ИСПИТИВАЊЕ ПРИЈАВА ПОТРАЖИВАЊА И
УЛОГА СТЕЧАЈНОГ УПРАВНИКА
Иван Веселиновић
Крагујевац, 29. март 2013. године
Измене у односу на Закон о стечајном
поступку
 Промене
у обавезном садржају пријаве потраживања
(матични број правног лица, односно јединствени матични
број грађана, као и број текућег рачуна повериоца).
 Преклузивни рок за пријаве потраживања (рок за пријаву
потраживања не може бити краћи од 30 дана, ни дужи од
120 дана од дана објављивања огласа о отварању стечајног
поступка у «Сл. Гласнику РС». Све пријаве поднете по
истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене).
 Обрачун
камата
(за
необезбеђена
потраживања,
обрачунавање уговорених и затезних камата престаје
даном отварања стечајног поступка).
 Закључак о листи признатих и оспорених потраживања
(предвиђен један закључак, на који није дозвољено
подносити приговор. У случају оспоравања потраживања
пријављених на основу извршне исправе, стечајни судија
закључком упућује стечајног управника на парницу).
 Уместо арбитраже, за повериоце оспорених потраживања
уведен је институт медијације.
 Увођење института пребијања потраживања у стечајном
поступку.
Улога стечајног управника у поступку
испитивања потраживања
 Одредбама Закона о стечају није суштински промењена
улога стечајног управника у поступку испитивања
потраживања.
 Стечајни управник утврђује основаност, обим и
приоритет пријављених потраживања према стечајном
дужнику, као и свих обезбеђења потраживања.
 За квалитетно испитивање пријављених потраживања,
стечајни управник мора имати законски одређен број
дана за испитивање (40 дана од истека рока одређеног
од стране стечајног судије за подношење пријава
потраживања), што у пракси није увек случај.
 У пракси се погрешно установило правило да стечајни
управник суду доставља листу признатих и оспорених
потраживања најкасније 5 дана пре испитног рочишта
(стечајни управник доставља листу у року од 5 дана од
истека законског рока који стечајни управник има за
испитивање потраживања).
 Непотпуна
документација
стечајног
дужника
представља проблем у поступку испитивања пријава
потраживања (прибављање документације на други
начин-посредно).
 Квалитет испитивања пријављених потраживања
значајно је побољшан увођењем система ЕРС (стварање
јединствене базе података, могућност уношења
коментара, смањена могућност настанка рачунских
грешака).
 У
поступку испитивања основаности пријављених
потраживања, стечајни управник не би требало да
преузима улогу суда.
 У поступку испитивања потраживања, стечајни
управник мора имати интерактиван приступ и стални
контакт са повериоцима у циљу размене информација и
података (усаглашавање стања), како би се избегло
непотребно парничење.
ФАЗЕ У ПОСТУПКУ ИСПИТИВАЊА
ПРИЈАВЉЕНИХ ПОТРАЖИВАЊА
Уредност пријаве
Одмах по пријему, стечајни управник проверава уредност пријаве. Уколико је пријава неуредна,
стечајни управник би требало да позове повериоца да исту уреди.
Формирање базе података
Податке из пријава потраживања стечајни управник уноси у базу података.
Правна анализа пријављеног потраживања
Провера застарелости потраживања и услова за побијање правних радњи. Провера правног основа
пријављеног потраживања. Провера да ли се по наведеном основу води спор. Провера да ли je
потраживање везано за услов.
Економска анализа пријављеног потраживања
Математичка провера и обрачун камате. Провера да ли је исто исплаћено у ранијем периоду, те да
ли поверилац по неком основу дугује стечајном дужнику.
Изјашњење стечајног управника
Одређивање исплатног реда признатог потраживања, унос података у базу, израда листе
признатих и оспорених потраживања и обавештења о оспоравању.
Пребијање потраживања (Закон о
облигационим односима)
 Пребијање потраживања (компензација) представља
један од начина престанка (гашења) обавеза.
 Потреба да се дефинише могућност пребијања
потраживања у стечају(Закон о стечајном поступку није
садржао овај институт што је изазвало различита
поступања у пракси).
 Пребијање је могуће уколико су кумулативно испуњена
три услова:
Узајамност
Истородност
Доспелост
 Да би дошло до пребијања, потребно је да једна страна
изјави другој да врши пребијање – изјава о
компензацији.
 После изјаве, до пребоја међусобних потраживања
долази даном њиховог сусрета (даном доспелости
касније доспелог потраживања).
 Пребијањем се гасе међусобна потраживања, до
износа мањег потраживања.
 Пребијање се може спровести ако потраживања за која
се тражи пребој нису застарела. Застарелост се цени у
односу на тренутак када су се стекли услови за пребој
потраживања, а не у тренутку када је дата изјава о
компензацији.
Пребијање потраживања (Закон о платном
промету)
 Компензација није дозвољена ако су у тренутку
измирења међусобних обавеза блокирани
рачуни дужника.
 Компензације се не евидентирају преко
банкарских рачуна, већ само у пословним
књигама дужника и повериоца.
Пребијање потраживања (Закон о стечају)
 Отварање стечајног поступка нема утицаја на постојање
права на пребијање потраживања.
 За компензацију у стечају, важе општа правила.
 Поред општих правила о испуњености услова
(узајамност, истородност, доспелост), за компензацију у
стечају потребно је и да је право на пребијање стечено
пре подношења предлога за покретање стечајног
поступка.
 Поверилац је у обавези да до истека рока за пријаву
потраживања суду достави пријаву на целокупан износ
потраживања и изјаву о пребијању. У супротном, губи
право на пребијање.
Случајеви када је пребијање недопуштено
 Ако је стечајни поверилац право на пребијање потраживања
стекао након подношења предлога за покретање стечајног
поступка.
 Ако је потраживање стечено у последњих шест месеци пре
дана подношења предлога за покретање стечајног поступка,
а стечајни поверилац је знао или је морао знати да је дужник
неспособан за плаћање или да је презадужен. (Изузетно од
овог става, пребијање је допуштено, ако је у питању
потраживање које је стечено у вези са испуњењем
неизвршених уговора или потраживање коме је враћено
правно дејство успешним побијањем правног посла или
друге правне радње стечајног дужника).
 Ако су се услови за пребијање стекли правним послом или
другом правном радњом која се може побијати.
ПРИМЕР ЗА ПРЕБИЈАЊЕ
ПОТРАЖИВАЊА
 Привредно




друштво “Y” има потраживање од
привредног друштва “X” по основу испоручене робе.
Привредно друштво “X” има потраживање од
привредног друштва “Y” по основу продаје возила.
Стечајни поступак над привредним друштвом “X”
отворен је дана 01.11.2010. год.
Стечајни поверилац “Y” поднео је пријаву потраживања
дана 07.01.2011. год. уз коју је поднета изјава о
компензацији.
Обрачун камате на пријављено потраживање извршен
је на дан отварања стечајног поступка над стечајним
дужником.
ПРИМЕР ЗА ПРЕБИЈАЊЕ
ПОТРАЖИВАЊА
ПОТРАЖИВАЊЕ ДРУШТВА “Y” (СТЕЧАЈНИ ПОВЕРИЛАЦ)
Бр. рачуна
Датум
Рок плаћања
Главни дуг
Камата
Укупно
22/07
01.05.2007.
01.06.2007.
500.000
150.000
650.000
72/07
01.12.2007.
01.01.2008.
700.000
200.000
900.000
13/08
01.04.2008.
01.05.2008.
1.000.000
350.000
1.350.000
2.200.000
700.000
2.900.000
ПОТРАЖИВАЊЕ ДРУШТВА “X” (СТЕЧАЈНИ ДУЖНИК)
Бр. рачуна
Рок плаћања
Главни дуг
Исплаћено
Укупно
43/10
15.09.2010.
600.000
-
600.000
600.000
-
600.000
ИЗЈАШЊЕЊЕ ПО ПОДНЕТОЈ ПРИЈАВИ
ПОТРАЖИВАЊА
 Потраживање по основу рачуна 22/07 оспорава се због
застарелости.
 Иако је потраживање по основу рачуна 72/07 застарело
у односу на дан када је поднета пријава потраживања,
сходно општим правилима које важе за компензацију,
оно није застарело у односу на дан сусрета међусобних
потраживања (15.09.2010.).
 Испуњени су услови за пребој (потраживања су узјамна,
истородна и доспела).
 Будући да потраживања престају (гасе се) даном
сусрета, с тога и законска затезна камата престаје да
тече након овог датума.
 У конкретном случају, оспорава се камата по
рачуну 72/07 након дана пребоја (у
конкретгном случају у износу од 50.000 дин.).
 Потраживање стечајног дужника у износу од
600.000 дин. пребија се са потраживањем
повериоца по рачуну 72/07 по основу камате
обрачунате до дана пребоја, у износу од 150.000
дин. и дела главног дуга у износу од 450.000,00
дин.
 После
извршеног пребоја, угашено је
потраживање стечајног дужника.
Коначно изјашњење по пријави
потраживања
 Услед
застарелости, оспорава се потраживање по
рачуну 22/07 у износу од 650.000 дин.
 Оспорава се потраживање по рачуну 72/07 у износу од
50.000 дин., по основу камате обрачунате након дана
пребоја међусобних потраживања.
 Врши се пребој међусобних потраживања у износу од
600.000 дин.
 Признаје се потраживање повериоца у износу од
1.600.000 дин. (250.000 дин. по рачуну 72/07 и 1.350.000
дин. по рачуну 13/08).
Пребијање потраживања – отворена
питања
 Из самог закона не произлази обавеза стечајног управника да
прихвати пребијање - компензација није обавезна, али је могућа.
 Поставља се питање каква су права повериоца уколико се стечајни
управник не сагласи са пребијањем, а пријављено потраживање у
целости призна и разврста га у одговарајући исплатни ред? (у
претходном примеру, за стечајног дужника је повољније да
стечајни управник не прихвати компензацију и са аспекта
застарелости потраживања и са аспекта могућег степена намирења
овог повериоца у трећем исплатном реду).
 Да ли ће стечајни управник моћи да од повериоца захтева исплату
целокупног потраживања стечајног дужника и да ли ће у
евентуалном спору поверилац моћи да истиче приговор
компензације?
Условна потраживања (Закон о
облигационим односима)
 Уговор је закључен под условом, ако његов настанак
или престанак зависи од неизвесне чињенице.
 Ако је уговор закључен под одложним условом, уколико
се услов испуни, уговор делује од тренутка његовог
закључења.
 Ако је уговор закључен под раскидним условом, уговор
престаје да важи када настане раскидни услов.
 Ако је уговор закључен под одложним условом,
поверилац чије је право условљено може захтевати
одговарајуће обезбеђење тог права, ако је његово
остварење угрожено.
Условна потраживања (Закон о стечају)
 Повериоцу чије је потраживање везано за одложни услов,
обезбеђују се одговарајућа средства из стечајне масе.
 Ако одложни услов не наступи до правноснажности
решења о главној деоби, потраживање везано за одложни
услов се гаси, а средства се распоређују на остале
повериоце.
 Потраживања везана за раскидни услов узимају се у обзир
приликом деобе стечајне масе ако поверилац пружи
обезбеђење да ће вратити оно што је примио из стечајне
масе када наступи раскидни услов. Ако раскидни услов не
наступи до правноснажности решења о коначној деоби,
сматра се да тај услов није ни постојао.
Потраживања са одложним
условом
Потраживања са раскидним
условом

Потраживање не постоји у тренутку
отварања стечаја, али може настати
уколико се у будућности оствари
одређени услов.

Потраживање постоји у тренутку
отварања стечаја, али може престати
уколико се у будућности оствари
одређени услов.

За повериоце са одложним условом
битан је тренутак правноснажности
решења за главну деобу стечајне масе.

За повериоце са раскидним условом
битан је тренутак правноснажности
решења за коначну деобу стечајне масе.

Уколико би одложни услов настао
након главне а пре завршне деобе,
исплата ових поверилаца у поступку
завршне или накнадне деобе не би
била могућа (законом је одређен тачан
тренутак престанка потраживања, а и
све остале деобе се спроводе на начин
под условима одређеним у поступку
главне деобе).

Ови повериоци исплатиће се у поступку
главне деобе (уколико до тада није
настао раскидни услов), уколико пруже
обезбеђење да ће вратити оно што су
примили из стечајне масе када наступи
раскидни услов (средства обезбеђења:
банкарска гаранција, авалирана меница
и сл.)

Уколико раскидни услов настане до
правноснажности
решења
коначне
деобе, враћена средства због оствареног
раскидног услова представљају накнадно
пронађену
имовину
која
ће
се
расподелити повериоцима у складу са
законом.
ПРИМЕР ПОТРАЖИВАЊА СА
ОДЛОЖНИМ УСЛОВОМ
 Лице против
кога је покренута побојна парница
пријавило је у стечајну масу потраживање чије се
намирење побија.
 Уколико стечајни дужник успе у побојној парници,
противник побијања, након што у стечајну масу врати
имовинску корист стечену правним послом који се
побија, има право да остварује противпотраживање као
стечајни поверилац.
 Будући да у тренутку отварања стечаја не постоји
потраживање овог повериоца, али да оно може настати
у будућности (уколико стечајни дужник успе у побојној
парници) ово потраживање се може признати са
одложним условом.
ПРИМЕР ПОТРАЖИВАЊА СА
РАСКИДНИМ УСЛОВОМ
 Уговором између привредног друштва “X” и привредног друштва
“Y” пренето је потраживање које привредно друштво “X” има према
привредном друштву “Z”. У уговору је наведено да се на име овог
преноса привредно друштво “X” обавезује да привредном друштву
“Y” исплати новчану противвредност у 12 једнаких месечних рата.
Уколико се наведена обавеза не изврши на уговорени начин,
предвиђено је да се уговор раскида.
 У међувремену, над привредним друштвом “Z” отворен је стечајни
поступак.
 Привредно друштво “X” поднело је пријаву потраживања у
стечајном поступку и уз пријаву приложило закључени уговор.
 У конкретном случају, ово потраживање може се признати са
раскидним условом.
Јемство (Закон о облигационим односима)
 Уговором о јемству јемац се обавезује према повериоцу да ће
испунити пуноважну и доспелу обавезу дужника, ако то овај
не учини.
 На јемца који је намирио повериочево потраживање прелази
то потраживање са свим споредним правима и гаранцијама
испуњења.
 Облици јемства:
- супсидијарно јемство – од јемца се може тражити испуњење
обавезе тек након што је главни дужник не испуни у року
одређеном у писаном позиву (изузетак уколико је очигледно да се
из средстава главног дужника не може остварити њено
испуњење, или када се над главним дужником отвори стечај).
- солидарно јемство – поверилац може захтевати испуњење
обавезе било од јемца било од главног дужника или од обојице у
исто време.
 За обавезе настале из уговора у привреди, јемац
одговара као јемац платац (солидарно јемство), осим
ако није другачије уговорено.
 У случају стечаја главног дужника, поверилац је дужан
да пријави своје потраживање и о томе обавести јемца,
у супротном одговора за штету коју би јемац трпео због
тога.
 Евентуално смањење обавезе главног дужника у
стечајном поступку, не утиче на обавезу јемца да
одговара повериоцу за цео износ обавезе.
 Јемац који је исплатио повериоцу његово потраживање,
може захтевати од дужника да му накнади све што је
исплатио за његов рачун, као и камату од дана исплате.
Јемство у случају када је отворен стечај над
дужником
 Јемци могу као стечајни повериоци да захтевају да им се
врати оно што су за стечајног дужника платили пре или
после дана отварања стечајног поступка, ако према
стечајном дужнику имају право регреса.
 Када је јемац исплатио обавезу дужника пре отварања
стечајног поступка, по основу регресног права он постаје
поверилац стечајног дужника, који своја права остварује у
складу са одредбама Закона о стечају.
 Уколико јемац није исплатио обавезу дужника пре отварања
стечајног поступка, исти може поднети пријаву
потраживања, у ком случају његово потраживање има статус
потраживања са одложним условом. У овом случају,
пријављено
потраживање
повериоца
има
статус
потраживања са раскидним условом.
Download

Ivan_Veselinovic_Isp..