklarisane kao otporne na uvenuće graška.
59
U 2010. godini nastavljen je rad na selekciji odabiranju i umnožavanju linija na stres
izazvan visokim temparaturama. Od linija kasnog sazrevanja F8 generacije odabrano
je osam linija. U okviru ovog zadatka izdvajamo jednu novu liniju NKSL-9. Vrlo je
kasna sorta, pripada var. medullare i ima AT masu 180g. Biljka je visoka 74cm ima
erektivne liske i zaliske, što joj omogućava bolju provodljivost svetlosti na nižim
spratovima. Poseduje otpornost prema poleganju, prosečni prinosa je 7-8 t/ha
mladoga zrna.
U 2010. godini za potrebe Gen banke umnožene su sorte: Čudo Amerike, NKSL-9,
Premijer, Dunav, L-68, L-72, L-204, L-208, NKSL4, NKSL8, BB-1, BB-4, Verdo,
Kristina, Revolution, Koral, LK 4 i LK8 .
Za potrebe Savezne komisije za priznavanje sorti postavljen je sortni ogled od 10
sorti-linija graška.
Nastavljen je rad na selekciji sorti graška šećerca. Prikupljeno 6 stranih sorti i
populacija. Izvršeno je njihovo testiranje na prinos, komponente prinosa i osobine
kvaliteta mahune. Dve sorte pripadaju visokim šećercima, dok četiri pripadaju
niskom tipu graška šećerca.
Boranija
Dr Milan Zdravković
Zdenka Girek, dipl. inž.
Rad se odvijao kroz 3 zadatka. U okviru prvog: Gajenje F 4, F8 generacije hibrida
boranije, proučavanje i umnožavanje semena odabranih linija F10 generacije,
postavljena su tri ogleda, setvom potomstva F3 generacije od 36 kombinacija i 132
biljke boranije. Drugi ogled je setva semena F 7 generacije boranije poreklom iz 19
kombinacija. U toku vegetacije praćene su i registrovane morfo-fiziološke, agrobotaničke osobine i ponašanje na agro-ekološke uslove. Konačan izbor obavljen je
pri biometrijskoj obradi i za dalji rad je ostavljena 165 linija, a od F8 generacije
odabrano je i sređeno 168 biljaka. U trećem ogledu obavljena su i komparativna
ispitivanja novostvorenih linija sa ciljem sagledavanja njihovih proizvodnih
mogućnosti i karakteristika.
Drugi zadatak: Održavanje i umnožavanje osnovnog i komercijalnog semena sorti
Instituta za povrtarstvo, je izvršen uz konstataciju da je i ova godina je bila
nepogodna za proizvodnju semena boranije. Proizvedene su dovoljne količine
semena.
Treći zadatak: Unapređenje postojećeg genofonda boranije je obavljen
umnožavanjem semena 19 niskih populacija boranije.
Pasulj
Dr Milan Zdravković
Zdenka Girek, dipl. inž.
U okviru teme realizuju se 3 zadatka. Prvi: Selekcija F10 generacije hibrida pasulja,
početak novog ciklusa oplemenjivanja i umnožavanje semena odabranih linija je
60
realizovan setvom potomstva F5 generacije. Selekcioni materijal vodi poreklo od
ukrštanja sorti – linija: Palanački zlatno žuti, Spinel, LSP 14, LSP 34, LSP 55, LSP
61 i Preloma. Spinel, Prelom i LSP 55 imaju zrno bele boje, dok su ostale linije i
Palanački zlatno žuti obojenog zrna.
Seme od svake kombinacije, zajedno sa roditeljima, je posejano 4. maja 2010.
godine, po pedigri metodu. Posejani materijal je imao dobre uslove za ravnomerno i
brzo nicanje, što je uslovilo nicanje u rasponu od četiri dana.
U toku vegetacije praćen je porast i razviće biljaka, njihovo ponašanje na
agroekološke uslove, registrovani važniji podaci i osobine potomaka i primenjene
određene mere selekcije, kada su odstranjene neke kombinacije. Analizom biljnog
materijala u fiziološkoj zrelosti, obavljen je konačan izbor perspektivnih
potomstava. Odabrane linije poseduju čvrstu stabljiku i biljku, mahune formirane u
gornjem delu biljke, zrno različite boje, forme i krupnoće. Ukupno je odabrano i
pojedinačno sređeno 16 biljaka – linija koje su najviše odgovarale postavljenom
cilju oplemenjivanja.
Postavljen je i ogled desete generacije povratnog ukrštanja roditeljskih kombinacija:
Biser, Galeb, Rozalija, Palanački zlatno žuti, Sarajevski žuti i Tetovac. Za dalji rad
je ukupno odabrano 7 linija.
U ogledu pete generacije poreklo kombinacija je od: Oplenca, Moskovskiog belog,
Altajskog ranog, Niškog, Magne, Novosadskog, ZPIR 15 i Butmirskog trešnja. Za
dalji rad odabrano je potomstvo od 84 hibrida od 28 kombinacija.
U ispitivanju morfološko-proizvodnih osobina sorti pasulja, komparativno su
istraživane šest sorti i sedam linija Instituta. Najbolji prinos je postignut kod L 7/03.
U okviru zadatka: umnožavanje osnovnog semena sorti Instituta za povrtarstvo,
proizvedene su određene količine semena visokih kategorija. Posebno je značajna
proizvodnja predosnovnog semena Palanačkog zlatno žutog, Bisera, Pan. tetovca i
Pan. Gradištanca, kao i preliminarna umnožavanja linija pasulja.
Tokom 2010. godine na oglednom polju Instituta obavljeno je poljsko ispitivanje
materijala poreklom iz četiri populacije na rezistentnost prema bakteriozama.
Lukovičasto povrće (crni luk i praziluk)
Dr Milka Brdar Jokanović (crni luk)
U cilju proširenja genofonda lukovičastog povrća, tokom 2010. godine prikupljena
su 3 nova genotipa crnog luka, 2 poreklom iz Bugarske i 1 iz Belorusije. Prikupljen
je i 1 genotip vlašca, poreklom iz Nemačke. Za sledeću vegetacionu sezonu su
planirani fenotipska karakterizacija i umnožavanje pomenutog materijala, sa ciljem
odabira genotipova sa osobinama koje ih čine poželjnim kandidatima za
uključivanje u oplemenjivački program.
U poljskim uslovima je iz izvodnica izvršeno umnožavanje semena 12 genotipova iz
kolekcije. Iz arpadžika su dobijene izvodnice 7 genotipova iz kolekcije. U cilju
dobijanja linija izvršena je samooplodnja 15 genotipova.
Za potrebe komercijalnog sortimenta je proizveden arpadžik i umnožene su
izvodnice 5 genotipova.
Za potrebe Odeljenja za priznavanje i zaštitu sorti poljoprivrednog bilja Ministarstva
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije je izveden poljski ogled
61
koji je uključivao 15 genotipova, od čega 5 genotipova zimskog luka. Prikupljeni
podaci su obrađeni i rezultati su prosleđeni Odeljenju.
U cilju odabira materijala pogodnog za organske uslove proizvodnje postavljen je
poljski ogled (druga godina) koji je uključivao 5 genotipova crnog luka, kontrolubez đubrenja, kontrolu-NPK đubrivo i 2 tretmana organskim preparatima za ishranu
biljaka (Slavol i stajnjak). Prosečno za ispitivane genotipove i godine, primenom
organskog preparata Slavol postignuto je 48,8%, dok je kod stajnjaka i kontrole bez
đubrenja prinos iznosio 25,3 i 24,3% prinosa izmerenog na tretmanu NPK (100%).
Konstatovane su značajne razlike između genotipova crnog luka uključenih u ogled
u pogledu reakcije na primenjene tretmane. Za organske uslove proizvodnje se
preporučuje sorta Zlatno gnezdo, kod koje prinos na tretmanu Slavol u
dvogodišnjem proseku iznosi 59,3% prinosa izmerenog u uslovima obezbeđenosti
konvencionalnim đubrivom. Dobijeni rezultati ukazuju na neophodnost unapređenja
agrotehničkih mera kod organske proizvodnje crnog luka, kao i izbora genotipova
pogodnih za ovaj način proizvodnje.
Biodiverzitet povrtarskih vrsta: U cilju iskorišćavanja lokalnih populacija pasulja u
oplemenjivačke svrhe, prikupljeno je oko 200 genotipova. U plasteniku je umnoženo
seme i izvršena je fenotipizacija 119 genotipova (lokalne populacije i sorte).
Izolovana je DNK ovih genotipova. U toku su obrada podataka i proučavanje
literature vezane za karakterizaciju pasulja na molekularnom nivou.
Mr Jelena Damnjanović (praziluk)
U 2010. umnožen ja novi genotip koji je dobijen iz Albanije. U toku ove godine
dobijeno je seme praziluka (starozagorski) koji je u procesu umnozavanja na nasem
oglednom polju. Za potrebe komisije o priznavanju poljoprivrednog bilja u 2009.
godini postavljen je ogled sa dva genotipa praziluka.
Kupusnjače
Slađan Adžić, dipl. inž.
Suzana Pavlović dipl. mol. biolog
1. Kultura in vitro u oplemenjivanju
Suzana Pavlović, dipl. mol. biol.
1.1 Multiplikacija materijala selekcionisanog iz polja 2009. god
Nakon uspešnog pokretanja kulture bočnih pupoljaka 6 sorti, 1 hibrida i 1 inbred
linije treće generacije selekcionisanih iz morfološko-kolekcionog ogleda ranih
kupusa 2009.-te godine pristupila sam umnožavanju materijala. Izvršeno je uspešno
umnožavanje na 6 različitih kombinacija i koncentracija citokinina (BAP i KIN) i
auksina (IBA) i prikupljeni su odgovarajući podaci. Ožiljavanje dobijenih pupoljaka
je izvršeno na podlogama sa tri različite kombinacije auksina IBA i dve različite
koncentracije šećera 2% i 4%. Ožiljene biljke su prenete u sterilni supstrat na
aklimatizaciju, najpre u kontrolisanim uslovima fitokomore i procenat preživljavanja
biljaka je bio 100%. Nakon toga su biljke prebačene u pojedinačne saksije i prenete
u plastenik, i nažalost određeni procenat biljaka je propao usled niskih temperatura u
plasteniku.
62
1.2. Somatska embriogeneza
U cilju razvoja pogodnog sistema za transformaciju, izvršila sam ogled indukcije
somatske embriogeneze iz nezrelih embriona karfiola, kelja i kupusa, tri različite
starosti. Embrioni su kultivisani na B5 podlogama različite pH vrednosti i uz
prisustvo, odn. odsustvo auksina 2,4-D. Indukcija somatske embriogeneze je
uspešno izvršena u slučaju sva tri varijeteta, kao i proces regeneracije biljaka iz
dobijenih embriona. Biljke su ožiljene i aklimatizovane. Izrada mikroskopskih
preparata i testiranje genetičke stabilnost RAPD PCR-om je u toku.
1.3. Transformacija varijeteta vrste Brassica oleracea (kelj, brokoli i karfiol)
Nakon uspešnog uspostavljanja sistema za regeneraciju i umnožavanje pupoljaka iz
segmenata klijanaca kupusa, kelja, karfiola i brokolija, pristupila sam transformaciji
pomenutih varijeteta izabranim sojem bakterije Agrobacterium tumefaciens, koji
nosi gen otpornosti na faktore abiotičkog stresa. Najpre sam serijom testova iznašla
odgovarajuću koncentraciju fosfinotricina (totalni herbicid) u selektivnoj podlozi, a
zatim izvršila i transformaciju i selekciju transformisanih klonova. Preživeli,
potencijalno tranformisani pupoljci se uspešno umnožavaju na selektivnoj podlozi.
Sledi potrvrđivanje procesa transformacije PCR tehnikom.
1.4. Kloniranje materijala selekcionisanog iz polja
U cilju unapređivanja procesa oplemnjivanja i skraćivanja vremena potrebnog za
dobijanje sorti i hibrida kupusa izvršeno je i uvođenje materijala u kulturu in vitro
selekcionisanog iz morfološko-kolekcionog ogleda kupusa. U kulturu su uvedeni
bočni pupoljci 5 genotipova i 8 genotipova kasnih kupusa. Površinska sterilizacija je
izvršena 20% varikinom u trajanju od 20 min. Izvršeno je uspešno pokretanje
kulture izdanaka i umnožavanje. Prikupljanje podataka je u toku.
2. Oplemenjivanje kupusnjača klasičnim metodama
Suzana Pavlović, dipl.mol. biol i Slađan Adžić, dipl.ing.
Na izvodnicama iz selekcione sezone 2009/2010 izvedena su eksperimentalna
ukrštanja linija (gotovog selekcionog materijala – homozigotnih linija) u cilju
dobijanja F1 hibrida. Zbog izražene inkompatibilnosti u eksperimentalna ukrštanja
uveden je i materijal u procesu selekcije.
U kolekciono-morfološka ispitivanja ove godine bilo je uključeno 43 genotipova
kasnih kupusa, 29 genotipova ranih i srednje ranih kupusa, 2 genotipa ukrasnog
kupusa, 2 genotipa kelja pupčara, 4 kelja glavičara, 2 kelja pupčara, 5 kelerabe, i 1
karfiola.
Uzeti su podaci o fenotipskim karakteristikama biljaka i izvršena je selekcija
izvodnica za realizaciju daljih planova na oplemenjivanju kupusnjača. Parametar za
selekciju su bile poželjne karakteristike (uniformnost, dobro složene glavice,
veličina glavice....) i odabrane izvodnice su prenete u dva mala plastenika. Izvodnice
su uzete iz 40 genotipova kasnih kupusa, 21 ranih kupusa, 2 ukrasnog kupusa, 4
kelerabe, 3 kelja glavičara i 2 genotipa kelja pupčara, a od ovog broja iz inbred linija
je uzeto 15. Odabrane biljke će biti uključene u programe inbridovanja,
eksperimentalnih ukrštanja, umnožavanja i ispitivanja inkompatibilnosti, a po planu
koji će biti napravljen na osnovu analize podataka iz ovogodišnjih kolekcionomorfoloških ogleda.
Kupusi SM-4 (21 glavica), Šareni katun (4 glavice), Rubin (21 glavica) i kelj Vertus
linija KR-8-2 (15 glavica) su izabrani za dalje umnožavanje i proizvodnju semena.
63
3. Eksperimentalno istraživački rad na ispitivanju uticaja faktora vernalizacije kod
kupusa glavičara.
Slađan Adžić, dipl.ing.
Dvogodišnje kulture među kojima se ubraja i vrsta Brassica oleracea, dužim
izlaganjem niskim temperaturama uz optimalne uslove u vlazi, svetlosti i kiseoniku
mogu preći iz vegetetivnog stadijuma u generativni i skratiti vegetacioni period na
jednu sezonu. I u tome postoji veliki značaj za semensku proizvodnju.
Radi ispitivanja uticaja pomenutih faktora na BoFLC represor kreiran je ogled sa
ranom linijom Nom i kasnim linijama Scc i B kao i njihovim hibridima: Nom x
SCC; Nom x B; B x Scc. Potrebna ukrštanja izvedena su u aprilu mesecu 2010. na
izolovanim biljkama u zaštićenom prostoru. Ogled podrazumeva sukcesivnu
proizvodnju rasada tokom avgusta i septembra meseca i istovremeno iznošenje
različitih vegetativnih stadijuma rasada u trećoj dekadi septembra meseca po
slučajnom sistemu u 4 ponavljanja. Po započinjanu delovanja niskih temperatura
tretiraće se biljke GA3 giberelinskom kiselinom koja pored vegetativnog stadijuma
biljke i niskih temperatura ima uticaj na cvetni meristem.
Cilj rada odnosi se na dokazivanje polaznih hipotezi koje su zasnovane na
dokazivanju optimalnih uticaja faktora na procenat jarovizacije biljaka kao i AT i
kvalitet i kvantitet semena dobijen ovakvom metodom gajenja kupusa glavičara.
Predment rada odnosi se na proučavanje izabranih roditelja i njihovih hibrida kroz
predstavljeni eksperiment. Rad se zasniva na proučavanju intenziteta represivnosti
BoFLC 2 represora kroz različite fenofaze izabranih genotipova, koje će na kraju i
rezultirati: procentom jarovizacije biljaka, fertilošću polena, broju ljuski, broju
semena, AT-om. Prati će se žetveni indeks, ukupni šećeri i vreme cvetanja kao i
uticaj GA3 na sve ove pokazatelje.
Od kada je kod nas uveden ovaj sistem semenske proizvodnje postoje greške u
proizvodnji i javljaju nam se različiti problemi a jedan od njih kao najznačajniji jeste
procenat jarovizacije biljaka kao i kvantitet i kvalitet semena dobijen u proizvodnji.
Ovim ogledom nastojimo da otklonimo polazne pogreške u procesu semenske
proizvodnje kupusa glavičara, kao i dokazati izvesne činjenice vezane za moguću
korekciju procesa proizvodnje dodavanjem hormona GA3.
Krastavac
Dr Nenad Pavlović
Tokom 2010. godine nastavljen je program sakupljanja i iskorišćavanja genetičke
divergentnosti krastavaca. Ovaj zadatak je neophodan sa aspekta formiranja i
iskorišćavanja germplazme u kolekciji krastavaca u cilju selekcije čistih linija.
Sakupljena su tri nova genotipa salatnog krastavca i jedan kornišon, koji će biti u
narednom periodu analizirani.
Od linija koje se nalaze u nižim generacijamа inbridinga na osnovu ocene njihovih
morfoloških karakteristika i agronomski važnih osobina za dalji rad odabrano je 15.
Sve izdvojene linije pripadaju salatnom tipu krastavaca, od čega 7 poseduju
partenokarpiju. Partenokarpija je jako cenjena tržišna osobina krastavaca te se
pokušava doći do stabilnih linija sa ovom osobinom.
64
Polna specifičnost krastavaca podrazumeva odvojen rad i selekciju ginoecijus i
monosecijus biljaka. Iz grupe ginoecijus biljaka nastavlja se rad sa 10 linija, koje se
nalaze u visokim generacijama inbridinga. Neke od ovih linija će od iduće godine
ući u program eksperimentalnih ukrštanja. Inbred linije koje se odlikuju muškim
tipom pola (monoecijus), a nalaze se u visokim generacijama inbridinga su
umnožene i biće uvrštene u plan eksperimentalnih ukrštanja za dobijanje hibrida sa
stabilnim i dobrim agronomskim osobinama. Sve linije pripadaju salatnom tipu
krastavaca.
Iz programa eksperimentalnih ukrštanja testirana su 22 hibrida salatnog krastavca.
Testiranje će se nastaviti u narednoj vegetacionoj sezoni kako bi se dobila što
realnija slika o stvarnom kvalitetu i tržišnoj perspektivi pojedinih genotipova.
Lubenica, dinja i tikvica
Zdenka Girek, dipl. inž.
U toku 2010. godine nastavilo se sa ogledom doktorske disertacije: Indukcija polne
ekspresije i genetička varijabilnost osobina dinje (Cucumis melo L.). Ovaj zadatak je
bio sproveden u nekoliko ogleda.
Prvi ogled ovog zadatka je bio postavljen u zaštićenom prostoru. Polovinom
februara je izvršena setva 9 genotipova dinje - roditelji (sezam, ed-3, ed-4,
negotinska, kineska, ananas, fiata, medna rosa i austrijska) i obavljena su ukrštanja
prema unapred određenom planu. Cilj je bio proizvesti hibride koji će se koristiti
dalje u izvođenju ogleda na otvorenom polju (u istoj godini).
Drugi ogled ovog zadatka je takođe bio postavljen u zaštićenom prostoru. U pitanju
je umnožavanje semena F1 hibrida kontrolisanim oprašivanjem u stakleniku na
zemljanoj parceli i na stolovima radi dobijanja naredne F2 generacije. Proizvedeno je
45 plodova monoecius i andromonoecius hibrida koji će se uključiti u analize sa
molekularnim markerima.
Treći ogled u okviru ovog zadatka je bilo ispitivanje ekspresije pola kod 32 genotipa
dinje (9 roditelja i njihovi hibridi) i ono je izvedeno na otvorenom polju. Setva je
izvršena u dve etape – u odnosu na brzinu ponika, što je utvrđeno u ogledu iz
prethodne godine. Nakon nicanja biljaka izvršena je evaluacija po UPOV i IPGRI
deskriptorima za 3 osobine (dužina hipokotila, veličina kotiledonih listića, boja
listića). Biljke svakog genotipa su u fazi 3-5 pravih listova tretirane sa tri različita
tretmana. Prvi tretman je bio etrel, drugi srebro nitrat a treći giberelinska kiselina.
Četvrta grupa biljaka svakog genotipa je ostavljana netretirana i smatrana je
kontrolnom grupom. Tretiranje je izvršeno u tri ponavljanja u razmaku od 5 dana.
Nakon trećeg tretmana biljke su rasađene na otvoreno polje. Ukupno je bilo 1280
biljaka u ogledu.
U toku ove godine izvršena je evaluacija preko 50 osobina UPOV deskriptora (67) (determinacija tipa dinje po ekspresiji pola, boja ploda, intenzitet boje ploda, oblik
ploda, prisustvo kriški na površini ploda, prisustvo mreže na plodu, boja mesa, broj
kolenaca, vreme cvetanja, vreme sazrevanja, širina ploda, širina centralne šupljine,
masa ploda, broj komora semena, sadržaj šećera, sadržaj suve materije itd.).
Ocenjene su karakteristike hipokotila, mladih plodova, listova, stabla, cvetova,
65
zrelih plodova i na kraju semena. Ukupno je ubrano i izanalizirano blizu 2000
plodova. Sadržaj suve materije je određen u laboratoriji na po 5 plodova kod svakog
genotipa po tretmanu a određen je i sadržaj minerala. Pomoću refraktometra je
utvrđen sadržaj šećera u zrelom plodu.
Drugi zadatak je bila selekcija hibrida lubenice. U toku 2010. godine nastavilo se sa
radom na hibridima lubenica kod kojih su se prošle godine vršili komparativni
ogledi. Radi daljih testiranja umnožilo se deset kombinacija koje su se izdvojile
poželjnim karakteristikama plodova, sadržajem šećera, oblikom ploda i bojom mesa.
Treći zadatak se odnosio na očuvanje raspoloživog genofonda Instituta za
povrtarstvo kod porodice tikava. Izvršeno je umnožavanje egzotične germplazme
koja može poslužiti kao izvor novih poljoprivrednih biljaka i izvor gena kod
oplemenjivanja biljaka iz porodice Cucurbitaceae. Od odabranih 13 vrsti, zbog
starosti semena, nikle su svega tri – LUFFA CYLINDRICA, Momordica balsamina i
Cucurbita ficifolia. Pored toga, izvršeno je umnožavanje inbred linija dinje i
lubenice radi očuvanja kolekcije Instituta za povrtarstvo.
U okviru četvrtog zadatka izvršena je evaluacija germplazme tikvice iz raspoložive
kolekcije Instituta i proizvedene su njihove inbred linije. U okviru ovog zadatka
izvršena je analiza germplazme tikvice na nivou fenotipske ekspresije osobina.
Evaluacija je izvršena kod 20 odabranih genotipova. Pratilo se 10 osobina: tip
porasta kod biljaka, oblik ploda, veličina ploda, prisustvo žljebova, rebara i
bradavica na površini ploda, boja kore i prisustvo lignifikacije kod zrelog ploda,
boja mesa i struktura mesa kod zrelog ploda. Ocenjivanje je vršeno i za navedene
agronomske osobine: vreme cvetanja, vreme sazrevanja, masa semena. Takođe,
izvršeno je i umnožavanje ovih 20 genotipova radi očuvanja kolekcije gen banke.
Korenasto povrće
Dr Dejan Cvikić
Dr Radiša Đorđević
Dr Nenad Pavlović
Dr Živoslav Marković
Rad na oplemenjivanju korenastih povrtarskih vrsta (mrkva, celer, peršun, pastrnak,
cvekla, rotkva i rotkvica) realizovao se kroz četiri zadatka. Prvi zadatak koji se
odnosi na održavanje kolekcionog materijala, imao je za cilj održavanje genetske
čistoće i upoznavanje sa postojećim i novoprikupljenim selekcionim materijalom
radi sagledavanja njihovih osnovnih morfoloških osobina. Drugi zadatak bio je
vezan samo za mrkvu i predmet istraživanja bio je dobijanje linija mrkve u Nantes
tipu putem grupnog porodičnog odabiranja. Proizvedeno je seme pet genotipova F6
generacije, koje će naredne godine ispivati u komparativnom ogledu. Ostali zadaci
odnosili su se na oglede Sortne komisije (ispitivano je 9 genotipova mrkve) i
proizvodnju osnovnog semena. I ove godine održavan kolekcioni meterijal i
postojeće linije za hibrid kukuruza šećerca Perun F1.
BILJNA FIZIOLOGIJA I AGROTEHNIKA
66
Dr Milan Damjanović,
Milan Ugrinović, dipl. inž.
Prema planu naučno-istraživačkog rada za 2010. godinu, u okviru teme 1,
Istraživanje novih tehnologija u organskom sistemu gajenja povrća, završena je
druga godina ogleda. Kao i prethodne godine, ispitivan je uticaj združivanja useva,
različitih vrsta đubriva i rokova setve na pojedine kvantitativne i kvalitativne
osobine boranije, rotkvice, rotkve, cvekle, zelene salate i crnog luka. Sve preduzete
aktivnosti u ogledu su u skladu sa odredbama Zakona o organskoj proizvodnji i
važećim pravilnicima. U ogledu nisu primenjivana sredstva za zaštitu bilja a
upravljanje korovima zasnivalo se na njihovom mehaničkom uklanjanju. Predviđeno
je da ogled bude trogodišnji, pa se iste aktivnosti planiraju i za 2011. godinu. U
okviru pomenute teme obavljena je i izolacija endofitih bakterija boranije. U toku je
odabir sojeva koji imaju korisna svojstva (fosfosolubilizacija, halotolerantnost i
otpornost na antibiotike). U zavisnosti od materijalnih mogućnosti na
selekcionisanim sojevima bi trebalo obaviti izolaciju DNK a zatim i PCR analizu
kako bi dobijeni rezultati mogli da posluže za genetičku identifikaciju izolovanih
sojeva. Planirano je da se selekcionisani reprezentativni sojevi koji poseduju korisna
svojstva čuvaju i koriste za dalja istraživanja.
Prema planu naučno-istraživačkog rada za 2010. godinu, u okviru teme 2,
Istraživanje u cilju usavršavanja tehnike gajenja povrća u zaštićenom prostoru,
glavni zadatak bilo je ispitivanje uticaja supstrata, smeše supstrata i različitih
sredstava za ishranu biljaka u proizvodnji rasada paprike i paradajza. Pored paprike i
paradajza ispitivanja su obavljana i na zelenoj salati i spanaću.
Unutar teme 3, Primena tečnih i u vodi lako rastvorljivih tečnih, kristalnih,
granulisanih i mikro đubriva, na oglednom polju Instituta za povrtarstvo iz
Smederevske Palanke postavljen je ogled u kojem je ispitivan uticaj većeg broja
različitih čvrstih, tečnih i u vodi lako rastvorljivih sredstava za ishranu biljaka
(đubriva) koja su u fazi registracije, na prinos paradajza. Nakon direktne mašinske
setve na otvorenom polju, nicanja, ručnog proređivanja useva na stalnu gustinu,
obavljeno je prihranjivanje ispitivanim đubrivima prema dinamici i u količinama
koje su preporučene od proizvođača ispitivanih đubriva. Za zaštitu biljaka od bolesti
korišćena su klasična (registrovana) sredstva za zaštitu biljaka. U fazi tehnološke
zrelosti obavljeno je jednokratno ubiranje useva (simulacija branja kombajnom) i
izmereni su prinosi na ispitivanim tretmanima (11 tretmana x 3 ponavljanja).
Planirano je da dobijeni rezultati budu i objavljeni.
U okviru ove teme istraživana je i mogućnost gajenja paradajza i paprike po
principima organske biljne proizvodnje i ekonomičnost ovakvog sistema gajenja ove
dve biljne vrste.
Na oglednim parcelama namenjenim za organsku proizvodnju završena je druga
godina konverzije tj. prelazni period. Trebalo bi da u 2011. godini proizvodi sa ovih
površina budu sa sertifikatom ’’organsko’’. Nastavljena je saradnja sa preduzećem
za kontrolu organske proizvodnje, OCS iz Subotice.
Tokom 2010. godine na pomenutim parcelama proizvedena je određene količine
semena (boranija ''Šumadinka''), i merkantilni ječam. Proizvodnja je obavljena u
skladu sa Pravilnikom o metodama organske biljne proizvodnje i o sakupljanju
šumskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede (''Sl. list
67
SRJ'' br. 51/02). Primenjeni principi organske proizvodnje bili su plodored, setva
zaštitnog useva, mehaničko upravljanje korovima i sredstva za zaštitu bilja koja su u
skladu sa spomenutim pravilnikom. Za 2010. godinu, očekujemo dobijanje
sertifikata ''proizvod iz perioda konverzije''.
ZAŠTITA POVRĆA
Dr Mirjana Mijatović
Milan Šević, dipl. inž.
Mladen Đorđević, dipl. inž.
Mladen Đorđević, dipl. inž.
U toku 2010. za potrebe doktorske disertacije vršena je izolacija patogena iz obolelih
biljaka paradajza sa simptomima uvenuća, kao i sa semena paradajza koje je
pokazivalo znake prisustva patogena prouzrokovača fuzarioznog uvenuća. Na taj
način kolekcija Fusarium oxysporum je proširena za 15 novih izolata. Ova kolekcija
je obogaćena i uvozom 3 izolata koji su tri rase patogena Fusarium oxysporum f. sp.
lycopersici, iz Belgije od kolege dr Barta Livensa. Pored izolacija sa semena i
biljaka paradajza rađene su i izolacije sa semena i biljaka drugih povrtarskih vrsta,
što je za cilj imalo proširenje kolekcije fitopatogenih gljiva.
U cilju identifikacije patogena fuzarizonog uvenuća paradajza i njegovih rasa
ostvaren je kontakt i započeta je saradnja sa kolegama iz Instituta za molekularnu
genetiku i genetički inžinjering. Sa njima sam prošao osnovu obuka izolovanja DNK
i njeno probno puštanje u PCR – u. Dogovorena je dalja saradnja u cilju
identifikacije svih izolata ovog patogena iz naše kolekcije.
Na polju kontrole patogena povrća ispitivane su mogućnosti biološke kontrole. Kao
jedna mogućnost ispitivan je antagonistički odnos sojeva zemljišnih i drugih
bakterija prema prouzrokovačima fuzarioznog uvenuća paradajza, plavog paradajza,
paprike i graška. Rezultati tih ispitivanja su prezentovani na dva simpozijuma u
zemlji i dva u inostranstvu (Italija i Amerika). Drugi aspekt koncepta biološke
kontrole patogena je primena eteričnih ulja i njihov efekat na patogene paradajza.
Tokom protekle godine ispitivana je interakcija pojedinih ulja i Fusarium
oxysporum f. sp. lycopersici, Alternaria alternata, Verticillium sp., Sclerotinia
sclerotiorum, Fusarium solani i Botritis cinerea. Nakon detaljnog ispitivanja ovog
uticaja in vitro, kao prvog koraka ka primeni in vivo, i statističke obrade rezultati će
biti objavljeni u narednoj godini.
Takođe, započet je i rad na ispitivanju linija i sortimenta paradajza kao aspekta
borbe protiv fuzarioznog uvenuća paradajza. U tu svrhu inokulisano je 11 linija i
sorti ove kulture rasama 1,2 i 3 ovog patogena. Ogled će biti nastavljen u narednoj
godini inokulacijom preostalih linija, sorti i hibrida.
Milan Šević, dipl. inž.
U cilju razvoja efikasnog programa kontrole prouzrokovača bakteriozne pegavosti
paprike postavljeni su ogledi za ocenu efikasnosti nekih baktericida koji su već u
upotrebi, kao i supstanci koje nisu u primeni u našoj zemlji u borbi protiv bakterije
68
Xanthomonas euvesicatoria. Najveću efikasnost u zaštiti paprike od prouzrokovača
bakteriozne pegavosti ispoljio je tretman acibenzolar-S-methyl (93%). Srednja
vrednost indeksa oboljenja kod tretmana mikrobiološkim đubrivom primenjenim
zalivanjem nije se statistički značajno razlikovala u odnosu na netretiranu kontrolu.
Preparati na bazi antibiotika, kao i acibenzolar-S-methyl, nisu registrovani za
upotrebu u zaštiti bilja u našoj zemlji i ovom prilikom korišćeni su u
eksperimentalne svrhe.
Rezultatima i drugog ogleda potvrdjeno je da je najvecu efikasnost ipoljio preparat
acibenzolar-S-methyl 0,003% (Bion 50WG). Preparat Bion 50WG je aktivator
otpornosti i primenjuje se pre ostvarene infekcije jer je potreban izvestan period da
se aktivira indukovana otpornost kod biljke. U trecem i četvrtom ogledu u 2010
godini proučavana je efikasnost preparta Bion 50WG u razlicitim vremenskim
intervalima primene i različitim koncentracijama. Rezultatima ogleda su potvrdjena
iskustva drugih autora da najbolju efikasnost u suzbijanju bakteriozne pegavosti
preparat Bion 50WG ispoljava preimenjen 9 i 4 dana pre veštačke inokulacije i to
primenjen prskanjem u koncentraciji 0.003%. Kod vecih koncentracija primene
postoji opasnost od pojave fitotoksicnosti.
Istraživanjem mogućnosti primene novijih mera u suzbijanju x. c. pv. vesicatoria
doprineće pobojšanju tehnologije proizvodnje paprike i umanjiti gubitke u
proizvodnji. Praktičan značaj ovih ispitivanja ogleda se u mogućnosti primene
novijih, savremenijih metoda za suzbijanje ovog parazita koji svake godine nanosi
sve veće gubitke u proivodnji paprike u našoj zemlji.
Dr Mirjana Mijatović
Tokom 2010. nastavljen je rad na selekciji paprike na otpornost prema ekonomski
značajnim oboljenjima prouzrokovanim patogenim virusima. Obavljena su
ispitivanja 25 odabranih linija paprike F7 I F8 generacije. Testiranje je obavljeno
standardnom metodom izolatom (M-5) virusa mozaika duvana, u fenofazi
kotiledonih listića. U fenofazi tehnološke zrelosti plodova vršeno je odabiranje
biljaka na osnovu agrobotaničkih i morfoloških osobina ploda i biljaka, za dalji rad
na selekciji na otpornost. Prilikom odabiranja biljaka kod babura, akcenat je bio više
na svetlim plodovima mlečno bele, svetlo žute boje, uglavnom visećim, i babura sa
svetlo zelenim plodovima. Odabrana je babura sa tamno zelenim plodovima u tipu
Yolo Wondera. Kod paprika dugih plodova odabrane su biljke sa svetlo žutim i
svetlo zelenim dugim plodovima kao i pljosnate paprike tamno zelenih plodova u
tipu Palanačkog čuda. Kod odabranih biljaka urađeni su inbridinzi i od ovih plodova
u fenofazi fiziološke zrelosti izvađeno je seme za dalji rad na selekciji na otpornost
prema ovom virusu.
Poslednjih nekoliko godina pored testiranja selekcionog materijala u uslovima
veštačkih infekcija obavlja se testiranje i u uslovima spontanih infekcija. Za
ispitivanje odabranih linija koje su ispoljile otpornost u uslovima veštačkih infekcija
prema virusu mozaika duvana, virusu mozaika krastavca, i kompleksnim
infekcijama, a u cilju ispitivanja morfoloških, agrobotaničkih i proizvodnih osobina,
postavljen je ogled na oglednom polju. Pored otpornosti kod ovih linija praćena je
ranostasnost, izgled biljke, oblik i veličina ploda, boja ploda, težina, broj plodova po
biljci i drugi parametri.
69
Tokom godine prikupljeni su podaci o ranostasnosti,izgledu biljaka i plodova kod
ispitivanih linija i uzeti su plodovi od biljaka koji su pored otpornosti prema
virusima, gljivama i bakterijama ispoljili dobre agrobotaničke osobine koje se
odnose na oblik boju i veličinu ploda. Seme uzeto sa ovih plodova biće testirano u
uslovima veštačkih infekcija u stakleniku.
Ove godine vršeno je umnožavanje semena 5 linija paprike kod kojih je postignut
visok stepen homozigotnosti, kako na otpornost tako i na agronomska svojstva.
Umnožavanje linija je obavljeno u uslovima zaštićenog prostora.
Započet je rad na selekciji paprike na otpornost prema prema bakteriji X. c. pv.
vesicatoria. Za dalji rad na selekciji koristiće se biljke koje su ispoljile otpornost
prema ovoj bakteriji nakon testiranja veštačkim infekcijama.
Ispitana je i osetljivost 18 sorti paprike prema bakteriji X. c. pv. vesicatoria,
veštački inokulisanih na oglednom polju Instituta za povrtarstvo kao i efikasnost
bakarnih preparata za suzbijanje odnosno smanjenje infekcija prouzrokovanih ovom
bakterijom. Na osnovu dobijenih rezultata utvrđeno je da su sve sorte ispoljile
osetljivost prema ovoj bakteriji.
Tokom 2010 ispitan je uticaj 2% rastvora NaOH kao srestva za dezinfekciju semena
paprike na klijavost i energiju klijanja semena kod 8 sorti paprike. Na osnovu
dobijenih rezultata utvrdili smo da je kod svih sorti klijavost kod dezinfikovanog
semena u odnosu na ne dezinfikovano smanjena u startu od 2-5%, da bi posle
godinu dana od proizvodnje semena razlika u klijavosti kod dezinfikovanog i ne
dezinfikovanog semena bila od 1-3% u korist ne dezinfikovanog. Kod većine sorti
paprike taj procenat je iznosio 1%. Što se tiče energije klijanja ona je kod svih sorti
u svakom tretmanu bila veća kod dezinfikovanog u odnosu na nedezinfikovano.
Razlika u energiji klijanja bila je u zavisnosti od ispitivane sorte i iznosila je od 120% i što je seme bilo starije tako je i opadala energija klijanja. Ova ispitivanja će se
obaviti i u narednoj godini u cilju utvrđivanja uticaja dezinfekcije NaOH na klijavost
i energiju klijanja paprike, dve godine nakon tretiranja.
70
PRIZNATE SORTE
Zdavković Jasmina, Mirjana Mijatović, Živoslav Marković hibrid paradajza Sef
F1 Rešenje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
br.320-04-820/2/2008-08 od 09.06. 2010.
71
BIBLIOGRAFIJA RADOVA
1. Adžić S, Pavlović Suzana, Zdravković Jasmina (2010): Economic
justifiction for vegetable seed concept of sustainable organic production.
Ekonomika poljoprivrede : Economics of agriculture, Internatonal
scientific meeting: Multifunctional agriculture and rural development (V)
– regional specificities: II book, specijalni broj 2, Beograd, LVII, 2, 20 –
24.
2. Brdar-Jokanović Milka, Maksimović Ivana, Nikolić-Đorić Emilija,
Kraljević-Balalić Marija, Kobiljski Borislav (2010): Selection criterion to
assess wheat boron tolerance at seedling stage: primary vs. total root
length. Pakistan Journal of Botany 42(6), 3939-3947
3. Brdar-Jokanović Milka, Pavlović N, Ugrinović M, Zdravković Jasmina,
Girek Zdenka, Cvikić D, Zdravković M. (2010): Prinos genotipova crnog
luka u uslovima organske proizvodnje. Šesti naučno-stručni simpozijum iz
selekcije i semenarstva društva selekcionara i semenara, Zbornik
abstrakata, Vršac, (17-21.05.2010), 30.
4. Cvikić D, Pavlović N, Brdar Jokanović Milka, Girek Zdenka (2010): The
importance of earliness for creating new ms F1 pepper hybrids. Genetika
42 (3), 521-528.
5. Đorđević M, Damnjanovic Jelena, Ugrinović M, Đorđević R, Zdravković
Jasmina, Zečević B. (2010): In vitro biocontrol of tomato fusarium wilt
using some soil bacteria. 3rd International Symposium od Tomato
Diseases. Ischia, Naples, Italy, July 25-30. Abstract book. 149.
6. Đorđević M, Damnjanović Jelena, Zečević B, Đorđević R (2010):
Biološko suzbijanje fuzarioznog uvenuća kod plavog paradajza u in vitro
uslovima. XV Savetovanje o biotehnologiji. Zbornik radova, 15 (17), 449454.
7. Đorđević M, Zečević B, Damnjanović Jelena and Đorđević R. (2010):
Fusarium Wilt of pepper and its biocontrol in vitro. The 20th International
Pepper Conference, Las Cruces, NM, USA, September 12-14, 2010. The
Book of Abstracts, 36 - 37.
8. Đorđević M, Damnjanović Jelena, Ugrinović M, Đorđević R, Zdravković
Jasmina, Zečević B, (2010): In vitro biocontrol of tomato fusarium wilt
using some soil bacteria. 3rd International Symposium on Tomato
Diseases. Abstract book 53. July 25th – 30th 2010. Ischia, Naples – Italy
9. Đorđević M, Damnjanović Jelena, Zečević B, Đorđević R. (2010): Biološko
suzbijanje fuzarioznog uvenuća kod plavog paradajza u in vitro uslovima;
XV Savetovanje o biotehnologiji, 26.
10. Đorđević M, Đorđević R, Damnjanović Jelena, Zečević B. (2010):
Preliminarna ispitivanja efikasnosti izolata zemljišnih bakterija u
suzbijanju Fusarium oxysporum f. sp. pisi; Aktuelni problemi u suzbijanju
72
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
korova i optimizacija primene hemijskih sredstava u zaštiti bilja, 21. – 24.
Septembar, Vršac, Zaštita bilja, posebno izdanje, 61, str. 26 - 34
Đorđević R, Zečević B, Zdravković J, Živanović T and Todorović G
(2010): Inheritance of yield components in tomato. Genetika, 42, 3, 575 –
583.
Filipović V, Ugrenović V, Ugrinović M, Jaćimović G, Glamočlija Đ,
Radivojević S. (2010): Organska proizvodnja u funkciji zaštite i
unapređenja biodiverziteta. XI međunarodno naučno-stručno savetovanje
agronoma Republike Srpske „Poljoprivreda i hrana – izazovi XXI veka”,
Trebinje, Zbornik izvoda, 87.
Girek Zdenka, Prodanović S, Brdar Jokanović Milka, Zdravković Jasmina,
Živanović T, Cvikić D, Zdravković M. (2010): Uticaj etrela i srebro nitrata
na karakteristike ploda dinje (Cucumis melo L.). Šesti naučno-stručni
simpozijum iz selekcije i semenarstva društva selekcionara i semenara,
Zbornik abstrakata, Vršac, (17-21.05.2010), 87.
Ignjatov M, Gašić K, Ivanović M, Šević M, Obradović A, Milošević M.
Karakterizacija sojeva Xanthomonas euvesicatoria, patogena paprike u
Srbiji. Pesticidi i fitomedicina. 2010; 25(2):139-149.
Pavlović N, Ugrinović M, Zdravković M (2010): Economic and
agroeconomic analysis of organic production of tomato and pepper.
Ekonomika poljoprivrede : Economics of agriculture, Internatonal
scientific meeting: Multifunctional agriculture and rural development (V)
– regional specificities: II book, specijalni broj 2, Beograd, LVII, 2, 153 157.
Pavlović N, Ugrinović M, Zdravković M. (2010) – Economic and
agronomic analysis of organic production of tomato and pepper,
Economics of Agriculture 2010. 57, SI – 2, (153-157)
Pavlović Suzana, Vinterhalter Branka, Mitić Nevena, Adžić S, Pavlović N,
Zdravković M. and Vinterhalter D. (2010): In vitro shoot regeneration
from seedling explants in Brassica vegetables: red cabbage, broccoli,
Savoy cabbage and cauliflower. Arch. Biol. Sci, 62(2), 337-345.
Pavlović, N. (2010): Nasleđivanje kvantitativnih svojstava crnog luka
(Allium cepa L.). Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, 96str.
Odbranjena doktorska teza.
Šević M, Gašić K, Mijatović Mirjana,Obradović, A. (2010): Pručavanje
efikasnosti nekih baktericida u suzbijanju bakteriozne pegavosti paprike,
X Savetovanje o zaštit bilja, Zlatibor, 29 11. – 3.12, Zbornik rezimea, 61.
Zdravkovic Jasmina, Mijatović Mirjana, Šević M, Todorović Vesna, Ristić
Nevena, Pavlović N. (2010): Mogućnost jednofazne žetve semena cvekle.
VI naučno stručni simpozijum selekcije i semenarstva, Društvo
selekcionara i semenara republike Srbije,Vršac, 17. - 21. 5, Zbornik
abstrakata.
Zdravković Jasmina, Pavlović N, Girek Zdenka, Zdravković M. and
Cvikić D. (2010). Characteristics important for organic breeding of
vegetable crops. Genetika, 42 (2), 223 -233.
73
22. Zecevic, B, Djordjevic M, Damnjanovic Jelena, Djordjevic R. (2010):
Fusarium Wilt of Pepper and Its Biocontrol in vitro; 20th International
Pepper Conference, 12 – 14. September, Las Cruces,New Mexico, Book
of abstracts, 36.
23. Zecevic, B. Đorđevic M, Djordjevic R.and Damnjanovic Jelena (2010):
Some Facts About Pepper Breeding in Serbia; 20th International Pepper
Conference, 12 – 14. September, Las Cruces,New Mexico, Book of
abstracts, 37.
24. Zečević B, Đorđević M, Đorđević R. and Damnjanović Jelena (2010):
Some facts about pepper breeding in Serbia. The 20th International Pepper
Conference, Las Cruces, NM, USA, September 12-14, 2010. The Book of
Abstracts, 37.
74
METEOROLOŠKI PODACI – SMEDEREVSKA PALANKA
01.01. 2010.-31.12.2010.
Lokacija: METEOROLOŠKA STANICA, Smed. Palanka
- Geografksa dužina
20°57 Е
- Geografska širina
44°22 N
- Nadmorska visina
121 n
Mesec
JAN
FEB
MART
Dekada
T E M P E R A T U R A
1
2
3

1
2
3

1
2
3

Srednja
minimalna
Srednja
maksimalna
Prosek
1,8
-1.5
-5.7
-1.9
-5.5
-1.4
3.6
-1.3
-0.2
-0.8
8.8
2.8
9.2
2.4
-0.1
3.7
3.8
6.2
10.5
6.6
6.2
12.5
20.4
13.3
5.5
0.8
-2.9
0.9
-2.3
2.4
3.4
2.6
3.0
5.8
14.6
8.0
Prosek
(19811990)
0.4
-0.8
-0.4
-0.3
0.0
2.9
3.2
2.0
3.8
5.4
8.4
5.9
Apsolu
tni
minim
um
-5.3
-5.7
-13.4
Apsolutni maksimum
16,5
7.2
5.3
-14.9
-12.6
-1.8
7.4
18.1
17.8
-7.5
-3.2
3.0
14.2
22.2
24.1
Broj D A N A
a) Ledenih
b) Mraznih
c) Letnjih
d) Tropskih
e) Tropskih noći
а) 1 б)
3
б)
9
a) 6 б) 10
а) 7 б) 22
б) 10
б)
5
б)
2
б) 17
б)
5
б)
6
б)
75
11
PA D A V I N E
Prosek
32.1
0.5
14.6
47.2
11.1
31.8
21.9
64.8
25.1
10.6
2.0
37.7
Prosek
1981-1990
(Višak, manjak)
10
18
13
41
13
18
8
39
11
14
14
39.0
(+22.1)
(-17.5)
(+1.6)
(+6.2)
(-1.9)
(+13.8)
(+13.9)
(+25.8)
(+14.1)
(-3.4)
(-12.0)
(-1.3)
Broj
dana sa
padavi
nama
7
2
5
14
5
5
6
16
4
4
1
9
APRIL
МАЈ
JUN
JUL
AVG
SEPT
OKT
1
2
3

1
2
3

1
2
3
5.7
6.9
7.7
6.8
11.6
10.1
12.5
11.5
12.2
19.2
15.9
17.2
17.2
21.5
18.6
25.1
18.0
22.5
21.9
24.7
31.5
22.2
11.5
12.0
14.6
12.7
18.4
14.1
19.2
16.7
18.4
25.4
19.0
10.6
10.9
12.8
11.4
15.1
16.0
17.0
16.0
18.2
19.1
20.4

1
2
3

1
2
3

1
2
3

1
2
3

15.8
15.1
18.5
16.5
16.7
17.2
17.3
14.5
16.3
11.2
12.1
6.5
10.3
6.0
5.8
3.8
5.1
26.1
27.7
31.7
28.5
29.3
28.4
31.7
31.1
31.1
24.7
24.1
22.0
23.6
16.1
14.0
13.3
15.0
21.0
21.4
25.1
22,5
23.0
22.8
24.5
22.8
23.7
17.9
18.1
14.3
17.0
11.1
9.9
9.4
10.1
19.2
20.4
21.5
20.8
20.9
21.4
20.8
19.8
20.7
19.0
17.2
15.2
17.1
14.0
11.8
10.0
11.9
0.9
1.6
2.8
23.3
21.8
27.1
7.0
7.6
8.9
28,3
26.3
29.8
9.3
15.2
12.6
31.8
36.2
28.2
11.8
18.1
13.7
30.6
33.5
34.1
13.8
13.9
8.0
33.8
36.1
39.1
6.6
8.4
3.1
30.3
30.4
26.1
-1,8
-2.2
-2.5
76
19.1
17.2
20.0
в)
в)
в) 6
в) 1
в) 5
в) 12
в) 4
в) 5
в) 5
в) 14
в) 5
в) 1
в) 4
в) 10
в) 8
в) 5
в) 3
в) 16
в) 1
в) 2
в) 3
в) 6
б) 1
б) 2
б) 3
б) 6
1
1
г)
1
г) 5 д) 2
д) 1
г) 6 д) 3
г)
2
г)
9
г)
5
г)
16
г)
2
г) 5 д) 2
г) 6 д) 2
г) 13 д) 4
г)
1
г)
1
г)
2
30.3
56.4
0.6
87.3
10.5
33.1
50.4
94.0
10.3
48.6
39.9
15
20
15
50.0
21
19
29
69.0
29
28
27
(+15.3)
(26.4)
(-14.6)
(+37.3)
(-10.5)
(+14.1)
(+21.4)
(+25.0)
(-18.7)
(+20.6)
(+12.9)
4
5
2
11
2
6
6
14
3
5
5
98.8
11.5
11.1
36.7
59.3
7.1
0.0
10.1
17.2
20.1
37.4
3.4
57.8
0.0
55.3
5.6
60.9
84.0 (+14.8)
21
(-9.5)
20
(-8.9)
15
(+21.7)
56.0
(+3.3)
12
(-4.9)
17
(-17.0)
17
(-6.9)
46.0 (-28.8)
12
(+8.1)
17
(+20.4)
16
(-12.6)
45.0 (+12.8)
14
(-14.0)
16
(+39.3)
11
(-5.4)
41.0 (+19.9)
13
3
1
2
6
2
0
3
5
2
2
3
7
0
7
3
10
NOV
DEC
Prosek 2010
1
2
3

1
2
3


7.0
8.2
5.2
6.7
3,5
-3,3
-1,3
-0,4
7,6
21.8
21.3
12.3
18.5
11,6
1,5
5,6
6,2
17,7
ДАТУМ ПОЈАВЕ:
1) Задњег пролећног мраза
2) Задњег приземног пролећног мраза
3) Првог јесењег приземног мраза
4) Првог јесењег мраза
5) Температурног максимума
6) Температурног минимума
14.4
14.7
8.2
12.6
7,5
-0,9
2,2
2.9
12,6
-1.8оС
-1.6 С
-1.0С
-1.8С
39.1С
-15,80С
9.1
7.8
4.6
7.2
3.1
2.5
1.2
2.3
11.2
(19. 03.)
(11. 04.)
(22. 09.)
(09. 10.)
(24 .08.)
(29 .12.)
1.8
4.8
-1.8
-2,1
-10,5
-15,8
26.4
25,1
17.2
22,1
7,8
17,8
б)
1
в)
в)
1
1
б)
1
a)
a)
a)
3
5
8
в)
б)
б)
б)
a)
2
2
6
7
15
3.4
9.1
35.4
47.9
37.1
10,7
9.1
57.8
730,7
19
19
16
54.0
17
19
14
50.0
657
(-6.1)
(+7,8)
(+73,7)
БРОЈ ДАНА:
а) Ледених (максимална температура испод 0о С)
15
б) Мразних (мин. температура испод 0о С)
67
в) Летњих (макс. температура између 25о С и 30оС)
53
г) Тропских (максимална температура виша од 30о С)
37
д) Тропских ноћи (минимална температура виша од 20о С) 7
е) Са снежним покривачем
15
77
2
2
3
7
5
4
3
12
124
Download

Godišnji izveštaj 2010.-2011.