УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
Факултет спорта и физичког васпитања
ЗАВРШНИ РАД
Методика учења и усавршавања ударца ногом
по лопти у фудбалу
Кандидат:
1. Ментор:
Илија Момчиловић, 60-ст/2006
Ван. проф. др Александар Јанковић
_________________________
2. Члан:
Доц. др Зоран Валдевит
_________________________
3. Члан:
Асс. Бојан Леонтијевић
__________________________
Мишљење о раду:
__________________________________________________________
__________________________________________________________
Београд, 2013.
САДРЖАЈ
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
УВОД .............................................................................................................................3
ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА .........................................................................4
МЕТОДОЛОГИЈА ИЗРАДЕ РАДА ............................................................................4
ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ПОЗНАВАЊА ТЕХНИКЕ У ФУДБАЛУ ................................4
КАРАКТЕРИСТИКЕ И КЛАСИФИКАЦИЈА ФУДБАЛСКЕ ТЕХНИКЕ ..............5
5.1. Класификација техничких елемената фудбала ..................................................6
УДАРАЦ ПО ЛОПТИ ..................................................................................................8
6.1. Ударац по лопти ногом ........................................................................................9
6.1.1. Ударац унутрашњом страном стопала ...................................................10
6.1.2. Ударац средином хрпта стопала .............................................................10
6.1.3. Ударац спољном страном стопала .........................................................11
6.1.4. Ударац унутрашњом страном хрпта стопала ........................................11
6.1.5. Ударац спољном страном хрпта стопала ...............................................12
6.2. Посебни ударци ..................................................................................................12
6.3. Ударац по лопти главом .....................................................................................14
ПРИМЕНА И ЗНАЧАЈ МЕТОДИКЕ ОБУЧАВАЊА И ТРЕНИРАЊА
УДАРЦА ПО ЛОПТИ У ФУДБАЛУ .......................................................................16
7.1. Примена и значај учења ударца по лопти у школи фудбала (предшколски и
млађи школски узраст) .......................................................................................17
7.1.1. Учење ударца унутрашњом страном стопала .......................................18
7.1.2. Учење ударца средином хрпта стопала .................................................19
7.1.3. Учење ударца спољном страном стопала ..............................................20
7.1.4. Учење ударца унутрашњом страном хрпта стопала .............................22
7.1.5. Учење посебних удараца .........................................................................22
7.2. Примена и значај учења и усавршавања ударца по лопти у млађим
селекцијама (петлићи, пионири, кадети и омладинци) ...................................25
7.2.1. Примена и значај учења ударца по лопти у селекцији петлића ..........25
7.2.2. Примена и значај учења и усавршавања ударца по лопти
у селекцији пионира .................................................................................26
7.2.3. Примена и значај учења и усавршавања ударца по лопти
у селекцији кадета ....................................................................................29
7.2.4. Примена и значај усавршавања ударца по лопти
у селекцији омладинаца ...........................................................................31
7.2.5. Примена и значај усавршавања и тренирања ударца по лопти
у сениорској селекцији ............................................................................33
ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................36
ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................37
2
1. УВОД
Фудбал као глобални феномен спаја људе, разбија баријере и предрасуде када су у
питању различита друштвена уређења, идеологије, обичаји, вера или боја коже. На свим
континентима фудбал је постао део културе живљења. Игра га 240 милиона људи у 200
земаља широм света. Деца, старији, млади, њиме се баве кроз игру, рекреацију, посао...
Од самих почетака игре усаглашена су неписана и писана правила. Фудбал се развијао,
кроз периоде игра је мењала своју структуру, систем, начин извођења, модернозовала се
али је увек имала исти циљ на крају – постићи погодак. Атипична фудбалска техника
(покрети с лоптом изводе се свим деловима тела осим руком ако није у питању голман),
величина и ширина терена и гола, број играча који учествују у игри, публика, све су то
параметри који указују да је у питању нешто несвакидашње – „најважнија споредна ствар
на свету“. Као такав, фудбал се кроз своју историју непрекидно развијао и унапређивао
добијајући нове, савременије облике. Највећи турнири попут Европског и Светског
првенства, привлаче телевизијски аудиторијум и општу свеобухватну пажњу која се мери
у милијардама, што је више него у било ком другом спорту.
У фудбалској игри постоје четири значајне компоненте, а то су: техника, тактика,
физичка и психолошка припрема. Оне су уско повезане и преплићу се једна кроз
другу те се не може замислити савремеана игра без њихове допуне. Међутим прва
међу једнакима је техничка припрема која представља основ за даљи напредак и
бављење фудбалом. Постизање високог степена техничке обучености довело је до
појаве универзалних играча који се подједнако добро сналазе на свим деловима
терена и у свим фазама игре тј. играча који се подједнако добро и бране и нападају.
Одбрамбени и нападачки начини игре, односно техничко - тактичка нападачка и
одбрамбена средства су непрекидно напредовали, узајамно се надмудрујући и
тражећи начине како да донесу превласт својој екипи. Да би се то остварило потребно
је од најранијег детињства правилно обучавати и усмеравати млађе категорије, пред
њих постављати циљеве и јасне задатке с акцентом на учењу, а не оптеретити их
важношћу резултата и победама.
Основно средство фудбалске технике је ударац по лопти. Њиме се играчи додају,
остварују сарадњу, проигравају за гол акције у виду центаршутева и завршних
додавања, отклањају опасност испред свог гола испуцавањем, убацују лопту у игру и
најважније – изводе ударац на гол. Главни циљ у фудбалској игри је постизање већег
броја голова у односу на противника. Развојем фудбалске игре, било је све теже
постићи погодак. Самим тим, свакодневним тренингом и усавршавањем овог техничког
елемента то донекле можемо олакшати, и нераскидиву везу између техничко тактичког напдачког деловања подићи на још виши ниво.
Фудбал се константно трансформише. Игра наставља да се шири и осваја свет:
мале земље постају боље организоване, границе се отварају за играче, тимови путују и
тренинг и развој младих играча је подигнут на виши ниво у многим државама. Укратко,
игра константно напредује. Како би нам било лакше да разумемо боље овај развој и
такође питања везана за фудбалску игру у трећем миленијуму, можда би требало да се
осврнемо на садашње стање игре – „брже, јаче, више, са више технике“. Ова фраза
најбоље описује развој фудбала у последњих пар година. Брзина је већа – што не значи
само брзину трчања већ и брзину извођења основних акција при поседу лопте,
одигравању паса или ударца на гол, доношења одлука... Дуели су јачи и захтевају од
играча да развије далеко више своје атлетске способности него што је то било потребно
у прошлости. Без сумње, део игре који се највише развио је је извођење техничких
елемената у великој брзини, међу којима ударци заузимају прво место.
3
2. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА
Предмет овог рада је проучавање методике учења и тренирања ударца ногом по
лопти као основног техничког елемента у савременом фудбалу. У првом делу рада дата
је класификација техничких елемената, а у главном делу апострофирани су аспекти
начина извођења и коришћења техничког елемента ударца по лопти ногом у обуци и
тренингу. У завршном делу представљена је техничко - тактичка примена и значај овог
елемента у обучавању и тренирању у савременој фудбалској игри.
Циљ рада је спознаја законитости технике фудбалске игре како би се објаснио
њен основни елемент – ударац по лопти ногом. Значај његове примене дат је кроз опис
рада са млађим узрасним категоријама, док је у сениорској конкуренцији моћно
техничко - тактичко средство. Задаци рада су садржани у класификацији технике
фудбалске игре и дати кроз примере графичких приказа удараца по лопти ногом.
3. МЕТОДОЛОГИЈА ИЗРАДЕ РАДА
Метод коришћен у изради рада је спекулативно - библиографски. Ова метода
подразумева прикупљање, анализу и интерпретацију података превасходно теоријско контемплативним начином, а на бази података релевантне библиографске грађе.
Приликом непосредне реализације библиографско - спекулативне методе, основни извор
података су стручне библиографске јединице (књиге, уџбеници, часописи, научни радови
и др.) и здрав разум, односно, примена формалне логике (Перић, Д., 2000).
У раду на тему „Методика учења и усавршавања ударца ногом по лопти у
фудбалу“ коришћени су:
1. емпиријско - неекспериментална метода – проучавање стручне литературе која
се односи на проблематику теме овог рада,
2. метод анализе и синтезе,
3. дескриптивна (описна) метода за објашњење и дефинисање појмова и
4. графичка метода.
4. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ПОЗНАВАЊА ТЕХНИКЕ У ФУДБАЛУ
Техника је реч грчког порекла, појам који у својим језицима изворно користе сви
цивилизовани народи света. Под техником у спорту се подразумева начин извођења
одређеног покрета – најадекватније решење одређеног моторичког задатка. За
постизање врхунских фудбалских резултата неопходно је потпуно, узајамно
прожимање највиших нивоа техничке, тактичке, физичке и психолошке
припремљености. Tехника фудбала, као саставни део интегралне припреме фудбалера
за врхунске фудбалске резултате, обухвата мноштво разноврсних покрета са и без
лопте, који се у игри, због њене природе и богатства, на разноврсне начине испољавају
(Алексић, В., Јанковић, А., 2006). Међусобна корелација ових компоненти има за циљ
свестрану припрему, како појединаца, тако и целе екипе. Техничка припрема је
фундамент у тренажном процесу сваког фудбалера (Бомпа, Т., 2000).
Техничка припрема чини основну припрему у фудбалској игри и ни у ком случају
не сме да ограничава могућности спортисте. Из тих разлога она мора да пружи широке
могућности за усавршавање комплетне и потпуне технике, која ће осигуравати
стваралачко и ефективно деловање у свакој ситуацији игре. Већи ниво моторичких
способности и информисаности омогућује спортисти да у одређеном тренутку
проналази адекватно решење за дату ситуацију (Јоксимовић, С., 1997).
4
У свим спортским играма, па и у фудбалској, резултати се постижу помоћу
кретања. Извођење појединих, у техничком смислу савршенијих покрета у фудбалу,
зависи од безброј специфичних околности под којима се игра одвија (лопта мирује играч мирује; лопта мирује - играч се креће; лопта се креће - играч мирује и лопта се
креће - играч се креће) (Алексић, В. и Јанковић, А., 2006). Код врхунских фудбалера,
односно фудбалера са високим нивоом способности, ритам покрета је рационално и
високо усаглашен. Поједини делови покрета имају свој ритам, однос и трајање у циљу
не нарушавања целовитости покрета.
У широким аспектима развоја фудбалске игре, техници фудбала припало је прво
место. Дуго времена техника је, међу значајним компонентама фудбалске игре, била
предоминантна. Са еволуирањем фудбалске игре, и придавањем већег значаја тактици и
физичкој припреми, техника се, као својеврсна основна вредност, све више
потврђивала. Када је фудбал изашао из оквира само пуке игре и уврстио се у део навика
и културе живљења великог броја људи, и фудбалска техника постаје сложенија и све
више захтева озбиљан, научноистраживачки и мултидисциплинарни приступ.
Правилно владање техником фудбала постаје један од приоритетних услова свестране
припреме и хармоничног развоја фудбалера. Из свега утврђеног проистиче да се под
техником фудбала подразумева способност или вештина играча да у разноврсном
кретању (ходање, трчање, скакање, заустављање и окретање) и у најсложенијим
условима изводи једноставне и рационалне, слободне и лаке, брзе и естетски
уобличене, сигурне и ефикасне покрете са лоптом.
Техничка, тактичка, физичка, психолошка, васпитна и теоријска припрема су
основне развојне категорије у фудбалу. Техничка припрема, као део интегралне
припреме у фудбалској игри, заузима веома важно место у одрастању и сазревању
потенцијалног врхунског фудбалера. Врхунски резулатати у фудбалу и истакнути
фудбалски појединци по неписаном правилу последица су врхунске техничке припреме
фудбалера (Алексић, В. и Јанковић, А., 2006). Играчи проводе највећи део времена у
обучавању, тренирању и усавршавању техничког испољавања, тако да је потребно
барем пет година напорног тренинга и релативно мали период времена када спортиста
може очекивати врхунски учинак (Бомпа, Т., 2000).
5. КАРАКТЕРИСТИКЕ И КЛАСИФИКАЦИЈА
ФУДБАЛСКЕ ТЕХНИКЕ
У структури сваке спортске технике, па и у фудбалској игри разликујемо основну
и специфичну технику. Техничка припрема се такође условно може поделити на општу
и посебну. Општа техничка припрема усмерена је на развој моторичких способности и
навика, употребљивих и у свакодневним и у спортским активностима. Специфична
техничка припрема односи се на савлађивање технике у одговарајућем спорту. Кроз
такав процес спортиста се упознаје са биомеханичким законитостима кретања, али и
активностима које се односе на фудбалску игру (Јоксимовић, С., 1997).
Једноставност и рационалност, слобода и лакоћа, брзина и елеганција, сигурност и
ефикасност, неизоставне су карактеристике сваког успешног техничког извођења у
фудбалу. Захваљујући беспрекорној техничкој припреми, многи фудбалери, и поред
скромних физичких предиспозиција, остварују значајне резултате, и обрнуто – многи
фудбалери, који су технички необразовани, и поред изразитих физичких способности
остварују лоше резултате.
Између играча који је овладао и играча који није овладао фудбалском техником,
основна разлика је сврсисходно искоришћавање покретачких сила фудбалера (активних
мишићних и сила инерције, Земљине теже, еластичности и др.). Идеална фудбалска
5
техничка обученост подразумева извођење елемената са минималним напорима како би
се њена већа активност пренела на друге захтеве сложене фудбалске игре. Анализом
извођења техничких елемената фудбалера различитих стилова, утврђена је успешност у
њиховом резултату. Разлика се огледа у биолошким, анатомским и физиолошким (раст,
грађа, пропорција појединих делова тела и др.) и специфичностима стеченим кроз
организован стручан рад (снага, брзина, покретљивост) (Алексић, В. и Јанковић, А.,
2006). Из тих разлога фудбалска техника треба да буде:
1. Разноврсна (савлађивање техничких елемената и њихових варијанти),
2. Ефикасна (извођење техничких елемената са минималним напрезањем),
3. Стабилна (отпорна на деловање ометајућих фактора узрокованих стањем
спортиста и спољне средине (стање терена, противник, замор, публика и др.),
4. Оптимална (телесне карактеристике и функционалне способности фудбалера),
5. Савремена и прогресивна (модерне тенденције фудбалске игре уз њихово
стално усавршавање).
5.1. Класификација техничких елемената у фудбалу
Класификација техничких елемената у фудбалу подразумева њихову поделу на
основне, битне и саставне делове, при чему се води рачуна о најширим начелима природе
фудбалске игре. Према карактеру и активностима играча у фудбалској игри, разликују се:
1. техника кретања без лопте и
2. техника контролисања лопте.
Према прописаним правилима учешћа играча у фудбалској игри издвојила се:
1. техника играча у пољу и
2. техника голмана.
Техника кретања без лопте обухвата: ходање, трчање, скакање, заустављање и
окретање. Посматарјући (анализирајући) фудбалску игру уочава се да се већи део
кретних активности изводи без лопте. У току свог 90-оминутног трајања, игра је
испреплетена свим наведеним облицима. Тенденција кретања играча без лопте стално
расте, у правцу повећања обима и интензитета кретања, као и рационалности и
техничке исправности кретања. Стварање навике и усавршавање технике кретања без
лопте представља изузетно значајан фактор у процесу образовања, учења и
усавршавања техничких елемената уопште.
Ходање – фудблер у току игре највећи део времена проведе ходајући. Захтеви
фудбалске игре су такви да се играч ходајући уствари одмара и припрема да што
ефикасније пређе у нови облик кретања када то ситуација налаже. Веома је важно како
ће, када и куда играч да хода на терену. У току игре ходање се изводи: унапред, уназад,
у страну и укосо. За успех у игри битно је да кораци свих облика кретања буду
скраћени, без тромости у ходу, с ослонцем на предњем делу стопала и благо повијеним
телом према правцу кретања (Алексић, В. и Јанковић, А., 2006).
Трчање представља основно средство кретања у фудбалу. Дели се на
транслаторно или локомоторно кретање које може бити циклично и ациклично. Циклично
кретање је састављено из одређених циклуса који се стално понављају. Један циклус
садржи почетну фазу, међу фазу и завршну фазу, које следи читав циклус понављања.
Ациклично кретање представља једнократне покрете, који имају исте фазне делове као
претходно, али се у даљем кретању не понављају (скок, ударац, бацање).
Скокови – у новије време у фудбалској игри скокови као облик кретања, како са
тако и без лопте, добијају све више на значају. Осим што су ефикасно средство технике,
постају веома успешно средство и тактике у фудбалу. Код скокова се разликују фаза
залета, одскока, лета и доскока. У току саме игре, користе се скокови одразом једне и са
6
обе ноге. Приликом приземљења, посебно је важна техника амортизације – меког
додира са подлогом како би се што лакше наставило кретање.
Заустављање – фудбалска игра обилује ситуацијама у којима је неопходно извршити
брзу промену правца кретања. У зависности од ситуације и услова на терену, после
заустављања неопходно је скоро истовремено наставити кретање. Промена кретања
захтева заустављање и искључивање једне, а укључивање у рад друге групе мишића. У
пракси се најчешће примењују два облика заустављања – скоком и искораком.
Окрети представљају кретања која су у великој мери заступљени у фудбалској
игри. Промена правца кретања захтева окретање тела ка новом правцу кретања, што је
могуће брже уз што мањи утрошак енергије. После окрета у месту захтеви игре налажу
да одмах следе нови – брзи и експлозивни покрети. Окрети су заступљени у фази
дриблинга, ударца, вођења лопте, примања и др. У фудбалској игри користе се следећи
облици окретања: окрет преступајућим кораком, окрет скоком и окрет на стајној нози.
Техника контролисања – владања лоптом играча, у најширем смислу обухвата:
примања, вођења, дрибловања, одузимања лопте, извођења „аута“ и ударце, и технику
кретања голмана, док покрети голмана са лоптом обухватају: хватање, обарање,
одбијање, боксовање, избацивање рукама и дегажирање.
Фудбалска техника се може поделили и на шест делова (Јоксимовић, С., 1997):
1. примање, додавање и вођење лопте,
2. ударци,
3. специфични ударци и ударци главом,
4. дриблинзи и финте,
5. завршнице и техника голмана и
6. фудбалска игра са и без задатака.
Примање лопте – Чињеница да се лопта осим рукама (играчи у пољу), може
додати свим деловима тела, на посебан начин илуструје разноврсност извођења овог
техничког елемента фудбала. Вредност техничких способности фудбалера, најчешће се
мери управо по способности „меког“, лаког и рационалног пријема лопте. Углавном, у
фудбалу се лопте успешно примају на принципима „клопке“ и амортизације. Примање
лопте се врши: главом, грудима и ногом (унутрашњом страном стопала, спољном
страном стопала, „ђоном“, средином стопала, натколеницом).
У првом случају, реч је о пријему лопте која из ваздуха под разним угловима, пада
на тло, која се непосредно после пада и одскока поклапа ногама и тако се ставља под
контролу. У другом случају, реч је о лопти која се и котрља и долази из ваздуха, а која
се покретима тела, прво у супротном, а онда у истом правцу лета лопте – амортизује. И
управо, на основу начина и делова тела којима се лопта прими, разликује се: примање
котрљајућих лопти, примање полувисоких и високих лопти у ваздуху, односно
примање високих лопти унутрашњом страном стопала, спољном страном стопала,
(ниских и високих) „ђоном“, средином стопала, натколеницом, грудима, главом…
Вођење лопте се постиже главом и ногом (унутрашњом страном стопала, средином
стопала, спољном страном стопала). Када се, због наступајућих захтева динамике игре,
очекивало да вођење као технички елемент изгуби у значају, у пракси се дешава сасвим
супротан случај. Вођење постаје све значајније средство фудбалске игре, уколико се
сврсисходно и рационално користи. Услов правилног извођења многих елемената технике
фудбала је претходно беспрекорно вођење лопте. У вођењу има и примеса удараца,
примања, дриблинга, одузимања. Врхунска техника играча не може се остварити без
врхунских способности вођења лопте. Лопта се може водити унутрашњом страном
стопала, средином стопала, спољном страном стопала, а у неким случајевима и главом.
Дриблинзи, чији је саставни део финтирајуће кретање, представљају
најатрактивније и најсофистицираније активности фудбалера са лоптом. Дриблинзи и
7
финте представљају заваравајуће покрете телом и радње са лоптом, чији је циљ да
изнуде реакцију противника у супротном смеру од оног у коме ће лопта заиста отићи,
односно да збуне противника и његову реакцију учине закаснелом (Алексић, В. и
Јанковић, А., 2006). Дриблинзи се према начину извођења деле на: унутрашњом страном
хрпта стопала, спољном страном хрпта стопала, ђоном са повлачењем лопте уназад,
ђоном са окретом од 1800, ролањем унутрашњом страном стопала у страну, бочни
дриблинг, лажно заустављање и дриблинг прескакањем лопте. Примена финтирајућих
покрета и дриблинга је све ређе примењивани технички елемент у савременом фудбалу.
Важност постизања резултата, захтева дисциплину у игри и поштовање тактичких
захтева и унапред припремљених тактичких варијанти. Највише се дриблинзима служе
офанзивни маневарски играчи и нападачи (Алексић, В. и Јанковић, А., 2009).
Одузимање лопте је таква врста технике фудбалске игре, којом се лопта одузима
од противничког играча, а да том приликом не дође до прекршаја. Најефикасније
одузимање је оно када лопта остаје у властитом поседу. За време игре дешавају се и
ситуације у којима се лопта одузимањем избија у поље, аут или корнер без покушаја да
се задржи у властитом поседу. Одузимање лопте зависи од следећих фактора:
способност у постављању и тактичком деловању играча свог и супарничког тима, места
и времена реаговања одбрамбеног играча и др. Одузимање лопте може бити ефикасно
уколико играч делује правовремено и на правом месту, и као такво дели се на: основно,
одузимање ремплањем (гурањем раменима), одузимање клизајућим кораком,
одузимање лопте пресецањем испред противника, одузимање избијањем и ометањем
противника (Јоксимовић, С., 1997).
Извођења „аута“ је једини елемент у фудбалској игри који играчи у пољу могу
да изводе руком. Примењује се када лопта пређе бочну линију игралишта. Може се
извести из места и залета. За време извођења аута, играч заузима дијагонални став, а
лопта се држи обема рукама са стране и позади. Извођење аута треба увежбати и у
тактичком смислу јер по правилу игре, из аута нема офсајда, те се као такав може
користити успешно у фази напада.
6. УДАРАЦ ПО ЛОПТИ
Ударац по лопти спада у групу покрета којима човек удаљава лопту, односно баца
је или удара одређеним делом тела. У фудбалској игри то се врши на два начина:
1. избацивањем лопте приликом извођења аута и технике голмана и
2. сви ударци по лопти од којих је најзначајнији ударац ногом.
Ударац по лопти, било да се посматра из угла технике, тактике или фудбалске
кондиције, представља најаутентичније и најприоритетније средство фудбалске игре.
Примена удараца по лопти је вишеструка, посебно уколико се техника ударца по лопти
посматра кроз одређене просторно - временске параметре, или се ударац по лопти стави
у функцију тактике фудбалске игре. Ударци се појављују и приликом додавања, односно
остваривања сарадње два играча, приликом упућивања удараца на гол противника, као и
приликом дефанзивних активности играча (Алексић, В. и Јанковић, А., 2006).
У оквиру класификације фудбалске игре, ударци по лопти су најприменљивији
технички елемент фудбалске игре и користе се приликом додавања лопте, удараца на гол
противника, насумичног избијања лопте итд. Ударци по лопти чине готово више од
половине укупне активности фудбалера са лоптом (52%), па у складу са тим потребно
је у учењу, тренирању и усавршавању посветити већу пажњу овом техничком елементу.
Такође, јако је важно располагати информацијама које говоре и који су ударци
најзаступљенији у фудбалској игри и у ком обиму (Јанковић, А. и Леонтијевић, Б., 2008а).
8
6.1. Ударац по лопти ногом
Ударци по лопти ногом су основни елементи технике фудбала и најчешће се
примењују током игре. Њиховом усавршавању треба посветити највише пажње и
времена. Они се користе за убацивање лопте у игру после прекида, за додавање
између саиграча и за шутирање на гол. Приликом учења ударца по лопти ногом,
пажња се обраћа на правилност ударца и зато је за обуку потребан раван терен. Када
се научи правилно извођење удараца по лопти у таквим условима, лакше се могу
савладати и ударци у разним другим ситуацијама. Ударац по лопти ногом спада у
сложено кретање у које је веома често укључено цело тело играча. Приликом ударца
по лопти ногом разликујемо следеће фазе кретања: припремни покрет, залет, замах,
моменат преноса силе на лопту и завршна фаза – кретање након изведеног ударца.
У припремни покрет спадају: залет, засук и окрет који омогућују да се створе
повољни услови за преношење стечене енергије кретањем ка лопти. Залет се у игри
примењује када постоји довољно простора и времена и у таквим ситацијама, може
се постићи постепено, док код недостака простора убрзање се мора постићи у
краћем временском периоду. Залетом се користи инерција тела, а већа је маса која се
преноси на замах ударне површине, те су из тих разлога ударци по лопти из залета
много снажнији. Замах ногом почиње из повољног (савијеног) положаја у који нога
долази контракцијом читавог тела. Да би се у фази замаха што рационалније
пренела снага и убрзање покрета преко ударне површине на лопту, потребно је да
приликом ударца дође до опружања свих мишића ногу, као и фиксирања ударне
површине (затегнуто стопало). У тренутку ударца по лопти нога је потпуно опружена
и фиксирана у зглобовима. Анализирајући моменат у коме се сила замаха преноси на
лопту, издвајају се две компоненте: временска и просторна. Компонента времена
представља однос брзине замаха и ударца (ударац по лопти мора бити правовремено
изведен у тренутку када тело достиже највећу брзину). Компонента простора односи се
на правац кретања лопте, а поред тога ствара временске услове за деловање мишића који
утичу на брзину кретања. Завршна фаза кретања представља покрет након ударца по
лопти – тренутак када је лопта почела да се креће после контакта са ударном површином.
Примарни задатак у овој фази је смањење инерције кретања тела, као и омогућавање
правилног наставка кретања играча након ударца (Jоксимовић, С., 1997).
Досадашња теорија и пракса дефинисале су шест основних типова удараца по лопти
(Алексић, В. и Јанковић, А., 2006). Све ударце по лопти ногом можемо поделити на:
1. ударац унутрашњом страном стопала,
2. ударац средином хрпта стопала,
3. ударац спољном страном стопала,
4. ударац унутрашњом страном хрпта стопала,
5. ударац спољном страном хрпта стопала,
6. посебне ударце и
7. ударац по лопти главом.
Сви наведени начини удараца по лопти ногом могу се извршити у следећим
ситуацијама: када лопта мирује, а играч је удара из места, када лопта мирује, а играч је
удара из покрета, када се лопта креће у сусрет играчу, а он се налази у месту, када се и
лопта и играч крећу и када се лопта креће из различитих праваца у ваздуху и по лопти
која се котрља из различитих праваца по тлу и након одбијања од подлоге.
Када се врши ударац по лопти ногом, може се постићи већа брзина кретања лопте,
јер се при ударцу користи снага замаха, као и елстично својство лопте. Постиже се и
већа снага ударца, на рачун веће масе мишића разгибача, као и дужине полуге у корист
доњих екстремитета (Jоксимовић, С., 1997).
9
6.1.1. Ударац унутрашњом страном стопала
Ударац унутрашњом страном стопала се најчешће користи у игри, а по начину
извођења припада групи лакших удараца. Једноставност његовог извођења омогућена
је чињеницом да је ударна површина унутрашње стране стопала релативно широка.
Користи се за кратка додавања, убацивања лопте у „празан простор“, играње на „прву“
и када желимо да изведемо прецизан ударац на гол. Ударац унутрашњом страном
стопала се користи када лопта мирује, када се креће по земљи, одскаче од земље и када
долази из ваздуха. Овим ударцем лопта се не може упутити на већа одстојања и не
може бити нарочито јак, јер се изводи деловањем слабије групе мишића примицача.
Слика 1: Ударац унутрашњом страном стопала – Ненад Милијаш,
Светско првенство у ЈАР, 2010.
Приликом извођења овог ударца стајна нога се поставља у висини лопте са
стране, на одстојању од 10-15 cm од лопте. Нога којом се ударац изводи благо је
повијена у колену, а стопало је у односу на стопало стајне ноге под углом од око 90 0 и
паралелно са земљом. Руке су опуштене и мало повијене у лактовима, а став ће
зависити од тога какав ударац желимо да изведемо – по земљи или кроз ваздух.
Путања лопте зависиће од кретања ноге којом изводимо ударац и од тачке додира
стопала са лоптом.
6.1.2. Ударац средином хрпта стопала
Ударац средином хрпта стопала има веома широку примену у фудбалској игри.
Помоћу овог ударца лопта се може додати на свим одстојањима, и изводити ударце на
гол из игре са разних удаљености (из непосредне близине „ударац из колена“ и са
знатно већих одстојања – више од 20 m), као и за извођење слободних удараца. Често се
ударац средином хрпта стопала користи приликом убацивања лопте из голманског
простора јер се може извести веома снажно и лопту упутити и до 50 m. Веома је
снажан, али је један од најтежих за обуку. За извођење овог ударца потребно је да играч
има више простора, због искорака стајном ногом и подизања на прсте. Ако је ударац
правилно изведен, лопта се креће ниско или полувисоко.
Ударац се изводи тако што играч стоји на прстима стајне ноге постављене поред
лопте на 10-15 cm, слободна нога (замајна) налази се у потпуном заножењу, а стопало је
затегнуто у плантарној флексији с прстима окренутим надоле. Овакав положај
омогућује дуг и јак покрет, при чему нога након ударца иде готово до предножења, а
стајна нога се подиже на прсте. Уколико желимо да упутимо ударац на гол, лопта се
10
удара по средини, а уколико хоћемо да упутимо дуго додавање, по њеној доњој
површини. Током ударца, труп је окренут у правцу у коме ће бити упућена лопта,
горњи део тела је у предклону, изнад лопте, а руке повијене у лактовима, с тим да се
при извођењу ударца по лопти не ремети нормална координација руку и ногу у
кретању. У тренутку када је слободна нога у замаху, супротна рука долази у висину
рамена, а друга рука постављена је уз тело, а положај „супротна рука – супротна нога“
омогућава бољу равнотежу тела.
6.1.3. Ударац спољном страном стопала
Ударац спољном страном стопала примењује се мање од других удараца у
фудбалској игри. Овај ударац се користи за кратка, изненадна додавања (до 10 m), при
варању противника који се сувише приближио, одигравању лопте у простор такозвано
„избацивање“, као и за ударац на гол. Предност извођења ударца на овакав начин је у томе
што се изненада и без припреме може извршити ударац на гол или додавање. Додавање на
кратком одстојању изводи се кратким замахом потколенице, а након ударца кретање се
одмах зауставља. Код удараца на већа одстојања замах почиње у зглобу кука, затим
пригибањем у истом зглобу, а завршава се снажним трзајем у зглобу колена.
У припремној фази стопало се поставља 25-30 cm од лопте, стајна нога је савијена
у зглобу колена, кука и горњем скочном зглобу. Залет је супротно од ноге којом се
изводи ударац уколико то дозвољавају услови игре. Потколеница ноге којом се изводи
ударац по лопти налази се у великој флексији и унутрашњој ротацији тако да њено
стопало долази иза стајне ноге (стопало је затегнуто и налази се у положају унутрашње
ротације). Труп је благо повијен напред и у страну, супротно од старне на коју ће се
упутити лопта. У тренутку извођења ударца, супотна рука је савијена у зглобу лакта, а
друга у заручењу. Овакав положај руку обезбеђује бољи равнотежни положај читавог
тела. Тада се лопта захвата по задњој ближој површини и шаље у жељеном правцу.
Уколико је правилно изведен ударац по овој површини, приметиће се одређена ротација
при кретању лопте. После ударца нога наставља пут заједно са супротном руком.
6.1.4. Ударац унутрашњом страном хрпта стопала
Ударац унутрашњом страном хрпта стопала примењује се првенствено у
ситуацијама када се лопта жели упутити по ваздуху у лучној путањи. Овај ударац се
користи за: дугачка додавања, центаршутеве, слободне ударце, дубинска проигравања и
лоб додавања, ударце из угла и пребацивање игре из једне на другу страну терена.
Слика 2: Ударац унутрашњом страном хрпта стопала – Кристијано Роналдо, ЛШ 2011.
11
Лопта се удара површином стопала од задњег горњег дела палца преко
унутрашње стране хрпта стопала. Залет према лопти се изводи у неколико корака, при
чему су почетни краћи док је последњи мало дужи. Приликом извођења овог ударца
стајна нога се поставља 30-40 cm од лопте и благо је повијена у колену. У тренутку
контакта са лоптом, труп се нагиња мало ка страни стајне ноге и остаје иза линије
тежишта тела. Ово је једини ударац код којег се захтева да труп у тренутку ударца буде
иза лопте, а не изнад ње. Играч се нагиње на страну стајне ноге, а нога којом се изводи
ударац је у заножењу и повијена у колену. Јачину ударца по лопти добијамо
контракцијом мишића прегибача зглоба кука и опружача потколенице. Руке су
повијене у лактовима. Рука са стране стајне ноге налази се у одручењу, а затим прелази
у предручење, а друга је у одручењу а затим прелази у заручење. Путања кретања лопте
ће зависити од положаја стопала и места ударца по лопти, као и кретања играча ка
лопти, које треба да буде под углом од 45-900 у односу на циљ одигравања. Стопало је
чврсто затегнуто и налази се у положају плантарне флексије, а лопта се захвата по
задњој доњој површини. Уколико желимо да извршимо овај ударац са ротацијом,
захватићемо лопту унутрашњим делом стопала по спољашњој површини. На тај начин
лопта се истовремено креће према месту где је упућена и обрће се око своје осе. Тада
кажемо да је изведен ударац са доста „ефеа“.
6.1.5. Ударац спољном страном хрпта стопала
Ударац спољном страном хрпта стопала успешно се може користити при
додавању, извођењу удараца на гол, извођењу слободних удараца, а неки играчи који су
веома технички обучени, овај ударац користе за извођење центаршутева. При извођењу
овог ударца, обично се врши залет 3-4 корака праволинијски или под углом од 300 у
односу на циљ одигравања.
Код овог елемента технике битно је разграничити да ли су у питању додавања
лопте на краћа одстојања, додавања на већа одстојања или ударци на гол. Ако се овај
ударац користи за краћа додавања, покрет за ударац по лопти изводи се најчешће
замахом потколенице и после ударца кретање ноге се одмах зауставља. За ударце на
већа одстојања и ударце на гол замах почињемо опружањем у зглобу кука. Ударац
изводимо прегибањем у истом зглобу а завршавамо га снажним трзајем у зглобу колена.
Лопта се удара површином стопала од корена малог прста и захвата спољну
страну хрпта стопала. Битно је да стопало приликом ударца по лопти буде довољно
оборено и прстима окренуто према стајној нози. Лопта се налази испред стајне ноге са
њене унутрашње стране. Нога којом је изведен ударац наставља кретање испред стајне
ноге укосо. Обе руке компензују кретање, крећући се испред тела у супротну страну (да
не би дошло до увртања тела у правцу стајне ноге). Овај ударац спада у ред сложенијих
удараца и захтева много рада. Ротација лопте и њена крива путања често „преваре“
голмане или противничког играча, те зато овај ударац, у односу на остале, има извесну
предност приликом извођења ударца на гол, односно приликом додавања лопте, ради
проигравања саиграча.
6.2. Посебни ударци
Ови ударци су због своје ређе примене у фудбалској игри и означени посебним. У
ове ударце се убрајају многобројне варијанте које су приликом извођења веома
атрактивне. Играчи који се служе овим ударцима по правилу су веома технички
обучени. Голови постигнути применом ових удараца дуго се памте и често се
12
препричавају. У ову групу спадају: волеј ударац, полуволеј „дропкик ударац“, ударац
преко главе „маказице“, ударац врхом стопала (шпиц) и ударац петом.
Волеј ударац представља сваки ударац по лопти изведен директно из ваздуха, не
дозвољавајући лопти да додирне тло. Може да се изведе готово свим деловима стопала
и веома је атрактиван (у пракси се под волеј ударцем најчешће подразумева ударац
средином хрпта стопала у ваздуху). Он је свакако један од најтежих за обуку, јер је,
поред добре координације покрета, разгибаности и оријентације у простору потребна и
добра процена момента ударца по лопти. Иако је тежак за обучавање, често је
коришћен због своје снаге и атрактивности. Волеј ударац средином хрпта стопала
изводи се на тај начин што се слободна нога нешто више савије у зглобу колена уз
снажно пригибање потколенице, а ударац по лопти се изводи стопалом које се налази у
положају плантарне флексије и то када лопта стигне на око 20 cm од подлоге. У случају
када се лопта захвата на нешто већој висини од тла, прети опасност да ће се после
ударца подићи сувише високо, те се стога врши потез покретом стопала одозго надоле
приликом захватања лопте. На тај начин омогућава се ротација уназад и краћа узлазна и
оштрија силазна путања.
Полуволеј ударац („дропкик“) подразумева ударац који се изводи непосредно
после одскока лопте од земље. Полуволеј ударац се најчешће изводи средином хрптом
стопала, спољашњом страном хрпта стопала и унутрашњом страном стопала. Битно је
правилно проценити моменат судара лопте и стопала како би лопта имала жељени
правац, висину и снагу одраза. Овај се ударац користи као одбојни ударац, ударац на
гол, или пак кад дегажира голман. Замах слободне ноге врши се поскоком на крају
залета ка њој. Стопало се налази у положају плантарне флексије (затегнуто) и изводи се
ударац по лопти по њеној доњој површини.
Ударац преко главе „маказице“ спада међу најређе, али и најатрактивније
ударце у фудбалској игри. Голови постигнути на овај начин спадају у врхунско
мајсторство, међутим због велике опасности од повређивања, како себе, тако и
противничког играча, ови ударци се ретко примењују.
Слика 3: Ударац преко главе „маказице“ – Вејн Руни, ПЛ 2012.
Ударац се изводи на следећи начин: тело се креће уназад, а руке су у положају
благог заручења. Стајна нога је уједно и одразна нога (којом се изводи ударац) која
се при одразу креће ка лопти, престижући замајну ногу. У тренутку ударца стопало
слободне ноге је у положају плантарне флексије. Лопта се удара по задњој површини,
око њеног средишњег дела. Потом се приземљење врши на руке, а затим на леђа.
13
Ударац врхом стопала (шпиц) се најчешће користи када се отклања опасност
пред голом или када се жели да се на најбржи начин упути ударац на гол из „гужве“.
Ударац је изненадан и јак, а добро погођена лопта може да буде и прецизна. Положај
тела и ногу је сличан као код ударца средином хрптом стопала. Разлика је у томе што је
стопало ноге којом ударамо по лопти паралелно са земљом, прсти те ноге су извијени
према горе, а стопало стајне ноге постављено је мало позади. Лопту ударамо по
средини или мало испод средине у зависности од тога какав ударац желимо да
изведемо – по земљи или кроз ваздух.
Ударац петом – иако је визуелна контрола приликом извођења овог ударца
отежана, он се често употребљава при изненадним додавањима на краћим растојањима.
Користи се углавном приликом варања противника (промене правца кретања), за
додавање лопте саиграчу који се налази иза леђа, за пребацивање лопте преко и испод
играча (када лопта одскаче). Уколико се играч налази у непосредној близини гола, а
окренут је леђима, могуће је да се ударац на гол изврши и петом. Сам покрет је
неприродан, јер прво морамо да поставимо ногу којом ударамо испред лопте и замахом
уназад да је ударимо петом. Међутим, често се у фудбалској игри користи потез
враћања лопте петом уназад при чему ноге долазе у укрштен положај – „штикла“. Када
саиграч врши брзо откривање иза играча који води лопту.
6.3. Ударац по лопти главом
Ударац по лопти главом је неизоставни елемент у савремном фудбалу. Углавном
и у великом броју случајева се лопта удара челом главе. Ипак, услови игре су такви да
се лопта удара и осталим деловима главе: бочним, теменом и понекад потиљком. Лопта
се главом може ударити из залета и из места, одскоком једне и са обе ноге. Ударци
главом се користе за избијање лопти испред свог гола, ударце на гол, разна додавања
саиграчу, или разбијање акција противника. Јачина ударца главом зависи од брзине
кретања играча, брзине кретања горњег дела тела приликом ударца по лопти, брзине
кретања лопте и правилности извођења ударца.
Ударац по лопти главом из места се примењује када лопта долази играчу у
висини главе, било у лучној путањи, било хоризонтално или када се лопта одбија од
земље. Приликом извођења ударца, уколико игра дозвољава, играч се поставља у
дијагоналан став. Ноге су у коленима благо повијене, труп је окренут у правцу из којег
долази лопта, а руке су благо повијене у лакту и подигнуте до положаја одручења. Када
лопта дође до 1,5 m од играча, тежина тела се преноси на задњу ногу. Ударац се изводи
средином чела, уз могућност визуелног контролисања лета лопте. Непосредно после
ударца тежина тела преноси се на предњу ногу, а труп и глава прате кретање лопте.
Уколико желимо да лопту одбијемо на једну или другу страну, поред наведених
елемената, извршићемо засук трупом у жељену страну. Уколико желимо да лопту
упутимо директно на доле, потребно ју је захватити по задњој површини. Када желимо
да лопту упутимо директно напред, извршићемо ударац хоризонтално по њеној
средини. Непосредно пре извођења свих жељених удараца пожељно је да играч
визуелно региструје ситуацију око себе, како би се постигла очекивана реакција.
Ударац по лопти главом приликом кретања изводи се у ситуацијама када се
лопта креће нешто даље од играча, па је неопходно извести залет према њој.
Потребно је да играч усклади брзину свог кретања са брзином кретања лопте да би
се правовремено припремио за ударац. Ово се изводи на већ описан начин. Бољу
равнотежу и снажнији ударац, играч ће постићи уколико буде ослоњен на обе ноге.
Ипак, услед инерције, играч после ударца због претходног залета мора да направи
још неколико корака.
14
Ударац по лопти главом приликом одскока са обе ноге се користи у
ситуацијама када није могуће извести залет ка лопти и када се у непосредној близини
налази противнички играч. Пре одраза ноге се постављају у дијагоналан став, благо
савијених колена, а труп је мало нагнут напред. Потом се коцентричном контракцијом
врши снажан одскок на горе, а руке својим кретањем потпомажу ефекат замаха. У фази
лета изводе се припремни покрети, а ударац по лопти се врши у највишој тачки. После
извођења ударца, глава извесно време прати лопту, затим се врши доскок на предњи
део стопала. Да би се извео правилан ударац по лопти, веома је важно осетити прави
тренутак за одскок. Због тога играчи који су нижи растом, а имају боље процене и
добар одраз успешни су победници ваздушних дуела.
Слика 4: Ударац главом приликом одскока са обе ноге – Невен Суботић, 2010.
Ударац по лопти главом приликом одскока једном ногом – када је играч у
могућности да изведе нешто дужи залет према лопти, онда се најчешће користе ови
ударци. Могуће их је применити у различитим ситуацијама – ударац на гол, одбијање
лопте, додавање лопте саиграчу. Разликујемо залет, припремну фазу, одраз, лет и
ударац, доскок. После изведеног залета, играч преноси тежину тела на предњи део
стопала. Стајна нога је благо савијена, а у тренутку контракције мишића врши се
снажан вертикални одскок. Руке се такође крећу нагоре и потпомажу одраз. Кретање
трупа је идентично код већ описаних удараца главом. После ударца изврши се доскок
на предњи део стопала са још два – три корака унапред.
Ударац по лопти бочним делом главе – овај ударац се изводи углавном у
ситуацијама када због недостатка времена и близине противника не можемо ударити
лопту челом. Примењује се у свим фазама игре. У нападу се најчешће користи
приликом удараца на гол када је играч у паду и после центаршутева када лопту треба
пребацити на даљу стативу. Може се користити и у маневарском и одбрамбеном
простору, када је после дубинских додавања потребно скренути лопту саиграчу који је
позициониран бочно. Лопта се удара са ближе бочне стране чела, у зависности на коју
страну жели да се упути, а труп се окреће у правцу кретања лопте.
Ударац по лопти теменом се примењује у ситуацијама када је играч окренут
леђима према голу или саиграчима, а лопта у високом луку долази спреда и потребно ју
је пребацити иза. Овај ударац се користи у нападачким акцијама када високу лопту
навални играч преноси теменом иза себе саиграчу у простор. Ударац по лопти теменом
налази примену и после прекида игре, када лопту пребацујемо са прве на другу стативу.
У одбрамбеним акцијама играчи који нису сигурни да ће одбијена лопте унапред или
по боку доћи до саиграча, изводе ударац теменом, враћајући је свом голману.
15
7. ПРИМЕНА И ЗНАЧАЈ МЕТОДИКЕ ОБУЧАВАЊА И
ТРЕНИРАЊА УДАРЦА ПО ЛОПТИ У ФУДБАЛУ
Методика је примена метода у одређеној струци или науци, или карактеристичност
науке употребом одређених метода. Методика струке јесте неопходан део стручног
образовања и поред теоретског дела, садржи и обуку за практичну примену метода и
техника како би се оспособио стручњак за бављење неком струком или науком. Сама
методика учења фудбалера има задатак да проналази најефикасније и најрационалније
начине и поступке са циљем усвајања моторних знања и навика развоја специфичних
способности играча. Посебни задаци обуке условљавају и специфичну поделу методике
обуке на основну и квалитетну обуку фудбала.
Методика основне обуке – решава питања најрационалнијих метода учења
елемената фудбалске технике са циљем правилног извођења свих врста кретања како са
лоптом тако и без ње. То се углавном односи на усвајање основних структура кретања
везаних за поједине техничке елементе.
Методика квалитетне обуке – ова метода упућује на најрационалније методе у
процесу усавршавања елемената технике са циљем усвајања динамичне координације
кретања, уз развијање одређених психо - моторних квалитета. Квалитетно учење је
надоградња основне обуке која има за циљ повезивање савладаних елемената технике у
једну динамичну целину која је адекватна ситуацијама у игри. Овде је потребно
савладати основне елементе технике кроз сложеније тактичке захтеве везане за
комбиноване техничке вежбе, кроз техничко - тактичке вежбе и кроз игру на два гола.
Три групе метода које су најефикасније у обучавању, тренирању и усавршавању
фудбалера су: визуелни, вербални и практични метод.
Визуелни метод подразумева усвајање информација (слика, шема, посматрање
трнинга и утакмица и др.) преко чула вида. Вербални метод подразумева регистровање
информација преко чула слуха (објашњење, анализирање, исправљање грешака,
упознавање, упозорење на централне детаље и др.). При коришћењу овог метода
неопходно је водити рачуна о прецизности и разумљивости објашњења, као и о обиму
и количини информација које се дају играчима, у зависности од узраста. Практични
метод обухвата неколико варијанти, а најчешће су: метод игре, синтетички метод,
аналитички метод, комбиновани метод, ситуациони метод, такмичарски метод и
метод демонстрације.
Метод игре је варијанта практичног метода којим се обезбеђује емотиван
доживљај. Користи се углавном у раду са најмлађим категоријама фудбалера, приликом
уигравања екипе, као и код коришћења помоћних игара са лоптом. Уколико се
приликом употребе овог метода не реагује правовремено на типичне грешке, погрешно
усвојене кретне активности ће се касније много теже исправити.
Синтетички метод је доминантна и основна метода у обуци младих фудбалера,
којом се они уче целовитости, односно елементи технике се уче у целини. Ова метода је
примарна у учењу технике са динамичним приступом кретању. Она подразумева
усвајање и усавршавање моторичког задатка у целини. Дакле, сами елементи технике
уче се у целини што је слично условима саме фудбалске игре. Ова метода је
економичнија и боље мотивише играче јер имају јаснију визију циља.
Аналитички метод је помоћни, односно учење појединих делова неког покрета
који се спајају у целину. То је поступак учења у којем се глобална структура кретања
дели у више фаза, а свака фаза се усваја посебно. Када се након одређеног времена
поједини делови науче, интегришу се у целину.
Комбиновани метод је доста заступљен у пракси и представља комбинацију
синтетичко - аналитичке методе. Дакле, моторичка активност се изводи у целини, али
16
се у току вежбања поједини делови који су тешки или се погрешно изводе, издвајају и
посебно увежбавају. Пошто су елементи усвојени спајају се у целину.
Ситуациони метод се користи у процесу тренинга за усавршавање већ усвојених
елемената, нарочито у вежбању код старијих узрасних категорија (омладинци), а
поготово код сениора. Вежбање се одвија у условима сличним стварном такмичењу, и
захтева дисциплину и ангажованост играча.
Такмичарски метод представља надоградњу ситуационог метода. Иако се може
користити при обуци младих фудбалера, битно је да нема карактер такмичарског
захтева игре (победа по сваку цену). Овај метод подразумава проверу и развијање
потенцијалних способности играча и будућих кандидата за фудбалске професионалце.
Метод демонстрације је један од најважнијих и најприхватљивијих у процесу
усавршавања техничких елемената и тактике у фудбалској игри. Обухвата све варијанте
практичног, визуелног и вербалног метода. Потребно је објаснити опис, примену и
значај, а демонстрацију извести правилно, школски и јасно. Демонстрацију углавном
изводи тренер, али често се користи играч који је добро савладао и усвојио одређени
покрет или ситуацију.
Као и у сваком спорту, тако и у фудбалу, обучавање представља базу (основу) за
даљи успешан наставак спортске каријере. Учење ударца по лопти ногом спада у
најважније техничке елементе фудбалске игре. Од почетка бављења спортом, деца се
кроз тренинг обучавају ударцима по лопти у школи фубала, млађим категоријама, а
касније се усавршавају у сениорском стажу. У савременом учењу младих фудбалера
неопходно је објаснити опис, значај и примену техничког елмента који се усваја.
Другим речима објаснити: шта се ради, због чега, за шта служи и због чега је важан.
После тога, потребно је извршити правилну (школску) демонстрацију, јер деца тог узраста
визуелно најбоље памте и „скидају покрете“. Током обуке, потребно је придржавати се
одређених дидактичких принципа – општих начела којих требају и морају да се
придржавају тренер и играч у процесу рада, на реализацији постављених циљева и
здатака. Од посебног значаја су: принцип васпитне усмерености, принцип
поступности и систематичности, принцип свесности и активности, принцип
одмерености наставе према узрасту и развојном добу и принцип рационализације и
економичности. Избор одговарајућих метода рада и њихова примена у тренажном
процесу, углавном зависе од следећег: постављених циљева и задатака, степена
припремљености играча, услова рада и селекције играча.
Принцип васпитне усмерености упућује да тренер развија морални лик
спортисте. То значи да није једини циљ тренажног процеса стицање знања и вештине из
одређене спортске гране, већ да упоредо треба радити на обликовању морално –
вољних и карактерних особина личности. Тренер је човек који руководи спортско –
тренажним процесом, али уједно мора да васпитава, како би морални лик спортисте, са
свим својим особинама, имао пун друштвени значај.
Принцип поступности и систематичности подразумева правилан избор вежби
за тренинге, редослед њиховог извођења и увежбавања, периоде смењивања рада и
одмора, као и интезитет и карактер оптерећења. Врло је важно водити рачуна о
узрастним категоријама и степену уиграности и припремљености спортиста. Углавном
се користе принципи дидактике и педагогије, а то су: од лакшег ка тежем, од
једноставног ка сложенијем, од познатог ка непознатом и од ближег ка даљем.
Принцип свесности и активности – Сам тренажни процес представља у суштини,
скуп мисли и различитих идеја тренера, које он спроводи са својим ученицима. Улога
тренера је да саме спортисте мотивише да буду свесни онога што раде, начина на који
обављају одређене задатке и разлога због којих то раде. Све ово је неопходно како би се
постигла и одржала максимална концетрација и активност на самом тренингу.
17
Принцип одмерености и наставе према узрасту – Овај принцип мора бити
садржан у сваком плану и програму рада. План и програм рада морају бити
конципирани тако да одговарају узрасним категоријама спортиста. Сви наставни
садржаји, методе и поступци рада на тренинзима, морају бити строго и искључиво
усклађени и прилагођени могућностима играча одређеног узраста. Погрешним радом и
занемаривањем овог принципа, тренер може да изазове негативне ефекте, па чак да
угрози здравље младог спортисте – фудбалера.
Принцип рационализације и економичности – Овај принцип подразумева
спремност тренера да у одређеном временском периоду спроведе планом предвиђен
програм рада, а да при том постигне циљ тј. прави ефекат рада код играча.
7.1. Примена и значај учења ударца по лопти
у школи фудбала (предшколски и млађи школски узраст)
У почетној селекцији је заступљен метод игре, што значи да се деца кроз игру и
њене варијанте упознају са фудбалом, односно његовим техничким елементима.
Вежбање мора задовољити дечју жељу за игром, мора бити забавно да би се на тај
начин она упознала са основним задацима фудбалске игре, спортским понашањем и
духом подстицала на уживање у бављењу фудбалом.
7.1.1. Учење ударца унутрашњом страном стопала
Опис: Залет се изводи право ка лопти. Стајна нога постављена је уз лопту врхом
стопала до средине лопте. У моменту ударца замајна нога (стопало) чини угао од 900 са
стајном ногом. Лопта се удара средином унутрашњег дела стопала у средишњу
површину. Руке раде компезаторно. Правилан ударац по лопти изводи се такозваним
„трзајем“ из зглоба кука.
Слика 5: Обука извођења ударца унутрашњом страном стопала
Примена: Ударац унутрашњом страном стопала се користи за краћа и сигурнија додавања
када је циљ остваривање сарадње два или више играча и прецизно упућивање лопте на гол.
Значај: Основни и најчешће примењиван ударац у фудбалу.
Демонстрација: Правилно (школско) извођење ударца унутрашњом страном стопала.
За што боље савладавање овог елемента препоручљиво је да се обраде следеће вежбе:
1. Играч се налази испред лопте и поставља ногу у положај ударца – контрола
положаја стајне ноге, равнотеже и положаја замајне ноге;
2. Иста вежба али из скипа;
3. Ниски скип, ударац по лопти фиксираној од стране тренера или саиграча;
4. Ниски скип, удаљеност лопте 3-5 m од зида, ударац по мирујућој лопти о зид,
примања ђоном исте ноге – контрола правца лопте (положаја стопала);
5. Иста вежба, само ударац и пријем слабијом ногом;
18
6. Ниски скип, ударац и пријем унутрашњом страном стопала;
7. Ударац и пријем унутрашњом страном стопала слабијом ногом;
8. Ниски скип, серија удараца из два додира – ударац и пријем унутрашњом
страном стопала;
Вежбе у паровима:
1. Играчи се налазе један наспрам другог. Додају се по принципу ударац
унутрашњом страном стопала и пријем ђоном (гажењем);
2. Иста вежба али слабијом ногом;
3. Играчи се налазе један наспрам другог. Додају се по принципу ударац и пријем
унутрашњом страном стопала;
4. Иста вежба али слабијом ногом;
5. Играчи се налазе један наспрам другог. Додају се по принципу ударац унутрашњом
страном стопала једне ноге и пријем унутрашњом страном стопала друге;
6. Играчи се налазе један наспрам другог, скипују у месту и изводе додавање „из
прве“ унутрашњом страном стопала;
7. Играчи у покрету изводе додавање и примање унутрашњом страном стопала;
8. Играчи у покрету изводе додавање „из прве“ унутрашњом страном стопала;
9. Ударац на гол унутрашњом страном стопала;
У току рада, тренер посматра извођење полазника и указује им на типичне грешке:
1. Залет није право на лопту;
2. У моменту ударца стајна нога се не налази поред лопте;
3. У моменту ударца стајна и замајна нога не чине угао од 900;
4. Лопта се не удара по средишњој површини;
5. Ударац по лопти се не изводи „трзајем“ већ „гурањем“;
Грешке се исправљају прво на лопти која мирује, па уз зид (мартинелу), а онда у
паровима.
7.1.2. Учење ударца средином хрпта стопала
Опис: Залет се изводи право ка лопти. Стајна нога постављена је уз лопту. Стопало
којим се изводи ударац је затегнуто, а прсти су испружени надоле. Приликом извођења
ударца, важи принцип „супротна рука – супротна нога“. Тежиште тела је изнад лопте
која се удара по средини.
Слика 6: Обука извођења ударца средином хрпта стопала
Примена: Ударац средином хрпта стопала се користи за краћа али и дужа додавања, за
упућивање лопте на гол са већих и мањих одстојања, за извођење слободних удараца и
убацивање лопте из голманског простора.
Значај: Други по значају и коришћењу у фудбалској игри.
Демонстрација: Правилно (школско) извођење ударца средином хрпта стопала.
19
Зарад што бољег савлађивања овог сложенијег техничког елемента, полазници
обрађују следеће вежбе:
1. Жонглирање средином хрпта стопала – лопта се баца руком док је играч у скипу.
Кад одскочи од тла, лопта се удара средином хрпта стопала до висине главе;
2. Иста вежба али лопта не пада на тло;
3. Залет право ка лопти. Имитација ударца по мирујућој лопти – контрола положаја
стајне и замајне ноге, стопала, тела, замаха;
4. Један играч држи лопту обема рукама, а други изводи ударац средином хрпта
стопала – контрола положаја и затегнутости стопала;
5. Ниски скип, ударац по мирујућој лопти о зид, пријем ђоном исте ноге – контрола
правца лопте (положаја стопала);
6. Иста вежба али ударац и пријем слабијом ногом;
7. Ниски скип, ударац по мирујућој лопти о зид и пријем средином хрпта стопала;
8. Иста вежба али ударац и пријем слабијом ногом;
8. Ударац по лопти која мирује о зид, наизменично левом и десном ногом – ударац
и пријем средином хрпта стопала;
Вежбе у паровима:
1. Играчи су постављени у паровима један наспрам другог. Лопта је постављена
испред играча који из скипа у месту лагано изводи ударац средином хрпта
стопала. Други играч прима лопту ђоном по принципу гажења и враћа лопту
ударајући је средином хрпта стопала;
2. Иста вежба али слабијом ногом;
3. Играчи се налазе један наспрам другог. Додају се по принципу ударац и пријем
средином хрпта стопала;
4. Иста вежба али слабијом ногом;
5. Играчи се налазе један наспрам другог. Додају се по принципу ударац средином
хрпта стопала једне ноге и пријем средином хрпта стопала друге;
6. Играчи се налазе један наспрам другог. Изводе ударац и пријем средином хрпта
стопала, потом вођење лопте и поновни ударац истим делом;
7. Играчи се налазе један наспрам другог, скипују у месту и изводе додавање „из
прве“ средином хрпта стопала;
8. Ударци на гол средином хрпта стопала када лопта мирује и из вођења;
9. Вођења лопте средином хрпта стопала и ударци на гол;
У току рада, тренер посматра извођење полазника и указује им на типичне грешке:
1. Залет није право на лопту;
2. Стајна нога није постављена поред лопте;
3. При ударцу стопало није затегнуто, а прсти нису испружени на доле;
4. Тежиште тела није изнад лопте, већ је труп нагнут уназад;
5. Лопта се не удара по средишњој површини, већ одозго и са стране, те лопта
одскаче или се подиже;
6. Грешку представља и ударац изведен превише из кука, а не из колена, при чему
се лопта више гура него удара.
Грешке се исправљају аналитичком методом. Када су исправљене, елемент се поновно
изводи синтетички.
7.1.3. Учење ударца спољном страном стопала
Опис: Залет је супротно од ноге којом се изводи ударац. Руке не раде компензаторно.
Стајна нога се поставља са стране, на 20-30 cm од лопте. Стопало којим се изводи
ударац је затегнуто и у положају је унутрашње ротације. Лопта се удара по спољној
површини. После ударца, нога наставља пут са супротном руком.
20
Примена: Овај ударац се користи за кратка додавања, за варање противника (при
правилном извођењу лопта се ротира и има завијајућу путању), одигравање лопте у
простор такозвано „избацивање“, као и за ударац на гол.
Значај: Захтеван технички елемент у фудбалској игри. Уколико се правилно
примени, моћно средство нападачких акција.
Демонстрација: Правилно (школско) извођење удараца спољном страном стопала.
Обзиром да је ово тежи ударац, у обуци се користе следеће вежбе:
1. Кратко вођење лопте спољном страном стопала јаче ноге по принципу лаганог
ударца по лопти – контрола правца лопте;
2. Кратко вођење спољном страном стопала слабије ноге по принципу лаганог
ударца по лопти;
3. Наизменично вођење лопте спољном страном стопала по принципу лаганог
ударца;
4. Лопта мирује, играч у скипу, залет и имитација ударца спољном страном
стопала;
5. Ниски скип, удаљеност лопте 3-5 m од зида, ударац спољном страном стопала
по мирујућој лопти о зид, примања ђоном исте ноге – контрола положаја
стопала, стајне ноге и залета;
6. Ниски скип, ударац по мирујућој лопти о зид и пријем спољном страном
стопала;
7. Иста вежба али ударац и пријем слабијом ногом;
8. Ударац по лопти која мирује о зид, наизменично левом и десном ногом –
ударац и пријем спољном страном стопала;
Вежбе у паровима:
1. Играчи се налазе један наспрам другог. Додају се по принципу ударац
спољном страном стопала и пријем ђоном (гажењем);
2. Иста вежба али слабијом ногом;
3. Играчи се налазе један наспрам другог. Додају се по принципу ударац и
пријем спољном страном стопала;
4. Иста вежба али слабијом ногом;
5. Играчи се налазе један наспрам другог. Додају се по принципу ударац
спољном страном стопала једне ноге и пријем спољном страном стопала
друге;
6. Играчи се налазе у лаганом скипу и изводе ударац спољном страном стопала
„из прве“;
7. Ударац на гол спољном страном стопала када лопта мирује;
8. Играчи изводе вођење спољном страном стопала и ударац на гол;
9. Ударац на гол спољном страном стопала, при којем лопта у луку заобилази
препреку у виду чуња;
У току рада, тренер посматра извођење полазника и указује им на типичне грешке:
1. Залет се изводи право на лопту;
2. Стајна нога није постављена поред лопте;
3. При ударцу спољном страном стопала није изведена унутрашња ротација и
стопало није затегнуто;
4. Лопта се не удара по спољној страни, већ одозго и по средини;
5. Грешку представља и ударац изведен превише из кука, а не из колена, при
чему се лопта више гура него удара;
Грешке се исправљају на фиксираној лопти, у вођењу лопте, па у паровима.
21
7.1.4. Учење ударца унутрашњом страном хрпта стопала
Опис: Залет на лопту се врши у три корака, а четврти је у страну. Стајна нога се
поставља са стране, на 30-40 cm од лопте. Техника је слична ударцу средином хрпта
стопала, када се лопта упућује по подлози. Лопта се удара одоздо, у средину, по њеној
доњој површини, што јој даје параболичну путању. При томе се тежиште тела помера
уназад и бочно, а руке одржавају равнотежу. Стопало је затегнуто и мала је површина
којом се удара по лопти.
Примена: Овај ударац се користи за дугачка додавања, центаршутеве и упућивања лопте
на већа растојања у ваздуху.
Значај: Ударац унутрашњом страном хрпта стопала је један од најтежих удараца по
лопти у фудбалској игри. Обука се спроводи тек када се савладају основна три ударца.
Демонстрација: Правилно (школско) извођење ударца унутрашњом страном хрпта
стопала.
Обзиром да је ово веома тежак технички елемент, препорука је да се почетници
обучавају у пару:
1. Играчи стоје наспрамно на већој удаљености. Играч са лоптом изводи ударац
унутрашњом страном хрпта стопала уз параболично додавање (дуга лопта), а
саиграч изводи пријем амаотизацијом и поскоком на стајној нози;
2. Играчи изводе тзв. „ефе ударац“ постављени један наспрам другог, на средњој
удаљености;
3. Један играч додаје лопту лагано на подлози, а саиграч му враћа параболичну
лопту директним ударцем;
4. Ударац унутрашњом страном хрпта на гол;
5. Играчи у пару стоје наспрамно на већој удаљености. Играч са лоптом изводи
дуго додавање унутрашњом страном хрпта стопала. Саиграч прима лопту
унутрашњом страном стопала амортизацијом по принципу поскока на стајној
нози, а потом изводи ударац на гол унутрашњом страном хрпта стопала;
У току рада, тренер посматра извођење полазника и указује им на типичне грешке:
1. Залет није исправан;
2. Стопало којим се изводи ударац није затегнуто;
3. Превисока или прениска парабола;
4. Труп није постављен иза лопте;
5. Непрецизна лопта;
6. Лопта се не удара одозго по задњој површини.
Због захтевности и тежине извођења овог ударца, грешке се исправљају аналитичком
методом. Када су грешке исправљене, елемент се поновно изводи синтетички.
7.1.5. Учење посебних удараца
Опис: У ову групу спадају: волеј ударац, полуволеј „дропкик ударац“, ударац преко
главе „маказице“, ударац врхом стопала (шпиц) и ударац петом. Волеј ударац
подразумева најчешће ударац средином хрпта стопала у ваздуху. „Дропкик ударац“ се
разликује од волеја по томе што се лопта која долази из ваздуха удара чим дотакне тло.
Ударац преко главе „маказице“ је најређи али најатракивнији ударац у фудбалској игри.
Слободна нога иде у замах, а нога којом се упућује ударац креће у фазу лета. Ударац по
лопти се изводи преко главе уз приземљење на руке и труп. Ударац врхом стопала
(шпиц) има примену када се у последњим тренуцима избацује лопта испред противника
и када се лопта изненадно упућује на гол. Ударац петом примењује се када је играч
22
окренут леђима и изводи додавање саиграчу. Користи се при изненадном ударцу на гол
и у специфичним ситуацијама.
Примена: Ови ударци су због своје ређе примене у фудбалској игри означени
посебним. Примењују се само када ситуација то налаже. Голови постигнути применом
ових удараца дуго се памте и често се препричавају.
Значај: У ове ударце се убрајају многобројне варијанте које су приликом извођења веома
атрактивне. Играчи који се служе овим ударцима по правилу су веома технички обучени.
Демонстрација: Правилно (школско) извођење посебних удараца.
Вежбе за обуку волеј ударца изводе се на висећој лопти и уз зид (висећа мрежа):
1. Играч постављен испред висеће лопте (висина лопте на висини потколенице)
изводи ударац средином хрпта – замахом напред;
2. Скип у месту и ударац висеће лопте замахом у страну;
3. Играч након неколико корака залета изводи волеј ударац средином хрпта стопала;
4. Играч сам себи баца лопту у луку и изводи волеј ударац замахом напред;
5. Играч баца лопту у зид и након одбијања изводи волеј ударац замахом напред;
Слика 7: Обука извођења волеј ударца
Након савладаних појединачних, вежба се у паровима:
1. Играчи су постављени наспрамно на већој удаљености. Играч са лоптом је
подбацује и изводи волеј ударац ка саиграчу замахом напред;
2. Играчи су у тројкама. Играч са лоптом изводи волеј ударац са стране;
3. У вежби у паровима играч изводи скип у месту и удара лопту коју му руком
спреда набацује саиграч;
4. Играч из лаганог ходања унапред изводи волеј ударац по лопти коју му рукама
набацује саиграч крећући се уназад;
5. Играч руком сам себи спушта лопту и изводи волеј ударац на гол;
6. Саиграч спреда набацује лопту руком, а играч је волеј ударцем – замахом са
стране упућује на гол;
У току рада, тренер посматра извођење полазника и указује им на типичне грешке:
1. Лопта се не чека у скипу, већ „на петама“;
2. Извођење волеј удараца са недовољно фиксираним и испруженим стопалом;
3. Ударање лопте мимо средишта даје јој неправилну путању;
4. Приликом волеј ударца са стране, не постоји покрет одозго на доле;
5. Неопходна визуелизација путање лопте која долази ка играчу, све док се не
изврши ударац;
Грешке се исправљају синтетичким начином на висећој лопти и уз зид, па онда у
паровима.
23
Вежбе за обуку извођења полуволеј „дропкик ударца“ у школи фудбала су:
1. Играч испушта лопту из руке, чим лопта дотакне подлогу, изводи се ударац
средином хрпта стопала замахом напред;
2. Када се лопта одбије од подлоге, изводи се полуволеј ударац у зид;
3. Играчи у пару су постављени један наспрам другог. Чим лопта дотакне подлогу,
изводи се волеј ударац ка саиграчу замахом напред;
4. Саиграч набацује лопту коју играч упућује полуволеј ударцем ка голу, чим
дотакне подлогу;
У току рада, тренер посматра извођење полазника и указује им на типичне грешке:
1. Стопало није затегнуто;
2. Нога после ударца не прати лет лопте (остаје у месту);
3. Лопта се не удара чим дотакне тло, већ када потпуно смири;
Грешке се исправљају комбинацијом аналитичког и синтетичког методичког поступка.
Вежбе за обуку почетника за извођење ударца преко главе „маказице“ се због
сложености и могућности повреда изводе на струњачи:
1. Играч је окренут леђима према струњачи и подбацује лопту руком. Слободна
нога иде у замах, а нога којом се изводи ударац преко главе;
2. Играч је окренут леђима према струњачи, а лопту му подбацује тренер или
саиграч. Слободна нога иде у замах, а нога којом се изводи ударац преко главе;
У току рада, тренер посматра извођење полазника и указује им на типичне грешке:
1. Стопало није затегнуто приликом ударца по лопти;
2. Одразна нога није она којом се изводи ударац;
3. Лоше приземљење (на труп уместо на руке) и могућност повреде;
Због захтевности и тежине извођења овог ударца, грешке се исправљају аналитичком
методом. Када су исправљене, елемент се поновно изводи синтетички.
Вежбе за обуку деце за ударац врхом стопала (шпиц) се изводе у паровима:
1. Играчи стоје један наспрам другог. Лопта се захвата врхом копачке по њеној
средишњој површини, изненада;
2. Играчи стоје један наспрам другог. Лопта се води, потом се изводи ударац
шпицем без припремне фазе (изненада) по њеној средишњој површини;
У обуци деце у школи фудбала, овај ударац се сматра лаким за примену, те га они
користе често. Тренери ограничавају његову примену и указују на значај примене
осталих тежих и захтевнијих удараца, како се они не би запоставили услед претераног
извођења ударца шпицем.
У току рада, тренер посматра извођење полазника и указује им на типичне грешке:
1. Стопало није затегнуто приликом ударца по лопти;
2. Лопта се не удара врхом (шпицем);
3. Ударац се саопштава (није изненадан);
Услед рада у паровима, грешке се исправљају синтетичким методичким поступком.
Вежбе за обуку деце за ударац петом у школи фудбала се изводе из места и из кретања,
али de facto само из кретања:
1. Вођење лопте, када су стопала постављена у паралелном положају, ударац петом;
2. Вођење лопте, тако да нога којом се изводи ударац иде преко друге у укрштени
положај. Изводи се ударац петом, тзв. „штикла“;
У току рада, тренер посматра извођење полазника и указује им на типичне грешке:
1. Стопала нису постављена паралелно;
2. Нога којом се изводи ударац није постављена у укрштени положај;
3. Ударац петом се изводи када играч није остварио све потребне услове за његово
извођење (близина противника, на својој половини терена...);
Услед рада у паровима, грешке се исправљају синтетичким методичким поступ ком.
24
7.2. Примена и значај учења и усавршавања ударца по лопти у
млађим селекцијама (петлићи, пионири, кадети и омладинци)
Обука и учење техничких елемената разликује се од узраста до узраста.
Способности које се увежбавају и уочавају у узрасту петлића (11-13 година) су: осећај
за лопту, смисао за игру, брзина и начин трчања, начин извођења покрета... У следећој,
пионирској, узрасној категорији (13-15 година) увежбава се обука техничких
елемемата. Током овог периода, полазници треба да овладају свим врстама удараца по
лопти, с циљем њихове правилне примене и у месту и у покрету. Кадети (15-17 година)
се оспособљавају за веће захтеве фудбалске игре – већ увежбани технички елементи се
изводе у олакшаним и отежаним условима. Омладинци (17-19 година) стичу све услове
за правилно извођење у такмичарском смислу. Обука од најниже до највише млађе
селекције, иако свеобухватна и исцрпна,неизвесна је јер се и по њеном завршетку, не
могу са сигурношћу утврдити домети младих фудбалера у даљој (сениорској) каријери.
7.2.1. Примена и значај учења ударца по лопти у селекцији петлића
У обучавању ударца по лопти у селекцији петлића (11-13 година) најчешће се
користи аналитички приступ који подразумева извођење вежби – однос положаја тела и
дела (стопала, ноге, руке) – уочавање типичних грешака – вежбе за исправљање
типичних грешака – повезивање делова у целину (синтетичко - аналитичка метода).
При обучавању ради се на усвајању и правилном понављању техничких елемената, као
и на демонстрацији и вербалном објашњавању истих.
Вежба 1: Ударац унутрашњом страном стопала кроз додавање, пријем и ударац на гол
Циљ вежбе: развој технике ударца унутрашњом страном стопала.
Постављање: постављена су три чуња, играч са лоптом је 5 m удаљен од играча без
лопте, који су 10 m удаљени од гола.
Слика 8: Додавање и ударац на гол унутрашњом страном стопала
Опис вежбе: играч са лоптом додаје унутрашњом страном стопала према играчу без
лопте који је прима и у окрету врши ударац на гол унутрашњом страном стопала.
Варијанте: додавање јачом и слабијом ногом, из места и из вођења, примање и окрет у
леву и десну страну, примање различитим техникама: унутрашњом, спољном, ђоном.
25
Вежба 2: Вођење, ударци, примања и ударци на гол
Циљ вежбе: развој технике ударца и примања лопте.
Постављање: у одређеном пољу за игру (обележеном простору) налази се група играча
у наспрамним колонама, један иза другог и два гола са голманима. Места за сарадњу
чине постављени играчи или предмети за одбијање лопте (клупе).
Слика 9: Вежба вођења, ударца, примања и ударца на гол
Опис вежбе: сa одговарајућег места играч води лопту, врши ударац у предмет за
одбијање лопте или игра са саиграчем, прима лопту и врши ударац на гол.
Варијанте: употреба различитих избора и редоследа сарадње, као и различитих начине
вођења лопте (средином хрпта и спољном страном стопала) и удараца (унутрашњом
страном стопала и средином хрпта), јачом па слабијом ногом.
7.2.2. Примена и значај учења и усавршавања ударца по лопти
у селекцији пионира
У пионирском узрасту (13-15 година) деца интезивније расту и развијају се, уз
формирање изразитих способности за учење и логичко – формално мишљење. Обука и
учење техничких елемената обавља се у условима великог броја понављања, ради
њихових усвајања и усавршавања. То подразумева правилно објашњење и
демонстрацију техничког елемента (елемента у целини и по деловима), извођење у
олакшаним условима уз понављања услед учења прецизности, брзине извођења и
издржљивости, као и његово усавршавање у полуотежаним условима.
Вежба 1: Волеј ударца средином хрпта стопала о зид
Циљ вежбе: правилно извођење ударца, апострофирајући развој прецизности и снаге.
Постављање: испред зида, на удаљености од 3 m налази се играч с лоптом коју држи у
рукама. Испред њега на зиду, на висини од 2,5 m, водоравно је обележен квадрат
страница дужине 2 m.
26
Слика 10: Волеј ударац средином хрпта стопала о зид
Опис вежбе: играч сам себи набацује лопту и изводи волеј ударац у обележено поље на
зиду, са циљем да се по ударцу одаљи и не промаши квадрат. Уколико се то деси враћа
се на почетак. Бележи се највећа удаљеност.
Варијанте: ударци се изводе јачом па слабијом ногом, различити типови волеј ударца
(предњи, бочни и „дропкик“), ограничити време извођења.
Вежба 2: Брзина извођења ударца по лопти и пријема лопте
Циљ вежбе: правилно извођење ударца и брзине и прецизности примања.
Постављање: поље 20 m x 4 m, у чијој средини се налази играч с лоптом. По средини
поља, на обе стране, налази се тврди, одбојни предмет ширине 1 m.
Слика 11: Вежба брзине извођења ударца и пријема лопте
Опис вежбе: у задатом времену играч мора да постигне што више одбијања на једну и
другу страну, наизменично, обавезно након примања лопте.
Варијанте: одредити начин ударца и примања лопте, ударци јачом па слабијом ногом,
мерење броја погодака времена потребног за реализацију задатог броја погодака.
Вежба 3: Серија удараца по лопти ногом са ивице казненог простора
Циљ вежбе: правилно извођење и развој прецизности и снаге ударца ногом.
Постављање: седам лопти је постављено на линији казненог простора, сваких 5 m,
почевши од средишње тачке на предњој попречној црти, лево (или десно). Ознака за
полазак налази се на пресеку треће и седме лопте, унутар казненог простора. На голу је
означен задати циљ (н.пр. лева, десна, средња трећина гола и сл.). Довољан број лопти
налази се у припреми.
27
Слика 12: Серија удараца по лопти ногом са ивице казненог простора
Опис вежбе: играч креће од ознаке и редом изводи ударац по лоптама у гол и наставља
кретање. Уколико промаши, мора да понавља ударац са те тачке, када заврши читав
круг. Бележи се број погодака.
Варијанте: играч шутира унтрашњом страном стопала, средином и унутрашњом
страном хрпта стопала, ударци јачом па слабијом ногом, задатак извршити са друге
стране, мењање циља на голу (прва статива, средина, друга статива).
Вежба 4: Вођење и ударац лопте ногом у три гола
Циљ вежбе: правилно извођење и развој прецизности и издржљивости ударца ногом.
Постављање: три циља ширине 1 m постављена су на црту гола, једна централно, а два
латерално на стативама. Ознака за ударац налази се на удаљености од 11 m, 5 m од ње
налази се први чуњ и редом на удаљености од по 2 m још два, 2 m од задњег чуња
налази се неколико лопти.
Слика 13: Вођење и ударац лопте ногом у три гола
Опис вежбе: играч води лопту кроз чуњеве и врши ударац са прописане удаљености и
гађа задати циљ на голу. Пононо трчи по лопту и наставља даље до извршења задатка.
Варијанте: вођење и ударац извршити истим делом стопала, вођење извршити једним,
а ударац другим делом стопала, ударци јачом па слабијом ногом, погађати само један
циљ током задатка, погађати циљеве одређеним редоследом, бележити успешност у
задатом времену.
28
7.2.3. Примена и значај учења и усавршавања ударца по лопти
у селекцији кадета
У кадетској селекцији (15-17 година), успоставља се равнотежа у расту и
развоју. Игром и тренингом се поспешује развој стваралачког и критичког
мишљења, као и осећај припадања колективу (групна и индивидуална
социјализација). Редослед програма усвајања и усавршавања основне технике
(ударца по лопти) се врши кроз: објашњење и демонстрацију целог елемента, по
потреби и делова, извођење у олакшаним условима, фазу стабилизације (метода
ситуационог вежбања), без противника, извођење у отежаним условима
(полуактиван и активан противник) са апострофирањем развоја прецизности,
брзине, темпа, снаге и издржљивости. Код кадета се развија индивидуална и тимска
техника, која је повезана са техничко - тактичким захтевима, како у одбрамбеном,
тако и у нападачком фудбалу.
Вежба 1: Повратна лопта на обе стране
Циљ вежбе: развој прецизности, брзине и снаге ударца унутрашњом страном стопала у
циљу примопредаје лопте.
Слика 14: Повратна лопта на обе стране
Опис вежбе: први од два играча има лопту, а на одређеној удаљености (довољно
дубине за сарадњу) налази се трећи играч. Играч с лоптом изводи ударац унутрашњом
страном стопала у дубину. Након лажног кретања, други играч долази на лопту,
одиграва повратну и наставља кретање напред, а први добија повратну од истог
играча и одиграва на трећег играча у дубини и добија повратну и поново одиграва
истом. Затим иде на његово место, а играч којем је упућена лопта понавља задатак.
Варијанте: ударци по лопти се врше из једног или два контакта, јачом па слабијом
ногом, користити мањи простор ради развоја прецизности додавања, користити већи
простор ради развоја брзине и снаге ударца.
Вежба 2: Сарадња играча дуплим пасом у квадрату
Циљ вежбе: развој прецизности и брзине ударца унутрашњом страном стопала.
29
Слика 15: Сарадња играча дуплим пасом у квадрату
Опис вежбе: четири играча се налазе у положају квадрата, један има лопту и иза њега је
пети играч. Простор одговара потребама задатка (мањи, средњи, велики). Играч с
лоптом одиграва унутрашњом страном стопала према играчу лево или десно. Други
играч прилази лопти након лажног кретања, одиграва повратну из прве претходном
играчу, отвара у његову ширину, добија лопту, одиграва на следећег играча одмах и
понавља с њим задатак и тако у круг.
Варијанте: ударци по лопти се врше јачом па слабијом ногом, користити мањи простор
ради развоја прециности додавања, користити већи простор ради развоја брзине и снаге
ударца, користити полуактивне одбрамбене играче.
Вежба 3: Сарадња играча у фронталном односу, дуплим пасом на обе стране
Циљ вежбе: развој прецизности и брзине додавања унутрашњом страном и средином
хрпта стопала.
Слика 16: Сарадња играча дуплим пасом на обе стране
Опис вежбе: на одговарајућој удаљености, у фронталном односу, налазе се три играча,
од којих средњи има лопту. Играч с лоптом након почетног вођења средином хрпта
стопала, од неколико додира изводи ударац унутрашњом страном стопала у виду
додавања играчу који му прилази и враћа из прве. Након тога први играч другог поново
проиграва из прве (дупли пас). Проиграни играч одиграва средином хрпта стопала на
другу страну (трипл пас) и тамо се поновно одвија дупли пас са средишњим играчем и
одигравање на другу страну, и др.
30
Варијанте: ударци по лопти се врше јачом па слабијом ногом, из једног или два контакта
приликом додавања лопте на другу страну, користити мањи простор ради развоја
прециности додавања, користити већи простор ради развоја брзине и снаге ударца.
7.2.4. Примена и значај усавршавања ударца по лопти
у селекцији омладинаца
Омладинска селекција (17-19 година), односи се на последњи период тренирања
младих фудбалера, пре преласка у први (сениорски) тим. У овом узрасту, играчи
достижу потпуну физичку и интелектуалну зрелост, али услед жеље за афирмацијом и
потврдом сопствених вредности, још увек су емоционално и социјално незрели. Сви
научени показатељи техничке припремљености (осећај, правилност, прецизност,
брзина, снага, издржљивост), усавршавају се кроз рад у олакшаним, отежаним и у
условима такмичења (када играчу недостаје простора, времена, број додира, квалитетно
решење, кондиције итд.). Избор вежби у овом узрасту мора бити конципиран тако да
садржи велики број извођења жељених техничких елемената како би акцент био на
развоју техничке ефикасности. Пошто је прелазак из омладинског у сениорски тим
најтежи за младе играче, тренерова улога је кључна у припреми за искушења која долазе.
Вежба 1: Сарадња играча у обележеном простору,
игром на трећег са освајањем простора
Циљ вежбе: усавршавање прецизности, брзине и издржљивости ударца по лопти
приликом додавања у условима сарадње.
Слика 17: Сарадња играча у обележеном простору
Опис вежбе: у обележеном простору одговарајуће величине налазе се четири играча,
постављена на начин да играч са лоптом има три одговарајућа решења. Играч с
лоптом након припремног вођења одиграва играчу на боку, који враћа лопту из прве и
отвара се у ширину. Први играч одиграва у дубину на трећег, који одиграва на другог.
Четврти се отвара на лево, па други играч прима лопту и има неколико решења за
напредовање: десну ширину и дубину и играча и простор на левој страни. Задатак се
након освајања простора понавља.
Варијанте: одигравање на једну и другу страну, слободно креирати могућа решења,
полуактивни одбрамбени играчи.
31
Вежба 2: Сарадња играча повратном лотом са полуактивним одбрамбеним играчем
Циљ вежбе: усавршавање прецизности, брзине и издржљивости ударца унутрашњом
страном стопала са полуактивним одбрамбеним играчем.
Слика 18: Сарадња играча повратном лотом напред – назад
Опис вежбе: два играча се налазе један наспрам другог, а први је са лоптом. У средини
обележеног простора налазе се још два играча, један одбрамбени, а други је нападач. Још
један играч се налази на ивици простора, који је одговарајуће величине за сарадњу
повратном лоптом и додавање у дубину. Играч са лоптом креће на одбрамбеног, нападач
након лажног кретања прилази и добијену лопту одиграва из прве иза леђа одбрамбеном,
где је већ доспео први играч, кретањем после упућеног додавања. По пријему, први
одиграва играчу у дубину и иде на његово место. Играч из дубине понавља задатак, с тим
што средњи играчи мењају улоге и задатак се понавља до истека задатог времена.
Варијанте: одредити начин одигравања, одредити број додира, ударци по лопти
заступљени обема ногама, активни одбрамбени играчи.
Вежба 3: Ударци под притиском и ометање удараца
Циљ вежбе: развој откривања, брзине и прецизности ударца, развој брзине реакције и
спречавања ударца.
Слика 19: Ударци под притиском и ометање удараца
Опис вежбе: у мањем кругу налази се одређени број нападача (на пр. четири) и одбрамбених
играча (на пр. два). На задатој удаљености, дијагонално се налазе чуњеви постављени као
голићи (четири) иза којих је по један играч. Паралелно на одређеној удаљености налазе се
додавачи лопти (четири). Одбрамбени играчи настоје да спрече нападаче да добију лопту
од додавача и погоде постављени голић. Циљ нападача је постизање што више погодака.
32
Варијанте: одредити врсту и начин ударца, ударац по лопти јачом па слабијом ногом или
комбиновано, одредити број играча и однос нападача и одбрамбених, бележити број
погодака и број одбрана.
7.2.5. Примена и значај усавршавања и тренирања ударца по лопти
у сениорској селекцији
Тренинг и такмичење у селекцији сениора се знатно разликују од оних у млађим
узрасним категоријама. Усавршавање и тренирање ударца по лопти, који су раније
усвојени, стављају се у употребу тима кроз техничко - тактичке припреме, са крајњим
циљем – „победом“ у такмичењу. Тренирање и усавршавање ударца по лопти се вежба у
ситуационим и отежаним условима, а користи се и као значајно техничко - тактичко
средство као прекид игре (слободан ударац, корнер), а такође његова улога је запажена у
пробијању добро организоване „бункер одбране“ ударцем из даљине.
Вежба 1: Отварања из задње линије у сарадњи одбрамбених и маневарских играча
Циљ вежбе: усавршавање техничко - тактичког елемента ударца по лопти у ситуацијама
изношења лопте.
Слика 20: Отварања из задње линије у сарадњи
Опис вежбе: на половини игралишта налазе се четири одбрамбена играча задње линије,
голман и два маневарска играча. Играчи (голман, одбрана и везни) међусобно сарађују по
принципима тактике.
Варијанте: додавање међу играчима, сарадња штопера и спољног играча дуплим пасом,
сарадња централних бекова – додавање на спољног играча, комбинација централних
бекова са маневрским играчом, сарадња спољног одбрамбеног играча са маневарским,
слободно креирати могућа решења, са полуактивним и активним противником.
Вежба 2: Сарадња маневарских, спољних одбрамбених играча и голмана,
на половинама терена
Циљ вежбе: усавршавање елемента ударца по лопти у организацији напада.
Опис вежбе: на обе половине терена налазе се по четири маневарска, два спољна
одбрамбена играча и голман. Играчи задње и везне линије сарађују додавањем (креирање
решења и промене положаја) користећи различите варијанте и средства нападачке
тактике. По обављању задатка, лопта се пребацује на другу половину терена када вежба
други део тима.
33
Слика 21: Сарадња четири маневарска, два спољна одбрамбена играча и голмана
Варијанте: користити средства напада: сарадња између играча додавањем, дуплим
пасом, игром из друге, повратном лоптом, игром на трећег играча, креирање решења и
промене положаја, са полуактивним и активним противником.
Вежба 3: Сарадња маневарских и нападачких играча у завршници на половини терена
Циљ вежбе: усавршавање техничко - тактичког елемента ударца по лопти у завршници
напада.
Слика 22: Сарадња маневарских и нападачких играча у завршници
Опис вежбе: на половини терена постављена су три нападача, полушпиц, два
маневарска играча и голман. Нападачи и везна линија сарађују по принципима
креирања и промене положаја користећи средства нападачке тактике у завршници, с
циљем ударца на гол. По обављању задатка вежба други део тима.
Варијанте: користити средстава напада: сарадња између играча додавањем, дуплим
пасом, игром из друге, повратном лоптом, игром на трећег играча, могућности
различитих ударца по лопти на гол у завршници, креирање решења и промене
положаја, са полуактивним и активним противником.
34
Вежба 4: Завршница напада са центаршутем на два гола
Циљ вежбе: усавршавање техничко - тактичког елемента ударца по лопти у различитим
улогама у завршницама напада.
Слика 23: Завршница напада са центаршутем на два гола
Опис вежбе: на половни терена, у обележеном простору налази се одговарајући број
нападача, у две групе. На попречним странама половине терена, налазе се голови са
голманима. Иза уздужних црта поља, лево и десно, налази се играч који изводи
центаршут. Голман упућује лопту играчима у обележени простор који после кратке
игре, враћају лопту играчима друге групе и иду у завршницу. Враћена лопта упућује се
играчима на бок који изводе центаршут.
Варијанте: одредити комбинацију за отварање лопте на страну (повратном, дугом
лоптом, главом и сл.), одредити број додира играча у пољу и на боковима, одредити
кретања играча у завршници, са полуактивним и активним противником, одредити
врсту и начин извођења ударца на гол (различитим деловима стопала, главом, волеј).
35
8. ЗАКЉУЧАК
Фудбалска игра иако у свему напредна у односу на почетке задржала је први и
превасходни циљ – постићи погодак. Да би се то извело потребно је урадити доста
ствари у нападачкој акцији: остварити сарадњу играча, примити лопту, додати исту
саиграчу, направити дриблинг, извести центрашут и на крају упутити ударац на гол. У
примерима види се да је за све наведено потребано савладати први међу најважнијим
техничким елементима у фудбалској игри – ударац по лопти ногом. Он представља
основу тј. азбуку техничке припреме без којег даљи напредак учење, тренирање и
усавршавање нису могући.
Основни вид припреме у савременом фудбалу предстаља: техника, тактика,
физичка, психолошка и васпитна припрема. Техника се према карактеристикама у игри
дели на: технику кретања без и технику контролисања лопте, док се према правилима
препознаје техника играча у пољу и техника голмана. Ударци по лопти ногом спадају у
вид технике контролисања лопте. Он представља најприроднију и најприменљивију
активност играча са лоптом. У оквиру класификације удараца по лопти ногом
издвајамо: ударац унутрашњом страном стопала, ударац средином хрпта стопала,
ударац спољном страном стопала, ударац унутрашњом страном хрпта стопала, ударац
спољном страном хрпта стопала и посебне ударце. Сви наведени ударци могу се
извршити у следећим ситуацијама: када лопта мирује, а играч удара из места, када лопта
мирује а играч удара из покрета, када се лопта креће а играч мирује, када се лопта и играч
крећу, када се лопта креће из различитих праваца по ваздуху и по лопти која се котрља
по тлу и након одбијања од подлоге. За све ударце постоји њихов опис, примена и значај
који су у учењу веома битни, а то су централни детаљи и типичне грешке приликом
њиховог извођења.
У учењу и усаврашавању овог техничког елемента помаже нам методика чији је
циљ да пронађе најефикасније и најрационалније начине којима ће обука бити
сврсисходна. Методе основне обуке и методе учење и усавршавања разликују се у
зависности од узрасне селекције која је тренирана. Поврх свега постоје три групе
метода које су најзначајније: визуелни, вербални и практични метод. Учење ударца по
лопти ногом започиње се на почетку тренирања и бављења фудбалом у школи фудбала.
У овом добу деца су још увек мала и кроз игру и њене разне варијанте се упознају с
техничким елементима. Тренирање мора задовољити дечју жељу за игром и мора бити
забавно. Прво се учи основни и најлакши ударац а то је ударац унутрашњом страном
стопала, потом ударац средином хрпта стопала, ударац спољном страном и ударац
унутрашњом страном хрпта стопала. Води се рачуна о методској поступности од
лакшег ка тежем ударцу и од познатог ка непозантом. У млађим категоријама учење и
усавршавање ударца по лопти ногом разликује се од узраста до узраста. Од најмлађих
(петлићи) где се ради на осећају за лопту, смисла за игру учења удараца, до најстаријих
(омладинци) где се стичу сви услови за тренирање и усавршавање кроз вежбе у
такмичарком смислу. Код сениора усавршавање ударца по лопти ногом тренира се кроз
низ вежби које у себи носе техничко - тактичке карактеристике које се изводе и
увежбавају за основни вид такмичења.
Методика учења у усавршавања ударца ногом по лопти представља озбиљан и
темељан посао који захтева приступ с максималном пажњом и стручношћу, јер ни
такав рад нам не гарантује да ћемо по његовом завршетку имати обучене младе играче
спремне за укључивање у први тим.
36
9. ЛИТЕРАТУРА
1. Алексић, В. и Јанковић, А. (2006). ФУДБАЛ: Историја – Теорија – Методика.
Факултет спорта и физичког васпитања. Београд.
2. Алексић, В. и Јанковић, А. (2009) Анализа примене појединих техничких
елемената у фудбалу у зависности од позиције играча у тиму. Физичка
култура 63 (1). стр. 76-101.
3. Бомпа, О.Т. (2006). Периодизација: Теорија и методологија тренинга. Гопал.
Загреб.
4. Јанковић, А., Леонтијевић, Б. (2006). Тактичке законитости у савременом
фудбалу. XII Национални научни скуп са међународним учешћем ФИС
Комуникације, Зборник радова. Ниш: ФФК. стр. 19-27.
5. Јанковић, А., Леонтијевић, Б. (2008а). Структура техничко такмичарске активности
у савременом фудбалу. Физичка култура, 62 (1-2) стр. 159-169.
6. Јоксимовић, С. (1997). Теорија технике фудбалске игре. Металограф Трстеник.
Ниш.
7. Перић, Д. (2000). Пројектовање и елаборирање истраживања у физичкој
култури. Министарство за науку и технологију Р. Србије. Београд.
37
Download

Metodika učenja i usavršavanja udarca nogom po lopti u fudbalu