w
w
w
s
r
.
d
a
r
i
k
k
w
w
w
r
i
k
s
ar
12.Sadrzaj:
s
r
.
ad
n
i
m
.se
1.Uvod..................................................................2
2.Corpus iuris civilis.............................................3
3.Codex Iustinianus..............................................4
4.Digesta...............................................................4
5.Institutiones........................................................6
6.Codex repetite praelectionis...............................7
7.Novelle...............................................................7
8.Nacin citiranja....................................................7
9.Znacaj Justinijanove kodifikacije......................8
10.Zakljucak.........................................................9
11.Literatura........................................................10
12.Sadrzaj............................................................11
w
w
w
s
r
.
d
ir a
ww
s
r
.
d
ira
k
s
r
ina
ww
m
e
s
w.
s
r
.
d
a
r
i
k
e
s
.
w
ww
s
r
.
ad
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
w
w
w
s
r
.
d
kira
s
r
.
d
a
r
i
k
e
s
.
w
e
s
.
w
ww
s
r
.
d
kira
s
r
a
in
m
e
s
w.
e
s
.
ww
ww
w
k
s
r
na
2
s
r
.
irad
w
w
w
w
w
w
s
s
1.Uvod
r
r
.
.
d
d
a
a
r
r
i
i
k
k
Justinijan je vladao od 527.do 565. godine,njegova
vladavina predstavlja granicu
s
r
izmedju bstarog i srednjeg veka,Vladao jea
skoro 40 godina.
n
i
Rodjen je u Taurezijumu 483godine.
Njegovo pravo ime je Petar Sabatije
m
e
e
(Petrus Sabbatius),ali u.cast
svog strica i poocima,cara Justina, uzeo je ime
s
s
.
w je bio savladar Justina,vec od 518.godine. ww
Justinijan(,,pravdeni“).On
w
w
w
Ukinuo je sve
nehriscanske filozofske skole u Atini 529.godine,ukljucujuci
i
platonovu akademiju.Bio je obrazovan,energican i surov covek.Nakon smrti
k
Justina stupio je na presto i postavio dva osnovna cilja:ucvrscenje vere i obnovu
Rimskog carstva,koja je bila rasarcana unutrasnjim trzavicama i upadima
varvara,naroda koji su prodirali na teritoriju Zapadnog rimskog carstva.Jedan
od razloga za njegov uspeh je u saradnicima kojim se okruzio:Tribonijan,Jovan
Kapadokijski,Velizar,Narzes,Antemije,Prokopeje,a ne treba zaboraviti ni
njegovu zenu Teodoru,koja je bila kurtizana i glumica tako da je careva zenidba
sokirala javno mnjenje Konstantinopolja.Teodora (rodjena oko
497.godine,umrla 28.juna 548.) bila je Justinijanova savetnica i najblizi saradnik
preko dvadeset godina.
Glavni ,,arhitekta“kodifikacije bio je pravnik Tribonijan,poreklom je iz
Pamfilije u Maloj Azije.Bio je jedan od najobrazovanijih ljudi svog
vremena,podjednako je dobro znao grcki i latinski. Najpre advokat,a potom i
drzavni cinovnik,ubrzo je skrenuo paznju na svoje sposobnosti i popeo se
lestvicama hijarajhije sve do titule magister sacri palatii ,sto odgovara
danasnjem ministru pavde.U prvoj komisiji za kodifikaciju bio je obican clan.
Mozda je to razlog sto rezultat njegovog rada,Codex Iustinianus,nije imao trajnu
vrednost. U ostalim komisijama je imao odlucujucu ulogu,tako da je Justinijan
pun hvale za njega i naziva ga ,,veliki covek“(vir
excelsus),,,najuceniji“(prudentissimus), ,,uzviseni covek“(vir magnificus).
Jedan od zahteva pobunjenih Carigradjana bio je uklanjanje Tribonijana sa
funkcije ,sto je Justinijan i ucinio,da bi ga,kada je opasnost prosla ,vratio na
duznost.Sa jereticima se suravo obracunao,a prilikom pobune gradjana (,,pobuna
Nika“) naredio je da se pobije 30 000 ljudi.
Justinijan je ostavio za sobom najvecu crkvu tog vremena-Crkvu ,, Svete
mudrosti“(Svetu Sofiju). Pored toga je obnovio niz gradova. Neki gradovi dobili
su ime po njemu: Justinijana Prima(Caricin grad),Justinijana Sekunda...
Vojni uspesi Justijana nisu dugo trajali,mnogo je znacajnija je njegova
kodifikacija.
Posle njegove smrti osvojene zemlje su postale plen varvarskih naroda.
Codex Iustinianus je objavljen aprila 529.godine .
s
r
.
d
ir a
s
r
.
d
ira
k
s
r
ina
ww
m
e
s
w.
s
r
.
d
a
r
i
k
ww
s
r
.
ad
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
w
w
w
s
r
.
d
kira
e
s
.
w
ww
s
r
.
d
kira
s
r
a
in
m
e
s
w.
e
s
.
ww
ww
w
1. 1.Obrad Stanojevic,Rimsko pravo,Beograd,2008
s
r
.
d
a
r
i
k
e
s
.
w
k
s
r
na
3
s
r
.
irad
w
w
w
w
w
w
s
2.Corpus iuris civilis .rs
r
.
d
d
a
a
r
r
i
i
k
Podstaknut zeljom da obnovi Carstvo,Justinijan
jekmorao doci na misao da ovaj
s
r
poduhvat morao da zahvati i pravo,jer se,kako
je sam rekao,drzava zasniva ne
a
n
i
samo na snazi oruzja vec i na pravu.
m
e
e
Odmah po stupanju na vlast
dao
je nalog komisiji da kodifikuje carske odluke:
s
s
.
.
wda su se careve ambicije na tome zadrzavale,ali je u tokuww
leges(Codex). Izgleda
w
w
w
rada,verovatno
pod uticajem samog Tribonijana i drugih clanova
komisije,odluceno da se pristupi izradi novih zbornika,u prvom redu onog koji
k
bi obuhvatio najlepsi i najvredniji deo rimskog prava,spise klasicnih pravnika:
ius (Digesta). Kasnije se pripustilo radu na zvanickom udzbeniku (Institutiones).
Prvobitni zbornik carskih odluka je dopunjen i tako je nastao Codex repetitae
praelectionis. Na kraju su dodate konstitucije koje je sam Justinijan dodao :
Novellae.
U srednjem veku sve ove zbirke (sem prve,koja nije sacuvana)dobile su naziv
Corpus iuris civilis(zbornik gradjanskog,tj,rimskog prava)
Pored restauratorskih teznji vladara,jos jedan je razlog doveo do kodifikacije.
Tokom vise od hiljadu godina rimsko pravo se razvijalo i taj razvoj je imao vise
tokova:zakonodavna aktivnost skupstina i senata,delatnost pretora,spisi ucenih
pravnika,odluke imperatora. Sve je to dovelo do zbrke i nezavisnosti u
praksi,narocito na sudovima. Iako se rimski pragmaticni duh protivio ideji
kodifikacije,sto je i omogucilo onu elasticnost pravnog sistema,narocito putem
,,tumacenja“,sve vise se osecala potreba za unosenje reda u zakonodavstvo. Tu
neophodnost nagovestava vec ,,veciti edikt“,a zatim zbornici konstitucija iz III i
V veka(Georgijanov,Hermogenijanov i Teodosijev),kao i Zakon o citiranju.
Tako Justinijanov poduhvat nije sasvim neocekivan.
U sustini ,tek je Istocno Rimsko Carstvo dalo prvi zaokruzeni sistem rimskog
prava. U predhodnim oblicima,rimski pravni poredak predstavljao je
razvijen,prefinjen,ali prilicno haotican sistem,sa mnogo starih zakona,pretorovih
odredbi,sa mnostvom knjiga brojnih pravnika koji ponekad protivurece samom
sebi,jer potonjim knjigama odstupaju od predhodnih stavova. U tome se ni
skolovani pravnici nisu lako snalazili. Sam Justinijan kaze kako je za cetrnest
vekova rimsko pravo toliko glomazno da se ,,prostire u nedogled pa ga ne moze
obuhvatiti nikakva ljudska pamet“(Constitutio Deo auctore 1)
Justinijanovu kodifikaciju cine :Novus Codex Iustinianus ,Codex Repetitae
Praelectionis,Digesta,Institucionis Novellae.
s
r
.
d
ir a
s
r
.
d
ira
k
s
r
ina
ww
m
e
s
w.
s
r
.
d
a
r
i
k
ww
s
r
.
ad
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
w
w
w
s
r
.
d
kira
e
s
.
w
ww
s
r
.
d
kira
s
r
a
in
m
e
s
w.
e
s
.
ww
ww
w
1.Obrad Stanojevic,Rimsko pravo,Beograd,2008
s
r
.
d
a
r
i
k
e
s
.
w
k
s
r
na
4
s
r
.
irad
Download

2632-Istorija-Justinijanova kodifikacija