kao jedinstvo suprotnosti — upotrebna
Stoga je razvitak oblika vrednosti
robe.
vrednost i razmenska
vrednosi.
identičan s razvitkom oblika
§ 7. Odnos između oblika robe i novčanog
oblika
Ako se umesto
20 aršina platna — 1 kaput ili 20 aršina platna vrede koliko 1 kaput
stavi
20 aršina platna = 2 £ ili 20 aršina platna vrede 2£, onda se već
na prvi pogled vidi da novčani oblik nije ništa drugo do razvijeniji
vid prostog oblika vrednosti robe, dakle prostog robnog oblika proiz­
voda rada. A zato što je samo .razvijeni oblik robe, novčani oblik
očevidno potiče od prostog oblika robe. Stoga, čim se shvati ovaj
poslednji, ostaje još samo da se posmatra niz metamorfoza kroz koje
mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna = / kaput da bi dobio
ovakav vid: 20 aršina platna = 2£.
§ 8. Prost
relativni
oblik
vrednosti
i pojedinačan
ekvivalentski
oblik
Izraz vrednosti u kaputu daje platnu oblik vrednosti po kome
se ono samo kao vrednost razlikuje od sebe samog kao upotrebne vred­
nosti. T a j oblik stavlja platno samo u odnos prema kaputu, t j . prema
bilo kojoj pojedinoj, od njega samog različitoj vrsti robe. Ali kao
vrednost, platno je isto što i sve druge robe. Stoga njegov oblik vred­
nosti mora biti i takav oblik koji ga stavlja u odnos kvalitativne jed­
nakosti i kvantitativne proporcionalnosti prema svim drugim robama.
— Prostom relativnom obliku vrednosti jedne robe odgovara pojedi­
načan ekvivalentski oblik neke druge robe. Ili, roba u kojoj se izražava
vrednost funkcioniše ovde samo kao pojedinačan ekvivalent.
Tako
kaput u relativnom izrazu vrednosti platna i m a samo ekvivalentski oblik
ih oblik neposredne razmenljivosti
u odnosu na ovu pojedinačnu vrstu
robe platno.
§ 9. Prelaz
od prostog
oblika
vrednosti
u razvijeni
oblik
vrednosti
Prost oblik vrednosti uslovljava da se vrednost neke robe izra­
žava samo u, jednoj, svejedno kojoj, robi druge vrste. Dakle, ako je
vrednost platna izražena u gvozdu ih u pšenici itd., onda s e dobija
isti prost relativan izraz vrednosti platna kao i onda kada je ona izra­
žena u robi kaput. P r e m a t o m e , zavisno od toga da li platno stupa u
odnos vrednosti s ovom ih onom d r u g o m r o b o m , dobijaju se različiti
prosti relativni izrazi vrednosti platna. Potencijalno, platno ima ono­
liko različitih prostih izraza vrednosti koliko postoji i roba različitih
od njega. U stvari, njegov potpuni relativni izraz vrednosti ne sastoji
se u jednom jedinom prostom relativnom izrazu vrednosti, već u zbiru
njegovih prostih relativnih izraza vrednosti. T a k o dobijamo:
II. Potpuni ili razvijeni oblik vrednosti
20 aršina platna = 1 kaput, ili — 10 funti čaja, ili = 40 funti
kafe, ili = / kvarter pšenice, ili = 2
zlata, ili
J2 tone železa
ili = itd.
unce
§ /. Beskonačnost
=
1
niza
Ovaj niz prostih relativnih izraza vrednosti može se po svojoj
prirodi stalno produžavati, ih, on se nikad n e završava jer se stalno
javljaju nove vrste robe, a svaka nova vrsta robe čini materijal za
nov izraz vrednosti.
§ 2. Razvijeni
relativni
oblik
vrednosti
Vrednost neke robe, na primer platna, izražena je sad nebrojenim
drugim elementima robnog sveta. Svako drugo robno telo postaje ogle­
dalo vrednosti platna. T e k sada se sama ova vrednost uistinu poka­
zuje kao koagulat ljudskog rada uopšte. J e r rad koji stvara vrednost
platna izrično je predstavljen kao rad s kojim je svaki drugi ljudski
rad jednak, m a kakav m u bio prirodan oblik, makar se, dakle, opred­
metio u kaputu ili u pšenici, ih u železu ili u zlatu itd. Zbog toga,
posredstvom svog oblika vrednosti, platno sada i stoji u društvenom
odnosu ne samo s jednom pojedinačnom drukčijom vrstom robe, već
s robnim svetom. K a o roba, ono je građanin ovog sveta. Ujedno nam
beskrajni niz izraza robne vrednosti kaže i t o da je njoj svejedno u
kojem ć e se posebnom obliku upotrebne vrednosti
pokazivati.
§ 3. Poseban ekvivalentski
oblik
Svaka roba, kaput, č a j , pšenica, železo itd. važi u izrazu vrednosti
platna kao ekvivalent, a stoga i kao telo vrednosti. Određeni
prirodni
oblik svake od ovih roba sada je jedan poseban ekvivalentski
oblik
pored mnogih drugih. N a isti način, raznolike, određene,
konkretne,
korisne vrste rada, sadržane u raznim robnim telima, važe sada kao
isto toliko posebnih oblika u kojima se ostvaruje odnosno ispoljava
prost ljudski rad.
§ 4. Nedostaci
razvijenog
ili potpunog
oblika
vrednosti
Prvo, relativni izraz vrednosti platna nedovršen je, jer je sači­
njen od niza koji se nikad ne završava. D r u g o , on predstavlja mozaik
razjedinjenih i raznovrsnih izraza vrednosti. Najzad, ako se, kao
što i mora biti, relativna vrednost svake robe izrazi u ovom razvijenom
obliku, onda je relativni oblik vrednosti svake robe beskrajan niz
izraza vrednosti, niz različit od relativnog oblika vrednosti svake
druge robe. — Nedostaci razvijenog relativnog oblika vrednosti ogledaju
se u ekvivalentskom obliku koji m u odgovara. Pošto je ovde prirodni
oblik svake pojedine robne vrste poseban ekvivalentski oblik pored
nebrojenih drugih posebnih ekvivalentskih oblika, to uopšte postoje
samo ograničeni ekvivalentski
oblici, koji se svi uzajamno isključuju.
Isto tako, određena, konkretna, korisna vrsta rada koja se sadrži u
svakom posebnom robnom ekvivalentu, samo je poseban, dakle ne
iscrpan oblik ispoljavanja ljudskog rada. Istina, ceo skup tih posebnih
pojavnih oblika čini potpun ih totalan pojavni oblik u kome se taj
rad ispoljava. Ali to znači da on nema jedinstvenog oblika u kome bi
se ispoljio.
§ 5. Prelaz
od potpunog
oblika vrednosti
u opšti oblik
vrednosti
Međutim, potpun ili razvijen relativni oblik vrednosti sastoji se
samo iz zbira prostih relativnih izraza vrednosti, ili jednačina
prvog
oblika, kao:
20 aršina platna = 1 kaput
2 0 aršina platna = 10 funti čaja itd.
Ali svaka ova jednačina sadrži i identičnu obrnutu jednačinu:
/ kaput = 20 aršina platna
10 funti čaja — 20 aršina platna itd.
I doista: kad vlasnik platna razmeni svoju robu za mnoge druge
robe, pa usled toga vrednost svoje robe izrazi u nizu drugih roba,
onda nužno i on i mnogi drugi vlasnici roba moraju da razmène Svoje
robe za platno, pa da stoga vrednost svojih raznih roba izraze istom
trećom robom, platnom. — K a d , dakle, obrnemo r e d : 20 aršina platna
= / kaput, ili = 10 funti čaja, ili = itd., t j . izrazimo obrnut odnos
koji se v e ć po sebi, imphcite, sadrži u tom nizu, onda dobijamo:
III. Opšti oblik vrednosti
1 kaput
10 funti čaja
4 0 funti kafe
1 kvarter pšenice
2 u n c e zlata
Y tone železa
x robe A
itd. robe
2 0 aršina platna
2
§ /.
Izmenjeni
vid
relativnog
oblika
vrednosti
Relativni oblik vrednosti i m a sada sasvim izmenjen vid. Sve
robe izražavaju svoju vrednost 1) prosto, naime u jednom
jedinom
drugom robnom telu, 2 ) jedinstveno,
tj. u jednom istom drugom r o b ­
n o m telu. Njihov oblik vrednosti je prost i zajednički, t j . opšti. Z a
sva raznorodna robna tela platno sada važi kao njihov zajednički i
opšti vid vrednosti. Oblik vrednosti neke robe, tj. izraz njene vred­
nosti u platnu čini da se t a roba sada razlikuje ne samo kao vrednost
od svog sopstvenog bića kao predmeta upotrebe, tj. od svog sopstvenog
prirodnog oblika, v e ć je istovremeno stavlja kao vrednost u odnos prema
svim drugim robama, prema svim robama kao jednakim s njom. Stoga
u t o m obliku vrednosti roba ima opštedruštveni
oblik.
S a m o na osnovu svog opšteg karaktera oblik vrednosti odgovara
pojmu vrednosti. Oblik vrednosti je m o r a o biti takav oblik u kome
se robe jedna za drugu pojavljuju kao prost koagulat
bezrazličnog,
jednorodnog ljudskog rada, tj. kao stvarstveni izrazi jedne iste sup­
stancije rada. T o je sada postignuto. J e r sve one su izražene kao
materijalizacija
jednog istog rada, rada sadržanog u platnu, ih kao
jedna ista materijalizacija
rada, naime kao platno. N a taj način one su
kvalitativno
izjednačene.
U isto v r e m e one su kvantitativno uporedene ih predstavljene
jedna za drugu kao određene veličine vrednosti. N a primer, 10 f. čaja
=20 aršina platna, i 40 f. kafe = 20 aršina platna. Dakle, 10 f. čaja
= 40 f. kafe. Ili u 1 f. kafe nalazi se samo % od one količine supstan­
cije vrednosti, rada, koja se nalazi u 1 f. čaja.
§ 2.
Izmenjeni
vid
ekvivalentskog
oblika
Posebni ekvivalentski
oblik se sada dalje razvio u opšti ekvivalentski oblik. I h , roba koja se nalazi u ekvivalentskom obliku je sada
opiti ekvivalent. K a k o prirodan
oblik robnog tela platno važi kao
vid vrednosti svih drugih roba, o n je sada oblik njene
neutralnosti
ili neposredne razmenljivosti za sve elemente robnog sveta. Dakle, nje­
gov prirodan oblik je istovremeno njen opki društveni oblik.
Z a sve druge robe, iako su one proizvodi raznih radova, platno
ima značenje pojavnog oblika rada sadržanog u njima samima i, pre­
m a tome, otelotvorenja istorodnog, bezrazličnog ljudskog rada. Dakle,
tkanje, ta posebna konkretna vrsta rada, sada, na osnovu odnosa vred­
nosti robnog sveta prema platnu, ima značenje opšteg i neposredno
iscrpnog oblika ostvarenja apstraktnog ljudskog rađa, t j . utroška ljudske
radne snage uopšte.
Privatan rad, sadržan u platnu, ima upravo zato značenje rada
koji se nalazi neposredno u opštedruštvenom obliku ili obliku
jedna­
kosti sa svim drugim radovima.
P r e m a tome, ako neka roba ima opšti ekvivalentski
oblik ili
funkcioniše kao opšti ekvivalent, njen prirodan ili telesni oblik i m a
značenje vidne inkarnacije, opšteg društvenog učahurivanja svakog
ljudskog rada.
§ 3. Ravnomernost razvitka relativnog
ekvivalentskog oblika
oblika vrednosti
i
Stepenu razvitka relativnog oblika vrednosti odgovara stepen
razvitka ekvivalentskog oblika. Ali — i ovo treba dobro upamtiti
razvitak ekvivalentskog oblika predstavlja
santo izraz i rezultat
raz­
vitka, relativnog oblika vrednosti. Inicijativa potiče od ovog poslednjeg.
Prost relativan oblik vrednosti izražava vrednost neke robe s a m o
u jednoj jedinoj drugoj vrsti robe, svejedno kojoj. Roba tako dobija
samo oblik vrednosti za razliku od svog sopstvenog oblika upotrebne
vrednosti ili prirodnog oblika. I njen ekvivalent sadrži samo pojedi­
načan ekvivalentski oblik. Razvijen relativan oblik vrednosti izražava
vrednost neke robe u svim drugim robama. Stoga one dobijaju oblik,
mnogih posebnih ekvivalenata ili poseban ekvivalentski oblik. Najzad,
robni svet daje sebi jedinstven, opšti, relativan oblik vrednosti na taj
način što isključuje iz svoje sredine jednu jedinu vrstu robe u kojoj
sve druge robe zajednički izražavaju svoju vrednost. N a taj način
isključena roba postaje opšti ekvivalent, ili ekvivalentski oblik postaje
opšti ekvivalentski
oblik.
§ 4.Razvitak
polarnosti relativnog oblika
i ekvivalentskog oblika
vrednosti
Polarna suprotnost ili neraskidiva uzajamna povezanost i, isto
tako, stalna uzajamna isključivost relativnog oblika vrednosti i ekvi-
valentskog oblika — tako da se 1) neka roba ne može nalaziti u jed­
n o m obliku a da se druga roba ne nalazi u suprotnom obliku, i 2 ) da
se jedna roba čim se nalazi u jednom obliku; istovremeno u istom tom
izrazu vrednosti ne može nalaziti u drugom obliku — ta polarna su­
protnost oba m o m e n t a izraza vrednosti razvija se i jača u istoj onoj meri u kojoj se oblik vrednosti razvija i usavršava.
U obliku I isključuju se v e ć oba oblika, ali samo formalno. Z a ­
visno od toga da li se ova jednačina čita sleva nadesno ili zdesna nalevo, svaki od ova dva robna ekstrema, platno i kaput, nalaze se pod­
jednako čas u relativnom obliku vrednosti čas u ekvivalentskom
obliku. Ovde je još teško uhvatiti polarnu suprotnost.
,
U obliku I I bilo koja vrsta robe može uvek potpuno razviti svoju
relativnu vrednost ili ona sama ima razvijeni relativni oblik vrednosti
samo zato što se i ukoliko se sve druge robe prema njoj nalaze u ekvi­
valentskom
obliku.
Najzad, u obliku I I I robni svet ima opštedruštven relativan oblik
vrednosti samo zato što su i ukoliko su sve robe koje u njega spadaju
isključene iz ekvivalentskog
oblika ili oblika neposredne
razmenljivosti. Obrnuto, roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom
obliku ili
figurira kao opšti ekvivalent, isključena je iz jedinstvenog a stoga i opšteg
relativnog oblika vrednosti robnog sveta. Ako bi se želelo da i platno,
tj. bilo koja roba koja se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku, učestvuje
istovremeno i u opštem relativnom obliku vrednosti, onda bi se ona
morala odnositi prema samoj sebi kao ekvivalent. T a d a dobijamo: 20
aršina platna = 20 aršina platna, tautologiju u kojoj nije izražena ni
vrednost ni veličina vrednosti. D a bismo izrazili relativnu
vrednost
opšteg ekvivalenta,
m o r a m o obrnuti oblik I I I . T a j ekvivalent nema
nikakav relativan oblik vrednosti zajednički sa drugim robama, već
se njegova vrednost relativno izražava u beskonačnom nizu svih drugih
robnih tela. T a k o se sada razvijen relativni oblik vrednosti ili oblik
I I javlja kao specifičan relativni oblik vrednosti one robe koja igra ulogu
opšteg
ekvivalenta.
§ J. Prelaz od opšteg oblika vrednosti u novčani oblik
Opšti ekvivalentski
oblik je oblik vrednosti uopšte. P r e m a tome,
on može pripadati svakoj robi, ali uvek samo ako je ona isključena iz
sredine svih drugih roba.
Ipak, već i sama razlika oblika između oblika I I i I I I pokazuje
nešto svojstveno čega nije bilo u oblicima I i I I . N a i m e , u razvijenom
obliku vrednosti (oblik I I ) jedna roba isključuje sve druge da bi u njima
izrazila sopstvenu vrednost. To isključenje može biti čisto subjekti­
van proces, na primer proces vlasnika platna, koji vrednost svoje sop-
stvene robe procenjuje u mnogim drugim robama. Nasuprot t o m e ,
neka roba se nalazi u opštem ekvivalentskom obliku (oblik I I I ) samo
zato što i ukoliko nju samu kao ekvivalent isključuju sve druge robe.
Ovde je isključenje objektivan proces, nezavisan od isključene robe.
Stoga u istorijskom razvitku oblika robe opšti ekvivalentski oblik
može naizmeniČno da pripada čas jednoj čas drugoj robi, ali neka roba
nikad stvarno ne funkcioniše kao opšti ekvivalent ukoliko njeno isklju­
čenje, a stoga i njen ekvivalentski oblik nisu rezultat jednog objektiv­
nog društvenog procesa.
Opšti oblik vrednosti je razvijen oblik vrednosti a stoga i razvi­
jen oblik robe. Materijalno sasvim različiti proizvodi rada ne mogu
imati potpun oblik roba, pa stoga ni funkcionisati u procesu razmene
kao roba ako nisu predstavljeni kao 'Stvarstveni izrazi jednog
istog
ljudskog rada. T o znači, da bi dobili potpun oblik roba, moraju dobiti
jedinstven, opšti relativan oblik vrednosti. Ali taj jedinstven relativan
oblik vrednosti oni mogu dobiti samo na taj način što iz svoje sopstvene sredine isključuju jednu određenu vrstu robe kao opšti ekvivalent.
I tek od onog trenutka kad se to isključenje konačno svede na jednu
specifičnu vrstu robe, jedinstven relativan oblik vrednosti dobija ob­
jektivnu čvrstinu i opštedruštvenu važnost.
,
Sad ta posebna roba, s čijim je prirodnim oblikom
ekvivalentski
oblik društveno srastao, postaje novčana roba, t j . funkcioniše kao no­
vac. Ona dobija specifičnu društvenu funkciju, a stoga i društveni mono­
pol da u okviru robnog sveta igra ulogu opšteg ekvivalenta. Između
roba koje u obliku II figurišu kao posebni ekvivalenti platna, a koje u
obliku III zajednički p l a m o m izražavaju svoju relativnu
vrednost,
jedna određena roba, zlato, istorijski je osvojila to povlašćeno mesto.
Zbog toga, kad u obliku I I I na mesto robe platno stavimo robu z l a ­
to, dobijamo:
IV. Novčani oblik
2 0 aršina platna
1 kaput
10 funti čaja
4 0 funti kafe
1 kvarter pšenice
Y tone železa
x robe A
itd. robe
2
2 unce zlata
7 0 4 Prilog
§ 1. Razlika između prelaza
od opšteg oblika vrednosti
novčani oblik i ranijih prelaza u razvitku
u
P r i prelazu iz oblika I u oblik I I i iz oblika I I u oblik I I I , zbivaju
se bitne promene. Naprotiv, oblik I V ni u č e m u se ne razlikuje od
oblika I I I osim u t o m e što se sada namesto platna zlato nalazi u
obliku opšteg ekvivalenta. U obliku I V zlato ostaje ono što je platno
bilo u obliku I I I — opšti ekvivalent. Napredak je samo u t o m e što
je sada oblik neposredne opšte razmenljivosti, ili oblik opšteg
ekvi­
valenta, društvenom navikom konačno srastao sa specifičnim
prirodnim
oblikom r o b e zlata.
,
Zlato istupa pred druge robe kao novac samo zato što je ranije
pred njih istupalo kao roba. K a o i sve druge robe, i ono je funkcionisalo kao ekvivalent, bilo kao pojedinačni ekvivalent u izdvojenim
činovima razmene, bilo kao posebni ekvivalent pored drugih ekvivalenata — roba. Postepeno, zlato je u užim ili širim krugovima stalo
funkcionisati kao opšti ekvivalent. Č i m je osvojilo monopol toga m e sta u izrazu vrednosti robnog sveta, ono je postalo novčanom robom,
a tek od časa kada je već postalo novčanom robom razlikuje se oblik
I V od oblika I I I , drugim recima — opšti oblik vrednosti pretvorio se u
novčani oblik.
§ 2. Pretvaranje
opšteg relativnog
oblika vrednosti
u oblik
cene
Prost relativni izraz vrednosti neke robe, na primer platna, dat
u robi koja već funkcioniše kao novčana roba, na primer u zlatu, jeste
oblik cene. P r e m a t o m e je »cenovni oblik« platna:
20 aršina platna = 2 unce zlata,
ili ako su 2 funte sterlinga monetarno ime dveju unci zlata,
20 aršina platna =
2£.
§ 3. Prost oblik robe predstavlja
tajnu novčanog
oblika
Vidi se da pravi novčani oblik ne predstavlja nikakvu teškoću.
Č i m se otkrije opšti ekvivalentski oblik, ne treba mnogo lupati glavu
da bi se shvatilo da se taj ekvivalentski oblik fiksira za neku speci­
fičnu vrstu robe kao što je zlato, utoliko pre što opšti ekvivalentski
oblik po svojoj prirodi uslovljava društveno isključenje jedne odre­
đene vrste robe od strane svih drugih roba. R e č je još samo o t o m e da to
isključenje dobije objektivno društvenu konsistenciju i opitu
važnost;
stoga ono niti naizmenično pogađa različite robe niti ima čisto lokalan
značaj samo u posebnim sferama robnog sveta. Ono što je teško u
pojmu novčanog oblika ograničava se na poimanje opšteg ekvivalent­
skog oblika, dakle samog opšteg oblika vrednosti, oblika I I I . Ali oblik
I I I razrešava sve kad krenemo unazad, u obliku I I , a konstitutivni
element oblika I I je oblik I :
20 aršina platna = 1 kaput ili x roba A = y roba B. Ako znamo šta
su upotrebna vrednost i razmenska vrednost, videćemo d a je taj o b ­
lik I najprostiji, najnerazvijeniji način da se bilo koji proizvod rada, na
primer platno, predstavi kao roba, t j . kao jedinstvo suprotnosti:
upo­
trebne vrednosti i razmenske vrednosti. T a d a je lako otkriti i niz me­
tamorfoza kroz koje mora proći prost oblik robe: 20 aršina platna
=
1 kaput, da bi dobio svoj potpuni oblik: 20 aršina platna = 2£, tj.
novčani oblik.
D o d a t a k
Citati na jeziku originala
1. O D E L J A K
I
"Desire implies w a n t ; it is t h e appetite o f the m i n d , a n d as natural as
i 2 h u n g e r t o t h e b o d y — t h e greatest n u m b e r ( o f things) have their value
f r o m supplying t h e wants o f t h e m i n d . " (Nicholas B a r b o n , A Discourse
on coining the new money lighter. In answer to Mr. Locke s
Considerati­
ons etc*., L o n d o n 1 6 9 6 , p . 2 , 3 . )
9
\
" T h i n g s have a n intrinsick v e r r u e " ( . . . ) "which in all places have
the s a m e v e r t u e ; as t h e loadstone t o a t t r a c t iron" (ibidem, p . 6 ) .
\
" T h e natural w o r t h o f anything consists in its fitness t o supply t h e
necessities, o r serve t h e conveniences o f h u m a n life." ( J o h n L o c k e ,
Some considerations on the consequences of the lowering of interest, 1 6 9 1 ,
[in:] " W o r k s " , edit. L o n d o n 1 7 7 7 , v. I I , p . 2 8 . )
\
« L a valeur consiste dans le r a p p o r t d ' é c h a n g e qui se t r o u v e e n t r e telle
chose et telle autre, entre telle m e s u r e d'une p r o d u c t i o n e t telle m e ­
sure d'une autre.» ( L e T r o s n e , De l'intérêt social, [in:] «Physiocrates», é d .
D a i r e , Paris 1 8 4 6 , p. 8 8 9 . )
r
"Nothing can have a n intrinsick value" ( N . B a r b o n , ibidetn, p . 6 ) .
" T h e value o f a t h i n g / I s just as m u c h as it will b r i n g . "
[ 2 4 ï
r
)
«Toutes les productions d'un m ê m e g e n r e ne f o r m e n t p r o p r e m e n t q u '
une masse, dont le p r i x se d é t e r m i n e e n g é n é r a l e t sans égard a u x c i r ­
constances particulières.» ( L e T r o s n e , ibidem, p . 8 9 3 . )
)
I
«Tutti i fenomeni dell'universo, sieno essi p r o d o t t i délia m a n o dell'
u o m o , ovvero délie universal*' leggi délia física, n o n c i d a n n o idea di
attuale creazione, m a ú n i c a m e n t e di u n a modifícazione della m a t e r i a .
A c c o s t a r e e separare sonó gli unici elementi c h e l'ingegno u m a n o n t rova analizzando l'idea della r i p r o d u z i o n e ; e tanto è riproduzione di
valore» ( . . . ) «e di ricchezza se la terra, l'aria e l'acqua n e ' c a m p i si
trasmutino in g r a n o , c o m e se colla m a n o dell' u o m o il glutine di u n
i m e t t o si t r a s m u t i in velluto o w e r o alcuni pezzetti di métallo si o r g a nizzino a f o r m a r e u n a ripetizione.» ( P i e t r o V e r r i , Meditazioni
sulla
economía política — p r v i p u t Stampano 1 7 7 1 . u seriji P . Custodija «Scrittori classici italiani di e c o n o m í a política, P a r t e moderna», t. X V , p. 2 1 , 2 2 . )
\
5
"One m a n has employed himself a week in providing this necessary
o f l i f e . . . a n d he that gives h i m s o m e o t h e r in e x c h a n g e , cannot m a k e
a b e t t e r e s t i m a t e o f what is a p r o p e r equivalent, t h a n by computing
what cost h i m just as m u c h labour a n d t i m e : w h i c h in effect is n o m o r e
than exchanging one man's labour in one thing for a t i m e certain,
for another m a n ' s labour in a n o t h e r thing for t h e s a m e t i m e . " (Some
thoughts on the interest of money in general etc., p. 3 9 . )
>
7
" T h e c o m m a n d o f q u a n t i t y . . . constitutes value". ([S.Bailey,]
and its vicissitudes, L o n d o n 1 8 3 7 , p. 11.)
5
J
" T h e value o f any commodity denoting its relation in exchange, we
m a y speak o f it as . . . corn-value, cloth-value, according to the c o m ­
modity with which it is c o m p a r e d ; and then there are a thousand dif­
ferent kinds o f value, as many kinds of value as there are commodities in
existence, and all are equally real and equally nominal." ( [ S . Bailey,] A
critical dissertation on the nature, measures, and causes of value ; chiefly in
reference to the writings of Mr. Ricardo and his followers. By the author of
essays on the formation etc. of opinions, L o n d o n 1 8 2 5 , p. 3 9 . )
"As it is certain that our physical and moral faculties are alone our
original riches, the employment o f those faculties, labour of some kind,
is our original treasure, and it is always from this employment — that all
those things are created which we call riches. . . . I t is certain too, that all
those things only represent the labour which has created them, and i f
they have a value, o r even two distinct values, they can only derive
them from that (the value) o f the labour from which they emanate."
(Ricardo, The principles of pol. econ., 3. ed., L o n d . 1 8 2 1 , p. 3 3 4 . )
[
I
Money
!
J
«Les économistes ont une singulière manière de procéder. Il n'y a pour
e u x que deux sortes d'institutions, celles de l'art et celles de la nature.
L e s institutions de la féodalité sont des institutions artificielles, celles de
la bourgeoisie sont des institutions naturelles. Ils ressemblent en ceci aux
théologiens, qui e u x aussi établissent deux sortes de religions. T o u t e r e ­
ligion qui n'est pas la leur est une invention des hommes, tandis que
leur propre religion est une émanation de dieu. — Ainsi il y a eu de
l'histoire, mais il n'y en a plus.» ( K a r l M a r x , Misère de la philosophie.
Réponse à la "Philosophie de la misère" de M. Proudhon, 1847, p. 113.)
)
l
«I m e t a l l i . * . naturalmente moneta.» (Galiani, Delia
todijevoj zbirci, Parte moderna, t. I I I , p. 1 3 7 . )
)
«Il danaro è la m e r c e universale.* (Verri, ibidem, p. 16.)
)
5
"Silver and gold themselves, which we may call by the general name
o f Bullion, a r e . . . c o m m o d i t i e s . . . raising and falling i n . . . v a l u e . . .
Bullion then m a y be reckoned t o be of higher value, where the smaller
weight will purchase the greater quantity of the product or manufac­
ture o f the country e t c . " ( [ S . Clement,] A discourse of the general noti­
ons of money, trade, and exchange, as they stand in relations each to other.
By a merchant, L o n d o n 1 6 9 5 , p . 7 . )
"Silver a n d gold, coined o r uncoined, tbo' they are used for a mea­
sure o f all other things, are n o less a commodity than wine, oyl, tobacco,
cloth o r stuffs." ([J. Child,] A discourse concerning trade, and that in
particular of the East-Indies etc., L o n d o n 1 6 8 9 , p 2 . )
" T h e stock and riches o f the kingdom cannot properly be confined
t o money, nor ought gold and silver t o be excluded from being m e r ­
chandize." ( [ T h . Papillon,] The East-India-trade
a most profitable
tra­
de, L o n d o n 1 6 7 7 , p. 4 . )
moneta,
u Cus-
3
)
5
«L'oro e l'argento hanno valore c o m e metalli anteriore all' essere m o neta.» (Galiani, ibidem, [p. 7 2 ] . )
[
J
«L'argent en» (des denrées) «est le signe.» ( V . de Forbonnais, Eléments
du commerce, nouv, édit., L e y d e 1 7 6 6 , t. I I , p. 1 4 3 . )
«Comme signe il est attiré par les denrées.» (ibidem, p. 1 5 5 )
«L'argent est un signe d'une chose et la représente.» (Montesquieu,
Esprit des lois, «Oeuvres», L o n d o n 1 7 6 7 , tr ÏI> p . 3 . )
Str. 91
Bel. 4 8
Str. 9 4
Bel. 51
«L'argent n'est pas simple signe c a r il est lui-même richesse; il ne
représente pas les valeurs, il les équivaut» ( L e T r o s n e , ibidem, p . 9 1 0 . )
«Qu'aucun puisse ni doive faire doute, que à nous et à notre majesté
royale n'appartienne s e u l e m e n t . . . le mestier, le fait, l'état, la provi­
sion et toute l'ordonnance des monnaies, de donner tel cours, et pour
tel prix c o m m e il nous plait et bon nous semble.» (Philippe de Valois
u jednom dekretu iz 1 3 4 6 . )
«Pecunias vero nulli emere fas erit, n a m in usu publico constitutas
oportet n o n esse mercem.»
«If a man can bring t o L o n d o n an ounce o f silver out of the earth in
Peru, in the same time that he can produce a bushel o f corn, then one
is the natural price o f the o t h e r ; now i f by reason o f new and m o r e
easie mines a m a n can procure two ounces o f silver as easily as he for­
merly did one, the corn will be as cheap at 1 0 shillings t h e bushel, as it
was before at 5 shillings, caeteris paribus. » (William Petty, A treatise
of taxes and contributions, L o n d o n 1667, p. 3 1 . )
"In this case" ( . . . ) " . , . they licked it" (the thing represented t o t h e m )
"twice t o their tongues, after which they seemed to consider the bar­
gain satisfactorily concluded. "t i
"Our coinage was originally adapted to the employment o f silver only
— hence an ounce of silver can always be divided into a certain adequate
number of pieces of coin; but as gold was introduced at a later period
into a coinage adapted only to silver, an ounce o f gold cannot be coined
into an adequate number of pieces." (Maclaren, History of the currency,
London 1858, p.16.)
«Le monete le quali oggi sono ideali sono le piu antiche d'ogni nazione,
e tutte furono u n tempo reali, e perché erano reali con esse si contava.»
(Galiani, Delia moneta, p. 1 5 3 . )
"This is falsifying a measure, not establishing a standard." (David
U r q u h a r t , Familiar words, p. 105.)
42
Str. 9 6
Bel. 5 4
Str. 9 8
Bel. 5 8
Str. 9 8
Bel. 59
Str, 99
Bel. 62
Str. 9 9
Bel. 63
" I f the wealth o f a nation could be decupled by a proclamation, it were
strange that such proclamations have not long since been m a d e by our
Governors." ([Petty, Quantulumcunque
concerning money.
To the Lord
Marquis of Halifax,
1862,] p. 3 6 . )
«Ou bien, il faut consentir à dire qu'une valeur d'un million en argent
vaut plus qu'une valeur égale en marchandises.» ( L e T r o s n e , ibidem,
p. 9 1 9 ) , dakle «qu'une valeur vaut plus qu'une valeur égale.»
Str. 1 0 2 , / E x 8è xou... Trupoç dcvTajAetpeo&ai TuàvTa (pTjalv ô 'HpdtxXei/roc., x a i
Bel. 6 5
7uup à7ràvTwv, &OT?ep xpuaou x p ^ u a r a
X P ) ^ ^ ^ X P ^ - " C^ Lassalle,
Die Philosophie Herakleitbs des Dunkeln, Berlin 1 8 5 8 , B d . I , S. 2 2 2 . )
Str. 105 «Toute vente est achat». ( D r . Quesnay, Dialogues sur le commerce et les
Bel. 6 6
travaux des artisans, [in:] «Physiocrates», éd. Daire, I partie, Paris 1 8 4 6 ,
p. 170.) — «Vendre est acheter».* *
Str. 105 «Le prix d'une marchandise ne pouvant être payé que par le prix d'une
Bel. 67
autre marchandise.» (Mercier de la Rivière, V Ordre naturel et essentiel
des sociétés politiques, [in:] «Physiocrates», éd. Daire, I I partie, p. 5 5 4 . )
7
0
UCT<
7,
50
Str. 105
Bel. 6 8
«Pour avoir cet argent, il faut avoir vendu.» (ibidem,
p. 5 4 3 . )
Str. 1 0 6
Bel. 7 0
«Si l'argent représente, dans nos mains, les choses que nous pouvons
désirer d'acheter, il y représente aussi les choses que nous avons ven­
dues pour [ . . . ] cet argent.» (Mercier de la Rivière, ibidem, p. 5 8 6 . )
Str. 107
Bel. 71
«Il y a donc [ . . . ] quatre termes et trois contractants, dont l'un intervient deux fois.» ( L e T r o s n e , ibidem» p. 9 0 9 . )
LI
5
«II» (l'argent) «n'a d'autre mouvement que celui qui lui est imprimé
par les productions.» ( L e T r o s n e , ibidem, p. 8 8 5 . )
13
5
«Ce sont les productions qui le» (l'argent) «mettent
et le font c i r c u l e r . . . L a célérité de son mouvement» ( j
«supplée à sa quantité. Lorsqu'il en est besoin, il ne
d'une main dans l'autre sans s'arrêter un instant.» ( L e
p. 9 1 5 , 9 1 6 . )
14
7
"Money b e i n g — the c o m m o n measure of buying and selling, every
body who has anything to sell, and cannot procure chapmen for it, is
presently apt to think, that want of money in the kingdom, or country, is
the cause why his goods d o not go off; and so, want of money is the c o m ­
mon c r y ; which is a great m i s t a k e . . . W h a t do these people want, who
c r y out for m o n e y ? — T h e F a r m e r c o m p l a i n s . . . he thinks that were
more money in the country, he should have a price for his g o o d s . . . T h e n
it seems money is not his want, but a Price for his corn and cattle,
which he would sell, but c a n n o t . . . why cannot he get a price? . . .
1) E i t h e r there is too m u c h c o r n and cattle in the country, so that most
who come t o market have need o f selling, as he has, and few of buying
or, 2 ) T h e r e wants the usual vent abroad by Transportation
O r , 3)
T h e consumption fails, as when men, by reason o f poverty, do not spend
so m u c h in their houses as formerly they did., wherefore it is not the
increase o f specifick money, which would at all advance the farmer's
goods, but the removal of any o f these three causes, which do truly keep
down the m a r k e t . . . T h e merchant and shopkeeper want money in the
same manner, that is, they want a vent for the goods they deal in, by
reason that the markets f a i l — a nation never thrives better, than when
riches are tost from hand t o hand." (Sir Dudley N o r t h , Discourses upon
trade, L o n d o n 1 6 9 1 , p. 1 1 - 1 5 passim.)
L6 " T h e r e is a certain measure, and proportion of money requisite t o
S drive the trade o f a nation, m o r e or less than which, would prejudice
the same. J u s t as there is a certain proportion of farthings necessary
in a small retail T r a d e , to change silver money, and to even such r e ­
ckonings as cannot be adjusted with the smallest silver p i e c e s . . . Now
as the proportion o f the number of farthings requisite in commerce is to
be taken from the number o f people, the frequency o f their exchanges,
as also, and principally, from the value o f the smallest silver pieces o f
m o n e y ; so in like manner, the proportion o f money (gold and silver
specie) requisite t o our trade, is to be likewise taken from the frequ­
ency o f commutations, and from the bigness of payments." (William
Petty, A treatise on taxes and contributions, L o n d o n 1 6 6 7 , p. 17.)
" T h e quantity of coin in every country is regulated by the value o f
the commodities which are to be circulated by i t . . . T h e value o f goods
annually bought and sold in any country requires a certain quantity
o f money to circulate and distribute them to their proper consumers, and
can give employment to no m o r e . T h e channel of circulation necessa­
rily draws to itself a sum sufficient t o fill it, and never admits any m o ­
r e . " ([A. Smith,] Wealth of nations, [vol. I l l , ] 1. I V , ch. I [p.87,89].)
17
)
" T h e prices o f things will certainly rise in every nation, as the gold
and silver increase amongst the people; and, consequently, where the
gold and silver decrease in any nation, the prices o f all things must fall
proportionably to such decrease o f money." Qacob Vanderlint, Mo­
ney answers all things, L o n d o n 1 7 3 4 , p. 5 . )
"No inconvenience can arise by an unrestrained trade, but very great
advantage; since, if t h e cash o f the nation be decreased by it, which
prohibitions-are designed t o prevent, those nations that get the cash
will certainly find every thing advance in price, as the cash increases
amongst them. A n d . . . our manufactures and every thing else, will
soon become so moderate as to turn the balance of trade in our favour,
and thereby fetch the money back again." (ibidem^ p. 4 3 , 3 4 )
7
)
«Si Ton compare la masse de Tor et de l'argent qui est dans le m o n d e ,
avec la somme des marchandises qui y sont, il est certain que chaque
denrée ou marchandise, en particulier, pourra être c o m p a r é e a une
certaine portion ( . . . ) de l'autre. Supposons qu'il n'y ait qu'une seule
denrée ou marchandise dans le monde, ou qu'il n'y ait qu'une seule qui
s'achète, et qu'elle se divise c o m m e l'argent: cette partie de cette m a r ­
chandise répondra à une partie de la masse de l'argent; la moitié du
total de Tune à la moitié du total de l'autre e t c . . . l'établissement du
prix des choses dépend toujours fondamentalement de la raison du
total des choses au total des signes.* (Montesquieu, ibidem, t. I I I , p.
12, 13.)
"Mankind having consented t o put an imaginary value upon gold
and s i l v e r . . . the intrinsic value, regarded in these metals, [ . . . ] is
nothing but the quantity." ([J. L o c k e , ] Some considerations etc., 1 6 9 1 ,
[in:] "Works", ed. 1 7 7 7 , vol. I I , p. 1 5 . )
8
l
"Silver and gold, like other commodities, have their ebbings and fiowings. U p o n the arrival of quantities from S p a i n . . . it is carried into
the T o w e r , and coined. N o t long after there will c o m e a demand for
bullion, to be exported again. I f there is none, but all happens to be
in coin, what t h e n ? Melt it down again; there's no loss in it, for the c o - '
ining costs the owner nothing. T h u s the nation has been abused, and
made to pay for the twisting of straw, for asses to eat. I f the merchant"
( . . . ) "had to pay the price of the coinage, he would not have sent
his silver to the T o w e r without consideration ; and coined money always
keep a value above uncoined silver." ( N o r t h , ibidem, p. 1 8 . )
19 " I f silver never exceed what is wanted for the smaller payments, it
I
cannot be collected in sufficient quantities for the larger p a y m e n t s . . .
the use of gold in the main payments necessarily implies also its use
in the retail trade: those who have gold coin, offering t h e m for small
purchases, and receiving with the commodity purchased a balance of
silver in return; by which means the suprlus of silver that would other­
wise encumber the retail dealer, is drawn off and dispersed into general
circulation. B u t if there is as m u c h silver as will transact the small pay­
ments independent of gold, the retail dealer must then receive silver
for small purchases; and it must of necessity accumulate in his hands."
(David Buchanan, Inquiry into the taxation and commercial policy of
Great Britain, Edinburgh 1 8 4 4 , p. 2 4 8 , 2 4 9 . )
21 " T h a t , as far as concerns our domestic exchanges, all the monetary
% funcions which are usually performed by gold and silver coins, may
be performed as effectually by a circulation o f inconvertible notes,
having no value but that factitious and conventional value [ . . . ] they
derive from the law, is a fact, which admits, I conceive, o f no denial.
Value of this description m a y be made t o answer all the purposes of
intrinsic value and supersede even the necessity for a standard, p r o ­
vided only the quantity o f [ . . . ] issues be kept under due limitation."
(Fullarton, Regulation of currencies, 2. ed., L o n d o n 1 8 4 5 , p. 2 1 . )
12
S
"Money does wear and grow lighter by often telling over
I t is the
denomination and currency of the money that men regard* in bargai­
ning, and not the quantity of s i l v e r . . . 'Tis the publick authority upon
the .metal that makes it money." ( N . B a r b o n , ibidem, p. 2 9 , 3 0 , 2 5 . )
S t r . 1 2 3 " U n e richesse c n argent n'est q u e . . . richesse en productions, converBel. 8 6
ties en a r g e n t " ( M e r c i e r de la Riviere, ibidem, p. 5 7 3 . )
"Une valeur en productions n'a fait que changer de forme." (ibidem,
p. 4 8 6 )
S t r . 123
Bel. 8 7
„ T i s by this practise they keep all their goods and manufactures at
such low rates." (Vanderlint, ibidem, p. 9 5 , 9 6 . )
Str. 1 2 3
Bel. 8 8
"Money is a pledge." (John Bellers, Essays about the poor, manufactures, trade, plantations, and immorality, L o n d o n 1699, p. 13.)
Str. 1 2 4 "Gold! yellow, glittering precious gold! / [ . . . ] T h u s much o f this,
Bel. 9 1
will make black white; foul, fair; / W r o n g , right; base, noble; old,
young; coward, valiant. / . . . W h a t this, you gods! W h y this / Will
lug your priests and servants from your sides; / Pluck stout men's pil­
lows from below their heads. / T h i s yellow slave / Will knit and break
religions; bless the accours'd; / Make the hoar leprosy ador'd; place
thieves / And give them title, knee and approbation / W i t h senators '
o f the b e n c h ; this is it, / T h a t makes the wappen'd widow wed again /
. . . C o m e damned earth, / T h o u c o m m o n whore o f mankind." (Shakes­
peare, Timon of Athens,)
S t r . 125 „O08fev ykp av^pttaototv olov fipyupos
Bel. 9 2 Kax&v v6\ua\i' SpXaaxc T O U T O x a l 7t6Xei£
Ilop&e? T 6 8 ' £v8pae, 4$avt(jT7i<Hv 86{xo>v.
T 6 8 ' lx.SMax.zi
x a l 7?apaXXaaasi 9 p £ v a ;
Xp7)OTas rtpbc, alaxpot npctyiiQL^ toTaa&at pporSv.
IlavoupY^a^ S^Ssl^cv dev&pcorcois £/eiv,
K a l Travris Spyoo 8uao£3eiav el8£vai."
(Sofokle, Antigona)
3
S t r . 1 2 5 j / E X T r i ^ o i i ^ i ; t % 7uXeove£foic &v<k£ew Ix.
B e l . 9 3 nXouTCova."
(Athen[aeu8] Deipnos.)
TCOV
^tu/tov rf\$ yTJs a i r 6 v
T6V
t
Str. 1 2 6
Bel. 9 4
«Accrescere quanto piu si pud il numero de' venditori d'ogni meroe, diminuire quanto piu si pud il n u m e r o dei compratori, questi sono i c a r dini sui quali si raggirano tutte le operazioni di economia political
(Verri, ibidem, p. 5 2 , 5 3 . )
Str. 1 2 6
Bel. 9 5
" T h e r e is required for carrying on the trade of the nation, a determinate
sum o f specifick Money, which varies, and is sometimes more, sometimes
less, as the circumstances we are in require . . . T h i s ebbing and flo­
wing o f money, supplies and accommodates itself, without any aid of
P o l i t i c i a n s . . . T h e buckets work alternately; when money is scarce,
bullion is coined; when bullion is scarce, money is melted." (North,
ibidem, [Postscript,] p. 3 . )
"Silver ornaments a r e brought out and coined when there is a high
rate of interest, and go back again when the rate o f interest falls." ( J . St.
Mill's Evidence [in:] "Reports on bankacts", 1857, n. 2 0 8 4 , 2 1 0 1 . )
Str. 127
Bel. 9 7
"Such a spirit of cruelty reigns here in England among the m e n o f trade,
that is not to be met with in any other society o f men, nor in a n y
other kingdom o f the world.* (An essay on credit and the bankrupt act,
L o n d o n 1 7 0 7 , p. 2 . )
Str. 1 2 9 " T h e Poor stand still, because the R i c h have no Money t o employ them,
Bel. 1 0 0 though they have the same land and hands t o provide victuals and cloaths, as ever they h a d ; which is the t r u e Riches o f a Nation, and not the
Money." (John Bellers, Proposals for raising a colledge of industry, L o n ­
don, ¡ 6 9 6 , p. 3, 4 . )
Str. 1 3 0 "On one occasion" ( 1 8 3 9 ) "an old grasping banker" ( . . . ) "in his private
Bel. 101 r o o m raised the lid o f the desk he sat over, and displayed t o a friend
rolls o f banknotes, saying with intense glee there were 6 0 0 0 0 0 £ o f t h e m ,
they were held t o make money tight, and would all be let out after three
o'clock on the same day." ( [ H . R o y , ] The theory of the exchanges. The
Bank charter act of 1844, L o n d o n 1 8 6 4 , p. 8 1 . )
"Some very curious rumours are current o f the means which have
been resorted t o in order t o create a scarcity o f Banknotes . . . Questio­
nable as it would seem, t o suppose that any trick o f the kind would be
adopted, the report has been so universal that it really deserves mention."
,
["The Observer" od 2 4 . aprila 1 8 6 4 . ]
1
Str. 130 " T h e amount o f s a l e s * or contracts entered upon during t h e course
Bel. 102 of any given day, will not affect the quantity o f money afloat o n that
particular day, but, in the vast majority o f cases, will resolve themselves
into multifarious drafts upon the quantity o f money which m a y be afloat
at subsequent dates more or less d i s t a n t . . . T h e bills granted o r credits
opened, to-day, nead have no resemblance whatever, either in quantity,
amount or duration, to those granted o r entered upon t o - m o r r o w o r n e x t
day; nay. many o f to-day's bills and credits, when due, fall in with a mass
o f liabilities whose origins traverse a range o f antecedent dates altogether
indefinite, bills at 1 2 , 6 , 3 months o r 1 often aggregating together t o
swell the c o m m o n liabilities o f one particular d a y . . . " (The
currency
theory reviewed ; a letter to the scotch people. By a banker in England,
Edinburgh 1 8 4 5 , p. 2 9 , 3 0 passim.)
Str. 131 " T h e Course of T r a d e being thus t u r n e d , from exchanging o f goods
Bel. 1 0 4 for goods, o r delivering and taking, to selling and paying, all the bar­
gains — are now stated upon the foot o f a Price in Money." ( [ D . Defoe,]
An essay upon publick credit, 3 . ed., L o n d o n 1 7 1 0 , p. 8 . )
Str. 1 3 2 «L'argent [ . . . ] est devenu le bourreau de toutes les c h o s e s . » . . . «alambic
Bel. 105 qui a fait évaporer une quantité effroyable de biens et de denrées pour
faire c e fatal précis.» «L'argent [ . . . ] déclare la guerre [ . . . ] à tout le
genre humain.» (Boisguillebert, Dissertation sur la nature des richesses,
de l'argent et des tributs, éd. D a i r e , «Économistes financiers», Paris 1 8 4 3 ,
t. I , p. 4 1 3 , 4 1 9 , 4 1 7 , 4 1 8 . )
Str. 133 " I f there were occasion t o raise 4 0 millions p „ a . whether the same
Bel. 107 6 millions ( . . . ) would suffice for such revolutions and circulations thereof
as trade r e q u i r e s ? " , . . . : " I answer yes: for the expense being 4 0 mil­
lions, if the revolutions were in such short circles, viz. weekly, as hap­
pens among poor artizans and labourers, who receive and pay every
Saturday, then 4 0 / 5 2 parts o f 1 million o f money would answer these
ends ; but if the circles be quarterly, according to our custom o f paying
rent, and gathering taxes, then 10 millions were requisite. Wherefore
supposing payments in general t o be o f a mixed circle between one week
and 13, then add 10 millions t o 4 0 / 5 2 , the half o f the which will be
5 k, so as if we have 5 k mill., we have enough." (William Petty, Po­
litical anatomy of Ireland, 1 6 7 2 , edit. L o n d o n 1 6 9 1 , p. 1 3 , 1 4 . i D
9
1
x
59
Str. 1 3 4 "An unfavourable balance of trade never arises b u t from a redundant
Bel. 109 c u r r e n c y . . . T h e exportation o f the coin is caused by its cheapness, a n d
is not the effect, but the cause o f a n unfavourable balance."»* !
" T h e Balance of T r a d e , if there be one, is' not the cause o f sending
away the money out of a nation: but that proceeds from the difference
of the value o f Bullion in every country." ( N . B a r b o n , ibidem, p. 5 9 . )
0
* U originalu: purchases
Str. 135 " I would desire, indeed, no m o r e convincing evidence o f the competency
Bel. 110a o f the machinery o f the hoards in specie-paying countries t o perform
every necessary office of international adjustment, without any sensible
aid from the general circulation, than the facility with which F r a n c e ,
when but just recovering from the shock o f a destructive foreign inva­
sion, completed within the space o f 2 7 months t h e payment o f her forced
contribution of nearly 2 0 millions t o the allied powers, and a considerable
proportion o f that sum in specie, without perceptible contraction or
derangement o f her domestic currency, o r even any alarming fluctua­
tion o f her exchange." (Fullarton, ibidem, p. 1 4 1 . )
Str. 1 3 6 «L'argent se partage entre les nations relativement au besoin qu'elles en
Bel. 111 o n t . . . étant toujours attiré par les productions.» ( L e T r o s n e , ibidem,
p. 9 1 6 . )
" T h e mines which are continually giving gold and silver, do give
sufficient t o supply such a needful balance to every nation." ( J . Vanderlint,
ibidem, p. 4 0 . )
S t r . 1 3 6 "Exchanges rise and fall every week, and at some particular times in the
Bel. 1 1 2 year r u n high against a nation, and at other times run as high on the con­
t r a r y . " ( N . B a r b o n , ibidem, p. 3 9 . )
S t r . 1 3 6 " W h a t money is m o r e than o f absolute necessity for a H o m e T r a d e , is
Bel. 1 1 4 dead stock, and brings n o profit to that country it's kept in, but as it
is transported in T r a d e , as well as imported." (John Bellers, Essays etc.,
p. 13.)
" W h a t if we have too m u c h coin? W e may melt down the heaviest
and t u r n it into the splendour of plate, vessels or utensils of gold and
silver; o r send it out as a commodity, where the same is wanted or
desired; o r let it out at interest, where interest is higs." ( W . Petty, Quantulumcunque, p . 3 9 . )
"Money is b u t the fat o f the Body-Politick, whereof too much does as
often hinder its agility, as too little makes it s i c k . . . as fat lubricates the
motion o f the muscles, feeds in want o f victuals, fills up uneven cavities,
and beautifies the body; so doth money in the state quicken its actions,
feeds from abroad in time of dearth a h o m e ; evens accounts
and
beautifies the whole; although",
"more especially the particular
persons that have it in plenty." ( W . Petty, Political anatomy of Ireland,
p. 1 4 , 1 5 . ™ )
2.
ODELJAK
Str. 138 «Avec de l'argent on achète des marchandises, et avec des marchandises
Bel. 2
on achète de l'argent.» ( M e r c i e r de la Rivière, L'ordre naturel et es­
sentiel des sociétés politiques, p. 5 4 3 . )
S t r . 1 3 9 " W h e n a thing is bought, in order t o be sold again, the sum employed
Bel. 3
is called money advanced; when it is bought not to be sold, it may be
said t o be expended." (James Steuart, "Works etc.", edited by General
Sir J a m e s Steuart, his son, L o n d o n 1 8 0 5 , v. I , p. 2 7 4 . )
S t r . 1 4 0 «On n'échange pas de l'argent contre de l'argent.» [Mercier de la Rivière,
Bel. 4
Vordre naturel et essentiel des sociétés politiques, p. 4 8 6 . ]
"Every transaction in which an individual buys produce in order to
sell it again, is, in fact, a speculation." (MacCulloch, A
dictionary,
practical etc, of commerce, L o n d o n 1847, p. 1009.)
«Le c o m m e r c e est un jeu» ( . . .) «et ce n'est pas avec des gueux qu'on
peut gagner. Si l'on gagnait long-temps en tout avec tous, il faudrait
rendre de bon accord les plus grandes parties du profit, pour r e c o m ­
mencer le jeu.» (Pinto, Traité de la circulation et du crédit, Amsterdam
1771, p. 2 3 1 . ) ^
Str. 142 "Commodities" ( . . . ) "are not the terminating object o f the trading
Bel. 7
c a p i t a l i s t . . . money is his terminating object." ( T h . Chalmers, On po­
litical economy etc., 2nd edit., Glasgow 1 8 3 2 , p. 1 6 5 , 1 6 6 . )
Str. 143 «II mercante non conta quasi per niente il lucró fatto, m a mira sempre
Bel. 8
al futuro.» (A. Genovesi, Lezioni di economía civile [ 1 7 6 5 ] , u Custodijevoj
seriji «Scrittori classici italiani di economia politica. Parte moderna»,
t. V I I I , p. 139.)
Str. 143
Bel. 10a
«Questo infinito che le cose non hanno in progresso, hanno in giro.»
(Galiani, [ibidem, p. 156].)
Str. 143
Bel. 11
«Ce n'est pas la matière qui fait le capital, mais la valeur de ces' marières.» ( J . - B . Say, Traité d'économie politique, 3 è m e éd., Paris 1 8 1 7 ,
t. I I , p. 4 2 9 . )
Str. 143
Bel. 12
"Currency (!) employed to productive purposes is capital" (Macleod,
The theory and practice of banking, L o n d o n - 1 8 5 5 , v. I , c . 1, p. 5 5 . )
"Capital is commodities." (James Mill, Elements of political economy,
L o n d o n 1 8 2 1 , p. 7 4 . )
Str. 146 «Que l'une de ces deux valeurs soit argent, o u qu'elles soient toutes deux
Bel. 16
marchandises usuelles, rien de plus indifférent en soi.» ( M e r c i e r de la
Rivière, ibidem, p. 5 4 3 . )
Str. 146 «Ce ne sont pas les contractants qui prononcent sur la v a l e u r , elle est
Bel. 17
décidée avant la convention.» ( L e T r o s n e , [ibidem], p. 9 0 6 . )
Str. 147
Bel. 19
«L'échange devient désavantageux pour l'une des parties, lorsque quelque chose étrangère vient diminuer ou exagérer le p r i x : alors l'égalité
est blessée, mais la lésion procède de cette cause et non de l'échange.»
( L e T r o s n e , ibidem, p. 9 0 4 . )
Str. 147 «L'échange est de sa nature un contrat d'égalité qui se fait de valeur
Bel. 2 0
pour valeur égale. Il n'est donc pas un moyen de s'enrichir, puisque
l'on donne autant que l'on reçoit.» ( L e T r o s n e , ibidem, p. 9 0 3 , 9 0 4 . )
Str. 148
Bel. 2 2
«Dans la société formée il n'y a pas de surabondant en aucun genre.»
( L e T r o s n e , ibidem.)
Str. 1 4 9 "By the augmentation o f the nominal value o f the p r o d u c e . . . sellers
Bel. 2 4
not e n r i c h e d . . . since what they gain as sellers, they precisely expend
in the quality o f buyers. ( [ J . Gray,] The essential principles of the wealth
of nations etc., L o n d o n 1 7 9 7 , p. 6 6 . )
Str. 149 «Si Ton est forcé de dormer pour 18 livres une quantité de telle p r o Bel. 2 5
duction qui en valait 2 4 , lorsqu'on employera ce m ê m e argent à acheter,
on aura également pour 18 1. ce que l'on payait 24.» ( L e T r o s n e , ibidem,
p. 8 9 7 . )
Str. 149 «Chaque vendeur ne peut donc parvenir à renchérir habituellement
Bel. 2 6
ses marchandises, qu'en se soumettant aussi à payer habituellement plus
cher les marchandises des autres vendeurs; et par la m ê m e raison, c h a ­
que consommateur ne peut [ . . . ] payer habituellement moins cher c e
qu'il achète, qu'en se soumettant aussi à une diminution semblable sur
le prix des choses qu'il vend.» ( M e r c i e r de la Rivière, ibidem, p . 5 5 5 . )
Str. 150 " T h e idea of profits being paid by the consumers, is, assuredly, v e r y
Bel. 28
absurd. W h o are the Consumers?" ( G . R a m s a y , An essay on the distri­
bution of wealth, Edinburgh 1 8 3 6 , p . 1 8 3 . )
S t r . 151 " W h e n a m a n is in want o f demand, does M r . Malthus recommend h i m
Bel. 2 9 t o pay some other person t o take off his goods?" (An inquiry into those
principles, respecting the nature of demand and the necessity of consum­
ption, lately advocated by Mr. Malthus etc., L o n d o n 1 8 2 1 . p. 5 5 . )
S t r . 151 «L'échange qui se fait de deux valeurs égales n'augmente ni ne diminue
Bel. 31
la masse des valeurs subsistantes dans la société. L'échange de deux
valeurs i n é g a l e s . . . ne change rien n o n plus à la somme des valeurs
sociales, bien qu'il ajoute à la fortune de l'un ce qu'il ôte de la for­
tune de l'autre.» ( J . - B . Say, ibidem, t. I I , p . 4 4 3 , 4 4 4 . )
«On n'achète des produits qu'avec des produits» (ibidem, t. I I , p . 4 3 8 )
«Les productions ne se paient qu'avec des productions.» ( L e T r o s n e ,
ibidem, p. 8 9 9 . )
Str. 151 "Exchange confers n o value a t all upon products." ( F . Wayland, The
Bel. 3 2 elements of polit, economy, Boston 1 8 4 3 , p . 1 6 8 . )
S t r . 1 5 2 " U n d e r t h e rule o f invariable equivalents commerce would be impossible."
Bel. 3 3
( G . Opdyke, A treatise on polit, economy, N e w Y o r k 1 8 5 1 , p. 6 6 - 6 9 . )
S t r . 1 5 3 "Profit, in t h e usual condition o f the market, is not made by exchanging.
Bel, 3 6 H a d it not existed before, neither could it after that transaction." ( R a m ­
say, ibidem, p . 1 8 4 . )
Str. 1 5 4
Bel. 3 8
" I n t h e form o f m o n e y . . . capital is productive o f no profit." ( R i cardo, Principles of polit, economy, p . 2 5 7 . )
Str. 1 5 7
Bel. 4 2
" T h e value or worth o f a m a n , is as o f all other things, his price: that is
to say, so m u c h as would be given for t h e use o f his power." ( T h . Hobbes,
Leviathan,
[in:] "Works", edit. Molesworth, L o n d o n 1 8 3 9 - 1 8 4 4 , v.
I l l , p. 7 6 . )
Str. 1 5 8 " I t s " (labour's) "natural price . . . consists in such a quantity o f necesBel. 4 6
saries, and œ m f o r t s o f life, a s , from the nature of the climate, and the
habits o f t h e country, a r e necessary to support the labourer, a n d to ena­
ble h i m t o rear such a family as m a y preserve, in the market, an undi­
minished supply o f labour." ( R . T o r r e n s , An essay on the external corn
trade, L o n d o n 1 8 1 5 , p . 6 2 . )
Str. 1 6 0 "All labour is paid, after it has ceased.» (An inquiry into those principles,
Bel. 4 9
respecting the nature of demand etc., p . 1 0 4 . )
«Le crédit commercial a dû c o m m e n c e r a u m o m e n t o ù l'ouvrier, p r e ­
mier artisan de la production, a p u , a u moyen de ses économies, a t ­
tendre le salaire de son travail jusqu'à la fin de la semaine, de la
quinzaine, du mois, du trimestre etc.» ( C h . Ganilh, Des systèmes d'éco­
nomie polit., 2ème éd., Paris 1 8 2 1 , t. I I , p . 1 5 0 . )
Str. 1 6 0 «L'ouvrier prête^ son i n d u s t r i e » , . . . «de perdre son salaire
l'ouvirer
Bel. 5 0 «iie transmet rien de matériel.» ( S t o r c h , Cours d'économie polit., Peters­
b u r g 1 8 1 5 , t. I I , p . 3 6 , 3 7 . )
S t r . 1 6 0 " I t is a c o m m o n practice with the coal masters to pay once a month,
Bel. 51
and advance cash t o their workmen at the end o f each intermediate week.
T h e cash is given in t h e shop" ( . . . ) > " t h
k e it o n one side
and lay it o u t o n t h e other." ("Children's employment commission, I I I
report", L o n d o n 1 8 6 4 , p . 3 8 , n. 1 9 2 . )
e
m
e
n
t a
3. O D E L J A K
Str. 164 " T h e earth's spontaneous productions being in small quantity, and
Bel. 1
quite independent of m a n , appear, as it were, to be furnished by nature,
in the same way as a small s u m is given to a young m a n , in order t o
put him in a way of industry, and o f making his fortune." (James
Steuart, Principles of polit, economy, edit. Dublin 1 7 7 0 , v. I , p. 1 1 6 . )
Str. 171
Bel. 11
"Not only the labour applied immediately to commodities affects their
value, but the labour also which is bestowed on the implements, tools,
and buildings with which such labour is assisted." (Ricardo, ibidem,
p. 16.)
Str. 174 «Cette façon d'imputer à une seule chose la valeur de plusieurs autres»
Bel. 13
(par exemple au lin la consommation du tisserand), «d'appliquer, pour
ainsi dire, couche sur couche, plusieurs valeurs sur une seule, fait que
celle-ci grossit d'autant . . . L e t e r m e d'addition peint très bien
la manière dont se f o r m e . l e prix des ouvrages de main d'oeuvre; ce
prix n'est qu'un total de plusieurs valeurs consommées et additionnées
ensemble; or, additionner n'est pas multiplier.». ( M e r c i e r de la Rivière,
ibidem, p. 5 9 9 . )
Str. 178 "I a m here shewn tools that no m a n in his senses, with us, would allow
Bel. 17
a labourer, for whom he was paying wages, to be encumbered with; and
the excessive weight and clumsiness of which, I would judge, would
make work at least ten per cent greater than with those ordinarily used
with us. And I a m assured that, in the careless and clumsy way they
must be used by the slaves, anything lighter or less rude could not be
furnished them with good economy, and that such tools as we constantly
give our labourers, and find our profit in giving t h e m , would not
last out a day in a Virginia cornfield — m u c h lighter and more free
from stones though it be than ours. So, too, when I ask why mules are
so universally substituted for horses o n the farm, the first reason given,
and confessedly the most conclusive one, is that horses cannot bear
the treatment that they always must get from the negroes; horses are
always soon foundered or crippled by t h e m , while mules will bear c u d ­
gelling, or lose a meal or two now and then, and not be materially
injured, and they do not take cold or get sick, if neglected o r over­
worked. B u t I do not need to go further than t o the window o f the r o o m
in which I a m writing, to see at almost any t i m e , treatment o f cattle
that would insure the immediate discharge o f the driver by almost
any farmer owning them in the N o r t h . " [Olmsted, Seaboard
slave
statesj p. 4 6 , 4 7 . ]
Str. 180 " T h e great class, who have nothing to give for food but ordinary labour,
Bel. 18
are the great bulk of the people.» (James Mill u članku Colony, "Supple­
ment to the ,Encyclop. B r i t / " , 1 8 3 1 . )
Str. 180 "Where reference is made to labour as a measure o f value, it necesBel. 19
sarily implies labour of* one particular k i n d . . . the proportion which
the other kinds bear to it being easily ascertained." ( [ J . Cazenove,]
Outlines of polit, economy, L o n d o n 1 8 3 2 , p. 2 2 , 2 3 . )
Str. 181
Bel. 2 0
"Labour gives [ . . . ] a new creation for one extinguished." (An
on the polit, economy of nations, L o n d o n 1 8 2 1 , p. 1 3 . )
essay
Str. 185
Bel. 21
" . . . that kind of wear which cannot be repaired from time t o t i m e ,
and which, in the case o f a knife, would ultimately reduce it t o a state
in which the cutler would say o f it, it is not worth a new blade."
" M r . R i c a r d o speaks o f the portion of the labour of the engineer in
making stocking machines" . . .
" Y e t the total labour that produced each single pair of stockings . . .
includes the whole labour of thé engineer, not a portion; for one m a ­
chine makes m a n y pairs, and none of those pairs could have been done
without any part o f the machine." (Observations on certain verbal disputes
in poL economy, particularly relating to value, and to demand and supply,
L o n d o n 1 8 2 1 , p. 5 4 . )
Str. 187
Bel. 2 2 a
" O f all the instruments o f the farmer's trade, the labour o f m a n . . .
is that on which he is most to rely for the re-payment o f his capital. T h e
other two — the working stock o f the cattle, a n d the . . . carts, ploughs,
spades, and so forth — without a given portion of the first, are nothing
at all." ( E d m u n d Burke, Thoughts and details on scarcity, originally presented to the Rt. Hon. W. Pitt in the month of November 1795, edit.
L o n d o n 1 8 0 0 , p. 1 0 . )
Str. 187 " . . . the weather and the natural principle o f decay do not suspend
Bel. 2 3
their operations because the steam-engine ceases to revolve." ["The
T i m e s " od 2 6 . novembre 1 8 6 2 . ]
Str. 1 8 8
Bel. 2 4
"Productive consumption; where the consumption of a commodity
is a part of the process of p r o d u c t i o n . . . I n these instances there is
n o consumption o f value." ( S . P . N e w m a n , ibidem, p. 2 9 6 . )
Str. 1 8 8 " I t matters not in what form capital re-appears." . . . " T h e various kinds
Bel. 2 5
o f food, clothing, and shelter, necessary for the existence and comfort
o f the h u m a n being, are also changed. T h e y are consumed from time
t o time, and their value re-appears, in that new vigour imparted to his
body and mind, forming fresh capital, t o be employed again In the work
of production." ( F . Wayland, ibidem, p. 3 1 , 3 2 . )
Str. 190
Bel. 2 6
«Toutes les productions d'un m ê m e genre ne forment proprement
qu'une masse, dont le prix se détermine en général et sans égard aux
circonstances particulières.» ( L e T r o s n e , ibidem, p. 8 9 3 . )
Str. 192
Bel: 2 6 a
" I f we reckon the value o f the fixed capital employed as a part o f the
advances, we must reckon the remaining value o f such capital at the end
o f the year as a part o f the annual returns." (Malthus, Principles of po­
lit, economy, 2 n d ed., L o n d o n 1 8 3 6 , p. 2 6 9 . )
Str. 2 0 6
Bel. 3 4
. . . "the strong inclination [ . , . } t o represent net wealth as beneficial
to the labouring class . . . though it is evidently not on account o f being
net." ( T h . Hopkins, On rent of land etc., L o n d o n 1 8 2 8 , p. 1 2 6 . )
Str. 2 0 8
Bel. 35
"A day's labour is vague, it m a y be long o r short." (An essay on trade
and commerce, containing observations on taxation etc., L o n d o n 1770,
p. 73.)
Str. 2 0 9
Bel. 3 8
"An Hour's L a b o u r lost in a day is a prodigious injury to a cornmercial state."
" T h e r e is a very great consumption of luxuries among the labouring
poor o f this K i n g d o m ; particularly among che manufacturing popu­
lace; by which they also consume their time, the most fatal o f consum­
ptions." (An essay on trade and commerce etc., p. 4 7 , 1 5 3 . )
Str. 2 0 9
Bel. 3 9
«Si le manouvrier libre prend un instant de repos, l'économie sordile
qui le suit des yeux avec inquétude, prétend qu'il la vole.» ( N . Linguet,
Théorie des loix civiles eu., L o n d o n 1767, t. I I , p. 4 6 6 . )
Str. 2 1 1
Bel. 4 1
" T h o s e w h o l a b o u r . . . in reality feed both the pensioners called the
rich, and themselves." ( E d m u n d Burke, ibidem, p. 2, 3 . )
Str. 217
Bel. 55
" F o x full fraught in seeming sanctity / T h a t feared an oath, / but like
the devil would lie / T h a t look'd like L e n t , and had the holy leer /
A n d durst not sin! before he said his prayer!"* !
79
Str. 2 1 8
Bel. 6 4
" T h e cupidity o f mill-owners, whose cruelties in pursuit o f gain, have
hardly been exceeded by those perpetrated by the Spaniards on the c o n ­
quest o f A m e r i c a , in the pursuit o f gold." (John W a d e , History of the
middle and working classes, 3rd ed., L o n d o n 1 8 3 5 , p. 1 1 4 . )
Str. 2 2 5
Bel. 8 2
. . . "that these factors of Blackwell Hall are a Publick Nuisance a n d
Prejudice to the Clothing T r a d e and ougnt t o be put down as a Nuisan­
c e . " (The case of our english wool etc., L o n d o n 1 6 8 5 , p. 6, 7.)
Str. 2 3 0
Bel. 93
"Both in Staffordshire and in South Wales young girls and women a r e
employed on the pit banks and on the coke heaps, not only by day, b u t
also by night. T h i s practice has been often noticed in Reports presented
lo Parliament, as being attended with great and notorious evils. T h e s e
females, employed with the m e n , hardly distinguished from them in
their dress, and begrimed with dirt and smoke, are exposed to the d e ­
terioration of character arising from the loss o f self-respect which can
hardly fail to follow from their unfeminine occupation." (["Children's
employment commission. T h i r d report", 1864,] 1 9 4 , p. X X V I . )
Str. 2 3 8
Bel. 105
" W e have given in our previous reports the statements o f severa
experienced manufacturers to the effect that o v e r - h o u r s . . . certainly
tend prematurely t o exhaust the working power o f the men." (["Chil­
dren's employment commission. F o u r t h report", 1865,] 6 4 , p . X I I I . )
Str. 2 4 3 "No child under the age of 12 years shall be employed in any m a n u Bel. 116 facturing establishment more than 10 hours in one day." ("General
Statues o f Massachusetts", c h . 6 0 , § 3 . )
" L a b o u r performed during a period of 10 hours on any day in all
cotton, woollen, silk, paper, glass, and flax factories, or i a manufactories
of iron and brass, shall be considered a legal day's labour. A n d b e it
enacted, that hereafter no minor engaged in any factory shall be holden
o r required to work m o r e than 10 hours in any day, or 6 0 hours in a n y
week; and that hereafter n o minor shall be admitted as a worker under
the age o f 10 years in any factory within this state." ("State o f N e w
Jersey. An act to limit the hours o f labour etc.", § 1. i 2. Zakona o d 1 8 .
marta 1 8 5 1 . )
"No minor w h o has attained the age of 12 years, and is under the age
of 15 years, shall be employed in any manufacturing establishment m o r e
than 11 hours in any one day, nor before 5 o'clock in the morning, n o r
after 7 k hi the evening." ("Revised statutes o f the state o f R h o d e I s ­
land etc.", c h . , 1 3 9 , § 2 3 , 1st July 1857.)
1
1
Str. 2 4 8 " . . . and not an asylum for the poor, where they are t o be plentifully
Bel. 127 fed, warmly and decently clothed, and where they do but little w o r k . "
[An essay on trade and commerce etc., p. 2 4 2 , 2 4 3 . ]
Str. 2 4 8 "They especially objected t o work beyond the 12 hours per day, b e c a Bel. 1 2 9 use the law which fixed those hours is the only good which remains t o
them of the legislation o f the Republic." ("Rep. o f insp, o f fact. 3 1 s t
Octob. 1 8 5 5 " , p. 8 0 . )
Str. 2 5 4
Bel. 141
"As a reduction in their hours of work would cause a large n u m b e r "
(of children) "to be employed, it was thought that the additional supply
o f children from eight to nine years o f age, would m e e t the increased
demand." (["Rep. etc. for 3 0 t h Sept, 1844",] p. 1 3 . )
46 Marx - Engels (21)
Str. 2 6 3 " T h e present law" (of 1 8 5 0 ) "was a compromise whereby the employed
Bel. 1 7 0 surrendered the benefit o f the T e n Hours' A c t for the advantage of
one uniform period for the commencement and termination of the labour
o f those whose labour is restricted." ("Reports etc. for 30th April 1852",
P. 14.)
Str. 2 6 5
Bel. 181
" T h e Printworks' A c t is admitted to be a failure, both with reference
to its educational and protective provisions." ("Reports etc. for 31st
Oct. 1862", p. 5 2 . )
Str. 2 6 8 " T h e conduct o f each o f these classes" (capitalists and workmen) "has
Bel. 186 been the result o f the relative situation in which they have been placed."
("Reports etc. for 31st Oct. 1848", p. 1 1 3 . )
Str. 2 6 8
Bel. 187
" T h e employments placed under restriction were connected with the
manufacture of textile fabrics by the aid o f steam or water power.
T h e r e were two conditions to which an employment must be subject to
cause it to be inspected, viz. the use o f steam or water power, and the
manufacture of certain specified fibres." ("Reports etc. for 31st Octo­
ber 1864", p. 8.)
Str. 2 6 8 " T h e Acts of last Session" ( 1 8 6 4 ) "
embrace a diversity of occupaBel. 189 tions the customs in which differ greatiy, and the use o f mechanical
power to give motion to machinery is no longer one o f the elements
necessary, as formerly, to constitute in legal phrase a Factory." ("Re­
ports etc. for 31st Oct. 1864", p. 8 . )
Str. 2 7 0 "These objections" ( . . . ) "must succumb before the broad principle
Bel. 195 of the rights of l a b o u r . . . there is a time when the master's right in
his workman's labour ceases and his time becomes his own, even if there
was no exhaustion in the question." ("Reports etc. for 31st Oct. 1862",
p. 5 4 . )
Str. 271 "These proceedings" ( . . . ) "have afforded, moreover, incontroverBel. 198 tible proof of the fallacy of the assertion so often advanced, that ope­
ratives need no protection, but may be considered as free agents in
the disposal o f the only property they possess, the labour of their hands,
and the sweat o f their brows." ("Reports etc. for 30th April 1850",
p. 4 5 . )
" F r e e labour, if so it may be termed, even in a free country requires
the strong a r m of the law to protect it." ("Reports etc. for 31st Oct.
1 8 6 4 " , p. 3 4 . )
" T o permit, which is tantamount to c o m p e l l i n g . . . to work 14 hours
a day with or without meals etc." ("Reports etc. for 30th April 1863",
p. 4 0 . )
1
Str. 2 7 2
Bel. 201
"A still greater boon is, the distinction at last made clear between
the worker's own time and his master's. T h e worker knows now when
that which he sells is ended, and when his own begins, and by possessing
a sure foreknowledge of this, is enabled t o pre-arrange his own minutes
for his own purposes." ("Reports of the inspectors o f factories etc.
for 31st October 1864", p. 5 2 . )
"By making them masters of their own time, they" ( . . . ) "have given
them a moral energy which is directing them to the eventual possession
o f political power." (ibidem, p. 4 7 )
" . . . t h e master had no time for anything but money: the servant
had n o time for anything but labour." .(ibidem, p. 4 8 )
Str. 2 7 7 " T h e labour, that is the economic time, o f society, is a given portion,
Bel. 2 0 4 say ten hours a day of a million of people or ten million hours . . . C a ­
pital has its boundary of increase. T h e boundary m a y , at any given
period, be attained in the actual extent o f economic time employed."
(An essay on the political economy of nations, L o n d o n 1 8 2 1 , p . 4 7 , 4 9 . )
Str. 2 7 8 " T h e farmer cannot rely on his own labour; and i f h e does, I will mainBel. 2 0 5 tain that he is a loser by it. His employment should be, a general a t ­
tention to the whole: his thrasher must be watched, o r h e will soon lose
his wages in corn not thrashed o u t ; his mowers, reapers e t c . must be
looked after; he must constantly go round his fences; he must see there
is no neglect; which would be the case i f h e was confined t o any one
spot." ( [ J . Arbuthnot,] An enquiry into the connection between the price
of provisions, and the size of farms etc. B y a farmer, L o n d o n 1 7 7 3 ,
p. 12.)
4. O D E L J A K
Str. 2 8 2
Bel. 1
" . . . so as t o live, labour, and generate". (William P e t t y , Political anatomy of Ireland, 1 6 7 2 , p. 6 4 . )
" T h e Price o f L a b o u r is always constituted o f the P r i c e of neces­
saries." . . . " w h e n e v e r . . . the labouring man's wages will not, sui­
tably t o his low rank and station, as a labouring m a n , support such a
family as is often the lot o f m a n y o f them to have." ( J . Vanderlint, ibi­
dem, p . 15.)
" L e simple ouvrier, qui n'a que ses bras et son industrie, n'a rien qu'
autant qu'il parvient à vendre à d'autres sa p e i n e . . . E n tout genre
de travail il doit arriver et il arrive en effet, que le salaire de l'ouvrier
se borne à ce qui lui est nécessaire pour lui procurer la subsistance."
( T u r g o t , Réflexions etc., [in:] "Oeuvres", éd. D a i r e , t. I , p . 1 0 . )
" T h e price o f the necessaries o f life is, in fact, t h e cost o f producing
labour." (Malthus, Inquiry into etc. rent, L o n d o n 1 8 1 5 , p . 4 8 , N o t e . )
Str. 2 8 3
Bel. 2
«Quando si perfezionano le arti, che non è altro che la scoperta di nuove
vie, onde si possa compiere una manufattura c o n m e n o gente o (che é
lo stesso) in minor tempo di prima.» (Galïani, ibidem, p . 1 5 8 , 1 5 9 . )
«L'économie sur les frais de production ne p e u t être autre chose que
l'économie sur la quantité de travail employé pour produire.» (Sismondi,
Études etc., t. I , p. 2 2 . )
Str. 2 8 6
Bel. 3a
"A man's profit does not depend upon his command o f the produce
o f other men's labour, but upon his c o m m a n d o f labour itself. I f h e
can sell his goods at a higher price, while bis workmen's wages remain
unaltered, he is clearly b e n e f i t e d . . . A smaller proportion o f what he
produces is sufficient t o put that labour into motion, and a larger p r o ­
portion consequently remains for himself." ( [ J . Cazenove,] Outlines
of polit, econ., L o n d o n 1 8 3 2 , p. 4 9 , 5 0 . )
Str. 2 8 6 »If m y neighbour by doing m u c h with little labour, can sell cheap, I
Bel. 4
must contrive to sell as cheap as he. So that every a r t , trade, or engine,
doing work with labour o f fewer hands, and consequently cheaper, b e ­
gets in others a kind o f necessity and emulation, either o f using the same
art, trade, o r engine, o r o f inventing something like it, that every m a n
may be upon the square, that n o m a n may be able to undersell his neigh­
bour." (The advantages
of the East-India
trade to England, L o n d o n
1 7 2 0 , p. 6 7 . )
Str. 2 8 7 "In whatever proportion the expenses o f a labourer are diminished,
Bel. 5
in the same proportion will his wages be diminished, i f the restraints
upon industry are at the same time taken off." (Considerations
concer­
ning taking off the bounty on corn exported etc., L o n d o n 1 7 5 3 , p . 7.)
" T h e interest o f trade requires, that corn and all provisions should be
as cheap as possible,; for whatever makes them dear, must make labour
dear a l s o . . . in all countries, where industry is not restrained, the
price o f provisions must affect the P r i c e of L a b o u r . T h i s will always be
dirninished when the necessaries o f life grow cheaper." (ibidem, p. 3 )
"Wages are decreased in the same proportion as the powers of p r o ­
duction increase. Machinery, it is true, cheapens the necessaries o f life,
but it also cheapens the labourer too." (A prize essay on the comparative
merits of competition and cooperation, L o n d o n 1 8 3 4 , p. 2 7 . )
Str- 2 8 8
Bel. 7
«Ces spéculateurs si économes du travail des ouvriers qu'il faudrait
qu'ils payassent." ( J . N . Bidaut, Du monopole qui s'établit dans les arts
industriels et le commerce, Paris 1 8 2 8 , p. 13.)
" T h e employer will be always on the stretch to economise time and
labour." (Dugald Stewart, "Works", ed. by Sir W . Hamilton, v. V I I I ,
Edinburgh 1 8 5 5 , Lectures on polit, economy, p. 3 1 8 . )
"Their" (the capitalists') "interest is that the productive powers o f
the labourers they employ should be the greatest possible. O n p r o m o ­
ting that power their attention is fixed and almost exclusively fixed."
( R . Jones, ibidem, L e c t u r e I I I . )
Str. 2 9 0 "Unquestionably, there is a great deal o f difference between the value
Bel. 8
o f one man's labour and that o f another, from strength, dexterity and
honest application. B u t I a m quite sure, from m y best observation, that
any given five men will, in their total, afford a proportion o f labour equal
to any other five within the periods o f life I have stated; that is, that
among such five men there will be one possessing all the qualifications
o f a good workman, one bad, and the other three middling, and ap­
proximating t o the first and the last. So that in so small a platoon as that
o f even five, you will find the full complement o f all that five men can
earn." ( E . Burke, ibidem, p . 1 5 , 1 6 . )
Str. 2 9 2
Bel. 11
" T h e r e are numerous operations o f so simple a kind as"* not t o admit
a division into parts, which cannot be performed without the coope­
ration o f many pairs of hands. F o r instance the lifting o f a large tree
on a w a i n . . . every thing in short, which cannot be done unless
a great m a n y pairs o f hands help each other in the same undivided
employment, and at the same time." ( E . G . Wakefield, A view of the
art of colonization,
L o n d o n 1 8 4 9 , p. 168.)
Str. 2 9 2
Bel. 11a
"As one man cannot, and 10 m e n must strain, t o lift a tun of weight,
yet one hundred men can do it only by the strength o f a finger o f each
of them." (John Bellers, Proposals for raising a colledge of industry, L o n ­
don 1 6 9 6 , p. 2 1 . )
Str. 2 9 3
Bel. 12
" T h e r e is also" ( . . . ) "an advantage in the proportion o f servants, which
will not easily be understood but by practical m e n ; for it is natural to
say, as 1 is t o 4 , so are 3 : 1 2 : but this will not hold good in practice;
for in harvest-time and many other operations which require that kind
o f despatch, by the throwing many hands together, the work is better,
and more expeditiously done : f. i., in harvest, 2 drivers, 2 loaders,
2 pitchers, 2 rakers, and the rest at the rick, o r in the barn, will despatch
double the work, that the same number o f hands would do, if divided
into different gangs, on different farms." ( [ J . Arbuthnot,] An enquiry
into the connection between the present price of provisions and the size
of farms. B y a farmer, L o n d o n 1 7 7 3 , p. 7, 8.)
Str. 2 9 3
Bel, 14
«On doit encore remarquer que cette division partielle du travail peut
se faire quand m ê m e les ouvriers sont occupés d'une m ê m e besogne.
Des maçons par exemple, occupés de faire passer de mains en mains
des briques à un échafaudage supérieur, font tous la m ê m e besogne,
et pourtant il existe parmi e u x une espèce de division de travail, qui
consiste en c e que chacun d'eux fait passer la brique par un espace
donné, et que tous ensemble la font parvenir beaucoup plus p r o m p t e ment à l'endroit m a r q u é qu'ils n e feraient si chacun d'eux portait sa
brique séparément jusqu'à l'échafaudage supérieur.» ( F . Skarbek, Thé­
orie des richesses sociales, 2 è m e éd., Paris 1 8 3 9 , t. I , p. 9 7 , 9 8 . )
Str. 2 9 4
Bel. 15
iEst-il question d'exécuter un travail compliqué, plusieurs choses doivent être faites simultanément. L ' u n en fait une pendant que l'autre
en fait une autre, et tous contribuent à l'effet qu'un seul h o m m e n'au­
rait pu produire. L ' u n r a m e pendant que l'autre tient le gouvernail,
et qu'un troisième jette le filet ou harponne le poisson, et la pêche a
un succès impossible sans ce concours." (Destutt de T r a c y ,
p.
78.)
ibidem,
I
Str. 2 9 4 ~ * T h e doing o f it" ( . . . ) "at the critical juncture, is o f so m u c h the
Bel. 1 6
greater consequence." ( [ J . Arbuthnot,] An enquiry into the connection
between the present price etc., p . 7 . )
S t r . 2 9 4 " T h e next evil is one which one would scarcely expect to find, in a c o Bel. 17
untry which exports m o r e labour than any other in the world, with the
exception perhaps o f China and England — the impossibility o f pro-',
curing a sufficient n u m b e r o f hands to clean the cotton. T h e conse­
quence o f this is that large quantities of the crop are left unpicked,
while another portion is gathered from the ground, when it has fallen,
and is of course discoloured and partially rotted, so that for want o f
labour at the proper season the cultivator is actually forced to submit
t o the loss of a large part of that crop for which England is so anxiously
looking." ("Bengal Hurkaru. Bi-monthly overland s u m m a r y o f news",
2 2 n d July 1861.)
Str. 2 9 5
Bel. 18
" I n the progress o f culture all, and perhaps m o r e than all the capital
and labour which once loosely occupied 5 0 0 acres, are now concentra­
ted for the more complete tillage o f 1 0 0 . " P r e m d a "relatively t o the
amount of capital and labour employed, space is concentrated, it is
an enlarged sphere o f production, as compared to the sphere o f p r o ­
duction formerly occupied o r worked upon by one single, independent
agent of production." ( R . J o n e s , An essay on the distribution of wealth,
"On rent", L o n d o n 1 8 3 1 , p. 1 9 1 . )
Str. 2 9 5
Bel. 1 9
" L a forza di ciascuno u o m o è minima, m a la riunione délie minime
forze forma una forza totale maggiore anche délia s o m m a delle forze
medesime fino a che le forze per essere riunite possono diminuere il
tempo eid accrescere lo spazio délia loro azione." ( G . R . Carli, beleSka
uz P. Verri, ibidem, t. X V , p . 196.)
Str. 2 9 7
Bel. 2 0
" P r o f i t s . . . is the sole end o f trade." ( J . Vanderlint, ibidem,
Str. 2 9 7
Bel. 21
"
the first result was a sudden decrease" in waste, the m e n not seeing
why they should waste their own property any more than any other
master's, and waste is perhaps, next t o bad debts, the greatest source of
manufacturing loss." ["Spectator" od 2 6 . maja 1866.]
Str. 2 9 8
Bel. 21a
" T h e peasant proprietor" ( . . . ) "appropriating the whole produce of
his soil *, needs no other stimulus to exertion. Superintendence is here
completely dispensed with." (Cairnes, ibidem, p. 4 8 , 4 9 . )
l
1
* K o d Cairnesa: toil.
p. 11.)
Str. 2 9 8
Bel. 2 2
" W h y do large undertakings in the manufacturing way ruin private
industry, but by coming nearer t o the simplicity o f slaves?" (Principles
of poliu economy, L o n d o n 1 7 6 7 , v. I , p . 1 6 7 , 1 6 8 . )
Str. 3 0 0
Bel. 2 5
"Whether the united skill, industry and emulation o f many, together
on the same work be not the way t o advance i t ? A n d whether it had
been otherwise possible for England, t o have carried on her Woollen
Manufacture to so great a perfection?" (Berkeley, The querist, L o n d o n
1750, p. 5 6 , § 5 2 1 . )
Str. 301
Bel. 2 6
" . . . est toute patriarcale; elle emploie beaucoup de femmes et d'enfants, mais sans les épuiser ni les c o r r o m p r e ; elle les laisse dans leurs
belles vallées de la D r ô m e , du V a r , de l'Isère, de Vaucluse, pour y
élever des vers et dévider leurs cocons ; ( . . . ) jamais elle n'entre dans une
véritable fabrique. P o u r être aussi bien o b s e r v é . . . le principe de la
division du travail, s'y r e v ê t d'un caractère spécial. Il y a bien des
dévideuses, des- moulineurs, des teinturiers, des encolleurs, puis des
tisserands; mais ils ne sont pas réunis dans un même établissement,
ne dépendent pas d'un m ê m e m a î t r e ; tous ils sont indépendants."
( A . Blanqui, Cours d'économie industrielle. Recueilli par A. Biaise, Paris
1838 - 1 8 3 9 , p. 7 9 . )
Str. 303
Bel. 2 7
" T h e m o r e any manufacture o f m u c h variety shall be distributed and
assigned t o different artists, the same must needs be better done and
with greater expedition, with less loss of time and labour." (The advan­
tages of the East-India
trade, L o n d o n 1 7 2 0 , p. 7 1 . )
Str. 3 0 4
Bel. 2 8
"Easy labour is [ . . . ] transmitted skill." ( T h . Hodgskin, ibidem,- p. 125.)
Str. 307
Bel. 3 4
" I n so close a cohabitation o f the People, the carriage must needs be
less." (The advantages of the East-India
trade, p. 1 0 6 . )
Str. 3 0 8
Bel. 35
" T h e isolation of the different stages o f manufacture consequent upon
the employment of the manual labour adds immensely t o the cost o f
production, the loss mainly arising f r o m the mere removals from one
process to another." (The industry of nations, L o n d o n 1 8 5 5 , part I I ,
p. 2 0 0 . )
Str. 3 0 8
Bel. 3 6
" I t " (the division of labour) "produces also an economy o f time, by
separating the work into its different branches, all o f which may
be carried on into execution at the same moment. . . B y carrying
on all the different processes at once, which an individual must have
executed separately, it becomes possible t o produce a multitude o f pins
for instance completely finished in the same time as a single pin might
have been either cut o r pointed." (Dugald Stewart, ibidem, p. 3 1 9 . )
Str. 3 0 9
Bel. 37
" T h e more variety of artists t o every m a n u f a c t u r e . . . the greater the
order and regularity o f every work, the same must needs be done in less
time, the labour must be less." (The advantages etc., p. 6 8 . )
Str. 3 1 2
Bel. 4 7
" T h e y cannot well neglect their work; when they once begin, they
must go o n ; they are just the same as parts o f a machine." ("Children's
employment commission. F o u r t h report", 1 8 6 5 , p. 2 4 7 . )
Str. 3 1 3
Bel. 4 9
" E a c h handicraftsman, b e i n g . . . enabled to perfect himself by practice in one point, became . . . a cheaper workman." ( U r e , ibidem, p. 19.)
Str. 3 1 3
Bel. 5 0
«Nous rencontrons chez les peuples parvenus à un certain degré de
civilisation trois genres de divisions d'industrie: la première, que nous
nommons générale, amène la distinction des producteurs en agriculteurs,
manufacturiers et commerçants, elle se rapporte aux trois principales
branches d'industrie nationale; la seconde, qu'on pourrait appeler
spéciale, est la division de chaque genre d'industrie en e s p è c e s . . . la
troisième division d'industrie, celle enfin qu'on devrait qualifier de di­
vision de la besogne o u du travail proprement dit, est celle qui s'établit
dans les arts et les métiers séparés . . . qui s'établit dans la plupart
des manufactures et des ateliers." (Skarbek, ibidem, p. 8 4 , 8 5 . )
Str. 315
Bel. 52
" T h e r e is a certain density o f population which is convenient, both for
social intercourse, and for that combination o f powers by which the p r o ­
duce of labour is increased." ( J a m e s Mill, ibidem, p. 5 0 . )
"As the n u m b e r o f labourers increases, the productive power o f so­
ciety augments in the compound ratio o f that increase, multiplied by
the effects o f the division o f labour." ( T h . Hodgskin, ibidem, p. 1 2 0 . )
Str. 3 1 6 "Whether the Wollen Manufacture of England is not divided into seBel. 55
vera! parts of branches appropriated t o particular places, where they
are only o r principally manufactured; fine cloths in Somersetshire, c o ­
arse in Yorkshire, long ells at E x e t e r , soies at Sudbury, crapes at N o r ­
wich, linseys at Kendal, blankets at W h i t n e y , and so forth!" (Berkeley,
The querist,
1750, § 520.)
v
Str. 3 1 6
Bel. 57
" . . . those employed in every different branch o f the work can often
be collected into the same workhouse, and placed at once under
the view the spectator. In those great manufactures ( ! ) , o n the contrary,
which are destined to supply the great wants of the great body o f the
people, every different branch o f the work employs so great a number
o f workmen, that it is impossible t o collect them all into the same work­
house . . . the division is not near so obvious." (A. Smith, Wealth of
nations, b. I , c h . I . )
"Observe the accomodation o f the most c o m m o n artificer o r day la­
bourer in a civilized and thriving country e t c . " (ibidem)
Str. 3 1 7
Bel. 5 8
" T h e r e is no longer anything which we can call the natural reward o f
individual labour. E a c h labourer produces only some part o f a whole,
and each part, having no value o r utility o f itself, there is nothing on
which the labourer can seize, and say: it is m y product, this I will keep
for myself." ( [ T h . Hodgskin,] Labour defended against the claims of
capital, L o n d o n 1 8 2 5 , p . 2 5 . )
Str. 3 1 8
Bel. 59
«On p e u t . . . établir en règle générale, que moins l'autorité préside
à la division du travail dans l'intérieur de la société, plus la division
du travail se développe dans l'intérieur de l'atelier, et plus elle y est
soumise à l'autorité d'un seul. Ainsi l'autorité dans l'atelier et celle
dans la société, par rapport à la division du travail, sont en raison in­
verse l'une de l'autre.» ( K a r l M a r x , ibidem, p. 130, 1 3 1 . )
Str. 3 1 9 " U n d e r this simple f o r m . . . the inhabitants of the country have lived
Bel. 61
since time immemorial. T h e boundaries o f the villages have been but
seldom altered; and though the villages themselves have been sometimes
injured, and even desolated by war, famine, and disease, the same n a ­
m e , the same limits, the same interests, and even the same families,
have continued for ages. T h e inhabitants give themselves no trouble
about the breaking u p and division o f kingdoms; while the village r e ­
mains entire, they care not t o what power it is transferred or t o what
sovereign it devolves; its interval economy remains unchanged." ( T h .
Stamford Raffles, late lient, gov. o f Java, The history of Java, L o n d o n
1817, v. I , p. 2 8 5 . )
Str. 321
Bel. 62
. . . «La concentration des instruments de production et la division du
travail sont aussi inséparables l'une de l'autre que le sont, dans le r é -
gime politique, la concentration des pouvoirs publics et la division des
intérêts privés.» ( K a r l M a r x , ibidem, p. 1 3 4 . )
Str. 321
Bel. 6 3
" . . . living automatons . . . employed in the details o f the work," ( [ D u gald Stewart, Lectures on political economy, [in] : "Works", v. V I I I , ] p. 3 1 8 . )
Str. 321
Bel 6 5
«L'ouvrier qui porte dans ses bras tout u n métier, peut aller partout e x ercer son industrie et trouver des moyens de subsister: l'autre» ( . . . )
«n'est qu'un accessoire qui, séparé de ses confrères, n'a plus ni capacité,
ni indépendance, et qui se trouve forcé d'accepter la loi qu'on juge à
propos de lui imposer.» ( S t o r c h , ibidem, édit. Pétersbourg 1 8 1 5 , t. I ,
p. 2 0 4 . )
Str. 3 2 2
Bel. 6 6
" T h e former may have gained what the other has lost." ( A . Ferguson,
ibidem, p. 2 8 1 . )
Str. 323
Bel. 71
"and thinking itself, in this age o f separations, may become a peculiar
craft." [A. F e r g u s o n , ibidem, p. 2 8 1 . ]
f
«Ciascuno prova coll' esperienza, che applicando la mano e l'ingegno
sempre alio stesso génère di opère e di produtti, egli più facili, piu a b bondanti e migliori ne traça resultati, di quello che se ciascuno isolatamente le cose tutte a se necessarie soltanto facesse
Dividendosi in
tal maniera per la comune e privata utilià gli uomini in varie classe
e condizioni.» (Cesare Beccaria, Elementi di econ, publica, ed. Custodi,
Parte moderna, t. X I , p. 2 8 . )
" T h e whole argument, to prove society natural" ( — ) "is taken from
the second book o f Plato's republic." (James Harris, Dialogue concerning
happiness, L o n d o n 1 7 4 1 , preâtampano u Three treatises etc., 3. ed.,
London 1772.)
tr. 3 2 5
el. 7 7
S t r . 3 2 6 , / ' A X X o ç ydtp x* àXXotcnv àvYjp tm^àpnercti
Bel. 7 8
X I V , 228.]
èpyoïç"
[Homer,
Odiseja,
1
,'AXXoç àXX«*«o ht êpytp xapSbjv laÉvexat.^tiaij
0
11
S t r . 3 2 6 „ScoLtacri T S êxotLL6xepoi ol aàxoupyol x«5>v à v ^ p à î T c o v $j xP^t* " woXeBel. 79
Ltetv' (Thukid., 1. I , c . 1 4 1 ) . „...7rap'«Sv y à p xà e5, Tiapà xoiixov x a l xb
aOxapxeç."
S t r . 3 2 6 „ 0 u yap é&éXet rb 7rpaxx6t-tevov T T J V XOÙ TTpàTxovxoç a^oX^v 7rept^évew,
Bel. 8 0 dcXX' àvayxT) T&V 7tpàxxovxa Ta «xpàxxouivo sTTaxoXou&eïv uj) èv 7capépyou
Ltépet. — 'Avàyx>). — ' E x 8i\ xouxow TrXeÉa xe è x a a x a yCyvexai x a t
xàXXtov x a l ^àov, ôxav etç ëv x a T à q>tj<nv x a l èv xoapw, a^oX^jv x<î>v
àXXtov àyaw, Tïpàxxiq." ([Plato,] De republica, I , 2.ed., Baiter, Orelli etc.)
. . . "in the various operations of singeing, washing, bleaching, man­
gling, calendering, and dyeing, none of them can be stopped at a given
moment without risk of d a m a g e . . . to enforce the same dinner hour
for all the workpeople might occasionally subject valuable goods t o
the risk o f danger by incomplete operations."
Str. 334
Bel. 9 9
"In the early days of textile manufactures, the locality of the factory
depended upon the existence o f a stream having a sufficient fall to turn
a water wheel; and, although the establishment o f the water mills was
the commencement o f the breaking up of the domestic system of manu­
facture, yet the mills necessarily situated upon streams, and frequentiy,
at considerable distances the one from the other, formed part of a rural
rather than an urban system; and it was not until the introduction o f the
steam-power as a substitute for the stream, that factories were congre­
gated in towns and localities where the coal and water required for the
production of steam were found in sufficient quantities. T h e steam-
engine is the parent of manufacturing towns." (A. Redgrave in "Reports
o f the insp. o f fact., 3 0 t h April I 8 6 0 " , p. 3 6 . )
Str. 3 3 6 " . . . T h e application of power t o the process of combing w o o l . . .
Bel. 101 extensively in operation since the introduction o f the 'combing machine',
especially Lister's . . . undoubtedly had the effect o f throwing a very
large number o f m e n out o f work. W o o l was formerly combed by hand,
most frequently in the cottage of the comber. I t is now very generally
combed in the factory, and hand labour is superseded, except in some
particular kinds o f work, in which hand-combed wool is still preferred.
M a n y o f the handcombers found employment in the factories, but the
produce o f the handcomber bears so small a proportion to that o f the
machine, that the employment of a very large number o f combers has
passed away." ("Rep. o f insp. o f fact, for 31st Oct. 1856", p. 16.)
Str. 337 " T h e principle o f the factory system, then, is t o s u b s t i t u t e . . . the
Bel. 102 partition of a process into its essential constituents, for the division or
gradation of labour among artisans." ( U r e , ibidem, p. 2 0 . )
Str. 341 . . . "Simple and outwardly unimportant as this appendage to lathes
Bet. 105 may appear, it is not, we believe, averring too m u c h to state, t h a t its
influence in improving and extending the use of machinery has been as
great as that produced by Watt's improvements of the steam-engine
itself. Its introduction went at once to perfect all machinery, t o cheapen
it, and to stimulate invention and improvement." [ The industry of na-.
Hons, L o n d o n 1 8 5 5 , Part I I , p. 2 3 9 . ]
Str. 343 "Adam Smith nowhere undervalues the services which the natural
Bel. 109 agents and machinery perform for us, but he very justly distinguishes
the nature of the value which they add t o commodities — as they p e r ­
form their work gratuitously, ( . . . ) ± e assistance which they afford us,
adds nothing to value in exchange." (Ricardo, ibidem, p. 3 3 6 , 3 3 7 . )
Str. 345
Bel. 111
«II est possible» ( . . , ) «de parvenir à des connaissances fort utiles à la
vie. et qu'au lieu de cette philosophie spéculative qu'on enseigne dans
les écoles, on en peut trouver une pratique, par laquelle, connaissant la
force et les actions du feu, de l'eau, de l'air, des astres, et de tous les
autres corps qui nous environnent, aussi distinctement que nous c o n ­
naissons les divers métiers de nos artisans, nous les pourrions employer
en même façon à tous les usages auxquels ils sont propres, et ainsi nous
rendre c o m m e maîtres et possesseurs de la n a t u r e » , . . . «contribuer au
perfectionnement de la vie humaine.» [Descartes, Discours de la mèu
hode.]
Str. 347 "These mute agents" ( . . . ) "are always the produce of m u c h less labour
Bel. 116 than that which they displace, even when they are of the same money
value." ( R i c a r d o , ibidem, p. 4 0 . )
Str. 348
Bel. 117
"Employers of labour would not unnecessarily retain two sets o f children under thirteen
I n fact one class of manufactures, the spinners
o f woollen yarn, now rarely employ children under thirteen years o f
ages, i. e. half-times. T h e y have introduced improved and new m a c h i ­
nery of various kinds which altogether supersedes ( — ) the employ­
ment of children" ( . . . ) ; "f. i.: I will mention one process as an illustra­
tion o f this diminution in the n u m b e r o f children, wherein, by the addi­
tion o f an apparatus, called a piecing machine, to existing machines,
the work of six or four half-times, according t o the peculiarity of each
machine, can be performed by one young person" (
) "
the halftime s y s t e m " „ . . "the invention o f the piecing machine." ("Reports
o f insp. o f fact, for 31st Oct. 1858", [p. 4 2 , 4 3 . ] )
Str. 3 4 9
Bel. 118
" M a c h i n e r y . . . can frequently not be employed until labour (on * m i sli na wages) rises." (Ricardo, ibidem, p. 4 7 9 . )
Str. 350
Bel. 121
" T h e numerical increase of labourers has been great, through the
growing substitution o f female for male, and above all of childish for
adult, labour. T h r e e girls of 13, at wages from o f 6 sh. to 8 sh. a week,
have replaced the one m a n o f mature age, o f wages varying from 18 sh.
t o 4 5 sh." ( T h . de Quincey, The logic of politic, economy, L o n d o n 1 8 4 4 ,
beleSka na str. 1 4 7 . )
Str. 351 "Infant labour has been called into a i d . . . even to work for their ownBel. 122 daily bread. Without strength to endure such disproportionate toil, wit­
hout instruction to guide their future life, they have been thrown into
a situation physically and morally polluted. ( . . . ) T h e Jewish historian
has remarked upon the overthrow of Jerusalem by T i t u s , that is was
n o wonder it should have been destroyed, with such a signal destruction,
when an inhuman mother sacrificed her own offspring to satisfy the
cravings of absolute hunger." (Public economy concentrated, Carlisle 1 8 3 3 ,
p. 6 6 . )
S t r . 3 5 3 "It" ( . . . ) " . . . showed, moreover, that while, with the described cirBel. 128 cumstances, infants perish under the neglect and mismanagement which
their mothers* occupations imply, the mothers become to a grievous e x ­
tent denaturalized towards their offspring — commonly not troubling
themselves m u c h at the death, and even s o m e t i m e s . . . taking direct
measures to ensure it." ["Sixth report on public health", L o n d o n 1864,
p. 34.]
Str. 3 5 3
Bel. 133
" T o push the sale o f o p i a t e . . . is the great aim of some enterprising
wholesale merchants. B y druggists it is considered the leading article."
(ibidem, p. 4 5 9 )
Str. 3 5 7
Bel. 143
"Since the general introduction o f expensive machinery, human nature
has been forced far beyond its average strength." (Robert Owen, Ob­
servations on the effects of the manufacturing system, 2nd ed., L o n d o n
1817, [p. 16].)
Str. 3 5 7 "It is evident ( . . . ) that the long hours of work were brought about
Bel. 1 4 4 by the circumstance o f so great a number of destitute children being
supplied from different parts o f the country, that the masters were inde­
pendent of the hands, ant that, having once established the custom by
means o f the miserable materials they had procured in this way, they
could impose it on their neighbours with the greater facility." ( J . Fielden,
The curse of the factory system, L o n d o n 1 8 3 6 , p. 11.)
Str. 3 5 8 " O c c a s i o n . . . injury to the delicate moving parts of metallic m e c h a Bel. 145 nism by inaction." ( U r e , ibidem, p. 2 8 . )
Str. 3 5 8 " I t " ( . . . "allowance for deterioration o f machinery") "is also intended
Bel. 1 4 6 to cover the loss which is constantly arising from the superseding of
machines before they are worn out by others o f a new and better c o n ­
struction." ["Times" od 2 6 . nov. 1 8 6 2 . ]
S t r . 3 5 9 "It is self-evident, that, amid the ebbings and flowings o f the market,
Bel. 1 4 9 and the alternate expansions and contractions o f demand, occasions will
constantly recur, in which the manufacturer m a y employ additional
floating capital without employing additional fixed c a p i t a l . . . if ad­
ditional quantities o f raw material can be worked up without incurring
an additional expense for buildings and machinery." ( R . T o r r e n s , On
wages and combination,
L o n d o n 1 8 3 4 , p. 6 4 . )
Str. 3 5 9 " T h e great proportion of fixed t o circulating c a p i t a l . . . makes long
Bel. 152 hours of work desirable."
. . . "the motives to long hours o f work will become greater, as the
only means by which a large proportion o f fixed capital can be made
profitable." ([Senior, Letters
on the Factory
act, L o n d o n 1837,] p.
11-14.)
Str. 3 6 4 " W e work with more spirit, we have the reward ever before us of
B e l . 163 getting away sooner at night, and one active and cheerful spirit perva­
des the whole mill, from the youngest piecer to the oldest hand, and
we can greatly help each other." ["Reports o f the inspectors o f factories
for the quarter ending 3 0 t h September 1 8 4 4 ; and from 1st October
1844, to 30th April 1845", p. 2 1 . ]
Str. 373 " T h e physical appearance of the cotton operatives is unquestionably
Bel. 183 improved. T h i s I a t t r i b u t e . . . as to the men, t o outdoor labour on
public works." ("Rep, o f insp. of fact., Oct. 1 8 6 3 " , p. 5 9 . )
Str. 3 7 4 «Un h o m m e s'use plus vite en surveillant quinze heures par jour l'évoBel. 1 8 6 lution uniforme d'un mécanisme, qu'en exerçant dans le m ê m e espace
de temps, sa force physique. C e travail de surveillance, qui servirait
peut-être d'utile gymnastique à l'intelligence, s'il n'était pas trop p r o ­
longé, détruit à la longue, par son excès, et l'intelligence et le corps
même.» ( G . de Molinari, Etudes économiques, Paris 1 8 4 6 , [p. 4 9 ] . )
Str. 3 7 9 " T h e masters and the men are unhappily in a perpetual war with each other.
Bel. 193 T h e invariable obiect of the former is t o get their work done as cheap
as possibly; and they do not fail t o employ every artifice t o this purpose,
whilst the latter are equally attentive t o every occasion of distressing
their masters into a compliance with higher demands." ( [ N . Forster,]
An inquiry into the causes of the present high prices of provisions, 1767,
p. 6 1 , 6 2 . )
Str. 3 7 9 «In hac urbe», ( . . . ) «ante hos
Bel. 194 quidam invenerunt textorium,
conficere poterat, quam plures
querulae textorum, tandemque
prohibitus etc.» (Boxhorn, Inst,
viginti circiter annos instrumentum
quo solus quis plus panni et facilius
aequali tempore. H i n c turbae ortae et
usus hujus instrument! a magistrate
pol, 1 6 6 3 . )
Str. 381 « — J e considère donc les machines c o m m e des moyens d'augmenter
Bel. 1 9 6 (virtuellement) le nombre des gens industrieux qu'on n'est pas obligé
de n o u r r i r . . . E n quoi l'effet d'une machine diffère-t-il de celui de
nouveaux habitants?» ([James Steuart,] francuski prevod, t. I , 1. I ,
ch. X I X . )
"Machinery can seldom be used with success to abrigde the labour
o f an individual; more time would be lost in its construction than could
be saved by its application. I t is only really useful when it acts on
great masses, when a single machine can assist t h e work o f thousands.
It is accordingly in the most populous countries, where there are most
idle men, that it is most a b u n d a n t . . . I t is not called into use by
a scarcity o f m e n , but by the facility with which they can be brought
t o work in masses." (Piercy Ravenstone, Thoughts on the funding system
and its effects, L o n d o n 1 8 2 4 , p. 4 5 . )
S t r . 381 "Machinery and labour are in constant competition." (Ricardo, ibidem,
Bel. 197 p. 4 7 9 . )
Str. 3 8 2 " T h e Rev. M r . T u r n e r was in 1827 rector o f Wilmslow, in Cheshire,
Bel. 198 a manufacturing district. T h e questions o f the Committee on E m i g r a ­
tion, and M r . T u r n e r ' s answers show how the competition o f human
labour is maintained against machinery. Question: 'Has not the use
of the power-loom superseded the use o f the handloom?' Answer:
'Undoubtedly; it would have superseded them m u c h more than it has
done, if the hand-loom weavers were not enabled to submit t o a r e ­
duction o f wages.' Question: 'But in submitting he has accepted wages
which are insufficient to support him, and looks to parochial contri­
bution as the remainder of his support?* Answer: 'Yes, and in fact the
competition between the hand-loom and the power-loom is maintained
out of the poor-rates.' T h u s degrading pauperism or expatriation, is
the benefit which the industrious receive from the introduction o f
machinery, to be reduced from the respectable and in some degree
independent mechanic, to the cringing wretch who lives on the debasing
bread of charity. T h i s they call a temporary inconvenience." (A prize
essay on the comparative merits of competition and co-operation, London
1 8 3 4 , p. 2 9 . )
Str. 3 8 3 " T h e same cause which may increase the revenue of the country"
Bel. 199 ( . . . ) "may at the same time render the population redundant and de­
teriorate the condition of the labourer." (Ricafdo, ibidem, p. 4 6 9 . )
Str. 3 9 6 «Les classes condamnées à produire et à consommer diminuent, et
Bel. 2 2 6 les classes qui dirigent le travail, qui soulagent, consolent et éclairent
toute la population, se m u l t i p l i e n t . . . et s'approprient tous les bien­
faits qui résultent de la diminution des frais du travail, de l'abondance
des productions et du bon m a r c h é des consommations. Dans cette
direction, l'espèce humaine s'élève aux plus hautes conceptions du
génie, pénètre dans les profondeurs mystérieuses de la religion, établit
les principes salutaires de la morale» ( . . . de «s'approprier tous les bien­
faits etc.»), «les lois tutélaires de la liberté» ( . . . liberté pour «les classes
condamnées à produire»?) «et du pouvoir, de l'obéissance et de la jus­
tice, du devoir et de l'humanité,» (Des systèmes d'économie politique etc.
Par M . C h . Ganilh, 2 è m e éd., Paris 1 8 2 1 , t. I , p. 2 2 4 , cf. ib.; p. 2 1 2 . )
Str. 4 1 8 " T h e rental o f premises required for work rooms seems the element
Bel. 2 6 9 which ultimately determines the point, and consequently it is in the
metropolis, that the old system of giving work out to small employers
and families has been longest retained, and earliest returned t o . " ("Chil­
dren's employment commission, I I report", p. 8 3 , n. 123.)
1
Str. 4 2 0
Bel. 2 7 5
"Tendency to factory system." (ibidem, p. L X V I I )
" T h e whole employment is at this time in a state of transition, and
is undergoing the same change as that effected in the lace trade, weaving
etc." (ibidem, n. 4 0 5 )
"A complete revolution." (ibidem, p. X L V I , n. 3 1 8 )
Str. 4 2 0
Bel. 2 7 6
" T o keep up our quantity, we have gone extensively into machines
wrought by unskilled labour, and every day convinces us that we can
produce a greater quantity than by the old method." ("Reports of insp.
of
fact., 31st Oct. 1865", p. 13.)
Str. 4 2 2
Bel. 283
" . . . work towards the end of the week is generally m u c h increased
in duration, in consequence of the habit o f the men of idling on M o n ­
day and occasionally during a part or the whole of Tuesday also." ("Chil­
dren's employment commission. I l l report", p. V I . )
" T h e little masters generally have very irregular hours. T h e y lose
2 o r 3 days, and then work all night to make it u p . . . T h e y always
employ their own children if they have any." (ibidem, p. V I I )
" T h e want of regularity in coming t o work, encouraged by the pos­
sibility and practice of making up for this by working longer hours."
(ibidem, p. X V I I I )
"Enormous loss o f time in B i r m i n g h a m . . . idling part of the time,
slaving the rest." (ibidem, p. X I )
Str. 4 2 3 " T h e extension of the railway system is said to have contributed greatly
Bel. 2 8 4 t o this custom o f giving sudden orders, and the consequent hurry,
neglect of mealtimes, and late hours o f the workpeople." (["Children's
employment commission, I V report",] p. X X X I . )
Str. 4 2 4 "With respect to the loss of trade by the non-completion of shipping
Bel. 287 orders in time, I remember that this was the pet argument of the factory
masters in 1832 und 1 8 3 3 . Nothing that can be advanced now on this
subject could have the force that it had then, before steam had halved
all distances and established new regulations for transit. I t quite failed
at that time of proof when put to the test, and again it will certainly fail
should it have to be tried." ("Reports of insp. of fact., 31st Oct. 1862",
p. 5 4 , 5 5 . )
Str. 4 2 4 . . . :"The uncertainty of fashions does increase necessitous Poor. It
Bel. 2 8 9 has two great mischiefs in it: 1st) T h e journeymen are miserable in
winter for want o f work, the mercers and master-weavers not daring
to lay out their stocks to keep the journeymen imployed before the
spring comes and they know what the fashion will then b e ; 2dly) In
the spring the journeymen are not sufficient, but the master-weavers
must draw in many prentices, that they may supply the trade of
the kingdom in a quarter or half a year, which robs the plow o f hands,
drains the country o f labourers, and in a great part stocks the city with
beggars, and starves some in winter that are ashamed to beg." ([John
Bellers,] Essays about the poor, manufactures etc., p. 9 . )
Str. 4 2 5
Bel. 2 9 3
"This could be obviated at the expense of an enlargement of the works
under the pressure of a General A c t of Parliament." (["Children's e m ­
ployment commission, V report",] p X , n. 3 8 . )
Str. 4 2 7
Bel. 2 9 7
"Factory education is compulsory, and it is a condition of
("Reports of insp. of fact., 31st Oct. 1 8 6 5 " , p. 1 1 1 . )
labour."
Str. 4 2 8 " T h e boy is a mere substitute for steam power." ("Children's employBel. 301 ment commission, V report 1 8 6 6 " , p. 114, n. 6 . )
Str. 431 " Y o u take m y life / W h e n you do take the means whereby I live." (ShaBel. 307 kespeare)! **]
1
Str. 4 3 2
Bel. 3 0 9
"An idle learning being little better than the Learning of I d l e n e s s . . .
Bodily L a b o u r , it's a primitive institution o f G o d . . . L a b o u r being as
proper for the bodies health, as eating is for its living; for what pains a
man saves by Ease, he will find in D i s e a s e . . . L a b o u r adds oyl to the
lamp of life when thinking inflames i t . . . A childish silly employ" ( . . . )
"leaves the children's minds silly." ([John Bellers.,] Proposals for raising
a colledge. of industry of all useful trades and husbandry, L o n d o n 1696,
p. 12, 14, 16, 1 8 . ) .
Str. 4 3 3 "Factory labour may b e as pure and as excellent [ . . . ] as domestic laBel. 312 bour, and perhaps more so." ("Reports of insp. o f fact., 31st Oct. 1865",
p. 129.)
Str. 4 4 5 "You divide the people into two hostile camps of clownish boors and
Bel. 3 2 4 emasculated dwarfs. Good heavens! a nation divided into agricultural
and commercial interests calling itself sane, nay styling itself enlightened
and civilized, not only in spite of, but in consequence of this monstrous
and unnatural division." (David U r q u h a r t , ibidem, p. 1 1 9 . )
Str. 4 4 6 " . . . T h a t the produce o f land increases caeteris paribus in a diminishing
Bel. 325 ratio to the increase of the labourers employed", ( . . . ) "'is the universal
law of agricultural i n d u s t r y ' . . " [ J . St. Mill, Principles of political eco­
nomy, vol. I , p. 17.]
5. O D E L J A K
Str. 4 5 0
Bel. 1
" T h e very existence of the master-capitalists as a distinct class is d e pendent on the productiveness o f industry." (Ramsay, ibidem, p. 2 0 6 . )
" I f each man's labour were but enough to produce his own food,
there could b e n o property." (Ravenstone, ibidem, p. 14.)
S t r . 4 5 0 "Among the wild Indians in America, almost evtery thing is the laboBel. 2
urer's, 9 9 parts o f an hundred are t o be put upon the account of l a b o u r :
I n England, perhaps the labourer has not /«j." (The advantages of the
East-India trade etc., p. 7 2 , 7 3 . )
2
Str. 451
Bel. 4
" T h e first" (natural wealth), "as it is most noble and advantageous,
so doth it make the people careless, proud, and given to all excesses;
whereas the second enforceth vigilancy, literature, arts and policy."
.(England's treasure by foreign trade. Or the balance of our foreign trade
is the rule of our treasure. Written by T h o m a s M u n , of L o n d o n , M e r ­
chant, and now published for the c o m m o n good by his son John M u n ,
L o n d o n 1669, p. 1 8 1 , 1 8 2 . )
"Nor can I conceive a greater curse upon a body o f people, than t o
be thrown upon a spot of land, where the productions for subsistence
and food were, in great measure, spontaneous, and the climate requi­
red o r admitted little care for raiment and c o v e r i n g . . . there may be
a n extreme o n the other side. A soil incapable of produce by labour
is quite as bad as a soil that produces plentifully without any labour."
( [ N . Forster,] An inquiry into the present high prices of provisions, London
1767, p. 10.)
Str. 4 5 2
Bel. 5
«Le solstice est le m o m e n t de l'année où c o m m e n c e la crue du Nil, et
celui que les Egyptiens ont dû observer avec le plus d ' a t t e n t i o n . . .
C'était cette année tropique qu'il leur importait de marquer pour se
diriger dans leurs opérations agricoles. Ils durent donc chercher dans
le ciel un signe apparent de son retour.» (Cuvier, Discours sur les
révolutions du globe, éd. Hoefer, Paris 1 8 6 3 , p . 1 4 1 . )
Str. 4 5 2
Bel. 7
" T h e r e are no two countries, which furnish an equal number o f the
necessaries of life in equal plenty, and with the same quantity o f la­
bour. Men's wants increase o r diminish with the severity or temperateness o f the climate they live in; consequently the proportion of trade
which the inhabitants o f different countries are obliged to carry ,on
through necessity, cannot be the same, nor is it practicable to ascertain
the degree o f variation farther than by the Degrees o f Heat and C o l d ;
from whence one may make this general conclusion, that the quantity
o f labour required for a certain number o f people is greatest in cold
climates, and least in hot ones; for in the former men not only want
m o r e clothes, but the earth m o r e cultivating than in the latter." ( [ J .
Massie,] An essay on the governing causes of the natural rate of interest,
London 1750, p. 59.)
Str. 4 5 3
Bel. 8
«Chaque travail doit» ( . . . ) «laisser un excédant.» ( P r o u d h o n ) £ J
Str. 4 5 9
Bel. 11
"When an alteration takes place in the productiveness o f industry, and
that either more o r less is produced by a given quantity o f labour and
capital, the proportion o f wages may obviously vary, whilst the quantity,
which that proportion represents, remains the same, o r the quantity
m a y vary, whilst the proportion remains the same." ( [ J . Cazenove,]
Outlines of political economy etc., p . 6 7 . )
149
Str. 461
Bel. 12
"All tilings being equal, the English manufacturer can turn out a considerably larger amount of work in a given time than a foreign manu­
facturer, so much as to counterbalance the difference of the working
days, between 6 0 hours a week here and 7 2 or 80 elsewhere." ("Reports
of insp. of fact, for 31st Oct. 1855", p. 6 5 . )
Str. 4 6 2 "There are compensating c i r c u m s t a n c e s . . . which the working o f the
Bel. 13
T e n Hours' Act has brought to light." ("Reports of insp. of fact, for
31st October 1848", p. 7.)
Str. 4 6 3 "The amount of labour which a man had undergone in the course of
Bel. 14 2 4 hours might be approximately arrived at by an examination of the
chymical changes which had taken place in his body, changed forms in
matter indicating the anterior exercise of dynamic force. " (Grove, On
the correlation of physical forces, [p. 3 0 8 , 309.])
Str. 4 6 4 "Corn and Labour rarely march quite abreast; but there is an obvious
Bel. 15 limit, beyond which they cannot be separated. With regard to the unu­
sual exertions made by the labouring classes in periods of dearness,
which produce the fall o f wages noticed in the evidence" (naime pred
Parliamentary Committees of Inquiry 1 8 1 4 / 1 5 ) , "they are most m e ­
ritorious in the individuals, and certainly favour the growth o f capital.
But no man of humanity could wish to see them constant and unremit­
ted. T h e y are most admirable as a temporary relief; but if they were
constantly in action, effects of a similar kind would result from them,
as from the population of a country being pushed to the very extreme
limits of its food." (Malthus, Inquiry into the nature and progress of
rent, London 1815, p. 4 8 , beleSka.)
Str. 4 6 5
Bel. 16
"A principal cause of the increase of capital, during the war, proceeded
from the greater exertions, and perhaps the greater privations o f the
labouring classes, the most numerous in every society. More women
and children were compelled, by necessitous circumstances, to enter
upon laborious occupations; and former workmen were,' from the same
cause, obliged to devote a greater portion of their time to increase pro­
duction." {Essays on political econ. in which are illustrated the princi­
pal causes of the present national distress, London 1830, p. 2 4 8 . )
Str. 4 6 9
Bel. 2 0
. . . tune richesse indépendante et disponible, qu'il» ( . . . ) «n'a point
achetée et qu'il vend.» ( T u r g o t , Reflexions sur la formation et la distri­
bution des richesses, p. 11.) •
6. O D E L J A K
Str. 4 7 0 "Mr. Ricardo, ingeniously enough, avoids a difficulty which, on a
Bel. 21 first view, threatens to encumber his doctrine, that value depends on
the quantity of labour employed in production. I f this principle is
rigidly adhered to, it follows that the value of labour depends on the
quantity of labour employed in producing it — which is evidently a t *
surd. By a dexterous turn, therefore, M r . Ricardo makes the value o f
labour depend on the quantity o f labour required to produce wages; o r ,
to give him the benefit of his own language, he maintains, that the value
of labour is to be estimated by the quantity of labour required to pro­
duce wages; by which he means the quantity of labour required t o p r o ­
duce the money or commodities given to the labourer. This is similar
to saying, that the value o f cloth is estimated, not by the quantity of
labour bestowed on its production, but by the quantity of labour bes­
towed on the production of the silver, for which the cloth is exchanged."
([S. Bailey,] A critical dissertation on the nature etc. of value, p. 5 0 , 5 1 . )
S t r . 4 7 0 " I f you call labour a commodity, it is not like a commodity which
Bel. 2 2
is first produced in order to exchange, and then brought to market
where it must exchange with other commodities according to the res­
pective quantities of each which there may be in the market at the time;
labour is created at the moment it is brought to market; nay, it is brought
to market, before it is created." (Observations on some verbal disputes <
etc., p. 7 5 , 7 6 . )
Str. 471
Bel. 23
"Treating Labour as a commodity, and Capital, the produce of labour,
as another, then, if the values of those two commodities were regulated
by equal quantities o f labour, a given amount of labour w o u l d . . . ex­
change for that quantity o f capital which had been produced by the
same amount of labour; antecedent labour [ . . . ] w o u l d . . . exchange
for the same amount as present labour. [ . . . ] But the value of labour,
in relation to other c o m m o d i t i e s . . . is determined not by equal quan­
tities o f labour." ( E . G. Wakefield u svom izdanju Smith-ovog delà
Wealth of nations, London 1835, v. I , p. 2 3 0 , 2 3 1 , beleSka.)
Str. 471
Bel. 2 4
«Il a fallu convenir» ( . . . ) «que toutes les fois qu'il échangerait du travail fait contre du travail à faire, le dernier» (le capitaliste) «aurait une
valeur supérieure au premier» (le travailleur). (Simonde (i.e. Sismondi),
De la richesse commerciale, Genève 1803, t. I , p. 3 7 . )
Str. 4 7 2
Bel. 2 5
"Labour, the exclusive standard of v a l u e . . . the creator of all wealth,
no commodity." ( T h . Hodgskin, ibidem, p. 186.)
Str. 4 7 2
Bel. 2 6
«Le travail est dit valoir, non pas en tant que marchandise lui-même,
mais en vue des valeurs qu'on suppose renfermées puissancieUement
en lui. L a valeur du travail est une expression figurée e t c . " . . . "Dans
le travail-marchandise, qui est d'une'réalité effrayante, il ne voit qu'une
ellipse grammaticale. D o n c toute la société actuelle, fondée sur le tra­
vail-marchandise, est désormais fondée sur une licence poétique, sur
une expression figurée. L a société veut-elle ,éliminer tous les incon­
vénients' qui la travaillent, eh bien! qu'elle élimine les termes malson­
nants, qu'elle change de langage, et pour cela elle n'a qu'à s'adresser
à l'Académie pour lui demander une nouvelle édition de son diction­
naire.» ( K . M a r x , Misère de la philosophie, p. 3 4 , 3 5 . )
«C'est ce qu'une chose vaut». «La valeur d'une chose exprimée en
monnaie.» A zaSto ima "le travail de la t e r r e . . . une valeur? Parce qu'on
y met un prix.» [ J . - B . Say]
Str. 4 7 7
Bel. 31
" T h e price o f labour is the sum paid for a given quantity of labour."
(Sir Edward West, Price of corn and wages of labour, London 1826, p.
67.)
S t r . 4 7 8 " T h e wages of labour [ . . . ] depend upon the price of labour and the
Bel. 32
quantity of labour p e r f o r m e d . . . An increase in the wages of labour
does not necessarily imply an enhancement of the price o f labour. F r o m
fuller employment, and greater exertions, the wages of labour may be
considerably increased, while the price of labour may continue the sa­
m e . " (West, ibidem, p. 67, 6 8 . i 112.)
Str. 4 7 8
Bel. 33
"It is the quantity of labour and not the price of it" ( . . . ) "that is determined by the price of provisions and other necessaries: reduce the
price of nacessaries very low, and of course you reduce the quantity of
labour in proportion
Master-manufacturers know, that there are
various ways of raising and falling the price of labour, besides that of
altering its nominal a m o u n t * . " [Essay on trade and commerce, p. 4 8 , 61.]
1
l
* U originalu: value
"The labourer [ . . . ] is principally interested in t h e amount o f wages."
( [ N . W . Senior, Three lectures on the rate of wages, L o n d o n 1 8 3 0 , ] p. 1 5 . )
Str. 481
Bel. 3 9
" I t is a very notable thing, too, that where long hours are the rule,
small wages are also so." ("Rep, of insp. o f fact., 31st Oct. 1 8 6 3 " , p. 9.)
" T h e work which obtains the scanty pittance of food is for the most
part excessively prolonged." ("Public health, Sixth r e p . , 1 8 6 3 " , p . 15.)
Str. 4 8 2
Bel. 4 2
" . . . he would very shortly be replaced by somebody who would work
any length o f time and thus be thrown out of employment." ("Reports
o f insp. o f fact., 31st Oct. 1 8 4 8 " , Evidence, p. 3 9 , n. 5 8 . )
" I f [ . . . ] one man performs the work of t w o . . . the rate o f p r o ­
fits will generally be r a i s e d . . . in consequence of the additional supply
of labour having diminished its price." (Senior, ibidem, p. 1 5 . )
Str. 4 8 4
Bel. 4 5
" T h e system o f piece-work illustrates an epoch in the history of the
working m a n ; it is half-way between the position of the m e r e daylabourer, depending upon the will of the capitalist, and the cooperative
artisan, who in the not distant future promises t o combine the artisan
and the capitalist in his own person. Piece-workers are in fact their own
masters, even whilst working upon the capital of the employer." (John
W a t t s , Trade societies and strikes, machinery and cooperative
societies,
Manchester 1 8 6 5 , p. 5 2 , 5 3 . )
Str. 4 8 5 "A factory employs 4 0 0 people, the half of which work by the piece,
Bel. 4 7 - and have a direct interest in working longer hours. T h e other 2 0 0 are
paid by the day, work equally long with the others, and get no more m o ­
ney for their o v e r t i m e . . . T h e work o f these 2 0 0 people for half an
hour a day is equal to one person's work for 5 0 hours, o r 5 / 6 o f one
person's labour in a week, and is a positive gain t o the employer."
("Reports o f insp. o f fact., 3 l s t October 1860", p. 9 . )
"Overworking, to a very considerable extent, still prevails; and, in
most instances, with that security against detection and punishment
which the law itself affords. I have in many former reports ( . . . ) shown
. . . the injury to all t h e workpeople who are not employed on piece-work, but receive weekly wages." (Leonard H o r n e r in "Reports o f insp.
o f fact., 3 0 t h April 1 8 5 9 " , p. 8, 9 . )
Str. 4 8 6
Bel. 4 8
«Le salaire peut se mesurer de deux manières; ou sur la durée du t r a vail, ou sur son produit.» (Abrégé élémentaire des principes de l'économie
politique, Paris 1 7 9 6 , p. 3 2 . ) Pisac ovog anonimnog spisa je G . G a m i e r .
Str. 4 8 6
Bel, 4 9
"So m u c h weight o f ( . . . ) cotton is delivered to him" (the spinner),
"and he has to return by a certain time, in lieu of it, a given weight
of twist or yarn, of a certain degree of fineness, and he is paid so m u c h
per pound for all that he so returns. I f his work is defective in quality,
the penalty falls on him; if less in quantity than the minimum fixed for
a given time, he is dismissed and an abler operative procured." ( U r e ,
ibidem, p. 3 1 6 , 3 1 7 . )
Str. 4 8 6
Bel. 50
"It is
take a
which
dren's
when work passes through several hands, each of which is to
share of profits, while only the last does the work, that the pay
reaches the workwoman is miserably disproportioned." ("Chil­
employment commission, I I report", p. L X X , n. 4 2 4 . )
Str. 4 8 7 " I t would [ . . . ] be a great improvement, to the system of piece-work
Bel. 51
i f all the men employed on a job were partners in the contract, each
according to his abilities, instead o f one m a n being interested in over­
working his fellows for his own benefit." ( [ W a t t s , Trade societies and
strikes . . . , ] p. 5 3 . )
47 Marx-Engels (21)
Str. 4 8 7
Bel. 5 2
Str. 4 8 8
Bel. 5 3
"All those w h o a r e paid by
'
r k . . . profit
sion of t h e legal limits o f work.
t o work o v e r t i m e , is especially applicable t o the
weavers a n d reelers." ("Rep. o f insp. o f fact., 3 0 t
pril
ob
en
in
(Dunning,
the
P. 1 7 . )
Str. 4 8 9
Bel. 5 5
dit
le
de
1865,
ruxe
Str. 4 9 0
Bel. 6 0
ts
bidem,
wi
w
er
e-fifth.
ent
ratio o f one-fifth
for any
Str. 491
Bel. 6 2
.
. "to
s
o
the r e m p in
mech
l
1 /«
t
had
od 2 6 .
a nominal r e
fair warning
1861.)
1 d.,
o f which
hand."
Str. 4 9 2
Bel. 6 4
" I t is not a c c u r a t e t o say that wages" ( . . . ) "are increased, because
t h e y p u r c h a s e m o r e o f a c h e a p e r article." (David B u c h a n a n u svom izdanju S m i t h - o v o g dela Wealth etc., 1 8 1 4 , v. I , p. 4 1 7 , beleSka.)
Str. 4 9 3
Bel. 6 5
"
in
p e r day
ntri
hat
cheaper *
real
that
Englan
'
O
vations on the means of exciting a spirit of national industry etc., E d i n ­
burgh 1777, p. 3 5 0 , 3 5 1 . )
"Labour being dearer in Ireland than it is in E n g l a n d . . . because
the wages are so m u c h lower." ( N r . 2 0 7 4 . in "Royal commission on
railways, Minutes", 1 8 6 7 . )
7. O D E L J A K
Str. 5 0 0
Bel. 2
"Wages as well as profits are to be considered each o f them as really
a portion of the finished product." (Ramsay, ibidem, p. 1 4 2 . )
Str. 501
Bel. 3
"When capital is
it adds nothing to
u belešci uz svoje
L o n d o n 1853, p.
Str. 501
Bel. 4 a
"Though the manufacturer" ( t j . manufakturni radnik) "has his wages
advanced to him by his master, he in reality costs him no expense, the
value o f these wages being generally r e s e r v e d * , together with a profit,
in the improved value o f the subject upon which his labour is bestowed."
(A. Smith, ibidem, book I I , c h . I l l , p. 3 5 5 . )
employed in advancing to the workman his wages,
the funds for the maintenance o f labour." (Cazenove
izdanje Malthusovog dela Definitions in polit, economy,
22.)
1
Str. 5 0 3
Bel. 6
"It is true indeed that the first introducing a * manufacture emploies
many poor, but they cease not t o be so, and the continuance of it makes
many." (Reasons for a limited exportation of wool, L o n d o n 1677, p. 1 9 . )
"The farmer now absurdly asserts, that he keeps the poor. T h e y are
indeed kept in misery. " (Reasons for the late increase of the poor rates:
or a comparative view of the prices of labour and provisions, L o n d o n 1 7 7 7 ,
P. 3 1 . )
Str. 5 0 6 " T h a t letter ( . . . ) might be looked upon as the manifesto o f the m a n u Bel. 13
facturers." (Ferrand u predstavci o nestašici pamuka, sednica Donjeg
doma od 2 7 . aprila 1 8 6 3 . )
Str. 5 0 9
Bel. 17
«L'ouvrier demandait de la subsistance pour vivre, le chef demandait
du travail pour gagner.» (Sismondi, ibidem, p. 9 1 . )
Str. 511
Bel. 21
"Accumulation o f Capital: the employment o f a portion o f revenue as
capital." (Malthus, Definitions etc., ed. Cazenove, p. 11.)
"Conversion o f revenue into capital." (Malthus, Principles of poli­
tical economy, 2nd ed., L o n d o n 1 8 3 6 , p. 3 2 0 . )
Str. 5 1 3 " L e travail primitif auquel son capital a d u sa naissance.* (Sismondi,
Bel. 2 1 c ibidem, ćd. Paris, t. I , p. 1 0 9 . )
Str. 5 1 8
Bel. 2 5
"Capital", viz: " [ . . . ] accumulated wealth [ . . . ] employed with a view
to profit." (Malthus, ibidem, [p. 2 6 2 ] . )
" C a p i t a l . . . consists of wealth saved from revenue, and used with a
view to profit." ( R . J o n e s , Text-book of lectures on the political economy
of nations, Hertford 1 8 5 2 , p. 1 6 . )
Str. 5 1 8
Bel. 2 6
" T h e possessors o f surplusproduce or capital." (The source and remedy
of the national difficulties. A letter to L o r d J o h n Russell, L o n d o n 1 8 2 1 ,
[p. 4 ] . )
x
* K o d S m i t h - a : restored
Str. 5 1 8
Bel. 2 7
"Capital, with compound interest on every portion of capital saved,
is so all engrossing, that all the wealth in the world from which income
is derived, has long ago become the interest on capital." ( L o n d o n " E c o ­
nomist" od 19. jula 1851.)
Str. 5 1 9
Bel. 2 8
"No political economist of the present day can by saving mean mere
hoarding: and beyond this contracted and insufficient * proceeding,
no use o f the t e r m in reference to the national wealth can well be ima­
gined, but that which must arise from a different application of what
is saved, founded upon a real distinction between the different kinds
o f labour maintained by it." (Malthus, ibidem, p. 3 8 , 3 9 . )
Str. 5 1 9
Bel. 2 9
"Accumulation o f s t o c k s . . .
Corbet, ibidem, p. 1 0 4 . )
1
non-exchange...
overproduction." ( T h .
Str. 5 2 0 " T h e capital itself in the long run becomes entirely wages, and when
Bel. 31
replaced by the sale of produce becomes wages again." [ J . St. Mill]
Str. 521
Bel. 32
«II est impossible de résoudre le prix nécessaire dans ses éléments les
plus simples.» ( S t o r c h , ibidem, Pétersbourg, edit. 1 8 1 5 , t. I I , p. 141,
beleâka.)
Str. 5 2 5
Bel. 37
" L e s épargnes des riches se font aux dépens des pauvres. " [ i « J
Str. 5 2 6
Bel. 4 3
"No o n e . . . will sow his wheat, f. i., and allow it to remain a twelvem o n t h in the ground, o r leave his wine in a cellar for years, instead of
consuming these things or their equivalent at once — unless he expects to
acquire additional value e t c . " (Scrope, Political economy, izd. A. Potter,
N e w Y o r k 1 8 4 1 , p. 1 3 3 . )
[ 1 6 5 : |
Str. 5 2 7 «La privation que s'impose le capitaliste, en prêtant» (
) «ses instruBel. 4 4
ments de production au travailleur au lieu d'en consacrer la valeur
à son propre usage, en la transformant en objets d'utilité ou d'agrément.»
( G . de Molinari, ibidem, p. 3 6 . )
Str. 527
Bel. 4 5
«La conservation d'un capital e x i g e . . . un effort constant pour résister
à la tentation de la consommer.» (Courcelle-Seneuil, ibidem, p. 2 0 . )
Str. 5 2 7
Bel. 4 6
" T h e particular classes o f income which yield the most abundantly
t o the progress of national capital, change at different stages of their
progress, and are therefore entirely different in nations occupying dif­
ferent positions in that progress. . . P r o f i t s . . . unimportant source
o f accumulation, compared with wages and rents, in the earlier stages
o f s o c i e t y . . . W h e n a considerable advance in the powers of national
industry has actually taken place, profits rise into comparative impor­
tance as a source o f accumulation." (Richard Jones, Text-book
etc.,
p. 16, 2 1 . )
Str. 535
Bel. 6 0
«Quant à la difficulté qu'élève M r . Ricardo en disant que, par des p r o cédés mieux entendus, un million de personnes peuvent produire deux
fois, trois fois autant de richesses, sans produire plus de valeurs, cette diffi­
culté n'est pas une lorsque l'on considère, ainsi qu'on le doit, la pro­
duction c o m m e u n échange dans lequel on donne les services produc­
tifs de son travail, de sa terre, et de ses capitaux, pour obtenir des pro­
duits. C'est par le moyen de ces services productifs que nous acquérons
tous les produits qui sont au monde. [ . . . ] O r . . . nous sommes d'autant
plus riches, nos services productifs ont d'autant plus de valeur, qu'ils
obtiennent dans l'échange appelé production, une plus grande quan-
1
+
kod Malthusa: inefficient
tité de choses utiles.» ( J . - B . Say, Lettres à M. Malthus,
Paris 1 8 2 0 ,
p. 168, 169.)
« . . . parce que la concurrence les» (les producteurs) «oblige à don­
ner les produits pour ce qu'ils leur coûtent.» [ibidem, p. 169.]
«Telle est, monsieur, la doctrine bien liée sans laquelle il est impossible,
je le déclare, d'expliquer les plus grandes difficultés de l'économie
politique et notamment, c o m m e n t il se peut qu'une nation soit plus
riche lorsque ses produits diminuent de valeur, quoique la richesse
soit de la valeur.» (ibidem, p . 1 7 0 . )
«Si vous trouvez une physionomie de paradoxe à toutes ces propo­
sitions, voyez les choses qu'elles expriment, et j'ose croire qu'elles vous
paraîtront fort simples et fort raisonnables.» (An inquiry into those prin­
ciples respecting the nature of demand etc., p. 1 1 0 . )
VI «A égalité d'oppression des masses, plus u n pays a de prolétaires et
)
plus il est riche.» (Colins, L'économie politique, source des révolutions et
des utopies prétendues socialistes, Paris 1 8 5 7 , t. I I I , p . 3 3 1 . )
14
>
«Socios collegiorum maritos esse non permittimus, sed statim postquam
quis uxorem duxerit, socius collegii desinat esse.» ("Reports o f C a m ­
bridge University commission", p. 1 7 2 . )
>8
)
"The demand for labour depends on the increase o f circulating and
not of fixed capital. W e r e it true that the proportion between these
two sorts of capital is the same at all times, and in all circumstances,
then, indeed, it follows that the number o f labourers employed is in
proportion to the wealth o f the state. B u t such a proposition has not
the semblance o f probability. As arts are cultivated, and civilization is
extended, fixed capital bears a larger and larger proportion to circula­
ting capital. T h e amount o f fixed capital employed in the production
of a piece o f British muslin is a t least a hundred, probably a thousand
times greater than that employed in a similar piece o f Indian muslin.
And the proportion o f circulating capital is a hundred or thousand times
l e s s . . . the whole o f the annual savings ( . . . ) , added to the fixed capital
( . . . ) , would have no effect in increasing the demand for labour." (John
Barton, Observations on the circumstances which influence the condition of
the labouring classes of society, L o n d o n 1817, p. 16, 17.)
"The same cause which may increase the net revenue o f the country
may at the same time render the population redundant, and deteriorate
the condition o f the labourer." (Ricardo, ibidem, p. 4 6 9 . )
. . ."the demand" (for labour) "will be in a diminishing ratio", (ibi­
dem, p. 4 8 0 , beleSka)
" T h e amount o f capital devoted to the maintenance of labour may
vary, independently of any changes in the whole amount o f c a p i t a l . . .
Great fluctuations in the amount o f employment, and great suffering
may ( . . . ) become more frequent as capital itself becomes more plen­
tiful." (Richard Jones, An introductory lecture on poL economy, L o n d o n
1833, p. 12.)
"Demand" (for labour) "will r i s e . . . not in proportion t o the a c c u ­
mulation of the general c a p i t a l . . . E v e r y augmentation, therefore, to
the national stock destined for reproduction, comes, in the progress
of society, to have less and less influence upon the condition o f the
labourer." (Ramsay, ibidem, p. 9 0 , 9 1 . )
53
3
"The adult operatives at this mill have been asked to work from 12
to 13 hours per day, while there are hundreds who are compelled t o
be idle who would willingly work partial time, in order t o maintain
their families and save their brethren from a premature grave through
being overworked." ("Reports o f insp. o f fact., 31st O c t . 1 8 6 3 " , p. 8 . )
Str. 5 6 7
Bel. 8 5
" I t does not appear absolutely true to say that demand will always
produce supply just at the m o m e n t when it is needed. I t has not done
so with labour, for m u c h machinery has been idle last year for want
of hands." ("Report of insp. o f fact, for 31st Oct. 1866", p. 8 1 . )
Str. 5 6 9
Bel. 87
"Poverty [ . . . ] seems [ . . . ] favourabe to generation." (A. S m i t W ! )
"Iddio fa che gli uomini che esercitano mestieri di prima utilità
nascono abbondantemente." (Galiarii, ibidem, p. 7 8 . )
"Misery, up t o the extreme point o f famine and pestilence, instead of
checking, tends to increase population," ( S . Laing, National
distress,
1844, p. 6 9 . )
Str. 571
Bel. 88
«De jour en jour il devient donc plus clair que les rapports de production dans lesquels se meut la bourgeoisie n'ont pas un caractère un,
un caractère simple, mais un caractère de duplicité; que dans les m ê ­
mes rapports dans lesquels se produit la richesse, la misère se produit
aussi; que dans les m ê m e s rapports dans lesquels il y a développement
des forces productives, il y a une force productive de répression; que
ces rapports ne produisent la richesse bourgeoise, c'est à dire la r i ­
chesse de la classe bourgeoise, qu'en anéantissant continuellement la
richesse des membres intégrants de cette classe et en produisant un
prolétariat toujours croissant.» (Karl M a r x , Misère de la philosophie,
p. 1 1 6 . )
Str. 5 7 2
Bel. 8 9
«In luoco di progettar sistemi inutili per la félicita de' popoli, mi limiterô a investigare la ragione délia loro infelicità.» [ G . Ortes, Delia economia nazionale libri sei,
u Custodijevom izdanju, »Parte moderna«,
t. 2 1 , p. 3 2 . ]
171
Str. 577 «Voilà l'homme en effet. Il va du blanc au noir. / Il condamne au matin
Bel. 105 ses sentiments du soir. / I m p o r t u n à tout autre, à soi m ê m e incommode,
/ Il change à tous moments d'esprit c o m m e de mode.» ([Boileau, citirano kod H . Roya,] The theory of exchanges etc., L o n d o n 1 8 6 4 , p. 135.)
Str.
Bel.
Str.
Bel.
579
108
596
140
" . . . those employed in every different branch of the work can often
be collected into the same workhouse."t l
" T h e nominal price of day-labour is at present no m o r e than about
four times, or at most five times higher than it was in the year 1 5 1 4 .
B u t the price o f corn is seven times, and of flesh-meat and raiment
about fifteen times higher. ( . . . ) So far, therefore, has the price of la­
bour been even from advancing in proportion to the increase in the
expences o f living, that it does not appear that it bears now half the
proportion to those expences that it did bear." (Richard Price, Obser­
vations on reversionary payments..
. , 6. ed. B y W . M o r g a n , L o n d o n
1 8 0 3 , v. I I , p. 1 5 9 . )
175
Str. 6 1 2 " T h e heaven-born employment o f the hind gives dignity even to his
Bel. 169 position. H e is not a slave, but a soldier o f peace, and deserves his
place in married man's quarters, t o be provided by the landlord, who
has claimed a power of enforced labour similar to that the country
demands o f a military soldier. H e no more receives market-price for
his work than does a soldier. Like the soldier he is caught young, ig­
norant, knowing only his own trade and his own locality. Early m a r ­
riage and the operation of the various laws of settlement affect the one
as enlistment and the Mutiny A c t affect the other." ( D r . Hunter, ibi­
dem, p. 1 3 2 , )
Str. 6 1 3 «Mal vêtus, logés dans des trous, / Sous les combles, dans les décomBel. 1 7 0 bres, / Nous vivons avec les hiboux / E t les larrons, amis des ombres.»
(Pierre Dupont, Ouvriers, 1 8 4 6 . )
Str. 6 3 3
Bel. 191
« L e paysan y (en Silésie) est sefr.» «On n'a pas p u e n c o r e engager les
Silésiens au partage des c o m m u n e s , tandis que dans la nouvelle M a r ­
c h e , in n'y a g u è r e de village o ù c e p a r t a g e ne soit e x é c u t é a v e c le plus
grand succès.» ( M i r a b e a u , De la Monarchie
Prussienne
, Londres
1788, t I I , p. 125, 126.)
S t r . 6 3 6 " T h e quantity o f land assigned" ( . . . ) "would n o w be judged t o o great
B e l . 1 9 4 for labourers, a n d r a t h e r as likely t o c o n v e r t t h e m into small f a r m e r s . "
( G e o r g e R o b e r t s , The social history of the people of the southern counties
of England in past centuries, L o n d o n 1 8 5 6 , p. 1 8 4 . )
Str. 637
Bel. 1 9 5
" T h e right o f the poor t o share in t h e t i t h e , is established by t h e t e n o u r o f ancient statutes." ( T u c k e t t , ibidem, v. I I , p. 8 0 4 , 8 0 5 . )
Str. 6 3 8
Bel. 199
" I m o s t lament t h e loss o f o u r y e o m a n r y , t h a t set o f m e n , w h o really
kept u p the independence o f this n a t i o n ; a n d s o r r y I a m t o see their
lands now in the hands o f monopolizing lords, tenanted o u t t o small far­
m e r s , w h o hold their leases o n such conditions as t o be little b e t t e r
t h a n vassals r e a d y t o attend a s u m m o n s on every mischievous occasion."
[ J . A r b u t h n o t , Inquiry into the connection between the present
price of
provisions and of farms, L o n d o n 1 7 7 3 , p . 1 3 9 . ]
Str. 639
Bel. 2 0 0
" T h e large g r a n t o f lands in Ireland to L a d y Okrney, in 1 6 9 5 , is a p u blic instance o f t h e king's affection, a n d t h e lady's i n f l u e n c e . . . L a d y
Orkney's endearing offices, a r e supposed t o have been — foeda labior u m m i n i s t e r i a l ' (The character and behaviour of king William,
Sunder­
land etc. as represented in original letters to the Duke of Shrewsbury
from
Somers, Halifax,
Oxford, secretary
Vernon etc.)
Str. 642
Bel. 2 1 2
"Working m e n a r e driven f r o m their cottages, and forced into t h e
towns t o seek for e m p l o y m e n t ; — b u t then a larger surplus is obtained,
and thus Capital is a u g m e n t e d . " ( [ R . B . S e e l e y , ] The perils of the nation,
2 n d ed., L o n d o n 1 8 4 3 , p. X I V . )
Str. 6 4 6
Bel. 2 2 0
«Le lin fait d o n c une des grandes richesses du cultivateur dans le N o r d
de l'Allemagne. M a l h e u r e u s e m e n t p o u r l'espèce h u m a i n e , c e n'est
qu'une ressource c o n t r e la m i s è r e , et n o n u n m o y e n de b i e n - ê t r e . L e s
impôts directs, les c o r v é e s , les servitudes de t o u t g e n r e , écrasent le
cultivateur allemand, qui paie e n c o r e des i m p ô t s indirects dans t o u t
ce qu'il a c h è t e . . . et p o u r c o m b l e de r u i n e , il n'ose pas vendre ses p r o ­
ductions o ù et c o m m e il le v e u t ; il n'ose pas a c h e t e r ce dont il a besoin
aux m a r c h a n d s qui pourraient le lui livrer a u meilleur p r i x . T o u t e s
ces causes le ruinent insensiblement, et il se trouverait hors d'état de
payer les impôts directs à l'échéance sans la filerie; elle lui offre u n e
ressource, en o c c u p a n t utilement sa f e m m e , ses enfants, ses servants,
ses valets, et l u i - m ê m e : mais quelle pénible vie, m ê m e aidée dfe c e
secours! E n é t é , il travaille c o m m e u n forçat au labourage et à la r é ­
c o l t e ; il se c o u c h e à 9 heures et se lève à d e u x , p o u r suffire a u x t r a v a u x ;
en hiver il devrait r é p a r e r ses forces p a r u n plus g r a n d r e p o s ; mais il
m a n q u e r a de grains p o u r le pain et les semailles, s'il se défait des d e n ­
rées qu'il faudrait vendre p o u r p a y e r les impôts. Il faut d o n c filer p o u r
suppléer à ce v i d e . . . il faut y a p p o r t e r la plus g r a n d e assiduité. Aussi
le paysan se c o u c h e - t - i l en hiver à minuit, u n e h e u r e , et se lève à cinq
o u s i x ; o u bien il se c o u c h e à neuf, et se lève à d e u x , et cela tous les
jours de sa vie si ce n'est le d i m a n c h e . C e t e x c è s de veille et de travail
usent la n a t u r e h u m a i n e , et de l à vient q u ' h o m m e s et f e m m e s vieillis­
sent beaucoup plutôt dans les campagnes que dans les villes.» ( M i r a ­
beau, ibidem, t. I I I , p. 2 1 2 sqq.)
Sir. 6 5 1 "Whenever the legislature attempts to regulate the differences between
Bel. 2 2 2 masters and their workmen, its counsellors are always the masters."* !
"L'esprit des lois, c'est la p r o p r i é t é . ' ^ *
198
168
Str. 6 5 4 «L'anéantissement de toutes expèces de corporations du même état
Bel. 2 2 5 et profession étant l'une des bases fondamentales de la
constitution
française, il est défendu de les rétablir de fait sous quelque prétexte
et sous quelque forme que c e s o i t . » . . . «des citoyens attachés aux m ê ­
mes professions, arts et métiers prenaient des délibérations, faisaient
entre e u x des conventions tendantes à refuser de concert ou à n'accor­
der qu' à u n p r i x déterminé le secours de leur industrie ou de leurs
travaux, les dites délibérations et c o n v e n t i o n s . . . seront déclarées
inconstitutionelles, attentatoires à la liberté et à la déclaration des
droits de l'homme etc.» (Révolutions de Paris, Paris 1 7 9 1 , t. I I I , p. 523.)
Str. 6 5 6 Knight: " Y o u , m y neighbour, the husbandman, you Maister M e r c e r ,
Bel. 2 2 8 and you Goodman Copper, with other artificers, m a y save yourselves
metely well. F o r as m u c h as all things a r e deerer than they were, so
m u c h do you arise in the pryce o f your wares and occupations that yee
sell agayne. B u t we have nothing t o sell where by we might advance
ye pryce there of, t o countervaile those things that w e must buy agay­
ne". . . " I pray y o u , what be those sorts that y e meane. A n d , first, o f
those that yee thinke should have no losse hereby?" — Doktor: " I meane
all these that live by buying and selling, for, as they buy deare, they
sell thereafter." — Knight: " W h a t is the next sorte that yee say would
win by i t ? " — Doktor: " M a r r y , all such as have takings o r fearmes
in their owne m a n u r a n c e " (tj. cultivation) "at the old rent, for where
they pay after the olde rate, they sell after the newe—that is, they paye
for their lande good cheape, and sell all things growing thereof d e a r e . . . "
K n i g h t : "What sorte is that which, ye sayde should have greater losse
hereby, than these m e n had profit?" — Doktor: " I t is all noblemen,
gentlemen, a n d all other t h a t live either by a stinted rent or stypend,
o r do not m a n u r e " (cultivate) "the ground, or doe occupy no buying
and selling." [William Stafford, A compendious or briefe
examination
of certayne ordinary complaints of diverse of our countrymen in these our
days, L o n d o n 1581.]
«C'est li compte que messire Jacques de Thoraisse, chevalier chastelain sor Besançon rent es seigneur tenant les comptes à Dijon pour
monseigneur le d u c et c o m t e de Bourgoigne, des rentes appartenant
à la dite chastellenie, depuis X X V e jour de décembre M C C C L I X
jusqu'au X X V I I I e jour d e d é c e m b r e M C C C L X . » (Alexis Monteil,
Histoire des matériaux manuscrits etc., p. 2 3 4 , 2 3 5 . )
Str. 6 5 8 «Je p e r m e t t r a i » , . . . «que vous ayez l'honneur de m e servir, à condition
Bel. 2 3 2 que vous m e donnez le p e u qui vous reste pour la peine que je prends
de vous commander.» (J.-J.Rousseau, Discours sur l'économie
politique,
[Genève 1 7 6 0 , p. 7 0 ] . )
Str. 6 5 9 " T w e n t y pounds o f wool converted unobtrusively into the yearly clotBel. 2 3 4 hing o f a labourer's family b y its own industry in the intervals o f o t ­
her work — this makes no show; but bring it t o market, send it t o the
factory, thence to the broker, thence t o the dealer, and you will have
great commercial operations, and nominal capital engaged t o the amount
of twenty times its v a l u e . . . T h e working class is thus emerced t o sup­
port a wretched factory population, a parasitical shopkeeping class,
and a fictitious commercial, monetary and financial system." (David
U r q u h a r t , ibidem, p. 1 2 0 . )
Citati n a jeziku originala 7 4 5
Str. 6 6 6 «Si les T a r t a r e s inondaient l'Europe aujourd'hui, il faudrait bien des
Bel. 2 4 3 b affaires pour leur faire entendre ce que c'est qu'un financier parmi
nous.» (Montesquieu, Esprit des lois, t. I V , p. 3 3 , éd. Londres 1 7 6 9 . )
Str. 6 7 2
Bel. 251
«Nous sommes [
] dans une condition tout-à-fait nouvelle de la soc i é t é . . . . nous tendons à séparer [ . . , ] toute espèce de propriété
d'avec toute espèce de travail» (Sismondi, Nouveaux principes de l'éco­
nomie politique, t. I I , p. 4 3 4 . )
Str. 6 7 9 « . . .Dans les colonies où l'esclavage a été aboli sans que le travail forBel. 2 6 8 c é se trouvait remplacé par une quantité équivalente de travail libre,
on a vu s'opérer la contrepartie du fait qui se réalise tous les jours sous
nos yeux. On a v u les simples travailleurs exploiter à leur tour les entre­
preneurs d'industrie, exiger d'eux des salaires hors de toute proportion
avec la part légitime qui leur revenait dans le produit. L e s planteurs,
n e pouvant obtenir de leurs sucres un prix suffisant pour couvrir la
hausse de salaire, ont été obligés de fournir l'excédant, d'abord sur leurs
profits, ensuite sur leurs capitaux mêmes. U n e foule de planteurs ont
été ruinés de la sorte, d'autres ont fermé leurs ateliers pour échapper
à une ruine i m m i n e n t e . . . Sans doute, il vaut mieux voir périr des a c c u ­
mulations de capitaux, que des générations d'hommes» ( . . . ) ; «mais
ne vaudrait-il pas m i e u x que ni les uns ni les autres périssent?» (Molinari, ibidem, p. 5 1 , 5 2 . )
Str. 681 « C est, ajoutez-vous, grâce à l'appropriation du sol et des capitaux
Bel. 2 7 2 que l'homme, qui n'a que ses bras, trouve de l'occupation, et se fait
u n r e v e n u . . . c'est au contraire, grâce à l'appropriation individuelle
du sol qu'il se trouve des h o m m e s n'ayant que leurs b r a s . . . Quand
vous mettez un homme dans le vide, vous vous emparez de l'atmosphère.
Ainsi faites-vous, quand vous vous emparez d u s o l . . . C'est le mettre
dans le vide de richesses, pour ne le laisser vivre qu'à votre volonté.»
(Colins, ibidem, t. I I I , p. 2 6 7 — 2 7 1 passim.)
Str, 6 8 2 . . . " T h e first and main object at which the new L a n d A c t o f 1 8 6 2
Bel, 2 7 5 aims, is t o give increased facilities for the settlement o f the people."
(The Land law of Victoria, by the hon. G. Duffy, minister of public lands,
L o n d o n 1 8 6 2 , [p. 3 ] . )
N a p o m e n e i registri
Napomene
Kapital je glavno delo Karla M a r x a na kome je on radio četrdeset godina.
»Utvrdivši da je ekonomska struktura baza na kojoj se izdiže politička nad­
gradnja, M a r x je najviše pažnje posvetio proučavanju ekonomske strukture.«
(V. I . Lenjin, Izabrana dela u 16 tomova, »Kultura«, Beograd 1 9 6 0 , t o m 8,
str. 1 7 1 . )
M a r x je počeo sistematski da izučava političku ekonomiju krajem 1 8 4 3 .
godine u Parizu. Postavio je sebi za cilj da napiše obiman r a d koji će sadržati
kritiku postojećeg poretka i buržoaske političke ekonomije. Njegova p r v a
istraživanja u toj oblasti odrazila su se u radovima Ektmomsko-filozofsH
ruko­
pisi iz 1844. godine, NemaČka ideologija, Beda filozofije, Najamni rad i kapital,
Manifest Komunističke partije i drugim. V e ć u t i m radovima otkrivene su
osnove kapitalističke eksploatacije, nepomirljiva suprotnost interesa kapi­
talista i najamnih radnika, antagonistički i prolazni karakter svih ekonomskih
odnosa u kapitalizmu.
Posle izvesnog prekida, koji su izazvali burni događaji revolucije od
1 8 4 8 / 1 8 4 9 , M a r x je nastavio svoja ekonomska istraživanja u L o n d o n u , kuda
je morao da emigrira u avgustu 1 8 4 9 . T u je temeljno i svestrano izučavao
istonju ekonomije i tadašnju privredu u raznim zemljama, naročito u E n g ­
leskoj, u to doba klasičnoj kapitalističkoj zemlji. U tom periodu interesuju
ga istorija zemljišne svojine i teorija zemljišne rente, istorija i teorija opticaja
novca i cena, privredne krize, istorija tehnike i tehnologije i pitanja agronomije
i agrohemije.
M a r x je radio u vanredno teškim uslovima. Stalno se borio s oskudicom
i morao je Često da prekida svoja istraživanja da bi zarađivao za život. D u g o traini veliki napor u uslovima materijalnog lišavanja nije ostao bez posledica
— M a r x se ozbiljno razboleo. Ali i pored toga, on je d o 1 8 5 7 . svoje obimne
pripremne radove priveo dotle da je m o g a o da počne sa sistematizacijom i
uopštavanjem sakupljenog materijala.
Od avgusta 1857. do juna 1 8 5 8 . M a r x je napisao rukopis od okö 5 0
štampanih tabaka, koji je u neku ruku predstavljao skicu za budući Kapital.
T a j rad prvi put je objavio Institut marksizma-lenjinizma pri C K K P S S S R
1 9 3 9 — 1 9 4 1 . na jeziku originala pod naslovom Grundrisse der Kritik der politi­
schen Ökonomie. U novembru 1857. M a r x je skicirao plan svog dela, koji je
kasnije detaljno razradio i znatno precizirao. Svoj naučni rad posvećen kri­
tici ekonomskih kategorija podelio je na šest knjiga: 1. O kapitalu (s nekoliko
uvodnih poglavlja); 2. O zemljišnoj svojini; 3. O najamnom r a d u ; 4. O državi;
5. O međunarodnoj trgovini; 6. O svetskom tržištu.
Za prvu knjigu (o kapitalu) M a r x je predvideo četiri odeljka: a ) K a p i ­
tal uopšte; b) Konkurencija ili međusobno dejstvo mnogih kapitala; c ) K r e d i t ;
d) Akcijski kapital. Odeljak a) trebalo je da se deli na tri dela: Proces proiz­
vodnje kapitala; Prometni proces kapitala; Njihovo jedinstvo ili kapital i
profit, kamata. Ova poslednja posebna podela bila je kasnije osnova da se celo
delo podeli na tri toma Kapitala. Kritika i istorija političke ekonomije i soci­
jalizma trebalo je da budu predmet jednog drugog rada.
M a r x je imao nameru da svoje delo objavi u nastavcima u sveskama,
pri Čemu bi prva sveska morala bezuslovno da sačinjava relativnu celinu i
osnovu celog rada. Ona treba da sadrži odeljke: 1. R o b a , 2. N o v a c ili prosti
promet i 3. Kapital. Ali iz političkih razloga, pri završnoj redakciji prve knjige
— Priloga kritici političke ekonomije — nije unet treći odeljak. M a r x je ukazao
na t o da bas* s tim odeljkom »počinje prava bitka« i da zbog zvanične cenzure,
policijskih progona i svih mogućih hajki na autore koje vladajuće klase smatraju
nepoželjnim ne bi bilo uputno da se na samom početku objavi takvo poglavlje
pre nego Sto široka javnost nešto sazna o novom delu. Z a prvo izdanje M a r x
je specijalno napisao poglavlje o robi i temeljno preradio poglavlje o novcu iz
rukopisa od 1 8 5 7 / 1 8 5 8 . godine.
Prilog kritici političke ekonomije izišao je 1 8 5 9 . godine. Namera je bila
da se ubrzo potom izda i sledeća sveska, t j . pomenuti odeljak o kapitalu, koji
čini glavni deo sadržaja rukopisa iz 1 8 5 7 / 1 8 5 8 . U Britanskom muzeju M a r x
je nastavio da sistematski proučava političku ekonomiju. Ali ubrzo je morao da
prekine rad za godinu i po dana da bi raskrinkao klevetničke napade bonapartističkog agenta Karla Vogta i da bi dao u štampu druge radove čije je izlaženje
bilo preče. T e k u avgustu 1 8 6 1 . M a r x je počeo da piše obiman rukopis, koji je
završio sredinom 1 8 6 3 . godine. Rukopis, koji se sastoji od 2 3 sveske i koji
ukupno iznosi oko 2 0 0 štampanih tabaka, nastavak je prve sveske Priloga kri­
tici političke ekonomije, koja je izišla 1 8 5 9 . godine i nosi isti naslov. Pretežni
deo tog rukopisa (sveske V I - X V i X V I I I ) tretira istoriju ekonomskih učenja.
On nije objavljen za života M a r x a i Engelsa. Institut marksizma-lenjinizma
pri C K S E D izdao ga je pod naslovom Teorije o višku vrednosti (Četvrti
tom
»Kapitala«) u 3 dela. U prvih pet svezaka i delimično u sveskama X I X - X X I I I
tretiraju se teme iz prvog t o m a Kapitala. T u M a r x analizira pretvaranje novca
u kapital, razvija teoriju o višku vrednosti i dotiče niz drugih pitanja. N a r o ­
čito je u X I X i X X svesci data solidna osnova za 13. glavu prvog toma Kapitala
»Mašine i krupna industrija«; u njoj se navodi obilje materijala za istoriju teh­
nike i temeljnu ekonomsku analizu primene mašina u kapitalističkoj industriji.
U sveskama X X I — X X I I I osvetljavaju se pojedina pitanja kpja su u vezi sa
raznim temama Kapitala,
a među njima i pitanja iz drugog toma. Sveske
X V I i X V I I posvećene su problemima t r e ć e knjige. N a taj način rukopis iz
1861 — 1863. dotiče u većoj ili manjoj meri probleme sva Četiri toma Kapitala.
U toku daljeg rada M a r x se odlučio dä celo svoje delo sačini po onom
planu koji je ranije izradio za odeljak »Kapital uopšte« sa tri dela. Istorijsko-kritički deo rukopisa trebalo ie da bude četvrti, završni odeljak. »Naime,
celo delo«, piše M a r x u svom pismu Kugelmannu o d 1 3 , oktobra 1 8 6 6 , »deli se
na sledeće delove: Knjiga I ) Proces proizvodnje kapitala. Knjiga I I ) P r o ­
metni proces kapitala. Knjiga I I I ) Oblikovanje ukupnog procesa. Knjiga I V )
Prilog istoriji teorije«. M a r x je odustao i od svog ranijeg plana da delo izda
u nastavcima u sveskama i odlučio da sasvim završi rad pa da ga tek onda izda.
M a r x je intenzivno produžio r a d na svom delu, naročito na onim delovima
koji u rukopisu iz 1861 — 1 8 6 3 . nisu bili dovoljno razrađeni. Proučio je još i
obimnu ekonomsku i tehničku literaturu, o poljoprivredi, o pitanjima kredita i
opticaja n o v c a ; proučio je statistički materijal, parlamentarna dokumenta,
zvanične izveštaje o radu dece u industriji, o uslovima života engleskog pro­
letarijata itd. Neposredno potom M a r x je u toku dve i p o godine (od avgusta
1863. do kraja 1 8 6 5 ) napisao nov, obiman rukopis, koji je prva, detaljno raz­
rađena, varijanta triju teorijskih tomova Kapitala. T e k kad je napisao ceo rad
(u januaru 1 8 6 6 ) , M a r x je prešao na konačnu obradu teksta za štampu. Pri
t o m je poslušao Engelsov savet da odmah ne pripremi celo delo za štampu,
v e ć najpre samo prvi tom. T u konačnu obradu M a r x je izvršio veoma brižljivo.
U osnovi, to je bila još jedna prerada celog prvog toma. D a bi izlaganje pred­
stavljalo celinu, potpunu i jasnu, M a r x je smatrao za potrebno da na početku
prvog toma Kapitala rezimira sadržaj svog već izdatog spisa Prilog kritici
političke
ekonomije.
Prilikom priprema prvog toma Kapitala za nova izdanja na nemačkom
jeziku i na drugim jezicima, M a r x je vršio ispravke. T a k o je za drugo izdanje
(1872) izvršio mnoge izmene, dao važna uputstva u vezi s ruskim izdanjem,
— prvim prevodom Kapitala na strani jezik, koji je izišao 1 8 7 2 . godine u P e t r o gradu; velikim delom preradio i redigovao francuski prevod, koji je izlazio
u nastavcima u sveskama od 1872. do 1 8 7 5 . godine.
Posle pojave prvog toma M a r x je nastavio da neumorno radi n a ostalim
tomovima, pošto je imao nameru da brzo završi celo delo. Ali t o m u nije pošlo
za rukom. Raznostrana delatnost u Generalnom veću Međunarodnog u d r u ­
ženja radnika iziskivala je mnogo vremena. Zbog slabog zdravlja m o r a o je
sve Češće da prekida rad. Njegova izvanredna preciznost i krajnja savesnost
u naučnom radu, ona stroga samokritika s kojom je težio, kako je Engels rekao,
»da potpuno završi svoja velika ekonomska otkrića pre nego što ih objavi«,
podsticala su ga da pri razradi ili ispitivanju bilo kog problema stalno p r o ­
učava nove stvari.
Posle M a r x o v e smrti Engels je pripremio za Štampu i objavio dva druga
toma Kapitala.
Drugi tom je izišao 1 8 8 5 . a treći 1 8 9 4 . godine. T i m e je E n ­
gels dao neocenjivi doprinos riznici naučnog komunizma.
Engels je redigovao i prevod prvog toma Kapitala na engleskom jeziku
(koji je izišao 1887), pripremio treće ( 1 8 8 3 ) i četvrto ( 1 8 9 0 ) izdanje prvog
toma Kapitala na nemačkom jeziku. Osim toga, posle M a r x o v e smrti, ali još
za Engelsova života, izišla su sledeća izdanja prvog toma Kapitala:
tri iz­
danja na engleskom jeziku u londonu ( 1 8 8 8 , 1889. i 1 8 9 1 ) ; tri iz­
danja na engleskom jeziku u Njujorku ( 1 8 8 7 , 1 8 8 9 . i 1 8 9 0 ) , izdanje na fran­
cuskom jeziku u Parizu ( 1 8 8 5 ) , na danskom jeziku u Kopenhagenu ( 1 8 8 5 ) ,
na španskom jeziku u Madridu ( 1 8 8 6 ) , na italijanskom jeziku u T o r i n u ( 1 8 8 6 ) ,
na poljskom jeziku u Lajpcigu (1884—1889),
na holandskom jeziku u A m s t e r ­
damu ( 1 8 9 4 ) , kao i niz drugih, nepotpunih izdanja.
Z a četvrto izdanje prvog t o m a Kapitala ( 1 8 9 0 ) Engels je, na osnovu
Marxovih uputstava, izvršio konačnu redakciju teksta i beležaka. I ovo naše
izdanje prvog toma Kapitala ima za osnovu t u redakciju. 13
2
M a r x se ovde poziva na prvu glavu prvog izdanja ( 1 8 6 7 ) , koja je nosila nas­
lov »Roba i novac«. Z a drugo izdanje M a r x je preradio tom i izmenio njegov
sklop. Podelio je bivšu prvu glavu na tri samostalne glave, koje sada pod istim
naslovom čine prvi odeljak. 13
* M a r x ima u vidu treću glavu Lassalle-ovog spisa Herr Bastiat-Schulze
von
Delitzsch, der Ökonomische Julian, oder-. Capital und Arbeit, Berlin, 1 8 6 4 . 13
4
»De te fabula narraturh
satira 1. 14
5
Plave knjige (Blue Books) — opšti naziv za publikacije engleskog parlamenta
i za diplomatske dokumente ministarstva spoljnih poslova. Plave knjige, tako
nazvane zbog svojih plavih korica, izdaju se u Engleskoj od 17. veka i predstav­
ljaju najvažniji zvanični izvor za istoriju privrede i diplomatije ove zemlje. 1 7 , 4 3 7
6
»Segui ti tuo corso, e lascia dir le gentih (Sledi svoj put i pusti ljude neka pričaju
Šta hoće!) — izmenjen citat iz Danteove Božanstvene
komedije, »Čistilište«,
5. pesma. 18
U Četvrtom izdanju prvog toma Kapitala ( 1 8 9 0 ) izostavljena su prva četiri
pasusa ovog pogovora. U ovom t o m u objavljuje se pogovor u celini. 19
7
6
9
( O tebi se govori!) — iz Horacijevih Satira,
knjiga 1,
S. Mayer, Die sociale Frage in Wien. Studie eines ^Arbeitgebers*, W i e n 1 8 7 1 . 19
Anti-Corn-Law
League ( L i g a protiv zakona o žitu) — udruženje pristalica
slobodne trgovine koje su fabrikanti Cobden i Bright osnovali u Mančesteru 1 8 3 8 .
Takozvani zakoni o žitu, čiji je cilj bilo ograničenje odnosno zabrana uvoza
Žita iz inostranstva, doneti su u Engleskoj 1 8 1 5 . u interesu tamošnjih veleposednika, lendlordova. L i g a je zahtevala potpunu slobodu trgovine i borila
se za ukidanje zakona o žitu da bi snizila najamnine radnika i oslabila ekonomske i političke pozicije zemljišne aristokratije. Liga je pokušala da iskoristi
radničke mase u svojoj borbi protiv zemljoposednika, ali baš u to doba najnap­
redniji radnici Engleske krenuli su putem samostalnog politički određenog
radničkog pokreta ( (čartizma). Borba između industrijske buržoazije i zemljišne
aristokratije završila se 1846. prihvataniem Zakona o ukidanju zakona o žitu.
Posle toga Liga se rasturila. 21
10 Članak J . Dietzgena Das Kapital. Kritik der politischen Ökonomie von Karl
Marx. Hamburg 1867, objavljenje 1868. u listu »Demokratisches Wochenblatt«,
br. 3 1 , 3 4 , 3 5 . i 36. Od 1869. do 1876. ovaj list je izlazio pod naslovom »Der
Volksstaat«. 2 2
11
»JLa Philosophie positive. Revue« — časopis koji je izlazio u Parizu od 1867.
do 1883. U br. 3. od novembra/decembra 1868. objavio je kratku recenziju
o prvom tomu Kapitala iz pera D e Robertyja, pristalice filozofa pozitiviste
Auguste-a Comte-a. 23
1 2
H . 3Höep"b, Teopin u,innodüu u Kaüumana JI. Puxapgo et c»H3u a, üosguiütuuM
goüoAHemxMU
u pauMHeHinMu, KieBi, 1 8 7 1 , c r p . 170. 23
1 8
Članak H . H. KaycpiwaHa TOHKO 3pkeHin
KapAa MapKca. 23
1 4
M a r x ovde misli na nemačke buržoaske filozofe Büchnera, Langea, Dühringa,
Fechnera i druge. 2 5
1 5
Francusko izdanje prvog toma Kapitala
u Parizu od 1872. do 1875. 2 8
äojtuiüuKO-SKOHOMUHecKoü Kpuiüuxu
y
izlazilo je u nastavcima u sveskama
1 8
tnova dvotretina« — srebrni novac u vrednosti od / s talira koji je bio u opti­
caju u raznim nemačkim državama od kraja 17. do sredine 19. veka. 29
2
1 7
Numeracija glava u engleskom izdanju prvog toma Kapitala
s numeracijom u nemačkim izdanjima. 3 1 .
1 8
iproslavery rebellion* (pobuna vlasnika robova) — pobuna robovlasnika na
jugu S A D , koja je dovela do građanskog rata od 1861. do 1865. 34 2 5 6 378
1 9
U stvari, M a r x nije pogrešio. 36
ne poklapa se
2 0
U posebnom radu In Sachen Brentano contra Marx wegen angeblicher Citatsfälschung. Geschichtserzählung und Dokumente Engels raskrinkava u više m a ­
hova ponavljane klevetničke napade predstavnika buržoazije, koji su optu­
živali M a r x a za falsifikovanje jednog citata iz Gladstone-ovog govora održanog
16. aprila 1863. T a j rad je izišao 1 8 9 1 . u Hamburgu. 36
8 1
Izmišljotina Laskerdca protiv Bebela — N a sednici Rajhstaga od 8. novembra
1871. nacionalnoliberalni poslanik Lasker izjavio je u jednoj polemici s Bebelom
da, ako nemačkim radnicima padne na pamet da se ugledaju na pariške komunare, »čestiti i imućni građani pobiće ih motkama«. Ali se govornik nije
usudio da objavi tu izjavu, i već u stenografskom izveštaju stajalo je umesto
»pobiće ih motkama« — »zadržati sopstvenom snagom«. Bebel je otkrio ovaj
falsifikat. Z a radnike je Lasker postao predmet podsmeha: zbog svog malog
rasta dobio je nadimak »Laskerčić«. 37
ss Goethe, Faust,
8 8
I deo, 3. scena (Faustova soba za studije). 38
Engels ovde parafrazira reci hvalisavca i kukavice Falstaffa, koji priča kako
se sam borio protiv pedesetorice. (Shakespeare, Kralj Henri IV, I deo, 2
čin, scena 4 . ) 38
a* Izmenjen citat iz poeme Samuela Butlera Hudibras,
2. deo, 1. pesma. 4 4
2 5
William J a c o b , An historical inquiry into the production
the precious metals, L o n d o n 1 8 3 1 . 4 8
2 6
[ W . Petty,] A treatise of taxes and contributions,
2 7
Shakespeare, Kralj
Henri
IV,
and consumption
of
L o n d o n 1667, str. 4 7 . 5 0
I deo, 3. čin, scena 3 . 5 4
28 * paris vaut bien une messe« (»Valja Pariz jedne liturgije«) — kažu da je rekao Henri
I V 1 5 9 3 . godine, kad je u interesu nacionalne politike prešao u katoličanstvo. 5 8
2 9
M a r x ovde citira Aristotelovo delo Ethica Nicomachea iz: »Aristotelis opera
e x recensione Immanuelis Bekkeri«, t. 9, Oxonii 1 8 3 7 , str. 9 9 , 100. 6 4
3 0
Lombard-strit
— ulica u londonskom Sitiju u kojoj se nalaze najveće banke
i trgovačka preduzeća. 65
3 1
Karl M a r x , Misère de la philosophie. Réponse à »La Philosophie de la misère* de
M. Proudhon, Paris, Bruxelles 1 8 4 7 , gl. 1. 71
3 2
Izmenjen citat iz Goetheovog Fausta,
studije). (Prevod Milana Savića.) 71
3 3
*pour encourager les autres* (»da bi druge obodrili«) — Posle ugušenja revolu­
cije od 1 8 4 8 / 4 9 , u E v r o p i je nastupio period m r a č n e političke reakcije. Dok
su se u t o vreme aristokratski a i buržoaski krugovi u E v r o p i oduševljavali spiritizmom, naročito prizivanjem duhova, u K i n i se razbuktao jak antifeudalni
oslobodilački pokret, naročito m e đ u seljacima, koji je ušao u istoriju pod
nazivom »tajping-revolucija«. 7 4
3 4
»Paralelograme gospodina Otoena« pominje Ricardo u svom delu On protection
to agriculture, 4. izd., L o n d o n 1 8 8 2 , str. 2 1 . U svojim utopističkim planovima
za socijalnu reformu Owen je pokušao da dokaže da je i sa stanovišta ekono­
mičnosti i sa stanovišta Čuvarnosti najsvrsishodnije d a se naselje napravi u
vidu paralelograma ili kvadrata. 7 8
3 5
Epikurovi bogovi — prema shvatanju starogrčkog filozofa Epikura, postojali
su bogovi u intermundijama, u prostoru između svetova. Oni nisu imali ni­
kakvog uticaja ni na vasionu ni na život čoveka. 8 0
3 6
Shakespeare, Mnogo vike ni o£p čega,
3 7
Landi ( L a n d i t ) — mesto u blizini Pariza gde je od 12. do 19. veka jedanput
godišnje održavan veliki vašar. 85
3 8
Goethe, Faust, I deo, 3. scena (Faustova soba za studije). 87
I deo, 4 . scena ( F a u s t o v a soba
za
3. čin, scena 3. 8 4
3 9
Apokalipsa — delo rane hrišćanske književnosti koje je uneto u »Novi zavet«
kao Jovanovo otkrovenje; delo se pripisuje apostolu Jovanu. Ono sadrži mis­
tična predskazanja o »kraju sveta« i »povratku Hrista«, koja su u srednjem
veku često izazivala jeretičke narodne pokrete. Crkva je kasnije koristila
proročanstva Apokalipse da bi zaplaŠila narodne mase. — M a r x ovde citira
tekst iz Jovanóvog otkrovenja, gl. 17, 13. i g l 13, 17. 87
4 0
drSava Inka — robovlasnička država sa znatnim ostacima prvobitne zajednice.
Osnova društvene i privredne organizacije bio je klan ili seoska opština (aylla),
Čija su zajednička svojina bili zemlja i stoka. Država Inkâ je bila na vrhuncu
svog razvitka od kraja 15. veka do španskog osvajanja i njenog potpunog
uništenja tridesetih godina 16. veka. O n a je tada obuhvatala teritoriju današ­
njeg Perua, Ekvadora, Bolivije i severnog Čilea. 88
4 1
pandekti (grčki) ili digestí (latinski) — glavni deo rimskog građanskog prava
(Corpus juris civilis). Pandekti su bili sastavljeni od izvoda iz delà rimskih
pravnika koji su odgovarali interesima robovlasnika. Napravljeni su po nalogu
vizantijskog cara Justinijana I i 5 3 3 . godine proglašeni za zakon. 9 1 .
48 Marx-Engels (21)
4 2
[ W . E . Parry,] Journal of a voyage for the discovery of a north-west passage from
the Atlantic to the Pacific; performed in the years 1819-20, in His Majesty's
ships Hecla and Griper, under the orders of William Edward Parry, 2. izd.,
London 1 8 2 1 , str. 2 7 7 - 2 7 8 . 9 4
4 3
pesnička kronologija — U antičkoj mitologiji istorija čovečanstva je podeljena
na pet delova. U zlatnom dobu ljudi su živeli srećno i bezbrižno; zemlja je
bila njihova zajednička svojina i davala je sve što im je bilo potrebno za život.
Ali posle tog savršenog stanja, u svetu su se prilike postepeno pogoršavale
— nastalo je srebrno, zatim bronzano, pa herojsko i najzad gvozdeno doba.
U ovom poslednjem dobu ljudi su naporno radili na neplodnom zemljištu;
život je bio pun nepravdi, nasilja i ubistava. — Legendu o pet doba unosi u
svoja delà grčki epski pesnik Heziod, a kasnije i rimski liričar Ovidije. 97
4 4
D o ujedinjenja Engleske i Škotske došlo je 1707. Škotski parlament je raspuš­
ten i uklonjene su sve ekonomske barijere između ove dve zemlje. 97
4 5
M a r x citira Pismo Eustohijumu — O očuvanju devičanstva od svetog Jeroni­
ma. 100
Dante, Božanstvena komedija, »Kaj«, 2 4 . pesma. 101
4 6
4 7
K . M a r x , Prilog
4 8
nhe course of true love never does run smooth* (»staza prave ljubavi nikad nije
ravna«) — Shakespeare, Snoviđenje u Noć ivanjsku, 1. čin, scena 1. 104
4 9
»Disjecta membra poetae« (»razbacani udovi pesnika«) — iz Horacijevih
knjiga 1, satira 4. 104 324
5 0
Ovaj Quesnayev citat nalazi se u radu Dupont-a de Nemours-a Maximes du
docteur Quesnay, ou résumé de ses principes d'économie sociale, [in:] »Physioc r a t e s . . . « , par Eugène Daire. Partie I , Paris 1846, str. 392. 105
8 1
Not olet (Ne smrdi) — rekao je rimski car Vespazijan ( 6 9 — 7 9 ) o
kad m u je sin zamerio zbog oporezivanja nužnika. 106
kritici političke ekonomije.
103
Satira,
novcu
5 2
A. H . Muller, Die Elemente der Staatskunst,
8 8
Igra reči: »sovereign« znači »suveren«, »monarh«, ali »sovereign« je i naziv
engleskog zlatnika (1 funta sterlinga). 120
5 4
*od meuble postaje immeuble* (od pokretnog dobra postaje nepokretno) — Boisguillebert, Le détail de la France, [in:] «Economistes financiers du X V I I I e siècle«, par Eugène Daire, Paris 1843, str. 213. 122
5 6
D . Diderot, Le salon de 1767.
2. T h . , Berlin 1809, str. 280. 118
126
5 6
Istocnoindijska kompanija — englesko trgovačko društvo, koje je postojalo
od 1600. do 1858. godine. Ono je bilo oruđe engleske razbojničke kolonijalističke politike u Indiji, Kini i drugim azijskim zemljama. Engleski koloni­
zatori su uz njenu pomoć uspeli da postepeno osvoje Indiju. Istocnoindijska
kompanija je dugo imala trgovački monopol u Indiji, a u svojim rukama naj­
važnije upravne funkcije u toj zemlji. Narodnooslobodilački ustanak u Indiji
( 1 8 5 7 - 1859) prisilio je Engleze da izmene forme svoje kolonijalističke vlasti;
Istocnoindijska kompanija je raspuštena, a Indija proglašena za posed britanske
krune. 126
5 7
»East-India (Bullion). Return to an address of the Honourable the House of
Commons, dated 8 February 1864.« 126
6 8
Citat iz Lutherovog spisa dat je prema 4. nemačkom izd. Kapitala. 127 175 523
5 9
M a r x ovde citira Pettyjev rad Verbum sapienti, koji je izišao kao prilog delu
The political anatomy of Ireland. 133 136 245
6 0
Ove reči M a r x navodi iz Ricardove knjige The high price of bullion a proof
of the depreciation of bank notes, 4 . izd., L o n d o n 1 8 1 1 . 135
6 1
currency principles (»princip novčanog opticaja«) — u prvoj polovini 19. veka
u Engleskoj vrlo popularna tzv. kvantitativna teorija o novcu. Predstavnici
ove teorije su tvrdili da cene roba određuje količina novca u opticaju. U currency
(prometna sredstva) ubrajali su pored metalnog novca i novčanice. VerovaH
su da će potpunim zlatnim pokrićem novčanica postići stabilan opticaj novca ,
emisiju je trebalo regulisatt tako da odgovara uvozu i izvozu plemenitih m e ­
tala. Pokušaji engleske vlade (Zakon o bankama iz 1 8 4 4 ) da se osloni na tu t e ­
oriju nisu imali nikakvog uspeha i s a m o su potvrdili da ta teorija nije naučno
održiva i da se ne može primeniti u praksi. 1 3 5 5 4 8
fia
Institut de France — najviše naučno telo u Francuskoj, koje se sastoji od više
klasa ili akademija. Destutt de T r a c y je bio član Akademije za moralne i p o ­
litičke nauke. 151
6 3
Hic Rhodus, hic salta! — iz Ezopove basne o hvalisavcu koji uverava da je
jedanput na Rodosu odlično skočio. Odgovorili su m u : »Ovde je Rodos, ovde
skači!« (prenosno: »Sad pokaži šta znaš!«). 1 5 4
6 4
Kuzin prevrat — U januaru 1 8 5 9 . Aleksandar K u z a je izabran za gospodara
najpre Moldavije, a malo kasnije i Vlaške. Ujedinjenjem ove dve Podunavske
Kneževine, koje su dugo bile pod Otomanskim Carstvom, stvorena je jedin­
stvena rumunska država. K u z a je sebi postavio za cilj da sprovede n i z ' b u r žoaskodemokratskih reformi. Ali niegova politika je naišla n a jak otpor zemljoposednika i jednog delà buržoazije. K a d je narodna skupština, u kojoj su pred­
stavnici zemljoposednika imali većinu, odbila n a c r t zakona o agrarnoj reformi
koji je podnela vlada, K u z a je 1 8 6 4 . raspustio ovo reakcionarno telo. Đonet
je ustav, proširen krug birača i ojačana vladina vlast. Agrarna reforma, prih­
vaćena u ovoj novoj političkoj situaciji, predviđala je ukidanje kmetstva i
dodeljivanje zemlje seljacima uz otkup. 155 2 1 2
6 6
Henri Storch, Cours d'économie politique, ou exposition des principes qui dé­
terminent la prospérité des nations, St.-Pétersbourg 1 8 1 5 , tome I , str. 2 2 8 . 167
6 6
A. Cherbuliez, Richesse ou pauvreté. Exposition des causes et des effets de la
distribution actuelle des richesses sociales, Paris 1 8 4 1 , str. 14. 167
6 7
»slučaj koji mu izmamljuje osmeh* — izmenjen citat iz Goetheovog Fausta,
(Faustova soba za studije). 1 7 6
*
6 8
»Tout pour le mieux dans le meilleur des mondes possibles« (»Sve najbolje udešeno u najboljem od svih mogućih svetova«) — aforizam iz Voltaire-ovog satirič­
nog romana Candide, ou Voptimisme. Ill 681
6 9
kao da u njemu toplo srce kuca — izmenjen citat iz Goetheovog Fausta,
(Auerbachov podrum u Lajpcigu). 1 7 6
7 0
Lukrecije, O prirodi
7 1
Gottschedova genijalnost — ironična aluzija na nemačkog pisca i književnog
kritičara Johanna Christopha Gottscheda, koji je u književnosti igrao izvesnu
pozitivnu ulogu, ali je bio krajnje netolerantan prema novim književnim s t r u ­
jama. Zato je njegovo ime postalo sinonim nadmenosti i tupoglavosti u knji­
ževnosti. 195
7 3
M a r x Wilhelma Roschera ironično naziva Wilhelm Thukydides Roscher,
pošto se on u predgovoru prvog izdanja svoje knjige Die Grundlagen der Natio­
nalökonomie, kako kaže M a r x , »skromno oglasio kao Tukidid političke eko­
nomije«. (Vidi: Karl M a r x , Teorije o višku vrednosti. {Četvrti tom
»Kapitala*),
3. deo.) 195
I deo
I deo
stvari, knj. 1, stihovi 156. i 157. 1 9 4
7 3
William J a c o b , A letter to Samuel Withbread, being a sequel to considerations
on the protection required by British agriculture, L o n d o n 1 8 1 5 , str. 3 3 . 197
7 4
Factory
7 5
hilijasti (grčki XikiÁc — hiljada) — propovedali su verskomističko učenje o
drugom Hristovom dolasku i o uspostavljanju »hiljadugodišnjeg carstva« na
zemlji, carstva pravde, opšte jednakosti i blagostanja. Hilijastička vera je
nastala u doba raspadanja robovlasničkog poretka usled nepodnošljivog jarma
i patnji radnih ljudi, koji su tražili izlaz u fantastičnim snovima o izbavljenju.
Ova vera je bila vrlo popularna i kasnije se stalno javljala u učenjima raznih
srednjovekovnih sekta. 2 0 4
7 0
Andrew U r e , The philosophy
7 7
*little shilling mem (pristalice malog Šilinga ili »birmingemska Škola«)—pred­
stavnici jedne teorije o novcu u prvoj polovini 19. veka. Njene pristalice su
propovedale učenje o idealnoj novčanoj meri i stoga su novac smatrale samo
za računski naziv. Predstavnici ove škole braća T h o m a s i Matthias Attwood,
Spooner i drugi podneli su nacrt za smanjenje sadržine zlata novčane jedi­
nice u Engleskoj koji je nazvan »projekt malog šilinga«. Otuda i naziv Škole
»pristalice malog šilinga«. Pripadnici ove škole okrenuli su se protiv vladinih
mera koje su imale za cilj smanjenje novčane mase u opticaju i zastupali miš­
ljenje da će primena njihove teorije doprineti da se veštačkim podizanjem
cena oživi industrija i osigura opšti progres u zemlji. Ali u stvari predloženo
smanjenje vrednosti novca moglo je da posluži samo t o m e da izbriše dugove
države i velikih preduzetnika, koji su uglavnom uzimali razne kredite.
O »pristalicama malog šilinga« M a r x govori i u svom radu Prilog .kritici
političke ekonomije. 2 0 8
7 8
Règlement organique — prvi ustav Podunavskih Kneževina (Moldavije i Vlaške)
koje su okupirale ruske trupe na osnovu Jedrenskog mirovnog, ugovora od 14.
septembra 1 8 2 9 , kojim se završio rusko-turski r a t o d 1 8 2 8 / 1 8 2 9 . N a c r t ovog
ustava izradio je 1831.. godine P. D . Kiseljev, koji je predstavljao vrhovnu
vlast u ovim kneževinama. P o Reglemenu, zakonodavnu vlast u svakoj kneževini
imala je skupština, koju su birali zemljoposednici, a izvršnu vlast gospodari,
koje su doživotno birali predstavnici zemljoposednika, sveštenstva i gradova.
Zadržan je postojeći feudalni poredak, pa i kuluk. Politička vlast je bila u rukama
zemljoposednika. Regleman je izveo niz buržoaskih reformi: ukinute su unu­
trašnje carinske barijere, uvedena je slobodna trgovina, odvojen sud od up­
r a v e ; seljacima je dozvoljeno da menjaju zemljoposednika i zabranjeno je
mučenje. Règlement organique ukinut je za vreme revolucije od 1 8 4 8 . 2 1 3 2 1 4
7 9
Dryden, The cock and the fox:
Act
— ovde: engleski Zakon o fabrikama iz 1 8 3 3 . 201
of manufactures,
L o n d o n 1 8 3 5 , str. 4 0 6 . 2 0 4
or, the tale of the nun's priest. 2 1 7
so Privy Council (Tajni savet) — specijalni organ engleskog kralja koji se sastoji
od ministara i drugih službenih lica i crkvenih velikodostojnika. Tajni savet
je obrazovan u 13. veku. D u g o je imao zakonodavna prava i bio odgovoran
samo kralju, a ne parlamentu. U 18. i 19. veku znatno je opao značaj Tajnog
saveta. Danas on u Engleskoj nema praktično nikakvog značaja. 2 1 9 3 5 4 5 7 9
8 1
»Ecce herum Crispinus« — tako počinje četvrta Juvenalova satira, u čijem
p r v o m delu bičuju Krispina, dvoranina rimskog cara Domicijana. U prenosnom smislu ove reči znače: »opet ista osoba« ili: »opet isto«. 2 2 2
8 2
Eleati — idealistički pravac u
najznačajniji predstavnici bili
eleati su težili da dokažu da
mišljenju, a ne u stvarnosti.
starogrčkoj filozofiji 6. i 5. veka pre n. e. Njegovi
su Ksenofan, Parmenid i Zenon. Između ostalog,
kretanje i mnogostrukost pojava postoje samo u
223
8 3
Grand Jury — d o 1 9 3 3 . u Engleskoj veće od 1 2 do 2 3 porotnika koje je Serif
birao od »dobrih i vernih ljudi« u grofoviji u kojoj se odigrao događaj koji je
predmet procesa. Ono je odlučivalo da li podneti dokazni materijal dokazuje
krivicu optuženog ih' n e i moralo ga je ili osloboditi ili ga predati krivičnom
sudu. 2 2 5
8 4
M a r x misli na svoju recenziju o knjizi
(Vidi u 10. tomu ovog izdanja). 2 2 9
T h . Carlyle-a Latter-Day
8 5
W . Strange, The seven sources of health, L o n d o n 1 8 6 4 , str. 84. 231
8 6
Reči iz engleske nacionalne himne. 2 3 7
8 7
8 8
Pamphlets.
Exeter Hall — zgrada u L o n d o n u , sastajalište verskih i filantropskih društava.
237
*Mutato nomine de te fabula narraturh
(»Pod drugim imenom, ovde se o tebi
govori.'«) — iz Horadjevih Satira, knjiga 1, satira 1. 2 3 9
8 9
*Aprhs moi le dčluge«! (»Posle mene potop!«) — kažu da je tako rekao francuski
kralj Louis X V kad je neki njegov dvoranin primetio da će česte bogate gozbe
i svetkovine mnogo povećati francuski državni dug. 2 4 2
9 0
Goethe, An Suleika.
9 1
»Prodati svoje pravo prvorodstva za čanak sočiva* — reči iz jedne biblijske
legende. P o tu cenu je gladni Isav prodao pravo prvorodstva svom bratu
Jakovu. 2 4 3
9 2
velika kuga — strašna epidemija kuge, zvana i »crna smrt«, besnela je u Z a ­
padnoj Evropi od 1347. do 1 3 5 0 . Od te bolesti umrlo je oko 2 5 miliona ljudi,
tj. četvrtina celokupnog tadašnjeg evropskog stanovništva. 2 4 4 6 2 2
9 3
»Factories inquiry commission. First report o f the central board of His M a ­
jesty's commissioners. Ordered, by the House of C o m m o n s , to be printed,
2 8 . J u n e 1833«, str. 5 3 . 2 5 1
4
»Periculum in mora« (»opasnost je u odlaganju«) — iz dela rimskog istoričara
T i t a Livija Ab urbe condita, knjiga 3 8 , gl. 2 5 , stih 13. 251
»Report from the Committee on the ,Bill t o regulate the labour o f children
in the mills and factories o f the United Kingdom': with the minutes of evi­
dence. Ordered, by the House of C o m m o n s , to be printed, 8 August 1832«.
251
*
9 5
242
9 8
Džagernat
— jedan od likova boga Visne, jednog od najvećih hinduističkih
bogova. Kult Džagernata odlikovao se posebno velelepnim obredom i kraj­
njim verskim fanatizmom, koji je našao izraza u mučenju i žrtvovanju sopstvenog tela. U dane velikih praznika vernici su se bacali pod kola na kojima
je bio lik Višne-Džagernata. 2 5 2 571
8 7
People's charter (Narodna povelja) — dokumenat koji je sadržao zahteve č a r tista; objavljen je 8. maja 1838. kao prednacrt zakona koji je trebalo da se
podnese parlamentu. Zahtevi su bili: 1. opšte pravo glasa (za muškarce starije od
21 godine), 2. godišnji izbori za parlament, 3. tajno glasanje, 4. izjednačenje
izbornih okruga, 5. ukidanje imovinskog cenzusa za kandidate za izbore za
parlament, 6. dnevnice za Članove parlamenta. 2 5 3
9 8
udvaput veći komad hleba . . . « — Pristalice A n t i - C o r n - L a w L e a g u e (vidi napo­
menu 9 ) pokušali su demagoški da ubede radnike da s uvođenjem slobodne t r ­
govine raste njihova realna najamnina i da se udvostručava vekna (»big loaf«).
Pri t o m su kao očigledno sredstvo agitacije nosili ulicama dve vekne — jednu
veliku i jednu malu — s odgovarajućim natpisima. Stvarnost je pokazala
koliko su ova obećanja bila lažna. Industrijski kapital Engleske, koji se učvrstio
ukidanjem zakona o žitu, još više je ugrožavao životne interese radničke
klase. 2 5 3 4 0 2
9 8
konventovski komesari — tako su u doba francuske buržoaske revolucije nazi­
vali posebno ovlašćene predstavnike Nacionalnog konventa (skupštine) u
departmanima i u vojsci. 2 5 5 .
1 0 0
Loi des suspects (Zakon protiv sumnjivih) — zakon o merama opšte bezbednosti koji je donelo Zakonodavno telo (Corps législatif) 19. februara 1858.
Ovaj zakon je davao caru i njegovoj vladi neograničeno pravo da bace u t a m ­
nicu, prognaju u razna mesta Francuske i Alžira ili proteraju iz Francuske
sva lica koja bi bila osumnjičena za neprijateljsko držanje prema Drugom
Carstvu. 2 5 6
1 0 1
Shakespeare, Mletački
1 0 8
trgovac,
4. čin, scena 1. 2 5 8
Zakon od deset tablica — prvobitna varijanta zakona »Dvanaest tablica«, najstari­
jeg spomenika zakonodavstva rimske robovlasničke države. Ovaj zakon je
Štitio privatnu svojinu i za dužnika koji nije bio u stanju da vrati dug pred­
viđao je zatvor, ropstvo ili odsecanje nekih delova tela. Iz ovog zakona se
razvilo rimsko privatno pravo. 2 5 8
to* Francuski istoričar Linguet iznosi ovu hipotezu u svom radu Théorie des
lois civiles, ou principes fondamentaux de la société, Londres 1767, tome I I ,
livre V , chapitre X X . 2 5 8
1 0 4
U svom radu Geheimnisse des christlichen Alterthums nemački filozof Daumer
je izneo hipotezu da su se prvobitni hriscani pričešćivali ljudskim mesom.
258
1 0 8
^courtes séances* (»kratke sednice«) — francuski socijalist-utopist Fourier
skicirao je sliku budućeg društva u kome bi čovek obavljao razne poslove u
toku jednog radnog dana, tj. radni dan bi se sastojao od nekoliko comtes séances
rada, od kojih nijedna ne bi trajala duže od sat i po do dva sata. T a k o bi, po
Fourier-ovom mišljenju, porasla produktivnost rada toliko da bi i najsiro­
mašniji radnik mogao da zadovolji svoje potrebe više nego što je to mogao
- ijedan kapitalista ranije. 261
1 0 6
Opšti Američki radnički kongres u Baltimoru zasedao je od 20. do 25. avgusta
1866. N a njemu je učestvovalo 6 0 delegata koji su zastupali više od 60 0 0 0
radnika udruženih u tredjunione. N a kongresu je raspravljano o zakonskom
uvođenju osmočasovnog radnog dana, o političkom radu radnika, o koope­
rativnim društvima, udruživanju svih radnika u tredjunione i o drugim pita­
njima. Odlučeno je i da se osnuje politička organizacija radničke klase Nati­
onal Labor Union (Nacionalni radnički savez). 2 7 0
1 0 7
Rezolucija Ženevskog kongresa Međunarodnog udruženja radnika, koja je
ovde citirana, prihvaćena je na osnovu Marxovih Instrukcija delegatima Privre­
menog centralnog veća za pojedina pitanja. (Vidi u 27. tomu ovog izdanja). 271
1 0 8
»zmija njihovih muka* — izmenjen citat iz pesme Heinrich od Heinricha Heinea (iz ciklusa »Savremene pesme«). 2 7 1 / 2 7 2
io» Magna charta libertatum (Velika povelja sloboda) — povelja koju su engleskom
kralju Jovanu I (»Bez Zemlje«) nametnuli pobunjenici — krupni feudalci,
baroni i crkveni poglavari, uz podršku viteškog staleža i gradova. Povelja,
potpisana 15. juna 1 2 1 5 , ograničila je pravo kralja pre svega u korist krupnih
feudalaca, a sadržala je i izvesne ustupke viteškom staležu i gradovima.
Najvećem delu stanovništva — seljacima-kmetovima, ona nije donela nika­
kva prava.
M a r x ovde misli na zakone o ograničenju radnog dana koje je radnička
klasa Engleske izborila u dugoj i upornoj borbi. 2 7 2
1 1 0
»Quantum mutatus ab Molu (»Kakva ogromna promena prema onome što je
bilo!«) — iz Vergilijevog epa Eneida, knjiga 2, stih 274. 272
1 1 1
*Nisu se ničemu naučili, niti su išta zaboravili« — rekao je Talleyrand o aris­
tokratima emigrantima koji su se vratili u Francusku 1 8 1 5 . godine posle res­
tauracije vladavine Burbona i koji su pokušali da povrate svoje zemljoposede
i nateraju seljake da ponovo prihvate svoje kmetske obaveze. 2 7 6
1 1 2
meznanje je dovoljan razlog« — U dodatku prvom delu svoje Etike Spinoza
govori da neznanje nije dovoljan razlog, i tako istupa protiv predstavnika p o povsko-teološkog shvatanja prirode, koji su »božju volju« smatrali za uzrok
uzroka svih pojava i čiji je jedini argumenat za to ostao pozivanje na nepoz­
navanje drugih uzroka. 2 7 6
1 1 3
A. Quételet, Sur Vhomme et le développement
sique sociale .Tomes I - I I , Paris 1 8 3 5 . 2 9 0
1 1 4
W . Roscher, Die Grundlagen der Nationalökonomie,
burg 1 8 5 8 , str. 8 8 / 8 9 . 291
1 1 5
Rochdale cooperative experiments
(kooperativni pokusi u Ročdelu) — Pod
uticajem ideja socijalista-utopista, radnici Ročdela (mesta severno od M a n čestera) udružili su se 1 8 4 4 . u Society of Equitable Pioneers (Društvo pra­
vednih pionira). T o je u početku bila potrošačka zadruga; ubrzo se proširila
i dovela do osnivanja zadružnih proizvodnih organizacija. Ročdelski pioniri
su označili početak novog perioda zadružnog pokreta u Engleskoj i drugim
zemljama. 2 9 7
1 1 6
^Bellum omnium contra omnes« (»rat svih protiv svih«) — izraz iz delà T h o m a s a
Hobbesa Leviathan. 3 1 8
1 1 7
bajka Menenija Agripe — 4 9 4 . pre n. e. došlo je do prvog velikog sukoba iz­
među rimskih patricija i plebejaca. P r e m a predanju, patriciju Meneniju Agripi pošlo je za rukom da umiri plebejce ispričavši im parabolu o pobuni udova
ljudskog organizma protiv stomaka, kome su oni odbili da dostavljaju hranu.
Menenije Agripa je uporedio rimsko društvo sa živim organizmom, čije bi ruke
bili plebejci, koji hrane stomak tog organizma, t j . patricije. Odvajanje ruku od
stomaka dovelo bi organizam do s m r t i ; prema tome, odbijanje plebejaca da
obavljaju svoje dužnosti dovelo bi do propasti rimske države. 321
1 1 8
Society of Arts and Trades (Društvo za veštine i zanate) — filantropsko društvo
osnovano 1754, kome su bile bliske ideje buržoaskog prosvetiteljstva. P e ­
desetih godina 19. veka Društvom je rukovodio princ Albert. Društvo je
bučno proklamovalo kao svoj cilj »unapređenje veština, zanata i trgovine«
i nagrađivanje onih koji doprinesu »da se siromašnima da zaposlenje, razvije
trgovina, poveća bogatstvo zemlje« itd. D a bi sprečilo širenje masovnih štraj­
kova u Engleskoj, Društvo je pokušalo da istupi kao posrednik između radnika
i poslodavaca. M a r x je to Društvo nazvao Society of Arts and Tricks (Društvo
za veštine i podvale). 3 2 4 6 4 7
1 1 9
Hegel, Grundlinien der Philosophie des Rechts, oder Naturrecht
wissenschaft im Grundrisse, Berlin 1 8 4 0 , § 187, Zusatz. 3 2 4
1 2 0
Autor delà Dialogue concerning happiness nije diplomata J a m e s Harris, koji je
napisao knjigu Diaries and correspondence, v e ć njegov otac James Harris. —
M a r x ovde daje citat iz Three treatises ( L o n d o n 1 7 7 2 ) , str. 2 9 2 . 325
1 2 1
de ses facultés,
ou Essai de
phy­
3. Aufl., Stuttgart, Augs­
und
Staats­
M a r x navodi ovaj Arhilohov izraz prema delu Seksta Empirika Adversus
mathematicos, knjiga 11, 4 4 . 3 2 6
122 tridesetorica tirana — odbor koji je postavljen po završetku peloponeskog
rata ( 4 0 4 . pre n. e.) u Atini da bi izradio nov ustav. M e đ u t i m , ovo telo je za
kratko vreme uzelo svu vlast u svoje ruke i uspostavilo režim terora. Posle
osmomesečne vladavine nasilja, tridesetorica tirana su oboreni i u Atini je
ponovo uspostavljena robovlasnička demokratija. 3 2 6
128
i
Andrew U r e , The philosophy
of manufactures,
327
L o n d o n 1 8 3 5 , str. 2 1 . 328
1 2 5
kalorična mašina — mašina koja radi n a principu povećavanja i smanjivanja zapremine vazduha p o m o ć u zagrevarija i hlađenja. U poredenju s parnom m a ­
šinom bila je glomazna i manje efikasna. Pronađena je početkom 19. veka,
ali je već krajem tog veka izgubila svaki praktični značaj. 331
1 2 0
*Jenny« — predilica koju je između 1 7 6 4 . i 1767. godine izumeo J a m e s Hargreaves i dao joj ime svoje kćerke. 3 3 2
1 2 7 Biblija,
1 2 8
5 . knjiga Mojsijeva, gl. 2 5 . 3 3 2
J . B . Baynes, The cotton trade. Two lectures on the above subject, delivered be­
fore the members of the Blackburn Literary,
Scientific and Mechanics'
Institu­
tion, Blackburn, L o n d o n 1 8 5 7 , s t r : 4 8 . 3 4 4
is® F r i e d r i c h Schiller, Das Lied von der Glocke.
360
1 8 0 Gedichte. Aus dem Griechischen übersetzt von Christian G r a f zu
H a m b u r g 1 7 8 2 . 361
1 8 1
182
1 8 8
Stolberg,
U nemačkim izdanjima od 1. do 4. ovaj pasus glasi :'»Kako je sa intenzivnijom
eksploatacijom radne snage raslo i bogaćenje fabrikanata, potvrđuje već i ta
okolnost što se broj engleskih fabrika za preradu pamuka i drugih fabrika
o d 1 8 3 8 . d o 1 8 5 0 . prosečno proporcionalno povećao za 3 2 % , a od 1850. do
1 8 5 6 . naprotiv za 8 6 % . «
N a š a izmena zasniva se n a podacima koje daju »Reports of the inspectors
o f factories for 31st October 1856«, L o n d o n 1 8 5 7 , str. 12. T u j[e, verovatno,
M a r x koristio ovaj izvor. Uporedi i M a r x o v članak Engleski fabrički sistem
u 15. t o m u ovog izdanja. 3 6 8
vidi u ovom t o m u , str. 2 5 2 . i dalje. 3 7 3
A n d r e w U r ç , The philosophy
of manufactures,
L o n d o n 1 8 3 5 , str. 2 2 . 373
134 vidi u o v o m t o m u , str. 2 5 9 , napomenu 157. 3 7 6
1 8 5
mblažene robijašnice* (»les bagnes mitiges«) — naziva Fourier fabrike u knjizi
La fausse industrie morcelée, répugnante, mensongère, et l'antidote,
l'industrie
naturelle, combinée, attrayante,
véridique, donnant quadruple produit, Paris
1 8 3 5 , str. 5 9 . 378
1 8 6
Secondo Lancelloti, L'Hoggidi overo il mondo non peggiore ne put calatnitoso
del passato...,
Venetia 1623 (drugo izd. 1 6 5 8 ) . M a r x citira drugi deo ovog
r a d a : L'Hoggidi overo gVingegni non inferiori a'passati po knjizi Johanna Beck­
manna Bey träge zur Geschichte der Erfindungen, B d . 1, Leipzig 1 7 8 6 , str. 125 —
1 2 6 . Ostali podaci u belešci 194. uzeti su takođe iz ove Beckmannove knjige.
379
1 3 7
T a b e l a je napravljena p r e m a .podacima sledeća tri parlamentarna izveštaja
koji nose zajednički naziv »Factories«: »Return to an address of the Honourable
t h e House o f C o m m o n s , dated 15 April 1856«; »Return to an address of the
Honourable the House of C o m m o n s , dated 2 4 April 1861«; »Return t o an ad­
dress o f the Honourable the House o f C o m m o n s , dated 5 D e c e m b e r 1867«. 385
8 8
»Tenth report of the commissioners appointed t o inquire into the organization
and rules of T r a d e s Unions and other associations : together with minutes o f
evidence*, L o n d o n 1 8 6 8 , str. 6 3 / 6 4 . 3 8 7
i
1 3 9
»Nominibus mollire licet mala« (»Slobodno je recima ulepšavati zlo«) — Oyidije,
Ars amatoria, knjiga 2, stih 657. 3 8 9
1 4 0
M a r x je ove podatke uzeo iz parlamentarnog izveštaja »Corn, grain and meal.
Return to an order of the Honourable the House of C o m m o n s , dated 18 F e b ­
ruary 1867.« 4 0 0
1 4 1
Zakoni o koalicijama — U 1 7 9 9 . i 1 8 0 0 . godini engleski parlament je ysvojio
zakone kojima su zabranjeni osnivanje i rad svih radničkih organizacija. T e
zakone je ukinuo parlament 1824. godine, ali su i posle taga vlasti veoma
mnogo ograničavale rad radničkih udruženja. Naročito se na agitaciju za
stupanje radnika u neku organizaciju i za učešće u štrajku gledalo kao na
»prinuđivanje« i »prisiljavanje« i to se kažnjavalo kao krivični prestup. 4 0 2
652
1 4 2
M a r x ukazuje na intenzitet s kojim su engleski privatni trgovci osvojili kinesko
tržište posle ukidanja' monopola Istočnoindijske kompanije u trgovini sa
K i n o m ( 1 8 3 3 ) . Pri tom su se služili svim sredstvima. Prvi rat zbog opijuma
( 1 8 3 9 — 1842) — agresija Engleske na K i n u , trebalo je da engleskoj trgovini
otvori kinesko tržište. S njim je počelo pretvaranje Kine u polukolonijalnu
zemlju. Od početka prošlog veka Engleska je pokušavala da krijumčarenjem
u Kinu opijuma spravljanog u Indiji-izravna svoj pasivni trgovinski bilans
s K i n o m , ali je naišla na otpor kineskih vlasti, koje su 1839. naredile da se
zaplene i spale celokupne zalihe opijuma na palubama inostranih brodova u
Kantonu. T o je bio povod za rat u kome je Kina podlegla. Englezi su iskoristili
taj poraz feudalne zaostale Kine i nametnuli joj razbojnički mirovni ugovor u
Nankingu (avgusta 1842). P o ovom ugovoru, otvoreno je pet kineskih luka
(Kanton, A m o j , F u č o u , Ningpo i Šangaj) za englesku trgovinu, a Hongkong
je »za večita vremena« predat Engleskoj i ustanovljeno je plaćanje velikih
kontribucija Engleskoj. P o dodatnom protokolu Nankinškog ugovora. K i n a je
morala da prizna strancima i pravo na eksteritorijalnost. 4 0 6
1 4 3
Vidi napomenu 125. 4 0 7
1 4 4
Vidi napomenu 8 0 . 411
1 4 5
Registrar general (glavni statističar, matičar) — zvao se u Engleskoj r u k o v o ­
dilac matične službe. U njegovu kompetenciju spadao je ceo sistem r e g i s t r e vanja rođenja, smrti i zaključenja brakova. 4 1 8 5 7 6 5 8 9 5 9 9
146 w/
1 4 7
1 4 8
#
Shakespeare, Mletački
trgovac,
4. čin, scena 1. 4 3 1
»Ne sutor ultra crepidamh (»Obućaru, drži se svojih cipela!«) — tim recima je
starogrčki slikar Apel odbacio kritičke primedbe jednog obućara na njegovu
sliku. 4 3 2
»drži ga za ruku kao mati dete koje uči hodam — parafrazirane reči iz pesme
An die Natur nemačkog pesnika s kraja 18. veka Friedricha Leopolda Stolberga. 4 5 1
1 4 9 p . - J . Proudhon, Système des contradictions
misère, t. 1, Paris 1846, str. 7 3 . 4 5 3
économiques, ou Philosophie
de la
1 5 0
U Confederate States of America (Konfederativne Države Amerike) udružilo se
1861. na kongresu u Montgomeriju jedanaest robovlasničkih država na jugu
Severne Amerike, koje su sebi postavile za cilj da očuvaju ropstvo i da ga
prošire na celu teritoriju Sjedinjenih Američkih Država. Godine 1 8 6 1 . povele
su građanski (secesionistički) rat protiv Sjedinjenih Država na severu. S pora­
zom i kapitulacijom južnih država likvidirana je ova separatna konfederacija
država 1865. i ponovo uspostavljen savez sa severnim državama. 4 7 4
1 5 1
Autor knjige Essai sur la nature du commerce en général je Richard Cantillon.
Knjigu je za izdanje na engleskom jeziku priredio Philip Cantillon, rođak
Richarda Cantillona. 4 8 9
iss
•
U 2 sceni 3
von
u
a
gova
507
153
bi
prol
su
hapsi i
1 5 4
Društva,
Simonde de Sismondi, Nouveaux
ris 1819. 513
je
nj
principes d'économie politique, tome I, Pa­
i*» Avram rodi Isaka, Isak rodi Jakova ltd. — Jevandelje po Mateju govori u pr­
voj glavi kako je postepeno rastao broj potomaka Avrama, praoca Izrailjaca,
i kako je od njih najzad potekao ceo jevrejski narod. 513
1 5 8
157
Hegel, Grundlinien der Philosophie des Rechts, oder Naturrecht
senschaft im Grundrisse, Berlin 1840, § 2 0 3 , Zusatz. 5 1 9
j_
•
•
•
of the
o
e
1
und Staatsivis-
In
1
iss Tableau èco
Marx s
1. deo, g
napisao,
'
bavi
.10.
o
.
.521
159 iNema datuma* — to je rekao reakcionarni šleski veleposednik Lichnowski kad
je 31. avgusta 1848. uzeo reč u Frankfurtskoj nacionalnoj skupštini i izjasnio
se protiv istorijskog prava Poljske na samostalnost. Nekoliko puta je ponovio:
•keinen Datum nicht hat« umesto: »keinen Datum hat«, na što su prisutni
svaki put odgovarali gromoglasnim smehom, pošto se u nemačkom jeziku
upotrebljava samo jedna negacija. M a r x i Engels su svojevremeno izneli tu
komičnu scenu u listu »Neue Rheinische Zeitung«. 522
i«o Friedrich Schiller, Die
Bürgschaft.
523
1 , 1
Izmenjen citat iz Goetheovog Fausta, I deo (Pred kapijom). 523
1 8 8
U tome su sav Mojsije i proroci! — Prema starohrišćanskoj legendi, Mojsije i
više proroka napisali su knjige »Starog zaveta« Biblije. U jevrejskoj religiji
naročito pet knjiga Mojsijevih važe kao zakon. M a r x ovde upotrebljava gornji
izraz u smislu: T o je glavna stvar! T o je najvažnija zapovest! 524 679
1 8 3
J . - B . Say, Traité d'économie
Paris 1 8 2 6 , str. 130/131. 525
1
Formula tdeterminatio est negation nalazi se u jednom Spinozinom pismu od
2. juna 1674. upućenom nepoznatom čoveku (vidi: Baruch de Spinoza, Brief-
M
politique,
cinquième édition. T o m e premier,
Wechsel, pismo 5 0 ) , gde je upotrebljena u smislu: ograničenje ili određenje je
negacija. F o r m u l u »omnis determinatio est negatio« i njeno značenje da je
»svaka određenost negacija« nalazimo u Hegelovim delima, preko kojih je posle
ušla u širu upotrebu. (Vidi : Enzyklopädie
der philosophischen
Wissenschaften,
Erster Teil, § 9 1 , Zusatz; Die Wissenschaft der Logik, Erstes B u c h , Erster
Abschnitt, Zweites Kapitel: »b. Qualität«; Vorlesungen über die Geschichte
der Philosophie, Erster T e i l , Erster Abschnitt, Erstes Kapitel (paragraf o
Parmenidu). 5 2 6
1 6 6 Ovde se navodi Potterova knjiga Political economy: its objects, uses, and prin­
ciples, N e w Y o r k 1 8 4 1 . K a o što se vidi iz uvoda, veliki deo knjige je uglavnom
kopija prvih deset glava Scrope-ovog delà Principles of political economy o b ­
javljenog 1 8 3 3 . u Engleskoj. P o t t e r je u njemu izvršio neke izmene. 5 2 6
1 6 6
*nulla dies sine linea* (»nijedan dan bez nekog retka« u stvari: bez crte) — ove
reČi se pripisuju starogrčkom slikaru Apelu koji je sebi postavio kao pravilo
da svakog dana, makar malo, radi na svojim slikama. 5 3 8
1 0 7
peculium — u starom R i m u onaj deo imetka koji je glava porodice mogla
predati slobodnom čoveku, npr. sinu, ili robu da njime gazduje ili upravlja.
Posedovanje pekulijuma nije, u stvari, ukinulo zavisnost roba od njegovog
gospodara, a pravno pekulijum je ostajao svojina glave porodice. N a primer,
robu koji je posedovao pekulijum bilo je dozvoljeno da zaključi pogodbu,
ali samo takvu koja m u ne srne doneti novčani iznos dovoljan da se njime
može otkupiti iz ropstva. Pogodbe koje donose velike dobitke i druge mere
koje su stvarale mogućnost znatnog povećanja pekulijuma, zaključivala je
obično sama glava porodice. 5 4 0 5 4 7
1 6 8
S. - N . - H . Linguet, Théorie des lois civiles, ou principes
société, tome 1, Londres 1767, str. 2 3 6 . 5 4 4 651
1 6 9
A d a m Smith, An inquiry into the nature and causes of the wealth of
vol. I , Edinburgh 1 8 1 4 , str. 142. 5 5 0
1 7 0
Od 1 8 4 9 . do 1 8 5 9 . Engleska je učestvovala u m n o g i m ratovima: u krimskom
ratu (od 1853. do 1 8 5 6 ) , u ratu protiv K i n e (od 1 8 5 6 . d o 1 8 5 8 . i 1 8 5 9 / 1 8 6 0 )
i protiv Persije ( 1 8 5 6 . i 1857). Osim toga, Engleska je 1 8 4 9 . konačno osvojila
Indiju, a od 1857. do 1 8 5 9 . njene trupe su gušile indijski narodnooslobodilački
ustanak. 565
1 7 1
Adam Smith, An inquiry into the nature and causes of the wealth of nations
[knjiga 1, gl. 8, izd. Wakefield], t o m e 1, L o n d o n 1 8 3 5 , str. 1 9 5 . 5 6 9
1 7 2
James Steuart, An inquiry into the principles
blin 1 7 7 0 , str, 39, 4 0 . 573
1 7
» Boileau, Satira
VIII.
fondamentaux
of political oeconomy,
de la
nations,
vol. 1, D u ­
578
1 7 4
M a r x misli na delo F r i e d r i c h a Engelsa Položaj radničke
Leipzig 1 8 4 5 . (Vidi u 4 . tomu ovog izdanja.) 5 7 9
1 7 5
A d a m Smith, An inquiry into the nature
vol. 1, Edinburgh 1 8 1 4 , str. 5. 5 7 9
1 7 6
swing-ustanci — pokret engleskih poljoprivrednih radnika od 1 8 3 0 . do 1 8 3 3 .
protiv primene vršalica i za plaćanje većih najamnina. Oni su pokušali da os­
tvare svoje ciljeve pretećim pismima koja su slali farmerima i zemljoposednicima u ime izmišljenog »kapetana Swinga«, i spaljivanjem stogova žita i lom­
ljenjem vršalica. 5 9 7
1 7 7
*low church* (niska crkva, puritanizam) — pravac u okviru anglikanske crkve
koji je bio raširen uglavnom medu buržoazijom i nižim sveštenstvom. Glavnu
pažnju obraćao je na propagandu buržoasko-hrišćanskog morala i na filantrop­
sku delatnost, koja je uvek imala bogomoljačko-licemerni karakter. Zahva-
klase u
Engleskoj.
and causes of the wealth of
nations,
ljujući takvom radu, eri Shaftesbury (lord Ashley) vršio je znatan uticaj u
krugovima low church-a, pa je zato ironično nazvan »papa« ove crkve. 598
-
1 7 8
^laudator temporis actit* (»ona; koji hvali staro dobro vreme«) — Horacije, Ars
poética, stih 173. 6 0 0
1 7 9
Charles Fourier, Le nouveau monde industriel et sociétaire, Paris 1829, odeljak 5,
dopuna glavi 36. i odeljku 6. Resume. 6 1 5
*
1 8 0
Erin
1 8 1
»Kakva čovečnost od tako velikog gospodina.'« — veoma izmenjene
love reči iz Goetheovog Fausta (Prolog na nebu). 627
1 8 2
— stari naziv za Irsku. 626
Mefistofe-
Fenijanci (naziv potiče od irske reči »fianna«, kako se zvala ratnička družina
legendarnog irskog junaka Finn MacCumhailla (Fingala) — irski sitnoburžoaski
revolucionari. Prve organizacije fenijanaca nastale su 1857. u Irskoj i u S A D
gde su okupile irske emigrante. Program i rad fenijanaca izražavali su protest
irskih narodnih masa protiv engleskog kolonijalnog jarma. Fenijanci su zahtevali nacionalnu nezavisnost za svoju zemlju, uspostavljanje demokratske r e ­
publike, pretvaranje seljaka-zakupaca u vlasnike zemlje koju obraduju itd.
Imali su nameru da oružanim ustankom ostvare svoj politički program. Nji­
hova zavera, međutim, nije uspela. Krajem šezdesetih godina fenijanci su
bili izloženi masovnim represalijama, a sedamdesetih godina njihov pokret
se ugasio. 6 2 9
1 8 3
»Acerba fata Romanos agunt / Scelusque fraternae necis* (Gorki udes i bratoubistvo gone Rimljane po svetu) — Horacije, epoda 7. 629
1 8 4
revolucija svetskog tržišta — M a r x ovde govori o ekonomskim posledicama
velikih geografskih otkrića s kraja 15. veka. Otkriće pomorskog puta za Indiju
i otkriće zapadnoindijskih ostrva i američkog kontinenta doveli su do velikog
pomeranja trgovačkih puteva. Trgovački gradovi severne Italije (Đenova, Vene­
cija i drugi) izgubili su svoj dotadašnji veliki značaj, a Portugalija, Nizozemska,
Španija i Engleska, zahvaljujući svom položaju pored Atlantskog okeana,
počele su da igraju glavnu ulogu u svetskoj trgovini. 632
1 8 5
James Steuart, An inquiry into the principles of political oeconomy, vol. 1, D u b ­
lin 1770, str. 52. 6 3 4
186 »Pauper ubique jaceH (»Na sve strane je sirotinja«) — iz Ovidijevog delà Fasti,
knjiga 1, stih 218. 637
1 8 7
Za vladavine Fjodora Ivanoviča ( 1 5 8 4 — 1 5 9 8 ) , kad je Rusijom već stvarno
' vladao Boris Gbdunov, izdat je 1597. edikt po kome su za seljacima, koji su
pobegli od nepodnošljivog jarma i mučenja od strane zemljoposednika, tragali
pet godina i silom ih vraćali njihovim ranijim gospodarima. 639
1 8 8
tglorious revolution* (»slavna revolucija«) — u engleskoj istoriji ustaljen naziv
za državni udar od 1688. T a j državni udar je učvrstio ustavnu monarhiju u
Engleskoj, koja je počivala na kompromisu između zemljišne aristokratije i
buržoazije. 6 3 9
1 8 9
Licinijev zakon — ovaj zakon, koji je prihvaćen u starom Rimu 367. pre n. e.,
propisivao je izvesno ograničenje prava ličnog korišćenja opštinske zemlje,
kao i niz mera u korist dužnika. Bio je uperen protiv stalnog povećavanja
zemljišnog poseda i protiv privilegija patricija, što pokazuje izvesno jačanje
političkog i ekonomskog položaja plebejaca. P o predanju, ovaj zakon su izra­
dili narodni tribuni K . Licinije Stolon i L . Sekstije Lateranus. 6 4 2
1 8 0
poslednji pretendentov ustanak — Pristalice Stjuartâ nadale su se da će ustankom
1 7 4 5 / 4 6 . postaviti za kralja Engleske takozvanog »mladog pretendenta« Charlesa
Edwarda. U isto vreme taj ustanak je bio odraz protesta narodnih masa Škotske
i Engleske protiv izrabljivanja od strane,zemljoposednika i masovnog prote-
rivanja sitnih zemljoradnika. Posledica poraza ovog ustanka bilo je potpuno
uništenje sistema klanova u Škotskoj i masovnije proterivanje seljaka s njihove
zemlje. 6 4 4
1 9 1
Geli — stanovnici gornjih oblasti severne i zapadne Škotske, potomci starih
Kelta. 6 4 4
1 9 2
Taksmen su u doba sistema klanova u Škotskoj nazivani najstariji članovi
koji su bili neposredno podređeni šefu klana ili lairdu (»velikom čoveku«).
Laird je delio taksmenima zemlju (tak), koja je bila svojina celog klana. L a i r d u
je isplaćivan mali tribut i tako je priznavana njegova vrhovna vlast. Taksmenima
su bili podređeni niži činovnici koji su stajali na čelu svakog seoceta i kojima
su seljaci bili podređeni. S raspadom sistema klanova laird se pretvorio u
zemljoposednika, a taksmeni su u suštini postali kapitalistički zakupci; raniji
tribut zemenila je zemljišna renta. — U svom članku Izbori. — Finansijske
nevolje. — Vojvotkinja od Sutherlanda i ropstvo (vidi u l i . t o m u ovog izdanja)
M a r x piše o ulozi taksmena u sistemu klanova. 6 4 4
1 8 3
M a r x misli na svoj članak Izbori. — Finansijske nevolje. — Vojvotkinja od Sut­
herlanda i ropstvo, objavljen u listu »New-York Daily Tribune« 9. februara
1853. 6 4 5
1 9 4
%petty sessions* (»male sednice«) — sednice suda od dvojice ili više mirovnih
sudija koji su po uprošćenom postupku rešavali nevažne slučajeve. 6 5 0
1 9 5
A. Smith, An inquiry into the nature and causes of the wealth of nations,
I , Edinburgh 1814, str. 2 3 7 . 651
1 9 6
Zakon protiv tzavera* je postojao u Engleskoj još u srednjem veku. On je
zabranjivao »zavereničku delatnost svake vrste, čak i onu- koja ima zakonski
povod«. N a osnovu tog zakona zabranjivano je organizovanje radnika i gušena
je njihova klasna borba i pre usvajanja zakona o koalicijama (vidi napomenu
141) i posle njihovog ukidanja. 6 5 4
1 9 7
vladavina terora — jakobinska diktatura u Francuskoj od juna 1 7 9 3 . d o juna
1794. 6 5 4
vol.
1 9 8
A. Anderson, An historical and chronological deduction of the origin of commerce,
from the earliest accounts to the present time. P r v o izdanje je izišlo u L o n d o n u
1764. 6 5 7 6 6 9
1 9 9
J a m e s Steuart, An inquiry into the principles of political oeconomy, vol. I , D u b ­
lin 1 7 7 0 , first book, ch. X V I . 6 5 8
2 0 0
G . yon Gülich, Geschichtliche Darstellung des Handels, der Gewerbe und des
Ackerbaus der bedeutendsten handeltreibenden Staaten unsrer Zeit, B d . I , Jena
1830, str. 3 7 1 . 6 6 5
2 0 1
M a r x se ovde, verovatno, poziva na englesko izdanje knjige Aanwysing
der
heilsame politike Gronden en Maximen van de Republike van Holland en West-Frisland, za čijeg je autora smatran J a n de W i t t . T a knjiga je prvi put objavljena
u Lajdenu 1662. K a k o je sada utvrđeno, autor te knjige (izuzimajući dve
glave, koje je napisao J a n de W i t t ) jeste holandski ekonomist i preduzimač
Peter von der Hore. 6 6 7
2 0 2
Asijentski ugovor — tako se naziva ugovor po kojem je Španija od 16. do 18.
veka davala stranim državama i privatnim licima pravo na trgovinu afričkim
crnim robljem posle svojih osvajanja u Americi. 6 6 9
2 0 8
»Tantae moliš erau (»toliko muka je stalo«) — M a r x ovde upotrebljava izreku iz
Vergilijeve Eneide, knjiga 1, stih 3 3 . T a m o stoji: »Tantae moliš erat R o m a nam condere gentem« (Toliko muka je stalo osnivanje rimskog plemena). 6 7 0
2 0 4
C. Pecqueur,
str. 4 3 5 . 671
Théorie
notwelle
d'économie
sociale
et
politique,
Paris 1 8 4 2 ,
205 peelov Zakon o bankama — D a bi prebrodila teškoće koje su se javljale prilikom
zamene novčanica za zlato, engleska vlada se na inicijativu Roberta Peela 1 8 4 4 .
odlučila da donese zakon o reformi Engleske banke. T a j zakon je propisivao
podelu Banke na dva potpuno nezavisna odeljenja sa odvojenim fondom
gotovine: banking-odeljenje, koje je izvodilo čiste bankarske operacije, i
issue-odeljenje koje je izdavalo novčanice. T e novčanice su morale imati
solidno pokriće u vidu specijalnog zlatnog fonda, koji je stalno morao stajati
na raspolaganju. Izdavanje novčanica bez pokrića u zlatu svedeno je na
1 4 miliona funti sterlinga. M e đ u t i m , količina novčanica u opticaju, protivno
Zakonu o bankama iz 1 8 4 4 , u stvari nije zavisila od fonda za pokriće, već od
potražnje u sferi prometa. Z a vreme privrednih kriza, kad je nestašica u novcu
bila naročito velika, engleska vlada je privremeno stavila van snage zakon iz
1844. i povećala s u m u novčanica bez pokrića u zlatu. 6 8 1
206 M a r x je predviđao da će čitaoci njegovih ekonomskih delà nailaziti na znatne
teškoće, koje su, kako je sam govorio, proizlazile iz prirode materije, novog
teorijskog stanovišta s koga je on tu materiju tretirao i iz revolucionisanja nauke
koje je on svojim ekonomskim delima vršio. Zato je M a r x , naročito posle
objavljivanja spisa Prilog kritici političke ekonomije ( 1 8 5 9 ) , u kome je način
izlaganja bio vrlo nepopularan, nastojao da svoja delà, a naročito Kapital, što
više približi čitaocu. Ovaj dodatak I glavi I toma Kapitala rezultat je takvog
M a r x o v o g nastojanja.
N a teškoće na koje će naići čitaoci I toma Kapitala M a r x u je prvi skre­
nuo pažnju njegov prijatelj L u d w i g Kugelmann. On m u je predložio da dvostru­
ko prikaže oblike vrednosti. (Vidi Pogovor drugom izdanju, str. 19. u ovom tomu.)
Prilikom štampanja I t o m a Kapitala M a r x je odgovarajući tekst poslao E n gelsu da bi se s njim konsultovao. Iz Engelsovog pisma M a r x u od 16. juna
1867. doznajemo da je Engels pročitao tekst, zapazio u njemu izvesne meto­
dološke nedostatke i dao M a r x u neke sugestije. Napomenuo je da je dijalek­
tičko izlaganje trebalo povezati s istorijskim, ilustrovati ga istorijski. »Mnogo
si pogrešio«, piše Engels M a r x u , »što tok misli tog apstraktnijeg izlaganja nisi
učinio preglednijim manjim pododeljcima i podnaslovima. T r e b a l o je da taj
deo obradiš po primeru Hegelove Enciklopedije, s kratkim paragrafima; da
svaki dijalektički prelaz istakneš posebnim naslovima i po mogućstvu da sve
ekskurze i ilustracije štampaš drugim slovima. T i m e bi stvar dobila unekoliko
udžbenički karakter, ali to bi znatno pomoglo veoma širokom krugu čitalaca
da te lakše shvate. Populus, pa čak i učeni, još nije navikao na takav način
mišljenja, pa m u se t o m o r a n a sve moguće načine olakšati.«
Ova Engelsova primedba na način Marxovog izlaganja bila je neposredan
povod da M a r x ponovo u z m e u razmatranje odgovarajući tekst i da ga dopuni
i ispravi u smislu Engelsovih sugestija. Dvadeset i drugog juna 1867. M a r x
piše Engelsu: »Sto se tiče izlaganja oblika vrednosti, ja sam tvoj savet p o s ­
l u š a o i n i s a m ga poslušao, da bih i u t o m pogledu ostao dijalektičar.
T o jest, ja sam 1, napisao jedan D o d a t a k , u kome sam i s t u
stvar
izložio toliko prosto i toliko ,školski koliko je bilo moguće, i 2 , po tvom savetu
sam svaku etapu razvitka podelio na paragrafe itd. s a
sopstvenim
naslovima.
A onda u predgovoru kažem ,nedijalektiČkom* čitaocu da
preskoči strane od x do y, pa da umesto toga procita Dodatak. T u ne mislim
samo na filistre, nego i na omladinu, koja je željna znanja itd. Osim toga, t o
pitanje je odlučujuće za celu knjigu.«
D a je Engelsova primedba bila neposredan povod da M a r x ponovo uzme
u obradu ovaj tekst, pokazuje i M a r x o v o pismo Engelsu od 27. juna 1867, u
kome o n kaže da je postupio tačno po Engelsovom savetu. Ako je M a r x u ,
dakle, prva sugestija da napiše Dodatak I glavi I toma Kapitala došla od
Ludwiga Kugelmanna, neposredan podsticaj da to učini dao m u je Engels.
c
Napomene
767
Iz prepiske između M a r x a i Engelsa vidimo da je M a r x ovaj D o d a t a k
napisao između 1 6 . i 2 7 . juna 1 8 6 7 , tj. u v r e m e kad je I t o m Kapitala
već
uveliko bio u štampi. U s v o m pismu Engelsu od 2 7 . juna 1 8 6 7 . M a r x govori
0 D o d a t k u navodeći detaljnu podelu teksta, njegove paragrafe i naslove, što
znači da je tada rukopis Dodatka bio ne samo završen nego i sasvim p r i p r e m ­
ljen za š t a m p u .
Pisan naknadno kao dopuna I glave I t o m a Kapitala, D o d a t a k je i m a o
osobitu n a m e n u i poseban značaj. T r e b a l o je da on najvećim delom zameni
odgovarajući tekst I glave I t o m a Kapitala. Svestan da je ovde izlaganje p o p u ­
larnije i preglednije, M a r x je u predgovoru I t o m u savetovao čitaocu da u m e s t o
teksta iz I glave u kome se govori o oblicima vrednosti, p r o č i t a D o d a t a k koji
je priložio na kraju I t o m a . Ali značaj ovog teksta ne ograničava se s a m o n a
materiju I glave; on ima veliki značaj i za celu knjigu, jer razumevanje p a r ­
tije o oblicima vrednosti služi kao osnova za shvatanje celokupne materije
koju M a r x tretira u I t o m u
Kapitala.
D o d a t a k I glavi je od ogromnog ne s a m o naučnoteoretskog nego i filozofsko-metodološkog
značaja. O n predstavlja briljantan p r i m e r
primene
M a r x o v o g dijalektičkog m e t o d a u političkoj ekonomiji. T o je sistematska
eksplikacija najelernentarnijih oblika dijalektike ekonomske stvarnosti, dija­
lektike oblikđ vrednosti, dijalektike polova izraza vrednosti, nerazdvojnosti
oblika vrednosti itd. Analizom dijalektike oblika v r e d n o s t i . M a r x otkriva i
neke druge oblike dijalektike, koji su m e đ u s o b n o tesno povezani i bez kojih
bi i sama dijalektika oblika vrednosti ostala nedovoljno objašnjena: dijalek­
tiku sadržaja i forme, dijalektiku kvantiteta i kvaliteta i stvarnog istorijskog
razvitka procesa r a z m e n e . O v d e , dakle, i m a m o kompendijum materijalističke
dijalektike. K a o što je s naučnoteoretskog gledišta osnova za razumevanje
celokupnog daljeg izlaganja materije, ovaj D o d a t a k je i s metodološkog gle­
dišta jezgro M a r x o v e dijalektike i pretpostavka za razumevanje svih kasnijih
oblika njegovog dijalektičkog razvijanja misli.
Pošto m u je bilo jasno da je dopunski tekst I glave bio nužan, M a r x u
d r u g o m izdanju I t o m a Kapitala
nije ostao na dvojnom izlaganju materije
u okviru I glave i u okviru samostalnog D o d a t k a I glavi na kraju toga t o m a ,
nego je I glavu ponovo redigovao i najveći deo D o d a t k a uneo u tekst ove
glave. »Što se teksta t i č e , najvažnije je o v o : U glavi I 1, n a u č n o s a m strože
sproveo izvođenje vrednosti analizom jednačina kojima se izražava svaka
razmenska vrednost, a isto je tako izričito istaknuta i veza i z m e đ u supstancije
vrednosti i određivanja veličine vrednosti društveno p o t r e b n i m r a d n i m v r e ­
m e n o m koja je u p r v o m izdanju bila samo nagoveštena. G l a v u I , 3 (oblik
vrednosti) sasvim sam preradio, što m i je nalagalo v e ć i samo dvostruko p r i ­
kazivanje iz prvog izdanja.« (Vidi u o v o m t o m u , str. 1 9 . )
Ali bez obzira na to što je ovaj D o d a t a k I glavi iz 1 8 6 7 . u d r u g o m iz­
danju najvećim delom integrisan u tekst I glave, on i m a samostalnu vrednost.
O n predstavlja logički tesno povezanu i izuzetno preglednu celinu, konciznu
1 sistematsku o b r a d u najsloženijeg problema ekonomske nauke. U z t o , ovaj
Dodatak i m a samostalnu vrednost i kao sjajan p r i m e r jedinstva teorije i m e t o d a
koje karakteriše ovaj t o m , kao i druga dva t o m a Kapitala. Z b o g toga ovaj D o d a ­
tak zaslužuje da se i posebno publikuje, i on se sada prvi p u t objavljuje na
srpskohrvatskom jeziku.
(Delovi teksta koji se podudaraju s tekstom I glave Kapitala
preuzeti
su iz prevoda M o š e Pijade i Rodoljuba Čolakovića; ostale delove D o d a t k a
prevela je Olga KostreŠević. — P i s m a M a r x a i Engelsa koja se citiraju u ovoj
napomeni vidi u 3 8 . t o m u ovog izdanja.)
5
Literatura
/. Déla
Addington, Stephen: An inquiry into the reasons for and against inclosing openfields. 2nd ed. [Istraživanje o razlozima za ograđivanje i protiv ograđivanja
slobodnog zemljišta. Drugo izdanje], Coventry, London 1772 641.
The advantages of the East-India trade to England [Preimućstva trgovanja s Istočnom
Indijom za Englesku], London 1720. 297 303 307 308 311 325 379 4 5 0
Aikin, J [ o h n ] : A description of the country from thirty to forty miles round Manch­
ester [Opis okoline na prostoru od 3 0 do 4 0 milja oko Mančestera], London
1795. 5 2 4 662 668 6 6 9
[Anderson, Adam:] An historical and chronological deduction of the origin of com­
merce, from the earliest accounts to the present time. Containing, an history of
the great commercial interests of the British Empire. With an appendix. Vol. 1—2
[Istorijsko i hronološko izvođenje porekla trgovine, od najranijih vesti do
naših dana. Sadrži istoriju velikih trgovačkih interesa Britanske Imperije. Sa
dodatkom. T o m 1—2], London 1764. 657 6 6 9
Anderson, James: The bee, or literary weekly intelligencer. Vol. 3rd [Pčela, ili nedeljni književni informator. T r e ć i t o m ] , Edinburgh 1791. 546
— Observations on the means of exciting a spirit of national industry; chiefly intended
to promote the agriculture, commerce, manufactures, and fisheries of Scotland.
In a series of letters to a friend. Written in the year 1775 [Razmatranja o sred­
stvima podsticanja duha nacionalne industrije; namenjena uglavnom unapre­
đenju poljoprivrede, trgovine, manufaktura i ribarstva Škotske. U jednoj se­
riji pisama prijatelju. Napisana 1775], Edinburgh 1777. 4 9 3 6 4 4
Appian von Alexandrien: Römische Geschichten. Übers, von Ferdinand L . J . Dillenius. 7 Bdch. [Istorija Rima. Preveo Ferdinand L . J . Dillenius. 7 svezaka],
Stuttgart 1830. 6 4 2
[Arbuthnot, John:] An inquiry into the connection between the present price of pro­
visions, and the size of farms. With remarks on population as affected thereby.
To which are added, proposals for preventing future scarcity. By a farmer [Istra­
živanje odnosa između današnje cene životnih namirnica i veličine farmi. Sa
primedbama kako to utiče na stanovništvo. Dodaju se predloži za sprečavanje
buduće oskudice. Napisao jedan farmer], London 1773. 278 2 9 3 2 9 4 638 642
Aristoteles: Ethica Nicomachea. I n : »Opera ex recensione Immanuelis Bekkeri«.
T . 9 [Nikomahova etika. U : »Dela u redakciji Immanuela Bekkera«. T o m 9 ] ,
Oxonii 1837. 63
-De
república libri VIII. Ibid. T o m 10 [Država, u 8 knjiga. Isto. T o m 10], Oxo­
nii 1837. 86 142 152
Ashley, [Anthony] : Ten hours' factory hill. T h e speech in the House of Commons,
on Friday, M a r c h 15 , 1844 [Zakon o desetočasovnom radnom danu u fabrici.
Govor održan u Donjem domu u petak 15. marta 1844], London 1 8 4 4 . 3 5 6 365
366
t h
Athenaeus: DeipnosopUstarum
libri quindecim. T . 2 . . . emendav. a c s u p p l e v . . .
illustrav. commodisque indicibus instrux. Johannes Schweighaeuser [Gozba
sofista, u 14. knjiga. T o m 2 . . . Ilustrovao i dao uputstva Johannes Schweig­
haeuser], Argentorati 1802. 1 9 8 125
Augier, Marie: Du crédit public et de son histoire depuis les temps anciens jusqu'à
nos jours [O javnom kreditu i o njegovoj istoriji od antičkih vremena do danas],
Paris 1842. 6 7 0
Babbage, Charles: On the economy of machinery and manufactures
mašina i manufaktura], London 1832. 309 3 1 2 333 346 358
[O ekonomiji
Bacon, Francis: The essays or counsels civil and moral [Ogledi ili saveti građanski
i moralni], London 1625. 635
— The Reign of Henry VIL Verbatim reprint from Rennet's England, ed. 1719
[Vladavina Henrija V I I . Prepisano iz Kenetove Engleske, izdato 1719], London
1870. 635 636
[Bailey, Samuel:] A critical dissertation on the nature, measures, and causes of value;
chiefly in reference to the writings of Mr. Ricardo and his followers. By the au­
thor of essays on the formation and publication of opinions. [Kritička rasprava
o prirodi, merama i uzrocima vrednosti, koja se poglavito odnosi na spise gos­
podina Ricarda i njegovih sledbenika. Napisao autor esejâ o formiranju i izra­
žavanju mnenja], London 1825. 67 8 4 4 7 0 .
— (anonimno) Money and its vicissitudes in value; as they affect national industry
and pecuniary contracts, with a postscript on joint-stock banks [Novac i promené
njegove vrednosti; njihov uticaj na nacionalnu industriju i na obaveze po nov­
čanim ugovorima, s dodatkom o akcionarskim bankama], London 1837. 56
538
Barbon, Nicholas: A discourse concerning coining the new money lighter. I n answer
to M r . Lock's considerations about raising the value of money [Rasprava o
kovanju novog lakšeg novca. U odgovor razmatranjima gospodina Locke-a o
podizanju vrednosti novca], London 1696. 4 3 4 4 122 135 136.
Barton, John: Observations on the circumstances which influence the condition of
the labouring classes of society. [Zapažanja o okolnostima koje utiču na položaj
radnih klasa društva], London 1817. 558 5 5 9 596
Baynes, [John]: The cotton trade. Two lectures on the above subject, delivered before
the members of the Blackburn Literary,
Scientific and Mechanics'
Institution
[Trgovina pamukom. Dva predavanja o ovom predmetu, održana pred člano­
vima Blekbernškog društva za književnost, nauku i mehaniku], Blackburn,
London 1857. 3 4 4
Beccaria, Cesare: Elementi di econorma pubblica. I n : »Scrittori classici italiani di
economia politica. Parte moderna«. T . 11 [Elementi nacionalne ekonomije.
U : »Italijanski klasici političke ekonomije. Novo doba«. T o m 1 1 ] , Milano 1804.
325
Beckmann, Johann: Beytràge zur Geschichte der Erfindungen.
riji pronalazaka. T o m . 1 ] , Leipzig 1786. 379
Bd. 1 [Prilozi isto­
Beecher-Stowe, Harriet: Uncle Tom's cabin [Čiča-Tomina koliba]. 645
49 Man - Engels (21)
Bellers, J o h n : Essays about the poor, manufactures, trade, plantations, and immorality [Ogledi o sirotinji, manufakturama, trgovini, kolonijama i nemoralnosti],
London 1699. 123 136 2 9 2 4 2 4
— Proposais for raising a colledge of industry of ail useful trades and husbandry,
with profit for the rich, a plentiful living for the poor, and good éducation for youth
[Predloži za otvaranje praktičnog koledža za sva korisna zanimanja i zemljo­
radnju, na korist bogatih, za bolji život siromašnih i za dobro vaspitanje mla­
dih], London 1696. 129 130 379 4 3 2 543
Beritham, Jérémie: Théorie des peines et des récompenses; ouvrage extrait des manu­
scrits de M . Jérémie Bentham. P a r Etfienne] Dumont. 3e éd. T . 2 [Teorija
0 kaznama i nagradama; izvod iz rukopisa g. Jérémie Benthama. Od Et[ienne-a]
Dumont-a. T r e ć e izdanje, t o m 2 ] , Paris 1826. 538
Berkeley, George: The querist, containing several queries, proposed to the considéra­
tion of the public [Upitnik koji sadrži nekoliko pitanja upućenih na razmatranje
javnosti], London 1750. 300 316
Die Bibel oder die ganze Heilige Schrift des alten und neuen Testaments. Nach der
deutschen Übers. Martin Luthers [Biblija ili celo Sveto pismo novoga
1 staroga zaveta. Prema nemačkom prevodu Martina Luthera], 87 243 332
513 524 6 7 9
Bidaut, J . N. : Du monopole qui s'établit dans les arts industriels et le commerce, au
moyen des grands appareils de fabrication. 2e livraison. D u monopole de la fa­
brication et de la vente [O monopolu koji nastaje u industriji i trgovini primenom
krupnih oruđa proizvodnje. Druga knjiga. O monopolu proizvodnje i prodaje],
Paris 1828. 2 8 8
Biese, F r a n z : Die Philosophie des Aristoteles, in ihrem inneren
Zusammenhange,
mit besonderer Berücksichtigung des philosophischen Sprachgebrauchs, aus dessen
Schriften entmckelt. B d . 2. Die besonderen Wissenschaften [Aristotelova filo­
zofija u svojoj unutarnjoj vezi, s posebnim osvrtom na filozofsku upotrebu je­
zika razvijenu na osnovu njegovih delà. T o m 2. Posebne nauke], Berlin 1842. 361
Blakey, Robert: The history of political literature from the earliest times. Vol. 2
[Istorija političke književnosti od najranijih vremena. T o m 2 ] , London 1855.
637 638
Blanqui, [Jérôme-Adolphe]: Cours d'économie industrielle. Recueilli et annoté
par Ad[olphe-Gustave] Biaise [ K u r s industrijske ekonomije. Prikupio i zabeležio Adolphe-Gustave Biaise], Paris 1 8 3 8 - 1 8 3 9 . 301 3 0 2
— Des classes ouvrières en France, pendant l'année 1848. T . 1—2. [O radničkim
klasama u Francuskoj u 1848. godini. T o m 1 — 2 ] , Paris 1849. 2 4 8 249
Block, Maurice: Les théoriciens du socialisme en Allemagne. Extrait du »Journal des
Économistes* (numéros de juillet et d'août 1872) [Teoretičari socijalizma u
Nemačkoj. Izvod iz »Journal des Économistes* (brojevi od jula i avgusta 1872)],
Paris 1872. 2 3 .
Boileau, Etienne: Règlemens sur les arts et métiers de Paris, rédigés au XIII siècle, et
— connus sous le nom du livre des métiers...
Avec des notes et une introd. par
G . - B . Depping [Pravila o zanatima u Parizu, sastavljena u 13. veku, poznata
pod nazivom »Knjiga o z a n a t i m a . . . « S beleškama i uvodom G . - B . Depping-a],
Paris 1837. 4 3 0
Boileau-Despréaux, Nicolas: Satire
VIII
[Satira V I I I ] . 578
Boisguillebert, [Pierre L e Pesant]: Le détail de la France. I n : «Économistes finan­
ciers du X V I I I e siecle«. Précédés de notices historiques sur chaque auteur,
et accompagnés de commentaires et de notes explicatives, par Eugène Daire
[Trgovina na malo u Francuskoj. U : »Finansijski ekonomisti X V I I I veka«.
S istorijskim beleškama o svakom autoru i s komentarima i objašnjenjima E u gène-a Daire-a], Paris 1 8 4 3 . 123
— Dissertation sur la nature des richesses, de l'argent et des tributs où l'on découvre
la fausse idée qui règne dans le monde à l'égard de ces trois articles [Rasprava o
prirodi bogatstava, novca i poreza u kojoj se ukazuje na pogrešno mišljenje koje
vlada u svetu o ova tri faktora], isto. 132
Boxhorn, Marcus Zuerius: Marci Zuerii Boxhornii institutionum politicarum
liber
primus. In : »Marci Zuerii Boxornii varii tractatus politici« [Marcus Zuerius Boxrhorn o političkim ustanovama, knjiga 1. U : »Marcus Zuerius B o x h o r n , , R a z n e
političke rasprave'«], Amstelodami 1 6 6 3 . 3 7 9 3 8 0
[Brentano, L u j o : ] Wie Karl Marx citirt [Kako K a r l M a r x citira]. I n : »Concordia.
Zeitschrift fur die Arbeiterfrage«, Berlin, br. 10. od 7. marta 1 8 7 2 . 3 8
[anonimno] Wie Karl Marx sich vertheidigt [Kako se Karl M a r x brani]. Isto, b r .
27. od 4 . jula 1 8 7 2 . i broj 2 8 . od 11. jula 1872. 38
Broadhurst, J . : Political
economy
[Politička ekonomija], L o n d o n 1 8 4 2 . 6 0
Brougham, H e n r y : An inquiry into the colonial policy of the European powers. I n
two volumes. Vol. 2 [Istraživanje o kolonijalnoj politici evropskih sila. U dva
toma. T o m 2 ] , Edinburgh 1 8 0 3 . 6 6 9 6 7 0
[Bruckner, J o h n : ] Théorie du système animal
1767. 5 4 5
[Teorija o životinjskom svetu], L e y d e
Buchanan, David : Inquiry into the taxation and commercial policy of Great Britain ;
with observations on the principles of currency, and exchangeable
value
[Is­
pitivanje o porezu i trgovinskoj politici Velike Britanije; s primedbama o prin­
cipima valute i razmenljivoj vrednosti], Edinburgh 1 8 4 4 . 1 1 9
— Observations on the subjects treated of in Dr. Smith's inquiry into the nature and
causes of the wealth of nations [Razmatranja o predmetima koje tretira d r Smith
u istraživanju prirode i uzroka bogatstva naroda], Edinburgh 1 8 1 4 . 6 4 4
— vidi i Smith, A d a m : An inquiry into the nature and causes of the wealth of nati­
ons.
Bûchez, P[hilippe] - J[oseph] - B[enjamin] et P[ierre] - Q é l e s t i n ] R o u x [- L a vergne] : Histoire parlementaire de la révolution française, ou journal des assem­
blées nationales, depuis 1789 jusqu'en 1815. T . 10 [Parlamentarna istorija Francuske
revolucije, ili dnevnik Narodne skupštine od 1 7 8 9 . do 1 8 1 5 . T o m 1 0 ] , Paris
1834. 6 5 5
Burke, E d m u n d : A letter from the Right Honourable Edmund Burke to a Noble
Lord, on the attacks made upon him and his pension, in the House o f L o r d s ,
by the Duke of Bedford and the Earl o f Lauderdale, early in the present session
o f Parliament [Pismo visokouvaženog E d m û n d a Burke-a plemenitom lordu
o napadu na njega i na njegovu penziju u D o m u lordova od strane vojvode od
Bedforda i erla od Lauderdale-a, na početku sadašnjeg zasedanja Parlamenta],
L o n d o n 1796. 6 3 9
— Thoughts and details on scarcity, originally presented to the Right Hon. William
Pitt, in the month o f November, 1 7 9 5 [Misli i detalji o oskudici, prvenstveno
upućeni visokouvaženom Williamu Pittu, meseca novembra 1 7 9 5 ] , L o n d o n
1800. 187 211 2 8 9 6 7 0
Butler, Samuel: Hudibras
[Hjudibres]. 4 4
[Byles, J o h n Barnard:] Sophisms of free-trade and popular political economy exami­
ned. B y a barrister. 7
ed. W i t h corr. and add. [Sofizmi slobodne trgovine i
popularna politička ekonomija. Od jednog sudskog advokata. 7. izdanje s popravkama i dopunama], L o n d o n 1852. 2 4 4 6 5 2
t h
Cairnes, J [ o h n ] Eflliot]: The slave power: its character, career and probable designs:
being an attempt to explain the real issues involved in the American contest [ R o ­
bovska snaga, njen karakter i verovatne perspektive: pokušaj da se ukaže
na pravi izlaz iz američkog unutrašnjeg spora], L o n d o n 1862. 179 2 3 9 2 9 8
Campbell, G e o r g e : Modern India: a sketch of the
which is prefixed, some account of the natives and
Indija: skica sistema građanske uprave. Napred
cima i o domorodačkim ustanovama], L o n d o n
system of civil government.
To
native institutions [Savremena
je izložen izveštaj o domoro­
1852. 3 1 9
Cantillon, Philip: The analysis of trade, commerce, coin, bullion, banks and foreign
exchanges. Wherein the true principles o f this useful knowledge are fully but
briefly laid down and explained, to give a clear idea o f their happy consequences
to society, when well regulated. T a k e n chiefly from a manuscript of a very in­
genious gentleman deceas'd, and adapted t o the present situation of our trade
and c o m m e r c e [Analiza trgovine, trgovačkih poslova, novca, zlatnih poluga,
banaka i međunarodne razmene. G d e su istiniti principi ovog korisnog znanja
potpuno ali kratko postavljeni i objašnjeni da daju jasnu ideju njihove srećne
posledice po društvo, u koliko je dobro regulisano. Uzeto uglavnom iz ruko­
pisa jednog umrlog vrlo pametnog gospodina i prilagođeno sadašnjem stanju
naše trgovine], L o n d o n 1 7 5 9 . (Vidi i napomenu 132.) 4 8 8
[Cantillon, R i c h a r d : ] Essai sur la nature du commerce en g&neral. T r a d , de l'anglois.
I n : »Discours politiques.« T . 3e. [Ogled o prirodi trgovine uopšte. Prevedeno s
engleskog. U : »Političke rasprave«. T o m 3 ] , Amsterdam 1 7 5 6 . (Vidi i napomenu
151.) 4 8 8 4 8 9
Carey, H [ e n r y ] C[harles]: Essay on the rate of wages. With an examination of the
causes of the differences in the condition of the labouring population
throughout
the world [Ogled o stopi najamnine. S ispitivanjem razlika u uslovima radničkog
stanovništva u ćelom svetu], Philadelphia, L o n d o n 1 8 3 5 . 4 9 5
— The slave trade, domestic and foreign: why it exists, and how it may be extinguished
[Trgovina robljem, domaća i strana: zašto ona postoji i kako se može ukinuti],
Philadelphia, L o n d o n 1 8 5 3 . 6 4 5 661
Carlyle, T h o m a s : Ilias (Americana) in nuce. I n : »MacmiUan's Magazine«. E d . by
David Masson. L o n d o n , Cambridge. August 1 8 6 3 . [Ilijada (američka) ukratko.
U:»MacmiUan's Magazine«. Izdao David Masson. L o n d o n , Cambridge. Avgust
1863.] 2 2 9
[Cazenove, J o h n : ] Outlines of political economy, being a plain and short view of the
laws relating to the production, distribution and consumption of wealth [Osnovi
političke ekonomije; jasan i kratak pregled zakona proizvodnje, raspodele i
potrošnje bogatstva], L o n d o n 1832. 1 8 0 2 8 6 4 5 9 5 2 6
— vidi i Malthus, T h o m a s R o b e r t : Definitions
in political economy
Chalmers, T h o m a s : On political economy in connexion with the moral state and
moral prospects of society. 2
ed. [O političkoj ekonomiji u vezi s moralnim
stanjem i moralnim perspektivama društva. D r u g o izdanje], Glasgow 1832. 142
n d
Chamberlain, J o s e p h : [Eröffnungsrede
der sanitären Konferenz,
Birmingham, 14.
J a n u a r 1875.] I n : »The Manchester Guardian«, 15. Januar 1875. [Govor prilikom
otvaranja zdravstvene konferencije. Bermingem, 14. januar 1875. U : »Manchester
Guardian«, 1 5 . januar 1875.] 5 6 8
The character and behaviour of King William, Sunderland,
Somers etc. as repre­
sented in original letters to the Duke of Shrewsbury, from Somers, Halifax,
Oxford,
secretary
Vernon etc. [Ličnost i ponašanje kralja Williama, Sunderlanda, Somersa itd. prema originalnim pismima vojvodi Shrewsburyju od Somersa, H a lifaxa, Oxforda, sekretara Vernona itd. (Rukopis u Sloane Manuscript Collection
Britanskog muzeja, br. 4 2 2 4 . ) ] 6 3 9
Cherbuliez, A[ntoine]: Richesse ou pauvreté.
Exposition des causes et des effets
de la distribution actuelle des richesses sociales [Bogatstvo ili siromaštvo.
Izlaganje uzroka i posledica sadašnje raspodele društvenog bogatstva], Paris
1841. 167 170 5 1 5 .
[Child, Josiah:] A discourse concerning trade, and that in particular of the East-Indies [Rasprava o trgovini, a naročito o trgovini Istočne Indije], [ L o n d o n
1689.] 9 0
[Clement, Simon:] A discourse of the general notions of money, trade and exchanges,
as they stand in relation each to other. By a merchant [Rasprava o opštim poj­
movima o novcu, trgovini i razmeni, kakav je njihov međusobni odnos. Od
jednog trgovca], L o n d o n 1695. 9 0
Cobbett, William : A history of the protestant »reformatiom in England and Ireland.
Showing how that event has impoverished and degraded the main body o f
the people in those countries. I n a series of letters, addressed to all sensible
and just Englishmen [Istorija protestantske »reformacije« u Engleskoj i Irskoj,
koja pokazuje kako je taj događaj osiromašio i degradirao glavnu masu naroda
u tim zemljama. U seriji pisama upućenih svim razboritim i pravičnim E n ­
glezima], L o n d o n 1824. 637
Code pénal, ou code des délits et des peines [Krivični zakonik, ili zakonik o krivičnim
delima i kaznama], Cologne 1810. 6 5 4
Colins, [Jean-Guiliaume-César-Alexandre-Hippolyte]: U économie politique,
source
des révolutions et des utopies prétendues socialistes, T . 3e [Politička ekonomija
izvor tobožnjih socijalističkih revolucija i utopija. T o m 3 ] , Paris 1857. 542
613 681
Columbus, Christoph : [Brief aus Jamaica] — vidi Navarrete, Mfartin] F[ernandez
de] : Die Reisen des Christof
Columbus...
Comte, Charles: Traité de législation ou exposition des lois générales, suivant les­
quelles les peuples prospèrent, dépérissent ou restent stationnaires. 3e éd. Revue et
corr. [Rasprava o zakonodavstvu ili izlaganje o opštim zakonima, na osnovu
kojih narodi napreduju, nazaduju ili stagniraju. T r e ć e izdanje, pregledano i
ispravljeno], Bruxelles 1 8 3 7 . 6 6 3
Condillac, (Etienne-Bonnot de) : Le commerce et le gouvernement. In: «Mélanges
d'économie politiques T . 1. Précédés de notices historiques sur chaque auteur,
et accompagnés de commentaires et de notes explicatives, par E u g è n e Daire
et G[ustave] de Molinari [Trgovina i vlada. U : »Zbornik političke ekonomije«.
T o m 1. S istorijskim beleškama o svakom autoru i s komentarima i objašnjenjima
Eugène-a Daire-a i G[ustave]-a de Molinarija], Paris 1847. 148
Considerations concerning taking off the bounty on corn exported: in some letters to
a friend. T o which is added, a postscript, shewing that the price of c o r n is n o
rule to judge of the value of land [Razmišljanja o ukidanju premije za izvoz
žita u nekim pismima jednom prijatelju. S dodatkom koji pokazuje da cena
žita nije pravilo p o kome se sudi o vrednosti zemlje], L o n d o n 1 7 5 3 . 2 8 7
Considerations on taxes, as they are supposed to affect the price of labour in our manu­
factures.
In a letter to a friend. [Razmišljanja o porezima, kako oni mogu da
utiču na cenu rada u našim manufakturama. U pismu jednom prijatelju], L o n ­
don 1 7 6 5 . 2 4 6
Corbet, T h o m a s : An inquiry into the causes and modes of the wealth of individuals',
or the principles of trade and speculation explained. I n two parts. {Istraživanje o
uzrocima i vrstama bogatstva pojedinaca; ili objašnjenje načela trgovine i Špeku­
lacije. U dva delà], L o n d o n 1 8 4 1 . 1 4 0 5 1 9
Corbon, [Claude]—A[nthime]: De renseignement
professionnel.
fesionalnoj obuci. D r u g o izdanje], Paris 1 8 6 0 . 4 3 1 -
2nde éd. [O p r o ­
Courcelle-Seneuil, J[ean-G[ustave] : Traité théorique et pratique des entreprises
industrielles, commerciales et agricoles ou manuel des affaires. 2e éd., revue et
augm. [Teorijska i praktična rasprava o industrijskim, trgovačkim i poljopriv­
rednim preduzećima ili priručnik o poslovima. Drugo, prepravljeno i proši­
reno izdanje], Paris 1857. 2 0 9
The currency theory reviewed; in a letter to the Scottish people on the menaced inter­
ference by government with the existing system of banking in Scotland. By a banker
in England [Prikaz teorije novčanog opticaja: u pismu škotskom narodu o
pretećem mešanju vlade u postojeći sistem bankarstva u Škotskoj. Od jednog
engleskog bankara], Edinburgh 1845. 131
Cuvier, [George] : Discours sur les révolutions du globe. Avec des notes et un appendice
d'après les travaux récents de M M . de Humboldt, Flourens, Lyell, Lindley,
etc. Réd. par Hoefer [Rasprava o revolucijama Zemlje. S primedbama i do­
datkom prema najnovijim radovima gospode Humboldta; Flourens-a, Lyella,
Lindleya itd. U redakciji Hoefera], Paris 1863. 4 5 2
Dante Alighieri: Božanstvena
komedija.
18 101
Darwin, Charles : Über die Entstehung der Arten im Thier- und Pflanzen-Reich durch
natürliche Züchtung, oder Erhaltung der vervollkommneten Rassen im Kampfe
um's Dasein. N a c h der 3. engl. A u s g . . . aus dem Engl, übers, und mit An­
merkungen vers, von H . G . Bronn. 2. verb, und sehr verm. Aufl. [O nastanku
vrsta u životinjskom i biljnom carstvu prirodnim odabiranjem, ili održanje
usavršenih rasa u borbi za opstanak. Prema trećem engleskom i z d a n j u . . . pre­
veo s engleskog i dao napomene H . G. Bronn. Drugo, poboljšano i uvećano
izdanje], Stuttgart 1863. 3 0 5 , 3 3 0
Daumer, Georg Friedrich: Die Geheimnisse des christlichen Alterthums.
[Tajne hrišćanskog starog veka. T o m 1—2], Hamburg 1847. 258
D e Cous, Salomon — vidi Hero Alexandrinus : Buch von Lufft- und
, sten.. .
Bd. 1—2
Wasser-Kün-
A defence of the land-owners and farmers of Great Britain; and an exposition of the
heavy parliamentary and parochial taxation under which they labour; combi­
ned with a general view of the internal and external policy of the country; in
familiar letters from an agricultural gentleman in Yorkshire to a friend in Par­
liament [Odbrana zemljoposednika i farmera u Velikoj Britaniji, i izlaganje o
velikom skupštinskom i parohijskom porezu pod kojim oni rade; kombinovano
s opštim pogledom na unutrašnju i spoljnu politiku zemlje, u privatnim pismima
jednog poljoprivrednika iz Jorkšira prijatelju u Parlamentu], London 1814.
490
[Defoe, Daniel:] An essay upon publick credit...
T r e ć e izdanje], London 1710. 131
(3rd ed.) [Ogled o javnom kreditu...
D e Quincey, Thomas : The logic of political economy [Logika političke ekonomije],
Edinburgh, London 1844. 3 5 0
De Roberty, [Jewgeni Walentinowitsch] : Dos Kapital. Kritik der politischen Oekonomie. Von Karl M a r x . Erster Band, Hamburg 1867. In: »La Philosophie
positive«, Paris, N ° 3, novembre-décembre, 1868. [Kapital. Kritika političke
ekonomije. Od Karla Marxa. Prvi tom, Hamburg 1867. U : »La Philosophie
positive«, Pariz, br. 3. za novembar i decembar 1868.] 23
Descartes, R e n é : Discours de la méthode pour bien conduire sa raison, et chercher la
vérité dans les sciences [Rasprava o metodi za dobro upravljanje razumom i za
istraživanje istine u naukama], Paris 1 6 6 8 . 345 346
,
Destutt de T r a c y , [Antoine-Louis-Claude] comte de: Elémens d'idéologie. 4e et
5e parties. Traité de la volonté et de ses effets [Elementi ideologije. Četvrti i
peti deo. Rasprava o volji i njenom dejstvu], Paris 1826. 81 146 151 2 9 2 2 9 4
573
— Traité d'économie politique [Rasprava o političkoj ekonomiji], Paris 1823. 146
Dickens, Charles: Oliver Twist [Oliver Tvist]. 391 3 9 2
Diderot, Denis: Le Salon de 1767 [Salon iz 1767]. 126
Dietzgen, Joseph: Das Kapital. Kritik der politischen Oekonomie von Karl
Marx.
Hamburg 1867. I n : »Demokratisches Wochenblatt«, Leipzig, vom 1, 2 2 , 29
August und 5 September 1868. [Kapital. Kritika političke ekonomije od Karla
Marxa. Hamburg 1867. U : »Demokratisches Wochenblatt«, Lajpcig, od 1, 2 2 ,
29. avgusta i 5. septembra 1868.] 2 2
Diodor von Sicilien: Historische Bibliothek. Übers, von Julius Friedrich W u r m .
Bdch. 1 — 19. Stuttgart 1 8 2 8 — 1 8 4 0 . 1. und 3. Buch. [Istorijska biblioteka.
Preveo Julius Friedrich W u r m . Sv. 1—19. Stuttgart 1 8 2 8 — 1 8 4 0 . 1. i 3. knjiga.]
134 211 304 327 451
A discourse of the necessity of encouraging mechanick industry [Rasprava o neophod­
nosti davanja podstreka za razvoj mehaničke industrije], London 1690. 245
D r y den, [John]: The cock and the fox: or, the tale of the nun's priest. I n : »Fables
ancient and modern«. Transi, into verses from Homer, Ovid etc. by [John]
Dryden [Petao i lisica ili bajka o svešteniku. U : »Antičke i savremene bajke«.
Preveo u stihovima iz Homera, Ovidija itd. (John) Dryden], London 1713. 217.
Ducpétiaux, Edfouard]: Budgets économiques des classes ouvrières en Belgique.
Subsistances, salaires, population [Ekonomski budžet radničkih klasa u Bel­
giji. Sredstva za život, plate i populacija], Bruxelles 1 8 5 5 . 593 5 9 4 5 9 5
Duffy, [Charles] Gavan: Guide to the land law of Victoria
zemljišni zakon], London 1862. 6 8 2
[Vodič uz viktorijanski
Dunning, T[homas] Jfoseph]: Trades' Unions and strikes: their philosophy
and
intention [Tredjunioni i štrajkovi : njihova teorijska osnova i njihove intencije],
London 1860. 4 8 4 487 6 7 0
Dupont, Pierre: Le chant des ouvriers [Pesma radnikâ]. 613
Dupont de Nemours, [Pierre-Samuel]: Maximes du docteur Quesnay, ou résumé
' de ses principes d'économie sociale. I n : »Physiocrates. Quesnay, Dupont de
Nemours, Mercier de la Rivière, Baudeau, L e Trošne«. Avec une introd. sur
la doctrine des physiocrates, des commentaires et des notices historiques, par
Eugène Daire. I partie [Učenje doktora Quesnaya, ili rezime njegovih načela
društvene ekonomije. U : »Fiziokrati. Quesnay, Dupont de Nemours, Mercier
de la Rivière, Baudeau, L e Trošne«. Sa uvodom o učenju fiziokrata, s komenta­
rima i istorijskim beleškama Eugène-a Daire-a. Prvi deo], Paris 1846. 105
e
Eden, Frederic Morton: The state of the poor: or, an history of the labouring classes
in England, from the conquest to the present period. . . . With a large appendix.
Vol. 1 — 3. [Stanje siromašnih ili istorijà radničkih klasa u Engleskoj od osva­
janja do sadašnjeg doba. . . . S opširnim dodatkom. T o m 1 — 3], London 1797.
218 5 3 0 544 545 5 9 6 6 3 8 6 4 0 6 4 2 6 6 8 .
Encyclopédie des sciences médicales; ou traité général, méthodique et complet des di­
verses branches de l'art de guérir. 7e div. Auteurs classiques [Enciklopedija medi­
cinskih nauka, ili opšta, metodička i potpuna rasprava o različitim granama
lekarske veštine. 7. serija. Klasični autori], Paris 1841. 3 2 4
Engels, Friedrich: Die englische Zehnstundenbill. I n : »Neue Rheinische Zeitung.
Politisch-ökonomische Revue«. Redigiert von Karl M a r x , Heft 4 , April 1 8 5 0
[Engleski zakon o desetočasovnom radnom vremenu. U : »Rajnske novine.
Političko-ekonomska revija«. Uređuje Karl M a r x ] , London, Hamburg, NewYork, sv. 4 , april 1850. 2 6 2 271
— Die Lage der arbeitenden Klasse in England. Nach eigner Anschauung und authen­
tischen Quellen [Položaj radničke klase u Engleskoj. N a osnovu sopstvehog
posmatranja i autentičnih izvora], Leipzig 1 8 4 5 . 2 1 5 2 1 9 227 2 4 0 3 5 4 3 7 4
376 3 9 4 5 3 4 5 7 9
— Umrisse zu einer Kritik der Nationaloekonomie.
I n : »Deutsch-Französische
Jahrbücher«. Herausgegeben von Arnold Rüge und Karl Marx. 1. und 2. Lie­
ferung [Nacrt za kritiku političke ekonomije. U : »Nemačko-francuski godiš­
njaci«. Izd. Arnold Ruge i Karl Marx. B r . 1 - 2 ] , Paris 1844. 77 141 152 562
Ensor, George: An inquiry concerning the population of nations: containing a re­
futation of Mr. Malthus's essay on population [Istraživanje o naseljenosti razn h
zemalja, koje opovrgava ogled o stanovništvu g. Malthusa], London 1818. 6 4 4
An essay on credit and the bankrupt act [Ogled o kreditu i zakonu o bankrotstvu],
London 1707. 127
An essay on the political economy of nations: or, a view of the intercourse of countries,
as influencing thdr wealth [Ogled o političkoj ekonomiji naroda, ili jedno gle­
dište o međusobnim vezama zemalja kao faktoru koji utiče na njihovo bogat­
stvo], London 1 8 2 1 . 181 2 7 7
An essay on trade and commerce: containing observations on taxes, as they are suppo­
sed to affect the price of labour in our manufactories: together with some interes­
ting reflections on the importance of our trade to America...
By the author of
•Considerations on taxes* [Ogled o trgovini i trgovačkom prometu, koji sadrži
primedbe o porezima kako oni treba da utiču na cene rada naših manufaktur­
nih radionica zajedno s nekim interesantnim mislima o važnosti naše trgovine
s A m e r i k o m . . . Od autora »Zapažanja o porezima«], London 1770. 2 0 8 246-248
328 4 7 8 5 2 9 544 649
Essays on political economy: in which are illustrated the principal causes of the pre­
sent national distress; with appropriate remedies [Ogledi iz političke ekonomije,
u kojima su ilustrovani glavni uzroci sadašnjeg nacionalnog siromaštva; s prik­
ladnim lekovima], London 1830. 4 6 5
[Evans, N . H . : ] Our old nobility. B y noblesse oblige. 2nd ed. [Naše staro plemstvo.
Od autora koga obavezuje društveni položaj. Drugo izdanje], London 1 8 7 9 .
639
Faulhaber, Johann: Mechanische Verbesserung einer Alten Roszmühlen, welche vor
diesem der Königliche Ingenieur Augustinus Ramellus an Tag geben...
[Meha­
ničko poboljšanje jednog starog dolapa koji je pre ovog pisca konstruisao kra­
ljevski inženjer Augustinus R a m e l l u s . . . ] , U l m 1625. 3 3 4
Fawcett, Henry: The economic position of the british labourer [Ekonomski položaj
britanskog radnika], Cambridge, London 1865. 4 9 1 539 5 4 0 578
Ferguson, A d a m : An essay on the history of civil society [Ogled o istoriji građanskog
društva], Edinburgh 1767. 3 1 6 3 2 2 - 3 2 3
Ferrand — vidi Hansard's
parliamentary
debates...
Vol. 170.
Ferrier, François-Louis-Auguste: Du gouvernement
considéré dans ses rapports
' avec le commerce [O vladi s gledišta njenih odnosa p rema trgovini], Paris 1805.
65
Fielden, J o h n : The curse of the factory system; or, a short account of the origin of
factory cruelties [Proklinjanje fabričkog sistema ili kratko objašnjenje porekla
zala koje je doneo fabrički sistem], London 1836. 357 365 6 6 8 .
[Fleetwood, William]: Chronicon preciosum: or, an account of english money, the
price of corn, and other commodities, for the last 600 years [Chronicon preciosum
(hronika cena) ili razmatranje o engleskom novcu, ceni žita i druge robe za poslednjih 6 0 0 godina], London 1707. 2 4 4
— Chronicon preciosum: or, an account of english gold and silver money; the price
of corn and other commodities, for six hundred years last past [Hrpnika cena ili
razmatranje o engleskom zlatnom i srebrnom novcu, ceni žita i druge robe za
poslednjih 6 0 0 godina], London 1745. 2 4 4
Fonteret, A[ntoine)-L[ouis] : Hygiène physique et morale de Vouvrier clans les
grandes villes en général et dans la ville de Lyon en particulier [Fizička i moralna
higijena radnika u velikim gradovima uopšte i u Lžonu posebno], Paris 1858. 323
[Forbonnais, François-Veron de:] Elémens du commerce. Nouv. éd. '2nde partie
[Elementi trgovine. Novo izdanje. Drugi deo], Leyde 1766. 91
[Forster, Nathaniel :] An inquiry into the causes of the present high price of provi­
sions. In two parts [Istraživanje o uzrocima sadašnjih visokih cena .životnih
namirnica. U dva delà], London 1767. 2 4 6 379 451 6 4 0
Fortescue, J o h n : De laudibus legum Angliae [O vrlinama zakona Engleske], London
1537. 634
Fourier, Chfarles] : La fausse industrie morcelée, répugnante, mensongère, et l'anti­
dote: l'industrie naturelle, combinée, attrayante, véridique, donnant
quadruple
produit [Izopačena usitnjena, gnusna i lažna privreda i njen lek — prirodna,
kombinovana, privlačna, istinska industrija, koja daje četiri puta veći proizvod],
Paris 1 8 3 5 - 1 8 3 6 . 378
— Le nouveau monde industriel et sociétaire, ou invention du procédé d'industrie
attrayante et naturelle distribuée en séries passionnées [Novi industrijski i združeni
svet, ili pronalaženje načina za privlačnu i prirodnu industriju koja se deli u
serije prema naklonostima čoveka], Paris 1829, 615
Franklin, Benjamin: A modest inquiry into the nature and necessity of a paper currency.
I n : »The works of Benjamin Franklin«. By Jared Sparks. Vol. 2. [Skromno
istraživanje o prirodi i neophodnosti papirnog novca. U : »Dela Benjamins Frank­
lina«. Od Jareda Sparksa. T o m 2 ] , Boston 1836. 57
— Positions to be examined, concerning national
nom bogatstvu koja treba ispitati], isto. 152
wealth
[Gledišta o nacional­
Freytag, Gustav: Neue Bilder aus dem Leben des deutschen Volkes [Nove slike iz
života nemačkog naroda], Leipzig 1862. 6 5 3 .
Fullarton, J o h n : On the regulation of currencies; being an examination of the prin­
ciples, on which it is proposed to restrict, within certain fixed limits, the future
issues on credit of the Bank of England, and of the other banking establishments
throughout the country..2nd ed., with corr. and add. [O regulisanju novčanog
opticaja; ispitivanje načela po kojima treba postaviti izvesne određene granice
budućim emisijama kredita Engleske banke i drugih bankovnih ustanova u
celoj zemlji. Drugo, ispravljeno i dopunjeno izdanje], London 1845. 121 132 135.
Galiani, Ferdinando: Deila moneta. I n : »Scrittori classici italiani di economia politica. Parte moderna«. T . 3 — 4 [O novcu. U : »Italijanski klasici političke eko­
nomije. Novo doba«. T o m 3 - 4 ] , Milano 1803. 7 6 8 9 9 0 9 8 143 147 2 8 3 5 6 9
Ganilh, Ch[arles]: Des systèmes d'économie politique, de la valeur comparative de
leurs doctrines, et de celle qui parait la plus favorable aux progris de la richesse.
2nde. éd. T . I et I I [O sistemima političke ekonomije, o uporednoj vrednosti
njihovih učenja i o onom učenju koje izgleda najpogodnije za povećanje bogat­
stva. Drugo izdanje. T o m I i II], Paris 1821. 6 5 160 396
— La théorie de l'économie politique. T . I et I I [Teorija političke ekonomije. T o m
I i I I ] , Paris 1 8 1 5 . 1 6 5
[Garnier, Germain:] Abrégé élémentaire des principes de l'économie politique
tak pregled načela političke ekonomije], Paris 1796. 4 8 6
[Kra­
— vidi i Smith, Adam : Recherches sur la nature et les causes de la richesse des nations...
Avec des notes et observations par Germain Gamier. T . 5, Paris 1802.
Gaskell, P[eter]: The manufacturing population of England, its moral, social, and
physical conditions, and the changes which have arisen from the use of steam machi­
nery; with an examination of infant labour [Manufakturno stanovništvo u E n ­
gleskoj, njegovi moralni, društveni i fizički uslovi i promené koje je izazvala
primena parne mašine, sa ispitivanjem dečjeg rada], London 1833. 386 393
Genovesi, Antonio: Lezioni di economía civile. I n : »Scrittori classici italiani di eco­
nomía política. Parte moderna«. T . 7 — 9 . [Predavanja iz građanske ekonomije.
U : »Italijanski klasici političke ekonomije. Novo doba«. T o m 7 — 9 ] , Milano
1803. 143
Geoffroy Saint-Hilaire, [Etienne]: Notions synthétiques,
historiques et physiolo­
giques de philosophie naturelle [Sintetički istorijski i fiziološki pojmovi prirodne
filozofije], Paris 1838. 6 5 8
Gisborne, T h o m a s : An enquiry into the duties of men in the higher and middle clas­
ses of society in Great Britain. 2nd ed., corr. Vol. 2. [Istraživanje o dužnostima
ljudi viših i srednjih klasa društva u Velikoj Britaniji. Drugo, ispravljeno izdanje.
T o m 2 ] , London 1795. 6 6 9
Goethe, Johann Wolfgang von: An Suleika
[Zulejki]. 2 4 2
— Faust. D e r Tragödie erster Teil. [Faust. Prvi deo tragedije.] 71 177 523 6 2 7
[Gray, John:] The essential principles
sition to some false doctrines of Dr.
načela bogatstva nacija nasuprot
Smith-a i drugih], London 1797.
of the wealth of nations, illustrated, in oppo­
Adam Smith, and others [Objašnjenje bitnih
nekim pogrešnim shvatanjima dr Adama
149
[Greg, Robert Hyde:] The factory question, considered in relation to its effects on
the health and morals of those employed in factories. And the »Ten Hours Bilh,
in relation to its effects upon the manufactures of England, and those of foreign
countries [Fabričko pitanje razmatrano u vezi sa zdravljem i moralom onih koji
su zaposleni u fabrikama. I »Zakon o desetočasovnom radnom danu« s obzirom
na njegov efekt na manufakture Engleske i stranih zemalja], London 1837.
262
Gregoir, Henri: Les typographes devant le Tribunal correctionnel de Bruxelles [ T i ­
pografi pred Popravnim sudom Brísela], Bruxelles 1865. 4 8 9
Grove, W[illiam] R[obert]: The correlation of physical forces. 5«» ed. Followed by
a discourse on continuity [Korelacija fizičkih sila. Peto izdanje. Zajedno sa
raspravom o kontinuitetu], London 1867. 4 6 3
Gülich, Gustav von: Geschichtliche Darstellung des Handels, der Gewerbe und des
Ackerbaus der bedeutendsten handeltreibenden Staaten untrer Zeit. Bd. 1—2
[Istorijski prikaz trgovine, zanatstva i zemljoradnje najznačajnijih država n a ­
šeg vremena koje se bave trgovinom. T o m 1 — 2 ] , Jena 1830. 2 0 665
Haller, Ludwig von: Restauration der Staats-Wissenschaft
oder Theorie des natür­
lich-geselligen Zustands; der Chimäre des künstlich-bürgerlichen
entgegengesetzt.
Bd. 1—4 [Restauracija nauke o državi ili teorija prirodno-društvenog stanja,
nasuprot himeri veštačkog građanskog stanja. * T o m 1 — 4 ] , Winterthur 1816
- 1 8 2 0 . 345
Hamm, Wilhelm: Die landwirtschaftlichen
Geräthe und Maschinen Englands. E i n
Handbuch der landwirtskchaftlichen Mechanik und Maschinenkunde, mit
einer Schilderung der britischen Agricultur. 2., gänzl. umgearb. u. bedeutend
verm. Aufl. [Poljoprivredna oruđa i poljoprivredne mašine Engleske. Priručnik
poljoprivredne mehanike i mašinstva s prikazom britanske poljoprivrede. Drugo,
potpuno prerađeno i znatno prošireno izdanje], Braunschweig 1856. 4 4 4
Hanssen, Georg: Die Aufhebung der Leibeigenschaft und die Umgestaltung der gutsherrlichbäuerlichen
Verhältnisse überhaupt in den Herzogthümern Schleswig und
Holstein [Ukidanje ropstva i preobražaj vlastelinsko-seljačkih odnosa uopšte u
vojvodstvima Šlezvigi Holštajn], St. Petersburg 1 8 6 1 . 213
Harris, James: Dialogue concerning happiness. In: »James Harris, ,Three treatises',
3 ed. rev. and corr. [Dijalog o sreći. U : »James Harris, , T r i rasprave'«. T r e ć e
pregledano i ispravljeno izdanje], London 1772. 325
r d
Harris, James, Earl of Malmesbury: Diaries and correspondence of James
Harris,
First Earl of Malmesbury; containing an account of his missions to the courts
of Madrid,
Frederick the Great,
Catherine the Second, and the
Hague;
and his special missions to Berlin, Brunswick, and the French Republic. E d . by
his grandson, the T h i r d Earl. Vol. 1—4 [Dnevnici i prepiska Jamesa Harrisa,
prvog erla od Maltnesberija, koji sadrže izveštaj o njegovim misijama na dvoru
u Madridu, na dvorovima Fridriha Velikog, Katarine I I i u H a g u ; i o njegovim
specijalnim misijama u Berlinu, Braunšvajgu i Francuskoj Republici. Izdao
njegov unuk, treći eri. T o m 1—4], London 1844. 325
Harrison, William: The description of England. I n : »The first and second volumes
of chronicles...« First collect, and publ. by Raphael Holinshed, William
Harrison, and others. [Opis Engleske. U : »Prvi i drugi tom h r o n i k â . . . « Prvi
sakupili i objavili Raphael Holinshed, William Harrison i drugi], London
1587. 6 3 4 6 5 0 656
Hassall, A[rthur] H[ill] : Adulterations detected or plain instructions for the discovery
of frauds in food and medicine. 2nd ed. [Otkrivanje falsifikovanja ili jasna uputstva za otkrivanje prevara u proizvodnji hrane i lekova. Drugo izdanje], London
1861. 161 2 2 2
Hegel, Georg Wilhelm Friedrich: Encyclopädie der philosophischen Wissenschaften
im Grundrisse. 1. Theil. Die Logik. Hrsg. von Leopold von Henning. I n : »Werke«.
Vollst. Ausg. durch einen Verein von Freunden des Verewigten. Bd. 6 [Osnove
enciklopedije filozofskih nauka. Prvi deo. Logika. Izdao Leopold von Henning.
U : »Dela«. Potpuno izdanje delà pripremilo Društvo pokojnikovih prijatelja],
Berlin 1840. 164 3 2 5
— Grundlinien der Philosophie des Rechts, oder Naturrecht und Staatswissenschaft
im Grundrisse. Hrsg. von Eduard Gans. Ebendort. 2. Ausg. Bd. 8 [Osnovne
crte filozofije prava ili osnovi prirodnog prava i nauke o državi. Izdao Eduard
Gans. Isto. Drugo izdanje. T o m 8], Berlin 1840. 51 91 155 324 519
— Wissenschaft der Logik. Hrsg. von Leopold von Henning. Ebendort. Bd. 3 — 5
[Logika. Izdao Leopold von Henning. Isto. T o m 3 — 5 ] , Berlin 1 8 3 3 - 1 8 3 4 . 278
Heine, Heinrich: Heinrich. Zeitgedicht [Hajnrih. Savremena pesma]. 2 7 2
H e r o Alexandrinus : Buch von Lufft- und Wasser-Künsten,
welche von Friderich
Commandino von Urbin aus dem Griegischen in das Lateinische ü b e r s e t z t . . .
Und mit einem Anhang von allerhand Mühl-, Wasser- und Grotten- W e r c k -
en aus Salomon de C a u s . . . auch anderen berühmt- und erfahrnen Autoribus zusammen g e t r a g e n . . . [Knjiga o napravama koje koriste snagu vazduha
i vode, koju je preveo s grčkog na latinski Friderich Commandino iz U r b i n a . . .
s dodatkom o raznim napravama, mlinovima i zagatima od Salomona de Cousa
i drugih slavnih i iskusnih a u t o r a . . . ] , Frankfurt 1688. 334
Hobbes, T h o m a s : Leviathan, or the matter, form, and power of a comtnonwealth,
ecclesiastical and civil. I n : »The English works of T h o m a s Hobbes«. Now first
collect, and ed. by William Molesworth. Vol. 3 [Levijatan ili sadržina, oblik i
m o ć crkvene i svetovne zajednice. U : »Dela Thomasa Hobbesa na engleskom
jeziku«. Sada prvi put sakupio i izdao William Molesworth], London 1839.
157 318
[Hodgskin, Thomas:] Labour defended against the claims of capital; or, the unpro­
ductiveness of'capital proved. With reference to the present combinations amongst
journeyemen. By a labourer [Odbrana rada od zähteva kapitala; ili dokaz neproizvodnosti kapitala. S osvrtom na sadašnje saveze najamnih radnika. Napi­
sao jedan radnik], London 1825. 317 5 0 6
— [anonimno] The natural and artificial right of property contrasted [Suprotstav­
ljena prirodna i veštačka prava na svojinu], London 1832. 662
— Popular political economy. F o u r lectures delivered at the London Mechanics'
Institution [Popularna politička ekonomija. Četiri predavanja održana na In­
stitutu za mehaniku u Londonu], London 1827. 304 315 4 7 2
Holinshed, Raphael — vidi Harrison, William: The description
H o m e r : Ilijada.
of England..
.
66
— Odiseja. 3 2 6
Hopkins, T h o m a s : On rent of land, and its influence on subsistence and population;
with observations on the operating causes o f the condition of the labouring
classes in various countries [O zemljišnoj renti i njenom utkaju na sredstva
za život i stanovništvo. S primedbama o uzrocima koji deluju na položaj radnih
klasa u raznim zemljama], London 1828. 2 0 6
Horacije: Ars poetica [O pesničkoj veštini]. 6 2 9
— Epode. 6 0 0 .
— Satire.
14 2 3 9 3 2 4 .
[Hörne, George:] A letter to Adam Smith on the life, death and philosophy of Ms
friend David Hume. By one of the people called christians. 4 ed. [Pismo Adamu
Smith-u o životu, smrti i filozofiji njegovog prijatelja Davida Hume-a. Napisao
neko iz naroda nazvanog hrišćanskim. Četvrto izdanje], Oxford 1784. 546
th
Horner, Leonard: Letter to Mr. Senior — vidi Senior, Nassau William: Letters
on the factory
act...
— Suggestions for amending the factory acts to enable the inspectors to prevent il­
legal working, now become very prevalent.
I n : »Factories regulation acts«.
Ordered, by the House of Commons, to be printed, 9 August 1859. [Predloži
za ispravku zakona o fabrikama kako bi se omogućilo inspektorima da spreče
ilegalan rad, koji je sad postao vrlo rasprostranjen. U : »Zakonima o uređenju
fabrika«. Štampano po naređenju Donjega doma 9. avgusta 1859.] 265
Houghton, John: Husbandry and trade improv'd: being a collection of many valua­
ble materials relating to corn, cattle, coals, hops, wool etc. Vol. 1—4 [Unapređenje
zemljoradnje i trgovine: zbornik mnogih vrednih dokumenata o žitu, stoci,
uglju, hmelju, vuni itd. T o m 1 - 4 ] , London 1 7 2 7 - 1728. 379 •
Howitt, William: Colonization and Christianity; a popular history of the treatment
of the natives by the Europeans in all their colonies [Kolonizacija i hrišćanstvo;
popularna istorija tretmana urođenika od strane Evropljana u svim njihovim
kolonijama], L o n d o n 1 8 3 8 . 6 6 3
Hume, David: Essays and treatises on several subjects, A new ed. I n 4 vols. [Ogledi
i rasprave o raznim pitanjima. N o v o izdanje. U četiri t o m a ] , L o n d o n 1770. 117
t h
Hutton, Charles: A course of mathematics. 1 2 ed. I n two volumes [ K u r s m a t e ­
matike. Dvanaesto izdanje. U 2 t o m a ] , L o n d o n 1841 — 1 8 4 3 . 3 2 9
Huxley, T h o m a s H f e n r y ] : Lessons in elementary
mentarne fiziologije], London 1 8 6 6 . 4 2 7
physiology
[Predavanja iz
ele­
The industry of nations, part I I . A survey o f the existing state o f arts, machines,
and manufactures [Industrija raznih zemalja. D e o drugi. Pregled postojećeg
stanja zanatstva, mašina i manufaktura], L o n d o n 1 8 5 5 . 3 0 8 341
An inquiry into those principles, respecting the nature of demand and the necessity
of consumption, lately advocated by Mr. Malthus, from which it is concluded,
that taxation and the maintenance of unproductive consumers can be condu­
cive to the progress of wealth [Istraživanje načela o prirodi potražnje i nužnosti
potrošnje, koja je g. Malthus nedavno branio i iz kojih se izvodi zaključak da
oporezivanje i izdržavanje neproizvodnih potrošača mogu biti korisni za p o ­
većanje bogatstva], L o n d o n 1 8 2 1 . 151 1 6 0 391 5 2 5 5 3 6
c
Isokrates: Busiris. I n : »Isocratis ,Orationes et epistolae «. Rocognovit J . G . Baiter.
Graece et Latine [Buziris. U : »Izokratovi govori i pisma«. Obradio J . G . Baiter.
Grčki i latinski], Paris 1 8 4 6 . 327
Jacob, William: An historical inquiry into the production and consumption of the
precious metals. I n two volumes. [Istorijsko istraživanje o proizvodnji i potrošnji
dragocenih metala. U dva t o m a ] , L o n d o n 1 8 3 1 . 4 8
— A letter to Samuel Whiibread', being a sequel to considerations on the protection
required by british agriculture [Pismo Samuelu W h i t b r e a d u ; nastavak zapažanja
o zaštiti koju zahteva britanska poljoprivreda], L o n d o n 1 8 1 5 . 197
Jones, Richard: An essay on the distribution of wealth, and on the sources of taxation.
[Ogled o raspodeli bogatstva i o izvorima poreza], L o n d o n 1 8 3 1 . 2 9 5
— An introductory lecture on political economy, delivered at King's College. L o n ­
don, 2 7 F e b r u a r y 1 8 3 3 . T o which is added a syllabus o f a course of lectures
on the wages of labour. [Uvodno predavanje iz političke ekonomije održano
na Kraljevskom koledžu. L o n d o n , 27. februara 1 8 3 3 . N j e m u je dodat prospekt
kursa predavanja o platama radnika], L o n d o n 1 8 3 3 . 5 5 9
t h
— Text-book of lectures on the political economy of nations [Predavanja iz političke
ekonomije naroda], Hertford 1852. 2 7 8 2 8 8 2 9 9 501 5 1 8 527.
Juvenal: Satire.
222.
HraaTbeBH^:] Tonxa 3pfeHin uomuiuKo-3KOHOMUHecKou
y Kapjia Mapxca [ T a č k a gledišta političko-ekonomske kritike Karla
Marxa], u: »BicTHHK'b EBponw. . . « . T O M 3 , CaHKTneTep5yprb 1 8 7 2 . 2 3
[Kay^MaHt,
HjuiapHOH
KpumuKu
Kopp, H e r m a n n : Entwickelung der Chemie. I n : »Geschichte der Wissenschaften
in Deutschland. Neuere Zeit«. B d . 10. 3. Abth. [Razvoj hernije. U : »Istorija
nauka u Nemačkoj. N o v o doba«. T o m 10. T r e ć i deo], Miinchen 1 8 7 3 . 2 7 8
Ksenofon:
Cyropaedia
[Kiropedija]. 3 2 7
L a b b r d e , Alexandre-[Louis-Joseph] d e : De Vesprit d'association dans tous les
intérêts de la communauté, ou essai sur le complément du bien-être et de la richesse
en France par le complément des institutions [O duhu udruživanja svih interesa
zajednice, ili ogled o povećanju blagostanja i bogatstva Francuske dopunom
broja institucija], Paris 1 8 1 8 . 4 6 8
L a i n g , Samuel: National distress; its causes and remedies [Nacionalno siromaštvo;
njegovi uzroci i sredstva za njegovo iskorenjivanje], L o n d o n 1844. 180 569
582 5 9 7
Lancellotti, Secondo: UHoggidi
overo gVingegni non inferiori a'passati. Parte 2
[Savremenost ili ne manji duhovi o d onih iz prošlosti. Drugi deö], Venetia
1658. 379
Lassalle, F e r d i n a n d : Herr Bastiat-Schulze
von Delitzsch, der ökonomische
Julian,
oder: Capital und Arbeit [Gospodin Bastiat-Schulze von Delitzsch, ekonomski
Julijan, ili: kapital i r a d ] , Berlin 1 8 6 4 . 13
— Die Philosophie Herakleitos des Dunkeln von Ephesos. N a c h einer neuen Sammlung
seiner Bruchstücke und der Zeugnisse der Alten dargestellt. B d . 1. [Filozo­
fija Heraklita M r a č n o g iz Efesa. Izložena prema novoj zbirci njegovih odlomaka
i prema svedočanstvima antičkih pisaca. T o m 1], Berlin 1858. 102.
L a w , J e a n : Considérations sur le numéraire et le commerce. I n : ^Économistes finan­
ciers du X V I I I e siècle». Précédés de notices historiques sur chaque auteur, et
accompagnés de commentaires et de notes explicatives, par E u g è n e Daire
[Zapažanja o novcu i trgovini. U : »Finansijski ekonomisti 18. veka«. S istorijskim beleškama o svakom autoru i s komentarima i objašnjenjima Eugène-a
Daire-a], Paris 1 8 4 3 . 9 0 9 1
L e T r o š n e , [Guillaume-François] : De l'intérêt social par rapport à la valeur, à la
circulation, à l'industrie et au commerce intérieur et extérieur. I n : »Physiocrates,
Quesnay, D u p o n t de N e m o u r s , M e r c i e r de la Rivière, Baudeau, L e Trošne«.
A v e c une introduction sur la doctrine des physiocrates, des commentaires et
des notices historiques, par Eugène Daire. 2e partie [O društvenom interesu u
vezi s vrednošću, p r o m e t o m , industrijom i unutrašnjom i spoljnom trgovinom.
U : »Fiziokrati. Quesnay, D u p o n t de N e m o u r s , M e r c i e r de la Rivière, Baudeau,
L e Trošne«. S uvodom o učenju fiziokrata, s komentarima i istorijskim beleš­
kama od Eugène-a Daire-a. Drugi deo], Paris 1 8 4 6 . 4 4 4 7 91 9 9 107 113 136
1 4 6 - 1 4 9 151 1 9 0
A letter to Sir T. C. Bunbury on the poor rates, and the high price of provisions;
with some proposals for reducing both. B y a Suffolk gentleman [Pismo seru
T.. C. Bunburyju o porezima u korist sirotinje i visokim cenama životnih na­
mirnica; s nekim predlozima za sniženje obojega. O d jednog gospodina iz
Safolka], Ipswich 1 7 9 5 . 6 3 8
L e v i , L e o n e : On deer forests and Highlands agriculture in relation to the supply
of food. I n : »Journal of the Society of Arts« [O lovištima i poljoprivredi Škot­
ske Visije u vezi sa snabdevanjem hranom. U : »Journal o f the Society o f Arts*],
London, 23. marta 1866. 647.
Liebig, Justus v o n : Die Chemie in ihrer Anwendung auf Agricultur und Physiologie.
1. Aufl. T h . 1 [Hernija i njena primena u poljoprivredi i fiziologiji. Sedmo iz­
danje. D e o 1], Braunschweig 1862. 2 1 4 4 4 6 5 0 5
— Über Theorie und Praxis in der Landwirthschaft
Braunschweig 1 8 5 6 . 2 9 4
[O teoriji i praksi u poljoprivredi],
[Linguet, Simon-Nicolas-Henri:] Théorie des lois civiles ou principes
fondamentaux
de la société. T o m e premier et second [Teorija građanskih zakona ili osnovna na­
čela društva. T o m prvi i drugi], L o n d r e s 1767. 2 0 9 2 5 8 2 9 9 5 4 4
Livius, T i t u s : Ab urbe condita
[Od osnivanja grada]. 251
Locke, J o h n : Some considerations of the consequences of the lowering of interest, rand raising the value of money ( 1 6 9 1 ) . [ I n : ] »The works«. 8°> ed. in 4 vols. Vol
I I [Neka zapažanja o posledicama sniženja kamate i povišenja vrednosti novca
(1691). [ U : ] »Dela«. Osmo izdanje. U četiri toma. T o m I I ] , London 1777. 4 3
9 0 118
Lucretius C a m s , T i t u s : De rerum natura
[O prirodi stvari], 1 9 4
Luther, Martin: An die Pfarrherrn, wider den Wucher zu predigen. Vermanung
[Opomena pastorima da drže propovedi protiv zelenaštva], Wittemberg 1 5 4 0 .
127 175 523
Macaulay, Thomas Babington: The history of England from the accession of James
the Second. 10 ed. Vol 1. [Istorija Engleske od stupanja na presto Džejmsa
Drugog. Deseto izdanje. T o m 1 ] , London 1854. 2 4 5 2 4 6 6 3 3
th
MacCulloch, J[ohn] R[amsay]: A dictionary, practical, theoretical, and historical,
of commerce and commercial navigation [Praktični, teorijski i istorijski priručni
rečnik trgovine i trgovačke mornarice], London 1847. 1 4 0
— The literature of political economy: a classified catalogue o f select publications
in the different departments o f that science, with historical, critical, and bio­
graphical notices [Literatura o političkoj ekonomiji: klasifikovani katalog izabra­
nih publikacija iz različitih grana ove nauke, s istorijskim, kritičkim i biograf­
skim beleškama], London 1845. 135 6 4 1
— The principles of political economy: with a sketch of the rise and progress o f the
science. 2nd ed. [Načela političke ekonomije. Sa skicom uspona i progresa nauke.
Drugo izdanje], London 1830. 143 391 3 9 2
Maclaren, James: A sketch of the history of the currency: comprising a brief review
of the opinions of the most eminent writers on the subject [Skica istorije novca s
kratkim osvrtom na mišljenje najistaknutijih autora koji su pisali o ovom pred­
metu], London 185fr. 9 6
v
Macleod, Henry Dunning: The theory and practice of banking: with the elementary
principles of currency; prices; credit; and exchanges. Vol. 1 [Teorija i praksa
bankarstva. S osnovnim načelima o novčanom opticaju, cenama, kreditu i
meničnim kursevima. T o m 1 ] , London 1 8 5 5 . 143
Malthus, T[homas] R[obert]: Definitions in political economy, preceded by an in­
quiry into the rules which ought to guide political economists in the definition and
use of their terms; with remarks on the deviation from these rules in their writings.
A new ed., with a preface, notes, and supplementary remarks by John Cazenove.
[Definicije u političkoj ekonomiji, s prethodnim istraživanjem o pravilima kojih
treba da se pridržavaju politički ekonomisti u definisanju i upotrebi pojmova
političke ekonomije; sa opaskama o skretanju od ovih pravila u njihovim rado­
vima. Novo izdanje, s predgovorom, beleškama i dopunskim napomenama
Johna Cazenove-a], London 1 8 5 3 . 501 505 511 5 2 6
— [anonimno] An essay on the principle of population, as it affects the future
improvement, o f society, with remarks on the speculations o f M r . Godwin,
M . Condorcet, and other writers [Ogled o načelu stanovništva, kako ono utiče
na buduće usavršavanje društva, s primedbama o shvatanju g. Godwina, g.
Condorcet-a i drugih pisaca], London 1 7 9 8 . 3 1 4 5 4 4
_
An inquiry into the nature and progress of rent, and the principles by which it
is regulated [Istraživanje o prirodi i porastu rente i o načelima kojima se ona r e guliše], London 1815. 2 8 2 4 6 4 4 9 0
—
'
2nd
itt al
t
the author's own
and
s važnim dodatkom iz
. 192 511 5 1 8 5 1 9 525 56
[Mandeville, Bernard de:] The fable of the bees; or, private vices, publick benefits
[Basna o pčelama; ili lični poroci — društvena korist], L o n d o n 1714. 3 1 6
— The fable of the bees; or, private vices, publick benefits. 5 ed. [Basna o pčelama:
ili lični poroci — društvena korist. Peto izdanje], L o n d o n 1728. 543 5 4 4
t h
Martineau, Harriet: Illustrations of political economy. I n 9 vols. Vol. 3. N o . 7: A
Manchester strike. A tale. [Ilustracije iz političke ekonomije. U 9 svezaka. Sv.
3, broj 7: Mančesterski štrajk. Priča], L o n d o n 1832. 5 6 2
M a r x , K a r l : Der Achtzehnte Brumaire des Louis Bonaparte. 2. Ausg. [Osamnaesti
brimer Louis-a Bonaparte. D r u g o izdanje], H a m b u r g 1869. 6 1 3
— [anonimno] Address and provisional rules of the Working Men's
International
Association, established September 2 8 , 1 8 6 4 , at a public meeting held at St.
Martin's Hall, L o n g A c r e , L o n d o n [Manifest i privremeni statut
Među­
narodnog udruženja radnika osnovanog 2 8 . septembra 1864. na javnom zboru
održanom u Sent Martins Holu, L o n g Ejkr, L o n d o n ] , L o n d o n 1864. 3 6 - 3 8 3 9
— An die Redaktion des »Volksstaat«. I n : »Der Volksstaat«, Leipzig, vom 1. Juni
1 8 7 2 . [Uredništvu lista »Der Volksstaat«. U : »Der Volksstaat«, Leipzig, 1. juna
1872.] 38 39
— An die Redaktion des *Volksstaat«. I n : »Der Volksstaat«, Leipzig, vom 7. August
1872. [Uredništvu lista »Der Volksstaat«. U : »Der Volksstaat«, Leipzig, 7.
avgusta 1872.] 3 9
— Elections. — Financial clouas. — The Duchess of Sutherland and slavery. I n : »NewY o r k Daily Tribune«, 9. February 1 8 5 3 . [Izbori. — Finansijske nevolje. —
Vojvotkinja od Saterlenda i ropstvo. U : »New-York Daily Tribune«, 9. februar
1853.] 6 4 5
— Das Kapital. Kritik der politischen Oekonomie. B d . 1. Buch 1 : D e r Produktions­
prozess des Kapitals [Kapital. Kritika političke ekonomije. T o m 1. Knjiga 1:
Proces proizvodnje kapitala], H a m b u r g 1867. 19 2 9
— Das Kapital. Kritik der politischen Oekonomie. B d . 2. B u c h 2 : D e r Cirkulationsprocess des Kapitals. Hrsg. von Friedrich Engels [Kapital. Kritika političke
ekonomije. T o m 2. Knjiga 2 : Prometni proces kapitala. Izdao Friedrich E n ­
gels], H a m b u r g 1 8 8 5 . 33
— Das Kapital. Kritik der politischen Oekonomie. B d . 1. B u c h 1: D e r Produktionsprocess des Kapitals. 2 verb. Aufl. [Kapital. Kritika političke ekonomije.
T o m 1. Knjiga 1: Proces proizvodnje kapitala. D r u g o , poboljšano izdanje],
H a m b u r g 1 8 7 2 . 27 3 0 31
— Das Kapital. Kritik der politischen Oekonomie. B d . 1. B u c h 1: D e r Produktionsprocess des Kapitals. 3. verm. Aufl. [Kapital. Kritika političke ekonomije.
T o m 1. Knjiga 1: Proces proizvodnje kapitala. T r e ć e , prošireno izdanje], H a m ­
burg 1 8 8 3 . 31 3 5 3 6
— Capital: a critical analysis of capitalist production. Transi, from the 3rd german
ed., by Samuel M o o r e and E d w a r d Aveling and ed. by Frederick Engels.
Vol. 1 [Kapital: kritička analiza kapitalističke proizvodnje. Preveli s trećeg
nemačkog izdanja Samuel M o o r e i E d w a r d Aveling i izdao Friedrich Engels.
T o m 1 ] , L o n d o n 1887. 31 53
— Le Capital. T r a d . de J . Roy. Entièrement rev. par Fauteur [Kapital. Preveo
J . R o y . Potpuno revidirao autor], Paris 1 8 7 2 - 1 8 7 5 . 19 2 6 28 31 4 5 5
— Kaüuiüajn.
KpumuKa üojiuvüuHecKoü
OKOHOMIU. r i e p e B O Ä i ci> irfeMeuKaro.
T . 1. K H . 1: ripouecci. npoH3BOflCTBa K a m r r a n a [Kapital. Kritika političke
ekonomije. Prevod s nemačkog. T o m 1. K n j . 1 : Proces proizvodnje kapitala],
- C.-rieTep5ypn, 1872. 22
— [anonimno] Lohnarbeit und Kapital.
I n : »Neue Rheinische Zeitung. Organ der
Demokratie« [Najamni rad i kapital. U : »Neue Rheinische Zeitung. Organ
der Demokratie«], Köln, o d 5, 6, 7, 8. i 1 1 . aprila 1849. 5 1 0 5 4 2 6 7 5
— Misère de la philosophie. Réponse à »La philosophie de la misere« de M . P r o u dhon [Beda filozofije. Odgovor na »Filozofiju bede« g. Proudhona], Paris e t
Bruxelles 1847. 71 82 318 321 323 3 7 2 4 7 2
— Zur Kritik der politischen Oekonomie. Erstes Heft [Prilog kritici političke eko­
nomije. Prva sveska], Berlin 1859. 13 19 2 0 23 43 47 4 9 78 79 83 88 8 9
93 9 4 9 5 9 8 99 109 116 117 129 130 133 135 175 176 4 7 2 548
[Marx, Karl, und Friedrich Engels:] Latter-Day
Pamphlets; edited by T h o m a s
Carlyle, London 1850. I n : »Neue Rheinische Zeitung. Politisch-ökonomische
Revue«, H . 4 , April 1 8 5 0 [Najnoviji pamfleti; izdao Thomas Carlyle, London
1850. U : »Neue Rheinische Zeitung. Politisch-ökonomische Revue«, sv. 4 ,
april 1850 L o n d o n ] , Hamburg, N e w York. 2 2 9
[Marx, Karl, und Friedrich Engels:] Manifest der Kommunistischen
fest Komunističke partije], London 1848. 4 3 0 673
Partei
[Mani­
[Massie, Joseph:] An essay on the governing causes of the natural rate of interest;
wherein the sentiments of Sir William Petty and M r . Locke, on that head, a r e
considered [Ogled o uzrocima koji određuju prirodnu kamatnu stopu; u njemu
se razmatraju shvatanja sera Williame Pettyja i g. Locke-a o tome predmetu],
London 1750. 4 5 2
Maurer, Georg Ludwig von: Einleitung zur Geschichte der Mark-, Hof-,
Dorfund Stadt-Verfassung
und der öffentlichen Gemalt [Uvod u istoriju uređenja
marke, poseda, sela i grada i javne vlasti], München 1854. 7 4
— Geschichte der Fronhöfe, der Bauernhöfe und der Hofverfassung in Deutschland.
Bd. 4 [Istorija vlastelinskih i seljačkih poseda i njihovog uređenja u Nemačkoj.
T o m 4 ] , Erlangen 1863. 2 1 2 213
Mayer, Sigmund: Die sociale Frage in Wien. Studie eines »Arbeitgebers«. D e m
Niederösterreichischen Gewerbeverein gewidmet [Socijalno pitanje u B e č u .
Studija jednog »poslodavca«. Posvećeno Udruženju zanatlija Donje Austrije],
Wien 1871. 19
Meitzen, August : Der Boden und die landiairthschaftlichen Verhältnisse des Preußischen
Staates nachdem Gebietsumfange vor 1866. Bd. 1—4 [Zemljai agrarni odnosi u
pruskoj državi u granicama pre 1866. T o m 1—4], Berlin 1 8 6 8 — 1 8 7 1 . 213
Mercier de la Rivière, [Paul-Pierre],: L'ordre naturel et essentiel des sociétés po­
litiques. I n : »Physiocrates. Quesnay, Dupont de Nemours, Mercier de la R i ­
vière, Baudeau, L e Trošne«. Avec une introduction sur la doctrine d e s physio­
crates, des commentaires et des notices historiques, par Eugène Daire. 2e
partie [Prirodni i suštinski red političkih društava. U : »Fiziokrati. Quesnay,
Dupont de Nemours, Mercier de la Rivière, Baudeau, L e Trošne«. S uvodom
o učenju fiziokrata, s komentarima i istorijskim beleškama Eugène-a Daire-a.
Drugi deo], Paris 1846. 105 106 123 140 146 149 174
Merivale, Herman: Lectures on colonization and colonies. Delivered before the
University of Oxford in 1 8 3 9 , 1 8 4 0 , and 1841. Vol. 1 - 2 [Predavanja o kolo­
nizaciji i kolonijama održana na Oksfordskom univerzitetu 1839, 1840. i 1841.
T o m 1 - 2 ] , London 1 8 4 1 - 1 8 4 2 . 561 6 7 9
50 Marx - Engels (21)
{Mill, James:] Colony. I n : »Supplement to the Encyclopaedia Britannica*, 1831.
[Kolonija. U : »Dodatak ,Britanskoj enciklopediji'«, 1831.] 180
— Élémens d'économie politique.
T r a d , de l'anglais par Parisot [Elementi poli­
tičke ekonomije. S engleskog preveo Parisot], Paris 1823. 5 0 0 503 505
— Elements of political
143 1 7 0 3 1 5
economy [Elementi političke ekonomije], London 1821.
-Mill, J o h n Stuart: Essays on some unsettled questions of political economy [Ogledi
0 nekim nerešenim pitanjima političke ekonomije], London 1844. 117 118 529
— Principles of political economy with some of their applications to social philosophy.
I n two volumes [Načela političke ekonomije i primena nekih od tih načela
na socijalnu filozofiju. U dva t o m a ] , London 1 8 4 8 . 117 118 329 4 4 6 539
— Principles of political economy with some of their applications to social philosophy.
People's ed. [Načela političke ekonomije i primena nekih od tih načela na so­
cijalnu filozofiju. Popularno izdanje], London 1 8 6 8 . 4 5 4 - 4 5 5
— A system of logic, ratiocinative and inductive; being a connected view of the prin­
ciples of evidence, and the methods of scientific investigation. I n two volumes
[Sistem logike, silogističke i induktivne; povezan pregled principa dokazivanja
1 metoda u naučnom istraživanju. U dva toma], London 1 8 4 3 . 5 2 0
Mirabeau, [Gabriel-Victor-Honoré Riqueti]: De la Monarchie Prussienne sous
Frédéric le Grand. Avec u n appendice. Contenant des recherches sur la situa­
tion actuelle des principales contrées de l'Allemagne. T . 2 , 3 , 6 [O pruskoj
monarhiji pod Fridrihom Velikim. Sa dodatkom koji sadrži istraživanja o sa­
dašnjem stanju u glavnim pokrajinama Nemačke. T o m 2 , 3 , 6 ] , Londres 1788.
633 6 4 6 647 6 5 9 667
Molinari, Gustave de: Études économiques [Ekonomske studije], Paris 1 8 4 6 . 3 7 4
527 6 7 9
Mommsen, T h e o d o r : Römische Geschickte. 2. Aufl. B d . 1 — 3 [Istorija Rima. Drugo
izdanje. T o m 1 - 3 ] , Berlin 1 8 5 6 - 1 8 5 7 . 155 157
Monteil, Amans-Alexis : Traité de matériaux manuscrits de divers genres d'histoire.
T . 1. [Rasprava o rukopisima raznih grana istorije. T o m 1 ] , Paris 1835. 657
Montesquieu, Charles-Louis d e : De l'esprit des loix. I n : »Oeuvres«. T . 2 — 4 .
[ O duhu zakonâ. U : »Dela«. T o m 2 - 4 ] , Londres 1 7 6 7 - 1 7 6 9 . 91 117 5 4 4 6 6 6
M o r e , T h o m a s : Utopia. Originally printed in Latin, 1516. Transi, into English
by Ralph - R o b i n s o n . . . Carefully ed. by Edward Arber [Utopija. Prvobitno
štampano na latinskom, 1 5 1 6 . Preveo na engleski Ralph R o b i n s o n . . . Izdao
Edward Arber], London 1 8 6 9 . 6 3 4 6 3 5 6 4 9 6 5 0
Morton, John Q h a l m e r s ] : A cyclopedia of agriculture, practical and scientific; in
which the theory, the a r t , and the business o f farming, are thoroughly and
practically treated. B y upwards o f fifty of the most eminent practical and scien­
tific m e n o f the day. E d . by J o h n Q h a l m e r s ] Morton. Vol. 2 [Enciklopedija
agrikulture, praktična i naučna; u kojoj su teorija, veština i poslovanje u poljo­
privredi temeljito i praktično obrađeni. Sastavila pedesetorica najboljih prak— tičara i stručnjaka današnjice. Izdao J o h n Q h a l m e r s ] Morton. T o m 2 ] , Gla­
sgow, Edinburgh, London 1855. 4 8 7
— On the forces used in agriculture. I n : »Journal o f the Society o f Arts«, London,
9. December 1 8 5 9 . [O snagama koje se koriste u poljoprivredi. U : »Journal
of the Society o f Arts«, London, 9. decembar 1859.] 3 3 3 3 3 4
Müller, Adam H[einrich] : Die Elemente der Staatskunst. Oeffentliche Vorlesungen,
vor Sr. Durchlaucht dem Prinzen Bernhard von Sachsen-Weimar und einer
Versammlung von Staatsmännern und Diplomaten, i m Winter von 1808 auf
1809, zu Dresden, gehalten. T h . 2 [Osnovi veštine upravljanja državom.
Javna predavanja održana pred N j . Svetlošću saksonsko-vajmarskim princom
Bernhardom i skupom državnika i diplomata u zimu 1808/1809. u Drezdenu.
Deo 2 ] , Berlin 1809. 118
M u n , T h o m a s : England's treasure by farraign trade. O r , the ballance of our forraign trade is the rule of our treasure. Written by T h o m a s M u n of Lond[on],
merchant, and now publ. for the common good by his son John M u n [Bogat­
stvo Engleske koje ona stiče spoljnom trgovinom, ili bilans naše spoljne trgovine
kao regulator našeg bogatstva. Napisao londonski trgovac Thomas M u n , a
sada objavio na opite dobro njegov sin John M u n ] , London 1669. 451
Murphy, John Nicholas: Ireland, industrial, political, and social [Irska, njena in­
dustrija, politički i društveni odnosi], London 1870. 6 2 3
Murray, Hugh; James Wilson: Historical and descriptive account of British India, '
from the most remote period to the present time. In three volumes. Vol 2 [Istorijski
i deskriptivni izveštaj o Britanskoj Indiji; od najranijih vremena do naših dana.
U tri toma. T o m 2 ] , Edinburgh 1832. 3 0 4
Navarrete, M[artin] F[ernandez de]: Die Reisen des Christof Columbus 1492—
—1504. Nach seinen eigenen Briefen und Berichten veröffentlicht 1536 von
Bischof L a s Casas, seinem Freunde, und Fernando Columbus, seinem Sohne.
Aufgefunden 1791 und veröffentlicht 1826. In das Deutsche übertr. von F r .
Pr[essel]. [Putovanja Hristofora Kolumba 1 4 9 2 — 1 5 0 4 . Prema njegovim pismima
i izveštajima objavili 1536. biskup L a s Casas, njegov prijatelj, i Fernando C o lumbo, njegov sin. Pronađeno 1791. i ponovo izdato 1826. U nemačkom prevodu
F r . Pr(essela)], Leipzig 1890. 124
Newman, Francis William; Lectures on political economy [Predavanja iz političke
ekonomije], London 1851. 639 6 4 4
Newman, Samuel P[hilips]: Elements of political economy [Elementi političke eko­
nomije], Andover, New York 1835. 148 188
Newnham, G. L . : A review of the evidence before the committees of the two Houses
of Parliament, on the corn laws [Pregled dokumenata o zakonima o žitu pod­
nesenih odborima obaju domova Parlamenta], London 1815. 531
Niebuhr, B[arthold] Gfeorg]: Römische Geschichte. Berichtigte Ausg. in 1. Bd.
[Istorija Rima. Popravljeno izdanje u jednom tomu], Berlin 1853. 211
[North, Sir Dudley:] Discourses upon trade; principally directed to the cases of the
interest, coynage, clipping, increase of money [Rasprave o trgovini, naročito o
kamati, kovanju novca, snižavanju i povećavanju količine novca], London
1691. 114 115 118 126 346
Observations on certain verbal disputes in political economy, particularly relating to
value, and to demand and supply [Zapažanja o izvesnim usmenim raspravama
u političkoj ekonomiji, koja se odnose posebno na vrednost i na potražnju i
ponudu], London 1821. 185 4 7 0 471 5 2 9
Olmsted, Frederick L a w : A journey in the seaboard slave states, with remarks on
their economy [Putovanje po pomorskim robovlasničkim državama, s opaskama
o njihovoj ekonomiji], New York 1856. 179
On combinations of trades. New ed. [O udruživanju raznih privrednih grana. Novo
izdanje], London 1834. 491
Opdyke, George: A treatise on political economy [Rasprava o političkoj ekonomiji],
New York 1851. 152
Ones, Giammaria: Delia economia nazionale. Libri sei. I n : »Scrittori classici i tab­
ani di economia politica. Parte moderna«. T . 21 [O nacionalnoj ekonomiji. U
šest knjiga. U : »Italijanski klasici političke ekonomije. Novo doba«. T o m 21]
Milano 1804. 5 7 2
Otway, J . H . : Judgment of J. H. Otway, chairman of county sessions. Belfast, hilary
sessions, 1860. I n : »Reports o f the inspectors of f a c t o r i e s . . . for the half year
ending 3 0 April 1860« [Rasuđivanje J . H . Otwaya, predsednika pokrajinskog
suda. Belfast, zimska sesija 1860. U : »Izveštaji fabričkih i n s p e k t o r a . . . za
polugođe koje se završava 3 0 . aprila I860«], London 1860. 2 5 0
t h
Ovidije: Ars amatoria
— Fasti
[Ljubavna veština]. 389
[Letopisi]. 637
Owen, Robert: Observations on the effect of the manufacturing system: with hints
for the improvement of those parts of it which are most injurious to health and
morals. 2nd ed. [Zapažanja o posledicama manufakturnog sistema, s uputima
za poboljšanje onih njegovih delova koji su najštetniji po zdravlje i. moral. Drugo
izdanje], London 1817. 357
Pagnini, Gio[vanni] Francesco: Saggio sopra il giusto pregio délie cose, la giusta
valuta della moneta e sopra Ucommercio dei Romani. I n : »Scrittori classici italiani
di economia politica. Parte moderna«. T . 2 [Ogled o pravoj ceni stvari, pravoj
vrednosti novca i o trgovini Rimljana. U : »Italijanski klasici političke ekonomije.
Novo doba«. T o m drugi], Milano, 1 8 0 3 . 9 1
Papillon, T h o m a s : The East-India trade a most profitable trade to the Kingdom.
And best secured and improved in a company and a joint-stock [Istočnoindijska trgovina — najunosnija trgovina za Kraljevstvo. Najbolje zaštićena i
najuspešnija u kompaniji i akcionarskom društvu], London 1677. 9 0
Parry, Charles Henry: The question of the necessity of the existing corn laws, consi­
dered, in their relation to the agricultural labourer, the tenantry, the landholder,
and the country [Pitanje o potrebi postojećih zakona o žitu, razmatrano s gledišta
interesa poljoprivrednih radnika, zakupnika, zemljoposednika i zemlje], London
1816. 5 3 0 - 5 3 2 597
[Parry, William Edward:] Journal of a voyage for the discovery of a north-west
passage from the Atlantic to the Pacific; performed in the years 1819—20, in
His Majesty's ships Hecla and Griper, under the orders of William Edward
Parry. 2nd ed. [Dnevnik s putovanja koje je radi otkrivanja severozapadnog
prolaza iz Atlantskog okeana u T i h i okean preduzeto 1 8 1 9 — 2 0 . brodovima
Njenog Veličanstva »Hecla« i »Griper« pod komandom Williama Edwarda
Parryja. Drugo izdanje], London 1 8 2 1 . 9 4
Pecqueur, C[onstantin] : Théorie nouvelle d'économie sociale et politique, ou études
sur l'organisation des sociétés [Nova teorija društvene i političke ekonomije,
ili studije o organizaciji društva], Paris 1842. 671
Petty, William: The political anatomy of Ireland...
T o which is added Verbum
s a p i e n t i . . . [Politička anatomija Irske . . . kojoj je dodata »Reč m u d r o m e « . . . ] ,
London 1 6 9 1 . 133 136 245 2 8 2
— Quantulumcunque concerning money. 1682. T o the L o r d Marquess o f Halyfax.
[Ponešto o novcu. 1682. Upućeno L o r d u markizu od Halifaksa], London 1695.
99 136
— [anonimno] A treatise of taxes and contributions [Rasprava o porezima i daž­
binama], London 1667. 53 91 9 2 116 117 5 4 6
[Pinto, Isaac:] Traité de la circulation et du crédit [Rasprava o opticaju i kreditu],
Amsterdam 1 7 7 1 . 140
Plato: Res publica. I n : »Platonis opera omnia«. Recognoverunt Georgius Baiterus,
Caspar Orellius, Aug[ustus] Guilielmus Winckelmannus. Vol. 13 [Država.
U : »Platonova celokupna dela«. Obradili Georgius Baiterus, Caspar Orellius,
Aug[ustus] Guilielmus Winckelmannus. T o m 1 3 ] , T u r i c i 1 8 4 0 . 3 2 5 3 2 6
A political enquiry into the consequences of enclosing waste lands, and the causes of
the present high price of butchers meat. Being the sentiments of a society o f far­
mers in -shire [Političko istraživanje o posledicama ograđivanja neobrađenog
zemljišta i o uzrocima sadašnje visoke cene mesa. Mišljenje udruženja farmera
u . . . grofoviji], [ L o n d o n ] 1 7 8 5 . 6 4 0
Postlethwayt, Malachy: Great-Britain's
commercial interest explained and improved:
in a series of dissertations on the most important branches o f her trade and
lauded interest. 2nd ed. I n two volumes [Trgovački interes Velike Britanije,
objašnjeno i popravljeno, u seriji rasprava o najvažnijim granama njene trgovine
i najvišeg interesa. D r u g o izdanje. U dva t o m a ] , L o n d o n 1 7 5 9 . 2 4 6
— The universal dictionary of trade and commerce. W i t h large add. and improve­
ments, adapting the same to the present state o f British affaires in A m e r i c a ,
since the last treaty of peace made in the year 1 7 6 3 . 4 ed. Vol. 1 [Univerzalni
rečnik trgovine i prometa. S velikim dodacima i poboljšanjima, prilagođen sa­
dašnjem stanju britanskih poslova u Americi ođ poslednjeg mirovnog ugovora iz
1763. godine, č e t v r t o izdanje. T o m 1 ] , L o n d o n 1 7 7 4 . 2 4 6 2 4 7
t h
Porter, A[lonzo]: Political economy: its objects, uses, and principles: considered with
reference to the condition of the American people [Politička ekonomija; njen
predmet, primena i načela. R a z m a t r a n o s obzirom na uslove života američkog
naroda], N e w Y o r k 1 8 4 1 . (Vidi i n a p o m e n u 1 6 5 . ) 5 2 6
Price, Richard: Observations on reversionary payments;
on schemes for
providing
annuities for widows, and for persons in old age; on the method o f calculating
the values of assurances on lives; and o n the national debt. 6 ed. B y William
Morgan. Vol. 2 [Zapažanja o prenosnim isplatama, i planovima za obezbeđenje'
godišnjih renti za udovice i starije osobe; o m e t o d u izračunavanja vrednosti
osiguranja života i o nacionalnom dugu. Šesto izdanje. Od Williama Morgana.
Sv. 2 ] , L o n d o n 1803. 5 9 6 641 6 4 2
t h
A prize essay on the comparative merits of competition and cooperation [Nagrađeni
ogled o komparativnim prednostima konkurencije i kooperacije], L o n d o n 1 8 3 4 .
287 3 8 2
Proudhon, P[ierre]-J[oseph] : Système des contradictions économiques, ou philosophie
de la misère. T . 1 [Sistem ekonomskih protivrečnosti ili filozofija bede. T o m 1],
Paris 1 8 4 6 . 3 7 4 4 5 3 4 7 2
Public economy concentrated; or, a connected view of currency, agriculture, and manu­
factures [Sažeta narodna ekonomija ili razmatranje o novčanom opticaju, po­
ljoprivredi i manufakturama], Carlisle 1 8 3 3 . 351
Quesnay, [ F r a n ç o i s ] : Analyse du » Tableau économique*. I n : »Phvsiocrates. Quesnay,
Dupont de Nemours, M e r c i e r de la R i v i è r e , Baudeau, L e Trošne«. A v e c une
introduction sur la doctrine des physiocrates, des commentaires et des notices
historiques, par E u g è n e Daire. P r e m i è r e partie [Analiza »Ekonomske tablice«
U : »Fiziokrati. Quesnay, Dupont de N e m o u r s , M e r c i e r de la Rivière, Baudeau,
L e Trošne«. S uvodom o učenju fiziokrata, komentarima i istorijskim beleŠkama
E u g è n e - a Daire-a. P r v i deo], Paris 1 8 4 6 . 521
— Dialogues sur le commerce et sur les travaux
o radu zanatlija]. Isto. 103
des artisans
[Dijalozi o trgovini i
— Tableau économique. Remarques sur les variations de la distribution des reve­
nus annuels d'une nation [Ekonomska tablica. Zapažanja o variranjima raspodele godišnjeg dohotka jedne nacije], Versailles 1 7 5 8 . 521
Quételet, A[dolphe-Lambert-Jacques] : Sur l'homme et le développement de ses
facultés, ou essai de physique sociale. T . 1—2 [O čoveku i o razvitku njegovih
sposobnosti, ili ogled o socijalnoj fizici. T o m 1—2], Paris 1835. 2 9 0
Raffles, T h o m a s Stamford: The history of Java. W i t h a map and plates. In two
volumes [Istorija Jave. S mapom i tablicama. U 2 toma], London 1817. 319 663
Ramazzini, Bernardino: De morbis artificum diatriba [Ogled o bolestima zanatlija],
Mutinae 1700. 324
— Essai sur les maladies des artisans. T r a d , du latin. [Ogled o bolestima zanatlija.
Prevod s latinskog], Paris 1777. 3 2 4
Ramsay, George : An essay on the distribution of wealth [Ogled o raspodeli bogat­
stva], Edinburgh 1836. 150 153 2 8 4 4 5 0 5 0 0 5 5 9
Ravenstone, Piercy: Thoughts on the funding system, and its effects [Razmišljanja o
stvaranju sistema zajmova i o njegovom dejstvu], London 1824. 381 4 5 0
Read, George: The history of baking [Istorija pekarstva], London 1848. 2 2 4
Reasons for the late increase of the poor-rates: or, a comparative view of the price
of labour and provisions. Humbly addressed to the consideration of the L e ­
gislature [Razlozi za nedavno povećanje poreza u korist sirotinje, ili uporedno
razmatranje cena rada i životnih namirnica. Ponizno upućeno na razmatranje
Zakonodavnom telu], London 1777. 5 0 3 5 9 6
Reasons for a limited exportation
London 1677. 503
of wooll [Razlozi za ograničenje izvoza vune],
Regnault, Elias: Histoire politique et sociale des Principautés Danubiennes
tička i socijalna istorija Podunavskih Kneževina], Paris 1855. 2 1 4
[Poli­
Reich, Eduard: Ueber die Entartung des Menschen. Ihre Ursachen und Verhütung
[O izopačavanju čoveka. Njegovi uzroci i načini za njegovo sprečavanje], E r ­
langen 1 8 6 8 . 3 2 4
Remarks on the commercial policy of Great Britain, principally as it relates to the
corn trade [Zapažanja o trgovinskoj politici Velike Britanije, koja se uglavnom
odnose na trgovinu žitom], London 1815. 4 8 9
Ricardo, David: The high price of bullion a proof of the depreciation of bank notes.
4
ed. [Visoka cena zlata i srebra — dokaz opadanja vrednosti banknota. Čet­
vrto izdanje], London 1811. 135
— On the principles of political economy, and taxation. 3rd ed. [O načelima poli­
tičke ekonomije i oporezivanja. T r e ć e izdanje], London 1 8 2 1 . 81 8 2 1 5 4 171
206 343 347 381 383 388 505 5 2 0 5 5 9
— On protection to agriculture. 4
ed. [O zaštiti poljoprivrede. Četvrto izdanje],
London 1822. 78
t h
t h
Richardson, [Benjamin]: Work and overwork. I n : »The Social Science Review«
[Rad i preterani rad. U : »Časopis za društvene nauke«], London, 18. jul 1863.
228 229
Roberts, George: The social history of the people of the southern counties of England
in past centuries; illustrated in regard to their habits, municipal bye-laws, civil
progress, etc., from the researches [Socijalna istorija naroda južnih grofovija
Engleske u proteklim vekovima; s ilustracijama njegovih navika, lokalnih za­
kona, građanskog napretka itd. datim na osnovu istraživanja], London 1856. 636
Rodbertus-Jagetzow, [Johann Karl]: Briefe und Socialpolitische Aufsätze. Hrsg.
von Rudolph Meyer. Bd. 1 [Pisma i socijalno-politički članci. Izdao Rudolph
Meyer. T o m 1], [Berlin 1881]. 467
— Sociale Brief» cm von Kirchmann. Dritter Brief: »Widerlegung der R i c a r d o ' schen L e h r e von der Grundrente und Begründung einer neuen Rententheorie«
[Socijalna pisma von Kirchmannu. T r e ć e pismo: »Pobijanje Ricardovog učenja
o zemljiSnoj renti i zasnivanje jedne nove teorije rente«], Berlin 1851. 4 6 7
Rogers, James E . Thorold: A history of agriculture and prices in England from
the year after the Oxford Parliament (1259) to the commencement of the con­
tinental war (1793).
Compiled entirely from original and contemporaneous
records. Vol. 1—2. [Istorija poljoprivrede i cena u Engleskoj od prve godine
posle saziva Oksfordskog parlamenta ( 1 2 5 9 ) do izbijanja kontinentalnog rata
(1793). Sastavljeno isključivo od originalnih i savremenih zapisa. T o m 1 — 2 ] ,
Oxford 1866. 595 6 0 0 6 3 8
Rohatzsch, R. H . : Die Krankheiten, welche verschiedenen Ständen, Altern und Ge­
schlechtern eigentümlich
sind. 6 Bdchn. [Bolesti koje su svojstvene raznim
staležima, dobima života i polovima. Šest svezaka], U l m .1840. 323
Roscher, Wilhelm: Die Grundlagen der Nationalökonomie.
Ein Hand- und L e s e ­
buch für Geschäftsmänner und Studierende. 3. verm. und verb. Aufl. [Osnovi
nacionalne ekonomije. Priručnik i udžbenik za poslovne ljude i one koji studi­
raju. T r e ć e , proSireno i poboljšano izdanje], Stuttgart, Augsburg 1858. 9 2
148 186 187 195 291
Rossi, P[ellegrino Luigi Edoardo comte]: Cours d'économie politique
tičke ekonomije], Bruxelles 1843. 159
Rouard de Card, Pie-Marie: De la falsification
falsifikovanju svetotajstava], Paris 1 8 5 6 . 2 2 3
[Kurs poli­
des substances sacramentelles
[O
Rousseau, Jean-Jacques : Discours sur l'économie politique. Nouv. éd. [Rasprava o
političkoj ekonomiji. Novo izdanje], Genève 1760. 6 5 8 .
[Roy, Henry:] The theory of the exchanges. The Bank charter act of 1844 [Teorija
razmene. Zakon o bankama od 1844], London 1864. 130 578
Rumford, Benjamin — vidi: Thompson, Sir Benjamin, Count of Rumford
Sadler, Michael T h o m a s : Ireland;-its evils, and their remedies: being a refutation
of the errors of the emigration committee and others, touching that country. T o
which is prefixed, a synopsis of an original treatise about to be published on the
law of population; developing the real principle on which it is universally
regulated. 2nd ed. [Irska, njena zla i sredstva za njihovo iskorenjivanje. R a z ­
bijanje zabluda emigrantskog komiteta i drugih koje se tiču ove zemlje. S kratkim
izvodom iz originalne rasprave koja treba da se objavi povodom zakona o stanov­
ništvu, s razvijanjem stvarnog principa kojim se sve reguliše. Drugo izdanje],
London 1829. 6 2 2
— Law of population. Vol. 1—2 [Zakon o stanovništvu. Sv. 1—2], London 1830.
622
Say, Jean-Baptiste: Lettres à M. Malthus, sur différens sujets d'économie politique»
notamment sur les causes de la stagnation générale du commerce [Pisma g. Malthusu
o različitim pitanjima političke ekonomije, naročito o uzrocima opšteg zastoja
trgovine], Paris 1820. 535
— Traité d'économie politique, ou simple exposition de la manière dont se forment,
se distribuent et se consomment les richesses. 3e éd. T . 1—2 [Rasprava iz političke
ekonomije, ili prosto izlaganje načina na koji se stvaraju, raspodeljuju i troše
bogatstva. T r e ć e izdanje. T o m 1 - 2 ] , Paris 1817. 143 151 186
— Traité d'économie politique, ou simple exposition de la manière dont se forment,
se distribuent et se consomment les richesses. Sme é d . . . . T . 1. [Rasprava iz politi- '
čke ekonomije, ili prosto izlaganje načina na koji se stvaraju, raspodeljuju i .
troše bogatstva. Peto i z d a n j e . . . T o m 1 ] , Paris 1826. 4 7 2
Schiller, Friedrich von: Die Bürgschaft
— Kabale
[Jamstvo]. 523
und Liebe [Spletka i ljubav]. 507
— Das Lied von der Glocke [Pesma o zvonu], 360
Schorlemmer, C[arl] : The rise and development of organic chemistry
razvitak organske hernije], London 1879. 278
[Postanak i
Schouw, Joakim Frederik: Die Erde, die Pflanzen und der Mensch. Naturschilde­
rungen. Aus dem Dan. unter Mitwirkung des Verf. von H . Zeise . . . 2. Aufl.
[Zemlja, biljke i čovek. Opisi prirode. S danskog preveo u saradnji s autorom
H . Z e i s e . . . Drugo izdanje], Leipzig 1854. 4 5 3
Schulz, Wilhelm: Die Bewegung der Production. Eine geschichtlich-statistische A b ­
handlung zur Grundlegung einer neuen Wissenschaft des Staats und der Ge­
sellschaft [Kretanje proizvodnje. Istorijsko-statistička rasprava u prilog osni­
vanja nove nauke o državi i društvu], Zürich, Wintherthur 1843. 3 3 0
Scrope: The principles
economy. . .
of political economy
— vidi Potter, Aflonzo]:
Political
[Seeley, Robert Benton :] The perils of the nation. A n appeal to the legislature, the
clergy, and the higher and middle classes. 2nd ed. : rev. [Opasnosti po naciju.
Apel zakonodavnim organima, sveštenstvu i višim i srednjim klasama. Drugo,
prepravljeno izdanje], L o n d o n 1843. 643
Senior, Nassau William: Journals, conversations and essays relating to Ireland. In
two volumes. Vol 2 [Dnevnici, razgovori i ogledi o Irskoj. U dva toma. T o m 2 ] .
London 1868. 6 9 2 645
— Letters on the Factory act, as it affects the cotton manufacture...
T o which are
appended, a letter to M r . Senior from Leonard Horner, and minutes o f a con­
versation between M r . Edmund Ashworth, M r . Thompson and M r . Senior
[Pisma o Zakonu o fabrikama, kako on utiče na manufakturu p a m u k a . . . Njima
su dodati pismo g. Senioru od Leonarda Hornera i beleške iz razgovora go­
spodina Edmunda Ashwortha, g. Thompsona i g. Seniora], London 1837. 201 —
2 0 5 359
—' An outline of the science of political economy [Nacrt političke ekonomije], London
* 1836. 2 0 5
— Principes fondamentaux de l'économie politique, tirés de leçons édites et inédites
de M r . Senior, par Jean Arrivabene [Osnovna načela političke ekonomije, koja
je izveo Jean Arrivabene iz objavljenih i neobjavljenih predavanja g. Seniora],
Paris 1836. 5 2 6
— Social science congress — vidi: The national association for the promotion of so­
cial science . . .
— Three lectures on the rate of wages, delivered before the University of Oxford,
in eastern term 1830. W i t h a preface on the causes and remedies o f the pre­
sent disturbances [ T r i predavanja o visini nadnica održana na Oksfordskom
univerzitetu u letnjem semestru 1830. S predgovorom o uzrocima i sredstvima
za uklanjanje dosadašnjih poremećaja], London 1830. 4 7 8 4 8 2
Sextus Empiricus: Adversus
mathematicos
[Protiv dogmatika]. 3 2 6
Shakespeare, William: The merchant of Venice [Mletački trgovac]. 258 4 3 1
Shakespeare, William: King
— A midsummernight's
— Timon of Athens
— Much
dream
Henry
IV
[Kralj H e n r i Četvrti]. 3 8 5 4
[Snoviđenje u N o ć Ivanjsku]. 1 0 4
[ T i m o n Atinjanin]. 1 2 4
ado about nothing
[Mnogo vike ni oko čega]. 8 4
[Sismondi], J[ean]-C[harles]-L[éonard] Simonde d e : De la richesse. commer­
ciale, ou principes d'économie politique, appliqués à la législation du commerce.
T . 1 [O trgovačkom bogatstvu, ili načela političke ekonomije primenjena n a
zakonodavstvo o trgovini. T o m 1 ] , Genève 1 8 0 3 . 4 7 1
— Études sur l'économie politique.
Bruxelles 1837. 2 8 3 5 2 5
T . 1 [Studije iz političke ekonomije. T o m 1 ] ,
— Nouveaux principes d'économie politique, ou de la richesse dans ses rapports avec
la population. T . 1—2 [Nova načela političke ekonomije, ili o bogatstvu p o s matranom u odnosu na stanovništvo. T o m 1 — 2 ] , Paris 1 8 1 9 . 1 4 4 1 6 0 5 0 0 5 1 3
516 517 573
— Nouveaux principes d'économie politique, ou de la richesse dans ses rapports avec
la population. 2nde éd. T o m 1—2 [Nova načela političke ekonomije, ili o b o ­
gatstvu posmatranom u odnosu na stanovništvo. D r u g o izdanje. T o m 1 — 2 ] ,
Paris 1827. 5 0 9 6 7 2
Skarbek, F r é d é r i c : Théorie des richesses sociales. Suivie d'une bibliographie de
l'économie politique. 2nde éd. T . 1 [Teorija društvenog bogatstva. S bibliogra­
fijom političke ekonomije. D r u g o izdanje. T o m 1]. Paris 1 8 3 9 . 2 9 3 3 1 3
Smith, A d a m : An inquiry into the nature and causes of the wealth of nations. I n
two volumes [Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda. U dva t o m a ] ,
London 1776. 314
— An inquiry into the nature and
W i t h notes, and an add. vol.,
i uzroka bogatstva naroda. U
od Davida Buchanana. T o m
causes of the wealth of nations. I n three volumes.
by David Buchanan. Vol. 1 [Istraživanje p r i r o d e
tri t o m a . S beleškama i jednim dodatnim t o m o m
1 ] , Edinburgh 1 8 1 4 . 4 9 2 5 4 9 5 5 0 5 7 9 651
— An inquiry into the nature and causes of the wealth of nations. W i t h a c o m m e n ­
tary, by the author o f »England and America«. I n six volumes [Istraživanje
prirode i uzroka bogatstva naroda. S komentarima autora knjige »Engleska i
Amerika« (Edwarda Gibbona Wakefielda). U šest tomova], L o n d o n 1 8 3 5 — 1 8 3 9 .
53 1 1 6 3 1 6 3 2 3 3 2 5 471 501 5 2 4 5 6 9
— Recherches sur la nature et les causes de la richesse des nations. T r a d , nouv., avec
des notes et observations, par G e r m a i n Garnier. T . 1—5 [Istraživanja prirode
i uzroka bogatstva naroda. Novi prevod, s beleškama i napomenama Germaina
Garnier-a. T o m 1 — 5 ] , Paris 1802. 3 2 3 547
— The theory of moral sentiments
Sofokle: Antigona.
[Teorija moralnih osećanja], L o n d o n 1 7 5 9 . 5 4 6
125
Somers, Robert: Letters from the Highlands; or, the famine of 1847
ske Visije; ili glad od 1 8 4 7 ] , L o n d o n 1 8 4 8 .
[Pisma sa Škot­
Some thoughts on the interest of money in general, and particulary in the publick funds
[Neke misli o kamati na novac uopšte, i posebno na javni fond], L o n d o n , bez
godine izdanja. 4 7 53
The source and remedy of the national difficulties,
deduced from principles o f
political economy, in a letter t o L o r d J o h n Russell [Izvor nacionalnih teškoća
i sredstva za njihovo uklanjanje. Izvedeno iz načela političke ekonomije u pismu
lordu J o h n u Russellu], L o n d o n 1 8 2 1 . 5 1 8
Spinoza, B a r u c h d e : Briefwechsel
— Ethik
[Prepiska]. 5 2 6
[Etika]. 2 7 6
S[tafford], W[illiam] : A compendious or briefe examination of certayne ordinary com­
plaints, of divers of our country men in these our dayes...
[Sažeta ili kratka ana­
liza izvesnih običnih žalbi mnogih naših današnjih z e m l j a k a . . . ] , London
1581. 656
Steuart, J a m e s : An inquiry into the principles of political economy. In two volumes.
Vol. 1 [Istraživanje načela političke ekonomije. U dva toma. T o m 1 ] , L o n d o n
1767. 2 9 8 3 1 4
— An inquiry into the principles of political economy; being an essay on the science
o f domestic policy in free nations. In three volumes. Vol. 1 [Istraživanje načela
političke ekonomije; ogled iz nauke o unutrašnjoj politici slobodnih nacija.
U tri toma. T o m 1 ] , Dublin 1 7 7 0 . 1 6 4 5 7 2 5 7 3 6 3 4 6 4 4 6 5 8
— An inquiry into the principles of political economy: I n : »The works, political,
metaphysical, and c h r o n o l o g i c a l . . . « N o w first collected by General Sir J a m e s
Steuart, his son, f r o m his father's c o r r . copies, t o which are subjoined anec­
dotes of the author«. I n six volumes. Vol. 1 [Istraživanje načela političke ekono­
mije. U : »Politička, metafizička i hronološka delà . . . « Sada prvi put sabrao
general ser J a m e s Steuart, njegov sin, na osnovu ispravljenih očevih beležaka,
s anegdotama o autoru. U šest svezaka. Sv. 1 ] , L o n d o n 1 8 0 5 . 139.
— Recherche des principes de l'économie politique, ou essai sur la science de la police
intérieure des nations libres. T o m e 1 [Istraživanje načela političke ekonomije, ili
ogled iz nauke o unutrašnjoj politici slobodnih naroda. T o m 1], Paris 1 7 8 9 . 381
Stewart, Dugald: Lectures on political economy. I n : »The collected works«. E d .
by Sir William Hamilton. Vol. 8 [Predavanja iz političke ekonomije. U : »Sa­
brana dela«. Izdao ser William Hamilton. T o m 8 ] , Edinburgh 1855. 2 8 8 3 0 8
321 4 2 9
Stolberg, Christian G r a f z u : Gedichte.
s grčkog], H a m b u r g 1 7 8 2 . 361
A u s dem Griech. übers. [Pesme. Prevod
Storch, Henri : Cours d'économie politique, ou exposition des principes qui déterminent
la prospérité des nations. T . 1 — 3 [ K u r s političke ekonomije ili izlaganje načela
koja određuju blagostanje naroda. T o m 1 — 3 ] , St.-Pétersbourg 1 8 1 5 . 1 6 0
167 3 2 2 521 573
— Cours d'économie politique, ou exposition des principes qui déterminent la prospedes nations. A v e c des notes explicatives et critiques par J[ean]-B[aptiste]
Say. T . 1 [ K u r s političke ekonomije ili izlaganje načela koja određuju blago­
stanje naroda. S objašnjenjima i kritičkim beleškama J[ean-a]-B[aptiste-a]
Saya. T o m 1 ] , Paris 1 8 2 3 . 313 321
rite
Strange, William:
1 8 6 4 . 231
The seven sources of health
[Sedam izvora zdravlja], L o n d o n
Strype, J o h n : Annals of the reformation and establishment of religion, and other
various occurences in the Church of England, during Queen Elizabeth's
happy
reign. 2nd ed. Vol. 2. [Anali reformacije i učvršćivanja religije, i drugih raznih
pojava u anglikanskoj crkvi za vreme srećne vladavine kraljice Elizabete. D r u g o
izdanje. T o m 2 ] , L o n d o n 1 7 2 5 . 6 5 0
T h i e r s , A [ d o l p h e ] : De la propriété
[O svojini], Paris 1 8 4 8 . 3 9 2
[ T h o m p s o n , Sir] Benjamin, [Count of] R u m f o r d : Essays, political,
economical,
and philosophical. Vol. 1 — 3 [Politički, ekonomski i filozofski ogledi. T o m 1 — 2 ] ,
London 1 7 9 6 - 1 8 0 2 . 530
Thompson, William: An inquiry into the principles of the distribution of wealth most
conducive to human happiness ; applied to the newly proposed system of vol­
untary equality of wealth [Istraživanje načela raspodele bogatstva koja-najsi­
gurnije vode ljudskoj sreći; primenjeno na nedavno predloženi sistem dobro­
voljnog izjednačavanja bogatstva], London 1824. 3 2 2
Thornton, William T h o m a s : Over-population and its remedy; o r , an inquiry into
the extent and causes of the distress prevailing among the labouring classes
of the British islands, and into the means of remedying it [Prenaseljenost i
njen lek; ili istraživanje o obimu i uzrocima siromaštva koje preovladuje među
radnim klasama britanskih ostrva i o sredstvima za njegovo iskorenjivanje],
London 1846. 158 2 4 2
Thukydides : Geschichte des Peloponnesischen Krieges [Istorija peloponeskog rata]. 3 2 6
[Thünen, Johann Heinrich von:] Der isolirte Staat in Beziehung auf Landwirthschaft
und Nationalökonomie.
2. T h . 2. Abth. [Izolovana država u odnosu na poljo­
privredu i nacionalnu ekonomiju. Drugi deo. Drugi odeljak], Rostock 1863.
549
Tooke, Thomas and William Newmarch: A history of prices, and of the state of
the circulation, during the nine years 1848—1856.
In two volumes; forming
the 5 and 6 vols, o f the »History of prices from 1729 to the present time«
[Istorija cena i opticaja u periodu od 1848. do 1856. U dva toma, koji sačinja­
vaju 5. i 6. tom delà »Istorija cena od 1729. do danas«], London 1857. 2 6 6
t b
t h
Torrens, R[obert]: An essay on the external corn trade [Ogled o spoljnoj trgovini
žitom], London 1815. 158
— An essay on the production of wealth; with an appendix, in which the princip­
les of political economy are applied to the actual circumstances of this country
[Ogled o proizvodnji bogatstva, s dodatkom u kome su načela političke eko­
nomije primenjena na aktuelno stanje u ovoj zemlji], London 1821. 149 169
— On wages and combination
1834. 359
[O nadnicama i radničkom udruživanju], London
[Townsend, Joseph:] A dissertation on the poor laws. By a well-wisher to mankind.
1786. Republished [Rasprava o zakonima o sirotinji. Od jednog autora koji
želi dobro čovečanstvu. 1786. Ponovo štampano], London 1817. 5 7 2
— Journey
through Spain
[Putovanje po Španiji], London 1791. 5 7 2
Tuckett, J[ohn] Dfebell]: A history of the past and present state of the labouring
population, including the progress of agriculture, manufactures, and commerce.
In two volumes [Istorija prošlog i sadašnjeg stanja radnog stanovništva uklju­
čujući razvitak poljoprivrede, manufaktura i trgovine. U dva toma], London
1846. 322 637 6 6 0
Turgot, [Anne-Robert-Jacques, de l'Aulne] : Réflexions sur la formation et la dis­
tribution des richesses. In: »Oeuvres«. Nouv. éd. — par Eugène Daire. T . 1
[Razmišljanja o stvaranju i raspodeli bogatstva. U : »Dela«. Novo i z d a n j e . . .
(priredio) Eugène Daire. T o m 1 ] , Paris 1844. 165 2 8 2 4 6 9
Two letters on the flour trade, and dearness of corn . . . By a person in business [Dva
pisma o trgovini brašnom i o skupoći žita. Od jednog poslovnog čoveka], L o n ­
don [1767]. 6 4 0
U r e , Andrew: The philosophy of manufactures: or, an exposition of the scientific,
moral and commercial economy of the factory system of Great Britain [Filo­
zofija manufaktura, ili izlaganje o naučnoj, moralnoj i trgovačkoj strani ekono­
mije fabričkog sistema Velike Britanije], London 1835. 2 0 4 3 1 2 3 2 8 337 358
371 372 375 383 384 3 8 7 388 4 8 6 4 9 0 4 9 4
— Philosophie
des manufactures ou économie industrielle de la fabrication
du coton,
de la laine, du lin et de la soie. Trad, sous les yeux de l'auteur. T . 2 [Filozofija m a ­
nufaktura, ili industrijska ekonomija fabrikacije pamuka, vune, lana i svile. Pre­
vedeno uz saradnju autora. T o m 2 ] , Paris 1836. 269
Urquhart, David: Familiar words as affecting England and the English [Familijarne
reci koje se rado koriste u Engleskoj i od Engleza], London 1855. 3 2 4 445 6 6 0
Vanderlint, J a c o b : Money answers all things: or, an essay to make money
sufficien­
tly plentiful amongst all ranks of people [Novac zamenjuje sve stvari, ili ogled
o tome šta treba činiti da novca bude dovoljno za sve slojeve naroda], London
1734. 117 123 136 2 4 6 248 2 8 2 297
Vergilije: Eneida.
272 6 7 0
Verri, Pietro: Meditazioni
sulla economia politico. In: »Scrittori classic! italiani di
economia politics. Parte moderna«. T . X V [Razmišljanja o političkoj ekonomiji.
U : »Italijanski klasici političke ekonomije. Novo doba«. T o m X V ] , Milano
1804. 50 9 0 126 295
Vissering, Sfimon]: Handboek
van praktisehe
staathuishoudkunde.
Delen 1—3
[Priručnik praktične narodne ekonomije. T o m 1 — 3 ] , Amsterdam 1860—1862.
443
Voltaire, François-Marie Arouet de: Candide,
ou l'optimisme [Kandid ili op­
timizam]. 177 681
Wade, J o h n : History of the middle and working classes. 3rd ed. [Istorija srednjih
i radničkih k l a s a . . . T r e ć e izdanje], London 1835. 218 2 4 4 547
[Wakefield, Edward Gibbon:] England and America. A comparison of the social
and political state o f both nations. Vol. 1—2 [Engleska i Amerika. Uporedenje
društvenog i političkog stanja ovih dveju nacija. T o m 1—2 ] , London 1833.
241 514 597 6 7 6 - 6 8 1
— A view of the art of colonization,
with present reference to the British
Empire;
in letters between a statesman and a colonist [Jedno gledište o načinu koloniza­
cije, sa sadašnjim osvrtom na Britansku Imperiju, u pismima razmenjenim
između jednog državnika i jednog koloniste], London 1849. 292.
— vidi Smith, Adam: An inquiry into the nature and causes of the wealth of nations.
With a commentary, by the author of (England and America« [Edward Gibbon
Wakefield]. In six volumes. London 1 8 3 5 — 1 8 3 9 .
W a r d , J o h n : The borough of Stoke-upon-Trent,
in the commencement of the
reign of H e r Most Gracious Majesty Queen Victoria [Grad Stouk na Trentu
na početku vladavine najplemenitijeg Njenog Veličanstva kraljice Viktorije],
London 1843. 239
Watson, John Forbes: [Paper read before the Society of Arts]. I n : »Journal of the
Society of Arts«. [Članak pročitan u Društvu zanatlija]. U : »List Društva
zanatlija«], London, 17. aprila .1860. 347
Watts, John: The facts and fictions of political economists: being a review of the prin­
ciples of the science, separating
the true from the false [Činjenice i fikcije poli­
tičkih ekonomista: pregled principa nauke, uz odvajanje istinitog od lažnog],
Manchester 1842. 4 8 4
— Trade societies and strikes: their good and evil influences on the members of Trades
Unions, and on society at large. Machinery;
its influences on work and wages,
and cooperative
societies, productive
and distributive, past, present, and future
[Strukovna društva i Štrajkovi: njihov dobri i loši uticaj na članove tredjuniona
Download

Strane 701-800 - Karl Marks