NACIONALNI
IDENTITET
I
RELIGIJA
Приредили
Зоран Милошевић
Живојин Ђурић
НАЦИОНАЛНИ
ИДЕНТИТЕТ
И
РЕЛИГИЈА
Приредили:
Зоран Милошевић
Живојин Ђурић
2013.
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
ЕДИЦИЈА РАСПРАВЕ
књига 2
Издавач
Институт за политичке студије
Београд, Светозара Марковића бр. 36
Тел. 33 29 205; 33 49 203
E-mail:[email protected]
www.ipsbgd.edu.rs
За издавача
Др Живојин Ђурић, научни саветник
Приредили
Зоран Милошевић
Живојин Ђурић
Пословни секретар
Смиљана Пауновић
Рецензенти
Јасна Милошевић Ђорђевић
Милан Јовановић
Нада Радушки
Штампа
еселоге д.о.о.
Тираж
100
Овај Зборник је настао као резултат рада на пројекту
«Демократски и национални капацитети политичких
институција Србије у процесу међународних интеграција»
(бр. 179009), које финансира Министрство просвете,
науке и технолошког развоја Републике Србије
Садржај
I
Ге­ор­гиј Стан­сла­во­вич Смир­нов, Дми­триј Ге­ор­ги­је­вич Смир­нов
ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈА И СЕ­МИ­О­ТИ­КА НО­ОС­ФЕР­НОГ
ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА: РЕ­ЛИ­ГИ­О­ЗНИ АСПЕКТ . ................................... 9
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ
И РЕ­ЛИ­ГИЈ­СКОГ ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА ................................................... 23
Ве­ва Ги­зи Маф­ти­је­ва
ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И ХУ­МА­НИ­С ТИЧ­КИ ИДЕН­ТИ­ТЕТ ........ 65
Ири­на Ко­ва­че­вић
ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И РА­ЗА­РА­ЊЕ КУЛ­ТУР­НОГ И
НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА .................................................. 75
Вла­ди­слав Гу­ле­вич
ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КИ АСПЕК­ТИ УНИ­ЈАТ­С ТВА:
ОД БАЛ­КА­НА ДО РУ­СКОГ СВЕ­ТА . .............................................. 95
Миша Стојадиновић
РЕЛИГИЈА И ИДЕНТИТЕТ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ ..... 105
Вла­дан Стан­ко­вић
ИДЕН­ТИ­ТЕТ, НА­ЦИ­ЈА, РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА
– ТЕ­О­РИЈ­СКЕ И КО­РЕ­ЛА­ЦИ­ОН
­ Е ПО­С ТАВ­КЕ – ...................... 123
Та­тја­на Ве­тро­ва
КУЛ­ТУР­НИ РЕ­ЉЕФ У АСПЕК­ТУ РЕ­ЛИ­ГИ­О­ЗНОГ
ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА . .................................................................................... 141
Бра­цо Ко­ва­че­вић
ИДЕН­ТИ­ТЕТ НО­ВИХ РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА .................................................. 151
II
Бо­јан Јо­ва­но­вић
РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА КАО ЧИ­НИ­ЛАЦ СТВА­РА­ЊА И
ДЕЗ­ИН­ТЕ­ГРА­ЦИ­ЈЕ СРП­СКОГ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ
ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА . .................................................................................... 171
Мом­чи­ло Су­бо­тић
СРП­СКИ ИДЕН­ТИ­ТЕТ ИЗ­МЕ­ЂУ ЈЕ­ЗИЧ­КО­ЕТ­НИЧ­КОГ
И ВЕР­СКОГ НА­ЧЕ­ЛА .........................................................................
Зо­ран Ми­ло­ше­вић, Алек­сан­дра Ми­ро­вић
ЕТ­НО-КОН­ФЕ­СИ­ОН
­ АЛ­НИ ИДЕН­ТИ­ТЕТ СР­БА
У „ДНЕВ­НОМ АВА­ЗУ“ ......................................................................
Ја­сми­на С. Пе­тро­вић, Урош В. Шу­ва­ко­вић
РЕ­ЛИ­ГИ­О­ЗНОСТ, КОН­ФЕ­СИ­ОН
­ АЛ­НА ДИС­ТАН­ЦА
И МЕ­СТО ВЕР­СКЕ ПРИ­ПАД­НО­С ТИ У СТРУК­ТУ­РИ
ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА СТУ­ДЕ­НА­ТА УНИ­ВЕР­ЗИ­ТЕ­ТА
У КО­СОВ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ ........................................................
Ми­лан Па­ро­шки
АР­ХИ­ТЕК­ТУ­РА РА­ШАН­СКОГ ХРА­МА – ДЕ­ТЕР­МИ­НАН­ТА
НА­ЦИ­ОН
­ АЛ­НОГ ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА ..................................................
Иван. А. Ча­ро­та
ПРА­ВО­СЛА­ВЉЕ КАО ФАК­ТОР ИДЕН­ТИ­ФИ­КА­ЦИ­ЈЕ
БЕ­ЛО­РУ­СКО­СТИ ................................................................................
Алек­сан­дар Грон­ски
ИДЕН­ТИ­ТЕТ ЗА­ПАД­НЕ РУ­СИ­ЈЕ У КОН­ТЕК­СТУ
РЕ­ЛИ­ГИ­О­ЗНЕ ПО­ЛИ­ТИ­КЕ У СРЕД­ЊЕМ ВЕ­КУ .......................
185
205
245
265
289
301
III
Се­ид Ха­ли­ло­вић
РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА И ИДЕН­ТИ­ТЕТ У ПО­ЛИ­ТИЧ­КОЈ
ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈИ ИСЛА­МА ................................................................
Џаф­фар Са­хиб
ДИ­ЛЕ­МА ПО­ЛИ­ТИЧ­КОГ ИСЛА­МА:
ИЗ­МЕ­ЂУ ШЕ­РИ­ЈА­ТА И ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА .......................................
Ла­зо Ри­стић
РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА И ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТИ У БО­СНИ И ХЕР­ЦЕ­ГО­ВИ­НИ .
Мех­ме­да­ли­ја Ну­хић
О ИСЛАМ­СКОМ ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТУ МУ­СЛИ­МА­НА
У БО­СНИ И ХЕР­ЦЕ­ГО­ВИ­НИ ..........................................................
Рад­ми­ло Ко­шу­тић
319
331
343
363
АЛЕ­ВИ­ЗАМ КАО ФЕ­НО­МЕН У ОКВИ­РУ ШИ'ИТ­СКОГ
ИСЛА­МА ............................................................................................... 387
Contents
I
Georgij Stanslavovic Smirnov, Dmitrij Georgijevic Smirnov
PHILOSOPHY AND SEMIOTICS OF NOOSPHERE
IDENTITY: RELIGIOUS ASPECT . ....................................................
Milos Knezevic
GEOPOLITICS OF NATIONAL AND RELIGIOUS IDENTITY....
Veva Gizi Maftijeva
GLOBALIZATION AND HUMANISTIC IDENTITY ....................
Irina Kovacevic
GLO­BA­LI­SA­TION AND DE­STRUC­TION OF CUL­TU­RAL
AND NA­TI­O­NAL IDEN­TITY .............................................................
Vladislav Gulevic
GEOPOLITICAL ASPECTS OF UNIATISM: FROM BALKANS
TO THE RUSSIAN WORLD . ..............................................................
Misa Stojadinovic
THE RE­LI­GION AND THE IDEN­TITY IN
THE CON­TEM­PO­RARY SO­CI­ETY . .................................................
Vla­dan Stan­ko­vic
IDEN­TITY, NA­TION, RE­LI­GION
– THE­O­RE­TI­CAL AND COR­RE­LA­TION SET­TINGS – ................
Ta­tja­na Ve­tro­va
CUL­TU­RAL LANDSCA­PE IN ASPECT OF RE­LI­GI­O­US
IDEN­TITY ..............................................................................................
Braco Kovacevic
IDEN­TITY OF NEW RE­LI­GI­ONS.......................................................
9
23
65
75
95
105
123
141
151
II
Bojan Jovanovic
RELIGION AS A FACTOR OF CREATION AND
DESINTEGRATION OF THE SERBIAN NATIONAL IDENTITY 171
Momcilo Subotic
SERBIAN IDENTITY BETWEEN LINGUISTIC-ETHNIC
AND RELIGIOUS PRINCIPLE ........................................................... 185
Zoran Milosevic, Aleksandra Mirovic
ETHNO-CONFESSIONAL IDENTITY OF SERBS IN
DNEVNI AVAZ .....................................................................................
Jasmina S. Petrovic, Uros V. Suvakovic
RE­LI­GI­O­SITY, CON­FES­SI­O­NAL DIS­TAN­CE AND
THE PLA­CE OF RE­LI­GI­O­US AF­FI­LI­A­TION IN
THE IDEN­TITY STRUC­TU­RE OF THE STU­DENTS FROM
THE UNI­VER­SITY IN KO­SOV­SKA MI­TRO­VI­CA .........................
Milan Paroski
ARCHITECTURE OF RASKA TEMPLE-DETERMINANT OF
NATIONAL IDENTITY .......................................................................
Ivan A. Carota
ORTHODOXY AS THE FACTOR OF BELARUSIAN
IDENTIFICATION . ..............................................................................
Aleksandar Gorski
IDENTITY OF WESTERN RUSSIA IN THE CONTEXT OF
RELIGIOUS POLICY IN THE MIDDLE AGES . ..............................
205
245
265
289
301
III
Se­id­Ha­li­lo­vic
RE­LI­GION AND IDEN­TITY IN PO­LI­TI­CAL
PHI­LO­SOPHY OF ISLAM ...................................................................
Dzaffar Sahib
DILEMMA OF POLITICAL ISLAM - BETWEEN SHARIA
AND IDENTITY.....................................................................................
Lazo Ristic
RE­LI­GION AND IDEN­TITY IN BO­SNIA AND
HER­ZE­GO­VI­NA . ..................................................................................
Mehmedalija Nuhic
THE ISLAMIC IDENTITY OF MUSLIMS IN BOSNIA AND
HERZEGOVINA . ..................................................................................
Radmilo Kosutic
ALEVISM AS A PHENOMENON WITHIN SHIA ISLAM ............
319
331
343
363
387
I
Ге­ор­гиј Стан­сла­во­вич Смир­нов✳
УДК 130.3+2-1
Дми­триј Ге­ор­ги­је­вич Смир­нов✳✳
ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈА И СЕ­МИ­О­ТИ­КА
НО­ОС­ФЕР­НОГ ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА:
РЕ­ЛИ­ГИ­О­ЗНИ АСПЕКТ
(оп­ште и по­себ­но)
Сажетак
Про­блем иден­ти­те­та ни­је ак­ту­е­лан са­мо за Ру­си­ју,
већ и са све по­ли­ет­нич­ке, мно­го­на­ци­о­нал­не и по­ли­
кон­фе­си­о­нал­не др­жа­ве са­вре­ме­ног све­та. Ду­го вре­ме­на
про­у­ча­ва­о­ци иден­ти­те­та ста­вља­ли су ак­це­нат на
ет­но-на­ци­о­нал­не и ре­ли­ги­о­зне мо­мен­те, про­у­ча­ва­ла
су се пи­та­ња ве­за­на за лич­ну ди­мен­зи­ју иден­ти­те­та.
Са­вре­ме­на тен­ден­ци­ја про­у­ча­ва­ња про­бле­ма са­сто­ји
се пре­ма на­шем ми­шље­њу у од­ре­ђи­ва­њу фун­да­мен­тал­
них осно­ва и кри­те­ри­ју­ма иден­ти­те­та.
Кључне речи: филозофија, семиотика, ноосферни
идентитет, религија
Фи­ло­зоф­ско-ак­си­о­ло­шке осно­ве
но­ос­фер­ног иден­ти­те­та
Сва­ка кул­т у­ра има сво­ју све­о­бу­хват­ност и фор­мат ра­зу­
ма. Ме­ра ин­ди­ви­ду­ал­ног и ко­лек­тив­ног ра­зу­ма за сва­ко вре­
ме је та­ко­ђе раз­ли­чи­та. Епо­хе на­уч­них ре­во­лу­ци­ја на­у­чи­ле
су чо­ве­ка да ми­сли да су ра­зум и ра­ци­о­нал­ност си­но­ни­ми.
Ме­ђу­тим, у не­кла­сич­ном и пост­не­кла­сич­ном схва­та­њу све­та
ра­зум до­би­ја ши­ри сми­сао. Има оп­ште­кул­т ур­ни фор­мат, тј.
од­ре­ђу­је се сло­же­ним за­јед­нич­ким под­ре­ђе­њем умет­нич­ког,
ре­ли­ги­о­зног, фи­ло­зоф­ског и на­уч­ног сми­сла. Ра­зум и свест
9
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
се упра­во у том сми­слу схва­та­ју у ства­ра­ла­штву В. И. Вер­над­
ског у ње­го­вом уче­њу о пре­ла­ску би­ос­фе­ре у но­ос­фе­ру.1
У фи­ло­зо­фи­ји ду­ха од­нос ка­те­го­ри­ја ,,свест“ и ,,са­мо­свест“
исто је то­ли­ко ве­о­ма би­тан као и од­нос ка­те­го­ри­ја ,,под­свест“,
,,свест“ и ,,над­свест“. На пре­се­ку тих ка­те­го­ри­јал­них ко­о­ри­
да­на­та гра­ди се не са­мо пред­ста­ва о Ра­зу­му (са ве­ли­ким сло­
вом) и ко­лек­тив­ном ра­зу­му, већ и цео си­стем са­мо­све­сти,
ко­ји се на ни­воу кул­т у­ро­ло­ги­је, по­ли­ко­ло­ги­је и со­ци­о­ло­ги­
је озна­ча­ва тер­ми­ном ,,иден­ти­тет“. Иден­ти­тет ко­лек­тив­ног
и ин­ди­ви­ду­ал­ног ра­зу­ма у фор­ма­ма кон­крет­но-исто­риј­ског
би­ћа чо­ве­чан­ства мо­же се озна­чи­ти као но­ос­фер­ни иден­ти­
тет.
За сва­ку кул­т у­ру по­сто­ји по­себ­на ма­три­ца но­ос­фер­но­сти.
У ате­и­стич­ким, ма­те­ри­ја­ли­стич­ким и по­зи­ти­ви­стич­ким кул­
ту­ра­ма глав­ним ка­рак­те­ри­сти­ка­ма но­ос­фер­но­сти сма­тра­ни
су на­уч­но са­зна­ње и на­уч­но ми­шље­ње, уоп­ште на­уч­на сли­
ка све­та. Пост­не­кла­сич­но чи­та­ње ре­а­ли­ја би­ћа са­вре­ме­ног
чо­ве­чан­ства те­ра нас да пре­и­спи­та­мо ту сци­ен­ти­стич­ку ре­
дук­ци­ју. Но­ос­фер­ни иден­ти­тет ви­со­ко раз­ви­је­них кул­т у­ра
од­ре­ђен је мно­го­ве­ков­ним ре­ли­ги­о­зним тра­ди­ци­ја­ма. Сва­ка
свет­ска ре­ли­ги­ја (и кул­т у­ра) за­да­је сво­је спе­ци­фич­не цр­те
по­на­ша­ња у окви­ру но­ос­фер­но­сти (но­ос­фер­на ето­ло­ги­ја и
прак­си­о­ло­ги­ја), а све свет­ске ре­ли­ги­је за­јед­но да­ју пред­ста­
ву о фун­да­мен­тал­ном ду­бин­ском сми­слу чо­ве­ко­вог по­сто­ја­
ња то­ком уни­вер­зал­не исто­ри­је.,,Свет­ске ре­ли­ги­је увек вр­ше
функ­ци­је ре­ликт­них про­гра­ма по­на­ша­ња, ко­му­ни­ка­ци­је, де­
лат­ност у ва­си­о­ни чо­ве­ко­вог би­ћа; фи­ло­зоф­ски си­сте­ми (ко­
ји не уми­ру и увек оста­ју ак­т у­ел­не фор­ме) мо­гу се раз­ма­тра­ти
као веч­ни про­гра­ми про­шло-са­да­шњо­сти, а на­у­ка се ста­вља
на упо­тре­бу као си­стем ис­тра­жи­вач­ких про­гра­ма са­да­шњнобу­дућ­но­сти“.2
*
**
1
2
Док­тор фи­ло­зоф­ских на­у­ка, про­фе­сор на Ка­те­дри за фи­ло­зо­фи­ју Ива­нов­
ског др­жав­ног Уни­вер­зи­те­та
Кан­ди­дат фи­ло­зоф­ских на­у­ка, до­цент, управ­ник Ка­те­дре за фи­ло­зо­
фи­ју Ива­нов­ског др­жав­ног Уни­вер­зи­те­та
Ви­де­ти: Уче­ние В. И. Вер­над­ско­го о пе­ре­хо­де би­ос­фе­ры в но­ос­фе­ру, его фи­
ло­соф­ское и общ­е­на­уч­ное зна­че­ние: в 2 т. М.: Фи­ло­соф­ское общ­е­ство СССР,
1990. Т. 1. 236 с.; Т. 2. 236 с.
Смир­нов Г. С. Ре­ли­ги­о­зная ко­э­во­лю­ция: со­ци­о­ку­ль­т ур­ные кол­ли­зии в гло­
ба­ль­ном и ре­ги­о­на­ль­ном про­стран­стве // Го­с у­дар­ство, общ­е­ство, цер­ко­вь в
10
Г. С. Смир­нов, Д. Г. Смир­нов
ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈА И СЕ­МИ­О­ТИ­КА ...
Но­ос­фер­ни иден­ти­тет фор­ми­ра пред­ста­ву о си­сте­му де­
лат­них ви­ших вред­но­сти, ко­је су се фор­ми­ра­ле у уни­вер­зу­му
чо­ве­ко­ве ре­ли­ги­о­зно­сти и из­ра­жа­ва­ју се у три­ја­да­ма:,,Ве­ра –
На­да – Љу­бав“, ,,Исти­на – До­бро – Ле­по­та“, ,,Бог-Чо­век-Ва­
се­ље­на“, ,,Чо­век – Дру­штво – При­ро­да“.3 На тај на­чин но­ос­
фер­ни иден­ти­тет је екс­тра­по­ла­ци­ја си­сте­ма оп­ште­људ­ских
вред­но­сти ко­ји се фор­ми­рао то­ком исто­ри­је раз­во­ја свет­ске
фи­ло­зоф­ске ми­сли.
Се­ми­о­ло­шке осно­ве
но­ос­фер­ног иден­ти­те­та
На се­ми­о­тич­ком пла­ну иден­ти­тет пред­ста­вља мо­гућ­ност
по­и­сто­ве­ћи­ва­ња се­бе (,,Ја“) с од­ре­ђе­ним ве­ли­ким или ма­лим
со­ци­јал­ним гру­па­ма ка­ко по­себ­не кул­т у­ре, та­ко и људ­ског
дру­штва уоп­ште. Кри­те­ри­јум по­и­сто­ве­ћи­ва­ња се­бе с не­ком
гру­пом је ре­а­ли­за­ци­ја ти­пич­ног (ти­пич­ног или сте­ре­о­ти­пич­
ног) се­ми­о­тич­ког по­на­ша­ња.
Гло­ба­ли­за­ци­ја, ко­ја у са­да­шње вре­ме за­хва­та све ви­ше
стра­на ма­те­ри­јал­ног и ду­хов­ног жи­во­та со­ци­ју­ма, бри­ше те
ви­дљи­ве раз­ли­ке - се­ми­о­тич­ке гра­ни­це иден­ти­те­та. Ана­ли­за
је­зи­ка, тра­ди­ци­ја и спо­ља­шњо­сти пред­ста­вља са­мо ве­ро­ват­
но зна­ње о кул­т ур­ној при­пад­но­сти (иден­ти­те­т у) лич­но­сти.
Иден­ти­тет је атри­бут од­ре­ђе­ног се­мо­тич­ког су­бјек­та, че­сто је
њи­ме и од­ре­ђен, и у том сми­слу за­и­ста је оправ­да­но го­во­ри­ти
о пер­со­нал­ном иден­ти­те­т у.
Ин­тер­пер­со­нал­ни иден­ти­тет, тј. мо­гућ­ност по­и­сто­ве­ћи­
ва­ња се­бе с Дру­гим, пре­по­зна­ва­ње се­бе у Дру­гом, под­ра­зу­
ме­ва из­у­зет­но ши­ро­ку ба­зу кри­те­ри­ју­ма. Ин­тер­пер­со­нал­ни
иден­ти­тет усло­вљен је не­ви­дљи­вом екви­ва­лент­но­шћу, ,,исто­
вет­но­шћу“, ра­зу­ма, све­сти, или тач­ни­је исто­вет­но­шћу се­ми­
о­тич­ких ком­пе­тен­ци­ја и на­чи­ни­ма ре­а­ли­за­ци­је се­ми­о­тич­ких
про­гра­ма. На тај на­чин се та вр­ста иден­те­та мо­же од­ре­ди­ти
као но­ос­фер­ни иден­ти­тет.
ис­то­рии Рос­сии ХХ ве­ка: Ма­те­ри­а­лы XII Ме­жду­на­род­ной на­уч­ной кон­фе­
рен­ции. Ива­но­во: Иван. гос. ун-т, 2013. С. 485.
3
Смир­нов Г. С. Но­ос­фер­ное со­зна­ние и но­ос­фер­ная ре­а­ль­но­сть: Фи­ло­соф­ские
про­бле­мы но­ос­фер­но­го уни­вер­су­ма. Ива­но­во: Иван. гос. ун-т, 1998. 244 с.
11
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Упо­зна­ва­ње, усва­ја­ње и ко­ри­шће­ње зна­ков­них и сим­
бо­лич­ких је­ди­ни­ца је са­мо пр­ви сте­пе­ник на пу­т у сти­ца­ња
иден­ти­те­та од стра­не лич­но­сти. Су­шти­на но­ос­фер­ног иден­
ти­те­та не са­сто­ји се са­мо у ко­ри­шће­њу истих зна­ков­них је­ди­
ни­ца и при­вр­же­но­сти истим сим­бо­ли­ма.
Пи­та­ње иден­ти­те­та, ако се схва­ти у он­тог­но­се­о­ло­шком
кон­тек­сту, под­ра­зу­ме­ва обра­ћа­ње аспек­ти­ма ко­ји уче­ству­ју у
по­стан­ку еле­ме­на­та по­ве­за­них са по­гле­дом на свет. Ис­тра­жи­
вач­ки ак­це­нат се по­ме­ра са суп­страт­ног ни­воа се­ми­о­тич­ких
је­ди­ни­ца (зна­ко­ва и сим­бо­ла) на ни­во свој­ста­ва и од­но­са у
си­сте­му ,,све­то­ва“ иден­ти­те­та.4
Ипо­ста­сти оп­ште­чо­ве­чан­ског иден­те­те­та
С на­ше тач­ке гле­ди­шта мо­же се го­во­ри­ти о фе­но­ме­ну сти­
ца­ња иден­ти­те­та кроз усва­ја­ње се­ми­о­тич­ке ре­ал­но­сти од­го­
ва­ра­ју­ће кул­т у­ре, ко­ја се из­гра­ђу­је ком­пле­мен­тар­но­шћу че­
ти­ри ди­мен­зи­је по­сто­ја­ња чо­ве­ка и со­ци­ју­ма – умет­нич­ким,
ре­ли­ги­о­зним, фи­ло­зоф­ским и на­уч­ним.
Пре­ма В. С. Со­ло­вјо­ву ,,де­ло­ва­ње умет­но­сти ка­ко на при­
ро­ду ства­ри, та­ко и на чо­ве­ко­ву ду­шу до­пу­шта раз­ли­чи­те
ступ­ње­ве, мо­же би­ти ма­ње или ви­ше ду­бо­ко и ја­ко“5. П. А.
Фло­рен­ски сма­тра сим­бо­ле (укљу­чу­ју­ћи и оне по­ве­за­не с
умет­но­шћу) за ор­га­не чо­ве­ко­вог кон­так­та с ре­ал­но­шћу.,,По­
мо­ћу сли­ке ми ви­ди­мо ре­ал­ност, а по­мо­ћу име­на је чу­је­мо;
сим­бо­ли су отво­ри про­би­је­ни у на­шој су­бјек­тив­но­сти“.6
Иден­ти­тет у том кон­тек­сту под­ра­зу­ме­ва от­кри­ва­ње не­ке
,,објек­тив­но­сти“ као осно­ве слич­но­сти опа­жа­ња. С. Т. Ма­
хли­на вр­ше­ћи упо­ред­но-се­ми­о­тич­ку ана­ли­зу са­крал­но-ре­ли­
ги­о­зних пред­ста­ва ша­ма­ни­зма, ју­да­из­ ма (ка­ба­ле), ка­то­ли­ци­
зма, пра­во­слва­ља и бу­ди­зма от­кри­ва јед­ну об­је­ди­њу­ју­ћу иде­ју
ко­ја обра­зу­је си­стем – иде­ју јед­ног Бо­га, ,,али сва­ки ре­ги­он,
4
Смир­нов Д. Г. Се­ми­о­со­фия но­ос­фер­но­го уни­вер­с у­ма: но­ос­фе­ра и се­ми­ос­фе­
ра в гло­ба­ль­ном дис­кур­се. Ива­но­во: Иван. гос. ун-т, 2008. 372 с.
5
Со­ло­вь­ев В. С. Кра­со­та в при­ро­де // Со­ло­вь­ев В. С. Со­чи­не­ния. М.: Мы­сль,
1988. В 2 т. Т. 2. С. 52.
6
Фло­рен­ский П. А. Мы­сль и язык // Фло­рен­ский П. А. У во­до­ра­зде­лов мы­сли.
М.: Прав­да, 1990. Т. 2. С. 344.
12
Г. С. Смир­нов, Д. Г. Смир­нов
ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈА И СЕ­МИ­О­ТИ­КА ...
сва­ка на­ци­о­нал­на сре­ди­на до­ла­зи до то­га раз­ли­чи­тим пу­те­
ви­ма“.7 С тач­ке гле­ди­шта Л. С. Ле­о­но­ве, В. И. Ви­но­град­ски је
ви­део у ре­ли­ги­ји ,,по­се­бан об­лик кул­т у­ре, ду­хов­ни еле­мент
лич­ног по­сто­ја­ња ко­ји уз­ви­ша­ва чо­ве­ка над ле­ти­мич­ном са­
да­шњи­цом и на­дах­њу­је га на по­им
­ а­ње вред­но­сти ду­хов­них
на­че­ла жи­во­та“8.
С ре­ли­ги­јом су не­по­сред­но по­ве­за­не и та­кве ма­ни­фе­ста­ци­
је ду­хов­ног би­ћа чо­ве­ка као што су фи­ло­зо­фи­ја и на­у­ка.,,Фи­
ло­зоф­ска пред­ста­ва све­та у це­ло­сти и по­је­ди­но­сти­ма, - пи­ше
В. И. Вер­над­ски, - ства­ра сре­ди­ну у ко­јој се на­ла­зи и раз­ви­ја
на­уч­на ми­сао“.9,,Ми са­мо ви­ди­мо да огром­на област по­ја­ва,
ко­је има­ју свој на­уч­но-за­ко­но­мер­ни свет умет­нич­ких конк­
струк­ци­ја нај­те­шње по­ве­зан са со­ци­јал­ним уре­ђе­њем, а на
кра­ју кра­је­ва и са уре­ђе­но­шћу би­ос­фе­ре, још ви­ше но­ос­фе­ре,
свет кон­струк­ци­ја не­сво­дљи­вих у не­ким сво­јим де­ло­ви­ма на
вер­бал­не пред­ста­ве, на при­мер у му­зи­ци или ар­хи­тек­т у­ри,
ути­че у ве­ли­кој ме­ри на на­уч­ну ана­ли­зу ре­ал­но­сти“.10 Упра­
во у окви­ру тог зна­ња ра­ђа се фи­ло­зоф­ска иде­ја (ем­пи­риј­ски
од­раз ко­ји прет­хо­ди) ,,је­дин­ства це­лог чо­ве­чан­ства, љу­ди као
бра­ће“11.
О на­чу­ној ми­сли В. И. Вер­над­ски је пи­сао:,,Увек ми се чи­
ни­ло и чи­ни ми се да чак и мо­ја уса­мље­на, ни са ким по­де­
ље­на ми­сао као чи­ње­ни­ца и по­ја­ва при­ро­де не иш­че­за­ва и
не не­ста­је без тра­га за је­ди­ног“12. При том су на­у­ка и на­уч­на
ми­сао ,,ис­по­ља­ва­ње рад­ње у чо­ве­ко­вом дру­штву, укуп­но­сти
чо­ве­ко­ве ми­сли“.13 На­уч­на ми­сао у том кон­тек­сту исту­па као
по­ка­за­тељ од­ре­ђе­ног ин­те­лек­т у­ал­ног иден­ти­те­та.
7
Ма­хли­на С. Т. Се­ми­о­ти­ка са­кра­ль­но-ре­ли­ги­о­зных пред­ста­вле­ний. СПб.:
Але­те­йя; Исто­ри­че­ская кни­га, 2008. С. 3.
8
Ле­о­но­ва Л. С. «Я не мо­гу уйти в од­ну на­у­ку...»: Общ­е­ствен­но-по­ли­ти­че­ские
взгля­ды В. И. Вер­над­ско­го. СПб.: Але­те­йя, 2000. С. 287.
9
Вер­над­ский В. И. На­уч­ная мы­сль как пла­нет­ное явле­ние. М.: На­у­ка, 1991.
С. 30.
10
Ibid стр. 147.
11
Ibid стр. 37.
12
Вер­над­ский В. И. Би­ос­фе­ра. Мы­сли и на­бро­ски. М.: ИД Но­ос­фе­ра, 2001.
С. 220.
13
Вер­над­ский В. И. На­уч­ная мы­сль как пла­нет­ное явле­ние. М.: На­у­ка, 1991.
С. 47.
13
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
За­јед­но ти еле­мен­ти по­гле­да на свет фор­ми­ра­ју сли­ку ре­
ал­но­сти ко­ја нас окру­жу­је и њој од­го­ва­ра­ју­ћу па­ра­диг­му ми­
шље­ња. Ако обра­ти­мо па­жњу на став Вја­че­сла­ва Все­во­ло­ди­ча
Ива­но­ва о то­ме да се ,,у исто­ри­ји кул­т у­ре из­два­ја­ју упра­во
они зна­ков­ни си­сте­ми и тек­сто­ви, по­мо­ћу ко­јих се раз­вој чо­
ве­чан­ства усме­ра­ва у прав­цу но­ос­фе­ре (у ту­ма­че­њу П. Те­ја­ра
де Шар­де­на и В. И. Вер­над­ског)“14, он­да се мо­же за­кљу­чи­ти
о фор­ми­ра­њу од­ре­ђе­не се­ми­о­тич­ке па­ра­диг­ме (про­гра­ма) из
ко­је се ра­ђа но­ос­фер­ни иден­ти­тет, иден­ти­тет па­ра­диг­ми ми­
шље­ња.
У исто­ри­ји ру­ске и со­ве­јет­ске ин­те­лек­т у­ал­не ели­те тре­ба
обра­ти­ти па­жњу на со­ци­о­кул­т ур­ни по­тен­ци­јал (код) кон­цен­
три­сан у се­ман­тич­ким про­гра­ми­ма ко­ји су ре­а­ли­зо­ва­ли ње­ни
кон­крет­ни пред­став­ни­ци (В. И. Вер­над­ски, А. Ф. Ло­сјев, В. С.
Со­ло­вјов, Н. Ф. Фјо­до­ров, П. Н. Фло­рен­ски, К. Е. Ци­ол­ков­ски
и дру­ги). Про­у­ча­ва­ње тих се­ми­о­тич­ких ,,обра­за­ца“ (па­ра­
диг­ми) са­сто­ји се не са­мо у ко­пи­ра­њу са­мих со­ци­о­кул­т ур­них
про­гра­ма ко­ли­ко у при­хва­та­њу се­ми­о­тич­ког ко­да по­на­ша­ња
у уни­вер­зу­му15.
Вер­ски иден­ти­тет:
ру­скост као оп­ште и по­себ­но
Раз­ми­шља­ња о ру­ском ка­рак­те­ру и ру­ској ду­ши да­нас су
ак­т у­ел­на као ни­ка­да ра­ни­је. Узрок то­ме је што на­ша ру­скост и
ру­сиј­скост16 од­ла­зе у про­шлост та­ко бр­зим тем­пом да се мо­же
до­го­ди­ти да кроз два­де­сет го­ди­на она не бу­де ре­ал­ност, већ
ви­ру­ал­ност - ,,зна­мо шта је би­ло, али то­га ви­ше не­ма, све је
за­тр­ла или ,,гло­ба­ли­за­ци­ја“ или ,,за­пад­ни­за­ци­ја“ (што је у на­
14
См.: Ива­нов В. В. О вы­бо­ре ве­ры в Во­сточ­ной Евро­пе // При­ро­да. 1988. № 12.
С. 26—38.
15
Смир­нов Г. С. Ин­тел­ли­ген­ция и но­ос­фе­ра. Фи­ло­соф­ско-ку­ль­т у­ро­ло­ги­че­ские
про­бле­мы ин­тел­ли­ген­то­ве­де­ния. Ива­но­во: Иван. гос. ун-т, 2007. 128 с.
16
У ру­ском је­зи­ку по­сто­је два тер­ми­на - рус­ский – ру­ски, ко­ји се од­но­си на ру­
ски на­род, на ет­нич­ко ру­ско и рос­си­й­ский ко­ји се од­но­си на Ру­си­ју као др­жа­
ву и све ње­не ста­нов­ни­ке не­за­ви­сно од на­ци­о­нал­не при­пад­но­сти, па ће се за
тај тер­мин ко­ри­сти­ти пре­вод ,,ру­сиј­ски“. Ова раз­ли­ка бит­на је за раз­у­ме­ва­ње
тек­ста јер ауто­ри ја­сно раз­ли­ку­ју та два кон­цеп­та у фи­ло­зоф­ском сми­слу
(прим.прев.)
14
Г. С. Смир­нов, Д. Г. Смир­нов
ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈА И СЕ­МИ­О­ТИ­КА ...
ше вре­ме фак­тич­ки јед­но те исто). Ап­стракт­ни пој­мо­ви ,,ру­
скост“ и ,,ру­сиј­скост“ мо­гу се учи­ни­ти бе­сми­сле­ни­ма, јер ни­
смо на­ви­кли на тер­ми­не ,,аме­ри­кан­скост“ или ,,европ­скост“,
,,гру­зиј­скост“ или ,,укра­јин­скост“, али је ва­жно да про­блем те
по­бед­нич­ке ап­стракт­но­сти ни­је у лин­гви­стич­ким, чак ни по­
ли­тич­ким аспек­ти­ма, већ у еко­кул­т у­ро­ло­шким. Про­блем је у
то­ме што ти тер­ми­ни озна­ча­ва­ју оно што мо­жда ви­ше јед­но­
став­но не по­сто­ји. Упра­во за­то тре­ба за­да­ти не­ке јед­но­знач­не
кон­цеп­те да би се до­био сми­сао. Ру­скост је пре­ма на­ма ет­
нич­ки (на­ци­о­нал­но-кул­т ур­ни) кон­цепт, а ру­сиј­скост др­жав­
ни (ге­о­по­ли­тич­ки) кон­цепт.
Ве­о­ма је ве­ро­ват­но да се пра­вил­но схва­ће­на ру­скост ор­ган­
ски пре­тва­ра у ру­сиј­скост: искон­ска ру­скост је нај­ја­чи ре­с урс
за очу­ва­ње ру­ске др­жав­но­сти. До­каз за то су они исто­риј­ски
до­га­ђа­ји ко­ји се са­да сма­тра­ју за­вр­шет­ком ,,ру­ског ме­те­жа“ у
епо­си ,,фе­у­дал­ног ра­та“ (XV век) и ,,пољ­ско-швед­ске ин­тер­
вен­ци­је“ (XVI век).17 ,,Ста­ро­дуб­ска ру­скост“ спа­си­ла је Ру­си­ју
пр­ви пут од ,,уну­тра­шњег“ ме­те­жа, а за­тим је ,,му­гре­јев­ска
ру­скост“ (та иста ,,ста­ро­дуп­ска“) од ,,спо­ља­шњег“. То­ком ду­
гог вре­ме­на на­ша исто­риј­ска свест би­ла је одво­је­на од тог са­
крал­ног исто­риј­ског зна­ња, али са­да се та ста­ри­на про­би­ја у
свет са­вре­ме­ног ру­ског и ру­сиј­ског по­гле­да на свет.
Ста­ро­вер­ство као иден­ти­тет:
,,скро­ви­шта“ на­род­не ру­ско­сти
На­ша са­да­шња исто­ри­ја све­до­чи о обр­ну­том: иде­ја ко­ја
обра­зу­је сми­сао ру­ске и ру­сиј­ске струк­т у­ре не до­ла­зи у пре­
сто­ни­цу из про­вин­ци­је, већ на­с у­прот, из пре­сто­ни­це се за­да­
ју кон­цеп­ти и сми­сао по­сто­ја­ња за ,,ста­ро­дуп­ску тра­ди­ци­ју“.
Пре­сто­нич­ка екс­пан­зи­ја не сме са­мо да нас ра­ду­је, већ тре­
ба да нас чи­ни и опре­зни­ма: де­гра­да­ци­ја ,,ре­ги­о­нал­но­сти“ и
,,про­вин­ци­јал­но­сти“ за бу­дућ­ност Ру­си­је мо­же би­ти глав­на
не­сре­ћа, јер упра­во про­вин­ци­ја чу­ва у ,,скро­ви­шти­ма“ (по­
17
См.: Епи­скоп Ива­но­во-Во­зне­сен­ский и Ки­не­шем­ский Иосиф «Свя­ти­те­ль
Ми­тро­фан Во­ро­неж­ский и рос­си­й­ское ду­хов­но-ку­ль­т ур­ное на­сле­дие. Выс­
ту­пле­ние на кру­глом сто­ле в рам­ках Дня Общ­е­ствен­ной па­ла­ты Ива­нов­ской
обла­сти в Са­вин­ском му­ни­ци­па­ль­ном ра­й­о­не // Се­ме­й­ный круг. 2008. №1.
С. 3, 6
15
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
дру­ми­ма, су­те­ре­ни­ма, та­ва­ни­ма и шу­па­ма) да­нас нај­по­треб­
ни­ју ин­фор­ма­ци­ју за об­но­ву ру­ско­сти (се­ми­о­тич­ки уни­вер­
зум исто­риј­ске ру­ско­сти и ру­сиј­ско­сти).
Д. С. Ли­ха­чов у члан­ци­ма ,,Бе­ле­шке о ру­ском“ и ,,Еко­ло­
ги­ја кул­т у­ре“ по­ста­вио је осно­ву ,,за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не“
и ,,еко­ло­ги­је“ ру­ске кул­т у­ре. Ме­та­и­сто­риј­ски со­ци­о­кул­т ур­
ни про­грам очу­ва­ња ру­ског ко­ји је у те­ме­љу жи­вот­ног пу­та
,,па­три­јар­ха ру­ске кул­т у­ре“ би­ће ја­сни­ји ако се обра­ти­мо ин­
фор­ма­ци­ји ко­ја се ду­го вре­ме­на ни­је мо­гла чу­ти у ме­ди­ји­ма.
Од­го­ва­ра­ју­ћи на ре­то­рич­ко пи­та­ње, уну­ка Д. С. Ли­ха­чо­ва ,,Да
ли ваш де­да ли­чи на ру­ског Нем­ца?“ од­го­ва­ра ,,Не, он је по
мај­ци из ста­ро­вер­ске по­ро­ди­це, од тр­го­ва­ца-ста­ро­ве­ра­ца...“
[,,Хро­ни­ке“, ка­нал ,,Кул­т у­ра“, 28.11.2007]. Да ли из те чи­ње­ни­
це ра­ђа сти­ца­ње ру­ског? Би­ло ка­ко би­ло, али то нам да­је мо­
гућ­ност да па­жљи­ви­је про­чи­та­мо це­ло на­сле­ђе Ли­ха­чо­ва из
угла глав­ног сми­сла по­сто­ја­ња за­ба­че­ног ме­ста За­мо­сков­ног
кра­ја18 – очу­ва­ња ру­ског хро­но­то­па, ко­ји се мо­же озна­чи­ти
као ,,аква­тро­ри­ја ста­ре ве­ре“ на те­ри­то­ри­ја­ма ко­је се на­ла­зе
уз ру­и­не Ста­ро­дуп­ске кне­же­ви­не.
,,Ру­ска Атлан­ти­да“, ко­ја је оти­шла у мо­чва­ре, још увек чу­ва
ар­хе­ти­пе би­ћа ста­ре ве­ре. Ко­ли­ко је та те­ри­то­ри­ја би­ла не­до­
ступ­на го­во­ри сле­де­ћи од­ло­мак узет из при­че К. Бо­кар­јо­ва
,,Са­зре­ва­ње без оче­ва“:,,До­ве­ли су ми уче­ни­ка из се­ла Го­го­љи.
Био је то за­ни­мљив мо­мак. Ова­ко је го­во­рио о свом се­лу:,,Ми
та­мо жи­ви­мо као у одво­је­ној др­жа­ви. Има­мо сво­је за­ко­не. Не
при­ма­мо оп­штин­ску упра­ву. Кад до­ђу, ви­чу да их не­ко пре­
ве­зе пре­ко Лу­ха на чам­цу, а ми као да не чу­је­мо. Та­ко сто­је и
ви­чу по­ла да­на и вра­те се на­зад. А шта од њих мо­жеш да оче­
ку­јеш – или не­ки по­рез или но­ви за­јам. А ми до­бро жи­ви­мо.
Мно­го је ри­бе у ре­ци, ло­ви­мо је мр­жа­ма, а не уди­цом. Уди­ца
је ра­зо­но­да за де­цу. Сва­ка ку­ћа има чам­це и оруж­је. Це­ле го­
ди­не има ме­са. Или не­ка жи­ви­на или ди­вља жи­во­ти­ња. Уло­
виш ло­са и це­ле зи­ме имаш ме­са.“19 Ето, то је ,,аква­то­ри­ја ста­
рог об­ре­да“ – на­род­ни рај са сво­јом кул­т у­ром сва­ко­дне­ви­це
и по­сто­ја­ња.
18
Исто­риј­ска област Мо­сков­ске др­жа­ве у 16. и 17. ве­ку у гор­њем то­ку ре­ке Вол­
ге и на ле­вој оба­ли ре­ке Вол­ге ко­ји је та­да био еко­ном­ски нај­ра­зви­је­ни­ји део
Ру­си­је. (прим. прев.)
19
Бо­ка­рев К. Му­жа­ние без от­цов // От­кро­ве­ние. Ли­те­ра­т ур­но-ху­до­же­ствен­
ный аль­ма­нах. 2005. № 11. С. 106.
16
Г. С. Смир­нов, Д. Г. Смир­нов
ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈА И СЕ­МИ­О­ТИ­КА ...
На жа­лост, у на­ше вре­ме та кул­т у­ра по­ста­је већ ско­ро не­
ви­дљи­ва, се­о­ска кул­т у­ра у свој сво­јој ло­ку­сној раз­ли­чи­то­сти
ста­ри нео­бич­но бр­зо у ве­ку тр­жи­шног ни­ве­ли­са­ња. Са­ку­
пља­ње и очу­ва­ње кул­ту­ре ру­ско­сти у на­ше вре­ме мо­же би­ти
нај­ва­жни­ји фак­тор са­мо­и­ден­ти­фи­ка­ци­је у усло­ви­ма фор­ми­
ра­ња гло­бал­не ци­ви­ли­за­ци­је20.
Ло­ку­си кул­т ур­ног иден­ти­те­та:
од ,,Ста­ро­дуп­ске кне­же­ви­не“ до ,,За­мо­сков­ног кра­ја“
Је­дан од ло­ку­са искон­ске ру­ско­сти (фе­но­мен ,,пра­вог ру­
ског“, али пра­вог не на пла­ну да­на­шњег, већ ,,веч­ног“ и не­
ис­ко­ре­њи­вог) је ,,те­ри­то­ри­ја ста­ре ве­ре“ ко­ја се про­сти­ре на
ис­ток по ре­ци Кља­зма иза те­ри­то­ри­је бив­ше Ста­ро­дуп­ске
кне­же­ви­не све до пре­де­ла Ни­жњег Нов­го­ро­да, на се­вер по
Вол­ги све до Јур­јев­ца и Ун­же, на за­пад иза Шу­је све до Ива­но­
во-Во­зње­сен­ска и Пље­са. У ја­чој ва­ри­јан­ти ра­ди се о по­кла­па­
њу ,,те­ри­то­ри­је ста­ре ве­ре“ са ,,зе­мљом“ ко­ју обич­но на­зи­ва­
ју ,,Смир­но­ви­ја“ укљу­чу­ју­ћи и зна­ча­јан део Ко­стром­ске (Свет
су­са­њин­ских тра­ди­ци­ја) и Ја­ро­слав­ске обла­сти. На­рав­но, тој
хи­по­те­зи (укљу­чу­ју­ћи и то да се ,,Смир­но­ви­ја“ и ,,Ива­ни­ја“
кон­цеп­т у­ал­но по­кла­па­ју) по­треб­на је исто­риј­ска ве­ри­фи­ка­
ци­ја, али те­о­риј­ска за­ви­чај­на исто­ри­ја на на­шој те­ри­то­ри­ји је
то­ли­ко за­пу­ште­на да сва­ка нео­бич­на иде­ја мо­же да бу­де ве­о­
ма ко­ри­сна за тр­зај из­гу­бље­не (ка­ко се обич­но го­во­ри у књи­
жев­ној за­ви­чај­ној исто­ри­ји ,,скри­ве­не“) про­шло­сти.
Нај­зна­чај­ни­ји про­је­кат оства­ри­ва­ња ,,ар­хе­о­ло­шких ис­ко­
пи­на“ (на жа­лост, са­да мо­ра­мо да го­во­ри­мо упра­во о ис­ко­
пи­на­ма) фе­но­ме­на ста­ре и но­ве за­мо­сков­ске ру­ско­сти, ру­
сиј­ско­сти и со­вјет­ско­сти је де­лат­ност ко­лек­ти­ва ча­со­пи­са
,,На­ша Ро­ди­на – Ива­но­во-Во­зне­сенск“ на че­лу са М. В. Смир­
но­вом.21 Мо­жда упра­во на тим не­цен­зу­ри­са­ним стра­ни­ца­ма
фе­но­мен искон­ске кул­тур­не ру­ско­сти до­би­ја ка­рак­тер ап­со­
20
Ко­ва­лен­ко С. В., Ер­мо­ла­е­ва Л. К. Ар­хе­ти­пы на­ци­о­на­ль­но­го ха­рак­те­ра: их ме­
сто и ро­ль в са­мо­ор­га­ни­за­ции рус­ско­го эт­но­са. Ива­но­во: Иван. гос. энер­ге­
ти­че­ский ун-т, 2008. 428 с.
21
См. вы­пу­ски жур­на­ла «На­ша Ро­ди­на — Ива­но­во-Во­зне­сенск» за 2006—2007
го­ды. Ava­i­la­ble from URL: http://li­ga-iva­no­vo.na­rod.ru/nriv.htm.
17
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
лут­не свет­ске отво­ре­но­сти ко­ју по­не­кад из не­ког раз­ло­га на­
зи­ва­ју ,,за­го­нет­ном ру­ском ду­шом“. Бу­ду­ћи да је имао ,,ме­та­
и­сто­риј­ски од­нос“ пре­ма исто­ри­ји на­шег кра­ја, Р. Штиљ­мах
је на­пи­сао из­ван­ред­ну (и за са­да­шње вре­ме из­у­зет­но ак­т у­
ел­ну) књи­гу ,,По­вест о ру­сиј­ском пут­ни­ку”22 у ко­јој је фе­но­
мен гло­бал­не ру­ско-ру­сиј­ско­сти пред­ста­вљен као чи­ње­ни­ца
од свет­ског зна­ча­ја: ру­скост као кон­цепт пла­не­тар­не сву­гдевеч­но­сти (ко­ја се на са­вре­ме­ном псе­у­до­на­уч­ном је­зи­ку мо­же
на­за­ва­ти ,,но­ос­фер­но­шћу“).
Тен­ден­ци­ја кул­т ур­но-је­зич­ке и се­ми­о­тич­ке екс­пан­зи­је
,,ру­сиј­ско­сти“ и ,,со­вјет­ско­сти“ не са­мо у еворп­ски и аме­рич­
ки свет у по­след­њих два ве­ка по­ка­зу­је да тај про­цес у раз­ме­ра­
ма свог оби­ма тек по­чи­ње и нео­бич­но уз­не­ми­ра­ва ,,за­јед­ни­цу
злат­не ми­ли­јар­де“. Упра­во у том ме­ђу­на­род­ном кон­тек­сту фе­
но­мен ис­по­ље­не ру­ско­сти и ру­сиј­ско­сти зах­те­ва об­ја­шње­ње
осло­бо­ђе­но пред­ра­с у­да: свет­ски ди­ја­лог кул­т у­ра у му­зе­ју Д.
Г. Бу­ри­ли­на23 пред­у­сре­тљив со­вјет­ски ин­тер­на­ци­о­на­ли­зам
Ин­тер­до­ма код Ку­ва­јев­ске шу­ме у Ива­но­ву, уни­вер­зи­тет­ско
про­стран­ство сту­дент­ске пре­сто­ни­це За­мо­сков­ског кра­ја ко­
је се гло­ба­ли­зу­је – све су то зна­ци ру­ско­сти и ру­сиј­ско­сти ко­
ји ци­ви­ли­зо­ва­ном чо­ве­чан­ству, ко­је се спре­ма за епо­ху свет­
ске ка­та­стро­фе, мо­гу би­ти по­треб­ни.
Ко­ли­ко тру­да тре­ба да уло­же исто­ри­ча­ри ка­ко би раз­от­
кри­ли ве­ли­ко ,,ста­ро­дуп­ско на­сле­ђе“ ис­под мно­штва сло­
је­ва ,,по­там­не­лог фир­нај­са“ исто­ри­је кра­ја, ко­ли­ко на­уч­них
екс­пе­ди­ци­ја тре­ба опре­ми­ти ка­ко би се ба­рем у ди­ги­тал­ном
об­ли­ку са­чу­ва­ло на­сле­ђе прет­ход­ног ми­ле­ни­ју­ма на­род­ног
жи­во­та! Све то те­ра нас да се за­ми­сли­мо о на­шем ре­ал­ном
од­но­с у пре­ма ру­ско­сти и ру­сиј­ско­сти: чак су и се­о­ска гро­бља
за­с у­та ас­фал­том (у бу­квал­ном и пре­не­се­ном сми­слу).
Но­ос­фер­ни иден­ти­тет Ру­си­је гра­ди се на пре­се­ку па­ган­
ства и хри­шћан­ства, ста­ре и но­ве ве­ре. Фе­но­мен ру­ско­стисо­вјет­ско­сти, ко­ји се ис­по­љио у по­след­њих 500 го­ди­на на
22
Шти­ль­марк Р. По­ве­сть о стран­ни­ке рос­си­й­ском. СПб.: Азбу­ка-Кн. клуб
«Тер­ра», 1997. 349 с.
23
См.: Смир­нов Г. С. Му­зе­й­ная ку­ль­т у­ра ве­зде-веч­но­сти: син­тез но­ос­фер­но­го
со­зна­ния Д. Г. Бу­ры­ли­на // Ме­це­на­ты рус­ской про­вин­ции: ис­то­рия и со­вре­
мен­но­сть. Ива­но­во: Изд-во ИГИКМ им. Д. Г. Бу­ры­ли­на, 2012. С. 8—12.
18
Г. С. Смир­нов, Д. Г. Смир­нов
ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈА И СЕ­МИ­О­ТИ­КА ...
про­сто­ру ко­ји се про­ши­рио од Ста­ро­дуп­ске кне­же­ви­не до
За­мо­сков­ског кра­ја, под хит­но зах­те­ва па­жљи­во про­у­ча­ва­ње.
С на­ше тач­ке гле­ди­шта упра­во се у то­ме нај­ја­че и нај­ја­сни­
је ис­по­ља­ва иде­а­ли­стич­ки, бо­го­чо­ве­чан­ски (у сми­слу не­ма­
те­ри­јал­ни) по­тен­ци­јал по­гле­да на свет ру­сиј­ско­сти. У та­квој
усме­ре­но­сти ми­сли и де­лат­но­сти от­кри­ва се кри­те­ри­јум ру­
сиј­ског но­ос­фер­ног иден­ти­те­та, а та­ко­ђе и уло­ге ње­го­вих но­
си­ла­ца у свет­ском ду­хов­ном раз­во­ју.
Уме­сто за­кључ­ка
По­тра­га за иден­ти­те­том код свих су­бје­ка­та гло­бал­не исто­
ри­је је на­чин пре­жи­вља­ва­ња у усло­ви­ма ,,ло­ше гло­ба­ли­за­ци­
је“. То се по­себ­но ти­че зе­ма­ља ко­је се на­ла­зе у тач­ки би­фур­ка­
ци­је сво­је исто­ри­је што се до­га­ђа и у по­гле­ду Ру­си­је и дру­гих
сло­вен­ских зе­ма­ља. М. М. При­швин је го­во­рио: ,,Не бу­ди као
сви, бу­ди свој“. Те ре­чи нај­бо­ље из­ра­жа­ва­ју су­шти­ну уло­ге
исто­риј­ског су­бјек­та у но­ос­фер­ној исто­ри­ји.24 Ет­нос, као и
чо­век, жи­ве­ћи жи­вот, сва­ког ми­ну­та не по­ста­је свој, већ се
ме­ња, по­ста­је дру­ги, али чу­ва сво­је име (као што чу­ва свој
на­зив ре­ка ,,у ко­ју се не мо­же ући два пу­та“). Та­ко и Ру­си­ја у
сва­кој епо­си ме­ња сво­ју ми­си­ју за свет, али оста­је сво­ја.
Ру­си­ја и Евро­па – то је озби­љан про­блем ко­ји увек бри­не
ру­ску ин­те­ли­ген­ци­ју. Ка­ко је 2009. го­ди­не ис­та­као ми­ни­стар
спољ­них по­сло­ва Ру­си­је, С. В. Ла­вров, ,,у од­но­си­ма Ру­си­је и
дру­гих зе­ма­ља Евро­пе би­ли су успо­ни и па­до­ви, пе­ри­о­ди хар­
мо­нич­не ко­ег­зи­стен­ци­је и не­скри­ве­ног не­при­ја­тељ­ства, али
су се за то вре­ме на­ша кул­т у­ра и исто­ри­ја то­ли­ко ис­пре­пли­
та­ле да је про­стор од Пор­т у­га­ли­је до ру­ског Да­ле­ког ис­то­ка
по­стао ,,по­ље“ це­ло­ви­те европ­ске ци­ви­ли­за­ци­је“.25 Услед то­га
иден­ти­тет, укљу­чу­ју­ћи и ре­ли­ги­о­зни иден­ти­тет, не тре­ба да
бу­де по­ље не­при­ја­тељ­ства и скри­ве­них прет­њи, већ про­стор
,,цве­та­ју­ће сло­ге“. До за­кључ­ка да је ,,ви­ше­слој­ност иден­ти­те­
24
Смир­нов Д. Г. Но­ос­фер­ная идея и но­ос­фер­ная ис­то­рия: вве­де­ние в уни­вер­
сум­ную кли­о­со­фию. Ива­но­во: Иван. гос. ун-т, 2012. 250 с.
25
Ла­вров С. В. О пер­спек­ти­вах от­но­ше­ний ме­жду Рос­си­ей и Евро­пе­й­ским со­
ю­зом. Ava­i­la­ble from URL: http://www.mon­treal.mid.ru/press/118_ru.html.
19
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
та ре­ли­ја на­шег вре­ме­на и да је сва­ки слој зна­ча­јан у раз­ли­
чи­тим си­т у­а­ци­ја­ма“26 до­шли су уче­сни­ци ме­ђу­на­род­не кон­
фе­рен­ци­је ,,Про­бле­ми фор­ми­ра­ња оп­ште­ру­ског иден­ти­те­та:
ру­скост и ру­сиј­скост“ ко­ја је одр­жа­на у јед­ном од нај(ар­хе)
ти­пич­ни­јих ре­ги­о­на Ру­си­је.
Очу­ва­ње ет­но-кон­фе­си­о­нал­ног иден­ти­те­та и про­це­си ре­
ли­ги­о­зне ко­е­во­лу­ци­је пред­ста­вља­ју ва­жан об­лик ор­га­ни­зо­
ва­ња но­ос­фер­ног иден­ти­те­та са­вре­ме­ног чо­ве­чан­ства.
Georgij Stanislavovic Smirnov
Dmitrij Georgijevic Smirnov
PHILOSOPHY AND SEMIOTICS OF NOOSPHERE
IDENTITY: RELIGIOUS ASPECT
(general and specific)
Summary
The problem of identity is not actual only for Russia, but for
all poly-ethnic, multi-national and poly-confessional states
of a modern world. For a long time the researchers of iden­
tity have put an accent on ethno-national and religious mo­
ments, questions related to the personal dimension of iden­
tity have been studied. Modern tendency of studying the
problem consists, in our opinion, in making the fundamental
ground and criterion of identity.
Key words: Philosophy, Semiotics, Noospheric Identity, Re­
ligion
26
Ев­се­ев В. А. К про­бле­ме пу­тей фор­ми­ро­ва­ния общ­е­рос­си­й­ской иден­тич­но­
сти // Про­бле­мы фор­ми­ро­ва­ния общ­е­рос­си­й­ской иден­тич­но­сти: рус­ско­сть
и рос­си­й­ско­сть: Ма­те­ри­а­лы ме­жду­на­род­ной на­уч­ной кон­фе­рен­ции. Ива­но­
во—Плес, 2008. Ива­но­во: Иван. гос. ун-т, 2008. С. 15.
20
Г. С. Смир­нов, Д. Г. Смир­нов
ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈА И СЕ­МИ­О­ТИ­КА ...
Литература
В. И. Вер­над­ско­го о пе­ре­хо­де би­ос­фе­ры в но­ос­фе­ру, его фи­ло­соф­
ское и общ­ен
­ а­уч­ное зна­че­ние: в 2 т. М.: Фи­ло­соф­ское
общ­е­ство СССР, 1990. Т. 1. 236 с.; Т. 2. 236 с.
Смир­нов Г. С. Ре­ли­ги­о­зная ко­э­во­лю­ция: со­ци­о­ку­ль­т ур­ные кол­ли­
зии в гло­ба­ль­ном и ре­ги­о­на­ль­ном про­стран­стве // Го­с у­
дар­ство, общ­е­ство, цер­ко­вь в ис­то­рии Рос­сии ХХ ве­ка:
Ма­те­ри­а­лы XII Ме­жду­на­род­ной на­уч­ной кон­фе­рен­ции.
Ива­но­во: Иван. гос. ун-т, 2013. С. 485.
Смир­нов Г. С. Но­ос­фер­ное со­зна­ние и но­ос­фер­ная ре­а­ль­но­сть: Фи­
ло­соф­ские про­бле­мы но­ос­фер­но­го уни­вер­с у­ма. Ива­но­во:
Иван. гос. ун-т, 1998. 244 с.
Смир­нов Д. Г. Се­ми­о­со­фия но­ос­фер­но­го уни­вер­с у­ма: но­ос­фе­ра и
се­ми­ос­фе­ра в гло­ба­ль­ном дис­кур­се. Ива­но­во: Иван. гос.
ун-т, 2008. 372 с.
Со­ло­вь­ев В. С. Кра­со­та в при­ро­де // Со­ло­вь­ев В. С. Со­чи­не­ния. М.:
Мы­сль, 1988. В 2 т. Т. 2. С. 52.
Фло­рен­ский П. А. Мы­сль и язык // Фло­рен­ский П. А. У во­до­ра­зде­лов
мы­сли. М.: Прав­да, 1990. Т. 2. С. 344.
Ма­хли­на С. Т. Се­ми­о­ти­ка са­кра­ль­но-ре­ли­ги­о­зных пред­ста­вле­ний.
СПб.: Але­те­йя; Исто­ри­че­ская кни­га, 2008. С. 3.
Ле­о­но­ва Л. С. «Я не мо­гу уйти в од­ну на­у­ку...»: Общ­е­ствен­но-по­ли­
ти­че­ские взгля­ды В. И. Вер­над­ско­го. СПб.: Але­те­йя, 2000.
С. 287.
Вер­над­ский В. И. На­уч­ная мы­сль как пла­нет­ное явле­ние. М.: На­у­ка,
1991. С. 30.
Вер­над­ский В. И. Би­ос­фе­ра. Мы­сли и на­бро­ски. М.: ИД Но­ос­фе­ра,
2001. С. 220.
См.: Ива­нов В. В. О вы­бо­ре ве­ры в Во­сточ­ной Евро­пе // При­ро­да.
1988. № 12. С. 26—38.
Смир­нов Г. С. Ин­тел­ли­ген­ция и но­ос­фе­ра. Фи­ло­соф­ско-ку­ль­т у­
ро­ло­ги­че­ские про­бле­мы ин­тел­ли­ген­то­ве­де­ния. Ива­но­во:
Иван. гос. ун-т, 2007. 128 с.
См.: Епи­скоп Ива­но­во-Во­зне­сен­ский и Ки­не­шем­ский Иосиф «Свя­
ти­те­ль Ми­тро­фан Во­ро­неж­ский и рос­си­й­ское ду­хов­ноку­ль­т ур­ное на­сле­дие. Выс­т у­пле­ние на кру­глом сто­ле в
рам­ках Дня Общ­е­ствен­ной па­ла­ты Ива­нов­ской обла­сти
21
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
в Са­вин­ском му­ни­ци­па­ль­ном ра­й­о­не // Се­ме­й­ный круг.
2008. №1. С. 3, 6
Бо­ка­рев К. Му­жа­ние без от­цов // От­кро­ве­ние. Ли­те­ра­т ур­но-ху­до­
же­ствен­ный аль­ма­нах. 2005. № 11. С. 106.
Ко­ва­лен­ко С. В., Ер­мо­ла­ев­ а Л. К. Ар­хе­ти­пы на­ци­о­на­ль­но­го ха­рак­
те­ра: их ме­сто и ро­ль в са­мо­ор­га­ни­за­ции рус­ско­го эт­но­са.
Ива­но­во: Иван. гос. энер­ге­ти­че­ский ун-т, 2008. 428 с.
См. вы­пу­ски жур­на­ла «На­ша Ро­ди­на — Ива­но­во-Во­зне­сенск» за
2006—2007 го­ды. Ava­i­la­ble from URL: http://li­ga-iva­no­vo.
na­rod.ru/nriv.htm.
Шти­ль­марк Р. По­ве­сть о стран­ни­ке рос­си­й­ском. СПб.: Азбу­ка-Кн.
клуб «Тер­ра», 1997. 349 с.
См.: Смир­нов Г. С. Му­зе­й­ная ку­ль­т у­ра ве­зде-веч­но­сти: син­тез но­
ос­фер­но­го со­зна­ния Д. Г. Бу­ры­ли­на // Ме­це­на­ты рус­ской
про­вин­ции: ис­то­рия и со­вре­мен­но­сть. Ива­но­во: Изд-во
ИГИКМ им. Д. Г. Бу­ры­ли­на, 2012. С. 8—12.
Смир­нов Д. Г. Но­ос­фер­ная идея и но­ос­фер­ная ис­то­рия: вве­де­ние
в уни­вер­с ум­ную кли­о­со­фию. Ива­но­во: Иван. гос. ун-т,
2012. 250 с.
Ла­вров С. В. О пер­спек­ти­вах от­но­ше­ний ме­жду Рос­си­ей и Евро­
пе­й­ским со­ю­зом. Ava­i­la­ble from URL: http://www.mon­treal.
mid.ru/press/118_ru.html.
Ев­се­ев В. А. К про­бле­ме пу­тей фор­ми­ро­ва­ния общ­е­рос­си­й­ской
иден­тич­но­сти // Про­бле­мы фор­ми­ро­ва­ния общ­е­рос­си­
й­ской иден­тич­но­сти: рус­ско­сть и рос­си­й­ско­сть: Ма­те­ри­
а­лы ме­жду­на­род­ной на­уч­ной кон­фе­рен­ции. Ива­но­во—
Плес, 2008. Ива­но­во: Иван. гос. ун-т, 2008. С. 15.
22
Ми­лош Кне­же­вић✳
УДК 327:911.3+323.1:2
ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ
И РЕ­ЛИ­ГИЈ­СКОГ ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА✳✳
Мо­гућ­но­сти мул­ти­кон­фе­си­о­нал­ног
ка­па­ци­те­та на­ци­је
Сажетак
У са­ме­ра­ва­њу то­ко­ва плу­ра­ли­зо­ва­ња на­ци­о­нал­ног и
др­жав­ног, те ре­ли­гиј­ско-цр­кве­ног и ге­о­по­ли­типчког
иден­ти­те­та по­треб­но је има­ти у ви­ду вер­ти­кал­не и
хо­ри­зот­нал­не кри­те­ри­ју­ме исто­ри­је и ре­ал­не мо­гућ­
но­сти по­ли­тич­ког ин­же­ње­рин­га кон­крет­не струк­ту­
ре мо­ћи. Уко­ли­ко је не­зре­лост не­ког ко­лек­ти­ви­те­та
пред­ви­ђе­ног за на­ми­ца­ње но­вог „иден­ти­те­та“ упа­
дљи­ва, по­треб­на је знат­ни­ја енер­ги­ја, упор­ни­ји „ди­зај­
нер­ски“ рад и ве­ћа ко­лич­на „ме­ке“ али и „твр­де мо­ћи“
ра­ди ус­по­ста­вља­ња и очу­ва­ња из­ме­ње­ног иден­ти­
тет­ног ста­ња. Уко­ли­ко је хе­ге­мон ја­ко за­ин­те­ре­со­ван
за ус­по­ста­вља­ње суб­на­ци­о­нал­них, псе­у­до­др­жав­них и
ква­зи­цр­кве­них иден­ти­тет­них струк­ту­ра – и то­ли­ко
јак да угро­же­на на­ци­ја, др­жа­ва и цр­ква, и по­ред во­ље
за от­по­ром, не мо­же да му одо­ли - не­ка­кав ве­штач­
ки иден­ти­тет ће би­ти ус­по­ста­вљен, фа­во­ри­зо­ван
и фор­си­ран. У том слу­ча­ју ће се но­ви „иден­ти­те­ти“
ста­ви­ти у из­јед­на­че­не, па­ра­лел­не од­но­се са ста­рим
иден­ти­те­ти­ма, а у пр­вој по­вољ­ној при­ли­ци и у су­пер­
и­ор­ ан и дис­кри­ми­ни­шу­ћи по­ло­жај. Упра­во на ју­жно­
сло­вен­ском и срп­ском про­сто­ру на Бал­ка­ну у про­те­к ла
два ве­ка и са­вре­ме­ном до­бу од­ви­ја­ла се уз­бу­дљи­ва, али
**
*
Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град
Овај рад је на­стао у окви­ру про­јек­та бр. 179009 ко­ји фи­нан­си­ра Ми­ни­стар­
ство про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја Реп­убли­ке Ср­би­је.
23
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
на не­сре­ћу и ка­та­стро­фал­на ди­на­ми­ка на­ци­о­нал­них,
др­жав­них и ре­ли­гиј­ско-цр­кве­них су­ко­ба и ра­то­ва. У
окри­љу ста­рог на­ро­да-на­ци­је Ср­ба про­из­ве­де­но је ви­
ше но­вих на­ци­ја; из окри­ља древ­не Срп­ске пра­во­слав­не
цр­кве не­ка­нон­ским пу­тем су ор­га­ни­зо­ва­не ре­пу­блич­ке
и но­во­на­ци­о­нал­не цр­кве; у јед­ној ве­ри из­о­па­ча­ва­ле су се
у от­пад­ни­штва, сек­те и ква­зи­ве­ре, и нај­зад, уме­сто
јед­не на­ци­о­нал­не ге­о­по­ли­ти­ке у окри­љу срп­ског на­ро­
да ус­по­ста­вље­не су раз­ли­чи­ти ге­о­по­ли­тич­ки си­сте­ми
и ори­јен­та­ци­је. Пре­до­че­ни то­ко­ви до­ве­ли су до да­на­
шњег кон­тра­дик­тор­ног и су­коб­ног ста­ња.
Кључ­не ре­чи: иден­ти­тет, на­ци­ја, др­жа­ва, ре­ли­ги­ја,
цр­ква, ге­о­по­ли­ти­ка, мул­ти­кон­фе­си­о­нал­ни ка­па­ци­
тет, на­ци­о­нал­на кон­вер­зи­ја, про­зе­ли­ти­зам,
Увод
На­ци­ју, др­жа­ву, цр­кву, ре­ли­ги­ју и ге­о­по­ли­ти­ку пре­по­зна­
је­мо у све­т у у ко­ме жи­ви­мо и не­ка­да­шњем све­т у из­ван на­шег
жи­вот­ног ис­ку­ства. У под­ра­зу­ме­ва­њу ко­је вла­да жи­во­том,
чи­ни се као да је са­свим до­вољ­но има­ти апа­рат за са­зна­ва­ње;
опа­зи­ти не­ким од рас­по­ло­жи­вих чу­ла и од­мах по­том ра­зу­
мом ра­за­зна­ти и пој­ми­ти о че­му се за­пра­во ра­ди. Љу­бо­пи­
тљи­ви смо, же­ли­мо да зна­мо о че­му се ра­ди, по­го­то­ву ка­да је
реч о на­ци­ји, др­жа­ви, цр­кви, ре­ли­ги­ји и ге­о­по­ли­ти­ци
То што жи­ви­мо у ви­со­ко ор­га­ни­зо­ва­ном и струк­т у­ир
­ а­ном
све­т у не осло­ба­ђа нас по­ри­ва ши­рих и ду­бљих раз­у­ме­ва­ња.
Јед­но­став­ност и сло­же­ност су у ди­ја­лек­тич­ком од­но­с у; да­нас
је свет сва­ка­ко сло­же­ни­ји од оног ју­че, већ су­тра ће, са­вим си­
гур­но, би­ти још сло­же­ни­ји не­го да­нас. Па, ипак, чо­век је би­ће
ко­је ре­флек­т у­је и ауто­ре­флек­т у­је, раз­у­ме­ва­ју­ћи и на­сто­је­ћи
на раз­у­ме­ва­њу оно­га што је­сте и у че­му је­сте.
Вај­ка­мо се да је свет ису­ви­ше сло­жен и да нас над­ма­шу­је,
нај­че­шће он­да ка­да ка­да се на­ђе­мо у опа­сно­сти­ма и не­да­ћа­
ма, ка­да се не сна­ла­зи­мо, ка­да ни­смо вич­ни да од­го­во­ри­мо на
на­ра­сле иза­зо­ве, или да се при­ла­го­ди­мо на­ло­зи­ма ко­ји до­ла­
зе из сфе­ре над­моћ­не во­ље. Ако не успе­ва­мо у раш­ча­ра­ва­њу
и раш­чи­ња­ва­њу гло­бал­не ком­плек­сно­сти и ње­них че­сто јед­
24
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
но­став­них ло­кал­них учи­на­ка, то не зна­чи да је ка­пи­т у­ла­ци­
ја пред про­бле­мом раз­у­ме­ва­ња не­ми­нов­на, а сте­че­ни ста­т ус
не­зна­ња и збу­ње­но­сти пред иза­зо­ви­ма жи­во­та ди­фи­ни­ти­ван.
По­треб­но је, на­и­ме, за­гле­да­ти се у се­бе и дру­ге, и раз­у­ме­ти
из­во­ре не­ра­зу­ме­ва­ња и не­зна­ња, би­ло да су они у на­чел­ној
огра­ни­че­но­сти ума, би­ло да се на­ла­зе у не­раз­го­вет­но­сти при­
сту­пач­ног а не­са­зна­тог. Смет­ња је дво­стру­ка: пре­ком­пли­ко­
ва­ни свет ко­ји не успе­ва­мо да ре­ду­ку­је­мо на ме­ру до­вољ­ног
раз­у­ме­ва­ња и не­до­стат­ност ми­шље­ња усмер­ног ка раз­у­ме­ва­
њу све­та.
1. Иден­ти­тет – исто а раз­ли­чи­то
Ма ко­ли­ко би­ло по­жељ­но и по­треб­но да бу­де пре­по­зна­
тљив и опе­ра­ти­ван по­јам иден­ти­те­та је пре­че­сто не­ја­сан и
не­у­по­тре­бљив. Та реч се нај­че­шће ко­ри­сти као по­ка­зна од­
ред­ни­ца не­че­га чи­ја се очи­глед­ност под­ра­зу­ме­ва, али не увек
и не ну­жно као до­вољ­но об­ја­шње­но. Та­ко се спо­ра­дич­но не­
ја­сним иден­ти­те­ти­ма по­ја­ва у ре­ал­ном све­т у при­дру­жу­је још
не­ја­сни­ји дис­курс о њи­хо­вом не­до­у­мич­ном мно­штву.
Раз­ми­шља­ју­ћи о епо­хал­ној суд­би­ни Аме­ри­ке, по­зна­ти те­
о­ре­ти­чар ме­ђу­на­род­них од­но­са Се­мју­ел Хан­тинг­тон је по­цр­
тао упра­во ту ви­ше­сми­сле­ну ди­мен­зи­ју иден­ти­те­та. „По­јам
иден­ти­те­та је, ка­же се, оно­ли­ко не­из­бе­жан ко­ли­ко је не­ја­сан.
Он је ‘ви­ше­струк, те­шко до­ку­чив и не­при­кла­дан за мно­ге
уоби­чај­не ме­то­де ме­ре­ња. Во­де­ћи те­о­ри­те­чар иден­ти­те­та у
два­де­стом ве­ку Ерик Ерик­сон, на­звао је тај по­јам ‘све­про­жи­
ма­ју­ћим’, али и ‘рас­пли­ну­тим’ и ‘не­до­ку­чи­вим’.“1
Иако фе­но­мен иден­ти­те­та пр­вим се­ман­тич­ким сло­јем ука­
зу­је на ин­фор­ма­тив­но оскуд­ну, за­пра­во бе­ли­ну та­у ­то­ло­шке
исто­вет­но­сти, има­нент­ност по­ја­ве као та­кве, у са­вре­ме­ном
дис­кур­с у иден­ти­тет углав­ном пре­би­ва у че­ста­ру мно­штва
по­ја­ва ко­је се раз­ли­ку­ју и од­у­да­ра­ју јед­на до дру­ге.
У ло­гич­ком сми­слу иден­ти­тет је­сте ис­тост и исто­вет­ност
по се­би и за се­бе,2 па ипак у дру­гој пре­вла­ђу­ју­ћој се­ман­ти­за­
1
Се­мју­ел Ха­тинг­тон, Аме­рич­ки иден­ти­тет. Про­блем дез­ин­те­гра­ци­је Аме­ри­
ке, гла­ва „По­јам иден­ти­те­та“, стр. 29, ЦИД - Со­цен, Под­го­ри­ца, 2008.
2
По­ли­хи­стор Бе­ла Хам­ваш ука­зу­је да се: „Ра­ци­о­на­ли­стич­ка ло­ги­ка још на­
зи­ва и ло­ги­ком исто­вет­но­сти, на осно­ву те­зе ко­ју је уста­но­вио Ари­сто­тел,
25
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
ци­ји он ука­зу­је на исто­риј­ски и со­ци­јал­ни од­нос раз­ли­ко­ва­ња
и ста­ње раз­ли­чи­то­сти. Ода­тле ни не­про­ми­шље­на гло­ри­фи­ка­
ци­ја мно­штва иден­ти­те­та ни­је ли­ше­на са­знај­ног па­ра­док­са,
да је оно што је у пер­цеп­ци­ји пре­по­зна­то као исто(ли­ко), у
од­но­си­ма по­јав­не ствар­но­сти, за­пра­во раз­ли­чи­то. Збу­њу­ју­
ће: исто а опет раз­ли­чи­то?!
Ис­тост и раз­ли­ке, по­и­сто­ве­ћи­ва­ње и раз­ли­ко­ва­ње мо­гу,
ме­ђу­тим, би­ти ста­вље­ни у дру­га­чи­ји од­нос и са­гле­да­ни из
друк­чи­је пер­спек­ти­ве. Те­же­ћи „ло­ги­ци је­дин­ства“ Бе­ла Хам­
ваш уоча­ва: „У опе­ра­ци­ји је­дин­ства ло­ги­ке је­дин­ства исто­
вет­ност се на­ла­зи у су­прот­но­сти, су­прот­ност у исто­вет­но­сти.
Ако се је­дин­ство не на­ла­зи у исто­вет­но­сти ни­ти у су­прот­но­
сти, где је он­да? Је­дин­ство је у мно­жи­ни. ‘Без­гра­нич­но пре­
тва­ра­ње у је­дан про­чи­шћа­ва се ба­згра­нич­ним раз­ли­ко­ва­њем’
(Хел­де­рин). Оно што се умно­го­стру­чу­је, ује­ди­њу­је се. Оно
што се ди­фе­рен­ци­ра, ин­те­гри­ше се.“3
Иде­о­ло­ги­ја је раз­ли­чи­та од ствар­но­сти ко­ју уоб­ли­чу­је и
на­сто­ји да пред­ста­ви. У иде­о­ло­шкој сфе­ри вла­да кон­сти­ти­
ту­ви­на крат­ко­ви­дост док у по­ли­тич­кој сфе­ри сто­лу­је пар­ти­
ку­ла­ри­зам. У тим обла­сти­ма, чак и ка­да не осе­ћа­мо ни­ти смо
све­сни, на­ста­ју из­об­ли­че­не пред­ста­ве о по­ја­ва­ма, пред­ста­ве
за ко­је смо уве­ре­ни да из­ви­ру не­по­сред­но из чи­стог ис­ку­ства.
То ис­ку­ство се­би пре­до­ча­ва­мо као не­и­де­о­ло­шко и не­по­ли­
тич­но, као тран­си­де­о­ло­шки и тран­спо­ли­тич­ки де­сти­лат су­
јек­тив­но­сти ли­ше­не сва­ког мен­тал­ног за­га­ђе­ња. Да ли је та­
ко, и да ли уоп­ште мо­же да бу­де та­ко?
За ка­кав-та­кав од­го­вор на из­ре­че­ну не­до­у­ми­цу по­треб­но
је раз­гр­та­ње пред­ра­с у­да у пре­крив­ка­ма мње­ња. Иден­ти­тет
не­ке по­ја­ве, то јест иден­ти­те­ти мно­гих по­ја­ва сва­ка­ко по­сто­
је, по­себ­но у по­ли­ти­ци. Без об­зи­ра на фа­мо­зну и ри­т у­ал­но
по­на­вља­ну „кри­зу иден­ти­те­та“ - кри­зу све­га и сва­че­га, јер
чим не­што уоп­ште јсте оно је у кри­зи? - ипак се ни­је до­го­дио
од­но­сно: А=А. Ма­те­ма­тич­ки знак за ра­ци­о­на­ли­стич­ку ло­ги­ку је јед­на­кост.
Ова ло­ги­ка учи­ни­ла је мо­гу­ћом иде­ју дру­штве­не јед­на­ко­сти чо­ве­чан­ства.“
Хам­ваш Бе­ла, Хри­шћан­ство. Sci­en­tia sac­ra II, део „Ло­ги­ка је­дин­ства“, фраг­
мент 23, стр. 257, Дра­слар парт­нер, Бе­о­град, 2012.
3
Хам­ваш Бе­ла, Хри­шћан­ство. Sci­en­tia sac­ra II, део „Ло­ги­ка је­дин­ства“, фраг­
мен­ти 29,30.31, стр. 259, Дра­слар парт­нер, Бе­о­град, 2012.
26
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
њи­хов ен­тро­пич­ни не­ста­нак. Озбиљ­ни ми­сли­о­ци про­пи­т у­ју
ди­на­ми­ку фе­но­ме­на иден­ти­те­та у ре­ал­но­сти по­ли­тич­ких по­
ре­ме­ћа­ја у тра­ја­њу, а не трај­ног за­ми­ра­ња до иш­че­зну­ћа.
Ци­ти­ра­ни Се­мју­ел Хан­тинг­тон, на при­мер, сма­тра да иден­
ти­тет има не­ко­ли­ко кључ­них „та­ча­ка“ у ко­је убра­ја сле­де­ће
уви­де: 1) По­је­дин­ци и гру­пе има­ју иден­ти­тет; 2) иден­ти­те­ти
су кон­стру­и­са­ни; 3) по­је­дин­ци и гру­пе по­се­ду­ју ви­ше­стру­ке
иден­ти­те­те; 4) иден­ти­те­ти се де­фи­ни­шу соп­ством, али се та­
ко­ђе од­ре­ђу­ју ин­тер­ак­ци­јом соп­ства и дру­гих; 5) ре­ла­тив­ни
зна­чај ал­тер­на­тив­них иден­ти­те­та за по­је­дин­це и гру­пе има
си­т у­а­ци­о­ни ка­рак­тер.4
То што по­сто­је по­је­ди­нач­ни, груп­ни, кон­стру­и­са­ни, ви­
ше­стру­ки, соп­стве­ни, ту­ђи, ал­тер­на­тив­ни, си­т у­а­ци­о­но­ни и
мно­ги дру­ги иден­ти­те­ти... још увек ни­је до­вољ­но за те­мељ­
но раз­у­ме­ва­ње су­шти­не њи­хо­ве по­јав­но­сти ко­ја зах­те­ва об­
ја­шње­ње. Лу­цид­ни­ји ауто­ри одав­но су уочи­ли иде­о­ло­шко
по­сре­до­ва­ње сли­ке све­та, те за­ма­гље­них иде­ал­них и иде­ал­
ло­шких при­ка­за раз­ли­чи­тих свет­ских сег­ме­на­та. Та­ко је бри­
тан­ски со­ци­о­лог на­ци­је и ре­ли­ги­је Ри­чард Џен­кинс ста­вио
на увид за­ни­мљив од­нос осно­ва и на­чи­на иден­ти­фи­ка­ци­је
и иде­о­ло­ги­ја. Сма­тра­ју­ћи да су: „кор­пу­си по­ли­тич­ког зна­ња
усме­ре­ни на то да свет си­сте­мат­ски кон­сти­т у­иш
­ у на од­ре­ђен
на­чин и оства­ре пар­ти­ку­лар­не ин­те­ре­се“, аутор је ус­по­ста­вио
сле­де­ће ре­ла­тив­не па­ро­ве: срод­ство – фа­ми­ли­зам; за­јед­нич­ко
бо­ра­ви­ште – ко­му­на­ли­зам; за­јед­нич­ко бо­ра­ви­ште – ло­ка­ли­
зам; за­јед­нич­ко бо­ра­ви­ште – ре­ги­о­на­ли­зам; ет­ни­ци­тет – ет­
ни­ци­зам; ет­ни­ци­тет/на­ци­о­нал­ност - на­ци­о­на­ли­зам; ет­ни­ци­
тет/ра­са – ра­си­зам.5
Џен­кин­со­вој кла­си­фи­ка­ци­ји мо­же се до­да­ти Хан­тинг­то­
нов став да по­сто­ји „бес­кра­јан број из­во­ра људ­ског иден­ти­
4
Упо­ре­ди­ти: Се­мју­ел Ха­тинг­тон, Аме­рич­ки иден­ти­тет. Про­блем дез­ин­те­гра­
ци­је Аме­ри­ке, гла­ва „По­јам иден­ти­те­та“, стр. 30-32, ЦИД - Со­цен, Под­го­ри­
ца, 2008. За­ни­мљи­во је да у ту­ма­че­њу пе­те тач­ке Хан­тинг­тон на­во­ди и је­дан
при­мер: „По­ку­ша­ва­ју­ћи да се осло­бо­де од ото­ман­ске вла­да­ви­не, Ср­би су ин­
си­сти­ра­ли на сво­јој пра­во­слав­ној ре­ли­ги­ји, а му­сли­ман­ски Ал­бан­ци на свом
ет­ни­ци­те­т у и је­зи­ку,“ у на­став­ку, стр. 32.
5
Џен­кинс Ри­чард, Ет­ни­ци­тет у но­вом кљу­чу. Ар­гу­мен­ти и ис­пи­ти­ва­ња,
гла­ва „Иде­о­ло­ги­је иден­ти­фи­ка­ци­је“, стр. 147, Би­бли­о­те­ка XX век, Бе­о­град,
2001.
27
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
те­та“, ме­ђу ко­ји­ма је уоч­љи­во не­ко­ли­ко при­мар­них гру­па: 1)
Аскрип­тивн­ни – ста­рост, пол, срод­ство, ет­ни­ци­тет, ра­са; 2)
кул­т ур­ни – клан, пле­ме, ет­ни­ци­тет, је­зик, на­ци­о­на­ли­тет,
ре­ли­ги­ја, (под­ву­као М.К.) ци­ви­ли­за­ци­ја; 3) те­ри­то­ри­јал­ни
– су­сед­ство, се­ло, ме­сто, град, про­вин­ци­ја, др­жа­ва, зе­мља,
ге­о­граф­ско под­руч­је, кон­ти­нент, хе­мис­фе­ра; 4) по­ли­тич­ки –
фрак­ци­ја, кли­ка, во­ђа, ин­те­ре­сна гру­па, по­крет, пар­ти­ја, иде­
о­ло­ги­ја, др­жа­ва; 5) еко­ном­ски – по­сао, по­ло­жај, про­фе­си­ја,
рад­на гру­па, по­сло­да­вац, ин­ду­стри­ја, еко­ном­ски сек­тор, син­
ди­кат, кла­са; 6) со­ци­јал­ни – при­ја­те­љи, клуб, тим, ко­ле­ге, гру­
па за до­ко­ли­цу, ста­т ус.6
Услов­но ре­че­но, ста­тич­ко ста­ње иден­ти­те­та не­ке по­јав­
не струк­т у­ре ду­гу­је сво­ју ког­ни­тив­ну екс­пре­си­ју про­це­с у
иден­ти­фи­ка­ци­је. У том сми­слу, иден­ти­фи­ка­ци­ја је за­пра­во
са­зна­ва­ње ко­је мо­же би­ти би­ти схва­ће­но на два оде­ли­та па
и су­прот­на на­чи­на, као: 1) не­раз­ли­чи­ти иден­ти­тет – не­раз­
ли­ко­ва­ње, ин­ди­фе­рент­ност, исто­вет­ност и по­и­сто­ве­ћи­ва­ње,
али и; 2) ра­ли­чи­ти иден­ти­те­ти - раз­ли­ко­ва­ње, ди­фе­рен­ци­
ра­ње – не­и­сто­вет­ност и ра­зи­сто­ве­ћи­ва­ње. Ово дру­го, по­
но­ви­мо, ра­зи­сто­ве­ћи­ва­ње пре­вла­да­ва у са­вре­ме­ном пост­
мо­дер­ни­стич­ком дис­кур­с у, та­ко не­скло­ном пре­по­зна­ва­њу и
афир­ма­ци­ји ис­то­сти и исто­вет­но­сти по­ја­ва у ја­сном и ко­нач­
ном са­знај­ном ста­т у­с у.
2. Плу­рал­не си­т у­а­ци­је
Раз­ли­ка и раз­ли­ко­ва­ње су у осно­ви плу­ра­ли­зма и плу­ра­
ли­зо­ва­ња. Плу­ра­ли­зма не­ма без раз­ли­ка, као што плу­ра­ли­зо­
ва­ња не­ма без раз­ли­ко­ва­ња.7 Да је не­што исто или раз­ли­чи­то
спа­да у до­мен са­ва­ко­днев­ног ба­нал­ног опа­жа­ња. Про­ду­бљи­
ва­ње пр­вих осе­та ра­чва се у два сме­ра; до плу­ра­ли­зма и мо­
6
Ви­де­ти: Се­мју­ел Ха­тинг­тон, Аме­рич­ки иден­ти­тет. Про­блем дез­ин­те­гра­ци­је
Аме­ри­ке, гла­ва „Из­во­ри иден­ти­те­та“, стр. 36, ЦИД - Со­цен, Под­го­ри­ца, 2008.
7
Бе­ла Хам­ваш уоача­ва: „Ана­ло­шка ло­ги­ка је ста­лан пре­лаз из слич­но­сти у
раз­ли­ко­ва­ње, из раз­ли­ко­ва­ња у слич­ност. Ра­ци­о­на­ли­стич­ка ло­ги­ка је ста­лан
пре­лаз из објек­тив­ног у су­бјек­тив­но и обрат­но, из по­зи­тив­ног у не­га­тив­но,
из кон­крен­тог у ап­стракт­но и обрат­но. Ра­ци­о­на­ли­стич­ка ло­ги­ка је ло­ги­ка
кон­флик­та.“ Хам­ваш Бе­ла, Хри­шћан­ство. Sci­en­tia sac­ra II, део „Ло­ги­ка је­дин­
ства“, фраг­мент 21, стр. 257, Дра­слар парт­нер, Бе­о­град, 2012.
28
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
ни­зма се до­спе­ва дво­стру­ком епи­сте­мо­ло­шким пу­тем: или се
исто­ли­ко раз­ла­же на ра­зно­ли­ко, или се од раз­ли­чи­тог кре­ће
ка слич­ном и истом. Те­ле­о­ло­ги­ја ука­зу­је на две мо­гућ­но­сти:
а) пр­во­бит­ног плу­ра­ли­зма ко­ји се на­пу­шта у кре­та­њу ка по­
сле­дич­ном мо­ни­зму, и, обр­ну­то, б) ис­ход­ног плу­ра­ли­зма у
ко­ји се до­спе­ва на­пу­шта­њем прет­ход­ног мо­ни­зма. Са­знај­ни
пу­те­ви су раз­ли­чи­ти, и они су тра­си­ра­ни и у са­зна­њу исто­ри­
је и по­ли­ти­ке.
Ис­тост упу­ћу­је на не­раз­ли­чи­тост, по­и­сто­ве­ћи­ва­ње на не­
раз­ли­ко­ва­ње. По­је­ди­нач­но­сти ко­је се ука­зу­ју у плу­ра­ли­зму
су број­не, умно­же­не и мно­штве­не, док се ис­тост и исто­вет­
ност ис­по­ља­ва као уни­кат­на, је­дин­стве­на иден­ти­тет­на јед­ни­
на. По­је­ди­нач­на јед­ност је, да­кле, при­с ут­на и у иден­ти­тет­ном
мо­ни­зму и у иден­ти­тет­ном плу­ра­ли­зму, али на на­чи­не ко­ји
су по­не­кад то­ли­ко раз­ли­чи­ти да се, упр­кос бли­ском са­по­сто­
ја­њу, ис­кљу­чу­ју. По­кат­кад се не мо­же би­ти и јед­но и дру­го,
ни­ти јед­но као дру­го. Има си­т у­а­ци­ја ка­да се мо­же би­ти или
јед­но или дру­го, син­гу­лар­но или плу­рал­но, це­ло и це­ло­ви­то,
или де­ли­мич­но, тач­ни­је ре­че­но: мо­же би­ти са­мо не­што раз­
ли­чи­то, што зна­чи дру­га­чи­је од де­ла или од це­ли­не.
1) Мо­ни­зам и плу­ра­ли­зам су, у ства­ри, оп­шта он­то­ло­шка,
гно­се­о­ло­шка и ло­гич­ка обе­леж­ја де­дук­тив­ног и ин­дук­тив­ног
при­сту­па ствар­но­сти. Ода­тле и при­ступ на­ци­ји, др­жа­ви, ре­
ли­ги­ји, цр­кви и ге­о­по­ли­ти­ци мо­же би­ти дво­ја­ко усред­сре­ђен
на про­пи­ти­ва­ње њи­хо­вих ка­ко мо­ни­стич­ких та­ко и плу­рал­
них ви­до­ва ис­по­ља­ва­ња. Али већ и са­мо фо­ку­си­ра­ње по­ме­
ну­тих обла­сти људ­ског жи­во­та је све­до­чан­ство о из­ве­сном
плу­рал­ном при­сту­пу чи­ји ре­зул­тат мо­же би­ти озна­чен као
при­мар­ни фе­но­ме­но­ло­шки плу­ра­ли­зам.
Ти­ме што је ви­ше зна­чај­них људ­ски ге­не­ри­са­них по­ја­ва ка­
кве су на­ци­ја, др­жа­ва, црв­ка, ре­ли­ги­ја и ге­о­по­ли­ти­ка, до­ве­де­
но у ми­са­о­ну ве­зу и по­ре­ђе­ње, на из­ве­стан на­чин је по­твр­ђе­
на из­во­р­на мно­жи­на кул­т ур­ног и ци­ви­ли­за­циј­ског ис­ку­ства.
Но, тим чи­ном ни­је до­ве­де­на у пи­та­ње њи­хо­ва уоч­љи­ва иден­
ти­тет­на осе­бе­ност, тј. из­ве­сни мо­ни­зам у ко­ре­ну њи­хо­вог по­
је­ди­на­ча­ног исто­риј­ског ис­по­ља­ва­ња. Зар ико иоле упу­ћен
мо­же да по­с ум­ња да сва­ка од по­ме­ну­тих по­ја­ва ни­је упа­дљив
и по­себ­но кон­фи­гу­ри­сан људ­ски фе­но­мен ко­ји се не ис­ка­зу­је
29
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
са­мо у са­вре­ме­но­сти не­го и у исто­рич­но­сти соп­стве­не исто­
риј­ске ево­лу­ци­је.
2) По­ред при­мар­ног фе­но­ме­но­ло­шког плу­ра­ли­зма - на­
ци­ја, др­жа­ва, цр­кви, ре­ли­ги­ја и ге­о­по­ли­ти­ка – уоча­ва се још
је­дан, не­што дру­га­чи­ји тип плу­ра­ли­зма. У пр­вом ти­пу плу­
ра­ли­зма, са спољ­не ана­ли­тич­ке раз­да­љи­не по­сма­тра­но, ра­
за­зна­ју се при­мар­не фе­но­ме­но­ло­шке по­себ­но­сти. За­ђе ли се,
ме­ђу­тим, у уну­тра­шњост сва­ког од пре­до­че­них фе­но­ме­на –
на­ци­је, др­жа­ве, цр­кве, ре­ли­ги­је и ге­о­по­ли­ти­ке - пре­до­че ли
се про­це­си и струк­т у­ре ко­је ка­рак­те­ри­шу сва­ку од по­ме­ну­тих
ци­ви­ли­за­циј­ских по­ја­ва, ла­ко ће се уочи­ти мно­штво на­из­ме­
нич­них и са­по­сто­је­ћих раз­вој­них об­ли­ка њи­хо­вог иден­ти­те­
та. На из­ме­ње­ној тач­ки пер­цеп­ци­је на­ста­је сли­ка се­кун­дар­ног
фе­но­ме­но­ло­шког плу­ра­ли­зма.
Ма ко­ли­ко из­гле­да­ле оде­ли­те и са­мо­свој­не, ком­пакт­не и
хо­мо­ге­не, са­гле­да­не у исто­риј­ској ви­зу­ри, пре­до­че­не по­ја­ве
су за­пра­во, сва­ка по­на­о­соб, сло­је­ви­те и ра­зно­вр­сне, уоб­ли­че­
не у мно­штву вре­мен­ских и про­стор­них ва­ри­ја­ци­ја. У њи­хо­
вом оп­штем ци­ви­ли­за­циј­ском иден­ти­те­т у уоча­ва­ју се по­себ­
ни по­јав­ни иден­ти­те­ти мно­го­број­них ет­но­са/на­ро­да/на­ци­ја,
др­жа­ва, цр­кви, ре­ли­ги­ја и ге­о­по­ли­ти­ка. Но, тај ци­ви­ли­за­циј­
ски и кул­т ур­ни плу­ра­ли­зам, на­стао и ис­по­љен у по­себ­ним
исто­риј­ским окол­но­сти­ма, ис­по­ља­ва се као ну­жност по­ве­
сног то­ка а не уси­ље­них иде­о­ло­шких и по­ли­тич­ких за­хва­та
сми­ца­ња и на­ми­ца­ња иден­ти­те­та не­че­му или не­ко­ме ко­ји је у
су­би­ден­ти­тет­ном или не­и­ден­ти­тет­ном ста­њу.
3) И, нај­зад, уко­ли­ко се, ува­жа­ва­ју­ћи при­мар­ни и се­кун­
дар­ни фе­но­ме­но­ло­шки плу­ра­ли­зам, ко­ег­зи­стент­не­по­ја­ве ет­
но­са/на­ро­да/на­ци­ја, др­жа­ва, цр­кви, ре­ли­ги­ја и ге­о­по­ли­ти­ка,
по­ста­ве у ме­ђу­соб­не дво­стра­не и ве­ше­стра­не од­но­се, па­ра­ле­
ли­зме, ана­ло­ги­је и ком­па­ра­ци­је, те ис­тра­жи­ва­ња фор­мал­них
и есен­ци­јал­них ме­ђу­у ­ти­ца­ја, укр­шта­ња, са­деј­ста­ва и си­нер­
ги­ја, на­ста­ће си­т у­а­ци­ја тер­ци­јер­ног фе­но­ме­но­ло­шог плу­ра­
ли­зма.Та ре­ла­ци­о­но обо­га­ће­на си­т у­а­ци­ја не­ће се, ме­ђу­тим,
од­но­си­ти са­мо на са­ме­ра­ва­ња ме­ђу­соб­них ути­ца­ја и сна­га,
по­је­ди­на­ча­на и за­јед­нич­ка свој­ства, де­ли­мич­не пре­ди­ка­ци­је
и сл., не­го и на оне вр­сте исто­риј­ских при­ли­ка у ко­ји­ма се у
ме­ђу­соб­ном деј­ству пре­до­че­не по­ја­ве пре­тва­ра­ју и пре­о­бли­
30
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
ку­ју, из­об­ли­ча­ва­ју и из­о­па­ча­ва­ју, ре­ла­ти­ви­зу­ју или ап­со­лу­ти­
зу­ју, украт­ко, по­ста­ју не­што дру­го или тре­ће, или, на­про­сто
не­ста­ју.
На тлу пре­до­че­них са­зна­ња мо­гу­ће је про­пи­ти­ва­ње ка­ко
се, на при­мер, ет­нос/на­род/на­ци­ја и др­жа­ва у по­гле­ду иден­
ти­те­та од­но­се пре­ма ре­ли­ги­ји и цр­кви; на ко­ји на­чин се ре­
ли­ги­ја и цр­ква ис­по­ља­ва­ју у иден­ти­те­т у на­ци­је; да ли се од­
ре­ђе­на ге­о­по­ли­ти­ка ну­жно осла­ња на на­ци­о­нал­ни и цр­кве­но
ре­ли­гиј­ски иден­ти­тет­ни мо­ни­зам или плу­ра­ли­зам, и сл.
3. Ти­по­ви плу­рал­них ка­па­ци­те­та
По­ме­ну­то је да већ и прет­ход­но по­ста­вља­ње у зајд­нич­ки
ана­ли­тич­ки оквир по­ја­ве иден­ти­те­та, на­ци­је, др­жа­ве, ре­ли­
ги­је, цр­кве и ге­о­по­ли­ти­ке, ука­зу­је да је за ту­ма­че­ње и об­ја­
шње­ње ода­бра­но по­јав­но мно­штво. Али, та­ко­ђе је, ма­кар и
у глав­ним цр­та­ма, ука­за­но на до­ме­те и огра­ни­че­ња та­квог
при­сту­па. По­шав­ши од три плу­рал­не си­т у­а­ци­је ис­по­ља­ва­ња
на­ци­ја, др­жа­ва, ре­ли­ги­ја, цр­кви и ге­о­по­ли­ти­ка, ко­ри­сно је не­
што де­таљ­ни­је са­гле­да­ти тре­ћу и нај­ком­пли­ко­ва­ни­ју плу­рал­
ну си­т у­а­ци­ју, ме­ђу­соб­ног ути­ца­ја и атри­бу­и­ра­ња са ста­но­
ви­шта спо­соб­но­сти, то јест по­себ­них плу­рал­них ка­па­ци­те­та
пре­до­че­них по­ја­ва.
Иден­ти­те­ти на­ци­ја, др­жа­ва, ре­ли­ги­ја, цр­кви и ге­о­по­ли­ти­
ка мо­гу се, на­и­ме, про­сма­тра­ти, сва­ка по­на­о­соб, кроз ка­те­
го­ри­јал­ну при­зму ка­па­ци­те­та, тј. (при­јем­них и сме­штај­них)
мо­гућ­но­сти вла­сти­тих струк­т у­ра, али и раз­у­ђе­не фе­но­ме­но­
ло­ги­је, ши­ри­не, ду­би­не, ја­чи­не ути­ца­ја и сна­ге де­ло­ва­ња. На
тај на­чин, до­ду­ше, мо­гу­ће је про­пи­ти­ва­ти по­је­ди­нач­не ка­па­
ци­те­те иден­ти­те­та на­ци­је, ре­ли­ги­је, цр­кве и ге­о­по­ли­ти­ке, али
се вр­ло бр­зо ука­зу­ју те­шко­ће ин­тер­пре­та­тив­ног има­нен­ти­зма
и „чи­тих“ мо­де­ла. Ма­да је и та­кав при­ступ ло­ги­чан и оправ­
дан, при­ви­ле­го­ва­ње пред­ме­та и мањ­ка­во­сти ко­је на­ста­ју при
све­сном ис­пу­шта­њу из ис­тра­жи­вач­ког по­гле­да дру­гих по­ја­ва
од ути­ца­ја, ка­ко је ре­че­но, упу­ћу­је на по­тре­бу њи­хо­вог до­во­
ђе­ња у ве­зу и са­ме­ра­ва­ња. Ра­зу­мљи­во, ем­пи­риј­ска ве­за ис­пи­
ти­ва­них по­ја­ва већ по­сто­ји у све­т у жи­во­та, но по­че­сто ни­је
ва­ља­но пре­по­зна­та и при­ка­за­на.
31
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Уко­ли­ко се у пре­те­жно по­ли­ти­ко­ло­шком сми­слу ка­па­ци­
тет од­ре­ди као мо­гућ­ност и спо­соб­ност уре­ђе­ња, ис­по­ља­
ва­ња и де­ло­ва­ња не­ког ва­жног чи­ни­о­ца мо­ћи уну­тар не­ког
по­ли­тич­ког или по­ли­ти­зо­ва­ног по­ља, он­да се у фо­ку­си­ра­
ним по­ја­ва­ма на­ци­је, др­жа­ве, ре­ли­ги­је, цр­кве и ге­о­по­ли­ти­ке
ука­зу­је низ за­ни­мљи­вих че­сто и нео­че­ки­ва­них од­но­са. Би­ло
да се сва­ка од на­ве­де­них по­ја­ва људ­ског све­та по­сма­тра као
раз­дво­је­на и по се­би је­дин­стве­на, би­ло да се у об­зир узму и
њи­хо­ви ме­ђу­соб­ни до­ди­ри и те­шко раз­дво­ји­ве про­же­то­сти у
по­ли­тич­ком жи­во­т у, сли­ка ко­ја на­ста­је упу­ћу­је на ком­плек­
сност ко­ја че­сто на­ди­ла­зи по­треб­но раз­у­ме­ва­ње. Сло­же­ност
по­ја­ва, ме­ђу­тим, ни­је али­би за од­у­ста­нак од ана­ли­зе, већ су­
прот­но, она ства­ра по­ја­ча­ни по­рив да се про­пи­та­ју упра­во
она са­по­сто­ја­ња ко­ја иза­зи­ва­ју нај­ви­ше не­до­у­ми­ца и за­бу­на.
Ка­да се те исто­риј­ске и ци­ви­ли­за­циј­ске по­ја­ве не­с ум­њи­ве
ми­ле­ни­јум­ске уко­ре­ње­но­сти до­ве­ду у ме­ђу­соб­не од­но­се по­
ма­ља­ју се број­не слич­но­сти и раз­ли­ке, као и до­дат­не мо­гућ­
но­сти раз­ли­ко­ва­ња, ка­ко јед­не у од­но­с у на дру­гу, та­ко и свих
ме­ђу­соб­но у нај­ши­рем вре­мен­ском оп­се­гу. Пред­ло­же­на ана­
ли­тич­ка алат­ка ка­па­ци­те­та не ис­ка­зу­је се са­мо као од­бој­на
или при­влач­на си­ла ис­пи­ти­ва­них по­ја­ва по се­би, не­го и мно­
го ви­ше од то­га, као мо­гућ­ност и спо­соб­но­сти јед­не по­ја­ве да
у од­но­с у пре­ма дру­гој „усво­ји“ или „при­сво­ји“ део есен­ци­јал­
них атри­бу­та те дру­ге по­ја­ве и да се та­ко укр­ште­на и обо­га­ће­
на, по­де­ли, про­жме или пре­о­бра­зи из­ну­тра. На­ста­ла ста­ња су
сва­ка­ко сло­же­ни­ја од по­чет­них на из­глед јед­но­став­них си­т у­
а­ци­ја ис­тра­жи­вач­ки пу­ри­фи­ко­ва­них исто­риј­ских фе­но­ме­на,
она за­пра­во по­ка­зу­ју ди­на­мич­не мо­да­ли­те­те ко­ји су ме­шо­ви­
ти и пре­ла­зни ка не­че­му што се по­кат­кад не ука­зу­је са­свим
ја­сно на исто­риј­ском хо­ри­зон­т у.
4. Мул­ти­на­ци­о­нал­ни ка­па­ци­тет цр­кви и ре­ли­ги­ја
Ре­ли­ги­ју је мо­гу­ће схва­ти­ти у по­је­ди­нач­ном и груп­ном ис­
по­ља­ва­њу уни­вер­зал­них пре­тен­зи­ја, али и као из­ну­тра по
ду­би­ни ра­сло­је­ну област људ­ског ду­ха. Плу­ар­ли­зам ре­ли­ги­ја
ода­тле ва­ља ра­ли­ко­ва­ти од плу­ра­ли­зма уну­тар ре­ли­ги­ја ко­ји
се не очи­т у­је са­мо у вре­мен­ској ди­мен­зи­ји не­го и у ни­јан­са­
32
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
ма ор­то­док­сних зна­че­ња али и раз­зно­ли­ком хе­те­ро­док­си­ја­ма,
апо­ста­зи­ја­ма, је­ре­си­ма и не­ка­нон­ским цр­кве­ним ус­по­ста­
вља­њи­ма.
Док се гло­бал­но пре­по­знат на­ци­о­нал­ни и ета­ти­стич­ки
уни­вер­за­ли­зам ис­по­ља­ва кроз пар­ти­ку­ла­ри­зам не­пре­глед­ног
мно­штва ет­но­са, на­ци­ја и др­жа­ва, до­тле се ре­ли­гиј­ски уни­
вер­за­ли­зам очи­т у­је кроз пар­т у­ку­ла­ри­зам ре­ли­ги­ја, цр­кви и
раз­ли­чи­то ори­јен­ти­са­них вер­ни­ка. Ре­ли­ги­је, ме­ђу­тим, по­се­
ду­ју из­ве­сну усме­ре­ност на не­зе­маљ­ско и оно­стра­но, на ма­та­
фи­зич­ку и бо­жан­ску оп­штост ко­је, по при­ро­ди ства­ри на­ци­је
и др­жа­ве, без об­зи­ра на тип ле­ги­ти­ми­зо­ва­ња и ле­га­ли­зо­ва­ња
мо­ћи и вла­сти, у свом по­ли­тич­ком ха­би­т у­с у не­ма­ју.
Ес­ха­то­ло­шке за­да­то­сти ис­хо­ди­шних пеј­за­жа су, да­кле, ве­
о­ма раз­ли­чи­те. У ре­ли­ги­ји је стра­шни суд у тач­ки Оме­га и
суд­њем да­ну учи­та­ном у ка­но­не све­тих књи­га, ствар ве­ре у
рај или па­као, на­да­ња да ће се у вре­ме­ну по­сле вре­ме­на, нај­
по­сле до­го­ди­ти дру­ги и веч­ни жи­вот. И по­ред рај­ских и па­
кле­них уве­ре­ња, на­ци­је и др­жа­ве, обич­но не­ма­ју скло­ност ка
не­стан­ку, упр­кос свим опа­сно­сти­ма и не­да­ћа­ма оне, др­же­ћи
се сво­јих по­ли­тич­ких ре­ли­ги­ја и по­ли­тич­ких те­о­ло­ги­ја на­
сто­је да оп­ста­ну.
У по­гле­ду тран­сце­дент­не усме­ре­но­сти ре­ли­ги­ја и по­ли­ти­
ка као да сто­је на су­прот­ним по­ло­ви­ма жи­во­та. По­ли­ти­ка је
обич­но до гу­ше уро­ње­на у ово­стра­не ко­ри­сти и до­би­ти мо­ћи.
Ипак, и по­ли­ти­ка на­лик на ре­ли­ги­ју, та­ко­ђе, ис­по­ља­ва соп­
стве­на осве­ће­ња и све­то­сти. (Из­раз по­ли­тич­ка ре­ли­ги­ја сми­
слио је аустриј­ски фи­ло­зоф и те­о­ре­ти­чар Ерик Фе­ге­лин (Eric
Vo­e­ge­lin) на­сло­вив­ши сво­ју књи­гу Die Po­li­tischen Re­li­gi­o­nen,
1938. Уз по­јам по­ли­тич­ка ре­ли­ги­ја у упо­тре­би су и пој­мо­ви:
ре­ли­гиј­ска по­ли­ти­ка, по­ли­тич­ка те­о­ло­ги­ја, по­ли­тич­ка цр­
ква, цр­кве­на по­ли­ти­ка.)
Док се на­ци­је и др­жа­ве, углав­ном и нај­већ­ма, оме­ђа­ва­ју ја­
сно од­ре­ђе­ним на­ци­о­нал­ним и др­жав­ним гра­ни­ца­ма, до­тле
се ре­ли­ги­је раз­ли­ва­ју и ши­ре пре­ко тих гра­ни­ца. Цр­кве, као
ре­ли­гиј­ске струк­т у­ре и ор­га­ни­за­ци­је, пра­те до­ду­ше кон­ти­
нен­тал­не и др­жав­не по­де­ле. Но, по­сто­ји јед­на бит­на раз­ли­
ка у пре­до­че­ним ти­по­ви­ма на­ци­о­нал­ног, др­жав­ног и ре­ли­
гиј­ског пар­ти­ку­ла­ри­зма. Пре­ва­зи­ла­же­ње на­ци­је и др­жа­ве,
33
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
очи­то­ва­но у иде­о­ло­шки за­сно­ва­ним хи­по­те­за­ма и те­о­ри­ја­ма
о „од­у­ми­ра­њу“ и „смр­ти“, за­сни­ва се на уве­ре­њу њи­хо­ве ма­
лак­са­ло­сти, ижи­вље­но­сти и не­са­о­бра­зно­сти пост­мо­дер­ном
до­бу. Аги­т у­је се у при­лог те­зе о њи­хо­вој пре­ва­зи­ђе­но­сти у
усло­ви­ма гло­ба­ли­за­ци­је.
С дру­ге стра­не, ре­ли­ги­ја је ира­ци­о­нал­ни и ин­т у­и­тив­ни,
осе­тљи­ви мен­тал­ни склоп ве­ре ко­ји уну­тра­шњом ло­ги­ком
упу­ћу­је на тран­зи­ци­ју с овог на онај свет, тран­сцен­ди­ра­ње
ма­те­ри­јал­ног у ду­хов­ном, бож­јем и бо­жан­ском. Ре­ли­ги­је ис­
ка­зу­ју та­кав тип уни­вер­за­ли­зма ко­ји мо­гу­ћу­је уну­тра­шњи и
спо­ља­шњи при­ступ на­ци­о­нал­ном пар­ти­ку­ла­ри­зму, те об­у­
хва­та­ње и про­те­за­ње на ви­ше ет­но­са, на­ро­да, на­ци­ја. Да би се
ре­ал­но ста­ње на­ци­о­нал­ног плу­ра­ли­зма ре­ли­ги­ја са­свим раз­
у­ме­ло по­треб­но је от­кло­ни­ти прет­по­став­ку да је са­мо јед­на
ре­ли­ги­ја, тј. цр­ква усре­ди­ште­на у са­мо јед­ном на­ро­ду/на­ци­ји.
Ма­да су уоче­не и по­сто­је и та­кве дру­штве­не и исто­риј­ске си­
ту­а­ци­је, оне су ре­ђе од обр­ну­тих, да се ре­ли­ги­о­зност и цр­кве­
ност ши­ри, про­те­же и об­у­зи­ма ви­ше ет­но­са, на­ро­да и на­ци­ја
исто­вре­ме­но.
Ве­ли­ке цр­кве су обич­но тран­сна­ци­о­нал­но ор­га­ни­зо­ва­не
ин­сти­т у­ци­је. Њи­хов иден­ти­тет се гра­ди дру­га­чи­је и раз­ли­чит
је од исто­риј­ског и пре­зент­ног иден­ти­те­та на­ци­ја и на­ци­о­на­
лих др­жа­ва у ко­ји­ма де­лу­ју. Цр­кве­ни ин­те­гри­зам и уни­вер­за­
ли­зам и дру­га­чи­ји су од др­жав­них пре­тен­зи­ја и те­жњи ка на­
ци­о­нал­ном ком­пле­ти­ра­њу и то­та­ли­заз­ци­ји др­жа­ве. По­не­што
од ре­ли­гиј­ско/цр­кве­ног уни­вер­за­ли­зма су у про­шло­сти са­др­
жа­ва­ле над­моћ­не им­пе­ри­је, као што да­нас ре­флек­се та­квих
ам­би­ци­ја са­др­же хе­ге­мо­ни­јал­не струк­т у­ре нај­ја­чих др­жа­ва и
пла­не­тар­них са­ве­за.
Ме­ђу нај­ве­ћим хри­шћан­ским цр­ква­ма уоч­љи­ви су ра­зно­
ли­ки ти­по­ви ор­га­ни­зо­ва­ња и уни­вер­за­ли­зо­ва­ња вер­ског ис­
ку­ства. Ка­то­ли­ци­зам има па­по­цен­трич­но и ри­мо­цен­трич­но
гло­бал­но устрој­ство, док је пра­во­сла­вље у цр­кве­ном по­гле­ду
тра­ди­ци­о­нал­но упу­ће­но на по­је­ди­нач­ну кон­сти­т у­ци­ју на­ро­
да, тј. на­ци­ја што је до­не­кле про­тив­ре­че­но у од­но­с у на пре­
до­че­ну те­зу у тран­сна­ци­о­нал­ном ка­рак­те­ру ре­ли­ги­ја и цр­кви.
Од ка­ко по­сто­ји пра­во­сла­вље, на­им
­ е, де­лу­је у по­је­ди­нач­ним
на­ци­о­нал­ним окви­ри­ма, на ет­но­на­ци­о­нал­ној осно­ви. Из­у­зе­
34
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
так ни­с у би­ле ни им­пе­ри­је, Ви­зан­ти­ја и цар­ска Ру­си­ја. И та­да
се пра­во­сла­вље од­но­си­ло на Грч­ке (Ро­ме­је) и Ру­се.
Иако пра­во­слав­не цр­кве де­лу­ју у др­жа­ва­ма у ко­ји­ма ко­ег­
зи­сти­ра ви­ше на­ци­ја, на­ци­о­нал­них за­јед­ни­ца и на­ци­о­нал­них
ма­њи­на, не по­сто­је мул­ти­на­ци­о­нал­не пра­во­слав­не цр­кве,
јер би то би­ло су­прот­но исто­риј­ској прак­си ет­но­фи­ле­ти­зма.
У том сми­слу, „укруп­ња­ва­њем“ ни­с у ство­ре­не ви­ше­на­ци­о­
нал­не аме­рич­ка,8 бри­тан­ска или ју­го­сло­вен­ска пра­во­слав­на
цр­ква, као што, уоста­лом, упр­кос би­зар­ним по­ми­сли­ма ко­ја
се ни­с у пре­тво­ри­ла у уоч­љи­ва на­сто­ја­ња, ни­је ство­ре­на ни
ју­го­сло­вен­ска или хр­ват­ска ка­то­лич­ка цр­ква. Ни­је се, да­кле,
де­си­ло да се из гло­бал­не, тј. уни­вер­зал­не ри­мо­ка­то­лич­ке цр­
кве по­лу­че и одво­је на­ци­о­нал­не ка­то­лич­ке цр­кве, а да та­кви
по­ку­ша­ји ни­с у за­вр­ши­ли у про­те­стан­ти­зму, или не­кој вр­сти
апо­ста­зи­је или је­ре­си.
Већ и са­мо по­сто­ја­ње ра­зних ви­до­ва хри­шћан­ства, раз­
ли­чи­тих ве­ли­ких и ма­лих хри­шћан­ских за­јед­ни­ца и цр­кви
ука­зу­ју ко­ли­ко на за­јед­нич­ко по­ре­кло то­ли­ко и на исто­риј­
ски по­де­ље­ни цр­кве­ни и ре­ли­гиј­ски иден­ти­тет. Ствар­ност и
мо­гућ­но­сти цр­кве­них де­о­ба у ка­то­ли­ци­зму и пра­во­сла­вљу су
раз­ли­чи­то ис­по­ље­не.
Исто­риј­ски иден­ти­тет пра­во­слав­них цр­кви по­ве­зан је са
на­ро­ди­ма и др­жа­ва­ма у ко­ји­ма су те цр­кве сук­це­сив­но на­ста­
ја­ле при­зна­њем и осло­бо­ђа­њем од ви­зан­тиј­ског при­ма­та. У
ка­то­ли­ци­зму је до да­нас за­др­жан рим­ски при­мат, а одва­ја­ње
од Ри­ма и не­при­зна­ва­ње пап­ског пр­вен­ства и не­по­гре­ши­во­
сти озна­ча­ва­ло је на­ста­нак дру­гих и дру­га­чи­јих про­те­стант­
ских цр­кви. Ода­тле је исто­риј­ској ра­зно­вр­сно­сти де­но­ми­на­
ци­ја про­те­стан­ти­зма са­мо до­не­кле са­о­бра­зна ра­зно­вр­сност
пра­во­сла­вља, ма­да је по­чет­ни и ка­сни­је не­пре­ва­зи­ђе­ни узрок
двој­не, од­но­сно трој­не де­о­бе хри­шћан­ства остао раз­ли­чит.
Кључ­на раз­ли­ка је у чи­ње­ни­ци да су про­те­стант­ска уче­ња
раз­ли­чи­та у сво­јим те­о­ло­шко­им и ре­ли­гиј­ским ин­тер­пре­та­
ци­ја­ма хри­шћан­ства, док су у пра­во­сла­вљу, ма мо­ли­ко оно
би­ло на­ци­о­на­ла­но и др­жав­но пар­ти­ку­лар­но, ре­ли­гиј­ски на­
зо­ри и те­о­ло­шка уче­ња за­јед­нич­ка и иста.
8
Ви­де­ти: Ди­ми­три­је­вић Вла­ди­мир, Гра­ма­ти­ка еку­ме­ни­зма, гла­ва „Аме­ри­ка­
ни­за­ци­ја пра­во­сла­вља“, стр. 287-315, Ро­ма­нов, Бе­е­град, 2011.
35
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
У на­род­но, на­ци­о­нал­но и др­жав­но им­по­сти­ра­ном пра­
во­сла­вљу цр­кве­не де­о­бе су мо­гу­ће је­ди­но из­ну­тра уну­тар­
на­ци­о­нал­но, и, на из­ве­стан на­чин, уну­тар­др­жав­но. С дру­ге
стра­не, про­те­стан­ти­зам се мо­же схва­ти­ти и као на­ци­о­нал­на
и ре­форм­ска ре­ак­ци­ја, а по­том и де­о­ба цен­тра­ли­зо­ва­ног ка­
то­ли­ци­зма, док је на­ци­о­нал­ни пар­ти­ку­ла­ри­зам за­чу­ва­но по­
чет­но свој­ство пра­во­сла­вља.
Сло­вен­ски свет у Евро­пи и Евро­а­зи­ји је, уз из­ве­сне из­у­
зет­ке, углав­ном пра­во­сла­ван док је Евро­па За­па­да у нај­ве­ћој
ме­ри ка­то­лич­ка и про­те­стант­ска. Ис­точ­но/за­пад­ној ге­о­по­ли­
тич­кој и кул­т ур­ној ди­хо­то­ми­ји са­о­бра­зна је по­де­ла на пра­во­
сла­вље и ка­то­ли­ци­зам. Ши­ре­ње пра­во­сла­вља пре­ко гра­ни­ца
по­је­ди­нач­них на­ци­ја осла­ња­ло се на пар­ти­ку­лар­ну ет­но­на­ци­
о­нал­ну и др­жав­ну струк­т у­ру, док је ка­то­ли­ци­зам кроз де­ло­
ва­ње Рим­ске Ку­ри­је, тј. Ва­ти­ка­на очи­то­ван уни­вер­за­ли­змом
јед­не и је­дин­стве­не цр­кве са пре­тен­зи­јом гло­бал­ног при­ма­та.
По­жељ­но и по­треб­но ста­ње ко­ег­зи­стен­ци­је раз­ли­чи­тих
ве­ра и цр­кви при­кри­ва­ло је гру­бу ствар­ност њи­хо­вих ан­та­го­
ни­за­ма. По­ка­за­ло се да не са­мо при­пад­ни­ци раз­ли­чи­тих на­
ци­ја исте ре­ли­ги­је и цр­кве­но­сти мо­гу би­ти у ме­ђу­соб­ном су­
ко­бу, не­го да се су­ко­би де­ша­ва­ју и ме­ђу при­пад­ни­ци­ма исте
на­ци­је раз­ли­чи­тих ре­ли­ги­ја и цр­кве­но­сти. Да би се из­бе­гла
мо­гу­ћа кон­фу­зи­ја по­треб­но је има­ти у ви­ду раз­ли­чи­те ста­ди­
ју­ме ет­но и на­ци­о­ге­не­зе и одр­жа­вље­но­сти стра­на у спо­ру и
су­ко­бу. По­треб­но је, на­им
­ е, зна­ти да ли се не­ка од њих на­ла­зи
у фа­зи одва­ја­ња од ма­тич­ног ет­но­са, на­ро­да, на­ци­је, или је
већ фор­ми­ра­на у из­ве­сни „ен­ти­тет“ са ет­нич­ким и на­ци­о­нал­
ним обе­леж­ји­ма и ам­би­ци­ја­ма. Реч је, за­пра­во, о ди­ле­ми да ли
сва­ка по­је­ди­нач­на на­ци­о­нал­ност у ре­ли­гиј­ском мул­ти­на­ци­о­
нал­ном скло­пу за­др­жа­ва и ис­ка­зу­је иден­ти­тет, или се упра­во
мул­ти­на­на­ци­о­нал­ни склоп јед­не ре­ли­ги­је ис­ка­зу­је као њен
сло­же­но об­ли­ко­ва­ни и ди­на­мич­но про­мен­љи­ви иден­ти­тет?
5. Ју­жно­сло­вен­ски ре­ли­гиј­ско/цр­кве­ни плу­ра­ли­зам
Ју­жно­сло­вен­ски део европ­ског све­та је исто­риј­ски и пре­
зент­но про­жет и по­де­љен деј­ством три нај­сна­жни­ја ре­ли­гиј­
ско-цр­кве­на кор­пу­са: два ви­да хри­шћан­ства – пра­во­сла­вља,
36
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
ка­то­ли­ци­зма, у не­што ма­њој ме­ри про­те­стан­ти­змом, не­знат­
но ју­да­и­змом, и, у зна­чај­ној ме­ри исла­мом. Ју­жно­сло­вен­ски
и срп­ски про­стор на цен­трал­ном или сре­ди­шњем Бал­ка­ну је
при­мер и обра­зац су­сре­та и су­ко­ба ре­ли­ги­ја и ци­ви­ли­за­ци­ја.9
Као te­rae mi­li­ta­ris Бал­кан је у дво­ми­ле­ни­јум­ској ви­зу­ри био
и остао te­rae mis­si­o­nis. Ис­по­ста­ви­ло се да су Ју­жни Сло­ве­ни,
као ниг­де у Евро­пи, мар­ки­ра­ни и де­мар­ки­ра­ни ли­ни­ја­ма и
гра­ни­ца­ма, по­ја­се­ви­ма, зо­на­ма и сфе­ра­ма ути­ца­ја нај­сна­
жни­јих европ­ских и евро­а­зиј­ских ре­ли­гиј­ских и црв­ке­них
струк­т у­ра.
Про­блем је у то­ме што се мул­ти­на­ци­о­нал­ни ка­па­ци­тет
ре­ли­ги­ја ни­је ис­по­ља­вао увек у то­ле­ран­тим и ко­ег­зи­сти­ра­ју­
ћим, хар­мо­нич­ним об­ли­ци­ма.10 Исто­ри­ја ре­ли­ги­ја на Бал­ка­ну
пам­ти без­број тр­ве­ња и за­ђе­ви­це ко­ји су се у мно­го на­вра­та
пре­тва­ра­ли у вер­ске про­го­не, су­ко­бе, па и цр­кве­не ра­то­ве.11
9
Ви­де­ти: Хан­тинг­тон Се­мју­ел, Су­коб ци­ви­ли­за­ци­ја и пре­о­бли­ко­ва­ње свет­ског
по­рет­ка, по­себ­но гла­ва „Те­жња за гру­пи­са­њем: по­ли­ти­ка иден­ти­те­та“, стр.
139-145, ЦИД, Под­го­ри­ца – Ро­ма­нов, Ба­ња Лу­ка, 2000. У ов­ки­ру пре­до­че­ног
по­гла­вља аутор слав­не фор­му­ле „су­коб ци­ви­ли­за­ци­ја“ сма­тра да се слич­на
пре­стро­ја­ва­ња и су­ко­би од­ви­ја­ју се на Ба­лак­ну. „Сад су сва хлад­но­ра­тов­ска
свр­ста­ва­ња за­ме­ње­на ци­ви­ли­за­циј­ским свр­ста­ва­њи­ма ко­ја су уко­ре­ње­на у
исла­му и пра­во­сла­вљу. Бал­кан­ске во­ђе го­во­ре о кри­ста­ли­зо­ва­њу грч­ко- срп­
ско- бу­гар­ског пра­во­слав­ног са­ве­за.“ (стр. 140).
10
Пи­та­ју­ћи се шта је то што не­ку си­т у­а­ци­ју обе­ле­жа­ва као слу­чај вер­ског су­ко­
ба и бор­бе, Ри­чард Џен­кинс као ела­стич­но ме­ри­ло ис­ти­че „си­т у­а­ци­ју у ко­јој:
„ зна­ча­јан број стра­на су­коб де­фи­ни­ше као не­што што се ти­че ре­ли­ги­је, или
ма­те­ри­је по­ве­за­не са ре­ли­ги­јом.“ Џен­кинс Ри­чард, Ет­ни­ци­тет у но­вом кљу­
чу. Ар­гу­мен­ти и ис­пи­ти­ва­ња, гла­ва „Иде­о­ло­ги­је иден­ти­фи­ка­ци­је“, по­гла­
вље „Ва­ри­јан­те вер­ског су­ко­ба“, стр. 188, Би­бли­о­те­ка XX век, Бе­о­град, 2001.
11
По Џен­кин­с у вер­ски су­ко­би ис­по­ља­ва­ју раз­ли­чи­те ка­рак­те­ри­сти­ке ко­је их
об­ли­ку­ју у пет иде­ал­тип­ских си­т у­а­ци­ја: „1) Ми­си­о­нар­ски су­коб: чла­но­ви
јед­не вер­ске гру­пе на­сто­је да се про­ши­ре из­ван сво­је те­ри­то­ри­јее и пре­о­бра­
те чла­но­ве (...); 2) Све­ти рат: спор око те­три­то­ри­ја или по­се­да ко­је бар јед­на
стра­на у су­ко­бу сма­тра све­том или на дру­ги на­чин сим­бо­лич­ки зна­чај­ном
(...); 3) Вер­ски про­гон: су­т у­а­ци­ја у ко­јој две или ви­ше ре­ли­гиј­ских гру­па­ци­ја
за­у­зи­ма­ју исти те­ри­то­ри­јал­ни дру­штве­ни про­стор, а до­ми­нант­на гру­па­ци­ја
ка­жња­ва ре­ли­гиј­ску прак­с у пот­чи­ње­не гру­па­ци­је (...); 4) Вер­ска кон­ку­рен­
ци­ја: ка­рак­те­ри­ше се ти­ме што две или ви­ше вер­ских гру­па­ци­ја – обич­но
две – са­по­сто­је у истом про­сто­ру и бо­ре се за пре­власт (...); 5) Вер­ска по­ли­ти­
ка: бор­ба за моћ и ути­цај у вер­ским уста­но­ва­ма или гру­па­ци­ја­ма.“ Џен­кинс
Ри­чард, Ет­ни­ци­тет у но­вом кљу­чу. Ар­гу­мен­ти и ис­пи­ти­ва­ња, гла­ва „Иде­
о­ло­ги­је иден­ти­фи­ка­ци­је“, по­гла­вље „Ва­ри­јан­те вер­ског су­ко­ба“, стр. 188-190,
Би­бли­о­те­ка XX век, Бе­о­град, 2001.
37
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Ако се као објект ис­тра­жи­ва­ња фо­ку­си­ра ју­жно­сло­вен­ска
си­т у­а­ци­ја мо­гу се уочи­ти бар два спле­та окол­но­сти: а) на­ци­о­
ге­не­за у окри­љу исто­род­ног на­ро­да, нпр. из­ра­ста­ње Цр­но­го­
ра­ца од исто­вор­них пра­во­слав­них Ср­ба, или; б) дру­га­чи­ја на­
ци­о­ге­не­за, нпр. пу­тем пре­тва­ра­ња пра­во­слав­них Ср­ба пр­во
у ка­то­ли­ке а он­да и у Хр­ва­те. Ова си­т у­а­ци­ја је ин­ди­ка­тив­на,
јер при по­ла­зи­шту по­сто­ја­ња два на­ро­да, нпр. Ср­ба и Хр­ва­та,
про­ме­на на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та и при­пад­но­сти не пра­ти
за­др­жа­ва­ње ре­ли­гиј­ског иден­ти­те­та и при­пад­но­сти, да ре­ци­
мо, Ср­би ко­ји су по­ста­ли Хр­ва­ти оста­ју пра­во­слав­ци, не­го се
де­ша­ва су­прот­но, они пре­ве­ра­ва­њем по­ста­ју пр­во ка­то­ли­ци
а по­том се де­на­ци­о­на­ли­зу­ју, то јест ра­ср­бљу­ју по­ста­ју­ћи Хр­
ва­ти. На­ре­че­ни двој­ни про­цес се од­ви­јао спо­ра­дич­но али и у
исто вре­ме.
Ме­ђу­тим, ни­је за­бе­ле­же­на по­ја­ва из­вор­них Хр­ва­та пра­во­
сла­ва­ца, на­ро­чи­то не оних ко­ји не би би­ли ре­зу­ла­тат прет­
ход­них ет­нич­ких и вер­ских кон­вер­зи­ја - јер је на­ци­о­нал­на
при­пад­ност Хр­ва­ти­ма у пу­ној исто­риј­ској ме­ри од­ре­ђе­на екс­
лу­зив­ним ка­то­ли­ци­змом. Ка­то­ли­ци­зам је, на­и­ме, био нај­сна­
жни­ји фор­ма­тив­ни чи­ни­лац пре­о­бра­жа­ја хр­ват­ског ет­но­са у
мо­де­ран на­род и на­ци­ју.
Нај­зад, мул­ти­на­ци­о­на­ни по­тен­ци­јал, или ка­па­ци­тет ре­
ли­гиј­ско/цр­кве­ног чи­ни­о­ца на ју­жно­сло­вен­ском тлу Бал­ка­
на ис­по­љио је зна­чај­на огра­ни­че­ња и де­фор­ми­те­те. По­ка­за­
ло се, на­и­ме, да су и по­ред про­кла­мо­ва­ног уни­вер­за­ли­зма и
еку­мен­ског иде­а­ли­зма, цр­кве не­тр­пе­љи­ве и кон­фрон­ти­ра­не у
те­жња­ма ка на­ци­о­нал­ном мо­ни­зму, тј. пу­ној иден­ти­фи­ка­ци­ји
из­ме­ђу на­ци­је, др­жа­ве и цр­кве. Ода­тле је би­ло те­шко, ако не
и не­мо­гу­ће, до­сти­ћи та­кво ста­ње у ко­ме би по­је­ди­нач­не, ста­
ре и но­ве ју­жно­сло­вен­ске на­ци­је по­сти­гле мул­ти­ре­ли­гиј­ску и
мул­ти­кон­фе­си­о­нал­ну ко­ег­зи­стен­ци­ју у се­би и за се­бе.
Пре­до­че­но мо­же да зна­чи са­мо јед­но: да су у за­ка­сне­лом
исто­риј­ском про­це­с у ју­жно­сло­вен­ске ет­но­ге­не­зе и на­ци­о­а­
ге­не­зе,12 али и из­град­ње (ет­но­на­ци­о­нал­не) др­жа­ве, фак­то­ри
12
За бо­ље раз­у­ме­ва­ње по­ја­ве за­ка­сне­ле на­ци­је кон­с ул­то­ва­ти књи­гу: Плен­сер
Хел­мут, За­ка­сне­ла на­ци­ја. О по­ли­тич­кој по­во­дљи­во­сти гра­ђан­ског ду­ха, на­
ро­чи­то по­гла­вље „Не др­жа­ва не­го на­род“, стр. 55-71, Из­да­вач­ка књи­жар­ни­ца
Зо­ра­на Сто­ја­но­ви­ћа, Срем­ски Кар­лов­ци - Но­ви сад, 2005. За те­мељ­ни­је раз­у­
ме­ва­ње по­себ­не исто­риј­ске си­т у­а­ци­је из­град­ње но­вих „ре­пу­блич­ких на­ци­ја“
38
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
ди­фе­рен­ци­ра­ња, се­па­ри­са­ња и кон­вер­зи­је оне­мо­гу­ћа­ва­ли
раз­вој се­ку­лар­ног и гра­ђан­ског мо­де­ла ко­ха­би­та­ци­је и ко­е­
гис­зен­ти­ци­је ви­ше ре­ли­ги­ја и цр­кви у јед­ној на­ци­ји, по­го­то­
ву без ши­змо­ге­не­зе и псе­у­до­ет­но­ге­не­зе, пре­ве­ра­ва­ња и (де)
на­ци­о­на­ли­зо­ва­ња. Од по­ме­ну­тог про­це­са се­клу­а­ри­зо­ва­ња
ре­ли­ги­је по­треб­но је раз­ли­ко­ва­ти по­се­бан об­лик се­ку­ла­ри­зо­
ва­ња или ре­ли­гиј­ског ла­и­ци­зо­ва­ња.13
У две мул­ти­на­ци­о­нал­не Ју­го­сла­ви­је ре­ли­гиј­ски и цр­кве­ни
ин­те­ре­си су се по­ли­тич­ки об­ли­ко­ва­ли у сме­ру сти­ца­ња та­
квог по­ло­жа­ја цр­кве­них ор­га­ни­за­ци­ја ко­ји им је омо­гу­ћа­вао
нај­ве­ће шан­се за оп­ста­нак. У пр­вој Ју­го­сла­ви­ји мул­ти­кон­фе­
си­о­нал­ност је би­ла прет­по­став­ка дру­штве­ног и по­ли­тич­ког
жи­во­та, док је у дру­гој ко­му­ни­стич­кој Ју­го­сла­ви­ји се­ку­лар­ни
мо­дел прет­по­ста­вљао ве­ру као при­ват­ну ствар по­је­дин­ца на
об­зор­ју ма­те­ри­ја­ли­стич­ке и ате­и­стич­ке иде­о­ло­ги­је.
У пост­ју­го­сло­вен­ском раз­до­бљу тран­зи­ци­је по­ја­ча­ни су
тран­сце­дент­ни по­ри­ви ко­ји су до­ве­ли до ре­ли­гиј­ског ожи­
вља­ва­ња, бу­ђе­ња цр­кве­но­сти и ре­ге­ни­ри­са­ња цр­кве­них ути­
ца­ја.14
у со­ци­ја­ли­стич­ком, тј. ко­му­ни­стич­ком раз­до­бљу, по­треб­но је кон­с ул­то­ва­ти
нео­пре­глед­ну ли­те­ра­т у­ру о од­но­с у кла­сног и на­ци­о­нал­ног у са­мо­у­пра­вља­
њу; из­град­њи со­ци­ја­ли­стич­ке на­ци­је и ју­го­сло­вен­ству; ин­тер­на­ци­о­на­ли­зму,
про­ле­тер­ској и ре­ву­лу­ци­о­нар­ној, те пар­тиј­ској и на­ци­о­нал­ној све­сти; од­но­с у
вер­ских гру­па, ет­но­са, на­ро­да, на­ци­о­нал­них ма­њи­на, на­ци­о­нал­но­сти и на­
ци­о­нал­них за­јед­ни­ца, у фе­де­рал­ном устав­ном ам­би­јен­т у дру­ге Ју­го­сла­ви­је.
13
Еми­лио Ђен­ти­ле тај про­це ова­ко схва­та: „Ре­ли­ги­је по­ли­ти­ке спа­да­ју у оп­шту
по­ја­ву се­ку­лар­не ре­ли­ги­је (или ла­ич­ке ре­ли­ги­је). Овим тер­ми­ном обич­но се
де­фи­ни­ше ма­ње-ви­ше, раз­ра­ђен си­стем ве­ро­ва­ња, ми­то­ва, ри­т у­а­ла и сим­бо­
ла ко­ји при­да­је ка­рак­тер све­то­сти не­ком ен­ти­те­т у на овом све­т у, пре­тва­ра­ју­
ћи га у пред­мет кул­та, по­што­ва­ња и ода­но­сти. Да­кле не са­мо по­ли­ти­ка, не­го
би­ло ко­ја људ­ска де­лат­ност - од на­у­ке до исто­ри­је, од спек­та­кла до спор­та
– мо­же се за­о­де­ну­ти 'ла­ич­ком све­то­шћу' и та­ко про­из­ве­сти не­ку вр­сту се­
ку­лар­не ре­ли­ги­је. На по­љу по­ли­ти­ке тер­ми­ни 'се­ку­лар­на ре­ли­ги­ја' и 'ла­ич­ка
ре­ли­ги­ја' че­сто се ко­ри­сте као си­но­ни­ми за гра­ђан­ску ре­ли­ги­ју или ре­ли­ги­ју
по­ли­ти­ке.“ Ђен­ти­ле Еми­лио, Ре­ли­ги­је по­ли­ти­ке. Из­ме­ђу де­мо­кра­ти­ја и то­
та­ли­та­ри­за­ма, гла­ва „Се­ку­лар­не ре­ли­ги­је“, стр. 35-36, XX век – књи­жа­ра
Круг, Бе­о­град, 2009.
14
О то­ме: Ми­тро­вић Љу­би­ша, Тран­зи­ци­ја у пе­ри­фер­ни ка­пи­та­ли­зам. Огле­ди
из со­ци­о­ло­ги­је гло­бал­них и ре­ги­о­нал­них про­ме­на, гла­ва „Об­но­ва ре­ли­ги­је у
са­вре­ме­ном дру­штву и ње­на уло­га у афир­ма­ци­ји кул­т у­ре ми­ра“, стр. 69-71,
Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2009.
39
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Ка­то­ли­ци­зам и ислам су, у ма­њој или ве­ћој ме­ри, за­др­жа­ли
сво­је те­ри­то­ри­јал­но цр­кве­но устрој­ство, док се Срп­ска пра­
во­слав­на цр­ква су­о­чи­ла са но­вим иза­зо­ви­ма. Раз­би­расп­ни
про­цес је по­ро­дио ви­ше но­вих др­жа­ва и др­жа­во­ли­ких тво­ре­
ви­на ко­је су СПЦ ста­ви­ле у по­ло­жај пре­ко­гра­нич­не цр­кве­не
ор­га­ни­за­ци­је. И не са­мо да је СПЦ при­мо­ра­на да ува­жи чи­
ње­ни­цу де­ло­ва­ња ме­ђу пра­во­слав­ним вер­ни­ци­ма у одво­је­ни­
им др­жа­ва­ма не­го се и са­ма су­о­чи­ла са опа­сно­шћу раз­град­ње,
по­себ­но на оку­пи­ра­ном про­сто­ру Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, и Цр­не
Го­ре и Ма­ке­до­ни­је на ко­ји­ма де­лу­ју ка­нон­ски не­при­зна­те на­
ци­о­нал­но атри­бу­и­ра­не пра­во­слав­не цр­кве.
6. Мул­ти­кон­фе­си­о­нал­ни ка­па­ци­тет на­ци­ја
Исто­ри­ја пру­жа оби­ље све­до­чан­ста­ва да је­дан ет­нос, на­
род или на­ци­ја мо­же би­ти ви­ше­вер­ски ком­по­но­ва­на и мул­
ти­цр­кве­но ори­јен­ти­са­на. Ре­ли­гиј­ска и цр­кве­на ком­плек­сност
је обич­но плод исто­риј­ске ево­лу­ци­је на­ро­да и на­ци­је, и у нај­
ра­зви­је­ни­јим, нај­ве­ћим и нај­сна­жнјим на­ци­ја­ма вер­ска и цр­
кве­на то­ле­ран­ци­ја и ко­ег­зи­стен­ци­ја не пред­ста­вља­ју те­шко­
ћу дру­штве­ног жи­во­та. Та­кве на­ци­је ис­по­ља­ва­ју за­ди­вљу­ју­ћу
вер­ско/цр­кве­ну ра­зно­вр­сност ко­ја не оме­та кон­зи­стен­ци­ју и
пер­спек­ти­ве ин­те­гри­са­ног на­ци­о­нал­ног бив­ства.
Про­бле­ми, ме­ђу­тим, на­ста­ју у не­зре­лим, сла­бим и не­ра­
зи­вје­ним на­ци­ја­ма у ко­ји­ма се ре­ли­гиј­ска и цр­кве­на при­пад­
ност ис­по­ља­ва ис­кљу­чи­во, не­тр­пе­љи­во и у са­мо­ра­зор­ним су­
ко­би­ма. При­пад­ни­ци раз­ли­чи­тих ре­ли­ги­ја и цр­кви мо­гу би­ти
у ме­ђу­соб­ном су­ко­бу уну­тар јед­не и не­до­вољ­но ин­те­гри­са­не
и ко­хе­рент­не на­ци­је, али и у окви­ри­ма на­ци­о­нал­не др­жа­ве
као вер­ско/цр­кве­ни ре­пре­зен­ти ет­ни­ци­те­та, на­ци­о­нал­них
ма­њи­на, на­ци­о­нал­них за­јед­ни­ца, је­зич­ких и кул­т ур­них гру­
па, ко­лек­ти­ви­те­та и тзв. ен­ти­те­та.
Да ли баш сва­ка по­је­ди­нач­на кон­фе­си­ја у (јед­но)на­ци­о­
нал­ном скло­пу за­др­жа­ва и ис­ка­зу­је по­се­бан иден­ти­тет, чи­
ме ис­по­ља­ва цен­три­пе­тал­ни плу­ра­ли­зам раз­ли­чи­тих вер­ско/
цр­кве­них иден­ти­те­та, те­же­ћи при том на­пу­шта­њу и пре­о­
бли­ко­ва­њу јед­но­на­ци­о­нал­ног свој­ства; или се упра­во мул­
40
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
ти­ре­ли­гиј­ски и ви­ше­цр­кве­ни склоп јед­не на­ци­је ис­ка­зу­је
цен­три­фу­гал­но, као њен сло­же­но али још увек је­дин­стве­но
об­ли­ко­ва­ни по­ли­и­ден­ти­тет? Пи­та­ње је, за­пра­во, ко­ли­ко се
раз­ли­ку­ју мно­штво, тј. плу­ра­ли­зам вер­ско/цр­кве­них иден­ти­
те­та још увек јед­не али не­је­дин­стве­не на­ци­је, од вер­ско/цр­
кве­ног по­ли­и­ден­ти­те­та вид­но ра­сло­је­не али у тр­пе­љи­во­сти
и са­жи­во­т у ује­ди­ње­не на­ци­је!?
Чи­ни се да плу­ра­ли­зам вер­ско/цр­кве­них иден­ти­те­та у ла­
ба­вим на­ци­о­нал­ним окви­ри­ма ни­је по­ду­да­ран са вер­ско/цр­
кве­ним по­ли­и­ден­ти­те­том у чвр­шћим окви­ри­ма јед­не на­ци­је.
Раз­ли­ку­ју се, и то ве­о­ма, плу­ра­ли­зам ис­по­ље­них вер­ско/цр­
кве­них иден­ти­те­та уну­тар про­тив­реч­не по­ја­ве на­ци­је ко­ја се
ра­сло­ја­ва и рас­тва­ра, де­ли и умно­жа­ва; од вер­ско/цр­кве­ног
по­ли­и­ден­ти­те­та на­ци­је ко­ја је, и по­ред од­ре­ђе­них уну­тра­
шњих раз­ли­ка, за­др­жа­ла сво­ју не­по­де­ље­ност и ин­те­гри­тет.
Мо­же­мо се за­пи­та­ти да ли вер­ско/цр­кве­ни плу­ра­ли­зам
иден­ти­те­та уче­ству­је у на­ци­о­нал­ном по­ли­ден­ти­е­т у, и обр­ну­
то да ли је на­ци­о­нал­ни вер­ско/цр­кве­ни по­ли­и­ден­ти­тет, за­
пра­во, не­раз­го­вет­на ин­кар­на­ци­ја плу­ра­ли­зма иден­ти­те­та?
Ме­ри­ло раз­ли­ке из­ме­ђу вер­ско/цр­кве­ног плу­ра­ли­зма иден­
ти­те­та и вер­ско/цр­кве­ног по­ли­и­ден­ти­те­та на­ци­је ука­зу­је на
два ста­ња ко­ја по ин­тен­ци­ја­ма и тен­ден­ци­ја­ма мо­гу би­ти са­
свим су­прот­на:
1) Плу­ра­ли­зам вер­ско/цр­кве­них иден­ти­те­та уну­тар јед­не
на­ци­је, у ре­ал­ном исто­риј­ском то­ку пре­ва­зи­ла­зи је­дин­ство
иден­ти­те­та на­ци­је, не не­ги­ра­ју­ћи при том са­мо на­ци­о­нал­но
ре­ли­гиј­ско/цр­кве­но је­дин­ство у на­ру­ше­ном са­по­по­сто­ја­њу
ви­ше ве­ра и цр­кви, не­го и на­ци­о­нал­ну и др­жав­ну ком­пакт­
ност, са се­па­рат­ног вер­ско/цр­кве­ног ста­но­ви­шта пра­ва на
по­себ­ну (не­кад те­о­крат­ску, не­кад на­ци­о­крат­ску) на­ци­ју и др­
жа­ву;
2) вер­ско/цр­кве­ни по­ли­и­ден­ти­тет уну­тар јед­не на­ци­је, тј.
на­ци­о­нал­не др­жа­ве, у ре­ал­ном исто­риј­ском то­ку не пре­ва­
зи­ла­зи ње­но је­дин­ство, већ се ис­по­ља­ва у то­ле­рант­ном се­ку­
лар­ном мо­де­лу ко­ег­зи­сти­ра­ња ви­ше ве­ра и цр­кви у дру­штву
и др­жа­ви. Та­кав ре­ли­гиј­ско/цр­кве­ни по­ли­и­ден­ти­тет не угро­
жа­ва ни­ти оспо­ра­ва је­дин­стве­ни на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет не­го
41
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
се, за­пра­во, то­ле­рант­но угра­ђу­је као по­ли­и­ден­ти­тет­ни чи­ни­
лац у је­дин­ство на­ци­о­нал­ног ком­плек­са.
За­до­во­ља­ва­ју­ћи од­го­вор на из­ло­же­не не­до­у­ми­це ко­ја кон­
крет­на, плу­рал­на или по­ли­и­ден­ти­ет­на си­т у­а­ци­ја пре­вла­да­
ва, и шта би тек мо­гло да се до­го­ди у бу­дућ­но­сти, мо­же да
пру­жи са­мо ана­ли­тич­ко ува­жа­ва­ње ем­пи­риј­ског ма­те­ри­ја­ла
исто­ри­је.
7. Мно­го­е т­нич­ни и ви­ше­на­ци­о­нал­ни Ју­жни Сло­ве­ни
На­ци­је су мно­го­људ­ни дру­штве­ни ен­ти­те­ти, са­мо­свој­ни и
са­мо­бит­ни у све три вре­мен­ске ди­мен­зи­је. На­ци­ја као уну­
тра­шње свој­ство при­па­да по­је­дин­цу у ње­го­вом до­жи­вља­ју
вла­сти­тог иден­ти­те­та, као што су­прот­ном сме­ру оспо­ља­ва­ња
по­је­ди­нац при­па­да на­ци­ји као спо­ља­шњој иден­ти­тет­ној кон­
сти­т у­ци­ји. Су­бјек­тив­ни осе­ћај на­ци­о­нал­но­сти и објек­тив­но
свој­ство при­па­да­ња на­ци­ји ин­тер­фе­ри­ра­ју као на­из­ме­нич­на
стру­ја на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та.
Ет­но­ге­не­за је осно­ва на­ци­о­ге­не­зе раз­ли­чи­тих сте­пе­на до­
вр­ше­но­сти и зре­ло­сти. Ипак, ни­с у су се сви ет­но­си и на­ро­ди
об­ли­ко­ва­ли у мо­дер­не на­ци­је, ни­ти су све на­ци­је у це­ли­ни
за­др­жа­ле по­чет­не атри­бу­те ен­то­са из ко­јих су по­те­кле. Док су
не­ке на­ци­је глав­ни осло­нац про­на­шле у сна­жном при­мор­ди­
ја­ли­зму и па­три­јар­хал­но­сти, до­тле су се дру­ге об­ли­ко­ва­ле као
фол­клор­ни амал­га­ми раз­ли­чи­тих ет­ни­ци­те­та. Ап­со­лут­но чи­
сте на­ци­је у со­ци­о­би­ло­шком и ге­нет­ском сми­лу не по­сто­је,
што не зна­чи да у кон­ти­ну­ир
­ а­ном исто­риј­ском тра­ја­њу чак и
ком­по­зит­не и хи­брид­не на­ци­је ни­с у сте­кле од­ре­ђе­ни, у ве­ћој
или ма­њој ме­ри ја­сан исто­риј­ски иден­ти­тет.
Ме­ђу Ју­жним Сло­ве­ни­ма по­сто­ји мно­штво ет­но­са, на­ро­да,
на­ци­ја, ет­но­ли­ких и на­ци­о­ли­ких гру­па, али и ве­ра, вер­ских
за­јед­ни­ца и цр­кви. Осим из­гра­ђе­них ет­ни­ци­те­та, на­ро­да и
на­ци­ја, уоч­љи­ви су и број­ни до­дир­ни и су­срет­ни, пре­ла­зни
и укр­ште­ни ет­но­на­ци­о­нал­ни об­ли­ци. По­не­ки од њих су у
ра­зним исто­риј­ским ета­па­ма и фа­за­ма уоб­ли­че­ни у ко­ли­кото­ли­ко по­сто­ја­не и ја­сне ет­но­на­ци­о­нал­не и вер­ско/цр­кве­не
иден­ти­те­те, док су дру­ги по­ме­те­ни у окол­но­сти­ма плу­ра­ли­
42
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
зма не са­мо раз­ли­чи­тих не­го и су­прот­них иден­ти­те­та, или
пак, по­ли­и­ден­ти­тет­ног пре­по­зна­ва­ња, са­мо­и­ден­ти­фи­ко­ва­ња
и при­па­да­ња.
Већ и ре­ак­т у­е­ли­зо­ва­на од­ред­ни­ца Ју­жни Сло­ве­ни има плу­
рал­но зна­че­ње основ­не гру­пе на­ро­да истог исто­риј­ског по­
ре­кла и за­јед­нич­ког хро­но­то­па. Пр­ви део од­ред­ни­це Ју­жни
Сло­ве­ни упу­ћу­је на кон­ти­нен­тал­ни по­ло­жај ју­жне или ју­
го­и­сточ­не стра­не европ­ског све­та,15 а дру­ги на при­пад­ност
сло­вен­ској ет­но­на­ци­о­нал­ној род­ној гру­пи. Ипак, и ми­мо не­
у­са­гла­ше­ног по­ло­жај­ног, тј. ге­о­граф­ског од­ре­ђе­ња, скуп­на
од­ред­ни­ца Ју­жни Сло­ве­ни нај­че­шће се упо­тре­бља­ва у ду­би­ни
или он­то­ге­нет­ског те­ме­ља њи­хо­вог про­стор­ног и кул­т ур­ног
иден­ти­те­та.
Ју­жни Сло­ве­ни ни­ка­да, у ма ком исеч­ку исто­ри­је, ни­с у ус­
пе­ли да бу­ду је­дан и је­дин­ствен на­род. По­ли­тич­ки про­па­ги­
ра­на од­ред­ни­ца Ју­жни Сло­ве­ни је у усло­ви­ма раз­је­ди­ње­но­сти
пре ства­ра­ња Ју­го­сла­ви­је упу­ћи­ва­ла на по­тре­бу ује­ди­ња­ва­ња
и је­дин­ства, док је то­ком раз­ла­га­ња и по­сле не­стан­ка Ју­го­сла­
ви­је об­но­ви­ла пред­ју­го­сло­вен­ско зна­че­ње мо­жда слич­не али
у ре­ли­гиј­ско/цр­кве­ним раз­ли­ка­ма си­гур­но по­де­ље­не гру­пе
ет­но­са, на­ро­да и на­ци­ја.
У вре­ме­ни­ма тра­ја­ња три Ју­го­сла­ви­је име­ни­ца Ју­го­сло­ве­
ни ви­ше се упо­тре­бља­ва­ла као од­ре­ђе­ње др­жа­вљан­ства не­го
на­ци­о­нал­не или су­пра­на­ци­о­нал­не при­пад­но­сти. Ни у раз­
до­бљу ју­го­сло­вен­ске мо­нар­хи­је и не­у­спе­лог по­ку­ша­ја за­сни­
ва­ња иде­о­ло­ги­је „ин­те­грал­ног ју­го­сло­вен­ства“, ни ка­сни­је у
ко­му­ни­стич­ком раз­до­бљу и кла­сном по­и­ма­њу на­ци­је и на­
ци­о­нал­ног, но­во­ет­нич­ки и но­во­на­ци­о­нал­но опре­де­ље­ни Ју­
го­сло­ве­ни ни­с у сте­кли иоле озбиљ­ни­ји ути­цај и ста­т ус у мно­
го­на­ци­о­нал­ном дру­штве­ном и др­жав­ном мо­за­ик­ у.
Пред­ју­го­сло­вен­ски плу­ра­ли­зам ју­жно­сло­вен­ских на­ро­да
на пу­т у из­град­ње на­ци­ја у са­вре­ме­ном сми­слу, про­жи­вео је
по­ли­морф­ну ево­лу­ци­ју то­ком сед­мо­де­це­ниј­ског по­сто­ја­ња
15
Ипак, ни­је уоби­чај­но, ни­ти се, по­ред Ис­точ­них и За­пад­них Сло­ве­на, упо­
тре­бља­ва од­ред­ни­ца Ју­го­и­стич­ни Сло­ве­ни. То­пич­кој не­мар­но­сти и кон­фу­зи­
ји ме­ри­ла и од­ре­ђе­ња до­при­но­си и суп­стан­ци­јал­на упо­тре­ба три од че­ти­ри
стра­не све­та: југ – Ју­жни Сло­ве­ни; ју­го­и­сток – Ју­го­и­сток Евро­пе /ма­да, ка­ко
је ре­че­но, не по­сто­је „Ју­го­и­сточ­ња­ци“/, и нај­зад; за­пад – За­пад­но­бал­кан­ци,
или Ју­жни Сло­ве­ни као ста­нов­ни­ци ре­ги­о­на За­пад­ног Бал­ка­на??
43
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
три ју­го­сло­вен­ске др­жав­не и дру­штве­не тво­ре­ви­не. Ста­ри­јим
на­ро­ди­ма - Ср­би­ма, Хр­ва­ти­ма и Сло­вен­ци­ма - при­дру­жи­ли
су се но­ви на­ро­ди/на­ци­је: Ма­ке­дон­ци, Цр­но­гор­ци и Му­сли­
ма­ни/Бо­шња­ци. По­ка­за­ло се да је за до­вр­ше­так ет­но­ге­не­зе и
на­ци­о­ге­не­зе оних ет­нич­ких и на­род­но­сних гру­па ко­је ни­с у
ус­пе­ле да се осло­бо­де соп­стве­ним сна­га­ма и ус­по­ста­ве вла­
сти­те др­жа­ве у епо­ха­ма им­пе­ри­јал­них до­ми­на­ци­ја, био по­
тре­бан из­ве­стан и без­бе­дан ге­о­по­ли­тич­ки оквир а то је би­ла
за­јед­нич­ка др­жа­ва Ју­го­сла­ви­ја. У ра­зним исто­риј­ским, по­ли­
тич­ким и ге­о­по­ли­тич­ким ли­ко­ви­ма Ју­го­сла­ви­ја је би­ла по­ро­
ди­ли­ште и уз­га­ја­ли­ште на­ро­да.
У им­пе­ри­ја­ма на из­ди­са­ју су још увек по­сто­ја­ли мо­да­ли­те­
ти јед­ног на­ро­да али не и на­ци­је у ви­ше ве­ра. Чи­ни се на ори­
јен­та­лан на­чин ви­ше у Тур­ској не­го у ок­ци­ден­тал­ној Аустри­
ји. Упра­во је ула­зак Аустро­у­гар­ске у Бо­сну на осно­ву од­лу­ка
Бер­лин­ског кон­гре­са 1878. про­ме­нио си­т у­а­ци­ју. По­ја­ча­на је
про­зе­лит­ска ак­ци­ја и по­ка­то­ли­ча­ва­ње пра­во­слав­них Ср­ба,
док су за­те­че­ни Ср­би у Дал­ма­ци­ји убр­за­но кро­а­ти­зо­ва­ни.
Си­т у­а­ци­ја у двој­ној мо­нар­хи­ји омо­гу­ћа­ва­ла је тре­ћој (ју­жно)
сло­вен­ској ком­по­нен­ти Хр­ва­ти­ма да као ка­то­ли­ци у сво­је ет­
нич­ке ре­до­ве увр­сте Ср­бе ка­то­лич­ке ве­ре. Оси­па­њу срп­ског
ет­но­са/на­ро­да на тлу мо­нар­хи­је до 1918. би­ло је са­о­бра­зно
број­ча­но уве­ћа­ње хр­ват­ског ет­ни­ци­те­та.
Под­ло­га ет­но­ге­нет­ске кон­вер­зи­је би­ла је прет­ход­но из­вр­
ше­на вер­ско/цр­кве­на кон­вер­зи­ја.
У пр­вој Ју­го­сла­ви­ји по­сле 1918. го­ди­не на­ре­че­ни про­цес
кон­вер­зи­је ни­је се за­у­ста­вио. Упра­во у Кра­ље­ви­ни СХС пре­
и­ме­но­ва­ној у Ју­го­сла­ви­ју на­чи­њен је пре­с уд­ни ко­рак ка де­
фин­тив­ном на­пу­шта­њу ре­ли­гиј­ско/цр­кве­ног плу­ра­ли­зма
срп­ског на­ро­да, то јест на­ци­је. У пе­ри­о­ду из­ме­ђу два свет­ска
ра­та, услед не­ја­сног и по­пу­стљи­вог, „тро­је­ди­ног“, „пле­мен­
ског“ и „ин­те­гра­ли­стич­ког“ ста­ва срп­ске по­ли­тич­ке кла­се,
ско­ро су не­ста­ли Ср­бо­ка­то­ли­ци и Ср­бо­му­сли­ма­ни. Они су,
на­и­ме, у ра­зним пол­тич­ки­им аран­жма­ни­ма, ла­ко­ми­сле­ним
по­пу­шта­њем и од­ри­ца­њем пре­о­бра­же­ни у Хр­ва­те и му­сли­
ма­не.
У пр­вој Ју­го­сла­ви­ји ве­ре и цр­кве су у се­ку­лар­ном мо­де­лу
би­ле одво­је­не од др­жа­ве, а вер­ски иден­ти­тет гра­ђа­на, упр­
44
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
кос мно­гим ка­сни­јим пред­ра­с у­да­ма, за­га­ран­то­ван. Мно­ги
дру­штве­ни и по­ли­тич­ки про­це­си ко­ји су у вер­ско/цр­кве­ном
по­гле­ду ка­рак­те­ри­са­ли пред­ју­го­со­вен­ско ста­ње су се у пр­вој
Ју­го­сла­ви­ји пре­о­бра­зи­ли, па и из­о­па­чи­ли. На­ста­нак Ју­го­сла­
ви­је је по­ка­зао да је по­вла­че­њем Тур­ске са Бал­ка­на ислам­ски
чи­ни­лац пао у дру­ги план, док су Ју­жни Сло­ве­ни ислам­ске
ве­ре до­спе­ли у јед­ну са­свим из­ме­ње­ну си­т у­а­ци­ју. С дру­ге
стра­не, уко­ли­ко се за бал­кан­ске ра­то­ве мо­же ре­ћи да су озна­
чи­ли срп­ско осло­ба­ђа­ње од Тур­ске, за Пр­ви свет­ски рат је мо­
гу­ће ре­ћи да је на ре­ги­о­нал­ном и ло­кал­ном ни­воу озна­чио
срп­ску а ти­ме, ма­да де­ли­мич­но и за из­ве­сно вре­ме, и срп­ску
и ју­жно­сло­вен­ску еман­ци­па­ци­ју од гер­ман­ског им­пе­ри­јал­ног
чи­ни­о­ца ко­ји је оли­ча­ва­ла Ка унд К мо­нар­хи­ја са увек буд­ном
и за­ин­те­ре­со­ва­ном Не­мач­ком у по­за­ди­ни.
Од­нос исла­ма и ка­то­ли­ци­зма пре­ма ства­ра­њу ју­го­сло­вен­
ске др­жа­ве у ге­о­по­ли­тич­ком по­гле­ду био је сли­чан ма­да не и
исти. Ва­ти­кан је, на­им
­ е, од по­чет­ка био про­тив­ник ства­ра­ња
би­ло ка­кве Ју­го­сла­ви­је, као што ће на­по­слет­ку не­у­ви­је­но по­
ка­за­ти да је за­го­вор­ник ње­ног раз­ла­га­ња. Од­нос Ср­ба пре­ма
дру­гом по ве­лич­ни ју­жно­сло­вен­ском на­ро­ду Хр­ва­ти­ма, био
је по­сре­до­ван ути­ца­јем и сна­гом ка­то­ли­ци­зма ко­ји ни­је ре­
пре­зен­то­ван са­мо из За­гре­ба не­го и из Ри­ма. Ми­ле­ни­јум­ски
ста­ри ри­мо­ка­то­лич­ки цр­кве­ни ути­цај на Бал­ка­ну се по­себ­но
ис­ка­зао у три дра­ма­тич­но ва­жна исто­риј­ска мо­мен­та: то­ком
Пр­вог и Дру­гог свет­ског ра­та и, нај­зад, то­ком се­це­си­о­ног сло­
ма дру­ге ју­го­сло­вен­ске др­жа­ве. Зе­мља „ши­ре­ња ве­ре“ се очас
пре­тва­ра­ла се у за­ра­ће­ну за­е­мљу.
Мо­же се по­ста­ви­ти пи­та­ње за­што Ср­би-ка­то­ли­ци и Ср­биму­сли­ма­ни ни­с у над­жи­ве­ли окол­но­сти ства­ра­ња пр­ве Ју­го­
сла­ви­је у фор­мал­но уни­тар­ном об­ли­ку? Зар у пр­вој за­јед­нич­
кој др­жа­ви ни­с у на­сту­пи­ле по­год­ни­је окол­но­сти за одр­жа­ње
вер­ско/цр­кве­ног плу­ра­ли­зма, од оних окол­но­сти ко­је су обе­
ле­жа­ва­ле пред­ју­го­сло­вен­ску им­пе­ри­јал­ну по­тла­че­ност и осу­
је­ће­ност?
Би­ће да је је­дан од кључ­них раз­ло­га у иден­ти­фи­ка­ци­ји вер­
ско/цр­кве­не при­пад­но­сти са при­пад­но­шћу на­ро­ду и на­ци­ји,
ко­је је осна­же­но и ин­сти­т у­ци­о­на­ли­зо­ва­но упра­во у пр­вој за­
јед­нич­кој др­жа­ви. Оту­да се ни­је до­го­ди­ло да се у окри­љу срп­
45
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
ског на­ро­да за­др­же мо­да­ли­те­ти Ср­ба дру­гих ве­ро­и­спо­ве­сти
и цр­кве­но­сти, али ни обр­ну­то, што је уз­гред ре­че­но би­ло још
те­же за­ми­сли­во, да ме­ђу ет­нич­ким Хр­ва­ти­ма на­ста­ну Хр­ва­
ти-му­сли­ма­ни и Хр­ва­ти-пра­во­слав­ци.16
Исто­риј­ске окол­но­сти на­ста­ле ства­ра­њем пр­ве Ју­го­сла­ви­је
су по­том дра­ма­ти­зо­ва­не у Дру­гом свет­ском ра­т у ка­да је ус­
по­ста­вље­на ма­ри­о­нет­ска и кви­слин­шка Не­за­ви­сна Др­жа­ва
Хр­ват­ска ис­по­љи­ла не са­мо из­ви­то­пе­ре­ни про­зе­лит­ски не­го
и из­о­па­че­ни цр­кве­но/вер­ски ка­рак­тер. Су­ко­би ко­ји су се од­
ви­ја­ли на те­ри­то­ри­ји ко­ју је НДХ про­кла­мо­ва­ла као сво­ју, ис­
по­љи­ли су нај­го­ре осо­би­не вер­ских по­гро­ма. Вер­ски рат ко­ји
је чи­та­вим тра­ја­њем обе­ле­жа­вао су­ко­бе уну­тар НДХ, имао
је из­ра­зи­то ге­но­цид­ни ка­рак­тер ко­ји за сва вре­ме­на сим­бо­
ли­зу­ју стра­да­ња Ср­ба, Ро­ма и Је­вре­ја у Ја­се­нов­цу, Ја­дов­ну и
дру­гим уста­шким ло­го­ри­ма смр­ти.
У дру­гој Ју­го­сла­ви­ји, у со­ци­ја­ли­стич­ком, тј. ко­му­ни­стич­
ком об­ли­ку, ате­и­стич­ка иде­о­ло­ги­ја и се­ку­лар­на по­ли­ти­ка су
осла­би­ли ути­цај и мар­ги­на­ли­зо­ва­ли цр­кве­но/вер­ску ком­
по­нен­т у на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та. От­пр­ва про­со­ви­јет­ска
по­ли­ти­ка а он­да и дис­тан­ци­ра­ње и по­ли­ти­ка не­свр­ста­ва­ња
пред­ста­вља­ли су Ју­го­сла­ви­ју као ви­ше­стру­ко „мул­тич­ну“ фе­
де­рал­ну тво­ре­ви­ну ко­ја Ти­то­вом ауто­ри­тар­ном ха­ри­змар­хи­
јом из­ве­сно вре­ме успе­ва­ла да одр­жи раз­ли­ке и су­прот­но­сти
у је­дин­стве­ном по­ли­тич­ком окви­ру.
Ипак, у фор­ми­ра­њу од­но­са ком­пар­тиј­ске др­жа­ве пре­ма
нај­ве­ћим и нај­у ­ти­цај­ни­јим ре­ли­ги­ја­ма и цр­ква­ма ју­го­сло­вен­
ски по­ли­тич­ки врх ни­је при­ме­њи­вао иста ме­ри­ла. Уни­вер­
зал­ни, тј. тран­сна­ци­о­нал­ни ка­рак­тер ри­мо­ка­то­ли­ци­зма и, на
спе­ци­фи­чан на­чин, ислам­ске уле­ме, до­не­кле су при­пад­ни­ке
тих кон­фе­си­ја шти­ти­ле од по­ли­тич­ких при­ти­са­ка и ор­га­ни­
за­ци­о­них ата­ка ка­кве је до­жи­вља­ва­ла Срп­ска пра­во­слав­на
цр­ква. СПЦ је на осно­ву два оп­т у­жу­ју­ћа по­и­сто­ве­ћи­ва­ња са
„исто­риј­ским злом“ би­ла кон­стант­но из­ло­же­на при­ти­сци­ма,
ди­фа­ма­ци­ји и дез­ор­га­ни­за­ци­ји. Пр­ви се од­но­сио на мо­нар­
16
При то­ме се не ми­сли на му­сли­ма­не углав­ном срп­ског по­ре­кла ко­ји су сво­ја­
та­ни као „хр­ват­ско цви­је­ће“ (Хр­ва­ти ислам­ске ве­ре), ни­ти на по­ко­то­ли­че­не,
ра­ср­бље­не и хр­ва­ти­зо­ва­не Ср­бе, а ни по­ку­шај ствар­ња тзв. Хр­ват­ске пра­во­
слав­не цр­кве то­ком по­сто­ја­ња ма­ри­о­нет­ске уста­шке тво­ре­ви­не НДХ.
46
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
хи­стич­ко/ло­ја­ли­стич­ки склоп про­тив­нич­ке стра­не у то­ку
Дру­гог свет­ског ра­та, и оли­ча­ва­ла га је чет­нич­ка иде­о­ло­ги­ја.
Дру­ги је био још оп­се­жни­ји јер је ју­го­сло­вен­ска ком­пар­ти­ја у
СПЦ са­гле­да­ва­ла не­до­т у­че­не остат­ке тзв. ве­ли­ко­срп­ског хе­
ге­мо­ни­зма.
По­сле по­губ­них окол­но­сти и ве­ли­ких ште­та ко­је пре­тр­пе­
ла у ра­т у, СПЦ је и по­се ра­та би­ла из­ло­же­на по­ли­тич­ким при­
ти­сци­ма и де­струк­ци­ји. Ни­је би­ло ре­чи са­мо о кон­зер­ви­ра­њу
об­ли­ка црв­ке­ног жи­во­та и сва­ко­вр­сној стаг­на­ци­ји не­го и о
ди­рект­ним угро­жа­ва­њи­ма цр­кве­ног ор­га­ни­зма. Реч је, да­бо­
ме, о де­о­ба­ма ко­је је СПЦ до­жи­ве­ла на тлу Ма­ке­до­ни­је, у ди­
ја­спо­ри на тлу САД, и, нај­зад, на тлу Цр­не Го­ре.
По­ли­тич­ким, тач­ни­је ре­че­но пар­тиј­ским и ре­пу­блич­ким
до­вр­шет­ком на­ци­о­ге­не­зе сва­ка чла­ни­ца ју­го­сло­вен­ске фе­де­
ра­ци­је упот­пу­ни­ла је соп­стве­ну др­жа­ву и на­ци­ју. На­ре­че­ном
про­це­с у по­ли­ти­зо­ва­ња и ета­ти­зо­ва­ња ет­но­са до ни­воа др­
жа­во­ли­ке на­ци­је, ни­је ни­ма­ло сме­та­ла те­о­ри­ја и док­три­на о
уду­ми­ра­њу на­ци­ја у ко­му­ни­зму. На­про­тив, по­ка­за­ло се да је
упра­во са­мо­у­прав­ни со­ци­ја­ли­зам иде­а­лан ам­би­јент за ком­
пле­ти­ра­ње свих вер­ско/цр­кве­них и на­ци­о­нал­но/др­жав­них
апе­ти­та ет­ни­ци­те­та са на­ци­о­нал­ним ам­би­ци­ја. Ет­нич­ко, тј.
на­ци­о­нал­но са­мо­о­пре­де­ље­ње до­во­ди­ло је до на­ци­је. На­ци­
о­нал­но опре­де­ле­ње те­ме­љи­ло се на при­зна­тој и по­што­ва­ној
ет­но­ге­не­зи у ко­јо­јој је вер­ско/цр­кве­ни иден­ти­тет узи­ман у
об­зир али ни­је сма­тран пре­с уд­ним.
И по­ред то­га, по­ста­ло је не­за­ми­сли­во да се не­ко из­ја­шља­
ва као Ср­бин а да је при том, ре­ци­мо ка­то­лик или му­сли­ман,
али и обр­ну­то, да је не­ко ет­нич­ки Хр­ват а, ре­ци­мо, пра­во­сла­
вац. У исто­риј­ском слу­ча­ју му­сли­ма­на - ко­ји су упра­во у дру­
гој Ју­го­сла­ви­ји пре­ра­сли у на­ци­ју Му­сли­ма­на - вер­ско/цр­кве­
ни иден­ти­тет играо је сва­ка­ко мно­го зна­чај­ни­ју, али и мно­го
за­мр­ше­ни­ју, а спо­ра­дич­но и па­ра­док­сал­ну уло­гу. Јер, уко­ли­ко
се у слу­ча­ју Ср­ба и Хр­ва­та у се­ку­лар­ном или гра­ђан­ском сми­
слу прет­по­ста­вља­ла ет­но­ге­не­за и на­ци­о­ге­не­за, не­и­сто­вет­на
са ево­лу­ци­јом вер­ских уве­ре­ња и исто­ри­јом цр­кве, у слу­ча­ју
ју­жно­сло­вен­ских му­сли­ма­на од­но­си су би­ли да­ле­ко ком­пли­
ко­ва­ни­ји. Упра­во на при­ме­ру му­сли­ма­на ме­ђу Ју­жним Сло­
ве­ни­ма и у БиХ, кул­т у­рал­но, дру­штве­но и ет­ноп­си­хо­ло­шки
47
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
де­ли­ка­тан од­нос на­ци­о­нал­ног и вер­ског иден­ти­те­та по­стао
је, за­пра­во ег­зем­пла­ран, ко­ли­ко за Ју­жне Сло­ве­не то­ли­ко и за
оста­ле Евро­па­ља­не.
У исто­риј­ском слу­ча­ју ет­но и на­ци­о­ге­не­зе ју­жно­сло­вен­
ских му­сли­ма­на вер­ско опре­де­ле­ње и цр­кве­на при­пад­ност
је вре­ме­ном над­ја­ча­ла при­пад­ност из­вор­ном ет­ни­ци­е­те­т у то
јест на­ро­ду, и тран­сфор­ми­сла се у но­ви ет­ни­ци­тет, тј. на­род и
на­ци­ју. Исла­ми­за­ци­ја се ни­је до­га­ђа­ла у оса­мо­ста­ље­ној Ср­би­
ји, ни­ти пре то­га на те­ри­то­ри­ји Аустри­је, не­го на оним под­
руч­ји­ма на ко­ји­ма је нај­ду­же до­ми­ни­ра­ла тур­ска власт. Оту­да
се ста­ње за­те­че­но ства­ра­њем пр­ве Ју­го­сла­ви­је мо­же раз­у­ме­ти
са­мо при­ме­ном ге­о­по­ли­тич­ког ин­тер­пре­та­тив­ног кљу­ча.
8. Ге­о­по­ли­тич­ки плу­ра­ли­зам на­ци­ја и др­жа­ва,
ре­ли­ги­ја и цр­кви
Огра­ни­че­ни гло­бал­ни про­стор је раз­гра­ни­чен и по­де­љен
ме­ђу на­ци­ја­ма и др­жа­ва­ма. На­ци­је и др­жа­ве су, за­пра­во, још
увек основ­ни су­бјек­ти и ак­те­ри ме­ђу­на­род­не и ме­ђу­др­жав­не
по­ли­ти­ке у свет­ским раз­ме­ра­ма. Ре­ли­ги­ја је, та­ко­ђе, гло­бал­но
ра­ши­ре­на. Ре­ли­ги­је, за раз­ли­ку од на­ци­ја и др­жа­ва, пре­ва­зи­
ла­зе по­ли­тич­ке и ге­о­по­ли­тич­ке гра­ни­це.
На из­ве­стан на­чин, ге­о­граф­ски про­стор по­ли­ти­ци, по­ли­
тич­ком де­ло­ва­њу и по­ли­тич­ким тво­ре­ви­на­ма при­да­је од­
ре­ђе­ни иден­ти­тет. Ге­о­граф­ски ам­би­јент, при­род­на сре­ди­на,
окру­же­ње или ен­вај­ро­мент сна­жно обе­ле­жа­ва­ју ка­рак­тер
на­ро­да и др­жа­ва, те њи­хо­вих по­ли­ти­ка и ге­о­по­ли­ти­ка. От­
кла­ња­њем екс­трем­ног ге­о­граф­ског де­тер­ми­ни­зма ко­ји за­вр­
ша­ва у ге­о­граф­ском фа­та­ли­зму, ука­зу­је се про­стор­ни чи­ни­
лац по­ли­ти­ке, чи­ји фор­ма­тив­ни ути­цај, упр­кос ме­сти­мич­но
ра­ши­ре­ном про­стор­ном ни­хи­ли­зму, не мо­же би­ти увер­љи­во
опо­врг­нут.
Ет­но­си, на­ро­ди, на­ци­је, др­жа­ве, цр­кве и ре­ли­ги­је за­хва­та­ју
про­стор, у про­сто­ру се гра­де и (з)би­ва­ју, у про­сто­ру се ис­
по­ља­ва­ју и тра­ју. Др­жав­но устрој­ство под­ра­зу­ме­ва др­жав­ну
те­ри­то­ри­ју, на­ци­је су рас­про­стр­те у јед­ној или ви­ше др­жа­ва,
док ре­ли­ги­ја обич­но про­стор­но пре­ва­зи­ла­зи др­жав­не гра­ни­
48
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
це, об­у ­хва­та­ју­ћи ре­ги­је, кон­ти­нен­те и суб­кон­ти­нен­те. Ре­ли­
ги­ја оли­че­на у цр­ква­ма, та­ко­ђе, вре­мен­ски на­ди­ла­зи тра­ја­ње
др­жа­ва, њи­хо­вих са­ве­за и им­пе­ри­ја.
Уоби­чај­но је да је­дан на­род, или јед­на на­ци­о­нал­на др­жа­ва
де­лу­је на ујед­на­чен и је­дин­ствен ге­о­по­ли­тич­ки на­чин. Ге­о­по­
ли­тич­ки по­ло­жа­ји јед­ног на­ро­да/на­ци­је мо­гу, до­ду­ше, да бу­ду
раз­ли­чи­ти, али осе бич­но осе­ћа из­ве­сно ге­о­по­ли­тич­ко при­
вла­че­ње на ује­ди­ња­ва­ју­ћој и по­тен­ци­јал­но је­дин­стве­ној те­ри­
то­ри­јал­ној осно­ви за­јед­нич­ке др­жа­ве. Те­жи се на­ци­о­нал­ном
је­дин­ству и ује­ди­ње­њу, с об­зи­ром на раз­ли­чи­те вр­сте раз­дво­
је­но­сти то­по­са дру­штве­не и по­ли­тич­ке ег­зи­стен­ци­је.
Ре­че­но је да при­пад­ни­ци јед­не на­ци­је и јед­не ре­ли­ги­је мо­
гу има­ти исти, али и раз­ли­чи­те ге­о­по­ли­тич­ке иден­ти­те­те.
Ти ко­лек­тив­ни иден­ти­те­ти мо­гу би­ти уста­ље­ни и ста­бил­ни,
сли­ва­ти се у је­дан и укруп­ња­ва­ти до јед­ног иден­ти­те­та, али,
та­ко­ђе, мо­гу би­ти не­стал­ни и по­љу­ља­ни, мо­гу се раз­ли­ва­ти,
ума­њи­ва­ти и не­ста­ја­ти. На­ци­је и ре­ли­ги­је по­сто­је у плу­рал­
ним усло­ви­ма, што не би тре­ба­ло да озна­ча­ва по­ли­на­ци­о­
нал­ну (као по­ли­те­и­стич­ку) по­хва­лу са уди­вље­ним кла­ња­њем
по­јав­ном мно­штву, већ са­мо еви­ден­ци­ју очи­глед­не мно­го­
стру­ко­сти.
За мно­ге љу­де је вла­сти­ти на­род по­че­так и крај при­па­да­
ња оној од­лу­чу­ју­ћој и пре­с уд­ној вр­сти иден­ти­те­та ко­ја сво­
јом ши­ри­ном и ду­би­ном да­ле­ко над­ма­шу­је вла­сти­ти ин­
ди­ви­ду­ал­ни иден­ти­тет. За дру­ге, пак, ет­нич­ки, на­род­ни и
на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет не­ма­ју не­ки на­ро­чи­ти па чак и ни­ка­
кав дру­штве­ни зна­чај. Под ути­ца­јем спе­ци­фич­них аме­рич­
ких схва­та­ња на­ци­је Хан­тинг­тон, ре­ци­мо, сма­тра да суб­на­
ци­о­нал­ни и ре­ги­о­нал­ни иден­ти­те­ти за­до­би­ја­ју пре­им
­ ућ­ство
у од­но­с у на ши­ре на­ци­о­нал­не иден­ти­те­те.17
17
Хан­гитнгтон уоча­ва: „Љу­ди се иден­ти­фи­ку­ју са они­ма ко­ји су нај­слич­ни­ји
њи­ма и са они­ма са ко­ји­ма мо­гу да де­ле ет­ни­ци­тет, ре­ли­ги­ју, тра­ди­ци­ју и
мит о за­јед­нич­ком по­ре­клу и за­јед­нич­кој исто­ри­ји... Ме­ђу­тим, са тим су­жа­
ва­њем иден­ти­те­та те­че па­ра­лел­но про­цес про­ши­ри­ва­ња иден­ти­те­та по­што
јед­ни на­ро­ди сту­па­ју у ин­тер­ак­ци­ју са на­ро­ди­ма дру­га­чи­јих кул­т у­ра и ци­ви­
ли­за­ци­ја и, исто­вре­ме­но, иден­ти­фи­ку­ју се са на­ро­ди­ма ко­ји су ге­о­граф­ски
ве­о­ма уда­ље­ни, али ко­ји има­ју сли­чан је­зик, ре­ли­ги­ју и кул­т у­ру.“ Ха­тинг­тон
Се­мју­ел, Аме­рич­ки иден­ти­тет. Про­блем дез­ин­те­гра­ци­је Аме­ри­ке, „Кри­за
иден­ти­те­та на гло­бал­ном ни­воу“, стр. 21, ЦИД - Со­цен, Под­го­ри­ца, 2008.
49
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
У овом исто­риј­ском ча­с у, ма ка­ко тај час био пре­ли­вен хо­
мо­ге­ни­зу­ју­ћом пе­ном гло­ба­ли­за­ци­је, свет је је ра­сло­јен и по­
де­љен на на­ро­де, тј. на­ци­је, др­жа­ве и ра­зно­ли­ке су­пер­и­ор­не
и ин­фе­ри­ор­не, гло­бал­не и ло­кал­не ге­о­по­ли­ти­ке. Ма ко­ли­ко
се на­сто­ја­ло на: свет­ској ме­ђу­за­ви­сно­сти, нор­ма­тив­ном уни­
вер­за­ли­зму, је­дин­стве­ном од­го­во­ру на гло­бал­не ри­зи­ке и је­
дин­стве­ној гло­бал­ној струк­т у­ри, свет ни­је је­дин­стве­но мо­де­
ло­ван.
Дра­стич­не еко­ном­ске и по­ли­тич­ке не­у­јед­нач­но­сти и су­
прот­но­сти на свет­ском пла­ну пра­ти и ре­ли­гиј­ска и цр­кве­на
ра­зно­вр­сност. Ма ко­ли­ко ре­ли­гиј­ски спи­ри­т у­а­ли­зам од­у­да­
рао од по­ли­тич­ких „те­о­ло­ги­ја“ и те­ле­о­ло­ги­ја, ње­гов цр­кве­
ни из­раз по­ред пи­је­те­та и ме­ди­та­тив­но­сти од­у­век је укљу­чи­
вао ово­зе­маљ­ску „бор­бу за ду­ше“ и при­мат ме­ђу вер­ни­ци­ма.
Хри­шћан­ске цр­кве, на при­мер, ни­с у са­мо „ра­то­ва­ле“ са пред­
став­ни­ци­ма дру­гих ре­ли­ги­ја и цр­кви не­го и јед­на про­тив
дру­ге у окри­љу хри­шћан­ства, као што су ула­зи­ле у су­ко­бе са
све­тов­ним вла­сти­ма др­жа­ва уну­тар ко­јих су де­ло­ва­ле. По­ли­
тич­ком фун­да­мен­та­ли­зму у ауто­ри­тар­ним и то­та­ли­тар­ним
ви­до­ви­ма, са­о­бра­зан је ре­ли­гиј­ски екс­тре­ми­зам и фун­да­мен­
та­ли­зам, под­јед­на­ко опа­сних об­ли­ка.18
Та­мо где је­дан на­род оби­та­ва у ви­ше др­жа­ва мо­же, да­кле,
би­ти ре­чи о је­дин­стве­ној али и раз­дво­је­ним ге­по­ли­ти­ка­ма, у
скла­ду са ме­ђу­соб­ним од­но­си­ма, ступ­ње­ви­ма одр­жа­вље­но­
сти и спољ­но­по­ли­тич­ким, тј. ге­о­по­ли­тич­ким ори­јен­та­ци­ја­ма.
Слич­но је и са ге­о­по­ли­тич­ким аспек­ти­ма ре­ли­ги­је. Иако
ира­ци­о­нал­ност и спи­ри­т у­ал­ност ре­ли­ги­је упу­ћу­ју на сфе­
ре ко­је су да­ле­ко од ово­земљске уко­ре­ње­но­сти и ин­те­ре­сне
при­зем­но­сти, ре­ли­ги­ја ин­кар­ни­ра­на у цр­ква­ма има ге­о­по­ли­
18
Бри­тан­ски исто­ри­чар Ерик Хоб­сба­ум раз­ли­ку­је фун­да­мен­та­ли­зам и на­ци­
о­на­ли­зам, он сма­тра да на­ци­о­на­ли­зам има пред­ност над фун­да­мен­та­ли­
змом: „Са­ма ње­го­ва нео­д­ре­ђе­ност и не­до­ста­так про­грам­ског са­др­жа­ја да­је
му по­тен­ци­јал­но уни­вер­зал­ну по­др­шку уну­тар соп­стве­не за­јед­ни­це. Из­у­зев
у пра­вим тра­ди­ци­о­нал­ним дру­штви­ма ко­ја ре­а­гу­ју на по­чет­ни ути­цај мо­
дер­ни­за­ци­је, фун­да­мен­та­ли­зам из­гле­да да је уни­вер­зал­на по­ја­ва ка­рак­те­
ри­стич­на за ма­њи­не. Он се мо­же при­кри­ти си­лом ко­јом га ре­жи­ми на­ме­ћу
сво­јим на­ро­ди­ма, без об­зи­ра да ли га они во­ле или не... или спо­соб­но­шћу
фун­да­мен­та­ли­стич­ких ма­њи­на да мо­би­ли­шу стра­те­шки успе­шно сме­ште­не
гла­со­ве у де­мо­крат­ским си­сте­ми­ма.“ Хоб­сба­ум Ерик, На­ци­је и на­ци­о­на­ли­зам
од 1780. Про­грам, мит, ствар­ност, гла­ва „На­ци­о­на­ли­зам у ка­сном два­де­се­
том ве­ку“, стр. 191, „Фи­лип Ви­шњић“, Бе­о­град, 1996.
50
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
тич­ке ви­до­ве ис­по­ља­ва­ња. Цр­кве­но де­ло­ва­ње у ме­ђу­на­род­
ним окви­ри­ма и спољ­но­по­ли­тич­ким аспек­ти­ма мо­же би­ти
ту­ма­че­но и као цр­кве­на ге­о­по­ли­ти­ка. При­ме­на ге­о­пол­тич­ких
ка­те­го­ри­ја на фе­но­ме­ном ре­ли­ги­је вр­ши се уну­тар јед­не од
по­себ­них ди­сци­пли­на под ра­зним оба­ве­зу­ју­ћим име­ни­ма: ге­
о­по­ли­ти­ка ре­ли­ги­је,19 ре­ли­гиј­ска ге­о­по­ли­ти­ка, ре­ли­гиј­ска ге­о­
гра­фи­ја, ге­ог­ ра­фи­ја ре­ли­ги­је,20 са­крал­на ге­о­гра­фи­ја, са­крал­на
ге­о­по­ли­ти­ка, ге­о­по­ли­ти­ка све­тог, ре­ли­ги­је по­ли­ти­ке, ре­
ли­ги­је на­ци­је,21 итд. Уз ре­че­но, по­треб­но је до­да­ти да ге­о­по­
ли­тич­ку са­крал­ност,22 ди­рект­но по­ве­за­ну за ре­ли­ги­о­зност
и цр­кве­ност, ва­ља раз­ли­ко­ва­ти од фи­ло­зоф­ских и ме­та­фи­
зич­ких под­ло­га ге­о­по­ли­тич­ких схва­та­ња све­та. У сва­кој кон­
крен­тој ге­о­по­ли­ти­ци, ма ко­ли­ко ру­ко­во­ђе­на ин­те­ре­си­ма из­
гле­да­ла јед­но­став­на и ствар­но­сна, де­лу­је ма­кар и као на­тру­ха,
из­ве­сни спи­ри­т у­а­ли­зам, ако не ре­ли­гиј­ско уве­ре­ње, оно бар
ме­та­фи­зич­ки на­ук.
19
Ме­ђу са­вре­ме­ним срп­ским исто­ри­ча­ри­ма ко­ји ви­со­ко ран­ги­ра­ју ре­ли­гиј­ску
и цр­кве­ну ком­по­нен­т у ме­ђу­на­род­них од­но­са, тј. ге­о­по­ли­ти­ке су: Ми­ло­рад
Ек­ме­чић, Жар­ко Ви­до­вић, Дра­го­љуб Жи­во­ји­но­вић, Ни­ко­ла Жу­тић, Вељ­ко
Ђу­рић. За­па­же­ни су, та­ко­ђе, на ге­о­по­ли­ти­ку не­по­сред­ни­је усме­ре­ни ауто­ри:
Сми­ља Авра­мов, Дра­гош Ка­ла­јић, Пре­драг Дра­гић Ки­јук, Жељ­ко По­зна­но­
вић, Вла­ди­мир Ди­ми­три­је­вић, итд.
20
Ви­де­ти књи­гу по­ли­тич­ког ге­о­гра­фа Мир­ка Гр­чи­ћа, Ге­ог­ ра­фи­ја ре­ли­ги­ја, Ге­
о­граф­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, Бе­о­град, 2011. Та­ко­ђе, ра­ни­је
на­пи­са­но де­ло: Ре­фик Ша­ћи­бо­вић, Увод у оп­шту ге­о­гра­фи­ју ре­ли­ги­је, Про­
ме­теј –Тер­сит - Ју­нир, Но­ви Сад, Бе­о­град, Ниш, 1995.
21
Ви­де­ти: Ђен­ти­ле Еми­лио, Ре­ли­ги­је по­ли­ти­ке. Из­ме­ђу де­мо­кра­ти­ја и то­та­
ли­та­ри­за­ма, гла­ва „Ре­ли­ги­ја чо­ве­ка, ре­ли­ги­ја ре­во­лу­ци­је, ре­ли­ги­ја на­ци­је“,
стр. 86-96, по­себ­но ме­сто о од­но­с у ре­ли­ги­је и на­ци­је у фа­ши­зму, стр. 93, XX
век – књи­жа­ра Круг, Бе­о­град, 2009.
22
Ми­ло­мир Сте­пић сма­тра да: „са­вре­ме­ни срп­ски ге­о­по­ли­тич­ки иден­ти­тет
про­ис­ти­че из ви­ше­ди­мен­зи­о­нал­не са­крал­но-ге­о­граф­ске ду­ал­но­сти.“ Под
„ду­ал­но­сти­ма“ у на­став­ку Сте­пић под­ра­зу­ме­ва сле­де­ће иден­ти­тет­не па­ро­ве:
Коп­но - Мо­ре; Зе­мља – Во­да; Пла­ни­на – Под­го­ри­на; Ид­сток – За­пад; Се­вер
– Југ. (стр. 16-21) У за­кључ­ку Сте­пић пи­ше: „Срп­ски ге­о­по­ли­тич­ки иден­ти­
тет тре­ба­ло би да се те­ме­љи на искон­ској, до­ми­цил­ној, аутен­тич­ној при­пад­
но­сти са­крал­но-ге­о­граф­ски ком­плек­сној при­мор­ско-пла­нин­ско-ни­зиј­ској
при­род­ној сре­ди­ни, тј. ло­гич­но да про­ис­ти­че из са­мо­и­ден­ти­фи­ка­ци­је це­ли­
ном ја­дран­ско-ди­нар­ско-па­нон­ског про­сто­ра. Да­кле, обе­леж­ја тог иден­ти­те­
та про­ис­ти­чиу из при­пад­но­сти Бал­ка­ну, чи­је се глав­не ге­о­граф­ске осо­би­не
(пре­ма Цви­ји­ћу пр. М.К.) де­ле у три гру­пе: евро­а­зиј­ске осо­би­не, осо­би­не
спа­ја­ња и про­жи­ма­ња и осо­би­не изо­ло­ва­ња и од­ва­ја­ња.“ Ми­ло­мир Сте­пић,
на­вед­ни рад, стр. 21.
51
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Очи­то да ин­те­гра­ци­ја све­та на иде­о­крат­ском та­ла­с у гло­
ба­ли­зма и гло­ба­ли­за­ци­је прет­по­ста­вља, на­и­ме, ње­го­ву још
увек не­пре­вла­да­ну по­де­ље­ност. У ко­ре­ну гло­бал­них по­де­ла
на­ла­зе се раз­ли­чи­те на­ци­о­нал­не и др­жав­не ево­лу­ци­је кој су у
ре­зул­та­т у струк­т у­ри­са­ле не са­мо раз­ли­чи­те већ и су­про­то­не
скло­по­ве ин­те­ре­са.
Су­прот­но од ен­ди­стич­ког ста­ва о не­ми­нов­ном кра­ју сва­
ке по­ли­ти­ке, па сход­но то­ме и ге­о­по­ли­ти­ке у пост­мо­дер­ном
до­бу, са­вре­ме­на зби­ва­ња ука­зу­ју на не­у­ма­ње­ну иден­ти­тет­ну
уло­гу и из­вор­ну вред­ност фи­зич­ког про­сто­ра у по­ли­тич­ком
жи­во­т у. Про­стор је, да­бо­ме, не­у­ни­штив, ме­та­фо­рич­ки ре­
че­но мо­же се на­ру­шти, за­га­ди­ти, опу­сто­ши­ти, па чак, као
огра­ни­че­на ве­ли­чи­на, и уки­ну­ти, али се као та­кав не мо­же
ствар­но по­ни­шти­ти.23 Про­стор­ни услов по­ли­ти­ке има сна­гу
ак­си­о­ма, ода­кле и из­ви­ре ге­о­по­ли­тич­ност ме­ђу­на­род­не, тј.
гло­бал­не по­ли­ти­ке.
9. Ге­о­по­ли­ти­ка осли­ка­ва су­прот­но­сти
Ге­о­по­ли­тич­ки при­ступ хе­те­ро­ге­ној ме­ђу­на­род­ној ствар­
но­сти упу­ћу­је на про­ми­шља­ње су­прот­но­сти и про­тив­ре­че­
но­сти од­но­са ме­ђу на­ци­ја­ма, др­жа­ва­ма и њи­хо­вим са­ве­зи­ма.
Ге­о­по­ли­ти­ка се те­ме­љи на отво­ре­ном ан­ти­те­тич­ком ми­шље­
њу, не­у­ви­је­ној ди­ле­ма­ти­ци и осми­шље­ним ал­тер­на­ти­ва­ма.
У том сми­слу, ге­о­по­ли­ти­ка је жи­ва сли­ка пла­не­тар­них су­
прот­но­сти. Пре­де­ли ге­о­по­ли­тич­ких ис­тра­жи­ва­ња су ис­пу­
ње­ни су­прот­ним ин­те­ре­си­ма ак­те­ра ме­ђу­на­род­не по­ли­ти­ке а
не пре­ста­би­лар­ном хар­мо­ни­јом тзв. ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це,
свет­ског дру­штва или свет­ске др­жа­ве. За­то је по­жељ­но ра­за­
зна­ва­ти и раз­лу­чи­ва­ти зби­љу од ње­них при­ви­да, а не по­жељ­
на при­ви­ђе­ња пре­о­бра­жа­ва­ти у зби­љу. И при­ви­ди би, ме­ђу­
тим, тре­ба­ло да бу­ду тач­но опи­са­ни. Об­и­сти­ња­ва­ње је та­чан
опис при­ви­да.
Ве­ли­ки свет­ски и ре­ги­о­нал­ни ра­то­ви сред­њег оп­се­га у про­
шлом и овом ве­ку мо­гу се ока­рак­те­ри­са­ти и као ра­то­ви на­ци­
23
Ари­сто­тел ве­ли: „Јер оно без че­га не мо­же би­ва­ти ни­шта од дру­гих ства­ри,
док оно мо­же без дру­гих, ну­жно би­ва пр­во, бу­ду­ћи да се мје­сто не уни­шта­ва
кад ства­ри ко­је су у ње­му про­па­да­ју.“ Ари­сто­тел, Фи­зи­ка, 35 / 209А, стр. 83,
пред­го­вор, при­је­вод са из­вор­ни­ка То­ми­слав Ла­дан, СНЛ, За­греб, 1987.
52
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
ја и на­ци­о­нал­них ели­та за по­сти­за­ње пре­вла­сти и над­мо­ћи.
Ни­јед­на хе­ге­мо­ни­јал­на на­ци­о­нал­на и тран­сна­ци­о­нал­на кон­
сте­ла­ци­ја у до­са­да­шњој исто­ри­ји ни­је се по­ка­за­ла трај­ном.
На­ци­ја­ма фор­ми­ра­ним у про­те­кла два сто­ле­ћа ва­зда је пре­
ти­ла дво­стру­ка опа­сност: спо­ља­шњег угро­жа­ва­ња од стра­не
не­ке дру­ге на­ци­је или са­ве­за на­ци­ја, или, уну­тра­шњег уру­ша­
ва­ње услед на­го­ми­ла­них уну­тар­на­ци­о­нал­них про­тив­реч­но­
сти и су­прот­но­сти.
На­ци­о­ге­не­зе су ма­ло­кад за­о­би­ла­зи­ли то­ко­ви на­ци­о­нал­ног
де­гра­ди­ра­ња и де­струк­ци­је. Та­мо где на­ци­је ни­с у ус­пе­ле да
до­вр­ше др­жав­но фор­ми­ра­ње, на­шле су се у окол­но­сти­ма на­
ци­о­нал­не угро­же­но­сти. Иако ве­ли­ки, број на­ста­лих др­жа­ва
у све­т у је, ме­ђу­тим, да­ле­ко ма­њи од бро­ја ет­но­са, по­лу­на­ци­ја
и на­ци­ја, та­ко да у од­но­с у на­ци­о­нал­ног и др­жав­ног из­о­ста­је
по­ду­да­ра­ње. Шта­ви­ше, не­мо­гућ­ност одр­жа­вље­ња свих ет­но­
са и на­ци­ја, у окол­но­сти­ма не­до­вољ­ног бро­ја рас­по­ло­жи­вих
др­жа­ва и ета­ти­зо­ва­ња, ни­је пре­ста­ла да ства­ра се­це­си­о­ну и
ире­ден­ти­стич­ку на­пе­тост.
Бу­ду­ћи да је прак­тич­но не­мо­гу­ће ута­жи­ти све др­жа­во­
твор­не по­ри­ве не­е­та­ти­зо­ва­них на­ци­ја, у мо­дер­ном и пост­мо­
дер­ном ста­њу оста­је не­склад из­ме­ђу на­ци­о­нал­них ам­би­ци­ја и
до­вр­шет­ка на­ци­о­на­лих про­гра­ма у же­љо­твор­ним на­ци­о­нал­
ним др­жа­ва­ма. По­ли­тич­ка ин­хи­би­ци­ја на­ци­о­нал­ног одр­жа­
вље­ња, ме­ђу­тим, ни­је је­ди­на јер де­лу­ју и дру­ги аген­си ре­ла­
ти­ви­зо­ва­ња по­ри­ва ап­со­лут­ног на­ци­о­нал­ног при­ма­та. Они
де­лу­ју пр­вен­стве­но из гло­бал­ног окру­же­ња.
На­ци­о­нал­ни оквир раз­ре­ше­ња про­бле­ма и одр­жа­ња на­ци­
је као ко­лек­ти­ви­те­та у на­ци­о­нал­ним др­жав­ним гра­ни­ца­ма,
под сна­жним је при­ти­ском си­ла гло­ба­ли­за­ци­је ко­је оспо­ра­ва­
ју кла­сич­ни, тј. мо­дер­ни тип др­жа­ве, пост­мо­дер­ним огра­ни­
че­њи­ма. На­ци­о­на­ни кон­текст сла­бих др­жав­них тво­ре­ви­на се
сме­шта у су­пер­и­ор­ни над­на­ци­о­нал­ни кон­текст ја­ких и над­
моћ­них др­жа­ва.У ре­ал­ној ме­ђу­на­род­ној по­ли­ти­ци то мо­же да
зна­чи са­мо де­те­ри­то­ри­ја­ли­зо­ва­ње и де­с у­ве­ре­ни­зо­ва­ње оних
на­ци­ја-др­жа­ва ко­је не успе­ва­ју да се сна­ђу и пре­жи­ве у не­ми­
ло­срд­ном гло­бал­ном над­ме­та­њу.24
24
О то­ме: Де­спо­то­вић Љу­би­ша, Ђу­рић Жи­во­јин, „Раз­град­ња на­ци­о­нал­не др­
жа­ве: на­ци­о­нал­на др­жа­ва у про­це­си­ма де­на­ци­о­на­ли­за­ци­је, де­те­ри­то­ри­ја­ли­
53
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
По­љу­ља­не на­ци­је-др­жа­ве и др­жа­ве-на­ци­је под­врг­ну­те су
иде­о­ло­шким по­у­ка­ма и при­сил­ном при­ви­ка­ва­њу на ин­фе­ри­
ор­ност рас­пар­ча­не на­ци­о­нал­не ег­зи­стен­ци­је у ста­њу оспо­
ре­не др­жав­но­сти. Ге­о­по­ли­тич­ка пе­да­го­ги­ја, ко­ја се пре­ма
„не­с у­пе­лим“, „ре­ме­ти­лач­ким“ и „де­ли­квент­ским др­жа­ва­ма“
пре­по­ру­чу­је од стра­не „узор­них“ др­жа­ва и њи­хо­вих над­моћ­
них са­ве­за, от­пр­ва се оства­ру­је при­ме­ном „ме­ка­не мо­ћи“ а
он­да, у слу­ча­ју не­у­спе­ха, и ре­ал­по­ли­тич­ким на­ме­та­њем ана­
ци­о­нал­не амор­фи­је пре­пу­ште­не гло­ба­ли­стич­ким ва­ло­ви­ма.25
10. Ге­о­по­ли­ти­ка, иден­ти­тет, на­ци­о­нал­ност
Иден­ти­тет це­ли­не ге­о­по­ли­ти­ке у ди­вер­си­фи­ко­ва­ном кор­
пу­с у по­ли­тич­ких на­у­ка не би тре­ба­ло ме­ша­ти са по­себ­ном,
ско­ро­на­ста­лом ди­сци­пли­ном под на­зи­вом ге­о­по­ли­ти­ка иден­
ти­те­та,26 ко­ја је под ути­ца­јем постструк­т у­ра­ли­зма, има­го­
ло­ги­је и ими­џи­сти­ке на­ро­чи­то раз­ви­је­на у оном ти­пу пост­
мо­дер­ни­стич­ког ду­скур­са ко­ји ни­је пре­ви­ше од­бо­јан спрам
про­стор­них фе­но­ме­на мо­ћи и ге­о­по­ли­ти­ке као та­кве. У за­ви­
сно­сти да ли је на­реч­на ди­сци­пли­на фор­ми­ра­на у окви­ри­ма
(пост)мо­дер­не ими­џо­ло­ги­је и ими­џи­сти­ке, или у стрикт­ни­
јем и кла­сич­ни­јем ге­о­по­ли­тич­ком жан­ру, ге­о­по­ли­ти­ка иден­
ти­те­та оба­ве­шта­ва о при­ро­ди, ка­рак­те­ру и мен­та­ли­те­т у ак­те­
ра, фе­но­ме­на, су­бје­ка­та и обје­ка­та у ге­о­по­ли­тич­ким про­це­с у.
Као што је не­с ум­њив те­о­риј­ски иден­ти­тет ге­о­по­ли­ти­ке,
још ви­ше је не­спор­на по­тре­ба пре­по­зна­ва­ња и ис­тра­жи­ва­ња
ра­зно­вр­сне ге­о­по­ли­тич­ке прак­се у ко­јој се као глав­ни ак­те­ри,
за­ци­је и де­с у­ве­ре­ни­за­ци­је“, по­себ­но гла­ва „Де­на­ци­о­на­ли­за­ци­ја и ге­о­по­ли­ти­
ка иден­ти­те­та“, стр. 44-50, Срп­ска по­ли­тич­ка ми­сао, бр. 2, 2012.
25
О то­ме: Чом­ски Но­ам, Не­у­спе­ле др­жа­ве, Ру­би­кон, Но­ви Сад, - Бе­ок­њи­га, Бе­
о­град, по­себ­но по­гла­вље „Од­мет­нич­ке др­жа­ве“, стр. 48-94, Бе­о­град, 2010.
Та­ко­ђе: Ми­тро­вић Љу­би­ша, У вр­тло­гу тран­зи­ци­је, гла­ва „Гло­ба­ли­за­ци­ја и
ме­та­мор­фо­за иден­ти­те­та“, стр. 41-47, Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет у Ни­шу, Ниш,
2012.
26
О то­ме: Де­спо­то­вић Љу­би­ша, Ге­о­по­ли­ти­ка иден­ти­те­та, на­ро­чи­то гла­ва
„Ге­о­по­ли­ти­ка иден­ти­те­та“, стр. 107-137, Ло­гос - Кул­т у­ра по­ли­са, Но­ви Сад,
2011. Та­ко­ђе, Су­бо­тић Мом­чи­ло, Иден­ти­тет и ге­о­по­ли­тич­ка ствар­ност
Ср­ба, гла­ва „О на­ци­ји и на­ци­о­нал­ном иден­ти­те­т у“, стр. 9-11, Ин­сти­т ут за
по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2012.
54
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
су­бјек­ти и објек­ти ука­зу­ју на­ци­је, др­жа­ве и цр­кве, тј. на­ци­
о­нал­не иде­о­ло­ги­је, др­жав­не док­три­не и ре­ли­гиј­ска уве­ре­ња.
Та­кве прак­се су, уоста­лом, тра­ди­ци­о­нал­не обла­сти ге­о­по­ли­
тич­ке ана­ли­зе и син­те­зе, ка­ко сва­ка по­на­о­соб та­ко и у ме­ђу­
ти­ца­ју и про­жи­ма­њу, али и по­ре­ђе­њу и уоче­ним слич­но­сти­
ма.
Исто­риј­ско ис­ку­ство упу­ћу­је на ста­но­ви­ште да су на­ро­ди
и др­жа­ве у исто­ри­ји ис­по­ља­ва­ли пре­по­зна­тљи­ве па и упе­ча­
тљи­ве де­мо­по­ли­тич­ке и ге­о­по­ли­тич­ке иден­ти­те­те. Чи­ни­о­ци
ко­ји оли­ча­ва­ју ге­о­по­ли­тич­ки иден­ти­тет не­ког на­ро­да раз­у­ме­
ва­ју се на ра­зно­вр­сне на­чи­не. Ко­ри­сно је не­ве­сти два ско­ри­ја
при­ме­ра раз­у­ме­ва­ња срп­ског ге­о­по­ли­тич­ког иден­ти­те­те­та.
Раз­ма­тра­ју­ћи „са­мо­спо­зна­ју ге­о­по­ли­тич­ког иден­ти­те­та“,
ге­о­граф, по­ли­тич­ки ге­о­граф и ге­о­по­ли­ти­ко­лог Ми­ло­мир
Сте­пић, у еле­мен­тар­не ви­до­ве ње­го­вог ис­по­ља­ва­ња убра­ја су­
штин­ски ва­жна пи­та­ња ко­ја се ти­чу вре­мен­ских ди­мен­зи­ја: а)
про­шло­сти – ода­кле смо и ко смо би­ли? б) Са­да­шњо­сти - где
смо и ко смо? И, нај­зад, в) Где ће­мо да бу­де­мо и шта ће­мо да
бу­де­мо?27
Као нај­ва­жни­је еле­мен­те срп­ског на­ци­о­нал­ног и ге­о­по­ли­
тич­ког иден­ти­те­та по­ли­ти­ко­лог Мом­чи­ло Су­бо­тић на­во­ди:
а) срп­ски је­зик; б) срп­ско пи­смо; в) за­јед­нич­ко исто­риј­ско ис­
ку­ство; г) пра­во­сла­вље и СПЦ, и; д) на­ци­о­нал­ну др­жа­ву.28
Про­стор­ни ре­флекс суд­би­не на­ро­да и на­ци­је очи­т у­је се
као ко­лек­тив­ни ге­о­граф­ски и по­ли­тич­ки иден­ти­тет у од­ре­
ђе­ним исто­риј­ским се­квен­ца­ма. Рад­но по­ље те вр­сте раз­у­ме­
ва­ња иден­ти­те­та об­у ­хва­та и про­жи­ма по­ја­ве, ка­кве су на­ци­ја
и ре­ли­ги­ја.
Про­пу­ште­на кроз ге­о­по­ли­тич­ку при­зму на­ци­ја ис­по­ља­ва
вла­сти­т у ге­о­по­ли­ти­ку, би­ло да се од­но­си на на­ци­о­нал­ну или
гра­ђан­ску др­жа­ву, би­ло да је реч о на­ци­о­нал­ној ге­о­по­ли­ти­ци
у тим ти­по­ви­ма др­жа­ва. Сва­ку на­ци­ју обе­ле­жа­ва не­ка ге­о­по­
27
Ви­де­ти: Сте­пић Ми­ло­мир, „О срп­ском ге­о­по­ли­тич­ком иден­ти­те­т у“, по­гла­
вље „Спо­зна­ја ге­о­по­ли­тич­ке ди­мен­зи­је на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, Срп­ска по­
ли­тич­ка ми­сао, бр. 2, 2012, стр. 13-14.
28
Су­бо­тић Мом­чи­ло, Иден­ти­тет и ге­о­по­ли­тич­ка ствар­ност Ср­ба, гла­ва
„Основ­ни еле­мен­ти срп­ског на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та“ стр. 11-44, Ин­сти­т ут
за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2012.
55
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
ли­ти­ка та­ко да се го­во­ри о мно­штву ко­ег­зи­стент­них и кон­ку­
рент­них на­ци­о­нал­них ге­о­по­ли­ти­ка.
Ак­це­нат ге­о­по­ли­тич­ког атри­бу­и­ра­ња се ме­ња са по­ме­ра­
њем фо­ку­са на на­ци­ју или на др­жа­ву. Та­ко се, на при­мер, раз­
ли­ку­ју срп­ска ге­о­по­ли­ти­ка и ге­о­по­ли­ти­ка Ср­би­је. Пре­с уд­но
ме­ри­ло је пре­те­жно на­ци­о­нал­но су­бјек­ти­ви­зо­ва­ње ге­о­по­ли­
тич­ког фе­но­ме­на, или, пак, ин­тер-на­ци­о­нал­но објек­ти­ви­зо­
ва­ње по­ло­жа­ја на­ци­је и на­ци­о­нал­не др­жа­ве у ме­ђу­на­род­ном
кон­тек­сту.29
Има­ју­ћи у ви­ду те­мељ­не по­став­ке по­ли­тич­ке, еко­ном­ске,
кул­т ур­не, ан­тро­по­ло­шке и пси­хо­ло­шке те­о­ри­је на­ци­је, по­
ста­вља се ра­зло­жно пи­та­ње: шта би мо­гло да за­ме­ни на­ци­ју (у
плу­ра­лу и син­гу­ла­ру), уко­ли­ко је она као исто­риј­ска по­ја­ва,
ка­ко се ве­ли, осу­ђе­на на не­ста­нак? Да ли се, са­о­бра­зно утр­ну­
ћу гра­ђан­ске ин­ди­ви­дуе и на­и­ла­ску тзв. пост­ху­ма­ног до­ба,30
слич­но до­го­ди­ло и на­ци­јом?
Ка­да ми­сле на на­ци­ју, мно­ги по на­у­че­ној на­ви­ци, ско­ро
ауто­мат­ски, ука­зу­ју на на­ци­о­на­ли­зам, не раз­ли­ку­ју­ћи при
том по­зи­тив­на и не­га­тив­на свој­ства на­ци­о­нал­не по­ја­ве. Ола­
ко по­кли­зну­ће у „изам“ код мно­гих је дуг је сум­њи­вом уве­
ре­њу да је ис­по­ља­ва­ње би­ло ка­квих на­ци­о­нал­них осе­ћа­ја и
при­пад­но­сти, или ис­ти­ца­ње и ува­жа­ва­ње на­ци­о­нал­ног иден­
ти­те­та, кон­сти­т у­тив­но оп­те­ре­ће­но из­ве­сном пре­те­ра­но­шћу
ко­ја се на­зи­ва на­ци­о­на­ли­змом. Чи­та­ју­ћи та­кве кри­ти­ча­ре
на­ци­је по­ми­шља се да на­ци­о­нал­ни фе­но­мен ни не мо­же по­
29
Већ у на­сло­вља­ва­њу ре­фе­рент­них де­ла из обла­сти на­ци­о­нал­не ге­о­по­ли­ти­ке
у ши­рем сми­слу, са­др­жан је од­ре­ђе­ни ге­о­по­ли­тич­ки при­ступ, ра­курс и пер­
спек­ти­ва са­гле­да­ва­ња. Без ула­же­ња у ду­бља зна­че­ња и раз­у­ме­ва­ња, као при­
мер раз­ли­ко­ва­ња срп­ске ге­о­по­ли­ти­ке и ге­о­по­ли­ти­ке Ср­би­је мо­же да по­слу­жи
не­ко­ли­ко не­дав­но об­ја­вље­них књи­га: Ак­сис Труд, Ге­о­по­ли­ти­ка Ср­би­је, Слу­
же­ни гла­сник – Фа­кул­тет без­бед­но­сти Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, Бе­о­град,
2007; Об­ра­до­вић Жар­ко, Ге­о­по­ли­ти­ка Ср­би­је, Ме­га­тренд уни­ве­зи­тет, Бе­о­
град, 2011; Про­ро­ко­вић Ду­шан, Ге­о­по­ли­ти­ка Ср­би­је. По­ло­жај и пер­спек­ти­ве
по­чет­ком 21. ве­ка, Слу­жбе­ни гла­сник – Ге­о­по­ли­ти­ка, Бе­о­град, 2012; Ки­ли­
бар­да Зо­ран, Осно­ве ге­о­по­ли­ти­ке, Слу­жбе­ни гла­сник - Фа­кул­тет без­бед­но­
сти Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, Бе­о­град, 2008.
30
На то да ће по­сле са­да­шњо­сти, ис­по­ље­ној у још увек људ­ским кон­т у­ра­ма,
усле­ди­ти раз­до­бље у ко­ме ће жи­вот чо­ве­ка про­ме­ни­ти основ­ни об­лик, ука­
зу­је Френ­сис Фу­ку­ја­ма у књи­зи На­ша пост­ху­ма­на удућ­ност. По­сле­ди­це би­
о­тех­но­ло­шке ре­во­лу­ци­је, на­ро­чи­то по­гла­вља „За­што тре­ба да бри­не­мо“, стр.
103-122, и „По­ли­ти­ка за бу­дућ­ност“, стр. 234-250, ЦИД, Под­го­ри­ца, 2003.
56
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
сто­ја­ти из­ван крај­њег и из­о­па­че­ног ви­да ис­по­ља­ва­ња, да је
екс­тре­ми­зам као су­штин­ско свој­ство на­про­сто уса­ђен у по­
ја­ву на­ци­о­нал­ног у ра­зним об­ли­ци­ма, па и у ге­о­по­ли­тич­ком
об­ли­ку. Из тог ра­кур­са гле­да­но и на­ци­о­нал­на ге­о­по­ли­ти­ка,
та­ко­ђе је „не­ко­рект­на“ ди­сци­пли­на јер је, на­вод­но, обре­ме­
ње­на из­вор­ним на­ци­о­на­ли­змом.
Шта, ме­ђу­тим, озна­ча­ва мул­ти­стич­ки и плу­рал­ни прин­
цип у слу­ча­ју ко­ег­зи­стен­ци­је и ме­ђу­у ­ти­ца­ја на­ци­о­нал­ног и
ре­ли­гиј­ског иден­ти­те­та у ге­о­по­ли­тич­ком кљу­чу? Бо­га­ти али
за­мр­ше­ни гло­бал­ни ет­нич­ки и на­ци­о­нал­ни мо­за­ик по­ка­зу­је
да у окри­љу јед­не на­ци­је мо­же по­сто­ја­ти ви­ше спе­ци­фич­них
суб­на­ци­о­нал­них ет­нич­ких, вер­ских, кул­т ур­них и ре­ги­о­нал­
них гру­па. Ре­ли­гиј­ска и цр­кве­на па­но­ра­ма све­та, та­ко­ђе, упу­
ћу­је на број­не ва­ри­ја­ци­је, нео­бич­не вр­сте са­по­сто­ја­ња, али
и вер­ске, цр­кве­не и гео/по­ли­тич­ке не­тр­пе­љи­во­сти и су­ко­
ба. Ем­пи­риј­ска сли­ка, да­кле, све­до­чи о ствар­ном и мо­гу­ћем
умно­жа­ва­њу на­ци­о­нал­них, др­жав­них, ре­ли­гиј­ских и цр­кве­
них иден­ти­те­та пу­тем удва­ја­ња и де­о­бе и на­ци­ја, др­жа­ва и
цр­кви.
Фе­но­ме­но­ло­ги­ја на­ци­је је да­ле­ко ком­плек­сни­ја од фе­но­ме­
на на­ци­о­на­ли­зма. Већ и по­сто­ја­ње не­ке на­ци­је ука­зу­је на њен
иден­ти­тет. На­ци­ју чи­не љу­ди у нај­ве­ћој ме­ри пре­по­зна­тљи­
вог гру­пи­са­ња по слич­но­сти. На­ци­ја је за­јед­ни­ца исто­риј­ског
по­ре­кла и суд­би­не. Као ко­лек­ти­ви­тет, на­ци­ја са­др­жи про­
мен­љи­ва али и кон­ти­ну­ир
­ а­на свој­ства ко­ја, по су­ми и ре­зул­
тан­ти ква­ли­те­те­та, да­ле­ко на­ди­ла­зе по­себ­не ка­рак­те­ри­сти­ке
по­је­ди­на­ца ко­ји је чи­не.31
На овом ме­сту мо­гли би се за­пи­та­ти у ко­јој ме­ри је ствар­на
и мо­гу­ћа ег­зи­стен­ци­ја на­ци­о­нал­ног ми­мо и из­ван пре­те­ра­
31
По­ве­зу­ју­ћи су­шти­ну на­ци­је са ме­ха­ни­змом „при­зна­ња са­при­пад­ни­ка“, Ер­
нест Гел­нер сма­тра да на­ци­ја чи­ни чо­ве­ка: „... на­ци­је су ар­те­фак­ти људ­ских
убе­ђе­ња, ло­јал­но­сти и со­ли­дар­но­сти. Пу­ка ка­те­го­ри­ја лич­но­сти, ре­ци­мо,
оних ко­ји за­у­зи­ма­ју из­ве­сну те­ри­то­ри­ју или, на при­мер, го­во­ре да­ти је­зик,
по­ста­је на­ци­ја ако и ка­да чла­но­ви те ка­те­го­ри­је, чвр­сто при­зна­ју из­ве­сна
узајм­на пра­ва и ду­жно­сти ко­је има­ју јед­ни пре­ма дру­ги­ма и ко­је су по­сле­
ди­ца за­јед­нич­ког члан­ства у на­ци­ји. Упра­во при­зна­ва­ње дру­гих као та­квих
са­при­пад­ни­ка, ко­је их он­да пре­тва­ра у на­ци­ју, је­сте оно што ову ка­те­го­ри­ју
одва­ја од оних ко­ји ни­с у чла­но­ви, а не одва­ја­ју је дру­ги за­јед­нич­ки атри­бу­ти,
ма ко­ји би­ли.“ Гел­нер Ернст, На­ци­је и на­ци­о­на­ли­зам, гла­ва „На­ци­ја“, стр. 19,
Ма­ти­ца Срп­ска, Но­ви Сад, 1997.
57
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
но­сти на­ци­о­на­ли­зма, и ка­ко мир­ни на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет,
ути­че на суб­на­ци­о­нал­на и су­пер­на­ци­о­на­ла ста­ња ана­ци­о­нал­
но­сти, про­тив­на­ци­о­нал­но­сти и на­ци­о­на­ли­зма? Шта, у ства­
ри, ис­по­ља­ва­ју и за шта се за­ла­жу за­ступ­ни­ци ана­ци­о­нал­них
осе­ћа­ја и вред­но­сти, (транс)иден­ти­те­та, те иде­о­ло­ги­је и по­
ли­ти­ке ко­ја се про­ти­ви и су­прот­ста­вља на­ци­о­нал­ном? Да ли
се они бо­ре са из­вор­но и те­мељ­но на­ци­о­нал­ним, или са­мо са
из­ве­де­ним, „кров­ним“ на­ци­о­на­ли­змом; раз­ли­ку­ју ли уоп­ште
те две по­ја­ве, или их у пре­до­че­ном ма­ни­ру, по­и­сто­ве­ћу­ју?32
За­кљу­чак
На­по­слет­ку по­ста­је ја­сно оно што је од по­чет­ка би­ло у пи­
та­њу и про­блем­ски по­ста­вље­но: иден­ти­тет на­ци­је, ре­ли­ги­је
и ге­о­по­ли­ти­ке ни­је тран­си­сто­риј­ски, ни­је за­у­век дат, ни­ти
под­ло­жан са­мо фор­мал­ним про­ме­на­ма, не­го и есен­ци­јал­ном
пре­о­бли­ко­ва­њу, па чак и не­стан­ку. Угро­же­ност иден­ти­те­та и
бо­ја­зан од ње­го­вог гу­бље­ња или не­про­на­ла­же­ња, чи­ни дра­му
при­па­да­ња ин­ди­ви­ду­ал­не и ко­лек­тив­не ег­зи­стен­ци­је. Дра­
ма ни­је ма­ња ни ка­да се на­сто­ји на ли­ша­ва­њу већ по­сто­је­ћег
иден­ти­те­та, ни ка­да се у пре­ла­зним си­т у­а­ци­ја­ма те­жи на­ми­
ца­њу но­вог иден­ти­те­та, чак и по це­ну ула­же­ња у су­ко­бе.33
Ана­ли­за од­но­са ме­ђу на­ци­ја­ма и уну­тар на­ци­ја, као и ме­
ђу ре­ли­ги­ја­ма и уну­тар по­је­ди­них ре­ли­ги­ја, а он­да и из­ме­ђу
на­ци­о­нал­них и ре­ли­гиј­ских ком­плек­са, упу­ћу­је на де­струк­
тви­не и не­га­тив­не, али и кон­струк­тив­не и по­зи­тив­не исто­
риј­ске про­це­се. Де­струк­ци­ја и кон­струк­ци­ја че­сто чи­не са­мо
два сро­ђе­на ли­ца ме­да­ље кон­ти­гент­не исто­ри­је.
32
Јед­на од не­во­ља у не­раз­ли­ков­ном по­и­сто­ве­ћи­ва­њу ти­че се по­ли­тич­ке кул­т у­
ре и по­ли­тич­ког је­зи­ка. За по­јам су­бјек­та ко­ји по­се­ду­је и ис­по­ља­ва на­ци­о­
нал­не осе­ћа­је у срп­ском је­зи­ку ни­је у упо­тре­би од­го­ва­ра­ју­ћи по­јам. Уме­сто,
на при­мер, ре­чи на­ци­о­на­лац, ре­дов­но се упо­тре­бља­ва реч на­ци­о­на­ли­ста,
чи­ме се уна­пред не­га­тив­но ква­ли­фи­ку­је ње­гов по­ло­жај и при­ро­да.
33
О то­ме: Кне­же­вић Ми­лош, „Вер­ски чи­ни­лац се­це­си­о­них су­ко­ба. Ве­ра и
цр­ква у про­це­с у раз­ла­га­ња др­жа­ве“, на­ро­чи­то по­гла­ва­ља „Вер­ско-цр­кве­на
ком­по­нен­та тран­зи­та“, стр. 223-224, „Вер­ска не­то­ле­ран­ци­ја, стр. 224, „По­ли­
тич­ка те­о­ло­ги­ја мр­вље­ња“, стр. 225-226, чла­нак у збор­ни­ку Ре­ли­ги­ја из­ме­ђу
исти­не и дру­штве­не уло­ге, стр. 199-213, при­ре­ди­ли Вла­де­та Је­ро­тић, Ми­ро­
слав Ива­но­вић, „Де­ре­та“, Бе­о­град, 2009.
58
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
Раз­ла­га­ње на­ци­ја, др­жа­ва и цр­кви, ко­ја ре­зул­ти­ра њи­хо­
вим умно­жа­ва­њем и над­ме­та­њем око при­зна­ња и ува­жа­ва­
ња, мо­же се озна­чи­ти као де­струк­ти­ван исто­риј­ски про­цес.
Одр­жа­ње и об­је­ди­ња­ва­ње на­ци­ја и цр­кви, с дру­ге стра­не, пре
све­га за те на­ци­је и цр­кве, мо­же се озна­чи­ти као кон­струк­
ти­ван ток исто­ри­је. Али, и ово ста­но­ви­ште је ре­ла­тив­но, јер
за но­во­на­ста­ле на­ци­о­нал­не, др­жав­не и ре­ли­гиј­ско-цр­кве­не
про­дук­те др­жав­них раз­би­ра­спа­да, на­ци­о­ге­не­зе и ши­змо­ге­не­
зе, на­ре­че­ни про­цес ни­је де­струк­ти­ван и не­га­ти­ван, на­про­
тив, они сво­ју се­це­си­ју до­жи­вља­ва­ју као по­ли­тич­ку до­бро­бит
и Бож­је про­ви­ђе­ње, еман­ци­па­ци­ју и пра­вед­ни ин­те­гри­зам.
Про­пи­ти­ва­њем мул­ти­на­ци­о­нал­ног ка­па­ци­те­та цр­кви и
ре­ли­ги­ја, и мул­ти­кон­фе­си­о­нал­ног ка­па­ци­те­та на­ци­ја обе­ло­
да­њу­ју се мно­ге те­шко ре­ши­ве не­до­у­ми­це. Ука­за­но је да се
иден­ти­те­ти на­ци­је и ре­ли­ги­је мо­гу у нај­ве­ћој ме­ри по­ду­да­ра­
ти, али и да не мо­ра­ју би­ти исто­вет­ни у сва­ком исто­риј­ском
слу­ча­ју. Све то упу­ћу­је на за­кљу­чак опа­сне не­до­вр­ше­но­сти
исто­риј­ских про­сце­са ко­ји на­ци­о­нал­ну, др­жав­ну и цр­кве­ну
кон­сти­т у­ци­ју по ме­ри­лу при­мар­ног иден­ти­те­та јед­ног на­ро­
да/на­ци­је ста­вља­ју пред ис­ку­ше­ња уну­тра­шњег уру­ша­ва­ња, у
вар­љи­вој на­ди спа­со­но­сне спо­ља­шње ин­тер­га­ци­је.
Угро­же­ност на­мет­ну­тим но­во­др­жав­ним гра­ни­ца­ма по­де­
ље­ног на­ро­да-на­ци­је, исто та­ко, ука­зу­је на угро­же­ност ње­
го­вог укуп­ног на­ци­о­нал­ног и др­жав­ног иден­ти­те­та. Ка­да
се на­сил­но де­ли сло­же­на др­жа­ва и све оста­ло је под­ло­же­но
уси­ље­ној де­о­би, бес­ко­нач­ном усит­ња­ва­њу, мр­вље­њу и при­
сва­ја­њу. Мо­гу­ћа на­ци­о­нал­на, др­жав­на и цр­кве­но/вер­ска ре­
ин­те­гра­ци­ја је су­спрег­ну­та, а не­при­род­но ста­ње по­де­ле де­
фи­ни­са­но је као „свр­ше­на ствар“, „ко­на­ча­на сли­ка“ и „но­ва
ре­ал­ност“ за­у­век раз­гра­ни­че­ног и по­де­ље­ног ре­ги­о­на.
Исто­вре­ме­но, пу­тем де­ло­ва­ња ра­зних у власт угло­бље­них
фрак­ци­ја по­ли­тич­ких ели­та и ква­зи­е­ли­та на­мет­ну­та је је ге­о­
по­ли­тич­ка „бе­зал­тер­на­тив­ност“, спрег­ну­та ја­ком ар­ма­т у­ром
при­стра­сно опре­де­ље­ног и јед­но­стра­ног евро­а­тлант­ског сме­
ра. На­ци­ја је, да­кле, по­дво­је­на, др­жа­ва и цр­ква та­ко­ђе, а про­
по­ве­ди­ма ко­је не је­ња­ва­ју и да­ље се пре­по­ру­чу­је не­из­ве­сна
на­дин­те­гра­ци­ја у над­др­жав­ну тво­ре­ви­ну ко­ја је, пот­се­ти­мо
се, не та­ко дав­но про­из­ве­ла ов­да­шњу ка­та­стро­фал­ну де­о­бу?!
59
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Раз­ли­чи­те и ствар­но и мо­гу­ће су­прот­не ге­о­по­ли­ти­ке у
раз­ро­ва­ше­ном окри­љу јед­ног на­ро­да-на­ци­је Ср­ба мо­жда нај­
ре­чи­ти­је осли­ка­ва­ју кри­зу, по­ре­ме­ћа­је и оште­ће­ња на­ци­о­
нал­ног, др­жав­ног и ре­ли­гиј­ско-цр­кве­ног иден­ти­те­та. Ста­ње
ме­ђу­соб­них за­ђе­ви­ца и на­сил­не по­де­ље­но­сти је ко­ли­ко срам­
но, то­ли­ко исто­риј­ски нео­др­жи­во и не­из­др­жљи­во.
Да бу­де све ви­ше на­ро­да у јед­ном на­ро­ду; ви­ше цр­кви у
јед­ној цр­кви; ви­ше ве­ра у јед­ној ве­ри; ви­ше спољ­них по­ли­ти­
ка ми­мо по­тре­бе јед­не и је­дин­стве­не ге­о­по­ли­ти­ке – мо­жда је
и мо­гу­ће, али са­мо под „бе­зал­тер­нтив­ним“ усло­вом рас­т у­ра­
ња на­ци­о­нал­не, др­жав­не и ге­о­по­ли­тич­ке јед­ни­не у плу­рал­ну
амор­фи­ју ра­зи­ме­но­ва­ног ста­нов­ни­шта, де­на­ци­о­на­ли­зо­ва­ног
људ­ства и раз­гра­ни­че­не те­ри­то­ри­је, и ње­го­вог нео­ко­ло­ни­јал­
ног пре­тва­ра­ња у де­с у­бјек­ти­ви­зо­ва­но ре­с урс­но под­руч­је.34
Да ли је то уоп­ште мо­гу­ће, а ако је та­кав про­цес мо­гућ пу­тем
ства­ра­ња бри­сел­ских и НА­ТО про­тек­то­ра­та, да ли је та­ко не­
што по­треб­но и до­бро, или из­ли­шно и исто­риј­ски рђа­во? На
ово упа­дљи­во сар­ка­стич­но пи­та­ње као да ни­је по­треб­но да­
да­ва­ти ика­кве од­го­во­ре. Од­го­во­ри ће, на­да­мо се, да­ти вре­ме.
Milos Knezevic
GEOPOLITICS OF NATIONAL AND RELIGIOUS
IDENTITY
The possibilities of multi-confessional capacity of nation
Summary
In understanding of the flows of pluralization of national
and state, religious-ecclesiastical and geopolitical identity it
is necesarry to bare in mind both vertical and horizontal criterion of history and real possibilities of political engineering
34
О то­ме: Де­спо­то­вић Љу­би­ша, Ђу­рић Жи­во­јин, „Раз­град­ња на­ци­о­нал­не др­
жа­ве: на­ци­о­нал­на др­жа­ва у про­це­си­ма де­на­ци­о­на­ли­за­ци­је, де­те­ри­то­ри­ја­ли­
за­ци­је и де­с у­ве­ре­ни­за­ци­је“, по­себ­но гла­ва „Де­на­ци­о­на­ли­за­ци­ја и ге­о­по­ли­ти­
ка иден­ти­те­та“, стр. 44-50, Срп­ска по­ли­тич­ка ми­сао, бр. 2, 2012.
60
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
of concrete structure of power. If immaturity of a collectivity
intended for the creation of new “identity” is prominent, it
takes a lot more energy, more persistant “design” work and a
larger quantity of “soft”, but also “hard” power with the aim
of creating and maintaining changed identity. If a hegemon
is very interested in establishing sub-national, pseudo-state
and quasi-ecclesiastical identity structures – and so strong
that endangered nation, state and church, apart from the
will to resist, cannot resist it – a sort of artificial identity is
going to be established, favorized and forced. In that case new
“identities” will be put into equal, parallel relations to the old
identities, and using the first opportunity, into superior and
discriminative position. Southern Slavic and Serbian area
in the Balkan in the last two centuries and in the modern
age present the space for the exiting but, unfortunately, catastrophic dynamics of national, state and religious-ecclesiastical conflicts and wars. Within the old people-nation of Serbs
several new nations have been produced; from the scope of
ancient Serbian Orthodox Church in a non-canonical manner, new churches have been developed along republic lines
and the lines of new nations; within one religion there have
been vitiation into apostasy, sects and quasi-religions, and
finally, instead of one national geopolitics within Serbian
nation, various geopolitical systems and orientations have
been established. The presented flows have led to present-day
contradictory and conflict state.
Key words: identity, nation, state, religion, church, geopolitics, multi-confessional capacity, national conversion,
proselitism
Ли­те­ра­т у­ра
Бе­нет К. Џејмс, „Умре­жа­ва­ње др­жа­ва-на­ци­ја“, На­ци­о­нал­ни ин­те­
рес, стр. 149-170, бр. 1, 2005.
Вах­тел Ба­рух Ен­дру, Ства­ра­ње на­ци­је, ра­за­ра­ње на­ци­је. Књи­жев­
ност и кул­тур­на по­ли­ти­ка у Ју­го­сла­ви­ји, Сту­бо­ви клту­
ре, Бе­о­град, 2001.
61
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Гел­нер Ернст, На­ци­је и на­ци­о­на­ли­зам, Ма­ти­ца Срп­ска, Но­ви Сад,
1997.
Де­спо­то­вић Љу­би­ша, Ге­о­по­ли­ти­ка иден­ти­те­та, Ло­гос - Кул­т у­ра
по­ли­са, Но­ви Сад, 2011.
Ђен­ти­ле Еми­лио, Ре­ли­ги­је по­ли­ти­ке. Из­ме­ђу де­мо­кра­ти­ја и то­та­
ли­та­ри­за­ма, XX век – књи­жа­ра Круг, Бе­о­град, 2009.
Жив­ко­вић Гор­да­на, „Кри­за срп­ског на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та“, По­
ли­тич­ка ре­ви­ја, стр. 121-133, бр. 1, 2012.
Иден­ти­те(и). По­је­ди­нац, гру­па, дру­штво, збор­ник, при­ре­ди­ли Ка­
трин Ха­и­перн и Жан Клод Ру­а­но-Бор­ба­лан, Клио, Бе­о­
град, 2009.
Иден­ти­тет и по­ли­ти­ка, збор­ник уре­дио Фу­рио Че­ру­ти, По­ли­
тич­ка кул­т у­ра, На­клад­но ис­тра­жи­вач­ки за­вод, За­греб,
2006.
Кец­ма­но­вић Ду­шан, На­ци­о­нал­ни ка­рак­тер и разм(ј)ере зло­у­по­
тре­бе, НСПМ, Бе­о­град, 2005.
Кне­же­вић Ми­лош, Мо­за­ик ге­о­по­ли­ти­ке. Иден­ти­тет – тран­зи­ци­
ја – срп­ско пи­та­ње, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­
град, 2008.
Кне­же­вић Ми­лош, Евро­скеп­ти­ци­зам. Где је Евро­па. 111 евро­скеп­
тич­ких фраг­ме­на­та, За­слон, Бе­о­град, 2008.
Кне­же­вић Ми­лош, Па­ра­диг­ма рас­па­да. Раз­ла­га­ње др­жа­ве у огле­да­
лу узорч­но­сти Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град
2009.
Ку­пер Ро­берт, Рас­пад на­ци­ја. По­ре­дак и ха­ос у 21. ве­ку, „Фи­лип Ви­
шњић“, Бе­о­град, 2007.
Kymil­ca Will, Mutlti­cul­tu­ral Ci­ti­zen­ship, chap­ter »The po­li­ti­cis of Mu­ti­
cul­tu­ra­lism«, pp. 10-34, Cla­ren­don Press, Ox­ford, 1995.
Ми­ло­ше­вић Зо­ран, По­ли­ти­ка и те­о­ло­ги­ја, Гра­ди­на – ЈУ­НИР, Ниш,
1994.
Ми­ло­ше­вић Зо­ран, Цр­ква, на­у­ка и по­ли­ти­ка, Фи­ло­зоф­ски фа­кул­
тет Уни­вер­зи­те­та у Ис­точ­ном Са­ра­је­ву, Ис­точ­но Са­ра­је­
во, 2005.
Пе­ри­ца Вје­ко­слав, Ба­ла­кан­ски идо­ли. Ре­ли­ги­ја и на­ци­о­на­ли­зам ме­
ђу бал­кан­ским на­ро­ди­ма, (2),по­себ­но гла­ва „Ре­ли­ги­ја као
обе­леж­је на­ци­о­нал­не при­пад­но­сти“, стр. 97-139, XX век
– књи­жа­ра Круг, Бе­о­град, 2006.
62
Ми­лош Кне­же­вић
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­НОСТ НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ...
Pre­ston P. W, Po­li­ti­cal/Cul­tu­ral Iden­tity. Ci­ti­zens and Na­ti­ons in a Glo­
bal Era, chap­ter „Chan­ging Po­li­ti­cal-Cul­tu­ral Iden­ti­te­ti­es in
Euro­pe“, pp. 95-120, SA­GE Pu­bli­ca­ti­ons, Lon­don – New Del­
hi, 1997.
Ре­ли­ги­ја из­ме­ђу исти­не и дру­штве­не уло­ге, збор­ник, при­ре­ди­ли
Вла­де­та Је­ро­тић, Ми­ро­слав Ива­но­вић, Де­ре­та, Бе­о­град,
2009.
Сто­ја­ди­но­вић Ми­ша, По­тра­га за иден­ти­те­том, Ин­сти­т ут за по­
ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2012.
Су­бо­тић Мом­чи­ло, „Ср­би­ја из­ме­ђу ју­го­сло­вен­ства и евро­а­тлан­ти­
зма“, По­ли­тич­ка ре­ви­ја, стр. 137-162, бр. 1, 2012.
Триф­ко­вић Ср­ђа, Сен­ке џи­ха­да. Ислам: дог­ма, исто­ри­ја, ам­би­ци­ја,
Срп­ска књи­жев­на за­дру­га, Бе­о­град, 2007.
Хоб­сба­ум Ерик, На­ци­је и на­ци­о­на­ли­зам од 1780. Про­грам, мит,
ствар­ност, „Фи­лип Ви­шњић“, Бе­о­град, 1996.
Ca­stells Ma­nuel, Moć iden­ti­te­ta, Gol­den mar­ke­ting, Za­greb, 2002.
Џен­кинс Ри­чард, Ет­ни­ци­тет у но­вом кљу­чу. Ар­гу­мен­ти и ис­пи­
ти­ва­ња, Би­ли­о­те­ка XX век, Бе­о­град, 2001.
Wat­son H. Se­ton Hugh, Na­ci­je i dr­ža­ve. Is­pi­ti­va­nje po­ri­je­kla na­ci­ja i po­
li­ti­ke na­ci­o­na­li­zma, Glo­bus, Za­greb, 1980.
63
Ве­ва Ги­зи Маф­ти­је­ва✳
УДК 316.32:177.7
ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА
И ХУ­МА­НИ­СТИЧ­КИ ИДЕН­ТИ­ТЕТ
Сажетак
Ху­ма­ни­стич­ки иден­ти­тет под­ра­зу­ме­ва пре све­га раз­
у­ме­ва­ње ви­со­ког сте­пе­на са­мо­по­што­ва­ња људ­ског жи­
во­та, и као по­сле­ди­ца тог раз­у­ме­ва­ња, из­ра­жа­ва­ње и
за­шти­ту пра­ва и сло­бо­да лич­но­сти. Да­ти об­лик иден­
ти­те­та већ усме­ра­ва чо­ве­ка на оп­ште­људ­ске вред­но­
сти, чи­не­ћи их при­о­ри­тет­ни­ма у по­зи­ци­о­ни­ра­њу у од­
но­су на дру­ге глав­не вред­но­сти, ко­је се не­гу­ју у окви­ру
со­ци­јал­них гра­ни­ца оних за­јед­ни­ца ко­је су ор­га­ни­зо­ва­
не на дру­гим об­ли­ци­ма иден­ти­те­та.
Кључ­не ре­чи: Иден­ти­тет, ху­ма­ни­зам, ре­ли­ги­ја, гло­
ба­ли­за­ци­ја
Си­стем ре­ли­ги­о­зних вред­но­сти, ка­ко пре­по­ру­че­ног, та­ко
и дог­мат­ског ка­рак­те­ра, умно­го­ме и да­нас, као и ра­ни­је, од­ре­
ђу­је чо­ве­ко­во по­и­ма­ње све­та ко­ји га окру­жу­је, као и чо­ве­ко­
во схва­та­ње са­мо­га се­бе у том све­т у. Ре­ли­ги­ја, чи­ја се исто­ри­
ја ме­ри ми­ле­ни­ју­ми­ма, на сво­је­вр­стан на­чин учвр­сти­ла се у
чо­ве­ко­вој све­сти, из­јед­на­ча­ва­ју­ћи не­рав­ни­не ње­го­вог су­бјек­
тив­ног схва­та­ња и до­жи­вља­ва­ња све­та. У свом по­је­ди­нач­ном
и оп­штем ути­ца­ју на људ­ски ум ре­ли­ги­ји не­с ум­њи­во при­па­да
и по­зи­тив­на и не­га­тив­на уло­га. Раз­ли­чи­ти ви­до­ви иден­ти­те­
та: по­ро­дич­ни, со­ци­јал­ни, ра­сни, укљу­чу­ју­ћи и ре­ли­ги­о­зни,
у од­ре­ђе­ној ме­ри фор­ми­ра­ју мо­дел по­на­ша­ња чо­ве­ка ка­ко у
окви­ру по­ро­ди­це, та­ко и ван ње, со­ци­јал­не гру­пе, на­ци­је, ра­
се, па­стве, дру­гим ре­чи­ма, у обла­сти ме­ђу­људ­ске ко­му­ни­ка­
ци­је. Сва­ка вр­ста иден­ти­те­та ко­ја по­сто­ји у људ­ском жи­во­т у
сти­му­ли­ше чо­ве­ка на об­је­ди­ња­ва­ње у раз­ли­чи­те за­јед­ни­це на
✳
Институт за архитектуру и уметност при Азербејџанској националној
академији наука, Република Азербејџан
65
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
осно­ву од­ре­ђе­них ка­рак­те­ри­сти­ка, ко­је, за­др­жа­ва­ју­ћи по­себ­
ност, у исто вре­ме и раз­два­ја­ју љу­де, по­не­кад су­прот­ста­вља­
ју­ћи раз­ли­чи­те гру­пе јед­ну дру­гој. На тај на­чин не­ка вр­ста
иден­ти­те­та на раз­ли­чи­тим ни­во­и­ма људ­ске ко­му­ни­ка­ци­је
по­ма­же час об­је­ди­ња­ва­њу, час раз­два­ја­њу љу­ди. Сте­пе­наст
раст људ­ске са­мо­све­сти про­ис­ти­че и из­ра­жа­ва се у за­ко­но­
мер­ној до­след­но­сти у окви­ру од­ре­ђе­них иден­ти­те­та.
Со­ци­јал­ни иден­ти­тет код чо­ве­ка фор­ми­ра се и ис­по­ља­ва
под ути­ца­јем слич­них со­ци­јал­них усло­ва жи­во­та и де­лат­но­
сти од­ре­ђе­них ин­ди­ви­дуа. То обе­леж­је ко­је об­је­ди­њу­је љу­де
у со­ци­јал­не гру­пе, дру­штве­не сло­је­ве и кла­се до­ми­нант­но је
у од­но­с у на обе­леж­је по­ро­дич­не бли­ско­сти и род­них од­но­са
ко­је је ва­жно у про­це­с у фор­ми­ра­ња по­ро­дич­ног иден­ти­те­та.
Обе­леж­је при­пад­но­сти кон­крет­ној на­ци­ји или ет­но­с у об­је­ди­
њу­је љу­де у још ве­ће за­јед­ни­це, фор­ми­ра­ју­ћи и ис­по­ља­ва­ју­ћи
у људ­ској све­сти по­сто­ја­ње на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та у окви­ру
ког обе­леж­ја по­ро­дич­не бли­ско­сти и срод­ства, слич­но­сти со­
ци­јал­них усло­ва жи­во­та и де­лат­но­сти не мо­гу да бу­ду до­ми­
нант­ни. Ра­сни иден­ти­тет, као што је по­зна­то, об­је­ди­њу­је љу­
де пре­ма спе­ци­фич­ним обе­леж­ји­ма спољ­не слич­но­сти, пре­ма
ге­нет­ском срод­ству из­ме­ђу пред­став­ни­ка раз­ли­чи­тих на­ци­
ја и ет­но­са. И та обе­леж­ја су до­ми­нант­на у из­ра­жа­ва­њу да­те
ра­зно­ли­ко­сти иден­ти­те­та у од­но­с у на обе­леж­ја по­ро­дич­ног
срод­ства, со­ци­јал­ног по­ре­кла и на­ци­о­нал­не при­пад­но­сти.
Као што је по­зна­то, све мо­но­те­и­стич­ке ре­ли­ги­је у сво­јим
уче­њи­ма обра­ћа­ју се чо­ве­ку уоште, не­за­ви­сно од ра­сне, на­
ци­о­нал­не, со­ци­јал­не и по­ро­дич­не при­пад­но­сти. Ре­ли­ги­о­зни
иден­ти­тет под­сти­че чо­ве­ка на об­је­ди­ња­ва­ње у нај­ве­ће кон­фе­
си­о­нал­не за­јед­ни­це пре­ма до­ми­нант­ном обе­леж­ју ре­ли­гиј­ске
при­пад­но­сти. Али ипак, са­мо­и­ден­ти­фи­ка­ци­ја чо­ве­ка ко­ја га
стал­но те­ра на об­је­ди­ња­ва­ње са дру­гим љу­ди­ма у не­ку вр­сту
за­јед­ни­це, ви­ше пу­та то­ком исто­ри­је чо­ве­чан­ства по­слу­жи­ла
је као плод­но тле за на­ста­ја­ње со­ци­јал­не, на­ци­о­нал­не, ра­сне
или иде­о­ло­шке мр­жње и не­при­ја­тељ­ства. Да­кле, при­ли­ком
ис­по­ља­ва­ња би­ло ког иден­ти­те­та чо­век не­хо­ти­це те­жи об­је­
ди­ња­ва­ју са јед­ном гру­пом љу­ди, су­прот­ста­вља­ју­ћи се све­сно
или не­све­сно дру­гој гру­пи. Ако по­сто­ји та­ква за­ко­но­мер­ност
66
Ве­ва Ги­зи Маф­ти­је­ва
ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И ХУ­МА­НИ­СТИЧ­КИ ...
пе­ри­о­дич­но или спон­та­но из­би­ја­ње кон­фликт­них си­т у­а­ци­ја
у људ­ској ко­му­ни­ка­ци­ји је очи­глед­но.
Ка­ко се људ­ски мо­зак са­сто­ји од две хе­мис­фе­ре, и свест
ин­ди­ви­дуе са­сто­ји се од две сфе­ре – сфе­ре по­им
­ а­ња и сфе­
ре са­мо­све­сти. Пр­ва је од­го­вор­на за пер­цеп­ци­ју објек­тив­не
ствар­но­сти спо­ља­шњег све­та ко­ју чо­век пер­ци­пи­ра; дру­
га – за пер­цеп­ци­ју и раз­у­ме­ва­ње соп­стве­не би­ти ко­ју чо­век
сам спо­зна­је. Као што је пр­во не­мо­гу­ће без дру­гог, та­ко је
и дру­го не­мо­гу­ће без пр­вог. Свест мо­же у це­ло­сти да функ­
ци­о­ни­ше са­мо под усло­вом те­сне уза­јам­не по­ве­за­но­сти ове
две сфе­ре у све­сној де­лат­но­сти чо­ве­ка. У ни­зу ис­тра­жи­ва­
ња по­свећ­них пи­та­њи­ма иден­ти­те­та се, не без осно­ва, го­
во­ри о мо­гућ­но­сти­ма не­стан­ка иден­ти­те­та, ње­го­вог ства­ра­
ња и бри­са­ња гра­ни­ца из­ме­ђу ње­го­вих раз­ли­чи­тих об­ли­ка.
Уз од­ре­ђе­на пре­ци­зи­ра­ња и на­по­ме­не по­ме­ну­та твр­ђе­ња су
нео­спор­но при­хва­тљи­ва. Иден­ти­тет као ак­ти­ван ме­ха­ни­зам
са­мо­спо­зна­је ни­је под­ло­жан ап­со­лут­ном не­ста­ја­њу, јер је он
сво­је­вр­стан ,,веч­ни по­кре­тач“ у чо­ве­ко­вом по­им
­ а­њу сво­је
бес­ко­нач­не би­ти и бе­смрт­но­сти ду­ше. На­рав­но, не­ки об­ли­
ци или ви­до­ви иден­ти­те­та не­ста­ју, али се при том не­из­о­став­
но за­ме­њу­ју ње­го­вим дру­гим ви­до­ви­ма или об­ли­ци­ма. Та­ко
на при­мер, ро­дов­ско-пле­мен­ски иден­ти­тет ко­ји је по­сто­јао у
пр­во­бит­ном дру­штву, не­стао је без тра­га и ви­ше се не ма­ни­
фе­сту­је у све­сти ци­ви­ли­зо­ва­ног чо­ве­ка, јер је за­ме­њен дру­
гим иден­ти­те­ти­ма. Очи­гле­дан при­мер иден­ти­те­та на­ста­лог и
не­ста­лог у про­шло­сти је со­вјет­ски иден­ти­тет (,,со­вјет­ски чо­
век“). Ка­ко с пра­вом кон­ста­т у­је ру­ски на­уч­ник В. Г. Стељ­мах
у свом ра­ду ,,Чо­век ко­ји ве­ру­је: ре­ли­ги­ја и иден­ти­тет“:,,Ако се
иден­ти­тет не об­на­вља, то зна­чи да да­та гру­па не­ста­је за­јед­но
са ње­ним осно­ва­ма из ко­јих је на­ста­ла.“1 Што се ти­че прет­по­
став­ки о бри­са­њу гра­ни­ца из­ме­ђу од­ре­ђе­них об­ли­ка иден­ти­
те­та, тре­ба ис­та­ћи да су та­кви про­це­си, ко­ји се од­иг­ ра­ва­ју у
чо­ве­ко­вој са­мо­све­сти, иза­зва­ни чо­ве­ко­вим по­и­ма­њем објек­
тив­них ре­а­ли­ја по­ли­тич­ког, др­жав­ног, со­цио-кул­т ур­ног, ет­
нич­ког итд. ка­рак­те­ра ко­је чи­не ма­кро- и ми­кро­сре­ди­ну бо­
1
Пе­ре­пёл­кин Л.С., Стэ­ль­мах В.Г. Во­про­сы со­ци­а­ль­ной те­о­рии. Че­ло­век ве­ру­
ю­щ­ий: ре­ли­гия и иден­тич­но­сть, Мо­сква: 2010. Т.IV http://iph.ras.ru/uplfi­le/
ro­ot/bi­blio/vst/2010/19.pdf
67
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
рав­ка по­себ­них на­ро­да и ин­ди­ви­дуа. Чо­век ко­ји на­зи­ва се­бе
Нем­цем, Ср­би­ном, Азер­беј­џнцем и сл. мо­же то да чи­ни по­ла­
зе­ћи од мно­штва асо­ци­ја­ци­ја: по­ла­зе­ћи од на­ци­ол­но-кул­т ур­
них и је­зич­ких осо­бе­но­сти, на осно­ву гра­ђан­ске и ре­ли­ги­о­зне
при­пад­но­сти. У том слу­ча­ју се раз­ли­чи­ти об­ли­ци иден­ти­те­та
уза­јам­но про­жи­ма­ју чи­не­ћи хар­мо­нич­ном са­мо­свест чо­ве­ка
не иза­зи­ва­ју­ћи сум­њу у тач­ност ње­го­ве на­ци­о­нал­не са­мо­и­
ден­ти­фи­ка­ци­је.
На­рав­но, го­во­ри­ти о бри­са­њу гра­ни­ца из­ме­ђу раз­ли­чи­тих
об­ли­ка иден­ти­те­та, ни­је са­свим оправ­да­но. Ја­сност тих гра­
ни­ца увек се чу­ва. Јед­но­став­но гра­ђан­ска, је­зич­ка и ре­ли­ги­о­
зна по­ве­за­ност ов­де је дру­га по­твр­да на­ци­о­нал­не са­мо­бит­но­
сти ин­ди­ви­дуе.
У са­вре­ме­ном све­т у у оп­штем про­це­с у ко­ег­зи­стен­ци­је љу­
ди са очи­гле­дом ја­сно­шћу мо­гу се пра­ти­ти сле­де­ће во­де­ће
тен­ден­ци­је:
1. По­раст за­ви­сно­сти раз­во­ја ре­ги­о­нал­них еко­но­ми­ја од
свет­ске еко­но­ми­је и су­прот­но;
2. По­раст за­ви­сно­сти ус­по­ста­вља­ња ре­ги­о­нал­них прав­
них нор­ми од оп­ште­при­хва­ће­них прав­них стан­дар­да у
све­т у;
3. Тен­ден­ци­ја по­ја­вљи­ва­ња пред­у­сло­ва и узро­ка за на­ста­
ја­ње но­вог ху­ма­ни­стич­ког иден­ти­те­та;
На­ве­де­не тен­ден­ци­је су нео­спо­ри­ва све­до­чан­ства оп­штих
гло­ба­ли­за­ци­о­них про­це­са ко­ји су об­у ­хва­ти­ли це­ло­куп­ни
дру­штве­ни раз­вој и за­хва­ти­ли све сфе­ре дру­штве­ног жи­во­та.
Ин­тен­зи­тет еко­ном­ске са­рад­ње ме­ђу на­ро­ди­ма, укљу­чи­
ва­ње све ве­ћег бро­ја ре­ги­о­нал­них еко­но­ми­ја у свет­ску про­
из­вод­њу, а са­мим тим и све ве­ћег бро­ја про­из­во­ђа­ча и по­
тро­ша­ча не­ке про­дук­ци­је, во­де ка фор­ми­ра­њу но­ве свет­ске
при­вре­де ко­ја већ има по­тре­бу за са­мо­стал­ним ре­гу­ли­са­њем,
пла­ни­ра­њем и упра­вља­њем, јер од ефи­ка­сно­сти во­ђе­ња те
при­вре­де за­ви­си бла­го­ста­ње свих и сва­ко­га – мно­гих и по­је­
ди­нач­них на­ро­да, це­ло­куп­ног на­ро­да и ин­ди­ви­дуе. Гло­ба­ли­
за­ци­ја ко­ја се не­ме­ми­нов­но при­бли­жа­ва усло­ви­ла је кре­та­ње
фи­нан­си­ја и рад­не сна­ге у ра­зним прав­ци­ма. Бу­ји­це људ­ских
68
Ве­ва Ги­зи Маф­ти­је­ва
ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И ХУ­МА­НИ­СТИЧ­КИ ...
ми­гра­ци­ја по­те­кле су из прав­ца раз­ли­чи­тих зе­ма­ља и кон­ти­
не­на­та у дру­ге зе­мље и кон­ти­нен­те. То ни­је мо­гло да не до­ве­
де до ма­сов­ног про­ди­ра­ња дру­га­чи­јих кул­т ур­них вред­но­сти
и мо­рал­но-ду­хов­них нор­ми у дру­штве­ни жи­вот зе­ма­ља ко­је
при­ма­ју ми­гран­те. Раз­ви­је­на дру­штва са ре­ла­тив­но ста­бил­но
уста­но­вље­ном ко­му­ни­ка­тив­ном струк­т у­ром на ни­воу по­ро­
дич­них, со­ци­јал­них, на­ци­о­нал­них и ме­ђу­ре­ли­гиј­ских од­но­са
при­ну­ђе­на су да се тран­сфор­ми­шу ка­ко би из­бе­гла со­ци­јал­не
по­тре­се. Про­цес ево­лу­ци­је чо­ве­ка и дру­штва уоп­ште, ка­ко у
про­шло­сти, та­ко и са­да, без сум­ње се умно­го­ме од­иг­ ра­ва под
ути­ца­јем со­ци­јал­но-еко­ном­ске и ду­хов­не жи­вот­не сре­ди­не
ко­ја се ме­ња.
Ис­тра­жи­вач про­бле­ма иден­ти­те­та С. М. Алеј­ни­ко­ва твр­
ди:,,...гло­ба­ли­за­ци­ја узро­ку­је раст мо­бил­но­сти ста­нов­ни­
штва, а са­мим тим и ма­сов­ну ди­на­ми­ку вред­но­сти, сте­ре­
о­ти­па, нор­ми, што не мо­же да не ути­че на иден­ти­тет. Са
ди­на­ми­ком вред­но­сних ори­јен­та­ци­ја ме­ња­ју се и пред­ста­ве
о гру­пи (,,лик ми“) и иден­ти­фи­ка­ци­ја лич­но­сти са гру­пом. То
је објек­тив­ни про­цес, про­ти­вље­ње ко­ме би озна­ча­ва­ло изо­ла­
ци­ју и оси­ро­ма­ше­ње соп­стве­не кул­т у­ре.2 Од­раз тих про­ме­на
у пра­ву обич­но се из­ра­жа­ва у ни­зу прав­них ака­та и нор­ми ко­
ји тре­ба да убр­за­ју адап­та­ци­ју ми­гра­на­та у њи­ма но­вим дру­
штве­ним усло­ви­ма. Али ме­ре ко­је вла­сти од­ре­ђе­них за­ма­ља
пред­у­зи­ма­ју у ци­љу адап­та­ци­је ми­гра­на­та има­ју чи­сто пре­
вен­тив­ни ка­рак­тер и ни­с у пред­ви­ђе­не за ду­го­роч­не пла­но­ве.
За хар­мо­ни­за­ци­ју ло­кал­них дру­штве­них од­но­са и гло­бал­них
ме­ђу­људ­ских од­но­са по­треб­не су де­ло­твор­ни­је ме­ре и сред­
ства, ко­ји фун­да­ме­тал­но по­ве­зу­ју ин­ди­ви­дуе у про­це­с у жи­
вот­не де­лат­но­сти и ко­ег­зи­стен­ци­је.
Са­мо исто­риј­ско ис­ку­ство и ло­ги­ка го­во­ре на­ма, љу­ди­ма,
шта тре­ба да пре­ду­зме­мо и ка­ко тре­ба тре­ба да деј­ству­је­мо,
ка­ко би­смо у бу­дућ­но­сти из­бе­гли уза­јам­ну мр­жњу и ру­ши­
лач­ке ра­то­ве.
2
С.М. Але­й­ни­ко­ва С.М., Ре­ли­гия и со­ци­о­ку­ль­тур­ная иден­тич­но­сть в кон­тек­
сте гло­ба­ли­за­ции: про­бле­мы и про­ти­во­ре­чия, http://pws-conf.ru/na­uc­hnaya/
lss-2006/375-pro­blemy-fi­lo­s o­f ii-i-so­ci­o­lo­gii/8243-re­li­giya-i-so­ci­o­kul­tur­nayaiden­tic­hnost-v-kon­tek­ste-glo­ba­li­za­cii-pro­blemy-i-pro­ti­vo­rec­hiya.html
69
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Ве­ли­ки ху­ма­ни­ста, пи­сац, фи­ло­лог, бо­го­слов и пе­да­гог
Ера­змо Ро­тер­дам­ски пр­ви је ме­ђу љу­ди­ма ја­сно спо­знао сво­
ју ви­со­ку при­пад­ност чо­ве­чан­ству, на­зи­ва­ју­ћи се­бе отво­ре­но
Евро­пља­ни­ном, гра­ђа­ни­ном све­та. И то у усло­ви­ма ка­да су
сред­њо­ве­ков­ну Евро­пу раз­ди­ра­ли ме­ђу­соб­ни су­ко­би и ре­ли­
ги­о­зни ра­то­ви, ка­да су у огром­ном пла­ме­ну фа­на­ти­зма не­
ста­ја­ли сло­га, по­ми­ре­ње, тр­пе­љи­вост, ме­ђу­соб­но раз­у­ме­ва­ње
– све нај­бо­ље што по­сто­ји у чо­ве­ку. Ве­ли­ки не­мач­ки пи­сац
Ште­фан Цвајг ова­ко је пи­сао о Ера­зму Ро­тер­дам­ском:,,Сна­га
ње­го­вог тр­пе­љи­вог ге­ни­ја са­сто­ја­ла се од рет­ке спо­соб­но­сти
да убла­жи кон­флик­те, из­ра­жа­ва­ју­ћи до­бру во­љу и раз­у­ме­ва­
ње да раз­ре­ша­ва за­мр­ше­но, да сре­ђу­је ха­о­тич­но, да по­ве­зу­
је оно што је ис­пре­ки­да­но, да на­ла­зи у по­себ­ном оно оп­ште,
ко­је мо­же да об­је­ди­њу­је, и са­вре­ме­ни­ци су са за­хвал­но­шћу
на­зи­ва­ли то не­у­мор­но стре­мље­ње да се до­би­је склад јед­но­
став­но ,,ера­змов­ски дух“.3
Иден­ти­фи­ка­ци­ја се­бе са за­јед­ни­цом зва­ном чо­ве­чан­ство,
ко­ја се про­бу­ди­ла у са­мо­све­сти Ера­зма Ро­тер­дам­ског још у
XVI ве­ку, ни­је ни­шта дру­го до пр­во ис­по­ља­ва­ње ху­ма­ни­
стич­ког иден­ти­те­та у исто­ри­ји људ­ске ко­ег­зи­стен­ци­је. Ху­
ма­ни­стич­ки иден­ти­тет за­у­зи­ма вр­хов­ни по­ло­жај у хи­је­рар­
хи­ји иден­ти­те­та. То ни­је при­ми­тив­ни об­лик свр­ста­ва­ња се­бе
у од­ре­ђе­ни вид си­са­ра, ко­ји се од­и­грао у са­мо­све­сти на­ших
пр­во­бит­них пре­да­ка и по­сред­ством ко­га су се они одво­ји­ли
од жи­во­тињ­ског све­та. Ху­ма­ни­стич­ки иден­ти­тет је ди­рек­тан
ре­зул­тат мно­го­ве­ков­не ду­хов­но-мо­рал­не и ин­те­лек­т у­ал­не
ево­лу­ци­је чо­ве­ка.
За­бо­ра­вље­ни Ера­змо ни­је уза­луд ма­штао о ства­ра­њу за­
јед­ни­це ,,про­све­ће­них љу­ди“ јер се ху­ма­ни­стич­ки иден­ти­тет
нај­пре по­јаљ­ву­ље код ду­хов­но раз­ви­је­них и обра­зо­ва­них ин­
ди­ви­дуа. Ка­ко ис­ти­че по­зна­ти азер­беј­џан­ски кул­т у­ро­лог Фа­
уд Ма­ме­дов: ,,Ви­со­ка ду­хов­на кул­т у­ра је осно­ва про­спе­ри­те­
та, пут ка уза­јам­ном раз­у­ме­ва­њу и хар­мо­ни­ји у са­вре­ме­ном
све­т у.“4 И ни­је слу­чај­но што баш у зе­мља­ма у ко­ји­ма цве­та­
ју на­у­ке, у ко­ји­ма је из­гра­ђен ефи­ка­сан си­стем обра­зо­ва­ња и
3
Цве­йг Сте­фан, Со­бра­ние со­чи­не­ний, Т. IV, Мо­сква: Худ. лит., 1984, стр. 9.
4
Ма­ме­дов Фу­ад, Ку­ль­ту­ра упра­вле­ния, Опыт за­ру­бе­жных стран, Ба­ку, «Апо­
строф» Чап еви, 2009, стр. 699.
70
Ве­ва Ги­зи Маф­ти­је­ва
ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И ХУ­МА­НИ­СТИЧ­КИ ...
број обра­зо­ва­них љу­ди не­пре­кид­но ра­сте, сфе­ра нео­спо­ри­
вих пра­ва, сло­бо­да и оба­ве­за чо­ве­ка по­ста­је обје­кат усред­сре­
ђе­не па­жње и про­у­ча­ва­ња од стра­не дру­штва. Ху­ма­ни­стич­ки
иден­ти­тет под­ра­зу­ме­ва пре све­га да ин­ди­ви­дуа схва­ти сво­ју
вред­ност, и као по­сле­ди­ца тог раз­у­ме­ва­ња из­ра­жа­ва­ње и за­
шти­т у пра­ва и сло­бо­да лич­но­сти. Да­ти об­лик иден­ти­те­та већ
упу­ћу­је чо­ве­ка на оп­ште­људ­ске вред­но­сти, чи­не­ћи их при­о­
ри­тет­ним у по­зи­ци­о­ни­ра­њу у од­но­с у на дру­ге глав­не вред­
но­сти, ко­је се не­гу­ју у со­ци­јал­ним гра­ни­ца­ма оних за­јед­ни­ца
ко­је су ор­га­ни­зо­ва­не на дру­гим об­ли­ци­ма иден­ти­те­та. Као
што смо већ ис­та­кли, сва­ком об­ли­ку иден­ти­те­та свој­стве­не
су функ­ци­је ин­те­гра­ци­је и дез­ин­те­гра­ци­је. Спе­ци­фич­на цр­
та ху­ма­ни­стич­ког иден­ти­те­та је од­с у­ство функ­ци­је дез­ин­те­
гра­ци­је, јер се ин­ди­ви­дуа ко­ја се у са­мо­све­сти по­и­сто­ве­ћу­је
са це­лим чо­ве­чан­ством у свом по­на­ша­њу ру­ко­во­ди та­квим
ори­јен­ти­ри­ма мо­рал­но-ду­хов­ног и фи­ло­лозфског ре­да ко­ји
има­ју оп­ште­чо­ве­чан­ски зна­чај.
Тре­ба ис­та­ћи да се та­кви ори­јен­ти­ри од оп­ште­чо­ве­чан­ског
зна­ча­ја че­сто сре­ћу и у окви­ри­ма већ по­сто­је­ћих об­ли­ка иден­
ти­те­та. Упра­во та окол­ност чи­ни ху­ма­ни­стич­ки иден­ти­тет,
ко­ји се да­нас фор­ми­ра, ефи­ка­сним сред­ством об­је­ди­ња­ва­ња
свих љу­ди у про­це­с у њи­хо­ве жи­вот­не ак­тив­но­сти и ко­ег­зи­
стен­ци­је. Да­нас ни­је та­ко ма­ло љу­ди на све­т у за ко­је је пи­та­ње
ра­сне, на­ци­о­нал­не, со­ци­јал­не, чак и ре­ли­ги­о­зне при­пад­но­сти
не са­мо не­у­ме­сно, већ и увре­дљи­во. И то се де­ша­ва на осно­ву
то­га што по­и­сто­ве­ћу­ју се­бе са це­лим чо­ве­чан­ством. При­ли­
ком ма­ни­фе­ста­ци­је ху­ма­ни­стич­ког иден­ти­те­та у ко­му­ни­ка­
ци­ји са дру­гим љу­ди­ма ин­ди­ви­дуа пер­ци­пи­ра при­с ут­не кроз
при­зму сво­јих ху­ма­ни­стич­ких пред­ста­ва о чо­ве­ку и све­т у у
ком жи­ви. Те пред­ста­ве сво­де се на сле­де­ће еле­мен­те:
1. По­и­ма­ње ви­со­ке вред­но­сти чо­ве­ко­вог жи­во­та;
2. Свет је је­дин­стве­но жи­вот­но про­стран­ство за све сло­
бод­не љу­де до­бре во­ље;
3. Све­оп­ште стре­мље­ње ин­ди­ви­дуа ка уза­јам­ном раз­у­ме­
ва­њу, по­што­ва­њу и сло­зи је при­род­на до­ми­нан­та по­на­
ша­ња;
71
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
4. При­зна­ва­ње свих пра­ва и сло­бо­да чо­ве­ка из­не­тих у
,,Уни­вер­зал­ној де­кла­ра­ци­ји о људ­ским пра­ви­ма“ дон­
тој у УН5;
5. Осе­ћај са­мо­до­вољ­но­сти и са­мо­по­што­ва­ња ко­ји про­ис­
ти­че од са­мо­спо­зна­је чо­ве­ка у ви­со­ком ху­ма­ни­стич­ком
сми­слу те ре­чи;
6. Спо­зна­ва­ње у се­би гра­ђа­ни­на све­та;
Ху­ма­ни­стич­ки иден­ти­тет се фак­тич­ки фор­ми­ра и ма­ни­
фе­сту­је код љу­ди ко­ји се при­др­жа­ва­ју слич­них ху­ма­ни­стич­
ких по­гле­да и пред­ста­ва о чо­ве­ку и сре­ди­ни ко­ег­зи­стен­ци­је
са дру­гим љу­ди­ма, тј. на свет. Ка­да је реч о ху­ма­ни­стич­ким
по­гле­ди­ма и пред­ста­ва­ма, ми, на­рав­но, по­ла­зи­мо од да­на­
шњег да­на и го­во­ри­мо о са­вре­ме­ном све­т у и чо­ве­ку, ко­ји је
узео за се­бе оно из ху­ма­ни­стич­ке иде­о­ло­ги­је што тра­жи са­
вре­ме­но до­ба.
Кул­т ур­ни (књи­жев­ни, на­уч­ни, фи­ло­зоф­ски) пра­вац на­
стао у Ита­ли­ји кра­јем XIV и по­чет­ком XV ве­ка пр­во­бит­но је
био иде­о­ло­ги­ја ре­ла­тив­но уског кру­га обра­зо­ва­них и на­стао
је као по­тре­ба за бор­бом про­тив фе­у­да­ли­зма и по­ро­бља­ва­ња
лич­но­сти. Ху­ма­ни­зам ни­ка­да ни­је био од­ре­ђе­ни дру­штве­ни
ток, иако је увек био сво­је­вр­сна плат­фо­р­ма, осно­ва за на­ста­
нак ху­ма­ни­стич­ког иден­ти­те­та. По­је­ди­ни ху­ма­ни­сти, као на
при­мер Ера­змо Ро­тер­дам­ски, исме­ва­ли су на­зад­ња­штво, па­
ра­зи­ти­зам и не­кул­т у­ру. Дру­ги, као ен­гле­ски ху­ма­ни­ста То­мас
Мор, аутор ,,Уто­пи­је“, пред­ла­га­ли су про­јек­те за пре­у­ре­ђе­ње
дру­штва. Тре­ћи, по­пут не­мач­ког ху­ма­ни­сте с по­чет­ка XVI ве­
ка Ул­ри­ха фон Ху­те­на, пред­ло­жи­ли су про­грам ре­фор­ме ца­
ре­ви­не у име плем­ства. И то је ра­зу­мљи­во бу­ду­ћи да сва­ки
дру­штве­ни пра­вац аку­му­ли­ра сво­је иде­о­ло­шке осно­ве у кон­
крет­не со­ци­јал­не зах­те­ве ко­ји од­го­вра­ју по­тре­ба­ма кон­крет­
не со­ци­јал­не гру­пе. У свим ра­ни­јим пе­ри­о­ди­ма, у усло­ви­ма
ви­со­ке со­ци­јал­не, др­жав­не, на­ци­о­нал­но-кул­т ур­не и ре­ли­ги­
о­зно-ду­хов­не не­је­дин­стве­но­сти и раз­дво­је­но­сти на­ро­да, оп­
ште­чо­ве­чан­ске те­жње ху­ма­ни­ста схва­та­не су као пре­ви­ше уз­
ви­ше­не, да­ле­ке од сва­ко­днев­ног жи­во­та и ствар­них ин­те­ре­са
љу­ди. Та­кве те­жње по­ста­ја­ле су, као што смо већ ис­та­кли,
5
Все­мир­ная де­к ла­ра­ция прав че­ло­ве­ка. 10 де­ка­бря 1984 г. Ге­не­ра­ль­ная ас­сам­
блея ООН. http://www.co­fe.ru/fi­nan­ce/rus­sian/3/153.htm.
72
Ве­ва Ги­зи Маф­ти­је­ва
ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И ХУ­МА­НИ­СТИЧ­КИ ...
суд­би­на са­мо огра­ни­че­ног кру­га обра­зо­ва­них љу­ди у раз­ли­
чи­тим др­жа­ва­ма раз­је­ди­ње­не Евро­пе, ко­ја ће и у на­ред­ним
ве­ко­ви­ма, као и оста­так све­та, оста­ти та­ква. Ако су исто­риј­
ски пред­у­слов за ху­ма­ни­стич­ки иден­ти­тет ко­ји се са­да фор­
ми­ра у да­ле­кој про­шло­сти би­ли по­себ­ни иде­о­ло­шки по­сту­
ла­ти ху­ма­ни­зма, он­да су објек­тив­ни исто­риј­ски узро­ци ко­ји
су про­у­зро­ко­ва­ли ње­гов на­ста­нак да­нас сле­де­ћи:
1. Са­вре­ме­ни про­цес гло­ба­ли­за­ци­је ко­ји је за­хва­тио цео
свет;
2. Раст мо­бил­но­сти ста­нов­ни­штва, и као по­сле­ди­ца то­га
ма­сов­на ди­на­ми­ка вред­но­сти, сте­ре­о­ти­па и нор­ми;
3. Уса­вр­ша­ва­ње обра­зов­ног си­сте­ма и кон­стан­тан раст
бро­ја обра­зо­ва­них љу­ди;
4. Ства­ра­ње ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја од­го­вор­них за
ре­гу­ли­са­ње ме­ђу­на­род­них од­но­са и ме­ђу­на­род­ног пра­
ва;
5. Фор­ми­ар­ње Европ­ске уни­је;
Не­го­ва­ње ху­ма­ни­стич­ких пред­ста­ва и нор­ми на ко­је се
ори­јен­ти­ше ин­ди­ви­дуа, ко­ја у сво­јој све­сти се­бе по­и­сто­ве­ћу­
је са це­лим чо­ве­чан­ством, пред­ста­вља за­да­так од при­мар­ног
зна­ча­ја за све со­ци­јал­не ин­сти­т у­ци­је (ка­ко са­крал­ног, та­ко и
се­ку­лар­ног ка­рак­те­ра) и нај­ва­жни­ји за­да­так, од чи­јег ре­ше­ња
за­ви­се бла­го­ста­ње сва­ког и про­спе­ри­тет свих.
Veva Gizi Maftijeva
GLOBALIZATION AND HUMANISTIC IDENTITY
Summary
Humanistic identity means above all the understanding of
a high degree of self-esteem of human life, and as the conse­
quence of such understanding, expression and the protection
of right and freedom of personality. The given form of iden­
tity already points a person to the universal human values,
73
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
making out of them the priority in positioning in respect to
other main values, which are being cherished within the so­
cial boundaries of those communities which are organized
on other forms of identity.
Key words: identity, humanism, religion, globalization
Ли­те­ра­т у­ра
С. М. Але­йн
­ и­ко­ва С.М., Ре­ли­гия и со­ци­о­ку­ль­тур­ная иден­тич­но­сть
в кон­тек­сте гло­ба­ли­за­ции: про­бле­мы и про­ти­во­ре­чия,
http://pws-conf.ru/na­uc­hnaya/lss-2006/375-pro­blemy-fi­lo­so­
fii-i-so­ci­o­lo­gii/8243-re­li­giya-i-so­ci­o­kul­tur­naya-iden­tic­hnostv-kon­tek­ste-glo­ba­li­za­cii-pro­blemy-i-pro­ti­vo­rec­hiya.html
Все­мир­ная де­кла­ра­ция прав че­ло­ве­ка, 10 де­ка­бря 1984 г., Ге­не­ра­
ль­ная ас­сам­блея ООН. http://www.co­fe.ru/fi­nan­ce/rus­
sian/3/153.htm.
Ма­ме­дов Фу­ад, Ку­ль­ту­ра упра­вле­ния. Опыт за­ру­бе­жных стран,
Ба­ку, «Апо­строф» Чап еви, 2009, 717 стр.
Пе­ре­пёл­кин Л.С., Стэ­ль­мах В.Г., Во­про­сы со­ци­а­ль­ной те­о­рии. Че­
ло­век ве­ру­ю­щ­ий: ре­ли­гия и иден­тич­но­сть, Мо­сква: 2010.
Т.IV http://iph.ras.ru/uplfi­le/ro­ot/bi­blio/vst/2010/19.pdf
Цве­йг Сте­фан, Со­бра­ние со­чи­не­ний, Т. IV, Мо­сква, Худ. лит., 1984,
448 стр. (9).
74
Ири­на Ко­ва­че­вић✳
УДК 316.32:316.72+323.1
ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И РА­ЗА­РА­ЊЕ КУЛ­ТУР­НОГ
И НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА
Са­же­так
Гло­ба­ли­за­циј­ски про­це­си су ве­о­ма моћ­ни и сна­жни јер
за­хва­та­ју сва под­руч­ја дру­штве­ног жи­во­та, све др­жа­
ве и по­је­дин­це. Они до­во­де до ве­ли­ких про­мје­на на ло­
кал­ном и на гло­бал­ном под­руч­ју. Гло­ба­ли­за­ци­ја убр­за­но
ми­је­ња све, сви­јет, по­је­дин­це, гру­пе, ет­нич­ке гру­пе, др­
жа­ве, кул­ту­ре, као и на­ше пред­ста­ве и пој­мо­ве о све­му.
Гдје год да смо, гдје год би­ли, ра­ди­ли и жи­вје­ли, гло­ба­
ли­за­ци­ја сна­жно ути­че на наш жи­вот и жи­вот на­ше
за­јед­ни­це ка­ко у лич­ном, та­ко и у еко­ном­ском, ин­фор­
ма­ци­о­но-тех­но­ло­шком, еко­ло­шко-здрав­стве­ном, по­
ли­тич­ком, со­ци­јал­ном, и кул­тур­ном по­гле­ду. Ути­чу­ћи
на дру­штво, ње­го­ву еко­но­ми­ју, по­ли­ти­ку и кул­ту­ру, и
ми­је­ња­ју­ћи их, гло­ба­ли­за­ци­ја за­пра­во еро­ди­ра и ра­за­ра
кул­тур­не и на­ци­о­нал­не иден­ти­те­те.
Кључ­не ри­је­чи: гло­ба­ли­за­ци­ја, про­мје­не, кул­тур­ни
иден­ти­тет, на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет
Увод
Наш да­на­шњи сви­јет ни­ка­ко ни­је онај сви­јет ко­ји су пред­
ви­ђа­ли и же­ље­ли про­свје­ти­тељ­ски ми­сли­о­ци, не­го је су­ров,
не­пра­ве­дан, ве­о­ма ри­зи­чан и из­у­зет­но опа­сан сви­јет. Ово је
,,сви­јет ко­ји нам из­ми­че“ (Ги­денс), сви­јет чи­је раз­вој­не про­
це­се гло­ба­ли­за­ци­ја убр­за­ва, та­ко да је ње­го­ва ри­зич­ност и
опа­сност још не­из­вје­сни­ја и по­тен­ци­јал­но ве­ћа. Ка­ко гло­
ба­ли­за­ци­ја ми­је­ња све, ње­не по­сље­ди­це су ве­ли­ке а њи­хо­
✳
Док­то­ранд Фа­кул­те­та по­ли­тич­ких на­у­ка Уни­вер­зи­те­та у Ба­њој Лу­ци
75
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
ви ис­хо­ди са­свим не­из­вје­сни; наш сви­јет се кре­ће од „ин­ду­
стриј­ског дру­штва“ ка опа­сном „свјет­ском дру­штву ри­зи­ка“ и
„свјет­ском ри­зич­ном дру­штву“ (Бек).
С об­зи­ром да гло­ба­ли­за­ци­ја ми­је­ња све, ја­сно је да она
ути­че и на про­мје­не у схва­та­њи­ма и по­гле­ди­ма на сви­јет, као
и на кул­т ур­не и на­ци­о­нал­не иден­ти­те­те.
Гло­ба­ли­за­ци­ја и еро­зи­ја иден­ти­те­та
Гло­ба­ли­за­ци­ја је ве­о­ма сло­же­на по­ја­ва и обич­но је по­ве­зу­
ју са еко­но­ми­јом што је и ра­зу­мљи­во јер је упра­во на ни­воу
фи­нан­си­ја гло­бал­но оства­ри­ла сво­ју екс­пан­зи­ју. Еко­но­ми­ја је
и стра­те­шки ва­жна за на­сто­ја­ње ус­по­ста­вља­ња гло­бал­не вла­
да­ви­не од стра­не ве­ли­ких и моћ­них им­пе­ри­јал­них и нео­им­
пе­ри­јал­них си­ла.
Гло­ба­ли­за­ци­ја је им­пе­ри­јал­на пре­ма Хар­до­вом и Не­гри­
је­вом ми­шље­њу. По­ве­зу­ју­ћи мо­дер­ност са им­пе­ри­ја­ли­змом,
они ис­ти­чу да је за гло­бал­ни им­пе­ри­ја­ли­зам ка­рак­те­ри­стич­
но то да јед­на или не­ко­ли­ко на­ци­ја кон­тро­ли­ше и екс­пло­а­
ти­ше оста­ле на­ци­је. Ако је су­ве­ре­ност др­жа­ве би­ла ка­рак­
те­ри­сти­ка мо­дер­не епо­хе, она то ви­ше ни­је у пост­мо­дер­ној
им­пе­ри­ји. У њој не по­сто­ји цен­тар јер је она де­те­ри­то­ри­ја­ли­
зо­ва­на јер не­ма ге­о­граф­ске и те­ри­то­ри­јал­не гра­ни­це. Им­пе­
ри­ја је, пре­ма њи­ма, за­сно­ва­на на сље­де­ћим им­пе­ра­ти­ви­ма:
она об­у ­хва­та или по­ку­ша­ва да об­у ­хва­ти све и за­то на­сту­па
ве­ли­ко­ду­шно и под „ли­бе­рал­ном ма­ском“, пра­ви раз­ли­ку и
афир­ми­ше раз­ли­ке, и ус­по­ста­вља­њем раз­ли­ка, она их хи­је­
рар­хи­зу­је и упра­вља њи­хо­вом хи­је­рар­хи­јом.1
Нео­ли­бе­ра­ли ис­ти­чу не­ко­ли­ко нај­ва­жни­јих по­зи­тив­них
по­сље­ди­ца раз­во­ја еко­ном­ске гло­ба­ли­за­ци­је, од ко­јих два
по­себ­но, и то да бо­га­ти и си­ро­ма­шни има­ју ко­ри­сти од фи­
нан­сиј­ских то­ко­ва, те да про­из­во­ђа­чи и по­тро­ша­чи има­ју ко­
ри­сти од тр­жи­шта (про­из­во­ђа­чи да про­да­ју а, због ни­ских ца­
ри­на, по­тро­ша­чи да ку­пу­ју по ни­жим ци­је­на­ма).
1
М. Хард, А. Не­гри, Им­пе­ри­ја, Из­да­вач­ки гра­фич­ки ате­ље, Бе­о­град, 2005; Цит.
пре­ма: Џ Ри­цер, Са­вре­ме­на со­ци­о­ло­шка те­о­ри­ја и ње­ни кла­сич­ни ко­ре­ни,
Слу­жбе­ни гла­сник, Бе­о­град, 2009, стр. 423, и да­ље.
76
Ири­на Ко­ва­че­вић
ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И РА­ЗА­РА­ЊЕ КУЛ­ТУР­НОГ ...
У еко­ном­ском по­гле­ду се гло­ба­ли­за­ци­ја ма­ни­фе­сту­је на
не­ко­ли­ко на­чи­на, а је­дан од њих се од­но­си на тран­сна­ци­о­
нал­но ор­га­ни­зо­ва­ње ра­да, ка­пи­та­ла и тр­жи­шта. У том по­гле­
ду тран­сна­ци­о­нал­не кор­по­ра­ци­је, пот­по­мог­ну­те дје­ло­ва­њем
гло­бал­них фи­нан­сиј­ских и тр­го­вач­ких ор­га­ни­за­ци­ја – као
што су Ме­ђу­на­род­ни мо­не­тар­ни фонд, Свјет­ска бан­ка, Свјет­
ска тр­го­вач­ка ор­га­ни­за­ци­ја, и дру­ге - рас­по­ла­жу огром­ним
оби­мом по­сло­ва­ња ко­ји пре­ва­зи­ла­зи на­ци­о­нал­не гра­ни­це
др­жа­ва и сна­жно ути­че на гло­бал­не про­из­вод­не про­це­се и
ме­ђу­на­род­ну по­дје­лу ра­да и та­ко до­ла­зе у су­коб са ин­те­ре­си­
ма ве­ћи­не на­ци­о­нал­них др­жа­ва, осим оних др­жа­ва ко­је сво­је
ин­те­ре­се иден­ти­фи­ку­ју са ин­те­ре­си­ма кор­по­ра­ци­ја, и обр­ну­
то. Ме­ха­ни­зам ко­јим тран­сна­ци­о­нал­не кор­по­ра­ци­је ути­чу на
др­жа­ве да про­пи­си­ма ума­ње за­шти­т у ин­те­ре­са за­по­сле­них,
не­за­по­сле­них и си­ро­ма­шних, као и жи­вот­не сре­ди­не је – де­
ре­гу­ла­ци­ја. У том по­гле­ду фа­мо­зни „про­грам струк­ту­рал­ног
при­ла­го­ђа­ва­ња“ ап­со­лут­но и „не­ми­ло­срд­но пот­чи­ња­ва све
еко­ло­шке, дру­штве­не и, за­пра­во, мо­рал­не об­зи­ре мак­си­ми­
зи­ра­њу тр­го­ви­не“ гдје, еко­ло­шки по­сма­тра­но, „по­сле­ди­це
мо­гу би­ти са­мо вр­ло озбиљ­не.“2
У окви­ру по­сто­је­ће гло­бал­не еко­но­ми­је се гло­бал­не не­јед­
на­ко­сти све ви­ше про­ду­бљу­ју, што за по­сље­ди­цу има ства­ра­
ње и про­ду­бљи­ва­ње ри­зи­ка. На јед­ној стра­ни се на­ла­зи ул­
тра бо­га­то а на дру­гој ул­тра си­ро­ма­шно ста­нов­ни­штво. Овај
ду­бо­ки не­склад и еко­ном­ски и со­ци­јал­ни јаз, овај гло­бал­ни
апарт­хејд, је „етич­ки не­при­хва­тљив и по­ли­тич­ки нео­др­жив“,
јер екс­пло­а­та­ци­ја ства­ра не­јед­на­ко­сти а оне про­из­во­де – ри­
зи­ке у ри­зич­ном дру­штву у ко­јем ри­зи­ци „ра­сту, цвје­та­ју и
на­пре­ду­ју“ та­ко да у том так­ми­че­њу ин­ду­стриј­ских дру­шта­ва
и ри­зич­ног дру­штва „на кра­ју по­бје­ђу­је ри­зич­но дру­штво.“3
Цен­три еко­ном­ске и фи­нан­сиј­ске мо­ћи на­сто­је да ме­ха­ни­
змом сло­бод­не тр­го­ви­не сру­ше ба­ри­је­ре ко­је по­сто­је из­ме­ђу
раз­ви­је­них и не­раз­ви­је­них зе­ма­ља и да их ин­те­гри­шу у гло­
бал­ну еко­но­ми­ју. Али, не ми­сле сви да је то пра­во рје­ше­ње
2
Е. Гол­дсмит, Гло­бал­на тр­го­ви­на и жи­вот­на сре­ди­на, у: Гло­ба­ли­за­ци­ја – ар­
гу­мент про­тив, (ур. Џ. Ман­дер, Е. Гол­дсмит), Kлио, Бе­о­град, 2003, стр. 119,
121.
3
У. Бек, Ри­зич­но дру­штво: у су­срет но­вој мо­дер­ни, „Фи­лип Ви­шњић“, Бе­о­град,
2001, стр. 69, 67.
77
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
сма­тра­ју­ћи да ће од ње има­ти ко­ри­сти са­мо бо­га­ти и да ће се
још ви­ше по­ве­ћа­ти гло­бал­не не­јед­на­ко­сти, си­ро­ма­штво и за­
ви­сност за­о­ста­ли­јих. Та­ко су 1999. го­ди­не из­би­ли про­те­сти у
Си­је­тлу ка­да се 50.000 љу­ди су­про­ста­ви­ло по­ли­ти­ци Свјет­ске
тр­го­вач­ке ор­га­ни­за­ци­је и ме­ђу­на­род­них фи­нан­сиј­ских ин­
сти­т у­ци­ја, сма­тра­ју­ћи да оне ста­вља­ју еко­ном­ске прин­ци­пе
из­над свих дру­гих пи­та­ња, као што су за­шти­та људ­ских пра­
ва, пра­ва рад­ни­ка, одр­жи­ви раз­вој, те да обез­бје­ђу­ју про­фит
већ иона­ко бо­га­тим кор­по­ра­ци­ја­ма за­не­ма­ру­ју­ћи ло­кал­не
еко­но­ми­је, чи­ме се тај про­тест и сма­тра нај­ве­ћим за­го­вор­ни­
ком „гло­бал­не прав­де“ до да­нас.4
Та­ко­ђе, у еко­ном­ском сми­слу је гло­ба­ли­за­ци­ја ефек­т у­и­
ра­на кроз упо­тре­бу но­вих тех­но­ло­ги­ја, са­о­бра­ћа­ја и ко­му­
ни­ка­ци­ја, елек­трон­ске ин­те­гра­ци­је гло­бал­них фи­нан­сиј­ских
тр­жи­шта и огром­них то­ко­ва ка­пи­та­ла, као и у по­сто­ја­њу
енорм­ног оби­ма ме­ђу­на­род­не тр­го­ви­не ро­ба и услу­га, те по­
дје­ле ра­да.
Је­дан од тих на­чи­на се од­но­си и на ме­ђу­на­род­ну по­дје­лу
ра­да и про­из­вод­њу. На­ци­о­нал­на др­жа­ва и еко­но­ми­ја мо­гу
би­ти оште­ће­ни или угро­же­ни та­ко што, ре­ци­мо, њи­хо­ва ин­
ду­стри­ја ме­са или мли­је­ка као из­во­ри из­во­зних при­хо­да, мо­
гу би­ти уни­ште­ни ко­ри­шће­њем би­о­тех­но­ло­шких ме­то­да за
про­из­вод­њу хра­не на дру­гим мје­сти­ма. На тај на­чин кон­ку­
рент­ски од­но­си мо­гу да угро­зе, по­ти­сну, оште­те или уни­ште
и дру­ге об­ли­ке про­из­вод­ње.5
Еко­ном­ски раз­вој се не мо­же оства­ри­ти са­мо пу­тем под­
сти­ца­ња тр­жи­шне кон­ку­рен­ци­је. Јер, ако др­жа­ва сво­ју еко­но­
ми­ју усмје­ра­ва пре­ма сло­бод­ној тр­го­ви­ни а не про­ве­де нео­п­
ход­не ре­фор­ме, су­о­чи­ће се са мо­гућ­но­шћу еко­ном­ског па­да а
не на­прет­ка. За­то је нео­п­ход­но да она „има упра­вљач­ку уло­
гу” и оства­ри нео­п­ход­не дру­штве­не и еко­ном­ске ре­фор­ме.6
Та­ко­ђе, и фи­нан­сиј­ски трен­до­ви у сви­је­т у угро­жа­ва­ју еко­
ном­ски и по­ли­тич­ки су­ве­ре­ни­тет на­ци­о­нал­них др­жа­ва јер
4
Е. Ги­денс, Со­ци­о­ло­ги­ја, Еко­ном­ски фа­кул­тет, Бе­о­град, 2005, стр. 76.
5
П. Ке­не­ди, При­пре­ма за два­де­сет пр­ви век, Слу­жбе­ни лист СРЈ, Бе­о­град,
1997, стр. 149-150.
6
Е. Ги­денс, Од­бе­гли свет: ка­ко гло­ба­ли­за­ци­ја пре­о­бли­ку­је на­ше жи­во­те, Сту­
бо­ви кул­т у­ре, Бе­о­град, 2005, стр. 23.
78
Ири­на Ко­ва­че­вић
ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И РА­ЗА­РА­ЊЕ КУЛ­ТУР­НОГ ...
др­жа­ва по­сте­пе­но гу­би кон­тро­лу над мо­не­тар­ном и фи­скал­
ном по­ли­ти­ком. Овај про­цес по­ја­ча­ва­ју и убр­за­ва­ју тран­сна­
ци­о­нал­не кор­по­ра­ци­је, бан­ке и гло­бал­ни ко­му­ни­ка­циј­ски
си­сте­ми ко­ји се на­ла­зе из­ван и из­над кон­тро­ле на­ци­о­нал­них
др­жа­ва.
Др­жа­ва има за­да­так да сво­ју еко­но­ми­ју из­ве­де из кри­зе,
али је до­ста не­моћ­на у од­но­с у на гло­бал­не ин­сти­т у­ци­је фи­
нан­сиј­ске мо­ћи – Ме­ђу­на­род­ни мо­не­тар­ни фонд, Свјет­ску
бан­ку, Свјет­ску тр­го­вин­ску ор­га­ни­за­ци­ју, Г-7. Ин­те­гра­ци­је у
ме­ђу­на­род­ну еко­но­ми­ју мо­гу да до­ве­ду до дез­ин­те­гра­ци­је на­
ци­о­нал­не др­жа­ве и ра­за­ра­ња ње­ног на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та.
Иако гло­ба­ли­за­ци­ја сна­жно за­хва­та сва под­руч­ја жи­во­та па,
пре­ма то­ме, и на­ци­о­нал­не др­жа­ве, мно­ги сма­тра­ју да ће др­
жа­ве ипак још ду­го оп­ста­ти као зна­ча­јан фак­тор рје­ша­ва­ња
мно­гих ле­ги­тим­них пи­та­ња сво­јих гра­ђа­на. Али, без об­зи­ра
на то, чи­ње­ни­ца је да на др­жа­ву тран­сна­ци­о­нал­не кор­по­ра­
ци­је, раз­не моћ­не над­на­ци­о­нал­не еко­ном­ске и по­ли­тич­ке ин­
сти­т у­ци­је вр­ше при­ти­сак што до­во­ди у пи­та­ње не са­мо ње­ну
вањ­ску, не­го и ње­ну уну­тра­шњу су­ве­ре­ност.
С об­зи­ром на чи­ње­ни­цу да ме­ђу­на­род­на тр­го­ви­на и гло­
бал­на фи­нан­сиј­ска тр­жи­шта ве­о­ма успје­шно уве­ћа­ва­ју про­
фит и бо­гат­ство, тран­сна­ци­о­нал­не кор­по­ра­ци­је и не мо­гу да
во­де ра­чу­на о оним ства­ри­ма о ко­ји­ма др­жа­ва мо­ра да во­ди
ра­чу­на – со­ци­јал­ним по­тре­ба­ма и „јав­ним до­бри­ма“ као што
су очу­ва­ње ми­ра, сма­ње­ње си­ро­ма­штва, по­бољ­ша­ње усло­ва
ра­да, афир­ма­ци­ја људ­ских пра­ва и за­шти­та жи­вот­не сре­ди­
не.7
По­ред еко­ном­ског аспек­та ра­за­ра­ња на­ци­о­нал­них иден­те­
та, по­ме­ну­ће­мо и ње­го­ву по­ли­тич­ку ди­мен­зи­ју.
По­раст мо­ћи тран­сна­ци­о­нал­них ин­сти­т у­ци­ја ума­њу­је моћ
на­ци­о­нал­них др­жа­ва та­ко да та по­ли­тич­ка хо­мо­ге­ни­за­ци­ја
ства­ра оно што Бен­џа­мин Бар­бер на­зи­ва „Мек сви­јет“ („Mc­
World“), као не­ку вр­сту хо­мо­ге­ни­за­ци­је и ши­ре­ња јед­не по­
ли­тич­ке иде­је, стра­те­ги­је и ори­јен­та­ци­је на гло­бал­ном ни­воу.
За мно­ге је по­ли­тич­ка по­сље­ди­ца гло­ба­ли­за­ци­је ам­би­ва­
лент­на: с јед­не стра­не она по­ка­зу­је то да спољ­ни су­ве­ре­ни­тет
7
Џ. Со­рос, О гло­ба­ли­за­ци­ји, Са­ми­здат Б92, Бе­о­град, 2003, стр. 20.
79
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
опа­да (нпр. у сми­слу до­но­ше­ња еко­ном­ских или по­ли­тич­ких
од­лу­ка) а да, с дру­ге стра­не, њен уну­тра­шњи су­ве­ре­ни­тет
ја­ча, а од­но­си се на чи­ње­ни­цу ја­ча­ња уло­ге по­ли­ци­је, суд­ства
и ад­ми­ни­стра­тив­них слу­жби ко­је над­гле­да­ју и кон­тро­ли­шу
гра­ђа­не.
Бит­ни аспект гло­ба­ли­за­ци­је од­но­си се на ус­по­ста­вља­ње
гу­сте мре­же ме­ђу­соб­них по­ве­за­но­сти и ме­ђу­за­ви­сно­сти др­
жа­ва, те на рас­про­сти­ра­ње истих фор­ми по­ли­тич­ког жи­во­та,
де­мо­кра­ти­је и људ­ских пра­ва. Али, уз те про­це­се исто­вре­ме­
но се раз­ви­ја­ју и ауто­ри­тар­ни про­це­си свјет­ске вла­да­ви­не.8
У по­ли­тич­ком по­гле­ду гло­ба­ли­за­ци­ја је, де­тер­ми­ни­ра­на
еко­ном­ским и дру­гим фак­то­ри­ма, до­ве­ла до сма­ње­ња ути­ца­ја
мо­ћи на­ци­о­нал­них др­жа­ва. Ка­ко по­ли­ти­ка, као и све оста­
ло, по­ста­је гло­бал­на, мје­сто до­но­ше­ња од­лу­ка ни­с у ви­ше др­
жа­ве, не­го „над-др­жав­ни“, тран­сдр­жав­ни и из­ван­др­жав­ни
цен­три по­ли­тич­ке мо­ћи. Не­ма ни јед­ног ви­ше пи­та­ња ко­је је
екс­клу­зив­но пра­во на­ци­о­нал­не др­жа­ве, већ је сва­ко пи­та­ње
тран­сдр­жав­ног, гло­бал­ног ка­рак­те­ра.
За хи­пер­гло­ба­ли­сте гло­ба­ли­за­ци­ја пред­ста­вља исто­риј­ску
не­из­бје­жност јер еко­ном­ска моћ тран­сна­ци­о­нал­ног фи­нан­
сиј­ског ка­пи­та­ла, кор­по­ра­ци­ја и дру­гих ин­сти­т у­ци­ја, пре­
тва­ра на­ци­о­нал­не еко­но­ми­је у сво­је ло­кал­не је­ди­ни­це та­ко
да гло­ба­ли­за­ци­ја “пред­ста­вља” ни­шта дру­го не­го крај на­ци­
о­нал­не др­жа­ве. „Хи­пер­гло­ба­ли­сти твр­де да еко­ном­ска гло­
ба­ли­за­ци­ја до­при­но­си `денационализацији` еко­но­ми­ја кроз
ства­ра­ње тран­сна­ци­о­нал­них мре­жа про­из­вод­ње, тр­го­ви­не и
фи­нан­си­ја. У овој еко­но­ми­ји без гра­ни­ца на­ци­о­нал­не вла­де
по­ста­ју тек ма­ло ви­ше од тран­сми­си­о­них ре­ме­на за гло­бал­
ни ка­пи­тал или, на кра­ју, јед­но­став­не пре­но­се ин­сти­т у­ци­је у
сен­дви­чу из­ме­ђу моћ­них ло­кал­них, ре­ги­о­нал­них и гло­бал­них
ме­ха­ни­за­ма вла­да­ви­не.“9
8
М. Пе­чуј­лић, Гло­ба­ли­за­ци­ја: два ли­ка све­та, Гу­тем­бер­го­ва Га­лак­си­ја, Бе­о­
град, 2002, стр. 83-84.
9
Д. Хелд, „Де­ба­те о гло­ба­ли­за­ци­ји“, у: Гло­ба­ли­за­ци­ја - мит или ствар­ност,
(прир. В. Ву­ле­тић), За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства, Бе­о­град, 2003,
стр. 50.
80
Ири­на Ко­ва­че­вић
ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И РА­ЗА­РА­ЊЕ КУЛ­ТУР­НОГ ...
И ма­да го­ре на­ве­де­не по­ја­ве мо­гу до­ве­сти до еро­зи­је су­ве­
ре­но­сти на­ци­о­нал­не др­жа­ве, ипак се сма­тра да и “у на­ред­ним
де­це­ни­ја­ма” на­ци­о­нал­на др­жа­ва “оста­је пр­вен­стве­но ме­сто
иден­ти­те­та ве­ћи­не љу­ди” и “без об­зи­ра на то ко им је по­сло­
да­вац, или шта ра­де за жи­вот, по­је­дин­ци пла­ћа­ју по­ре­зе др­
жа­ви, под­ло­жни су ње­ним за­ко­ни­ма, слу­же (ако је по­треб­но)
у ње­ним ору­жа­ним сна­га­ма, и мо­гу да пу­т у­ју са­мо ако има­ју
њен па­сош. Осим то­га, ка­ко се по­ја­вљу­ју но­ви иза­зо­ви – би­ло
да је то иле­гал­на ми­гра­ци­ја или би­о­тех­но­ло­шка зе­мљо­рад­ња
– љу­ди се ин­стинк­тив­но окре­ћу (бар у де­мо­кра­ти­ја­ма) соп­
стве­ним вла­да­ма, да оне на­ђу ‘ре­ше­ња’. Гло­бал­на де­мо­граф­
ска екс­пло­зи­ја, ат­мос­фер­ско за­га­ђи­ва­ње, као и тех­но­ло­шки
по­кре­та­на про­ме­на сва­ка од њих има соп­стве­но тран­сна­ци­о­
нал­но убр­за­ње; али су на­ци­о­нал­не вла­де и скуп­шти­не те ко­је
од­лу­чу­ју да ли да уки­ну кон­тро­лу ва­лу­те, одо­бре би­о­тех­но­
ло­ги­ју, сма­ње из­дув­не га­со­ве фа­бри­ка, или по­др­жа­ва­ју по­пу­
ла­циј­ску по­ли­ти­ку. Ово не зна­чи да ће увек би­ти успе­шне...
при­ро­да но­вих иза­зо­ва чи­ни мно­го те­жом кон­тро­лу до­га­ђа­ја
не­го за прет­ход­не вла­де. Али оне су још увек глав­на ин­сти­т у­
ци­ја кроз ко­ју ће дру­штва по­ку­ша­ва­ти да од­го­во­ре на иза­зов.
Ко­нач­но, ако тре­ба да до­ђе до ко­ор­ди­ни­са­не ак­ци­је на­ро­да
овог све­та, на при­мер, да се за­у­ста­ви уни­шта­ва­ње троп­ских
џун­гли или сма­њи ис­пу­шта­ње ме­та­на, оче­вид­но су по­треб­ни
ме­ђу­на­род­ни спо­ра­зу­ми, о ко­ји­ма се до­го­ва­ра­ју вла­де ко­је у
њи­ма уче­ству­ју. Украт­ко, чак и ако су ауто­но­ми­ја и функ­ци­
је др­жа­ве на­ру­ше­не тран­сна­ци­о­нал­ним трен­до­ви­ма, ни­је се
по­ја­вио од­го­ва­ра­ју­ћи суп­сти­т ут да је за­ме­ни као кључ­ну је­
ди­ни­цу у од­го­ва­ра­њу на гло­бал­ну про­ме­ну.”10
У од­ре­ђе­ном сми­слу су гло­ба­ли­за­циј­ски про­це­си – про­це­
си дез­ин­те­гра­ци­је. Али, они мо­гу би­ти и ин­те­гра­циј­ски про­
це­си. Мо­ти­ви и ин­те­ре­си за ула­зак у гло­ба­ли­за­циј­ске про­це­
се ин­те­гра­ци­је мо­гу би­ти раз­ли­чи­ти а, што се ти­че оних ко­ји
се од­но­се на „европ­ско ује­ди­ње­ње, мо­гу се на­ве­сти 6 уни­вер­
зал­них (оп­ште­при­хва­ће­них), а то су: 1) обез­бе­ђе­ње ми­ра; 2)
при­пад­ност јед­ној вред­но­сној за­јед­ни­ци; 3) раст еко­ном­ског
стан­дар­да; 4) ви­ше ути­ца­ја у спољ­ној по­ли­ти­ци и по­ли­ти­ци
10
П. Ке­не­ди, При­пре­ма за два­де­сет пр­ви век, Слу­жбе­ни лист СРЈ, Бе­о­град,
1997, стр. 155.
81
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
без­бед­но­сти; 5) из­гле­ди на ве­ћи успех при ре­ша­ва­њу про­бле­
ма ко­ји пре­ва­зи­ла­зе гра­ни­це (на при­мер, при за­шти­ти чо­ве­
ко­ве око­ли­не), као и 6) ја­ча­ње при­ја­тељ­ства ме­ђу на­ро­ди­ма.“11
На­ци­о­нал­не др­жа­ве ће гу­би­ти зна­чај а сма­тра се да ће зна­
чај од њих за­до­би­ти гло­бал­ни нео­по­ли­си, тј. гра­до­ви-др­жа­ве,
као што је Лон­дон. Та­ко­ђе, моћ из на­ци­о­нал­них др­жа­ва и њи­
хо­вих вла­да пре­ла­зи не са­мо у над­на­ци­о­нал­не ин­сти­т у­ци­је
(УН, ЕУ), не­го и у свјет­ске ин­сти­т у­ци­је мо­ћи – мул­ти­на­ци­о­
нал­не, тран­сна­ци­о­нал­не кор­по­ра­ци­је и бан­ке. Гло­ба­ли­за­ци­
ја пред­ста­вља про­цес раз­во­ја гло­бал­них фи­нан­сиј­ских тр­жи­
шта, ра­ста и до­ми­на­ци­је тран­сна­ци­о­нал­них кор­по­ра­ци­ја над
на­ци­о­нал­ним еко­но­ми­ја­ма.
Под при­ти­ском ре­пре­сив­них мје­ра гло­бал­них фи­нан­сиј­
ских ин­сти­т у­ци­ја су се др­жа­ве пре­за­ду­жи­ва­ле а он­да гу­би­
ле „су­ве­ре­ни­тет над сво­јим го­спо­дар­ством и на­ци­о­нал­ним
ин­те­ре­си­ма, јер су гло­бал­ни игра­чи, бан­ке и нафт­не ком­па­
ни­је, по­че­ли узи­ма­ти удје­ле у за­ни­мљи­вим ди­је­ло­ви­ма на­ци­
о­нал­них го­спо­дар­ста­ва“. Циљ ових при­ти­са­ка се од­но­си на
„по­сти­за­ње кон­тро­ле над при­влач­ним бо­гат­стви­ма зе­ма­ља
ду­жни­ка (Енг­дахл).“12
По­ла­зе­ћи од те чи­ње­ни­це, мо­же се ре­ћи да у про­це­с у гло­
ба­ли­за­ци­је моћ­ни кон­тро­ли­шу и на те­ме­љу си­ле при­сва­ја­ју
свјет­ске ре­с ур­се. Та­ко је по­ли­тич­ка ди­мен­зи­ја гло­ба­ли­за­ци­је
уско по­ве­за­на са вој­но-ми­ли­та­ри­стич­ком ди­мен­зи­јом гло­ба­
ли­за­ци­је. „Пре­лаз на ре­пре­сив­ни об­лик по­ли­тич­ке гло­ба­ли­
за­ци­је не на­ста­је гво­зде­ном не­из­бје­жно­шћу, по­пут по­мра­че­
ња Сун­ца. Пре­с у­дан чи­ни­лац ње­го­вог на­сту­па­ња пред­ста­вља
пре­ва­га, три­јумф `глобалних јастребова`, ми­ли­тант­ни­је
фрак­ци­је тран­сна­ци­о­нал­не ели­те мо­ћи, ње­го­вог ви­ђе­ња исто­
риј­ске ко­њук­т у­ре. До ње до­ла­зи у осо­бе­ном исто­риј­ском
тре­нут­ку, ка­да је ста­ри ри­вал (Ру­си­ја) на ко­ље­ни­ма, а но­ви
пре­тен­ден­ти (Евро­па, Ја­пан, Ки­на), иако тре­нут­но сла­би­ји,
про­те­ком вре­ме­на по­ста­ју све сна­жни­ји. Фрак­ци­ја `свјетс­ких
11
Д. Ба­та­ве­љић, С. Ни­ке­зић, „Ути­цај гло­ба­ли­за­ци­је на еко­ном­ски по­ло­жај Ср­
би­је и зе­ма­ља у окру­же­њу“, у: Си­ро­ма­штво и гло­бал­на без­бјед­ност, Збор­ник
(ур. Б. Ко­ва­че­вић), Ба­ња Лу­ка, 2012, стр. 45-46.
12
А. Ми­лар­до­вић, По­пу­ли­зам и гло­ба­ли­за­ци­ја, Цен­тар за по­ли­то­ло­шка ис­тра­
жи­ва­ња, За­греб, 2004, стр. 164.
82
Ири­на Ко­ва­че­вић
ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И РА­ЗА­РА­ЊЕ КУЛ­ТУР­НОГ ...
јастребова` стре­ми да не­из­вје­сно­сти свјет­ске вла­да­ви­не јед­
ном за сваг­да окон­ча гло­бал­ном до­ми­на­ци­јом по­диг­ну­том на
је­ди­но по­у­зда­ном те­ме­љу – ап­со­лут­но вој­ној су­пре­ма­ци­ји.“
Пре­ма то­ме, оно што ка­рак­те­ри­ше по­ли­тич­ку гло­ба­ли­за­ци­ју
је­сте фор­ми­ра­ње над­на­ци­о­нал­них по­ли­тич­ких ин­сти­т у­ци­ја.
Та­ко­ђе, ши­ре­ње ме­ђу­на­род­ног пра­ва и ње­го­во ин­вол­ви­ра­
ње у на­ци­о­нал­не по­ли­тич­ке ре­жи­ме ка­рак­те­ри­ше по­ли­тич­
ку гло­ба­ли­за­ци­ју. Ме­ђу­тим, исто­вре­ме­но са овим про­це­си­ма
иде и про­цес успо­на нео­ли­бе­рал­не гло­бал­не ели­те мо­ћи, као
и про­ду­бљи­ва­ње ја­за из­ме­ђу бо­га­тих и си­ро­ма­шних. А, све
то за по­сље­ди­цу има и про­бле­ме та­ко да се по­ка­зу­је да гло­ба­
ли­за­ци­ја ства­ра гло­бал­не опа­сне нус-по­сље­ди­це. Осим то­га,
гло­ба­ли­за­ци­ја до­во­ди до екс­пло­зи­је кул­т ур­них и ет­нич­ких
кон­фли­ка­та и иден­ти­те­та, но­вих об­ли­ка вој­ног ин­тер­вен­ци­о­
ни­зма, те по­мје­ра­ња од мул­ти­по­лар­ног ка уни­по­лар­ном сви­
је­т у ко­ји ма­ни­фе­сту­ју ауто­ри­тар­ност свјет­ске вла­да­ви­не.13
И, ко­нач­но, по­ме­ну­ће­мо и кул­тур­ну ди­мен­зи­ју еро­зи­је
кул­т ур­ног и на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та.
Моћ­не др­жа­ве и кор­по­ра­ци­је на­ме­ћу кул­т ур­ни мо­дел си­
ро­ма­шном ста­нов­ни­штву у сви­је­т у. Про­цес хо­мо­ге­ни­за­ци­је
кул­т у­ре не­ки на­зи­ва­ју кул­тур­ним им­пе­ри­ја­ли­змом, као ути­
ца­јем и на­ме­та­њем јед­не кул­т у­ре дру­гим кул­т у­ра­ма, а не­ки
по­ро­бља­ва­њем, гло­ка­ли­за­ци­јом, и слич­но.
По­ло­ви­ном про­шлог сто­ље­ћа је Ле­стер Пир­сон го­во­рио о
прав­цу кре­та­ња чо­вје­чан­ства ка „до­бу у ко­ме ће раз­ли­чи­те
ци­ви­ли­за­ци­је мо­ра­ти да на­у­че да жи­ве јед­на по­ред дру­ге у
мир­ној раз­ме­ни, да уче јед­на од дру­ге, јед­на дру­гој ис­тра­жу­ју
исто­ри­ју, иде­а­ле, умет­ност и кул­т у­ру, и да се та­ко ме­ђу­соб­но
обо­га­ћу­ју.“14
Али, да ли је то та­ко?
Ма­сов­на и по­пу­лар­на кул­т у­ра кон­зу­ме­ри­зма при­је­ти до­
ма­ћим, ло­кал­ним кул­т у­ра­ма и ет­нич­ким за­јед­ни­ца­ма ко­је за­
хва­та. Гло­ба­ли­за­ци­ја, под­стак­ну­та кор­по­ра­циј­ским мо­ћи­ма,
13
М. Пе­чуј­лић, Гло­ба­ли­за­ци­ја: два ли­ка све­та, Гу­тем­бер­го­ва Га­лак­си­ја, Бе­о­
град, 2002, стр. 154, 135, и да­ље.
14
Цит. L. Pe­ar­son, De­moc­racy in World Po­li­tics, Prin­ce­ton Uni­ver­sity Press, Prin­ce­
ton, 1955, pp. 83-84. у: С. Хан­тинг­тон, Су­коб ци­ви­ли­за­ци­ја и пре­о­бли­ко­ва­ње
свет­ског по­рет­ка, ЦИД, Под­го­ри­ца, 1998, стр. 358.
83
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
за не­ке уни­шта­ва, а за не­ке еро­ди­ра кул­т ур­ни иден­ти­тет. У
ства­ри, она уни­шта­ва „пра­ва на ре­с ур­се“ и пот­ко­па­ва де­мо­
крат­ски над­зор „над од­лу­чи­ва­њем и ре­с ур­си­ма, еко­но­ми­јом
и сред­стви­ма про­из­вод­ње“ на­гри­за­ју­ћи „кул­т ур­не иден­ти­те­
те.“ Кор­по­ра­циј­ска гло­ба­ли­за­ци­ја ра­за­ра дру­штве­не за­јед­ни­
це и ње­не иден­ти­те­те. За­то Ван­да­на Ши­ва са­свим до­бро при­
мје­ћу­је да оп­ста­нак љу­ди и де­мо­кра­ти­је за­ви­си од ре­ак­ци­је на
„дво­стру­ки фа­ши­зам гло­ба­ли­за­ци­је – еко­ном­ски фа­ши­зам
ко­ји уни­шта­ва пра­ва љу­ди на ре­с ур­се и фун­да­мен­та­ли­стич­
ки фа­ши­зам ко­ји се хра­ни људ­ском ис­ко­ри­је­ње­но­шћу, раз­
вла­шће­но­шћу, еко­ном­ским не­си­гур­но­сти­ма и стра­хо­ви­ма.“15
У кул­тур­ном по­гле­ду гло­ба­ли­за­ци­ја пред­ста­вља акул­
ту­ра­циј­ску умре­же­ност ра­зних кул­ту­ра, али и на­ме­та­ња кул­
тур­них стан­дар­да и ства­ра­ња сво­је­вр­сне „мо­но­кул­ту­ре“.
Ра­зним тр­го­вач­ким уго­во­ри­ма се др­жа­ве спре­ча­ва­ју да се су­
про­ста­ве све сна­жни­јој кул­тур­ној ин­ва­зи­ји и про­це­су „кул­
тур­ног кло­ни­ра­ња“. Јер, „го­то­во исте еми­си­је, ко­је углав­ном
сни­ма­ју за­пад­не кор­по­ра­ци­је, и ко­је пре­но­се за­пад­не вред­но­
сти и иде­је и под­сти­чу не­ве­ро­ват­не кул­тур­не про­ме­не.“ Гло­
ба­ли­за­ци­ја ства­ра кул­ту­ру хо­мо­ге­ни­зо­ва­них уку­са, за­ба­ве,
хра­не, жи­вот­них сти­ло­ва и на­чи­на жи­во­та. По­ве­зи­ва­ње сви­
је­та у јед­ну хо­мо­ге­ну мре­жу има за циљ ства­ра­ње мо­но­кул­ту­
ре ко­ју би тран­сна­ци­о­нал­не кор­по­ра­ци­је до­бро ко­мер­ци­јал­но
и про­фи­та­бил­но ис­ко­ри­сти­ле. „Ка­да на чи­та­вој пла­не­ти сва­
ко се­ди за сво­јим ком­пју­те­ром, то је из­раз ујед­на­че­но­сти, а
не ра­зно­вр­сно­сти; ујед­на­че­но­сти ис­ку­ства, идеј­ног окви­ра,
ка­те­го­ри­ја зна­ња, са­др­жа­ја зна­ња и по­гле­да на свет. Ту­жан
ре­зул­тат: мо­но­кул­ту­ра.“ Ма­сов­на и по­пу­лар­на кул­ту­ра кон­
зу­ме­ри­зма при­је­ти до­ма­ћим кул­ту­ра­ма и ет­нич­ким за­јед­ни­
ца­ма ко­је за­хва­ти. Гло­ба­ли­за­циј­ски про­це­си до­во­де до мо­
но­кул­ту­ри­за­ци­је, тј. до ства­ра­ња не­ке но­ве „јед­не“ кул­ту­ре.
То не би био но­ви кул­тур­ни ква­ли­тет, не­го про­цес уни­шта­
ва­ња по­је­ди­нач­них кул­ту­ра. Тран­сна­ци­о­нал­не кор­по­ра­ци­је
на­сто­је да раз­о­ре по­је­ди­не кул­ту­ре та­ко што би об­ли­ко­ва­ле
исти на­мет­ну­ти хо­мо­ге­ни­зи­ра­ју­ћи на­чин жи­во­та. Уро­ђе­нич­
ке и пре­дин­ду­стриј­ске за­јед­ни­це се не укла­па­ју у ин­те­ре­сни
15
В. Схи­ва, Ра­то­ви за во­ду: при­ва­ти­за­ци­ја, за­га­ђи­ва­ње и про­фит, Д.
А. Ф., За­греб, 2006, стр. 12, 13.
84
Ири­на Ко­ва­че­вић
ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И РА­ЗА­РА­ЊЕ КУЛ­ТУР­НОГ ...
мо­дел дје­ло­ва­ња тран­сна­ци­о­нал­них кор­по­ра­ци­ја и за­то оне
на­сто­је да их при­ла­го­де ци­ље­ви­ма кор­по­ра­тив­ног дру­штва.
Уро­ђе­нич­ке за­јед­ни­це пред­ста­вља­ју при­јет­њу „хо­мо­ге­ни­за­
ци­ји гло­бал­ног тр­жи­шта и кул­ту­ре“ и за­то им тре­ба убр­за­ти
раз­вој, а за то слу­же ММФ, Свјет­ска бан­ка, „USAID“, и дру­ге
ин­сти­ту­ци­је ко­је слу­же оства­ри­ва­њу ци­ље­ва ве­о­ма моћ­них
мул­ти­на­ци­о­нал­них кор­по­ра­ци­ја.16
Гло­бал­на кул­т у­ра ми­је­ња тра­ди­ци­ју, ло­кал­ну кул­т у­
ру и њен фол­клор. На њи­хо­во мје­сто до­ла­зи ко­смо­по­лит­ски
дух у ко­јем не­ста­ју ста­ри уку­си, и у ко­јем се фор­ми­ра­ју но­
ви, хо­мо­ге­ни­зи­ра­ју­ћи уку­си. Та­ко се на ни­жем ни­воу на­ла­зе
фар­мер­ке, Ni­ke и Co­ca-co­la, „piz­za“ и McDo­nald`s, а на ви­шем,
„jup­pi“, екс­клу­зив­ном ни­воу Ro­lex, Cha­nel, Dom Pe­rig­non, и
сл. Спа­ја­ју се раз­ли­чи­те вр­сте му­зи­ке, и тај син­дром за­хва­та
филм, кул­т у­ру, ис­хра­ну, као и дру­га под­руч­ја сва­ко­днев­ног
жи­во­та чи­ји се про­из­во­ди мо­гу на­ћи на по­ли­ца­ма су­пер­мар­
ке­та.17
За Ри­це­ра је мек­до­нал­ди­за­ци­ја про­цес на­став­ка ра­ци­о­на­
ли­за­ци­је ко­ја до­во­ди до сна­жни­јег би­ро­крат­ског дје­ло­ва­ња у
мо­дер­ном дру­штву. Иако је мек­до­нал­ди­за­ци­ја уте­ме­ље­на на
Ве­бе­ро­вој иде­ји о ра­ци­о­на­ли­за­ци­ји, ипак кон­цепт мек­до­нал­
ди­за­ци­је „усва­ја дру­га­чи­ји мо­дел ра­ци­о­на­ли­за­ци­је“. Јер, док
је код Ве­бе­ра ри­јеч о би­ро­кра­ти­ји, до­тле је код Ри­це­ра ри­јеч
о ре­сто­ра­ни­ма бр­зе хра­не. Пет је бит­них ди­мен­зи­ја про­це­
са мек­до­нал­ди­за­ци­је: ефи­ка­сност – од­но­сно на­сто­ја­ње да се
про­на­ђе нај­бо­ље рје­ше­ње и на­чин по­сти­за­ва­ња ци­ља; кал­ку­
ла­бил­ност – од­но­сно на­сто­ја­ње да се ура­ди што бо­ље у што
кра­ћем вре­ме­ну, да­кле, бр­зо; пред­ви­ди­вост – оче­ки­ва­ње да се
ен­те­ри­јер, ор­га­ни­за­ци­ја ра­да и сам рад оства­ру­ју на пред­ви­
див на­чин; кон­тро­ла – ко­ју оства­ру­је тех­но­ло­ги­ја ко­ја „тре­
нут­но до­ми­ни­ра за­по­сле­ни­ма“ и „она ће их вре­ме­ном све
ви­ше за­мје­њи­ва­ти“, и ира­ци­о­нал­ност ра­ци­о­нал­но­сти – ко­ја
по­ка­зу­је да ра­ци­о­нал­ност че­сто во­ди у сво­ју су­прот­ност, у
16
Џ. Ман­дер, „Тех­ни­ке гло­ба­ли­за­ци­је“, у: Гло­ба­ли­за­ци­ја – мит или ствар­ност,
(прир. В. Ву­ле­тић), За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства, Бе­о­град, 2003,
стр. 352, 361, 322-323.
17
М. Пе­чуј­лић, Гло­ба­ли­за­ци­ја: два ли­ка све­та, Гу­тем­бер­го­ва Га­лак­си­ја, Бе­о­
град, 2002, стр. 76.
85
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
ира­ци­о­нал­ност, не­е­фи­ка­сност и де­ху­ма­ни­за­ци­ју у окви­ру ко­
је су за­по­сле­ни „при­си­ље­ни да ра­де у не­ху­ма­ним усло­ви­ма“,
а по­тро­ша­чи „при­си­ље­ни да је­ду у де­ху­ма­ни­зо­ва­ном окру­же­
њу и окол­но­сти­ма“, чи­ме се по­ка­зу­је да ре­сто­ра­ни бр­зе хра­не
за­пра­во „пред­ста­вља­ју из­вор де­гра­да­ци­је, ка­ко за по­тро­ша­
че, та­ко и за за­по­сле­не.“18
Та­ко се по­ка­зу­је да гло­ба­ли­за­ци­ја, као и мек­до­нал­ди­за­ци­
ја, ко­ја пред­ста­вља њен из­раз, под­ра­зу­ми­је­ва­ју по­сто­ја­ње све
ве­ће хо­мо­ге­ни­за­ци­је про­из­во­да, по­тре­ба и уку­са. Ри­цер на­
по­ми­ње да је мек­до­нал­ди­за­ци­ја ра­ци­о­на­ли­зо­ва­ни прин­цип
на ко­јем функ­ци­о­ни­шу ре­сто­ра­ни бр­зе хра­не, али прин­цип
ко­ји за­хва­та сва под­руч­ја. Мек­до­нал­ди­за­ци­ја је про­цес ко­
ји је, као мо­дер­ни­стич­ки кон­цепт, уте­ме­љен на кал­ку­ла­ци­ји,
мје­ре­њу, учин­ку, ис­пла­ти­во­сти, пред­ви­дљи­во­сти и кон­тро­ли
и за­то за­хва­та сва под­руч­ја дру­штва – еко­но­ми­ју, уго­сти­тељ­
ство, здрав­ство, обра­зо­ва­ње, спорт, по­ли­ти­ку, кул­т у­ру, ре­ли­
ги­ју.19
Као при­мјер гло­бал­не ди­фу­зи­је кул­т ур­не хо­мо­ге­ни­за­ци­
је, Ги­денс на­во­ди филм Ти­та­ник. Ве­ли­ки успјех овог фил­ма
ни­је био са­мо ре­зул­тат сце­но­гра­фи­је ве­за­не за је­дан исто­риј­
ски до­га­ђај, не­го и фа­бу­ле пре­ко ко­је се на­зна­ча­вао и ну­дио
„скуп иде­ја и ври­јед­но­сти“, од ко­јих је јед­на бит­на а од­но­си
се на „мо­гућ­ност оства­ре­ња ро­ман­тич­не љу­ба­ви упр­кос кла­
сним раз­ли­ка­ма и по­ро­дич­ној тра­ди­ци­ји.“ И, иако су ове иде­
је до­ста при­с ут­не у мно­гим др­жа­ва­ма сви­је­та, ипак по­сто­је и
оне сре­ди­не у ко­ји­ма оне тек тре­ба да се раз­ви­ју. У фил­му се
го­во­ри и о од­ре­ђе­ним про­мје­на­ма ста­во­ва у од­но­с у „пре­ма
лич­ним од­но­си­ма и бра­ку“, што је по­себ­но зна­чај­но за тра­ди­
ци­о­нал­не сре­ди­не у сви­је­т у. На тај на­чин се ши­ри јед­на ин­
ду­стри­ја гло­бал­них кул­т ур­них ври­јед­но­сти ко­је ће „пре­га­зи­
ти сна­гу ло­кал­них оби­ча­ја и тра­ди­ци­је“, ши­ри се „`к­ултурни
империјализам` у ко­ме се вред­но­сти, стил и по­гле­ди на свет
18
Џ. Ри­цер, Са­вре­ме­на со­ци­о­ло­шка те­о­ри­ја и ње­ни кла­сич­ни ко­ре­ни, Слу­жбе­
ни гла­сник, Бе­о­град, 2009, стр. 409, и да­ље.
19
G. Rit­zer, McDo­nal­di­za­ci­ja dru­štva, Na­kla­da Je­sen­ski i Turk, Za­greb, 1999.
86
Ири­на Ко­ва­че­вић
ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И РА­ЗА­РА­ЊЕ КУЛ­ТУР­НОГ ...
ка­рак­те­ри­стич­ни за За­пад та­ко агре­сив­но ши­ре да ће угу­ши­
ти ин­ди­ви­ду­ал­не на­ци­о­нал­не кул­т у­ре.“20
Гло­ба­ли­за­ци­ја ра­за­ра кул­т ур­не и на­ци­о­нал­не иден­ти­те­
те ства­ра­ју­ћи јед­ну хо­мо­ге­ну кул­т ур­ну ин­ду­стри­ју. Гло­бал­ни
про­це­си су про­це­си кул­т ур­не уни­фи­ка­ци­је, ства­ра­ња кул­т у­
ре за­ви­сно­сти, де­на­ци­о­на­ли­за­ци­је па, пре­ма то­ме, и де­с у­ве­
ре­ни­за­ци­је. Гло­ба­ли­сти сма­тра­ју да, иако би др­жа­ве тре­ба­ле
да чу­ва­ју кул­т у­ре и на­сли­је­ђе, ипак „оне не мо­гу на том спо­
ме­нич­ком те­ме­љу ићи на­при­јед.“21
Ми­лар­до­вић ис­ти­че да „гло­ба­ли­за­ци­ја кул­т у­ре ни­је ни­
шта дру­го не­го ин­тер­де­пен­ден­циј­ски мо­дел кул­ту­ре ко­ји се
по­сред­ством ме­ди­ја и гло­бал­них ко­му­ни­ка­ци­ја од­ви­ја пре­ко
гра­ни­ца на­ци­о­нал­них др­жа­ва.“ С дру­ге стра­не по­сма­тра­но,
уз ин­те­гра­циј­ске про­це­се гло­бал­не кул­т у­ре, ис­ти­че и ону ка­
рак­те­ри­сти­ку пре­ма ко­јој „гло­ка­ли­за­ци­ја кул­ту­ра као ин­
тер­де­пен­ди­циј­ски мо­дел гло­ба­ли­за­ци­је кул­т у­ра но­си у се­би
кон­фликт­ни по­тен­ци­јал у об­ли­ку су­ко­ба ци­ви­ли­за­ци­ја и кул­
ту­ра“ на што је Хан­тинг­тон упо­зо­ра­вао. У том по­гле­ду гло­
ба­ли­за­ци­ја ути­че „на про­из­вод­њу раз­ли­чи­тих кул­т ур­них и
по­ли­тич­ких фун­да­мен­та­ли­за­ма као по­гон­ског го­ри­ва су­ко­ба
кул­т у­ра и ци­ви­ли­за­ци­ја у сми­слу су­да­ра гло­бал­но­га и ло­кал­
но­га; на­ци­о­нал­но кул­т ур­ног и мул­ти­кул­т ур­ног, гло­бал­ног и
пар­ти­ку­лар­ног; гло­бал­ног и фун­да­мен­та­ли­стич­ког; New Agea
и об­ра­не кр­шћан­ске ре­ли­ги­је; За­па­да и Ис­то­ка; уни­вер­за­ли­
зма за­пад­ног ти­па и пар­ти­ку­ла­ри­зма ис­точ­ног ти­па; гло­бал­не
де­мо­кра­ци­је и на­ци­о­нал­них де­мо­кра­ци­ја; гло­бал­не де­мо­кра­
ци­је и раз­ли­чи­тих об­ли­ка вла­да­ви­не уте­ме­ље­них на це­за­ри­
зму и по­ли­тич­ком фун­да­мен­та­ли­зму, на­ци­о­на­ли­зму, ве­ли­ко­
др­жа­вљу, им­пе­ри­јал­ним ам­би­ци­ја­ма; те мул­ти­кул­т у­рал­ног
дру­штва и ксе­но­фо­биј­ског дру­штва, итд.“22 Ми­лар­до­вић сма­
тра да све ово за­јед­но чи­ни основ­на пи­та­ња гло­ба­ли­за­ци­је
кул­т у­ре ис­ти­чу­ћи да се упра­во зна­чај­не про­мје­не до­га­ђа­ју
у кул­т у­ри. „Гло­ба­ли­за­ци­ја се очи­т у­је у про­це­си­ма ин­тер­на­
20
Е. Ги­денс, Со­ци­о­ло­ги­ја, Еко­ном­ски фа­кул­тет, Бе­о­град, 2005, стр. 68-69.
21
T. L. Fri­ed­man, Le­xus i ma­sli­na: ra­zu­mi­je­va­nje glo­ba­li­za­ci­je, Iz­vo­ri, Za­greb, 2003,
стр. 201.
22
А. Ми­лар­до­вић, По­пу­ли­зам и гло­ба­ли­за­ци­ја, Цен­тар за по­ли­то­ло­шка ис­тра­
жи­ва­ња, За­греб, 2004, стр. 170-171.
87
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
ци­о­на­ли­за­ци­је тех­но­ло­ги­је, зна­но­сти, ши­ре­ња зна­ња кроз
ака­дем­ску, све­у­чи­ли­шну раз­мје­ну и ства­ра­ње ме­ђу­на­род­них
про­фе­си­о­нал­них ор­га­ни­за­ци­ја. Сред­ства ма­сов­не ко­му­ни­
ка­ци­је омо­гу­ћу­ју ши­ре­ње по­пу­лар­не кул­ту­ре и раз­во­ја тзв.
гло­бал­не кул­ту­ре, а осо­би­то иде­о­ло­ги­ја по­пут де­мо­кра­ци­је
и мо­дер­ни­за­ци­је... Глав­на про­мје­на на гло­бал­ној дру­штве­ној
ра­зи­ни је по­раст сви­је­сти о по­ве­за­но­сти и ме­ђу­за­ви­сно­сти
сви­је­та, по­раст осје­тљи­во­сти за про­бле­ме уда­ље­них зе­ма­ља
те по­ја­ва на­пу­шта­ња ста­рих и при­хва­ћа­ња ши­рих иден­ти­те­
та. Као што су у 19. сто­ље­ћу на­ци­о­нал­не др­жа­ве уво­ђе­њем
јед­но­о­бра­зних обра­зов­них су­ста­ва скр­ши­ле ло­кал­не пар­ти­
ку­ла­ри­зме, та­ко и по­тре­ба за ши­рим еко­ном­ским ин­те­гра­ци­
ја­ма да­нас пред­ста­вља при­јет­њу на­ци­о­нал­ним иден­ти­те­ти­ма.
Еуроп­ски иден­ти­тет по­ста­је но­во­от­кри­ве­ни на­чин са­мо­ра­зу­
ми­је­ва­ња мла­дих Еуро­пља­на. За оче­ки­ва­ти је да ће у пост­мо­
дер­ном дру­штву 21. сто­ље­ћа по­је­дин­ци у кри­зним си­т у­а­ци­
ја­ма тра­жи­ти за­клон тра­ди­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, а у до­ба
про­спе­ри­те­та екс­пе­ри­мен­ти­ра­ти са но­вим ко­змо­по­лит­ским
иден­ти­те­ти­ма.“23 Ми­лар­до­вић та­ко­ђе ис­ти­че да „гло­ба­ли­за­
ци­ја у кул­т у­ри пред­ста­вља кул­т ур­ну уни­фи­ка­ци­ју...Кул­т у­ре
као дру­штве­не цје­ли­не у гло­ба­ли­зи­ра­ним и све ви­ше тран­сна­
ци­о­нал­ним дру­штви­ма оста­ју за­штит­ним зна­ко­ви­ма остат­ка
на­ци­ја др­жа­ва, гло­ба­ли­за­ци­ја као де­на­ци­о­на­ли­за­ци­ја но­си
опа­сност уки­да­ња плу­ра­ли­зма кул­т у­ра, бри­са­ња иден­ти­те­та,
по­ти­ски­ва­ње на­ци­о­нал­них је­зи­ка због фор­си­ра­ња ен­гле­ског
као гло­бал­ног је­зи­ка, уни­фи­ка­ци­ји кул­т у­ре и мек­до­нал­ди­за­
ци­је дру­штва. Иде­о­ло­ги­је као дру­штве­ни окви­ри по­ли­ти­ке и
да­ље оста­ју по­ве­зни­ца­ма тих окви­ра, али не та­ко као ци­ви­ли­
за­ци­ја“.24 Та­ко­ђе, Ми­лар­до­вић сма­тра да „под ути­ца­јем гло­
бал­них пра­ви­ла игре ко­ју на­ме­ће са­вре­ме­на ин­фор­ма­тич­ка
еко­но­ми­ја и ин­фор­ма­ци­о­на­ли­стич­ки ка­пи­та­ли­зам (Ca­stells),
ми­је­ња­ју се жи­вот­не уко­ри­је­ње­но­сти у ло­ка­лу, по­пут оних
у се­лу, гра­ду, ре­ги­ји, на­ци­о­нал­ној др­жа­ви... Ин­фор­ма­тич­ке
тех­но­ло­ги­је с гло­бал­ном при­мје­ном тра­ба­ју ло­кал­не кул­т у­ре
и тр­жи­шта. Оне сво­је про­грам­ске је­зи­ке ну­жно мо­ра­ју укла­
23
Гло­ба­ли­за­ци­ја, (прир. А. Ми­лар­до­вић), Пан Ли­бер, Оси­јек – За­греб –
Сплит, 1999, стр. 14-15.
24
А. Ми­лар­до­вић, „Пред­го­вор по­ли­тич­кој со­ци­о­ло­ги­ји“, у: M. Du­ver­ger, Po­li­tič­
ka so­ci­o­lo­gi­ja, Pan Li­ber, Osi­jek-Za­greb-Split, 2001, str. 20, 23.
88
Ири­на Ко­ва­че­вић
ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И РА­ЗА­РА­ЊЕ КУЛ­ТУР­НОГ ...
па­ти или уокви­ри­ва­ти у ло­кал­не кул­т у­ре и је­зи­ке. То гло­бал­
но тех­но­ло­шко ушу­ља­ва­ње у ло­кал­не кул­т у­ре у је­зи­ке не зна­
чи са­мо пу­ку тех­но­ло­шку при­год­бу ло­кал­ним стан­дар­ди­ма
и пра­ви­ли­ма игре, не­го и кул­т ур­ну и је­зич­ну тран­сфор­ма­
ци­ју. Да­нас се тех­но­ло­шки lin­gua glo­bal уко­ри­је­нио у све ло­
кал­не кул­т у­ре и је­зи­ке. При­мје­ри­це, има сна­жан ути­цај на
но­ву тех­но­ло­шку по­пу­ла­ци­ју ко­ја у свој ло­кал­ни је­зик уно­си
`поенглезиране` (ан­гли­зи­ра­не) тех­нич­ке из­ра­зе...“25
Ги­денс сма­тра да „за­пад­ни, а по­себ­но аме­рич­ки кул­т ур­ни
ути­цај ви­дљив је сву­где – на фил­му, те­ле­ви­зи­ји, у по­пу­лар­
ној му­зи­ци и у дру­гим обла­сти­ма. Стан­дар­ди­за­ци­ја у кул­т у­
ри пред­ста­вља са­став­ни део овог про­це­са. Ипак, све ово је
ре­ла­тив­но по­вр­шин­ски слој кул­т у­ре; ду­бљи ефе­кат гло­ба­ли­
за­ци­је би­ће ства­ра­ње ве­ће ло­кал­не кул­т ур­не ра­зно­ли­ко­сти, а
не хо­мо­ге­но­сти. Са­ме Сје­ди­ње­не Др­жа­ве пред­ста­вља­ју су­шту
су­прот­ност кул­т ур­ној мо­но­лит­но­сти, бу­ду­ћи да се са­сто­је од
за­па­њу­ју­ћег мно­штва раз­ли­чи­тих ет­нич­ких и кул­т ур­них гру­
па. За­хва­љу­ју­ћи то­ме што деј­ству­је `наниже`... гло­ба­ли­за­ци­ја
те­жи про­мо­ви­са­њу и об­на­вља­њу ло­кал­них кул­т ур­них иден­
ти­те­та. Они по­не­кад од­ра­жа­ва­ју ши­ре свет­ске обра­сце, али
вр­ло че­сто се са­мо­све­сно уда­ља­ва­ју од њих.“26
Хан­тинг­тон сма­тра да ће раз­ли­ке у кул­т у­ра­ма до­ве­сти до
ци­ви­ли­за­циј­ских су­ко­ба, од­но­сно да „нај­ва­жни­ји и нај­о­па­
сни­ји су­ко­би не­ће би­ти су­ко­би из­ме­ђу дру­штве­них кла­са, бо­
га­тих и си­ро­ма­шних или дру­гих еко­ном­ски од­ре­ђе­них гру­па,
не­го из­ме­ђу љу­ди ко­ји при­па­да­ју раз­ли­чи­тим кул­т ур­ним ен­
ти­те­ти­ма.“27
Да­кле, пре­ма овом гле­ди­шту, глав­ни про­блем су­ко­ба се од­
но­си на иден­ти­тет, те ће се и глав­ни су­ко­би од­но­си­ти на
су­ко­бе кул­т у­ра, од­но­сно ци­ви­ли­за­ци­ја.
Го­то­во иден­ти­фи­ку­ју­ћи пој­мо­ве „кул­ту­ре“ и „ци­ви­ли­за­
ци­је“, Хан­тинг­тон го­во­ри о раз­ли­ка­ма из­ме­ђу иден­ти­те­та
25
А. Ми­лар­до­вић, „Гло­бал­но тех­но­ло­шко ушу­ља­ва­ње у ло­кал­не кул­т у­ре и је­
зи­ке“, Вје­сник, 17.02.2005, стр. 15.
26
Е. Ги­денс, Од­бе­гли свет: ка­ко гло­ба­ли­за­ци­ја пре­о­бли­ку­је на­ше жи­во­те, Сту­
бо­ви кул­т у­ре, Бе­о­град, 2005, стр. 18-19.
27
С. Хан­тиг­тон, Су­коб ци­ви­ли­за­ци­ја и пре­о­бли­ко­ва­ње свет­ског по­рет­ка, ЦИД,
Под­го­ри­ца, 1998, стр. 47, 28.
89
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
раз­ли­чи­тих ци­ви­ли­за­ци­ја ко­је се оцр­та­ва­ју око ли­ни­ја раз­
гра­ни­че­ња. Ис­ти­че по­сто­ја­ње се­дам ци­ви­ли­за­ци­ја у сви­је­т у:
си­нич­ке (ки­не­ске), ја­пан­ске (ко­ја је по­не­кад ве­за­на за си­нич­
ку), хин­ду, ислам­ске, пра­во­слав­не, за­пад­но­е­вроп­ске и сје­вер­
но­а­ме­рич­ке (ко­јој на од­ре­ђе­ни на­чин при­па­да­ју Аустра­ли­ја,
Но­ви Зе­ланд, Ла­тин­ска Аме­ри­ка и, до­не­кле, Афри­ка).
Људ­ска исто­ри­ја је исто­ри­ја ци­ви­ли­за­ци­ја. Ци­ви­ли­за­ци­
је се ме­ђу­соб­но раз­ли­ку­ју пре­ма сво­јој фи­ло­зо­фи­ји жи­во­та,
ври­јед­но­сти­ма, оби­ча­ји­ма, од­но­си­ма, по­гле­ди­ма на сви­јет.
Хан­тинг­тон по­себ­но апо­стро­фи­ра чи­ње­ни­цу ја­ча­ња дви­је
ци­ви­ли­за­ци­је: си­нич­ке (што се ви­ди и по при­вред­ној екс­пан­
зи­ји азиј­ских зе­ма­ља ко­је ће пре­сти­ћи за­пад­не при­вре­де) и
ислам­ске (ко­ја је очи­глед­на по ве­о­ма из­ра­же­ном по­ра­сту ста­
нов­ни­штва и ње­го­вој мо­би­ли­за­ци­ји). Пред­ви­ђа ве­ли­ке су­
ко­бе из­ме­ђу За­па­да и ње­го­ве „аро­ган­ци­је“, исла­ма и ње­го­ве
„не­то­ле­ран­ци­је“ и си­нич­ког „са­мо­по­твр­ђи­ва­ња“. Ти су­ко­би
би­ће скон­цен­три­са­ни око за­пад­њач­ког убје­ђе­ња да је ње­го­ва
кул­т у­ра „уни­вер­зал­ног“ ка­рак­те­ра, те да сво­ју кул­т у­ру из­ве­зе
на под­руч­ја дру­гих кул­т у­ра, али и не­спо­соб­но­сти да то ефи­
ка­сно учи­ни. За­пад же­ли да огра­ни­чи про­ли­фе­ра­ци­ју оруж­ја,
док дру­ге ци­ви­ли­за­ци­је же­ле оруж­је; За­пад же­ли из­ве­сти де­
мо­кра­ти­ју дру­гим ци­ви­ли­за­ци­ја­ма ко­је се су­про­ста­вља­ју де­
мо­крат­ском уре­ђе­њу; За­пад по­ку­ша­ва да кон­тро­ли­ше и огра­
ни­чи ими­гра­ци­ју ста­нов­ни­штва, по­себ­но ону из ислам­ских
зе­ма­ља, и све су то тач­ке око ко­јих се ци­ви­ли­за­ци­је су­ко­бља­
ва­ју и су­ко­бља­ва­ће се. То што За­пад сво­ју кул­т у­ру и сво­је
кул­т ур­не ври­јед­но­сти сма­тра уни­вер­зал­ним ври­јед­но­сти­ма,
ислам­ска ци­ви­ли­за­ци­ја до­жи­вља­ва као им­пе­ри­ја­ли­зам.
Хан­тинг­тон сма­тра да је ислам склон на­си­љу јер је „ре­ли­
ги­ја ма­ча“, јер гло­ри­фи­ку­је вој­не ври­јед­но­сти и исто­ри­ју ви­ди
као исто­ри­ју ислам­ског осва­ја­ња. За­то из­ме­ђу исла­ма и дру­
гих ци­ви­ли­за­ци­ја по­сто­ји од­нос ан­та­го­ни­зма и не­тр­пе­љи­во­
сти. На пу­т у ислам­ске успје­шно­сти по­сто­ји јед­на пре­пре­ка
ко­ју Хан­тинг­тон ви­ди у не­до­стат­ку моћ­не др­жа­ве ко­ја би
има­ла кон­тро­лу над ци­је­лом ислам­ском ци­ви­ли­за­ци­јом као
што, на при­мјер, Аме­ри­ка има кон­тро­лу над за­пад­ном ци­ви­
ли­за­ци­јом. Хан­тинг­тон је за­бри­нут опа­да­њем мо­ћи За­па­да
и све ве­ћом де­мо­граф­ском екс­пан­зи­јом исла­ма што ће, сма­
тра, пред­ста­вља­ти осно­ву бу­ду­ћег су­ко­ба. Као аме­ри­ка­но­фил
90
Ири­на Ко­ва­че­вић
ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И РА­ЗА­РА­ЊЕ КУЛ­ТУР­НОГ ...
сма­тра да опа­да­ње мо­ћи САД пред­ста­вља опа­да­ње мо­ћи за­
пад­не ци­ви­ли­за­ци­је те да пре­жи­вља­ва­ње За­па­да под­ра­зу­ми­
је­ва да САД ура­де дви­је бит­не ства­ри: пр­во, да ре­а­фир­ми­шу
свој иден­ти­тет као за­пад­ни и, дру­го, да по­твр­де уло­гу „ли­
де­ра“ за­пад­не ци­ви­ли­за­ци­је. Али, оства­ри­ва­ње ових прет­по­
став­ки ко­је би за­шти­ти­ле за­пад­ну ци­ви­ли­за­ци­ју, на­и­ла­зи и
на опа­сно­сти, као што је мул­ти­кул­т у­ра­ли­зам; са­мо кул­т ур­на
чи­сто­та мо­же са­чу­ва­ти за­пад­ну ци­ви­ли­за­ци­ју. Гло­ба­ли­за­ци­ја
је про­цес у ко­јем су још уви­јек ци­ви­ли­за­ци­је ме­ђу­соб­но раз­
дво­је­не и па­ра­лел­но по­сто­је јед­на по­ред дру­ге што, за­кљу­чу­је
Хан­тинг­тон, по­твр­ђу­је став о зна­ча­ју ци­ви­ли­за­ци­је (кул­т у­ре)
у до­бу гло­ба­ли­за­ци­је.28
За­кљу­чак
Гло­ба­ли­за­ци­ја је то­та­ли­зу­ју­ћи фе­но­мен јер ути­че на гло­
бал­но пре­о­бли­ко­ва­ње сви­је­та у свим ње­го­вим ди­мен­зи­ја­ма.
Те­шко је са пре­ци­зном си­гур­но­шћу ре­ћи ко­је су то те­мељ­не
про­мје­не ко­је је со­бом до­ни­је­ла гло­ба­ли­за­ци­ја. Оне нај­бит­
ни­је се од­но­се на сна­жне про­мје­не у еко­но­ми­ји и еко­ло­ги­ји,
по­ли­ти­ци, вој­но-ми­ли­та­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји дру­шта­ва,
здра­вљу, на­чи­ну жи­во­та, иден­ти­те­т у и кул­т у­ри.
Про­свје­ти­тељ­ство је ис­ти­ца­ло свој за­хтјев за гло­ба­ли­за­
ци­јом ра­ци­о­нал­но­сти и на­у­ке. Оно је пред­ста­вља­ло истин­
ски и пра­ви ко­рак на­при­јед упра­во у „од­но­с у на мо­рал­не и
по­ли­тич­ке прин­ци­пе ко­ји су вла­да­ли при­је ње­га.“ До ње­го­вог
пе­ри­о­да се ка­ко мо­рал­ни, та­ко и по­ли­тич­ки ауто­ри­тет не­по­
сред­но из­во­дио „из екс­тер­них из­во­ра, ка­ко бо­жан­ских та­ко и
свје­тов­них.“ Про­све­ти­тељ­ство је ин­си­сти­ра­ло на ра­зу­му ко­ји
је тре­бао „да од­лу­чи шта је исти­ни­то а шта ла­жно, шта ис­
прав­но а шта не­ис­прав­но“ што и је­сте „озна­чи­ло по­че­так мо­
дер­ног до­ба.“ Од та­да, па до да­нас, „Про­све­ти­тељ­ство је да­ло
те­ме­ље за на­ше иде­је о по­ли­ти­ци и еко­но­ми­ји, као и за наш
све­у­куп­ни по­глед на сви­јет.“ Иде­је про­свје­ти­тељ­ских фи­ло­
зо­фа су „угра­ђе­не у наш на­чин ми­шље­ња.“ Те­ме о ко­ји­ма су
они раз­ми­шља­ли, као што су „вла­да­ви­на ра­зу­ма, до­ми­на­ци­ја
28
Џ. Ри­цер, Са­вре­ме­на со­ци­о­ло­шка те­о­ри­ја и ње­ни кла­сич­ни ко­ре­ни, Слу­жбе­
ни гла­сник, Бе­о­град, 2009, стр. 402, и да­ље.
91
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
на­у­ке и уни­вер­зал­но бо­гат­ство љу­ди“ пред­ста­вља­ју ак­т у­ел­не
те­ме и за нас да­нас. „По­ли­тич­ке, со­ци­јал­не и мо­рал­не ври­јед­
но­сти Про­свје­ти­тељ­ства на за­ди­вљу­ју­ћи су на­чин из­ра­же­не
у Де­кла­ра­ци­ји не­за­ви­сно­ти: тај до­ку­мент и да­ље пред­ста­вља
ин­спи­ра­ци­ју за љу­де ши­ром сви­је­та.“29
Ка­ко Ха­бер­мас до­бро при­мје­ћу­је, под пој­мом ра­ци­о­на­ли­
за­ци­је Ве­бер је опи­си­вао не са­мо „про­фа­ни­зи­ра­ње за­пад­не
кул­ту­ре“, већ и „раз­вој мо­дер­них дру­шта­ва.“ Но­во дру­штво
и дру­штве­не струк­т у­ре се раз­ви­ја­ју око ка­пи­та­ли­стич­ког по­
го­на и би­ро­крат­ског др­жав­ног апа­ра­та као ра­ци­о­нал­ног при­
вред­ног и управ­ног ме­ха­ни­зма дје­ло­ва­ња.30
Упра­во ће тај про­цес ра­ци­о­на­ли­за­ци­је не са­мо на­у­ке, не­го
и цје­ло­куп­ног жи­во­та, до­ве­сти до мно­гих про­мје­на у гло­ба­
ли­зо­ва­ном на­чи­ну жи­во­та са­вре­ме­ног чо­вје­ка, али и до ра­за­
ра­ња кул­т ур­них и на­ци­о­нал­них иден­ти­те­та.
Iri­na Ko­va­ce­vic
GLO­BA­LI­SA­TION AND DE­STRUC­TION OF CUL­TU­RAL
AND NA­TI­O­NAL IDEN­TITY
Sum­mary
Glo­ba­li­sa­tion pro­ces­ses are very po­wer­ful and strong, which
me­ans that they en­com­pass all are­as of so­cial li­fe, all co­un­
tri­es and all in­di­vi­du­als. They re­sult in hu­ge chan­ges both
on lo­cal and glo­bal le­vel. Glo­ba­li­sa­tion is ra­pidly chan­ging
everything, the world, in­di­vi­du­als, gro­ups, et­hnic gro­ups,
co­un­tri­es, cul­tu­res, as well as our ide­as and no­ti­ons abo­ut
everything. Whe­re­ver we are, whe­re­ver we may exist, work
and li­ve, glo­ba­li­sa­tion strongly in­flu­en­ces our li­fe and the li­fe
of our com­mu­nity, in the per­so­nal sen­se, but al­so in the sen­se
29
Џ. Со­рос, Кри­за гло­ба­ног ка­пи­та­ли­зма: отво­ре­но дру­штво у опа­сно­сти,
Ра­бић, Са­ра­је­во, 1999, стр. 102-103.
30
Ј. Ха­бер­мас, Фи­ло­зоф­ски дис­курс мо­дер­не: два­на­ест пре­да­ва­ња, Гло­бус, За­
греб, 1988, стр. 7.
92
Ири­на Ко­ва­че­вић
ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА И РА­ЗА­РА­ЊЕ КУЛ­ТУР­НОГ ...
of eco­nomy, in­for­ma­tion and tec­hno­logy, eco­logy and he­alth,
po­li­tics, so­ci­ety and cul­tu­re. By in­flu­en­cing and chan­ging the
cul­tu­re, glo­ba­li­sa­tion ac­tu­ally ero­des and de­stroys cul­tu­ral
and na­ti­o­nal iden­ti­ti­es.
Key words: glo­ba­li­sa­tion, chan­ges, cul­tu­ral iden­tity, na­ti­o­
nal iden­tity
Ли­те­ра­т у­ра
Бек У., Ри­зич­но дру­штво: у су­срет но­вој мо­дер­ни, „Фи­лип Ви­
шњић“, Бе­о­град, 2001.
Du­ver­ger M., Po­li­tič­ka so­ci­o­lo­gi­ja, Pan Li­ber, Osi­jek-Za­greb-Split, 2001.
Fri­ed­man L. T., Le­xus i ma­sli­na: ra­zu­mi­je­va­nje glo­ba­li­za­ci­je, Iz­vo­ri, Za­
greb, 2003.
Ги­денс Е., Од­бе­гли свет: ка­ко гло­ба­ли­за­ци­ја пре­о­бли­ку­је на­ше жи­
во­те, Сту­бо­ви кул­т у­ре, Бе­о­град, 2005.
Ги­денс Е., Со­ци­о­ло­ги­ја, Еко­ном­ски фа­кул­тет, Бе­о­град, 2005.
Гло­ба­ли­за­ци­ја – ар­гу­мент про­тив, (ур. Џ. Ман­дер, Е. Гол­дсмит),
Клио, Бе­о­град, 2003.
Гло­ба­ли­за­ци­ја – мит или ствар­ност, (прир. В. Ву­ле­тић), За­вод за
уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства, Бе­о­град, 2003.
Гло­ба­ли­за­ци­ја, (прир. А. Ми­лар­до­вић), Пан Ли­бер, Оси­јек – За­греб
– Сплит, 1999.
Ха­бер­мас Ј., Фи­ло­зоф­ски дис­курс мо­дер­не: два­на­ест пре­да­ва­ња,
Гло­бус, За­греб, 1988.
Хан­тиг­тон С., Су­коб ци­ви­ли­за­ци­ја и пре­о­бли­ко­ва­ње свет­ског по­
рет­ка, ЦИД,Под­го­ри­ца, 1998.
Хард М., Не­гри А, Им­пе­ри­ја, Из­да­вач­ки гра­фич­ки ате­ље, Бе­о­град,
2005.
Ке­не­ди П., При­пре­ма за два­де­сет пр­ви век, Слу­жбе­ни лист СРЈ, Бе­
о­град, 1997.
Ми­лар­до­вић А., По­пу­ли­зам и гло­ба­ли­за­ци­ја, Цен­тар за по­ли­то­ло­
шка ис­тра­жи­ва­ња, За­греб, 2004.
Пе­чуј­лић М., Гло­ба­ли­за­ци­ја: два ли­ка све­та, Гу­тем­бер­го­ва Га­лак­си­
ја, Бе­о­град, 2002.
Ри­цер Џ., Са­вре­ме­на со­ци­о­ло­шка те­о­ри­ја и ње­ни кла­сич­ни ко­ре­ни,
Слу­жбе­ни гла­сник, Бе­о­град, 2009.
93
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Rit­zer G., McDo­nal­di­za­ci­ja dru­štva, Na­kla­da Je­sen­ski i Turk, Za­greb,
1999.
Схи­ва В., Ра­то­ви за во­ду: при­ва­ти­за­ци­ја, за­га­ђи­ва­ње и про­фит, Д.
А. Ф., За­греб, 2006.
Си­ро­ма­штво и гло­бал­на без­бјед­ност, Збор­ник (ур. Б. Ко­ва­че­вић),
Ба­ња Лу­ка, 2012.
Со­рос Џ., Кри­за гло­ба­ног ка­пи­та­ли­зма: отво­ре­но дру­штво у опа­
сно­сти, Ра­бић, Са­ра­је­во, 1999.
Со­рос Џ., О гло­ба­ли­за­ци­ји, Са­ми­здат Б92, Бе­о­град, 2003.
94
Вла­ди­слав Гу­ле­вич✳
УДК 271.4+327:911.3(4)
ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИЧ­КИ АСПЕК­ТИ УНИ­ЈАТ­С ТВА:
ОД БАЛ­КА­НА ДО РУ­СКОГ СВЕ­ТА
Гр­ко-ка­то­лич­ка цр­ква је зна­чај­на ком­по­нен­та уза­јам­них
од­но­са пра­во­сла­вља и ка­то­ли­ци­зма. Сам свој на­ста­нак уни­
јат­ство ду­гу­је про­тив­реч­но­сти­ма ко­је су на­ста­ле из­ме­ђу Ва­
ти­ка­на и пра­во­слав­ног све­та и, осим бо­го­слов­ске, има не­из­
бе­жно и ге­о­по­ли­тич­ку ди­мен­зи­ју.
Ако би­смо на­цр­та­ли кон­фе­си­о­нал­ну кар­т у Евро­пе, ви­де­ли
би­смо да се обла­сти у ко­ји­ма се учвр­сти­ло уни­јат­ство про­
те­жу луч­но од пољ­ско-бе­ло­ру­ске гра­ни­це пре­ко укра­јин­скосло­вач­ке, укра­јин­ско-ма­ђар­ске и ма­ђар­ско-ру­мун­ске гра­ни­це
до Хр­ват­ске, об­у ­хва­та­ју­ћи Бу­гар­ску, Ал­ба­ни­ју и Ма­ке­до­ни­ју.
Та луч­на ли­ни­ја у про­шло­сти је пред­ста­вља­ла зо­ну ши­ре­ња
ка­то­ли­ци­зма на те­ри­то­ри­ју пра­во­слав­не еку­ме­не.
На те­ор
­ ет­ском пла­ну гр­ко-ка­то­лич­ка иде­ја ис­ти­ца­на је као
иде­ја збли­жа­ва­ња и по­ми­ре­ња две гра­не хри­шћан­ства – ка­то­
ли­ци­зма и пра­во­сла­вља, али је у прак­си ге­о­по­ли­тич­ку по­бе­ду
оства­рио Ва­ти­кан. Се­ман­тич­ка ана­ли­за тер­ми­на ,,гр­ко-ка­то­
ли­ци­зам“ или ,,ка­то­ли­ци­зам ви­зан­тиј­ског об­ре­да“ ука­зу­је на
пр­вен­ство ка­то­лич­ког еле­мен­та у тој кон­фе­си­о­нал­ној струк­
ту­ри.
По­ја­ва гр­ко-ка­то­ли­ци­зма има­ла је и има осет­не ге­о­по­ли­
тич­ке по­сле­ди­це за Евро­пу, при че­му је гр­ко-ка­то­ли­ци­зам
био и остао по­ли­тич­ко-кон­фе­си­о­нал­на струк­т у­ра ко­ја ни­је
уве­де­на у те­ло ка­то­лич­ке еку­ме­не уз очу­ва­ње ак­тив­ног ути­
ца­ја на њу пра­во­слав­не цр­кве, већ на­с у­прот – у те­ло пра­во­
слав­не еку­ме­не уз ути­цај Ва­ти­ка­на на њу.
Уни­јат­сво под­ри­ва пра­во­слав­ни про­стор из­ну­тра, не до­
зво­ља­ва­ју­ћи му да до­стиг­не мо­но­лит­ност и слу­жи као из­вор
✳
Дру­штво укра­јин­ско-срп­ског при­ја­тељ­ства, Ки­ро­во­град, Укра­ји­на, екс­перт
ча­со­пи­са Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва Ру­ске Фе­де­ра­ци­је ,,Ме­ђу­на­род­ни
жи­вот“
95
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
не­ста­бил­но­сти у по­ли­тич­кој рав­ни. Не­ка­да уни­јат­ство мо­же
кар­ди­нал­но да про­ме­ни уну­тра­шњу су­шти­ну ге­о­по­ли­тич­ких
док­три­на на­ста­лих на пра­во­слав­ном те­ре­ну. На­ве­шћу не­ко­
ли­ко при­ме­ра.
Пра­во­слав­на иде­ја Ве­ли­ке Ру­му­ни­је, ко­ја има на­ро­чи­т у ја­
чи­ну за Укра­ји­ну, Мол­да­ви­ју, Прид­ње­стро­вље и Ру­си­ју (Ве­
ли­ка Ру­му­ни­ја на­ме­ра­ва у пот­пу­но­сти да про­гу­та Мол­да­ви­ју,
не­при­зна­т у Прид­ње­стров­ску Мол­дав­ску Ре­пу­бли­ку, где су
ло­ци­ра­ни ру­ски ми­ро­твор­ци, и део Укра­ји­не), ро­ди­ла се у
XIX ве­ку, да би у XX ве­ку у пот­пу­но­сти про­ме­ни­ла сво­ју иде­
о­ло­шку усме­ре­ност. У по­чет­ку је та пра­во­слав­но-па­три­от­ска
иде­ја би­ла усме­ре­на на осло­ба­ђа­ње ру­мун­ских те­ри­то­ри­ја од
тур­ске вла­да­ви­не укљу­чу­ју­ћи и по­моћ исто­вер­не Ру­си­је.
Али од XVI ве­ка у ру­мун­ској Тран­сил­ва­ни­ји, ко­ја се на­ла­
зи не­да­ле­ко од ка­то­лич­ке Ма­ђар­ске, ак­ти­ви­ра се уни­јат­ство
(1). Услед та­квог су­сед­ства Тран­сил­ва­ни­ја се ду­го вре­ме­на на­
ла­зи­ла под вла­шћу ма­ђар­ских кра­ље­ва, те се при­мет­но раз­ли­
ку­је од остат­ка пра­во­слав­не Ру­му­ни­је ма­кар по то­ме што су
та­мо по­зи­ци­је ка­то­ли­ци­зма и уни­јат­ства увек би­ле ја­ке. За­
пад је, пак, по­сма­трао Ру­му­ни­ју као пре­пре­ку на пу­т у ру­ског
ути­ца­ја у ју­го-ис­точ­ној Евро­пи. Ан­ти­ру­ски им­пулс ру­мун­ској
кул­т у­ри и по­ли­ти­ци дат је упра­во у Тран­сил­ва­ни­ји. Та­мо се
фор­ми­ра­ла и тзв. тран­сил­ва­ниј­ска књи­жев­но-лин­гви­стич­ка
шко­ла у сре­ди­ни уни­јат­ске ин­те­ли­ген­ци­је. Та шко­ла до­би­ла је
пу­ну по­др­шку из Бер­ли­на и Бе­ча за­хва­љу­ју­ћи че­му је про­ши­
ри­ла свој ути­цај и на оста­так Ру­му­ни­је и по­слу­жи­ла као сред­
ство за­у­ста­вља­ња ру­мун­ско-ру­ског и ру­мун­ско-мол­дав­ског
збли­жа­ва­ња на осно­ву јед­но­вер­не кул­т у­ре. Тран­сил­ван­ска
гр­ко-ка­то­лич­ка ин­те­ли­ген­ци­ја пред­у­зе­ла је ,,ин­те­лек­т у­ал­ни
по­ход“ на пра­во­слав­ну Ру­му­ни­ју уво­де­ћи ин­те­лек­т у­ал­ну мо­
ду ве­ли­ча­ња ро­ман­ских ко­ре­на у ру­мун­ској кул­т у­ри, ду­хов­ну
и по­ли­тич­ку ла­ти­ни­за­ци­ју.
Бу­ду­ћи да је при­па­да­ла те­лу пра­во­слав­не Ру­му­ни­је, Тран­
сил­ва­ни­ја се ори­јен­ти­са­ла на аустриј­ски ка­то­ли­ци­зам. Уни­
јат­ска Тран­сил­ва­ни­ја је уне­ла у ру­мун­ску спољ­ну по­ли­ти­ку
ан­ти­ру­ски дис­курс, што се ис­по­љи­ло уче­шћем Ру­му­ни­је на
стра­ни Не­мач­ке у Дру­гом свет­ском ра­т у. Да­на­шњи фор­мат
ве­ли­ко­ру­мун­ске иде­је та­ко­ђе има ја­сну ан­ти­ру­ску усме­ре­
96
Вла­ди­слав Гу­ле­вич
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­КИ АСПЕК­ТИ УНИ­ЈАТ­СТВА ...
ност и Бу­ку­решт сма­тра Ру­си­ју за нај­ве­ћу прет­њу по сво­је ге­
о­по­ли­тич­ке ин­те­ре­се.
На Бал­ка­ну гра­ни­ца на­ста­њи­ва­ња Ал­ба­на­ца, ако се узму
у об­зир Ал­бан­ци ка­то­ли­ци и уни­ја­ти и пра­во­слав­ни Ал­бан­
ци, је де­мар­ка­ци­о­на ли­ни­ја из­ме­ђу пра­во­слав­ног и ка­то­лич­
ког све­та, као и гра­ни­ца на­ста­њи­ва­ња Хр­ва­та-ка­то­ли­ка и Ср­
ба-пра­во­сла­ва­ца. Пра­во­слав­ни Ал­бан­ци би­ли су ло­ко­мо­ти­ва
пар­ти­зан­ског по­кре­та за вре­ме оку­па­ци­је зе­мље од стра­не
фа­ши­стич­ке Ита­ли­је. Ал­бан­ци-ка­то­ли­ци и уни­ја­ти би­ли су
ло­јал­ни­је на­стро­је­ни пре­ма фа­ши­сти­ма и про­га­ња­ли су сво­је
пра­во­слав­не су­на­род­ни­ке (2).
Ако се огра­ни­чи­мо ге­о­граф­ским окви­ри­ма бив­ше Ру­ске
Им­пе­ри­је, ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње ка­ко с тач­ке гле­ди­шта ге­о­по­
ли­ти­ке, та­ко и ре­ли­ги­о­ло­ги­је, пред­ста­вља­ју те­ри­то­ри­је са­вре­
ме­не за­пад­не Укра­ји­не и за­пад­не Бе­ло­ру­си­је.
Те те­ри­то­ри­је не са­мо да су се на­ла­зи­ле на гра­ни­ци до­ди­ра
две­ју ци­ви­ли­за­ци­ја – ру­ске пра­во­слав­не и за­пад­не ка­то­лич­
ке, већ су и ду­го вре­ме­на при­па­да­ле раз­ли­чи­тим др­жав­ним
ме­ха­ни­зми­ма што ни­је мо­гло а да се не од­ра­зи на ре­ли­ги­о­зни
ка­рак­тер ло­кал­ног ста­нов­ни­штва.
Уни­јат­ство се по­себ­но учвр­сти­ло на гра­ни­ца­ма ру­ско-пра­
во­слав­не еку­ме­не по­сле Брестске уни­је из 1596. го­ди­не, ка­да
се део све­ште­ни­ка из Ма­ле и Бе­ле Ру­си (Укра­ји­не и Бе­ло­ру­си­
је ко­је су се у том тре­нут­ку на­ла­зи­ле у са­ста­ву Ре­чи По­спо­ли­
те) пот­чи­нио рим­ско-ка­то­лич­кој цр­кви уз чу­ва­ње об­ре­да на
цр­кве­но­сло­вен­ском је­зи­ку. До по­чет­ка XVI­II ве­ка пре­ла­зак
пра­во­слав­них па­ро­хи­ја Ре­чи По­спо­ли­те на уни­јат­ство био је
прак­тич­но за­вр­шен.
Да­ти пре­ла­зак од­ра­зио се не са­мо на ре­ли­ги­о­зни са­др­жај
ло­кал­ног жи­во­та, већ и на ње­го­ве по­ли­тич­ке аспек­те. Ко­ри­
сте­ћи тер­мин ру­ског фи­ло­зо­фа Ми­ха­и­ла Бах­ти­на мо­же се
ре­ћи да је пот­чи­ња­ва­ње рим­ском па­пи кар­ди­нал­но ме­ња­ло
по­ли­тич­ко-со­ци­јал­ни хро­но­топ (3) за­пад­но­ру­ских зе­ма­ља,
тј. од­но­се вре­ме­на и про­сто­ра у окви­ру ге­о­по­ли­тич­ких ко­ор­
ди­на­та.
За уни­ја­те цен­тар ду­хов­но-по­ли­тич­ке те­же пре­ме­стио се
из Мо­скве у Ва­ти­кан. Век­тор дру­штве­но-ре­ли­ги­о­зног жи­во­та
97
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
по­ду­да­рио се са век­то­ром раз­во­ја за­пад­не ци­ви­ли­за­ци­је, али
спо­ља­шња по­ду­да­ра­ња ни­с у про­ме­ни­ла уну­тра­шњу су­шти­ну
по­ја­ве, те је уни­јат­ство оста­ло гра­нич­на, тј. пре­ла­зна струк­
ту­ра ко­ја се за­у­ста­ви­ла из­ме­ђу ка­то­ли­чан­ства и пра­во­сла­вља.
Про­ме­на ре­ли­ги­о­зног иден­ти­те­та од­и­гра­ва­ла се ,,од­о­
зго-на­до­ле“: од ло­кал­них ели­та ин­кор­по­ри­ра­них у уста­но­ве
све­тов­не и ду­хов­не вла­сти Ре­чи По­спо­ли­те пре­ма со­ци­јал­но
ни­жим ма­сов­ним сло­је­ви­ма ста­нов­ни­штва. Због то­га је то­
ком не­ко­ли­ко ве­ко­ва по­сле при­хва­та­ња Брестске уни­је био
при­ме­тан раст пра­во­слав­но-па­три­от­ских рас­по­ло­же­ња, што
се пре­ли­ло у кул­т ур­но-по­ли­тич­ки по­крет по­знат као га­ли­
циј­ско мо­скво­фил­ство или кар­пат­ско-ру­ски по­крет. Глав­на
иде­ја пред­став­ни­ка тог по­кре­та би­ла је те­за о тро­је­дин­ству
ру­ског на­ро­да – Ве­ли­ке, Ма­ле и Бе­ле Ру­си (Ру­си­је, Укра­ји­не
и Бе­ло­ру­си­је) по­де­ље­ног на не­јед­на­ке де­ло­ве ка­да су се Ма­
ла и Бе­ла Рус на­ла­зи­ле под вла­шћу Ре­чи По­спо­ли­те, а за­тим
Аустро-Угар­ске. При том је кар­пат­ско-ру­ска иде­ја ре­ги­о­нал­на
ва­ри­јан­та ши­рег кул­т ур­но-иде­о­ло­шког по­кре­та – за­пад­но­ру­
си­зма. За­пад­но­ру­си­зам сма­тра да су Укра­јин­ци и Бе­ло­ру­си
за­пад­на гра­на је­дин­стве­ног ру­ског на­ро­да, и до­ди­ру­је се са
сло­ве­но­фил­ством – ре­ли­ги­о­зним и књи­жев­но-фи­ло­зоф­ским
по­кре­том у Ру­ској Им­пе­ри­ји у XIX ве­ку, иако је хро­но­ло­шки
не­ко­ли­ко ве­ко­ва ста­ри­ји од ње­га.
Спе­ци­фич­на осо­би­на кар­пат­ско-ру­ског дру­штве­но-по­ли­
тич­ког по­кре­та би­ла је ње­го­ва со­ци­јал­но-ин­те­лек­т у­ал­на ба­за
ко­ју су чи­ни­ли ни­жи ду­хов­ни чи­но­ви гр­ко-ка­то­лич­ке цр­кве.
Да­нас је то те­шко за­ми­сли­ти бу­ду­ћи да се са­вре­ме­но укра­
јин­ско уни­јат­ство сма­тра зва­нич­ном ре­ли­ги­јом ра­ди­кал­ног
укра­јин­ског на­ци­о­на­ли­зма, чи­ји су се пред­ста­вин­ци ока­ља­ли
са­рад­њом са на­ци­сти­ма за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та. Гр­кока­то­лич­ки све­ште­ни­ци ду­хов­но су хра­ни­ли чла­но­ве Ор­га­ни­
за­ци­је укра­јин­ских на­ци­о­на­ли­ста (ОУН) и Укра­јин­ске уста­
нич­ке ар­ми­је (УПА) и по­здра­ви­ли су ула­зак не­мач­ке вој­ске у
Укра­ји­ну 1941. го­ди­не.
Али у пе­ри­о­ду од XVII до XIX ве­ка кар­пат­ско-ру­ска иде­ја се
раз­ви­ја­ла и ја­ча­ла упра­во у сре­ди­ни уни­јат­ског све­штен­ства.
Бу­ду­ћи да су се на­ла­зи­ли у усло­ви­ма је­зич­ке и ре­ли­ги­о­зне
изо­ла­ци­је, при­ста­ли­це овог по­кре­та су се ду­го вре­ме­на тру­
98
Вла­ди­слав Гу­ле­вич
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­КИ АСПЕК­ТИ УНИ­ЈАТ­СТВА ...
ди­ле да са­чу­ва­ју свој је­зик и бо­го­слу­же­ње чи­стим, чи­сте­ћи их
од ла­ти­ни­за­ма. Кар­пат­ско-ру­ско све­штен­ство до­при­но­си­ло
је при­бли­жа­ва­њу гр­ко-ка­то­лич­ког об­ре­да пра­во­слав­ном, по­
ти­ски­ва­њу об­ре­да ко­је је до­не­ло ка­то­ли­чан­ство, из­у­ча­ва­њу
цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка, би­ли су ауто­ри ру­ских гра­ма­ти­ка
итд. Та­ко­ђе, из њи­хо­вих ре­до­ва би­ли су на­род­ни про­све­ти­те­
љи ко­ји су по­зи­ва­ли на ује­ди­ње­ње с мај­ком Ру­си­јом (па­ро­ла:
,,Ру­ски на­род је је­дан од По­пра­да до Вла­ди­во­сто­ка“) и на пре­
ла­зак из уни­јат­ства у пра­во­сла­вље.
Кар­пат­ско-ру­ски по­крет био је уни­штен за­јед­нич­ким на­
по­ри­ма Аустри­ја­на­ца и По­ља­ка уз по­моћ ло­кал­ног укра­ји­
но­фил­ског по­кре­та ко­ји се на­ла­зио под ути­ца­јем ра­ди­кал­ног
уни­јат­ства, ко­је је од­ба­ци­ва­ло мо­гућ­ност по­врат­ка пра­во­сла­
вљу. У аустриј­ским ло­го­ри­ма Та­лер­гоф и Те­ре­зин за вре­ме
Пр­вог свет­ског ра­та уни­ште­на је ско­ро це­ла кар­пат­ско-ру­ска
ин­те­ли­ген­ци­ја. Из­ба­ви­ти се од про­га­ња­ња аустриј­ских вла­
сти би­ло је мо­гу­ће при­хва­та­њем ет­но­ни­ма ,,Укра­ји­нац“ и од­
ри­ца­њем од ет­но­ни­ма ,,Рус“.
У кон­цен­тра­ци­о­ном ло­го­ру Те­ре­зин је­дан од нај­у­глед­ни­
јих пред­став­ни­ка кар­пат­ско-ру­ског по­кре­та, Ва­си­ли­је Ва­
врик, имао је мо­гућ­ност да се упо­зна са срп­ским па­три­о­том
Га­ври­лом Прин­ци­пом. Чи­ње­ни­ца да су у аустриј­ским кон­
цен­тра­ци­о­ним ло­го­ри­ма би­ле за­тво­ре­не ру­ске и срп­ске па­
три­о­те ис­ти­че ан­ти­пра­во­слав­ну усме­ре­ност аустро-угар­ске
по­ли­ти­ке. Узи­ма­ју­ћи у об­зир да је укра­ји­но­фил­ски по­крет из
ре­до­ва ра­ди­кал­ног уни­јат­ства по­мо­гао Аустри­јан­ци­ма у про­
га­ња­њу кар­пат­ско-ру­ских ак­ти­ви­ста, из­во­ди се за­кљу­чак о
ан­ти­ру­ској и ан­ти­пра­во­слав­ној при­ро­ди уни­јат­ства ко­је се,
уни­шти­ви­ши уни­јат­ски клир про­ру­ских по­гле­да, пре­тво­ри­ло
у ве­ро­у­че­ње ра­ди­кал­них на­ци­о­на­ли­стич­ких сна­га ори­јен­ти­
са­них на др­жа­ве Цен­трал­не Евро­пе (Mit­te­le­u­ro­pa) – Не­мач­ку
и Аустро-Угар­ску.
Го­ди­не 1915. об­ја­вље­на је књи­га не­мач­ког ге­о­по­ли­ти­ча­
ра Фри­дри­ха На­у­ма­на ,,Mit­te­le­u­ro­pa“. У са­став Mit­te­le­ur­ o­pa
укљу­че­не су европ­ске зе­мље од Бал­ка­на до бал­тич­ких зе­ма­
ља, а Не­мач­кој је би­ла на­ме­ње­на уло­га кул­т ур­но-по­ли­тич­ког
хе­ге­мо­на на том про­сто­ру. У гра­ни­ца­ма пра­во­слав­не еку­ме­не
иде­о­ло­зи док­три­не Mit­te­le­u­ro­pa осла­ња­ли су се на уни­јат­ске
99
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
сло­је­ве, што и ви­ди­мо на при­ме­ру укра­јин­ске Га­ли­ци­је, где се
и да­нас сла­ве као хе­ро­ји ли­де­ри укра­јин­ског на­ци­о­на­ли­стич­
ког по­кре­та из три­де­се­тих и че­тр­де­се­тих го­ди­на XX ве­ка ко­ји
су ра­то­ва­ли на стра­ни Хи­тле­ра (ди­жу им се спо­ме­ни­ци, у њи­
хо­ву част до­би­ја­ју име­на ули­це и књи­жев­не на­гра­де, ло­кал­ни
по­ли­ти­ча­ри њи­ма по­све­ћу­ју сво­је на­сту­пе).
Зва­нич­на укра­јин­ска исто­ри­о­гра­фи­ја пре­ћут­ку­је о по­ја­ва­
ма у са­вре­ме­ној исто­ри­ји Укра­ји­не као што је кар­пат­ско-ру­
ски по­крет. О то­ме се не го­во­ри у шко­ла­ма, пре­ћут­ку­је се на
уни­вер­зи­те­ти­ма. Чак се и на исто­риј­ским фа­кул­те­ти­ма бу­
ду­ћим исто­ри­ча­ри­ма го­во­ри о тој по­ја­ви ле­ти­ми­це. На те­ле­
ви­зи­ји не­ма еми­си­ја на ту те­му, у би­бли­о­те­ка­ма не­ма књи­га
о то­ме, и укра­јин­ски чи­нов­ник, ко­ји би се осме­лио да јав­но
про­го­во­ри на ту те­му, ри­зи­ко­вао би да из­гу­би фо­те­љу.
Про­па­ган­да Ки­је­ва фор­ми­ра код ста­нов­ни­штва та­кав лик
Укра­ји­не као да се она од­у­век на­ла­зи­ла у та­квом укра­ји­но­
цен­три­стич­ком ста­њу као да­нас, иако је по­зна­то да су Укра­
јин­ци де­фи­ни­тив­но ство­ре­ни од Ма­ло­ру­са и Кар­па­то­ру­са тек
у ко­му­ни­стич­ко вре­ме, ка­да је про­га­ња­на по­след­ња ге­не­ра­
ци­ја при­ста­ли­ца кар­пат­ско-ру­ског по­кре­та.
Од­ри­чу­ћи се оп­ште­ру­ских ко­ре­на, Ки­јев не­ми­нов­но тра­
жи осло­нац у су­прот­ном – у укра­јин­ском на­ци­о­на­ли­зму и
уни­јат­ству, ко­ји су од­га­ја­ни за вре­ме Аустро-Угар­ске. Ета­ло­
ном укра­јин­ског на­ци­о­на­ли­зма сма­тра се за­пад­на Укра­ји­на
(бив­ша Чер­во­на Рус), где су ја­ке по­зи­ци­је уни­јат­ства, ру­со­
фо­би­је, ан­ти­се­ми­ти­зма и ра­ди­кал­ног на­ци­о­на­ли­зма. До­ла­зак
у укра­јин­ски пар­ла­мент ра­ди­ка­ла из пар­ти­је ,,Сло­бо­да“ чи­ни
про­блем ра­ди­кал­ног уни­јат­ства, и уоп­ште ра­ди­ка­ли­за­ци­је
укра­јин­ског дру­штва, по­себ­но ак­т у­ел­ним.
,,Сло­бо­да“ чак зах­те­ва да се за­у­ста­ве раз­го­во­ри о члан­ству
Укра­ји­не у ин­те­гра­ци­о­ним про­це­си­ма на евро­а­зиј­ском про­
сто­ру – од ЗДН-а до Евро­а­зиј­ског еко­ном­ског са­ве­за и Ца­рин­
ске уни­је; да се ули­је но­ва сна­га је­дин­стве­ном ге­о­по­ли­тич­ком
про­јек­т у, у ко­јем оба­ве­зно мо­ра да уче­ству­је Укра­ји­на – ГУ­
АМ (Гру­зи­ја, Укра­ји­на, Азер­беј­џан, Мол­да­ви­ја); да се ГУ­АМ-у
при­кљу­чи још низ др­жа­ва Цр­но­мор­ско-ка­спиј­ског ба­се­на
и на­пра­ви ан­ти­ру­ски бал­тич­ко-цр­но­мор­ски лук с уче­шћем
100
Вла­ди­слав Гу­ле­вич
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­КИ АСПЕК­ТИ УНИ­ЈАТ­СТВА ...
Швед­ске, Нор­ве­шке, Фин­ске, Пољ­ске, Ли­тва­ни­је, Ле­то­ни­је,
Есто­ни­је и Бу­гар­ске; и зах­те­ва члан­ство Укра­ји­не у НА­ТО.
За Ср­би­ју је то та­ко­ђе ак­т у­ел­но, јер уз на­мер­но по­пу­шта­ње
Ки­је­ва стран­ка ,,Сло­бо­да“ тру­ди се да се бри­не о вој­во­ђан­
ским Ру­си­ни­ма. Го­ди­не 2008. Вој­во­ди­ну је по­се­ти­ла де­ле­га­ци­
ја ла­вов­ских ми­ни­ста­ра ме­ђу ко­ји­ма су би­ли и чла­но­ви ,,Сло­
бо­де“. Го­ди­не 2011. пред­сед­ник Ла­вов­ског об­ла­сног са­ве­та,
Олег Пањ­ке­вич, су­срео се са пред­сед­ни­ком На­ци­о­нал­ног са­
ве­та укра­јин­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји Јо­
си­фом Са­пу­ном (5). Та­да је на­ја­вље­но о на­ме­ри ја­ча­ња са­рад­
ње за­пад­них укра­јин­ских обла­сти са Ру­си­ни­ма у Ср­би­ји, ко­је
Ки­јев сма­тра Укра­јин­ци­ма, у обла­сти обра­зо­ва­ња и кул­т у­ре;
о мо­ти­ви­са­њу Укра­ји­на­ца из Ср­би­је на уче­шће у па­три­от­
ским кам­по­ви­ма у за­пад­ној Укра­ји­ни; о укљу­чи­ва­њу у рад са
Укра­јин­ци­ма из Ср­би­је за­пад­но-укра­јин­ског гр­ко-ка­то­лич­
ког кли­ра; о ре­а­ли­за­ци­ји ни­за про­је­ка­та са ци­љем из­у­ча­ва­ња
исто­ри­је укра­јин­ске еми­гра­ци­је у Ср­би­ји.
Не­кон­тро­ли­сан ути­цај за­пад­но-укра­јин­ских ра­ди­кал­них
уни­ја­та на Укра­јин­це у Вој­во­ди­ни мо­же има­ти не­га­тив­не по­
сле­ди­це по Ср­би­ју:
1) Ра­ди­ће се на ја­ча­њу по­ло­жа­ја уни­јат­ства на те­ри­то­ри­ји
Ср­би­је што ће оја­ча­ти ути­цај Ва­ти­ка­на у ре­ги­о­ну. То је
у ин­те­ре­с у не­ких су­се­да Бе­о­гра­да, али не и са­мог Бе­о­
гра­да, по­себ­но ако се узме у об­зир ма­ђар­ско пи­та­ње у
Вој­во­ди­ни и од­нос Ср­би­је и ка­то­лич­ке Хр­ват­ске.
2) Да­нас по­сто­је два по­ла ра­ди­кал­ног уни­јат­ства – ру­мун­
ска Тран­сил­ва­ни­ја и за­пад­на Укр­ја­ин
­ а и та два по­ла су
ге­о­по­ли­тич­ки по­ве­за­на. Бу­ку­решт са сво­јом иде­јом Ве­
ли­ке Ру­му­ни­је од­у­пи­ре се сва­ком ја­ча­њу ру­ског ути­ца­ја
у Евро­пи, сма­тра хе­ро­ји­ма ру­мун­ске вој­не ко­ма­дан­те
ко­ји су ста­ли на стра­ну фа­ши­стич­ке Не­мач­ке 1940-их
го­ди­на, по­зи­ци­о­ни­ра се као пред­стра­жа ро­ман­ске ци­
ви­ли­за­ци­је на гра­ни­ци ,,сло­вен­ског мо­ра“ и тру­ди се да
игра уло­гу ,,адво­ка­та“ Укра­ји­не у Евро­пи. Бу­ку­ре­шту
је од ко­ри­сти сла­ба, одво­је­на од Ру­си­је и мак­си­мал­но
укра­ји­ни­зо­ва­на Укра­ји­на. Та­квој Укра­ји­ни би­ће те­шко
да се су­прот­ста­ви упор­ној ве­ли­ко­ру­мун­ској иде­ји. Го­
101
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
ди­не 2009. Ки­јев је из­гу­био про­цес про­тив Ру­му­ни­је у
Ме­ђу­на­род­ном су­ду ОУН о раз­гра­ни­че­њу кон­ти­нен­
тал­ног хри­да код Змиј­ског остр­ва у Цр­ном мо­ру. Са­да
Бу­ку­решт пре­тен­ду­је на низ укра­јин­ских остр­ва на Ду­
на­ву.
3) За­пад­но-укра­јин­ски агре­сив­ни уни­ја­ти те­же да ,,про­
бу­де“ Бе­ло­ру­ску гр­ко-ка­то­лич­ку цр­кву; на­да­ју се ан­ти­
ру­ској али­јан­си укра­јин­ских и бе­ло­ру­ских уни­ја­та (уз
по­др­шку ка­то­лич­ке Пољ­ске, бу­ду­ћи да бе­ло­ру­ску опо­
зи­ци­ју чи­не ло­кал­ни По­ља­ци и ка­то­лич­ки Бе­ло­ру­си);
пре­те да ће ,,пре­ва­спи­та­ти“ гра­ђа­не Укра­ји­не са ру­
ско-пра­во­слав­ним по­гле­ди­ма; бо­ре се за ула­зак Укра­
ји­не у НА­ТО; зах­те­ва­ју пот­пу­ну за­бра­ну ру­ског је­зи­ка
у зе­мљи (де­ли­мич­но им то и успе­ва: у не­ким за­пад­
но-укра­јин­ским ре­ги­о­ни­ма ло­кал­не вла­сти за­бра­њу­ју
слу­ша­ње ру­ске му­зи­ке на јав­ним ме­сти­ма уз прет­њу
ад­ми­ни­стра­тив­не ка­зне). У Ср­би­ји се уни­ја­ти-укра­ји­
но­фи­ли бо­ре за уки­да­ње ет­но­ни­ма ,,Ру­син“ и ње­го­ву
за­ме­ну тер­ми­ном по­ли­тич­ког ка­рак­те­ра ,,Укра­ји­нац“,
кри­ти­ку­ју уну­тра­шњу по­ли­ти­ку Ср­би­је по пи­та­њу на­
ци­о­нал­них ма­њи­на и ори­јен­ти­шу се ви­ше на За­пад не­
го на Бе­о­град (6).
4) У ин­те­ре­с у је ка­ко ве­ћи­не ста­нов­ни­штва Укра­ји­не, ко­је
при­па­да Укра­јин­ској пра­во­слав­ној цр­кви Мо­сков­ског
па­три­јар­ха­та, је­ди­ној не­ра­ди­кал­ној цр­кве­ној струк­т у­
ри, за раз­ли­ку од рас­кол­нич­ке Ки­јев­ске па­три­јар­ши­је,
ко­ја се иде­о­ло­шки при­бли­жи­ла уни­ја­ти­ма, та­ко и Ср­
би­је да се по­мог­не очу­ва­њу исто­риј­ског име­на вој­во­
ђан­ских Ру­си­на. По­треб­но је та­ко­ђе до­при­не­ти об­но­ви
кар­пат­ско-ру­ског исто­риј­ског на­сле­ђа, ко­је чи­ни мно­го
сту­ди­о­зних ра­до­ва из ар­хе­о­ло­ги­је, лин­гви­сти­ке, књи­
жев­но­сти, те­о­ло­ги­је, фи­ло­зо­фи­је, исто­ри­је и фол­кло­ра.
Кар­пат­ско-ру­ске књи­ге би­ле су уни­шта­ва­не за вре­ме
пољ­ске, аустро­у­гар­ске и со­вјет­ске вла­сти. У са­вре­ме­ној
Укра­ји­ни те књи­ге се прак­тич­но не из­да­ју, за­то се та­кве
књи­ге че­шће мо­гу на­ћи у ино­стран­ству јер су кар­пат­
ско-ру­ски ак­ти­ви­сти че­сто има­ли мо­гућ­но­сти да пи­
шу са­мо у еми­гра­ци­ји. На при­мер, бро­шу­ра ки­јев­ског
102
Вла­ди­слав Гу­ле­вич
ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­КИ АСПЕК­ТИ УНИ­ЈАТ­СТВА ...
пу­бли­ци­сте и кри­ти­ча­ра по­ли­тич­ког укра­јин­ства Ва­
си­ли­ја Шуљ­ги­на, ,,Укра­ин­ству­ю­щ­ие и мы” иза­шла је у
Бе­о­гра­ду 1939. го­ди­не. Аутор је сма­трао да је по­треб­но
из­ве­сти­ти Евро­пља­не о су­шти­ни ру­ши­лач­ке при­ро­де
те по­ја­ве. Укра­јин­ска еми­гра­ци­ја по­ку­по­ва­ла је го­то­во
све при­мер­ке те бро­шу­ре из­да­те у дру­гим зе­мља­ма и
уни­шти­ла их.
5) У на­по­ри­ма да са­вре­ме­ним Укра­јин­ци­ма и Бе­ло­ру­си­ма
са­чу­ва­ју исто­риј­ско име ,,ру­ски“ исто­ри­ча­ри из Ср­би­је
не би би­ли уса­мље­ни. Да­нас у Бе­ло­ру­си­ји де­лу­је енер­
ги­чан за­пад­но­ру­ски по­крет. По­не­кад су тој те­ми по­
све­ће­не ре­пор­та­же у ча­со­пи­с у ад­ми­ни­стра­ци­је пред­
сед­ни­ка Бе­ло­ру­си­је ,,Бе­ло­ру­ска дум­ка“ и на ло­кал­ној
те­ле­ви­зи­ји.
У Укра­ји­ни и Ру­си­ји та­ко­ђе по­сто­ји гру­па исто­ри­ча­ра-ен­
ту­зи­ја­ста и пу­бли­ци­ста ко­ји де­лу­ју у том прав­цу.
Ли­те­ра­т у­ра
François Thual, Géopo­li­ti­que de l’ort­ho­do­xie, Pa­ris, 1994.
Там же
Ми­ха­ил Бах­тин, Фор­мы вре­ме­ни и хро­но­то­па в ро­ма­не, Мо­сква,
1975.
«Укра­їн­ці у Сер­бії. Ді­а­спо­ра, дав­ні­ша за ка­над­сь­ку» (http://www.
svo­bo­da.org.ua/diyal­nist/novyny/004382/)
«Олег Па­нь­ке­вич зу­стрів­ся з го­ло­вою На­ці­о­на­ль­ної ра­ди укра­
їн­ців
Сер­бії»
(http://www.svo­bo­da.org.ua/diyal­nist/
novyny/020749/)
Зо­ран Ми­ло­ше­вич, «Ру­си­ны в Сер­бии: к во­про­с у из­у­че­ния ру­син­
ской по­ли­ти­ки в Сер­бии» (До­клад на кон­фе­рен­ции «При­
кар­пат­ская Ру­сь и Рус­ская ци­ви­ли­за­ция», 2009)
103
Миша Стојадиновић✳
УДК 2:323.1+316.72
РЕЛИГИЈА И ИДЕНТИТЕТ
У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ**
Сажетак
Про­у­ча­ва­ње ре­ли­ги­је и иден­ти­те­та у кон­тек­сту са­
вре­ме­ног дру­штва пред­ста­вља ве­о­ма ком­плек­сан про­
блем. Да би­смо раз­у­ме­ли ка­ква је суд­би­на ре­ли­ги­је у са­
вре­ме­ном дру­штву, као и ка­кав је њен ути­цај на раз­вој
иден­ти­те­та овај рад смо по­де­ли­ли на три де­ла. У пр­
вом де­лу смо се ба­ви­ли про­бле­мом од­ре­ђе­ња иден­ти­те­
та. У дру­гом де­лу смо ана­ли­зи­ра­ли про­цес се­ку­ла­ри­
за­ци­је, по­ку­ша­ва­ју­ћи да ука­же­мо ка­ко он не сме би­ти
по­сма­тран као гво­зде­ни за­кон и ка­ко ре­ли­ги­ја и да­ље
на­ста­вља да за­у­зи­ма зна­чај­но ме­сто у дру­штву. И на
кра­ју, у тре­ћем де­лу смо у фо­кус на­ше ана­ли­зе ста­ви­
ли зна­чај ре­ли­ги­је у сва­ко­днев­ном жи­во­ту ко­ри­сте­ћи
се нај­но­ви­јим ста­ти­стич­ким по­да­ци­ма.
Кључ­не ре­чи: ре­ли­ги­ја, иден­ти­тет, са­вре­ме­но дру­
штво, се­ку­ла­ри­за­ци­ја.
Про­блем ре­ли­ги­је и иден­ти­те­та пред­ста­вља увек ак­т у­ел­
ну те­му, на­ро­чи­то ако се он по­сма­тра у кон­тек­сту са­вре­ме­ног
дру­штва. Ка­да се ра­ди о ре­ли­ги­ји, по­сто­је мно­го­број­на ту­
ма­че­ња број­них те­ор
­ е­ти­ча­ра ко­ји су сма­тра­ли да ће ре­ли­ги­
ја са раз­во­јем по­стин­ду­стриј­ског дру­штва и мо­дер­ни­за­ци­је,
вре­ме­ном по­ле­ти да сла­би, што ће на кра­ју до­ве­сти до ње­ног
не­стан­ка. Са дру­ге стра­не, ка­да се ра­ди о раз­во­ју иден­ти­те­та
у са­вре­ме­ном дру­штву, тре­ба на­по­ме­ну­ти да са­вре­ме­ни дру­
штве­ни про­це­си сва­ко­днев­но на­ме­ћу мно­го­број­не иза­зо­ве у
по­тра­зи за од­го­во­ром на јед­но од веч­них пи­та­ња: Ко сам ја?
✳
✳✳
Институт за политичке студије, Београд
Овај рад је настао као резултат рада на пројекту бр. 179009, а који финансира
Министарство просвете и науке Републике Србије.
105
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
У овом ра­ду ће­мо по­ку­ша­ти да са­гле­да­мо ка­ква је суд­би­на ре­
ли­ги­је у са­вре­ме­ном дру­штву, као и ка­кав зна­чај ре­ли­ги­ја има
за раз­вој иден­ти­те­та. Ов­де је сва­ка­ко, пре све­га, по­треб­но
од­ре­ди­ти шта је то што под­ра­зу­ме­ва­мо под од­ред­ни­цом ,,са­
вре­ме­но свет­ско дру­штво’’. На­и­ме, ов­де се са­вре­ме­ним свет­
ским дру­штвом озна­ча­ва­ју сва она дру­штва ко­ја ко­ег­зи­сти­ра­
ју у на­шој са­вре­ме­но­сти, без об­зи­ра на њи­хов тип или сте­пен
раз­ви­је­но­сти. Под овом од­ред­ни­цом, да­кле, под­ра­зу­ме­ва­мо
чи­та­ву ле­пе­зу гло­бал­них свет­ских дру­шта­ва и гло­бал­них
дру­штве­них си­сте­ма раз­ли­чи­те тех­но­ло­шке, еко­ном­ске и со­
ци­јал­не раз­ви­је­но­сти и ни­воа ква­ли­те­та жи­во­та.1 Оно се због
то­га на­ла­зи ра­за­пе­то из­ме­ђу, са јед­не стра­не, ви­со­ког сте­пе­
на ме­ђу­соб­не по­ве­за­но­сти и ме­ђу­за­ви­сно­сти, ко­ја је на­ста­ла
као ре­зул­тат по­де­ле ра­да, раз­во­ја у сфе­ра­ма тех­но­ло­ги­је, еко­
но­ми­је, ко­му­ни­ка­ци­је, ин­фра­струк­т у­ре и ин­фор­ма­ти­ке, и са
дру­ге стра­не, хи­је­рар­хиј­ске струк­т у­ре ко­ја де­ли дру­штва на
до­ми­нант­на и за­ви­сна.2 У ње­му, при том, до­ла­зи до све ве­ће
по­ве­за­но­сти др­жа­ва ко­ја је на­ста­ла као ре­зул­тат:3
1. тех­но­ло­шко-ин­фор­ма­тич­ке ре­во­лу­ци­је ко­ја је до­ве­ла
до ком­пре­си­је про­сто­ра и вре­ме­на;
2. ства­ра­ња гло­бал­ног тр­жи­шта;
3. све ве­ћег ути­ца­ја де­ша­ва­ња у јед­ном ло­ка­ли­те­т у на жи­
вот ин­ди­ви­дуа и за­јед­ни­ца на дру­гој стра­ни пла­не­те,
4. фор­ми­ра­ња све­сти о по­ве­ћа­ној ме­ђу­за­ви­сно­сти;
5. успо­на све моћ­ни­јих тран­сна­ци­о­нал­них и над­на­ци­о­
нал­них еко­ном­ских си­ла и по­ли­тич­ких ин­сти­т у­ци­ја
ко­је об­ли­ку­ју сли­ку све­та;
6. рас­про­сти­ра­ња исто­вет­них фор­ми (ин­ду­стри­ја­ли­зма,
по­стин­ду­стри­ја­ли­зма и ин­фор­ма­тич­ке ре­во­лу­ци­је, тр­
жи­шне еко­но­ми­је, ви­ше­пар­тиј­ског си­сте­ма...) у го­то­во
свим со­ци­јал­ним про­сто­ри­ма.
1
Љу­би­ша Ми­тро­вић, Со­ци­о­ло­ги­ја, Ин­сти­т ут за по­литчке сту­ди­је, Бе­о­град,
2003, стр. 325.
2
Ми­ро­слав Пе­чуј­лић, Са­вре­ме­на со­ци­о­ло­ги­ја, Бе­о­град, 1991, стр. 61.
3
Ми­ро­слав Пе­чуј­лић, Гло­ба­ли­за­ци­ја – два ли­ка све­та, Гу­тен­бер­го­ва га­лак­си­
ја, Бе­о­град, 2002, стр. 17-18.
106
Миша Стојадиновић
РЕЛИГИЈА И ИДЕНТИТЕТ У САВРЕМЕНОМ ...
Ла­у­рен Ланг­ман [La­u­ren Lang­man] у том ду­ху ис­ти­че да
тра­ди­ци­о­нал­но Ge­me­in­schaf4 дру­штво, са ја­ким со­ци­јал­ним
ве­за­ма и ста­бил­ним по­гле­дом на свет, ства­ра сво­јим чла­но­
ви­ма ја­сан, фик­сни и не­дво­ми­сле­ни из­вор иден­ти­те­та.5 У
мо­дер­ном дру­штву до­ла­зи до пре­о­кре­та. Раз­вој еко­но­ми­је,
по­де­ле ра­да, ур­ба­ни­за­ци­је, ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је, гло­ба­ли­за­
ци­је до­во­де до сла­бље­ња дру­штве­них ве­за и пре­и­спи­ти­ва­ње
на­мет­ну­тих иде­о­ло­ги­ја и схва­та­ња. Са­вре­ме­но дру­штво, као
ре­зул­тат то­га, под­ра­зу­ме­ва плу­ра­ли­тет ин­тер­пре­та­ци­ја и из­
бо­ра у све­тло­сти кон­крет­них, пар­ти­ку­лар­них и про­мен­љи­
вих окол­но­сти, због че­га се љу­ди су­сре­ћу са фраг­мен­та­ци­јом
и кон­тра­дик­ци­ја­ма ко­лек­тив­не и пер­со­нал­не ег­зи­стен­ци­је.6
За­шти­та Ge­me­in­schaf дру­штва је раз­би­је­на и ин­ди­ви­дуе су
ста­вље­не пред мно­го­број­не ди­ле­ме у по­гле­ду њи­хо­вог иден­
ти­те­та и од­ре­ђи­ва­њу где при­па­да­ју, што ујед­но отва­ра и мо­
гућ­ност за њи­хо­вом са­мо­ре­а­ли­за­ци­јом.
КА­КО ОД­РЕ­ДИ­ТИ ИДЕН­ТИ­ТЕТ?
Де­фи­ни­са­ти иден­ти­тет ни­је ни­ма­ло за­хва­лан за­да­так. О
то­ме ко­ли­ко ово пред­ста­вља ком­плек­сан про­блем мо­жда
нај­бо­ље го­во­ри од­ре­ђе­ње иден­ти­те­та да­то од стра­не Ами­на
Ма­лу­фа [A­min Ma­a­lo­uf] ко­ји ка­же за иден­ти­тет да је то ,,оно
што чи­ни да ни­сам иден­ти­чан ни са јед­ном дру­гом осо­бом’’.7
На пр­ви по­глед ово од­ре­ђе­ње де­лу­је јед­но­став­но и ја­сно, али
ка­да по­ку­ша­мо да од­ре­ди­мо то не­што што нас раз­ли­ку­је од
дру­гих на­ста­је про­блем.
4
Ge­me­in­schaft и Ge­sellschaft (за­јед­ни­ца и дру­штво) су ка­те­го­ри­је ко­је уво­ди
Фер­ди­нанд Те­нис [Fer­di­nand Tönnies].
5
La­u­ren Lang­man, ,,Cul­tu­re, iden­tity and He­ge­mony: The Body in a Glo­bal Age’’,
Cur­rent So­ci­o­logy, SA­GE Pu­bli­ca­ti­ons, 3-4/2003, стр. 223.
6
Ни­ко­ла Бо­жи­ло­вић, ,,Тра­ди­ци­о­нал­но, мо­дер­но и иден­ти­те­ти у кул­т ур­но
со­ци­о­ло­шком дис­кур­с у’’, Тра­ди­ци­ја, мо­дер­ни­за­ци­ја, иден­ти­те­ти – ме­сто
тра­ди­ци­је и мо­дер­ни­за­ци­је у раз­ли­чи­тим кон­цеп­ци­ја­ма и стра­те­ги­ја­ма
раз­во­ја зе­ма­ља у тран­зи­ци­ји (при­ре­ди­ли: Ми­ло­рад Бо­жић, Љу­би­ша Ми­тро­
вић, Гор­да­на Сто­јић), Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет – уни­вер­зи­тет у Ни­шу, Цен­тар
за со­ци­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња, Ниш, 2011, стр. 585.
7
Амин Ма­луф, Уби­лач­ки иден­ти­те­ти, Па­и­де­иа, Бе­о­град, 2003, стр 12.
107
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Пре не­го што кре­не­мо са од­ре­ђе­њем/од­ре­ђе­њи­ма иден­ти­
те­та по­за­ба­ви­мо се нај­пре ети­мо­ло­шким по­ре­клом овог пој­
ма. ,,По­ре­кло ре­чи иден­ти­тет мо­же се на­зре­ти у ла­тин­ским
ре­чи­ма idem (исто) и iden­ti­dem (по­но­вље­но), док име­ни­це
iden­ti­tas не­ма у ан­тич­ком ла­тин­ском. У ста­ро­грч­ком по­сто­
ји име­ни­ца ta­u­to­tes ко­ју је ско­вао Ари­сто­тел и ко­ја до­ла­зи од
ре­чи autos (се­бе и сам). Ta­u­to­tes је ка­сни­је преведенa у об­ли­ку
кал­ка на ла­тин­ски као iden­ti­tas и коришћенa у схо­ла­стич­ким
рас­пра­ва­ма и при­ро­ди Све­тог трој­ства. У Ни­ко­ма­хо­вој ети­
ци, Ари­сто­тел ту реч ко­ри­сти та­ко што при­бе­га­ва па­ра­бо­ли
о при­ја­тељ­ству за­сно­ва­ном на истом по­ре­клу. На мно­го по­
е­тич­ни­ји на­чин и Пла­тон у Го­зби ево­ци­ра мит о по­де­ље­ним
би­ћи­ма ко­ја се ује­ди­њу­ју у љу­ба­ви и де­ле исти иден­ти­тет.’’8
Бра­ни­мир Стој­ко­вић ука­зу­је да, уко­ли­ко оста­ви­мо по
стра­ни ток ма­те­ма­тич­ко-ло­гич­ке упо­тре­бе иден­ти­те­та, Деј­
вид Хјум [Da­vid Hu­me] ме­ђу пр­ви­ма у но­во­ве­ков­ној фи­ло­
зоф­ској ми­сли упо­тре­бља­ва овај тер­мин. Хјум том при­ли­ком
за иден­ти­тет ка­же да он пред­ста­вља на­ју­ни­вер­зал­ни­ју ре­ла­
ци­ју по­што пред­ста­вља од­ли­ку сва­ког би­ћа чи­је по­сто­ја­ње
има тра­ја­ње.9 Бра­ни­мир Стој­ко­вић ис­ти­че да је ово ин­ди­ви­
ду­ал­но-пси­хо­ло­шко схва­та­ње иден­ти­те­та за­др­жа­но у ин­ди­
ви­ду­ал­ној и раз­вој­ној пси­хо­ло­ги­ји у озна­ча­ва­њу пер­со­нал­ног
иден­ти­те­та као је­дин­ства лич­но­сти у то­ку од­ре­ђе­ног вре­мен­
ског пе­ри­о­да, што пред­ста­вља упра­во на­чин на ко­ји Ерик
Ерик­сон [E­rik Erik­son] ко­ри­сти по­јам иден­ти­те­та ка­да се ба­
ви про­бле­мом адо­ле­сцен­ци­је и ка­да го­во­ри о кри­зи иден­ти­
те­та.10 Ерик­сон сма­тра да се осе­ћа­ње лич­ног иден­ти­те­та за­
сни­ва на два си­мул­та­на за­па­жа­ња: ,,не­по­сред­ној пер­цеп­ци­ји
соп­стве­не са­мо­и­сто­вет­но­сти и вре­мен­ског кон­ти­ну­и­те­та; и
си­мул­та­ном опа­жа­њу чи­ње­ни­це да и дру­ги пре­по­зна­ју са­мо­
8
Бра­ни­мир Стој­ко­вић, Европ­ски кул­тур­ни иден­ти­тет, Про­све­та, Ниш, За­
вод за про­у­ча­ва­ње кул­т ур­ног раз­вит­ка, Бе­о­град, 1993, стр. 17-18.
9
Da­vid Hu­me, A Tre­a­ti­se of Hu­man Na­tu­re – Be­ing an At­tempt to in­tro­du­ce the ex­
pe­ri­men­tal Met­hod of Re­a­so­ning in­to Mo­ral Su­bjects, The Flo­a­ting Press, 2009, стр.
36.
10
Бра­ни­мир Стој­ко­вић, Европ­ски кул­тур­ни иден­ти­тет, Про­све­та, Ниш, За­
вод за про­у­ча­ва­ње кул­т ур­ног раз­вит­ка, Бе­о­град, 1993, стр. 18.
108
Миша Стојадиновић
РЕЛИГИЈА И ИДЕНТИТЕТ У САВРЕМЕНОМ ...
и­ден­тич­ност и кон­ти­ну­и­тет да­те осо­бе.’’11 Сам осе­ћај иден­ти­
те­та је, пре­ма ње­му, са­мо де­ли­мич­но све­стан, он по­ста­је екс­
трем­но све­стан са­мо у тре­нут­ку кри­зе иден­ти­те­та, док је у
нор­мал­ним при­ли­ка­ма не­све­стан. ,,По­је­ди­нац ко­ји је сте­као
осе­ћа­ње лич­ног иден­ти­те­та има до­жи­вљај кон­ти­ну­и­те­та из­
ме­ђу оно­га што је био не­ка­да, што је да­нас, као и оно­га што
за­ми­шља да ће тек би­ти. Иден­ти­тет ма­да под­ра­зу­ме­ва кон­
ти­ну­и­тет и ста­бил­ност, ни­је не­што ап­со­лут­но, ста­тич­но, не­
про­мен­љи­во, већ се ме­ња са уз­ра­стом, са ис­ку­ством, са исто­
риј­ским и дру­штве­ним про­ме­на­ма.’’12 На­рав­но тре­ба ис­та­ћи
и за­кљу­чак За­гор­ке Го­лу­бо­вић ко­ја ка­же да су лич­ни и ко­лек­
тив­ни иден­ти­тет две стра­не јед­ног истог про­це­са, про­це­са
са­зре­ва­ња чо­ве­ко­ве лич­но­сти.13
,,Иден­ти­тет у со­ци­о­ло­шком сми­слу пред­ста­вља про­
цес по­и­сто­ве­ћи­ва­ња по­је­дин­ца са од­ре­ђе­ним дру­штве­ним
ску­пи­на­ма (од по­ро­ди­це, пре­ко ло­кал­не за­јед­ни­це и ре­ги­је па
све до чо­ве­чан­ства), на осно­ву при­хва­та­ња по­гле­да на свет,
вред­но­сти или обра­за­ца по­на­ша­ња.’’
Сва­ко од нас је исто­вре­ме­но но­си­лац ви­ше иден­ти­те­
та ко­ји по­чи­њу да се фор­ми­ра­ју од са­мог на­шег ро­ђе­ња, при
че­му они не пре­ста­ју да се фор­ми­ра­ју, ме­ња­ју и про­жи­ма­ју
то­ком чи­та­вог на­шег жи­во­та.14
Тре­ба на­рав­но ис­та­ћи да ни лич­ни ни ко­лек­тив­ни
иден­ти­тет не на­ста­ју са­ми од се­бе, већ да се они увек фор­
ми­ра­ју уну­тар не­ког дру­штве­но-кул­тур­ног ми­љеа. Про­мен­
љи­вост иден­ти­те­та је не­што што се не до­во­ди у пи­та­ње, али
ка­да се ра­ди о то­ме ко­ји су све кључ­ни ме­ха­ни­зми укљу­че­ни
у ову про­ме­ну на­ста­је про­блем, де­ли­мич­но и због то­га што
та­кви ме­ха­ни­зми мо­ра­ју да об­у­хва­те и ста­бил­ност и про­ме­ну
11
Ерик Ерик­сон, Иден­ти­тет и жи­вот­ни ци­к лус, За­вод за уџ­бе­ни­ке, Бе­о­град,
2008, стр. 34.
12
Жар­ко Тре­бје­ша­нин, ,,Ерик­со­но­ва те­о­ри­ја иден­ти­те­та’’ у: Ерик Ерик­сон,
Иден­ти­тет и жи­вот­ни ци­к лус, За­вод за уџ­бе­ни­ке, Бе­о­град, 2008, стр. 11.
13
За­гор­ка Го­лу­бо­вић, Ја и дру­ги, Ре­пу­бли­ка, 1999.
14
Ми­ша Сто­ја­ди­но­вић, По­тра­га за иден­ти­те­том, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке
сту­ди­је, Бе­о­град, 2012.
109
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
иден­ти­те­та то­ком вре­ме­на.15 Иден­ти­тет се увек фор­ми­ра у
од­но­су са дру­гим (дру­ги­ма). Он, ка­ко то Бра­ни­мир Стој­ко­вић
ка­же, има ди­ја­лек­тич­ку при­ро­ду, јер он исто­вре­ме­но иден­ти­
фи­ку­је али и раз­ли­ку­је.
ДЕ­БА­ТЕ О СЕ­КУ­ЛА­РИ­ЗА­ЦИ­ЈИ
Ве­ли­ки број те­о­ре­ти­ча­ра је сма­трао да ће ва­жност ре­ли­ги­
је вре­ме­ном под ути­ца­јем мо­дер­ни­за­ци­је дру­штва по­сте­пе­
но по­че­ти да сла­би. Огист Конт [A­u­gu­ste Com­te], Емил Дир­
кем [E­mi­le Durk­he­im], Макс Ве­бер [Max­We­ber] и Карл Маркс
[Karl Marx] су ми­сли­ли да ће ре­ли­ги­ја вре­ме­ном са раз­во­јем
ин­ду­стриј­ског дру­штва не­ста­ти (и ни­с у у то­ме би­ли уса­мље­
ни). ,,Смрт ре­ли­ги­је’’ је у нај­ве­ћем де­лу 20. ве­ка би­ла при­хва­
ће­на не­ми­нов­ном уну­тар дру­штве­них на­у­ка. То се, ме­ђу­тим,
у дру­гој по­ло­ви­ни 20. ве­ка при­ме­ни­ло.
Рајт Милс [C.Wright Mills] ле­по су­ми­ра: ,,Јед­ном је свет
био ис­пу­њен све­тим, у ми­сли­ма, прак­си и ин­сти­т у­ци­о­нал­ној
фор­ми. По­сле Ре­фор­ма­ци­је и Ре­не­сан­се си­ле мо­дер­ни­за­ци­је
су се ра­ши­ри­ле ши­ром све­та и се­ку­ла­ри­за­ци­ја је до­ве­ла до
осло­бо­ђе­ња од све­тов­ног. Као по­сле­ди­ца ово­га све­тов­но ће
не­ста­ти сву­да сем из­у­зев, мо­жда, у при­ват­ној сфе­ри. Т о ­
ком по­след­ње де­це­ни­је ова те­о­ри­ја смр­ти ре­ли­ги­је је пре­тр­
пе­ла број­не кри­ти­ке ко­је ука­зу­ју на ње­ну ви­тал­ност и да­нас.’’16
Пи­тер Бер­гер [Pe­ter L. Ber­ger], не­ка­да је­дан од ве­ли­ких за­
ступ­ни­ка те­о­ри­је се­ку­ла­ри­за­ци­је, про­ме­нив­ши сво­је ста­но­
ви­ште ка­же да је прет­по­став­ка да ми жи­ви­мо у се­ку­лар­ном
све­т у по­гре­шна. ,,Свет је да­нас, са не­ким из­у­зе­ци­ма, ре­ли­
ги­о­зан као не­ка­да, а на не­ким ме­сти­ма и ре­ли­ги­о­зни­ји не­го
што је не­ка­да био. То зна­чи да је чи­та­ва ли­те­ра­т у­ра од стра­не
исто­ри­ча­ра и дру­штве­них на­уч­ни­ка ко­ја се ба­ви­ла те­о­ри­јом
15
Pe­ter J. Bur­ke, ,,Iden­tity Chan­ge’’, So­cial Psycho­logy Qu­ar­terly, Ame­ri­can So­ci­o­lo­
gi­cal As­so­ci­a­tion, JSTOR, бр. 1/2006, стр. 81.
16
Pip­pa Nor­ris and Ro­nald In­gle­hart, Sac­red and Se­cu­lar – Re­li­gion and Po­li­tics Wor­
ldwi­de, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, 2004, стр. 3.
110
Миша Стојадиновић
РЕЛИГИЈА И ИДЕНТИТЕТ У САВРЕМЕНОМ ...
се­ку­ла­ри­за­ци­је по­гре­ши­ла.’’17 Он ис­ти­че да је сво­јим ра­ни­јим
ра­до­ви­ма до­ста до­при­нео овој ли­те­ра­т у­ри. ,,Био сам у до­
бром дру­штву – ве­ћи­на со­ци­о­ло­га ре­ли­ги­је је има­ла слич­но
ми­шље­ње и има­ли смо до­бре раз­ло­ге за то.’’ 18
Рам Пу­ни­ја­ни [Ram Pu­niyani] ис­ти­че да су по­че­так два­де­
сет пр­вог ве­ка обе­ле­жи­ла два стра­шна зло­чи­на, оба по­чи­ње­
на у име ре­ли­ги­је. Свет је бес­по­моћ­но гле­дао ка­ко се два ави­
о­на об­ру­ша­ва­ју на Свет­ски тр­го­вин­ски цен­тар. У исто вре­ме
је пред­сед­ник Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва Џорџ Буш об­
ја­вио да је ово био чин ислам­ског те­ро­ри­зма и да САД мо­ра­ју
да по­кре­ну рат про­тив те­ро­ра и те­ро­ри­зма. Ово је ре­зул­ти­
ра­ло на­па­дом на Ав­га­ни­стан.19 И у јед­ном и у дру­гом слу­ча­ју
је уби­јен ве­ли­ки број не­ду­жних љу­ди. Мајкл Вол­цер [Mic­hael
Wal­zer] је, опи­с у­ју­ћи ин­ва­зи­ју на Ав­га­ни­стан ре­као да она
пред­ста­вља три­јумф те­о­ри­је о пра­вед­ном ра­т у. Вол­цер, го­во­
ре­ћи о па­ци­фи­зму ка­же да он има до­ста сла­бо­сти јер је упо­
тре­ба си­ле по­не­кад ле­ги­тим­на. Пре­ма Чом­ском, ар­гу­мен­ти
ко­ји се ко­ри­сте да пот­кре­пе ову те­о­ри­ју углав­ном се ба­зи­ра­ју
на пре­ми­са­ма ,,из­гле­да ми пот­пу­но оправ­да­но”, ,,ја ве­ру­јем”,
,,ја сум­њам”.20 Ка­да је от­по­че­ло бом­бар­до­ва­ње Ав­га­ни­ста­на
ок­то­бра 2001. го­ди­не пред­сед­ник Буш је упо­зо­ра­вао да ће се
оно на­ста­ви­ти све док Ав­га­ни­стан не пре­да љу­де ко­је Сје­ди­
ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве сум­њи­че за те­ро­ри­зам.21 Кључ­на реч
ов­де је ,,сум­њи­че”. На­о­ми Клајн сма­тра да је 11. сеп­тем­бар,
ко­ји сва­ка­ко пред­ста­вља је­дан од нај­стра­шни­јих до­га­ђа­ја у
људ­ској исто­ри­ји, до­бро до­шао Бу­шо­вој ад­ми­ни­стра­ци­ји да
се иде­о­ло­ги­ја Фрид­ма­на и ње­го­вих след­бе­ни­ка, ко­ји су ме­то­
дич­но екс­пло­а­ти­са­ли тре­нут­ке шо­ка у дру­гим зе­мља­ма, ко­
17
Pe­ter L. Ber­ger, ,,The De­se­cu­la­ri­za­tion of the World: A Glo­bal Over­vi­ew’’, The De­
se­cu­la­ri­za­tion of the World – Re­sur­gent and World Po­li­tics (Edi­ted by: Pe­ter L. Ber­
ger), Was­hing­ton, D.C.: Et­hics and Pu­blic Po­licy Cen­ter, 1999, стр. 2-3.
18
Pe­ter L. Ber­ger, ,,The De­se­cu­la­ri­za­tion of the World: A Glo­bal Over­vi­ew’’, The De­
se­cu­la­ri­za­tion of the World – Re­sur­gent and World Po­li­tics (Edi­ted by: Pe­ter L. Ber­
ger), Was­hing­ton, D.C.: Et­hics and Pu­blic Po­licy Cen­ter, 1999, стр. 2-3.
19
Ram Pu­niyani, ,,In­tro­duc­tion: Re­li­gion, Po­wer and Vi­o­len­ce’’, Re­li­gion, Po­wer
and Vi­o­len­ce – Ex­pres­si­on of Po­li­tics in Con­tem­po­rary Ti­mes (Edi­ted by: Ram Pu­
niyani), SA­GE Pu­bli­ca­ti­ons, 2005, стр. 12
20
No­am Chomsky, ‘‘A Just War? Hardly‘‘, Kha­le­ej Ti­mes, May 9, 2006.
21
No­am Chomsky, ‘‘A Just War? Hardly‘‘, Kha­le­ej Ti­mes, May 9, 2006.
111
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
нач­но при­ме­ни код ку­ће у пу­ној сна­зи под кри­ла­ти­цом ,,ра­
та про­тив те­ро­ри­зма’’ и стра­ха ко­ји је та­да на­стао, чи­ме су
мно­ге из­у­зет­но осе­тљи­ве и су­штин­ске функ­ци­је вла­де би­ле
пре­пу­ште­не при­ват­ним ком­па­ни­ја­ма.22
Џо­на­тан Фокс [Jo­nat­han Fox] ис­ти­че да се те­о­ри­ја о мо­дер­
ни­за­ци­ји и се­ку­ла­ри­за­ци­ји мо­же ве­о­ма ла­ко по­ста­ви­ти ди­
ску­си­ју о про­мен­љи­вој уло­зи ре­ли­ги­је у са­вре­ме­ном дру­штву
у по­јад­не­сто­вље­не окви­ре где се се­ку­ла­ри­за­ци­ја де­ша­ва или
не де­ша­ва. ,,Ме­ђу­тим из­гле­да да ја­ча ми­шље­ње да ова ди­хо­
то­ми­ја не од­ра­жа­ва ре­ал­ност. Ре­ли­ги­ја је, из­ме­ђу оста­лог,
ком­пли­ко­ван ви­ше­сло­јан дру­штве­ни фе­но­мен ко­ји се кон­
стант­но ме­ња, ево­лу­и­ра­ју­ћи и адап­ти­ра­ју­ћи се сва­ко­днев­ним
про­ме­на­ма у дру­штву. У том сми­слу, не­ки аспек­ти ре­ли­ги­је се
не­где под­ло­жни про­це­с у се­ку­ла­ри­за­ци­је, док су дру­ги аспек­
ти ре­ли­ги­је на дру­гим ме­сти­ма све ја­чи и ути­цај­ни­ји’’23 Ово
мо­жда на нај­бо­љи на­чин опи­с у­је од­нос све­тог и се­ку­лар­ног у
са­вре­ме­ном дру­штву.
Пи­па Но­рис [Pip­pa Nor­ris] и Ро­налд Инглхарт [Ro­nald
In­gle­hart], ме­ђу­тим, ис­ти­чу да је за­кљу­чак Род­ни­ја Стар­ка
[Rod­ney Stark] и Ро­џе­ра Фин­ка [Ro­ger Fin­ke], ма­ло пре­у­ра­
њен. Под­се­ти­мо се да они сма­тра­ју да је по­сле три ве­ка по­гре­
шних пред­ви­ђа­ња и не­у­спе­лих об­ја­шње­ња про­шло­сти и са­
да­шњо­сти до­шло вре­ме да се те­о­ри­ја се­ку­ла­ри­за­ци­је по­ша­ље
на гро­бље не­у­спе­шних те­о­ри­ја.24
Пи­па Но­рис и Ро­налд Инглхарт ука­зу­ју да се овим де­ба­та
не за­вр­ша­ва, при­ча о за­ко­па­ва­њу те­ор
­ и­је се­ку­ла­ри­за­ци­је је
25
пре­у­ра­ње­на. Кри­ти­ка се ису­ви­ше осла­ња на САД (ко­је су
пре из­у­зе­так) не­го на ана­ли­зи ши­ром бо­га­тих и си­ро­ма­шних
зе­ма­ља. На­рав­но то не зна­чи да те­о­ри­ји се­ку­ла­ри­за­ци­је не
тре­ба­ју по­бољ­ша­ња, јер ре­ли­ги­ја ни­је не­ста­ла, ни­ти из­гле­да
да ће се то и де­си­ти. Они ве­ру­ју да је ва­жност ре­ли­ги­о­зно­
22
На­о­ми Клајн, Док­три­на шо­ка – про­цват ка­пи­та­ли­зма ка­та­стро­фе, Са­ми­
здат Б92, стр. 19.
23
Jo­nat­han Fox, A World Sur­vey of Re­li­gion and the Sta­te, Cam­brid­ge, 2008, стр. 33.
24
Rod­ney Stark and Ro­ger Fin­ke, Acts of Fa­ith, Ber­ke­ley, CA: Uni­ver­sity of Ca­li­for­
nia Press, 2000, стр. 79.
25
Pip­pa Nor­ris and Ro­nald In­gle­hart, Sac­red and Se­cu­lar – Re­li­gion and Po­li­tics Wor­
ldwi­de, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, 2004.
112
Миша Стојадиновић
РЕЛИГИЈА И ИДЕНТИТЕТ У САВРЕМЕНОМ ...
сти нај­ве­ћа ме­ђу нај­ра­њи­ви­јим по­пу­ла­ци­ја­ма, на­ро­чи­то оних
ко­је жи­ве у си­ро­ма­шни­јим др­жа­ва­ма су­о­ча­ва­ју­ћи се са ри­зи­
ца­ма пре­жи­вља­ва­ња. Осе­ћа­ња фи­зич­ке, дру­штве­не и лич­не
ра­њи­во­сти су кључ­на за по­сто­ја­ње ре­ли­ги­о­зно­сти. Про­цес
се­ку­ла­ри­за­ци­је пред­ста­вља тен­ден­ци­ју, а не гво­зде­ни за­кон
и де­ша­ва се у нај­чи­сти­јем об­ли­ку ме­ђу нај­ра­зви­је­ни­јим по­
стин­ду­стриј­ским дру­штви­ма. Ме­ђу­тим, чак и у ре­ла­тив­но
си­гур­ним дру­штви­ма ре­ли­ги­ја још увек ни­је не­ста­ла, ан­ке­те
по­ка­зу­ју да се ве­ћи­на Евро­пља­на де­кла­ри­ше вер­ни­ци­ма, али
је ути­цај ре­ли­ги­је на сва­ко­днев­ни жи­вот опао.
Пи­па Но­рис и Ро­налд Инглхарт ука­зу­ју на кон­тра­дик­тор­
не тен­ден­ци­је у све­т у: раз­ви­је­на дру­штва је­с у по­го­ђе­на се­
ку­ла­ри­за­ци­јом, али је свет као це­ли­на по­стао ре­ли­ги­о­зни­ји
(ве­ли­ки број вер­ни­ка). Ово на пр­ви по­глед и ни­је та­ко кон­
тра­дик­тор­но јер је сто­па фер­ти­ли­те­та у не­раз­ви­је­ним зе­мља­
ма ја­ко ви­со­ка, док је у раз­ви­је­ним у па­ду. Они де­ле гру­пе де­
ба­та на две стра­не: стра­на ко­ја зах­те­ва – пре­ма овој стра­ни
ре­ли­ги­ја ће без об­зи­ра на то шта раз­ли­чи­те во­ђе и ор­га­ни­за­
ци­је по­ку­ша­ва­ју вре­ме­ном не­ста­ти пред ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­
јом; и стра­на ко­ја снаб­де­ва ко­ја има су­про­тан став.
Про­све­ти­тељ­ство је до­ве­ло ра­ци­о­нал­ног ви­ђе­ња све­та.
На­уч­но ви­ђе­ње до­во­ди до но­вог об­ја­шње­ња све­та ко­је се су­
прот­ста­вља ре­ли­гиј­ском. На­уч­но зна­ње има ве­ли­ки ути­цај
на­ро­чи­то по­мо­ћу ма­сов­ног обра­зо­ва­ња. Бр­зи раз­вој тех­но­ло­
ги­је је до­вео до то­га да се на­мет­не при­вид кон­тро­ле над при­
ро­дом. До­би­ја­мо ра­ци­о­нал­но об­ја­шње­ње за на­ше окру­же­ње
ко­си се са кре­до. Ми­сте­ри­је ће раз­ре­ши­ти на­у­ка – Ве­бер.
Функ­ци­о­на­ли­сти сма­тра­ју да ре­ли­ги­ја ни­је са­мо си­стем
ве­ро­ва­ња и иде­ја (по­пут Ве­бе­ра), већ да је она и си­стем де­ло­
ва­ња ко­је укљу­чу­је ри­т у­а­ле и це­ре­мо­ни­је да би се обе­ле­жи­ли
ве­ли­ки до­га­ђа­ји (брак, смрт, као и се­зон­ске про­сла­ве). Ови
ри­т у­а­ли има­ју бит­ну функ­ци­ју за це­ло­куп­но дру­штво. Дир­
кем (со­ли­дар­ност и ко­хе­зи­ја) ука­зу­је на то ка­ко у ин­ду­стриј­
ским дру­штви­ма функ­ци­је ма­на­сти­ра, све­ште­ни­ка и цр­кви
пре­у­зи­ма­ју ин­сти­т у­ци­је ко­је се ба­ве обра­зо­ва­њем, здра­вљем,
по­ли­ти­ком, со­ци­јал­ним... По­што су им од­у­зе­те при­мар­не
фун­цки­је, Дир­кем је сма­трао да ће ре­ли­ги­ја вре­ме­ном не­ста­
ти. Ме­ђу­тим, ова­ква еро­зи­ја не мо­ра да до­ве­де до гу­бит­ка мо­
113
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
рал­не и ду­хов­не функ­ци­је ре­ли­ги­је, чак шта­ви­ше мо­же до­ћи
до по­ве­ћа­ња.
Оно што та­ко­ђе по­би­ја пла­стич­ни при­ступ те­о­ри­ји се­ку­
ла­ри­за­ци­је је и на­ста­нак но­вих ду­хов­них по­кре­та. Сту­ди­
ја ,,Но­ве ре­ли­ги­је у гло­бал­ној пер­спек­ти­ви’’ ауто­ра Пи­те­ра
Клар­ка [Pe­ter Clar­ke] пред­ста­вља зна­чај­ну ана­ли­зу за раз­у­ме­
ва­ње ре­ли­ги­је у са­вре­ме­ном дру­штву.26 Ре­ли­ги­ја је то­ком сво­је
исто­ри­је мо­ра­ла стал­но да се при­ла­го­ђа­ва иза­зо­ви­ма ко­је јој
је на­ме­та­ло дру­штво. Са са­вре­ме­ним дру­штве­ним про­це­си­ма
до­шло је и до про­ме­на ко­је су у ве­ли­кој ме­ри од­ре­ди­ле пра­
вац раз­во­ју ре­ли­ги­је и на­стан­ку но­вих ре­ли­гиј­ских по­кре­та.
И по­ред то­га што ко­ри­сти тер­мин ,,но­ви ре­ли­гиј­ски по­кре­ти’’
он не ис­кљу­чу­је ти­ме и но­ве вр­сте ду­хов­но­сти. Иако се при­
па­да­ње јед­ној ве­ри још увек сма­тра ва­жним, док­три­нар­ске
дог­ме све ви­ше по­ста­ју ствар лич­ног ми­шље­ња. По­треб­но је
са гло­бал­не тач­ке гле­ди­шта во­ди­ти ра­чу­на и о но­вим ду­хов­
ним из­во­ри­ма и тех­но­ло­ги­ја­ма ко­ји по­ста­ју сва­ко­днев­ност
у сва­ком де­лу све­та. То до­во­ди до про­ме­на си­сте­ма ве­ро­ва­
ња али и до кре­и­ра­ња но­вог ког­ни­тив­ног при­сту­па ду­хов­ној
исти­ни, но­вог на­чи­на спо­зна­је ко­ји да­је јед­но но­во зна­че­ње
суд­би­ни и свр­си ду­хов­ног раз­во­ја. За но­ве ре­ли­гиј­ске про­
сто­ре не по­сто­ји ,,оми­ље­ни део све­та’’, они по­сто­је сву­да и
кре­ћу се у свим прав­ци­ма.
УТИ­ЦАЈ РЕ­ЛИ­ГИ­ЈЕ НА СВА­КО­ДНЕВ­НИ ЖИ­ВОТ
Да би смо уви­де­ли ка­ква је уло­га ре­ли­ги­је и ко­ли­ки је њен
ути­цај на сва­ко­днев­ни жи­вот и раз­вој по­је­ди­на­ца као ин­ди­
ви­дуа у са­вре­ме­ном дру­штву по­слу­жи­ли смо се ис­тра­жи­ва­
њем ко­је је спро­ве­де­но од стра­не World Va­lu­es Sur­vey, ко­је је
до­шло до ве­о­ма ин­те­ре­сант­них по­да­та­ка. Оно што пре све­га
тре­ба ис­та­ћи, а ка­да се ра­ди о ре­ли­ги­ји, је да 67.6% ис­пи­та­
ни­ка на гло­бал­ном ни­воу сма­тра да је ре­ли­ги­ја ве­о­ма ва­жна
или ва­жна, док 67.5% ис­пи­та­ни­ка се­бе сма­тра ре­ли­ги­о­зном
осо­бом (Та­бе­ла бр. 1 и Та­бе­ла бр. 2).
26
Pe­ter Clar­ke, New Re­li­gi­ons in Glo­bal Per­spec­ti­ves, Ro­u­tled­ge, Lon­don and New
York, 2006.
114
Миша Стојадиновић
РЕЛИГИЈА И ИДЕНТИТЕТ У САВРЕМЕНОМ ...
Табела бр. 1: Важност религије
Frequency Percent
Cumu­
Cumu­la­
Valid
la­ti­ve
ti­ve valid
percent
Percent
percent
Веома важна
38495
46.4 %
46.4 %
49.1 %
49.1 %
Важна
17586
21.2 %
67.6 %
22.4 %
71.5 %
Није много
важна
Није важна
уопште
13535
16.3 %
83.9 %
17.2 %
88.7 %
8852
10.7 %
94.5 %
11.3 %
100.0 %
Не знам
1063
1.3 %
95.8 %
Без одговора
368
0.4 %
96.3 %
Није
применљиво
Није
постављено
питање
Укупно
69
0.1 %
96.4 %
3025
3.6 %
100.0 %
82992
100%
82992
100%
Узорак и година истраживања: Андора [2005], Аргентина [2006],
Аустралија [2005], Бразил [2006], Бугарска [2006], Буркина Фасо [2007],
Канада [2006], Колумбија [2005], Кипар [2006], Чиле [2006], Кина [2007],
Египат [2008], Етиопија [2007], Финска [2005], Француска [2006], Грузија
[2008], Немачка [2006], Гана [2007], Велика Британија [2006], Гватемала
[2004], Хонгконг, Кина [2005], Индија [2006], Индонезија [2006], Ирак
[2006], Иран [2005], Италија [2005], Јапан [2005], Јордан [2007], Малезија
[2006], Мали [2007], Мексико [2005], Молдавија [2006], Мароко [2007],
Холандија [2006], Нови Зеланд [2004], Норвешка [2007], Перу [2006],
Пољска [2005], Румунија [2005], Русија [2006], Руанда [2007], Србија
[2006], Словенија [2005], РепубликаЈужна Африка [2007], Јужна Кореја
[2005], Шпанија [2007], Шведска [2006], Швајцарска [2007], Тајван [2006],
Тајланд [2007], Тринидад и Тобаго [2006], Турска [2007], Украјина [2006],
САД [2006], Уругвај [2006], Вијетнам [2006], Замбија [2007]
Извор: World Values Survey: http://www.wvsevsdb.com/wvs/WVSAnalize
Question.jsp
115
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Табела бр. 2: Без обзира на то да ли идете у цркву или не за себе
можете да кажете да сте...
Frequency Percent
Религиозна
особа
Нисам
религиозна
особа
Cumu­
la­ti­ve
Percent
Cumu­la­
Valid
ti­ve valid
percent
percent
56054
67.5 %
67.5 %
70.0 %
70.0 %
20028
24.1 %
91.7 %
25.0 %
95.0 %
Атеиста
3997
4.8 %
96.5 %
5.0 %
100.0 %
Не знам
1852
2.2 %
98.7 %
Без одговора
979
1.2 %
99.9 %
79
0.1 %
100.0 %
4
*
100.0 %
82992
100%
82992
100%
Није
применљиво
Није
постављено
питање
Укупно
Узо­рак и го­ди­на ис­тра­жи­ва­ња: Ан­до­ра [2005], Ар­ген­ти­на [2006], Аустра­
ли­ја [2005], Бра­зил [2006], Бу­гар­ска [2006], Бур­ки­на Фа­со [2007], Ка­на­да
[2006], Ко­лум­би­ја [2005], Ки­пар [2006], Чи­ле [2006], Ки­на [2007], Еги­пат
[2008], Ети­о­пи­ја [2007], Фин­ска [2005], Фран­цу­ска [2006], Гру­зи­ја [2008],
Не­мач­ка [2006], Га­на [2007], Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја [2006], Гва­те­ма­ла [2004],
Хонг­конг, Ки­на [2005], Ин­ди­ја [2006], Ин­до­не­зи­ја [2006], Ирак [2006],
Иран [2005], Ита­ли­ја [2005], Ја­пан [2005], Јор­дан [2007], Ма­ле­зи­ја [2006],
Ма­ли [2007], Мек­си­ко [2005], Мол­да­ви­ја [2006], Ма­ро­ко [2007], Хо­лан­
ди­ја [2006], Но­ви Зе­ланд [2004], Нор­ве­шка [2007], Пе­ру [2006], Пољ­ска
[2005], Ру­му­ни­ја [2005], Ру­си­ја [2006], Ру­ан­да [2007], Ср­би­ја [2006], Сло­
ве­ни­ја [2005], Ре­пу­бли­ка­Ју­жна Афри­ка [2007], Ју­жна Ко­ре­ја [2005], Шпа­
ни­ја [2007], Швед­ска [2006], Швај­цар­ска [2007], Тај­ван [2006], Тај­ланд
[2007], Три­ни­дад и То­ба­го [2006], Тур­ска [2007], Укра­ји­на [2006], САД
[2006], Уру­гвај [2006], Ви­јет­нам [2006], Зам­би­ја [2007]
Из­вор: World Va­lu­es Sur­vey: http://www.wvsevsdb.com/wvs/WVSA­na­li­ze­Qu­
e­sti­on.jsp
По­што се ов­де ра­ди о по­да­ци­ма на гло­бал­ном ни­воу, по­
гле­дај­мо ка­ква је си­т у­а­ци­ја ка­да се ра­ди о зе­мља­ма за ко­је
мо­же­мо ре­ћи а при­па­да­ју тран­зи­ци­о­ним и по­стран­зи­ци­о­
116
Миша Стојадиновић
РЕЛИГИЈА И ИДЕНТИТЕТ У САВРЕМЕНОМ ...
ним си­сте­ми­ма и оним зе­мља­ма ко­је мо­же­мо ока­рак­те­ри­са­ти
као раз­ви­је­не де­мо­крат­ске зе­мље. Уко­ли­ко по­сма­тра­мо пр­ву
гру­пу зе­ма­ља ту ће­мо из­дво­ји­ти Пољ­ску, Бу­гар­ску, Сло­ве­ни­
ју, Ру­му­ни­ју, Укра­ји­ну и Ср­би­ју. У Пољ­ској 86.8% ис­пи­та­ни­ка
сма­тра де је ре­ли­ги­ја ве­о­ма ва­жна или ва­жна у сва­ко­днев­ном
жи­во­т у, у Бу­гар­ској 50.8%, у Сло­ве­ни­ји 42.9%, у Ру­му­ни­ји
90.5%, у Укра­ји­ни 57.1% а у Ср­би­ји 66.6%. Та­ко­ђе тре­ба на­по­
ме­ну­ти да у Пољ­ској 94.6% ис­пи­та­ни­ка сма­тра се­бе ре­ли­ги­о­
зном осо­бом, у Бу­гар­ској 63.6%, у Сло­ве­ни­ји 72.6%, у Ру­му­
ни­ји 93.4%, у Укра­ји­ни 80.7% а у Ср­би­ји 85.5%.
Ка­да се ра­ди о зе­мља­ма ко­је мо­же­мо оква­ли­фи­ко­ва­ти
као раз­ви­је­не де­мо­крат­ске ту ће­мо из­дво­ји­ти САД, Фран­
цу­ску, Ве­ли­ку Бри­та­ни­ју, Нор­ве­шку, Швед­ску, Швај­цар­ску
и Не­мач­ку. У САД 71.6% ис­пи­та­ни­ка сма­тра де је ре­ли­ги­ја
ве­о­ма ва­жна или ва­жна у сва­ко­днев­ном жи­во­т у, у Фран­цу­
ској 40.9%, у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји 40.7%, у Нор­ве­шкој 32.7%, у
Швед­ској, 29.4% у Швај­цар­ској 45.5% и у Не­мач­кој 33.9%. Са
дру­ге стра­не, У САД 72.1% ис­пи­та­ни­ка сма­тра се­бе ре­ли­ги­о­
зном осо­бом, у Фран­цу­ској 46.9%, у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји 48.7%,
у Нор­ве­шкој 41.3%, у Швед­ској, 33.4% у Швај­цар­ској 64.8% и
у Не­мач­кој 42.9% .
На осно­ву ових по­да­та­ка се мо­же ви­де­ти да је нај­ве­ћи број
ис­пи­та­ни­ка сма­тра да је ре­ли­ги­ја ве­о­ма ва­жна у сва­ко­днев­
ном жи­во­т у, као и то да нај­ве­ћи број ис­пи­та­ни­ка се­бе сма­тра
ре­ли­ги­о­зном осо­бом. Ова тен­ден­ци­ја је ме­ђу­тим раз­ли­чи­та
у раз­ли­чи­тим зе­мља­ма. Иако се мо­же ви­де­ти да је у зе­мља­ма
ко­је при­па­да­ју тран­зи­ци­о­ним и по­стран­зи­ци­о­ним си­сте­ми­
ма ре­ли­ги­о­зност не­што ве­ћа, и не­што ве­ћи број ис­пи­та­ни­ка
сма­тра да је ре­ли­ги­ја од из­у­зет­ни ва­жно­сти у сва­ко­днев­ном
жи­во­т у, овај број сва­ка­ко ни­је за­не­мар­љив ни у раз­ви­је­ним
де­мо­крат­ским зе­мља­ма. Да­кле ре­ли­ги­ја ите­ка­ко има ути­ца­ја
на раз­вој дру­штва и по­је­ди­на­ца у ње­му, а са­мим тим и на раз­
вој њи­хо­вог иден­ти­те­та. Ко­ли­ки је зна­чај ре­ли­ги­је мо­же се
ви­де­ти и на осно­ву то­га што ве­ли­ки број ис­пи­та­ни­ка сма­тра
да ре­ли­ги­ја мо­же има­ти зна­чај­ну уло­гу ка­да се ра­ди о мо­рал­
ним про­бле­ми­ма, про­бле­ми­ма по­ро­дич­ног жи­во­та, со­ци­јал­
ним про­бле­ми­ма и ду­хов­ним по­тре­ба­ма (Та­бе­ла бр. 3).
117
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Табела бр. 3: Да ли сматрате да је религија битна за решавање...?
Моралне
проблеме
Freq.
Perc.
Проблеме
породичног
живота
Freq.
Perc.
Духовне
потребе
Freq.
Perc.
Социјалне
проблеме
Freq.
Perc.
Не
26545 32.0% 28612 34.5% 18719 22.6% 32960 39.7%
Да
40460 48.8% 38857 46.8% 48735 58.7% 33348 40.2%
Не знам
5534
6.7%
5167
6.2%
5109
6.2%
6031
7.3%
Без одго­вора
1028
1.2%
948
1.1%
1015
1.2%
1191
1.4%
Није
примен­љиво
79
0.1
63
0.1%
68
0.1%
115
0.1%
Није постав­
ље­но питање
9346 11.3% 9346 11.3% 9346 11.3% 9346 11.3%
Укупно
82992 100% 82992 100% 82992 100% 82992 100%
Узо­рак и го­ди­на ис­тра­жи­ва­ња: Ан­до­ра [2005], Ар­ген­ти­на [2006], Аустра­
ли­ја [2005], Бра­зил [2006], Бу­гар­ска [2006], Бур­ки­на Фа­со [2007], Ка­на­да
[2006], Ко­лум­би­ја [2005], Ки­пар [2006], Чи­ле [2006], Ки­на [2007], Еги­пат
[2008], Ети­о­пи­ја [2007], Фин­ска [2005], Фран­цу­ска [2006], Гру­зи­ја [2008],
Не­мач­ка [2006], Га­на [2007], Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја [2006], Гва­те­ма­ла [2004],
Хонг­конг, Ки­на [2005], Ин­ди­ја [2006], Ин­до­не­зи­ја [2006], Ирак [2006],
Иран [2005], Ита­ли­ја [2005], Ја­пан [2005], Јор­дан [2007], Ма­ле­зи­ја [2006],
Ма­ли [2007], Мек­си­ко [2005], Мол­да­ви­ја [2006], Ма­ро­ко [2007], Хо­лан­
ди­ја [2006], Но­ви Зе­ланд [2004], Нор­ве­шка [2007], Пе­ру [2006], Пољ­ска
[2005], Ру­му­ни­ја [2005], Ру­си­ја [2006], Ру­ан­да [2007], Ср­би­ја [2006], Сло­
ве­ни­ја [2005], Ре­пу­бли­ка­Ју­жна Афри­ка [2007], Ју­жна Ко­ре­ја [2005], Шпа­
ни­ја [2007], Швед­ска [2006], Швај­цар­ска [2007], Тај­ван [2006], Тај­ланд
[2007], Три­ни­дад и То­ба­го [2006], Тур­ска [2007], Укра­ји­на [2006], САД
[2006], Уру­гвај [2006], Ви­јет­нам [2006], Зам­би­ја [2007]
Из­вор: World Va­lu­es Sur­vey: http://www.wvsevsdb.com/wvs/WVSA­na­li­ze­
Qu­e­sti­on.jsp 118
Миша Стојадиновић
РЕЛИГИЈА И ИДЕНТИТЕТ У САВРЕМЕНОМ ...
И НА КРА­ЈУ...
Ре­ли­ги­ја је и по­ред пе­си­ми­стич­ких пред­ви­ђа­ња из­др­жа­ла
тест са­вре­ме­ног дру­штва. Она ни­је ста­ти­чан фе­но­мен, већ на­
про­тив, она се стал­но ме­ња при­ла­го­ђа­ва­ју­ћи се са­вре­ме­ним
со­ци­јал­ним про­це­си­ма и трен­до­ви­ма. О то­ме го­во­ри и на­
ста­нак но­вих ре­ли­гиј­ских по­тре­ба и об­ли­ка ду­хов­но­сти. Ка­
да се ра­ди о ње­ном ути­ца­ју на иден­ти­тет тре­ба има­ти у ви­ду
да је иден­ти­тет је­дан ви­ше­сло­јан фе­но­мен. Тре­ба на­по­ме­ну­ти
да мо­ра­мо би­ти ве­о­ма опре­зни да не за­пад­не­мо у тра­ди­ци­о­
нал­но схва­та­ње овог од­но­са. ,,Не­мо­ћан да се од­у­пре сна­зи и
де­ло­ва­њу вла­сти­те кул­т у­ре, чо­век је при­хва­тао град­њу вла­
сти­тог ре­ли­гиј­ског иден­ти­те­та, а да се прет­ход­но ни­је ни из­
ја­шња­вао о соп­стве­ном при­стан­ку. Ипак, то ни­је ума­њи­ва­ло
ње­гов удео у из­град­њи вла­сти­тог од­но­са пре­ма ре­ли­гиј­ском
фе­но­ме­ну и до­ми­нант­ним ре­ли­гиј­ским ста­но­ви­шти­ма, што
упра­во пред­ста­вља са­мо сре­ди­ште ре­ли­гиј­ског иден­ти­те­та.’’27
У том сми­слу ре­ли­ги­ја мо­же има­ти зна­чај­ну уло­гу не са­
мо у фор­ми­ра­њу ре­ли­гиј­ског иден­ти­те­та већ и на фор­ми­ра­ње
дру­гих ин­ди­ви­ду­ал­них и ко­лек­тив­них иден­ти­те­та. Ре­ли­гиј­
ски иден­ти­тет као и дру­ге вр­сте иден­ти­те­та са­др­жи исто­вет­
ност са не­чим, али исто­вре­ме­но и раз­ли­чи­тост од не­че­га. Он
се на­ла­зи у стал­ном про­жи­ма­њу са дру­гим вр­ста­ма иден­ти­
те­та. Про­у­ча­ва­ње ре­ли­гиј­ског иден­ти­те­та је на­ро­чи­то ин­те­
ре­сант­но на про­сто­ри­ма ко­је ка­рак­те­ри­ше мул­ти­на­ци­о­нал­
ност, мул­ти­кул­т у­рал­ност и мул­ти­кон­фе­си­о­нал­ност ка­кав је
слу­чај са Бал­ка­ном. Исто­ри­ја Бал­ка­на је, на­жа­лост, ис­пу­ње­на
мно­го­број­ним при­ме­ри­ма ко­ји по­ка­зу­ју ка­ко су раз­ли­чи­то­
сти би­ле ве­о­ма чест узрок со­ци­јал­них кон­фли­ка­та. Раз­вој ди­
ја­ло­га и то­ле­ран­ци­је је не­што на че­му сва­ка­ко тре­ба ра­ди­ти
уз исто­вре­ме­ни раз­вој по­ли­тич­ке кул­т у­ре на­ро­да на Бал­ка­ну.
27
Да­ни­је­ла Гру­јић, ,,Ре­ли­гиј­ски иден­ти­те­ти и др­жа­ва’’, до­ступ­но на: http://www.
dis­kur­si.com/uplo­ads/2011/10/26_pdfsam_001_CA­SO­PIS+DIS­KUR­SI.pdf
119
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Misa Stojadinovic
THE RE­LI­GION AND THE IDEN­TITY IN
THE CON­TEM­PO­RARY SO­CI­ETY
Summary
Analyzing the re­li­gion and the iden­tity wit­hin the con­text of
the con­tem­po­rary so­ci­ety re­pre­sents a very com­plex is­sue. In
or­der to un­der­stand what the fa­te of re­li­gion is in the con­
tem­po­rary so­ci­ety as well as its in­flu­en­ce to iden­tity de­ve­
lop­ment we di­vi­ded this pa­per in three parts. In the first part
we de­alt with the iden­tity de­ter­mi­na­tion is­sue. In the se­cond
part we analyzed the pro­cess of se­cu­la­ri­za­tion and tried to
po­int to the fact that we can’t ob­ser­ve it as so­me sort of un­
ben­ding law as well as that the re­li­gion con­ti­nu­es to oc­cupy
an im­por­tant pla­ce in everyday li­fe by using the most re­cent
sta­ti­sti­cal da­ta.
Keywords: re­li­gion, iden­tity, con­tem­po­rary so­ci­ety, se­cu­la­
ri­za­tion.
Ли­те­ра­т у­ра
Ber­ger L. Pe­ter, ,,The De­se­cu­la­ri­za­tion of the World: A Glo­bal Over­vi­
ew’’, The De­se­cu­la­ri­za­tion of the World – Re­sur­gent and World
Po­li­tics (Edi­ted by: Pe­ter L. Ber­ger), Was­hing­ton, D.C.: Et­hics
and Pu­blic Po­licy Cen­ter, 1999.
Бо­жи­ло­вић Ни­ко­ла, ,,Тра­ди­ци­о­нал­но, мо­дер­но и иден­ти­те­ти у
кул­т ур­но со­ци­о­ло­шком дис­кур­с у’’, Тра­ди­ци­ја, мо­дер­ни­
за­ци­ја, иден­ти­те­ти – ме­сто тра­ди­ци­је и мо­дер­ни­за­ци­
је у раз­ли­чи­тим кон­цеп­ци­ја­ма и стра­те­ги­ја­ма раз­во­ја
зе­ма­ља у тран­зи­ци­ји (при­ре­ди­ли: Ми­ло­рад Бо­жић, Љу­
би­ша Ми­тро­вић, Гор­да­на Сто­јић), Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет
– уни­вер­зи­тет у Ни­шу, Цен­тар за со­ци­о­ло­шка ис­тра­жи­
ва­ња, Ниш, 2011.
Bur­ke J. Pe­ter, ,,Iden­tity Chan­ge’’, So­cial Psycho­logy Qu­ar­terly, Ame­ri­can
So­ci­o­lo­gi­cal As­so­ci­a­tion, JSTOR, бр. 1/2006.
120
Миша Стојадиновић
РЕЛИГИЈА И ИДЕНТИТЕТ У САВРЕМЕНОМ ...
Го­лу­бо­вић За­гор­ка, Ја и дру­ги, Ре­пу­бли­ка, 1999.
Ерик­сон Ерик, Иден­ти­тет и жи­вот­ни ци­клус, За­вод за уџ­бе­ни­ке,
Бе­о­град, 2008.
Клајн На­о­ми, Док­три­на шо­ка – про­цват ка­пи­та­ли­зма ка­та­стро­
фе, Са­ми­здат Б92.
Lang­man La­u­ren, ,,Cul­tu­re, iden­tity and He­ge­mony: The Body in a Glo­
bal Age’’, Cur­rent So­ci­o­logy, SA­GE Pu­bli­ca­ti­ons, 3-4/2003.
Ма­луф Амин, Уби­лач­ки иден­ти­те­ти, Па­и­де­иа, Бе­о­град, 2003.
Ми­тро­вић Љу­би­ша, Со­ци­о­ло­ги­ја, Ин­сти­т ут за по­литчке сту­ди­је,
Бе­о­град, 2003.
Nor­ris Pip­pa and In­gle­hart Ro­nald, Sac­red and Se­cu­lar – Re­li­gion and
Po­li­tics Wor­ldwi­de, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, 2004.
Пе­чуј­лић Ми­ро­слав, Са­вре­ме­на со­ци­о­ло­ги­ја, Бе­о­град, 1991.
Пе­чуј­лић Ми­ро­слав, Гло­ба­ли­за­ци­ја – два ли­ка све­та, Гу­тен­бер­го­ва
га­лак­си­ја, Бе­о­град, 2002.
Pu­niyani Ram, ,,In­tro­duc­tion: Re­li­gion, Po­wer and Vi­o­len­ce’’, Re­li­gion,
Po­wer and Vi­o­len­ce – Ex­pres­si­on of Po­li­tics in Con­tem­po­rary
Ti­mes (Edi­ted by: Ram Pu­niyani), SA­GE Pu­bli­ca­ti­ons, 2005.
Stark Rod­ney and Fin­ke Ro­ger, Acts of Fa­ith, Ber­ke­ley, CA: Uni­ver­sity of
Ca­li­for­nia Press, 2000.
Сто­ја­ди­но­вић Ми­ша, По­тра­га за иден­ти­те­том, Ин­сти­т ут за по­
ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2012.
Стој­ко­вић Бра­ни­мир, Европ­ски кул­тур­ни иден­ти­тет, Про­све­та,
Ниш, За­вод за про­у­ча­ва­ње кул­т ур­ног раз­вит­ка, Бе­о­град,
1993.
Тре­бје­ша­нин Жар­ко, ,,Ерик­со­но­ва те­о­ри­ја иден­ти­те­та’’ у: Ерик
Ерик­сон, Иден­ти­тет и жи­вот­ни ци­клус, За­вод за уџ­бе­
ни­ке, Бе­о­град, 2008.
Fox Jo­nat­han, A World Sur­vey of Re­li­gion and the Sta­te, Cam­brid­ge,
2008.
Hu­me Da­vid, A Tre­a­ti­se of Hu­man Na­tu­re – Be­ing an At­tempt to in­
tro­du­ce the ex­pe­ri­men­tal Met­hod of Re­a­so­ning in­to Mo­ral Su­
bjects, The Flo­a­ting Press, 2009.
Clar­ke Pe­ter, New Re­li­gi­ons in Glo­bal Per­spec­ti­ves, Ro­u­tled­ge, Lon­don
and New York, 2006.
Chomsky No­am, ‘‘A Just War? Hardly‘‘, Kha­le­ej Ti­mes, May 9, 2006.
121
Вла­дан Стан­ко­вић✳
УДК 2:323.1+316.72+159.922.2
ИДЕН­ТИ­ТЕТ, НА­ЦИ­ЈА, РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА✳✳
– ТЕ­О­РИЈ­СКЕ И КО­РЕ­ЛА­ЦИ­О­НЕ ПО­С ТАВ­КЕ –
Са­же­так
По­ла­зе­ћи од по­бу­де ну­жно­сти из­вла­че­ња те­о­риј­ских
ве­за из­ме­ђу на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та и ре­ли­ги­је ау­
тор је пред­ме­ту ис­тра­жи­ва­ња при­шао про­у­ча­ва­њем
са­знај­них по­став­ки: иден­ти­те­та, на­ци­је, на­ци­о­нал­
ног иден­ти­те­та и ре­ли­ги­је. Циљ ис­тра­жи­ва­ња по­
ста­вља пред се­бе од­го­вор на пи­та­ње из про­блем­ске
си­ту­а­ци­је ко­ја гла­си: Ко­ли­ко ре­ли­ги­ја ути­че на фор­ми­
ра­ње на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, и мо­же ли на­ци­о­нал­
ни иден­ти­тет ути­ца­ти на из­гра­ђи­ва­ње по­себ­но­сти
у окви­ру је­дин­стве­не ре­ли­ги­је? Ме­то­ди ко­ји ће у ра­ду
би­ти ко­ри­шће­ни су: ме­тод по­сма­тра­ња, ана­ли­тич­ки
и син­те­тич­ки ме­тод, ана­ли­за са­др­жа­ја, упо­ред­ни ме­
тод... Прак­тич­на при­ме­на ово­га ра­да огле­да се у те­
о­риј­ско-епи­сте­мо­ло­шком раз­ма­тра­њу кон­крет­них
про­јект­них ци­ље­ва, по­пу­ња­ва­њу са­знај­них шу­пљи­на,
ука­зи­ва­њу на при­сту­пе ре­ди­зај­ни­ра­њу иден­ти­те­та in
vi­vo.
Кључ­не ре­чи: иден­ти­тет, на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет,
по­ли­тич­ка те­о­ри­ја, дру­штве­на епи­сте­мо­ло­ги­ја, по­
ли­ти­ко­ло­ги­ја ре­ли­ги­је
1. СА­ЗНАЈ­НО ОД­РЕ­ЂЕ­ЊЕ ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА
Са­знај­но од­ре­ђе­ње пој­ма иден­ти­тет кре­та­ло се од фи­ло­
зоф­ско-епи­сте­мо­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња пре­ко ис­тра­жи­ва­ња
✳
✳✳
Институт за политичке студије, Београд
Овај рад је настао као резултат рада на пројекту бр. 179009, а који финансира
Министарство просвете и науке Републике Србије.
123
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
у обла­сти пси­хо­ло­ги­је до ис­тра­жи­ва­ња у до­ме­ну со­ци­јал­не
пси­хо­ло­ги­је.
У фи­ло­зоф­ско-епи­сте­мо­ло­шким ис­тра­жи­ва­њи­ма пр­ва
озбиљ­ни­ја на­уч­на алу­зи­ја на иден­ти­тет ја­вља се са ту­ма­че­
њем соп­ства као ка­те­го­ри­је-по-се­би ко­јој је Ре­не Де­карт при­
шао из оно­то­ло­шке пер­спек­ти­ве. За Де­кар­та са­ма чи­ње­ни­ца
да ми­сли­мо већ зна­чи да по­сто­ји­мо (Co­gi­to er­go sum).1
Пр­ви “кре­а­тор мо­дер­них иде­ја о схва­та­њу соп­ства на
осно­ву се­ћа­ња био је Џон Лок. (...) Лок је про­ши­рио лич­ни
иден­ти­тет на све што по­сто­ји у се­ћа­њу осо­бе.»2 Он је ло­ци­
рао иден­ти­тет у сре­ди­ште све­сти. “Лок сма­тра да је свест оно
што за­пра­во чи­ни лич­ни иден­ти­тет јед­не осо­бе кроз вре­ме.
(...) Соп­ство, од­но­сно иден­ти­тет, та­ко по­ста­је не­што што се
мо­же опа­зи­ти и што та­ко мо­же би­ти обје­кат на­шег са­зна­ња.»3
Ка­сни­ја ис­тра­жи­ва­ња Хју­ма и дру­гих ем­пи­ри­ча­ра пра­и­
ден­ти­тет са­гле­да­ва­ју кроз на­до­ла­зе­ћа са­зна­ња ко­ја се та­ло­же
у ис­ку­стви­ма.4
“Ја­сперс иден­ти­тет на­зи­ва сви­јест о соп­стве­ном Ја, ак­
тив­ност сво­га Ја, ... сви­јест о сво­је­му Ја у су­прот­но­сти пре­ма
спо­ља­шњем сви­је­т у.»5
Иако су код Ло­ка, Хју­ма и Ја­спер­са већ при­мет­на са­зна­ња
о иден­ти­те­т у као вр­сти са­мо­све­сти, ипак су сви ти ис­ка­зи са­
мо на­го­ве­шта­ји те­о­риј­ских кон­цеп­ци­ја у до­ме­ну пси­хо­ло­ги­је,
со­ци­о­ло­ги­је и по­ли­тич­ких на­у­ка ко­је ће до­ћи ка­сни­је, и иза­
ћи из рав­ни епи­сте­мо­ло­шких са­гле­да­ва­ња.
1
О ово­ме ви­ше у: J. Byrne, Re­li­gion and the En­lig­hten­ment – From De­scar­tes to
Kant, West­min­ster John Knox Press, Lo­ui­ ­svil­le, 1996, р. 58-74.
2
J. Đu­rić: Glo­bal­ni pro­ce­si i pre­o­bra­žaj iden­ti­te­ta, In­sti­tut za fi­lo­zo­fi­ju i dru­štve­nu
te­o­ri­ju, Be­o­grad, 2012, str. 125.
3
Ф. Еј­дус: Уза­јам­но кон­сти­ту­и­са­ње иден­ти­те­та по­ли­тич­ке за­јед­ни­це и ње­не
без­бед­но­сти, Док­тор­ска ди­сер­та­ци­ја, Фа­кул­тет по­ли­тич­ких на­у­ка, Бе­о­град,
2012, стр. 17.
4
За Хју­ма: “Is­ku­stvo se sa­sto­ji od im­pre­si­ja i ide­je. Im­pre­si­je ima­ju ve­ću sna­gu i
ži­vost; ide­je po­se­du­ju ma­nje sna­ge i iz­ve­de­ne su iz im­pre­si­ja.” (V. Riz: Fi­lo­zo­fi­ja i
re­li­gi­ja, De­re­ta, Be­o­grad, 2004, str. 312)
5
S. Pu­ha­lo: “So­ci­o­de­mo­graf­ske ka­rak­te­ri­sti­ke et­nič­kog iden­ti­te­ta i po­ve­za­nost sa
dr­žav­nim i evrop­skim iden­ti­te­tom”, Lič­nost i dru­štvo II – et­nič­ki, dr­žav­ni i evrop­ski
iden­ti­tet, Ba­nja Lu­ka, 2005, str. 27.
124
Вла­дан Стан­ко­вић
ИДЕН­ТИ­ТЕТ, НА­ЦИ­ЈА, РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА ...
1.1. Ар­хе­тип­ско ту­ма­че­ње иден­ти­те­та
– иден­ти­тет из ко­лек­тив­ног не­све­сног
Осла­ња­ју­ћи се на до­та­да­шња ис­ку­ства и на­ла­зе мо­дер­них
епи­сте­мо­ло­га и фи­ло­зо­фа, и ко­ке­ти­ра­ју­ћи са Пред­мо­дер­ном,
ве­ли­ки не­мач­ки пси­хо­лог Карл Гу­став Јунг, исто­вре­ме­ник
Зиг­мун­да Фрој­да, по­ку­шао је да осно­ву иден­ти­те­та са­гле­да
из угла ко­лек­тив­но не­све­сног.6 Јун­го­ва пред­ста­ва о иден­ти­
те­т у је из­ван­лич­на, па ти­ме по­се­ду­је обри­се из­ванп­си­хо­ло­
шке ка­те­го­ри­је, ко­ја се у све­сти чо­ве­ка по­ја­вљу­је они­рич­ки –
ус­пут­но. Не пра­ве­ћи ја­сно ди­стинк­ци­ју из­ме­ђу иден­ти­те­та и
ко­лек­тив­но-не­све­сних пра-узо­ра Карл-Гу­став под ар­хе­ти­пом
под­ра­зу­ме­ва пре­о­бра­жај­ну сна­гу по­је­дин­ца, а под иден­ти­те­
том пре­о­бра­жај­ну сна­гу гру­па и ко­лек­ти­ви­те­та.7 Јунг иден­ти­
тет до­жи­вља­ва упра­во као вр­сту ко­лек­тив­но не­све­сног као
не­пре­ва­зи­ђај­ну ка­те­го­ри­ју трај­ног ка­рак­те­ра, а људ­ску свест
као сла­бу, крх­ку, плу­та­ју­ћу, ко­ја соп­ству да­је раз­ли­чи­та зна­
че­ња, па ти­ме и зна­ча­је, кре­ћу­ћи се од јед­ног ко­лек­тив­но не­
све­сног ар­хе­ти­па ка дру­гом. И док је Фројд у ин­це­сту­о­зним
са­од­но­ше­њи­ма уну­тар тро­у­гла отац-мај­ка-де­те оп­те­ре­ћен
кри­ви­цом, Јунг сво­јом те­о­ри­јом ко­лек­тив­но-не­све­сног као
да осло­ба­ђа по­је­дин­ца сва­ке кри­ви­це по­твр­ђу­ју­ћи при­род­ну
по­тре­бу је­дин­ке да сво­ју лич­ност гра­ди на осно­ву ко­лек­тив­
но-не­све­сних по­тре­ба по­ни­ру­ћи у пра-сли­ке и та­ко при­сва­ја­
ју­ћи иден­ти­тет ар­хе­тип­ског и ко­лек­тив­но не­све­сног.8
6
J. Đu­rić: Glo­bal­ni pro­ce­si i pre­o­bra­žaj iden­ti­te­ta, In­sti­tut za fi­lo­zo­fi­ju i dru­štve­nu
te­o­ri­ju, Be­o­grad, 2012, str.172: “... Jun­gov po­jam ne­sve­snog je imao raz­li­či­tu kon­
cep­ci­ju ko­ja se za­sni­va­la na me­ta­fo­ra­ma du­hov­ne al­he­mi­je i in­te­gri­sa­nja Ja­stva.”
7
K. G. Jung: Ar­he­ti­po­vi i ko­lek­tiv­no ne­sve­sno, Atos, Be­o­grad, 2003, str. 131: “Stro­go
uzev­ši ra­di se o iden­ti­te­tu jed­ne in­di­vi­due s ne­kim bro­jem lju­di, ko­ji kao gru­pa
ima­ju ko­lek­tiv­ni do­ži­vljaj pre­o­bra­ža­ja. (...) U ne­koj ve­ćoj gru­pi lju­di, ko­ji su po­
seb­nim du­šev­nim sta­njem po­ve­za­ni i me­đu so­bom iden­tič­ni, na­sta­je do­ži­vljaj pre­
o­bra­ža­ja, ko­ji se sa­mo iz­da­le­ka mo­že upo­re­di­ti sa in­di­vi­du­al­nim pre­o­bra­ža­jem.”
8
M. Stein, R. Jo­nes: Cul­tu­res and Iden­ti­ti­es in Tran­si­tion – Jun­gian Per­spec­ti­ves, Ro­
u­tled­ge Taylor & Fran­cis, New York, 2010, p. 138.
125
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
1.2. Пси­хо­а­на­ли­тич­ко ту­ма­че­ње иден­ти­те­та
– на­гон и над-Ја
«Из­гле­да у пр­ви мах нео­бич­но да кла­сич­на пси­хо­а­на­ли­за
ни­је по­зна­ва­ла про­блем иден­ти­те­та.»9 Ипак, то до кра­ја не
сто­ји... Као и ве­ко­ви­ма ра­ни­је, ка­да се иден­ти­тет ра­за­зна­вао
под раз­ли­чи­тим ту­мар­ним ра­за­би­ра­њи­ма, и са­да је иден­ти­
тет ту – он је пре­по­знат као са­став­ни део Ја-ства (Ego-a). За­
ни­ма­ње за иден­ти­тет ис­ка­зу­је у обла­сти пси­хо­ло­ги­је пси­хо­
а­на­ли­тич­ка шко­ла (ко­ја га на­го­ве­шта­ва), али и Ла­кан ко­ји га
ко­нач­но фор­му­ли­ше као за­се­бан ен­ти­тет.
Пси­хо­а­на­ли­зу је за­чео аустриј­ски Је­вре­јин Зиг­мунд Фројд,
а на­ста­ви­ли су ње­го­ви след­бе­ни­ци и уче­ни­ци по­пут пси­хо­ло­
га и пси­хо­а­на­ли­ти­ча­ра (Јо­зе­фа Бро­је­ра, Ота Ран­ка, Шан­до­ра
Фе­рен­ци­ја), а – ка­ко је вре­ме од­ми­ца­ло – и со­ци­јал­них пси­
хо­ло­га и со­ци­о­ло­га (Ери­ха Фро­ма, Те­о­до­ра Адор­на, Хер­бер­
та Мар­ку­зеа). Ипак баш као и код пре­ђа­шњих ауто­ра ни код
Фрој­да не­ма ра­бље­ња из­ра­за иден­ти­тет, већ се под иден­ти­те­
том ви­ше под­ра­зу­ме­ва иден­ти­фи­ка­ци­ја – “об­ли­ко­ва­ње пре­ма
дру­го­ме”.10
На­зна­ке пси­хо­а­на­ли­тич­ког ту­ма­че­ња не­че­га што је на­лик
да­на­шњем схва­та­њу иден­ти­те­та Зиг­мунд Фројд је дао у сту­ди­
ји о Su­per-Ego-у или Над-Ја. Ва­ља ис­та­ћи да је Фројд с по­чет­ка
био убе­ђе­ња да се људ­ска лич­ност са­сто­ји са­мо из на­гон­ског
де­ла – Id-a и оно­га што под ути­ца­јем на­го­на кре­ир
­ а тан­ку по­
ко­жи­цу Ega или Ја­ства. Сво­ја нај­стр­ми­ја ин­т у­и­тив­на опа­жа­
ња пси­хо­а­на­ли­тич­ке те­ор
­ и­је, и нај­хра­бри­ја по­твр­ђи­ва­ња у
пси­хо­те­ра­пи­ји, Фројд ду­гу­је упра­во овој фа­зи свог ис­тра­жи­
вач­ког ра­да, у ко­јој је ус­пео да по­ка­же да на­гон за са­мо­о­др­жа­
њем (ви­та­ли­зам) и бу­ји­це ири­та­бил­них по­дра­жа­ја и чул­них
сен­за­ци­ја упра­вља­ју пси­хо­ло­ги­јом раз­во­ја људ­ске је­дин­ке од
пре­на­тал­не фа­зе, до раз­до­бља зре­ле фор­ми­ра­не лич­но­сти.
Та­ко је људ­ска је­дин­ка де­тре­ми­ни­са­на основ­ним на­го­ни­ма:
са­мо­о­др­жа­ња и раз­мно­жа­ва­ња, и пре­пла­вље­на чул­ним сен­
9
В. Је­ро­тић, Чо­век и ње­гов иден­ти­тет, Деч­је но­ви­не, Гор­њи Ми­ла­но­вац, 1988,
стр. 3.
10
S. Hall, “Ko­me tre­ba iden­ti­tet?”, Ča­so­pis za knji­žev­nost, kul­tu­ru i dru­štve­na pi­ta­
nja – Reč, 64/10, str. 215-233, Za­greb, 2001, str. 217.
126
Вла­дан Стан­ко­вић
ИДЕН­ТИ­ТЕТ, НА­ЦИ­ЈА, РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА ...
за­ци­ја­ма у бор­би за ка­на­ли­са­ње енер­ги­ја ко­је те основ­не на­
го­не под­ми­ру­ју. То су жи­вот­не им­пул­зи­је Еро­са. Ме­ђу­тим, у
ка­сни­јој фа­зи ис­тра­жи­ва­ња Фројд ће ову сво­ју по­зи­ци­ју до­
дат­но до­пу­ни­ти те­зом о ути­ца­ју и спо­ља­шњих фак­то­ра на
фор­ми­ра­ње Ега. За раз­ли­ку од Фрој­да Ерик Ерик­сон већ ја­
сно ра­за­зна­је иден­ти­тет и де­фи­ни­ше га као «свје­сно осје­ћа­ње
за­сно­ва­но на два ти­па исто­вре­ме­ног опа­жа­ња: на не­по­сред­
ном опа­жа­њу соп­стве­не са­мо­и­сто­вет­но­сти и не­пре­кид­но­сти
у вре­ме­ну и на отво­ре­ном опа­жа­њу чи­ње­ни­ца да и дру­ги опа­
жа­ју на­шу исто­вет­ност и не­пре­кид­ност.»11 Ка­сни­је, у сво­јим
сту­ди­ја­ма упра­во о ути­ца­ју ре­ли­ги­је на свест под ути­сци­ма
ко­је је на ње­га оства­рио та­да већ до­ми­ни­ра­ју­ћи со­ци­о­ло­шки
функ­ци­о­на­ли­зам XIX и XX ве­ка (Огист Конт, Емил Дир­кем),
Фројд ће фор­ми­ра­ти пред­ста­ву о по­ста­ја­њу Su­per-Ego-а, као
мо­сто­бра­на из­ме­ђу уну­тра­шњег све­та чул­них сен­за­ци­ја и ис­
ку­стве­них до­жи­вља­ја и спо­ља­шњих са­од­но­ше­ња у дру­штве­
ној прак­си (енгл. in­ter­ship). Овом Над-Ја ка­сни­је ће би­ти на­
до­гра­ђе­на и те­за о на­го­ну за уми­ра­њем – Та­на­то­с у. За Фрој­да
иден­ти­тет је ис­кљу­чи­во ко­лек­тив­на ка­те­го­ри­ја, ко­ја се ис­по­
ља­ва сход­но за­ко­ни­ма пси­хо­ло­ги­је ма­са Ги­ста­ва Ле Бо­на.12 За
раз­ли­ку од Фрој­да ко­ји на­ја­вљу­је иден­ти­тет пре­ко иден­ти­
фи­ка­ци­је, Ла­кан већ отво­ре­но за­сту­па те­зу о са­мо­све­сном Ја
ко­је отво­ре­но на­зи­ва име­ном: иден­ти­тет. За Ла­ка­на иден­
ти­тет је са­мо­о­гле­да­ју­ће са­зна­ње о је­дин­стве­но­сти Ја­ства.13
Та­ко се од Ла­ка­на иден­ти­тет ин­ди­ви­ду­а­ли­зу­је. Иден­ти­тет се,
по Ла­ка­ну, ства­ра, и по­том раз­ви­ја, из са­мо­и­ден­ти­фи­ка­ци­је
Соп­ства де­те­та пред огле­да­лом.14 Ипак Ла­кан од­ба­цу­је Фрој­
11
S. Pu­ha­lo: «So­ci­o­de­mo­graf­ske ka­rak­te­ri­sti­ke et­nič­kog iden­ti­te­ta i po­ve­za­nost sa
dr­žav­nim i evrop­skim iden­ti­te­tom», Lič­nost i dru­štvo II – et­nič­ki, dr­žav­ni i evrop­ski
iden­ti­tet, Ba­nja Lu­ka, 2005, str. 27.
12
W. Con­nor, Et­hno­na­ti­o­na­lism – the qu­est for un­der­stan­ding, Prin­ce­ton Uni­ver­sity
Press, New Yer­sey, 1994, р. 203-204.
13
J. Đu­rić: Glo­bal­ni pro­ce­si i pre­o­bra­žaj iden­ti­te­ta, In­sti­tut za fi­lo­zo­fi­ju i dru­štve­nu
te­o­ri­ju, Be­o­grad, 2012, str.177: “La­kan sma­tra da for­mi­ra­nje iden­ti­te­ta po­či­nje sti­
ca­njem pred­sta­ve o se­bi po­mo­ću ogle­da­la. Le sta­de de mi­ror po­či­nje ka­da de­te
uoča­va od­raz svo­ga te­la i te­la dru­gih oso­ba u ogle­da­lu i ka­da do­bi­ja pred­sta­vu o
se­bi i dru­gom kao o odvo­je­nim oso­ba­ma. Po­ve­zu­ju­ći lik u ogle­da­lu sa so­bom, de­te
po­či­nje da ozna­ča­va en­ti­tet ko­ji vi­di kao Ja.”
14
R. Jac­kson, Mic­hael Hogg, Encyclo­pe­dia of Iden­tity, Sa­ge Pu­bli­ca­ti­ons Inc, Lon­don,
2010, p. 461: “Jac­qu­es La­can ori­gi­na­ted the the­o­re­ti­cal con­cepts of a mir­ror sta­ge
127
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
до­ве ауто­ри­тар­не то­те­ме ко­ји нат­кри­љу­ју де­те­то­ву свест (ко­
ји не ра­за­зна­ју иден­ти­тет од ве­ли­ке сен­ке иден­ти­фи­ка­ци­је),
осла­ња­њем на ем­пи­ри­зам Хју­ма, фе­но­ме­на­ли­зам Ху­сер­ла и
ег­зи­стен­ци­ја­ли­зам Сар­тра. На тај на­чин Ла­кан ће иден­ти­тет
не са­мо уве­сти на ма­ла вра­та у по­то­ња пси­хо­ло­шка об­ја­шње­
ња, већ ће омо­гу­ћи­ти и ре­ла­ти­ви­за­ци­ју по­сто­ја­но­сти и чвр­
сти­не иден­ти­те­та у постструк­т у­ра­ли­стич­ком раз­до­бљу.15
1.3. Пост­мо­дер­но ту­ма­че­ње иден­ти­те­та
– иден­ти­те­ски ин­же­ње­ринг
Пра­по­чет­ке пост­мо­дер­ног ту­ма­че­ња иден­ти­те­та, та­ко,
на­ла­зи­мо упра­во још код Ла­ка­на. «У лин­гви­стич­кој сфе­ри
ла­ка­нов­ске пси­хо­а­на­ли­зе: са­зре­ва­ње пред­ста­вља ста­би­ли­
зо­ва­ње озна­чи­те­ља, од­но­сно пре­кид њи­хо­вог улан­ча­ва­ња.»16
Ла­кан, ве­ро­ват­но под ути­ца­јем еги­стен­ци­ја­ли­зма, де­та­бу­и­
зи­ра иден­ти­тет­ске ауто­ри­те­те Фрој­да и ње­го­вих след­бе­ни­ка.
Оту­да ће са Ла­ка­ном би­ти на­го­ве­ште­на де­струк­т у­ра­ли­за­ци­ја
ауто­ри­те­та. Ипак, нај­ве­ћи ути­цај на иден­ти­тет­ске те­о­ри­је у
дру­гој по­ло­ви­ни ХХ ве­ка од­и­гра­ли су постструк­т у­ра­ли­сти,
пре свих Жак Де­ри­да и Ми­шел Фу­ко. Де­ри­да је у нај­чу­ве­ни­
јем од сво­јих тек­сто­ва Струк­ту­ра, знак и игра у дис­кур­су ху­
ма­ни­стич­ких на­у­ка из­нео зах­тев за ну­жно­шћу де­ко­струк­ци­је
до­та­да­шњих мо­дер­них ин­сти­т у­та по­нај­пре у књи­жев­ној хер­
ме­на­у ­ти­ци, а по­том и у све­оп­штим по­став­ка­ма но­вог он­то­
ло­шког дис­кур­са.17 Из под­руч­ја књи­жев­но­сти овај став убр­зо
би­ва пре­нет у по­ље те­ор
­ и­је са­зна­ња, а по­том и у пси­хо­ло­ги­
ју, со­ци­о­ло­ги­ју, по­ли­тич­ке, еко­ном­ске, па чак и прав­не на­у­ке.
Иден­ти­тет се не са­гле­да­ва ви­ше као ка­те­го­ри­ја ко­лек­тив­но
of child and iden­tity de­ve­lop­ment, whe­reby a child iden­ti­fi­es with an ide­a­li­zed self
as a me­ans of he­althy de­ve­lop­ment”.
15
J. Đu­rić: “An­tro­po­lo­gi­ja re­li­gi­je i kul­tu­ra iden­ti­te­ta”, An­tro­po­lo­gi­ja re­li­gi­je i al­ter­na­
tiv­ne re­li­gi­je – kul­tu­ra iden­ti­te­ta: 265-292, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet, Be­o­grad, 2011, str.
281: “...psi­ho­a­na­li­za je shva­će­na kao re­vo­lu­ci­o­na­lr­na te­o­ri­ja, ma­da je ona pr­ven­
stve­no od­ra­ža­va­la duh vre­me­na sprem­nog da kre­ne da ot­kri­va ra­slo­ja­va­nje iden­ti­
te­ta.”
16
J. Đu­rić: Glo­bal­ni pro­ce­si i pre­o­bra­žaj iden­ti­te­ta, In­sti­tut za fi­lo­zo­fi­ju i dru­štve­nu
te­o­ri­ju, Be­o­grad, 2012, str. 174.
17
A. Bur­zin­ska, M. P. Mar­kov­ski, Knji­žev­ne te­o­ri­je XX ve­ka, Slu­žbe­ni gla­snik, Be­o­
grad, 2009, str. 341.
128
Вла­дан Стан­ко­вић
ИДЕН­ТИ­ТЕТ, НА­ЦИ­ЈА, РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА ...
не­све­сног (као код Јун­га и ње­го­вих след­бе­ни­ка), ни­ти као ко­
рек­тив­на сна­га упо­је­ди­њај­ног Ега (као код Фрој­да и ње­го­вих
след­бе­ни­ка) – иден­ти­тет је са­да: чист об­лик ли­шен са­др­жа­ја;
фа­бри­кат ко­ји се мо­же пре­о­бли­ко­ва­ти; про­из­вод кон­зу­ме­
ри­стич­ког; про­ла­зна, чак ус­пут­на, фор­ма... Ова­кав дис­курс
игра­ће ве­ли­ку уло­гу у по­то­њем пост­мо­дер­ни­стич­ком ту­ма­
че­њу иден­ти­те­та, на­ро­чи­то код Фу­коа, по ко­ме је иден­ти­тет
про­ла­зна и не­стал­на ка­те­го­ри­је, ко­ја се мо­же не са­мо ме­ња­ти
у све­сти по­је­ди­на­ца већ се мо­же ре­ди­зај­ни­ра­ти у ко­лек­тив­ној
све­сти гру­па и ко­лек­ти­ви­те­та.18 Пре­ма Фу­коу: “На­чин на ко­ји
по­је­дин­ци ми­сле о се­би и кон­стру­и­шу сво­је иден­ти­те­те за­ви­
си од од­но­са мо­ћи у дру­штву.»19
2. СО­ЦИ­О­ЛО­ШКО ОД­РЕ­ЂЕ­ЊЕ ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА
У на­у­ци о дру­штву по­ље са­знај­ног су­ко­ба по пи­та­њу иден­
ти­те­та од­ви­ја­ло се уну­тар функ­ци­о­на­ли­стич­ке со­ци­о­ло­шке
шко­ле. Ста­ри­је и тра­ди­ци­о­нал­ни­је ту­ма­че­ње на иден­ти­тет
гле­да као на по­сле­ди­цу ути­ца­ја ко­лек­тив­них пред­ста­ва на
свест по­је­ди­на­ца и гру­па, док је но­ви­је, (пост)мо­дер­ни­је, ту­
ма­че­ње бли­же ста­но­ви­шту да иден­ти­тет има (бар по­нај­ви­ше)
са­мо­о­дре­ђу­ју­ћи ка­рак­тер.
2.1. Иден­ти­тет из ко­лек­тив­них пред­ста­ва
Овај при­ступ у со­ци­о­ло­шкој те­о­ри­ји нај­ви­ше за­сту­па­ју
функ­ци­о­на­ли­стич­ка уче­ња Еми­ла Дир­ке­ма, Вер­не­ра Зом­бар­
та и Пи­три­ма Со­ро­ки­на. Пре­ма Дир­ке­му ко­лек­тив­не пред­
ста­ве или Ко­лек­тив­ни дух, са­ста­вљен од: иде­ја, вред­но­сти и
нор­ми, у пот­пу­но­сти де­тер­ми­ни­ше: идеј­не кон­струк­те, вред­
18
S. Hall, “Ko­me tre­ba iden­ti­tet?”, Ča­so­pis za knji­žev­nost, kul­tu­ru i dru­štve­na pi­
ta­nja – Reč, 64/10, str. 215-233, Za­greb, 2001, str. 228: “Fo­u­ca­ult, na­rav­no, ne bi
ni­ka­da uči­nio ne­što ta­ko vul­gar­no i upo­tri­je­bio ter­min iden­ti­tet, ali mi­slim da se s
od­no­som pre­ma ja­stvu i kon­sti­tu­i­ra­njem i pre­po­zna­va­njem sa­mog se­be (sic) kao
su­bjek­ta pri­bli­ža­va­mo ne­če­mu što na­li­ku­je pod­ruč­ju ko­je, da se vra­ti­mo na pri­je
uve­de­ne ter­mi­ne, pri­pa­da pro­ble­ma­ti­ci iden­ti­te­ta.”
19
Ф. Еј­дус: Уза­јам­но кон­сти­ту­и­са­ње иден­ти­те­та по­ли­тич­ке за­јед­ни­це и ње­не
без­бед­но­сти, Док­тор­ска ди­сер­та­ци­ја, Фа­кул­тет по­ли­тич­ких на­у­ка, Бе­о­град,
2012, стр. 31.
129
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
но­сне ста­во­ве и по­на­ша­ња по­је­ди­на­ца и гру­па.20 За Дир­ке­ма
је ути­цај ре­ли­ги­је на људ­ска по­на­ша­ња не са­мо ве­ли­ки, већ
че­сто и пре­с у­дан. По­пут ре­ке-по­нор­ни­це, људ­ска је­дин­ка се
као zoon po­li­ti­kon не­пре­ста­но вра­ћа сво­јој ре­ли­гиј­ској ма­ти­
ци, и у њу по­ни­ре. Ве­за из­ме­ђу Јун­га и Дир­ке­ма ов­де је ви­ше
не­го упа­дљи­ва...21 Код Зом­бар­та и Со­ро­ки­на ви­дљи­ва је не­
што раз­бла­же­ни­ја пред­ста­ва о иден­ти­те­т у као ску­пу на­го­ми­
ла­них ис­ку­ста­ва, ко­ји (ово­га пу­та) мо­гу би­ти по­пу­ње­ни раз­
ли­чи­тим са­др­жа­ји­ма у за­ви­сно­сти од кул­т ур­но-ре­ли­гиј­ске
ан­ти­ци­па­ци­је. Код Со­ро­ки­на се глав­ни но­са­чи дру­штве­них
кре­та­ња ци­клич­но сме­њу­ју кроз два ци­ви­ли­за­циј­ска иде­ал­
на ти­па – Иде­а­ци­о­ну и Ма­те­ри­јал­ну кул­т у­ру – а иден­ти­те­ти
као њи­хо­ва спо­ред­на обе­леж­ја се пу­не раз­ли­чи­тим, вре­мен­
ским са­др­жа­ји­ма: упо­је­ди­ње­них иде­ја, вред­но­сних ор­јен­та­
ци­ја и по­на­ша­ња ак­те­ра.22
2.2. Окру­же­ње и са­мо­о­дре­ђу­ју­ћи иден­ти­тет
На та­ла­с у Пост­мо­дер­не и постструк­т у­ра­ли­стич­ке кон­цеп­
ци­је све­та ја­вља се уну­тар со­ци­о­ло­ги­је, у окви­ру функ­ци­о­на­
ли­стич­ке шко­ле ми­шље­ња, те­за о ну­жно­сти де­ком­по­но­ва­ња
дру­штве­ног окру­же­ња. Ов­де је но­ми­на­ли­зам у пот­пу­но­сти
пре­вла­дао. Ра­ни Макс Ве­бер и ње­го­ва те­ор
­ и­ја зна­че­ња, ко­ја
има по­ре­кло у Ми­ло­вом мо­ти­ва­циј­ском пси­хо­ло­ги­зму,23 са­да
би­ва на­до­гра­ђе­на и усло­жње­на јед­ном де­кон­стру­и­са­ном дру­
штве­ном зби­љом где се ак­тер-у-си­ту­а­ци­ји, по­ја­вљу­је као ре­
фе­рент­на тач­ка раз­ма­тра­ња дру­штве­них од­но­са. Тал­кот Пар­
сонс уво­ди, као на тр­жни­ци по­ну­ђе­не, вред­но­сне ор­јен­ти­ре
20
Пре­ма Дир­ке­му, по­је­ди­нац је “го­то­во увек пот­пу­но усло­вљен дру­штвом у
ко­јем жи­ви.” (В. Ми­лић: “Дир­ке­мо­ва со­ци­о­ло­шка те­о­ри­ја са­зна­ња”, Фи­ло­зо­
фи­ја, Бе­о­град, 1965, стр. 276)
21
За Јун­га “sve, na­im
­ e, što po­sta­je, do­ga­đa se na te­me­lju onog što je bi­lo i što kao
trag se­ća­nja sve­sno ili ne­sve­sno još uvek je­ste.” (K. G. Jung: Ar­he­ti­po­vi i ko­lek­tiv­no
ne­sve­sno, Atos, Be­o­grad, 2003, str. 283)
22
P. So­ro­kin, Dru­štve­na i kul­tur­na di­na­mi­ka, Slu­žbe­ni list Be­o­grad, CID Pod­go­ri­ca,
2002, str. 595: “Iden­tič­nost rit­mo­va ko­ji se po­na­vlja­ju uoča­va se sa­mo kod glav­nih
obe­lež­ja, ali ne i ka­da je reč o spo­red­nim oso­bi­na­ma.”
23
“Po Ve­be­ro­vom mi­šlje­nju za­da­tak so­ci­o­lo­gi­je je da pro­nik­ne u smi­sa­o­ni me­ha­ni­
zam ono­ga što se u dru­štvu do­ga­đa, da ot­kri­je unu­tra­šnje po­bu­de ko­ji­ma se lju­di
ru­ko­vo­de, da pro­tu­ma­či ši­ri kon­tekst zna­če­nja u ko­me se ljud­sko de­la­nje od­vi­ja.”
(M. Đu­rić: So­ci­o­lo­gi­ja Ma­xa We­be­ra, Ma­ti­ca hr­vat­ska, Za­greb, 1964, str. 80)
130
Вла­дан Стан­ко­вић
ИДЕН­ТИ­ТЕТ, НА­ЦИ­ЈА, РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА ...
на осно­ву ко­јих се фор­ми­ра иден­ти­тет по­је­ди­на­ца. Вред­но­сни
ор­јен­ти­ри ужи­ва­ју за­шти­т у си­сте­ма, и њи­хо­ва ра­зно­вр­сност
је огра­ни­че­на ре­фе­рент­ним окви­ром по­рет­ка.24 “Осми­шља­
ва­ју­ће-ор­јен­ти­шу­ће по­на­ша­ње од­ви­ја се уз по­моћ нор­ма­тив­
них ор­јен­та­ци­ја ко­је пред­ста­вља­ју ре­фе­рент­ни оквир ак­ци­
је.”25 “Ра­ди се о са­мо­ад­ми­ни­стри­ра­ној дис­кур­зив­ној прак­си
из­ни­клој с на­ме­ром да над­зи­ре, ди­сци­пли­ну­је и кон­тро­ли­ше
ста­нов­ни­штво.»26 По­ну­ђе­не вред­но­сти има­ју упо­треб­ни, оро­
че­ни и по­тро­шач­ки ка­рак­тер, а иден­ти­тет је са­чи­њен од ску­
па кон­зу­ми­ра­них иде­ја, вред­но­сти и нор­ми ко­је је кон­зу­мент
упо­до­био сво­јим, од за­јед­ни­це до­пу­ште­ним, по­тре­ба­ма.
3. ПО­ЛИ­ТИЧ­КО ОД­РЕ­ЂЕ­ЊЕ НА­ЦИ­ЈЕ И ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА
По­ли­тич­ко од­ре­ђе­ње на­ци­је и иден­ти­те­та ме­тод­ски по­
ла­зи од дру­штве­не осно­ве ових пој­мо­ва, али их по­том про­
пу­шта кроз сет по­ли­тич­ких од­ред­ни­ца, по­пут: мо­ћи, вла­сти,
ути­ца­ја, ауто­ри­те­та, дру­штве­не кон­тро­ле...
3.1. На­ци­ја
У од­ре­ђе­њу пој­ма на­ци­ја не­ко­ли­ко је ва­жних, ин­клу­зив­
них осо­бе­но­сти: «а) На­ци­ја пред­ста­вља за­ми­шље­ну со­ли­
дар­ну за­јед­ни­цу љу­ди ко­ји по­се­ду­ју свест о при­пад­но­сти тој
на­ци­ји; б) На­ци­ји по пра­ви­лу при­па­да са­мо огра­ни­чен број
љу­ди – оста­ли или дру­ги не при­па­да­ју тој на­ци­ји; в) На­ци­
24
T. Par­sons, V. Lidz, H. Sta­ub­mann: Ac­tor, Si­tu­a­tion and Nor­ma­ti­ve Pat­tern – An
Es­sey in the The­ory of So­cial Ac­tion, LIT Ver­lag Münster, Tran­sac­tion Pu­blis­her
New Brun­swick, 2010, p. 128-129: “The exi­sten­ce of aut­ho­rity which is mo­rally
le­gi­ti­mi­zed in terms of a com­mon va­lue system, and of rights which are pro­tec­ted
in the sa­me terms, is thus a fun­cti­o­nal ne­ces­sity of any so­cial system.”
25
В. Стан­ко­вић, “Пар­сонс – Ар­хи­тек­та Но­вог по­рет­ка”, По­ли­тич­ка ре­ви­ја,
1/2004, стр. 267-274, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2004, стр.270:
«Ор­јен­та­ци­ја је, да­кле, се­лек­ти­ван про­цес из­бо­ра из­ме­ђу ал­тер­на­ти­ва ко­је
су уна­пред за­да­те. То је про­цес у ко­ме се ак­те­ру пре­пу­шта да на­ми­ри сво­је
же­ље и по­тре­бе, али са­мо уну­тар ре­фе­рент­ног окви­ра ко­ји кре­и­ра со­ци­јал­ни
по­ре­дак.»
26
Ф. Еј­дус: Уза­јам­но кон­сти­ту­и­са­ње иден­ти­те­та по­ли­тич­ке за­јед­ни­це и ње­не
без­бед­но­сти, Док­тор­ска ди­сер­та­ци­ја, Фа­кул­тет по­ли­тич­ких на­у­ка, Бе­о­град,
2012, стр. 31.
131
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
ја пред­ста­вља мо­де­ран фе­но­мен и по­сто­ји тек од кра­ја осам­
на­е­стог од­но­сно по­чет­ка де­вет­на­е­стог ве­ка; г) На­ци­ја те­жи
ка соп­стве­ној (на­ци­о­нал­ној) др­жа­ви.»27 Та­ко је на­ци­ја “хи­
сто­риј­ски на­ста­ла за­јед­ни­ца љу­ди ко­ји жи­ве на од­ре­ђе­ном
те­ри­то­ри­ју, а по­ве­за­ни су истим или слич­ним еко­ном­ским
од­но­си­ма, истим екс­клу­зи­ви­стич­ким осје­ћа­јем за­јед­нич­ког
под­ри­је­тла и при­пад­но­сти... истим је­зи­ком, истом кул­т у­ром
и истом дру­штве­ном тра­ди­ци­јом.»28 Ор­га­ни­за­ци­ја у је­дин­
стве­ну по­ли­тич­ко-еко­ном­ску за­јед­ни­цу љу­ди за све је ауто­ре
основ­но обе­леж­је на­ци­је. Та­ко се под на­ци­јом “обич­но под­
ра­зу­ме­ва је­дан на­род ко­јем је ус­пе­ло да се по­ли­тич­ки ор­га­
ни­зу­је у др­жа­ву.»29 Нај­че­шће на­ци­о­нал­на за­јед­ни­ца на­ста­је
из ет­но­са, од­но­сно ет­нич­ке гру­пе, ма­да то не мо­ра увек би­ти
слу­чај.30 Оно око че­га по­сто­је не­сла­га­ња, то је: а) ну­жност по­
сто­ја­ња на­ци­о­нал­не кул­т у­ре – као ни­за за­јед­нич­ких сим­бо­ла,
вред­но­сти, је­зи­ка; и б) по­тре­бе да по­сто­ји де­фи­ни­сан на­ци­о­
нал­ни иден­ти­тет.
О то­ме шта је на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет би­ће из­ло­же­но од­мах
ни­же...
3.2. На­ци­о­нал­ни иден­ти­тет
«На­ци­о­нал­ни иден­ти­тет је са­мо­свест при­пад­ни­ка јед­не
на­ци­је ко­ја на­ста­је и раз­ви­ја се кроз исто­ри­ју и ко­ја има свој
те­ри­то­ри­јал­ни, еко­ном­ски, прав­но-по­ли­тич­ки, ет­нич­ки, кул­
тур­ни оквир на осно­ву ко­га та на­ци­ја ус­по­ста­вља од­нос са
дру­гим на­ци­ја­ма.»31 Два су при­сту­па на­ци­о­нал­ном иден­ти­
те­т у. Је­дан је при­ма­ран и он ин­си­сти­ра на ет­нич­ким ко­ре­
ни­ма на­ци­је (та­мо где тих, и та­квих, ет­нич­ких ко­ре­на има).
27
Đ. To­mić: “Ka­ko de­fi­ni­sa­ti na­ci­ju?”, Na­ci­ja kao pro­blem ili re­še­nje: 9-17, Fu­tu­ra pu­
bli­ka­ci­je, No­vi Sad, 2008, str. 14.
28
M. Bo­sa­nac, O. Man­dić, S. Pet­ko­vić: Rječ­nik so­ci­o­lo­gi­je i so­ci­jal­ne psi­ho­lo­gi­je, In­
for­ma­tor, Za­greb, 1977, str. 377.
29
A. Mi­mi­ca, M. Bog­da­no­vić (ur): So­ci­o­lo­ški reč­nik, Za­vod za udž­be­ni­ke, Be­o­grad,
2007, str. 340.
30
D. Ja­njić: Ide­o­lo­gi­ja, po­li­ti­ka i na­si­lje – kri­za na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta i et­nič­ki su­ko­bi,
He­spe­ria, Be­o­grad, 2009, str. 21. „... et­nos,.. či­ni se kao je­dan od ne­ko­li­ko pre­po­
zna­tlji­vih fak­to­ra ko­ji po­ve­zu­je lju­de u za­jed­ni­cu.”
31
А. Ко­стић: Упра­вља­ње гло­ба­ли­за­ци­јом и на­ци­о­нал­ни иден­ти­те­ти, Док­тор­
ска ди­сер­та­ци­ја, Прав­ни фа­кул­тет, Ниш, 2011, стр. 77.
132
Вла­дан Стан­ко­вић
ИДЕН­ТИ­ТЕТ, НА­ЦИ­ЈА, РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА ...
Ет­нос пред­ста­вља за­јед­ни­цу истог по­ре­кла (ра­сног, крв­ног,
фа­ми­ли­јар­ног ста­т у­са). Ет­ни­ци­тет је про­те­жност љу­ди кроз
вре­ме и прет­ке до пра­дав­них вре­ме­на јед­не ве­ли­ке фа­ми­ли­је
срод­ни­ка.32 Ис­точ­ни, или не­мач­ки ет­нич­ки кон­цепт на­ци­је
по­ла­зи од то­га да на­ци­о­нал­но на­ста­је из ет­нич­ког, као за­јед­
ни­ца тла и кр­ви, исто(с)род­них, ко­је осим за­јед­нич­ке исто­
ри­је и тла ве­жу и за­јед­нич­ки: пре­ци, оби­ча­ји, оби­чај­но пра­во
(као из­вор по­зи­тив­ног пра­ва), исти је­зик, кул­т у­ра, мен­та­ли­
тет, по­на­ша­ње, сен­зи­би­ли­тет, па чак и на­ви­ке, стил жи­во­та
и слич­но...33 До­не­кле ње­му су­про­ста­вљен је гра­ђан­ски кон­
цепт на­ци­је ко­ји пред­ста­вља за­јед­ни­цу тла оиви­че­ну др­жав­
ним ме­ђа­ма. На­ци­ја у том слу­ча­ју на­ста­је из ви­ше ет­нич­ких
гру­па (фран­цу­ска, шпан­ска, ру­ска на­ци­ја). Та­да го­во­ри­мо о
за­пад­ном, фран­цу­ском или гра­ђан­ском кон­цеп­ту на­ци­је.34
Гра­ђан­ски кон­цепт на­ци­је је еко­ном­ско-по­ли­тич­ка ка­те­го­ри­
ја љу­ди.35 У ра­ди­кал­ни­јем слу­ча­ју на­ци­ја је по­сле­ди­ца вол­те­
ри­јан­ског на­че­ла: До­мо­ви­на ми је та­мо где ми је до­бро (САД
и Бри­тан­ски Ко­мон­велт).36
4. НА­ЦИ­О­НАЛ­НИ ИДЕН­ТИ­ТЕТ И РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА
На­кон ис­црп­них пој­мов­но-те­о­риј­ских раз­ра­да иден­ти­те­
та, на­ци­је и на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, сле­ди рас­пра­ва о ве­зи
ре­ли­ги­је и на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та.
32
A. Smit: Na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet, XX vek, Be­o­grad, 2010, str. 40.
33
D. Ja­njić: Ide­o­lo­gi­ja, po­li­ti­ka i na­si­lje – kri­za na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta i et­nič­ki su­ko­bi,
He­spe­ria, Be­o­grad, 2009, str. 21.
34
“(...) za­pad­ni ili te­ri­to­ri­jal­ni mo­del na­ci­je. Na­ci­ja je bi­la od­re­đe­na dr­ža­vljan­stvom...
(...) te­ri­to­ri­ja pri­pa­da na­ci­ji isto ko­li­ko i na­ci­ja te­ri­to­ri­ji.” (M. Gli­go­ri­je­vić: Na­ci­o­
nal­ni i nad­na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet u Sr­bi­ji u kon­tek­stu dru­štve­no-po­li­tič­kih pro­me­na,
Ma­gi­star­ska te­za, Fa­kul­tet po­li­tič­kih na­u­ka, Be­o­grad, 2010, str. 28)
35
Те­нис и дру­ги не­мач­ки со­ци­о­ло­зи-фор­ма­ли­сти од­би­ја­ју да ова­квој ску­пи­ни
да­ју епи­тет за­јед­ни­це и на­зи­ва­ју је дру­штвом, јер у та­квој ве­ли­кој гру­пи не
по­сто­ји ни­шта дру­го до ин­те­ре­са по­је­ди­на­ца.
36
“Ame­rič­ki mel­ting pot je ne­po­sred­ni iz­raz an­glo­kom­for­mi­stič­kog mo­de­la in­te­
gra­ci­je. Osnov­ni cilj je či­šće­nje et­nič­kih gru­pa od nji­ho­vih et­nič­kih sa­dr­ža­ja.» (S.
Vu­ki­će­vić: «Iden­ti­tet, uni­ver­zal­nost, mir», Iden­ti­te­ti i kul­tu­ra mi­ra u pro­ce­si­ma glo­
ba­li­za­ci­je i re­gi­o­na­li­za­ci­je Bal­ka­na (ur.) Lju­bi­ša Mi­tro­vić, Dra­ga­na Za­ha­ri­jev­ski,
Da­ni­je­la Ga­vri­lo­vić, 21-34, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet, Niš, 2007, str. 27)
133
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
4.1. Ре­ли­гиј­ско и иден­ти­тет
Ре­ли­ги­ја игра ве­о­ма зна­чај­ну уло­гу у дру­штву. Са­ма реч
ре­ли­ги­ја ука­зу­је на ве­зу чо­ве­ка са Бо­гом – твор­цем и крај­
њом свр­хом.37 За је­дан круг со­ци­о­ло­га и пси­хо­ло­га ре­ли­ги­ја
је не­из­бе­жан ар­хе­тип – пра­сли­ка од ко­је не мо­гу из­ма­ћи ка­ко
по­је­дин­ци та­ко ни гру­пе. У по­ли­тич­ком сми­слу она пред­ста­
вља ја­ку ко­хе­зи­о­ну си­лу у дру­штву ко­ја дру­штво ин­те­гри­
ше у за­јед­ни­цу љу­ди. Од основ­них он­то­ло­шких, кул­т ур­них и
ци­ви­ли­за­циј­ских по­став­ки и при­сту­па по­је­ди­них ре­ли­ги­ја и
кон­фе­си­ја дру­штву за­ви­си и сте­пен те ин­те­гра­ци­је. Оно што
је не­спор­но је­сте ве­за ре­ли­ги­је и иден­ти­те­та, о че­му је већ
до­не­кле би­ло ре­чи.38 Ре­ли­ги­ја је мо­ћан ме­ха­ни­зам са­мо­кон­
тро­ле по­је­ди­на­ца, па и ко­лек­ти­ва. На­ви­ке, мо­да, стан­дар­ди,
оби­ча­ји, мо­гу би­ти утка­ни ре­ли­гиј­ским. У том слу­ча­ју реч је
о кле­ри­ка­ли­за­ци­ји.39 Ме­ђу­тим, ре­ли­гиј­ско се мо­же по­ја­ви­ти
и као по­јав­на фор­ма дру­штве­них, и чак и прав­них нор­ми. Та­
да го­во­ри­мо о фун­да­мен­та­ли­зму. Фун­да­мен­та­ли­зам сна­жно
осли­ка­ва иден­ти­тет дру­штва уко­ли­ко ре­ли­гиј­ско пре­вла­да
над се­ку­лар­ним у јед­ном дру­штву.40 Дру­го, и по­врат­на ве­за
иден­ти­те­та на ре­ли­гиј­ско ни­је увек бе­зна­чај­на. Она бо­ји по­
37
Д. Ка­ле­зић (ур): Ен­ци­ко­пе­ди­ја пра­во­сла­вља, П-Ш, Са­вре­ме­на ад­ми­ни­стра­ци­
ја, Бе­о­град, 2002, стр. 1616: «Ре­ли­ги­ја је ду­хов­на ве­за из­ме­ђу Бо­га и чо­ве­ка.
Ре­ли­ги­ја је мост ко­ји спа­ја чо­ве­ка са Бо­гом и у исто вре­ме је не­пре­мо­сти­ва
про­ва­ли­ја ко­ја чо­ве­ка од­ва­ја од оста­лих жи­вих би­ћа на Зе­мљи.»
38
Та­ко нпр. Зо­ри­ца Ку­бу­рић на осно­ву ем­пи­риј­ски утвр­ђе­них ре­зул­та­та за­
кљу­чу­је: “Ulo­ga cr­kve i dr­ža­ve do­pri­no­si da se for­mi­ra i na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet u
slo­je­vi­ma i u lič­no­sti stva­ra­ju­ći pred­sta­vu o se­bi i o self-kon­cep­tu ko­ji se od­no­si
pre­ma dru­go­me na in­di­vi­du­al­nom i grup­nom ni­vou.” (Z. Ku­bu­rić: «Ulo­ga re­li­gi­je
u for­mi­ra­nju iden­ti­te­ta i so­ci­jal­ne dis­tan­ce», Iden­ti­te­ti i kul­tu­ra mi­ra u pro­ce­si­ma
glo­ba­li­za­ci­je i re­gi­o­na­li­za­ci­je Bal­ka­na (ur.) Lju­bi­ša Mi­tro­vić, Dra­ga­na Za­ha­ri­jev­ski,
Da­ni­je­la Ga­vri­lo­vić, 167-174, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet, Niš, 2007, str.172)
39
F. P. Gin­gras, “Na­ti­o­nal and Re­li­gi­o­us Iden­ti­ti­es − Con­di­ti­ons of Con­flict or Har­
mony”, De­part­ment of Po­li­ti­cal Sci­en­ce, Uni­ver­sity of Ot­ta­wa, Ot­ta­wa, On­ta­rio,
Ca­na­da, Na­ti­o­nal Iden­ti­ti­es Con­fe­ren­ce, Uni­ver­sity of Lon­don, April 1998: “A cle­
ri­cal com­mu­nity is a com­mu­nity pos­ses­sing so­cial in­sti­tu­ti­ons and struc­tu­res that
ha­ve been and are still lar­gely sha­ped or in­flu­en­ced by a re­li­gi­o­us eli­te; mem­bers of
a cle­ri­cal com­mu­nity sha­re a set of va­lu­es, be­li­efs and at­ti­tu­des co­di­fied by the re­
li­gi­o­us eli­te and spread by its clergy; in a cle­ri­cal com­mu­nity, the clergy has spe­cial
pri­vi­le­ges and the­re is no cle­ar dis­tin­ction bet­we­en se­cu­lar li­fe and re­li­gi­o­us li­fe.”
40
О то­ме ви­ше у: В. Стан­ко­вић, “Осно­ви фун­да­мен­та­ли­зма”, По­ли­тич­ка ре­ви­
ја, 4/2009, стр. 109-126, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2009.
134
Вла­дан Стан­ко­вић
ИДЕН­ТИ­ТЕТ, НА­ЦИ­ЈА, РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА ...
сто­је­ћи ре­ли­гиј­ски при­ступ у за­ви­сно­сти од еле­ме­на­та ко­лек­
тив­не или со­ци­јал­не пси­хо­ло­ги­је (мен­та­ли­тет љу­ди од­ре­ђе­ног
про­сто­ра, кли­ма, об­леж­ја тла, итд). По­себ­на је за­ни­мљи­вост
ути­ца­ја на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та на при­сту­пе ис­тој ре­ли­ги­ји
или кон­фе­си­ји.41
4.2. Ре­ли­гиј­ски на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет
У овом крат­ком, за­вр­шном освр­т у по­за­ба­ви­ће­мо се пи­та­
њем ре­ли­гиј­ског на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та. Оно по­кри­ва на­
уч­ну област ко­ја ис­тра­жу­је кон­флит­на под­руч­ја по­ли­тич­ких
на­у­ка – сво­је­вр­сну по­ли­ти­ко­ло­ги­ју су­ко­ба.42
На тра­гу Тој­би­је­ве ци­ви­ли­зи­сти­ке, ко­ју је Тој­би обо­јио
исто­риј­ским ме­то­да­ма, и Хан­тинг­то­но­ве по­ли­ти­ко­ло­ги­је су­
ко­ба, ка­да рас­пра­вља­мо о ре­ли­гиј­ском на­ци­о­нал­ном иден­
ти­те­т у та­да тре­ба да има­мо у ви­ду два одво­је­на пој­мов­на
об­ли­ка. Је­дан се ти­че ре­ли­гиј­ског на­ци­о­на­ли­зма, а дру­ги ре­
ли­гиј­ског шо­ви­ни­зма.43
Ре­ли­гиј­ски на­ци­о­на­ли­зам на­ста­је нај­че­шће у под­руч­ји­ма
ра­се­да ци­ви­ли­за­ци­ја, али то не мо­ра увек би­ти слу­чај. Ни­је
че­ста по­ја­ва али се де­ша­ва да ре­ли­гиј­ски фак­тор до­при­не­се
из­град­њи на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та и са­мо­бит­но­сти. У екс­
трем­ним слу­ча­је­ви­ма де­ша­ва се да се чак не­ги­ра до­та­да­шња
на­ци­о­нал­на са­мо­бит­ност и да се у про­па­ганд­ним и но­во­и­
ден­ти­тет­ским пре­стро­ја­ва­њи­ма ин­си­сти­ра и на то­ме да ни­је
ре­ли­ги­ја од­ре­ди­ла но­во­у­во­де­ћу на­ци­ју, већ да је дав­но при­
кри­ве­ни ет­нос са­да у пу­ној ме­ри ожи­вео (за­ка­сне­ли на­ци­о­
нал­ни ро­ман­ти­зам).44 У још екс­трем­ни­ји слу­ча­је­ви­ма ин­си­
41
Та­кав је слу­чај са га­ли­ка­ни­змом у фран­цу­ској Цр­кви ла­тин­ског об­ре­да, или
са си­риј­ским исла­мом ме­ког, мик­сног су­ни­зма у до­ди­ру са ши­и­змом и пра­
во­слав­ним хри­шћан­ством.
42
О по­ли­ти­ко­ло­ги­ји су­ко­ба у: З. Ми­ло­ше­вић, “Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква и ислам
– од ‘Lec­tio ma­gi­stra­lis’ до по­вла­че­ња Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве пред исла­мом”,
На­ци­о­нал­ни ин­те­рес – ча­со­пис за на­ци­о­нал­на и др­жав­на пи­та­ња, 3/2012,
стр. 197-214, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2012.
43
На ову те­му у: M. Am­bro­si­ni, “Po­pe Be­ne­dict XVI and the Re­gen­sburg lec­tu­re
– the re­pre­sen­ta­tion of islam and the Clash of ci­vi­li­za­tion in the ita­lian me­dia”, По­
ли­ти­ко­ло­ги­ја ре­ли­ги­је, 2/2011, стр. 215-232, Цен­тар за про­у­ча­ва­ње ре­ли­ги­је
и вер­ску то­ле­ран­ци­ју, Бе­о­град, 2011.
44
О то­ме кон­крет­ни­је у: В. Стан­ко­вић, “Гра­ђан­ски кон­цепт цр­но­гор­ске на­ци­је
– тех­но­ло­ги­ја аси­ми­ла­ци­је Ср­ба in vi­vo”, По­ли­тич­ка ре­ви­ја, 4/2011, стр. 69-
135
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
сти­ра се чак на то­ли­кој за­себ­но­сти но­во­ор­га­ни­зо­ва­не на­ци­је,
да се иде у нај­да­љу про­шлост из ко­је се из­вла­че те­зе о ра­сним
по­себ­но­сти­ма но­во­ди­зај­ни­ра­не на­ци­је. Ко­па се по ге­не­ти­ци,
ис­тра­жу­ју се ха­ле­о­гру­пе, по­ре­де се ко­сти и ло­ба­ње, а све у
ци­љу ре­ди­зај­ни­ра­ња ста­рог и учвр­шћи­ва­ња не­ка­квог но­вог
иден­ти­те­та. Ре­ли­ги­ја у том но­вом на­ци­о­нал­ном ре­ди­зај­ни­ра­
њу тек ка­сни­је за­у­зи­ма зна­чај­но ме­сто. Она је сто­жер оку­пља­
ња, сред­ство иден­ти­фи­ка­ци­је, али и мо­би­ли­за­ци­је.45 Ре­ли­ги­
ја та­да омо­гу­ћа­ва са­крал­ност но­во­и­ден­ти­тет­ском по­рет­ку.
Уко­ли­ко је не­мо­гу­ће од јед­не зна­чај­не, а опо­зит­не, ре­ли­гиј­ске
гру­пе на­пра­ви­ти на­ци­ју – јер је ма­тич­на др­жа­ва ја­ка – он­да
се од ма­тич­не др­жа­ве зах­те­ва cor­pus se­pa­ra­tum за ту гру­пу. Из
из­дво­је­них пра­ва ка­сни­је се фор­ми­ра пр­во кул­т ур­на, а по­
том и те­ри­то­ри­јал­на ауто­но­ми­ја, ко­ја јед­ног да­на пре­ра­ста у
се­па­ра­ти­зам и мо­гу­ћу се­це­си­ју. Та­ко се спро­во­ди ре­кон­фи­гу­
ра­ци­ја те­ри­то­ри­јал­них др­жав­них це­ли­на и оства­ру­је ге­о­по­
ли­тич­ки бо­ни­тет.46
Ре­ли­гиј­ски шо­ви­ни­зам иде ко­рак да­ље... Он на­ста­је ис­кљу­
чи­во на ра­се­ди­ма ци­ви­ли­за­ци­ја. Ту је бор­ба ци­ви­ли­за­ци­ја за
овла­да­ва­ње про­сто­ром то­ли­ка, да се на­ци­о­нал­на са­мо­бит­
ност гра­ди на по­ни­шта­ва­њу вер­ске и ре­ли­гиј­ске са­мо­бит­но­
сти дру­ге ко­лек­тив­не гру­пе. Ис­ти­чу се пред­но­сти соп­стве­не
ре­ли­ги­је или кон­фе­си­је, не­ги­ра­ју се ре­ли­гиј­ски при­сту­пи
он­то­ло­шком, кул­т у­ро­ло­шком и ци­ви­ли­за­циј­ском дру­го­га,
кроз не­ги­ра­ње Дру­го­сти, ко­је оби­та­ва ту на истом про­сто­ру.
У екс­трем­ним слу­ча­је­ви­ма гру­пе се за­тва­ра­ју, а су­коб има ти­
ња­ју­ћи ка­рак­тер. Кра­ва­ви гра­ђан­ски и вер­ски (ме­ђу­ре­ли­гиј­
ски и ме­ђу­кон­фе­си­о­нал­ни) ра­то­ви пред­ста­вља­ју нај­ек­стрем­
ни­ју фор­му ис­по­ља­ва­ња ре­ли­гиј­ског шо­ви­ни­зма.47
88, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2011.
45
О ве­зи ре­ли­гиј­ског фа­на­ти­зма и екс­трем­ног на­ци­о­на­ли­зма у Ју­го­и­сточ­ној
Евро­пи ви­ше у сту­ди­ји: V. Cvet­kov­ska-Oco­ko­ljić, T. Cvet­kov­ski, “The In­flu­en­ce
of Re­li­gion on the Cre­a­tion of Na­ti­o­nal Iden­tity in Ser­bia”, Jo­ur­nal of Iden­tity and
Mi­gra­tion Stu­di­es, Vol. 4, Nº 2, Uni­ver­sity of Ora­dea, 2010, р. 89.
46
О ово­ме ви­ше у: L. Bar­ring­ton, Af­ter In­de­pen­den­ce – Ma­king and Pro­
tec­ting the Na­tion in Post­co­lo­nial and Post­com­mu­nist Sta­tes, Uni­ver­sity
of Mic­hi­gan Press, Ann Ar­bor – Mic­hi­gan, 2006.
47
Џејмс Вил ис­ти­че и по­зи­тив­не и не­га­тив­не стра­не ути­ца­ја ре­ли­ги­је на на­
ци­о­нал­ни иден­ти­тет: “Li­ke iden­tity mo­re ge­ne­rally, the in­flu­en­ce of re­li­gion on
na­ti­o­nal iden­tity has po­si­ti­ve and ne­ga­ti­ve ef­fects. On the po­si­ti­ve si­de, re­li­gi­ons
136
Вла­дан Стан­ко­вић
ИДЕН­ТИ­ТЕТ, НА­ЦИ­ЈА, РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА ...
За­кљу­чак
Ма ко­ли­ко је­дан део по­ли­ти­ко­ло­га и со­ци­о­ло­га не­по­сред­
но до­во­дио у ве­зу на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет и ре­ли­ги­ју тврд­ња­
ма о пре­с уд­ном ути­ца­ју ре­ли­ги­је на ства­ра­ње на­ци­о­нал­ног
иден­ти­те­та, ва­ља­ло би ис­та­ћи да то ни­је са­свим тач­но. Ре­
ли­ги­ја мо­же игра­ти ва­жну уло­гу у фор­ми­ра­њу на­ци­о­нал­ног
иден­ти­те­та, чак и пре­с уд­ну,48 а у из­у­зет­ним слу­ча­је­ви­ма спој
ре­ли­ги­је и на­ци­о­нал­ног пре­да­ња мо­же да из­гра­ди чак и пра­
ву ма­лу ци­ви­ли­за­ци­ју.49 Ипак то су рет­ки слу­ча­је­ви. Че­шће
ре­ли­ги­ја са­мо укла­па од­ре­ђе­не, већ фор­ми­ра­не на­ци­је, у ши­
ре кул­т ур­но-ци­ви­ли­за­циј­ске це­ли­не, кон­тек­сту­а­ли­зи­ра­ју­ћи
та­ко и њи­хо­ву на­ци­о­нал­ну и са­крал­ну ге­о­по­ли­ти­ку.
Vla­dan Stan­ko­vic
IDEN­TITY, NA­TION, RE­LI­GION
– THE­O­RE­TI­CAL AND COR­RE­LA­TION SET­TINGS –
Sum­mary
From the ne­ces­sity to draw a the­o­re­ti­cal cor­re­la­tion bet­we­en
a re­li­gion and a na­ti­o­nal iden­tity, the aut­hor of this re­se­arch
ap­pro­ac­hed this su­bject via study of cog­ni­ti­ve set­tings: iden­
tity, na­tion, na­ti­o­nal iden­tity and re­li­gion. The goal of this
re­se­arch, is a an­swer to the qu­e­sti­on: How a re­li­gion in­flu­en­
aspi­re to cre­a­te just and lo­ving re­la­ti­on­ships among pe­o­ple. This is the re­la­ti­o­nal
uni­ver­sal co­re of re­li­gion which is ma­ni­fests it­self in dif­fe­rent ways in dif­fe­rent
com­mu­ni­ti­es. On the ne­ga­ti­ve si­de such dif­fe­ren­ces can spark vi­o­lent con­flicts.
Will se­eks a way to ma­in­tain the­se po­si­ti­ve ef­fects whi­le avo­i­ding the ne­ga­ti­ve.” (J.
Will: “A Chri­stian The­o­lo­gi­cal Per­spec­ti­ve on Et­hno­re­li­gi­o­us Con­flict”, The Hand­
bo­ok of In­ter­et­hnic Co­e­xi­sten­ce, Ed. Euge­ne We­i­ner Con­ti­nu­um Pu­blis­hing, New
York, 1998, p. 116-125)
48
Та­ко на при­мер: “The Ar­me­nian Church has been and re­ma­ins a for­ce of Ar­me­
nian na­ti­o­na­lism.” (V. Gu­ro­ian, “Re­li­gion and Ar­me­nian Na­ti­o­nal iden­tity – Na­
ti­o­na­lism Old nad New”, http://www.ge­or­ge­fox.edu/aca­de­mics/un­der­grad/de­part­
ments/soc-swk/ree/Gu­ro­ian_Re­li­gion.html)
49
Да­нас пре­вла­да­ва ми­шље­ње да је је­вреј­ство, због сво­је по­себ­но­сти и зна­ча­ја,
пра­ва ма­ла за­себ­на ци­ви­ли­за­ци­ја.
137
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
ces the for­ma­tion of a na­ti­o­nal iden­tity and is it pos­si­ble for
the na­ti­o­nal iden­tity to cre­a­te uni­que fe­a­tu­res wit­hin re­li­gion
it­self ? The met­hods used in this work we­re as fol­lo­wing: ob­
ser­va­tion, analyti­cal and synthe­tic met­hod, con­tent analysis,
com­pa­ra­ti­ve met­hod... The prac­ti­cal ap­pli­ca­tion of this re­se­
arch is ba­sed up on the­o­re­ti­cal and epi­ste­mo­lo­gi­cal analysis
of spe­ci­fic pro­ject go­als, clo­sing the cog­ni­ti­ve gaps, po­in­ting at
the re de­sign of the iden­tity in vi­vo.
Keywords: iden­tity, na­ti­o­nal iden­tity, po­li­ti­cal the­ory, epi­
ste­mo­logy of so­ci­ety, po­li­ti­co­logy of re­li­gion
Ли­те­ра­т у­ра
Am­bro­si­ni, Mar­ti­na: "Po­pe Be­ne­dict XVI and the Re­gen­sburg lec­tu­re –
the re­pre­sen­ta­tion of islam and the Clash of ci­vi­li­za­tion in the
ita­lian me­dia”, По­ли­ти­ко­ло­ги­ја ре­ли­ги­је, 2/2011, стр. 215232, Цен­тар за про­у­ча­ва­ње ре­ли­ги­је и вер­ску то­ле­ран­ци­ју,
Бе­о­град, 2011.
Bar­ring­ton, Lo­well: Af­ter In­de­pen­den­ce – Ma­king and Pro­tec­ting the Na­
tion in Post­co­lo­nial and Post­com­mu­nist Sta­tes, Uni­ver­sity of
Mic­hi­gan Press, Ann Ar­bor – Mic­hi­gan, 2006.
Byrne, Ja­mes: Re­li­gion and the En­lig­hten­ment – From De­scar­tes to Kant,
West­min­ster John Knox Press, Lo­ui­ ­svil­le, 1996.
Bo­sa­nac Mi­lan, Man­dić Oleg, Pet­ko­vić Stan­ko: Rječ­nik so­ci­o­lo­gi­je i so­ci­
jal­ne psi­ho­lo­gi­je, In­for­ma­tor, Za­greb, 1977.
Bur­zin­ska Ana, Mar­kov­ski Mi­haj­lo-Pa­vle, Knji­žev­ne te­o­ri­je XX ve­ka,
Slu­žbe­ni gla­snik, Be­og­ rad, 2009.
Will, Ja­mes: "A Chri­stian The­o­lo­gi­cal Per­spec­ti­ve on Et­hno­re­li­gi­o­us
Con­flict", The Hand­bo­ok of In­ter­et­hnic Co­e­xi­sten­ce, Ed. Euge­
ne We­i­ner Con­ti­nu­um Pu­blis­hing, New York, 1998.
Vu­ki­će­vić, Slo­bo­dan: „Iden­ti­tet, uni­ver­zal­nost, mir“, Iden­ti­te­ti i kul­tu­ra
mi­ra u pro­ce­si­ma glo­ba­li­za­ci­je i re­gi­o­na­li­za­ci­je Bal­ka­na (ur.)
Lju­bi­ša Mi­tro­vić, Dra­ga­na Za­ha­ri­jev­ski, Da­ni­je­la Ga­vri­lo­vić,
21-34, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet, Niš, 2007.
Đu­rić, Je­le­na: Glo­bal­ni pro­ce­si i pre­o­bra­žaj iden­ti­te­ta, In­sti­tut za fi­lo­zo­fi­
ju i dru­štve­nu te­o­ri­ju, Be­og­ rad, 2012.
Đu­rić, Je­le­na: "An­tro­po­lo­gi­ja re­li­gi­je i kul­tu­ra iden­ti­te­ta", An­tro­po­lo­gi­ja
re­li­gi­je i al­ter­na­tiv­ne re­li­gi­je – kul­tu­ra iden­ti­te­ta, str. 265-292,
Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet, Be­o­grad, 2011.
138
Вла­дан Стан­ко­вић
ИДЕН­ТИ­ТЕТ, НА­ЦИ­ЈА, РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА ...
Đu­rić, Mi­ha­i­lo: So­ci­o­lo­gi­ja Ma­xa We­be­ra, Ma­ti­ca hr­vat­ska, Za­greb,
1964.
Gin­gras, François-Pi­er­re: "Na­ti­o­nal and Re­li­gi­o­us Iden­ti­ti­es − Con­di­ti­
ons of Con­flict or Har­mony", De­part­ment of Po­li­ti­cal Sci­en­
ce, Uni­ver­sity of Ot­ta­wa, Ot­ta­wa, On­ta­rio, Ca­na­da, Na­ti­o­nal
Iden­ti­ti­es Con­fe­ren­ce, Uni­ver­sity of Lon­don, April 1998.
Gli­go­ri­je­vić, Mi­le­na: Na­ci­o­nal­ni i nad­na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet u Sr­bi­ji u kon­
tek­stu dru­štve­no-po­li­tič­kih pro­me­na, Ma­gi­star­ska te­za, Fa­kul­
tet po­li­tič­kih na­u­ka, Be­og­ rad, 2010.
Gu­ro­ian, Vi­gen: "Re­li­gion and Ar­me­nian Na­ti­o­nal iden­tity – Na­ti­o­na­
lism Old nad New", http://www.ge­or­ge­fox.edu/aca­de­mics/un­
der­grad/de­part­ments/soc-swk/ree/Gu­ro­ian_Re­li­gion.html
Еј­дус, Фи­лип: Уза­јам­но кон­сти­ту­и­са­ње иден­ти­те­та по­ли­тич­
ке за­јед­ни­це и ње­не без­бед­но­сти, Док­тор­ска ди­сер­та­ци­ја,
Фа­кул­тет по­ли­тич­ких на­у­ка, Бе­о­град, 2012.
Ja­njić, Du­šan: Ide­o­lo­gi­ja, po­li­ti­ka i na­si­lje – kri­za na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta
i et­nič­ki su­ko­bi, He­spe­ria, Be­og­ rad, 2009.
Је­ро­тић, Вла­де­та: Чо­век и ње­гов иден­ти­тет, Деч­је но­ви­не, Гор­њи
Ми­ла­но­вац, 1988.
Jung, Karl-Gu­stav: Ar­he­ti­po­vi i ko­lek­tiv­no ne­sve­sno, Atos, Be­o­grad, 2003.
Ка­ле­зић, Ди­ми­три­је (ур): Ен­ци­ко­пе­ди­ја пра­во­сла­вља, П-Ш, Са­вре­
ме­на ад­ми­ни­стра­ци­ја, Бе­о­град, 2002.
Con­nor, Wal­ker: Et­hno­na­ti­o­na­lism – the qu­est for un­der­stan­ding, Prin­
ce­ton Uni­ver­sity Press, New Yer­sey, 1994.
Ко­стић, Алек­сан­дар: Упра­вља­ње гло­ба­ли­за­ци­јом и на­ци­о­нал­ни
иден­ти­те­ти, Док­тор­ска ди­сер­та­ци­ја, Прав­ни фа­кул­тет,
Ниш, 2011.
Ku­bu­rić, Zo­ri­ca: «Ulo­ga re­li­gi­je u for­mi­ra­nju iden­ti­te­ta i so­ci­jal­ne dis­
tan­ce», Iden­ti­te­ti i kul­tu­ra mi­ra u pro­ce­si­ma glo­ba­li­za­ci­je i re­gi­
o­na­li­za­ci­je Bal­ka­na (ur.) Lju­bi­ša Mi­tro­vić, Dra­ga­na Za­ha­ri­jev­
ski, Da­ni­je­la Ga­vri­lo­vić, str. 167-174, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet, Niš,
2007.
Ми­лић, Во­јин: «Дир­ке­мо­ва со­ци­о­ло­шка те­о­ри­ја са­зна­ња», Фи­ло­зо­
фи­ја, Бе­о­град, 1965.
Ми­ло­ше­вић, Зо­ран: «Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква и ислам – од 'Lec­tio ma­
gi­stra­lis’ до по­вла­че­ња Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве пред исла­
мом”, На­ци­о­нал­ни ин­те­рес – ча­со­пис за на­ци­о­нал­на и
др­жав­на пи­та­ња, 3/2012, стр. 197-214, Ин­сти­т ут за по­ли­
тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2012.
139
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Mi­mi­ca Aljo­ša, Bog­da­no­vić Ma­ri­ja (ur): So­ci­o­lo­ški reč­nik, Za­vod za udž­
be­ni­ke, Be­og­ rad, 2007.
Par­sons Tal­cott, Lidz Vic­tor, Hel­mut Sta­ub­mann: Ac­tor, Si­tu­a­tion and
Nor­ma­ti­ve Pat­tern – An Es­sey in the The­ory of So­cial Ac­tion,
LIT Ver­lag Münster, Tran­sac­tion Pu­blis­her New Brun­swick,
2010.
Pu­ha­lo, Sr­đan: "So­ci­o­de­mo­graf­ske ka­rak­te­ri­sti­ke et­nič­kog iden­ti­te­ta i
po­ve­za­nost sa dr­žav­nim i evrop­skim iden­ti­te­tom", Lič­nost i
dru­štvo II – et­nič­ki, dr­žav­ni i evrop­ski iden­ti­tet, Ba­nja Lu­ka,
2005.
Riz, Vi­li­jem: Fi­lo­zo­fi­ja i re­li­gi­ja, De­re­ta, Be­o­grad, 2004.
Smit, An­to­ni: Na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet, XX vek, Be­o­grad, 2010.
Стан­ко­вић, Вла­дан: "Пар­сонс – Ар­хи­тек­та Но­вог по­рет­ка", По­ли­
тич­ка ре­ви­ја, 1/2004, стр. 267-274, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­
ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2004.
Стан­ко­вић, Вла­дан: "Осно­ви фун­да­мен­та­ли­зма", По­ли­тич­ка ре­ви­
ја, 4/2009, стр. 109-126, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је,
Бе­о­град, 2009
Стан­ко­вић, Вла­дан: "Гра­ђан­ски кон­цепт цр­но­гор­ске на­ци­је – тех­
но­ло­ги­ја аси­ми­ла­ци­је Ср­ба in vi­vo”, По­ли­тич­ка ре­ви­ја,
4/2011, стр. 69-88, Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­
град, 2011.
So­ro­kin, Pi­trim: Dru­štve­na i kul­tur­na di­na­mi­ka, Slu­žbe­ni list, Be­o­grad,
CID, Pod­go­ri­ca, 2002.
To­mić, Đor­đe: "Ka­ko de­fi­ni­sa­ti na­ci­ju?", Na­ci­ja kao pro­blem ili re­še­nje,
стр. 9-17, Fu­tu­ra pu­bli­ka­ci­je, No­vi Sad, 2008.
Hall, Stu­art: "Ko­me tre­ba iden­ti­tet?", Ča­so­pis za knji­žev­nost, kul­tu­ru i
dru­štve­na pi­ta­nja – Reč, 64/10, str. 215-233, Za­greb, 2001.
Cvet­kov­ska-Oco­ko­ljić Vi­o­le­ta, Cvet­kov­ski Ta­tja­na: "The In­flu­en­ce of
Re­li­gion on the Cre­a­tion of Na­ti­o­nal Iden­tity in Ser­bia", Jo­ur­
nal of Iden­tity and Mi­gra­tion Stu­di­es, Vol. 4, Nº 2, Uni­ver­sity
of Ora­dea, 2010.
Jac­kson Ro­nald, Hogg Mic­hael, Encyclo­pe­dia of Iden­tity, Sa­ge Pu­bli­ca­ti­
ons Inc, Lon­don, 2010.
Stein Mur­ray, Jo­nes Raya: Cul­tu­res and Iden­ti­ti­es in Tran­si­tion – Jun­gian
Per­spec­ti­ves, Ro­u­tled­ge Taylor & Fran­cis, New York, 2010.
140
Та­тја­на Ве­тро­ва✳
УДК 316.334.5:2
КУЛ­ТУР­НИ РЕ­ЉЕФ У АСПЕК­ТУ
РЕ­ЛИ­ГИ­О­ЗНОГ ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА✳✳
Сажетак
У раз­ли­чи­тим стра­те­ги­ја­ма раз­во­ја те­ри­то­ри­ја
учвр­шћу­ју се по­зи­ци­је кул­тур­ног ре­ље­фа. Ме­ђу­тим,
че­сто се ре­ли­ги­оз­ на ком­по­нен­та кул­тур­ног са­мо­о­пре­
де­ље­ња не узи­ма у об­зир ни кон­цеп­ту­ал­но ни так­тич­
ки.
Кључ­не ре­чи: иден­ти­тет, ре­ли­ги­ја, кул­тур­ни ре­љеф
У по­след­ње вре­ме је­дан од трен­до­ва раз­во­ја те­ри­то­ри­ја у
Ру­си­ји су ва­ри­ја­ци­је на те­му те­ри­то­ри­јал­ног мар­ке­тин­га, ми­
то­ди­зај­на, брен­дин­га и слич­них стра­те­ги­ја. Те­ма те­ри­то­ри­
јал­ног мар­ке­тин­га при­влач­но­сти по­че­ла је да се по­пу­ла­ри­ше
у Ру­си­ји от­при­ли­ке од 2003. го­ди­не. Из­ме­ђу оста­лог, 2005. го­
ди­не из­ла­зи по­зна­та пу­бли­ка­ци­ја Ф. Ко­тле­ра и др. ,,Мар­ке­
тинг ме­ста. При­вла­че­ње ин­ве­сти­ци­ја, пред­у­зе­ћа, ста­нов­ни­
ка и ту­ри­ста у гра­до­ве, ко­му­не, ре­ги­о­не и зе­мље Евро­пе“1 на
ру­ском је­зи­ку, иако већ 2002. го­ди­не по­сто­је ру­ске ва­ри­јан­те
ис­тра­жи­ва­ња, на при­мер ,,Оп­штин­ска упра­ва: мар­ке­тинг те­
ри­то­ри­ја“ А. П. Пан­кру­хи­на2 по­ста­је је­дан од пр­вих ба­зич­них
при­руч­ни­ка из те­ри­то­ри­јал­ног мар­ке­тин­га. Те­ри­то­ри­јал­ни
мар­ке­тинг по­ста­је пред­мет осми­шља­ва­ња ква­ли­те­та те­ри­то­
✳
✳✳
1
2
Че­ре­по­вац, Че­ре­по­вец­ки др­жав­ни Уни­вер­зи­тет, до­цент на ка­те­дри за од­но­се
са јав­но­шћу, жур­на­ли­сти­ку и ре­кла­му, Ру­ска Фе­де­ра­ци­ја
Рад је из­ра­ђен у окви­ру ре­ги­о­нал­ног кон­кур­са ,,Се­ве­ро-за­пад Ру­си­је: исто­
ри­ја и са­да­шњост“, 2012. го­ди­на – Во­логдска област, Ру­ски ху­ма­ни­стич­ки на­
уч­ни фонд, про­је­кат № 12-14-35003 ,,Кул­т ур­ни ре­љеф Че­ре­по­вец­ког кра­ја».
Ко­тлер Ф., Асплунд К., Ре­йн И., Ха­й­дер Д. Мар­ке­тинг мест. При­вле­че­ние
ин­ве­сти­ций, пред­при­я­тий, жи­те­лей и ту­ри­стов в го­ро­да, ком­му­ны, ре­ги­о­ны
и стра­ны Евро­пы, Сток­го­льм­ская шко­ла эко­но­ми­ки, СПб., 2005, 390 стр.
Пан­кру­хин А.П. Му­ни­ци­па­ль­ное упра­вле­ние: мар­ке­тинг тер­ри­то­рий. М.:
Ло­гос, 2002. ; Пан­кру­хин А. П. Мар­ке­тинг тер­ри­то­рий, 2-е изд. до­полн.,
Пи­тер СПб., 2006.
141
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
ри­јал­ног упра­вља­ња,3 прак­се на­пред­них гра­до­ва и при­мен­
љи­во­сти прак­се као мо­де­ла раз­во­ја гра­да,4 раз­во­ја брен­до­ва
ру­ских гра­до­ва5 и сл.
Шта­ви­ше, вла­да зе­мље и гу­бер­на­то­ри по­је­ди­них ре­ги­о­на
по­све­ћу­ју по­себ­ну па­жњу про­јек­ти­ма из да­те обла­сти. Ме­ђу
њи­ма су:,,Кон­цеп­ци­ја про­мо­ви­са­ња на­ци­о­нал­не и ре­ги­о­нал­
них мар­ки ро­бе и услу­га до­ма­ће про­из­вод­ње за 2007-2008. го­
ди­ну“, кон­цеп­ци­ја ,,Про­гра­ми по­бољ­ша­ва­ња ин­ве­сти­ци­о­ног
ими­џа Ру­си­је у ино­стран­ству“ до 2012. го­ди­не, ,,Кон­цеп­ци­ја
ства­ра­ња ме­ђу­на­род­ног фи­нан­сиј­ског цен­тра у Ру­ској Фе­де­
ра­ци­ји“ до 2012. го­ди­не у Мо­скви, ,,Стра­те­ги­ја раз­во­ја ту­ри­
зма у Ру­ској Фе­де­ра­ци­ји за пе­ри­од до 2015. го­ди­не“ и ,,Кон­
цеп­ци­ја ду­го­роч­ног со­циј­ла­но-еко­ном­ског раз­во­ја Ру­ске
Фе­де­ра­ци­је за пе­ри­од до 2020. го­ди­не“6.
При том се ко­ри­сте кон­цеп­ци­је и стра­те­ги­је ка­ко за спо­
ља­шњи, та­ко и за уну­тра­шњи ауди­то­ри­јум. Уну­тра­шњи
ауди­то­ри­јум од­ре­ђу­је се пре све­га це­ло­у­куп­но­шћу чла­но­ва
за­јед­ни­це ко­ји жи­ве на да­тој те­ри­то­ри­ји. И очи­глед­но је да
упра­во по­тен­ци­јал уну­тра­шњег ауди­то­ри­ју­ма да­је под­стрек
за раз­вој те­ри­то­ри­је и за спо­ља­шњу ауди­то­ри­ју. То се ти­че ка­
ко раз­ра­де ту­ри­стич­ких про­из­во­да, та­ко и у це­ло­сти обез­бе­
ђу­је при­влач­ност те­ри­то­ри­је и чи­ни је ре­ла­тив­ним цен­тром
за ра­зно­род­но ис­по­ља­ва­ње мо­бил­ног ис­пу­ња­ва­ња. Ов­де се
као при­мер мо­гу на­ве­сти на­уч­ни ино­ва­ци­о­ни цен­три и ком­
плек­си ко­ји су кон­цен­три­са­ни на од­ре­ђе­ним те­ри­то­ри­ја­ма
(Томск, Перм, Ка­зањ, по­зна­то Скол­ко­во).
3
Ор­ло­ва Т.М. Упра­вле­ние раз­ви­ти­ем го­ро­да: Ме­то­ди­че­ские ре­ко­мен­да­ции
мест­ным ад­ми­ни­стра­ци­ям по про­дви­же­нию го­ро­дов, Хол­дин­го­вая ком­па­ния
ТИ­КОМ, М., 2001; Са­чук Т.В. По­ве­де­ние по­тре­би­те­лей в тер­ри­то­ри­а­ль­ном
мар­ке­тин­ге, КарНЦ РАН, Пе­тро­за­водск, 2005.
4
Ви­зга­лов Д.В. Мар­ке­тинг го­ро­да, Фонд «Ин­сти­т ут эко­но­ми­ки го­ро­да», М.,
2008.
5
Ве­тров Г.Ю. «Рос­си­й­ские го­ро­да как бренд Рос­сии», Го­род­ской аль­ма­нах,
Вы­пуск 3, /на­уч. ред. Г. Ю. Ве­тров, Фонд «Ин­сти­т ут эко­но­ми­ки го­ро­да», М.,
2008.
6
«Как эф­фек­тив­но про­дви­га­ть тер­ри­то­рии?» ма­те­ри­а­лы би­знес-бло­га [Элек­
тронный ресурс], URL: http://www.so­stav.ru/blogs/27523/4453 (да­та об­ра­щ­е­
ния 29.09.2012)
142
Та­тја­на Ве­тро­ва
КУЛ­ТУР­НИ РЕ­ЉЕФ У АСПЕК­ТУ РЕ­ЛИ­ГИ­О­ЗНОГ ...
Ре­гу­ла­тив­ни ме­ха­ни­зми ра­да са уну­тра­шњим ауди­то­ри­ју­
мом де­фи­ни­шу се пре све­га као све­сни упра­вљач­ки ме­ха­ни­
зми, ко­ји су уз то по­ве­за­ни и са фор­ми­ра­њем ак­тив­не град­
ске за­јед­ни­це, где уче­ству­ју че­ти­ри ком­по­нен­те: уре­ђе­ност,
со­ци­јал­на ин­фра­струк­т у­ра, ком­плек­сно уре­ђи­ва­ње те­ри­то­
ри­је и еко­ло­ги­ја7. Са­мим тим при ства­ра­њу при­влач­не сли­
ке те­ри­то­ри­ја рас­по­ла­же ан­тро­по­ге­но­шћу ре­ље­фа, мо­дер­ни­
за­ци­о­ним па­ра­ме­три­ма (ко­ји су по­сле кри­зе из 2008. го­ди­не
по­себ­но ак­т у­ел­ни), а та­ко­ђе и со­ци­о­кул­т ур­ним ка­пи­та­лом
за­сно­ва­ном на по­тра­зи за ре­ги­о­нал­ним иден­ти­те­том. Тре­
ба ли се за­у­ста­ви­ти са­мо на ре­ги­о­нал­ном иден­ти­те­т у? Да ли
упра­во због то­га по­ку­ша­ји мо­дер­ни­за­ци­је те­ри­то­ри­је у гла­ва­
ма ста­ро­се­де­лач­ког ста­нов­ни­штва оста­ју про­јек­ти (о ко­ји­ма
ста­нов­ни­штво че­сто и не чу­је) за­то што се не узи­ма­ју у об­зир
и дру­ги иден­ти­те­ти?
Ов­де мо­же­мо да ви­ди­мо од­раз по­тра­ге за иден­ти­те­том
ка­ко на оп­ште­на­ци­о­нал­ном, та­ко и на ре­ги­о­нал­ном ни­воу.
По­ку­шај, ко­ји је ка­рак­те­ри­сти­чан за Ру­си­ју, да се на­ђе на­ци­
о­нал­на иде­ја, не­ка за­јед­нич­ка иде­ја ко­ја об­је­ди­њу­је сна­гу уз
за­ма­шност те­ри­то­ри­је, мул­ти­кул­т у­рал­ност и ра­зно­ли­кост
при­род­них и ин­фра­струк­т ур­них мо­гућ­но­сти од­ра­жа­ва се и у
окви­ру ре­ги­о­нал­них про­сто­ра. У том сми­слу по­се­бан зна­чај
до­би­ја со­ци­о­кул­т ур­ни ка­пи­тал ко­ји је у те­о­ри­ји Ф. Фу­ку­ја­ме
за­сно­ван пре све­га на по­ве­ре­њу, тј. то је ,,од­ре­ђе­ни по­тен­ци­
јал дру­штва или ње­го­вог де­ла, ко­ји на­ста­је као ре­зул­тат по­
сто­ја­ња по­ве­ре­ња ме­ђу ње­го­вим чла­но­ви­ма“8.
Обра­ти­мо па­жњу на ту­ма­че­ње со­ци­о­кул­т ур­ног ка­пи­та­ла
П. Бур­ди­јеа: ,,ре­с ур­си за­сно­ва­ни на род­бин­ским од­но­си­ма и
од­но­си­ма у гру­пи члан­ства“9 У сво­јим ра­до­ви­ма аутор обра­
ћа па­жњу на ди­на­ми­ку со­ци­јал­ног ка­пи­та­ла и ње­го­ву спо­соб­
ност за­ме­не дру­гим фор­ма­ма ка­пи­та­ла – сим­бо­лич­ки, еко­
ном­ски и кул­т ур­ни“10.
7
На при­мер: Ком­плек­сный план мо­дер­ни­за­ции мо­но­го­ро­да Че­ре­пов­ца Во­ло­год­
ской обла­сти, Че­ре­по­вец, 2010.
8
Фу­ку­я­ма Ф. До­ве­рие: со­ци­а­ль­ные до­бро­де­те­ли и пу­ть к про­цве­та­нию, М.,
2008.
9
Бур­дье П. Со­ци­о­ло­гия по­ли­ти­ки, М., 1993.
10
Ibid
143
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
То је јед­на стра­на со­ци­о­кул­т ур­ног ре­ље­фа ко­ји се фор­ми­
ра на од­ре­ђе­ној те­ри­то­ри­ји. С тач­ке гле­ди­шта ве­ли­ке це­ло­
ви­то­сти те­о­риј­ског осми­шља­ва­ња про­бле­ма со­ци­о­кул­т ур­ног
про­сто­ра по­треб­но је обра­ти­ти па­жњу и на основ­не ка­рак­те­
ри­сти­ке са­мог кул­т ур­ног ре­ље­фа.
При­сту­пи про­у­ча­ва­њу кул­т ур­ног ре­ље­фа тра­ди­ци­о­нал­но
бе­ле­же: уза­јам­не ве­зе кул­т ур­ног и при­род­ног ре­ље­фа, кул­
тур­ни ре­љеф исто­вре­ме­но кроз при­род­не и кул­т ур­не еле­
мен­те, уза­јам­ну за­ви­сност чо­ве­ко­ве де­лат­но­сти и при­род­не
осно­ве, сте­пен пре­о­бра­жа­ја при­род­ног ре­ље­фа као ре­зул­тат
чо­ве­ко­ве де­лат­но­сти, про­стор­ну струк­т у­ру кул­т ур­ног ре­ље­
фа, по­сто­ја­ње функ­ци­ја кул­т ур­ног ре­ље­фа у кул­т у­ри.11 Нај­
функ­ци­о­нал­ни­јом чи­ни се де­фи­ни­ци­ја В. Н. Ка­луц­ког и А. А.
Ива­но­ве ко­ји сма­тра­ју да је кул­т ур­ни ре­љеф кул­т у­ра ет­нич­ке
за­јед­ни­це ко­ја се фор­ми­ра­ла у од­ре­ђе­ним при­род­но-ге­о­граф­
ским усло­ви­ма узе­та у сво­јој це­ли­ни.12 Тој де­фи­ни­ци­ји бли­
ско је и ан­тро­по­ло­шко ту­ма­че­ње ко­је је пред­ло­жио В. Л. Ка­
ган­ски: ,,сва­ко зе­маљ­ско про­стран­ство ко­је је од­ре­ђе­на гру­па
љу­ди осво­ји­ла ути­ли­тар­но, се­ман­тич­ки и сим­бо­лич­ки“13.
Та­кво је­дин­ство по­гле­да, ко­ји су се фор­ми­ра­ли пре све­га у
ге­о­граф­ско-на­уч­ним ва­ри­јан­та­ма раз­ми­шља­ња о кул­т ур­ном
ре­ље­фу14,омо­гу­ћа­ва ана­ли­зу по­себ­них аспе­ка­та, на при­мер,
од­ре­ђе­ње се­ман­тич­ких, сли­ко­ви­тих по­зи­ци­ја, чак и са­крал­
них по­зи­ци­ја као ком­по­нен­те ко­је су су­штин­ске и од­ре­ђу­ју
об­лик те­ри­то­ри­је и кул­т ур­ни сми­сао ко­ји те­ри­то­ри­ја по­се­
ду­је.
11
Ка­ган­ский В. «Ку­ль­т ур­ный ланд­шафт: основ­ные кон­цеп­ции в рос­си­й­ской
ге­о­гра­фии», Об­сер­ва­то­рия ку­ль­ту­ры: жур­нал-обо­зре­ние, 2009, № 1, стр. 6270
12
Ка­луц­ков В.Н., Ива­но­ва А.А., Да­вы­до­ва Ю.А. и др. Ку­ль­тур­ный ланд­шафт
Рус­ско­го Се­ве­ра. Учеб­ное по­со­бие, Ка­луц­ков В.Н., Ива­но­ва А.А., Жи­раф, М.,
1998, стр. 20.
13
Ка­ган­ский В.Л. Мир ку­ль­тур­но­го ланд­шаф­та. Ку­ль­тур­ный ланд­шафт и со­
вет­ское оби­та­е­мое про­стран­ство. Сбор­ник ста­тей, НЛО, М., 2001, стр. 34.
14
Иса­чен­ко Г.А. «Ок­но в Евро­пу»: ис­то­рия и ланд­шаф­ты, Изд-во С.-Пе­тер­
бург. ун-та, СПб., 1998; Ку­ль­тур­ный ланд­шафт как объ­ект на­сле­дия. Под.
ред. Ю. А. Ве­де­ни­на, М.Е. Ку­ле­шо­вой, Ин­сти­т ут на­сле­дия, М.; Дми­трий
Бу­ла­нин, СПб., 2004; Ку­ль­тур­ный ланд­шафт: во­про­сы те­ор­ ии и ме­то­до­ло­
гии ис­сле­до­ва­ний, Изд-во СГУ, Мо­сква – Смо­ленск, 1998; Ку­ль­тур­ный ланд­
шафт: Те­о­ре­ти­че­ские и ре­ги­о­на­ль­ные ис­сле­до­ва­ния, Изд-во Моск. ун-та,М.,
2003.
144
Та­тја­на Ве­тро­ва
КУЛ­ТУР­НИ РЕ­ЉЕФ У АСПЕК­ТУ РЕ­ЛИ­ГИ­О­ЗНОГ ...
По­зи­ци­је кул­т ур­ног ре­ље­фа су не­с ум­њи­во по­ве­за­не с кул­
тур­ним те­ри­то­ри­јал­ним иден­ти­те­том. И ма­да основ­ни стра­
те­шки те­ри­то­ри­јал­ни до­ку­мен­ти, ко­ји су усме­ре­ни на ре­ор­га­
ни­за­ци­ју гра­до­ва, про­ме­ну иден­ти­те­та ста­нов­ни­ка гра­до­ва,
ко­јих је све ви­ше и ви­ше, утвр­ђу­ју по­зи­ци­је ак­тив­ног гра­
ђан­ског дру­штва као по­треб­ног еле­мен­та за мо­дер­ни­за­ци­ју и
те­ри­то­ри­јал­ну ре­ор­га­ни­за­ци­ју, ипак че­сто оста­ју са­мо за­јед­
нич­ка осно­ва, не до­би­ја­ју­ћи свој кон­крет­ни об­лик.
По­себ­но ће­мо ука­за­ти на кул­т ур­но-ре­ли­ги­о­зну ком­по­нен­
ту, ко­ја се фак­тич­ки иг­но­ри­ше у окви­ру ра­зно­род­них про­
је­ка­та и про­гра­ма на­прет­ка, мо­дер­ни­за­ци­је и ре­ор­га­ни­за­ци­
је гра­да. Не ра­ди се о ства­ра­њу ре­ли­ги­о­зних цен­та­ра, већ о
оп­штем ма­те­ри­ја­ли­зму при ства­ра­њу чак и кул­т ур­них ма­па
ре­ги­о­на и гра­до­ва. Кул­т у­ра се пр­вен­стве­но схва­та као ту­ри­
стич­ки про­из­вод ко­ји се мо­же про­да­ти.
Ма­да, обра­ти­мо па­жњу на очи­гле­ду по­тре­бу ста­нов­ни­ка
сред­њих гра­до­ва (300 хи­ља­да став­но­ни­ка) за ства­ра­њем и
мо­дер­ни­за­ци­јом упра­во ин­фр­струк­т у­ре ве­за­не за кул­т у­ру.
Из­ме­ђу оста­лог, ста­нов­ни­ци гра­да Че­ре­пов­ца15 у отво­ре­ном
ди­ја­ло­гу са гра­до­на­чел­ни­ком и ак­тив­ним ста­нов­ни­ци­ма гра­
да на со­ци­јал­ној мре­жи раз­ми­шља­ју о су­шти­ни кул­т у­ре и
кул­т ур­ној по­ли­ти­ци у ин­ду­стриј­ском гра­ду сред­ње ве­ли­чи­не.
У до­ку­мен­тар­ном об­ли­ку кул­т у­ра је у са­др­жа­ју Ре­сор­ног
циљ­ног про­гра­ма ,,Гра­на Кул­т у­ра гра­да Че­ре­пов­ца“ (20122014)16. Ов­де је стра­те­ги­ја раз­во­ја кул­т у­ре мо­гла да бу­де пред­
ста­вље­на так­тич­но и етап­но, ипак, ис­по­ста­вља се да је со­ци­
о­кул­т ур­ни ка­пи­тал пре­нет са­мо на стра­те­шким ни­во­им
­ а,
так­тич­ки до­ку­мен­ти ни­с у ре­пре­зен­та­тив­ни с тач­ке гле­ди­шта
из­град­ње по­вер­љи­ве ко­му­ни­ка­ци­је и по­тра­ге за ре­ги­о­нал­
ним кул­т ур­ним иден­ти­те­том.
Очи­глед­на је чи­ње­ни­ца да су кул­т ур­но-ре­ли­ги­о­зне по­тре­
бе уоп­ште ван свих про­гра­ма, стра­те­ги­ја и кон­цеп­ци­ја упр­кос
очи­глед­ном, а по­не­кад и пре­ви­ше ва­тре­ном ин­те­ре­со­ва­њу
15
Че­ре­по­вац је град на се­ве­ро-за­па­ду Ру­си­је. Има пре­ко 300 хи­ља­да ста­нов­
ни­ка. Ин­ду­стриј­ски је цен­тар: ме­та­лур­шка и хе­миј­ска ин­ду­стри­ја. У ра­ду се
ко­ри­сти као при­мер ана­ли­зе сред­ње­ста­ти­стич­ког ру­ског гра­да.
16
Ве­дом­ствен­ная це­ле­вая про­грам­ма «Отра­сль «Ку­ль­ту­ра го­ро­да Че­ре­пов­ца»
(2012-2014 го­ды), Че­ре­по­вец, 2012.
145
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
ру­ског дру­штва за ту те­му. Де­ша­ва­ња из бли­ске про­шло­сти
по­твр­ђу­ју ту чи­ње­ни­цу – ди­ску­си­је о Pussy Ri­ot бу­квал­но су
по­де­ли­ле дру­штво на два де­ла. Не­с ум­њи­ва је уло­га ме­ди­ја,
ин­те­рес пре­ма скан­да­ли­ма и пер­спек­ти­ви до­га­ђа­ја од стра­не
вла­сти је при­ро­дан. Ипак, оста­је очи­глед­на чи­ње­ни­ца па­жње
гра­ђа­на Ру­си­је и у ма­лим гра­до­ви­ма пре­ма тој те­ми.
Ако се обра­ти­мо кон­крет­ним ства­ри­ма град­ских раз­ме­ра,
у Че­ре­пов­цу се по­ја­вљу­је но­ва ве­ли­ка цр­ква, тре­ћа по ре­ду.
Ма­ло за град од 30 хи­ља­да ста­нов­ни­ка, али ипак пре де­се­так
го­ди­на та­квих мо­гућ­но­сти ни­је би­ло уоп­ште.17
Бу­ду­ћи да се цр­ква из­гра­ђу­је за­хвљу­ју­ћи при­ло­зи­ма и до­
бро­твор­ним упла­та­ма ин­ду­стриј­ских пред­у­зе­ћа, ис­по­ста­вља
се да су нај­бит­ни­је упра­во по­тре­бе гра­да и ње­го­вих ста­нов­
ни­ка.
При­род­но је да но­ве цр­кве не­ма­ју исто­риј­ски по­тен­ци­јал
култ­ног ме­ста. Али то ому­гу­ћа­ва да из­дво­ји­мо оп­шту тен­
ден­ци­ју по­тра­ге за ре­ли­ги­о­зним иден­ти­те­том и по­тре­бу за
основ­ним об­ред­ним слу­же­њи­ма, да се уви­ди уло­га ре­ли­ги­је
као стан­дар­да тра­ди­ци­о­нал­ног и сва­ко­днев­ног жи­во­та.
На то ука­зу­је и по­сто­ја­ње по­сног је­лов­ни­ка за вре­ме Ве­ли­
ког по­ста у свим град­ским уста­но­ва­ма што је би­ло не­за­ми­
сли­во пре не­ко­ли­ко го­ди­на, као и ве­ли­ки број оних ко­ји же­ле
да до­ђу на слу­жбу за вре­ме цр­кве­них пра­зни­ка.
Осим то­га, обра­ти­мо па­жњу на ра­сту­ћу уло­гу хо­до­ча­снич­
ких пу­то­ва­ња у обли­жње (бу­квал­но су­сед­на се­ла) и ве­о­ма
уда­ље­не ре­ги­о­не зе­мље. Са­мим тим се исто­риј­ски по­тен­ци­јал
ре­ли­ги­је упот­пу­ња­ва на ра­чун бо­га­те исто­ри­је култ­них ре­ли­
ги­о­зних ме­ста.
Бу­ду­ћи да се мо­же ре­ћи да је та­кво ста­ње ства­ри по­ве­за­
но са оп­штим ста­ре­њем ста­нов­ни­штва, на­ве­шће­мо ре­зул­та­те
ис­тра­жи­ва­ња омла­дин­ског ауди­то­ри­ју­ма: ор­га­ни­зо­ван је низ
ква­ли­та­тив­них ис­тра­жи­ва­ња по­мо­ћу ме­то­де се­ман­тич­ког
ди­фе­рен­ци­ја­ла. Не уду­бљу­ју­ћи се у ана­ли­зу до­би­је­них по­да­
та­ка, бу­ду­ћи да се циљ ис­тра­жи­ва­ња не сво­ди на рад са ре­ли­
17
На­рав­но, град ни­је мо­но­на­ци­о­на­лан (?) и мо­но­ре­ли­ги­о­зан (?), за­сту­пље­не су
све ва­ри­јан­те хри­шћан­ских ве­ро­у­че­ња, ислам, бу­ди­зам и дру­ге, тзв. Не­ти­т у­
лар­не (?) ре­ли­ги­је. Ипак, у ин­фра­струк­т ур­ном по­гле­ду из­два­ја­ју се пре све­га
пра­во­слав­ни хра­мов­ни ком­плек­си.
146
Та­тја­на Ве­тро­ва
КУЛ­ТУР­НИ РЕ­ЉЕФ У АСПЕК­ТУ РЕ­ЛИ­ГИ­О­ЗНОГ ...
ги­о­зном ком­по­нен­том, ис­та­ћи­ће­мо да је очи­глед­на сла­бост
по­зи­ци­је ,,ти­пич­ни ста­нов­ник Че­ре­пов­ца“ упра­во у кул­т ур­
ној па­ра­диг­ми. При том, сле­де­ћи ин­тер­вјуи су по­ка­за­ли да
су ис­пи­та­ни­ци че­сто сла­бо ин­фор­ми­са­ни о про­шло­сти гра­
да (са из­у­зет­ком де­ли­мич­но при­вред­не исто­ри­је), о по­зна­
тим љу­ди­ма ко­ји су се ро­ди­ли, жи­ве­ли и ра­ди­ли ов­де (ве­о­ма
је огра­ни­чен круг име­на ко­је ис­пи­та­ни­ци на­ве­ли). У очи­ма
сту­де­на­та и уче­ни­ка ти­пич­ни ста­нов­ник Че­ре­пов­ца ни­је пре­
ви­ше ре­ли­ги­о­зан, али ипак не­ма по­зи­ци­је нул­тих од­го­во­ра.
Сред­ња оце­на је 4,8 (кул­т у­ран 5,2, здрав 4,7). Та­ко мо­же­мо
ре­ћи да чак и нај­сло­же­ни­ји ти­неј­џер­ски пе­ри­од са­мо­о­пре­де­
ље­ња у мно­гим пи­та­њи­ма до­во­ди мла­де ста­нов­ни­ке до раз­
ми­шља­ња о ре­ли­ги­ји и ни­је за­бе­ле­же­но пот­пу­но од­ри­ца­ње.
Ис­та­ћи­ће­мо уло­гу Не­дељ­не шко­ле ко­ја стал­но ор­га­ни­зу­је но­
ве обра­зов­не про­јек­те.
Прет­по­ста­вља­мо да се мо­же за­бе­ле­жи­ти по­раст ин­те­ре­со­
ва­ња за ре­ли­ги­ју као фе­но­мен кул­т у­ре. У том сми­слу већ тра­
ди­ци­о­нал­не раз­ра­де стра­те­ги­ја и пла­но­ва град­ског раз­во­ја у
обла­сти функ­ци­о­ни­са­ња и фор­ми­ра­ња кул­т ур­ног ре­ље­фа по­
треб­но је по­ве­зи­ва­ти са овом озбиљ­ном по­тре­бом ста­нов­ни­
штва. Иако се сла­же­мо са А. И. Ова­ча­ро­вом да је ,,фор­ми­ра­ње
хри­шћан­ског иде­а­ла, укљу­чу­ју­ћи и пра­во­слав­ни ан­тро­по­ло­
шки иде­ал као вред­но­сно-сми­са­о­ну усме­ре­ност со­ци­јал­не
пре­зен­та­ци­је лич­но­сти, ни­је до­ве­ло до ма­сов­ног оцр­кве­ња­
ва­ња гра­ђа­на Ру­си­је.“18 Ипак, при­мет­на је кри­за иден­ти­те­та,
из­ме­ђу оста­лог и кул­т ур­ног и ре­ли­ги­о­зног. Ства­ра­ње кул­т ур­
ног ре­ље­фа, пре­о­сми­шља­ва­ње и струк­т у­и­ра­ње већ су са­ми по
се­би у ве­зи са по­тра­гом за иден­ти­фи­ка­ци­о­ном па­ра­диг­мом.
Ипак, прем на­шем ми­шље­њу, од­ра­жа­ва­ју­ћи мул­ти­кул­т у­рал­
ност и мул­ти­на­ци­о­нал­ност, не­ги­ра­ње ре­ли­ги­о­зне ком­по­нен­
те као зна­чај­ног фак­то­ра при­ли­ком фор­ми­ра­ња ин­фра­струк­
ту­ре кул­т ур­них те­ри­то­ри­јал­них по­тра­га зна­чај­но сма­њу­је
по­тен­ци­јал по­ку­ша­ја фор­ми­ра­ња кул­т ур­ног про­сто­ра ре­ги­о­
на. Не­с ум­њи­во је да се ов­де не ра­ди о из­два­ја­њу јед­не ре­ли­ги­
је, али са­ма ду­хов­но-мо­рал­на осно­ва за ства­ра­ње кул­т ур­ног
ре­ље­фа тре­ба очи­глед­но да бу­де глав­на, а не да са­мо да бу­де
ро­ба за про­да­ју ту­ри­сти­ма ко­ји до­ла­зе. Так­ми­че­ње стра­те­ги­ја
18
Ви­де­ти фу­сно­т у 3.
147
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
и кон­цеп­ци­ја ре­ги­о­на и гра­до­ва је по­тра­га за но­вом ге­ни­јал­
ном иде­јом о про­да­ји сво­је те­ри­то­ри­је. Исто­вре­ме­но осно­ва
да­ље про­ја­де, ако већ по­сто­ји та­ква по­тре­ба, оста­је дру­штво
на тој те­ри­то­ри­ји ве­за­но за ме­сто свог по­сто­ја­ња и не са­мо
сва­ко­днев­не удоб­но­сти, већ и кул­т ур­ни ком­фор, мо­гућ­ност
ду­хов­ног обо­га­ћи­ва­ња.
Мо­гу­ће је да је у ве­ку гло­ба­ли­за­ци­је, ка­пи­та­ли­за­ци­је и
оста­лих мо­дер­них пој­мо­ва (мо­дер­ни­за­ци­је, ино­ва­ци­ја...) чуд­
но зву­че ре­чи о ду­хов­ном, ме­ђу­тим, дру­штво се са­мо укљу­
чи­ло у тај про­цес. Во­лон­тер­ски по­кре­ти чак и у ма­лим гра­
до­ви­ма, омла­дин­ске ини­ци­ја­ти­ве, те­ма еко­ло­ги­је... И ма­да
по­тре­ба за схва­та­њем ре­ли­ги­о­зне при­пад­но­сти оста­је ду­бо­
ко лич­на, али пра­во на за­до­во­ља­ва­ње ду­хов­них по­тре­ба дру­
штва по­треб­но је ре­а­ли­зо­ва­ти.
Ta­tja­na Ve­tro­va
CUL­TU­RAL LANDSCA­PE IN ASPECT
OF RE­LI­GI­O­US IDEN­TITY
Sum­mary
In dif­fe­rent stra­tegy of de­ve­lop­ment of ter­ri­to­ri­es po­si­ti­ons of
for­ma­tion of a cul­tu­ral landsca­pe be­co­me stron­ger. Ho­we­ver
of­ten the re­li­gi­o­us com­po­nent of cul­tu­ral self-de­ter­mi­na­tion
isn’t con­si­de­red ne­it­her con­cep­tu­ally, nor tac­ti­cally.
Keywords: Iden­tity, re­li­gion, cul­tu­ral landsca­pe
Ли­те­ра­т у­ра
Ов­ча­ро­ва А.И. Хри­сти­ан­ская иден­тич­но­сть рос­си­й­ской по­ли­ти­
че­ской вла­сти (фи­ло­соф­ско-ан­тро­по­ло­ги­че­ский ана­лиз),
ав­то­реф. дисс. Р/на До­ну, 2008.
Бур­дье П. Со­ци­о­ло­гия по­ли­ти­ки, М., 1993.
Ве­дом­ствен­ная це­ле­вая про­грам­ма «Отра­сль «Ку­ль­ту­ра го­ро­да Че­
ре­пов­ца» (2012-2014 го­ды), Че­ре­по­вец, 2012.
148
Та­тја­на Ве­тро­ва
КУЛ­ТУР­НИ РЕ­ЉЕФ У АСПЕК­ТУ РЕ­ЛИ­ГИ­О­ЗНОГ ...
Ве­тров Г.Ю. «Рос­си­й­ские го­ро­да как бренд Рос­сии», Го­род­ской аль­
ма­нах, Вы­пуск 3, на­уч. ред. Г. Ю. Ве­тров, М.: Фонд “Ин­
сти­т ут эко­но­ми­ки го­ро­да”, 2008.
Ви­зга­лов Д.В. Мар­ке­тинг го­ро­да, Фонд “Ин­сти­т ут эко­но­ми­ки го­
ро­да”, М., 2008.
Иса­чен­ко Г.А. «Ок­но в Евро­пу»: ис­то­рия и ланд­шаф­ты, Изд-во С.Пе­тер­бург. ун-та, СПб., 1998.
Ка­ган­ский В. «Ку­ль­т ур­ный ланд­шафт: основ­ные кон­цеп­ции в рос­
си­й­ской ге­о­гра­фии», Об­сер­ва­то­рия ку­ль­ту­ры: жур­налобо­зре­ние, 2009, № 1, стр. 62-70
Ка­ган­ский В.Л. Мир ку­ль­тур­но­го ланд­шаф­та. Ку­ль­тур­ный ланд­
шафт и со­вет­ское оби­та­е­мое про­стран­ство. Сбор­ник
ста­тей, НЛО, М., 2001.
«Как эф­фек­тив­но про­дви­га­ть тер­ри­то­рии?» ма­те­ри­а­лы би­знесбло­га [Элек­тронный ресурс], URL: http://www.so­stav.ru/
blogs/27523/4453 (да­та об­ра­щ­е­ния 29.09.2012)
Ка­луц­ков В.Н., Ива­но­ва А.А., Да­вы­до­ва Ю.А. и др. Ку­ль­тур­ный
ланд­шафт Рус­ско­го Се­ве­ра. Учеб­ное по­со­бие/Ка­луц­ков
В.Н., Ива­но­ва А.А., Жи­раф, М., 1998.
Ком­плек­сный план мо­дер­ни­за­ции мо­но­го­ро­да Че­ре­пов­ца Во­ло­год­
ской обла­сти, Че­ре­по­вец, 2010.
Ко­тлер Ф., Асплунд К., Ре­йн И., Ха­й­дер Д. Мар­ке­тинг мест. При­
вле­че­ние ин­ве­сти­ций, пред­при­ят
­ ий, жи­те­лей и ту­ри­
стов в го­ро­да, ком­му­ны, ре­ги­о­ны и стра­ны Евро­пы, Сток­
го­льм­ская шко­ла эко­но­ми­ки, СПб., 2005, 390 стр.
Ку­ль­тур­ный ланд­шафт как объ­ект на­сле­дия, под. ред. Ю. А. Ве­де­
ни­на, М.Е. Ку­ле­шо­вой, Ин­сти­т ут на­сле­дия, М.; Дми­трий
Бу­ла­нин, СПб., 2004.
Ку­ль­тур­ный ланд­шафт: во­про­сы те­о­рии и ме­то­до­ло­гии ис­сле­до­ва­
ний, Изд-во СГУ, Мо­сква – Смо­ленск, 1998.
Ку­ль­тур­ный ланд­шафт: Те­о­ре­ти­че­ские и ре­ги­о­на­ль­ные ис­сле­до­ва­
ния, Изд-во Моск. ун-та, М., 2003.
Ор­ло­ва Т.М. Упра­вле­ние раз­ви­ти­ем го­ро­да: Ме­то­ди­че­ские ре­ко­
мен­да­ции мест­ным ад­ми­ни­стра­ци­ям по про­дви­же­нию го­
ро­дов, Хол­дин­го­вая ком­па­ния ТИ­КОМ, М., 2001.
Пан­кру­хин А. П. Мар­ке­тинг тер­ри­то­рий, 2-е изд. до­полн., Пи­тер,
СПб., 2006.
149
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Пан­кру­хин А.П. Му­ни­ци­па­ль­ное упра­вле­ние: мар­ке­тинг тер­ри­то­
рий, Ло­гос, М., 2002.
Са­чук Т.В. По­ве­де­ние по­тре­би­те­лей в тер­ри­то­ри­а­ль­ном мар­ке­
тин­ге, КарНЦ РАН, Пе­тро­за­водск, 2005.
Фу­ку­я­ма Ф. До­ве­рие: со­ци­а­ль­ные до­бро­де­те­ли и пу­ть к про­цве­та­
нию, М., 2008.
150
Бра­цо Ко­ва­че­вић✳
УДК 2-79+22/29”19”
ИДЕН­ТИ­ТЕТ НО­ВИХ РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА
Са­же­так
Као из­раз по­сто­ја­ња плу­ра­ли­зма те су­сре­та кул­ту­ра
и ре­ли­ги­ја и по­ве­зи­ва­ва­ња ре­ли­гиј­ских тра­ди­ци­ја на
За­па­ду је иза по­ло­ви­не XX ви­је­ка на­стао ве­ли­ки број
„об­но­вље­них“ и но­вих ре­ли­ги­ја, ре­ли­гиј­ских по­кре­та,
сек­ти, кул­то­ва и ал­тер­на­тив­них ду­хов­них по­кре­та.
Раз­ло­зи због ко­јих осо­бе ула­зе у но­ве ре­ли­гиј­ске по­кре­те
се мо­гу тра­жи­ти у мно­го­број­ним лич­ним, ре­ли­гиј­ским
и дру­штве­ним прет­по­став­ка­ма, као што су не­за­до­
вољ­ство и про­тест пре­ма дру­штву, раз­о­ча­ра­ност,
дру­штве­не кри­зе, кри­за по­ро­ди­це и по­ро­дич­них ври­јед­
но­сти, ри­гид­ност Цр­кве и раз­о­ча­ра­ност у Цр­кву, мо­
дер­ни­за­ци­ја и се­ку­ла­ри­за­ци­ја, оту­ђе­ње, де­при­ва­ци­ја и
со­ци­јал­на екс­к лу­зи­ја, ре­ак­ци­ја на кон­тра­кул­ту­ру. Сви
ти раз­ло­зи јед­но­став­но из­ра­жа­ва­ју по­тре­бу за про­мје­
ном и по­тра­гу за из­гу­бље­ним иден­ти­те­том.
Кључ­не ри­је­чи: но­ве ре­ли­ги­је, ал­тер­на­тив­ни по­кре­
ти, сек­те, цр­кве, иден­ти­тет
Увод
Од ше­зде­се­тих и се­дам­де­се­тих го­ди­на XX ви­је­ка на За­па­
ду је на­стао ве­ли­ки број ра­зних но­вих ре­ли­ги­ја, ре­ли­гиј­ских
по­кре­та, сек­ти, кул­то­ва и ал­тер­на­тив­них ду­хов­них по­кре­та.
Со­ци­о­ло­зи по­ка­зу­ју ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње за њих не са­мо за­
то што што се ма­сов­но по­ја­вљу­ју и што су ин­те­ре­сант­ни за
ана­ли­зу, не­го и за­то што има­ју зна­чај­ну уло­гу у дру­штву и
исто­ри­ји ре­ли­ги­је и што су кон­тро­верз­ни.
✳
Фа­кул­тет по­ли­тич­ких на­у­ка, Уни­вер­зи­тет Ба­ња Лу­ка
151
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
По­сто­ја­ње но­вих ре­ли­ги­ја, ре­ли­гиј­ских по­кре­та, сек­ти и
ал­тер­на­тив­них ду­хов­них по­кре­та и ни­је не­ка­ква но­вост, јер
их је у исто­ри­ји ре­ли­ги­ја уви­јек и би­ло. Но­во је то што се у
са­вре­ме­ном до­бу из­ра­зи­тог по­сто­ја­ња плу­ра­ли­зма на­чи­на
жи­во­та и по­сто­ја­ња ре­ли­гиј­ског плу­ра­ли­зма, по­ја­вио ве­ли­ки
број „но­вих“ и „об­но­вље­них“ ре­ли­ги­ја и по­кре­та и, у до­број
мје­ри, као ре­зул­тат су­сре­та кул­т у­ра и ре­ли­ги­ја, сје­ди­ња­ва­ња
ре­ли­гиј­ских тра­ди­ци­ја, па и от­по­ра пре­ма стра­ним кул­т у­ра­
ма и ре­ли­гиј­ским тра­ди­ци­ја­ма. На тај на­чин су ство­ре­ни и
но­ви кул­т ур­ни и ре­ли­гиј­ски иден­ти­те­ти.
Но­ве ре­ли­ги­је
Пој­мо­ви као што су: ма­ле вјер­ске за­јед­ни­це, сек­те, но­ве
ре­ли­ги­је, но­ви ре­ли­гиј­ски по­кре­ти су у ли­те­ра­т у­ри - кон­тро­
верз­ни. По­гле­дај­мо ка­ко и на ко­ји на­чин.
Тер­мин “но­ви по­кре­ти” за­пра­во се од­но­си на ви­ђе­ње сви­
је­та чи­ји су но­си­о­ци по­кре­ти ко­ји по­себ­но “до­ла­зе са Ис­то­ка:
ри­јеч је о ко­смо­ло­ги­ји у ко­јој је сви­јет са­чи­њен од бо­жан­ске
ма­те­ри­је, о ан­тро­по­ло­ги­ји у ко­јој је чо­вјек но­си­лац ко­смич­ке
искре, о схва­та­њу ег­зи­стен­ци­је у ко­ме ре­ин­кар­на­ци­ја за­у­зи­
ма глав­но мје­сто и о пред­ста­ви о тра­ја­њу у ко­јој је ври­је­ме
ци­клич­но, а вјер­ска исто­ри­ја не-исто­рич­на.”1
Због „де­ро­га­тив­не и ‚ма­гло­ви­те‚ упо­тре­бе ре­чи ‚сек­та‚ као не­чег што то­бо­же од­сту­па од ‚пра­ве‚ или ‚пра­во­вер­не‚
цр­кве (не­што по­пут ‚је­ре­си“‚) – Ву­ко­ма­но­вић је, ка­ко ка­же,
не­ка­ко скло­ни­ји да ко­ри­сти „не­у ­трал­ни­ји из­раз ма­ле вер­ске
(ре­ли­гиј­ске) за­јед­ни­це.“2
Са прет­ход­ним од­ре­ђе­њем се не сла­же Лу­ко­вић ко­ји до­
во­ди у пи­та­ње из­јед­на­ча­ва­ње пој­мо­ва „сек­те“ и „ма­ле вјер­
ске за­јед­ни­це“. Ис­ти­че да су ма­ле вјер­ске за­јед­ни­це у Ср­би­ји
је­вреј­ска вјер­ска за­јед­ни­ца, Сло­вач­ка еван­ге­ли­стич­ка цр­ква,
Ру­мун­ска пра­во­слав­на цр­ква, Лу­те­ра­ни, Ру­ска пра­во­слав­на
цр­ква. „Иако по бро­ју ма­ле, оне су зва­нич­не, тра­ди­ци­о­нал­не,
до­ма­ће вер­ске за­јед­ни­це и, што је нај­ва­жни­је, ни­шта зло­на­
1
Ж. Вер­нет, Сек­те, Пла­то, Бе­о­град, XX век, Зе­мун, 1997, стр. 91-92.
2
М. Ву­ко­ма­но­вић, Ре­ли­ги­ја, За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства, Бе­о­град,
2004, стр. 124 ф (под­ву­као Б.К.).
152
Бра­цо Ко­ва­че­вић
ИДЕН­ТИ­ТЕТ НО­ВИХ РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА
мер­но спрам дру­гих на­ро­да и ре­ли­ги­ја у на­шој зе­мљи не ра­де.
Ни­шта од оног што је до са­да ре­че­но о сек­та­ма не од­но­си се,
на­рав­но, на њих. Ова­кву за­ме­ну те­за не при­хва­та­мо.“3
Иако у сви­је­т у на­ста­ју тзв. но­ве ре­ли­ги­је, ипак на­у­ка о ре­
ли­ги­ји ни­је до са­да њи­ма по­све­ћи­ва­ла не­што зна­чај­ни­ју те­о­
риј­ску па­жњу. До са­да је она сво­је ин­те­ре­со­ва­ње усмје­ра­ва­ла
на „кла­сич­не исто­риј­ске ре­ли­ги­је“, од­но­сно на шест „ве­ли­
ких ре­ли­ги­ја“: ју­да­и­зам, хри­шћан­ство, ислам, хин­ду­и­зам, бу­
ди­зам и та­о­и­зам. Ме­ђу њи­ма, хри­шћан­ска те­о­ло­ги­ја чак и
иг­но­ри­ше но­ве ре­ли­ги­је и оспо­ра­ва мо­гућ­ност њи­хо­вог на­
ста­ја­ња. Али, њи­хо­во на­ста­ја­ње, број­ност и при­влач­ност су
упра­во иза­зва­ли од­ре­ђе­ну те­о­риј­ску па­жњу.4
Бит­но пи­та­ње ко­је се по­ста­вља гла­си­ло би: да ли су но­ве
ре­ли­ги­је – но­ве? Или, са­мо пред­ста­вља­ју ва­ри­јан­те глав­них
ти­по­ва ре­ли­ги­ја?
Пи­та­ња су оправ­да­на за­то „што уну­тар ре­ли­ги­је“ не по­
сто­је пот­пу­но но­ве ре­ли­ги­је са до са­да не­по­зна­тим фор­ма­ма
ре­ли­гиј­ског ис­ку­ства и схва­та­ња. Па, ипак, мо­гло би се го­во­
ри­ти о но­вим ре­ли­ги­ја­ма из не­ко­ли­ко раз­ло­га:
• по­зи­ва­ју се на но­ва от­кри­ве­ња ко­ја до­во­де до но­вих ли­
тур­гиј­ских фор­ми из­ра­жа­ва­ња сим­бо­ла и са­кре­ме­на­та;
• по­ста­вља­ју за­хтје­ве да се пру­же од­го­во­ри на ре­ли­ги­о­
зна пи­та­ња ко­ја се ја­вља­ју у усло­ви­ма но­ве си­т у­а­ци­је у
сви­је­т у (акул­т у­ра­ци­је и ин­те­гра­ци­је на­ро­да и кул­т у­ра,
раз­во­ја на­уч­но-тех­нич­ке ци­ви­ли­за­ци­је, гло­ба­ли­за­циј­
ских про­це­са);
• по­ја­ве ме­си­јан­ских лич­но­сти ко­је су у кри­зним си­т у­а­
ци­ја­ма успје­ле да око се­бе оку­пе при­ста­ли­це.5
Оно што је за на­у­ку и нач­ни­ке ин­те­ре­сант­но, а и ра­зу­мљи­
во да је то та­ко, је­сте оду­ше­вље­ност ства­ра­њем ка­те­го­ри­ја,
пој­мо­ва и њи­хо­вих вр­ста ка­ко би се ус­по­ста­вио „не­ки ред ме­
3
З. Д. Лу­ко­вић, Сек­те: при­руч­ник за са­мо­од­бра­ну, „Дра­га­нић“, Бе­о­град, 2003,
стр. 99.
4
Е. Бенц, Но­ве ре­ли­ги­је, Чи­го­ја штам­па, Бе­о­град, 2005, стр. 7.
5
Е. Бенц, op. cit, стр. 107-109.
153
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
ђу мно­штвом раз­ли­чи­тих но­вих ре­ли­ги­ја, сек­ти и ал­тер­на­
тив­них ду­хов­них по­кре­та.“6
Али, иако је са­свим ра­зу­мљи­во на­сто­ја­ње те­о­ре­ти­ча­ра да
од­ре­де пој­мо­ве, ипак је те­шко пре­ци­зно од­ре­ди­ти мно­ге ре­
ли­гиј­ске пој­мо­ве, а ме­ђу њи­ма сва­ка­ко тре­ба по­ме­ну­ти и вје­
ре ма­њи­на, ма­њин­ске вје­ре, но­ве ре­ли­ги­је, ма­њин­ске вјер­ске
за­јед­ни­це, ма­ле вјер­ске за­јед­ни­це, ал­тер­на­тив­не ду­хов­не по­
кре­те и сек­те.7
Та­ко се, на при­мјер, тер­мин и на­зив но­ви ре­ли­гиј­ски по­
кре­ти ко­ри­сти као озна­ка за ре­ли­гиј­ске ор­га­ни­за­ци­је од ко­
јих се ве­ћи­на по­ја­ви­ла пе­де­се­тих го­ди­на про­шлог сто­ље­ћа.8
Ме­ђу­тим, про­блем се ја­вља упра­во што се у те по­кре­те свр­
ста­ва­ју и они ко­ји су ра­ни­је на­ста­ли, али су ин­тен­зи­ви­ра­ли
рад у пе­ри­о­ду по­ло­ви­не про­шлог ви­је­ка.
По­ред из­ра­за „но­ви ре­ли­гиј­ски по­кре­ти“ („new re­li­gi­ons
mo­ve­ments“) и „сек­те“ у истом или слич­ном сми­слу ко­ри­сте се
као си­но­ни­ми и на­зи­ви као што су: но­ве ре­ли­ги­је, но­ви вјер­ски
по­кре­ти, но­ви ре­ли­гиј­ски по­кре­ти, руб­не ре­ли­ги­је, не­ви­дљи­ве
ре­ли­ги­је, ал­тер­на­тив­не ре­ли­ги­је, ма­ле вјер­ске стран­ке, ма­
ле вјер­ске за­јед­ни­це, от­пад­ни­ци од вјер­ске за­јед­ни­це, вјер­ске
ен­кла­ве, ал­тер­на­тив­ни по­кре­ти, „де­струк­тив­ни кул­то­ви“,
„ба­зич­не за­јед­ни­це“, и слич­но.
Све ове тер­ми­но­ло­шке раз­ли­ке ука­зу­ју на про­блем де­
фи­ни­са­ња сек­ти, те но­вих ре­ли­гиј­ских по­кре­та. Јед­на та­ква
де­фи­ни­ци­ја ис­ти­че да су но­ви ре­ли­гиј­ски по­кре­ти и гру­пе
при­мар­не ре­ли­гиј­ске гру­пе и по­кре­ти ко­ји дје­лу­ју из­ван до­
ми­нант­не кул­т у­ре, али тра­же при­ста­ли­це „из кул­т у­ре до­ма­
ћи­на“ (Гор­дон Мел­тон).
На те­шко­ће де­фи­ни­са­ња но­вих ре­ли­гиј­ских пок­тре­та ука­
зу­је и број при­ста­ли­ца и њи­хо­вих чла­но­ва. Иако по­да­ци ни­
су у по­т у­но­сти тач­ни, гу­пе Lat­her-Day Sa­ints ис­ти­че да има
6
C. Pa­trid­ge, Увод, у: Ен­ци­кло­пе­ди­ја но­вих ре­ли­ги­ја: Но­ве ре­ли­ги­је, сек­те и
ал­тер­на­тив­ни ду­хов­ни по­кре­ти, - (Ур. C. Pa­trid­ge), [у да­љем тек­сту ЕНР] ,
За­греб, “На­кла­да Ље­вак”, 2005, стр. 21
7
Д. Б. Ђор­ђе­вић, Не­ко­ли­ко пи­та­ња со­ци­о­ло­ги­је ре­ли­ги­је и со­ци­о­ло­гу ре­ли­ги­
је, „Со­ци­о­ло­шки го­ди­шњак“, бр. 4, 2009, стр. 35.
8
А. Бар­кер, Но­ви ре­ли­гиј­ски по­кре­ти. Прак­тич­ни увод, Ниш, „Зо­граф“,
2004, стр. 23.
154
Бра­цо Ко­ва­че­вић
ИДЕН­ТИ­ТЕТ НО­ВИХ РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА
5 ми­ли­о­на чла­но­ва у САД; Је­хо­ви­ни свје­до­ци твр­де да има­ју
ми­ли­он чла­но­ва; при­ста­ли­це New Age – из­ме­ђу 4 и 5 ми­ли­о­на
чла­но­ва; Са­јен­то­ло­шка цр­ква – пре­ко 5 ми­ли­он чла­но­ва, итд.
Ал­тер­на­тив­ни ду­хов­ни по­кре­ти су „вје­ро­ва­ње без при­
пад­но­сти“ (Де­ви), и мо­гу се де­фи­ни­са­ти ви­ше као „ду­хов­
ност“ не­го као „ре­ли­ги­ја“. Они под­ра­зу­ми­је­ва­ју от­клон од
„ре­ли­ги­је“ ко­ја је усмје­ре­на на ства­ри а одво­је­не од „сектства“
(Бог, Би­бли­ја, Цр­ква) пре­ма „ду­хов­но­сти“ ко­ја је усмје­ре­на на
„се­бе“ и за­то је лич­на и уну­тра­шња. „Ду­хов­ност“ је не­ка вр­
ста „ста­зе“ ко­ја се, иако окре­ну­та се­би, на­сто­ји про­ши­ри­ти
на сав жи­вот, а сва­ка­ко из­ван гра­ни­ца ин­сти­т у­ци­о­нал­не ре­
ли­ги­је.9
Пре­ма Вил­со­но­вом ми­шље­њу, за но­ве ре­ли­гиј­ске по­кре­
те је ка­рак­те­ри­стич­но: ег­зо­тич­но по­ри­је­кло, но­ва кул­т у­ра и
стил жи­во­та, дру­га­чи­ји об­ли­ци ан­га­жо­ва­но­сти у од­но­с у на
оне у тра­ди­ци­о­нал­ном хри­шћан­ству, ха­ри­змат­ске во­ђе, мла­
ђе осо­бе, обра­зо­ва­ни­је, пре­те­жно из сред­ње кла­се, ме­ђу­на­
род­но дје­ло­ва­ње, на­ста­нак у 60-тим го­ди­на­ма про­шлог сто­
ље­ћа.10
Што ре­ћи о де­фи­ни­ци­ја­ма?
Оне су нам по­треб­не, али их је те­шко пре­ци­зно фор­му­ли­
са­ти и на­пра­ви­ти. „Иде­ал­не де­фи­ни­ци­је мо­гу­ће су у ло­ги­ци,
ма­те­ма­ти­ци и ге­о­ме­три­ји, али не и у на­у­ка­ма о чо­ве­ку.“11 Де­
фи­ни­са­ње но­вих ре­ли­ги­ја, ре­ли­гиј­ских по­кре­та, сек­ти и ал­
тер­на­тив­них по­кре­та је „за­мр­ше­но“. Јер, гру­пе за ко­је се сма­
тра да су сек­те, мо­гу по­ста­ти де­но­ми­на­ци­је и цр­кве, као што
и ла­ба­во ор­га­ни­зо­ва­ни по­кре­ти мо­гу по­ста­ти ор­га­ни­зо­ва­ни.
Упра­во, за­то „тре­ба из­бје­га­ва­ти ис­кљу­чи­вост“ и схва­ти­ти да
су раз­вр­ста­ва­ње, кла­си­фи­ка­ци­ја и ти­по­ло­ги­ја „са­мо по­моћ­но
сред­ство за ра­зу­ми­је­ва­ње и ана­ли­зу.“12 По­сто­ји за­и­ста ве­ли­ки број но­вих ре­ли­ги­ја, но­вих вјер­
ских по­кре­та, ал­тер­на­тив­них ре­ли­ги­ја, ма­лих вјер­ских стра­
на­ка и за­јед­ни­ца и ал­тер­на­тив­них по­кре­та.
9
ЕНР, стр. 17.
10
А. Бар­кер, op. cit, стр. 23.
11
Ђ. Шу­шњић, Ре­ли­ги­ја, т. I, Бе­о­град, “Чи­го­ја штам­па”, 1998, стр. 44.
12
C. Pa­trid­ge, Увод, у: ЕНР, стр. 20.
155
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Иако се на­сто­ји ти­по­ло­ги­зо­ва­ти и кла­си­фи­ко­ва­ти раз­ли­
чи­те но­ве ре­ли­ги­је, ре­ли­гиј­ске гру­пе и по­кре­те, ипак се мо­ра
ре­ћи да је тај по­сао те­жак, а и – про­бле­ма­ти­чан. Али, он је и
иза­зо­ван и за­то до­бар јер ну­жно зах­ти­је­ва даљ­ње ка­те­го­ри­за­
ци­је „ка­ко би се не­ка­ко смје­сти­ле мно­го­број­не но­ве ре­ли­ги­је,
сек­те и ал­тер­на­тив­ни ду­хов­ни по­кре­ти.“13
За­што је те­шко кла­си­фи­ко­ва­ти ре­ли­ги­је и по­кре­те у „но­ве“
и „ал­тер­на­тив­не“, ма­да је то ну­жно?
При­је све­га, за­то што ве­ћи­на њих пред­ста­вља ста­ре ре­
ли­ги­је „у но­вом кон­тек­сту“. Нај­че­шће су то ре­ли­гиј­ске „но­
ве ва­ри­ја­ци­је на ста­ре те­ме“. Ме­ђу­тим, по­што су се по­ја­ви­ле
по­сли­је Дру­гог свјет­ског ра­та, сма­тра се да се он­да мо­же го­
во­ри­ти о но­вим ре­ли­ги­ја­ма и ре­ли­гиј­ским по­кре­ти­ма. Дру­го,
ал­тер­на­тив­не ре­ли­гиј­ске тра­ди­ци­је су се на За­па­ду по­ја­ви­
ле од XVI ви­је­ка (окул­ти­зам, да­нас за­пад­ни езо­те­ри­зам ко­ји
је пре­по­зна­тљив у фор­ми ро­зен­крој­це­ра ко­ји су про­из­ве­ли
ма­сон­ство, спи­ри­т у­а­ли­зам, те­о­зо­фи­ју, „Ви­ка“ („Wic­ca“) и Но­
во до­ба (New Age). Тре­ће, но­ве ре­ли­ги­је су про­из­вод стал­них
про­мје­на ко­је су се де­ша­ва­ле у свим ре­ли­ги­ја­ма а у скла­ду са
вре­ме­ном.14
Те­шко ја ка­те­го­ри­зо­ва­ти и на­пра­ви­ти на­ки ја­сан си­стем
ко­ји би од­го­ва­рао на­уч­ним за­хтје­ви­ма па се, за­то, „оквир­но
раз­ли­ку­ју не­ке од глав­них вр­ста вер­ских ор­га­ни­за­ци­ја.“15 Као
што је по­јам ре­ли­ги­је кон­тро­вер­зан и ши­рок, мо­же­мо ре­ћи
и да је по­јам но­вих ре­ли­гиј­ских по­кре­та кон­тро­вер­зан, од­но­
сно да се ти по­кре­ти мо­гу схва­ти­ти на раз­ли­чи­те на­чи­не и да
је све то ша­ре­ни­ло те­шко си­т у­и­ра­ти у јед­ну де­фи­ни­ци­ју. За­то
је “ши­ро­ко ту­ма­че­ње”, што и је­сте па­ра­док­сал­но, пот­пу­ни­ји
на­чин об­ја­шње­ња.
13
ЕНР, стр. 23.
14
ЕНР, стр. 70, 71.
15
М. Ха­ра­лам­бос, М. Хол­борн, Со­ци­о­ло­ги­ја – те­ме и пер­спек­ти­ве, За­греб,
„Гол­ден мар­ке­тинг“, 2002. стр. 453.
156
Бра­цо Ко­ва­че­вић
ИДЕН­ТИ­ТЕТ НО­ВИХ РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА
Раз­ло­зи при­сту­па­ња
Зна­чај­но пи­та­ње ко­је се по­ста­вља је­сте: за­што љу­ди при­
ла­зе но­вим ре­ли­ги­ја­ма? Из ко­јих раз­ло­га љу­ди при­сту­па­ју
но­вим ре­ли­ги­ја­ма, ре­ли­гиј­ским по­кре­ти­ма, па и сек­та­ма? Да
ли је то због не­за­до­вољ­ства, раз­о­ча­ре­ња, ина­та, по­тре­бе за
про­мје­ном, „сно­би­зма“, оту­ђе­но­сти, уса­мље­но­сти, по­тра­ге
за из­гу­бље­ним иден­ти­те­том, раз­о­ча­ра­но­сти у Цр­кву, и то­ме
слич­но?
Ка­да по­ста­вља пи­та­ње „за­што љу­ди при­ла­зе но­вим ре­ли­
ги­ја­ма“ Гор­дон Мел­тон исто­вре­ме­но ис­ти­че да је за­ни­ма­ње за
њих по­сље­ди­ца по­сто­ја­ња ал­тер­на­ти­ва у дру­штву а, при­је
све­га, оних ко­је се од­но­се на оза­ко­ње­ност ре­ли­гиј­ских сло­бо­
да. С дру­ге стра­не, ис­ти­че да је мо­жда још ва­жни­је по­ста­ви­ти
пи­та­ње ко­је се од­но­си на то за­што и не­ке др­жа­ве, као и кул­
ту­ре, од­би­ја­ју мо­дер­на кре­та­ња ко­ја љу­ди­ма да­ју мо­гућ­ност
из­бо­ра ка­да су у пи­та­њу ду­хов­на и вјер­ска опре­дје­ље­ња.16
Раз­ло­зи због ко­јих љу­ди ула­зе у но­ве ре­ли­гиј­ске по­кре­те
се мо­гу тра­жи­ти у мно­го­број­ним лич­ним, ре­ли­гиј­ским и дру­
штве­ним прет­по­став­ка­ма. На­ве­шће­мо не­ке од тих раз­ло­га и
украт­ко их об­ја­сни­ти.
Про­тест пре­ма дру­штву
Бр­зе дру­штве­не про­мје­не су до­ве­ле у пи­та­ње тра­ди­ци­о­
нал­не ври­јед­но­сти и нор­ме та­ко да мно­ге осо­бе на­сто­је да у
ма­њим за­јед­ни­ца­ма афир­ми­шу сво­је ври­јед­но­сти и нор­ме.
Са­вре­ме­но до­ба је до­ба не­ста­бил­но­сти ко­је осо­бе тје­ра да бу­
ду пре­пу­ште­ни са­ми се­би. Про­тест пре­ма дру­штву и ње­го­
вим ври­јед­но­сти­ма, као и по­ли­тич­кој ори­јен­та­ци­ји, те су­коб
из­ме­ђу иде­о­ло­ги­је гру­пе, тј. ре­ли­гиј­ска за­јед­ни­це и ври­јед­но­
сти дру­штве­не за­јед­ни­це мо­гу пред­ста­вља­ти би­тан услов на­
стан­ка и раз­во­ја но­вих ре­ли­ги­ја, ре­ли­гиј­ских по­кре­та и сек­
ти, као и ула­ска осо­ба њих.
Дру­штве­не по­дје­ле, су­ко­би и кри­зе су по­вољ­ни усло­ви
по­ја­ве но­вих ре­ли­гиј­ских по­кре­та и сек­ти. У та­квом дру­
16
ЕНР, стр. 13.
157
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
штве­ном окру­же­њу ти по­кре­ти на­сто­је да из­гра­де дру­га­чи­је
дру­штво уте­ме­ље­но на дру­га­чи­јим ври­јед­но­сти­ма. Да­кле, на
не­ки про­блем по­кре­ти на­сто­је од­го­во­ри­ти ком­пен­за­ци­јом и
раз­ли­чи­тим ком­пен­за­то­ри­ма.
Дру­штве­не кри­зе
Сек­те на­ста­ју у кри­зним и ано­мич­ним дру­штве­ним си­т у­
а­ци­ја­ма окви­ру ко­јих је до­ве­ден у пи­та­ње или не­ста­је је­дан
си­стем дру­штве­них ври­јед­но­сти и ин­сти­т у­ци­ја, док се дру­ги
си­стем дру­штве­них ври­јед­но­сти још ни­је успио ле­ги­ти­ми­ра­
ти. У та­квом ста­њу пре­ле­ги­ти­ми­те­та и ано­ми­је, сек­те ну­де
свој сви­јет за­шти­те и уто­чи­шта. Бра­јан Вил­сон је по­ка­зао да
је ме­то­ди­зам упра­во на­стао као ре­ак­ци­ја но­ве ур­ба­не рад­
нич­ке кла­се на ха­ос и не­си­гур­ност жи­вље­ња у но­вим ин­ду­
стриј­ским дру­штви­ма.
Слич­но се по­ка­за­ло и на на­шем под­руч­ју. Та­ко су се на
под­руч­ју Вој­не Кра­ји­не (не­ка­да­шњег ди­је­ла Аустро-Угар­ске)
по­ја­ви­ле сек­те као по­сље­ди­ца по­сто­ја­ња сна­жне дру­штве­не и
еко­ном­ске кри­зе, сло­ма тра­ди­ци­о­нал­них ври­јед­но­сти и сла­
бље­ња ути­ца­ја Пра­во­слав­не цр­кве. Па, и у по­сљед­њем ра­т у на
про­сто­ри­ма бив­ше Ју­го­сла­ви­је ( у по­сљед­њој де­це­ни­ји про­
шлог сто­ље­ћа и дру­гог ми­ле­ни­ју­ма), а и по­сли­је ра­та, сек­те
су се по­ја­вљи­ва­ле и као из­раз ду­бо­ке дру­штве­но-еко­ном­ске,
по­ли­тич­ке, ет­нич­ке и кон­фе­си­о­нал­не кри­зе.
Кри­за по­ро­ди­це и по­ро­дич­них ври­јед­но­сти
Зад­њих не­ко­ли­ко де­це­ни­ја је до­шло до на­глог пре­ла­ска из
па­три­јар­хал­не у по­тро­шач­ку по­ро­ди­цу, што је за по­сље­ди­цу
ство­ри­ло по­пу­ца­ле ве­зе са по­ро­ди­цом и дру­штве­ном за­јед­
ни­цом, те кри­зу ро­ди­тељ­ског ауто­ри­те­та.
Као зна­ча­јан фак­тор ула­ска у но­ве ре­ли­ги­је и сек­те упра­во
тре­ба по­ме­ну­ти кри­зу и рас­па­да­ње по­ро­ди­це и по­ро­дич­них
ври­јед­но­сти. „Не­ки ко­мен­та­то­ри твр­де да је упра­во рас­па­да­
ње мо­дер­не по­ро­ди­це то што на­во­ди по­је­дин­це на по­тра­гу за
158
Бра­цо Ко­ва­че­вић
ИДЕН­ТИ­ТЕТ НО­ВИХ РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА
по­ро­дич­ним ври­јед­но­сти­ма у но­вим ре­ли­гиј­ским по­кре­ти­ма
а то, дру­гим ри­је­чи­ма, зна­чи да при­ву­че­ност мла­дих љу­ди по­
кре­ти­ма пред­ста­вља симп­том, а не узрок, дез­ин­те­гра­ци­је по­
ро­дич­ног жи­во­та.“17
Но­ве ре­ли­ги­је и но­ви ре­ли­гиј­ски по­кре­ти осо­ба­ма пру­жа­
ју осје­ћај за­јед­ни­штва, при­пад­но­сти и си­гур­но­сти, ме­ђу­соб­ну
на­кло­ност, па­жњу и по­моћ, лич­ни и груп­ни иден­ти­тет и осје­
ћај уз­ви­ше­но­сти.
Ри­гид­ност цр­кве, мо­дер­ни­за­ци­ја и се­ку­ла­ри­за­ци­ја
Убр­за­ни раз­вој сек­та­штва и сек­та­шких по­кре­та мо­же на­
ста­ти као ре­зул­тат од­но­са из­ме­ђу цр­кве и др­жа­ве, он­да ка­да
цр­ква пра­ви од­ре­ђе­не ком­про­ми­се са свје­тов­ним ври­јед­но­
сти­ма др­жа­ве. А то се нај­че­шће де­ша­ва ка­да се над­ле­жно­сти
цр­кве и др­жа­ве по­ду­да­ра­ју, од­но­сно ка­да је цр­ква на­ци­о­нал­
на, „зва­нич­на“ (Старк).
Про­це­си ли­бе­ра­ли­за­ци­је и се­ку­ла­ри­за­ци­је су до­ве­ли у пи­
та­ње ауто­ри­тет тра­ди­ци­о­нал­не цр­кве. Мно­ги сма­тра­ју да су
цр­кве по­ста­ле обич­не ри­т у­а­ли­стич­ке ин­сти­т у­ци­је у ко­ји­ма је
из­ра­же­на оту­ђе­ност и не­до­ста­так ду­хов­них са­др­жа­ја ко­је не­
ки по­ку­ша­ва­ју да на­ђу у но­вим ре­ли­гиј­ским по­кре­ти­ма. За се­
бе са­та­ни­сти го­во­ре да су „ре­во­лу­ци­о­на­ри“ упра­во за­то што
твр­де да „осло­ба­ђа­ју чо­вје­чан­ство од цр­кве“. Сек­те обич­но
за­у­зи­ма­ју не­га­тив­не ста­во­ве пре­ма Цр­кви, про­ти­ве се ње­ном
бо­гат­ству и по­хлеп­но­сти те од­ба­цу­ју иде­је ко­је она за­го­ва­ра.
На на­ста­нак но­вих ре­ли­гиј­ских по­кре­та, а сек­ти по­себ­но,
мо­же ути­ца­ти и сек­та­шки про­тест пре­ма цр­кви и цр­кве­ном
по­рет­ку, те ње­ном мо­но­по­лу над нат­при­род­ним. Ри­гид­ност и
не­до­ста­ци уну­тра­шњег жи­во­та у тра­ди­ци­о­нал­ним цр­ква­ма
гу­ше ду­хов­ност и до­во­де до сла­бље­ња ути­ца­ја цр­кве. У та­
квим усло­ви­ма тра­же се ал­тер­на­тив­ни об­ли­ци ре­ли­ги­о­зног
ис­по­ља­ва­ња. „По­ја­ва но­вих и раз­ли­чи­тих гру­па уну­тар ве­
ли­ких вјер­ских за­јед­ни­ца свје­до­чи по­ја­ву но­вог ти­па ре­ли­ги­
о­зно­сти, же­ље за истин­ски­јим и про­ду­бље­ни­јим жи­вље­њем
ре­ли­ги­о­зно­сти. Пр­ва озна­ка те но­ве ре­ли­ги­о­зно­сти је ис­ку­
17
А. Бар­кер, op. cit., стр. 128.
159
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
ство. Бо­га тре­ба до­жи­вје­ти, а не са­мо (или уоп­ште) схва­ти­ти.
Ре­ли­ги­ју ва­ља жи­вје­ти, а не са­мо (или уоп­ште) по­зна­ва­ти. Ре­
ли­ги­о­зност по­ста­је нео­д­ре­ђе­ни­ја, су­бјек­тив­ни­ја, под­ло­жни­ја
по­тре­ба­ма и оче­ки­ва­њи­ма са­мог чо­вје­ка.“18
Ре­ли­гиј­ски плу­ра­ли­зам, мул­ти­кул­т у­рал­ност и мул­ти­ре­ли­
ги­о­зност су у из­вје­сној мје­ри по­сто­ја­ли и ра­ни­је (не то­ли­ко у
Евро­пи, ко­ли­ко у дру­гим сре­ди­на­ма, нпр. Ин­ди­ји), али је два­
де­се­то сто­ље­ће до­ве­ло у пи­та­ње хе­ге­мо­ни­ју и екс­клу­зив­ност
тра­ди­ци­о­нал­них ре­ли­ги­ја и њи­хо­вих ин­сти­т у­ци­ја до­ни­јев­ши
ве­ће ра­зу­ми­је­ва­ње ка­да је у пи­та­њу вје­ро­ва­ње дру­гих. Мо­
гућ­ност из­бо­ра у си­т у­а­ци­ји по­сто­ја­ња ду­хов­не кри­зе до­вео је
до по­ја­ве мно­гих ре­ли­гиј­ских по­кре­та и сек­ти. Да­нас по­сто­је
хи­ља­де ре­ли­гиј­ских гру­па у ко­ји­ма љу­ди мо­гу да иза­бе­ру не
са­мо ре­ли­ги­ју, већ и ни­во вјер­ских ак­тив­но­сти.19
Мно­ги но­ви ре­ли­гиј­ски по­кре­ти од­ба­цу­ју се­ку­лар­ност,
уни­вер­за­ли­зам и за­пад­ни на­чин жи­во­та, ње­го­ву кул­т у­ру и
ду­хов­ност.
Оту­ђе­ње
Чла­но­ви но­вих ре­ли­гиј­ских по­кре­та су нај­че­шће сам­ци,
при­вре­ме­но не­за­по­сле­ни, осо­бе ко­је тра­же по­сао, осо­бе ко­је
не­ма­ју стал­но мје­сто пре­би­ва­ли­шта, адо­ле­сцен­ти, осо­бе кри­
зе сред­њих го­ди­на, из „сред­њег сло­ја“, ла­бил­не и оту­ђе­не осо­
бе.
Оту­ђе­ност је та­ко­ђе бит­на де­тер­ми­нан­та и по­ја­ве сек­ти,
од­но­сно ула­ска љу­ди у њих. А, ка­ко мно­ге сек­те раз­ви­ја­ју ко­
лек­тив­ни, ло­кал­ни, ко­му­нал­ни при­ступ ор­га­ни­зо­ва­ња и дје­
ло­ва­ња, ра­зу­мљи­во је да је тај осје­ћај при­па­да­ња ло­кал­ној
за­јед­ни­ци зна­ча­јан фак­тор опре­дје­љи­ва­ња љу­ди за сек­те и
њи­хо­вом окре­та­њу пре­ма њи­ма.
Оту­ђе­ње (али­је­на­ци­ја) из­ме­ђу љу­ди мо­же би­ти узрок при­
сту­па­ња осо­ба но­вим ре­ли­гиј­ски­ма за­јед­ни­ца­ма, вјер­ским
по­кре­ти­ма, сек­та­ма. Фром се ба­вио су­бјек­тив­ним про­бле­мом
18
С. Зрин­шчак, Со­ци­о­ло­ги­ја ре­ли­ги­је (Хр­ват­ско ис­ку­ство), За­греб, 1999, стр.
142 (под­ву­као Б.К.).
19
ЕНР., стр. 12.
160
Бра­цо Ко­ва­че­вић
ИДЕН­ТИ­ТЕТ НО­ВИХ РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА
оту­ђе­ња од­ре­ђу­ју­ћи га као не­мо­гућ­ност осо­бе да по­ста­не оно
што је­сте – људ­ско би­ће ко­је би оства­ри­ло те­мељ­не људ­ске
по­тре­бе за иден­ти­те­том, ин­те­гра­ци­јом, ства­ра­ла­штвом (да­
кле, оне по­тре­бе због чи­јег не­до­стат­ка тре­ба об­ја­сни­ти раз­ло­
ге при­сту­па­ња вјер­ским за­јед­ни­ца­ма). Ег­зи­стен­ци­ја­ли­стич­
ки фи­ло­зо­фи су ис­та­кли да је овај жи­вот – жи­вот „ап­с ур­да“,
„муч­ни­не“ и „стра­ха“ од бе­сми­сла и крат­ко­ће тра­ја­ња, што
на­во­ди осо­бе да се при­кла­ња­ју не­ким иза­зов­ним гру­па­ма ко­
је „обе­ћа­ва­ју спас“ и „рје­ше­ње“ ези­стен­ци­јал­них про­бле­ма.
Ли­по­вец­ки је ис­ти­цао да је ово до­ба – „до­ба пра­зни­не“, што
је та­ко­ђе би­тан услов на­стан­ка вјер­ских за­јед­ни­ца.
Да­нас по­сто­ји „све ви­ше уса­мље­ни­ка“ (Пол Ва­ле­ри) ко­ји
лу­та­ју у по­тра­зи за ду­хов­но­шћу, људ­ском то­пли­ном што не­ке
на­ве­де и на пут ко­ји во­ди у но­ве ре­ли­ги­је, сек­те и ал­тер­на­
тив­не ду­хов­не по­кре­те. Јер чо­вјек не мо­же са­мо да жи­ви од
ма­те­ри­јал­них сред­ста­ва обез­бје­ђе­ња ег­зи­стен­ци­је; ње­му су
нео­п­ход­ни “и раз­ло­зи за жи­вот” и, ка­да би ти раз­ло­зи из­о­
ста­ли, “сек­те би има­ле ли­је­пу бу­дућ­ност”.20
У од­но­с у на ре­ли­гиј­ску при­пад­но­сти из ко­је до­ла­зе нај­ви­
ше је оних ко­ји су при­па­да­ли је­вреј­ској ре­ли­ги­ји, а за­тим они
ко­ји су при­па­да­ли про­те­стан­ти­зму и ка­то­ли­чан­ству (Ри­мо­
ка­то­лич­кој цр­кви). Упра­во, је­дан од зна­чај­них раз­ло­га због
ко­јих се осо­бе при­кла­ња­ју сек­та­ма, вјер­ским за­јед­ни­ца­ма и
но­вим ре­ли­ги­ским по­кре­ти­ма од­но­си се и на ри­гид­ност цр­
кви и њи­хо­ву не­спо­соб­ност да за­до­во­ље ре­ли­гиј­ске по­тре­бе
вјер­ни­ка, по­себ­но емо­ци­о­нал­не и афек­тив­не.
Де­при­ва­ци­ја и со­ци­јал­на екс­клу­зи­ја
Под пој­мом де­при­ва­ци­је или ус­кра­ће­но­сти (л. de­pri­va­tio
– ли­ше­ност, ус­кра­ће­ност, ли­ша­ва­ње, из­у­зи­ма­ње) под­ра­зу­
ми­је­ва се ис­кљу­че­ност из по­жељ­них ври­јед­но­сти, од­но­сно
ста­ње не­за­до­во­ље­ња људ­ских по­тре­ба, ста­ње у окви­ру ко­јег
дру­штве­на до­бра ни­с у сви­ма под­јед­на­ко до­ступ­на ка­ко би се
њи­ма мо­гле за­до­во­љи­ти по­тре­бе. Да­кле, по­јам „де­при­ва­ци­је“
или „ус­кра­ће­но­сти“ („ли­ше­но­сти“) се ко­ри­сти ка­да је ри­јеч
20
Ж. Вер­нет, op. cit., стр. 123-124.
161
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
о не­по­вољ­ном по­ло­жа­ју у ко­јем осо­бе оста­ју са не­за­до­во­ље­
ним или не­под­ми­ре­ним по­тре­ба­ма, ин­те­ре­си­ма, оче­ки­ва­њи­
ма. Без об­зи­ра на вр­сту ус­кра­ће­но­сти (еко­ном­ску, по­ли­тич­ку,
дру­штве­ну, фи­зич­ку, пси­хич­ку, етич­ку), сва­ка од њих мо­же
до­ве­сти до на­стан­ка раз­ли­чи­тих вјер­ских ор­га­ни­за­ци­ја и ре­
ли­гиј­ских по­кре­та и укљу­чи­ва­ња осо­ба у њих. Мно­ги “ре­ли­
гиј­ски по­кре­ти у об­ли­ку сек­ти на­ста­ју та­мо где је при­с у­тан
под­сти­цај еко­ном­ске ус­кра­ће­но­сти, у об­ли­ку цр­кви та­мо где
је та ус­кра­ће­ност дру­штве­не при­ро­де, док кул­то­ви на­ста­ју у
усло­ви­ма пси­хич­ке ус­кра­ће­но­сти.”21
Те­шко би се мо­гло при­хва­ти­ти прет­ход­но ста­но­ви­ште о
ути­ца­ју по­себ­ног ти­па ус­кра­ће­но­сти на об­лик вјер­ске ор­га­
ни­за­ци­је јер је­дан тип ус­кра­ће­но­сти не мо­ра да бу­де ис­кљу­
чи­во де­тер­ми­нан­тан фак­тор по­ја­ве не­ког по­себ­ног об­ли­ка
вјер­ског ор­га­ни­зо­ва­ња јер он мо­же исто та­ко да усло­ви на­
ста­нак вјер­ске ор­га­ни­за­ци­је и ула­зак осо­ба у не­ку дру­гу ор­
га­ни­за­ци­ју. Еко­ном­ска или пси­хич­ка ус­кра­ће­ност мо­же исто­
вре­ме­но да бу­де под­сти­ца­јан фак­тор цр­кве­не или “сек­та­шке”
ор­га­ни­за­ци­је, као и ор­га­ни­зо­ва­ња ал­тер­на­тив­них ду­хов­них
по­кре­та.
Обич­но се сма­тра да је не­до­ста­так - ко­ри­јен фун­да­мен­
та­ли­стич­ких (па и сек­та­шких) по­кре­та и да се тај не­до­ста­так
не мо­же ла­ко об­ја­сни­ти фи­зич­ким или еко­ном­ским ли­ша­ва­
њем, не­го не­до­стат­ком ста­рих дру­штве­них струк­т у­ра ко­је су
ра­ни­је пру­жа­ле си­гур­ност и ули­је­ва­ле по­вје­ре­ње. Но­ви об­
ли­ци ко­му­ни­ка­ци­ја и по­раст ста­нов­ни­штва иза­зи­ва­ју ве­ли­
ке по­ре­ме­ћа­је, лич­ну не­си­гур­ност, изо­ла­ци­ју, раз­о­ча­ра­ност и
на­пе­тост ко­ја во­ди у фун­да­мен­та­ли­стич­ке по­кре­те. С дру­ге
стра­не по­сма­тра­но, не мо­ра си­ро­тињ­ско ли­ша­ва­ње са­мо да
до­ве­де до вјер­ског фун­да­мен­та­ли­зма; то мо­же да бу­де и ре­ла­
тив­но ла­го­дан и лук­су­зан жи­вот.22
21
Цф. М. Ха­мил­тон, Со­ци­о­ло­ги­ја ре­ли­ги­је: те­о­риј­ски и упо­ред­ни при­ступ,
Бе­о­град, „KЛИО“, 2003, стр. 392 (под­ву­као Б. К.).
22
М. Да­глас, С. Неј, Осо­бе ко­је не­до­ста­ју (кри­ти­ка дру­штве­них на­у­ка), Бе­о­
град, „Са­ми­здат Б92“, 2003, стр. 125-126.
162
Бра­цо Ко­ва­че­вић
ИДЕН­ТИ­ТЕТ НО­ВИХ РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА
Ре­ак­ци­ја на кон­тра­кул­т у­ру
Но­ви ре­ли­гиј­ски по­кре­ти су пред­ста­вља­ли ре­ак­ци­ју на
кон­тра­кул­ту­ру. Од­ба­ци­ва­ње „нор­мал­ног“ при­стој­ног дру­
штва од стра­не кон­тра­кул­т у­ре су но­ви ре­ли­гиј­ски по­кре­ти
пре­и­на­чи­ли у но­ви став од­ба­ци­ва­ња анар­хич­ног, не­ди­сци­
пли­но­ва­ног и са­мо­у­ни­шта­ва­ју­ћег на­чи­на жи­во­та ко­ји је за­
сту­па­ла кон­тра­кул­т у­ра.
Кон­тра­кул­т у­ра је до­ве­ла до ха­о­са и по­ре­ме­ћа­ја лич­ног жи­
во­та и лич­них од­но­са, ло­шег ис­ку­ства са дро­гом, ду­шев­них
обо­ље­ња, дру­штве­не изо­ла­ци­је, не­по­вје­ре­ња и уса­мље­но­сти.
По­чет­ни ра­ди­ка­ли­стич­ки за­нос пре­тво­рен је у ко­мер­ци­ја­ли­
за­ци­ју и ис­ко­ри­шта­ва­ње кон­тра­кул­т у­ре и ње­но из­о­па­ча­ва­ње
у по­мод­ност. Био је то крај кон­тра­кул­т у­ре а по­че­так дра­ма­
тич­ног ра­ста но­вих ре­ли­ги­ја, ал­тер­на­тив­них ду­хов­них по­
кре­та и сек­ти.
Сек­те су за­др­жа­ле не­што од кон­тра­кул­т у­ре: ан­ти­ма­те­ри­
ја­ли­зам, ан­ти­би­ро­кра­ти­зам, „ко­му­ни­та­ри­зам“. Али, док је
кон­тра­кул­т у­ра гло­ри­фи­ко­ва­ла за­шти­т у ин­ди­ви­ду­ал­но­сти,
оно што је код сек­ти би­ло дру­га­чи­је упра­во се од­но­си­ло на
пот­пу­но пот­чи­ња­ва­ње и под­ре­ђи­ва­ње лич­но­сти ври­јед­но­
сти­ма ди­сци­пли­не, ре­да, на­чи­на жи­во­та за­јед­ни­це, при­хва­та­
ње ха­ри­зма­тич­не уло­ге ду­хов­ног во­ђе. Сек­те су пре­о­кре­ну­ле
ври­јед­но­сти кон­тра­кул­т у­ре да­ју­ћи им но­во зна­че­ње. Сло­бо­да
и не­по­сред­ност су ствар­ни са­мо ако под­ра­зу­ми­је­ва­ју до­бро­
вољ­но пот­чи­ња­ва­ње ре­ду и ди­сци­пли­ни. Сло­бо­ду у сти­лу хи­
пи­ја сма­тра­ле су при­вид­ном и не­до­вољ­ном. У хе­ге­ли­јан­ском
сти­лу да се „сло­бо­да оства­ру­је у др­жа­ви“, сек­те су сма­тра­ле да
се сло­бо­да оства­ру­је пот­чи­ња­ва­њем од­ре­ђе­ном ауто­ри­те­т у
и да се по­твр­ђу­је од­ри­ца­њем пра­ва на њу са­му. Пот­чи­ња­ва­
ње при­мје­ре­ном ха­ри­зма­тич­ном ауто­ри­те­т у у су­шти­ни ни­је
пот­чи­ња­ва­ње већ нај­ви­ши сте­пен осло­ба­ђа­ња. Са­мо­о­ства­
ре­ње се по­сти­же по­све­ће­но­шћу ци­ље­ви­ма гру­пе, а не за­до­во­
ља­ва­њу ћу­ди по­је­дин­ца.23
На овом мје­сту тре­ба по­ме­ну­ти и – New Age (Но­во до­ба).
Он „пред­ста­вља скуп те­ор
­ и­ја или ме­то­да ко­ји­ма се на не­стан­
23
М. Ха­мил­тон, op. cit, стр. 421-422.
163
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
дар­ди­зо­ва­не на­чи­не тра­же ре­ше­ња чо­ве­ко­вих про­бле­ма и, у
окви­ру гло­бал­не ви­зи­је сви­је­та, ис­ти­чу ве­зе из­ме­ђу све­та и
по­је­дин­ца.“24
Има ви­ше раз­ло­га због ко­јих је New Age об­но­вљен у пе­ри­о­
ду кон­тра­кул­т у­ре. При­је све­га, ри­јеч је о раз­о­ча­ра­но­сти у ин­
ду­стриј­ско дру­штво ко­је је не­моћ­но да за­до­во­љи аутен­тич­не
по­тре­бе љу­ди и ри­је­ши ци­ви­ли­за­циј­ске про­бле­ме. Та­ко­ђе,
ри­јеч је и о од­ба­ци­ва­њу на­у­ке и на­уч­них до­стиг­ну­ћа на За­па­
ду, а на­ро­чи­то кар­те­зи­ја­ни­зма чи­ји је ра­зум са­ве­зник ка­пи­та­
ли­стич­ког си­сте­ма ко­ји је до­при­нио ма­те­ри­јал­ном на­прет­ку,
али не и раз­во­ју лич­но­сти. И раз­о­ча­ра­ност хри­шћан­ством,
ко­је ни­је успје­ло да по­је­дин­ци­ма по­мог­не у рје­ша­ва­њу њи­хо­
вих кон­крет­них про­бле­ма, је је­дан од тих зна­чај­них раз­ло­га
об­на­вља­ња New Age-a. Упра­во је за­то New Age био склон да се
при­кло­ни по­бу­ње­ни­ци­ма кон­тра­кул­т у­ре ко­ји­ма су би­ла ин­
те­ре­сант­ни­ја не­ка но­ва и жи­во­пи­сни­ја вје­ро­ва­ња, као и ин­
те­ре­со­ва­ња за не­ке на­уч­не ак­тив­но­сти (нпр. астро­ло­ги­ју).25
Осим прет­ход­них раз­ло­га, има ми­шље­ња да, с об­зи­ром
да про­јек­тан­ти “но­вог свјет­ског по­рет­ка“ на­сто­је да ство­ре
свјет­ске ин­сти­т у­ци­је као што су свјет­ска вла­да, бан­ка, суд,
ар­ми­ја, обра­зов­не ин­сти­т у­ци­је, они на­сто­је да ство­ре и свјет­
ску ре­ли­ги­ју. Та но­ва ре­ли­ги­ја „но­вог свјет­ског по­рет­ка“ је
по­крет New Age ко­ја ће уки­ну­ти тра­ди­ци­о­нал­не цр­кве.26
За­кљу­чак
Да­нас на За­па­ду тра­ди­ци­о­нал­не хри­шћан­ске цр­кве не­ма­ју
ви­ше ону екс­клу­зив­ну хе­ге­мо­ни­ју. По­ја­ва ве­ли­ког бро­ја вјер­
ских за­јед­ни­ца, но­вих ре­ли­ги­ја и ре­ли­гиј­ских по­кре­та, сек­ти
и ал­тер­на­тив­них по­кре­та, го­во­ри о по­сто­ја­њу сна­жног ре­ли­
гиј­ског плу­ра­ли­зма и кул­т ур­них и ре­ли­гиј­ских иден­ти­те­та.
Но­ве ре­ли­ги­је, ре­ли­гиј­ски по­кре­ти, сек­те и ал­тер­на­тив­ни
ду­хов­ни по­кре­ти по­ста­ли су пред­ме­том за­ни­ма­ња мно­гих
24
К. Сен-Жен-По­лен, Кон­тра­кул­ту­ра, Бе­о­град, „KЛИО“, 1999, стр.159.
25
К. Сен-Жен-По­лен, op. cit., стр. 160-161.
26
З. Ми­ло­ше­вић, По­ли­ти­ка и те­о­ло­ги­ја, Ниш, „Гра­ди­на/ЈУ­НИР“, 1994, стр.
119.
164
Бра­цо Ко­ва­че­вић
ИДЕН­ТИ­ТЕТ НО­ВИХ РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА
струч­ња­ка – со­ци­о­ло­га, фи­ло­зо­фа, пси­хо­ло­га, пси­хи­ја­та­ра,
те­о­ло­га, прав­ни­ка, по­ли­ти­ча­ра и др­жав­ни­ка. Због не­ких де­
струк­тив­них рад­њи, угро­жа­ва­ња ре­да, људ­ског до­сто­јан­ства,
пра­ва и сло­бо­да љу­ди, со­ци­јал­но-па­то­ло­шких и пси­хо-па­то­
ло­шких по­ја­ва, не­ки су по­ста­ли и пред­ме­том по­ли­циј­ског
над­зо­ра, за­ко­но­дав­ног дје­ло­ва­ња и за­бра­на.
Дру­штве­ни, кул­т ур­ни, иде­о­ло­шки, по­ли­тич­ки и ду­хов­ни
плу­ра­ли­зам ко­ји се све ви­ше раз­ви­ја у мо­дер­ним дру­штви­
ма, да­је мо­гућ­ност ра­зно­вр­сни­јих ре­ли­гиј­ских опре­дје­ље­ња.
Вјер­ска то­ле­ран­ци­ја и кул­т ур­ни и ре­ли­гиј­ски плу­ра­ли­зам
по­го­ду­ју на­стан­ку но­вих ре­ли­ги­ја, ре­ли­гиј­ских ори­јен­та­ци­ја
и по­кре­та, сек­ти. Ис­кљу­чи­ва и не­то­ле­рант­на схва­та­ња за­вр­
ша­ва­ју „ин­кви­зи­ци­ја­ма“, екс­ко­му­ни­ка­ци­ја­ма, про­го­ни­ма, по­
гро­ми­ма, ге­но­ци­дом. За­то је нео­п­ход­на то­ле­ран­ци­ја др­жа­ве
и дру­штва пре­ма по­зи­тив­ном дје­ло­ва­њу ре­ли­гиј­ских гру­па.
Уста­ви де­мо­крат­ских др­жа­ва га­ран­т у­ју по­сто­ја­ње вјер­ских
пра­ва и сло­бо­да, лич­но пра­во сва­ког гра­ђа­ни­на да при­па­да
ре­ли­ги­ји ко­ју же­ли, пра­во ре­ли­гиј­ских за­јед­ни­ца да сло­бод­но
оба­вља­ју об­ред­не рад­ње. Ја­сно је да је, с дру­ге стра­не по­сма­
тра­но, оба­ве­за вјер­ских за­јед­ни­ца да се ре­ги­стру­ју и др­жа­ви
при­ја­ве сво­је објек­те, ста­т ус, при­хо­де и основ­не дог­ме, ка­ко
би се и др­жа­ва и дру­штво за­ши­ти­тли од дје­ло­ва­ња опа­сних
вјер­ских ор­га­ни­за­ци­ја.
Та­ко се по­ка­зу­је да ври­јед­но­сни од­нос пре­ма но­вим ре­ли­
гиј­ским по­кре­ти­ма не тре­ба би­ти уни­ди­мен­зи­о­на­лан јер су
они ра­зно­ли­ки и он­да не­га­ти­ван суд о јед­ном по­кре­т у ну­жно
им­пли­ци­ра не­га­ти­ван суд о свим по­кре­ти­ма. Овај ме­тод­ски
pars pro to­to, као и сва­ки сли­чан ње­му је пот­пу­но по­гре­шан јер
до­во­ди у пи­та­ње пра­во на кул­т ур­ни и ре­ли­гиј­ски иден­ти­тет.
165
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Bra­co Ko­va­ce­vic
IDEN­TITY OF NEW RE­LI­GI­ONS
Sum­mary
As an ex­pres­si­on of the exi­sten­ce of plu­ra­lism, as well as an
ex­pres­si­on of the me­e­ting of cul­tu­res and re­li­gi­ons and the
con­nec­tion bet­we­en re­li­gi­o­us tra­di­ti­ons on the West, va­ri­o­
us “re­ne­wed” and new re­li­gi­ons, re­li­gi­o­us mo­ve­ments, sects,
cults and al­ter­na­ti­ve spi­ri­tual mo­ve­ments ha­ve ap­pe­a­red in
the se­cond half of the twen­ti­eth cen­tury. Re­a­sons why in­di­
vi­du­als be­co­me part of the­se new re­li­gi­o­us mo­ve­ments may
be fo­und in nu­me­ro­us per­so­nal, re­li­gi­o­us and so­cial cir­cum­
stan­ces, such as di­scon­tent and pro­test aga­inst the so­ci­ety,
di­sap­po­int­ment, so­cial cri­ses, cri­sis of the fa­mily and fa­mily
va­lu­es, ri­gi­dity of the Church and di­sap­po­int­ment with the
Church, mo­der­ni­sa­tion and se­cu­la­ri­sa­tion, ali­e­na­tion, de­
pri­va­tion and so­cial ex­clu­si­on, re­ac­tion to co­un­ter­cul­tu­re.
All the­se re­a­sons simply ex­press the need for a chan­ge and
the se­arch for lost iden­tity.
Key words: new re­li­gi­ons, al­ter­na­ti­ve mo­ve­ments, sects,
chur­ches, iden­tity
Ли­те­ра­т у­ра
Бар­кер А., Но­ви ре­ли­гиј­ски по­кре­ти: прак­тич­ни увод, Ниш, „Зо­
граф“, 2004.
Бенц Е., Но­ве ре­ли­ги­је, Бе­о­град, „Чи­го­ја штам­па“, 2005.
Да­глас М. Неј С., Осо­бе ко­је не­до­ста­ју: кри­ти­ка дру­штве­них на­у ­
ка, Бе­о­град,“Са­ми­здат Б92“, 2003.
Ђор­ђе­вић Б. Д., Не­ко­ли­ко пи­та­ња со­ци­о­ло­ги­је ре­ли­ги­је и со­ци­о­ло­гу
ре­ли­ги­је, „Со­ци­о­ло­шки го­ди­шњак“, бр. 4, 2009,
Ен­ци­кло­пе­ди­ја но­вих ре­ли­ги­ја (Но­ве ре­ли­ги­је, сек­те и ал­тер­на­тив­
ни ду­хов­ни по­кре­ти), За­греб, „На­кла­да Ље­вак“, 2005.
166
Бра­цо Ко­ва­че­вић
ИДЕН­ТИ­ТЕТ НО­ВИХ РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА
Ха­мил­тон М., Со­ци­о­ло­ги­ја ре­ли­ги­је: те­о­риј­ски и упо­ред­ни при­ступ,
Бе­о­град, „КЛИО“, 2003.
Ха­ра­лам­бос, Х. М. Хор­борн М., Со­ци­о­ло­ги­ја – те­ме и пер­спек­ти­ве,
За­греб, „Гол­ден мар­ке­тинг“, 2002.
Лу­ко­вић Д.З., Сек­те: при­руч­ник за са­мо­од­бра­ну, Бе­о­град, „Дра­га­
нић“, 2003.
Ми­ло­ше­вић З., По­ли­ти­ка и те­о­ло­ги­ја, Ниш, „Гра­ди­на/ЈУ­НИР“,
1994.
Сен-Жан-По­лен К., Кон­тра­кул­ту­ра (Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке др­жа­
ве, ше­зде­се­те го­ди­не – ра­ђа­ње но­вих уто­пи­ја), Бе­о­град,
„КЛИО“, 1999.
Шу­шњић Ђ., Ре­ли­ги­ја, т. I, Бе­о­град, “Чи­го­ја штам­па”, 1998,
Вер­нет Ж., Сек­те, Бе­о­град, „Пла­то/XX век“, 1997.
Ву­ко­ма­но­вић М., Ре­ли­ги­ја, Бе­о­град, „За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на
сред­ства“, 2004.
Зрин­шчак С., Со­ци­о­ло­ги­ја ре­ли­ги­је (Хр­ват­ско ис­ку­ство), За­греб,
„Прав­ни фа­кул­тет“, 1999.
167
II
Бо­јан Јо­ва­но­вић✳
УДК 2:323.1(=163.41)
РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА КАО ЧИ­НИ­ЛАЦ СТВА­РА­ЊА
И ДЕЗ­ИН­ТЕ­ГРА­ЦИ­ЈЕ СРП­СКОГ
НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА
Са­же­так
Пре при­ма­ња хри­шћан­ства, Ср­би су па­ган­ском ре­
ли­ги­о­зно­шћу из­ра­жа­ва­ли и раз­ли­чи­тост сво­јих пле­
мен­ских иден­ти­те­та. Хри­сти­ја­ни­за­ци­јом до­ла­зи до
њи­хо­вог ре­ли­гиј­ског ујед­на­ча­ва­ња ко­је је до­при­не­ло
на­ци­о­нал­ној хо­мо­ге­ни­за­ци­ји по­себ­но оја­ча­ној у вре­ме
срп­ске сред­њо­ве­ков­не др­жа­ве. Из­ло­же­ни нај­пре ка­то­
лич­ком ути­ца­ју, а на­кон гу­бит­ка др­жав­но­сти и исла­
ми­за­ци­ји, Ср­би гу­бе­ћи ве­ру по­чи­њу да гу­бе и свој на­
ци­о­нал­ни иден­ти­тет. По­ка­то­ли­че­ње ства­ра од Ср­ба
Хр­ва­те, исла­ми­за­ци­ја их пре­тва­ра у Му­сли­ма­не, од­
но­сно Бо­шња­ке, а ути­цај бу­гар­ске пра­во­слав­не цр­кве
до­во­ди до њи­хо­ве бу­га­ри­за­ци­је. Та дра­ма је из­ра­же­на
и у про­це­су ате­и­за­ци­је, а на­ро­чи­то на­кон ства­ра­ња
за­јед­нич­ке др­жа­ве Ју­го­сла­ви­је, ка­да од­су­ство ре­ли­ги­је
као ко­хе­зи­о­ног чи­ни­о­ца ства­ра усло­ве за ра­ср­бљи­ва­ње
и иде­о­ло­шко фор­ми­ра­ње но­вих на­ци­ја у та­да­шњим ју­
го­сло­вен­ским ре­пу­бли­ка­ма.
Кључ­не ре­чи: Ср­би, на­ци­ја, па­ган­ство, хри­сти­ја­ни­
за­ци­ја, ка­то­ли­чан­ство, исла­ми­за­ци­ја, ју­го­сло­вен­ство
Оскуд­ни из­во­ри о ре­ли­ги­ји ко­ју су прак­ти­ко­ва­ли Ср­би у
сво­јој по­стој­би­ни и на­кон до­ла­ска на Бал­кан, не омо­гу­ћа­ва
да се ја­сно од­ре­ди ње­на спе­ци­фич­ност и раз­ли­ке у од­но­с у на
дру­ге Сло­ве­не. Упо­ред­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма на осно­ву по­да­
та­ка о ре­ли­ги­ји дру­гих сло­вен­ских на­ро­да, оцр­та­ва се ка­рак­
тер та­да­шње па­ган­ске ре­ли­ги­је Ср­ба, чи­је је прак­ти­ко­ва­ње,
по­пут је­зи­ка и дру­гих об­ли­ка кул­т у­ре, по­твр­ђи­ва­ло њи­хов
✳
На­уч­ни са­вет­ник Бал­ка­но­ло­шког ин­сти­т у­та СА­НУ
171
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
ет­нич­ки иден­ти­тет и по­себ­ност у од­но­с у на дру­ге ет­нич­ки
срод­не пле­мен­ске за­јед­ни­це. Ре­ли­ги­ја је би­ла чи­ни­лац ин­
те­гра­ци­је, а ма­ле раз­ли­ке у ве­ро­ва­њу и об­ред­ној прак­си у
од­но­с у на дру­ге сло­вен­ске за­јед­ни­це утвр­ђи­ва­ле су ет­нич­ку
по­себ­ност Ср­ба и озна­ча­ва­ле њи­хо­ве ме­ђу­соб­не пле­мен­ске
раз­ли­ке.
Од до­ла­ска на Бал­кан, Ср­би су из­ло­же­ни вер­ским ути­ца­
ји­ма ко­ји су ме­ња­ли њи­хо­ву кул­т у­ру, ду­хов­ност и иден­ти­тет.
Бу­ду­ћи да је на­кон пр­вог спо­ра­дич­ног та­ла­са по­кр­шта­ва­ња
у 7. ве­ку ве­ћи­на оста­ла при­вр­же­на сво­јој до­та­да­шњој ве­ри,
тек је дру­гим та­ла­сом у 9. ве­ку хри­шћан­ство по­ста­ло пре­о­
вла­ђу­ју­ћа ре­ли­ги­ја Ср­ба. Област из­ме­ђу Не­ре­тве и За­ху­мља,
по­зна­та као Па­га­ни­ја, ко­ја је нај­ка­сни­је при­ми­ла хри­шћан­
ство, са­чу­ва­ће у свом на­зи­ву траг прет­ход­не до­ми­нант­не се­
о­ске, од­но­сно па­ган­ске ве­ре. На­кон ве­ли­ке ши­зме 1054. го­ди­
не, Ср­би ће на про­сто­ру Бал­ка­на, пре­ко чи­јег је сре­ди­шњег
де­ла, ко­ји су упра­во они на­ста­њи­ва­ли, про­ла­зи­ла ли­ни­ја цр­
кве­ног раз­гра­ни­че­ња, би­ти под ути­ца­јем и ис­точ­ног и за­пад­
ног хри­шћан­ства. Ус­по­ста­вља­њем срп­ске др­жав­не, а по­том
и цр­кве­не са­мо­стал­но­сти, тај ути­цај не пре­ста­је. При­хва­та­
њем нај­пре јед­ног па за­тим и дру­гог об­ре­да1 био је на­чин да
се праг­ма­тич­ним по­ступ­ци­ма оства­ре кон­крет­ни по­ли­тич­ки
ци­ље­ви. Ус­по­ном срп­ске др­жа­ве ја­ча и срп­ска пра­во­слав­на
цр­ква ко­ја ће ор­га­ни­за­ци­о­но и ду­хов­но би­ти на свом вр­хун­
цу у 14. ве­ку2.
Ме­ђу­тим, гу­бит­ком др­жав­не са­мо­стал­но­сти у 15. ве­ку по­
чи­ње пе­ри­од жи­вот­не, ег­зи­стен­ци­јал­не и ду­хов­не не­си­гур­но­
сти за срп­ски на­род чи­је ће при­сил­но пре­се­ља­ва­ње у тра­же­
њу си­гур­ног ста­ни­шта обе­ле­жи­ти њи­хов ко­лек­тив­ни жи­вот
у на­ред­ним сто­ле­ћи­ма. Жи­вот под оку­па­тор­ском осман­ском
вла­шћу, у ту­ђим др­жа­ва­ма и кул­т у­ра­ма, пра­ћен је и ра­зним
1
Сте­ван Не­ма­ња је нај­пре кр­штен по ка­то­лич­ком, а по­том и по пра­во­слав­ном
об­ре­ду; ње­гов син, Сте­ван Пр­во­вен­ча­ни при­ми­ће кру­ну од рим­ског па­пе,
али ће би­ти кру­ни­сан у пра­во­слав­ној цр­кви; За­хва­љу­ју­ћи окол­но­сти­ма да је
на­кон кр­ста­шког осва­ја­ња Ца­ри­гра­да ца­ри­град­ски па­три­јарх био у ег­зи­лу у
Ни­ке­ји, Све­ти Са­ва до­би­ја цр­кве­ну ауто­ке­фал­ност.
2
Гри­го­ри­је Цам­блак, за­па­жа да чи­та­ва Ср­би­ја по бро­ју цр­ка­ва и ма­на­сти­ра
пред­ста­вља кра­јем 14. ве­ка ве­ли­ко све­то ме­сто. - Г. Цам­блак, «Сло­во о пре­
но­с у мо­шти­ју све­те Пет­ке из Тр­но­ва у Ви­дин и Ср­би­ју», Књи­жев­ни рад у Ср­
би­ји, Про­све­та, Срп­ска књи­жев­на за­дру­га, Бе­о­град 1989, 121.
172
Бо­јан Јо­ва­но­вић
РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА КАО ЧИ­НИ­ЛАЦ СТВА­РА­ЊА И ...
ути­ца­ји­ма без мо­гућ­но­сти од­го­ва­ра­ју­ће ор­га­ни­зо­ва­не за­шти­
те и од­бра­не свог кул­т ур­ног и вер­ског иден­ти­те­та. Об­но­вом
Пећ­ке па­три­јар­ши­је 1557. го­ди­не3, срп­ски на­род ко­ји је жи­вео
у раз­ли­чи­тим др­жа­ва­ма се ду­хов­но об­је­ди­њу­је. Ме­ђу­тим, већ
на­кон ве­ли­ке се­о­бе 1690. го­ди­не и по­нов­ног уки­да­ња па­три­
јар­ши­је 1766. го­ди­не до­ла­зи до сла­бље­ња цр­кве­ног ути­ца­ја
и спон­та­ног об­на­вља­њу ста­ре па­ган­ске ве­ре4 у про­це­с у ко­ји
до­во­ди до ства­ра­ња син­кре­тич­ке ре­ли­ги­о­зно­сти срп­ског на­
род­ног пра­во­сла­вља5. Ве­ра је, да­кле, оста­ла основ иден­ти­те­
та, али њу тре­ба са­гле­да­ти у окви­ру ре­ли­ги­о­зно­сти ко­ја је у
фор­ми на­род­ног пра­во­сла­вља са­др­жа­ла и не­хри­шћан­ске, па­
ган­ске еле­мен­те.
Осим ан­тро­по­ло­шких и ет­нич­ких од­ли­ка, ма­те­ри­јал­не, со­
ци­јал­не и ду­хов­не кул­т у­ре као и све­сти о за­јед­нич­кој при­
пад­но­сти, би­тан чи­ни­лац срп­ског на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та
пред­ста­вља и ре­ли­гиј­ско осе­ћа­ње из­ра­же­но у фол­клор­ним
тво­ре­ви­на­ма и оби­чај­ној прак­си6. Су­шти­ну те ре­ли­ги­о­зно­сти
чи­ни спој хри­шћан­ског и па­ган­ског, чи­ја се син­кре­тич­ност
огле­да у про­сла­вља­њу нај­ве­ћих хри­шћан­ских пра­зни­ка Бо­
жи­ћа и Ус­кр­са7. Од­но­сом пре­ма тим пра­зни­ци­ма и на­чи­ну
на ко­ји се они про­сла­вља­ју по­ка­зу­је се ва­жност це­ре­мо­ни­јал­
ног, у чи­јој сен­ци, ка­ко је за­па­зио Тро­ја­но­вић, оста­ју етич­ки и
ме­та­фи­зич­ки еле­мен­ти8. Чу­ва­ју­ћи сво­ју тра­ди­ци­ју као све­то
пре­дач­ко на­сле­ђе, Ср­би су ве­ру сма­тра­ли не са­мо сво­јим на­
ци­о­нал­ним обе­леж­јем, већ и бит­ним упо­ри­штем свог исто­
риј­ског по­сто­ја­ња и са­мо­по­твр­ђи­ва­ња.
Ре­ли­гиј­ска осно­ва на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та упу­ћу­је на
усло­ве про­ме­не тог иден­ти­те­та и по­ја­ву ет­нич­ког и на­ци­о­
3
За­хва­љу­ју­ћи успо­ну по­ро­ди­це Со­ко­ло­вић у та­да­шњој хи­је­рар­хи­ји Осман­
ског цар­ства, Мех­мед па­ша по­ста­је ве­ли­ки ве­зир, а ње­гов ро­ђак Ма­ка­ри­је
срп­ски па­три­јарх.
4
Упор. Б. Јо­ва­но­вић, Дух па­ган­ског на­сле­ђа у срп­ској тра­ди­ци­о­нал­ној кул­ту­
ри, Све­то­ви, Но­ви Сад 2000.
5
Упор. Du­šan Ban­dić, Na­rod­ne pra­vo­sla­vlje, Bi­bli­o­ta­ka XX vek, Be­o­grad, 2010.
6
С. Тро­ја­но­вић, «Срп­ски на­род», Бо­сан­ска ви­ла, Са­ра­је­во 1908.
7
С. Тро­ја­но­вић, «Бо­жић», Срп­ски књи­жев­ни гла­сник, ја­ну­ар и фе­бру­ар, Бе­о­
град 1905. Уоча­ва­ју­ћи син­кре­ти­чи ка­рак­тер Бо­жи­ћа, Тро­ја­но­вић је пр­ви ука­
зао на зна­чај ње­го­вих па­ган­ских еле­ме­на­та.
8
С. Тро­ја­но­вић «Ус­кр­шњи оби­ча­ји», По­ли­ти­ка, 29. април, Бе­о­град 1921.
173
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
нал­ног оту­ђе­ња. Бу­ду­ћи да су се упра­во у до­ме­ну ве­ре и де­ша­
ва­ле нај­ве­ће про­ме­не, син­кре­тич­ки ка­рак­тер те ре­ли­ги­о­зно­
сти ис­ка­зан до­ми­нант­ном це­ре­мо­ни­јал­но­шћу и по­ти­сну­том
етич­но­шћу је­дан је од чи­ни­ла­ца тих про­ме­на. Ре­ли­гиј­ска
иден­ти­фи­ка­ци­ја је по­ста­ла до­ми­нант­на у усло­ви­ма роп­ства
и не­по­сто­ја­ња соп­стве­не др­жа­ве ко­ја би мо­гла да бра­ни и
чу­ва ет­нич­ки и на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет. Очу­ва­њу ве­ре ни­с у
по­го­до­ва­ле исто­риј­ске окол­но­сти, али ни при­ро­да на­род­ног
пра­во­сла­вља ни­је пру­жа­ла сна­жни­је ду­хов­но упо­ри­ште пред
ис­ку­ше­њи­ма пре­ла­за у дру­гу, ислам­ску ре­ли­ги­ју или дру­гу,
ка­то­лич­ку ве­ро­и­спо­вест. Ис­ку­ше­ња про­ме­не ве­ре би­ла су
знат­но ве­ћа не­го што је то оби­чан на­род мо­гао мо­гао да под­
не­се. У тим окол­но­сти­ма до­ла­зи и до по­ја­ча­ног про­це­са исла­
ми­за­ци­је и по­ка­то­ли­че­ња Ср­ба.
Из­ло­же­ни при­си­ли, а тек по­том и ис­ку­ше­њу да због при­
ви­ле­ги­ја про­ме­не ве­ру, Ср­би су на­кон при­хва­та­ња дру­ге ре­
ли­ги­је, исла­ма, или дру­ге ве­ро­и­спо­ве­сти, ка­то­ли­чан­ства, по­
ти­ски­ва­ли и свест о свом иден­ти­те­т у. Пре­ла­зе­ћи у дру­гу ве­ру,
они су гу­би­ли и основ свог иден­ти­те­та и по­ста­ја­ли при­пад­
ни­ци дру­гих на­ци­о­нал­но­сти. Тај ду­го­тра­ју­ћи про­цес, пра­ћен
је ве­ли­ким ин­ди­ви­ду­ал­ним иза­зо­ви­ма и ис­ку­ше­њи­ма, пред­
ста­вљао је увек пра­ву дра­му за сва­ког ко би се од­лу­чио да
про­ме­ни ве­ру. У обла­сти Сан­џа­ка у ко­ме су Ср­би од 16 ве­
ка би­ли из­ло­же­ни при­сил­ној исла­ми­за­ци­ји, очу­ва­ње ве­ре је
био на­чин од­бра­не свог ет­нич­ког и на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та.
За­то је на над­гроб­ним спо­ме­ни­ци­ма по­себ­но ис­ти­ца­но да су
они ко­ји су за­вр­ши­ли свој жи­вот оста­ли вер­ни сво­јој пра­де­
дов­ској ве­ри9. На­пис са над­гроб­ни­ка би­ла је сна­жна по­ру­ка
по­том­ци­ма да ис­тра­ју у очу­ва­њу хри­шћан­ске пра­во­слав­не
ве­ре. Пр­ко­се­ћи Тур­ци­ма, хај­ду­ци су др­жа­ли до свог по­ште­
ња, ча­сти и ве­ре. Ка­да би хај­дук био жив ухва­ћен, уби­јан је
на­би­ја­њем на ко­лац. Иако су им Тур­ци, ка­ко пи­ше Вук, ну­
ди­ли да се по­т ур­че као услов ам­не­сти­је и по­кла­ња жи­во­та,
хај­ду­ци би то од­би­ја­ли10. По­пут стра­да­ња Ђа­ко­на Ава­ку­ма,
9
Р. Ни­ко­лић, Се­ља­ко­ва ду­ша на ка­ме­ну, Деч­је но­ви­не, Гор­њи Ми­ла­но­вац 1991,
373.
10
То од­би­ја­ње је пра­ће­но псо­ва­њем Му­ха­ме­да и ре­чи­ма: «Па зар по­сле не­ћу
умре­ти». Упор. В. С. Ка­ра­џић, Срп­ски рјеч­ник (1852), Са­бра­на де­ла Ву­ка Ка­
ра­џи­ћа, књи­га 11 (2), Про­све­та, Бе­о­град 1986, 1086.
174
Бо­јан Јо­ва­но­вић
РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА КАО ЧИ­НИ­ЛАЦ СТВА­РА­ЊА И ...
број­ни су при­ме­ри чу­ва­ња ве­ре по це­ну жи­во­та и из­ла­га­њу
нај­ве­ћим са­мрт­ним му­ка­ма.
Упо­ре­до са исла­ми­за­ци­јом те­као је и про­цес по­ка­то­ли­че­
ња Ср­ба, ко­ји су на­кон про­ме­не ве­ре гу­би­ли сво­је до­та­да­шње
на­ци­о­нал­но од­ре­ђе­ње и по­ста­ја­ли Хр­ва­ти. Овај про­цес је,
ме­ђу­тим, те­као спон­та­но и чи­ни се без ве­ће дра­ма­ти­ке, јер
су Хр­ва­ти сма­тра­ни де­лом истог, срп­ског на­ро­да11, па и при­
сил­ном де­кла­ри­са­њу по­ка­то­ли­че­них Ср­ба као Хр­ва­та ни­је
при­да­ван од­го­ва­ра­ју­ћи зна­чај. Са ка­квом су се не­мар­но­шћу
од­но­си­ли срп­ски на­уч­ни­ци пре­ма по­ка­то­ли­че­ним Ср­би­ма
ко­је су ка­то­лич­ки све­ште­ни­ци на­зи­ва­ли Хр­ва­ти­ма го­во­ри и
текст Си­ме Тро­ја­но­ви­ћа о Ја­ње­ву и ње­го­вим ста­нов­ни­ци­ма.
Кон­ста­т у­ју­ћи да се у ово срп­ско на­се­ље на Ко­со­ву и Ме­то­
хи­ји ко­ло­ни­зу­ју већ у сред­њем ве­ку Са­си као и ка­то­ли­ци из
Ду­бров­ни­ка и из дру­гих дал­ма­тин­ских ме­ста, Тро­ја­но­вић ис­
ти­че ка­ко се упра­во на­кон тур­ског осва­ја­ња бит­но ме­ња ње­
го­ва на­ци­о­нал­на струк­т у­ра. По­чет­ком 17. ве­ка у Ја­ње­ву још
увек пре­о­вла­ђу­је пра­вослно срп­ско ста­нов­ни­штво ко­је је жи­
ве­ло у 200 ку­ћа, док је у исто вре­ме би­ло 180 тур­ских и 120
ка­то­лич­ких ку­ћа. Ме­ђу­тим, по­чет­ком два­де­се­тог ве­ка ста­ње
је пот­пу­но дру­га­чи­је. “Пре­ма по­да­ци­ма из го­ди­не 1904. у Ја­
ње­ву жи­ви 3450 ста­нов­ни­ка, и то Ср­ба пет пу­та ви­ше не­го
Ту­ра­ка, ко­ји­ма се ра­чун мо­же ухва­ти­ти са­мо при­бли­жно по
бро­ју ку­ћа, ко­јих има 80. Ср­би го­во­ре чи­сто срп­ски, а за­ко­на
су сви до по­след­њег ка­то­ли­ци; Тур­ци су пак пра­ве Осман­ли­је,
што је вр­ло рет­ко за Ко­со­во и око­ли­ну, го­во­ре тур­ски, ма­да
раз­у­ме­ју и срп­ски, а за­ко­на су му­ха­ме­дан­ског. Ове ка­то­ли­ке
ка­ко фра­тар Ју­кић та­ко и Сли­шко­вић, као и мно­ги не­мач­ки
пи­сци, зо­ву Хр­ва­ти­ма, што је уоста­лом све­јед­но”12. Из овог
ра­да ја­сно се ви­ди ка­ко се са по­ка­то­ли­че­њем Ср­ба у овом ме­
сту на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји од­ви­јао и про­цес њи­хо­вог ет­нич­ког
и на­ци­о­нал­ног оту­ђе­ња. Кон­ста­т у­ју­ћи чи­ње­ни­цу да су пра­
во­слав­ни Ср­би за­др­жав­ши је­зик по­ста­ли ка­то­ли­ци ко­је су
њи­хо­ви све­ште­ни­ци и не­мач­ки пи­сци на­зи­ва­ли Хр­ва­ти, Тро­
11
Љ. Ко­ва­че­вић, Љ. Јо­ва­но­вић, Исто­ри­ја срп­ског на­ро­да I, СКЗ, Бе­о­град 1893,
5.
12
С. Тро­ја­но­вић, «Ја­ње­во и ње­го­ве пр­стен­чи­је», Срп­ски књи­жев­ни гла­сник, бр.
2, књи­га 17, јул - де­цем­бар, Бе­о­град 1906, 105.
175
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
ја­но­вић ука­зу­ју на то да је ово ши­ра по­ја­ва у под­руч­ју ју­жно
од Гњи­ла­на и у Скоп­ској Цр­ној Го­ри13.
При­мер Ја­ње­ва је на не­ки на­чин па­ра­диг­ма­ти­чан за ет­нич­
ко оту­ђе­ње Ср­ба и на ши­рем под­руч­ју Бал­кан­ског по­лу­о­стр­ва
у Дал­ма­ци­ји, у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, Сла­во­ни­ји, Вој­во­ди­ни
и ши­рем де­лу Ба­на­та. Прем­да се у 19. ве­ку тај про­цес од­ви­јао
спон­та­но, пре­и­ме­но­ва­ње по­ка­то­ли­че­них Ср­ба у Хр­ва­те до­
би­ја и оба­ве­зу­ју­ћу ин­сти­т у­цу­и­о­нал­ну фор­му на по­чет­ку 20.
ве­ка. На­и­ме, од­лу­ком Пр­вог хр­ват­ског ка­то­лич­ког са­стан­ка
у За­гре­бу 1900. го­ди­не, одр­жа­ног са ци­љем утвр­ђи­ва­ња ри­
мо­ка­то­лич­ког кле­ро­на­ци­о­нал­ног про­гра­ма за на­сту­па­ју­ћи
20. век, усво­је­на је ду­го­роч­но стра­те­ги­ја да у бу­дућ­но­сти сви
ри­мо­ка­то­ли­ци срп­ских (“илир­ских”) зе­ма­ља бу­ду пре­им
­ е­но­
ва­ни у Хр­ва­те14. Хр­ват­ско име по­ста­је оба­ве­зу­ју­ћа озна­ка за
све по­ка­то­ли­че­не Ср­бе, што је на не­ки на­чин са­мо ле­га­ли­зо­
ва­на прет­ход­на прак­са. Пре­и­ме­но­ва­ње по­ка­то­ли­че­них Ср­ба
у Хр­ва­те ни­је има­ло са­мо фор­мал­ну про­ме­ну озна­ке на­ци­о­
нал­ног иден­ти­те­та, већ је пра­ће­но и те­жњом ка су­штин­ским
про­ме­на­ма ре­ли­гиј­ског иден­ти­те­та. Бу­ду­ћи да су се са­др­жа­ји
срп­ског вер­ског обе­леж­ја чу­ва­ли упр­кос тре­нут­ним про­ме­
на­ма дру­гих аспе­ка­та са­мо­бит­но­сти, Ср­би­ма ка­то­ли­ци­ма је
по­ру­чи­ва­но из Ри­ма да не сла­ве сла­ву, као бит­но од­ре­ђе­ње
свог вер­ског и на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, већ да да­ју при­лог
цр­кви и пре­не­с у сла­вље­ње на дру­ги и тре­ћи дан Бо­жи­ћа15.
Да би се па­ци­фи­ко­вао ме­ђу­вер­ски су­коб из­ме­ђу ет­нич­ки
исто­вет­ног на­ро­да че­сто се на­во­ди по­сло­ви­ца “Брат је мио,
ко­је вје­ре био”, али се из­о­ста­вља оно што је Вук на­вео у за­гра­
ди: “Кад брат­ски чи­ни и по­сту­па”16. У ши­рем кон­тек­сту ова
Ње­го­ше­ва ми­сао у це­ли­ни гла­си: ‘’Брат је мио ко­је ве­ре био/
ка­да брат­ски чи­ни и по­сту­па,/ али они брат­ски с’на­ма не­ће/
13
Ibi­dem. У на­по­ме­ни на кра­ју овог тек­ста, аутор бе­ле­жи: «Ју­жно од Гњи­ла­на и
по Скоп­ској Цр­ној Го­ри има још срп­ских ка­то­лич­ких се­ла: Лет­ни­ца, Ша­ша­ре,
Сту­бла, Би­нач, Вр­на­во Ко­ло и Вр­не­зо. Са Ја­ње­вом ова се­ла бро­је 7400 ду­ша».
14
Пр­ви хр­ват­ски ка­то­лич­ки са­ста­нак, об­др­жа­ван у За­гре­бу од 3. до 5. руј­на
1900, За­греб, 1900, 74-75.
15
Б. Јо­ва­но­вић, Љу­бав и опра­шта­ње, Par­te­non, Ars Li­bri, Бе­о­град, 2011, 267.
16
Ву­ко­ве на­род­не по­сло­ви­це с ре­ги­стром кључ­них ре­чи, пос. под бро­јем 450, Но­
лит, Бе­о­град 1996, 41.
176
Бо­јан Јо­ва­но­вић
РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА КАО ЧИ­НИ­ЛАЦ СТВА­РА­ЊА И ...
већ крв­нич­ки по тур­ском за­ко­ну.’’ Прем­да на брат­ску мр­жњу
опо­ми­ње по­сло­ви­ца: “ Брат бра­т у нај­ду­бље очи ва­ди”17, ис­ти­
ца­ње да ве­ра не би тре­ба­ло да бу­де раз­лог брат­ске не­тр­пе­љи­
во­сти и су­ко­ба прет­по­ста­вља да брат пре­вер­ник брат­ски чи­
ни и по­сту­па. Из по­тре­бе оп­стан­ка, део јед­не по­ро­ди­це, је­дан
од бра­ће, при­мао је дру­гу ве­ру, ислам. Пре­ма тој по­ја­ви ис­ка­
зи­ва­ла се из­ве­сна то­ле­рант­ност, а у Ра­шкој обла­сти је по­диг­
нут спо­ме­ник, на ко­јем је мај­ка са си­но­ви­ма, од ко­јих је је­дан
пра­во­слав­не а дру­ги му­сли­ман­ске ве­ре. Ме­ђу­тим, у прак­си је
то би­ло дру­га­чи­је, јер су по­т ур­че­ња­ци би­ли го­ри од Ту­ра­ка.
По­сло­ви­ца је де­ли­мич­но ци­ти­ра­на да би се њо­ме мо­гло ма­ни­
пу­ли­са­ти и су­ге­ри­ра­ти да је брат дру­ге ве­ре без­у­слов­но мио
без об­зи­ра на то шта чи­нио и ка­ко се по­на­шао. Ка­да је брат
пре­вер­ник, ко­ји се при­кло­нио дру­гој ве­ри, он не на­сту­па са
по­зи­ци­је вер­ни­ка већ оног ја­чег ко­ји на­сто­ји си­лом да на­мет­
не сво­ју но­ву ве­ру и за­кон осва­ја­ча и бра­ћи ко­ји су оста­ли не­
по­ко­ле­бљи­ви у свом вер­ском иден­ти­те­т у. Ње­му они сме­та­ју
као жи­ви све­до­ци ње­го­ве пре­ве­ре, а ис­по­ља­ва­ју­ћи агре­си­ју
пре­ма њи­ма на­сто­ји се по­твр­ди­ти као ве­ли­ки но­ви вер­ник.
Ср­би су гу­би­ли свој ет­нич­ки и на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет пре­
ла­зе­ћи не са­мо у дру­гу ислам­ску ре­ли­ги­ју или дру­гу, ка­то­лич­
ку ве­ро­и­спо­вест већ и уокви­ру исте пра­во­слав­не ве­ро­и­спо­
ве­сти. Бу­га­ри­за­ци­ја, ма­ке­до­ни­за­ци­ја и цр­но­го­ри­за­ци­ја Ср­ба
обе­ле­жи­ле су у но­ви­јем до­бу пут њи­хо­вог ет­нич­ког оту­ђе­ња.
Прем­да је Ср­би­ја од кне­за Ми­ха­и­ла по­дра­жа­ва­ла Бу­гар­ску у
ње­ној те­жњи ка осло­ба­ђа­њу од Ту­ра­ка, Бу­га­ри ће у кон­тек­сту
но­ве цр­кве­не ор­га­ни­за­ци­је ис­по­љи­ти пре­тен­зи­је на срп­ске
те­ри­то­ри­је. Дра­ма срп­ског ста­нов­ни­штва на под­руч­ји­ма још
нео­сло­бо­ђе­ним од ото­ман­ске вла­сти усло­вље­на је зби­ва­њи­
ма на­кон уки­да­ња Пећ­ке па­три­јар­ши­је и ри­ва­ли­те­та на­ста­лог
из­ме­ђу грч­ке и сло­вен­ске, од­но­сно бу­гар­ске цр­кве­не ор­га­
ни­за­ци­је. Го­ди­ну да­на на­кон уки­да­ња Пећ­ке па­три­јар­ши­је и
Охрид­ске ар­хи­е­пи­ско­пи­је 1766. го­ди­не, уме­сто до­та­да­шњих
сло­вен­ских, Ца­ри­град­ска па­три­јар­ши­ја је по­че­ла да по­ста­вља
грч­ке епи­ско­пе у Ср­би­ји, Ма­ке­до­ни­ји и Бу­гар­ској. Ду­хов­ну
власт над срп­ским зе­мља­ма до­би­ја ца­ри­град­ска, грч­ка цр­ква,
а пре­ко фа­на­ри­о­та по­ста­вља се све­штен­ство ко­је нов­цем до­
17
Ibid, под бр. 447, 40.
177
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
ла­зи до сво­јих по­ло­жа­ја и одр­жа­ва се на њи­ма. За ова­кву ду­
хов­ну де­ка­ден­ци­ју и ни­зак мо­рал грч­ких све­ште­ни­ка Ср­би
ни­с у мно­го бри­ну­ли, све док то све­штен­ство ни­је по­ста­ло и
но­си­лац грч­ке на­ци­о­нал­не иде­је и про­це­са хе­ле­ни­за­ци­је ко­
јим је пре­ко шко­ла су­зби­јан срп­ски ути­цај. Под­ре­ђу­ју­ћи се
том на­ци­о­нал­ном ци­љу, они скла­па­ју спо­ра­зум с тур­ским
вла­сти­ма про­тив сво­јих пра­во­слав­них вер­ни­ка, успе­ва­ју да
при­по­је При­зрен и Ско­пље. По­сле осло­бо­ђе­ња и ства­ра­ња
но­ве грч­ке др­жа­ве 1830. го­ди­не, грч­ки ути­цај је по­себ­но из­
ра­жен у овим под­руч­ји­ма Бал­ка­на, укљу­чу­ју­ћи и де­ло­ве још
нео­сло­бо­ђе­не Ср­би­је.
Те­же­ћи ка то­ме да се осло­не на сло­вен­ско све­штен­ство ра­
ди свог ути­и­ца­ја на Бал­ка­ну, Ру­си­ја је по­др­жа­ва­ла и по­ма­га­ла
на­род­не те­жње за сво­јим све­штен­ство. У тој бор­би про­тив
грч­ког ути­ца­ја и афир­ма­ци­је сло­вен­ства, Ср­би су из­бе­га­
ва­ли да сло­вен­ству да­ју чи­сто срп­ски ка­рак­тер, јер су хте­ли
да из­бег­ну опа­сност од це­па­ња на­род­них сна­га и спре­че да
на­род на под­руч­ји­ма ко­ја су још би­ла у Осман­ском цар­ству
због срп­ско-тур­ских су­ко­ба бу­де из­ло­жен ве­ћим не­во­ља­ма18.
Бу­ду­ћи да су на­кон осло­бо­ђе­ња у Ср­би­ју по­ста­вља­ни срп­
ски све­ште­ни­ци, Бу­га­ри­ма је оста­вљен при­о­ри­тет у бор­би за
сло­вен­ско све­штен­ство на те­ри­то­ри­ји Бал­ка­на под тур­ском
вла­шћу. Ка­да су 1869. Бу­га­ри за­тра­жи­ли ег­зар­хи­ју, срп­ска
вла­да је сма­тра­ла да Ср­би у ју­жној Ср­би­ји тре­ба да оста­ну
под окри­љем Ца­ри­град­ске па­три­јар­ши­је, од­но­сно под грч­ким
ути­ца­јем док се не стек­ну усло­ви да до­ђу под срп­ску цр­кве­
ну са­мо­у­пра­ву. Уз по­др­шку Ру­си­је и са­гла­сност Тур­ске, от­пор
Бу­га­ра ова­квом грч­ком ути­ца­ју се за­вр­шио осни­ва­њем Бу­
гар­ске ег­зар­хи­је, цр­кве­не ор­га­ни­за­ци­је у ран­гу ми­тро­по­ли­је,
28. фе­бру­ар
­ а 1870. го­ди­не. Та­да су из са­ста­ва Ца­ри­град­ске па­
три­јар­ши­је из­дво­је­не обла­сти на­се­ље­не Бу­га­ри­ма али и Ср­
би­ма у још нео­сло­бо­ђе­ном ни­шком, пи­рот­ском и врањ­ском
окру­гу. Уме­сто грч­ких епи­ско­па цр­кве­но-школ­ска ор­га­ни­за­
ци­ја пот­па­ла је под власт но­вог ег­зар­ха и ца­ри­град­ског си­но­
да. Са осло­бо­ђе­њем по­ме­ну­тих срп­ских окру­га 1878. го­ди­не
под ег­зар­хом оста­ју де­ло­ви ју­жне Ср­би­је. Ка­ко је фер­ма­ном
би­ло до­зво­ље­но да се ег­зар­хи­ји при­по­је и дру­га ме­ста у ко­
18
В. Ћо­ро­вић, Исто­ри­ја Ср­ба, im­pri­me, Ниш, 2006, 634-635.
178
Бо­јан Јо­ва­но­вић
РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА КАО ЧИ­НИ­ЛАЦ СТВА­РА­ЊА И ...
ји­ма се ви­ше од две тре­ћи­не ста­нов­ни­штва из­ја­сни за при­
па­ја­ње, срп­ско ста­нов­ни­штво са још нео­сло­бо­ђе­них те­ри­то­
ри­ја у ју­жној и ста­рој Ср­би­ји би­ло је из­ло­же­но бу­га­ри­за­ци­ји.
Овај про­цес је по­стао из­у­зет­но јак на­кон осло­бо­ђе­ња Бу­гар­
ске и ста­вља­ња ег­зар­хи­је под окри­ље бу­гар­ског ми­ни­стар­
ства спољ­них по­сло­ва. Де­ло­ва­њем у окви­ру ег­зар­хи­је вр­ше­на
је при­пре­ма за при­па­ја­њем ових де­ло­ва срп­ских те­ри­то­ри­ја
Бу­гар­ској. Бу­ду­ћи да се хри­шћан­ским вер­ским опре­де­ље­ње
са­мо по­твр­ђи­вао основ­ни ет­нич­ки иден­ти­тет, пра­во­сла­вље
је под­ра­зу­ме­ва­ло на­ци­о­нал­ну иден­ти­фи­ка­ци­ју. У том кон­
тек­сту цр­кве­но-школ­ски ути­цај Гр­ка је зна­чио хе­ле­ни­за­ци­ју,
а ути­цај Ег­зар­хи­је бу­га­ри­за­ци­ју Ср­ба. У скло­пу бор­бе про­
тив Ту­ра­ка и су­зби­ја­ња грч­ког ути­ца­ја, срп­ско опре­де­ље­ње
за Ег­зар­хи­ју, мо­ти­ви­са­но сло­вен­ском бли­ско­шћу, има­ло је за
по­сле­ди­цу бу­га­ри­за­ци­ју Ср­ба. Ве­ли­ку по­мет­њу ме­ђу Ср­бе
уне­ла је по­ме­ну­та од­лу­ка срп­ске вла­де о оста­ја­њу у за­јед­ни­ци
са ца­ри­град­ском па­три­јар­ши­јом, јер је би­ла су­прот­на до­та­да­
шњом те­жњи за ус­по­ста­вља­њем за­јед­нич­ке сло­вен­ске цр­кве­
не ор­га­ни­за­ци­је. Ка­ко је грч­кој цр­кви од­го­ва­ра­ла од­лу­ка срп­
ске вла­де, она ни­је ува­жа­ва­ла по­тре­бе срп­ског на­ро­да, што је
иза­зва­ло ње­го­во огор­че­ње. Из сло­вен­ске со­ли­дар­но­сти је­дан
део Ср­ба при­ла­зи Ег­зар­хи­ји и вре­ме­ном, на­кон 1870. го­ди­
не, по­ста­ју Бу­га­ри и бу­га­ра­ши. Да би раз­је­ди­ни­ле и осла­би­ле
Сло­ве­не на свом под­руч­ју и су­зби­ле ути­цај Ср­би­је у ста­рој
Ср­би­ји и Ма­ке­до­ни­ји, тур­ске вла­сти су по­ма­га­ле Ег­зар­хи­ју19.
Ка­да је ова цр­кве­на ор­га­ни­за­ци­ја у окви­ру бу­гар­ског ми­ни­
стар­ства по­ста­ла глав­но про­па­ганд­но сред­ство про­тив Ср­ба,
бу­га­ри­зо­ва­ни Ср­би сво­јим опре­де­ље­њем по­твр­ђу­ју свој но­ви
на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет.
Иако се пре­ма јед­ном од­ре­ђе­њу пре­о­бра­ће­ње сма­тра сво­
је­вољ­но на­пу­шта­ње до­та­да­шњег на­чи­на жи­во­та и ве­ре због
пре­ла­ска у дру­гу ве­ру20, на осно­ву на­ве­де­них исто­риј­ских
окол­но­сти ја­сно је да Ср­би ни­с у сло­бод­но ни до­бро­вољ­но
ма­сов­но на­пу­шта­ли пра­во­слав­ну ве­ру. Те­же­ћи ка то­ме да по­
твр­де оно што је­с у, а не да бу­ду оно што ни­с у, на­сто­ја­ли су да
19
Ibid, 636.
20
D. R. Ja­cobs, „Pre­o­bra­će­nje“, u En­ci­klo­pe­di­ja ži­vih re­li­gi­ja, No­lit, Be­o­grad, 1990,
555.
179
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
са­чу­ва­ју сво­ју ве­ру као основ свог на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та.
Без од­го­ва­ра­ју­ће ин­сти­т у­ци­о­нал­не по­др­шке сво­је пра­во­слав­
не цр­кве, тај про­цес се од­ви­јао спон­та­но и до­вео је до ства­ра­
ња син­кре­тич­ког спо­ја хри­шћан­ства и ожи­вље­ног па­ган­ства
у фор­ми на­род­ног пра­во­сла­вља. Ме­ђу­тим, у не­по­вољ­ним
исто­риј­ским окол­но­сти­ма, под при­ну­дом и из­ну­ди­цом на­пу­
шта­ли су сво­ју пра­во­слав­ну ве­ру и при­хва­та­ли ту­ђу. Бу­ду­ћи
да је ре­ли­ги­ја би­ла основ на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, про­ме­на
ве­ре је не­по­сред­но ути­ца­ла и на про­ме­ну иден­ти­те­та. Не­моћ
и нео­т­по­ро­ност да се са­чу­ва иден­ти­тет, ис­ка­зу­је се као по­сле­
ди­ца при­си­ле пре­ла­за у дру­гу ве­ру и на­пу­шта­ња до­та­да­шњег
иден­ти­те­та. Дру­га ве­ра озна­ча­ва­ла је по­че­так про­це­са са­мо­
за­бо­ра­ва и гу­бље­ња се­бе.
Про­блем ет­нич­ког и на­ци­о­нал­ног оту­ђе­ња Ср­ба ни­је до
са­да ја­сно са­гле­дан у кон­тек­сту мен­та­ли­те­та ко­ји је је­дан од
чи­ни­ла­ца не­до­вољ­не ис­трај­но­сти на очу­ва­њу свог иден­ти­те­
та и, ре­кло би се, ла­ком под­ле­га­њу ис­ку­ше­њу да се про­ме­ни
иден­ти­тет и по­ста­не дру­ги. Од­мах ва­ља ре­ћи да је по­ја­ва про­
ме­не на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та по­зна­та и дру­гим на­ро­ди­ма, па
и оних са ко­ји­ма су се Ср­би гра­ни­чи­ли и ко­ји су у од­ре­ђе­ним
исто­риј­ским окол­но­сти­ма по­је­ди­нач­но при­хва­та­ли срп­ски
вер­ски и на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет. Ме­ђу­тим, за раз­ли­ку од дру­
гих, Ср­би су на­кон про­ме­не ве­ре ма­сов­но по­ста­ја­ли дру­ги.
По­ка­то­ли­че­ни су по­ста­ја­ли Хр­ва­ти, исла­ми­зи­ра­ни Му­сли­ма­
ни, од­но­сно Бо­шња­ци, док је про­цес ате­и­за­ци­је и ју­го­сло­вен­
ства бит­но ути­цао на ства­ра­ње Цр­но­го­ра­ца. а фор­ми­ра­њем
Ма­ке­до­ни­је до­ла­зи до ма­ке­до­ни­за­ци­је срп­ске ет­нич­ке по­пу­
ла­ци­је и срп­ске на­род­не тра­ди­ци­је на овом под­руч­ју.
Раз­ме­ре срп­ске на­ци­о­нал­не де­зор­јен­ти­са­но­сти по­ка­зу­
је и на­чин на ко­ји при­пад­ни­ци овог на­ро­да из­ра­жа­ва­ју свој
иден­ти­тет. У вре­ме об­но­ве на­ци­о­нал­не све­сти ‘90-тих го­ди­
на про­шлог, два­де­се­тог ве­ка по­че­ло је и ма­сов­но вра­ћа­ње
ре­ли­ги­ји. На пи­та­ње о иден­ти­те­т у и сво­јој ре­ли­ги­о­зно­сти,
по­је­дин­ци су од­го­ва­ра­ли да су хри­шћан­ски, од­но­сно “пра­во­
слав­ни ате­и­сти”21. Ова кон­тра­дик­тор­на син­таг­ма се за­сни­ва
на пет­по­став­ци да ти по­је­дин­ци жи­ве у хри­шћан­ској ци­ви­ли­
за­ци­ји ко­ја под­ра­зу­ме­ва то­ле­рант­ност, сло­бо­ду и пра­во из­ја­
21
По­ли­ти­ка, 30. де­цем­бар 2007. го­ди­не.
180
Бо­јан Јо­ва­но­вић
РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА КАО ЧИ­НИ­ЛАЦ СТВА­РА­ЊА И ...
шња­ва­ња не­ве­ри­ка, од­но­сно ате­и­ста. Ме­ђу­тим, пра­во­сла­вље
је у овој син­таг­ми, у кон­тек­сту ми­шље­ња да су Ср­би пра­во­
слав­ци, по­и­сто­ве­ће­но са на­ци­о­нал­но­шћу, а ате­из­ ам из­ра­жа­
ва од­нос пре­ма ре­ли­ги­ји. Иден­тич­но је би­ло и са син­таг­мом
“Му­сли­ма­на ко­му­ни­ста” у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни два­де­се­так
го­ди­на ра­ни­је, ка­да су Му­сли­ма­ни по­ста­ли озна­ка за на­ци­о­
нал­ност, а ко­му­ни­сти из­ра­жа­ва­ли члан­ство у та­да­шњој пар­
ти­ји и при­пад­ност ње­ној ате­и­стич­кој иде­о­ло­ги­ји. Има­ју­ћи у
ви­ду да су ти Му­сли­ма­ни пре­ве­ре­ни пра­во­слав­ни Ср­би, он­да
се ре­ал­ност њи­хо­вог иден­ти­те­та ис­ка­зу­је у исто­риј­ској пер­
спек­ти­ви и ре­ли­гиј­ској ду­би­ни. У исто­риј­ски не­по­вољ­ним
окол­но­сти­ма за очу­ва­ње свог иден­ти­те­та и вер­ског са­мо­по­
твр­ђи­ва­ња, Ср­би су при­хва­ти­ли дру­гу ве­ру и иде­о­ло­ги­ју, а
про­цес ате­и­за­ци­је је са­мо по­след­њи чин пре­ве­ра­ва­ња.
Ср­би ко­ји су про­ме­ни­ли нај­пре ве­ру, а по­том и на­ци­о­нал­
ност, на­ста­ви­ли су да го­во­ре свој је­зик што је био и остао не­
све­сни по­ка­за­тељ њи­хо­ве не­ка­да­шње ет­нич­ке при­пад­но­сти.
За­то се и тај по­след­њи траг кул­т ур­ног и на­ци­о­нал­ног иден­
ти­те­та на­сто­јао да об­ри­ше, уни­шти и пре­им
­ е­ну­је у скла­ду са
њи­хо­вим но­вим на­ци­о­нал­ним опре­де­ље­њем. Срп­ски је­зик
ко­јим су по­ка­то­ли­че­ни Ср­би пре­и­ме­но­ва­ни у Хр­ва­те и да­ље
го­во­ри­ли би­ће ар­гу­мент да и Хр­ва­ти, иако је њи­хов је­зик ча­
кав­ски, го­во­ре што­кав­ски. Тај ар­гу­мент ко­ри­сти­ће се у при­
хва­та­њу срп­ског што­кав­ског као за­јед­нич­ког је­зи­ка Ср­ба и
Хр­ва­та и ње­го­вог пре­и­ме­но­ва­ња нај­пре у срп­ско-хр­ват­ски,
од­но­сно хр­ват­ско-срп­ски а по­том и у хр­ват­ски. Исто­вет­ни
про­цес се од­ви­јао и са пре­и­ме­но­ва­њем срп­ског што­кав­ског
је­зи­ка у дру­ге је­зи­ке у но­во­ство­ре­ним др­жа­ва­ма на тлу бив­ше
Ју­го­сла­ви­је. У фе­де­ра­ци­ји Бо­сне и Хер­це­го­ви­не срп­ски по­
ста­је бо­шњач­ки, а у Цр­ној Го­ри цр­но­гор­ски је­зик. Ме­ђу­тим,
је­зик, на ко­јем се раз­у­ме­ју они ко­ји су га пре­им
­ е­но­ва­ли и са­
да раз­ли­чи­то на­зи­ва­ју, има сво­је пра­во име. Оне ко­ји го­во­ре
тим је­зи­ком, он под­се­ћа на њи­хо­во не­ка­да­шње ет­нич­ко по­ре­
кло, вер­ску тра­ди­ци­ју и кул­т ур­ни иден­ти­тет ко­ји на­сто­је да
за­бо­ра­ве. Пу­тем не­до­вољ­но про­ми­шље­не је­зич­ке по­ли­ти­ке,
ишла је и по­ли­ти­ка за­не­ма­ри­ва­ња чи­ни­ла­ца срп­ског на­ци­о­
нал­ног иден­ти­те­та за­рад ства­ра­ња за­јед­нич­ке др­жа­ве у ко­јој
је про­цес рас­та­ка­ња на­ци­о­нал­ног би­ћа по­ста­ће из­ра­же­ни­ји.
181
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
У тој тра­гич­но­сти Ср­ба ко­ји су по­ста­ли дру­ги огле­да се и дра­
ма­ти­ка Ср­ба ко­ји су на­сто­ја­ли да са­чу­ва­ју свест о свом по­ре­
клу, сво­ју ве­ру, кул­т у­ру, и оби­ча­је. Њи­хо­ва бор­ба за од­бра­
ном и осло­бо­ђе­њем обе­ле­жи­ла је њи­хо­во по­сто­ја­ње на овом
под­руч­ју.
Осим по­ме­ну­тог фак­то­ра при­си­ле ко­ји је увек био од пре­
суд­не ва­жно­сти за про­ме­ну иден­ти­те­та, ет­нич­ком и на­ци­
о­нал­ном оту­ђе­њу Ср­ба до­при­но­си­ли су и не­до­вољ­но ја­сна
пред­ста­ва о се­би и раз­ли­ке у од­но­с у на дру­ге. Та­ко се и сма­
тра­ло да су Ср­би слич­ни и исто­вет­ни са Хр­ва­ти­ма и ис­ти­
ца­ли да је то је­дан на­род на­зван ср­бо-хр­ва­ти­ма. Прем­да су
Хр­ва­ти по­др­жа­ва­ли ту бли­скост са Ср­би­ма из стра­те­шких
раз­ло­га, по­ка­за­ло се да се оно што су они на­зи­ва­ли истим
бит­но раз­ли­ку­је од ње­не срп­ске вер­зи­је. Ме­ђу­тим, ка­то­лич­ки
све­ште­ни су по­ка­то­ли­че­не Ср­бе на­зи­ва­ли Хр­ва­ти­ма, ус­по­
ста­вља­ју­ћи раз­ли­ку ко­ја је по­том по­ста­ла раз­лог раз­дру­жи­
ва­њу и раз­два­ја­њу.
Раз­ли­чи­ти пу­те­ви ко­ји су од­во­ди­ли Ср­бе у ет­нич­ко и на­
ци­о­нал­но оту­ђе­ње, за­вр­ша­ва­ли су се ра­ди­кал­ним ра­ср­бљи­
ва­њем и са­мо­за­бо­ра­вом до­та­да­шњег ко­лек­тив­ног иден­ти­те­
та. За раз­ли­ку од кет­мен­ског са­мо­од­бран­бе­ног при­ста­ја­ња
при­хва­та­ња оних вер­ских и иде­о­ло­шких са­др­жа­ја ко­је на­ме­
ће од­ре­ђе­ни си­стем, ко­је је при­вре­ме­но јер под­ра­зу­ме­ва пам­
ће­ње и очу­ва­ње соп­стве­ног иден­ти­те­та, срп­ско кон­фор­ми­ра­
ње иде до са­мо­за­бо­ра­ва. Са ста­но­ви­шта ис­хо­да тог про­це­са,
Ср­бе ко­ји су под при­си­лом и ин­док­три­ца­јом про­ме­ни­ли ве­
ру и по­ста­ја­ли при­пад­ни­ци дру­гих на­ро­да и на­ци­ја ка­рак­те­
ри­ше ком­плекс вер­ске и кул­т ур­не ам­не­зи­је. Иако је, да­кле,
ре­ли­ги­ја нај­бит­ни­ји чи­ни­лац срп­ског иден­ти­те­та, ње­на ва­
жност ни­је би­ла сра­змер­на ко­лек­тив­ној сна­зи и ин­ди­ви­ду­
ал­ним мо­ћи­ма ње­ног очу­ва­ња. Та не­моћ про­ис­ти­че из пси­хо­
ло­шких раз­ло­га ве­за­них за при­ро­ду на­род­не ре­ли­ги­о­зно­сти,
њен син­кре­тич­ни ка­рак­тер и не­до­вољ­но из­ра­же­ну, раз­ви­је­
ну и ин­сти­т у­ци­о­нал­но по­др­жа­ну етич­ност, али је усло­вље­на
и со­цио-кул­т ур­ним и исто­риј­ским фак­то­ри­ма, агре­сив­ним
исла­мом и ка­то­ли­чан­ством, на­ци­о­на­ли­стич­ким пре­тен­зи­ја­
ма пра­во­слав­них на­ро­да, и не­до­вољ­но ја­ком ор­га­ни­за­ци­јом
срп­ске пра­во­слав­не цр­кве. Та моћ на­ро­чи­то сла­би у вре­ме
182
Бо­јан Јо­ва­но­вић
РЕ­ЛИ­ГИ­ЈА КАО ЧИ­НИ­ЛАЦ СТВА­РА­ЊА И ...
ате­и­за­ци­је и иде­о­ло­ги­је ко­му­ни­зма ју­го­сло­вен­ства, ко­је као
сво­је­вр­сне па­ра­ре­ли­ги­је по­ста­ју основ рас­та­ка­ња до­та­да­
шњег иден­ти­те­та. По­ка­зу­је се да и но­ве иде­о­ло­ги­је, по­пут
гло­ба­ли­зма и евро­пе­и­зма, по­ста­ју ја­ки фак­то­ри ко­ји де­лу­ју у
истом прав­цу на­ци­о­нал­ног ни­хи­ли­зма, иза­зи­ва­ју­ћи, за уте­ху,
и кон­тра ефек­те у рав­ни кон­со­ли­да­ци­је срп­ског на­ци­о­нал­не
са­мо­бит­но­сти.
Bojan Jovanovic
RELIGION AS A FACTOR OF CREATION AND
DESINTEGRATION OF THE SERBIAN NATIONAL
IDENTITY
Summary
Before taking Christianity, Serbs used their pagane religion
to express the difference between their tribal identities. Chris­
tianization led to their religious equalization which contrib­
uted to the national homogenization, especially strengthen
during the Serbian medieval state. Exposed primarily to the
Catholic influence, and after loosing the statehood to Islam­
ization as well, the Serbs by loosing their religion, start loos­
ing their national identity. Conversion to Catholicism cre­
ates Croats out of Serbs, Islamization turns the Serbs into
Muslims, that is Bosniaks, and the influence of the Bulgar­
ian Orthodox Church leads to their Bulgarianisation. The
drama is also present in the process of atheism, especially
after the creation of a common state Yugoslavia, when the
absence of religion as a cohesive factor creates the conditions
for de-Serbization and ideological creation of new nations in
the Yugoslav republics.
Key words: Serbs, nation, paganism, Christianization, Ca­
tholicism, Islamization, Yugoslav
183
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Ли­те­ра­т у­ра
D. Ban­dić, Na­rod­ne pra­vo­sla­vlje, Bi­bli­o­ta­ka XX vek, Be­o­grad, 2010.
Ву­ко­ве на­род­не по­сло­ви­це с ре­ги­стром кључ­них ре­чи, пос. под бро­
јем 450, Но­лит, Бе­о­град 1996.
D. R. Ja­cobs, “Pre­o­bra­će­nje”, u En­ci­klo­pe­di­ja ži­vih re­li­gi­ja, No­lit, Be­o­
grad, 1990.
Б. Јо­ва­но­вић, Дух па­ган­ског на­сле­ђа у срп­ској тра­ди­ци­о­нал­ној кул­
ту­ри, Све­то­ви, Но­ви Сад 2000.
Б. Јо­ва­но­вић, Љу­бав и опра­шта­ње, Par­te­non, Ars Li­bri, Бе­о­град,
2011.
В. С. Ка­ра­џић, Срп­ски рјеч­ник (1852), Са­бра­на де­ла Ву­ка Ка­ра­џи­ћа,
књи­га 11 (2), Про­све­та, Бе­о­град 1986, 1086.
Љ. Ко­ва­че­вић, Љ. Јо­ва­но­вић, Исто­ри­ја срп­ског на­ро­да I, СКЗ, Бе­
о­град 1893,
Р. Ни­ко­лић, Се­ља­ко­ва ду­ша на ка­ме­ну, Деч­је но­ви­не, Гор­њи Ми­ла­
но­вац 1991.
По­ли­ти­ка, 30. де­цем­бар 2007. го­ди­не.
Пр­ви хр­ват­ски ка­то­лич­ки са­ста­нак, об­др­жа­ван у За­гре­бу од 3. до
5. руј­на 1900, За­греб, 1900, 74-75.
С. Тро­ја­но­вић, “Бо­жић”, Срп­ски књи­жев­ни гла­сник, ја­ну­ар и фе­бру­
ар, Бе­о­град 1905.
С. Тро­ја­но­вић, “Ја­ње­во и ње­го­ве пр­стен­чи­је”, Срп­ски књи­жев­ни
гла­сник, бр. 2, књи­га 17, јул - де­цем­бар, Бе­о­град 1906, 105.
С. Тро­ја­но­вић, “Срп­ски на­род”, Бо­сан­ска ви­ла, Са­ра­је­во 1908.
С. Тро­ја­но­вић “Ус­кр­шњи оби­ча­ји”, По­ли­ти­ка, 29. април, Бе­о­град
1921.
В. Ћо­ро­вић, Исто­ри­ја Ср­ба, im­pri­me, Ниш, 2006.
Г. Цам­блак, “Сло­во о пре­но­с у мо­шти­ју све­те Пет­ке из Тр­но­ва у Ви­
дин и Ср­би­ју”, Књи­жев­ни рад у Ср­би­ји, Про­све­та, Срп­ска
књи­жев­на за­дру­га, Бе­о­град 1989.
184
Мом­чи­ло Су­бо­тић✳
УДК 323.1(=163.41):271.22
СРП­СКИ ИДЕН­ТИ­ТЕТ ИЗ­МЕ­ЂУ
ЈЕ­ЗИЧ­КО­ЕТ­НИЧ­КОГ И ВЕР­СКОГ НА­ЧЕ­ЛА✳✳
Сажетак
Раз­ма­тра­ју­ћи пи­та­ње срп­ског на­ци­о­нал­ног иден­ти­
те­та аутор упо­ред­ном ана­ли­зом ука­зу­је да су се на
срп­ском ет­но­је­зич­ком про­сто­ру , на­ци­је фор­ми­ра­ле
на вер­ској осно­ви, за раз­ли­ку од европ­ске прак­се где су
на­ци­је кон­сти­ту­и­са­не на је­зич­кој осно­ви. И ту аутор
пра­ви раз­ли­ку из­ме­ђу пред­ју­го­сло­ве­ског пе­ри­о­да ка­да
је европ­ски прин­цип, тј. прин­цип европ­ске фи­ло­ло­
шке на­у­ке – ко­јој је при­па­дао и Вук Ка­ра­џић, ва­жио и
за срп­ски ет­но­је­зич­ки иден­ти­тет и ка­да се и за Ср­
бе го­во­ри­ло да су мул­ти­кон­фе­си­о­на­лан на­род, као и
дру­ги европ­ски на­ро­ди. Тад је ва­жи­ло Ву­ко­во на­че­ло о
„Ср­би­ма три за­ко­на“ (ве­ре): „пра­во­славнг“, „рим­ског“
(ри­мо­ка­то­лич­ког) и „тур­ског“ (му­сли­ман­ског). У ју­
го­сло­вен­ском пе­ри­о­ду, по­го­то­во Ти­то­вом, до­шло је до
фор­ми­ра­ња на­ци­ја на вер­ској осно­ви и то је би­ло гру­бо
на­ру­ша­ва­ње мул­ти­кон­фе­си­о­нал­но­сти срп­ског на­ро­да,
ко­ја је би­ла из­ра­же­на још у вре­ме­ну Све­тог Са­ве и ца­ра
Ду­ша­на. Сма­тра­мо да је у пост­ју­го­сло­вен­ском пе­ри­о­ду
нео­пх­ од­но да се срп­ска на­уч­на и по­ли­тич­ка ели­та за­
ла­же за об­на­вља­ње ср­би­сти­ке и по­но­во ус­по­ста­вља­ње
Ср­ба као мул­ти­кон­фе­си­о­нал­ног на­ро­да, јер је све­то­
сав­ска син­таг­ма о Ср­би­ма као на­ро­да ко­ји је Ис­ток на
За­па­ду и За­пад на Ис­то­ку мо­гу­ћа са­мо уко­ли­ко се кон­
сти­ту­и­ше срп­ска за­јед­ни­ца на ин­те­грал­ној осно­ви. То
је прин­цип на ко­ме по­чи­ва­ју са­вре­ме­не европ­ске на­ци­је.
Кључ­не ре­чи: Ср­би, пра­во­слав­ни, ка­то­ли­ци, му­сли­ма­
ни, иден­ти­тет, СПЦ, Вук Ка­ра­џић, пред­ју­го­сло­вен­ски
пе­ри­од, ју­го­сло­вен­ски пе­ри­од
*
✳✳
Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град
Овај рад је настао као резултат рада на пројекту бр. 179009, а који финансира
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
185
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Тра­гом две ве­сти
У срп­ским ме­ди­ји­ма, по­ред по­ли­тич­ких пре­го­во­ра о Ко­
со­ву и Ме­то­хи­ји, мо­гли смо не­дав­но да уочи­мо и две за­ни­
мљи­ве ин­фор­ма­ци­је. Јед­на сти­же из Ра­шке обла­сти, из Но­вог
Па­за­ра, а дру­га из За­гре­ба, из во­де­ће хр­ват­ске на­уч­не ин­сти­
ту­ци­је - Хр­ват­ске ака­де­ми­је зна­но­сти и умјет­но­сти (ХА­ЗУ).
По­ка­за­ло се да су обе ове ве­сти од из­у­зет­ног зна­ча­ја за на­шу
те­му ко­ја раз­ма­тра пи­та­ње срп­ског иден­ти­те­та.
Пр­ва вест. У ин­фор­ма­ци­ји ко­ја сти­же из Но­вог Па­за­ра
ра­ди се о сле­де­ћем: Бо­шњач­ко на­ци­о­нал­но ве­ће тра­жи да се
укло­ни гра­нит­на скулп­т у­ра „За­у­век бра­ћа“ ис­пред Му­зе­ја у
При­је­по­љу, на ко­ме мај­ка Ру­жи­ца Пе­јо­вић др­жи у кри­лу сво­је
си­но­ве Лу­ку и Али­ју. Тре­ба под­се­ти­ти да је скулп­т у­ра ра­ђе­
на на осно­ву фо­то­гра­фи­је из 1919. го­ди­не, на ко­јој је Ру­жи­ца
Пе­јо­вић са сво­ја два си­на, Лу­ком и Али­јом. Ова два ро­ђе­на
бра­та одво­је­на су по вер­ској ли­ни­ји, и да­нас Лу­ки­ни по­том­ци
жи­ве као Ср­би пра­во­слав­ни, а Али­ји­ни као му­сли­ма­ни (од
1992. Бо­шња­ци). Не­ма­мо тач­не по­дат­ке, али је мо­гу­ће је да су
Пе­јо­ви­ћи по­след­ња по­ро­ди­ца ко­ја се на­ци­о­нал­но по­де­ли­ла
по вер­ској ли­ни­ји.
Ина­че је скулп­т у­ра, ка­ко пи­шу из­ве­шта­чи, иза­зва­ла мно­
го сим­па­ти­ја ме­ђу ов­да­шњим Ср­би­ма и Бо­шња­ци­ма. Ка­ко и
не би, и јед­ни и дру­ги зна­ју да се ра­ди о истом на­ро­ду ко­ји је
ту­ђин сво­јом ви­ше­ве­ков­ном ко­ло­ни­јал­ном по­ли­ти­ком по­де­
лио. Али БНВ то не­ће да зна, ни да чу­је о то­ме, већ тра­жи да
се скулп­т у­ра „За­у­век бра­ћа“ трај­но укло­ни, јер она, на­вод­но,
ни­је ни­шта дру­го до „пре­по­зна­тљи­ва ан­ти­бо­шњач­ка – аси­ми­
ла­тор­ска ре­то­ри­ка, ко­ја је иза­зва­ла не­по­тре­бан и про­во­ка­ти­
ван скан­дал, ко­ји вре­ђа до­сто­јан­ство Бо­шња­ка и но­ви је атак
на њи­хов на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет и ет­но­ге­не­зу“. Бо­шњач­ко ве­
ће у по­ди­за­њу спо­ме­ни­ка ви­ди не­тр­пе­љи­вост и мр­жњу пре­ма
Бо­шња­ци­ма у „у јед­ном мир­ном кут­ку Сан­џа­ка, у ко­ме је и
нај­ма­њи об­лик на­ци­о­на­ли­зма ова­кве вр­сте иза­зи­вао трај­на
исе­ља­ва­ња Бо­шња­ка“. У БНВ још по­ру­чу­ју сво­јим су­гра­ђа­ни­
ма у Ра­шкој обла­сти да „Бо­ња­ци ни­с у ни­ка­да би­ли Ср­би и да
ће ова­кве и слич­не про­во­ка­ци­је до­при­не­ти по­гор­ша­њу, тре­
186
Мом­чи­ло Су­бо­тић
СРП­СКИ ИДЕН­ТИ­ТЕТ ИЗ­МЕ­ЂУ ...
нут­но ве­о­ма до­брих, ме­ђу­с у­сед­ских и ме­ђу­на­род­них од­но­са
Бо­шња­ка и Ср­ба на на­шим про­сто­ри­ма“. Ве­ће тра­жи укла­
ња­ње скулп­т у­ре, да „про­ла­зни­ци, мир­но и без про­во­ка­ци­је,
мо­гу про­ћи по­ред згра­де, не­ка­да сво­је, Ру­жди­је“.1
Раз­у­ме се да је ва­жно у мир­ној и де­мо­крат­ској ат­мос­фе­
ри ре­ша­ва­ти сва­ки ме­ђу­људ­ски, а ти­ме и вер­ски, ет­нич­ки,
на­ци­о­нал­ни и дру­ги про­блем. Ни­ко­ме ни­је у ин­те­ре­с у да се
при­ме­њу­ју на­сил­на ре­ше­ња. Али исто та­ко ни­је у ин­те­ре­с у,
по­го­то­во ни­је у ин­те­ре­с у на­у­ке, да се под пла­штом људ­ских
пра­ва кри­во­тво­ри исто­риј­ска исти­на. Јер че­сто је, по­го­то­во у
да­на­шње вре­ме, тај прин­цип о људ­ским пра­ви­ма са­мо јед­на
има­ги­нар­на кон­струк­ци­ја за нео­ко­ло­ни­јал­ну по­ли­ти­ку ве­ли­
ких си­ла и фраг­мен­та­ци­ју по­сто­је­ћих др­жа­ва и по­ро­бља­ва­ње
на­ро­да.
Нај­пре да на­по­ме­не­мо да смо по­зи­тив­но из­не­на­ђе­ни чи­
ње­ни­цом да је по­ста­вље­на скулп­т у­ре ове вр­сте. Она је из­раз
за­јед­ни­штва и со­ли­дар­но­сти и, што је нај­зна­чај­ни­је, она је
сли­ка исто­риј­ске исти­не. Ко­ме мо­же да сме­та спо­ме­ник ко­
ји ве­ли­ча људ­ско за­јед­ни­штво, по­го­то­во кад ука­зу­је на исто
исто­риј­ско, је­зич­ко, а у овом слу­ча­ју и на исто по­ро­дич­но
по­ре­кло. Ка­ко и на ко­ји на­чин то пред­ста­вља мр­жњу и не­
тр­пе­љи­вост пре­ма Бо­шња­ци­ма. Ка­ко та скулп­т у­ра угро­жа­
ва иден­ти­тет Бо­шња­ка? Ка­ко она пред­ста­вља „атак на њи­хов
на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет и ет­но­ге­не­зу“? Ру­жи­ца Пе­јо­вић са си­
но­ви­ма Лу­ком и Али­јом је ствар­на лич­ност, као што су и они
и њи­хо­ви по­том­ци, ко­ји да­нас жи­ве у Ра­шкој обла­сти и дру­
где ствар­не лич­но­сти. Ни­ко их ни­је из­ми­слио! У че­му је он­да
про­блем? О то­ме ће­мо не­што ка­сни­је. А сад да по­ме­не­мо и
дру­гу вест, ону из За­гре­ба.
Дру­га вест. Усред ве­ли­ке га­ла­ме у Хр­ват­ској око то­га да ли
по­што­ва­ти соп­стве­ни за­кон и Ср­би­ма у Ву­ко­ва­ру (и дру­гим
ме­сти­ма где чи­не ет­нич­ку ве­ћи­ну) омо­гу­ћи­ти да ко­ри­сте сво­
је на­ци­о­нал­но пи­смо (о је­зи­ку ни­је би­ло ре­чи!)- ћи­ри­ли­цу,
од­јед­ном је, „као из ве­дрог не­ба“ од­јек­ну­ло „от­кри­ће“ ХА­ЗУ
о то­ме да је ћи­ри­ли­ца „ста­ро хр­ват­ско пи­смо“. До овог „епо­
хал­ног“ от­кри­ћа до­шли су хр­ват­ски је­зи­ко­слов­ци и исто­ри­
1
Пре­ма: „Бо­шња­ко ве­ће тра­жи укла­ња­ње спо­ме­ни­ка Ру­жи­ци“, На­ше но­ви­не,
2. април 2013, 25.
187
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
ча­ри на осно­ву ћи­рил­ских сло­ва на не­ком од спо­мем­ни­ка у
Хер­це­го­ви­ни.
Кад је реч о ћи­ри­ли­ци по­треб­но је под­се­ти­ти на сле­де­ће.
Ћи­ри­ли­ца је ста­ро сло­вен­ско пи­смо, као што је и гла­го­љи­
ца ста­ро сло­вен­ско пи­смо. Ср­би има­ју број­не спо­ме­ни­ке на
ћи­ри­ли­ци, а има­ју и на гла­го­љи­ци. На­кон Рас­ко­ла (1054) ис­
точ­ни Сло­ве­ни су при­хва­ти­ли ћи­ри­ли­цу, а за­пад­ни ла­ти­ни­
цу. Ни­је нам по­зна­то ни­јед­но хр­ват­ско де­ло или спо­ме­ник на
ћи­ри­ли­ци. Тач­но је, ме­ђу­тим, да је не са­мо ћи­ри­ли­ца не­го и
ла­ти­ни­ца, ко­ју да­нас, по­ред Ср­ба, ко­ри­сте и Хр­ва­ти, бо­сан­
ски му­сли­ма­ни (Бо­шња­ци), Цр­но­гор­ци - срп­ско пи­смо, јер
по­ти­че од Ву­ка Ка­ра­џи­ћа из 1827. го­ди­не. Њу је Вук на­ме­нио
Ср­би­ма му­сли­ма­ни­ма (Ср­би­ма тур­ског за­ко­на) и Ср­би­ма ка­
то­ли­ци­ма (Ср­би­ма рим­ског за­ко­на). Исто та­ко је по­зна­то да
је ову Ву­ко­ву ла­ти­ни­цу при­хва­тио Љу­де­вит Гај у вре­ме илир­
ског по­кре­та, по­што се прет­ход­но од­ре­као сво­је ла­ти­ни­це из
1830. го­ди­не, и та се, да­кле, Ву­ко­ва-срп­ска ла­ти­ни­ца ко­ри­сти
да­нас на про­сто­ру бив­ше ју­го­сло­вен­ске др­жа­ве. То су чи­ње­
ни­це. Али, мо­же и ова­ко да се ка­же: У пра­ву су Хр­ва­ти ка­да
ка­жу да је ћи­ри­ли­ца њи­хо­во пи­смо, јер то за­и­ста је­сте пи­смо
њи­хо­вих срп­ских пре­да­ка. Њи­хо­ви срп­ски пре­ци пи­са­ли су
ћи­ри­ли­цом. То су би­ли љу­ди са срп­ског што­кав­ског ет­но­је­
зич­ког под­руч­ја: Ср­би пра­во­слав­ни и ка­то­ли­ци у Дал­ма­ци­
ји, Ду­бров­ни­ку, Сла­во­ни­ји, Бо­сни, Хер­це­го­ви­ни. Да­кле на
под­руч­ју на ко­јем се на­ла­зи ћи­ри­лич­ки спо­ме­ни­ци. Али би
тре­ба­ло да ка­жу пу­ну исти­ну: на­ши пре­ци пи­са­ли су ћи­ри­
ли­цом; на­ши пре­ци су Ср­би ; ми смо срп­ског ет­но­је­зич­ког
по­ре­кла. Ства­ри су, да­кле, ја­сне!
Ина­че ни­је ово пр­ви пут да хр­ват­ска исто­ри­о­гра­фи­ја по­се­
же за фал­си­фи­ка­ти­ма и оти­ма­њем срп­ске кул­т ур­не ба­шти­не.
Она вр­ви од та­квих при­ме­ра. За­сно­ва­на је на њи­ма! Под­се­
ти­мо са­мо на „по­ду­хват“ Ма­ти­це хр­ват­ске, ко­ја је у Хр­ват­ске
на­род­не пје­сме, је­да­на­ест књи­га (1896-1950), увр­сти­ла огро­
ман број срп­ских на­род­них пе­са­ма за­пи­са­них у Хер­це­гоп­ви­
ни и Бо­сни, где се пре­ма све­до­че­њу фра­њев­ца Ива­на Ју­ки­ћа,
Ива­на Ку­ку­ље­ви­ћа, као и по­ли­ти­ча­ра Ан­т у­на Ра­ди­ћа, за хр­
ват­ско име ни­је ни зна­ло. Чак је и Ва­тро­слав Ја­гић при­знао да
су Хр­ва­ти пре­кар­да­ши­ли. Тим по­во­дом Ја­гић у пи­сму Фра­њи
188
Мом­чи­ло Су­бо­тић
СРП­СКИ ИДЕН­ТИ­ТЕТ ИЗ­МЕ­ЂУ ...
Рач­ком ка­же сле­де­ће: „Та­ко Ма­ти­ца хр­ват­ска иза­зва­ла сво­јом
од­лу­ком, да из­да не­ка­кве `хрват­ске на­род­не пјесме`, чи­та­ву
бу­ру – стра­ха, да ће­мо и то бла­го оте­ти Ср­би­ма. Ја зби­ља и
сам ми­слим да код на­род­не еп­ске по­е­зи­је не би тре­ба­ло су­
ви­ше ис­ти­ца­ти хр­ват­ско име, јер што је би­ло не­коћ ста­рих
хр­ват­ских мо­ти­ва, чи­ни се да је про­па­ло под на­ва­лом но­вих
си­же­та ко­ји су до­ла­зи­ли с Тур­ци­ма с ис­то­ка. За­то ја бих и ту
био за кр­пеж, те бих пје­сме на­звао хр­ват­ско-срп­ски­ма или
срп­ско-хр­ват­ским, или би их штам­пао ћи­ри­ли­цом“.2 Ја­гић је,
да­кле, пред­ло­жио да ве­ли­чан­стве­на срп­ска на­род­на по­е­зи­ја
„кр­пе­жом“ по­ста­не и хр­ват­ска. Ка­сни­је ће она по­ста­ти са­мо
хр­ват­ска...
О по­што­ва­њу и кр­ше­њу прин­ци­па
Украт­ко смо пре­не­ли и у крат­ким цр­та­ма об­ја­сни­ли две, за
на­шу те­му, зна­чај­не ве­сти. А сад да ви­ди­мо ка­ква је њи­хо­ва
исто­риј­ска по­за­ди­на, ка­кав је њи­хов кон­текст. Већ у на­пи­са­
ном се ви­ди у ком прав­цу се кре­ће на­ше да­ље об­ја­шње­ње. То
је пи­та­ње срп­ског је­зи­ка као основ­не од­ред­ни­це срп­ског на­
ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, а по­том ње­го­ва по­де­ла по вер­ској ли­
ни­ји у ју­го­сло­вен­ском, пре­вас­ход­но у Ти­то­вом пе­ри­о­ду. Овај
про­цес ра­ср­бљи­ва­ња по вер­ској осно­ви от­по­че­ла је Ко­мин­
тер­на два­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка, а на­ста­ви­ла КПЈ у то­ку и
на­кон дру­гог свет­ског ра­та, кон­стру­и­са­њем ју­го­сла­вен­ске фе­
де­ра­ци­је. Ова „др­жа­ва рав­но­те­же“ ус­по­ста­вље­на је дру­га­чи­је
од пр­ве Ју­го­сла­ви­је ко­ју су чи­ни­ле три на­ци­је: Ср­би Хр­ва­ти
и Сло­вен­ци. Ти­то и ко­му­ни­стич­ка вр­ху­шка су на срп­ском ет­
но­је­зич­ком про­сто­ру фор­ми­ра­ли још три на­ро­да: Цр­но­гор­це,
Ма­ке­дон­це и Му­сли­ма­не и три њи­хо­ве фе­де­рал­не је­ди­ни­це,
да­нас др­жа­ве: Цр­ну Го­ру, Ма­ке­до­ни­ју и Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну.
На про­сто­ру по­то­ње Ју­го­сла­ви­је „ ре­ли­ги­ја је по­ста­ла во­до­
дел­ни­ца на­ци­ја“ – ка­ко је пре по­ла ве­ка, ме­ђу пр­ви­ма, ука­
зао исто­ри­чар Ми­ло­рад Ек­ме­чић. Ниг­де у Евро­пи се не­што
слич­но ни­је де­си­ло. У пред­ју­го­сло­вен­ском пе­ри­о­ду ово ни­је
2
Пре­ма: Здрав­ко Кр­ста­но­вић, Чу­де­сни кла­де­нац – ан­то­ло­ги­ја срп­ског пје­сни­
штва од Ба­ра­ње до Бо­ке Ко­тор­ске, Пред­го­вор, Срп­ско кул­т ур­но дру­штво
„Зо­ра“, Бе­о­град, 2002, 15.
189
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
би­ло мо­гу­ће. Ово по­и­сто­ве­ћи­ва­ње ве­ре и на­ци­је је про­из­вод
Ти­то­вог ко­му­ни­стич­ког кон­цеп­та.
У пред­ју­го­сло­вен­ском пе­ри­о­ду ва­жи­ло је на­че­ло Ву­ка Ка­
ра­џи­ћа, по ко­јем су Ср­би мул­ти­кон­фе­си­о­на­лан на­род, ка­кви
су би­ли а и да­нас су дру­ги европ­ски на­ро­ди. Ву­ко­во на­че­ло
се за­сни­ва на европ­ској фи­ло­ло­шкој на­у­ци и на ре­зул­та­ти­ма
Хер­де­ра, Фих­теа, Дов­бров­ског, Ко­пи­та­ра, Ша­фа­ри­ка и дру­
гих ко­ри­фе­ја фи­ло­ло­ги­је и сла­ви­сти­ке. Оно гла­си: да су Ср­би
они ко­ји го­во­ре срп­ским је­зи­ком, а има их три ве­ре: пра­во­
сла­ва­ца, ри­мо­ка­то­ли­ка и му­сли­ма­на. У Ти­то­вом пе­ри­о­ду све
је учи­ње­но да се Ср­би све­ду са­мо на пра­во­слав­не, као и да се
од Цр­но­го­ра­ца, за по­тре­бе ко­му­ни­стич­ке „др­жа­ве рав­но­те­
же“, ство­ри но­ва - цр­но­гор­ска на­ци­ја. “ Та др­жа­ва је за­сно­
ва­на на фор­му­ли „сла­ба Ср­би­ја , ја­ка Ју­го­сла­ви­ја“. У ту свр­ху
мул­ти­кон­фе­си­о­нал­ност Ср­ба у Ти­то­вом пре­и­о­ду је гру­бо на­
ру­ше­на.
Да­нас се јав­но за­сту­па­ју ста­во­ви да су Ср­би са­мо пра­во­
слав­ни на­род.Сма­тра­мо да је исто­риј­ски не­спор­но да су Ср­
би би­ли Ср­би и пре не­го што су при­ми­ли хри­шћан­ску ве­ру.
Али то ни нај­ма­ње не ума­њу­је сле­де­ћу исто та­ко исто­риј­ски
не­спор­ну тврд­њу: пра­во­слав­на ве­ра је бу­квал­но одр­жа­ла
срп­ски на­род кроз исто­ри­ју. И то пра­во­сла­вље у свом осо­бе­
ном-све­то­сав­ском об­ли­ку, јер је Све­ти Са­ва, по­став­ши „хри­
шћа­нин, нео­бо­рив у сво­јој ве­ри, раз­у­мео је за­што је Ср­бин
и шта тре­ба да чи­ни као Ср­бин, и тек та­да и та­кав мо­гао је
по­ста­ти отво­рен, до­бро­љу­бив пре­ма сви­ма“. 3 Све­то­са­вље је
со­бом но­си­ло мо­рал ко­ји је Ср­бе опре­де­љи­вао за „цар­ство
не­бе­ско“ и оно у срп­ској фи­ло­зо­фи­ји жи­во­та има при­мат
над ма­те­ри­јал­ним „цар­ством зе­маљ­ским“. Све­то­сав­ска Срп­
ска пра­во­слав­на цр­ква по­ста­ла је, у ве­ко­ви­ма под тур­ском
оку­па­ци­јом, на­до­пу­на за др­жа­ву, по­у­здан чу­вар на­ци­о­нал­не
тра­ди­ци­је и иден­ти­те­та. Би­ла је и оста­ла чврст, јед­но вре­ме
је­ди­ни, ко­хе­зи­о­ни чи­ни­лац срп­ства у свим срп­ским зе­мља­ма;
ова ње­на са­ку­пи­тељ­ска ми­си­ја по­себ­но је по­ја­ча­на по­сле об­
но­ве Пећ­ке па­три­јар­ши­је 1557. го­ди­не4.
3
Вла­де­та Је­ро­тић, Ве­ра и на­ци­ја, ARS Li­bri, Бе­о­град, 2005, 140.
4
Та­да је Ве­ли­ки ве­зир тур­ски Мех­мед – па­ша Со­ко­ло­вић, по­и­сла­мље­ни Ср­
бин, за срп­ског па­три­јар­ха по­ста­вио свог ро­ђа­ка Ма­ка­ри­ја Со­ко­ло­ви­ћа.
190
Мом­чи­ло Су­бо­тић
СРП­СКИ ИДЕН­ТИ­ТЕТ ИЗ­МЕ­ЂУ ...
По­зна­то је да је Све­ти Са­ва био у до­брим од­но­си­ма са ка­
то­ли­ци­ма, ка­ко до­ма­ћим та­ко и они­ма чи­је је зе­мље на сво­јим
број­ним пу­то­ва­њи­ма по­хо­дио. Исто та­кво при­ја­тељ­ство ука­
зи­ва­ли су му му­сли­ман­ски ве­ли­ко­до­стој­ни­ци. До­бре од­но­се
са дру­гим кон­фе­си­ја­ма, на­ста­ви­ли су да одр­жа­ва­ју и дру­ги
срп­ски ар­хи­је­ре­ји и вла­да­ри. На Дво­ру Ца­ра Ду­ша­на, по­ред
пра­во­сла­ва­ца, рав­но­прав­но су би­ли за­сту­пље­ни и Ср­би ка­
то­ли­ци.
Ка­то­ли­чан­ство и ислам нас ве­ко­ви­ма суд­бин­ски пра­те.
Ка­да је Ви­зан­ти­ја , угро­же­на од Бу­гар­ске, по­кле­кла пред За­
па­дом , за­пад­ни део Бал­ка­на у ко­ме су жи­ве­ли Ср­би, пре­пу­
сти­ла је рим­ској цр­кви. То је би­ло још пре Рас­ко­ла, а за­кљу­че­
но је са­бор­ским од­лу­ка­ма у Спли­т у, 924. и 929. го­ди­не.
Пр­во хри­шћан­ство је до Рас­ко­ла (1054) би­ло за­јед­нич­ко .
Ме­ђу­тим Ср­би су већ би­ли вер­ски по­де­ље­ни. Јед­ни су би­ли
пра­во­слав­ни, а дру­ги ка­то­ли­ци. Пре­ма Лу­ји Ба­ко­ти­ћу, та­да је
„пре­ваг­нуо ка­то­ли­ци­зам, да по­сле Све­тог Са­ве ве­ли­ким де­
лом овла­да пра­во­сла­вље. Ве­ћи­на Ср­ба ка­то­ли­ка је во­ди­ла по­
ре­кло од пра­во­слав­них пре­да­ка (али не сви, не нпр. го­спа­ри
ду­бро­вач­ки)“. 5
Ба­ко­тић 6при­зна­је еми­нент­ну на­ци­о­нал­ну вред­ност Срп­
ске пра­во­слав­не цр­кве, а ка­то­лич­ку сма­тра за оно што она је­
сте, за уни­вер­зал­ну цр­кву, ко­јој мо­гу да при­па­да­ју љу­ди сва­ке
на­род­но­сти, па по то­ме и Ср­би. Ви­де­ли смо да је ме­ђу Ср­би­ма
ка­то­ли­ци­ма би­ло и ка­то­лич­ких све­ште­ни­ка. Они су би­ли Ср­
би, а у јед­ној ши­рој иден­ти­тет­ској пер­спек­ти­ви Ју­го­сло­ве­ни и
Сло­ве­ни. Али по је­зи­ку-сва­ка­ко Ср­би.
Из не­зна­ња, не­ма­ра или на­уч­ног и људ­ског не­по­ште­ња не
по­те­же се пи­та­ње: шта је би­ло са сто­ти­на­ма хи­ља­да Ср­ба ри­
5
Лу­јо Ба­ко­тић, Ср­би у Дал­ма­ци­ји од па­да Мле­тач­ке Ре­пу­бли­ке до ује­ди­ње­ња,
Ге­ца Кон, Бе­о­град, 1937, стр. 85.
6
Ба­ко­тић на­во­ди ин­те­ре­сант­но ми­шље­ње свог про­фе­со­ра исто­ри­је , Ита­ли­
ја­на, ка­то­лич­ког по­па Ми­ски­а­та, „да су све хри­шћан­ске цр­кве до­бре, и да то
што су по­де­ље­не не сме­та, не­го на­с у­прот да то ко­ри­сти Хри­сто­вој ве­ри...Он
је го­во­рио ка­да би се те цр­кве ра­ци­о­нал­но мо­гле по­де­ли­ти, сви Гер­ма­ни би
тре­ба­ло да бу­ду про­те­стан­ти, сви Ла­ти­ни ка­то­ли­ци и сви Сло­ве­ни пра­во­
слав­ни. Ме­ђу Сло­ве­ни­ма је пра­вио је­ди­но раз­ли­ку за Сло­вен­це, код ко­јих је
,,по ње­го­вом ми­шље­њу, ка­то­лич­ка цр­ква са­чу­ва­ла све сво­је ка­рак­те­ри­сти­ке“.
Нав. де­ло, стр, 100.
191
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
мо­ка­то­лич­ке ве­ре? Шта је би­ло са сто­ти­на­ма хи­ља­да Ср­ба
му­сли­ман­ске ве­ро­и­спо­ве­сти? Где су не­ста­ли? Или у шта су се
пре­тво­ри­ли?
Од­го­вор на ово пи­та­ње је вр­ло јед­но­ста­ван: Ср­би ка­то­ли­
ци су пре­тво­ре­ни у Хр­ва­те, Ср­би му­сли­ма­ни су пре­и­ме­но­
ва­ни у Бо­шња­ке. Зна­мо и кад се то де­си­ло: у Ти­то­вој Ју­го­
сла­ви­ји. При­пре­ма је из­вр­ше­на не­што ра­ни­је на За­гре­бач­ком
ка­то­лич­ком кон­гре­с у 1900. го­ди­не, на ко­јем је од­лу­че­но да се
сви ри­мо­ка­то­ли­ци срп­ско­хр­ват­ског, у ства­ри срп­ског, је­зи­ка
има­ју сма­тра­ти Хр­ва­ти­ма. Био је то сна­жан удар на ка­то­лич­
ко срп­ство, до­ку­с у­ре­но у ко­му­ни­стич­кој Ју­го­сла­ви­ји. Ср­ба
ри­мо­ка­то­ли­ка би­ло је још при­лич­но до Дру­гог свет­ског ра­
та, на­ро­чи­то у Ду­бров­ни­ку и на остр­ви­ма. Још је­дан сна­жан
уда­рац овом де­лу срп­ског на­ро­да за­дат је по­све бе­сми­сле­ном,
ка­та­стро­фал­ном од­лу­ком срп­ског вођ­ства да Ду­бров­ник пре­
пу­сти Ба­но­ви­ни Хр­ват­ској, 1939. го­ди­не. Ду­бров­ник ко­ји ни­
ка­да ни­је био хр­ват­ски и ко­ји са Хр­ват­ском ни­је имао ни­ка­
кве исто­риј­ске, ге­о­граф­ске, је­зич­ке или ет­нич­ке бли­ско­сти.
Та­ко је за по­тре­бе јед­не иде­о­ло­ги­је и аси­ме­трич­не др­жав­не
кон­струк­ци­је, за­сно­ва­не на сла­бом срп­ству, до­шло до дра­
стич­ног ре­ду­ко­ва­ња срп­ског кор­пу­са. Тре­ба под­се­ти­ти, да се
Бар­ска над­би­ску­пи­ја на­зи­ва и При­ма­си­ја срп­ска, а Бар­ски
над­би­скуп При­мас срп­ски. И да је та ти­т у­ла јед­на од нај­ви­
ших у хи­је­рар­хи­ји Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве. Са­мо по се­би то
го­во­ри да је би­ло Ср­ба ка­то­ли­ка. На че­лу Срп­ске при­ма­си­је
би­ло је и оних ко­ји су отво­ре­но и са по­но­сом ис­ти­ца­ли сво­је
срп­ство. По­след­њи ме­ђу њи­ма био је Ни­ко­ла До­бре­чић, ко­ји
је на ме­сту Бар­ског над­би­ску­па био до 1955. го­ди­не. Ва­жно је
ис­та­ћи да се До­бре­чић су­прот­ста­вио Сте­пин­че­вом па­стир­
ском пи­сму из 1941. го­ди­не. На сво­јој за­ду­жби­ни он је ћи­ри­
ли­цом на­пи­сао: „За Бо­га и свој на­род“. Још је­дан Ср­бин, ка­
то­лич­ки све­ште­ник, је­дан од нај­бо­љих по­зна­ва­ла­ца и пи­сац
ду­бро­вач­ке исто­ри­је, дум Иво Сто­ја­но­вић, на­пи­сао је сле­де­
ће: „Ме­ни мо­ја ка­то­лич­ка ве­ра не за­бра­њу­је да бу­дем Ср­бин“.
Ово су ње­го­ве по­ру­ке: „Ср­бин си по ро­ду и по оби­ча­ји­ма; у
срп­ству ти је је­ди­ни спас; вје­ра ти ни нај­ма­ње не при­је­чи да
бу­деш Ср­бин“. 7 О срп­ству Ду­бров­ни­ка нај­у­бе­дљи­ви­је је све­
7
Пре­ма: Лу­јо Ба­ко­тић, Ср­би у Дал­ма­ци­ји од па­да Мле­тач­ке Ре­пу­бли­ке до ује­
ди­ње­ња, Ге­ца Кон, Бе­о­град, 1937, стр. 183.
192
Мом­чи­ло Су­бо­тић
СРП­СКИ ИДЕН­ТИ­ТЕТ ИЗ­МЕ­ЂУ ...
до­чио ве­ли­ки сла­ви­ста Ми­лан Ре­ше­тар, је­дан од нај­зна­чај­ни­
јих ду­бро­вач­ких Ср­ба ка­то­ли­ка, при­ли­ком при­ступ­не бе­се­де
Срп­ској кра­љев­ској ака­де­ми­ји на­у­ка, не­по­сред­но пред Дру­ги
свет­ски рат.8Тре­ба има­ти у ви­ду да је По­крет Ср­ба ка­то­ли­ка
био аутен­ти­чан по­крет нај­о­бра­зо­ва­ни­јих Ср­ба то­га вре­ме­на,
те да ови ба­шти­ни­ци срп­ског је­зи­ка и кул­т у­ре ни­шта пре­че
ни­с у има­ли. Њи­хо­во срп­ство ни­је про­из­вод ни­ка­квих лу­кра­
тив­них иде­ја, још ма­ње не­ка­квог про­из­вољ­ног хи­ра или екс­
пе­ри­мен­та, не­го пи­та­ње ду­бо­ког осе­ћа­ја на­ци­о­нал­не при­пад­
но­сти.
Про­ме­на па­ра­диг­ме
Уоста­лом до­вољ­но је по­ме­ну­ти да се ме­ђу срп­ским ве­ли­ка­
ни­ма ис­ти­чу и Иво Ан­дрић и Ме­ша Се­ли­мо­вић, је­дан ро­ђен
као ри­мо­ка­то­лик дру­ги као му­сли­ман. Да­нас се на­ме­ће пи­та­
ње ка­ко је мо­гу­ће го­во­ри­ти о РКЦ као уни­вер­зал­ној цр­кви
ако у њој не­ма ме­ста за је­дан на­род – за Ср­бе? На исти на­чин
тај став ва­жи и за му­сли­ман­ску ре­ли­ги­ју. И она се пред­ста­
вља као уни­вер­зал­на. То по­твр­ђу­је и чи­ње­ни­ца, да је не­дав­
но муф­ти­ја бе­о­град­ски Му­ха­мед Ју­с уф­спа­хић, ре­као да има
и Ср­ба му­сли­ма­на. Би­ло би до­бро да по­што­ва­ни муф­ти­ја ка­
же на шта је тач­но ми­слио. Јер, као што смо ре­кли да­нас је
увре­же­но ми­шље­ње да Ср­би мо­гу би­ти са­мо пра­во­слав­ни.
У Евро­пи ни­је та­ко. Европ­ски на­ро­ди, па и они сло­вен­ски,
су мул­ти­кон­фе­си­о­нал­ни. По­ља­ка има и ка­то­ли­ка и пра­во­
слав­них. Та­ко­ђе и Че­ха. Сло­ва­ци су исто та­ко мул­ти­кон­фе­
си­о­на­лан на­род, као и Ма­ђа­ри. Ала­бан­ци су та­ко­ђе вер­ски
по­де­ље­ни на му­сли­ма­не, ка­то­ли­ке и пра­во­слав­це. Код њих
је, као и код дру­гих, али код Ал­ба­на­ца нај­ви­ше, до­ми­нант­
на иде­ја ал­бан­ства као на­ро­да, на­ци­је, др­жа­ве. Без об­зи­ра на
вер­ске раз­ли­ке. Уоста­лом, да ни­је та­ко, мо­гло би се оче­ки­
ва­ти да пра­во­слав­ни у Ал­ба­ни­ји по­др­же пра­во­слав­не Ср­бе
у сво­јој оправ­да­ној бор­би за очу­ва­ње Ко­со­ва и Ме­то­хи­ји у
8
У част сто­пе­де­се­то­го­ди­шњи­це ро­ђе­ња овог ве­ли­ког сла­ви­сте По­крет за об­
но­ву ср­би­сти­ке и Вла­да РСК ор­га­ни­зо­ва­ли су Mеђународни на­уч­ни скуп и
пу­бли­ко­ва­ли два збор­ни­ка ра­до­ва, под на­зи­вом Ље­то­пис Ма­ти­це срп­ске у
Ду­бров­ни­ку.
193
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Ср­би­ји. Али ни­је та­ко. Ал­бан­ски ин­те­гри­зам ја­чи је од ма ка­
квих верк­сих опре­де­ље­ња. Та­ко, на­жа­лост, ни­је ме­ђу Ср­би­ма.
Ако не­ма Ср­ба ка­то­ли­ка (да­нас су то по­је­дин­ци), пи­та­ње је
да ли се ви­ше уоп­ште мо­же го­во­ри­ти Ри­мо­ка­то­лич­кој цр­кви
као уни­вер­зал­ној? Ако не­ма Ср­ба му­сли­ма­на (и њих има као
по­је­ди­на­ца), зар се она и да­ље мо­же сма­тра­ти уни­вер­зал­ном?
На тај на­чин- ка­ко ис­ти­че Пе­тар Ми­ло­са­вље­вић - Цр­ква и
вер­ске за­јед­ни­це пре­ста­је да бу­де но­си­лац ре­ли­ги­о­зног жи­
во­та, по­ста­ју по­ли­тич­ке ор­га­ни­за­ци­је.9
На сва ова прин­ци­пи­јел­на је­зич­ко-ет­нич­ка пи­та­ња ука­зу­је
По­крет за об­но­ву ср­би­сти­ке већ 15-ак го­ди­на, од свог осни­
ва­ња у При­шти­ни 1997. го­ди­не. Об­на­вља­ју­ћи ср­би­сти­ку – на­
уч­ну ди­сци­пли­ну о срп­ском је­зи­ку, срп­ској књи­жев­но­сти и
срп­ском на­ро­ду По­крет за об­но­ву ср­би­сти­ке од са­мог свог
по­чет­ка, до­след­но, за свој глав­ни осло­нац узи­ма ро­до­на­чел­
ни­ке ср­би­сти­ке, Ву­ка Ка­ра­џи­ћа и Па­ве­ла Јо­зе­фа Ша­фа­ри­ка.
И је­дан и дру­ги аутор су сма­тра­ли да су Ср­би мул­ти­кон­фе­
си­о­на­лан на­род; та­кви су, у прин­ци­пу, и дру­ги на­ро­ди. У том
ду­ху По­крет је ор­га­ни­зо­вао ви­ше ак­ци­ја, ме­ђу њи­ма и Ме­ђу­
на­род­ни сим­по­зи­јум Срп­ско пи­та­ње и ср­би­сти­ка у Но­вом
Са­ду (2007). На ве­ли­ко за­до­вољ­ство око 60 уче­сни­ка и број­
не пу­бли­ке, дво­днев­ном Ску­пу се обра­тио у по­здрав­ној и у
за­вр­шној ре­чи Вла­ди­ка бач­ки го­спо­дин др Ири­неј Бу­ло­вић.
Цео ње­гов го­вор је об­ја­вљен у тре­ћем збор­ни­ку са овог Ску­
па. Вла­ди­ка је уче­сни­ци­ма ску­па по­ру­чио да
„...не при­хва­та­те нео­прав­да­ну оп­ту­жбу ко­ју мно­ги из­ри­чу
на ра­чун на­ше Цр­кве, Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве. А та оп­ту­
жба се са­сто­ји у сле­де­ћем: да је Цр­ква ис­по­сло­ва­ла или чак од­
луч­но зах­те­ва­ла да се за при­пад­ни­ке срп­ског ет­но­са и срп­ског
је­зи­ка мо­гу при­зна­ти са­мо они ко­ји су пра­о­слав­не ве­ре. То ни­је
тач­но. Ни исто­риј­ски, ни те­о­ло­шки, ни ду­хов­но, Цр­ква ни­
ка­да ни­је пра­ви­ла кон­фу­зи­ју, збр­ку из­ме­ђу на­род­но­сне и вер­ске
при­пад­но­сти. То не чи­ни ни да­нас . 10
9
Пе­тар Ми­ло­са­вље­вић, И по­сле Ти­та­ни­ка, књи­га у при­пре­ми
10
Ви­ди: Срп­ско пи­та­ње и ср­би­сти­ка: збор­ник ра­до­ва (са Ме­ђу­на­род­ног на­
уч­ног ску­па Срп­ско пи­та­ње и ср­би­сти­ка, одр­жа­ног у Но­вом Са­ду 23. и 24.
но­вем­бра 2007), 3, при­ре­ди­ли Пе­тар Ми­ло­са­вље­вић и Мом­чи­ло Су­бо­тић,
Ло­гос, Бач­ка Па­лан­ка, Књи­го­твор­ни­ца, Ва­ље­во, 2007.
194
Мом­чи­ло Су­бо­тић
СРП­СКИ ИДЕН­ТИ­ТЕТ ИЗ­МЕ­ЂУ ...
Да­нас зна­мо не­што што се ни­је зна­ло или се ни­је сме­ло зна­
ти у ју­го­сло­вен­ском, по­го­то­во Ти­то­вом пе­ри­о­ду; а зна­ло се у
пред­ју­го­сло­вен­ском пе­ри­о­ду. У Ти­то­вом пе­ри­о­ду се скри­ва­ла
и пре­ћут­ки­ва­ла чи­ње­ни­ца да је хр­ват­ска је­зич­ко-ет­нич­ка за­
јед­ни­ца по­ло­ви­ном 19. ве­ка, не­за­до­вољ­на ве­ли­чи­ном и об­ли­
ком свог на­род­ног про­сто­ра, на­сто­ја­ла да уз по­моћ Аустри­је
из­вр­ши сво­је ге­о­по­ли­тич­ко про­ши­ре­ње на ис­ток, на срп­ски
ет­но­је­зич­ки про­стор. Из тро­жу­па­ниј­ске кај­кав­ске на ши­ри­ну
срп­ског што­кав­ског је­зи­ка у Сла­во­ни­ји, Дал­ма­ци­ји, Ду­бров­
ни­ку, Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни...То је учи­нак пре­у­зи­ма­ња срп­
ског, Ву­ко­вог на­род­ног је­зи­ка у вре­ме илир­ског по­кре­та на
че­лу са Љу­де­ви­том Га­јем, иде­је ју­го­сло­вен­ства Штро­сма­је­ра и
Рач­ког, Ја­ги­ће­ве иде­је о ср­ско­хр­ват­ском је­зи­ку и Хр­ва­то-Ср­
би­ма, све у ци­љу ства­ра­ња ве­ће, са­мо­свој­не и ге­о­по­ли­тич­ки
одр­жи­ве хр­ват­ске др­жа­ве. То­ме ци­љу тре­ба­ло је да по­слу­же,
и по­слу­жи­ли су, Ср­би ка­то­ли­ци и њи­хов је­зик, књи­жев­ност
и кул­т у­ра, на­ро­чи­то ду­бро­вач­ка и раз­у­ме се про­стор, јер је
Хр­ват­ска у овом аустро­хр­ват­ском ге­о­по­ли­тич­ком про­јек­т у11
за­ми­шље­на као по­себ­на на­род­но­сна за­јед­ни­ца по­де­сна за ва­
ти­кан­ску по­ли­ти­ку ми­си­је и про­зе­ли­ти­зма и Беч­ки на­ступ
на ју­го­и­сток. У хр­ват­ским ге­о­по­ли­тич­ким иде­ја­ма то је об­
ја­шња­ва­но као зах­тев за при­род­ном Хр­ват­ском. Та њи­хо­ва
сно­ви­ђе­ња, на­жа­лост и уз до­при­нос срп­ских фи­ло­ло­га и по­
ли­ти­ча­ра, да­нас пред­ста­вља­ју дру­штве­ну и по­ли­тич­ку ствар­
ност. Да­нас је, на при­мер, не­за­ми­сли­во да се не­ки ка­то­лик у
Хр­ват­ској, али и дру­где, на­ци­о­нал­но опре­де­ли као Ср­бин. А
то ни­с у европ­ски стан­дар­ди, то ва­жи са­мо за Бал­кан, тач­ни­је,
за срп­ски је­зич­ко-ет­нич­ки про­стор. То је ре­зул­тат ду­го­трај­
ног про­це­са ко­ло­ни­за­ци­је срп­ских зе­ма­ља. Као и сла­бе срп­
ске ет­нич­ке са­мо­све­сти.
На­кон што су се по­слу­жи­ли Ср­би­ма у кон­сти­т у­и­са­њу сво­
је хр­ват­ске по­ли­тич­ке на­ци­је, Хр­ва­ти да­нас по­ри­чу пра­во на
пи­смо и је­зик Ср­ба у Хр­ват­ској. Ово је за­и­ста не­чу­ве­но и и за
на­у­ку о је­зи­ку, али и по­ли­ти­ко­ло­ги­ју ве­о­ма ин­те­ре­сант­но. Јер
по­ста­вља се пи­та­ње: Ни­је ли је­зик Ср­ба у Хр­ват­ској и је­зик
11
Ви­ди: Мом­чи­ло Су­бо­тић, „Аустро­хр­ват­ски ге­о­по­ли­тич­ки про­је­кат илир­ства
и ју­го­сло­вен­ства“, у: Срп­ско­пи­та­ње и ср­би­сти­ка, 1 (уре­ди­ли Пе­тар Ми­ло­са­
вље­вић и Мом­чи­ло Су­бо­тић), Ло­гос Бач­ка Па­лан­ка, Књи­го­твор­ни­ца Ва­ље­
во, 2007.
195
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Хр­ва­та. Ни­је ли то исти је­зик? Чи­ји је то је­зик: хр­ват­ски или
срп­ски? Срп­ски! Јер Ср­би има­ју са­мо тај је­зик! Они не­ма­ју
че­га да се од­рек­ну. Али има­ју Хр­ва­ти; они су свој кај­кав­ски
дав­но „из­ба­ци­ли кроз про­зор“, ка­ко је то не­ком при­ли­ком,
не­смо­тре­но, из­ја­вио Ми­ро­слав Кр­ле­жа. И пре­у­зе­ли, а да­нас
би и да от­му срп­ски је­зик. Да­нас се у Хр­ват­ској го­во­ри је­зи­
ком срп­ске ма­њин­ске за­јед­ни­це. За­сно­ва­на на фал­си­фи­ко­ва­
њу исто­ри­је, на оти­ма­њу је­зи­ка и на­ро­да, хр­ват­ска по­ли­тич­ка
за­јед­ни­ца, пре­пу­на ап­с ур­да, на­ла­зи се пред вра­ти­ма Европ­
ске уни­је. По­ред све­га Хр­ват­ска је енорм­но за­ду­же­на зе­мља.
У Евро­пи или не зна­ју ко­га при­ма­ју, или до­бро зна­ју, по­го­
то­во Не­мач­ка, ко­ја је про­мо­тер хр­ват­ске европ­ске про­миџ­бе.
Уоста­лом и иде­ја и по­ли­ти­ка ЕУ је, по све­му су­де­ћи, по­тро­
ше­на ин­ве­сти­ци­ја.
Али то сва­ка­ко не оправ­да­ва не­до­ста­так ма ка­кве на­ци­о­
нал­не и др­жав­не стра­те­ги­је срп­ске по­ли­тич­ке ели­те. Ви­де­ли
смо да СПЦ не сма­тра да су Ср­би са­мо пра­во­слав­ни, па то
по­го­то­во не би сме­ла да чи­ни срп­ска др­жа­ва. На­про­тив! Би­
ло да се опре­де­љу­је за Европ­ску уни­ју ко­ју чи­не ви­ше­кон­фе­
си­о­нал­не европ­ске на­ци­је, би­ло да се опре­де­ли за по­ли­ти­ку
по­ли­тич­ке не­у ­трал­но­сти и еко­ном­ске са­рад­ње са свим др­жа­
ва­ма, по­го­то­во са по­лет­ним др­жа­ва­ма БРИКС-а. Срп­ска ели­
та ка­ко на на­уч­ном, та­ко и на по­ли­тич­ком пла­ну тре­ба да за­
го­ва­ра иде­ју ин­те­грал­ног срп­ства, тј. мул­ти­кон­фе­си­о­нал­ног
срп­ства, ја­ча­ју­ћи на тај на­чин и на­ци­ју и др­жа­ву. Сма­тра­мо да
са­мо та­ко Ср­би­ја мо­же би­ти оно што ге­о­граф­ском и ге­о­по­ли­
тич­ком сми­слу је­сте : Ис­ток на За­па­ду и За­пад на Ис­то­ку. Ова
све­то­сав­ска па­ра­диг­ма не ис­кљу­чу­је, већ укљу­чу­је Ср­бе свих
ве­ра. По­го­то­во што је би­ло и има Ср­ба, ко­ји су ро­ђе­ни као
му­сли­ма­ни или ка­то­ли­ци, и отво­ре­но ис­ти­чу сво­је срп­ство.
Не­прин­ци­пи­јел­но је и по­гре­шно сво­ди­ти Ср­бе са­мо на пра­
во­слав­не. Ни­је до­бра осо­би­на у срп­ском по­ли­тич­ком мен­та­
ли­те­т у да се Ср­би стал­но не­чег од­ри­чу и да сво­је пи­та­ње ре­
ша­ва­ју на пар­че. То се у ви­ше на­вра­та кроз исто­ри­ју по­ка­за­ло
по­губ­но. На то је ука­зи­вао и Сло­бо­дан Јо­ва­но­вић. Стал­ним
уз­ми­ца­њем и при­ста­ја­њем на пра­ва дру­гих, нај­че­шће не­у ­те­
ме­ље­на и из­ми­шље­на, као што је на при­мер пра­во му­сли­ма­
на (Бо­шња­ка) у Ра­шкој обла­сти на не­ка­кав бо­шњач­ки је­зик,
196
Мом­чи­ло Су­бо­тић
СРП­СКИ ИДЕН­ТИ­ТЕТ ИЗ­МЕ­ЂУ ...
иако је сва­ком ја­сно да не по­сто­ји ни­какв по­се­бан бо­шњач­ки
или бо­сан­ски је­зик, већ је у пи­та­њу срп­ски је­зик. Раз­у­ме се,
сва­ко мо­же да се су­бјек­тив­но осе­ћа и опре­де­љу­је ка­ко хо­ће,
то је ње­го­во људ­ско пра­во; па и да је­зик ко­јим го­во­ри на­зи­
ва ка­ко хо­ће, али се тај је­зик зва­нич­но мо­ра зва­ти она­ко што
он је­сте – срп­ски је­зик.Лин­гви­ста Дра­го­љуб Пе­тро­вић о то­ме
ка­зу­је : „Не по­сто­ји на про­сто­ру што­кав­шти­не ни­је­дан дру­ги
је­зик осим срп­ског, то је лин­гви­стич­ка чи­ње­ни­ца, при че­му
је и „бо­шњач­ки“ но­ва из­ми­шљо­ти­на бу­ду­ћи да је „Бо­шњак“
ста­ро име за Ср­бе; то­га су све­сни и не­ки „Бо­шња­ци“, па са­
да хо­ће „бо­сан­ски је­зик“. Све су то „је­зи­ци“ ко­је је уте­ме­љио
Вук. И сви су они ни­кли на срп­ској ли­ва­ди. Ка­да су ту ли­ва­ду
по­де­ли­ли са сво­јим ко­ма­ди­ћем мо­гли су шта су хте­ли, али им
је­зик увек за­пи­ре у гр­лу: мо­гу они про­ме­ни­ти и име и на­ци­ју
и ве­ру, али не мо­гу је­зик. Он оста­је вла­сни­штво оно­га ко га је
уте­ме­љио, то јест Ср­ба. А о „хр­ват­ском“, „бо­шњач­ком“ и „цр­
но­гор­ском“ је­зи­ку мо­ћи ће се го­во­ри­ти тек кад се про­го­во­ри
„аустриј­ским“ или „аме­рич­ким“ или слич­ним „је­зи­ци­ма“. 12
Не­кад је уоби­ча­јен на­зив био на­ши му­ха­ме­дан­ци, ми­сле­ћи
на Ср­бе му­сли­ман­ске ве­ро­и­спо­ве­сти, или на­ши ка­то­ли­ци,
ми­сле­ћи на Ср­бе ка­то­ли­ке. То је тач­но, и прин­ци­пи­јел­но и
европ­ски. За­што и да­нас не би мо­гло та­ко. Не­ки од њих се и
да­нас та­ко се­ћа­ју, без об­зи­ра што на осно­ву ре­ли­ги­је, као ниг­
де у све­т у, до­спе­ше у дру­гу на­ци­ју. Као илу­стра­ци­ја не­ма­ра и
инерт­но­сти ко­ју су нам на­мет­ну­ли они ко­ји су од Ср­ба и њи­
хо­вог је­зи­ка пра­ви­ли дру­ге на­ци­је и њи­хо­ве др­жа­ве, а Ср­би
на то при­ста­ја­ли, мо­же да по­слу­жи сле­де­ћа ре­че­ни­ца ве­ли­ког
срп­ског пи­сца. Он је от­при­ли­ке ре­као: „ Ја сам ате­и­ста, а ми­
слим да су Ср­би са­мо пра­во­слав­ци“! Не зна­мо да ли је не­ко
пи­тао чу­ве­ног пи­сца ко­је је он на­ци­о­нал­но­сти.
На­жа­лост, у Ср­би­ји, у ње­ним кључ­ним на­ци­о­нал­ним ин­
сти­т у­ци­ја­ма, као и у вла­да­ју­ћој по­ли­ти­ци, пот­пу­но се за­не­
ма­ру­ју европ­ски, а ти­ме и срп­ски ет­но­је­зич­ки прин­ци­пи на
ко­ји­ма се за­сни­ва са­вре­ме­ни на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет. Та­ко у
скла­ду са вла­да­ју­ћом сер­бо­кро­а­ти­сти­ком, у Ср­би­ји срп­ски
је­зик је и ве­ћин­ски и ма­њин­ски, јер ни­ко озби­љан не мо­же
твр­ди­ти да је­зик ко­јим го­во­ре Хр­ва­ти и Бу­њев­ци у Вој­во­ди­ни
12
Пре­ма: „ Је­зи­ци са срп­ске ли­ва­де“, Но­во­сти, 1. ав­густ 2011, стр. 15.
197
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
и Бо­шња­ци у Ра­шкој обла­сти ни­је срп­ски је­зик. Та­ко има­мо
је­зич­ки, а ти­ме и ет­нич­ки па­ра­докс: ка­да го­во­ри Оли­вер Ду­
лић, он го­во­ри „хр­ват­ским“ је­зи­ком, Иви­ца Да­чић срп­ским ,
а Ра­сим Ља­јић „бо­шњач­ким“, и све то у скла­ду не са на­уч­ним
прин­ци­пи­ма, јер сви они го­во­ре истим – срп­ским је­зи­ком,
не­го са прин­ци­пом људ­ских пра­ва.
Или дру­ги слу­чај. Бо­ра­ве­ћи у Но­вом Па­за­ру, док је био
пред­сед­ник Ср­би­је, Бо­рис Та­дић је по­ру­чио Бо­шња­ци­ма да
има­ју пу­но пра­во на свој је­зик , сво­ју књи­жев­ност, сво­ју кул­
ту­ру. Та­дић ни­је ре­као ко­ји је то по­се­бан је­зик Бо­шња­ка у Ср­
би­ји, још ма­ње ко­ја је то њи­хо­ва књи­жев­ност. На­рав­но, не
мо­же из­ми­сли­ти не­што че­га не­ма, па ма­кар то зах­те­ва­ла и
људ­ска пра­ва. Али је ти­ме учи­ње­на не­про­це­њи­ва ште­та на­ци­
о­нал­ном иден­ти­те­т у Ср­ба, па и тих Бо­шња­ка ко­ји гра­де ку­лу
на пе­ску. Уоста­лом, да је сво­је­вре­ме­но Скуп­шти­на Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је ста­ла чвр­сто на ста­но­ви­ште До­си­те­је­ве и Ву­ко­ве на­
у­ке о је­зи­ку-ср­би­сти­ке, не би се мо­гло до­го­ди­ти да Бо­шња­ци
про­гла­ша­ва­ју „бо­шњач­ки“ је­зик и осни­ва­ју Ака­де­ми­ју на­у­ка
и умет­но­сти у Но­вом Па­за­ру.
Ов­де се, да­кле, ра­ди о об­на­вља­њу јед­не ди­сци­пли­не – ср­
би­сти­ке, из пред­ју­го­сло­вен­ског пе­ри­о­да, ко­ја зна­чи и про­ме­
ну да­на­шње је­зич­ке и иде­о­ло­шке па­ра­диг­ме. Уме­сто сер­бо­
кро­а­ти­сти­ке, ко­је су се од­ре­кли сви сем срп­ских на­ци­о­нал­них
ин­сти­т у­ци­ја, тре­ба да за­жи­ви ср­би­сти­ка – на­у­ка о срп­ском
је­зи­ку, срп­ској књи­жев­но­сти и у нај­ши­рем сми­слу на­у­ка о
срп­ском на­ро­ду, па пре­ма то­ме и о ње­го­вим кул­т ур­ним, дру­
штве­ним и по­ли­тич­ким ин­сти­т у­ци­ја­ма. Кључ­но пи­та­ње је
ка­кве ће ста­во­ве за­у­зе­ти во­де­ће срп­ске на­ци­о­нал­не ин­сти­т у­
ци­је: СА­НУ, Ма­ти­ца срп­ска, СКЗ, Ву­ко­ва за­ду­жби­на, фа­кул­
те­ти, ин­сти­т у­ти итд. Као и ста­во­ви ко­је ће има­ти врх Срп­ске
пра­во­слав­не цр­кве и дру­гих тра­ди­ци­о­нал­них цр­ка­ва у Ср­би­
ји и врх по­ли­тич­ке вла­сти у на­шој зе­мљи. При­хва­тљив нам
је став фи­ло­ло­га Пе­тра Ми­ло­са­вље­ви­ћа ко­ји ка­же: „Уме­сто
па­ра­диг­ме по ко­јој су Ср­би са­мо пра­во­слав­ци, тре­ба се са­
мо вра­ти­ти тра­ди­ци­ји по ко­јој су Ср­би мул­ти­кон­фе­си­о­на­лан
на­род. На осно­ву то­га ста­ва из срп­ског кор­пу­са не­ће от­па­сти
ни­је­дан је­ди­ни пра­во­сла­вац. Али ће се у срп­ском кор­пу­с у по­
но­во, као и у пред­ју­го­сло­вен­ска вре­ме­на, отво­ри­ти ме­сто и
198
Мом­чи­ло Су­бо­тић
СРП­СКИ ИДЕН­ТИ­ТЕТ ИЗ­МЕ­ЂУ ...
за при­пад­ни­ке дру­гих ве­ра ко­ји овом кор­пу­с у су­штин­ски и
ствар­но при­па­да­ју, по истим стан­дар­ди­ма по ко­ји­ма се по­на­
ша­ју сви дру­ги европ­ски на­ро­ди.
Глав­ни је срп­ски про­блем у то­ме да ли ће­мо се вра­ти­ти
сво­јој фи­ло­ло­шкој тра­ди­ци­ји или ће­мо и да­ље да сле­ди­мо
ону ко­ја нам је у ју­го­сло­вен­ском пе­ри­о­ду на­мет­ну­та и до­не­ла
по нас ка­та­стро­фал­не по­сле­ди­це... Иво Ан­дрић је по­нос срп­
ског на­ро­да. Не тре­ба за­бо­ра­ви­ти да је овај чо­век по ве­ри био
ри­мо­ка­то­лик. Да­нас овом ве­ли­ка­ну по­ред ћу­при­је на Дри­ни
у спо­мен по­ди­же Ан­дрић-град Емир Ку­сту­ри­ца, нај­чу­ве­ни­
ји срп­ски ре­жи­сер, син му­сли­ман­ских ро­ди­те­ља, та­ко­ђе је­дан
ве­ли­кан ко­ји и као Ср­бин не­што зна­чи у све­т у. Чи­ње­ни­це ко­
је на­во­дим са­мо по­твр­ђу­ју да на­мет­ну­т у нам па­ра­диг­му да су
Ср­би са­мо пра­во­слав­ци тре­ба ме­ња­ти, да се тре­ба вра­ћа­ти
аутен­тич­ним на­ци­о­нал­ним вред­но­сти­ма из пред­ју­го­сло­вен­
ског пе­ри­о­да“13.
При­ли­ка је да се не­што ка­же о фе­но­ме­ну пре­им
­ е­но­ва­ња
му­сли­ма­на у Бо­шња­ке. Бо­сан­ски му­сли­ма­ни су од Бер­лин­
ског кон­гре­са до де­ве­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка де­вет пу­та ме­
ња­ли сво­је на­ци­о­нал­но име. О то­ме Пе­тар Ми­ло­са­вље­вић ка­
же: „Људ­ско је пра­во да сва­ко мо­же за се­бе да иза­бе­ре име. Тај
из­бор, по Кан­то­вом ка­те­го­рич­ком им­пе­ра­ти­ву, не би тре­ба­ло
да бу­де на ште­т у дру­гих. На жа­лост, име ко­је су му­сли­ма­ни
срп­ског је­зи­ка из Бо­сне иза­бра­ли 1992. су­ко­бља­ва се са овим
прин­ци­пим. Оно је ипак је учи­ње­но на ште­т у дру­гих вер­ских
за­јед­ни­ца. О то­ме мо­же да све­до­чи мно­га и број­на ли­те­ра­т у­
ра. На­во­дим са­мо два по­да­тка. У књи­зи Че­до­ми­ља Ми­ја­то­ви­
ћа о Ђур­ђу Бран­ко­ви­ћу (1880) опи­с у­је се је­дан су­срет тур­ског
ца­ра са Бо­шња­ци­ма у Ца­ри­гра­ду. То је 15. век. Сви при­с ут­ни
из Бо­сне, као и ста­нов­ни­ци зе­мље из ко­је су до­шли, ствар­но
је­с у Бо­шња­ци. Али су они сви хри­шћа­ни; ме­ђу њи­ма не­ма
ни јед­ног је­ди­ног му­сли­ма­на јер му­сли­ма­на та­да у Бо­сни још
не­ма; тек ће се по­ја­ви­ти по­сле тур­ских осва­ја­ња. Ве­ру­јем да
Вук Ка­ра­џић ни­кад ни­је упо­тре­био из­раз Бо­са­нац, већ са­мо
Бо­шњак, а то су за ње­га би­ли ста­нов­ни­ци Бо­сне, тј. Ср­би све
три ве­ре: пра­во­слав­не, му­сли­ман­ске и ри­мо­ка­ро­лич­ке. У ра­
ту де­ве­де­се­тих до­шло је до­тле да је про­па­ганд­на ма­ши­не­ри­ја
13
Пе­тар Ми­ло­са­вље­вић, исто
199
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
на за­па­ду твр­ди­ла да су Ср­би за­у­зе­ли Бо­сну. Ни­шта лак­ше
не­го до­ка­за­ти да су хри­шћа­ни ове зе­мље узе­ли дру­гу ве­ру.
Али ти­ме ни­с у про­ме­ни­ли је­зик и на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет“.14
Бе­сми­сле­ну тврд­њу За­па­да да су Ср­би за­у­зе­ли Бо­сну, нај­
бо­ље илу­стру­је ди­ја­лог из­ме­ђу ме­ђу­на­род­них ме­ди­ја­то­ра у ју­
го­сло­вен­ском су­ко­бу, Ове­на и Кри­сто­фе­ра.
Ди­ја­лог гла­си:
„Кри­сто­фер: Гре­шка је до вас Евро­пља­на, што сте до­зво­ли­
ли да Ср­би из­вр­ше ин­ва­зи­ју на Бо­сну.
-Овен: Али они су та­мо већ жи­ве­ли.
-Кри­сто­фер: Од ка­да?
-Овен: Од­у­век“. 15
Ср­би су кроз исто­ри­ју по­ка­за­ли сла­бу ет­нич­ку са­мо­свест,
ола­ко пре­ве­ра­ва­ли и при­хва­та­ли дру­ге ве­ре, а по­том и дру­ге
на­ци­је. На сла­бу ет­нич­ку са­мо­свест Ср­ба и скло­ност ка гу­
бље­њу и раз­два­ја­њу на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, нај­бо­ље је кроз
ре­чи игу­ма­на­Те­о­до­си­ја Мр­ко­је­ви­ћа ука­зао Пе­тар Пе­тро­вић
Ње­гош, у спе­ву Ла­жни цар Шће­пан Ма­ли:
Вје­ро­ва­ња Ср­бе ис­тра­жи­ше!
Сва­ки Ср­бин ко­ји се пре­вје­ри,
Про­сто вје­ру што за­гр­ли дру­гу,
Но му про­сто не би­ло пред бо­гом
Што оцр­ни образ пред сви­је­том
Те се зва­ти Ср­би­ном не хо­ће.16
На­кон ју­го­сло­вен­ског гра­ђан­ског ра­та број Ср­ба у ди­ја­
спо­ри на­гло опа­да. Не­ки то чи­не због ка­ри­је­ре, не­ко из стра­
ха, не­ко из убе­ђе­ња да при­па­да на­ци­ји ко­ја је чи­ни­ла зло­чи­не.
Све под при­ти­ском јав­ног мње­ња ко­ји Ср­бе сма­тра за глав­не
ви­нов­ни­ке кри­зе на Бал­ка­ну. Срп­ски по­ли­ти­ча­ри и др­жав­ни­
ци по­сле 5. ок­то­бра 2000. су ола­ко, не­у ­те­ме­ље­но и по на­ци­о­
14
Исто
15
Др Ми­тар Ми­ља­но­вић, Бо­сна über al­les - ди­ја­лог раз­но­ми­шље­ни­ка, Ин­сти­т ут
за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2009, 30.
16
Пе­тар Пе­тро­вић Ње­гош, Ла­жни цар Шће­пан Ма­ли, ре­чи Те­о­до­си­ја Мр­ко­је­
ви­ћа – IV, сти­хо­ви 317, 319-323)
200
Мом­чи­ло Су­бо­тић
СРП­СКИ ИДЕН­ТИ­ТЕТ ИЗ­МЕ­ЂУ ...
нал­не и др­жав­не ин­те­ре­се штет­но при­ста­ја­ли на син­таг­му о
„срп­ској кри­ви­ци“. То је на­шим не­при­ја­те­љи­ма да­ло кри­ла у
ши­ре­њу не­и­сти­на и по­ни­жа­ва­њу срп­ског на­ро­да и др­жа­ве.
Ни­смо као дру­ги на­ро­ди раз­ви­ја­ли свест о на­ци­о­нал­ном по­
но­с у и ро­до­љу­бљу, што нас је ко­шта­ло од­ри­ца­ња од на­ци­о­
нал­ног иден­ти­те­та.
Ср­би убр­за­но не­ста­ју са ли­сте жи­те­ља мно­гих др­жа­ва, јер
90 од­сто њих узи­ма др­жа­вљан­ство и ме­ња име и пре­зи­ме, а
ти­ме и на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет. У Не­мач­кој је око 150.000 Ср­
ба при­ста­ло да по­ста­ну Шва­бе. У Хр­ват­ској се­са­мо у то­ку по­
след­њег ра­та по­кр­сти­ло а за­тим по­хр­ва­ти­ло 30.000 Ср­ба,
Где су не­ста­ли Ср­би?
У САД по­пи­са­но 175.000, а има их 560.000
У Не­мач­кој по­пи­са­но 350.000, а има их 500.000
У Аустри­ји по­пи­са­но 180.000, има их 200.000
У Хр­ват­ској по­пи­са­но 186.633, има их 201.000
У Швај­цар­ској по­пи­са­но 120.000, има их 140.000
У Аустра­ли­ји по­пи­са­но 55. 114, има их 200.000
У Сло­ве­ни­ји по­пи­са­но 38.964, има их 50.000
У Ру­му­ни­ји по­пи­са­но 19.000, има их 28.000
У Ма­ђар­ској по­пи­са­но 3.816, има их 8.500
У Сло­вач­кој по­пи­са­но 698, има их 3.500 17
Ко­ли­ко је и да­нас де­мо­ни­за­ци­ја Ср­ба сна­жна го­во­ри по­да­
так из Нор­ве­шке, где се Ср­би ма­сов­но од­ри­чу на­ци­о­нал­ног
иден­ти­те­та. Не­тр­пе­љи­вост пре­ма Ср­би­ма у овој нор­диј­ској
зе­мљи је за­па­њу­ју­ћа. Има слу­ча­је­ва да Ср­би узи­ма­ју нор­ве­
шка име­на и пре­зи­ме­на прав­да­ју­ћи се да ће та­ко лак­ше до­би­
ти по­сао, а за­пра­во скри­ва­ју на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет. Мно­ги
сво­је срп­ство скри­ва­ју иза пој­мо­ва Ју­го­сло­вен, Шу­ма­ди­нац,
Сре­мац, Вој­во­ђа­нин, или „љу­ди без по­ре­кла“. Ту­га. То се ни­
ка­да не мо­же де­си­ти јед­ном Хр­ва­т у или Сло­вен­цу, или ма ком
дру­гом, по­го­то­во они­ма ко­ји су на­ста­ли из срп­ског је­зич­коет­нич­ког суп­стра­та, по­пут Хр­ва­та, Бо­шња­ка, па и Цр­но­го­
ра­ца. Чи­ка­го, на при­мер, да­нас има све­га 55.000 по­пи­са­них
17
Пре­ма: „Ни­је ла­ко би­ти Ср­бин у све­т у“, Но­во­сти, 31. март 2013, 11.
201
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
Ср­ба, а овај град сло­ви као је­дан од нај­ве­ћих срп­ских гра­до­ва
уоп­ште, јер у ње­му жи­ви ви­ше од 300.000 Ср­ба итд., итд.
Momcilo Subotic
SERBIAN IDENTITY BETWEEN LINGUISTIC-ETHNIC
AND RELIGIOUS PRINCIPLE
Summary
The author considers the question of Serbian national iden­
tity, and by using the comparative analysis, points out that
in Serbian ethnic-linguistic space, nations were formed on
religious ground, in compared to the European practice
where the nations were constituted on linguistic ground. The
author notes the difference between the pre-Yugoslav period
when the European principle, i.e. the principle of European
philology – to which Vuk Karadzic belonged – applied to the
Serbian ethnic-linguistic identity, when Serbs were marked
as multi-confessional people, like other European people.
Vuk‘s principle of the „Serbs of three laws“ (religions) ap­
plied: „Orthodox“, „Roman“ (Roman Catholic) and „Turk­
ish“ (Muslim). In Yugoslav period, especially during the rule
of Tito, nations were formed on religious ground, which rep­
resented the harsh violation of multi-confessional character
of Serbian nation, which was present during Saint Sava and
tzar Dusan. We consider that in the post-Yugoslav period
it is necesarry that the Serbian scientific and political elite
plead for the renewal of Serbistic and reconstitution of Serbs
as multi-confessional people, because the sintagme of Saint
Sava of the Serbs as people of East in the West and West
in the East is possible only if Serbian community constitutes
itself on an integral basis. It is a principle on which modern
European nations rest.
Key words: Serbs, Orthodox. Catholic, Muslim, identity,
Serbian Orthodox Church, Vuk Karadzic, pre-Yugoslav pe­
riod, Yugoslav period
202
Мом­чи­ло Су­бо­тић
СРП­СКИ ИДЕН­ТИ­ТЕТ ИЗ­МЕ­ЂУ ...
Ли­те­ра­т у­ра
Ба­ко­тић Лу­јо, Ср­би у Дал­ма­ци­ји од па­да Мле­тач­ке Ре­пу­бли­ке до
ује­ди­ње­ња, Ге­ца Кон, Бе­о­град, 1937.
„Бо­шњач­ко ве­ће тра­жи укла­ња­ње спо­ме­ни­ка Ру­жи­ци“, На­ше но­ви­
не, 2. април 2013.
Је­ро­тић Вла­де­та, Ве­ра и на­ци­ја, Ars Li­bri, Бе­о­град, 2005.
Кр­ста­но­вић Здрав­ко, Чу­де­сни кла­де­нац – ан­то­ло­ги­ја срп­ског пје­
сни­штва од Ба­ра­ње до Бо­ке Ко­тор­ске, СКД „Зо­ра“, Бе­о­
град, 2002.
Ма­ро­је­вић Рад­ми­ло, Ћи­ри­ли­ца на рас­кр­шћу ве­ко­ва, Деч­је но­ви­не,
Гор­њи Ми­ла­но­вац, 1991.
Ми­ло­са­вље­вић Пе­тар, И по­сле Ти­та­ни­ка – у ру­ко­пи­с у
Ми­ло­са­вље­вић Пе­тар , „Иден­ти­тет и пре­и­ме­но­ва­ња срп­ског је­зи­
ка“, у: Ср­би­ја - по­ли­тич­ки и ин­сти­ту­ци­о­нал­ни иза­зо­ви,
(при­ре­ди­ли: Мом­чи­ло Су­бо­тић , Жи­во­јин Ђу­рић), Ин­
сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2008.
Ми­ло­са­вље­вић Пе­тар, Срп­ско пи­та­ње и ср­би­сти­ка, Ло­гос - Бач­ка
Па­лан­ка, Књи­го­твор­ни­ца Ло­гос - Ва­ље­во, 2007.
Ми­ља­но­вић Ми­тар, Бо­сна über al­les – ди­ја­лог раз­но­ми­шље­ни­ка,
Ин­сти­т ут­за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2009.
„Ни­је ла­ко би­ти Ср­бин у све­т у“, Но­во­сти, 31. март 2013.
Пе­тро­вић Дра­го­љуб, „Је­зи­ци са срп­ске ли­ва­де“, Но­во­сти, 1. ав­густ
2011.
Пе­тро­вић Пе­тар Ње­гош, Ла­жни цар Шће­пан Ма­ли,Пи­сма, Бе­о­град,
1969.
Срп­ско пи­та­ње и ср­би­сти­ка 1, збор­ник ра­до­ва са Ме­ђу­на­род­ног
на­уч­ног ску­па Срп­ско пи­та­ње и ср­би­сти­ка, одр­жа­ног у
Но­вом Са­ду 23. и 24. но­вем­бра 2007, (уре­ди­ли Пе­тар Ми­
ло­са­вље­вић и Мом­чи­ло Су­бо­тић), Ло­гос, Бач­ка Па­лан­ка
- Књи­го­твор­ни­ца Ло­гос, Ва­ље­во, 2007.
Су­бо­тић Мом­чи­ло, Иден­ти­тет и ге­о­по­ли­тич­ка ствар­ност Ср­ба,
Ин­сти­т ут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2012.
Су­бо­тић Мом­чи­ло, По­ли­тич­ка ми­сао ср­би­сти­ке, Ин­сти­т ут за по­
ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2010.
Су­бо­тић Мом­чи­ло, „Аустро-хр­ват­ски ге­о­по­ли­тич­ки про­је­кат
илир­ства и ју­го­сло­вен­ства“, у: Срп­ско пи­та­ње и ср­би­сти­
ка 1, збор­ник ра­до­ва са Ме­ђу­на­род­ног на­уч­ног ску­па Срп­
203
НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА
ско пи­та­ње и ср­би­сти­ка, одр­жа­ног у Но­вом Са­ду 23. и 24.
но­вем­бра 2007, (уре­ди­ли Пе­тар Ми­ло­са­вље­вић и Мом­чи­
ло Су­бо­тић), Ло­гос, Бач­ка Па­лан­ка - Књи­го­твор­ни­ца Ло­
гос, Ва­ље­во, 2007.
204
Зо­ран Ми­ло­ше­вић✳
Алек­сан­дра Ми­ро­вић✳✳
УДК 323.1+2(=163.41):070(497.6)“2012“
ЕТ­НО-КОН­ФЕ­СИ­ОН
­ АЛ­НИ ИДЕН­ТИ­ТЕТ СР­БА
У „ДНЕВ­НОМ АВА­ЗУ“✳✳✳
(За пе­ри­од од 23. ју­на до 31. де­цем­бра 2012. го­ди­не)
Са­же­так
Ана­ли­зом жур­на­ли­стич­ких до­ку­ме­на­та, уз упо­тре­бу
– као ба­зич­ног на­уч­но-ме­то­до­ло­шког ин­стру­мен­та –
ана­ли­зе са­др&s