НАВОДЊАВАЊЕ ВОЋЊАКА
Проф. др Славиша Трајковић
Мастер инж. Младен Милановић
Ниш, 2012.
Наслов:
Наводњавање воћњака
Издавач:
Канцеларија за програм подршке у приватном сектору за подршку
сектору воћарства и бобичастог воћа у Јужној Србији
Аутори:
Проф. др Славиша Трајковић
Мастер инж. Младен Милановић
Компјутерска обрада:
Славиша Трајковић
Овај приручник је издат уз финансијску подршку Владе Краљевине
Данске у оквиру реализације компоненте јачања капацитета
Програма подршке развоју приватног сектора из области воћарства и
бобичастог воћа у Јужној Србији.
Садржај овог приручника у потпуности је одговорност аутора и не
одсликава ставове Владе Краљевине Данске или Програма подршке
у приватном сектору за подршку сектору воћарства и бобичастог
воћа у Јужној Србији.
Садржај
1. Значај и утицај наводњавања
1.1. Увод
1.2. Утицај наводњавања на земљиште
1.3. Утицај наводњавања на микроклиму
1.4. Утицај наводњавања на пољопривредне културе
2. Режим наводњавања
2.1. Увод
2.2. Одређивање потреба за водом
2.2.1. Евапотранспирација
2.2.2. Коефицијенти културе
2.3. Норма наводњавања
2.4. Норма заливања
2.5. Турнуси и трајање заливања
3. Заливање кишењем
3.1. Особине кишења
3.2. Елементи система за кишење
3.3. Прскачи
3.4. Уређаји за заливање кишењем
3.5. Заштита од мраза кишењем
4. Заливање капањем
4.1. Особине заливања
4.2. Елементи система
4.3. Квалитет воде за наводњавање
4.4. Одржавање и чишћење система
5. Примена ђубрива у системима за наводњавање
5.1. Основни критеријуми за примену и начин примене
5.2. Кретање хранива кроз систем за наводњавање
5.3. Утврђивање потреба биљака за хранивима
6. Наводњавање воћака
6.1. Наводњавање коштичавих врста воћака
6.1.1. Наводњавање трешње
6.1.2. Наводњавање вишње
6.1.3. Наводњавање шљиве
6.2. Наводњавање јагодастих врста воћака
6.2.1. Наводњавање јагоде
6.2.2. Наводњавање малине
6.2.3. Наводњавање купине
6.2.4. Наводњавање боровнице
7. Инвестициони трошкови изградње система за наводњавање
Прилог 1. Вредности евапотранспирације и падавина
Прилог 2. Инвестициони трошкови наводњавања
5
5
5
6
7
8
8
8
9
11
13
13
14
15
15
16
17
19
23
25
25
27
30
31
33
33
37
39
40
41
41
42
43
44
44
45
46
48
50
51
53
Предговор
Воћарска производња која ће дати високе и стабилне приносе захтева
примену свих агротехничких мера укључујући и наводњавање. Систем за
наводњавање омогућава довод воде до биљке у количини која јој је
потребна за нормалан раст и развој.
Ефекти система за наводњавање посебно долазе до изражаја у сушним
периодима вегетације. У нашим климатским условима, падавине врло
често не задовољавају потребе биљака за водом. Такви услови намећу
потребу примене наводњавања у циљу постизања високих приноса
стабилног квалитета.
Развој наводњавања воћњака код нас и у свету, у последње време,
доживео је бурни напредак. Пре свега захваљујући савременој
механизацији и великом технолошко-техничком прогресу. Све то је
изазвало је потребу за одговарајућом стручном литературом која би
упознала најшири круг заинтересованих читалаца са навим сазнањима у
области наводњавања воћњака.
У овој публикацији приказане су најосновније чињенице везане за значај и
утицај наводњавњавања. Објашњени су основни појмови везани за режим
наводњавања. Показани су основни принципи заливања кишењем и
капањем. Посебно поглавље посвећено је примени ђубрива у системима за
наводњавњавање. И на крају, посебна пажња поклоњена је наводњавању
коштичавих и јагодастих врста воћака.
Циљ ове публикације је да заинтересованим произвођачима пружи
могућност да прошире своја знања у области наводњавања, зато што се
без познавања ове области не могу постићи захтевани високи приноси.
Жеља аутора је овом публикацијом да свој скромни допринос развоју
наводњавања.
Аутори
Наводњавање воћњака
1. Значај и утицај наводњавања
1.1. Увод
Наводњавање је хидротехничка мера довођења воде потребне усевима ради
добијања високих и стабилних приноса независно од временских услова.
Вода се даје у количинама и у роковима који одговарају потребама
пољопривредних култура.
Задатак наводњавања је да регулише неопходан водни, ваздушни,
топлотни, микробиолошки и минерални режим земљишта, односно да
обезбеди оптималне услове за раст и развитак биљака при било којим
временским условима.
Наводњавање побољшава природне услове, утиче на водне и земљишне
услове, такође побољшава физичка и хемијска својства земљишта.Ради
обезбеђења воде за наводњавање на рекама, језерима и другим водним
резервоарима подижу се водозахвати и пумпне станице.
Системи за наводњавање мењају правац и интензитет природних процеса у
земљишту и приземном слоју атмосфере услед чега цео екосистем добија
нова својства.
1.2. Утицај наводњавања на земљиште
Вода утиче на физичке, хемијске и биолошке процесе који се дешавају у
земљишту. На плодност и структуру земљишта највећи утицај има
правилно наводњавање, док неправилно наводњавање квари структуру
земљишта. Наводњавање условљава распадање грудвица у горњем слоју
земљишта, што доводи до формирања површинске покорице која смањује
порозност земљишта и ваздушни режим. Да би се ово избегло препоручује
се заливање браздама, капањем, подземно заливање и кишење са малим
интензитетом и малој величини капи, док се не препоручује заливање
плављењем и преливањем јер разарају структуру земљишта на целој
површини.
Како се не би погоршала структура земљишта најбоље је уносити органско
ђубриво и узгајање разних врста трава. Током наводњавања вода улази у
земљиште и дистрибуира се унутар земљишта гравитацијом и капиларним
силама земљишта. Када се сав простор пора напуни водом, земљиште је
засићено. У овим условима, доминирају гравитационе силе. Вода отиче на
доле кроз земљиште будући да је енергија која је потребна да се јединица
воде уклони из засићеног земљишта мала.
Отицање је у почетку брзо, али код већине земљишта оно пада на врло
ниску стопу после 1-2 дана. Отицање иницијално уклања воду из највећих
пора, тамо где се она најслабије држи. Како вода отиче, у овим порама се
ствара ваздушни простор. Вода која остаје је нешто ближа површини
честица земљишта и довољно се чврсто држи да спречи брзо отицање под
утицајем гравитације. Ово стање воде, када се мери на терену, зове се
пољски водни капацитет (ПВК).
5
Наводњавање воћњака
Током усвајања од стране биљака, вода нестаје прво из пора средње
величине. Са сушењем земљишта, мале поре последње губе воду. У
процесу усвајања воде, водени филм на честицама земљишта постепено
постаје тањи, тако да је потребна још већа енергија да се уклони сваки
следећи слој воде. На почетку, промена захтеване енергије је мала и има
мало утицаја на биљку.
Код терена са већим нагибом треба бити опрезан при наводњавању јер
може доћи до појаве ерозије. Код терена под нагибом и са великим
брзинама воде може доћи до ерозије, која изазива велику штету у
пољопривреди. Ерозија се јавља код заливања кишењем великог
интензитета и трајања као и код површинско гравитационих начина
заливања.
Наводњавање доводи до размекшања земљишта, што олакшава његову
обрадивост и пробијање кореновог система. Наводњавање треба да је са
строго нормираним количинама како не би дошло вишка воде. Уколико се
јави вишак воде од наводњавања у земљишту може доћи до површинског
отицаја воде или до инфилтрације воде у дубље слојеве земљишта што
касније може довести до забаривања терена.
Услед интензивнијег наводњавања са водом се односе хранљиве материје
из земљишта и то касније може довести до засољавања земљишта. Као
мера заштите од засољавања користи се повремено испирање терена и није
препоручљиво користити минерализовану воду при наводњавању. Ипак
најпоузданија мера против засољавања је изградња дренажа. Најбољи
показатељ стања засољености земљишта је луцерка. Наводњавањем долази
до пораста топлотног капацитета земљишта. Зато су влажна земљишта
лети хладнија док су зими топлија од сувих земљишта.
1.3. Утицај наводњавања на микроклиму
Наводњавање земљишта доводи до повећања влажности у току године,
промене радијационог биланса и снижења температуре. Влажење
земљишта изазива повећање влажности ваздуха, посебно у летњем периоду
када је наводњавање и најинтензивније, што доводи до снижења
температуре јер се знатни део сунчеве енергије троши на
евапотранспирацију и не иде на загревање ваздуха. При сталном влажењу
температура земљишта постаје нижа од температуре ваздуха.
На земљишту које се не наводњава релативна влажност је до два метра
дубине скоро уједначена док је код наводњаваног земљишта највећа на
површини па са висином опада. Слично је и са температуром која дању у
ненаводњавањом земљишту опада са висином, док је код наводњавања
обрнуто.
Наводњавање се може користити и као средство за заштиту од мразева у
јесен и пролеће, јер се са водом уноси и топлота. Утицај наводњавања на
микроклиму зависи од начина наводњавања, пољопривредне културе и
површине која се наводњава. Највећи утицај има наводњавање кишењем а
6
Наводњавање воћњака
најмањи систем кап по кап. Кишење такође значајно снижава температуру
у току дана и повећава релативну влажност. Утицај наводњавања на микро
климу се најјаче остварује на површини земљишта, посебно где се заливају
велике површине.
1.4. Утицај наводњавања на пољопривредне културе
Наводњавање, посебно у сушном периоду, надокнађује дефицит воде у
вегетационом периоду и утиче на факторе важне за раст биљака. Утицај
воде на биљке је сложен и важан јер је вода саставни део биљке и за
нормалан раст, квалитетан род и планиран принос потребно је обезбедити
оптималне количине воде. Такође, потребно је обезбедити и друге факторе
који утичу на развој биљке као што су: топлота, светлост и потребне
агротехничке мере.
Вода је позната као универзални растварач и она у земљишту раствара
хемијска једињења и ствара услове за многа друга једињења и хемијске
реакције. Тако вода раствара соли стварајући хранљиве материје у
земљишту, које су иначе недоступне у нераствореном облику. Вода
смањује штетни утицај разних токсичних соли који се налазе у земљишту,
смањујући њихову консентрацију.
С друге стране наводњавање може и негативно да утиче на биљке уколико
се сувише примењује. Неумерено заливање, посебно у периоду сазревања
доводи до велике влажности зрна а могу се јавити и разна обољења.
Заливање утиче и на садржај минералних елемената, беланчевина, шећера
и целулозе у биљкама. Такође повећава се и садржај угљених хидрата и
проценат целулозе у биљкама.
Наводњавање побољшава водни, микробиолошки режим земљишта,
побољшава микро климу чиме утиче на правац процеса образовања
земљиште. Ако се наводњавање врши на правилан начин, највећа количина
воде коју биљка користи потиче из зоне коју снабдева систем за
наводњавање. Тамо где се заливање правилно спроводи заједно са другим
агротехничким мерама постижу се и најбољи резултати.
7
Наводњавање воћњака
2. Режим наводњавања
2.1. Увод
Кaко најчешће падавине нису довољне да задовоље потребе воћака,
наводњавањем се успоставља повољан водни режим који омогућава
оптималне услове за раст и плодоношење биљака.
Под режимом наводњавања подразумева се јединство свих карактеристика
заливања, норми наводњавања и броја и рокова заливања.
Режим наводњавања треба да је усаглашен са потребама биљке у свакој
њеној фази развоја и да поспешује производне способности наводњаваног
земљишта. Режим наводњавања није стална и непроменљива категорија
већ својим вредностима прати потребе биљака.
Како је сваки систем за наводњавање значајна инвестиција, при
пројектовању система и дефинисању опреме мора се имати поуздана
основа, односно треба познавати режим наводњавања. Режим наводњавања
се може одредити преко опитних деоница или рачунским путем.
Препоручује се следећи редослед по коме се рачуна режим наводњавања:
- одређују се рокови и трајање вегетације култура
- одређује се евапотранспирација биљака
- одређује се дубина активног слоја земљишта
- утврђује се природна залиха воде за одређену културу
- одређује се величина и расподела ефективних падавина
- срачунава се норма наводњавања и динамика промене дневне
потрошње воде по фазама развоја
- одређују се рокови и турнуси заливања
Код одређивања норми заливања и наводњавања, рокова и турнуса
заливања користе се емпиријске (опитне деонице и подаци са сличних
услова и деоница) и полуемпиријске формуле (користе се изрази који
повезују евапотранспирацију са климатским карактеристикама).
2.2. Одређивање потреба за водом
Потреба за водом у наводњавању дефинише се као количина воде која је
потребна да се надокнаде губици воде до којих је дошло
евапотранспирацијом усева који расте у условима без недостатка
лакоприступачне воде и хранива и који постиже максимални развој зелене
масе.
Један од најбитнијих елемената при пројектовању система за наводњавање
правилно дефинисање потреба усева за водом које одређују меродавни
проток воде потребан за димензионисање система за наводњавање.
Многи изграђени системи за наводњавање отежано функционишу због
неодговарајућих димензија система. Посебну пажњу треба посветити
начину прорачуна потреба усева за водом. Данашњу праксу карактерише
некритичка примена великог броја метода које за исто подручје дају
различите вредности потреба усева за водом и при томе највећи број тих
8
Наводњавање воћњака
метода има велико одступање од стварне, реалне потребе. Тако се избором
неодговарајуће методе долази у ситуацију да системи нису добро
димензионисани. Неопходно је критички валоризовати коришћене методе
и изабрати ону методу која највише одговара нашим климатским условима.
Основна сврха изградње система за наводњавање јесте вештачко
регулисање водног режима у активном слоју земљишта ради добијања
високих и стабилних приноса пољопривредних култура.
У том циљу неопходно је димензионисати систем за наводњавање тако да
задовољи потребе усева за водом које се мењају током вегетационог
периода и током година. На потребе за водом поред врсте, типа и
заступљености усева утичу и хидрометеоролошки услови на подручју
система.
2.2.1. Евапотранспирација
Потребе за водом пољопривредних култура изражавају се преко
евапотранспирације
у коју су укључени транспирација биљака и
испаравање
са
земљишта
покривеног
биљним
покривачем.
Евапотранспирација је сачињена од веома сложених међусобно зависних
процеса кретања воде из земљишта и кроз биљке у атмосферу. Вредности
евапотранспирације се добијају директним мерењима или прорачуном на
основу климатских података.
Од метода за директно мерење треба издвојити методу лизиметара, мерење
компонената енергетског биланса, мерење компонената водног биланса,
мерење влаге земљишта.
Метода лизиметара је најпоузданија директна метода мерења
евапотранспирације и заснива се на гајењу референтне културе у већим
судовима у пољским условима, с тим да су основни параметри биланса
воде под контролом. Судови нису стандардних димензија, али се
препоручује да им површина не буду мање од 2 x 2 м и дубина од 1.0 м.
Лизиметри се пуне земљиштем које има исте карактеристике као и пољска
парцела која га окружује. Шематски приказ лизиметра приказан је на
слици 1. Референтна култура се гаји у лизиметрима под условима који
морају бити потпуно исти условима раста те културе на пољској парцели, а
ти услови подразумевају да у земљишту увек постоји лако приступачна
вода, да се примењују све потребне мелиоративне и агротехничке мере.
Најпознатији типови лизиметара јесу: дренажни, лебдећи и тежински.
Најпрецизнија мерења обезбеђује тежински тип лизиметра код кога је суд
постављен на вагу и свака промена тежине преноси се преко полуге на
регистарску таблу где се може очитати у било ком тренутку. Уз
лизиметарско постројење постоји и агрометеоролошка станица која бележи
вредности климатских параметара чиме се омогућава упоређивање
мерених вредности евапотранспирације са климатским параметрима.
Подаци са лизиметара су коришћени за развој бројних метода за прорачун
евапотранспирације. У нашој земљи лизметри су инсталирани само на
9
Наводњавање воћњака
неколико локација под условима који се не могу сматрати референтним и
који не задовољавају ни минимум захтеваних услова.
Слика 1. Шематски приказ лизиметра
Велики број метода за прорачун евапотранспирације је развијен и тестиран
за различите географске и климатске услове. Ове методе варирају од
једноставних емпиријских веза до комплексних метода заснованих на
физичким процесима. Велики број емпиријских једначина указује да оне
нису универзалне и да не важе за све прилике и за све услове. Најбоље
резултате, по правилу, дају регионалне формуле и може се рећи да свака
метода даје одличне резултате у условима климе за које је предвиђена.
Комплексност евапотранспирације не може се увек описати једноставним,
линеарним зависностима и зато боље резултате у различитим климатским
условима, по правилу, имају комплексније методе.
Методе прорачуна се заснивају на зависности евапотранспирације од
појединих климатских параметара као што су температура, влажност
ваздуха, соларна радијација, брзина ветра и испаравање.
Почетком 70-их година постаје очигледно да велики број метода који се
користи у пројектанској пракси доводи до забуне код прорачуна
евапотранспирације. У циљу превазилажења уочених слабости,
предложено је следеће решење:
Уводи се нови појам (референтна евапотранспирација) који треба да
замени различите дефиниције потенцијалне евапотранспирације.
Референтна евапотранспирација је величина евапотранспирације са велике
површине покривене зеленом травом униформне висине од 8 до 15 цм, у
условима без недостатка лакоприступачне воде у земљишту.
Евапотранспирација усева прорачунава се као производ референтне
евапотранспирације и коефицијента културе.
Постоји општа сагласност да се за прорачун референтне
евапотранспирације (евапотранспирације траве) користи Пенман-Монтеј
метода. Прорачун овом методом је релативно компликован и неће бити
приказан у овој публикацији. Вредности референтне евапотранспирације
10
Наводњавање воћњака
срачунати овом методом за последњих 40 година по месецима
вегетационог периода за климатске услове града Ниша приказани су у
Прилогу 1. Сличне вредности важе и са све остала места на југу Србије.
Може се са сигурношћу тврдити да просечне максималне вредности
референтне евапотранспирације у најтоплијим месецима вегетационог
периода (јули и август) неће прелазити вредност од 5 мм/дан.
2.2.2. Коефицијенти културе
Потребе усева за водом се изражавају преко евапотранспирације усева која
се одређује на основу вредности референтне евапотранспирације и
коефицијента култура. Овај концепт се примењује од 1977. године и многи
аутори су допринели развоју и глобалном ширењу овог приступа
одређивања евапотранспирације.
Евапотранспирација одређеног усева разликује се од референтне
евапотранспирације у оној мери у којој се покривеност земљишта,
површински и аеродинамички отпори те
културе разликују у односу на референтну културу (траву). Утицај
карактеристика које издвајају пољопривредне културе од траве
интегрисани су у коефицијент културе. Утицај климатских фактора на
коефицијент културе је ограничен и то је омогућило прихватљивост овог
концепта за различите локације и климе.
Вредност коефицијента културе није константна током вегетационог
периода и зависи од развоја културе. Ради лакшег дефинисања вредности
коефицијента културе, вегетациони период је подељен у четири фазе:
почетна, развојна, средња и касна фаза.
Почетна фаза траје од дана сетве до 10% покривености земљишта. Дужина
почетне фазе зависи од врсте и типа усева, дана сетве и климе. Током овог
периода услед мале покривености земљишта зеленом масом,
евапотранспирација је изражена, углавном, преко евапорације земљишта.
Развојна фаза траје од 10% покривености до стварне пуне покривености
која се за многе усеве дешава почетком цветања. За биљке које се саде у
редовима (шећерна репа, кромпир, кукуруз, воћњаци) стварна покривеност
може се дефинисати као време када биљке достигну потпуни раст. Како
биљке расту, тако заклањају све више и више земљиште чиме се смањује
евапорација, а транспирација постепено постаје основни процес.
Средња фаза почиње од пуне покривености земљишта и траје до почетка
зрелости.
Средња фаза је најдужи период за све вишегодишње културе и за већину
једногодишњих култура. У овој фази вредност коефицијента културе
достиже свој максимум.
Касна фаза траје од почетка зрелости до жетве (бербе). Вредност
коефицијента културе у овој фази зависи од управљања системом за
наводњавање, зависи од тога да ли има наводњавања у овој фази и од тога
11
Наводњавање воћњака
да ли се плодови беру свежи или не. Генерални изглед криве коефицијента
културе је дат на слици 2.
Процедура добијања криве састоји се од неколико корака:
• идентификација фаза развоја пољопривредних култура, одређивање
дужина трајања појединих фаза и избор одговарајућих коефицијената
култура по фазама развоја,
• измене изабраних коефицијената културе у зависности од фреквенције
влажења (киша или заливање) и од климатских услова,
• конструкција криве коефицијента културе.
Слика 2. Коефицијент културе
У литератури је веома тешко наћи конкретније податке о вредностима
коефицијената воћарских култура. На основу иностране литературе може
се закључити да вредност коефицијента културе у почетној фази износи од
0.3 за малине, јагоде, купине и боровнице до 0.5-0.6 за јабуке, брескве,
вишње и трешње.
Највећа вредност коефицијента култура износи од 0.9 до 1.1 за највећи број
воћака. То значи да се евапотранспирација воћака не разликује значајно од
евапотранспирације траве и да оквирно износи око 5 мм/дан у најтоплијим
месецима године.
Коефицијенти културе у касној фази износе од 0.5 за малине, јагоде,
купине и боровнице до 0.7-0.8 за јабуке, брескве, вишње и трешње.
12
Наводњавање воћњака
2.3. Норма наводњавања
При одређивању елемената наводњавања најпре је потребно одредити
норму наводњавања која представља укупни недостатак воде у вегетацији
једне биљке.
При евапотранспирацији долази до губитка воде која се може надокнадити
на више начина: падавинама, заливањем и водом из земљишта или
подземном водом.
Норма наводњавања је она количина воде која се доводи системом за
наводњавање за један хектар површине која је засејана неком културом за
цео период наводњавања да би се добио жељени принос. Норма
наводњавања се изражава у мм или м3/ха
Постоји нето и бруто норма наводњавања. Нето норма је она количина
воде коју утроше биљка и земљиште на евапотранспирацију а бруто норма
наводњавања садржи још и губитке воде на заливање, разне површинске
отицаје као и подземни отицај, испаравања и губитке у мрежи.
Нето норма наводњавања се одређује из једначине водног биланса
земљишта. Тако да је нето норма наводњавања разлика између
евапотранспирације и резерви воде у земљишту.
Од укупних падавина за одређивање норме наводњавања користи се само
онај део који дође непосредно у активни слој земљишта и то су тзв.
ефективне падавине које смањују потребе воде за наводњавање.
Ефективне падавине зависе од више параметара па је њихово прецизније
одређивање доста сложено. Зато се прибегава упрошћенијим и
практичнијим прорачунима који су довољно тачни за практичну употребу.
2.4. Норма заливања
Под заливањем или натапањем подразумева се једнократно влажење
земљишта. Норма заливања је количина воде која се доводи на активни
слој површине неке културе, за једно заливање, за покривање губитка воде
на евапотраспирацији. За разлику од норме заливања, норма наводњавања
подразумева укупну количину воде која се у више заливања, у различито
време, доводи земљишту.
Норма заливања зависна је од дубине влажења и влажног капацитета
земље, па следи да је за песковита земљишта потребна мања норма
заливања него за глиновита. Уколико су норме заливања мање утолико су
заливања чешћа, тачније је регулисање водног режима земљишта. Захтеви
биљака у току вегетације нису једнаки па се и норма заливања мења.
Са заливањем треба почети када се влажност земљишта снизи до 2/3
физиолошки активне воде, односно разлике између пољског водног
капцитета и влажности трајног венућа. Сматра се да је горња граница
оптималне влажности вредност пољског водног капацитета, а доња 60-70%
од вредности пољског водног капацитета.
13
Наводњавање воћњака
2.5. Турнуси и трајање заливања
Турнус заливања је временски размак између почетка двају узастопних
заливања за одређену културу и површину.
Оптимални интервал између наводњавања зависи од:
• начина на који је сам систем за наводњавање пројектован,
• периода године,
• особина земљишта,
• густине садње и
• величине и здравственог стања самих стабала.
Турнус заливања зависи од нето норма заливања, ефективних падавине и
евапотранспирације. На водопропустљивим земљиштима у условима суве
и топле климе турнуси су најкраћи, а дужи у глиновитим земљиштима.
Према томе, учесталост наводњавања треба прилагођавати временским
условима током године. Интервали између наводњавања ће такође бити
већи када се наводњавају стабла којима је потребно мање воде због њихове
величине, здравственог стања или напада проузрокованим инсектима или
узрочницима болести.
Трајање заливања зависи од дозвољених агротехничких рокова и
тржишних захтева. По дефиницији трајање заливања не може бити веће од
турнуса. Дужина трајања заливања је уско везана за произвођача опреме
као и који систем се користи. На пример, минимална дужина рада система
кап по кап треба да обезбеди да вода стигне у део кореновог система
биљке у коме се налази највећи део коренових жила које обављају усвајање
воде. Наводњавање би требало да траје довољно дуго како би се омогућило
унетој води да продре до дубине где се налази највећи део запремине
кореновог система. Како се системом кап по кап може наводњавати само
део укупне запремине корена може се јавити потреба за честим
заливањима. Чешћа заливања омогућавају одржавање земљишне влаге па
се утицај суше на биљке своди на најмању меру.
Максимална дужина рада система капањем зависиће од дубине кореновог
система и састава земљишта. Појединачна заливања би требало да да трају
све док се не постигне темељно квашење земљишта до дубине корена, што
је и циљ наводњавања.
Након заливања земљиште треба да се просуши и припреми за обраду или
за ново заливање. Уколико је мање трајање заливања мора бити већа
пропусна способност цевних водова.
14
Наводњавање воћњака
3. Заливање кишењем
3.1. Особине кишења
Под кишењем се подразумева такав систем за наводнавање којим се вода
доводи под притиском и помоћу распрскивача избацује у виду млаза и који
као вештачка киша пада на биљке. Овај вид заливања спада у ред
најекономичнијих и најсавршенијих начина заливања.
Ово је једна индустријска метода рада у наводнавању. Применом ове
методе знатно се смањује људски рад код заливања и добија се могућност
за примену високог степена механизације заливања. На принос и развој
култура повољно утичу кишне капи, јер се оне лако распадају и испаравају,
притом мењају температуру и влажност ваздуха.
Велика предност оваквог вида заливања је лака прилагођеност земљишту,
топографији и усевима, а обрада земљишта је неометана. Ова метода мање
разара структуру земљишта и не сабија земљиште, покорица која се ствара
није дебела, као код гравитационог начина наводњавања и лако се уклања.
Ова метода омогућује прецизно дозирање воде за заливање и влажење
земљишта до жељене дубине. На слици 3 приказан је пример заливања
кишењем.
Слика 3. Заливање усева кишењем
Капи имају велику брзину па апсорбују ваздух и уносе га у тло, а
земљишне поре су скоро непрекидно отворене па се обезбеђује стална
аерација земљишта. Овом методом најмање се омета рад бактерија.
Кишењем је могуће уносити заштитна средства против биљних штеточина
као и минерална ђубрива растворена у води.
Применом ове методе могућа је заштита винограда и воћњака од мраза.
Код овакве заштите користе се прскачи малог интензитета а велике брзине
ротације. Стабла се заштићују од мраза сталним кишењем јер топлота из
15
Наводњавање воћњака
воде омогућава задржавање температуре изнад критичне границе. Оваква
заштита је ефикасна и до – 8оC.
Како ово заливање омогућује коришћење малих количина воде и малог
броја заливања, оно је и веома ефикасно у подручјима променљиве
влажности, код кога се периодично јављају суше. Погодно је код заливања
терена са знатним нагибом, на јако пропустљивом земљишту и код терена
са плитком минерализованом водом. Овакви системи морају се пажљиво
примењивати у пределима са редовним ветровима, поготову где је ветар
већег интензитета од 5 м/с, у супротном јавиће се неравномерно кишење
терена.
3.2. Елементи система за кишење
Системи за кишење састоје се од следећих елемената:
- примарни водозахват на водотоцима
- заливна и доводна мрежа, састављена од цеви под притиском и
уређајима за хидрауличу контролу
- кишне линије, цеви под притиском где ради више прскача
- прскачи који стварају кишне капи и распростиру их по земљишту.
Систем за заливање кишењем може бити:
- стационаран,
- полустационаран и
- мобилан.
Код стационарног система за заливање сви делови су непокретни. Цевовод
се налази на површини терена или је укопан у земљу. Овај систем захтева
мало радне снаге јер је сам процес заливања механизован или
аутоматизован. Овакав вид наводњавања се примењује код
високорентабилних култура, паркова и игралишта.
Полустационаран систем се највише користи, јер има неке делове поктене
а неке не. Покретни делови овог система су уређаји за кишење а
непокретни делови су разводни цевоводи који се налазе на површини
терена или су укопани у терен. Овакав систем наводњавања је
економичнији него стационаран систем. Углавном се користи за
наводњавање већих површина.
Код мобилног система сви делови су покретни. Користе се монтажне
алуминијумске и челичне цеви, које се могу користити на више деоница
које се заливају. Овај систем се користи код мањих површина земљишта и
код земљишта које је у билзини извора воде за заливање.
16
Наводњавање воћњака
3.3. Прскачи
Из цеви излази вода под притиском коју разбија прскач у фине кишне капи
стварајући кишу коју равномерно расподељује по наводњаваној површини.
Домет прскача је растојање између прскача и најдаље тачке до које кишне
капи падају.
У зависности од домета разликују се следећи прскачи:
- прскачи малог домета Р< 5 м,
- прскачи средњег домета 5 < Р < 15 м,
- прскачи великог домета 15 < Р < 45 м и
- далекометни прскачи 45 < Р < 135 м.
У зависности од начина рада прскачи се деле на обртне и непокретне.
Најпознатији и најпростији непокретни прскачи су праменасти. Раде под
притиском од 0,5 до 3,0 бара са дометом од 5 до 6 м, и углавном се користе
за наводњавање квадратних и правоугаоних површина. Највише се користе
за заливање расадника, малих вртова и паркова.
У савременије и савршеније типове прскача спадају обртни прскачи.
Приликом рада они се окрећу у круг па је и заливна површина кружног
облика. Користе притисак од 1,5 до 15 бара са дометом до 100 м, тако да је
укупна заливена површина 2 до 3 ха из једног положаја.
Прскач може да садржи једну или више млазница које су најчешће разног
пречника и домета. Боља расподела кише постиже се када се користе
прскачи са више млазница. На слици 4 приказан је рад прскача.
Слика 4. Рад прскача
Битна карактеристика оваквог вида заливања је да интензитет кишења буде
мањи од интензитета упијања воде од стране земљишта. Ако је интензитет
кишења већи од интензитета упијања воде вода ће се скупљати у барице, а
затим ће отицати са заливне површине, што ће условити разарање
структуре земљишта, губитак воде у земљишту и неравномерно влажење.
17
Наводњавање воћњака
Ветар изазива велике проблеме код заливања кишењем, јер мења облик
заливне површине а део воде за заливање се односи ван наводњаване
површине. Такође он мења квалитет кише и домет прскача. Када је брзина
ветра од 4.5 до 6 м/с јавља се лоша расподела. За брзине веће од 6 м/с
препоручује се обустављање заливања. Све ово указује да ветра повећава
трошкове заливања и инвестиције код система на заливање кишењем.
Као мере за смањење утицаја ветра на заливање препоручује се повећање
густине прскача и користити ниже притиске на млазницама. Већи број
прскача даје већи интензитет кишења при истом притиску, а мањи
притисак омогућује формирање крупнијих капи кише коју би ветар мање
носио. Негативна страна ових мера је дуже време рада пумпи и мањи домет
млаза, што за последицу има веће инвестиционе трошкове и веће цене
одржавања. Уочено је да је ветар ноћу слабији па се препоручује заливање
ноћу а не дању.
Да би се постигло равномерније заливање пољопривредне површине
неопходно је распоредити прскаче према раније планираним схемама, где
ће се преклапати крајеви кружних заливних сектора. Шеме рада прскача
могу бити:
- квадратне,
- троугаоне и
- секторске.
Код квадратне шеме прскачи се распоређују тако да се пресечне тачке
заливају из четири положаја и формирају квадрат. На слици 5 приказана је
квадратна шема прскача.
Слика 5. Квадратна схема прскача
Код троугаоне шеме из највише три положаја се залива једна тачка на
парцели, а како се ти положаји налазе на теменима једнакостраничног
троугла одатле и назив троугаона схема. У пракси се за ову шему често
користи назив шестоугаона зато што су све пресечне тачке око једног
прскача леже на теменима правилног шестоугла. На слици 6 приказана је
троугаона шема прскача.
18
Наводњавање воћњака
Слика 6. Троугаона схема прскача
Растојања између прскача највише зависе од модела прскача, радног
притиска, брзине ветра,... Најчешћи размаци крећу се од: 6, 12, 18, 24, 36,
42, 63, 81 м.
Да би се постигла приближно једнака висина кише потребно је да висина
кише у пресечној тачки између прскача буде једнака највећој висини, која
се налази у близини прскача.
Циљ оваквог распоређивања прскача је да се постигне што равномернија
расподела воде на земљишту, међутим то се у пракси и порад оваквих
схема тешко постиже. Треба напоменути да се квадратна шема са мањим
размацима показала као боље решење код заливања под утицајем ветра у
односу на троугаону схему. Како би се прорачунала равномерност кише на
некој површини онда се рачуна коефицијент равномерности.
3.4. Уређаји за заливање кишењем
Уређаји за кишење служе за то да доведу воду помоћу прскача на
пољопривредну површину по којој се крећу. Постоји велики број уређаја за
кишење. У овој публикацији биће приказани само они уређаји који могу да
буду интересантни за примену у воћарству.
Преносна кишна крила – су преносни уређаји који се користе за кишење,
монтажно демонтажног типа, најчешће се ручно преносе.
Саставни делови оваквог уређаја за заливање су: цеви дужине од 6, 9 и 12
м, спојнице, гумени прстенови за водонепропусност и прскачи. На цевима
се налазе отвори за монтирање вертикалних цеви (чија висина зависи од
тога воћа које се залива) на чијим крајевима су прскачи. Највише се
користе алуминијумске и пластичне цеви са пречницима од 50 до 150 мм,
због транспорта и монтаже. Препоручује се размак прскача од 6 до 27 м и
да се користе прскачи ниског и средњег притиска. Приликом рада овог
система за кишење кишна крила остају непокретна. На слици 7 приказан је
рад преносних кишних крила.
19
Наводњавање воћњака
Слика 7. Заливање воћњака кишењем
Време задржавања кишних крила на једној деоници треба да буде толико
да земљиште добије предвиђену норму заливања. Након заливања одређене
деонице прекида се довод воде и тек када се земљиште просуши радник
премешта конструкцију на другу деоницу и наставља заливање.
Постоје разне шеме заливања преносним кишним крилима, пре почетка
заливања најбоље је парцелу поделити по дужини на пола помоћним
разводником. Кишна крила се распоређују на супротним крајевима
подељене парцеле и затим се померају једно према другом или кишна
крила могу да се поставе на крају парцеле и да иду према сталном
цевоводу. На слици 8 приказане су разне шеме распореда кишних крила.
20
Наводњавање воћњака
Слика 8. Разне шеме преносних кишних крила
Могуће је користити и додатна (резервна) кишна крила која ће бити
намонтирана неколико деоница испред основних кишни крила и пратиће
њихово померање. На слици 9 приказана је шема заливања са додатним
кишним крилима.
Слика 9. Заливање са додатним кишним крилима
21
Наводњавање воћњака
Самоходни кишни топови–састоје се од кишног топа, преносног уређаја,
савитљиве цеви за доток воде и вучу топа и добоша на коме се намотава
цев. На слици 10 приказан је самоходни кишни топ.
Слика 10. Самоходи кишни топ
Ове машине раде у покрету и самим тим омогућују тракасто заливање.
Дужина цеви се креће од 200 до 400 м и тако могу заливати површину од
10 до 80 ха. У последње време производе се и мањи уређаји погодни за
наводњавање малих површина до 1 ха. Ове машине не заливају површину
целог круга, крећу се увек по сувој површини и за собом остављају мокар
терен. На слици 11 приказана је шема заливања кишним топом са смером
кретања топа.
Приликом заливања треба обавити следеће операције. Прво, уређај се
прикључи на хидрант. Затим се трактором одвуку колица са кишним
топом. У исто време одмотава се и полиетиленско црево са добоша. Отвара
се хидрант и уређај почиње са радом. Током заливања, полиетиленско
црево се намотава на добош и колица са кишним топом се полако крећу
уназад и залива се трака све док се сасвим не приближи добошу. У том
тренутку завршено је заливање одређене траке и уређај се премешта на
нови положај.
22
Наводњавање воћњака
Слика 11. Шема заливања кишног топа
Кишни топови захтевају притисак на хидранту од 6 до 10 бара, а на самом
прскачу 5 до 6 бара. Могу се користити за заливање свих врста
пољопривредних култура. Посебно су повољни за заливање култура у
редовима са већим међусобним размацима као што су кукуруз, воћњаци,
виногради и расадници.
3.5. Заштита од мраза кишењем
У нашој земљи врло честа је појава пролећних мразева који могу
драстично да смање принос воћа. Од последица мраза могу страдати
цветови и тек заметнути плодови.
Кишење воћака посебним анти-фрост прскачима, у критичном тренутку
непосредно испод 0 оC, омогућава заштиту воћака од мраза. Услед ниске
температуре вода се на свим органима воћака које залива замрзава,
формирајући по површини заштитни слој леда. Унутрашње ткиво услед
ослобођене топлоте при томе није угрожено хладноћом, зато што се у њему
не дешава смрзавање. При том, повишење температуре је сразмерно
количини употребљене воде. Заливање треба обавити споро и у виду
најфиније измаглице, да би могло трајати што дуже, уз малу потрошњу
воде. Дужим заливањем и потрошњом већих количина воде може се
постићи заштита и при знатно нижој температури, чак и при мразу од -8°C,
што се не може остварити на друге начине. Кишење не треба прекидати све
док температура не порасте изнад 0 оC и док се сав лед који је на биљкама
не истопи. Успешна заштита усева од мраза помоћу анти-фрост прскача,
зависи од три битна фактора:
1. Брзина ротације прскача. Поједина истраживања показују да
стабилном очувању температуре воћака више одговара брже
ротирајући прскач који треба да окрене цео круг за највише 60 с.
2. Брзина примена воде. Норма заливања је један од кључних фактора
у пројектовању система за заштиту од мраза. Брзина примене се
прорачунава после утврђивања следећих метеоролошких
23
Наводњавање воћњака
параметара: температуре ваздуха, брзина ветра и релативна
влажност ваздуха.
3. Униформност.
Ефикасна заштита од мраза зависи и од тога да ли прскач
равномерно испушта воду. Усклађивање типа прскача, брзине ветра
и притиска у систему су основни услови које треба испунити да би
систем несметано функционисао.
На слици 12 приказан је анти-фрост прскач.
Слика 12. Анти-фрост прскач
24
Наводњавање воћњака
4. Заливање капањем
4.1. Особине заливања
Заливање капањем (кап по кап) спада у групу најсавременијих метода
заливања у којој се вода под малим притиском доводи мрежом густо
разгранатих цевовода до сваке биљке или до групе биљака влажећи мањи
део површине земљишта. Користи се на плантажној воћарској производњи
и подразумева најрационалнију потрошњу воде у односу на друге начине
наводњавања. Заливање капањем се примењује у пределима где је цена
воде висока, у затвореним и отвореним просторима.
Услови за примену ове методе су:
- да су водни ресурси ограничени или да је вода скупа
- висока цена радне снаге
- равномерно обезбеђење биљака водом
- економично трошење енергије
- сложени рељеф и јак ветар
- висока вредност производа која оправдава високе инвестиције
Основни принцип методе капањем је да вода из система пластичних цеви
излази кроз посебне капаљке, које су постављене дуж цеви и “кап по кап”
влажи земљиште уз сваку садницу или одраслу воћку. Овом методом се
најпрецизније додаје вода у тлу.
У зависности од пропустљивости земљишта, времена и интензитета
заливања, зона влажења може бити облик елипсе унутар које постоји
различита влажност. При овом заливању влажи се само део земље око
пољопривредних култура. Поред предности овај мерод има и лоших страна
јер се развој корена ограничава само на зону влажења. Како се системом
кап по кап наводњава само део укупне запремине кореновог система може
се јавити потреба за честим заливањима, обично свакодневно у условима
дуготрајне суше.
Код овог начина заливања јављају се одређене тешкоће као што је
зачепљивање капаљки и цевовода. Разлог су честице песка, глине или алге.
Поправка капаљки је скупа и компликована и зато је боље предузети мере
да до зачепљења и не дође. То се постиже коришћењем филтриране воде и
испирањем.
Тешкоћу у раду представља и сложеност управљања системом – трајање
заливања, учесталост капи, количина воде, као потреба честог регулисања
рада капаљки. Такође, отежана је обрада земљишта између цевовода,
систем је непогодан за веће површине а стоји и немогућност промене
система при замени култура. Често могу да буду угрожене и цеви од
повреда или од глодара. Битан је размак између цеви јер се цена увећава
ако је размак мањи од 3 м док је систем релативно скуп ако је растојање
мање од 2 м. Овај систем врши влажење само дела земљишта, чиме
омогућава развој кореновог система у том делу земљишта, што може
довести до нарушавања статике биљке.
25
Наводњавање воћњака
Слика 13. Систем кап по кап током изградње
С друге стране, бројне су предности овог система:
- биљка је непрекидно, у току вегетационог периода, снабдевена водом, а
по потреби и ђубривом, што представља оптимални режим влажности чиме
се повећава принос и квалитет плодова
- економична је потрошња воде јер нема растура, квашења лишћа, нити
долази до квашења површина између редова у којима нема биљака. Зато је
норма заливања мања него код осталих метода наводњавања.
- економична је потрошња енергије и мања је снага погонске опреме у
односу на заливање кишењем
- економична је потрошња ђубрива. Једна од најзначајнијих предности
наводњавања кап по кап је могућност примене ђубрива истовремено са
наводњавањем. Ђубриво се дотура заједно са водом у потребним
количинама и у одређеним роковима па је стога и економична потрошња
- ветар нема великог утицаја на заливање
- нема тешког физичког рада на самом заливању, јер је могући потпуно
аутоматизовани и програмирани рад система.
26
Наводњавање воћњака
4.2. Елементи система
У општем случају систем за наводнавање кап по кап састоји се од следећих
елемената: цевовода (главни доводни, разводни, заливни), пумпе, филтра,
уређаја за ђубрење, манометра, водомера и капаљки. На слици 14
приказани су елементи система.
Слика 14. Елементи система кап по кап
Снабдевање система може бити из цевовода под притиском или из
отвореног извора када су у систему потребне пумпе (пумпна станица).
Најчешће се ради о малој пумпној станици или једноставно о пумпи.
Обично се употребљава центифугална пумпа мале снаге и протока са
манометарском висином од 5 до 30 м. Цеви се раде од материјала који је
отпоран на корозију и који се не љушти како не би дошло до запушења
капаљки. Отпорност на корозију је потребна јер су ђубрива веома
агресивна. Углавном цеви се раде од полиетилена, полипропилена, азбестцемента или од поцинкованих цеви. На слици 15 приказана је заливна цев
система кап по кап и један од типова капаљки.
Цевовод за заливање се може поставити по површини, у малим браздама
или испод површине терена на дубини на којој је најраспрострањенији
корен биљака. Само растојање је условљено размаком стабала и креће се до
8 м, док се дужина, пречник и број капаљки одређују на основу техно –
економског прорачуна.
За заливање је пожељно употребљавати филтрирану воду како би капаљке
беспрекорно радиле, зато што је зачепљење једна од главних мана оваквог
метода заливања. Стога су филтри често саставни део система који имају
функцију да задрже чврсте честице из воде.
27
Наводњавање воћњака
Слика 15. Заливна цев и капаљка
Осим одстрањивања ситних честица битно је одстранити и органске
материје које се, услед малих брзина воде, могу наталожити и затворити
пролаз. Филтерима се спречава механичко зачепљење капаљки.
У употреби су разне врсте филтера: мрежасти, песковито – шљунчани,
мрежасти, са порозним цевима. Шљунковито – песковити филтери се
користе за таложење песковитих честица и алги из воде за наводњавање.
Вода пролази кроз више слојева које наизменично сачињавају песак и
шљунак. Овај филтер је релативно јефтин и посебно је ефикасан као
предфилтер за јако прљаву воду. Главни елеменат код мрежастих филтера
је мрежица израђена од нерђајућег челика и она спречава пролазак
крупнијих честица песка у систем за наводњавање.
Значајна предност оваквог начина наводњавање је у томе да је могућа
примена течних ђубрива као и других хемикалија истовремено с
наводњавањем.
На слици 16 приказан је положај капаљке у цеви.
Слика 16. Положај капаљки у цеви
Најважнији елеменат у систему је капаљка кроз коју вода истиче у виду
капи и распоређује се у корен биљке. Заливне цеви могу бити изведене као:
- капајуће траке
- капаљке у самој цеви и
- убодне капаљке које садрже мембрану која осигурава уједначено
капање.
На тржишту постоји изузетно велики број капаљки и на слици 17
приказани су неки примерци.
28
Наводњавање воћњака
Слика 17. Разни облици капаљки
Да би капаљка радила без застоја мора да својом конструкцијом омогући
константан и равномеран проток 2 – 10 л/сат при чему је пречник отвора
обично 2 мм. Како капаљке значајно утичу на цену система морају бити
релативно јефтине али и прецизно израђене. Постоје спиралне капаљке,
капаљке са завртњем, са дугим путовањем воде, са еластичном мембраном.
Углавном су то патентна решења произвођача опреме која се стално
усавршавају са новим конструкцијама.
29
Наводњавање воћњака
4.3. Квалитет воде за наводњавање
Вода која се употребљава за наводњавање мора да има одређена физичка,
хемијска и механичка својства. Сирова вода по правилу никада није
погодна за употребу јер садржи извесне количине материја које неповољно
утичу на њена својства. Ово посебно важи код система кап по кап где
сирова вода може довести до блокаде рада капаљки.
Овај тип наводњавања захтева чисту воду па је потребно исту пречистити.
Тако да је често саставни елеменат система и филтер за пречишћавање. За
снабдевање система водом могу се користити следећи извори: водоводна
мрежа, бунар, језеро или река и кишница.
Важно је при пројектовању система знати извор воде и тачно утврдити
квалитет и карактеристике воде. Речна вода има велику количину
суспендованог наноса и малу минерализацију док је код подземне воде
обрнут случај. Вода из акумулације је негде на средини између речне и
подземне воде.
У зависности од садржаја физичких и хемијских примеса у води зависи
квалитет воде која се користи у наводњавању. Главна особина воде код
наводњавања је засољеност воде, а укупна концентрација соли се може
изразити преко електричне проводљивости воде.
Пре употребе воде за наводњавање потребно је спровести њену анализу и
одредити степен употребљености. Везано за квалитет воде разликујемо
физичке, хемијске и биолошке карактеристике воде.
Од физичких карактеристика најважније су температура воде и количина
суспендованих честица. Сматра се да је за већину усева у вегетационом
периоду температура воде од око 25ºC најповољнија за наводњавање.
Поред саме температуре воде врло је важан и однос температуре биљке и
температуре воде. Сматра се да разлика не би смела бити већа од 10ºC.
Температура воде за наводњавање зависи од годишњег доба, врсте и
узраста биљака и времена заливања у току дана. Ниска температура
неповољно утиче на биљке и привремено зауставља пораст. Хладна вода
смањује микробиолошку активност и садржај хранљивих елемената у
приступачном облику. Високе температуре (35 – 45ºC) смањују животне
процесе биљака и могу да доведу до уништења. Треба узети у обзир и која
култура се наводњава јер нису све културе једнако осетљиве на
температурне шокове, важна је и развојна фаза биљке као и систем
наводњавања. Концентрација суспендованих материја у води за
наводњавање треба да буде мања од 50 мг/л како би се спречило
зачепљење капаљки.
Што се тиче хемијских анализа воде за наводњавање, поред стандардних
јона магнезијума, калцијума, калијума и натријума, потребно је пратити
концентрације мангана, гвожђа и водоник сулфида. Концентрација мангана
треба да буде мања од 0.1 мг/л, гвожђа и водоник сулфида мања од 0.2 мг/л
како би се спречило зачепљење капаљки.
30
Наводњавање воћњака
4.4. Одржавање и чишћење система
Систем за наводњавање капањем садржи елементе код којих може доћи до
зачепљења па је потребно редовно одржавање и повремено чишћење.
Најзначајнији проблем је зачепљење капаљки које је директно повезано са
квалитетом воде за наводњавање, односно са физичким, хемијским и
микробиолошким карактеристикама. Контролом наведених особина воде
умногоме ће се обезбедити поуздан и стабилан рад система.
Критични део система коме се мора посветити посебна пажња су филтери
који пречишћавају воду. Филтерима се може спречити механичко
зачепљење капаљки које настаје када у води има песка или глине који се
наталоже па тако настане прекид у снабдевању водом. Вода не сме да
садржи фини песак, честице иловаче или глине који могу да се наталоже на
местима смањених брзина и тиме зачепе цев односно капаљку.
Опасност за систем представљају и материје које не могу да се елиминишу
филтерима као што су минералне и органске материје. Услед промене
температуре или pH вредности минералне материје које потичу од
растворених соли, као што су калцијум и гвожђе, такође се таложе. За
спречавање таложења калцијума користи се нека јефтинија киселина или
се врши аерисање воде. Ради спречавања таложења гвожђа врши се
хлорисање воде.
За елиминисање органских материја као што су алге користе се цевоводи
црне боје, јер бактерије у мраку разарају алге. Комплетну мрежу потребно
је бар једном годишње очистити. Ово чишћење иде од главног ка заливним
цевоводима. Мора се повремено контролисати и рад капаљки и неисправне
заменити новим.
Испирање цеви, разводних и заливних, има за сврху да уклони све честице
које се у њима задржавају пре него што њихови талози достигну количине
које доводе до зачепљења капаљки. Честице које се таложе у цевима
потичу од неколико извора. Филтерима се не могу уклонити све супстанце
које су растворене у води. Због високих трошкова уклањања ситних
честица, филтери који се користе у пољопривредној производњи обично су
пројектовани тако да отклоне честице чији је пречник за око 20% већи од
пречника отвора капаљки, па није могуће отклонити честице глине, праха и
финог песка. Ово су мале честице које могу да изађу кроз отворе капаљки,
оне ипак могу да изазову зачепљење уколико су присутне у довољном
броју. Кроз филтере оне могу пролазити појединачно, али потом се могу
међусобно слепљивати или лепити на честице органског порекла и тако
постати довољно крупне да изазову зачепљење капаљке. Чишћење филтра
приказано је на слици 18.
31
Наводњавање воћњака
Слика 18. Чишћење филтра у систему кап по кап
Током испирања цеви од велике је важности посматрати врсту и количину
нагомиланих остатака који излазе из система. Уколико из цеви излазе
велике количине наталоженог материјала онда је неопходно систем
испирати чешће, а уколико је количина талога мала треба повећати
интервале између испирања. Од велике је важности редовно сакупљати и
посматрати испрани талог пошто се током времена може мењати и
квалитет воде.
Испирање треба да траје све док из цеви не почне да истиче чиста вода. За
ово је обично потребно кратко време - минут или два је сасвим довољно
пошто се остаци углавном таложе на крајевима заливних цеви. Како би се
испирање извршило на правилан начин проток воде која излази из система
мора бити довољно јак да се у њему растворе и њиме носе остаци из цеви.
32
Наводњавање воћњака
5. Примена ђубрива у системима за наводњавање
5.1. Фертилизација
Код нас се, посебно у воћарству, све више примењује такав облик
наводњавања где се не кваси цела површина земљишта, већ релативно
мали део испод стабла.
У свежој биљној маси има и до 90% воде која служи као преносилац
хранива до места коришћења или складиштења. Храниво мора бити
растворено у води да би га биљка могла користити. Из корена се вода са
храном транспортује преко спроводних снопића до осталих делова биљке.
Код оваквог вида наводњавања, за разлику од кишења, не кваси се цела
површина земљишта већ се земљиште кваси у круговима или у ископану
бразду па имамо површинско наводњавање са кратким затвореним
браздама. Овакво наводњавање има и недостатака које се огледа у томе да
настаје разблажавање земљишног раствора и испирање хранива изван
домашаја кореновог система. На слици 19 приказан је систем са пумпом,
филтером и фертилизатором.
Слика 19. Пумпа, филтер и фертилизатор
Стога капање захтева фертигацију да би се добио пун ефекат од примењене
воде. Под фертигацијом се подразумева примена ђубрива растворених у
води преко система за наводњавање. Елементи неопходни за развој биљка
уносе се директно у зону интензивног развоја кореновог система.
Фертигацијом се најчешће уносе азот, фосфор, калијум и магнезијум, али и
33
Наводњавање воћњака
микроелементи као што су бор, цинк, гвожђе, калцијум, манган и бакар се
такође могу применити преко система за наводњавање. За правилан раст и
развој биљака битно је прецизно дозирање воде и хране, у складу са
фенофазама биљке и са производним карактеристикама. Преко система за
наводњавање поред примене макро и микро хранива, могу се применити
средства за заштиту биљака, хербициди, као и средства за хемијско
чишћење цевовода и капаљки од алги и соли које би се могле наталожити и
зачепити делове система. Под условом да се наводњавање врши применом
одговарајућих количина воде, растворени хранљиви елементи доспевају
тачно у зону корена. Корен тада адсорбује хранљиве елементе директно из
земљишног раствора. Ова техника омогућава значајно смањење количине
ђубрива, у поређењу са површинском применом сувих ђубрива, јер се
хранљиви елементи прецизно и ефикасно допремају у зону корена. На
слици 20 је приказан један од система за фертигацију.
Слика 20. Постројење за фертигацију
Класична површинска примена ђубрива на почетку сезоне доводи до
његове велике концентрације у земљишту, а са временом долази до
смањења. Фертигација омогућава примену тачно онога што биљци дневно
треба. Она такође омогућава примену различитих хранљивих елемената у
зону корена током различитих периода сезоне.
Код конвенционалне површинске примене долази до значајног губитка
ђубрива испирањем ван зоне корена. Фертигација ограничава испирање и
34
Наводњавање воћњака
отицање хранљивих елемената, уз услов да се примењује прецизно
утврђена количина воде за наводњавање и учесталост заливања.
Фертилизатор или уређај за ђубрење служи да се њиме додају минерална
ђубрива. Из доводног цевовода је издвојен вод којим се доводи вода под
притиском и која из фертилизатора потискује растворено ђубриво у
цевовод ка биљкама. Храниво се дотура директно кореновом систему тако
да нема непотребног растура. Ђубриво се уноси током самог заливања а
дозирање је контролисано у зависности од врсте воћака. Оно што је
неопходно је да хемијске материје буду растворене у води и то до одређене
концетрације и да буду лако доступне уређајима за фертигацију. Није
неопходно физичко присуство људи док траје фертигација. Постоји
могућност аутоматизације ових уређаја. Уређаји су направљени од
хемијски инертних материја тако да не постоји опасност од хемијски
агресивних материја. Уређаји су мали тако да не заузимају пуно простора.
Мешање ђубрива са водом се врши у резервоарима од 50 до 100 литара, а
раствор се уноси у главни цевовод ињектором. Од уређаја који се најчешће
користе за фертигацију најзаступљенији су: вентури цеви, фертилизациони
танкови и дозер пумпе. На слици 21 приказан је уређај за мешање ђубрива
– фертилизатор.
Слика 21. Фертилизатор
Рад ињектора на принципу вентуријеве цеви заснива се на разлици
притиска воде до кога долази проласком воде кроз сужење у цеви. За ове
уређаје није потребна додатна енергија јер ради на приципу вакуума,
односно покреће га разлика улазног и излазног притиска у систему.
Умрежавањем више уређаја могуће је примена више хемијских материја
одједном у зависности од потреба биљака. Вентуријеве цеви могу да се
постављају директно на главни вод или преко бајпас система, како је
приказано на сликама 22 и 23. Препорука је да се постави преко бајпас
35
Наводњавање воћњака
система јер нема смањења протока у систему. Пошто притисак у систему
није стандардна величина и зависи од пуно фактора, саме вентуријеве цеви
немају стандардни проток ђубрива у јединици времена. Практикује се
примена код мањих система за наводњавање. Вентури цеви се раде у
неколико величина, од 1/2” па до 2” и у зависности од потрошње воде у
систему.
Слика 22. Шема постављања вентуријеве цеви на главном воду
Слика 23. Шема постављања вентуријеве цеви на главном воду
системом бајпас
Битан услов система за наводњавање који се користи за фертигацију је да
има добру уједначеност дистрибуције. Ако је уједначеност слаба, неки
делови воћњака ће добити превише воде и превише хранива, док ће други
добити недовољно.
Поред уједначености, важан услов за ефикасно коришћење је да употреба
ђубрива не сме довести до корозије или зачепљења система. Оно што је
неопходно је да хемијске материје буду растворене у води и то до одређене
концентрације и да буду лако доступне уређајима за фертиригацију.
36
Наводњавање воћњака
Како су хемикалије које се убацују агресивне, мале pH вредности, могу да
изазову корозију металних делова иригационог система, то се ови системи
најчешће раде од пластичних маса.
Оно на чему се мора обратити пажња је да се не дозволи таложење хранива
јер може доћи до зачепљења, односно до блокирања рада система. Уколико
се мењају хемикалије морају се детаљно испрати цеви. Зачепљење могу
изазвати и алге и микроорганизми који се стварају услед повећаног
хранива у води. Микроорганизми стварају слузаве материје јер у води има
хранива. Стога систем треба држати у чистом стању, односно при
престанку рада исти треба испрати чистом водом.
5.2. Кретање хранива кроз систем за наводњавање
5.2.1. Азотна ђубрива
Азот је храниво које најчешће недостаје биљкама и једно је од најчешће
примењиванијих у системима за наводњавање. Азот у системима за
наводњавање не ствара проблеме са зачепљењем и таложењем. Може да се
повећа ризик од зачепљења када се непрекидно примењује, због
могућности развоја слузавих бактерија и других микроорганизама.
Примена азотних ђубрива игра важну улогу у одређивању приноса и
квалитета воћака. Велика количина азота у стаблу може довести до бујног
вегетативног пораста, слабе обојености плодова и поремећаја код
ускладиштеног воћа. Бујнија стабла подложнија су болестима током
вегетације и штети од мраза током зиме. На другој страни, недостатак
азота у земљишту сиромашном органским материјама може за резултат да
има ситне плодове, слаб принос и појаву двогодишњег рађања.
Азот се уклања из земље јер се врши апсорпција од стране биљака. Такође,
уклања се из земљишта спирањем и испаравањем. Азот директно утиче на
изградњу протеина, хлорофила и ензима. Недостатак азота може веома
негативно да утиче на фотосинтезу
Примењују се у више форми: анхидридовани – амонијак, водени раствор
амонијака, амонијум – сулфат, уреа, амонијум – нитрат, азотна киселина,
калцијум-нитрат и УАН раствор. Уопштено узевши, корен биљке прихвата
два уобичајена облика - нитратни и амонијачни, с тим што већини биљака
више одговара нитратни облик. Облик у коме се азот примењује утиче на
прихрану и пораст биљке, зато је потребно пажљиво одабрати форму јер
долази до различите реакције земљишта.
Корен биљке лако апсорбује и користи нитрате и амонијум. Под повољним
условима, амонијачни облик се претвара у нитратни нитрификацијом
помоћу земљишних бактерија. Према томе, амонијачни облик није тако
брзо спреман за апсорпцију као нитратни облици. У случају неповољних
услова у земљишту (температуре испод 100C, превише влажно или
превише суво), претварање амонијума у нитрате је успорено или
заустављено, и земљиште акумулира велике количине амонијума које могу
да буду токсичне за биљке.
37
Наводњавање воћњака
Уреа је лако растворљива и брзо се претвара у употребљив облик азота, не
веже се у земљишту. Уреа се спушта са водом за наводњавање па
регулисање њеног досезања зависи од дубине проквашавања.
Примена хранива путем хидросистема врши се онда када је то
најпотребније, у фазама развоја биљке. Неспорно је да су приликом
примене азота у било којој форми могући и неповољни утицаји, али је
тачно и то да се и надаље морају користити азотна ђубрива. Потреба за
азотом је висока на почетку сезоне када развој крошње и пораст плодова
захтевају велике количине азота. Азотна ђубрива је много боље и
ефикасније додати у току вегетације када их воћке максимално могу
искористити. Ако се превише азота примени касно у сезони, квалитет воћа
приликом бербе може бити слаб.
5.2.2. Фосфорна ђубрива
Фосфор се по правилу не препоручује за примену у иригационим
системима са капаљкама због могућег зачепљења и блокирања рада
читавог система. На доступност фосфора у многоме утиче pH вредност
земљишта. Доступност фосфора је највећа када је pH вредност земљишта
између 5.5 и 7.5. У условима киселог земљишта (pH < 5,5) долази до
растварања алуминијума и минерала гвожђа који се ефективно везују са
раствором фосфора. У условима базне реакције земљишта (pH >7,5) долази
до прекомерне појаве калцијума у земљишту који може да се везује са
фосфором и смањи његову доступност.
Фосфор је битан елеменат у свим биохемијским и физиолошким процесима
у биљци и он је конституитивни елеменат живе ћелије. Када су плодови
воћака и поврћа добро обезбеђени фосфором поседују висок квалитет и
могу се боље чувати у хладњачи.
5.2.3. Калијумова ђубрива
Калијум се не везује у песковитом земљишту и не формира нерастворљива
једињења, тако да се лако изгуби из зоне корена. Према томе, примена
калијумовог ђубрива је обавезна сваке године код воћњака подигнутим на
песковитим земљиштима.
Калијумове соли ретко изазивају сметње у систему за наводнавање.
Калијум – сулфат, хлориди и нитрати се доста лако растварају и ретко када
се таложе. Биљке имају потребе за великим количинама калијума. Овај
елеменат активира многе ензиме у биљци. Такође, потребан је за отварање
стома.
Фосфорна и калијумова ђубрива се додају у периоду мировања воћака и
најповољније време за уношење ових ђубрива је од половине октобра до
половине новембра. Могу се уносити и у току вегетације, заједно са
наводњавањем.
38
Наводњавање воћњака
5.3. Утврђивање потреба биљака за хранивима
Поред наводњавања и спровођења редовних мера неге, исхрана биљака је
један од најзначајнијих фактора високе и стабилне производње. Храниво се
најчешће биљкама доводи растворено у води. Количина потребног хранива
одређује се на основу анализе воде и земљишта, биљне врсте, фазе развоја
биљака, доба године и дневне корекције.
Најрационалније је да се фертигацијом уносе сва потребна хранива у
потребним количинама. Подразумева се да је претходно поправљена
плодност земљишта растурањем органских и минералних ђубрива по целој
површини земљишта, пре подизања вишегодишњих засада.
Тешко је одредити јединствени поступак којим би се одредила оквирна
количина минералних ђубрива, који би важио за све услове и сваки тип
земљишта. Сваки модел има поред добрих страна и своје недостатке.
Неспорно је да се при фертигацији могу умањити израчунате максималне
количине хранива и до 50%, сразмерно плодности земљишта. Сама
процена уштеде је сложена, неопходно је праћење реакције биљака у
порасту и у родности.
Једна од метода за утврђивање потреба биљака заснива се на чињеници да
су плодови главни корисници минералних материја. Установљено је да
искоришћавање хранива из ђубрива употребљених фертигацијом износи
око 50%. За потребе раста воћака треба додати још 10 – 20 % минералних
материја. По овом моделу, потребна количина минералних хранива, азота,
фосфора и калијума зависи од потребне количине чистих хранива и од масе
очекиваног приноса.
Податак о томе колико хранива узима биљка служи као основа за
одређивање количина минералних елемената за потребе биљака. Подаци о
усвајању хранива могу се пратити по фенофазама развоја биљке.
За ефикасно и рационално извођење фертигације потребно је познавати
динамику усвајања хранива сваке гајене биљке. Како је динамика усвајања
хранива повезана са растом биљке и њених органа, на основу тог податка
може се оквирно одредити количина минералних елемената.
Потребу за хранивима могуће је одредити на више начина:
- према визуелном изгледу биљака
- на основу анализе лишћа
- на основу агрохемијских анализа земљишта
Изглед биљке, боја вегетативних делова, развијеност, разне деформације,
очигледни су докази недостатка хранљивих материја у земљишту.
39
Наводњавање воћњака
6. Наводњавање воћака
Наводњавање воћака је потребно ради оптималног снабдевања водом како
би се постигао високи принос и добар квалитет, јер углавном падавине не
задовољавају потребе стабала за водом. Количина воде, време и начин
наводњавања у великој мери зависе од врсте биљке која се производи,
квалитета воде, фазе развоја у којој се биљка налази, начина гајења биљака
и микроклиме. На слици 24 дати су примери наводњавања воћњака.
Слика 24. Наводњавање воћњака
Недостатак влаге на почетку вегетације негативно се одражава на општи
пораст биљака, лош раст лишћа. Цветање је слабије зато што опадају
цветни замеци. У другом делу вегетације, услед недостатка влаге, долази
до превременог сазревања и опадања плодова, старења и опадања лишћа.
40
Наводњавање воћњака
Потребно је снабдети биљке лако приступачном водом, у зони активне
ризосфере током периода вегетације. Генерално, за све врста воћа,
предлаже се наводњавање капањем као најрационалнија метода заливања.
Скоро за све воћарске културе може се рећи да да њихове потребе за водом
и хранивом нису детаљно изучене. Мали број радова и података којим се
располаже говори о позитивној реакцији ових култура на наводњавање и
ђубрење.
6.1. Наводњавање коштичавих врста воћака
Сматра се да су коштичаве врсте воћака отпорније од осталих на сушу.
Увођење нових узгојних облика, подлога и густе садње утицали су на
повећање родности и бујности, односно на повећање лисне површине
биљке, самим тим и на евапотранспирацију, чиме је повећана потреба за
наводњавањем.
6.1.1. Наводњавање трешње
Не постоји сагласност око препоручених норми наводњавања за трешње и
вишње. Према неким ауторима, највеће приносе трешња остварује уколико
се влажност земљишта одржава изнад 70% пољског водног капацитета.
Потребе трешње и вишње за водом могу се добити на основу вредности
референтне евапотранспирације (видети Прилог 1) и блиске су тим
вредностима.
Слика 25. Засад трешње
Што се тиче фертигације трешања и вишања, располаже се са још мање
података. До момента бербе треба спровести интензивно уношење хранива
и то 2/3 до 3/4 од предвиђење годишње норме хранива. Остатак ђубрива
може се унети и након бербе, у сразмери са заливањем. Ради уштеде
могуће је и смањити количине воде у периоду јули – октобар и до 50%.
Контрола потреба за водом може се вршити преко анализе узорака лишћа.
41
Наводњавање воћњака
На основу истраживања, може се препоручити да је у првој години по
садњи довољно је 10 до 20 л воде, у другој 15 до 25 л, у трећој и четвртој
30 до 40 л за сваку воћку приликом сваког заливања. Поједини босански
аутори предлажу да се у периоду од априла до септембра трешња залива 2
до 3 пута недељно у трајању од 1 до 2 сата.
Наводњавање треба обављати рано ујутро или увече. У току дана се већа
количина воде губи кроз испаравање и приликом изразито високих
температура може доћи и до температурних шокова на самој биљци.
Установљено је да је трешњи у роду вода најпотребнија у следећим
фенофазама њиховог развоја:
- за време цветања,
- на почетку физиолошког прочишћавања плодова,
- у фази развоја плодова и образовања цветних пупољака за
наредну годину и
- пред почетак сазревања плодова.
6.1.2. Наводњавање вишње
Вишња је по значају у Србији трећа воћна врста, иза шљиве и јабуке. У
последњих неколико деценија производња бележи пораст, пре свега
захваљујући ширењу домаћег екотипа тзв. облачинске вишње која се лако
размножава изданцима, рано пророди, обилато рађа и одличног је
квалитета. Стога се наводњавању вишње мора посветити посебна пажња.
Слика 26. Засад вишње
Све што је у претходном поглављу речено за трешњу, у основи, важи и за
вишњу. Располаже се са нешто више података о фертигацији вишње
применом азота. Показало се да вишње боље реагују на азот из фертигације
него када се исти растурао по површини земљишта.
42
Наводњавање воћњака
6.1.3. Наводњавање шљиве
Шљива је воћна врста која је осетљива на недостатак воде и хранива, и која
пораст и плодоношење захтева велике количине воде. Потреба за
минералним хранивима су такође велике, посебно за азотом и калијумом.
Плодови шљиве имају велике потребе за хранивом и потребно је да се
дотурање врши током целог вегетационог периода. Потребно је
континуирано снабдевати стабла шљиве потребним хранивима у току
целог вегетационог периода.
Не постоји сагласност око препоручених норми наводњавања за шљиве.
Потребе шљиве за водом могу се добити на основу вредности референтне
евапотранспирације (видети Прилог 1) и блиске су тим вредностима.
Често се прво наводњавање обави недељу дана пре цветања, а друго за
време заметања плодова. Уколико је земљиште снабдевено влагом крајем
маја и почетком јуна смањује се проценат јунског опадања плодова, што
значи да уколико у том периоду наступи суша, треба извршити
наводњавање. Заливање треба обавити пре него што се појави недостатак
влаге у земљишту, што се може видети по лишћу које почиње да се суши и
увија. Корисно је наводњавање и током августа и почетком септембра јер
од обезбеђености водом зависи крупноћа плодова и правилан ток
сазревања.
Препоручује се наводњавање капањем јер биљка континуирано добија
воду. Пожељни су кратки размаци између наводњавања у малим
количинама воде да би се осигурало да биљка лакше узима воду.
Слика 27. Засад шљиве
Сортама домаће шљиве одговара клима са падавинама од 700 до 1.000 мм
годишње и вегетационим падавинама од 350 до 600 мм. У сушним
периодима, потребно је заливати позне сорте, а корисно је наводњавање и
43
Наводњавање воћњака
сорти шљива које су намењене сушењу. Постоје бројни радови који
показују да се наводњавањем повећава принос и маса плодова ове воћарске
културе. Према једном од последњих истраживања највеће повећање плода
имају сорте Чачанска лепотица и Чачанска најбоља, а нешто мање
повећање забележено је код сорти Чачанска родна и Станлеy.
6.2. Наводњавање јагодастих врста воћака
6.2.1. Наводњавање јагоде
Јагоди погодује заливање капањем зато што показује знатне предности у
односу на друге методе заливања. На основу бројних истраживања, може
се закључити да капањем јагоде постижу: виши приноси, већа маса
плодова, већа концентрација суве материје у плоду и уштеда у води за
наводњавање од 20 до 385 л.
Јагоде се најчешће гаје као једногодишња култура на гредицама са ПВЦ
фолијом и системом кап по кап. По средини горње површине гредице
поставља се трака за наводњавање, при чему се истовремено изводи
прекривање формиране гредице фолијом (пластичним филмом). Процес
формирања гредица приказан је на слици 28
Слика 28. Формирање гредица
Заливање јагода капањем, најчешће, се спроводи тракама. Уобичајни
размак капљача износи од 10 до 30 цм. У оквашеном профилу гредице
одржава се висока влажност земљишта на нивоу горње влажности око
пољског водног капацитета.
Не постоји сагласност око препоручених норми наводњавања за јагоде.
Према неким ауторима, највеће приносе јагода остварује уколико се
влажност земљишта одржава изнад 80% пољског водног капацитета
44
Наводњавање воћњака
Слика 29. Заливање јагода системом кап по кап
Што се тиче потребе јагоде за водом, према неким истраживањима, могу
се добити на основу 50% до 70% вредности референтне евапотранспирације (видети Прилог 1). Ниже вредности се повећавају с
повећањем лисне масе у пролеће и достижу горњу граници током лета и
почетком јесени. Ове вредности се значајно разликују од вреднсти
прдстављених у поглављу 2.2.
При испитивању минералних елемената који ће се применити, највећа се
пажња посвећује азоту. Доста пажње посвећено је и форми азотног ђубрива
и његовом утицају на принос и салинитет земљишта. Највећи утицај на
принос вршила је уреа. Неки аутори препоручују ђубрење јагоде на основу
очекиваног приноса.
6.2.2. Наводњавање малине
Малина је веома значајна биљка за српску пољопривреду зато што се
њеним извозом остварују значајни приходи.
Малина не подноси
превлажена земљишта, али исто тако, веома је осетљива на сушу. Основни
разлог је тај да се 80% кореновог система налази до дубине од 50 цм. За
добар развој садница малине и високе приносе одличног квалитета
плодова, неопходно је да током читаве вегетације у земљишту има
довољно влаге. Примена фертигације могла би да донесе велике уштеде и
да допринесе повећању рентабилности ове културе.
Засад малина се уобичајено наводњава системом кап по кап. Савремене
сорте малина на прецизно наводњавање реагује изразитим повећањем
приноса, али и квалитета и чврстине плодова. Истраживања у ариљском
крају показују да наводњавање утиче на повећање приноса од 2 до 3 пута.
Правилно наводњавање се такође позитивно одражава и на потенцијал
родности у наредној сезони. Неадекватан водни режим битно компликује
45
Наводњавање воћњака
минералну исхрану и нормално функционисање нутритивних циклуса у
земљишту.
Највећи део воде малина усваја кореновим системом из површинског слоја
земљишта до дубине од десетак центиметара. У наводњавању је важно да
управо површински слој земљишта не остане без воде, јер малина не може
компензовати водни дефицит из дубљих слојева земљишта.
Најкритичнији периоди са израженом потребом за водом су у фенофази
цветања, развоја и сазревања плодова, као и после бербе када је фаза
интензивног пораста изданака за доношење потенцијалног рода наредне
године.
Малина је веома осетљива на дефицит воде у земљшту, чак и у случајевима
појаве кратких сушних периода, што се веома негативно одражава на
пораст и принос. У ариднијим подручјима малина се наводњава више пута
и то још од почетка цветања па до краја бербе.
Што се тиче потребе малина за водом, према неким истраживањима, могу
се добити на основу 90% вредности референтне евапотранспирације
(видети Прилог 1).
Засад малина се уобичајено наводњава системом кап по кап. Истраживања
у Бугарској показују да се капањем постижу већи приноси у односу на
наводњавање кишењем, да се користи мање воде, да су трошкови заливања
нижи. Такође у плодовима се нагомилало више шећера, а мање киселина.
На крају је закључено да је заливање у тродневним интервалима са нормом
наводњавања од 210 мм уз 410 мм падавина дало најбоље резултате. На
слици 30 приказан је систем наводњавања малина.
Слика 30. Наводњавање малина системом кап по кап
46
Наводњавање воћњака
6.2.3. Наводњавање купине
За успешно гајење, обилан и квалитетан род купине, неопходно је
обезбедити оптималан ниво земљишне влаге. Купина има велике потребе
за водом у току целе вегетације, највише у фази пораста и сазревања
плодова, односно од почетка јуна па све до октобра.
То је и период са највишим дневним температурама, које прати интензиван
пораст изданака и сазревања плодова. Током периода формирања коначне
величине плода, односно бербе, неопходне су веће количине воде, да би се
обезбедила количина воде потребна за развој плодова.
Купини одговарају дубока, растресита, плодна, умерено влажна и слабо
кисела земљишта. У безводнијим подручјима у засадима купине без
наводњавања значајно се умањује род, који је ситнији и лошијег квалитета.
Зато се у овим засадима најчешће препоручују: систем „кап по кап” који је
технички најпогоднији, најекономичнији по потрошњи воде и могућности
ђубрења заједно са заливањем. Штеди воду, лако се монтира, расклапа и
преноси на потребна места. Овакав систем не дозвољава квашење лишћа и
плодова, па је самим тим много мање присуство патогена. Обично се
инсталира уз постављен наслон на 0.5 м висине, или је положен по земљи,
обезбеђујући сталну, оптималну влажност земљишта у шпалиру, како је
приказано на слици 31.
Слика 31. Наводњавање купина
Како се купина, по потреби за водом, изједначава са малином, све речено
за малину важи и за купину. Купина спада међу воћарским кутурама у оне
које усвајају највише храњивих састојака. Такође, треба нагласити да
купина спада у групу највећих потрошача гвожђа.
47
Наводњавање воћњака
6.2.4. Наводњавање боровнице
Боровница има плитак коренов систем што је чини веома осетљивом на
екстремно присуство или одсуство воде. Највећа маса корена се налази на
дубини од 15 од 40 цм. У случајевима земљишне и ваздушне суше, које су
уз то праћене високом температуром, коренов систем није у могућности да
обезбеди довољне количине влаге па долази до оштећења на биљкама.
Боровница не подноси вишак влаге у земљишту и сматра се да је често и
слабије боље од ретког и обимнијег наводњавања.
Гајене сорте боровница имају специфичне захтеве у односу на климу,
земљиште, па и за наводњавање. Наше гајене сорте потичу од америчких
високожбунастих сорти и то су високородне и квалитетне сорте боровнице
које треба значајно заливати (не залива се само када пада киша). Основни
принцип је одржавати влажност земљишта на више од 50%, оптимално 60
– 70% пољског водног капацитета.
Одговарајућа влажност у засаду и биљкама смањује ризик и обим зимског
измрзавања. Поред обезбеђивања довољне количине воде мора се водити
рачуна и о њеном квалитету, хемијском саставу, пХ вредности и садржају
гвожђа.
Критични период и за влагу код боровнице су у фенофази цветања (мај),
раста и зрења плодова (јун, јул, на вишим теренима и август) и образовања
родног потенцијала за наредну годину (август).
Високожбунаста боровница најинтензивније расте када се примењује
комплексно ђубриво НПК са заливањем. Уколико се примењује
амонијачни азот настаје двоструко већи прираст него код примене
нитратног азота.
Слика 32. Наводњавање боровнице системом кап по кап
Од система за наводњавање препоручује се систем кап по кап, који је у
случају боровнице најприхватљивији по цени и има мањи утрошак воде и
48
Наводњавање воћњака
енергије. На слици 32 приказано је наводњавање боровнице системом кап
по кап. Овим системом се вода додаје корену па зелена маса остаје сува
што смањује ризик од обољевања а и сам систем је једноставн за монтажу
и одржавање.
Треба обавезно извршити и наводњавање након бербе. У касно лето и јесен
почињу да се развијају пупољци за наредну сезону а влага у земљишту
смањује ризик зимског измрзавања.
49
Наводњавање воћњака
7. Инвестициони трошкови изградње система за наводњавање
Инвестициони трошкови изградње система за наводњавање могу бити
приказани само оквирно зато што зависе од великог броја различитих
фактора и то: извориште воде (удаљеност од парцеле, количине воде,
квалитет воде), начин захватања воде (гравитациони водозахват, пумпна
станица, доступност електричне енергије), техника заливања (кишење или
капање), тип земљишта, врста гајене културе, коришћење фертилизације,
потребе усева за водом, пречник главног цевовода, распоред прскача или
капаљки.
У овом поглављу биће дати оквирни трошкови за случај који се најчешће
јавља у пракси, а то је изградња система за наводњавање капањем који се
снабдева водом из бунара за претпостављену површину воћњака од 1 ха.
Наравно, први услов је да постоји довољна количина воде која задовољава
квалитет потребан за коришћење у наводњавању.
1. Израда бунара
300 - 500 €
2. Пумпа
500 – 1.500 €
3. Главни цевовод од ПЕ цеви
900 – 1.200 €
4. Фертилизатор са филтром
1.200 – 1.600 €
5. Латерале са капљачима
1.000 – 1.400 €
ТОТАЛ
3.900 – 5.200 €
У прилогу 2 приказани су реални инвестициони трошкови наводњавања
засада трешње системом кап по кап са размаком капаљки од 1 м и
протоком од 2 л/сат. Површина система износи 1.2 ха. У прорачунате
трошкове нису ушли трошкови бунара и пумпе.
50
Наводњавање воћњака
ПРИЛОГ 1. ВРЕДНОСТИ ЕВАПОТРАНСПИРАЦИЈЕ И ПАДАВИНА
ЕТо (мм/дан) референтна евапотранспирација – Ниш
ГОД
МАРТ
АПР МАЈ
ЈУН
ЈУЛ
АВГ
СЕП
1961
1.57
2.58
2.70
3.88
4.26
4.15
2.63
1962
1.18
2.48
3.32
3.45
4.45
4.25
2.78
1963
1.30
2.42
3.29
4.06
4.33
4.21
2.55
1964
1.35
2.45
2.64
4.13
4.12
3.44
2.29
1965
1.47
2.09
2.89
3.70
4.52
3.35
2.69
1966
1.43
2.15
3.41
3.54
4.06
3.74
2.48
1967
1.56
2.20
3.44
3.78
4.21
4.02
2.72
1968
1.50
2.77
3.50
4.16
4.50
3.23
2.33
1969
1.26
2.44
3.75
3.31
3.66
3.53
2.37
1970
1.54
2.37
2.59
3.66
3.98
3.51
2.42
1971
1.17
2.60
3.47
3.82
3.94
4.08
2.07
1972
2.08
2.40
3.42
4.35
3.60
3.39
1.81
1973
1.13
2.09
3.17
3.83
3.75
3.53
2.51
1974
1.86
2.16
2.70
3.27
4.01
3.85
2.41
1975
1.66
2.50
3.08
3.34
4.05
3.02
2.65
1976
1.48
2.36
3.21
3.40
3.80
3.04
2.13
1977
1.72
2.30
3.29
3.64
4.24
3.57
2.22
1978
1.54
2.09
2.51
3.62
4.37
3.57
1.98
1979
1.87
2.31
3.12
3.89
3.78
3.20
2.27
1980
1.49
2.19
2.58
3.68
3.88
3.50
2.30
1981
1.63
2.51
3.28
3.86
4.06
3.49
2.43
1982
1.56
2.08
3.37
4.00
4.10
3.55
2.77
1983
1.74
2.68
3.59
3.36
4.00
3.69
2.41
1984
1.25
2.15
3.25
3.96
4.02
3.34
2.40
1985
1.56
2.54
3.39
3.83
4.53
4.20
2.57
1986
1.48
2.78
3.44
3.45
3.75
4.22
2.58
1987
1.09
2.24
3.02
4.22
4.93
3.76
2.96
1988
1.42
2.25
3.28
3.60
5.08
4.09
2.43
1989
1.67
2.59
2.78
2.87
3.47
3.23
1.90
1990
1.87
2.15
2.98
3.48
4.27
3.78
2.19
1991
1.72
2.24
2.49
4.22
3.93
3.31
2.60
1992
1.76
2.53
3.34
3.41
4.38
4.78
2.66
1993
1.33
2.49
3.30
4.41
4.75
4.47
2.70
1994
1.68
2.33
3.43
4.04
4.25
4.14
2.94
1995
1.49
2.42
3.04
4.11
4.48
3.30
2.16
1996
1.22
2.32
3.31
4.53
4.66
3.88
1.83
1997
1.50
1.88
3.58
4.30
3.80
3.27
2.41
1998
1.54
2.69
2.88
4.47
4.76
4.31
2.23
1999
1.71
2.30
3.19
3.65
3.95
3.98
2.62
2000
1.58
2.72
3.82
4.62
4.88
4.47
2.32
2001
1.90
2.23
3.38
3.93
4.37
4.14
2.18
2002
1.92
2.38
3.56
4.13
4.29
3.06
2.19
2003
1.69
2.38
3.79
4.77
4.47
4.42
2.52
51
ОКТ
1.84
1.21
1.28
1.54
1.25
1.64
1.51
1.30
1.27
1.09
1.22
1.01
1.31
1.13
1.29
1.33
1.23
1.21
1.24
1.39
1.39
1.41
1.27
1.29
1.23
1.36
1.28
1.33
1.15
1.53
1.33
1.36
1.47
1.25
1.27
1.33
1.17
1.36
1.34
1.67
1.42
1.25
1.17
Наводњавање воћњака
Просечне падавине (мм/мес) - Ниш
МАРТ АПР
МАЈ
ЈУН
1961
41
43
134
21
1962
93
105
47
50
1963
45
39
44
69
1964
25
70
53
36
1965
25
66
69
57
1966
19
68
43
56
1967
40
64
37
90
1968
25
32
21
81
1969
50
38
44
206
1970
38
52
114
69
1971
90
24
111
36
1972
10
35
41
52
1973
39
96
53
88
1974
34
72
136
73
1975
70
37
126
125
1976
12
40
54
103
1977
54
43
57
89
1978
97
43
81
74
1979
16
25
41
76
1980
75
26
134
60
1981
65
66
48
25
1982
43
56
45
42
1983
16
18
35
56
1984
50
48
44
31
1985
37
65
42
53
1986
22
41
54
71
1987
94
51
142
59
1988
103
68
51
125
1989
30
54
68
100
1990
16
64
46
30
1991
37
76
77
25
1992
26
67
36
110
1993
56
37
67
29
1994
23
53
39
80
1995
34
59
41
34
1996
42.8
51
85.3
10.3
1997
39.5
68
68.3
39.7
1998
28.2
20
52.2
28.5
1999
9.8
77.9
54.6
115.4
2000
35
21
38
36
2001
42
133
40
83
2002
30
71
88
62
2003
10
49
61
22
52
ЈУЛ
24
66
27
66
30
40
40
12
49
87
25
88
40
46
14
73
62
16
24
42
32
39
142
25
22
143
6
1
20
8
100
20
10
43
61
5.5
67.5
42.1
40.6
51
44
72
36
АВГ
7
6
19
69
34
37
14
49
27
26
17
86
45
36
62
51
70
36
117
50
71
42
20
57
80
19
63
2
64
38
57
10
13
22
82
10.8
86.9
42.4
10.4
7
74
108
12
СЕП
8
8
103
43
25
37
22
30
47
22
84
178
75
52
13
98
21
94
27
8
62
22
58
34
7
3
14
35
51
26
8
11
66
39
63
201.1
24.8
114.2
46.9
79
119
62
54
ОКТ
8
40
64
42
0
28
25
4
1
63
7
71
37
84
59
68
16
9
69
62
44
36
18
7
11
17
24
18
63
31
50
65
24
38
3
39.1
95.2
97.5
39.6
9
4
51
115
Наводњавање воћњака
ПРИЛОГ 2. ИНВЕСТИЦИОНИ ТРОШКОВИ НАВОДЊАВАЊА
Инвестициони трошкови наводњавања засада трешње системом кап по кап
са размаком капаљки од 1 м и протоком од 2 л/сат. Површина система
износи 1.2 ха. Систем се састоји од две парцеле површина од 0.8 и 0.4 ха
које су повезане уским коридором. Парцеле су удаљене око 600 м од
нисконапонске електродистрибутивне мреже. Предвиђа се снабдевање
водом из бунара.
Слика 33. Приказ парцела
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
ПЕ црево, 90
ОБУЈМИЦА, 90
ПЕ цев, 20
Вентил, 20
Задња капа
Наставак, 20
Задња капа, 90
Колено, 90
Наставак, 90
Штипаљка, 20
Латерал, ПЦ хидро, 20/100 цм
12. Фертилизатор 3,, са танком
м
280 x
ком
34 x
м
50 x
ком
34 x
ком
34 x
ком
20 x
ком
2x
ком
2x
ком
2x
ком 3.600 x
м
3.600 x
ком
ТОТАЛ + 20 % ПДВ
1
255 = 71.400 рсд
280 = 9.520 рсд
20 = 1.000 рсд
120 = 4.080 рсд
130 = 4.420 рсд
100 = 2.000 рсд
1.050 = 2.100 рсд
3.000 = 6.000 рсд
2.400 = 4.800 рсд
5 = 18.000 рсд
28 =100.800 рсд
150.000 рсд
448.944 рсд
53
Наводњавање воћњака
Слика 34. Шематски приказ стабала, система кап по кап и заштите од града
54
Download

Preuzmite brošuru "NAVODNJAVANJE VOĆNJAKA