Srpski jezik
UDK/UDC 005.5:005.6(497.11)
Stručni članak/Professional paper
Dušan Gavanski, Matija Sokola, Slobodan Krnjetin
DONOŠENJE AKTA O PROCENI RIZIKA – ISKUSTVA U REPUBLICI SRBIJI
Sažetak
Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji zasnovan je na Direktivi Saveta
89/391/EZZ i u skladu sa njom doneti su Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, kojima se
promoviše princip prevencije rizika na radnom mestu i reguliše obaveza poslodavca da
donese Akt o proceni rizika u pismenoj formi.
U radu se prvo predstavlja algoritam izrade Akta o proceni rizika, koji mora da ima sve
elemente utvrđene Pravilnikom, bez obzira koje je pravno lice u pitanju (veliki sistemi,
mala ili srednja preduzeća). Zatim se detaljno razrađuje sistemski pristup formiranju tima za procenu rizika, bez čijeg timskog rada, kompetencije, dobrog poznavanja tehnološkog i radnog procesa, a posebno karakteristika opasnosti ili štetnosti na radnom
mestu, nije moguće efikasno i kvalitetno uraditi Akt o proceni rizika.
Ključne riječi
Sistematizovani algoritam, procena rizika, timski rad.
ADOPTING THE ACT ON RISK ASSESSMENTS – EXPERIENCIES IN THE
REPUBLIC OF SERBIA
Abstract
Occupational health and safety at work in Serbia is based on the Directive 89/391/EZZ
and the Law on safety and healh at work as well as the Regulation on methodology and
procedures of risk assessment at the workplace and in the work environment have been
adopted. These promote the principle of risk prevention at the workplace and define
employers duty to produce the Act on risk assessments.
The paper first presents the algorithm for producing the Act on risk assessments, which
must contain all the elements prescribed by the Regulation, for all legal entities (large
systems, medium or small enterprises). A systematic approach to forming the team for
risk assessment is given next. Teamwork, competence, good knowledge of the technology and work processes, especially of characteristics of hazards and harms at the workplace are necessary for obtaiming a comprehensive and high-quality Act on risk assessment.
Key words
Systematic algorithm, risk assessment, teamwork.
UVOD
Na osnovu Rezolucije o bezbednosti, higijeni i zdravlju na radu Saveta Evropske zajednice juna 1989. doneta je i Direktiva Saveta EEC 89/391/ECC, o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. Ova Direktiva opšteg karaktera odnosi se na sve grane delatnosti i predviđa da svaka država ima mogućnost da prilagodi
preporuke i metodologije procene rizika nacionalnim zakonodavstvima. Direktiva definiše odgovornosti poslodavca i afirmiše razvijanje kulture prevencije.
Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji zasnovan je na Direktivi i u skladu sa njom prvo je donet Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, kojim se promoviše
princip prevencije profesionalnih rizika na radnom mestu i reguliše obaveza poslodavca
da donese Akt o proceni rizika u pismenoj formi, a sve u cilju smanjenja broja povreda
na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. Na osnovu Zakona, donet je
Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, kao
najznačajniji podzakonski propis na kome se zasniva sistem prevencije promovisan Zakonom. Pravilnik bliže uređuje način i postupak procene rizika od nastanka povrede na
radu ili oboljenja zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini, kao i mere za njihovo
otklanjanje [1.
U ovom radu se način i postupak definisan Pravilnikom sistematizuje u obliku razrađenog algoritma i daje se sistemski pristup formiranju tima za procenu rizika.
AKT O PROCENI RIZIKA
Akt o proceni rizika predstavlja osnovni dokument u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu, koji moraju da poštuju i poslodavac i svi zaposleni kako bi se došlo do krajnjeg rezultata – visokog nivoa bezbednosti i zdravlja na radu. Jedna od osnovnih obaveza poslodavca, u skladu sa čl. 13 Zakona, je da u pismenoj formi donese Akt o proceni rizika
za sva radna mesta i da u njemu utvrdi načine i mere za otklanjanje ili smanjenje rizika.
Bez obzira koje je pravno lice (veliki sistemi, mala ili srednja preduzeća) u pitanju, Akt
o proceni rizika mora da sadrži sve elemente definisane čl. 3 Pravilnika.
Za donošenje Akta potrebno je angažovati tim stručnjaka za procenu rizika. U ovom radu se razmatraju uslovi neophodni da bi stručni tim sveobuhvatno i efikasno izvršio svoj
zadatak. Takođe, za uspešno sprovođenje postupaka procena rizika, neophodnih za donošenje Akta koji će ispunjavati sve zahteve predviđene Pravilnikom, u ovom radu je
razvijen metodološki pristup zasnovan na algoritmu.
Predloženi algoritam za izradu Akta o proceni rizika podeljen je na tri podalgoritma,
prikazana u narednim odeljcima.
I deo - Priprema za procenu rizika
Podalgoritam pripreme za procenu rizika se sastoji iz pet koraka (sl. 1):
 korak 1 - donošenje odluke o pokretanju postupka procene rizika,
 korak 2 - izrada plana sprovođenja postupka procene rizika,
 korak 3 - definisanje opštih podataka o poslodavcu,
 korak 4 - opisivanje radnog i tehnološkog procesa rada, sredstava za rad, sredstava i
opreme lične zaštite na radu i
 korak 5 - snimanje organizacije rada.
Slika 1. Podalgoritam pripreme za procenu rizika
Izvor: vlastiti izvor
U ovom delu algoritma izrade Akta o proceni rizika, najvažnije je pravilno formiranje
tima za procenu rizika (diskutovano u poglavlju "Sastavljanje efikasnog tima za procenu
rizika"), kao i temeljno i sveobuhvatno prikupljanje informacija.
II deo - Procena rizika
Procena rizika je proces zasnovan na jednostavnom ciklusu, koji sačinjavaju prepoznavanje opasnosti / štetnosti, vrednovanje rizika i kontrola rizika.
Drugi podalgoritam procene rizika (sl. 2) sastoji se od sedam koraka:
 korak 6 - analiza pojedinačnog radnog mesta,
 korak 7 - prepoznavanje opasnosti / štetnosti,
 korak 8 - prva procena rizika,
 korak 9 - izbor mera za smanjenje postojećeg rizika,
 korak 10 - ponovna procena rizika,
 korak 11 - izbor mera službe medicine rada i
 korak 12 - izbor mera za održavanje postignutog rizika na prihvatljivom nivou.
Analiza pojedinačnog radnog mesta (korak 6)
Za analizu radnog mesta sa aspekta bezbednosti treba prikupiti sledeće podatke:
 opis radnog procesa, sredstava za rad, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu
- opis radnog procesa i radnih zadataka,
- objekti, radni i pomoćni prostori,
- oprema za rad, alati i pribori,
- materijali, sirovine i opasne materije i
- sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu.
 snimak organizacije rada na radnom mestu
- struktura zaposlenih,
- mesto rada – lokacija na kojoj se obavlja aktivnost,
- karakter rada,
- uslovi za zasnivanje radnog odnosa,
- radno vreme, odmor u toku radnog vremena, godišnji odmor i prekovremeni rad,
- broj zaposlenih (muškarci / žene), broj mlađih od 18 godina, broj invalida i
- eventualna odstupanja od propisane organizacije rada.
 analiza postojećeg stanja bezbednosti i zdravlja na radu
- analiza evidentiranih povreda na radu i profesionalnih oboljenja,
- izveštaji o preventivnim i periodičnim lekarskim pregledima,
- osposobljenost zaposlenih,
- važeći stručni nalazi o izvršenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad,
- važeći stručni nalazi o izvršenim ispitivanjima uslova radne okoline i
- analiza prethodno preduzetih mera za poboljšanje postojećeg nivoa bezbednosti.
 osnovni podaci o opremi za rad
Cilj analize radnog mesta je da se dođe do podataka o tome:
 šta, kako, gde i sa čim se radi na radnom mestu,
 ko radi na radnom mestu i
 kakvo je stanje bezbednosti i zdravlja na radu.
Ukoliko analiza nije dobro sprovedena, neće se dobiti realna slika o svakom radnom
mestu sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu.
Slika 2. Podalgoritam procene rizika
Izvor: vlastiti izvor
Prepoznavanje opasnosti / štetnosti (korak 7)
Prepoznavanje opasnosti / štetnosti inherentno pripada analizi radnog mesta, ali je u
Pravilniku ovaj korak izdvojen zbog svoje značajnosti pri proceni rizika - opasnost i
štetnost koja se ne identifikuje neće moći biti procenjena i kontrolisana. Stoga je izuzetno važno da se identifikacija sprovede sveobuhvatno, što od procenjivača rizika iziskuje
kompetentnost, dobro poznavanje tehnološkog i radnog procesa, kao i karakteristika
opasnosti i/ili štetnosti koje nastaju na radnom mestu. Najbolji rezultati se postižu kada
se identifikacija sprovede u saradnji sa svim zaposlenima koji mogu biti izloženi opasnostima i štetnostima [1.
Identifikacija se zasniva na znanju, iskustvu, sposobnosti predviđanja i logičkom zaključivanju procenjivača; proučavanju podataka kako iz raspoložive dokumentacije, tako i
dobijenih proverenih informacija od zaposlenih i drugih izvora; kao i neposrednim posmatranjem i praćenjem procesa rada i radnih aktivnosti zaposlenih pri obavljanju radnih
zadataka. Nakon izvršene analize radnog mesta, neophodno je sastaviti listu opasnosti i
štetnosti za svako radno mesto. Prema čl. 8. i 9. Pravilnika, 39 opasnosti i štetnosti se
razvrstavaju u sedam grupa, u zavisnosti od njihove vrste i prirode.
Postoji preko 100 različitih alata i tehnika identifikacije i analize opasnosti / štetnosti,
od kojih su najpoznatije [1,2,3]:
 kontrolno-upitne liste tj. ček-liste („Checklists“),
 analiza dijagrama toka procesa („Process Flow Charting“),
 analiza scenarija („Scenario Analysis“),
 HAZOP studije („Hazard & Operability Studies“),
 analiza rizika od treće strane („Third Party Risk Analysis“),
 MORT analiza („Management Oversight & Risk Tree“),
 analiza stabla greške („Fault Tree Analysis“),
 FMECA analiza („Faulire Mode Effects and Concequence Analysis“) i
 analiza uzroka („Root Cause Analysis“).
U Republici Srbiji se najčešće koriste ček-liste, koje se razvijaju tako da daju široki dijapazon pitanja, kojima se pomaže procenjivačima i zaposlenima da sistematično i sveobuhvatno identifikuju sve opasnosti koje mogu da se jave na radnom mestu i u radnoj okolini.
Prema predloženom algoritmu, treba popuniti dva tipa ček-listi u formi kratkog izveštaja:
 opšta ček-lista
Opšta ček-lista obuhvata 39 opasnosti / štetnosti propisanih u Pravilniku, a samo prepoznate opasnosti / štetnosti iz opšte ček-liste se zatim detaljno analiziraju u posebnim
ček-listama.
 posebne ček-liste
Za svaku prepoznatu opasnost / štetnost potrebno je formirati posebnu ček-listu. Za neke u praksi najčešće opasnosti / štetnosti već postoje posebne ček liste, ali su često šture
i potrebno ih je proširiti. Ukoliko posebna ček-lista ima veći broj (preko 6) bitnih pitanja / posmatranja, rezultati se mogu koristiti i za kvantifikaciju rizika (korak 8). U postojećim ček-listama u Republici Srbiji davali su se odgovori DA/NE na postavljena pitanja, gde je u nekim pitanjima opasno stanje odgovor DA a u nekim odgovor NE.
Predloženo je da ponuđeni odgovori budu: „OPASNO“, „NEBITNO“ i „BEZBEDNO“, čime se čak i letimičnim pregledom lako uočava broj opasnih stanja u datoj ček–
listi [1.
Prva procena rizika (korak 8)
Procena rizika predstavlja istraživački stručni proces multidisciplinarnog karaktera kojim se želi ostvariti povišenje nivoa bezbednosti na radnom mestu. Dakle, za uspešnu
procenu rizika neophodan je timski rad kompetentnih stručnjaka iz različitih oblasti.
Procena se mora sprovesti za sva radna mesta, koja se mogu kategorisati kao fiksni objekti (proizvodni pogoni, kancelarije, škole, zdravstvene ustanove i dr), stacionarna radna mesta (radni proces se skoro isključivo odvija u datom objektu), promenljiva radna
mesta (gradilišta, dokovi, pristaništa, brodogradilišta i dr) ili pokretna radna mesta (terensko pružanje usluga, komunalne službe i dr). Procenom rizika moraju biti obuhvaćene sve opasnosti / štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini, koje se mogu javiti pri
izvršavanju svih radnih aktivnosti vezanih za svako radno mesto. Svaka prepoznata
opasnost / štetnost na radnom mestu i u radnoj okolini mora da bude analizirana i njen
rizik procenjen.
U Republici Srbiji Zakon i Pravilnik ne propisuju konkretnu metodu za procenu rizika,
te licencirane ustanove iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu ili koriste postojeće
priznate metode ili su razvile sopstvene metode, modifikovanjem ili kombinovanjem
postojećih. Na osnovu prirode ulaznih podataka i izlaznih rezultata, metode mogu biti:
 kvalitativne metode za procenu rizika
- matrica rizika 4x6 (MIL-STD-882C),
- matrica rizika 5x5 (AS/NZS 4360:2004) i
- matrica rizika 3x3 (OHSAS standard).
 polu-kvantitativne metode za procenu rizika
- matrica 5x5 (zasnovana na AUVA i BG metodama)
- KINNEY metoda,
- PILZ metoda,
- FINE metoda i
- GUARDMASTER metoda.
 kvantitativne metode za procenu rizika
Prva procena rizika predstavlja polaznu osnovu za upravljanje rizicima, odnosno za određivanje efektivnih načina kontrole rizika. Ukoliko je rizik mali ili zanemarljiv, prelazi
se na korak 12 - evidentiranje i dokumentovanje mera za održavanje postignutog rizika
na prihvatljivom nivou.
Izbor mera za smanjenje postojećeg rizika (korak 9)
Ukoliko je prvoprocenjeni rizik veći od najvećeg prihvatljivog rizika (definisan za svaki
metod procene rizika), mora se izvršiti izbor mera za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika. Ovo je suštinski deo Akta o proceni rizika i glavna svrha celog posla.
Mere mogu da budu raznovrsne, ali prema Pravilniku moraju da obuhvate:
 pregled, ispitivanje i održavanje u ispravnom stanju sredstava za rad,
 obezbeđivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad,
 osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad,
 obezbeđivanje, održavanje i ispitivanje opreme i sredstava za ličnu zaštitu na radu i
 upućivanje zaposlenih na preventivne lekarske preglede.
Veoma je značajno kojim će se redosledom, odnosno hijerarhijom postupaka sve predložene mere primeniti i sprovesti. Prema hijerarhiji prikazanoj na slici 3, prepoznaje se pet
osnovnih tipova mera za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika, podeljenih u dve
grupe [4]:
 Bezbedan dizajn radnog mesta:
- eliminacija – potpuno uklanjanje opasnosti / štetnosti ili opasne radne procedure na
radnom mestu redizajniranjem radnog procesa ili radnog mesta, što ponekad može
biti jednostavno a ponekad čak i nemoguće.
- zamena – zamena visokorizičnih materijala, opreme, radnih procesa ili materija manje rizičnim, čime se sprečava izlaganje potencijalnoj opasnosti / štetnosti.
- inženjersko upravljanje – strukturne / fizičke / tehničke promene radne okoline, radnog
mesta, alata ili opreme koje treba da ih učine bezbednijim (npr. korišćenje štitnika, modifikacija delova mašine, automatizacija procesa rada, obezbeđivanje lokalne ili opšte
izduvne ventilacije, itd.).
 Bezbedan radnik na radnom mestu:
- organizaciono upravljanje – uvođenje bezbednih radnih procedura, uputstava (za
upotrebu, održavanje i bezbedan rad), natpisa upozorenja, organizovano osposobljavanje radnika za bezbedan rad; ograničenje ulaska radnika u opasne prostore,
kontrola vremena izlaganja radnika određenoj opasnosti / štetnosti, preusmeravanje radnika na druge poslove (rotiranje poslova); preventivno održavanje i redovno čišćenje sredstava za rad. Organizaciono upravljanje se sprovodi nakon što su
mere bezbednog dizajna radnog mesta već primenjene, a potrebno je razmisliti i o
uvođenju adekvatnog nadzora da li se radnici pridržavaju ovih mera.
- lična zaštitna sredstva (LZS) – uvođenje potrebnih ličnih zaštitnih sredstava i zamena postojećih efikasnijim; lična zaštitna sredstva stvaraju prepreku između opasnosti / štetnosti i radnika i predstavljaju poslednju, usku odbranu koja mora funkcionisati na radnom mestu.
Slika 3. Hijerarhija mera za smanjenje rizika
Izvor: vlastiti izvor, 4
Upotreba ličnih zaštitnih sredstava, kao najmanje efikasne mere, ne kontroliše opasnost
/ štetnost na izvoru – mestu nastanka i oslanja se na izmene u ponašanju zaposlenih.
Način zaštite u vidu upotrebe ličnih zaštitnih sredstava u praksi ne daje najbolje rezultate, naročito tamo gde radnici izbegavaju korišćenje ili nisu sankcionisani zbog nekorišćenja ličnih zaštitnih sredstava.
Ponovna procena rizika (korak 10)
Nakon propisivanja i sprovođenja mera za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika,
obavlja se ponovna procena rizika, koja je obavezna za one opasnosti / štetnosti kod kojih je prvoprocenjeni rizik bio veći od najvećeg prihvatljivog nivoa rizika.
Ako je procenjeni rizik i posle ponovne procene i dalje veći od najvećeg prihvatljivog
rizika zaključuje se da je u pitanju radno mesto sa povećanim rizikom i tada se mora
sprovesti korak 11.
Izbor mera službe medicine rada (korak 11)
Na osnovu ocene službe medicine rada, poslodavac Aktom o proceni rizika utvrđuje posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na radnim mestima sa povećanim rizikom ili za rukovanje određenom opremom za rad. Ove mere definišu specijalisti medicine rada, koji povezuju identifikovane visokorizične opasnosti / štetnosti sa
potencijalnim negativnim zdravstvenim efektima. Najvažnija mera je predlog programa
prethodnih i periodičnih lekarskih pregleda.
Izbor mera za održavanje postignutog rizika na prihvatljivom nivou (korak 12)
Dokumentovanje mera za održavanje postignutog rizika na prihvatljivom nivou je veoma bitno jer je neophodno da rizik prilikom prve procene ili dobijen posle sprovođenja
propisanih mera ostane na tom nivou za sve vreme rada u budućnosti [5].
III deo - Praćenje rizika
Procena rizika je koordiniran, a pre svega dinamičan i kontinuirani proces. Stoga treba
biti svestan činjenice da zakonodavac nije zamislio da se donošenjem Akta o proceni rizika posao u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) završi, već da se tim Aktom
stalno upravlja poslovima u ovoj oblasti od strane lica za BZR - menadžera za BZR. U
okviru podalgoritma praćenje rizika (sl. 4) navedeni su neki mogući slučajevi koji zahtevaju preispitivanje / kontrolu efikasnosti sprovedenih predloženih mera, odnosno izmene i dopune Akta o proceni rizika.
Proces stvaranja bezbednih i zdravih uslova rada nikada se ne završava, odnosno ne
završava se donošenjem Akta o proceni rizika, već je krajnji cilj ostvarivanje stalnog
unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu uvođenjem OHSAS standarda (korak 13).
OHSAS standard promoviše koncepcijski osnov stalnog unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu i zasniva se na metodologiji poznatoj kao „planiraj–uradi–proveri–deluj“
(PDCA: Plan–Do–Check-Act). Ciklus PDCA se naziva Shewartovim ciklusom, po idejnom tvorcu, ali je poznatiji kao Demingov krug, po čoveku koji ga je u potpunosti afirmisao u primeni 10. Demingov krug u sistemu stalnog unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu prikazan je na slici 5 10, 11.
U organizacijama u kojima je uveden OHSAS standard, procena rizika je dobro prihvaćena od strane svih zaposlenih, što omogućava uspešno ostvarivanje procesa stalnog
unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu 8.
Slika 4: Podalgoritam praćenja rizika
Izvor: vlastiti izvor
Slika 5: Demingov krug
Izvor: 10,11
SASTAVLJANJE EFIKASNOG TIMA ZA PROCENU RIZIKA
Kako se vidi iz prethodno izloženog, postupak procene rizika je vrlo zahtevan u raznolikim dimenzijama ekspertize. U mnogim preduzećima, šarolikost radnih zadataka i kompleksnost tehnološkog procesa prevazilaze kompetencije jednog procenjivača. Stoga je
izuzetno važno da se sastavi kompetentan multidisciplinaran tim za procenu rizika, kako
bi rezultirajući Akt o proceni rizika bio validan.
Timski rad
Timski rad (eng. teamwork) predstavlja moderan i fleksibilan način organizovanja koji se
zasniva na zajedničkom radu grupe stručnjaka, čiji je osnovni zadatak uspešna realizacija
određenog, unapred definisanog posla 6. Najčešće se tim može definisati kao grupa ljudi
koji poseduju komplementarne veštine i koji koordinirano rade na ostvarenju zajedničkog
cilja, pri čemu su svi podjednako odgovorni za postignute rezultate. Efikasan tim mora da
poseduje određene karakteristike, date u tabeli 1.
Tabela 1. Karakteristike efikasnog i neefikasnog tima
Karakteristike efikasnog tima
Mala veličina (5-10 članova)
Uspešan lider tima
Komplementarne veštine
Jasno definisani zajednički ciljevi
Jasno definisani specifični (merljivi)
ciljevi izvođenja
Pojedinačna i zajednička odgovornost
Poštovanje različitosti
Otvorena komunikacija
Efikasno donošenje odluka
Poverenje i dobri međusobni odnosi
Konstruktivno rešavanje konflikata
Karakteristike neefikasnog tima
Frustracija (negativni stavovi, različita
mišljenja, razdražljivost, sukobi)
Konflikti i nezdrava konkurencija
Neproduktivni, dugi sastanci (smanjuju
energiju tima)
Nedostatak poveranja u lidera tima
Neadekvatne intelektualne sposobnosti
Nepovoljne osobine ličnosti
Nejasno definisane uloge članova tima
Izvor: vlastiti izvor
Timski rad donosi sinergetski efekat, što omogućava da zajedno (Together) svako (Everyone) postiže (Achieve) više (More). Danas se u celom svetu insistira na timskom radu
i opšte je poznat sinergetski efekat koji podrazumeva da je rezultat, proizvod kolektivnog rada, do kojeg dolazi tim kao celina usled privrženosti zajedničkom cilju i podele
odgovornosti veći od invidualnih doprinosa, odnosno rezultata do kojeg bi došli članovi
tima da su radili na datom zadatku nezavisno jedan od drugog. Dakle, prisustvo sinergije u timu znači da objedinjeni resursi u okviru tima daju veće i kvalitetnije perfomanse rezultata u odnosu na pojedinačne radove i učinke.
Uspešan tim je onaj u kom se svi članovi između sebe dobro poznaju. Svaki član tima
treba da zna i poštuje dobre i loše osobine, sposobnosti i želje ostalih članova tima. Značajan elemenat funkcionisanja tima je njegova kompozicija, tako da se može desiti da je
tim kompetentan, ali ne i efikasan. To znači da, iako su svi članovi tima kompetentni u
svojim oblastima, tim neće uspeti u svom zadatku jer postoji suštinska razlika između
kompetentnosti i realizacije. Osnova svakog timskog rada je realizacija postavljenih ciljeva, koja se određuje sa tri faktora: sposobnost, radno okruženje i motivacija.
Pojava da timovi sastavljeni od članova izraženih intelektualnih karakteristika, analitičnog načina razmišljanja i visokih mentalnih sposobnosti ostvaruju neočekivano loše rezultate naziva se „Apolo sindrom“. „Apolo sindrom“ karakterišu beskrajno dugi nekonstruktivni sastanci, izbegavanje konflikta, teškoće u odlučivanju i upravljanju 7.
Komunikacija doprinosi prenošenju izvora informacija o: uslovima na radnom mestu i u
radnoj okolini, opasnostima, štetnostima, problemima, rizicima i mogućim rešenjima.
Za uspešan timski rad važna je otvorena komunikacija, a ona mora biti objektivna, istinita, da otkriva prave vrednosti i da joj cilj nije manipulacija.
Sastavljanje tima za procenu rizika
Procedura procene rizika predstavlja istraživački stručan proces i zahteva multidisciplinarni pristup u obezbeđivanju krajnjeg rezultata – bezbednih i zdravih uslova rada. Za
procenu rizika na radnom mestu i u radnoj okolini treba angažovati stručna lica odgovarajućeg profila kompetentna za analizu tehnološkog i radnog procesa, koja poznaju karakteristike, opasnosti, štetnosti i napore koji se prepoznaju na radnom mestu na kom se
vrši procena rizika. Kvalitet sprovedene procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini ne zavisi od broja uključenih stručnjaka / procenjivača već isključivo od njihove
kompetentnosti. Međutim, kompetentnost uključenih stručnjaka nije dovoljan uslov za
kvalitetnu procenu rizika, nego je potrebna saradnja svih aktera procene rizika da bi ona
bila uspešna. U Republici Srbiji najčešće dolazi do problema u međusobnoj saradnji pojedinih procenjivača, jer se često pri ovom poslu formiraju radne grupe a ne timovi 8.
Multidisciplinarni tim za procenu rizika sastavlja poslodavac. Sastav tima je povezan sa
delatnošću preduzeća i uvek je stalni član tima osoba ovlašćena za poslove bezbednosti
i zdravlja na radu. Dodatno, u timu mogu da budu: stručnjaci tehničke struke, specijalisti
medicine rada, stručnjaci za fizičke i hemijske štetnosti, stručnjaci iz oblasti humanističkih nauka, rukovodioci i zaposleni.
Poslodavac, prema čl. 17. i 18. Pravilnika, donosi odluku o pokretanju postupka procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini i određuje jedno ili više lica (stručno lice)
odgovornih za sprovođenje postupka procene rizika. Koga poslodavac može da odredi
kao odgovorno lice za sprovođenje postupka procene rizika ? U praksi, velika i neka
srednja preduzeća, koja obavljaju delatnost kompleksnim tehnologijama ili obavljaju visokorizične delatnosti, po pravilu već imaju stalno zaposlene osobe kvalifikovane za oblast bezbednosti i zdravlja na radu. U takvim preduzećima poslodavac najčešće određuje
odgovorno lice iz redova svojih zaposlenih. Ukoliko poslodavac nema takvo lice ili ne
želi da odredi svoje lice za ovaj posao, prelazi se na drugu mogućnost - angažuje se
pravno lice / preduzetnik sa licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a posao
procene rizika definiše ugovorom o angažovanju. Treća mogućnost je u praksi najređa –
formiranje kombinovanog tima, odnosno određivanje dva odgovorna lica (jedno lice je
zaposleno kod poslodavca a drugo kod angažovanog pravnog lica / preduzetnika sa licencom), s tim da oboje moraju imati položen odgovarajući stručni ispit [8,9.
Primeri pozitivnih iskustava, odnosno dobre prakse su velika preduzeća sa inostranim
ulaganjem i velika domaća preduzeća koja su odmah nakon donošenja Zakona sastavila
efikasne timove za procenu rizika i pristupila izradi Akta o proceni rizika na veoma ozbiljan način. Velika preduzeća, kao što su: „NIS“ Novi Sad, „U.S.STEEL“ Smederevo,
„Metaloplastika“ Šabac, „Zdravlje“ Leskovac, „Holcim“ Popovac, „Lafarž“ Beočin,
„Telekom“ Beograd i „Telenor“ Beograd uspešno su izradila Akt o proceni rizika, odnosno procedure za upravljanje poslovima BZR.
U malim i srednjim preduzećima, u kojima ne postoji dovoljno kvalifikovanog kadra,
organizovanje poslova za BZR nije ostvareno na zadovoljavajući način, pa se za obavljanje ovih poslova angažuje pravno lice / preduzetnik sa licencom. Kod ovakvih preduzeća sastavljanje efikasnog tima za procenu rizika i koordinirana saradnja svih zaposlenih sa odgovornim licem iz angažovanog pravnog lica / preduzetnika sa licencom je osnov uspešne realizacije Akta o proceni rizika kao procedura, koje će se kvalitetno sprovoditi u preduzeću u cilju održavanja postignutog rizika na prihvatljivom nivou za sve
vreme rada u budućnosti. Nažalost, veliki broj malih i srednjih preduzeća još uvek nije
ispunilo zakonsku obavezu u vidu izrade Akta o proceni rizika (smatraju da je to nepotrebno nametnut trošak) ili ovu obavezu sprovodi na formalan način tako da procedure
za upravljanje poslova BZR nemaju efekta. Takva preduzeća su obično primeri negativnih iskustava, odnosno loše prakse jer nisu shvatila značaj kvalitetne izrade Akta o proceni rizika i stvaranja bezbednih i zdravih radnih mesta.
ZAKLJUČAK
Način i postupak procene rizika, definisan Pravilnikom o načinu i postupku procene rizika
na radnom mestu i u radnoj okolini Republike Srbije, sistematizovan je u obliku razrađenog
algoritma i neki koraci su detaljno prodiskutovani. Treba istaći da Pravilnikom nisu definisani korak 10 (Ponovna procena rizika) i korak 12 (Izbor mera za održavanje postignutog rizika na prihvatljivom nivou).
Donošenje Akta o proceni rizika je kompleksan posao, koji može svaka organizacija da
uradi samostalno (koristeći sopstvene ljudske resurse) ili angažovanjem pravnog lica /
preduzetnika sa licencom u oblasti BZR. Da bi se kvalitetno uradio Akt o proceni rizika,
neophodno je sastaviti efikasan tim za procenu rizika.
Procena rizika kao dinamičan i kontinuirani proces ima za posledicu stalnu proveru efikasnosti primenjenih i sprovedenih mera za održavanje postignutog rizika na prihvatljivom nivou, odnosno stalnu dopunu i izmenu Akta o proceni rizika. Praksa je pokazala
da se stalno unaređenje bezbednosti i zdravlja na radu najefikasnije sprovodi u onim organizacijama koje imaju uveden OHSAS standard.
LITERATURA
1 Sokola, M., Gavanski, D.: Razrada ček-listi za mehaničke opasnosti na radnom
mestu. – U: Međunarodno naučno i stručno savetovanje „Bezbednosni inženjering“. –
Kopaonik: Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu, Fakultet tehničkih
nauka Univerziteta u Novom Sadu, Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije, 2010, 143-153.
2 Ericson, C.A.: Hazard analysis techniques for system safety. - New Jersey: John
Wiley & Sons, 2005.
3 Gavanski, D., Sokola, M., Bukta, Z.: Opšti principi upravljanja rizicima – tokom
procene rizika i kontinualno upravljanje rizicima, - U: Naučno-stručno savetovanje
„Procena rizika“. – Kopaonik: Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu,
Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije, 2009, 68-75.
4 Gavanski, D., Sokola, M.: Upravljanje rizicima usled prisustva drvene prašine u
stolarskoj radionici. - U: Naučno-stručni skup sa međunarodnim učešćem „Zaštita i
zdravlje na radu i zaštita životne sredine“. – Banja Luka: Institut zaštite, ekologije i informatike. Naučnoistraživački institut, 2009, 123-132.
5 Nikolić, B., Gemović, B.: Primena metode procene rizika na radnom mestu i u
radnoj okolini. - U: Naučno-stručni skup sa međunarodnim učešćem „Zaštita i zdravlje
na radu i zaštita životne sredine“. – Banja Luka: Institut zaštite, ekologije i informatike.
Naučnoistraživački institut, 2009, 49-56.
6 Jovanović, P.: Menadžment – Teorija i praksa. - Beograd: FON, 2005.
7 Belbin, R.M.: Management Team: Why They Succeed or Fail - Burlington: Elsevier Butterworth – Heinemann, 2004.
8 Kosić, S., Nikolić, B.: Uvođenje procene profesionalnog rizika u Republici Srbiji. - U: Naučno-stručni skup sa međunarodnim učešćem „Zaštita i zdravlje na radu i
zaštita životne sredine“. – Banja Luka: Institut zaštite, ekologije i informatike. Naučnoistraživački institut, 2009, 109-116.
9 Bulat, P.: Multidisciplinarski i timski rad u proceni rizika radnog mesta - uloga
specijaliste medicine rada. – Skopje: SCOPES, 2008,
www.studiorum.org.mk/.../PROF%20BULAT-%20Procena%20rizika.ppt
10 Jocić, N.: Upravljanje rizikom. – U: „Zaštita u praksi“. – Beograd: Jugozaštita,
2008, 23-37.
11 Priručnik Najvažniji standardi i tipovi certifikacije, Evropska komisija BIH, 2006.
Ostali materijali
Propisi
 Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Službeni glasnik RS, br. 101/2005.
 Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini,
Službeni glasnik RS, br. 72/06 i izmena 84/06.
Norme
 SRPS OHSAS 18001:2008 , Sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na
radu – Zahtevi.
Podaci o autorima
1.
mr Dušan Gavanski dipl.
maš. inž.
Visoka tehnička škola
strukovnih studija
Novi Sad
Republika Srbija
[email protected]
2.
dr Matija Sokola dipl. elek.
inž.
Visoka tehnička škola
strukovnih studija
Novi Sad
Republika Srbija
[email protected]
3.
dr Slobodan Krnjetin dipl.
građ. inž.
Fakultet tehničkih nauka
Novi Sad
Republika Srbija
[email protected]
Download

Stručni članak/Professional paper Dušan