HRONIČNE RANE U DERMATOLOGIJI
Prof. dr Lidija Kandolf Sekulović
Klinika za kožne i polne bolesti, Medicinski fakultet, Vojnomedicinska akademija
Hronične rane perzistiraju u stanju hronične inflamacije i/ili proliferacije i akumuliraju
komponente (metaloproteinaze, kolagenaze, elastaze itd.) koje prevremeno degradiraju kolagen i
faktore rasta, što dovodi do usporenog zarastanja rana. Mada su najčešće posledica arterijske ili
venske insuficijencije, neuropatske ili dekubitusne, mogu biti i posledica različitih inflamatornih
dermatoza ili hereditarnih oboljenja kože. Tako je usporeno zarastanje rana obeležje hereditarne
bulozne epidermolize, koja nastaje zbog mutacija u genu za strukturn eproteine kože: kolagen,
laminini, keratini, i dr.). Hronične ulceracije mogu biti i manifestacija nekih urođenih
imunodeficijencija. Takođe, brojne dermatoze manifestuju se hroničnim ulceracijama. N aprvom
mestu su kutani nekrotizujući i sitemski vaskulitisi, ali i livedoid vaskulopatija. Takođe,
pyoderma gangrenosum je jedna od relativno čestih dermatoloških oboljenja koja se manifestuju
pojavom dubokih prostranih ulceracija, koje brzo progrediraju. Takođe, teže forme pojedinih
oboljenja, kao što su acne fulminans mogu biti ulceronekrotičnog tipa. U diferencijalnoj
dijagnozi ulceracija potkolenica, retko se misli na ulcerativni tip necrobiosis lipoidica, ali i na
dermatitis artefacta, koji mogu da stvaraju dijagnostičke teškoće. I na kraju, uvek treba
razmotriti mogućnost lekovima izazvanih ulceracija. U zaključku, hronične rane u dermatologiji
zahtevaju razmatranej različitih uzroka i multidisciplinarni pristup u dijagnostici i lečenju.
Efikasna terapija podrazumeva delovanje na uzrok, sistemska terapija je osnov lečenja, dok su
mere lokalne terapije neophodni dodatak osnovnom lečenju
Download

HRONIČNE RANE U DERMATOLOGIJI Prof. dr Lidija Kandolf