УДК 811.163.41’367.625 ‘37
811.163.41’373.611
Гордана Штасни*
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, СРБИЈА
УТИЦАЈ СЕМАНТИЧКОГ САДРЖАЈА НА ДЕРИВАЦИЈУ
ГЛАГОЛА ФИЗИОЛОШКИХ СТАЊА И ПРОЦЕСА
Сажетак. У раду се анализира семантички садржај глагола пљувати који припада тематској скупини глагола физиолошких стања и процеса. Интересује нас на који
се начин семантички садржај одражава на деривацију у оквиру семантичко-деривационог гнезда са одабраним глаголом у мотивној функцији, као и семантичко-творбене
карактеристике деривата у оквиру гнезда. Анализа је спроведена на примерима из
Семантичко-деривационог речника (2006). Рад представља наставак истраживања
у коме су обрађени прототипични представници ове лексичко-семантичке скупине
глагола – глаголи дисати, јести.
Кључне речи: глаголи физиолошких стања и процеса, глагол пљувати/пљунути, семантички садржај, деривација.
1. Према Скоковом тумачењу, имперфективни глагол пљувати, према перфективном пљунути, балтословенског, свесловенског и прасловенског је порекла
(1972: 692). Овај глагол припада глаголима физиолошких стања и процеса, или
физолошких радњи, како их назива Б. Тошовић (1998: 118). Типичним представницима ове семантичке скупине можемо сматрати „глаголе који у основном значењу имају заједничку архисему која би се могла означити као ’имати потребу за
или манипулисати супстанцом неопходном за живот, дисати → увлачити у себе
или избацивати из себе (кроз нос или уста) ваздух; јести → жвакати и гутати,
узимати као храну’” (Штасни 2011: 576). Као што је већ констатовано у наведеном раду, основна разлика међу глаголима овога семантичког типа последица је
аутоматизма (дисати) или вољности (јести) вршења радње исказане глаголом.
Одабрани глагол, међутим, указуje на семантичку подгрупу глагола којима
се означава унутрашњим или спољашњим чиниоцима подстакнута физиолошка
радња (знојити се, балавити, гнојити се). Индукована вољна радња (пљувати)
истовремено је и последица претходне аутоматизоване радње – лучење пљувачних жлезада, која није лексикализована једнолексемском јединицом. Дакле,
* e-mail: [email protected]
Рад је настао у оквиру пројекта Стандардни српски језик: синтаксичка, семантичка и прагматичка истраживања (178004), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
746
Гордана Штасни
радња обухваћена глаголом пљувати истовремено садржи и компонете воље и
аутоматизма, и у томе је њена семантичка специфичност.
2. Семантичке карактеристике глагола пљувати. Глагол пљувати има
широк семантички опсег. Наиме, поред основног значења ’избацивати из уста
(пљувачку или што друго)’ и значења ’влажити пљувачком’ реализовано је и
експресивно значење ’осећати и испољавати одвратност (према коме, чему), и
презирати (кога, шта)’. Семантичка веза између основног и експресивног значења глагола пљувати заснована је на компоненти значења ’избацити’ односно
јавно испољити став или исказати мишљење или осећање веома непријатног
садржаја (одвртаност, гађење). Секундарна семантичка реализација ’показивати
потпуну равнодушност и презир према коме, чему, не држати до кога, чега’ слична је реализацији која је у РСЈ означена као фигуративна, с обзиром на то да у
семантичком садржају имају исту архисему, али и диференцијалну сему високог
ранга (испољавати, и то негативно осећање према некоме или нечему). Разлика је
у врсти негативног осећања: одвртаност – осећање гађења, неподношљивости
(према некоме, нечему) или презир – осећање и показивање крајњег омаловажавања према некоме или нечему.
Развој секундарних реализација подстакнут је метафоризацијом, будући да
долази до замене архисема полазног садржаја у циљном домену, што ће глагол
пљувати у основној реализацији одредити као глагол физиолошке радње, а у
секундарној реализацији као глагол говорења, и то са наглашеном експресивношћу.
У примарној семантичкој реализацији глагол пљувати/пљунути као транзитиван захтева објекатску допуну у беспредлошком акузативу (в. у табели 2.
структурни модел 1). Значење речи која се налази у функцији објекта утиче на
реализацију основног односно секундарног значења. Тако се, на пример, у исказу
пљунути истину реализује фигуративна употреба глагола у једној фигуративној
слици.
Глагол пљувати/пљунути може имати допуне у предлошком акузативу (на/у
+ акузатив) са спацијалним значењем, на пример, пљунути на улицу/у марамицу
Глагол лучити углавном захтева објекатску допуну којом се спецификује врста лучења
(секрета, сокова, пљувачке, слузи и сл.). У лексичком систему постоје и лексикализовани глаголи
овога семантичког типа и тада је номинација мотивисана објектом лучења: сузити – лучити сузе;
балавити/балити – лучити/излучити бале; слинавити/слинити – лучити/излучити слине). Глаголи
представљају деривате првога степена (0 суза → 1 сузити). Између глагола лучити и глагола сузити,
балавити/балити, слинавити/слинити успоставља се хиперо-хипонимијска релација, при чему статус хиперонима има глагол лучити.
У РСЈ семантичка интерпретација глагола пљувати није диференцирана на основно и секундарна значења, већ су основним значењем обухваћене све семантичке варијације овога глагола.
У РМС, међутим, ова су значења хијерархизована и са ознаком фиг. ’осећати према коме, чему одвртаност, презир, презирати’ и вулг. ’показивати потпуну равнодушност и презир према коме, чему,
не држати ништа до кога, чега’.
Прама схватању Д. Гортан Премк, ознаку фигуративно можемо двојако тумачити – као ознаку за реч са фигуративним значењем, или за реч са фигуративном употребом (2011: 28). Рекли
бисмо да је у случају глагола пљувати реализована његова фигуративна употреба. Тако је у примеру
пљунути у лице цела конструкција употребљена као слика, фигура, глагол је употребљен у метафоричној групацији речи.
Утицај семантичког садржаја на деривацију глагола физиолошких стања и процеса
747
(в. у табели 2. модел 2а, 2б) или по + локатив, као у примеру пљувати по улици)
(модел 2в).
[архисема ]
учинити да се
нешто премести из
унутрашњости ван
полазног
садржаја
циљног
садржаја
директивност
диференцијалне
семе
садржај
полазног
садржаја
циљног
садржаја
полазног
садржаја
циљног
садржаја
избацивати/избацити
пљувачку
[физиолошка радња]
испољавати/испољити
мишљење, став
[глагол говорења]
из уста → напоље
јавно износити/изнети
мишљење о некоме
или нечему
конкретно: пљувачка или
непријатна супстанца
апстрактно: осећање; став
(одвратност, гађење;
презир, равнодушност)
Табела 1. Структура семантичког садржаја глагола пљувати/пљунути у
основном и секундарном значењу
Конструкције с предлозима у и на остварују типична значења. „Предлог у
показује да је циљ унутрашњост локализатора; предлог на – спољашњост локализатора” (Антонић: у Пипер и др. 2005: 213). Конструкције по + локатив и на
+ акузатив: пљувати по улици према пљувати на улицу налазе се у конкурентном
односу.
Глагол у секундарним семантичким реализацијама са фигуративном употребом такође има објекатску допуну или допуне истога предлошко-падежног
структурног типа (директни објекат [исказан или неисказан] + у/на + акузатив):
пљунути [истину] у лице, или са исказаним или неискзаним детерминатором:
пљунути на [његове] песме, на [праву] истину; конструкцијом по + локатив такође се може реализовати фигуративна употреба: пљувати по њој/по Пери, дакле
референт обухваћен радњом има обележје особа /+/.
Померање семантике целокупног предлошко-падежног израза углавном је
условљено семантичким садржајем именице у функцији објекатске допуне или
као саставног дела предлошко-падежне конструкције (нпр. пљунути истину у
односу на пљунути жваку; пљунути у марамицу, или пљунути у лице, на истину) што је уједно довело и до диференцирања и осамостаљивања секундарног
значења глагола пљувати.
Модел пљувати по улици уклапа се у моделе са „глаголима типа просути, разлити, размазати, и, по правилу, флуидне објекте локализације”. Предлошко-падежна конструкција по + локатив
са овим глаголима „показује да је простирањем захваћена целе површина локализатора” (Антонић
у: Пипер и др. 2005: 284)
748
Гордана Штасни
Структурни модел
Основна употреба
Фигуративна употреба
структурног модела
структурног модела
1) V + NAk
пљувати/пљунути жваку
пљувати/пљунути истину
2а) V + на + NAk
пљувати/пљунути на улицу
пљувати/пљунути на истину
2б) V + у + NAk
пљувати/пљунути у марамицу
пљувати/пљунути у лице
2в) V + по + NLok
пљувати/пљунути по улици
пљувати/пљунути по њој
Табела 2. Структурни модели основне и фигуративне употребе
глагола пљувати/пљунути
На овом месту даћемо још један семантичко-синтаксички аспект глагола
пљувати са морфемом се. Наиме, глагол пљувати се има нормално реципрочно
значење ’пљувати један другог’ (они се пљују). Међутим, облик се може се наћи у
функцији замене објекта, и у том случају наглашава се не толико сама радња колико
њен вршилац. „Саопштење о радњи треба пре свега примити као податак о томе
какав је он; уп. [мама, дођи да видиш] Цица се пљује!” (Ивић М. 2008: 180).
3. Суфиксирани деривати индуковани основним значењем глагола
пљувати.
3.1. Првостепени глаголски деривати. Деривати мотивисани основним
значењем глагола пљувати имају израженију граматичку него лексичку функцију.
Једну групу деривата чине суфиксирани глаголи. Остајањем у истој морфолошкој
врсти (0 глагол → 1 глагол) у глаголске деривате преноси се целокупан семантички
садржај мотивног глагола. Употребљени суфикси утичу на промену аспекта (0
пљувати → 1 пљу-нути). Глаголски дериват може задржати обележје вида мотивног глагола, са додатном евентуалном деминуцијом и итеративним обележјем
(0 пљувати → 1 пљу-цати10) или да промени аспект у односу на мотивни глагол
и развије деминуцију (0 пљувати → пљуц-нути)11.
Према тумачењу М. Ивић, „догађа се (углавном у разговорном језику) да уместо регуларне
објекатске допуне буде изговорено се уз глагол који значи радњу чије вршење њен објекат доживљава као својеврсни инсулт (2008: 180).
Према Скоку, глаголски деривати глагола пљувати/пљунути јесу деминутиви: имперфективни пљуцати, према перфективном пљуцнути, импф. пљуцкати, пљувкати, пљукати, према пф.
пљукнути, који је, према Скоку, изгубио деминутивно значење (1972: 692).
У деривационој структури мотивног глагола уочљив је формант -увати, који као суфикс,
заправо, не постоји. Клајн га издваја као завршетак и наводи примере: дувати, грувати, мувати,
кљувати и пљувати, а уз то обути – обувати, назути – назувати, изути – изувати (2003: 371).
Видски корелат изведен је суфиксом -нути, који иначе служи за перфективизацију несвршених глагола.
10
Кажемо евентуалној деминуцији зато што према обради у РМС глагол пљуцати има исто значење као пљувати. Клајн наводи да је у „неким глаголима као пљуцкати, звецкати, зуцкати тешко одредити порекло гласа ц, али је очигледно да има ономатопејску односно експресивну функцију” (2003: 328).
Међутим, у његовом регистру се налази глагол пљуцати изведен суфиксом -цати, који долази с итеративним и деминутивним значењем и у јурцати, звоцати, кљуцати, шмрцати (Клајн 2003: 335). Он би се
могао сматрати мотивним за даље деминутивизиране глаголе пљуцкати и пљуцнути чиме би се решио
проблем порекла гласа ц у творбеној основи. Деривациона схема имала би следеће јединице: 0 пљувати →
1 пљу-цати → 2 пљуц-кати → 2 пљуц-нути.
11
О перфективизацији удруженој са деминуцијом писала је И. Грицкат (1955: 90–91).
Утицај семантичког садржаја на деривацију глагола физиолошких стања и процеса
749
Даљу деривацију развиће: а) глагол перфективног вида творбом глаголског
придева трпног: 1 пљунути → 2 пљунут; б) имперфективни деминутивни глагол
деривацијом глаголске именице: 1 пљуцати → 2 пљуц-кати → 3 пљуцка-ње и
истостепеним именичким дериватом са конкретним значењем ’супстанце, материје, слузи’: 2 пљуц-кати → 3 пљуцк-ај).
Суфиксирани првостепени глаголи са својим дериватима
0 пљувати
1<0 пљу-нути, -ем пф., тр.← пљувати.
2<1 пљун-ут 1. гл. прид. трп. ← пљунути. 2. квалит. прид. експр. сасвим налик
на кога, прави-правцати, истоветан.
1<0 пљу-цати импф. пљувати.
2<1 пљуц-кати импф., тр. дем. пљувати мање, слабије.
3<2 пљуцка-ње с гл. имен.
3<2 пљуцк-ај м мало пљувачке што се одједном избаци из уста.
2<1 пљуц-нути пф., тр. једном избацити мало пљувачке или што друго из уста.
3.2. Првостепени именички деривати. Променом морфолошко-категоријалног обележја деривата у односу на мотивну реч стварају се повољни услови за
творбу лексема са доминантнијим лексичким значењем. Поред деривације глаголске именице: 0 пљувати → 1 пљува-ње, изведена је и именица пљувачка са
значењем ’супстанце, материје, слузи’: 0 пљувати → 1 пљув-ачка.12 Дериват је
последица транзитивног обележја глагола и она је у својству објекатске допуне
глаголу пљувати, без обзира на то што се јавља у таутолошкој конструкцији
– пљувати пљувачку. Лексемом пљувачка биће индукован само релациони придев: 1 пљувачка → 2 пљувач-ни, који се јавља у терминолошком споју пљувачна
жлезда и тада је његово значење ’који излучује пљувачку’.
Међутим, значење глагола укључује и место вршења радње, што ће условити
творбу првостепених деривата са конкретним предметним значењем пљува-оница и
пљув-ачница ’судић у који се пљује’. Ове лексеме представљају творбене дублете,
а лексема пљув-отина ’испљунута грудвица пљувачке’13 успоставља блискозначни
однос са дериватима пљуцкај и пљувачка.14
РМС и РСЈ не бележе именице агентивног типа. Међутим, Скок наводи
именице са значењем вршиоца радње и то са паралелном моционом деривацијом:
пљувац, пљувавац, пљуватељ и пљуватељица, пљуваоница, као и именицу у
средњем роду пљувало15 (1973: 692).
12
Занимљив је податак да се суфикс -ачка јавља само у речима играчка и пљувачка (Клајн
2003: 139).
13
Суфикс -отина долази готово само на глаголске основе и означава траг, резултат или остатак глаголске радње: крхотина, струготина, пљувотина, брљотина... (Клајн 2003: 182).
14
У исту парадигматску везу ступају и именички деривати које наводи Скок: пљувача, и од ње
изведене пљувач-ница, затим првостепени дериват пљув-ка, пљув-отка, пљув-оће, пљув-аћа.
15
У РМС пљувало је са значењем ’пљувачница, пљуваоница’, као и пљуваљка.
750
Гордана Штасни
Именица пљувач, иако није забележена у РСЈ и РМС има употребну вредност што потврђују електронски извори. Она може имати агентивно значење,
као у једном новинском наслову „Пљувач Чисора завршио у затвору!”16 или
атрибутивно са човеком као денотатом чија је доминантна особина неумесна и
неоснована критика обично онога што чине други људи, као у примеру „пљувач
је фрустрирани батица, најчешће у касним двадесетим или раним тридесетим,
којег коначно неко примећује”17 . Дериват је мотивисан примарним значењем,
када је доминатна агентивна компонента, док се секундарно значење мотивног
глагола у потпуности преноси у атрибутивну именицу.
Суфиксиране првостепене именице са својим дериватима
0 пљувати
1<0 пљува-ње гл. имен.
1<0 пљува-оница ж судић у који се пљује.
1<0 пљув-ачница ж → пљуваоница.
1<0 пљув-отина ж испљунута грудвица пљувачке.
1<0 пљув-ачка ж терм. биол. слуз која се излучује из нарочитих жлезда у устима човека и животиња и која кваси, влажи храну која се једе.
2<1 пљувач-ни релац. прид. који се тиче пљувачке, који излучује пљувачку.
4. Префиксали. Плодна је префиксална творба у овом семантичко-деривационом гнезду. Префиксација утиче на промену глаголског вида: имперфективни
мотивни глагол пљувати постаће перфективни за-/из-/на-пљувати, а суфуксирани
другостепени деривати глагола запљувати – запљув-авати, испљувати – испљувавати поново попримају имперфективни вид са итеративном компонентом. Од
имперфективних глагола деривиране су глаголске именице: пљување, пљуцање,
пљуцкање; запљувавање, испљувавање.
Префиксираним глаголима који су мотивисани имперфективним глаголом
пљувати обично се исказује почетак вршења радње: запљувати, пропљувати, или
се префиксацијом истиче сативна компонета значења: напљувати (се). Експресивно значење глагола попљувати ’понизити, погрдити, осрамотити’ развило се
метафоризацијом, под утицајем истог асоцијативног механизма као у мотивном
глаголу пљувати.18
Глаголски префиксирани деривати мотивног глагола пљувати (импф.)
1<0 за-пљувати пф. 1. тр. пљувањем загадити. 2. почети пљувати.18
2<1 запљув-авати импф. и итер., тр. ← запљувати.
3<2 запљувава-ње гл. имен. ← запљувавати.
1<0 на-пљувати, -ујем пф., тр. испрљати пљујући, пљувачком, попљувати.
напљувати се медиј. пљујући задовољити потребу за пљувањем.
2<1 напљув-ак м упљувак (од муве).
16
http://www.alo.rs/sport/46449/Pljuvac_Cisora_zavrsio_u_zatvoru
17
http://vukajlija.com/pljuvac-na-drustvenim-mrezama/545877
18
Краткоузлазни акценат на другом слогу.
Утицај семантичког садржаја на деривацију глагола физиолошких стања и процеса
751
1<0 по-пљувати пф., тр. а. пљујући упрљати, покрити пљувачком. б. експр. понизити,
погрдити, осрамотити.
1<0 про-пљувати пф., тр. почети пљувати.
1<0 у-пљувати пф., тр. 1.а. загадити, запрљати (о мувама). б. експр. осрамотити, обезвредитити. 2. поквасити пљувачком. 3. пљујући загадити.
2<1 упљув-авати (се) импф. и итер., тр. ← упљувати (се)19.
3<2 упљувава-ње с гл. имен. ← упљувавати.
2<1 упљув-ак, -вка м 1. оно што муве упљују, јаја муве, траг од муве на нечему.
2. ларва муве и осталих сличних инсеката.
Суфиксирани имперфективни глагол пљуцкати са деминутивним и итеративним значењем има, такође, своје префиксале.19
2<1 о-пљуцкати пф., тр. прекрити што пљувачком, пљуцкајући.
3<2 опљуцк-ивати импф. и итер., тр ← опљуцкати и опљуцнути.
2<1 по-пљуцкати пф., тр. пљуцкајући прекрити пљувачком.
Значење префиксираних деривата који су мотивисани перфективним корелатом пљунути углавном се заснива на семантичкој компоненти квантификативног
типа, са информацијама о количини ’мало’ (запљунути, попљунути) или даљини
’подаље’ (отпљунути) садржаним у потенцијалним семама. Богаћењу семантичког садржаја доприносе префиксални форманти. Облици испљунут и пљунут
као квалитативни придеви представљају семантичке еквиваленте, као и њихови
мотивни глаголи пљунути и испљунути. Префиксалом се ипак истиче усмереност
радње из унутрашњости према споља, односно напуштање неког простора.20
Експресивно значење квалитативног придева пљунут21 односно испљунут
’који је посве сличан некоме, пљунут’, па и идиоматизованих израза пљунути/испљунути отац, донекле осветљавају тумачења у речницима симбола и то
посредством симболичког значења лексеме пљувачка ’личност’, ’печат’ (исти
отисак), ’стваралачка моћ’ и ’плодност’.22 Можемо претпоставити да се у основи
лексичког, па и симболичког значења глагола пљунути и његових деривата налази
научна чињеница да се за генетичку идентификацију (утврђивање идентитета)
поред узорка крви, може користити и узорак пљувачке или било које друге врсте
ткива.
19
У РМС и упљувати (се) импф., без потврде.
20
Према РСЈ, наведено значење је основно значење префикс из(а)- у творби глагола.
У СДР диференцирана су значење лексеме пљунут, -а, -о 1. гл. прид. трп. ← пљунути. 2.
квалит. прид.; експр. сасвим налик на кога, прави-правцати, истоветан.
21
22
Према тумачењу у Малом речнику традиционалних симбола (1999: 112), пљувачка „означава личност власника и печат тврде вере”, а у Rječniku simbola (1987: 519) пљувачка је „1. simbol
stvaranja i uništenja; lučevina obdarena magijskom ili natprirodnom moći s dvostrukim učinkom: sjedinjuje
ili rastače, iscjeljuje ili zagađuje. 2. pljuvačka, povezana s proizvođenjem riječi, utiječe na njihovu snagu.
U Africi, Americi i na Istoku bezbrojni su mitovi koji pljuvački priznaju moć sjemene tekućine, i bezbrojni
su junaci što su se rodili iz ispljuvka nekog boga ili poluboga”.
752
Гордана Штасни
Значење глагола упљувати које је у РМС обележено као експресивно ’осрамотити, обезвредити’ такође се може тумачити истим семантичким механизмом
као развијање експресивног значења мотивног глагола пљувати.23
Глаголски префиксирани деривати мотивног глагола пљунути (пф.)
1<0 за-пљунути пф., тр. пљунути мало (на нешто).24
1<0 ис-пљунути пф., тр. избацити из уста.
испљунути се медиј. → испљувати се.
2<1 испљуну-т 1. гл. прид. трп. ← испљунути. 2. квалит. прид. који је посве
сличан некоме, пљунут.
1<0 о-пљунути пф., тр. пљунути у шаке, дланове.
1<0 от-пљунути, -ем пф., тр. пљунути, најчешће подаље од себе.
2<1 отпљув-авати импф. и итер., тр ← отпљунути.
1<0 по-пљунути, -ем пф., тр. пљунути мало на што.
Суфиксирани глагол пљуцнути (пф., дем.) има, такође, свој префиксал:
о-пљуцнути пф., тр. пљунути, пљуцнути. Префиксација истим префиксалним
формантом углавном се спроводи паралено, и са имеперфективним и са перфективним глаголом (из-, за-, по-).
4.2. Префиксали са истим префиксом и видским корелатима имају веома
различита значења. Префикс за- са имперфективним глаголом (за-пљувати) остварује основно значење у којем је веома важна компонента значења садржана
управо у префиксу: прекривање површине нечега (мазањем, прљањем и сл.) ’пљувањем загадити’. Семантичким садржајем глагола спецификује се начин и врста
прљања површине. Секундарном семантичком реализацијом глагола запљувати
означава се почетак радње или стања, што је основно значење префикса за- које
се у потпуности преноси у дериват.
Значење које је остварено у комбинацији са перфективним обликом глагола
(за-пљунути), са значењем ’мале количине’, није обухваћено семантичком интерпретацијом префикса за- у РСЈ.
4.3. Префиксал са префиксом по- и глаголом пљувати има потпуно исто
значење као и префиксал запљувати. Значење деривата указује на конкурентни
однос префикса за- и по-. Експресивно значење заснива се на метафоризацији,
заменом архисеме полазног садржаја у циљном домену. Према подацима у РСЈ,
префикс по- у глаголске префиксале уноси значење које је најсродније значењу
’радње која се врши делимично, кратко и по површини’. Наиме, префиксирани
глагол у полазном значењу већ има семантички отклон у односу на мотивни
глагол, у семантичком језгру потискује се значење физиолошке радње, а ствара
23
У РСЈ овај је глагол без додатне ознаке и са значењем ’испљувати, попљувати (некога) у
знак презирања, омаловажавања’.
24
Потврду за оправдност примењене сегментације ове изведенице налазимо у следећем Клајновом ставу „смер извођења углавном је неизвестан, па је уместо о перфективизацији или о имперфективизацији сигурније говорити о корелацији, тј. о постојању видских парова” (Клајн 2003: 373).
Утицај семантичког садржаја на деривацију глагола физиолошких стања и процеса
753
се значење са архисемом ’испрљати’. У експресивном значењу важан је објекат
„прљања” односно понижења. То је увек и само човек.
4.4. Само са имперфективним глаголом пљувати комбинују се префикси
на- и про-, а само са перфективним корелатом пљунути префикси о-, од- и у-.
У префиксацији деминутивног имперфективног глагола (пљуцкати) учествују
префикси о- и по-, са перфективним само префикс о- (опљуцнути).
5. Закључак. За анализу је одабран специфичан глагол пљувати/пљунути
из групе глагола са значењем физолошких радњи. Његова специфичност огледа
се у томе што означава физиолошку радњу индуковану неким унутрашњим или
спољашњим чиниоцима, а која истовремено садржи и компонете воље и аутоматизма, основна обележја прототипичних глагола из ове тематске скупине. Постоји
и услов за извршење радње означене глаголом пљувати/пљунути, физиолошки
процес (лучење пљувачних жлезада) који није лексикализиван једнолексемском
јединицом.
На плану лексичке семантике глагол пљувати манифестује, с једне стране,
значајне разлике у односу на глагол дисати чија су секундарна значења индукована метонимијским преносом номинације, или синегдохом, а са друге, показује
сличности са глаголом јести, чије су секундарне реализације условљене матафоризацијом (Штасни 2011: 577, 580). Овај податак истиче важност компоненте
аутоматизма односно вољности вршења физиолошке радње.
На обим и структуру семантичко-деривационог гнезда са мотивним глаголом
пљувати утиче његов семантички опсег и аргументна структура. Примарним
физиолошким значењем биће индуковани претежно сви првостепени деривати,
углавном граматички (пљување – глаголска именица и пљунути – перфективни
глагол). У систему се деминутивизирани глаголи понашају као и њихови мотивни
глаголи – дају углавном граматичке деривате (пљуцкати – пљуцкање).
Префиксална творба је плодна у овом семантичко-деривационом гнезду.
Префиксираним глаголима који су мотивисани имперфективним глаголом пљувати обично се исказује почетак вршења радње: запљувати, пропљувати, или
се префиксацијом истиче сативна компонета значења: напљувати (се). Значење
префиксираних деривата који су мотивисани перфективним глаголом пљунути
углавном се заснива на семантичкој компоненти квантификативног типа, са информацијама о количини ’мало’ (запљунути, попљунути) или даљини ’подаље’
(отпљунути). Богаћењу семантичког садржаја доприносе префиксални форманти.
Међутим, на значење префиксала утиче и аспект мотивног глагола, што потврђује
значење префиксала са истим префиксом (запљувати и запљунути). Секундарна
значења префиксираних глагола индукована су истим семантичким механизмима
као секундарна значења мотивног глагола (пљувати према попљувати).
Доминација лексичког над граматичким значењем деривата доприноси даљој
деривацији. С обзиром на то да је у семантичко-деривационом гнезду прототипичних глагола физиолошких стања и процеса дисати и јести блокирана деривација
агентивних именица, у деривационом систему овога глагола могућа је творба
nomina agentis, што упућује на следећи закључак. Прво, када глагол нема статус
прототипичне лексеме, нити је њиме означено стање нити процес иманентан
754
Гордана Штасни
људском бићу, процес чијим се прекидом или поремећајем угрожава живот човека, може се очекивати деривација агентивних именица (пљувач). Друго, када је у
семантичком садржају мотивног глагола из скупине глагола физиолошких стања
и радњи заступљена компонета значења којом се индукује метафорично значење
(пљувати према говорити) могућа је деривација nomina attributiva (пљувач).
Треће, упоређивањем семантичких интерпретација лексема пљувало и пљуваљка
у РМС и у Скоковом речнику (1972) илустрован је семантички процес губљења
агентивног значења (са човеком као денотатом) и стварања именице другачије
семантичке класе типа nomen instrumentum односно предмета који човеку служи за
обављање те потребе. Наиме, пљувало је са значењем ’пљувачница, пљуваоница’,
као и пљуваљка, а код Скока то су nomina agentis.
Блискозначност је типичан парадигматски однос који се успоставља међу
именичким дериватима овога семантичко-деривационог гнезда: пљувачка – пљувотина – пљуцај.
Литература
СДР2: Гортан-Премк Даринка, Вера Васић, Рајна Драгићевић. Семантичко-деривациони речник. Свеска 2: Човек – унутрашњи органи и ткива, психофизиолошка стања и радње, психофизичке особине, сродство. Нови Сад:
Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику, 2006.
РСЈ: Николић, Мирослав (ур.). Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска,
2007.
РМС: Речник српскохрватскога књижевног језика. I–III. Нови Сад – Загреб:
Матица српска – Матица хрватска, 1971–1976. IV–VI. Нови Сад: Матица
српска, 1967–1969.
Гортан-Премк, Даринка (2011). О квалификатору фигуративно у српским (српскохрватским) дескриптивним речницима. Зборник у част Гордани Вуковић.
Лексикологија – ономастика – синтакса. Нови Сад: Филозофски факултет.
27–39.
Грицкат, Ирена (1995). Деминутивни глаголи у српскохрватском језику. Јужнословенски филолог. XXI. 45–96.
Ivić, Milka (2008). Lingvistički ogledi. Treće, dopunjeno izdanje. Beograd: Biblioteka
XX vek.
Клајн, Иван (1998). Граматички и лексички статус глаголских именица од несвршених глагола. Научни састанак слависта у Вукове дане. 27/2. 149–157.
Lampić, Mario (1999). Mali rečnik tradicionalnih simbola. Beograd: Libretto.
Пипер, Предраг и др. (2005). Прилозаи граматици српског језика. Синтакса
савременог српског језика. Проста реченица (у редакцији Милке Ивић).
Београд – Нови Сад: Институт за српски језик САНУ – Београдска књига
– Матица српска.
Skok, Petar (1973). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Zagreb:
Jugoslаvneska akademija znanosti i umjetnosti, 1973.
Утицај семантичког садржаја на деривацију глагола физиолошких стања и процеса
755
Тошовић, Бранко (1998). Универзална семантичка класификација глагола. Научни
састанак слависта у Вукове дане. 27/2. 113–124.
Chevalier, Jean i Alain Gheerbrant (1987). Rječnik simbola. Zagreb: Nakladni
zavod.
Штасни, Гордана (2011). Семантичко-деривациони потенцијал глагола основних
физиолошкоих стања. Граматика и лексика у словенским језицима, Зборник
радова с међународног симпозијума. 575–594.
Gordana Štasni
THE INFLUENCE OF SEMANTIC CONTENT ON THE DERIVATION OF THE VERBS
WITH THE MEANING OF PHYSIOLOGICAL PROCESSES
Summary
This paper discusses the influence of the semantic content of the verb pljuvati/pljunuti
(to spit) on derivation. This verb belongs to the group of verbs which have the meaning of
physiological processes. The semantic specificity of this verb is reflected in its meaning of
physiological process inducted by some internal and external factors. At the same time, this
verb contains the semantic components of will and automatism which are the basic features of
the prototypical verbs from this semantic group disati, jesti (to breath, to eat).
Influence on the structure of the semantic-derivative nest with the motivated verb pljuvati has it`s semantic content and argument structure. In this nest the prefixation is productive process. The prefixes contribute to enrichment of the semantic content of derivatives. The
verb aspect has the influence on the meaning of the derivatives with prefixes (zapljuvati and
zapljunuti). Secondary meanings of these prefixed units are inducted with the same semantic
mechanism as a secondary meaning of the motivated verb (pljuvati).
The contribution to the further derivation is the dominant lexical meaning according to
the grammatical meaning of derivatives. In the semantic-derivatives nests of the prototypical
verbs disati and jesti the derivation of nomina agentis were blocked, but in the nest motivated
by verb pljuvati it is possible because the process named by this verb is not basic for life. Disorder and interrupting of this process isn’t life threatening. Verb pljuvati could be determined as a
communication verb based on the secondary meaning. Derivation of nomina agentis is a regular
phenomenon in this semantic group. At the same time, the information on etymological dictionary by P. Skok, confirm the some semantic processes – losing of agentive meaning with man as
a referent, and creation of the noun nomina instrumentum (in RMS pljuvalo and pljuvaljka are
nomina instrumentum, but in Skok`s dictionary they are nomina agentis).
Download

утицај семантичког садржаја на деривацију глагола