PLAN KVALITETA PREMA STANDARDU ISO /TR 10005:2005 KAO
ODGOVOR NA ZAHTEVE ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA
QUALITY PLAN ACCORDING TO ISO /TR 10005:2005 AS ANSWER ON
REQUIREMENTS OF THE LAW OF PUBLIC PROCUREMENT
1
2
dr Vojislav Božanić , dipl. ing. Ognjen Krkelić
MIR INŽENJERING, Mis Irbijeve 50, Beograd
2
nezaposlen
1
Sadržaj: U ovom radu su prikazani zahtevi Zakona o javnim nabavkama koji se odnose na sistem
obezbeđenja kvaliteta, kao i način na koji se može odgovoriti na t e zahteve izradom plana kvaliteta prem a
standardu ISO 10005.
Ključne reči: Zakon o javnim nabavkama, obezbeđenje kvaliteta, plan kvaliteta.
Abstract: U ovom radu prikazan je zahtev Zakona o javnim nabavkama koji se odnosi na sistem
obezbeđenja kvaliteta, kao i način na koji se može odgovori ti na taj zahtev izradom plana kvaliteta prema
ISO 10005.
Key words: The Law of public recurements, quality assurance, quality plan.
1. UVOD
Karakteristika javnog sektora u našoj zemlji do 2002. godine bila je ta da javne nabavke nisu bile zakonski
regulisane, što je ostavljalo dosta prostora za različite vrsta zloupotreba, dok je veliki deo budžetskih
sredstava završavao u privatnim džepovima.
Zakon o javnim nabavkama je usvojen 2002. godine, kao prvi antikorupcionaški zakon koji uređuje sektor
javnih nabavki. Ovim Zakonom je regulisano da cena više nije jedini i najvažniji kriterijum dodele ugovora,
iako i dalje veoma važan. Sve više se vrednuju i rok isporuke, način plaćanja, spisak afirmativnih iskustava
Ponuđača u predmetnoj oblasti – „referenc liste“. Sistem obezbeđenja kvaliteta koji je decidno promovisan
ovim zakonom je potpuno nova odlika koja se traži od poslovnih sistema, te je ova tema vrlo aktuelna,
posebno u zemljama u tranziciji, kakva je Srbija.
Javna nabavka predstavlja pribavljanje do bara i usluga ili ustupanje izvođenja radova od strane državnog
organa ili organizacije koja se u smislu ovog Zakona smatra Naručiocem, na način i pod uslovima
propisanim Zakonom. Dakle, razlika između javnih nabavki i ostalih nabavki je zapravo razlika između
Naručioca kao privatnog subjekta i Naručioca koji se direktno ili indirektno finansira iz budžeta. Javne
nabavke podrazumevaju da se na osnovu unapred određenog postupka, i tek na osnovu više pribavljenih
ponuda izabere ona koja je najpovoljnija. To se obezbeđuje poštovanjem osnovnih načela javnih nabavki ,
koja su u potpunosti usaglašena sa direktivama Evropske unije :
1. Načelo ekonomičnosti i efikasnosti
2. Načelo obezbeđivanja konkurencije
3. Načelo transparentnosti upotrebe javnih sredstava
4. Načelo jednakosti ponuđača
2. ZAHTEVI ZA OBEZBEĐENJEM KVALITETA U ZAKONU O JAVNIM NABAVKAMA
I pored osnovnog motiva donošenja Zakona o javnim nabavkama, on sadrži odredbe, zahteve i kriterijume
koji su vezani za kvalitet proizvoda, usluge ili projekta. U članu 27 Zakona, propisana je sadržina konkursne
dokumentacije za otvoren postupak javne nabavke, koja mora da sadrži:
1. poziv da se daju ponude
2. uputstvo Ponuđačima kako da sačine ponudu
3. obrazac ponude
4. obrazac za ustanovljavanje kvalifikacije i uputstvo kako se dokazuje kv alifikacija Ponuđača
5. obrazac izjave da Ponuđač prihvata uslove iz javnog poziva
6. model ugovora
7. vrstu tehničke karakteristike (specifikacije), kvalitet, količinu i opis dobara, radova ili usluga, način
sprovođenja kontrole i obezbeđivanja garancije kvaliteta , rok izvršenja, mesto izvršenja ili
isporuke dobara, eventualne dodatne usluge i sl.
8. tehničku dokumentacija i planove
9. obrazac profakture
10. navođenje vrste finansijske garancije kojom Ponuđači obezbeđuju ispunjenje svojih obaveza u
postupku dodeljivanja ugov ora o javnoj nabavci
U ovom radu se poseban značaj pridaje zahtevu pod tačkom 7, po kome je Naručilac dužan da u konkursnoj
dokumentaciji zahteva od Ponuđača da definiše nameravani način sprovođenja kontrole i obezbeđivanja
garancije kvaliteta. Ponuđač ima obavezu da obezbedi kvalitet, ali i da ga dokumentovano prikaže, odnosno
garantuje. Dokumentovan sistem obezbeđenja kvaliteta nije vrsta garancija kakva je finansijska garancija za
dobro obavljen posao, koja je takođe obavezan zahtev , pod tačkom 10. ovog člana. Na primer, kod
bankarske garancije banka finansijski stoji iza Ponuđača za koga izdaje garanciju. Razumljivo je da
Ponuđača ta garancija košta srazmerno riziku da od banke bude naplaćena. Dokumentovanim prikazom
sistema obezbeđenja kvaliteta se, d akle ne pruža finansijska garancija, ali su njegova realnost i primenljivost
veoma važna stavka u postupku dodele ugovora prema Zakonu o javnim nabavkama. Istini za volju, donekle
sličan odnos prema obezbeđenju garancije kvaliteta je bio prisutan i do sada , naročito kod velikih naručilaca,
kao što su vojska, elektroprivreda, železnica i slični, međutim to je sada prvi put zakonska obaveza.
U članu 37. Zakona navedeni su standardi (sertifikati) koje Naručilac koji ugovara usluga zahteva od
Ponuđača, u pogledu kvaliteta upravljanja i kvaliteta pružanja usluga. Propisano je da su to standardi serije
JUS ISO 9000, kojim se sertifikuje sistem menadžmenta kvalitetom, zatim serije JUS EN 45000, koji su
namenjeni za sertifikaciju/akreditaciju proizvoda, usluga i o rganizacija koje sertifikuju proizvode , a naveden
je i standard JUS ISO/IEC 17025. Pominjanje standarda JUS ISO/IEC 17025: Opši zahtevi za
kompetentnost laboratorija za ispitivanje i etaloniranje , ukazuje da se pri zadovoljenju Naručioca u pogledu
kvaliteta, za ispitivanje koriste usluge kompetentnih laboratorija za ispitivanje i etaloniranje koje su svoju
kompetentnost dokazale akreditovanjem u skladu sa zahtevima ovog standarda.
Međutim, sistem obezbeđenja kvaliteta, u skladu sa zahtevom Zakona o javni m nabavkama, ne mora se
nužno dokazivati prilaganjem sertifikata prema članu 37. Član 116. Zakona govori da je Naručilac dužan da,
osim sertifikata, prihvati i sve druge vrste dokaza o ekvivalentnim merama obezbeđivanja kvaliteta od strane
Ponuđača koji ne poseduju pomenute sertifikate, ili nisu u mogućnosti da ih pribave u. Jedan od
respektibilnih i potpuno dovoljnih načina je i izrada Plana kvaliteta, u skladu sa standardom ISO/TR
10005:2005: Uputstva za planove kvaliteta.
U članu 46, pod nazivom „ Dokazivanje ispunjenosti uslova“, Zakon propisuje dokaze koje je Ponuđač dužan
da dostavi uz ponudu:
1. izvod iz sudskog ili drugog registra ;
2. potvrdu nadležnog poreskog organa države u kojoj Ponuđač ima sedište, odnosno potvrdu
Republičke uprave javnih prihoda ;
3. potvrdu nadležnog organa koji vodi evidenciju izdatih dozvola za obavljanje odgovarajućih delatnosti ;
4. bilans stanja overen od strane ovlašćenog revizora, za prethodne tri obračunske godine, kao i
mišljenje ili iskaze banaka ili drugih specijalizovanih instit ucija;
5. dokaze koji si primereni predmetu ugovora, količini i nameni :

spisak najvažnijih isporučenih dobara, izvedenih radova ili pruženih usluga u poslednje tri
godine, sa iznosima, datumima i listama kupaca, odnosno Naručilaca ;

opis ponuđačeve tehničke op remljenosti i aparature, mere za obezbeđivanje kvaliteta i
kapaciteta za istraživanje i razvoj ;

izjava o ključnom tehničkom osoblju i drugim ekspertima koji rade za Ponuđača, koji će biti
odgovorni za izvršenje ugovora, kao i licima odgovornim za kontrolu kvaliteta;

potvrda izdata od strane ovlašćenih organa ili organizacija za kontrolu kvaliteta kojima će
se potvrditi usklađenost proizvoda, odnosno usluga sa tehničkim specifikacijama ili
standardima traženim u konkursnoj dokumentaciji ;

izveštaj o ispitivanju, kada su proizvodi, usluge ili radovi koji treba da se isporuče složeni, ili kada
je premet javne nabavke namenjen za posebne svrhe. Ispitivanja obavljaju predstavnici
Naručioca, ili, u ime Naručioca, nadležni organ države i kojoj Ponuđač ima sedište. I spitivanje se
odnosi na Ponuđačeve proizvodne mogućnosti, a po potrebi i na njegove kapacitete za
istraživanje i razvoj i način obezbeđivanja kvaliteta ;

uzorak opisa ili fotografija proizvoda i opis radova ili usluga koje će Ponuđač izvesti, odnosno
pružiti.
I konačno, član 55. Zakona propisuje kriterijume za izbor najbolje ponude. Osnovni kriterijumi su najniža
ponuđena cena i ekonomski najpovoljnija ponuda. Ekonomski najpovoljnija ponuda najčešće nije ponuda sa
najnižom ponuđenom cenom, već je to ponuda koja se zasniva na različitim kriterijumima, u zavisnosti od
predmeta javne nabavke. To su:
1. rok isporuke ili izvršenja usluge ili radova;
2. tekući troškovi;
3. troškovna ekonomičnost;
4. kvalitet i primena odgovarajućih sistema QA/QC ;
5. estetske i funkcionalne kar akteristike;
6. tehničke i tehnološke prednosti;
7. postprodajno servisiranje i tehnička pomoć;
8. garantni period, vrsta i kvalitet garancije i garantovane vrednosti;
9. obaveze u pogledu rezervnih delova;
10. postgarancijsko održavanje;
11. ponuđena cena;
12. mogućnosti tipizacije i unifikacije;
13. obim angažovanja podizvođača, i dr.
Dakle, obaveza Naručioca je da, između ostalog, posebno boduje kvalitet i primenu sistema QA (Quality
Assurance – Obezbeđenje kvaliteta i QC (Quality Control – Upravljanje kvalitetom).
Iz svega prikazanog, može se uočiti značaj zahteva Zakona o javnim nabavkama koji se odnosi na sistem
obezbeđenja kvaliteta. Pri postupku javne nabavke, ovaj zahtev može imati dvostruku težinu. Naime,
Naručilac može sistem obezbeđenja kvaliteta posebno bodovati (dodelit i težinski faktor – ponder), prema
članu 55. Na taj način šanse za dodelu ugovora u postup ku javne nabavke se značajno pov ećavaju za one
Ponuđače koji su sistem obezbeđenja kvaliteta u mogućnosti da dokumentovano prikažu i primene. Sa
druge strane, ovaj zahtev se može javiti kao neophodan uslov koji Ponuđač mora da priloži uz ponudu
prema članu 46. Zakona. Time se zahtev za sistemom obezbeđenja kvaliteta javlja kao faktor koji eliminiše iz
postupka javne nabavke one Ponuđače koji nisu u mogućnosti da ga pri mene i dokažu.
3. NOVI STANDARD ISO/TR 10005:2005
STANDRARD JUS ISO 10005:1997
I POBOLJŠANJA U ODNOSU NA STARI
ISO/TR 10005:2005 – Sistemi menadžmenta kvalitetom: Uputstva za planove kvaliteta je međunarodni
standard koji je pripremio ISO/TC 176 – Sistem menadžmenta kvalitetom i obezbeđenje kv aliteta,
podkomitet SC2 – Sistemi kvaliteta. Ovaj standard predstavlja tehničku reviziju prvog izdanja standarda
ISO/TR 10005:1995, uzima jući u obzir standarde ISO 9000:2000, ISO 9001:2000 i ISO 9004:2000. To je i
razumljivo, jer je staro izdanje, standard ISO/TR 10005:1995, bilo usaglašeno sa serijom ISO 9000 iz 1994.
godine, i bilo je logično očekivati da će novu seriju ISO 9000 pratiti i novo izdanje ISO 10005.
Plan kvaliteta je dokument kojim se specificira koji će se procesi, procedure i resursi s tim u vezi koristiti, ko
će ih i kada koristiti, kako bi se ispunili zahtevi specifičnog proizvoda, usluge ili projekta . Planom kvaliteta
organizacija prikazuje na koji način primenjuje sistem menadžmenta kvalitetom na specifični proizvod,
uslugu ili projekat. Takođe, planom kvaliteta, organizacija povećava poverenje naručioca da će zahtevi
kvaliteta biti ispunjeni, kao i da su procesi pod kontrolom . Imajući u vidu da je obezbeđenje kvaliteta, p o
definiciji, deo menadžmenta kvalitetom koji je usredsređen na obezbeđenje poverenja u to da su ispunjeni
zahtevi kvaliteta, lako se uočava da je plan kvaliteta adekvatan odgovor na zahteve iz Zakona o javnim
nabavkama koji se odnose na obezbeđenje kvalit eta.
Novi standard pruža značajna poboljšanja u odnosu na staro izdanje. Prva razlika se može uočiti pri
razmatranju predmeta i područja primene ova dva standarda. Predmet i područje primene novog standarda
ISO/TR 10005:2005 je razvoj, preispitivanje, pri hvatanje, primena i revizija planova kvaliteta. Za razliku od
starog izdanja, predmet i područje primene standarda sadrži i primenu. Dakle, više nije dovoljno izradi ti i
prihvatiti plan kvaliteta. On je osnova za praćenje i kontrolu usaglašenosti sa zahte vima kvaliteta, i veoma je
važno da se i uspešno implementira. Time je plan kvaliteta stavljen u funkciju realizacije proizvoda, i ne
predstavlja više samo uslov za predkvalifikaciju bez obaveze da kao takav bude i primenjen, što je do sada
bio slučaj.
Kada je reč o predmetu i području primene standarda ISO/TR 10005:2005, bitno je napomenuti i njegovu
vezu sa ISO 9001:2000. Naime, oba ova standarda prip adaju grupi standarda sistema menadžmenta
kvalitetom, međutim, za razliku od ISO 900 1:2000, ISO/TR 10005:2005 se primarno odnosi na realizaciju
proizvoda. Brojni zahtevi ova dva standarda se podudaraju što se lako može uočiti iz crossreference tabele,
date u prilogu standarda ISO/TR 10005:2005.
Potrebe za planom kvaliteta, dakle, mogu biti različite. U neki m slučajevima plan kvaliteta može biti veoma
koristan, a u nekim čak i neophodan. Prikaz primene sistema menadžmenta kvalitetom na specifičnom
proizvodu može se raditi u interne i eksterne svrhe. Interno će organizacija odlučiti da izradi plan kvaliteta
radi sopstvenog potvrđivanja mogućnosti sinhronizacije rada i načina realizacije proizvoda, dok će se u
eksterne svrhe plan kvaliteta izrađivati kao dokaz drugoj organizaciji da se kvalitet može držati pod
kontrolom, čime se, i za Naručioca i za izvršioca, bitno smanjuje rizik od neispunjenja zahteva kvaliteta.
Izdanje standarda ISO 10 005, iz 1995. godine nudi formalni pristup kada je reč o obezbeđenju kvaliteta .
Dovoljnim dokazom o obezbeđenju kvaliteta smatra se određivanje kontrolnih tačaka datog procesa i
procedura postupka u kontrolnim tačkama . Ne razmatra se da li su kontrolne tačke ispravno određene već je
dovoljno da se detaljno prikažu. Međutim, samo to da postoji veći broj formalnih kontrolnih tačaka, sa
definisanim prihvatljivim kriterijumima i pa rametrima koji se kontrolišu, ne mora nužno da obezbedi
usaglašenost sa zahtevima kvaliteta.
Novi standard ISO/TR 10005:2005 nudi novi princip kada je reč o praćenju procesa . Na primer, u poglavlju
Praćenje i merenje uočljivo je da se daje principski drug ačiji pristup – prelazi se sa formalnih kontrolnih
tačaka na procesni pristup , uz prikaz osnovnih pokazatelja procesa koji se planiraju. Opštost takvog
pristupa daje mogućnost i obavezu svim učesnicima u stvaranju i realizaciji plana kvaliteta (Naručilac,
Izvršilac, Nadzor) da uđu u dubinu procesa, odnosno da plan kvaliteta ocene prema stvarnim mogućnostima
i konkretnoj primenljivosti. U novom standardu zahteva se manji broj kontrolnih mesta gde se preventivno
vrši preispitivanje. Ova mesta su „prekretnice“ (milestones),za donošenje odluka o daljoj sudbini projekta za
koji se sačinjava plan, a ne kontrolne tačke za prolazne kontrole, što je do sada bio slučaj.
Zahtev standarda ISO/TR 10005:2005 je da se pre same primene plana kvaliteta izvrši njegova distribucija,
kao i odgovarajuća obuka osoblja koje je uključeno u realizaciju proizvoda. Nivo obuke zavisi od vrste posla
kojom se bavi organizacija i od prethodnog iskustva osoblja. Na primer, organizacijama koje se primarno
bave upravljanjem projektima, izrada i primena plana kvaliteta predstavlja redovan posao koji obavlja pri
svakom novom poduhvatu, te se obuka svodi samo na upoznavanje sa specifičnostima datog plana.
Međutim, za organizacije koje nemaju iskustva sa planovima kvaliteta, potreban je visok stepen obuke, kako
bi osoblje odgovorilo na zahteve za obezbeđenjem kvaliteta.
Bitna promena u novom konceptu izrade planova kvaliteta prema ISO/TR 10005:2005 je i zahtev da se
povratne informacije, pri primeni planova kvaliteta, koriste za poboljšavanje b udućih planova ili sistema
menadžmenta kvalitetom.
4. STANDARDNI SADRŽAJ PLANA KVALITETA PREMA ISO/TR 10005:2005
Prema standardu ISO/TR 10005:2005, opšti sadržaj plana kvaliteta, u principu, obuhvata sledeća poglavlja
(prikazana po tačkama standarda):
Opšte odredbe
Obim
Ulazi plana kvaliteta
Ciljevi plana kvaliteta
Odgovornost rukovodstva
Upravljanje dokumentima i podacima
Upravljanje zapisima
Resursi
Obezbeđenje resursa
Materijali
Ljudski resursi
Infrastruktura i radna sredina
Zahtevi
Komunikacija sa korisnicima
Projektovanje i razvoj
Proces projektovanja i razvoja
Upravljanje izmenama projektovanja i razvoja
Nabavka
Proizvodnja i servisiranje
Identifikacija i sledljivost
Svojina kupca
Čuvanje proizvoda
Kontrola neusaglašenog proizvoda
Praćenje i merenje
Provere
Kod izrade konkretnog plana kvaliteta, u zavisnosti od njegovog obuhvata, vrste proizvoda ili projekta na koji
se odnosi i stepena detaljnosti koji se želi postići, standardni sadržaj može da izgleda i drugačije.
5. OSVRT NA NAJVAŽNIJE TAČKE
Zahtevi standardnog sadržaja plana kvaliteta koji su navedeni u prethodnom poglavlju, ujedno su i zahtevi
standarda ISO 9001:2000, što se može videti iz crossreference tabele date u prilogu standarda ISO/TR
10005:2005. Bez pretenzije da se u ovom radu da je neka konačna ponderacija pojednih tačaka. ističemo, po
našem mišljenju, najvažnije tačke standardnog sadržaja plana kvaliteta.
Svakako, potrebno je istaći da su organizacije koje imaju sertifikovan sistem menadžmenta kvalitetom prema
standaru ISO 9001:2000, u značajnoj prednosti prilikom izrade plana kvaliteta, jer ga rade samo u formi
razlika u odnosu na ISO 9001:2000. Kod takvih organizacija, svi procesi koji su već opisani postojećim
procedurama sistema menadžmenta kvalitetom, se ne opisuju ponovo, p a su stoga kod njih planovi kvaliteta
vrlo koncizni i konkretni. Prikaz takvog plana kvaliteta je dat u prilogu standarda ISO/TR 10005:2005.
5.8.2 Materijali
Kod ovog zahteva standarda ISO/TR 10005:2005, potrebno je posebno voditi računa o tome koje teh ničke
specifikacije moraju da budu dokazane izveštajima o ispitivanju akreditovanih laboratorija i u ocenama
usaglašenosti sa zahtevima harmonizovanih standarda. Ima slučajeva kada su materijali svojina Naručioca i
tada se sa njima postupa u skladu sa zaht evima tačke 5.15 Svojina kupca, što ni u kom slučaju ne umanjuje
odgovornost Izvođača za korišćene materijale.
5.8.3 Ljudski resursi
Kompetentnost osoblja je karakteristika koju plan kvaliteta mora precizno da definiše , i to kroz:
1. potrebu i obuku za novo osoblje, i
2. obuku i pretkvalifikaciju za postojeće osoblje
Pri obezbeđenju ljudskih resursa od posebnog značaja je formiranje tima, timskog rada i korišćenje svih
sredstava za motivaciju. Kvalifikacija osoblja je još obrađena u tački 5.13 Proizvodnja i servisiranje, a
obučavanje i korišćenje u tački 6.2 Primena plana kvaliteta.
5.8.4 Infrastruktura i radna sredina
Infrastruktura je značajna odlika na osnovu koje se može oceniti prihvatljivost i izvodljivost plana kvaliteta, pri
čemu se posebno misli n a alate i opremu, transportna i radna sredstva (mehanizaciju) i informacionu i
komunikacionu tehnologiju.
Tehnička opremljenost organizacije koja izrađuje plan kvaliteta je često kriterijum koji je obavezujući, pa čak i
eliminacioni faktor u smislu ponude na tender, pri konkursu za dodelu ugovora.
5.10 Komunikacija sa korisnicima
Komunikacija sa korisnicima je detaljnije definisana nego što je to slučaj kod standarda ISO 9001:2000, jer
određuje ko je odgovoran za komunikaciju, zatim način komunikacije u z tačno definisanje puta komunikacije,
i obaveze o čuvanju zapisa o komunikacijama.
5.18 Praćenje i merenje
Ovaj zahtev standarda ISO/TR 10005:2005 se u velikoj meri poklapa sa zahtevima iz ISO 9001:2000, što
takođe omogućava da organizacije koje imaju sertifikovan sistem menadžmenta kvalitetom prema ISO
9001:2000 lako i brzo izrade plan kvaliteta za konkretni projekat.
Praćenje i merenje obuhvata i sve statističke postupke koji se primenjuju, ispitivanja, verifikaciju i validaciju,
kao i postupke kontrole i kriterijume za puštanje proizvoda. Ova tačka standarda zahteva odgovarajuće
kompetentno osoblje. Ukoliko organizacija ne raspolaže kompetentnim osobljem, mora predvideti
angažovanje takvog osoblja ili podugovaranje druge organizacije koje bi oba vila postupak praćenje i merenja
u skladu sa zahtevima standarda ISO/TR 10005:2005.
Potrebno je još napomenuti da se smernice za upravljanje sistemima merenja mogu naći u standardu ISO
10012:2003, a smernice za izbor statističkih metoda u standardu ISO/TR 1001 7:2003.
6. ZAKLJUČAK
Pojavom Zakona o javnim nabavkama, upravljanje kvalitetom, sertifikovani sistem menadžmenta kvalitetom
u skladu sa ISO 9001:2000 i kompetentan plan kvaliteta u skladu sa ISO/TR 10005:2005 dobijaju jednu novu
dimenziju i nameću privrednim subjektima pristup kvalitetu bez mogućnosti za alternativnim i slobodnim
tumačenjima.
Ovakav integrisani pristup menadžmentu kvalitetom posebno ukazuje na značaj kvaliteta kao obeležje svih
izlaza iz poslovnog sistema, a sada i zakonskog kriterijuma , u tržišnoj kompeticiji.
7. LITERATURA
[1]
[2]
[3]
[4]
Zakon o javnim nabavkama – Sl. glasnik RS, br. 39/2002 i 43/2003 .
ISO 9001:2001 Sistemi menadžmenta kvalitetom – Zahtevi.
ISO/TR 10005:2005 Sistemi menadžmenta kvalitetom – Uputstva za planove kvaliteta.
Krkelić, O., “Sistem obezbeđenja kvaliteta kao uslov za konkurisanje prema Zakonu o javnim
nabavkama”, Diplomski rad na Fakultetu organizacionih nauka, Beograd, 2006.
RAD OBJAVLJEN NA MEĐUNARODNOM SIMPOZIJUMU
« SIMORG 2006 » - Zbornik radova na CD
Download

plan kvaliteta prema standardu iso /tr 10005:2005 kao odgovor na