Zaostavština projekta
„Inicijativa javnog zagovaranja
građanskog društva”
Građanske inicijative
Beograd, januar 2013.
Izdavanje ove publikacije omogućila je Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) kroz program
„Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva“ kojim rukovodi Institut za održive zajednice (ISC).
Stavovi izneti u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i ne izražavaju nužno stavove ISC-a, USAID-a ili Vlade SAD.
2
Sadržaj
Zaostavština projekta ................................................................................................................... 2
„Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva” .................................................. 2
Legat 11: Informisanje ..................................................................................................................16
Časopis MREŽA .................................................................................................................................16
Veb-stranica..........................................................................................................................................16
Društveni mediji ...............................................................................................................................16
Građanske inicijative ...................................................................................................................... 2
Nedeljni bilten..................................................................................................................................... 17
Uvod ........................................................................................................................................................ 4
InfoCentar .............................................................................................................................................. 17
Kontekst ................................................................................................................................................. 5
Legat 12: PR strategija Građanskih inicijativa 2011–2014.
(Strategija Građanskih inicijativa za odnose sa javnošću 2011–2014) ...............17
Sedam godina....................................................................................................................................... 5
Projekat „Inicijativa zagovaranja građanskog društva”
(Civil Society Advocacy Initiative – CSAI) ........................................................................... 6
Komponente CSAI ............................................................................................................................. 6
Ciljevi CSAI .............................................................................................................................................. 6
Očekivani rezultati CSAI ................................................................................................................. 6
Legat 1: FENS ....................................................................................................................................... 8
Legat 2: Zakon o udruženjima ................................................................................................. 8
Legat 3: Zakon o volontiranju ................................................................................................... 9
Legat 13: Izborne kampanje .....................................................................................................17
Kampanja za „Aktivno NE” donošenju Ustava ................................................................ 17
GOTV, kampanja za parlamentarne izbore 2007. ............................................................18
„Izađi da glasaš”, kampanja za predsedničke izbore 2008. .......................................18
„Izađi da glasaš”, kampanja za parlamentarne izbore 2008. ....................................18
Program za mlade u kampanjama „Izađi da glasaš”.....................................................18
Legat 14: Publikacije......................................................................................................................19
Legat 15: Ministartsvo omladine i sporta ........................................................................19
Legat 16: Nacionalna strategija za mlade .........................................................................20
Osnivanje Nacionalnog komiteta za volontiranje .......................................................... 11
Legat 4: Kancelarija za saradnju s civilnim društvom ................................................ 11
Legat 17: Nacionalne omladinske krovne organizacije ...........................................20
Osnivanje NAPOR-a .........................................................................................................................20
Legat 5: Istraživanja i analize civilnog sektora u Srbiji ...............................................12
Analiza ekonomskih perfomansi neprofitnih institucija u Srbiji od 2006. do
2008. ........................................................................................................................................................ 12
Istraživanje o nevladinim organizacijama i o percepciji javnosti o nevladinom sektoru u Srbiji ....................................................................................................................... 12
Osnovna studija o statusu civilnog sektora ..................................................................... 12
Legat 6: Zakon o porezu na imovinu ................................................................................13
Osnivanje KOMS-a ............................................................................................................................20
Legat 18: Izgradnja kapaciteta Kancelarija za mlade ..................................................21
Legat 19: Zakon o mladima .....................................................................................................22
Legat 20: Obrazovni zakoni .....................................................................................................22
Nacrt Zakona o studentskom organizovanju ..................................................................22
Strategija doživotnog preduzetničkog obrazovanja ...................................................23
Legat 7: Uredba o uvođenju transparentnih mehanizama za finansiranje
OCD iz državnog budžeta.........................................................................................................13
Osnivanje Saveta partnera za doživotno preduzetničko obrazovanje..............23
Legat 8: Neprofitno računovodstvo ...................................................................................14
Legat 21: Nagrade MLADGRAD ...........................................................................................23
Legat 9: Etički kodeks ...................................................................................................................15
Legat 22: Kampanja „Otvoreno o javnim prostorima” .............................................24
Legat 10: Memorandum o budžetu Srbije za 2008–2011. ......................................16
Legat 23: Kuća ljudskih prava ..................................................................................................25
Osnaživanje i repozicioniranje Studentskih parlamenata (SP) ................................23
3
Uvod
U našem prvom predlogu za razvoj programa „Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva” (CSAI) u Srbiji, koji smo podneli 19. jula 2006. godine, napisali smo: „Građanske inicijative (GI)
imaju deset godina iskustva u promovisanju civilnog društva, demokratije i građanske participacije u
Srbiji. Misija Građanskih inicijativa kao vodećeg aktera u oblasti civilnog društva Srbije jeste da osnaži
civilno društvo kroz obrazovanje i obuku, promovisanje demokratije i podršku aktivnog građanstva.
Organizacija ima posebnu ekspertizu u oblasti građanske participacije, ljudskih prava i mladih. GI će
sprovesti nekoliko inicijativa javnog zagovaranja na nacionalnom nivou, proširujući prethodni rad na
razvijanje građanske odgovornosti i aktivizma među mladima u Srbiji. GI će doprineti ciljevima projekta ’Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva – (CSAI)’ u vezi sa izgradnjom kapaciteta,
sprovođenjem kampanja javnog zagovaranja za povoljnije zakonodavno okruženje za OCD i proširiće
svoje postojeće omladinsko liderstvo i inicijative za javno zastupanje.”
Gledajući unazad, s ponosom možemo reći da smo, iako smo funkcionisali u teškim i turbulentnim vremenima, postigli mnogo više nego što smo mogli i sanjati. OCD sektor u Srbiji aktivan
je i živ i znatno doprinosi razvoju srpskog društva. U ovoj publikaciji predstavljamo dostignuća
projekta „Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva” ostvarena kroz rad Građanskih inicijativa, koja bi se mogli sažeti na sledeći način:
• GI su vodile brojne kampanje javnog zagovaranja, jačajući kapacitete civilnog sektora da
utiče na donošenje odluka na svim nivoima, sa posebnim fokusom na mlade kao ključnim
nosiocima promena.
• Inicirale su i doprinele uspostavljanju državnih institucija, kao i institucija Vlade.
• Doprinele su jačanju saradnje između Vlade, civilnog društva i poslovnog sektora, i uspostavljanju institucionalnih mehanizama za saradnju između Vlade i OCD i uspostavljanju
potpuno novih institucija.
• Podsticajno okruženje za OCD se popravilo, tako da OCD mogu efikasno zagovarati za
reformska pitanja.
Kroz ovaj program smo doprli do hiljade pojedinaca iz različitih organizacija širom Srbije. Zahvalni
smo svima, jer bez njihovog učešća, podrške i posvećenosti ova dostignuća ne bi bila moguća.
Takođe zahvaljujemo svim našim partnerima, posebno ECNL-u (Evropski centar za neprofitno
pravo), čija je ekspertiza bila od ključnog značaja za uspeh u unapređenju podsticajnog okruženja za OCD; zahvaljujemo našim saradnicima, stručnjacima, medijima, lokalnim samoupravama i
institucijama kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou, koji su prepoznali vrednost programa i pružili podršku dugoročnom cilju da Srbija bude zemlja aktivnih građana.
Zahvalni smo ISC/USAID za sedam godina podrške našim zalaganjima. Osim toga, naš uspeh ne
bi bio moguć bez znatne podrške i naših dugoročnih donatora, kojima smo beskrajno zahvalni:
Fondacije Čarlsa Stjuarta Mota, Fonda braće Rokfeler, Balkanskog fonda za demokratiju, Fonda za
otvoreno društvo Srbija, Ambasade Velike Britanije kao i podrške UNDP-a, OEBS-a i drugih međunarodnih i multilateralnih organizacija.
Dubravka Velat
Izvršna direktorka
Građanskih inicijativa
Beograd, januar 2013. godine
4
Kontekst
Sedam godina
Biblijski sedmogodišnji ciklus dobrih i teških vremena može simbolično da asocira na sedam godina projekta ’Inicijative javnog zagovaranja građanskog društva’ u Srbiji. Ovaj projekat je napravio da ovih sedam godina budu dobro razdoblje za civilni sektor u Srbiji. Uz tekuću krizu, lokalnu i globalnu, finansijsku i socijalnu, vidimo taj period kao pametnu, blagovremenu i neophodnu pripremu za „sedam teških (loših) godina” koje su pred nama.
Ovaj rezime ključnih dostignuća pokazaće da je u ovom razdoblju, zahvaljujući ovoj inicijativi i drugim donatorima čiji su se programi podudarali,
stvoreno relativno stabilno i povoljno pravno okruženje za OCD, koje im omogućava da funkcionišu uz puno poštovanje slobode udruživanja, slobode govora i učešća građana.
CSAI je prepoznao da su srpske OCD tradicionalno zainteresovane i uključene u direktno učešće u definisanju i sprovođenju politika od zajedničkog
interesa. Podrška u postizanju boljih i održivih rezultata u javnom zastupanju bila je neophodna. Uprkos nepovoljnom kontekstu, mi s ponosom
predstavljamo dugu listu uspeha koji su znatno promenili okruženje u pozitivnom pravcu za građansko učešće u kreiranju i sprovođenju novih politika.
Kada je program CSAI započeo 2006. g., to je bila godina koju su obeležili sledeći događaji:
• Raspadom državne zajednice Srbije i Crne Gore uspostavljene su dve nove nezavisne države. To je stvorilo potrebu za restrukturiranjem državnih i vladinih institucija.
• EU je prekinula pregovore sa Srbijom o stabilizaciji i pridruživanju zbog odbijanja Srbije da uhapsi generala Mladića i da ga preda Haškom
tribunalu.
• Usvajanje novog Ustava i pad Vlade doveli su do vanrednih parlamentarnih izbora. Posle četiri meseca teških pregovora, pretnji i ultimatuma
postignut je kompromis, i u maju 2007. g. formirana je nova Vlada sa Koštunicom kao predsednikom Vlade, ali sa većinom ministara iz Demokratske stranke predsednika Tadića.
• Ova „dvoglava” Vlada dovela je do izuzetno teškog dvogodišnjeg razdoblja za zalaganje za rešavanje bilo kog problema jer je između koalicionih partnera postojala ozbiljna razlika u razumevanju uloge civilnog društva.
Osam meseci bez Parlamenta, bez Vlade, bez Ustavnog suda bilo je direktan rezultat ovog politički nestabilnog doba. To se odrazilo na ekonomiju
nepostojanjem novih investicija, uz rastuću nezaposlenost i siromaštvo među stanovništvom.
To je bilo vreme kada je odgovorna osoba iz ISC-a rekla: „U redu! Sada, kada su izbori gotovi, stvari će biti normalne.”
Mi smo se nasmejali.
Onda su došle godine od 2007. do 2012: Kosovo je proglasilo nezavisnost, spaljene su ambasade, pale su vlade, bili parlamentarni izbori, predsednički izbori, lokalni izbori, uhapšen Karadžić, uhapšen Mladić, eksplodirala je finansijska kriza, eksplodirala je nezaposlenost, eksplodirala je korupcija,
odliv mozgova je eksplodirao, Beograd je „eksplodirao” jer je Parada ponosa bila zabranjena, pa se desila, pa je opet zabranjena, uništena su romska
naselja, napadnute OCD, napadnuti nezavisni mediji, novi parlamentarni, predsednički, lokalni izbori...
Normalan kontekst za srpske OCD.
CSAI je bio nužan jer je Srbija još uvek zemlja u tranziciji. To znači da su OCD u stalnom procesu zagovaranja za državu zakona, transparentne i
odgovorne institucije, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, bolje regionalne odnose, bolju ekonomiju, bolje obrazovanje, bolji tretman osoba sa
invaliditetom, bolju zaštitu žena od nasilja... Bolji život.
Komplikovan cilj, ali ostvariv.
Miljenko Dereta
Osnivač Građanskih inicijativa i izvršni direktor od 1996. do 2012. godine
5
Projekat „Inicijativa zagovaranja građanskog društva”
(Civil Society Advocacy Initiative – CSAI)
„Inicijativa zagovaranja građanskog društva” (Civil Society Advocacy Initiative – CSAI) bio je sedmogodišnji projekat
vredan 27,5 miliona dolara, koji je sproveo Institut za održive zajednice (ISC), a uz finansijsku podršku USAID-a. On
je podržavao srpsko civilno društvo u njegovoj sposobnosti da utiče na javnu politiku, da služi kao nadzor rada
vlade i da sprovodi stalne kampanje javnog zagovaranja za različita reformska pitanja. CSAI je negovao zdravo i
živo civilno društvo, usredsređujući se na sposobnosti sektora da uspešno zastupa na lokalnom i nacionalnom
nivou, kao i da obezbedi pravno i regulatorno okruženje koje podstiče dugoročnu finansijsku i operativnu održivost NVO.
Komponente CSAI
• Promovisanje zagovaranja građanskog društva putem grantova, obuka i prilagođene tehničke pomoći NVO
u Srbiji da razviju institucionalne kapacitete i sposobnost da promovišu ciljeve od značaja za građane Srbije.
• Jačanje nevladinog sektora kroz pomoć koalicijama NVO da poboljšaju pravni i regulatorni okvir i da funkcionišu s maksimalnom slobodom u trenutnom okruženju.
Ciljevi CSAI
Sveobuhvatni cilj projekta bio je da građani Srbije preuzmu odgovornost za sopstvenu budućnost – budućnost
koju biraju, budućnost koju zarađuju – i da se NVO prikažu kao pouzdani partneri u tom naporu.
Očekivani rezultati CSAI
• robustan, raznovrstan i reprezentativan NVO sektor koji je u stanju da utiče na javnu politiku, i sprovoditi
kampanje javnog zagovaranja koje postižu rezultate na lokalnom i nacionalnom nivou;
• lokalna i nacionalna vlast spremna i sposobna da uključi građane i nevladine organizacije u razvijanje politika i donošenje odluka na svim nivoima;
• građani razumeju i imaju poverenja da preduzmu akciju povodom pitanja do kojih im je najviše stalo, bilo
preko NVO ili na sopstvenu inicijativu;
• NVO i koalicije NVO razmatraju pitanja od značaja za građane Srbije i uspešno prate i promovišu transparentnost i odgovornost u donošenju odluka Vlade;
• pravno i regulatorno okruženje omogućava nevladinim organizacijama da imaju maksimalnu slobodu i
uticaj i
• privatni sektor podržava civilno društvo kroz javno-privatna partnerstva, filantropiju i druge vidove davanja.
Postizanje ovih rezultata bilo je u skladu sa strateškim ciljem USAID 2.11, Smanjen rizik od političke nestabilnosti, povećavanjem uloge civilnog sektora u jačanju ključnih demokratskih struktura, obezbeđivanju
alternativnih mogućnosti za građane da artikulišu svoje stavove, kao i izgradnjom prosperitetne Srbije.
6
CSAI je realizovan u saradnji sa četiri strateška partnera koji su umnogome poboljšali uticaj i održivost projekta:
• Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) pružio je pomoć kroz inovativne, izvorne, napredne programe
za lokalne zajednice širom Srbije, omogućavajući građanima da naprave pomak u svojim zajednicama
baveći se pitanjima kao što su čišćenje reka i divljih deponija, revitalizacija školskih dvorišta i igrališta, kao
i promovisanje ljudskih prava u svim zajednicama. BCIF je takođe pionir u promovisanju filantropije u Srbiji uspostavljanjem nagrade „Virtus” za korporativnu filantropiju; BCIF-ova kampanja javnog zagovaranja
dovela je do usvajanja Zakona o zadužbinama i fondacijama.
• Evropski centar za neprofitno pravo (ECNL) obezbedio je tehničku ekspertizu koja je doprinela uspostavljanju podsticajnog okruženja za civilno društvo rešavajući pravna pitanja koja utiču na OCD i građansku
participaciju. ECNL je učestvovao u izradi Zakona o udruženjima, Zakona o volontiranju, pravnim pitanjima u vezi s korporativnom filantropijom i u saradnji sa Građanskim inicijativama objavljeni su edukativni
materijali poput Priručnika o slobodi udruživanja i Vodiča za primenu Zakona o udruženjima.
• SMART kolektiv je posvećen promovisanju i uspostavljanju društveno odgovornog poslovanja u Srbiji,
kao i pronalaženju inovativnih načina da se zagovara dugoročan i održiv razvoj civilnog društva. SMART
kolektiv je pokrenut s Foruma poslovnih lidera, koji čini 17 vodećih kompanija što posluju u Srbiji da
podstakne korporativnu društvenu odgovornost i kontinuirano radi na unapređenju saradnje između
civilnog društva i poslovnog sektora.
• Građanske inicijative promovišu održivu demokratsku promenu edukacijom građana o njihovim pravima,
demokratiji i civilnom društvu. Građanske inicijative su se zalagale za uspostavljanje podsticajnog okruženja za NVO podstičući usvajanje Zakona o udruženjima. GI su, takođe, intenzivno radile na problemima
koji se tiču mladih i odigrale su ključnu ulogu u kampanji zagovaranja koja je vodila ka uspostavljanju
Ministarstva omladine i sporta, stvaranje više od 100 lokalnih kancelarija za mlade širom Srbije, kao i sprovođenju Nacionalne strategije za mlade.
7
Legat 1: FENS
FENS (Federacija nevladinih organizacija Srbije) osnovana je 2003. g. kao
izraz potrebe nevladinih organizacija da ujedinjene šalju poruke s jačim
efektom. Kroz napore u procesima javnog zagovaranja, 550 NVO iz cele Srbije, članica FENS-a, doprinele su donošenju novog Zakona o udruženjima,
Zakona o volontiranju, osnivanju Kancelarije Vlade Republike Srbije za saradnju s civilnim društvom, usvajanju Uredbe o uvođenju transparentnih
mehanizama za finansiranje organizacija civilnog društva (OCD) iz budžeta
Republike Srbije, kao i usvajanju Etičkog kodeksa za nevladine organizacije u Srbiji. FENS je zadržao poziciju najveće i najuticajnije domaće mreže
nevladinih organizacija. On predstavlja izrazito dragocenu platformu za
uključivanje malih lokalnih NVO-a u procese razvijanja politika obezbeđujući legitimitet civilnog sektora da predstavlja građane. Danas je FENS još
važniji da meri i prati odluke koje je donela Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju s civilnim društvom, kao i da bude sagovornik delegacije EU.
Namera Građanskih inicijativa jeste da reformiše FENS u pravcu formiranja
nezavisne krovne organizacije nevladinih organizacija na bazi članstva, koja
će predstavljati najjači glas NVO u Srbiji, umesto da FENS bude jedan od
programa ili projekata Građanskih inicijativa. Ovaj legat je znatno podržala i
Britanska ambasada u Beogradu.
Legat 2: Zakon o udruženjima
U oktobru 2007. g. Vlada Republike Srbije je usvojila Nacrt Zakona o
udruženjima, koji je sastavilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu
samoupravu i radna grupa sastavljena od predstavnika NVO-a koje
su predvodile Građanske inicijative. S obzirom na pad Vlade u martu
2008. g., Nacrt Zakona je povučen iz skupštinske procedure. Prva polovina 2008. g. bila je obeležena naporima Građanskih inicijativa da
održi Zakon na dnevnom redu Vlade, a kasnije i Skupštine Republike
Srbije. Nacrt Zakona o udruženjima ponovo se našao u skupštinskoj
proceduri u novembru 2008. g., ali je ponovo povučen da bi napokon bio usvojen u julu 2009. g. Posle devet godina zajedničkog
delovanja mnogobrojnih nevladinih organizacija koje su predvodile
Građanske inicijative, Srbija je dobila moderan Zakon o udruženjima
u skladu s najvišim demokratskim standardima. Građanske inicijative su odmah počele pripremu za njegovo sprovođenje tako što su
odštampale 5.000 primeraka Vodiča za primenu Zakona o udruženjima. Ova publikacija je besplatno deljena nevladinim organizacijama u Srbiji, a njegova elektronska verzija dostupna je na vebstranicama Građanskih inicijativa, Ministarstva za državnu upravu i
lokalnu samoupravu i Agencije za privredne registre. (Misija OEBS-a
je finansijski podržala štampanje 4.000 primeraka Vodiča, a 1.000 primeraka je štampano uz podršku Britanske ambasade u Beogradu) S
obzirom na novu „ulogu” Agencije za privredne registre (APR) u pro8
cesu registracije i „re-registracije” (usklađivanja pravnih akata udruženja s novim Zakonom
o udruženjima) i njihovih „rastegljivih” kapaciteta, GI su organizovale treninge za zaposlene APR-a o specifičnim elementima slobode udruživanja koji su u vezi s procesom
registracije udruženja. U nameri da informišu udruženja (NVO) o njihovim pravnim obavezama u skladu s novim Zakonom, GI su sprovele kampanju koja je uključivala plaćene
oglase u štampanim medijima na spskom, mađarskom, albanskom i romskom jeziku i
radio-džinglove na lokalnim i nacionalnim radio-stanicama. GI su snimile i distribuirale TV
program koji je promovisao Zakon o udruženjima i njegovu primenu. Kroz ANEM
mrežu, program je emitovan na 21 TV stanici. Posle promocije Zakona o udruženjima
na konferenciji FENS-a, GI su nastavile sa organizovanjem promotivnih događaja 2010. i
2011. g. sve do 22. aprila, kada je istekao zakonski rok za usklađivanje pravnih akata udruženja s novim Zakonom o udruženjima. U saradnji s nekoliko donatora: kancelarija TACSO
u Srbiji, Britanska ambasada u Beogradu i ISC/USAID, GI su organizovale događaje u 20
gradova/opština u Srbiji s ciljem da promovišu novi Zakon o udruženjima i da probude
što veći broj NVO kako bi ih upoznali s novinama koje je uveo novi Zakon i šta treba da
urade da bi što lakše prošle kroz proces „re-registracije” (usklađivanja). Održavanjem ovih
događaja GI su doprle do skoro 2.000 predstavnika NVO iz 93 grada/opštine. GI su omogućile i tehničku pomoć udruženjima, angažujući advokata koji im je tri puta nedeljno
besplatno pružao savetodavne usluge putem telefona ili imejla. U početku su pitanja bila
najviše u vezi sa osnovnim informacijama o procesu „re-registracije” (usklađivanja), a kasnije su postala složenija i u vezi s različitim pravnim problemima NVO u ovom procesu.
Na kraju ovog procesa ukupan broj udruženja upisanih u registar Agencije za privredne registre bio je 16.464, uključujući i stara, „re-registrovana”, i nova, tek
osnovana udruženja. Prvi put u istoriji Srbija je imala tačnu informaciju o broju udruženja i jedinstvenu bazu podataka o njima. Prema podacima Agencije za
privredne registre, u januaru 2013. g. u registru udruženja se nalazilo 19.000 udruženja i njihov broj svakog dana raste.
Legat 3: Zakon o volontiranju
Uprkos dve godine staroj inicijativi IZVOR-a – koalicije vojvođanskih OCD
– da se donese Zakon o volontiranju, što su Građanske inicijative podržale, ovaj Zakon nije predstavljao prioritet Vlade Republike Srbije, sve dok
Srbija nije prihvatila organizaciju „Univerzijade 2009”. Posle dobijanja informacije da je Ministarstvo rada i socijalne politike formiralo radnu grupu za izradu Nacrta zakona o volontiranju, GI su pokrenule intenzivnu
kampanju da dođu do informacija i da spreče Ministarstvo da donese
Zakon bez učešća OCD u njegovoj izradi. Pošto su pravni ekspeti analizirali Nacrt zakona koji je sastavilo Ministarstvo, GI su u decembru 2008.
g. organizovale konsultativni sastanak sa organizacijama civilnog društva.
Osnovna ideja je bila da se okupe sve organizacije koje su vitalno zainteresovane za ovu temu (Crveni krst, Mladi istraživači Srbije, OCD okupljene
u okviru IZVOR-a), informisati ih o tome kako se stvari odvijaju i zauzeti
zajednički stav. Posle sastanka, na osnovu zajedničke odluke, Ministru za
rad i socijalnu politiku poslato je pismo sa dva glavna zahteva: 1) da se
OCD uključe u proces izrade Zakona i 2) da se u tom procesu pođe od
već postojećeg Nacrta zakona, koji je napravila inicijativa „IZVOR”. Osnovana je i mala radna grupa da rukovodi celom situacijom. Kao rezultat ove
9
kampanje zagovaranja, GI su s nekoliko organizacija civilnog društva
pozvane da učestvuju u okviru „proširene radne grupe” u procesu
izrade Nacrta zakona o volontiranju. Međutim, i pored toga Ministarstvo je napravilo rigidan Nacrt zakona koji nije zadovoljavao potrebe
OCD u Srbiji i pokrenulo javnu raspravu. GI su, naglašavajući svoje
neslaganje s konceptom Nacrta zakona i namerene da spreče njegovo donošenje, odlučile da se aktivno uključe, štaviše, da pomognu
Ministarstvu u organizovanju događaja. GI su mobilisale civilni sektor šireći informaciju o predstojećim događajima, stavljajući kritičke
komentare pravnih eksperata na veb-stranicu Građanskih inicijativa
i pozivajući organizacije civilnog društva da se što više uključe. Posle vrlo uspešne javne rasprave i intenzivne kampanje, Ministarstvo
je odlučilo da odustane od ovog Nacrta zakona i da počnu proces
izrade sasvim novog predloga. U martu 2009. g. u prostorijama GI
održan je sastanak predstavnika GI i Ministarstva rada i socijalne politike i tad su predstavljeni pripremljeni komentari i sugestije organizacija civilnog društva. Nažalost, ključne preporuke se ponovo nisu
našle u novom Nacrtu zakona koje je pripremilo Ministarstvo. Uprkos
svim našim naporima da ubedimo Ministarstvo da uzme u obzir komentare OCD na njihov Nacrt zakona, kao i komentare Ministarstva
omladine i sporta i Saveta za regulatornu reformu, finalna verzija
Nacrta zakona koji je usvojila Vlada Republike Srbije u septembru
2009. g. bila je kao i prethodna oko koje se nismo saglasili, niti smo
se za nju zalagali. GI su organizovale hitan konsultativni sastanak sa
ostalim organizacijama civilnog društva i odlučeno je da se nastavi s
borbom protiv donošenja ovakvog Zakona o volontiranju. Građanske inicijative i nekoliko organizacija civilnog društva su 27. oktobra 2009. g. pozvani u Novi Sad na 17. sednicu Skupštinskog Odbora za rad i socijalnu politiku
da govore o Nacrtu zakona i posle iznošenja njihovih mišljenja Odbor je odlučio da ne usvoji ovaj Nacrt zakona pre održavanja još jednog javnog slušanja u
Narodnoj skupštini. U skladu s tim GI su pripremile papir pod naslovom „Zakon o volontiranju – komentari i retrospektiva” i podelile ga svim poslanicima koji su članovi skupštinskog Odbora za rad i socijalnu politiku. GI su takođe poslale zvanično pismo gospodinu Mehi Omeroviću, predsedniku ovog
skupštinskog Odbora, podsećajući ga na zaključke s prethodne sednice i zahtevajući da u skladu s tim zakaže narednu sednicu Odbora u formi javnog slušanja.
U našim kontaktima sa skupštinskim odborom dobili smo informaciju da su oni spremni da usvoje sve naše komentare i zahteve i da ih podnesu Skupštini na
usvajanje u vidu amandmana. Povodom novih informacija GI su u martu 2010. g. organizovale hitan sastanak sa organizacijama civilnog društva zainteresovanim za ovu temu, da dogovore sledeće korake u skladu s novim okolnostima. Predstavnici OCD su izrazili oprez prema spremnosti skupštinskog Odbora da
podrži naše amandmane kao i prema mogućnosti da Skupština usvoji sve njih. Njihovo mišljenje je bilo da je nemoguće popraviti postojeći Nacrt zakona jer
nije pisan u duhu volonterizma, i smatrali su da bi trebalo preformulisati ili izbaciti veliki broj članova. Tadašnji izvršni direktor GI Miljenko Dereta delegiran je da
organizuje sastanak s tadašnjim Ministrom za rad i socijalna pitanja Rasimom Ljajićem kao i s predsednikom Odbora Skupštine Srbije za rad i socijalna pitanja
Mehom Omerovićem da bi predstavio i argumentovao naše zahteve. U skladu sa dogovorom, GI su pripremile komentare na Nacrt zakona, kao i objašnjenja
naših zahteva za sednicu Skupštinskog odbora za rad i socijalna pitanja, i ona je održana u maju 2010. g. u Skupštini Srbije. GI su pripremile i amandmane na
Nacrt zakona u saradnji sa ekspertom ECNL-a za neprofitno pravo dr Draganom Golubovićem i on su prosleđeni poslanicima. Konačno, 26. maja 2010. g.
Skupština Republike Srbije donela je Zakon o volontiranju. Kao rezultat napora nevladinih organizacija, Ministarstvo rada i socijalne politike prihvatilo
je amandman kojim se dozvoljava deci da učestvuju u volonterskim aktivnostima. Konačna verzija ovog zakona posebno propisuje da se Zakon ne odnosi
na ad hok volonterske aktivnosti, već samo na kratkoročno i dugoročno volontiranje, što je bio kompromis koji smo postigli sa Ministarstvom. Zakon o volontiranju u velikoj meri komplikuje proces organizovanja volonterskih aktivnosti, te on postaje veoma težak i skup. Ubrzo po donošenju Zakona GI su započele
seriju događaja s namerom da upoznaju OCD s njegovim važnim detaljima i mogućim implikacijama njegove primene na funkcionisanje OCD, kao i da ukažu
10
na mogućnosti prevazilaženja njegovih slabosti. U saradnji sa ECNL-om napravljen je „Vodič za primenu Zakona o volontiranju” koji sadrži preporuke za
„kreativno tumačenje Zakona” kao načina prevazilaženja nedostataka ovog Zakona. Ova publikacija je štampana u 2.000 primeraka i njena elektronska verzija
se može preuzeti na veb-stranici Građanskih inicijativa.
Osnivanje Nacionalnog komiteta za volontiranje
U aprilu 2011. g. Ministarstvo rada i socijalne politike osnovalo je Nacionalni komitet za volontiranje, odgovoran za koordinisanje svih aktivnosti na nacionalnom nivou koje su u vezi s promovisanjem volonterstva u okviru Međunarodne godine volontiranja (2011). Nacionalni komitet je odlučio da organizuje
Nacionalnu konferenciju o volontiranju. Na međunarodni dan volontera, 5. decembra 2011. g., Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju s civilnim
društvom, u saradnji sa Građanskim inicijativama, Ministarstvom rada i socijalne politike, Ministarstvom omladine i sporta, Mladim istraživačima Srbije i
UNICEF-om organizovala je Nacionalnu konferenciju o volontiranju posvećenu Međunarodnoj godini volontiranja. Učešće u ovom događaju u Sali Jugoslavija Palate Srbija uzelo je više od 180 učesnika. Uvodne reči dali su predsednik Republike Srbije, ministar rada i socijalne politike, nacionalni koordinator
UNICEF-a i predstavnici fondacije „Divac”.
Legat 4: Kancelarija za saradnju s civilnim društvom
7 kancelarija za saradnju sa cd Početkom 2008. g. posle konsultacija sa timom PRSP (tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje
siromaštva), Građanske inicijative su pokrenule uspostavljanje institucionalnih mehanizama za saradnju Vlade Republike Srbije i OCD. Prvi predlog u tom pravcu izrađen je u saradnji sa ECNL-om u martu 2008. g. i predstavljen potpredsedniku Vlade Republike Srbije. Na osnovu ovog predloga, tim
PRSP je formirao radnu grupu koju su činili predstavnici Građanskih inicijativa, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Kancelarije za evropske
integracije i tima PRSP. Oni su formulisali predlog za osnivanje Kancelarije za saradnju Vlade Republike Srbije i civilnog društva. Posle dve godine
kampanje o potrebi formiranja takve kancelarije, edukacija, organizovanja okruglih stolova i konferencija, obezbeđivanja stručnih ekspertiza iz Velike Britanije, ECNL i regiona (Hrvatska, Crna Gora), u saradnji sa kontakt organizacijama civilnog društva (KOCD), Vlada Republike Srbije pripremila je dokumente da
bi ova Kancelarija postala operativna početkom 2010. U aprilu 2010. Uredbom Vlade Republike Srbije osnovana je Kancelarija za saradnju s civilnim društvom. Pošto nikakve dalje aktivnosti nisu usledile, GI su pokrenule intenzivnu kampanju u kojoj su zagovarale i lobirale za što bržu operacionalizaciju Kancelarije. U septembru 2010. GI su poslale zvanično pismo predsedniku Vlade Republike Srbije sa zahtevom da ubrza početak funkcionisanja ove
Kancelarije. Izvršni director GI je u nekoliko prilika o tome razgovarao s premijerom Vlade Republike Srbije. Iako većina sredstava za rad Kancelarije potiče iz
fondova stranih donatora, Skupština Srbije
je 29. decembra 2010. usvojila Budžet
za 2011. u kom je izdvojeno 4.000.000
dinara za rad Kancelarije za saradnju
s civilnim društvom. Na sednici Vlade Republike Srbije 21. januara 2011.
g. Ivana Ćirković je izabrana za direktorku ove Kancelarije. Donošenje
Uredbe kojom je osnovana Kancelarija za
saradnju s civilnim društvom i imenovanje
Ivane Ćirković za njenu direktorku jeste
kulminacija uspešnog zalaganja Građanskih inicijativa, nekoliko organizacija civilnog društva, FENS-a i naših saveznika u
Vladi Republike Srbije za osnivanje ovog
tela i početak njegovog funkcionisanja.
11
Legat 5: Istraživanja i analize civilnog sektora
u Srbiji
Analiza ekonomskih perfomansi neprofitnih institucija u
Srbiji od 2006. do 2008.
Ova analiza jeste prvi korak u proučavanju ekonomskih potencijala nevladinog sektora. Istraživanje su naručile Građanske inicijative, a sproveo ga je stručni tim Republičkog Zavoda za statistiku
koji je predstavio strukturu prihoda civilnog sektora. Procenjeno
je da najveći doprinos u sredstvima potiče od sponzora i donatora, kao i iz državnih fondova (budžet ministarstava, pokrajinskih
i lokalnih organa vlasti). Ova dva izvora pokrivaju 74% ukupnog
prihoda neprofitnog sektora. Istraživanje je pokazalo i da prosečna neto zarada u NVO iznosi 25.000 dinara što je bilo manje od
nacionalnog proseka. Zbog toga, uobičajena pretpostavka da su
plate u civilnom sektoru izuzetno visoke nije bila zasnovana na
činjenicama. GI smatraju ovo istraživanje početkom sistematskog
rada na ovom polju, koje su učesnici diskusije na ovu temu ocenili
kao vitalno. Ovo istraživanje je sredstvima podržala Ambasada
Velike Britanije u Beogradu u okviru projekta „Stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj organizacija civilnog društva u Srbiji”.
Istraživanje o nevladinim organizacijama i o percepciji
javnosti o nevladinom sektoru u Srbiji
ISC/USAID je 2009. naručio istraživanje od Građanskih inicijativa o nevladinim organizacijama kao i istraživanje o percepciji javnosti o ovom sektoru u Srbiji po
metodologiji koju su GI razvile i sprovele 2005. GI su pripremile analizu podataka i dve veb-publikacije (obe i na srpskom i na engleskom jeziku): „NVO u Srbiji
2009.” i „Percepcija i stavovi javnosti o nevladinom sektoru u Srbiji u 2009. godini”.
Osnovna studija o statusu civilnog sektora
Pošto se proces „pre-registracije” (usklađivanja) udruženja završio 22. aprila 2011. g., Srbija je prvi put u istoriji dobila sveobuhvatnu bazu podataka svih aktivnih
OCD (udruženja). GI su odlučile da iskoriste ovu jedinstvenu priliku i da preduzmu izradu osnovne (polazne) studije o civilnom sektoru gde bi, prezentujući
tačne i pouzdane podatke o sektoru, razjasnile i poboljšale opštu sliku o OCD i obezbedile znatan doprinos izradi Nacionalne strategije za razvoj civilnog
društva u Srbiji. Istraživanje je sproveo IPSOS Stratedžik marketing. U saradnji s Kancelarijom za razvoj civilnog društva definisali smo klasifikaciju OCD, sadržaj
upitnika o kome se prethodno diskutovalo sa OCD i relevantnim akterima na konsultativnim sastancima. Agencija za privredne registre (APR) obezbedila je
podatke, tako da je u razdoblju od juna do septembra 2011. IPSOS Stratedžik marketing počeo da sakuplja podatke od 1.650 OCD (udruženja) slučajno
uzorkovanih od 13.375 udruženja iz cele Srbije. Neka od pitanja u Upitniku odnosila su se na budžet za 2010, na geografsku oblast, metode rada, broj volontera
itd. U oktobru 2011. g. predstavili smo prve rezultate Studije o stanju civilnog sektora u Srbiji. Među ostalim podacima Studija je pokazala da je više od
65% registrovanih OCD (udruženja) kao svoje primarno polje delovanja navelo pružanje socijalnih usluga, bavljenje kulturom, medijima i rekreacijom i zaštitom
životne sredine. Večina (59%) OCD (udruženja) osnovana je posle 2000. g. i u velikoj meri su uključena u obrazovne aktivnosti i akcije na lokalnom nivou. Veličina
budžeta za 2010. više varira između pojedinačnih OCD, nego između glavnih oblasti delovanja. Većina OCD (64%) u 2010. imala je budžet manji od 5.000 evra,
dok je 5% OCD imalo budžet veći od 100.000 evra. Posle ovog događaja usledilo je nekoliko prezentacija rezultata održanih u različitim gradovima u Srbiji i van
nje. Istraživanje je dostupno on-line i koristi se kao referentno u mnogim analizama civilnog sektora u Srbiji.
12
Legat 6: Zakon o porezu na imovinu
GI i FENS su 2008. g. poslali zahtev Ministarstvu finansija Republike Srbije da preispita značenje člana 21 Zakona o porezu na imovinu koji reguliše poreske olakšice za poklone. Mi smo predložili da Ministarstvo finansija dâ izjavu kojom se tvrdi da su OCD izuzete od plaćanja poreza na grantove i donacije (kao fondovi
i fondacije). Ministarstvo finansija je odbilo naš predlog i odgovorilo citirajući Zakon, za koji smo mi prvobitno komentarisali da se ne sprovodi na odgovarajući
način. U drugoj polovini 2008. predstavnici GI i BCIF-a su organizovali sastanak sa Državnim sekretarom Ministarstva finansija, s kojim je postignut dogovor da
se zajednički radi na promeni poreskog okruženja za funkcionisanje OCD. Ministarstvo se takođe složilo da pripremi dokument koji bi pokrio: analizu oblasti
kojom ćemo se baviti, uključujući poreske propise za donacije, poklone, članarine i legate; poreske propise koji se odnose na poreske podsticaje za kompanijsko
davanje; poreske propise koji se odnose na prihod pojedinaca i poreske olakšice za individualna davanja; poreske propise u vezi s porezom na prihod i prihod
od investicija; carinske propisea; PDV poreskih propisa; javno i pravno priznavanje stvari od opšteg interesa. Bilo je neophodno pripremiti dokument do kraja
februara 2009. g. da bi se sve podudarilo s budžetskim ciklusom. Dogovorili smo se da formiramo radnu grupu sastavljenu od predstavnika GI, BCIF, ECNL,
CRNPS (Centar za razvoj neprofitnog sektora), KPMG-a i nezavisnog pravnika. Ministarstvo finansija je rasporedilo dva stručnjaka iz Ministarstva da učestvuju u
radu radne grupe kao i poreski stručnjak iz Kancelarije za evropske integracije.
Legat 7: Uredba o uvođenju transparentnih mehanizama za finansiranje OCD iz državnog budžeta
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ljudska i manjinska prava 2009. g. je podržalo našu inicijativu za izradu transparentne procedure i vodiča
za finansiranje OCD od strane Vlade Republike Srbije. Na osnovu naših preporuka, Ministarstvo je prepoznalo Građanske inicijative kao ključnu i vodeću organizaciju i zvanično nas pozvalo da učestvujemo u radu radne grupe koja će raditi na ovom predlogu. U saradnji sa Centrom za praktične politike, GI su pripremile
predlog procedure za transparentno finansiranje OCD iz javnih izvora (državnog budžeta) i organizovale konsultativne sastanke sa OCD da bi prodiskutovale
ovaj nacrt predloga i sakupile komentare, predloge i primere dobre prakse. U martu 2011. g. predlog je dopunjen novim sadržajem baziranim na sakupljenim
komentarima i sugestijama OCD dobijenim na sastancima i elektronskom poštom i GI su ga zvanično poslale Ministarstvu. U oktobru 2011. g. održan je sastanak specijalne radne grupe koja je pripremila tekst ove Uredbe.
Dubravka Velat, programska direktorka GI, u to vreme je učestvovala u tom procesu kao jedini predstavnik OCD. GI su imale
veoma ozbiljne primedbe na predlog teksta ove uredbe. Svi komentari i predlozi su sabrani i ubačeni u predlog teksta Uredbe
i poslati svim akterima u ovom procesu da daju dodatne komentare. U saradnji sa ECNL-om GI su pripremile amandmane
na Predlog uredbe i prosledile ih Ministarstvu. Predstavnici GI
su održali sastanak sa direktorkom Kancelarije za saradnju s civilnim društvom i pomoćnicom ministra za državnu administariju,
lokalnu samoupravu, ljudska i manjinska prava da prodiskutuju
i da se dogovore o poslednjoj verziji Nacrta uredbe. Dobili smo
informaciju da će biti prihvaćen zahtev GI i ECNL-a za promenu
člana kojim se OCD oslobađaju od obaveze obezbeđivanja 51%
sredstava iz drugih izvora da bi finansirale predložene projekte
(programe). GI su imale još predloga u vezi sa objavljivanjem
poziva za dostavljanje predloga projekata, obavezne izjave da
su OCD neprofitne organizacije koju bi organizacije morale da
obezbede itd. U novembru 2011. Ministarstvo za državnu upravu, lokalnu samoupravu, ljudska i manjinska prava organizovalo
je novi sastanak Specijalne radne grupe gde su učesnici imali
priliku da komentarišu novi Nacrt uredbe. Predlog GI koji se tiče
kofinansiranja, teksta Poziva i rokova za dostavljanje predloga
projekata podržali su Ministarstvo zaštite životne sredine i pro13
stornog planiranja i Ministarstvo kulture. Konačno, radna grupa je prihvatila predlog GI i novi tekst Predloga uredbe s našim ključnim predlozima poslat je
drugim Ministarstvima na mišljenje. Vlada Republike Srbije je 27. januara 2012. donela Uredbu o uvođenju transparentnih mehanizama za finansiranje OCD iz državnog budžeta. Tim povodom GI su u januaru 2012. g. organizovale događaj gde su predstavile Uredbu kojom se uvode mehanizmi da
finansiranje OCD iz državnog i lokalnih budžeta učine mnogo otvorenijim i jednostavnijim.
Legat 8: Neprofitno računovodstvo
U Srbiji ne postoji specifično računovodstvo za neprofitne organizacije (NPO). U uverenju da bi se to trebalo promeniti, GI su angažovale domaće stručnjake iz oblasti računovodstva da naprave
analizu razlika između profitnih i neprofitnih subjekata, komparativne prikaze računovodstvenih sistema u SAD, Makedoniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Italiji i Velikoj Britaniji i da naprave preporuke
za unapređenje postojećeg sistema računovodstva u Srbiji sa stanovišta NVO (OCD). Oni su takođe pripremili predlog za promenu
Zakona o računovodstvu i reviziji koji su sakupljenii u publikaciji
„Mogućnosti uvođenja posebnog računovodstva i finansijskog
izveštavanja za nedobitne organizacije u Srbiji”. Ova publikacija
je veoma uspešno predstavljena na javnim događajima u cilju
osvešćivanja ljudi o potrebi da se postojeći sistem računovodstva
prilagodi i pojednostavi za neprofitne organizacije. GI su poslale zvanično pismo Ministarstvu finansija i priložile publikaciju. U
novembru 2012. Vlada Republike Srbije pripremila je nacrt novog
Zakona o računovodstvu i reviziji s namerom da uskladi sistem računovodstva u Srbiji sa evropskim standardima i međunarodnim
primerima dobre prakse. GI su u saradnji sa ECNL-om i domaćim
stručnjacima pripremile komentare i posebne amandmane na
predlog ovog zakona baveći se problemima koje imaju uticaja na
NPO (OCD): 1) Predlog zakona predviđa primenu pravila računovodstva na NPO (OCD) koje imaju članstvo (udruženja, sindikati,
političke partije itd.), ali ne pominje NPO (OCD) koje nemaju članstvo (fondacije i zadužbine) kao one na koje se Zakon odnosi; 2)
osim toga, Predlog zakona sadrži kontradiktorne odredbe koje se odnose na NPO bazirane na članstvu na koje se Zakon primenjuje; 3) Predlog zakona izuzima
„crkve i verske organizacije” iz Zakona, iako su one korisnici javnih sredstava fondova. Kao rezultat toga, finansiranje ovih subjekata ostavljeno je potpuno van
kontrole javnih vlasti; 4) Predlog zakona ne predviđa pojednostavljenje računovodstva za NPO (OCD) i stavlja ih u jednak položaj s poslovnim subjektima, potpuno ignorišući specifičnost karateristika već pomenutih. Naša aktivnost na socijalnim mrežama radi obaveštavanja što većeg broja zainteresovanih aktera o
našim amandmanima veoma je doprinelo kratkoj ali veoma intenzivnoj kampanji zagovaranja za Amandmane. Koristeći Tviter i Fejsbuk GI su aktivirale ljude i
za vreme trodnevne kampanje 201 osoba je podržala amandmane slanjem imejla Ministarstvu finansija s tekstom: „Ja podržavam amandmane.” U kampanji
je jedan od predstavnika Ministarstva finansija pratio dešavanja na Tviteru i pozvao GI da organizuju sastanak u vezi sa amandmanima. Sastanak je održan
posle nekoliko dana u Ministarstvu finansija, gde su predstavnici Ministarstva izrazili saglasnost s predloženim izmenama i dogovorili se da će se konsultovati
s Ministarstvom vera i dijaspore da analiziraju status registra crkvi i verskih zajednica zarad uvođenja promena u ovoj oblasti.
U februaru 2012. predstavnici GI su se sastali s predstavnicima Ministarstva finansija u vezi sa amandmanima na Predlog zakona o računovodstvu i reviziji, te
dobili uverenje da će svi amandmani što su GI pripremile u saradnji sa ECNL-om biti uključeni u Predlog zakona koji će biti podnet Vladi Republike Srbije na
usvajanje. Međutim, parlamentarni izbori u maju 2012. stopirali su ovaj proces. Nova Vlada Republike Srbije pripremila je novi Predlog zakona o računovodstvu i reviziji i on nije sadržao prethodno usvojene amandmane koje su GI pripremile u saradnji sa ECNL-om; Vlada je otvorila javnu raspravu o predlogu ovog
14
Zakona, stavljajući tekst Predloga zakona na veb-stranicu Ministarstva finansija samo na nekoliko dana. GI su odmah reagovale i ponovo pokrenule kampanju
koristeći socijalne i NVO mreže i na taj način sakupile 190 potpisa podrške za samo dva dana kampanje. Po podnošenju amandmana na Predlog zakona o
računovodstvu i reviziji Ministarstvu finansija, zvanična podrška pojedinih državnih i nezavisnih institucija stigla je poslednjeg dana javne rasprave. Kancelarija
za saradnju s civilnim društvom je 23. oktobra 2012. poslala zvanično pismo Ministarstvu finansija i ekonomije, ističući da povlašćen tretman specifičnih kategorija fizičkih i pravnih lica (crkve i verske zajednice) može imati negativne posledice na javno trošenje budžetskih sredstava. Zaštitnik građana Saša Janković je
u zvaničnom pismu upućenom Ministarstvu 25. oktobra 2012.g. izrazio punu podršku predloženim amandmanima verujući da će biti afirmativni i neophodni
za slobodu udruživanja u Srbiji. U vezi s tim, predložio je Ministarstvu da ih prihvati u ovoj fazi zakonodavnog procesa. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti
Nevena Petrušić takođe je podržala amandmane. U zvaničnom pismu upućenom Ministarstvu 2. novembra 2012. g. ona je izjavila da bi amandmani trebalo da
budu usvojeni jer bi to doprinelo razvoju civilnog društva u Srbiji. Predlog zakona o računovodstvu i reviziji još uvek je u proceduri.
Legat 9: Etički kodeks
Građanske inicijative su u saradnji s još nekoliko partnerskih organizacija (BCIF, ECNL i SMART) formirale radnu grupu sastavljenu od predstavnika OCD da bi napravile predlog Kodeksa ponašanja u cilju uvođenja principa dobrog upravljanja u OCD u Srbiji. Radna grupa se složila da bi usvajanje Etičkog kodeksa, Kodeksa
ponašanja i standarda transparentnog upravljanja pomoglo organizacijama civilnog duštva da poprave negativnu sliku koju javnost ima o civilnom sektoru.
Oni su predložili kratkoročne i dugoročne korake u vezi sa ovim problemom. Kratkoročni plan je bio da se pripremi Etički kodeks za OCD, da se organizuju
javne debate o predlogu sa ostalim organizacijama i na kraju da im se ponudi konačna verzija na potpisivanje. Dugoročni plan je bio da se aktivnosti prošire
na pripremu i ostalih dokumenata: Kodeksa ponašanja i Standarda dobrog upravljanja; da se sa organizacijama za obuku pripremi dizajn treninga za uvođenje
dobrog upravljanja u OCD; da se osnuje telo za praćenje i primenu uvedenih standarda. Istovremeno, trebalo bi organizovati radionice širom Srbije da bi se
objasnilo koje su prednosti i mane postojanja Upravnih odbora u OCD-u. Trebalo bi napraviti transparentnu bazu podataka onih organizacija civilnog društva
koje su uvele standard dobrog upravljanja, i očekivati da to urade i ostale. 11 eticki kodeks Dugoročne aktivnosti bi trebalo da budu specifikovane u predlozima
projekata koje bi trebalo pripremiti. U maju 2010. GI su u Beogradu organizovale sastanak „proširene” radne grupe za uvođenje dobrog upravljanja u
OCD. U veoma dinamičnoj i konstruktivnoj raspravi preovladala su dva mišljenja: jedna grupa učesnika je bila uverenja da bi predloženi Etički kodeks bio sasvim dovoljan za početak procesa uvođenja dobrog upravljanja u OCD; druga grupa je smatrala da bi Etički kodeks,
pored spiska principa, trebalo da sadrži i mehanizme za
implementaciju. Učesnici su se na kraju saglasili da bi trebalo zatražiti mišljenje od šire zajednice organizacija civilnog društva. U septembru 2010. g. GI su organizovale
događaj da bi upoznale OCD sa argumentima za uvođenje dobrog upravljanja sa stanovišta donatora. U decembru 2010. GI su putem FENS-ove mejling liste poslale
predlog Etičkog kodeksa organizacijama civilnog društva da daju komentare i sugestije na predloženi tekst. Pošto
se konsultativni proces u okviru zajednice OCD završio, GI
su odlučile da ponude ovaj dokument organizacijama na
potpisivanje. U junu 2011. GI su organizovale događaj pod
imenom „Uvođenje sistema kvaliteta u OCD – Etički
kodeks” kao sredstva za samoregulaciju civilnog sektora
u Srbiji. Učesnici događaja su bili uglavnom predstavnici organizacija civilnog društva koje su na kraju događaja potpisali Etički kodeks. Do sada, ovaj dokument je potpisalo 114
organizacija civilnog društva.
15
Legat 10: Memorandum o budžetu Srbije za 2008–2011.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave prepoznalo je Građanske inicijative kao ključnu i vodeću organizaciju u zalaganju za donošenje Zakona o
udruženjima. Zbog toga je Ministarstvo podržalo naš predlog, koji je imao za cilj promenu Memoranduma o budžetu Srbije za period 2008–2011. g. Ministarstvo je prihvatilo naše sugestije kao svoje, napravilo zvaničan dokument i prosledilo ga Ministarstvu finansija sa zahtevom da Memorandum, pored ostalog,
sadrži i poglavlje o Reformi civilnog društva (s obzirom da u Memorandumu civilno društvo i OCD nisu pomenuti).
Iz revidiranog Memoranduma: Organizacije civilnog društva. U skladu s prioritetima Evropskog partnerstva, Srbija će doneti Zakon o udruženjima građana,
regulisati njihov rad i obezbediti saradnju Vlade i civilnog sektora, uključujući finansiranje OCD (udruženja, fondovi i fondacije). Srbija će dodeljivati grantove
nevladinim organizacijama u skladu sa budžetskim sredstvima, prema Zakonu o budžetu za određenu godinu.
U oktobru 2007. g. Vlada Republike Srbije je prihvatila obe naše sugestije i donela revidirani Memorandum o budžetu. Prvi put su OCD jasno pomenute u dokumentu koji predstavlja politiku i prioritete Vlade Republike Srbije za razdoblje 2008–2011. g. To je takođe značilo da će Vlada obezbediti finansiranje OCD iz
državnog budžeta na regularnoj osnovi. Ministarstvo omladine i sporta takođe je prihvatilo naše predloge u vezi s Memorandumom o budžetu i izrazilo volju
da Zakon o volontiranju stavi na dnevni red Vlade i Parlamenta.
Iz revidiranog Memoranduma: Omladina i sport. U cilju poboljšanja položaja mladih i uslova njihovog života, Nacionalna strategija za mlade će biti usvojena
kao prekretnica za mere i aktivnosti koji promovišu populaciju mladih i obezbeđuju njihovo kvalitetno obrazovanje i zapošljavanje, paralelno sa njihovim
uključivanjem u razvoj društva i evropske integracije.
Legat 11: Informisanje
Časopis MREŽA
Časopis Mreža je izlazio jednom mesečno; bio je štampan u 2.000 primeraka i besplatno distribuiran nevladinim organizacijama (NVO), lokalnim i republičkim
institucijama, donatorima i međunarodnim organizacijama. Izlazio je od 2000. do 2009. g. i predstavljao je jedan od glavnih izvora informacija i promocije kako
lokalnih i međunarodnih NVO, tako i različitih lokalnih institucija. Njegov uticaj se može videti kroz intenzivan i povećan doprinos lokalnih organizacija i kroz
povećanu potražnju među organizacijama civilnog društva da se pretplate na njega. U navedenom razdoblju štampano je 75 brojeva. Svi brojevi Mreže mogu
se preuzeti s veb-stranice Građanskih inicijativa.
Veb-stranica
Razmenom različitih informacija o konkursima, pravnim i finansijskim pitanjima, događajima, treninzima, seminarima i
korisnim publikacijama, veb-stranica Građanskih inicijativa je
postala jedan od najvažnijih info-centara za organizacije civilnog društva u Srbiji. Pored objavljivanja vesti koje su korisne za
OCD, ovde se takođe promovišu projektne aktivnosti GI. Naše
iskustvo i statističke analize ukazuju da posetioce veb-stranice
još uvek najviše zanima da pročitaju najnovije konkurse, vesti i
publikacije. U potrazi za različitim informacijama našu veb-stranicu www.gradjanske.org poseti i do 10.000 ljudi.
Društveni mediji
Pored informisanja putem veb-stranice, mi smo takođe posvećeni uspostavljanju direktnih odnosa s ljudima koji koriste
društvene medije. Interakcija s građanima/građankama putem
socijalnih mreža bila je jedna od ključnih aktivnosti u ostva16
rivanju ciljeva iz „PR Strategije Građanskih inicijativa 2011–2014.” (Strategije Građanskih inicijativa za odnose s javnošću 2011–2014”). Informisanjem i angažovanjem ljudi da nam se pridruže u različitim inicijativama koje organizujemo, mi putem Fejsbuka i Tvitera dolazimo do više od 6.000 ljudi.
Nedeljni bilten
Da bismo partnere i donatore stalno informisali o aktivnostima GI, napravili smo elektronski nedeljni bilten na engleskom jeziku s kratkim pregledima aktivnosti
GI u protekloj nedelji. Informacije su povezane s tekstovima na veb-stranici GI na srpskom jeziku, gde se nalazi više informacija o aktivnostima, događajima,
sastancima ili o kojim god se pitanjima radi. Od januara 2011. g. Nedeljni bilten GI redovno se šalje na više od 170 adresa. Pokazao se kao veoma korisno sredstvo za stalno i često informisanje donatora i institucija jer daje im više materijala za bolje razumevanje i veću svest o svim aktivnostima i problemima kojima
se GI bave.
InfoCentar
12 infocentar Od novembra 2003. g. InfoCentar GI, koji
je specijalna komponenta Programa za mlade, obezbeđuje podršku omladinskim grupama, informišući ih
o različitim događajima koji se tiču mladih (konferencije, seminari, treninzi, razmene, volonterski kampovi,
festivali, neformalno obrazovanje, mogućnosti stažiranja, stipendije itd.) i podržava umrežavanje među
različitim grupama mladih širom zemlje i Evrope. U
2012. g. platforma Info-centra modernizovana je i integrisana sa socijalnim mrežama i može se pratiti na:
infocentar.gradjanske.org, facebook.com/infocentar.
gradjanske, twitter.com/InfoCentarGI.
Legat 12: PR strategija Građanskih inicijativa 2011–2014.
(Strategija Građanskih inicijativa za odnose sa javnošću 2011–2014)
Ovo je dokument koji utvrđuje strateške ciljeve PR aktivnosti u pomenutom razdoblju a sprovodi ih PR menadžer zajedno sa osobljem Građanskih inicijativa.
Strategija je korišćena kao sredstvo u planiranju i primeni svih PR aktivnosti kojim težimo da postignemo tri sledeća cilja: 1) veća vidljivost svih aktivnosti Građanskih inicijativa u javnosti; 2) povećanje komunikacije s građanima i 3) široka promocija vrednosti Građanskih inicijativa.
Legat 13: Izborne kampanje
Kampanja za „Aktivno NE” donošenju Ustava
O referendumu i usvajanju Ustava 2006. g. nije bilo javne rasprave. Većina NVO se opredelila za bojkot, međutim, Građanske iicijative, koje su se zalagale za
izlazak na referendum, predložile su kampanju za „Aktivno NE”, koja se sastojala od javnih rasprava i serije oglasa u novinama koji su promovisali glas NE. Naš
proaktivni pristup je bio formulisan sloganom „Šta bismo dobili da smo imali javnu raspravu o Ustavu?” Iako je referendumom odobreno donošenje Ustava,
NVO su u javnosti doživljene kao neko ko traži civilni dijalog i pravo građana da budu konsultovani o važnim političkim pitanjima.
17
GOTV, kampanja za parlamentarne izbore 2007.
Kao rezultat kampanje „Izađi da glasaš” (Get Out to Vote
– GOTV), povećana je izlaznost birača na parlamentarne
izbore 2007. g. GI su bile uključene u kampanju „Izađi da
glasaš” na dva nivoa: „Glas može sve da uradi” – kampanja koja je bila raspodeljena u više od 40 gradova u
Srbiji i TV emisija „Civilno društvo pita” (razvijena u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji). Ukupan broj gledalaca koji su pratilii bar jedan minut TV emisije kretao
se u rasponu između 1.020.000 i 1.635.000, a prosečna
gledanost u svakom trenutku bila je između 328.000 do
425.000 gledalaca za svaki od 4 dana programa, što je
predstavljalo važan korak ka većoj vidljivosti i pozicioniranju civilnog sektora u Srbiji. Izlaznost na izbore je bila
veća nego što je to bilo uobičajeno i očekivano (60,4%)
što svakako može biti rezultat naših kampanja. Rezultat
emitovanja TV emisije bilo je sastavljanje liste obećanja
političkih partija i tada je ona bila osnova za naše pregovore s njima.
„Izađi da glasaš”, kampanja za predsedničke
izbore 2008.
GI su kreirale dve kampanje za povećanje izlaznosti na
predsedničke izbore u Srbiji koji su održani 20. januara
2008. g. Jedna je bila specijalno dizajnirana za mlade (Program za mlade GI) pod nazivom „Šta glasaš, to i jedeš”, a jedna za civilno društvo (FENS) pod nazivom
„Ako ne Evropa, onda šta?” Naša je procena, bazirana na prethodnim iskustvima, da smo ovom kampanjom dosegli do više od 1.000.000 građana, posebno
mladih.
„Izađi da glasaš”, kampanja za parlamentarne izbore 2008.
Građanske inicijative su učestvovale u kampanji za povećanje izlaznosti na parlamentarne i lokalne izbore 11. maja 2008. g. Pored motivisanja birača da izađu na
izbore, cilj kampanje koju smo osmislili („Pravac Evropa”, „Civilno društvo pita”, „Srbija u EU – šta od toga imam ja? Šta od toga ima moj grad”, „Skrati priču, zamisli
život”) bio je da se ukaže na evropsku perspektivu Srbije, da se objasni građanima koja je dobrobit Srbije od članstva u EU, da se pokaže da je raznovrsnost
suština evropskog identiteta, a kroz političke rasprave putem emisija „Civilno društvo pita” da se otvori dijalog o budućnosti Srbije onako kako je vide političke
partije. Kampanju je pratio letak „9. maj – Dan pobede nad fašizmom – Dan Evrope”, CD s kompozicijom „Oda radosti” i događaji u glavnoj beogradskoj ulici i
na Kalemegdanskoj tvrđavi, kao i specijalni dodatak u dnevnom listu Danas posvećen 9. maju.
Program za mlade u kampanjama „Izađi da glasaš”
Program za mlade Građanskih inicijativa je 2008. g. kao deo kampanje „Izađi da glasaš” i „Skrati priču” organizovao seriju javnih događaja uključivanjem oko
3.000 uglavnom mladih ljudi. Kampanja je bila zasnovana na interaktivnim hip-hop i brejkdens nastupima, pozivajući mlade da učestvuju u procesima donošenja odluka i u životu njihovih zajednica. U prvom delu nastupa hiphoperi i brejkdenseri su izvodili svoje tačke na centralnim opštinskim trgovima, što je prema
očekivanju privuklo pažnju mnogobrojnih prolaznika. Kroz ove predstave oni su ohrabrivali posebno mlade ljude da preuzmu aktivnu ulogu u procesima
donošenja odluka, motivisali mlade da sprovedu promene i da tako promovišu neke od ciljeva Nacionalne strategije za mlade, i pozivali mlade ljude da budu
što aktivniji.
18
Za vreme kampanje za parlamentarne izbore 2012. g. Građanske inicijative su podržale zahtev 136 omladinskih organizacija upućen svim političkim partijama
da jasno predstave i da se snažno obavežu da će razvijati i sprovoditi omladinske politike. OCD su objavile zajedničku „Omladinsku platformu” i zatražile od
buduće Vlade da omogući nezavisan „omladinski sektor”, koji će biti podržan istim budžetskim odredbama kao i prethodne godine. U Platformi se takođe
ističe da postojeći institucionalni okvir, koji čine Zakon o mladima, Nacionalna strategija za mlade i prateći Akcioni plan, moraju biti poštovani i u potpunosti
primenjeni. LDP „Preokret”, Srpska napredna stranka, Demokratska stranka, Ujedinjeni regioni Srbije i Zeleni Srbije potpisali su Platformu i obavezali se da će
poštovati sve pomenute tačke.
Legat 14: Publikacije
„Procena stanja organizacija civilnog društva u Srbiji” (2012)
„Etički kodeks organizacija civilnog društva” (2013)
„Javni prostori i kako ih otključati” (2012)
„Kako volontirati u Srbiji” (2011)
„Mogućnosti uvođenja posebnog računovodstva i finansijskog izveštavanja za nedobitne organizacije u Srbiji” (2011)
„NVO u Srbiji 2009” (2010)
„Percepcija i stavovi javnosti o nevladinom sektoru u Srbiji u 2009. godini” (2010)
„Priručnik o računovodstvenom, poreskom i carinskom poslovanju NVO u Srbiji” (2007)
„Pravo na slobodu udruživanja” (2007)
Legat 15: Ministartsvo omladine i sporta
14 MOS Jedno od najznačajnijih dostignuća Građanskih inicijativa bilo je osnivanje Ministarstva omladine i sporta u maju 2007, što se nadovezalo na naš prethodni rad da se mladi prepoznaju kao jedna od ranjivih grupa prema Strategiji za smanjenje siromaštva.
Od oktobra 2000, kada je nova demokratska Vlada ukinula Ministarstvo za mlade, osim Pokrajinskog sekretarijata u Vojvodini nije postojalo nijedno zvanično
telo koje bi bilo zaduženo za mlade i koje bi pokrenulo državnu strategiju u vezi sa unapređenjem položaja mladih u društvu. Verujući da se ne može raspravljati o stimulisanju mladih da učestvuju u procesima odlučivanja dok ne postoji Vladin institucionalni okvir koji bi osigurao neophodnu podršku za omladinske
inicijative, Program za mlade Građanskih
inicijativa ponovo je uspostavio svoje prioritete, prerasporedio resurse da podrži razvoj
održivog institucionalnog okvira za pitanja
mladih i inicirao formiranje Koalicije mladih
Srbije. Osnivanje Ministarstva omladine i
sporta uspešni je završetak četvorogodišnje
borbe omladinskih grupa okupljenih oko
Koalicije mladih Srbije.
Kampanja zagovaranja za uspostavljanje
MOS-a kulminirala je neobičnom kampanjom „Hajde da uzmemo jedan dan od njih,
oni su uzeli našu omladinu”, gde je više od
800 omladinskih aktivista širom Srbije blokiralo rad Vlade. Oni su telefonirali svim dr-
19
žavnim zvaničnicima, slali im imejlove i faksove, postavljajući jedno jedino pitanje: „Da li je to Ministarstvo omladine?” Cela akcija je skrenula pažnju institucija
i javnosti na činjenicu da ne postoji odgovarajući odnos države prema mladim ljudima. Uspostavljanje Ministarstva omladine i sporta odmah je uticalo na
novu dinamiku u okviru omladinskog civilnog sektora, pokretanjem procesa razvoja Nacionalne strategije za mlade, razvijanjem lokalnih politika i pozivom za
dostavljanje predloga projekata sa ciljem da se podrži kapacitet omladinskih grupa u zemlji.
Legat 16: Nacionalna strategija za mlade
Srbija je 2006. još uvek bila jedina evropska država bez Strategije za mlade i imenovanog tela nadležnog za pitanja mladih. Koalicija mladih Srbije (KMS) imala
je od samog početka specifičan pristup da uključi mlade na lokalnom nivou u zalaganju za kreiranje Nacionalne strategije za mlade. GI su učestvovale u planiranju i sprovođenju procesa razvoja Nacionalne strategije za mlade i omogućile sesije planiranja 2007. g., gde su svi relevantni akteri, stručnjaci i predstavnici
omladinskih grupa formulisali preporuke i dizajnirali proces izrade Nacionalne strategije za mlade. GI su takođe doprinele procesu izrade nacrta Nacionalne
strategije za mlade kroz edukaciju 30 predstavnika resurs-centara u Srbiji, 10 jedinica za praćenje i podršku, Ministarstva omladine i sporta, kao i različitih stručnjaka, i razgovarale su s predstavnicima NVO o specifičnim nedoumicama u vezi s predstojećim konsultativnim procesom.
Tim TRI Građanskih inicijativa radio je sa 70 predstavnika nevladinih organizacija na kreiranju predstojećeg konsultativnog procesa kao široko participativnog
i sveobuhvatnog za mlade iz svih delova Srbije i na taj način osigurali da Strategija sadrži prioritete koje su definisali mladih i iz ruralnih oblasti i iz gradova, zaposlenih i nezaposlenih, mladih koji su izloženi riziku, u pismima univeziteta i viših škola, mladih sa invaliditetom itd. Konsultativni proces je pokrio osam tema:
sigurnost, zdravlje mladih, obrazovanje, zapošljavanje, socijalne probleme, učešće mladih u procesima odlučivanja, slobodno vreme i kultura i zaštita životne
sredine.
Legat 17: Nacionalne omladinske krovne organizacije
Program za mlade Građanskih inicijativa je 2009. g. odigrao
zapaženu ulogu u podršci omladinskim organizacijama u
dva važna procesa u omladinskom sektoru u Srbiji. Prvi je
bio u vezi sa osnivanjem Nacionalne asocijacije praktičara/praktičarki omladinskog rada (u daljem tekstu
NAPOR), a drugi je bio u vezi sa osnivanjem Krovne organizacije mladih Srbije (u daljem tekstu KOMS).
Osnivanje NAPOR-a
Posle godine dugog i širokog konsultativnog procesa,
kome je Program za mlade Građanskih inicijativa aktivno
doprineo, u martu 2009. g. osnovana Nacionalna asocijacija
praktičara/ki omladinskog rada (NAPOR). Predstavnici GI su
izabrani u Izvršni odbor i u Statutarnu radnu grupu. GI su takođe pripremile i predlog novog Statuta i Pravila ponašanja
za NAPOR.
Osnivanje KOMS-a
Sredinom 2009. Program za mlade Građanskih inicijativa
inicirao je ponovno okupljanje omladinskih OCD oko inicijative da se osnuje Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS).
Te iste godine Tim za analizu politika Programa za mlade GI
sproveo je uporednu analizu modela konstituisanja nacio-
20
nalnih krovnih organizacija mladih u šest evropskih država (Norveška, Velika Britanija, Španija, Estonija, Hrvatska i Slovenija) i napravio izveštaj koji je pomogao
da se definišu preporuke za Srbiju i izrade osnivačka dokumenta za KOMS i smernice za Osnivačku konferenciju. Uz podršku Fonda za otvoreno društvo Srbija,
Program za mlade Građanskih inicijativa je 2010. g. pripremio brošuru o osnivanju Krovne organizacije mladih Srbije. Na osnivačkoj konferenciji koja je održana
12. marta 2010. osnovan je Krovna organizacija mladih Republike Srbije pred više od 120 predstavnika 56 članova osnivača. GI su predložile, a osnivači usvojili
moderan, sveobuhvatan i fleksibilan skup proceduralnih pravila koja obuhvataju važne odredbe što se odnose na ravnopravnost polova, transparentnost i
odgovornost, kao i izborni sistem pod nazivom „Alternativni sistem glasanja”, koji destimuliše izborno lobiranje. KOMS trenutno okuplja 70 omladinskih organizacija.
Program za mlade GI ostao je aktivno uključen u rad KOMS-a i učestvovao je u prvom procesu strateškog planiranja Krovne organizacije mladih Srbije u 2012.
g. Rad su pomogli predstavnici Evropskog foruma mladih (EYF), kao podrška težnji KOMS-a za članstvom u najvećoj zajednici krovnih organizacija i međunarodnih NVO u Evropi. Strateški plan KOMS-a biće zaokružen posle širokog konsultativnog procesa, dok će konačna Strategija biti usvojena na Generalnog
skupštini KOMS-a 2013. g.
Legat 18: Izgradnja kapaciteta Kancelarija za mlade
16 izgradnja kapaciteta KZM Kada je 2007. g. osnovano Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije, Program za mlade Građanskih inicijativa nastavio je da
se zalaže da razvijanje Lokalnih kancelarija za mlade (LKZM), promovišući na taj način decentralizovano sprovođenje aktivnosti Ministarstva omladine i sporta
(MOS). S verom da će razvijanje Kancelarija za mlade na opštinskom nivou aktivirati učešće omladinskih grupa u procesima odlučivanja, ovo je najefikasnija
strategija za podršku i osnaživanje lokalnog omladinskog sektora, kao i sredstvo za dalju primenu Nacionalne strategije za mlade. Glavni prioritet Programa za
mlade GI postala je izgradnja kapaciteta Lokalnih kancelarija za mlade kao nove opštinske strukture. Izgradnja kapaciteta se usredsredila na:
• promociju Kancelarije za mlade i Kluba
za mlade među mladim ljudima u zajednici;
• razvoj programa koji su zasnovani na
potrebama i interesima mladih;
• razvijanje procedura, strategija i mehanizama za saradnju s relevantnim akterima;
• uspostavljanje sistema rukovođenja i
procedura u okviru Kancelarije i Kluba
za mlade;
• razvijanje modela i procedura za uključivanje mladih u rad Kancelarije za mlade – mobilizacija mladih ljudi i razvijanje dugoročnih mehanizama saradnje
i uključivanja formalnih i neformalnih
omladinskih grupa u rad Kancelarije.
GI su napravile preporuke usmerene ka lokalnoj samoupravi koje daju smernice za regulisanje statusa lokalnih kancelarija za mlade
u okviru lokalne opštinske strukture, kao i za
osnivanje Opštinskog saveta za mlade.
21
Ukupni rezultati u osam opština:
• lokalne kancelarije za mlade postale su deo lokalne administracije kao jedinice različitih odeljenja;
• pozicija lokalnih koordinatora sistematizovana je i oni su zaposleni u različitim jedinicama lokalne samouprave;
• sredstva za omladinske programe odvojena su u okviru opštinskih budžeta;
• lokalni institucionalni okvir dodatno je razvijen i izgrađene su dodatne institucije – dva lokalna saveta za mlade i šest lokalnih klubova za mlade;
• dve opštine su sprovele proces izrade lokalnih akcionih planova (LAP) i osigurale njihovo sprovođenje odvajanjem sredstava u budžetu, dok je pet ostalih
opština iniciralo proces izrade LAP-ova koji će biti završeni sledeće godine;
• pripremljena je analiza trenutnog razvoja nacionalnog i lokalnog institucionalnog okvira.
Kroz intenzivno učešće u konsultativnom procesu u osam opština u Srbiji, Program za mlade Građanskih inicijativa radio je na unapređenju institucionalnog
okvira za mlade, neposredno na lokalnom nivou i posredno na nacionalnom. To je pomoglo da lokalne kancelarije za mlade budu uključene u usvajanje lokalnog akcionog plana za mlade i jačanje institucionalnog okvira za mlade. Na završnoj konferenciji okupili su se svi relevantni akteri (predstavnici ministarstava,
lokalnih samouprava, civilnog društva i donatora) i predstavljene su preporuke o kojima se raspravljalo i one su sumirane. Ove preporuke su dostavljene svim
zainteresovanim stranama i doprinele su razvoju zvaničnog Predloga (Nacrta) Zakona o mladima.
Legat 19: Zakon o mladima
Posle kampanje javnog zastupanja koju su sprovele omladinske NVO, u septembru 2008. g. Ministarstvo omladine i sporta osnovalo je radnu grupu za izradu
Zakona o mladima i koordinatorka Programa za mlade Građanskih inicijativa imenovana je za članicu Radne grupe. Radna grupa je 2009–2010. g. razvijala i
preispitivala inicijalni tekst Zakona. Ministarstvo omladine i sporta je uz podršku Programa za mlade Građanskih inicijativa organizovalo javne prezentacije inicijalnog teksta Zakona i konsultacije sa omladinskim organizacijama u Beogradu. Komentari ovako prikupljeni analizirani su i uključeni u konačan tekst Zakona.
Skupština Republike Srbije je 5. jula 2011. usvojila Zakon o mladima. Zakon reguliše rad takozvanih „reprezentativnih omladinskih organizacija” i obezbeđuje
transparentan mehanizam za finansiranje omladinskih organizacija iz javnih izvora, prepoznaje lokalne kancelarije za mlade, pravi razliku između omladinskih
organizacija i organizacija za mlade itd. Povodom donošenja Zakona o mladima, Građanske inicijative su u saradnji sa ostalim nacionalnim omladinskim organizacijama organizovale promotivna ulična dešavanja u Beogradu.
Legat 20: Obrazovni zakoni
Kao početak reforme obrazovnog sistema u Srbiji, u 2009. su dva nova Zakona stupila na snagu i najavljena je izrada još tri Zakona. Program za mlade Građanskih inicijativa učestvovao je i nastaviće učešće u svim ovim procesima.
Nacrt Zakona o studentskom organizovanju
Program za mlade Građanskih inicijativa nekoliko godina je radio sa formalnim i neformalim grupama na regulisanju Studentskog organizovanja. U ovom
razdoblju Program za mlade je uspevao da mobiliše studenska tela i da kroz konsultativni proces dođe do zajedničkog dogovora o tome kako bi ova oblast
trebalo da bude regulisana. Program za mlade je okupio sve relevantne studentske grupe i formirao neformalnu Mrežu za nezavisno studentsko organizovanje (Mreža NSO) koju čine sledeće organizacije: Studentska unija Srbije, Savez studenata Beograda, Centar za međunarodnu saradnju studenata, Udruženje
romskih studenata Novi Sad, Građanske inicijative i grupa nezavisnih studentskih prodekana iz Beograda. Mreža NSO je usvojila Memorandum o razumevanju
– dokument koji definiše ciljeve Mreže. Mreža NSO je usvojila i dva dokumenta koji predstavljaju stav studenata prema regulisanju Studentskog organizovanja
– Preporuke za regulisanje Studentskog organizovanja i Model zakona o studentskom organizovanju. Ovi dokumenti su prikaz oblasti koju bi trebalo da reguliše Zakon o studentskom organizovanju, i jesu način na koji bi pojedina rešenja trebalo da budu formulisana i osnov za buduće aktivnosti zagovaranja. Kroz
intenzivnu kampanju zalaganja, uspeli smo da nas Miistarstvo prosvete prepozna kao relevantnog učesnika u celom procesu. Kao rezultat toga, dva studentska
predstavnika, jedan iz Studentske unije Srbije i jedan iz Saveza studenata Beograda imenovani su u Radnu grupu za izradu Zakona o studentskom organizovanju, koja je formirana unutar TEMPUS projekta SIGMUS, sa Univerzitetom u Beogradu kao vodećim partnerom.
22
Strategija doživotnog preduzetničkog obrazovanja
17 preduzetnistvo Građanske inicijative su bile jedna od strana u Nacionalnom partnerstvu za promociju preduzetničkog obrazovanja u Srbiji i učestvovale
su u radu Radne grupe na razvijanju Strategije doživotnog preduzetničkog obrazovanja, grupe osnovane u okviru ovog partnerstva. Ostale institucije u ovoj
Radnoj grupi bile su: Ministarstvo prosvete, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo omladine i sporta, Zavod za unapređivanje obrazovanja
i vaspitanja, Nacionalna služba zapošljavanja, Privredna komora Srbije, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, Univerzitet u Beogradu, Unija poslodavaca
i Beogradska otvorena škola. Radna grupa je izradila nacrt Strategije, nacrt Memoranduma o razumevanju i Protokol o saradnji između partnera. Osim toga,
predstavnik Programa za mlade GI učestvovao je u trilateralnom sastanku Srbije, Sirije i Turske u organizaciji Evropske fondacije za obuku u Torinu u Italiji, u vezi
sa nacionalnim strategijama o preduzetničkom obrazovanju.
Osnivanje Saveta partnera za doživotno preduzetničko obrazovanje
Građanske inicijative su 2010. g. organizovale nekoliko
konsultativnih sastanaka s Ministarstvom prosvete, Ministarstvom omladine i sporta, Privrednom komorom
Srbije i Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja. Cilj ovih sastanaka je bio da se ubrza proces uspostavljanja Saveta partnera za doživotno preduzetničko
obrazovanje u skladu sa odredbama Memoranduma
o razumevanju između Ministarstva prosvete i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Protokola
o saradnji između 11 partnera, koja su oba konačno
potpisana u decembru 2010. g. Međutim, došlo je do
problema u komunikaciji između različitih odeljenja u
Ministarstvu prosvete, pa su Građanske inicijative pokrenule intenzivnu komunikaciju s različitim ministarstvima i jedinicama Vlade, posle koje je osnovan Savet
partnera za doživotno preduzetničko učenje i predstavnici Građanskih inicijativa su imenovani za neke
od članova. Ovo je jedan od retkih „presedana” gde
su NVO bili vrsta „veze” i posrednika između različitih
tela Vlade.
Osnaživanje i repozicioniranje Studentskih parlamenata (SP)
Program za mlade Građanskih inicijativa razvio je kampanju zagovaranja za unapređenje pozicije srednjoškolskih (učeničkih) parlamenata i istovremeno pokrenuo aktivnosti u vezi s jačanjem kapaciteta Studentskih parlamenata i njihovih predstavnika. Kampanju su pripremili i sproveli srednjoškolci koji su učestvovali
u projektu gde je savetodavnu ulogu imao mentor iz Programa za mlade Građanskih inicijativa. Nacionalna konferencija je održana u Beogradu, u februaru
2010. g. Pripremljen je i Priručnik o studentskim parlamentima iz finansijsku podršku Ambasade SAD u Beogradu.
Legat 21: Nagrade MLADGRAD
Građanske inicijative su 2010. g. uspostavile nagradu MLADGRAD za lokalne samouprave i medije zarad dalje podrške institucionalnim naporima ka poboljšanju položaja mladih. Cilj je bio da se lokalne samouprave podstaknu da se više angažuju u obezbeđivanju boljeg okruženja za mlade. Ceremonija dodele nagrada uvekse organizuje sredinom avgusta da bi se podudarila sa Međunarodnim danom mladih. Dodela nagrada su podržali Ministarstvo omladine i sporta
i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (tj. Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu).
23
Kandidati su nominovani u tri kategorije:
1) Nagrada za lokalnu samoupravu za ukupan doprinos
unapređenju položaja mladih u lokalnoj zajednici;
2) Nagrada za lokalnu samoupravu za dodeljeni javni
prostor omladinskoj grupi/omladinskoj inicijativi u lokalnoj zajednici;
3) Nagrada za medije za ukupan doprinos unapređenju
položaja mladih u lokalnoj zajednici (2010) ili nagrada za lokalnu omladinsku organizaciju/neformalnu
grupu/građansku inicijativu za doprinos unapređenju saradnje između lokalne samouprave i mladih
(2011. i 2012).
Svake godine dodeljuje se i specijalna nagrada kao podrška određenim aspektima odnosa mladi – lokalna samouprava (za vanredne pojedinačne napore).
Kako u proseku u takmičenju učestvuje 40 opština, ceremoniji dodele nagrada prisustvuju i njihovi gradonačelnici, kojima nagradu dodeljuje Ministar omladine i
sporta.
Svi prikupljeni materijali su se prikazivali na različitim
veb-kanalima (Fejsbuk, Tviter i YouTube) i prošle godine
su postali deo desetominutnog filma „Možemo i bolje”, koji je bio prikazan na dodeli nagrada „MLADGRAD
2012”. Cela ceremonija je prikazana na nacionalnim i lokalnim medijima.
Uspeh projekta potvrđuje sve veći broj opština koje učestvuju u njemu. NVO, mediji i pojedinci, kao i skup partnerskih organizacija, danas uključenih u projekat:
ISC/USAID, OEBS, UNICEF, UNDP, ILO (Međunarodna organizacija rada), IOM (Međunarodna organizacija za migracije), GIZ (Nemačka organizacija za tehničku saradnju), Nacionalna asocijacija za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Erste banka, Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), Tehnička podrška OCD (TACSO),
KOMS, NAPOR i ANEM.
Legat 22: Kampanja „Otvoreno o javnim prostorima”
Ova kampanja Programa za mlade Građanskih inicijativa traje već četiri godine i na jedinstven način sumira iskustvo Građanskih inicijativa u javnom zagovaranju i potvrđuje kvalitet metodologije koju smo razvili u postizanju opipljivih rezultata dugoročnim angažovanjem po ovom pitanju. Pitanja javnog vlasništva
napuštenih javnih prostora i njihove dostupnosti i pristupačnosti neka su od ključnih pitanja prilikom bavljenja organizovanjem civilnog sektora. Većina građanskih inicijativa, projekata i neformalnih grupa nemaju prostor za svoje aktivnosti i svakodnevni kancelarijski rad, zbog nejasnih procedura i uslova, nerazumevanja, nedostatka informacija i vrlo često volje državnih i lokalnih institucija da ih podrži.
19 OJP Značajan segment kampanje jeste pružanje znanja civilnom društvu i jačanje formalnih i neformalnih grupa, organizacija i pojedinaca koji su započeli
različite inicijative za sticanje javnog prostora. Na ovom polju, više od 25 različitih inicijativa podržano je za vreme kampanje „Otvoreno o javnim prostorima”. Podržana su udruženja kao što su Context, ApsArt i neformalna scena Carina kojima je dozvoljeno da koriste površinu od 100 m2 u lokalnoj zajednici
„Studentski grad” na Novom Beogradu. Nezavisne grupe Expedition i InexFilm u Beogradu dobile su podršku za revitalizaciju starog neiskorišćenog prostora
bivše filmske kompanije u jednom beogradskom predgrađu. Kampanja je podržala inicijativu Društvenog centra u Novom Sadu, koji je ušao u neiskorišće24
nu kasarnu Arčibald Rajs i organizuje razne kulturne događaje. Kao nastavak podrške ovoj inicijativi Program za
mlade GI pokrenuo je on-line peticiju „Oživi napuštene
prostore”, kojom je prikupljeno više od 1.700 potpisa za
samo tri dana. Naši napori u zalaganju za otvaranje javnih
prostora za inicijative u lokalnoj zajednici otvorili su pitanje vojne imovine u nekoliko gradova u Srbiji. Jedna od
najuspešnijih inicijativa koju je podržala kampanja bila je
omladinska inicijativa „Špajz” i to što su dobili javni prostor od Opštine Kikinda na vreme od dvadeset godina za
otvaranje omladinskog centra.
Blog www.javniprostori.org pokrenut je sa on-line kartom koja sadrži preko 90 „neiskorišćenih prostora” širom
Srbije; napravljeni su YouTube klip o kampanji, kao i Tviter
i Fejsbuk stranice s više od 1.650 ljudi koji ih prate. U okviru kampanje, objavljene su dve publikacije: „Otvoreno o
javnim prostorima” i praktični vodič „Javni prostori i kako
da ih otključati”.
Legat 23: Kuća ljudskih prava
Građanske inicijative su veoma ponosne što su deo zajedničkih napora organizacija civilnog društva koje se na
različite načine bave ljudskim pravima. Zajedno s Beogradskim centrom za ljudska prava, Helsinškim odborom
za ljudska prava, YUCOM-om i Centrom za praktičnu politiku, 2011. g. osnovali smo Kuću ljudskih prava kao mrežu,
a ona se nalazi u prostoru koji je obezbedio Grad Beograd. Iako sama zgrada još nije funkcionalna, Kuća ljudskih prava se već etablirala kao važna institucija koja reaguje na različite zloupotrebe ljudskih prava i skreće pažnju javnosti i institucija kada su ljudska prava
ugrožena. Pored toga što predstavlja lokalnu mrežu, ona je takođe deo Međunarodne mreže Kućâ za ljudska prava. Značaj ove inicijative vidljiv je u sve većem
broju donatora koji je podržavaju (Holandska ambasada, USAID/ISC, Kancelarija za ljudska i manjinska prava, Ambasada Velike Britanije). Pre svega, značajnu
podršku za rekonstrukciju zgrade Kuće ljudskih prava obezbeđuje norveška ambasada.
25
Download

Preuzmi publikaciju (.pdf)