1
GODIŠNJI IZVEŠTAJ
UTICAJ HIP-PETROHEMIJE A.D. NA ŽIVOTNU SREDINU
HIP-Petrohemija a.d.
Služba zaštite životne sredine
SADRŽAJ
UVOD ......................................................................................................................... 1
OSNOVNE IFORMACIJE ....................................................................................... 1
ISTORIJAT ............................................................................................................. 1
MISIJA .................................................................................................................... 2
VIZIJA ..................................................................................................................... 2
STRATEGIJA.......................................................................................................... 2
OPIS LOKACIJE ........................................................................................................ 4
GEOGRAFSKI POLOŽAJ ....................................................................................... 4
KLIMA ..................................................................................................................... 4
STANJE ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI .......................................................... 7
OPIS MIKROLOKACIJE........................................................................................... 10
MONITORING EMISIJA ........................................................................................... 11
KONFIGURACIJA SISTEMA ZA MONITORING .................................................. 11
MONITORING EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VAZDUH ....................... 12
MONITORING EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VODE ............................ 15
UPRAVLJANJE OTPADOM ..................................................................................... 19
UPRAVLJANJE HEMIKALIJAMA ............................................................................. 21
1
UVOD
„HIP-Petrohemija“ a.d. Pančevo je najveći
proizvođač petrohemijskih
proizvoda u
Republici Srbiji, sa tradicijom koja se proteže
na period duži od tri decenije. Locirani smo na
ukupno 247 hektara u industrijskoj zoni
Pančeva, Elemiru kod Zrenjanina i Crepaji kod
Pančeva.
Godišnje
proizvedemo
blizu
sedamsto hiljada tona petrohemikalija.
Uz polimere – HIPLEX® (PEVG), HIPTEN®
(PENG), HIPREN® (SBR) i polietilenske cevi, u
našem asortimanu su i bazni proizvodi – etilen,
propilen, C4-frakcija, pirolitičko ulje, pirolitički
benzin, 1,3-butadien, MTBE i proizvodi
hloralkalne elektrolize.
U periodu od 1968-1969. godine u sklopu
privrednog razvoja Jugoslavije, na državnom
nivou prepoznata je potreba za izgradnjom
petrohemijskog kompleksa, kako bi se smanjio
uvoz baznih hemijskih proizvoda i poboljšao
platni bilans zemlje.
Raspoloživa sirovinska baza, već oformljeni
iskusni kadrovi, izuzetno povoljne transportne
mogućnosti u svim vidovima saobraćaja, doveli
su do odluke da se ova industrija izgradi u
sklopu postojeće Hemijske industrije (HIP-a) u
Pančevu.
Nakon izbora najsavremenije tehnologije i
opreme poreklom uglavnom iz SAD, u periodu
od 1971 do 1980 godine izgrađeno je 6 fabrika:
PENG, PEVG, VCM, PVC, Etilen i Elektroliza,
međusobno tehnološki povezanih etilenskom i
hlornom linijom, a celinu su zaokružile Fabrika
Energetika i Fabrika za obradu otpadnih voda,
te brojni specijalizovani sektori. Tokom 1991.
2
godine HIP-Petrohemija postaje bogatija za
dve proizvodne fabrike: pridružena je Fabrika
sintetičkog kaučuka u Elemiru kod Zrenjanina a
puštena je u rad Fabrika za proizvodnju
polietilenskih-cevi i elektrofuzionih fitinga
“Petroplast”, kao i još dva postrojenja za
prečišćavanje otpadnih voda.
HIP-Petrohemija je moderna, društveno
odgovorna kompanija, koja snabdeva tržište
proizvodima vrhunskog kvaliteta, zadovoljava
zahteve kupaca, interese svojih vlasnika,
zaposlenih i celokupne društvene zajednice,
poboljšava svoj uticaj na životnu i radnu
sredinu i na taj način realizuje očekivanja svih
zainteresovanih strana.
HIP-Petrohemija kao regionalni proizvođač
baznih i polimernih petrohemijskih proizvoda
biće lider u hemijskoj industriji i pokretač
ekonomskog razvoja Pančeva i Srbije,
prepoznatljiv po kvalitetu proizvoda i usluga, u
stalnom dijalogu sa okruženjem i zaposlenima
kao svojom pokretačkom snagom.
HIP-Petrohemija je usmerena na uspešno i
profitabilno poslovanje kroz proizvodnju u
skladu sa filozofijom - najviši kvalitet i sigurnost
uz održivi razvoj i realizaciju investicionih
programa, koji će omogućiti unapređenje
poslovanja.
Težimo da zadovoljimo postojeće i buduće
potrebe kupaca - isporuku proizvoda u pravom
kvalitetu, u pravo vreme i u pravoj količini, jer je
zadovoljstvo korisnika najvažnije merilo našeg
uspeha.
3
Neprekidno poboljšavamo učinke naših procesa
u zaštiti životne i radne sredine uz poštovanje
važećih zakona i propisa – optimalnu potrošnju
energije,
smanjivanje
emisija
u
vazduh/vodu/zemljište, smanjivanje i otpremanje
proizvedenog
otpada,
unapređujemo
bezbednosti i zdravlja na radu i stvaramo
minimalan rizik od potencijalnih udesa u radnoj i
životnoj sredini.
Unapređujemo znanje i svest zaposlenih o
kvalitetu - kroz odgovarajuću obuku, brigu o
radnoj i životnoj sredini, motivaciju za rad i
povećavanje životnog standarda zaposlenih.
Iskazujemo i unapređujemo korporativnu
društvenu odgovornost prema lokalnoj zajednici i
celokupnom društvu, kroz uspostavljanje
partnerstva sa svim zainteresovanim stranama, a
u cilju efektivne i efikasne međusobne
komunikacije.
Kontinualno unapređujemo kvalitet svih naših
procesa i proizvoda u skladu sa najboljim
raspoloživim tehnikama.
4
OPIS LOKACIJE
Pančevo se nalazi u južnom delu AP Vojvodine, u
severnom delu Republike Srbije i predstavlja
ekonomski i kulturni centar južnog Banata.
Udaljenost od Beograda je jedna od najvažnijih
prednosti Pančeva u odnosu na ostale lokalne
samouprave u Srbiji. Pančevo je bliže Beogradu
čak i od beogradske opštine Obrenovac.
Pored toga što ima direktan izlaz na Dunav i
Tamiš, kroz nju prolazi više glavnih magistralnih
puteva (Beograd-Zrenjanin; Beograd-Vršac;
Pančevo-Kovin) i dve značajne železničke linije
(Beograd-Kikinda i Beograd-Bukurešt).
Opštine sa kojima se Pančevo graniči su:
Kovačica, Alibunar, Kovin i grad Beograd, kao i
južna granica na Dunavu (prema beogradskoj
opštini Grocka).
Grad Pančevo pripada prostoru umereno
kontinentalne klime koju karakterišu duga i topla
leta i jeseni, blage zime i kratka proleća. Posebnu
specifičnost klime predstavlja košava, jak i suv
vetar koji traje i do tri nedelje. Najčešće duva u
rano proleće i poznu jesen, a dostiže brzinu do
100 km na čas. U hladnom periodu javljaju se
zimski severac i severozapadni vetar koji donosi
dugotrajne kiše, a leti iznenadne pljuskove.
Lokalni uslovi na ovom području određeni su
blizinom velike vodene površine reke Dunav kao
i mogućnošću slobodne horizontalne cirkulacije
vazduha zbog ravničarskog terena.
Infografika
5
OPIS LOKACIJE
Opšte informacije
Površina (2004)
759 km²
polјoprivredna
63225 ha
šume
1085 ha
Stanovništvo (2002)
127162 st.
Prirodni priraštaj (2004)
-3 ‰
Broj naselјa
10
Administracija
Pokrajina
AP Vojvodina
Okrug
Južnobanatski okrug
Opština
Pančevo
Statistika
Dužina puteva (2008)
147 km
Broj zaposlenih stanovnika
35533
Osnovne škole (2007/2008)
19
Broj učenika
11109
Srednje škole (2007/2008)
8
Broj učenika
5487
44° 55' 00" N
20° 40' 00" E
Koordinate grada
77 m
Nadmorska visina
6
Infografika
KLIMATOLOGIJA
Srednјe mesečne, godišnјe i ekstremne vrednosti 1981-2010
Temperatura °C
50
40
30
20
10
0
-10 jan.
-20
-30
Trajanje sijanja sunca
350
300
250
200
150
feb.
mar.
apr.
maj.
jun.
jul.
avg.
sep.
okt.
nov.
dec.
100
50
0
Srednja maksimalna
Srednja minimalna
Normalna vrednost
Apsolutni maksimum
Apsolutni minimum
Sr. broj mraznih dana
jan. feb. mar. apr. maj. jun.
Prosek
jul. avg. sep. okt. nov. dec.
Broj vedrih dana
Broj oblačnih dana
Sr. broj tropskih dana
Pojave (br. dana sa...)
Padavine (mm)
120
15
100
80
10
60
5
40
0
jan. feb.
mar. apr.
maj. jun.
jul. avg.
sep. okt.
20
0
jan.
feb.
mar.
apr.
maj.
jun.
jul.
avg. sep.
okt.
nov. dec.
snegom
Sr. mesečna suma
Max. dnevna suma
Sr. broj dana >= 0.1 mm
Sr. broj dana >= 10.0 mm
snežnim pokrivačem
maglom
nov. dec.
gradom
Rel. čestine( ‰)
Relativna vlaga %
N
78
71
63
61
61
63
61
61
67
71
75
79
NNW 140
120
NW
100
80
60
WNW
40
20
W
0
NNE
NE
ENE
E
WSW
jan.
feb.
mar.
apr.
maj.
jun.
jul.
avg. sep.
okt.
ESE
nov. dec.
SW
SE
SSW
SSE
S
7
Poređenjem rezultata praćenja kvaliteta vazduha na mernim mestima u
gradu Pančevu može se uočiti da u zagadjenju vazduha Pančeva najznačajnije učešće imaju čestice (čadj,
ukupne suspendovane čestice i čestice
PM10 i PM2,5) i benzen čije su koncentracije na dva merna mesta porasle u
odnosu na 2010.godinu.
Prisustvo čađi u vazduhu Pančeva je
decenijski problem, naročito u periodu
zime, tj. grejne sezone. U 2011.godini
prosečne godišnje koncentracije kreću
se od 25-33 µg/m3. Broj dana sa koncentracijama čađi većim od GV (50
µg/m3) na mernim mestima u Pančevu
iznosio je od 43 – 58 što je znatno više
nego u 2010.godini.
Na svim mernim mestima, kao i u prethodnim godinama znatno su veće prosečne koncentracije čađi u zimskom od
prosečnih koncentracija u letnjem periodu. Povećane koncentracije čađi u
zimskom periodu, posebno u čisto stambenim zonama kao što je Nova Misa i
Strelište upućuje da je čađ poreklom od
loženja u cilju zagrevanja prostorija.
Ukupne suspendovane čestice (TSP) u
zagadjenju vazduha u Pančevu značajno učestvuju i u 2011.godini, iako
manje nego u 2010. godini. Može se
reći da je zdravlje stanovništva
Pančeva
ugroženo
visokim
koncentracijama ovog zagađivača oko
12,4% praćenih dana u godini.
Čestice PM10 i PM2,5 su mnogo značajnije sa aspekta uticaja na zdravlje.
Kontinualni monitoring ovih čestica u
periodu od aprila do kraja decembra
2011. godine svedoči o opterećenosti
vazduha ovim česticama. Zagađenje
česticama PM10 potrebno je smanjiti za
77,5% da bi njihov nivo u vazduhu bio
prihvatljiv sa aspekta važeće regulative.
Što se tiče benzena, u 2011. godini
došlo je do povećanja srednje godišnje
koncentracije benzena na oba merna
mesta u odnosu na prethodne tri godine. Na dva merna mesta koncentracije su bile veće od prosečne godišnje
koncentracije koja je normirana Uredbom, s tim što je na mernom mestu
Vatrogasni dom prekoračenje GV minimalno i iznosi 0,2 µg/m3, a na mernom
mestu Zavod je GV prekoračena za 1,8
µg/m3 .
POVRŠINSKE VODE
Ispitivanje kvaliteta vode reke Dunav u
2011. godini vršeno je na sledećim profilima (iza svakog profila je data
utvrđena klasa kvaliteta vode): Bezdangranični profil (III/IV), Apatin (III/IV), Bogojevo (III/IV), Bačka Palanka (III), Novi
Sad (III), Slankamen (III), Čenta(III), Zemun (III), Pančevo (III), Beograd-Vinča
(III), Smederevo (III), Banatska Palanka
(III/IV), Veliko Gradište (II/III), Dobra
(II/III), Tekija (II/III), Brza Palanka (III) i
Radujevac (III).
Na osnovu rezultata izvršenih analiza
može se konstatovati da kvalitet vode,
na svim kontrolnim profilima, nije odgovarao uslovima zahtevane II klase kvaliteta voda (Uredba o kategorizaciji
vodotoka Sl.glasnik SRS br.5/68) .
Duž toka ovog recipijenta na potezu
Bezdan-Čenta, u pojedinačnim merenjima, na pojedinim profilima zabeležena je supersaturacija kiseonikom (III,
8
IV klasa i VK stanje). Izmerene su povišene vrednosti BPK-5 (III klasa) u
pojednačnim merenjima na profilu Bezdan, Apatin i Bogojevo. pH vrednost
vode, na ovom delu toka, kretala se u
opsegu 7.5-8.8, tako da je povremeno
odgovarala III i IV klasi kvaliteta voda.
Vrednosti suspendovanih materija su
se često kretale u granicama za III
klasu kvaliteta voda. Na profilima Apatin, Slankamen i Čenta, registrovana je
povišena vrednost nitritnog azota (NO2N), koja je odgovarala III/IV klasi.
Od opasnih i štetnih materija na pojedinim profilima i u pojedinim serijama, je
registrovana povišena koncentracija
gvožđa-Fe (III/IV), cinka-Zn(III/IV) i nikla- Ni (III/IV). Na profilima Bezdan,
Apatin, Bogojevo i Slankamen registrovane su povišene koncentracije fenolnog indeksa (III/IVklasa). Povišene
koncentracije anjon aktivnih supstanci
(III/IV klasa), su zabeležene na profilima Bogojevo, Slankamen i Čenta.
Na potezu Zemun - Radujevac, u pojedinim serijama merenja i na pojedinim
profilima procenat zasićenja vode kiseonikom pripadao je III, IV klasi kvaliteta
voda i VK stanju (deficit-supersaturacija). Vrednosti suspendovanih materija
povremeno su odgovarale III klasi kvaliteta, dok je na profilu Zemun, pri
jednom merenju, sadražaj suspendovanih materija odgovarao VK stanju.
Na profilima Smederevo i Veliko Gradište registrovane su povišene vrednosti amonijačnog azota (NH4-N) i nitritnog azota (NO2-N), dobijene vrednosti
pripadale su III/IV klasi kvaliteta voda,
dok je na profilu Beograd-Vinča, u jednom slučaju registrovana povišena
vrednost nitritnog azota (NO2-N), koja
je pripadala III/IV kvaliteta voda.
Od opasnih i štetnih materija, na profilima Radujevac zabeležena je povećana vrednost fenolnog indeksa (III/IV).
Na profilima Banatska Palanka i Radujevac, zabeležena je povišena vrednost
gvožđa-Fe (III/IV i VK stanje) i mangana-Mn, dok je na profilu Tekija registrovana samo povišena vrednost
mangana-Mn. Povišena koncentracija
površinski anjon aktivnih supstanci
(III/IV klasa), je zabeležena na profilu
Pančevo.
Saprobiološka ispitivanja kvaliteta vode
reke Dunav, na svim ispitivanim profilima i u svim periodima ispitivanja, ukazuju na prisustvo umerenog organskog
zagađenja. U vodotoku je konstatovana
dominacija β-mezosaprobionata ali se
javljaju i bioindikatori jačeg organskog
zagađenja. U svim periodima ispitivanja
karakteristična je dominacija centričnih
silikatnih algi, vrsta rodova: Cyclotella,
Stephanodiscus, Aulacoseira iSkeletonema, dok je u letnjem periodu uočeno
i značajno prisustvo zelenih algi, vrsta
rodova: Coelastrum, Scenedesmusi
Pediastrum. Dobijene vrednosti indeksa saprobnosti odgovarale su drugoj
klasi kvaliteta voda.
Uzorkovanje vode reke Tamiš vrši se
na profilima (iza svakog profila je data
utvrđena klasa kvaliteta vode): Jaša
Tomić-granični profil (-), Botoš (III) i
Pančevo(III).
Izmerene vrednosti rastvorenog O2 i
procenta zasićenja vode O2, na profilima Botoš i Pančevo, u pojedinim serijama ispitivanja, pripadale su III klasi
kvaliteta voda (deficit). Vrednosti
suspendovanih materija na profilima
Jaša Tomić i Botoš, su u pojedinim serijama ispitivanja pripadale III klasi kvaliteta voda. Sadržaj nitritnog azota
(NO2-N) na profilu Botoš u jednoj seriji
ispitivanja je pripadao III/IV klasi.
9
Od opasnih i štetnih materija na profilima Jaša Tomić i Botoš, povremeno su
zabeležene povećane koncentracije:
gvožđa-Fe (III/IV, VK stanje) i
mangana-Mn. Na profilu Jaša Tomić fenolni indeksa je u jednoj seriji merenja
pripadao III/IV klasi.
Saprobiološke analize vode, na profilima Jaša Tomić, Botoš i Pančevo, pokazuju da je vodotok opterećen umerenim organskim zagađenjem. Analizom
planktonske zajednice utvrđena je dominacija organizama indikatora βmezosaprobne zone iz grupa Bacillariophyta i Chlorophyta. Dobijene vrednosti indeksa saprobnosti, u svim periodima ispitivanja, odgovarale su drugoj
klasi.
PODZEMNE VODE
U uzorcima vode nekih pijezometara na
području Banata ustanovljene su povišene vrednosti ukupnih rastvorenih soli
(III klasa), amonijačnog azota NN4-N
(III/IV klasa) i nitratnog azota NO3-N
(VK stanje).
Od opasnih i štetnih materija registrovane su povišene vrednosti rastvorenog gvožđa-Fe (III/IV klasa i VK stanje),
rastvorenog arsena- As (VK stanje) i
rastvorenog mangana Mn.
EFEKTI PREKOGRANIČNOG KRETANJA ZAGAĐUJUĆI MATERIJA U VODAMA
Merenja koja redovno obavlja RHMZ
Srbije pokazuju da je po objektivnim kriterijumima kvalitet vode Dunava na
izlazu iz Srbije neznatno bolji nego na
ulazu. Objašnjenje za ovakvo stanje je
donekle zahvaljujući i akumulaciji u
Đerdapu, koja deluje poput velikih
taložnika.
Kvalitet vode Dunava na ulazu u
Srbiju(kod Bezdana) je po procentu
zasićenja kiseonikom van klasa, dok je
prema više drugih parametara ukupno
u III/IV klasi. Kod ušća Timoka, na
izlazu iz Srbije, kvalitet vode Dunava je
najčešće u III klasi. Generalno, može se
konstatovati da je kvalitet vode Dunava
u III klasi na prostoru Srbije.
10
OPIS MIKROLOKACIJE
Mikrolokacijski posmatrano "HIP Petrohemija" a.d. je locirana u industriskoj
zoni Pančeva, na jugoistočnom obodu
grada, u zoni naftnohemijske industrije.
"HIP Petrohemija" nalazi se južno sa
desne strane puta Pančevo - Starčevo
u produžetku konpleksa "HIP Azotara".
Sa južne strane kompleksa "HIP Petrohemija" je reka Dunav, zapadno od
kompleksa "HIP Petrohemija" nalazi se
plovni kanal i kanal otpadnih voda, koji
je u direktnoj vezi sa rekom Dunav,
istočno od kompleksa "HIP Petrohemija" je ritska depresija koja se
prostire južno od puta Pančevo -
Starčevo od "HIP Petrohemija" do
naselja Starčevo i dalje duž reke Dunav
prema naseljima Omoljica i Ivanovo.
Površina kompleksa je oko 90 ha.
Kompleks HIP-Petrohemije Pančevo je
izgradjen na približno ravnom zemljištu,
referentna kota je 75,15 m N.V. u blizini
leve obale reke Dunav. Zauzima površinu od oko 170 ha. Plato na kom je
izgradjen kompleks Petrohemije je nasuti refulirani dunavski pesak u sloju od
4,50 – 6,00 m. Površina nasutog platoa
je cca 90 ha.
11
MONITORING EMISIJA
Monitoring HIP-Petrohemije a.d. Pančevo, obuhvata sistematski nadzor varijansi pojedinih hemijskih ili fizičkih karakteristika emisije, ekvivalentnih parametera ili tehničnih mera itd. Monitoring
je zasnovan na ponovljenjim merenjima
i zapažanjima, sa odgovarajućom učestalošću u skladu sa dokumentovanim i
dogovorenim procedurama, i vrši se u
cilju dobijanja korisnih informacija o
emisiji zagađujućih materija. Ove informacije se kreću od jednostavnih vizuelnih posmatranja do preciznih numeričkih podataka. Dobijene informacije koriste se za nadzor ispravnosti rada procesa, za proveru usaglašenosti sa GVE
kao i za donošenje boljih odluka o
industrijskim operacijama i proizvodnji.
Postoje tri osnovna razloga zašto se
radi monitoring zagađujućih materija:
 Da se ustanovi da li su i koliko su
priroda i čovek ugroženi usled
emisije zagađijućih materija
 Radi provere da li su emisije zagađujućih materija u okviru dozvoljenih graničnih vredosti
 Radi obezbeđenja releveantnih
podataka o nivou zagađenja koji
se potom stavlja na uvid zainteresovanim stranama
Parametri monitoringa se određuju na
bazi procesa koji se prati, sirovina koje
se upotrebljavaju u procesu i otpadnih
supstanci koje se pri tom stvaraju, kao i
na bazi instalacija koje se koriste u procesu.
Monitoring sistemom prati se emisija
zagađujućih materija na prostoru „HIP-
Petrohemija a.d.“ Pančevo, uz pokrivanje sledećih entiteta životne sredine:
 kvalitet vazduha / emisija u vazduh
 kvalitet voda / otpadne vode
 kvalitet zemljišta
 nivoi buke i vibracija
 jonizujućeg zračenja
Monitoring uticaja aktivnosti HIP-Petrohemije a.d. Pančevo na životnu sredinu
vrši se pri redovnim i vanrednim operacijama kao povremeni, redovni i intenzivni monitoring, na tačkastim, difuznim
i fugitivnim izvorima emisije zagađujući
materija.
Kombinacijom
merenja,
posmatranja, propisivanjem mera i kontrole rada prati se učinak planiranih aktivnosti i njihova usaglašenost sa zakonskom regulativom i politikom zaštite
životne sredine.
Povremeni monitoring emisija zagađujućih materija u vazduh na tačkastim i
difuznim izvorima vrši ovlašćeno
pravno lice za merenje emisije, etaloniranim mernim uređajima, referentnim
metodama na reprezentativnim mernim
mestima, dva puta godišnje u skladu sa
Planom merenja emisije.
Redovni i intenzivan monitoring trenutnih (fugitivnih) emisija zagađujućih materija u vazduh vrši Služba zaštite životne sredine etaloniranim mernim uređajima
na
definisanim
mernim
mestima.
HIP-Petrohemije a.d. Pančevo vrši i
intenzivan monitoring nivoa zagađujućih materija u vazduh prateći podatke
sa automatskih mernih stanica za kontinualno praćenje imisije Zavoda za
12
javno zdravlje Pančevo (merno mesto
Narodna bašta), grada Pančava
(merno mesto Vojlovica, Vatrogasni
dom i Cara Dušana) i Agencije za zaštitu životne sredine (merno mesto Sodara).
Redovno se prate i očitavaju meteorološki podaci sa automatske meteorološke stanice RHMZ-a u Vojlovici (temperatura, vlažnost vazduha, pritisak,
Izvori emisije zagađujućih materija u
vazduh HIP-Petrohemija a.d. u Pančevu mogu se podeliti po vrsti izvora i
mestu nastajanja.
Po vrsti izvora:
 Emisije iz tačkastih izvora zagađujućih materija u vazduh;
 Emisije iz difuznih i trenutnih
izvora zagađujućih materija u
vazduh;
Po mestu nastajanja:
 Emisije iz termo i termoenergetskih postrojenja (CO, SO2, NO2 i
praškaste materije),
 Emisije sa skladišta, utovarne istovarne instalacije terminala
(lako isparljiva organska jedinjenja poreklom iz nafte),
 Emisije sa vodenih površina
fabrike FOV (lako isparljiva
organska jedinjenja poreklom iz
nafte),
 Emisije sa tehnoloških emitera
(Ukupne praškaste materije,
TOC, HCl, Cl2, Hg)
brzina i pravac vetra) i prognoza meteoroloških uslova za kvalitet vazduha u
Pančevu za 48h sa komentarom (Izveštaj Republičkog hidrometeorološkog
zavoda Srbije o pogodnosti meteoroloških uslova za razblaživanje emitovanih
zagađujućih materija u Pančevu).
Ovakav monitoring detektuje sve nestabilnosti u procesu i omogućava da se
odmah reaguje ako dođe do alarmantnog stanja.
Merenje emisije zagađujućih materija u
vazduh za 2012. godinu izvršeno je u
skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha
„Službeni glasnik RS“ br. 36/09, Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije,
načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka „Službeni glasnik RS“
br. 30/97, 35/97 i Uredbom o graničnim
vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh „Službeni glasnik RS“
br.71/10, 6/11.
Za merenje emisije zagađujućih materija u vazduhu sa tačkastih i difuznih
emitera HIP-Petrohemija a.d. angažovala je ovlašćeno pravno lice za merenje emisije „Institut za zaštitu na radu
a.d.“ Novi Sad. Izveštaji o merenju emisije su prosleđeni svim zainteresovanim stranama u okviru „HIP-Pertrohemija“, kao i Republičkom inspektoru
za zaštitu životne sredine.
Vrednosti emisija zagađujućih materija
u vazduh tačkastih i difuznih emitera
HIP-Petrohemija a.d. usklađene su sa
13
graničnim vrednostima emisija propisane Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka „Službeni
glasnik RS“ br. 30/97, 35/97 i Uredbom
o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh „Službeni
glasnik RS“ br.71/10, 6/11.
Tabela 1. Lista mernih mesta tačkastih i difuznih emitera
Stacionarni izvor
emisije
Etilen
Energetika
PEVG
PENG
Elektroliza
FOV
Emiter
Tačkasti emiteri:
Emiter na kotlu B-1001 A/B
Emiter na pregrejaču B-1002 A/B
Emiteri na benzinskim pećima F-1A/H
Emiteri na etanskskim pećima F-2A/B
Difuzni emiteri:
Rezervoar za skladištenje sirovog benzina TK-1101 A/C
Rezervoar za skladištenje pirolitičkog benzina TK-1103 A/B
Rezervoar za skladištenje kvenč ulja Q-2002
Rezervoar za skladištenje pirolitičkog benzina TK-1101 B
Rezervoar za skladištenje pirolitičkog lož ulja TK-1105 A/B
Železničke utovarno-istovarne rampe LS-1101 A-K
Tačkasti emiteri:
Emiter na kotlu D-201 A/B/C
Difuzni emiter:
Emiter postrojenja za skladištenje lož ulja i mazuta Tk-1201
Tačkasti emiteri:
Ventilacioni kanal ciklona S-205 A/B
Peć za aktivaciju katalizatora H-201
Tačkasti emiteri:
Ventilacioni kanal ciklona V-286-1/2/3/4
Centrifugalni sušionik L-238
Vent na vagama F-201V-1/2
Tačkasti emiter:
Vent pogona za proizvodnju HCl duvaljka K-80-1
Vent lužinskog sistema duvaljka K-40-3
Vent sekcije hipohlorita duvaljka K-50-6
Difuzni emiteri:
Egalizacioni bazen
Bifilter
14
Infografika
EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VAZDUH
Postrojenja za sagorevanje
Tehnološki emiteri
3,69 t/g
1,15 t/g
10,81 t/g
6,04 t/g
14,76 t/g
0,0035 t/g
182,57 t/g
3,83 t/g
38,49 t/g
SO2
NO2
PM
CO
Izobutan
Terminali
TOC
HCl
Cl2
Hg
FOV
5,90 t/g
0,61 t/g
4,81 t/g
0,59 t/g
0,75 t/g
38,67 t/g
0,23 t/g
3,57 t/g
33,92 t/g
0,23 t/g
Benzen
Toluen
Etilbenzen
Ksilen
Ukup.uglj.
Benzen
Toluen
Etilbenzen
Ksilen
Ukup.uglj.
15
Monitoring otpadnih voda u HIP-Petrohemija a.d. podrazumeva sistematski
nadzor pojedinih hemijskih ili fizičkih karakteristika emisije, ispuštanja otpadnih
voda u životnu sredinu, ekvivalentnih
parametara ili tehničkih mera itd. Monitoring je zasnovan na ponovljenim merenjima ili zapažanjima, sa odgovarajućom učestalošću u skladu sa dokumentovanim i dogovorenim procedurama, i
vrši se u cilju pružanja korisnih informacija o emisiji voda iz proizvodnog procesa. Ove informacije mogu da se
kreću od jednostavnih vizuelnih posmatranja do preciznih numeričkih podataka. Informacije se mogu koristiti za
više različitih svrha, glavni cilj je da se
proveri ispravnost rada procesa i postrojenja za prečišćavanje otpadnih
voda, kao i za omogućavanje donošenja boljih odluka o industrijskim operacijama i proizvodnji.
HIP-Petrohemija a.d. vrši monitoring
podzemnih voda i monitoring otpadnih
voda.
Monitoring otpadnih voda vrši se kao:
 monitoring otpadnih voda na
mestu nastajanja (predtretmani).
 monitoring otpadnih voda na
mestu ispuštanja u recipijent
(Dunav).
 monitoring uticaja otpadnih voda
na kvalitet recepijenta (uzvodno,
na mestu mešanja i nizvodno)
Različiti nivoi potencijalnog rizika po životnu sredinu definišu potrebu za različitim režimima monitoringa otpadnih
voda. U HIP-Petrohemija a.d. režim
monitoringa otpadnih voda u skladu sa
nivoom rizika vrši se kao:



Povremeni
Redovni do česti,
Intezivan
Sistem prerade otpadnih voda HIP-Petrohemija a.d. sastoji se od zatvorenog
kanalizacionog sistema celog petrohemijskog kompleksa, predtretmana po
proizvodnim fabrikama, specijalnog
predtretmana za kaustični vodeni tok iz
fabrike Etilen i centralnog postrojenja
za obradu otpadnih voda.
Povremeno merenje emisije zagađujućih materija u vode na mestu ispuštanja
u recipijent u 2012. godini vršila je
ovlašćena organizacija sa akreditovanom laboratorijom „Institut za zaštitu na
radu“ Novi Sad.
Vrednosti emisija zagađujućih materija
u vode HIP-Petrohemija a.d. na mestu
nastajanja, ispuštanja, u zoni mešanja,
uzvodno i nizvodno, usklađene su sa
graničnim vrednostima emisija propisane Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u
vodi i rokovima za njihovo dostizanje
(„Sl.glasnik RS“, br 67/2011 i 48/2012),
Pravilnikom o opasnim materijama u
vodama, (“Sl. glasnik RS”, br. 31/82),
Uredbom o klasifikaciji voda i Uredbom
o kategorizaciji vodotoka (“Sl. glasnik
RS”, br. 5/68).
16
Monitoring uticaja aktivnosti HIP-Petrohemija a.d. na podzemne vode vrši se
na osmatričkim objektima (pijezometar).
Lokacije osmatračkih bunara odabrane
su tako da se utvrdi kvalitativni uticaj
oslobađanja materija iz proizvodnih
procesa, tamo gde je to bilo verovatno,
kao i da se jasno sagledaju karakteristike podzemnih voda koje napuštaju
oblasti pojedinih fabrika.
Povremenu analizu kvaliteta podzemnih voda u 2012. godini vršio je „Gradski zavod za javno zdravlje Beograd“.
U cilju procene prisustva potencijalnih
zagađenja, koja mogu nastati tokom
proizvodnog ciklusa i procesa odlaganja otpada, kao i u cilju procesa efekata
remedijacionih radova i eventulne
migracije zagađenja nastalog tokom
NATO bombardovanja, uzorkovana je i
laboratorijski ispitana voda iz dvanaest
piezometara (MW-18, MW-21, SDC-3,
SDC-4, MW-20, MW-16, MW-23, MW12, MW-13, MW-11, MW-34, MW-2) lociranih u krugu HIP-Petrohemije a.d.
Pančevo.
U cilju provere nepropusnosti deponije
otpada kontaminiranog živom i procene
eventualnog uticaja procednih voda na
kvalitet podzemnin voda, uzorkovana je
i laboratorijski ispitana voda iz dva piezometara (B-4 i B-5) lociranih u neposrednoj blizini navedene deponije.
U cilju provere nepropusnosti deponije
mulja i procene eventualnog uticaja
procednih voda na kvalitet podzemnin
voda, uzorkovana je i laboratorijski ispitana voda iz četiri piezometara (PD-1,
PD-2, PD-3, PD-4) lociranih u neposrednoj blizini navedene deponije.
Na osnovu rezultata ispitivanja uzoraka
podzemnih voda, poređenjem dobijenih
vrednosti sa remedijacionim vrednostima i vrednostima koje mogu ukazati
na značajnu kontaminaciju prema
Uredbi o programu sistematskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za
ocenu rizika od degradacije zemljišta i
metodologiji za izradu remedijacionih
programa („SL.glasnik RS“, br.88/10),
može se konstatovati da su sve vrednosti ispod granice detekcije ili su značajno manje od vrednosti koje mogu
ukazati na značajnu kontaminaciju,
osim koncentracije žive u uzorcima
vode iz pijezometara MW-13, MW-12,
MW-23, MW-16, MW-20, SDC-3 i SDC4 koje su bile veće od remedijacione
vrednosti predviđene Uredbom.
17
Infografika
EMISIJE NA MESTU ISPUŠTANJA I KVALITET POVRŠINSKIH VODA
Ukupna emisija zagađujućih materija
Hg (kg/god)
Min.ulja (kg/god)
Sulfidi (kg/god)
Nitriti (kg/god)
Ukupni P (kg/god)
Amonijak (t/god)
Ukupni N (t/god)
Susp.mat.(t/god)
BPK5 (t/god)
HPK (t/god)
pH
Temperatura (°C)
4,36
1,16
105,38
590,12
168,61
9,44
20,04
50,22
27,02
212,51
7,47
20,20
0
100
200
300
400
500
600
Koncetracije zagađujućih materija na mestu ispuštanja
Hg (mg/l)
Min.ulja (mg/l)
Sulfidi (mg/l)
Nitriti (mg/l)
Ukupni P (mg/l)
Amonijak (mg/l)
Ukupni N (mg/l)
Susp.mat.(mg/l)
BPK5 (mg/l)
HPK (mg/l)
pH
Temperatura (°C)
0,0021
0,0005
0,0467
0,2755
4,4842
0,0782
9,5133
23,8333
12,8167
100,8333
7,4733
20,2000
0
20
40
60
80
100
120
20
25
30
Rast.kiseonik
Susp.mat.
Kvalitet površinskih voda
Uzvodno
U zoni mešanja
Nizvodno
0
Sulfati
5
Hloridi
10
Ukupni azot
TOC
15
mg/l
HPK
BPK5
18
PREDTRETMANI
Infografika
KVALITET PODZEMNIH VODA
Predtretman PEVG i PENG
Lokacija deponija žive
VCM (µg/l)
Sn
EDC (µg/l)
Zn
Živa (µg/l)
Pb
Olovo (µg/l)
Ni
Kadmijum (µg/l)
Cu
Hrom (µg/l)
Cd
Ulja i masti (µg/l)
Elektroprovodljivost (mS/cm)
Hg
pH
Cr
Temperatura (°C)
0
0,05
0,1
0,15
mg/l
0,2
0,25
0,3
Predtretman Elektroliza
0
10
20
30
40
50
30
40
50
Lokacija deponija mulja
VCM (µg/l)
EDC (µg/l)
AOX
(mg/l)
Živa (µg/l)
Olovo (µg/l)
Kadmijum (µg/l)
Hrom (µg/l)
Ulja i masti (µg/l)
Hg
(g/t)
Elektroprovodljivost (mS/cm)
pH
Temperatura (°C)
0
0,005
0,01
0,015
0,02
0,025
Predtretman Etilen
0
10
20
Lokacija krug HIPP
VCM (µg/l)
BTEX (g/l)
EDC (µg/l)
Živa (µg/l)
Sumpor iz
sulfida i
merkaptana…
Olovo (µg/l)
Kadmijum (µg/l)
Hrom (µg/l)
Fenolni
index mg/l
Ulja i masti (µg/l)
Elektroprovodljivost (mS/cm)
pH
AOX (mg/l)
Temperatura (°C)
0,0000
0,0200
0,0400
0,0600
0,0800
0
10
20
30
40
50
60
70
19
UPRAVLJANJE OTPADOM
Upravljanje otpadom u „HIP-Petrohemija“ a.d. predstavlja jedno od nekoliko
ključnih pitanja u oblasti upravljanja
zaštitom životne sredine.
Cilj uređivanja ove oblasti životne sredine je: upravljanje otpadom na način
kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina, prevencija nastajanja
otpada razvojem čistijih tehnologija i racionalnog korišćenja prirodnih bogatstava, kao i otklanjanje opasnosti od
njegovog štetnog dejstva, razvoj postupaka i metoda za odlaganje otpada i
razvijanje svesti o upravljanju otpadom.
Upravljanje otpadom u „HIP-Petrohemiji“ a.d. Pančevo sprovodi se u skladu
sa Planom upravljanja otpadom. Planom su identifikovani svi otpadi (vrste,
sastav i količine otpada), postupci i načini separacije različitih vrsta otpada i
ustanovljeni su tokovi otpada, načini
skladištenja, tretmana i odlaganja
otpada primenom načela hijerarhijskog
upravljanja otpadom, definisane su
mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja proizvodnje otpada, mere zaštite
od požara i eksplozije i mere zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.
HIP-Petrohemija a.d. Pančevo je u cilju
pravilnog upravljanja neopasnim industrijskim otpadom sklopila ugovore sa
operaterima koji poseduju adekvatne
dozvole nadležnog Ministarstva za
upravljanje predmetnim otpadom.
’’HIP-Petrohemija’’ a.d. Pančevo je
sklopila godišnji Ugovor o prodaji industrijskog neopasnog otpada – sekundarne sirovine, sa operaterom
za
upravljanje otpadom ’’Centar za reciklatu’’ d.o.o. Beograd. Operater je dužan da periodično vrši otpreme svih
vrsta neopasnog otpada, koje su predmet ugovora sa svih lokacija postrojenja ’’HIP-Petrohemije’’ a.d. Pančevo.
Zbrinjavanje industrijskog neopasnog
otpada koji nema upotrebnu vrednost
regulisano je Ugovorima sa ovlašćenim
operaterima za upravljanje predmetnih
vrsta otpada.
’’HIP-Petrohemija’’ a.d. Pančevo je u cilju pravilnog upravljanja opasnim otpadom kao i svim posebnim tokovima
opasnog otpada (PCB otpad, ambalaža, otpadna ulja, električni i
elketronski otpad, akumulatori, fluorescentne cevi) sklopila ugovore sa operaterima koji poseduju adekvatne dozvola nadležnog Ministarstva za upravljanje predmetnim otpadom.
20
Infografika
KOLIČINE PROIZVEDENOG I ZBRINUTOG OTPADA
Proizvedeni otpad
Industrijski opasan
Industrijski neopasan
Komunalni
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
1600
1800
t/god
Proizvedena i zbrinuta količina industrijskog opasnog otpada
Kontaminiran čvrst otpad
Koks
Laboratorijski otpad
Katalizator na bazi hroma
Katalizator na bazi nikla
Otpadni mulj kontaminiran živom
Akumulatori
Kontaminirana ambalaža
Izolacioni materijal od azbesta
Otpadna ulja
Fluorescentne cevi
Električni i elektronski otpad
0
5000
10000
15000
Zbrinuto (kg)
20000
25000
30000
35000
40000
45000
50000
8000
9000
10000
Proizvedeno (kg)
Proizvedena i zbrinuta količina industrijskog neopasnog otpada
Mineralna kamena vuna (kg)
Jonoizmenjivačke smole (kg)
Vrećasti filteri (kg)
Keramičke kuglice i sita (kg)
Toner kasete (kg)
Ambalažni otpad (kg)
Papir i karton (kg)
Guma (kg)
Plastika (kg)
Drvo (t)
Bakarni kablovi (kg)
Bakar (kg)
Aluminijum (kg)
Metalni špon (kg)
Gvožđe i čelik (t)
Stabilisani mulj (t)
0
1000
2000
3000
Zbrinuto
4000
5000
Proizvedeno
6000
7000
21
UPRAVLJANJE HEMIKALIJAMA
Zakonom o hemikalijama, koji je usaglašen sa propisima EU, stvoren je
savremeni regulativni okvir koji se
zasniva na načelu predostrožnosti. Cilј
ovog propisa je da se osigura da proizvođač i uvoznik a potom i distributer,
stavlјa u promet hemikalije koje ne
predstavlјaju neprihvatlјiv rizik po
zdravlјe lјudi i životnu sredinu, kao i da
se osigura komunikacija u lancu snabdevanja kako bi se prenelo obaveštenje
o opasnosti i riziku koji pojedine hemikalije predstavlјaju.
Savetnik za hemikalije koordinira i
učestvuje:




Bezbedno upravljanje hemikalijama
potrebno je obezbediti u svim fazama
životnog ciklusa hemikalija. Različite
faze životnog ciklusa bezbednog upravljanja hemikalijama regulišu se propisima koji uređuju transport opasnih hemikalija, kontrolu rizika i zaštitu radnika
pri upotrebi hemikalija na radnom
mestu, propisima u oblasti zaštite životne sredine koji uređuju bezbedno
ispuštanje hemikalija iz pojedinih postrojenja i dozvoljene koncentracije hemikalija u vazduhu, vodi i zemljištu, zaštitu od hemijskog udesa, odlaganje hemikalija i njihovog pakovanja kao
otpada i dr.
Da bi se opasnim hemikalijama
upravlјalo na način koji vodi ka smanjenju rizika i minimizaciji štetnog efekta tih
hemikalija po zdravlјe lјudi i životnu sredinu i osigurala primena preventivnih
mera, HIP-Petrohemija a.d. imenovala
je stručno, obučeno i sertifikovano lice
koje je odgovorno za pravilno staranje i
upravljanje hemikalijama (savetnika za
hemikalije).






pri izradi dokumentacije za upis
hemikalija u Registar hemikalija
(Dosije o hemikaliji)
u primeni odredbi koje se
odnose na klasifikaciju, pakovanje, obeležavanje i oglašavanje
hemikalija,
u izradi bezbednosnog lista za
hemikaliju koja se stavlja u promet
sprovodi procedure potrebne u
vezi uvoza i izvoza određenih
opasnih hemikalija
informiše i sarađuje na primeni
zabrana i ograničenja proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija koje predstavljaju neprihvatljiv rizik po
zdravlje ljudi i životnu sredinu,
kao i ostalih odredbi definisanih
zakonom o hemikalijama
pri dostavljanju osnovnih podataka za upis biocidnog proizvoda
u Privremenu listu
u pripremi tehničkog dosijea za
biocidni proizvod
u primeni odredbi koje se
odnose na klasifikaciju, obeležavanje i oglašavanje biocidnih
proizvoda
pri sprovođenju obaveza bezbednog rukovanja odnosno
skladištenja biocidnog proizvoda
kao i obaveze vođenja evidencije
u sprovođenju ostalih odredbi
Zakona o biocidnim proizvodima
21
Infografika
POSTUPAK UPISA HEMIKALIJA UREGISTAR HEMIKALIJA
HIP-RETROHEMIJA A.D. PANČEVO
PRIJAVA
RADI UPISA
HEMIKALIJA
DOSIJE O
HEMIKALIJI
BEZBEDONOSNI LIST
.
MINISTARSTVO
potpuni poaci
REŠENJE O UPISU
HEMIKALIJA
Download

Godišnji izveštaj zaštite životne sredine, 2012.