Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
IZVEŠTAJ NAKON TREĆE FAZE (NAKON IZMULJIVANJA) 1
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Jegrička je vodotok u sastavu OKM HS DTD čiji se sliv prostire u južnom delu Panonskog basena, u srednjoj Bačkoj, na lesnoj terasi između Dunava i Velikog bačkog kanala. Sliv je dužine približno 100 km, prosečne širine oko 14 km i ukupne površine 144.200 ha i zahvata područja opština Vrbas, Bačka Palanka, Temerin i Žabalj. Nakon presecanja prirodnog toka Jegričke trasom kanala Novi Sad ‐ Savino Selo i uključenja ovog vodotoka u OKM HS DTD, izmenjen je prirodni režim voda i slivna površina smanjena na oko 60.000 ha. Korito vodotoka se pruža od ustave Despotovo do ušća u Tisu, a dužina rečnog toka je oko 65 km. Tok je podeljen na tri bazena: 9 Gornji bazen, od ustave Despotovo (na stacionaži vodotoka km 64+150) do preliva Zmajevo (km 47+700). Korito je regulisano, kanalisano, projektovano da prihvati proticaje do oko 24 m3/s; Kroz ustavu Despotovo voda iz kanala Novi Sad ‐ Savino Selo može da se upušta u Jegričku kapacitetom do oko 15 m3/s. 9 Srednji bazen, od preliva Zmajevo do ustave Žabalj II (km 15+000). Do km 30+000 korito je kanalisano, dok nizvodni deo korita nije regulisan. 9 Donji bazen, nizvodno od ustave Žabalj II pa do ušća u Tisu (na km 37 tiske stacionaže), odnosno do crpne stanice Žabalj. Nasipi i ustava na ušću Jegričke u Tisu sprečavaju prodor tiskih velikih voda. Pri ovim visokim vodostajima Tise voda iz Jegričke se evakuiše pumpanjem, crpnom stanicom instalisanog kapaciteta od 16 m3/s (2 x 8 m3/s). Pored toga što korito Jegričke sakuplja i odvodi suvišne vode sa slivnog područja, njene vode se koriste za snabdevanje industrije, navodnjavanje, ribarstvo, sportski ribolov, rekreaciju i sl. Za razliku od većine ostalih kanala OKM ovaj vodotok nije plovan za veća plovila. Prema Pravilniku o utvrđivanju vodnih tela površinskih i podzemnih voda (Sl. glasnik RS, 96/2010) Jegrička je okarakterisana kao značajno izmenjeno vodno telo. Jegrička je svrstana u značajno prirodno dobro, Park prirode treće kategorije. Po klasifikaciji IUCN (International Union for Conversation of Nature) Jegrička je svrstana u V kategoriju ‐ Zaštićeni kopneni predeo (područje održavanih ekosistema). 2
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Monitoring Druga faza obuhvata analizu i monitoring kvaliteta vode sedimenta nakon izmuljivanja kanala Jegrička na deonici od 37+892 do 44+015 km. Monitoring je izvršen 09.05.2014. godine. Monitoring program je obuhvatao uzimanje dva uzorka vode i sedam uzoraka sedimenta. U tabeli 1 dat je prikaz oznaka uzoraka i tačno mesto uzorkovanja, a na slici 1 prikazana su mesta izmuljivanja u trenutku uzorkovanja u okviru monitoring programa. Tabela 1. Oznake uzoraka i koordinate mesta uzorkovanja Lokacija Datum Oznaka GPS koordinate Opis uzorka uzorkovanja uzorkovanja uzorka mesta uzorkovanja N 45°27.327´ 1v Voda E 19°49.595´ 1 12.05.2014. N 45°27.327´ 1s izmuljeni sediment
E 19°49.595´ N 45°27.291´ 2 12.05.2014. 2s izmuljeni sediment
E 19°48.985´ N 45°27.334´ 3 12.05.2014. 3s izmuljeni sediment
E 19°48.254´ N 45°27.446´ 4 12.05.2014. 4s izmuljeni sediment
E 19°47.462´ N 45°27.223´ 5 12.05.2014. 5s izmuljeni sediment
E 19°46.720´ N 45°27.155´ 6 12.05.2014. 6s izmuljeni sediment
E 19°45.816´ N 45°27.718´ 7v Voda E 19°45.021´ 7 12.05.2014. Voda nizvodno od N 45°27.718´ 7s izmuljivanja E 19°45.021´ sediment kod N 45°23.899´ 8 12.05.2014. 8s ustave Žabalj E 20°03.005´ U cilju procene uticaja izmuljavanja na ekološki status vodotoka Jegrička realizovana su istraživanja akvatičnih makrofita, makrozoobentosa i ihtiofaune pre (avgust, 2013. godine) i nakon (jun, 2014. godine) preduzimanja ove mere. Rezultati istraživanja koja su prethodila izmuljavanju i opis metodološkog pristupa ovim istraživanjima su navedeni u Izveštaju: Osnova za biološki monitoring ekološkog statusa vodotoka Jegrička. Da bi se obezbedila komparativnost podataka, kompletan proces istraživanja i metodologija primenjena pre i nakon izmuljavanja su u potpunosti identični. 3
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Slika 1. Jegrička ‐ lokacije uzimanja uzoraka 4
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Na slikama 2, 3 i 4 prikazane su lokacije uzorkovanja vode i sedimenta vodotoka Jegrička. Slika 2. Vodotok Jegrička 12.05.2014. Slika 3. Vodotok Jegrička 12.05.2014. 5
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Slika 4. Vodotok Jegrička 12.05.2014. Slika 5. Tok Jegričke kod Siriga Slika 6. Phragmites australis i Trapa natans Slika 7. Vegetativno širenje trske Slika 8. Populacija vrste Trapa natans 6
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Slika 9. Glyceria maxima Slika 10. Riccia fluitans Slika 11. Populacija Nymphaea alba kod Žablja Slika 12. Populacija Nymphoides peltata kod Žablja 7
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
PROCEDURE UZORKOVANJA I ANALIZE VODE I SEDIMENTA UZORKOVANJE Uzorci sedimenta uzimani su prema standardnoj metodi SRPS ISO 5667‐12. Za uzimanje uzoraka korišćen je Eijkelkamp‐ov “core sampler” za uzimanje neporemećenog sedimenta po dubini. Na ovaj način omogućeno je uzimanje i dubinskog sedimenta čime se u obzir uzela i mogućnost vertikalnog gradijenta zagađenja. Površinski sediment je uzet sa dubine 0‐30 cm, dok je dubinski sa dubine 60‐90 cm. Uzorci sedimenta su sakupljeni u staklene tegle (za analizu organskih materija) i plastične posude (za analizu teških metala). Uzorci vode su uzorkovani u staklene posude od 5 l za analizu organskih materija, a za analizu teških metala u plastične bočice od 200 ml, u plastične flaše za analizu opštih parametara. Svi uzorci su po dopremanju u laboratoriju uskladišteni na 4°C do momenta pripreme uzoraka za analizu. Terensko istraživanje vodene vegetacije je realizovano korišćenjem lakog čamca na vesla, dok je uzorkovanje makrozoobentosa i ihtiofaune rađeno iz motornog čamca. Glavna poteškoća tokom realizacije ovih aktivnosti predstavljali su tzv. čepovi koje je formirala veoma bujna akvatična vegetacija, kao i potopljena debla, a koji su znatno usporavali protok vode i otežavali plovidbu čamaca korišćenih prilikom istraživanja. Hidrobiološka proučavanja reke Jegričke, u cilju procene kvaliteta vode na osnovu prisutnosti makroinvertebrata i merenja osnovnih fizičko – hemijskih parametara, vršena su tokom letnje sezone u avgustu mesecu 2013. godine i u junu mesecu 2014. godine. Uzorkovanje je izvršeno na dva lokaliteta. Uzorci za faunu dna uzimani su bagerom tipa Van – Veen čija površina zahvata iznosi 225cm². Trijaža materijala izvršena je pomoću sistema sita promera oka od 500μm i 150μm, materijal je posmatran živ, i identifikovan do nivoa vrste, a u nekim slučajevima do nivoa familije, pomoću ključeva za determinaciju (Ikomonov, 1959; Macan, 1979; Bogoescu, 1958; Carchini, 1983; Macan, 1960; Mann, 1964; Gordan i Karaman, 1963; Macan, 1956; Stichel , 1933; Hrabe, 1979; Kerovec, 1983; Pennak, 1979.). Materijal je nakon toga fiksiran 70% alkoholom. 8
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
METODE ANALIZE Metode analize vode Nutrijenti Amonijak je određen prema standardnoj metodi (SRPS ISO H.Z1.184:1974) spektrofotometrijski sa Nesslerovim reagensom. Praktična granica kvantitacije je 0,02 mg/l. Nitrati u vodi su određeni spektrofotometrijski prema standardnoj metodi sa sa sulfosalicilnom kiselinom (SRPS ISO 7890‐3:1994). Praktična granica kvantitacije je 0,01 mg/l. Nitriti u vodi su određeni spektrofotometrijski prema standardnoj metodi molekularno‐
apsorpcione spektrometrije (SRPS ISO 6777:1997). Praktična granica kvantitacije je 0,002 mg/l. Fosfati su određeni spektrofotometrijski sa askorbinskom kiselinom prema standardnoj metodi (EPA 365.3). Praktična granica kvantitacije je 0,01 mg PO43‐/l. Ukupan fosfor je određen nakon digestije sa amonijum‐persulfatom spektrofotometrijski sa askorbinskom kiselinom prema standardnoj metodi (EPA 365.3). Praktična granica kvantitacije je 0,01 mg PO43‐/l. Organske materije Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) je određena dihromatnom metodom‐titrimetrijski prema standardnoj metodi (SRPS ISO 6060:1994). Praktična granica kvantitacije je 16 mgO2/l. Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) je određena manometarskom metodom, po uputstvu proizvođača VELP Scientifica Italija. Praktična granica kvantitacije je 4 mgO2/l. Policiklični aromatični ugljovodonici (PAH) su određeni tečno‐tečnom ekstrakcijom analizom u skladu sa EPA 3510C. Metoda ekstrakcije se zasniva na primeni LLE (eng. liquid‐liquid extraction, LLE) na neutralnoj pH vrednosti uzoraka vode upotrebom heksana kao ekstrakcionog sredstva. Dobijeni ekstrakt se potom uparava nakon čega se vrši rekonstituisanje koncentrisanog uzorka heksanom u koji je predhodno dodat interni standard (IS). U zavisnosti od vrste vode koja se ekstrahuje ukoliko je potrebno može se izvršiti prečišćavanje ekstrakta na koloni, napunjenoj ili silika gelom, florisilom ili aluminijumom, u cilju uklanjanja interferirajućih komponenti. Gasna hromatografija se primenjuje za razdvajanje, a za detekciju OC pesticida primenju je se detektor sa zahvatom elektrona (GC/µECD). Analiza PAH je izvršena primenom gasne hromatografije sa masenom spektrometrijom (EPA metoda 8270C, USEPA, 1996d). Gasni hromatograf je temperaturno programiran da omogući razdvajanje i analizu jedinjenja. Kao detektor se koristi maseni spektrometar. U tabeli 2 je dat pregled pojedinačnih jedinjenja iz grupe PAH sa njihovim granicama detekcije i kvantitacije. 9
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Organohlorni pesticidi su određivani tečno‐tečnom ekstrakcijom (eng. liquid‐liquid extraction, LLE) iz tečnih uzoraka u skladu sa standardnom metodom SM 6630 i EPA 1699. Metoda se zasniva na primeni tečno‐tečne ekstrakcije na neutralnoj pH vrednosti uzoraka vode upotrebom metilen‐hlorida kao ekstrakcionog sredstva. Dobijeni ekstrakt se potom uparava nakon čega se vrši rekonstituisanje koncentrisanog uzorka heksanom u koji je predhodno dodat interni standard (IS). U zavisnosti od vrste vode koja se ekstrahuje ukoliko je potrebno može se izvršiti prečišćavanje ekstrakta na koloni, napunjenoj ili silika gelom, florisilom ili aluminijum‐oksidom, u cilju uklanjanja interferirajućih komponenti. Gasna hromatografije se primenjuje za razdvajanje, a za detekciju OC pesticida primenju je se detektor sa zahvatom elektrona (GC/µECD). U tabeli 2 dat je pregled organohlornih pesticida koji se mogu određivati ovom metodom. Volatilne organske komponente su određene nakon pripreme, uvođenjem uzroka u gasni hromatograf sa masenim detektorom (GC/MS) pomoću sistema “purge and trap”. Metoda se može primeniti za većinu volatilnih organskih komponenti koje imaju tačke ključanja ispod 200°C i koje su nerastvorne ili slabo rastvorne u vodi. Razvijena je na osnovu EPA 5030B, EPA8260 i EPA 8000B. Gasni hromatograf je temperaturno programiran da omogući razdvajanje jedinjenja. Kao detektor se koristi maseni spektrometar. U tabeli 2 dat je spisak jedinjenja koja se mogu analizirati ovom metodom. Mineralna ulja ‐ uzorak vode se ekstrahuje primenom pogodnog organskog rastvarača. Polarne supstance se uklanjanju prečiščavanjem na koloni sa ispunom florisila. Prečišćeni ekstrakt se analizira kapilarnom gasnom hromatografijom na nepolarnoj koloni sa plameno‐jonizacionim detektorom (FID). Meri se ukupna površina pikova izmedju standarda n‐decana i n‐
tetracontana. Koncentracija mineralnih ulja se određuje pomoću eksternih standarda, koji se sastoje od dva specificirana mineralna ulja i izračunava se indeks ugljovodonika. Neorganski nemetalni parametri Suspendovane materije su određene gravimetrijski, prema standardnoj metodi APHA‐AWWA‐
WEF 2540 D. Praktična granica kvantitacije je 4 mg/l. Rastvorene materije (suvi ostatak) su određene gravimetrijski, prema standardnoj metodi APHA‐AWWA‐WEF 2540 B. Praktična granica kvantitacije je 23 mg/l. Sulfidi su određivani jodometrijskom titracijom nakon precipitacije cinksulfida prema standardnoj metodi (APHA, AWWA, WEF, 4500‐S2). pH vrednost je određena elektrohemijski prema standardnoj metodi SRPS H.Z1.111:1987 uz pomoć terenskog pH‐metra 340i. Elektroprovodljivost je određena konduktometrijski prema standardnoj metodi SRPS EN 27888:2009 uz pomoć konduktometra WTW Cond 3210. 10
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Deterdženti (anjonske površinski aktivne materije) su određene prema standardnoj metodi (SRPS EN 903:2009), koja se zasniva na reakciji stvaranja soli između katjonske boje metillen‐
plavog i anjonske supstance. Nastala so ekstrahuje se hloroformom. Intenzitet boje plavo obojenog ekstrakta određuje se spektofotometrijski. Metali Koncentracija ukupnih metala u vodi određena je standardnom metodom analize, na atomskom apsorpcionom spektrofotometru (AAS‐Aanalyst 700) u skladu sa EPA metodama, uz prethodno zakišeljavanje cc HNO3 (p.a.). Tabela 2. Spisak ispitivanih parametara u vodi sa oznakom metode i granicama detekcije Ispitivani parametar jed. mere Suspendovane materije mg/l Suvi ostatak filtriranog mg/l uzorka na 105oC Ukupan suvi ostatak mg/l Žareni ostatak mg/l HPK mgO2/l BPK5 mg O2/l Ukupan azot po Kjeldal‐u mgN/l Amonijak mgN/l Nitrati mgN/l Nitriti mgN/l Ukupan fosfor mgP/l Ortofosfati mgP/l Sulfidi mgS2‐/l Detedženti mg/l Indeks ugljovodonika mg/l Metali Gvožđe mg/l Mangan µg/l Nikl µg/l Kadmijum µg/l Hrom, ukupan µg/l Bakar µg/l Olovo µg/l Arsen µg/l Živa µg/l VOC Hloroform µg/l 1.1.1‐trihloretan (1.1.1‐TCE) µg/l
1.2‐dihloretan (1.2‐DCE) µg/l
Oznaka metode SM 2540 D MDL 6 PQL 13 SM 2540 C 24 132 SM 2540 B SM 2540 E SRPS ISO 6060:1994 H1.002 H1.003 SRPS ISO H.Z1.184:1974 SRPS ISO 7890‐3:1994 SRPS EN 26777:2009 EPA 365.3 EPA 365.3 jodometrijski SRPS H.Z1.149:1987 ISO 9377‐2:2000(E) 23 23 16 4 0,02 0,02 0,01 0,002 0,01 0,01 0,5 0,02 0,44 133 133 32 9 0,4 0,06 0,02 0,005 0,02 0,02 2 0,1 1,0 EPA 7000b EPA 7010 EPA 7010 EPA 7010 EPA 7010 EPA 7010 EPA 7010 EPA 7010 H1.004 0,068 0,49 1,09 0,15 0,44 0,44 2,92 1,37 0,16 0,14 1 2,2 0,3 0,9 0,89 5,9 2,64 0,5 H1.001 0,32 0,052 0,049 1,6 0,26 0,245 11
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Ispitivani parametar Benzen Trihloretilen BDHM Toluol DBHM Tetrahloroetilen Hlorbenzen Etilbenzen m+p‐ksilen o‐ksilen Bromoform 1,2‐dihlorobenzen 1,4‐dihlorobenzen Vinilhlorid Pesticidi (organohlorni) Alfa‐BHC Beta‐BHC Gama‐BHC Delta‐BHC Heptahlor Heptahlorepoksid Aldrin Dieldrin Endrin Endrinaldehid Endosulfan I Endosulfan II Endosulfansulfat 4,4’‐DDT 4,4’‐DDD 4,4’‐DDE PAH Naftalen Acenaften Acenaftilen Fluoren Fenantren Antracen Fluoranten Piren Benzo(a)antracen Krizen Benzo(b)fluoranten+ Benzo(k)fluoranten jed. mere µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
Oznaka metode ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l SM 6630 SM 6640 12
MDL 0,073 0,121 0,096 0,211 0,096 0,102 0,124 0,13 0,156 0,206 0,144 0,229 0,263 0,1 PQL 0,365 0,605 0,48 1,06 0,48 0,51 0,62 0,65 0,78 1,03 0,72 1,15 1,32 0,5 2,00 2,00 1,30 1,00 1,00 1,00 1,00 2,50 2,50 0,70 1,00 1,00 1,00 0,80 1,90 0,80 2,00 2,07 0,8 1,23 1,38 0,887 1,30 0,890 3,83 4,10 5,00 5,00 3,25 2,50 2,50 2,50 2,50 6,25 6,25 1,75 2,50 2,50 2,50 2,00 4,75 2,00 10,0 10,3 2 6,15 6,90 4,43 6,50 4,45 19,1 20,5 4,95 24,7 Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Ispitivani parametar jed. mere Benzo(a)piren ng/l Benzo(g,h,i)perilen ng/l Dubenzo(a,h)antracen ng/l Indeno(1,2,3‐cd)piren ng/l Oznaka metode MDL 15 15 15 15 PQL 30 30 30 30 Rezultati analiza površinskih voda su poređene sa Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS, 67/2011). Metode analize sedimenta Sadržaj suve i organske materije Vlaga je određena sušenjem 5‐10 g uzorka na 105°C do konstantne mase, a nakon toga sadržaj organske materije je određen žarenjem na 550°C. Granulometrijska analiza Određivanje raspodele čestica prema veličini zasniva se na kombinaciji prosejavanja i sedimentacije uzorka. Frakcije veće od 0,063 mm se određuju kombinacijom suvog i mokrog sejanja, dok se frakcije manje od 0,063 mm određuju sedimentacijom primenom pipet metode (ISO 11277:2009). Azotne i fosforne materije Azotne materije u sedimentu (amonijak, zbirni nitrat i nitrit i organski azot) određene su u skladu sa Standardnim metodama za analizu voda i otpadnih voda (APHA‐AWWA‐WEF, 1995). Amonijak je u sedimentu uklonjen destilacijom i određen spektrofotometrijski sa Nesslerovim reagensom, dok su nitrati i nitriti određeni zbirno, takođe u formi amonijaka, nakon redukcije Deward‐ovom legurom (ISO 10048). Organski azot je određen po Makro‐Kjeldahl metodi (APHA‐AWWA‐WEF, 1995), Detekcioni limit metode za ukupni azot je 1 mg N/kg vlažnog sedimenta. Ukupan fosfor u sedimentu je određen kolorimetrijski sa amonijum‐fosfomolibdatom nakon digestije u kiseloj sredini (cc HNO3) u trajanju od 0,5 h na 95°C, Detekcioni limit metode za ukupni fosfor je 60 mg N/kg vlažnog sedimenta. 13
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Rezultati za sadržaj azotnih i fosfornih materija su računati na suvu masu. Policiklični aromatični ugljovodonici Nakon ekstrakcije PAH iz sedimenta primenom ultrazvučne ekstrakcije (EPA metoda 3550b, USEPA, 1996a) i prečišćavanja na silika gelu (EPA 3630C) i primenom bakra u prahu (EPA metoda 3660b), zatim uparavanjem ekstrakta u struji azota (EPA metoda 3630C, USEPA, 1996c), urađena je GC/MS analiza (EPA 8270C, USEPA 1996d). Rezultati za sadržaj PAH‐ova su računati na suvu masu. U tabeli 3 data je lista jedinjenja iz grupe PAH koja se mogu analizirati ovom metodom. Organohlorni pesticidi i polihlorovani bifenili Nakon ekstrakcije primenom ultrazvuka (EPA metoda 3550b, USEPA, 1996a) i prečišćavanja na florisilu u skladu sa EPA 8081 i EPA 3620B, i primenom aktiviranog bakra u prahu (EPA metoda 3660b, USEPA, 1996b), nakon uparavanja ekstrakta do suva u struji azota (EPA metoda 3620B, USEPA, 1996c), izvršena je analiza primenom gasne hromatografije sa detektorom sa zahvatom elektrona (GC/µECD) (EPA metoda 8081A, USEPA, 1996d). Rezultati za sadržaj pesticida su računati na suvu masu. U tabeli 3 dat je pregled organohlornih pesticida i polihlorovanih bifenila koji se mogu određivati navedenom metodom. Metali Za određivanje sadržaja Cd, Cr, Cu, Ni, Pb, Zn, Fe i Mn primenjena je plamena atomska apsorpciona spektrofotometriju (APHA‐AWWA‐WEF, 1995) uz prethodnu digestiju uzoraka sa azotnom kiselinom. Rezultati za sadržaj metala su računati na suvu masu. Tabela 3. Spisak analiziranih parametara u suspendovanom nanosu sa oznakama metoda i granicama detekcije Ispitivani parametar Jed. mere Metali Gvožđe
Mangan*
Nikl
Cink
Kadmijum*
Hrom, ukupan*
Oznaka metode mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg 14
EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b MDL 6,8 3,4 19 1,1 1,4 2,2 PQL 14 6,9 38 2,3 2,9 4,5 Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Ispitivani parametar Jed. mere mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg Bakar*
Olovo
Mangan
Nikl
Kadmijum*
Hrom, ukupan*
Bakar*
Olovo
Arsen*
Živa*
Pesticidi* alfa‐HCH
beta‐HCH
gama‐HCH (lindan)
delta‐HCH
Heptahlor
Heptahlorepoksid
Aldrin
Dieldrin
Endrin
Endrinaldehid
Endosulfan I
Endosulfan II
Endosulfansulfat 4,4´‐DDT
4,4´‐DDD
4,4´‐DDE
PAH* Naftalen
Acenaftilen
Acenaften
Fluoren
Fenantren
Antracen
Fluoranten
Piren
Benzo(a)antracen
Krizen
Benzo(b)fluoranten+ Benzo(k)fluoranten
Benzo(a)piren
Benzo(g,h,i)perilen
Dibenzo(a,h)antracen+ Indeno(1,2,3‐cd)piren
PCB (suma)* Oznaka metode EPA 7000b EPA 7000b EPA 7010 EPA 7010 EPA 7010 EPA 7010 EPA 7010 EPA 7010 EPA 7010 H1.004 µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg 15
MDL PQL 2,1 25 0,05 0,11 0,015 0,04 0,04 0,29 0,14 0,02 4,3 51 0,1 0,22 0,03 0,09 0,09 0,59 0,26 0,05 H1.008 (GC/µECD) H1.009 (GC/MSD) H1.008 4,04 4,21 3,07 2,61 2,61 3,69 3,36 3,17 2,90 4,16 2,11 3,64 3,95 3,83 1,51 1,51 3,70 4,31 3,92 3,97 4,43 3,95 3,69 4,45 4,77 4,21 10,1 10,5 7,68 6,53 6,53 9,22 8,39 7,92 7,24 10,4 5,26 9,10 9,88 9,58 3,77 3,77 9,26 10,8 9,80 9,92 11,1 9,88 9,23 11,1 11,9 10,5 Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Ispitivani parametar Dihlorbifenil (PCB 10)
2,4,4´‐trihlorbifenil (PCB 28)
2,2´,5,5´‐ tetrahlorbifenil (PCB 52)
2,2',3,4,4',5'‐heksahlorbifenil(PCB138)
2,2',4,4',5,5'‐heksahlorbifenil (PCB153)
2,2',3,4,4',5,5'‐heptaahlorbifenil(PCB180)
Jed. mere µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg Oznaka metode (GC/µECD) MDL PQL 3,85 2,10 3,10 1,12 2,92 0,830 9,63 5,26 7,74 2,81 7,30 2,08 Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. Glasnik RS, 50/2012) utvrđuju se granične vrednosti zagađujućih materija za ocenu statusa i trenda kvaliteta sedimenta, odnosno ciljna vrednost, maksimalno dozvoljena koncentracija i remedijaciona vrednost (tabela 4) kao i vrednosti zagađujućih materija koje se koriste pri izmuljavanju i dislokaciji sedimenta iz vodotoka odnosno ciljna i remedijaciona vrednost, vrednost limita i verifikacioni nivo (tabela 5). Ciljna vrednost predstavlja graničnu vrednost za koncentraciju zagađujuće supstance u sedimentu ispod koje su negativni uticaji na okolinu zanemarljivi i ona predstavlja dugoročni cilj kvaliteta sedimenta. Maksimalno dozvoljena koncentracija predstavlja graničnu vrednost za koncentraciju zagađujuće supstance u sedimentu iznad koje su negativni uticaji na okolinu verovatni. Ukoliko je prekoračena maksimalno dozvoljena koncentracija za bar jednu zagađujuću supstancu u zapremini od 25 m3 sedimenta na datom lokalitetu, nephodno je inicirati istraživački monitoring u okviru koga bi se utvrdilo da li postoje negativni ekotoksični efekti na rezidencijalnu biotu. Tabela 4. Granične vrednosti za ocenu statusa i trenda kvaliteta sedimenta Parametar Arsen (As) Kadmijum (Cd) Hrom (Cr) Bakar (Cu) Živa (Hg) Olovo (Pb) Nikal (Ni) Cink (Zn) Mineralna ulja (PAH)(1) Naftalen Antracen Fenantren Jedinica mere mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg Ciljna vrednost 29 0,8 100 36 0,3 85 35 140 50 1 0,001 0,001 0,005 16
MDK 42 6,4 240 110 1,6 310 44 430 3000 10 0,1 0,1 0,5 Remedijaciona vrednost 55 12 380 190 10 530 210 720 5000 40 Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Parametar Fluoranten Benzo(a)antracen Krizen Benzo(k)fluoranten Benzo(a)piren Benzo(g,h,i)perilen Indeno(1,2,3‐cd)piren Polihlorovani bifenili (PCB)(2) DDD DDE DDT DDT ukupni (3) Aldrin Dieldrin Endrin Ciklodien pesticidi (4) α‐HCH β‐HCH γ‐HCH (lindan) HCH ukupni(5) Alfa‐endosulfan Heptahlor Heptahlor‐epoksid Jedinica mere mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg Ciljna vrednost 0,03 0,003 0,1 0,02 0,003 0,08 0,06 20 0,02 0,01 0,09 10 0,06 0,5 0,04 5 3 9 0,05 10 0,01 0,7 0,0002 MDK 3 0,4 11 2 3 8 6 200 2 1 9 ‐ 6 450 40 ‐ 20 20 20 ‐ 1 68 0,002 Remedijaciona vrednost 1 4000 4000 2000 4000 4000 4000 Remedijaciona vrednost predstavlja graničnu vrednost iznad koje postoji neprihvatljiv rizik za akvatičnu sredinu ili rizik prenošenja zagađenja putem akvatične sredine. Ukoliko je prekoračena remedijaciona vrednost za bar jednu zagađujuću supstancu u zapremini od 25 m3 na datom lokalitetu, neophodno je razmotriti opcije dislokacije i/ili remedijacije sedimenta. Verifikacioni nivo jeste tip granične vrednosti zagađujuće materije u sedimentu na osnovu koje se vrši ocena kvaliteta sedimenta prilikom njegovog izmuljavanja, u cilju utvrđivanja načina postupanja sa izmuljenim sedimentom i njegova vrednost je ≥ vrednosti limita, a kreće se u rasponu između ciljne i remedijacione vrednosti. Vrednost limita jeste tip granične vrednosti zagađujuće materije u sedimentu na osnovu koje se vrši ocena kvaliteta sedimenta prilikom njegovog izmuljavanja, u cilju utvrđivanja načina postupanja sa izmuljenim sedimentom i njegova vrednost je ≤ verifikacionom nivou, a kreće se u rasponu između ciljne i remedijacione vrednosti. 17
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Tabela 5. Granične vrednosti za ocenu kvaliteta sedimenta pri izmuljivanju sedimenta iz vodotoka Parametar Arsen (As) Kadmijum (Cd) Hrom (Cr) Bakar (Cu) Živa (Hg) Olovo (Pb) Nikl (Ni) Cink (Zn) Mineralna ulja Policiklični aromatični ugljovodonici (PAH)1 Polihlorovani bifenili (PCB)2 DDT ukupni3 Ciklodien pesticidi4 HCH ukupni5 Alfa‐endosulfan Heptahlor Heptahlor‐epoksid Jedinica mere mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg Ciljna vrednost 29 0,8 100 36 0,3 85 35 140 50 1 Vrednost limita 55 2 380 36 0,5 530 35 480 1000 1 Verifikacioni Nivo 55 7,5 380 90 1,6 530 45 720 3000 10 Remedijaciona vrednost 55 12 380 190 10 530 210 720 5000 40 mg/kg 0,02 0,2 1 µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg µg/kg 10 5 10 0,01 0,7 0,0002 10 40 4000 4000 2000 4000 4000 4000 ______________ 1
parametar se odnosi na sumu sledećih jedinjenja: naftalen, antracen, fenantren, fluoranten, benzo(a)antracen, krizen, benzo(k)fluoranten, benzo(a)piren, benzo(g,h,i)perilen, indeno(1,2,3‐cd)piren 2
parametar se odnosi na sumu sledećih pojedinačnih jedinjenja: PCB 28, 52, 101, 118, 138, 153 i 180. 3
parametar se odnosi na sumu DDT, DDD i DDE 4
parametar se odnosi na sumu aldrina, dieldrina i endrina 5
parametar se odnosi na sumu četiri izomera heksahlorcikloheksana: α‐HCH, β/HCH, γ‐HCH, δ‐HCH Ciljne i interventne vrednosti za metale i organske materije odnose se na standardni sediment koji sadrži 10% organske materije i 25% gline (mineralne frakcije čestica veličine <2 μm). Prilikom ocene kvaliteta sedimenta, izmerene vrednosti se koriguju za dati sediment prema izmerenom sadržaju organske materije i sadržaju gline u datom sedimentu i to na način propisan uredbom. Korigovane vrednosti se upoređuju sa graničnim vrednostima zagađujućih materija u sedimentu. Ocena kvaliteta je vršena za svaku navedenu zagađujuću materiju odnosno grupu zagađujućih materija, a konačna ocena kvaliteta sedimenta određena je na osnovu najlošije ocenjene zagađujuće materije odnosno grupe zagađujućih materija. Uredba podrazumeva četiri klase na osnovu rizika po okolinu (tabela 6) i obuhvata teške metale i organske mikropolutante. Bazirana je na tri nivoa rizika na osnovu podataka za toksičnost i ekotoksičnost. Prvi nivo rizika je "zanemarljiv rizik" (sa ovog nivoa su izvedene ciljne vrednosti). Sledeći nivo rizika je 18
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
"maksimalno dozvoljeni rizik" koji je vezan za koncentracije pri kojima nema efekata. Treći nivo rizika predstavlja "izuzetno visok rizik", a odgovara interventnoj vrednosti. Koncentracije iznad ove vrednosti znače da postoji obaveza remedijacije sedimenta. Tabela 6. Kriterijumi za ocenu kvaliteta sedimenta i dozvoljeni načini postupanja sa izmuljenim sedimentom Klasa Kriterijum Načini postupanja sa izmuljenim sedimentom Koncentracije zagađujućih materija u sedimentu su na nivou 0 ≤ Ciljna vrednost prirodnog fona. Sedimenti mogu biti dislocirani bez posebnih mera zaštite. > Ciljna vrednost i ≤ 1 Sediment je neznatno zagađen. Prilikom dislokacije dozvoljeno Vrednost limita je odlaganje bez posebnih mera zaštite u pojasu širine do 20 m > Vrednost limita i ≤ u okolini vodotoka. 2 Verifikacioni limita Sediment je zagađen. Nije dozvoljeno njegovo odlaganje bez > Verifikacioni nivo ≤ posebnih mera zaštite. Neophodno je čuvanje u kontrolisanim 3 Remedijaciona uslovima uz posebne mere zaštite kako bi se sprečilo vrednost rasprostiranje zagađujućih materija u okolinu. Izuzetno zagađeni sedimenti. Obavezna je remedijacija ili > Remedijaciona čuvanje izmuljenog materijala u kontrolisanim uslovima uz 4 vrednost posebne mere zaštite kako bi se sprečilo rasprostiranje zagađujućih materija u okolinu. Izmerene, tj. korigovane koncentracije parametara u sedimentu su poređene sa vrednostima propisanim za verifikacioni nivo (treću klasu) i remedijacionu vrednost (četvrtu klasu), iz razloga što se sedimenti sa koncentracijama ispod ovih vrednosti ne smatraju zagađenim i što je dozvoljeno njihovo odlaganje bez posebnih mera zaštite. Ukupna koncentracija metala često nije dovoljna da definiše toksičnost sedimenta, jer različiti sedimenti pokazuju različit stepen toksičnosti za isti ukupni sadržaj metala u zavisnosti za koju fazu u sedimentu su metali vezani. Distribucija metala u sedimentu može ukazati na potencijalnu opasnost po okolinu kroz način na koji su metali povezani. Na osnovu rezultata sekvencijalne ekstrakcione procedure može se uraditi i procena rizika (tabela 7) – računanjem takozvanog koda procene rizika (KPR) odnosno procenta metala koji se nalazi u izmenljivoj, odnosno karbonatnoj frakciji (Jain, 2004). 19
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Tabela 7. Procena rizika na osnovu procenta metala u izmenljivoj i karbonatnoj frakciji sedimenta u odnosu na ukupnu koncentraciju metala u sedimentu Procena rizika Kriterijum (%) Nema < 1 Nizak 1‐10 Umeren rizik 11‐30 Visok rizik 31‐50 Veoma visok rizik > 50 Zbog navedenih razloga, u svim uzorcima sedimenta u kojima je ukupni sadržaj metala prema Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. Glasnik RS, 50/2012), klasifikovao sediment u klasu 3 i 4, izvršena je i sekvencijalna ekstrakcija metala i računat tzv. kod procene rizika. Sekvencijalna ekstrakcija vršena je po metodi modifikovane BCR sekvencijalne procedure (Jamali i dr., 2009). Ova ekstrakciona procedura razdvaja metale na sledeće frakcije: 1.
Faza rastvorna u kiselinama (RAS) koju čine izmenljivi metali i metali vezani za karbonate (najlakše dostupna, najmobilnija). 2.
Redukovana faza (RED) koja sadrži metale vezane za gvožđe i magan oksihidrokside (frakcija umereno mobilnih metala, oslobađaju se usled promene u redukcionim uslovima). 3.
Oksidovana faza (OKS) koja predstavlja metale vezane za organsku materiju i sulfide (oslobađaju se pod oksidacionim uslovima). 4.
Rezidualna faza (REZ) koja sadrži najmanje interesantne metale sa aspekta mobilnosti i potencijalne toksičnsti jer su to metali vezani za minerale. Ova ekstrakcija se sastoji iz četiri ekstrakciona koraka: → prvi korak ‐ 0,25 g suvog sedimenta, 10 ml 0,11 M sirćetne kiseline, MW digestija 60‐90 sec., → drugi korak ‐ 0,25 g suvog sedimenta, 10 ml 0,5M hidroksilamin‐hidrohlorida, MW digestija 90‐120 sec., → treći korak ‐ 0,25 g suvog sedimenta, 5 ml 8.8 M H2O2, pH=1,5 zagrevano na T=85˚C 1h na vodenom kupatilu (2x); 25 ml 1mol/l CH3COONH4, pH=2; MW digestija 70‐90 sec., → četvrti korak ‐ određivanje rezidualnog sadržaja‐EPA 3051A; ostatak iz III faze + 8ml carske vode (HCl:HNO3=3:1). 20
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Odstupanje ukupne koncentracije dobijene sabiranjem četiri koraka sekvencijalne ekstrakcione procedure i koncentracije dobijene određivanjem pseudoukupnog sadržaja metala u sedimentu je 10%, što je u skladu sa literaturnim podacima (Fytianos i Lourantou, 2004). Biološki monitoring Akvatične makroinvertebrate su grupa organizama koje naseljavaju dno (sedimente, detritus, makrofite, filamentozne alge) slatkovodnih ekosistema tokom celog svog zivota ili dela svog životnog ciklusa. Veličina ovih organizama je >200 do 500 mikrometara (Rosenberg i Resh,1993). Biološke metode procene kvaliteta vоdе, zа rаzliкu оd metоdа kоје kоristе fizičkо‐
hеmiјskе pаrаmеtrе i rеgistruјu trenutnо stanje, registruju dugotrajne posledice zagadjenja. Živi svet akvatičnih ekosistema reflektuje kumulativno i istovremeno dejstvo svih ekoloških faktora, čije promene nekada nisu dovoljne jačine i učestalosti da bi mogle biti detektovane savremenim metodama analitičke hemije. Metode koje se koriste za ovakve procene baziraju se na principu korišćenja indikatorskih organizama (sistem saprobnosti i biotički indeksi). Na strukturu zajednice akvatičnih makroinvertebrata značajan uticaj imaju pre svega abiotički faktori, odnosno fizičko‐hemijske odlike vodenog staništa. Od fizičko‐hemijskih parametara, najveći značaj imaju temperatura, koncentracija rastvorenog kiseonika, saturacija (zasicenost vode kiseonikom), pH vrednost, koncentracija organskih materija i drugi. U odnosu na hidromorfološke karakteristike, na srukturu zajednice makroinvertebrata utiče pre svega, tip podloge, brzina rečnog toka, vodni režim. Svi ovi faktori deluju sinergistički na akvatične makroinvertebrate, a svaka vrsta poseduje različit prag tolerancije, odnosno svaka vrsta ima svoju ekološku valencu u okviru čijih granica preživljava. Prisustvo ili odsustvo neke vrste povezano je i sa arealom odnosno granicom rasprostranjenja te vrste (Rosenberg i Resh, 1993). 21
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
TUMAČENJE REZULTATA ISPITIVANJA 22
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Kvalitet vode Kvalitet vode je ispitan na sadržaj nutrijenata, metala, parametre saliniteta i kiseoničnog režima. Dobijeni rezultati su upoređivani sa Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sediment i rokovima za njihovo dostizanje. Kao granična vrednost uzete su vrednosti datih parametara propisane za II klasu, što odgovara dobrom ekološkom statusu. Sadržaj suspendovanih materija u vodi na obe lokacije je daleko ispod vrednosti propisane za II klasu (25 mg/l, slika 135). Slika 13. Sadržaj suspendovanih materija u vodi Jegričke Sadržaj organskih materija je ispitan preko određivanja koncentracije rastvorenog kiseonika, hemijske i biohemijske potrošnje kiseonika. Sadržaj rastvorenog kiseonika je niži (tj. lošiji kvalitet) na lokaciji 1. Vrednost propisana za II klasu je najmanje 7 mgO2/l. Na osnovu sadržaja rastvorenog kiseonika voda se može svrstati u II/III klasu vodotoka. Na lokaciji 7 je zadovoljen zahtevani kvalitet. Izmerene koncentracije organskih materija (HPK i BPK) u vodi Jegričke na lokacijama 1 i 7 prevazilaze propisane vrednosti za II klasu (slika 14). 23
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Slika 14. Sadržaj parametara kiseoničnog režima u vodi Jegričke Što se tiče sadržaja nutrijenata, u vodi su određivane koncentracije azota (ukupnog), nitratnog, nitritnog i amonijačnog azota. Rezultati su prikazani na slici 15. Koncentracije ukupnog azota na obe lokacije su ispod propisanih 2 mgN/l za II klasu. Na oba lokaliteta sadržaj nitrita je viši od propisanih 0,03 mgN/l za II klasu. Koncentracija amonijačnog azota premašuje propisanu vrednost od 0,1 mgN/l za II klasu na lokaciji 7. Sadržaj nitrata je na obe ispitivane lokacije u okviru propisane vrednosti. Koncentracije ortofosfata i ukupnog fosfora su u propisanim granicama. 24
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Slika 15. Sadržaj nutrijenata u vodi Jegričke
25
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Od metala, izvršena su merenja koncentracije gvožđa, mangana, bakra, cinka, nikla, hroma, kadmijuma, olova, arsena i žive. Za većinu metala izmerene koncentracije su bile veoma niske, daleko ispod granica detekcije metode, što je svakako ispod propisanih vrednosti za II klasu. Jedino su gvožđe, mangan, bakar i hrom detektovani u koncentracijama iznad detekcionih limita metode (slika 16). Na obe ispitivane lokacije kvalitet vode je zadovoljavajući, tj. izmerene koncentracije svih metala su u okviru vrednosti za II klasu. Slika 16. Sadržaj metala u vodi Jegričke
26
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Posmatrajući sve analizirane parametre u vodi Jegričke ustanovljeno je da on pripada III klasi na oba ispitivana lokaliteta. Tabela 8. Klasifikacija vode Jegričke uzorak uzorak vode vode broj 1 broj 7 pH I I elektroprovodljivost I I rastvoreni kiseonik III II suspendovane materije I I suvi ostatak I I HPK III III BPK III III ukupan azot II II amonijak II III nitrati I I nitriti II III ukupan fosfor I I ortofosfati I I Gvožđe II II Mangan I II Nikl I I Cink I I Kadmijum I I Hrom, ukupan I I Bakar I I Olovo I I Živa I I Analizom isparljivih organskih materija i to: vinilhlorida, hloroforma, 1,1,1‐trihloretana (1,1,1‐
TCE), 1,2‐dihloretana (1,2‐DCE), benzena, trihloretilena, bromdihlormetana (BDHM), toluola, dibromhlormetana (DBHM), tetrahloroetilena, hlorbenzena, etilbenzena, ksilena (m, p i o ‐ izomera), bromoforma, 1,4‐dihlorobenzena i 1,2‐dihlorobenzena utvrđeno je da ispitivana jedinjenja nisu prisutna u uzorcima vode Jegričke na oba lokaliteta. Takođe, u uzorcima vode oba lokaliteta nisu detektovana jedinjenja iz grupe organohlornih pesticida (alfa‐HCH, beta‐HCH, gama‐HCH (lindan), delta‐HCH, aldrin, endosulfansulfat, endrinaldehid, endrin, dieldrin, heptahlorepoksid, heptahlor, endosulfan I, endosulfan II, 4,4´‐
DDT, 4,4´‐DDD, 4,4´‐DDE). 27
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Sadržaj mineralnih ulja u uzorcima vode Jegričke (izražen kao indeks ugljovodonika) bio je manji od granice detekcije, odn. granice kvantitacije metode, te na osnovu ovog parametra površinska voda pripada klasi I (Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje „Sl. glasnik RS“, br. 50/2012). Iz grupe policikličnih aromatičnih ugljovodonika sporadično su detektovani fenantren i piren u koncentracijama koje su niže od standarda kvaliteta životne sredine postavljenih Uredbom o graničnim vrednostima prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci koje zagađuju površinske vode i rokovima za njihovo dostizanje („Sl. glasnik RS“, br. 35/2011). Kvalitet sedimenta Sadržaj metala u sedimentu U uzorcima sedimenta ispitan je sadržaj Cd, Cr, Cu, Ni, Pb, Zn, As i Hg. Rezultati sadržaja metala dati su u prilogu 1, a na slikama od 17 do 24 dat je grafički prikaz rezultata. Slika 17. Sadržaj nikla u sedimentu Jegričke 28
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Slika 18. Sadržaj cinka u sedimentu Jegričke Slika 19. Sadržaj kadmijuma u sedimentu Jegričke 29
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Slika 20. Sadržaj hroma u sedimentu Jegričke
Slika 21. Sadržaj bakra u sedimentu Jegričke
30
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Slika 22. Sadržaj olova u sedimentu Jegričke
Slika 23. Sadržaj arsena u sedimentu Jegričke
31
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Slika 24. Sadržaj žive u sedimentu Jegričke
Sadržaj svih analiziranih metala u sedimentu je bio ispod verifikacionog nivoa, tj. odgovara klasi 1. lokacija lokacija lokacija lokacija lokacija lokacija lokacija lokacija 1 2 3 4 5 6 7 8 0 0 0 0 0 0 0 0 Nikl 0 0 0 0 0 0 0 0 Cink 0 0 0 0 0 0 0 0 Kadmijum Hrom, 0 0 0 0 0 0 0 0 ukupan 0 0 0 0 0 0 0 2 Bakar 0 0 0 0 0 0 0 0 Olovo 1 1 1 1 1 1 0 1 Arsen 0 0 0 1 0 0 0 1 Živa Mineralna 1 1 1 0 0 0 0 0 ulja PAH 0 0 0 0 0 0 0 0 PCB 0 0 0 0 0 0 0 0 konačna 1 1 1 1 1 1 0 2 klasifikacija Na osnovu ovih rezultata kao i rezultata analiza sprovedenih u prvoj fazi projekta (pre izmuljivanja) može se reći da radovi na izmuljivanju nisu imali negativan uticaj na sam vodotok. 32
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Sadržaj mineralnih ulja (frakcija ugljovodonika od n‐dekana, C10 do n‐tetrakontana C40) u sedimentu Jegričke na ispitivanim lokalitetima nije prevazilazio maksimalno dozvoljenu koncentraciju od 3000 mg/kg definisanu Uredbom („Sl. glasnik RS“ br. 50/2012). Jedinjenja iz grupe organohlornih pesticida i polihlorovanih bifenila nisu detektovana u sedimentu Jegričke. Slika 25. Sadržaj mineralnih ulja u sedimentu Jegričke Suma policikličnih aromatičnih ugljovodonika (naftalen, antracen, fenantren, fluoranten, benzo(a)antracen, krizen, benzo(k)fluoranten, benzo(a)piren, benzo(g,h,i)perilen i indeno(1,2,3‐
cd)piren)) u sedimentu svih ispitivanih lokaliteta Jegričke ne prevazilazi maksimalno dozvoljenu koncentraciju od 10 mg/kg, prema Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje („Sl. glasnik RS“ br. 50/2012). Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da ispitivani sediment pripada 0 klasi prema Uredbi („Sl. glasnik RS“ br. 50/2012), gde su koncentracije zagađujućih materija u sedimentu na nivou prirodnog fona. 33
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Slika 26. Sadržaj PAH‐ova u sedimentu Jegričke
34
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
PROCENA UTICAJA IZMULJAVANJA NA BIOLOŠKE ELEMENTE RELEVANTNE ZA ODREĐIVANJE EKOLOŠKOG STATUSA VODOTOKA a) Sastav, abudanca i distribucija akvatičnih makrofita Poređenjem rezultata istraživanja realizovanog pre izmuljavanja – u avgustu 2013. godine; i rezultata dobijenih nakon izmuljivanja (jun, 2014. godine) uočavaju se razlike u sastavu, abudanci i distribuciji akvatičnih makrofita na istraživanom području. Pre izmuljavanja ukupno su konstatovane 32 vrste (16 hidrofita i 16 helofita i higrofita), od čega su dve hidrofite (Azolla filiculoides i Cabomba caroliniana) i jedna helofita (Echinochloa crus‐galli) alohtone i veoma raširene na vlažnim staništima Vojvodine. Nakon izmuljavanja konstatovano je prisustvo 30 vrsta akvatičnih makrofita, od čega su 14 hidrofite u užem smislu – flotantne i submerzne biljke, a 16 pripada grupi helofita i higrofita koje grade obalnu emerznu vegetaciju (Tabela 9). Među vrstama zabeleženim nakon izmuljavanja nema alohtonih, odnosno invazivnih biljaka. Takođe, nakon izmuljavanja nisu konstatovane Lemna gibba, Bidens tripartita, Phalaris arundinacea, Scirpus lacustris i Solanum dulcamara. Vrste koje su zabeležene nakon izmuljavanja, a nisu konstatovane pre preduzimanja ove mere, su Ranunculus circinatus i Veronica anagalis‐aquatica. Zaštićene biljne vrste: Nymphaea alba, Salvinia natans, Trapa natans i Iris pseudacorus ("Službeni glasnik RS", 5/2010; Aneks I Bernske Konvencije) konstatovane su na istraživanom području i pre, i nakon izmuljavanja. Abudanca i obrazac rasprostiranja akvatičnih makrofita, kako hidrofita tako i helofita sa higrofitama, duž analiziranih odeljaka toka između Zmajeva i Siriga pokazuju tendenciju ujednačavanja (slike 27 i 28). Ujednačavanje prisustva se ogleda u javljanju populacija vrsta u svakom odeljku sa istom učestalošću. Pored ujednačavanja, uočava se i tendencija pomeranja u nizvodnom pravcu, odnosno smanjenje učestalosti u uzvodnim, i njeno povećanje u nizvodnim odeljcima. U delu toka između Zmajeva i Siriga, nakon izmuljavanja nisu zabeležene vrste Myriophyllum spicatum i Butomus umbellatus. Ove biljke se nisu u potpunosti povukle sa istraživanog područja, prisutne su u delu toka kod Žablja. Promene uočene u delu toka između Zmajeva i Siriga mogu se, u manjoj meri konstatovati i u delu toka kod Žablja (slike 29 i 30). Hydrocharis morsus‐ranae nije konstatovan nakon izmuljavanja, dok Lemna minor nije nađena pre izmuljavanja. U ovim, najnizvodnijim odeljcima uočava se smanjenje populacija vrsta Najas marina i Nymphaea alba, a povećanje populacije Nymphoides peltata, kao i pojava vrsta Butomus umbellatus i Rumex hydrolapathum što je najverovatnije posledica uređivanja obale. Diverzitet vrsta hidrofita i helofita je izražen kroz broj konstatovanih vrsta po odeljku (S) i indeks diverziteta (H’). Broj vrsta hidrofita pokazuje tendenciju porasta u nizvodnom pravcu, dok je pre izmuljavanja ovaj trend bio obrnut (slika 31). Sličan trend uočava se i za helofite, izuzev u odeljcima P‐3 i P‐2A (slika 32). Vrednosti indeksa diverziteta hidrofita takođe pokazuju 35
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
trend porasta u nizvodnom pravcu (slika 33), dok diverzitet helofita ima veće vrednosti u svim odeljcima i generalno pokazuje trend porasta, izuzev u odeljcima P‐3 i P‐2A (slika 34). Tabela 9. Spisak vrsta akvatičnih makrofita zabeleženih 2014. godine 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. Vrsta Azolla filiculoides Lam. 1783 Cabomba caroliniana A. Gray 1837 Ceratophyllum demersum L. 1753 Hydrocharis morsus‐ranae L. 1753 Lemna gibba L. 1753 Lemna minor L. 1753 Lemna trisulca L. 1753 Myriophyllum spicatum L. 1753 Najas marina L. 1753 Nymphaea alba L. 1753 Nymphoides peltata (S. G. Gmelin) O. Kuntze 1891
Potamogeton crispus L. 1753 Ranunculus circinatus Sibth. 1794 Riccia fluitans L. 1753 Salvinia natans (L.) All. 1785 Spirodela polyrrhiza (L.) Schleiden 1839
Trapa natans L. 1753 Bidens tripartita L. 1753 Butomus umbellatus L. 1753 Carex riparia Curtis 1783 Echinochloa crus‐galli (L.) Beauv. 1812
Glyceria maxima (Hartman) Holomberg. 1919
Iris pseudacorus L. 1753 Lycopus europaeus L. 1753 Lythrum salicaria L. 1753 Oenanthe aquatica (L.) Poiret 1798 Phalaris arundinacea L. 1753 Phragmites australis (Cav.) Trin. ex Steudel 1841
Persicaria amphibia (L.) Gray 1821 Polygonum hydropiper L. 1753 Rumex hydrolapathum Hudson 1778
Scirpus lacustris L. 1753 Sium latifolium L. 1753 Sparganium emersum Rehmann 1872
Solanum dulcamara L. 1753 Typha angustifolia L. 1753 Typha latifolia L. 1753 Veronica anagalis‐aquatica L. 1753 Skraćenica
Azo fil
Cab car
Cer dem
Hyd mor
Lem gib
Lem min
Lem tri
Myr spi
Naj mar
Nym alb
Nyp pel
Pot cri
Ran cir
Ric flu
Sav nat
Spi pol
Tra nat
Bid tri
But umb
Car rip
Ech cru
Gly max
Iri pse
Lyc eur
Lyt sal
Oen aqu
Pha aru
Phr aus
Per amp
Per hyd
Rum hyd
Sch lac
Siu lat
Spa eme
Sol dul
Typ ang
Typ lat
Ver ana
2013
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
2014 NZ MZ
+ + + + + + + + + + + + + + SPWS
BSPFS
PWS BSPFS
+ + + + + + + PWS + + + + + + + + + Legenda: SPWS‐strogo zaštićene divlje vrste (“Službeni glasnik” RS, 5/2010); PWS‐zaštićene divlje vrste (“Službeni glasnik” RS, 5/2010); Bern SPFS‐Strogo zaštićene biljne vrste prema Konvenciji o zaštiti živog sveta i prirodnih staništa Evrope, Aneks I, na snazi od 1. March 2002 (http://conventions.coe.int/Treaty/FR/Treaties/Html/104‐1.htm)
36
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Slika 27. Distribucija akvatičnih makrofita u delu toka između Zmajeva i Siriga 2013. 37
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Slika 28. Distribucija akvatičnih makrofita u delu toka između Zmajeva i Siriga 2014. Slika 29. Distribucija akvatičnih makrofita u delu toka kod Žablja 2013. 38
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Slika 30. Distribucija akvatičnih makrofita u delu toka kod Žablja 2014. Slika 31. Uporedni pregled broja zabeleženih vrsta hidrofita u istraženim odeljcima 2013. i 2014. godine 39
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Slika 32. Uporedni pregled broja zabeleženih vrsta helofita i higrofita u istraženim odeljcima 2013. i 2014. godine Slika 33. Uporedni pregled vrednosti indeksa diverziteta hidrofita u istraženim odeljcima 2013. i 2014. godine 40
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Slika 34. Uporedni pregled vrednosti indeksa diverziteta helofita i higrofita u istraženim odeljcima 2013. i 2014. godine b) Odlike vegetacije hidrofita Nakon preduzete mere izmuljavanja dela toka Jegričke između Zmajeva i Siriga, uočava se promena u strukturi akvatične vegetacije koja se prvenstveno ogleda u promeni dominantne vrste, promeni procentualnog učešća ostalih vrsta, kao i u njihovim kvantitativnim odnosima. Dok je u vegetaciji hidrofita pre izmuljavanja dominirala vrsta Salvinia natans, 2014. najveći procentualni udeo ima Trapa natans (slika 35 i 36). Takođe, Trapa natans je prisutna u većem procentu nego što je to bila Salvinia natans 2013. godine. Slede Ceratophyllum demersum i Hydrocharis morsus‐ranae, sa nešto većim procentualnim udelom, dok se učešće vrsta Potamogeton crispus i Najas marina u akvatičnoj vegetaciji se nakon izmuljavanja udvostručilo. 41
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Slika 35. Procentualna zastupljenost hidrofita u vegetaciji dela toka između Zmajeva i Siriga 2013. Slika 36. Procentualna zastupljenost hidrofita u vegetaciji dela toka između Zmajeva i Siriga 2014. 42
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
U delu toka kod Žablja (slike 37 i 38) vrsta Nymphaea alba dominira, dok je pre izmuljavanja ova uloga pripadala Najas marina. Slede Nymphoides peltata i Myriophyllum spicatum, sa neznatno povećanim procentualnim učešćem, dok se prisustvo Salvinia natans utrostručilo. Slika 37. Procentualna zastupljenost hidrofita u vegetaciji dela toka kod Žablja 2013.
Slika 38. Procentualno učešće vrsta u hidrofitskoj vegetaciji dela toka kod Žablja 2014. 43
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Slika 39. Srednji maseni indeksi (levo) i količnik distribucije (desno) hidrofita u delu toka između Zmajeva i Siriga 2013. Slika 40. Srednji maseni indeksi (levo) i količnik distribucije (desno) hidrofita u delu toka između Zmajeva i Siriga 2014. 44
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Slika 41. Srednji maseni indeksi (levo) i količnik distribucije (desno) hidrofita u delu toka kod Žablja 2013. Slika 42. Srednji maseni indeksi (levo) i količnik distribucije (desno) hidrofita u delu toka kod Žablja 2014. Poređenje vrednosti srednjih masenih indeksa hidrofita koji predstavljaju prosečnu abudancu vrste u svim istraživanim odeljcima (MMT ‐ crni stubići na levom delu grafikona, slike 39‐42), odnosno u odeljcima gde je određena vrsta konstatovana (MMO ‐ beli stubići na levom delu grafikona, slike 39‐42), uočava se sa jedne strane trend smanjenja prosečne abudance vrsta zabeleženih u delu toka između Zmajeva i Siriga, dok se sa druge strane uočava izjednačavanje MMT i MMO vrednosti kod vrsta kod kojih su se one razlikovale pre izmuljavanja. Ovo ujednačavanje vrednosti ogleda se i u dostizanju maksimalne vrednosti (1), količnika distribucije vrste (desni deo grafikona na slickama 39‐42) što ukazuje na prisustvo dotične vrste u svim istraženim odeljcima Jegričke između Zmajeva i Siriga. Ista tendencija smanjenja prosečne abudance, ali i širenja duž ispitivanog područja uočena je i za hidrofite u delu toka kod Žablja. 45
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
MAKROZOOBENTOS Na osnovu kvalitativne analize makrozoobentosa na vodotoku Jegrička, u istraživanom periodu konstatovano je ukupno 6 različitih grupa akvatičnih makroinvertebrata. Na osnovu kvalitativne analize, konstatovane su sledeće grupe makroinvertebrata: Hirudinea, Oligochaeta, Isopoda, Ephemeroptera, Odonata i Diptera (Tabela 10). Taksonomska analiza izvršena je do nivoa vrste kod grupa: Oligochaeta i Isopoda. U okviru klase Ologoheta konstatovano je prisustvo 7 vrsta karakterističnih za α – mezosaprobni tip voda, odnosno, voda koje su organski dodatno opterećene, i to najčešće kao rezultat čovekove aktivnosti. Indeks saprobnost po Pantle‐ Buck‐ u izračunat je na osnovu Oligochaeta. Prema ovom indeksu vodotok Jegrička ima kvalitet vode koji odgovara α – mezosaprobni tipu voda, što ovu vodu klasifikuje u III klasu boniteta (Tabela 12). Tabela 10. Rezultati uzorkovanja mokroinvertebrata datum 21.08.2013. 21.08.2013. 24.06.2014. 24.06.2014.
lokalitet sirig žabalj sirig žabalj grupe/
Hirudinea 3 2 Oligochaetae Branchiura sowerby 1 1 Limnodrilus hoffmeisteri 5 19 38 Limnodrilus claparedeanus 1 1 4 Limnodrilus helveticus 1 Limnodrilus udekemianus 3 1 Psammoryctides albicola 1 Tubifex tubifex 2 2 21 11 Isopoda Aselus aquaticus 4 Ephemeroptera 3 2 Odonata 9 1 Diptera Chironomidae 6 17 7 19 Bezzia sp. 4 2 2 46
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Tabela 11. Rezultati merenja fizičko‐hemijskih parametara datum lokalitet TSS (mg/l) TOC (mg/l) NO3 (mg/l) SUR (mg/l) COD (mg/l) BOD (mg/l) cO2( mg/l) O2 (%) т (C0) PH Ep(µS) 21.08.2013. sirig 4.7 2.1 <0.5 <0.5 6.4 3.1 21.08.2013. žabalj 47 4.5 <0.5 0.8 13.8 6.3 24.06.2014. sirig 6.0 3.4 1.3 1.1 9.4 4.8 4.0 48.4 24.1 7.6 525 24.06.2014. žabalj 18.2 5.1 <0.5 1.4 14.6 7.3 4.4 53.2 24.7 7.0 844 Tabela 12. Indeks saprobnosti na osnovu Oligochaeta Datum групе/
локалитет Oligochaetae Branchiura sowerby Limnodrilus hoffmeisteri Limnodrilus claparedeanus Limnodrilus helveticus Limnodrilus udekemianus Psammoryctides albicola Tubifex tubifex Indeks saprobnosti Stepen saprobnosti Klasa boniteta 21.08.2013. sirig 1 5 1 21.08.2013
. žabalj 3 24.06.2014. 24.06.2014. sirig žabalj 19 1 1 38 4 1 1 1 2 3.2 α mezosaprobna III 2 47
21 11 3.5 3.4 α α mezosaprobna mezosaprobna III III Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
IHTIOFAUNA Analizom ihtiofaune vodotoka Jegrička do 2014. godine konstatovano je prisustvo 20 vrsta, 18 rodova iz 8 porodica: Cyprinidae (Abramis brama – deverika, Blicca bjoerkna – krupatica, Cyprinus carpio – šaran, Carassius carassius ‐ barski karaš, Carassius gibelio ‐ srebrni karaš, Rutilus rutilus – bodorka, Rhodeus amarus – gavčica, Scardinius erythrophthalmus – crvenperka, Tinca tinca – linjak, Hypophthalamichthys nobilis ‐ sivi tolstolobik, Pseudorasbora parva ‐ amurski čebačok); Cobitidae (Misgurnus fossilis ‐ čikov); Esocidae (Esox lucius ‐štuka); Ictaluridae (Ameiurus nebulosus ‐ patuljasti som, Ameiurus melas ‐ crni patuljasti som); Siluridae (Silurus glanis ‐ som); Centrarchidae (Lepomis gibbosus ‐ sunčanica); Percidae (Perca fluviatilis – grgeč, Sander lucioperca ‐ smuđ); Gobiidae (Proterorhinus semilunaris ‐ glavoč cevonos). Najbrojnija je porodica šarana koja je zastupljena sa 11 vrsta, porodica grgečki i patuljastih somova sa 2, dok su ostale porodice zastupljene sa po jednom vrstom (tabela 13). Od introdukovanih vrsta, konstatovanih u ovom periodu istraživanja, prisutne su srebrni karaš, sivi tolstolobik, amurski čebačok, patuljasti som, crni patuljasti som i sunčanica. One čine 66.4% od ukupnog broja ulovljenih individua, dok u masenom udelu introdukovane vrste čine 43% (slika 43). Slika 43. Odnos nativnih i introdukovanih vrsta riba u individualnom udelu na vodotoku Jegrička konstatovanih do jula 2014. godine 48
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Tabela 13. Sastav i struktura zajednice riba vodotoka Jegrička Vrsta Šaranke Abramis brama (deverika) Blicca bjoerkna (krupatica) Cyprinus carpio (šaran) Carassius carassius (barski karaš) Carassius gibelio (srebrni karaš) Rutilus rutilus (bodorka) Rhodeus amarus (gavčica) Scardinius erythrophthalmus (crvenperka) Tinca tinca (linjak) Hypophthalamichthys nobilis (sivi tolstolobik)
Pseudorasbora parva (amurski čebačok) Čikovi Misgurnus fossilis (čikov) Štuke Esox lucius (štuka) Patuljasti somovi Ameiurus nebulosus (patuljasti som) Ameiurus melas (crni patuljasti som) Somovi Silurus glanis (som) Sunčanice i basovi Lepomis gibbosus (sunčanica) Grgečke Perca fluviatilis (grgeč) Sander lucioperca (smuđ) Glavoči Proterorhinus semilunaris (glavoč cevonos) Ukupno Broj ind.
%
12
20
17
2
453
133
23
26
23
4
11
1.37
2.28
1.93
0.23
51.54
15.13
2.62
2.96
2.62
0.46
1.25
1
0.11
4
0.46
11
93
1.25
10.58
5
0.57
11
1.25
20
9
2.28
1.02
1
879
0.11
100.00
Biomasa (g) 1316.0 3035.0 27994.0 6.0 31970.5 3402.0 49.5 319.0 3095.0 10103.0 30.0 78.0 2094.4 464.0 4114.0 8800.0 163.0 1407.0 5048.0 4.0 103492.4 %
1.272
2.933
27.049
0.006
30.892
3.287
0.048
0.308
2.991
9.762
0.029
0.075
2.024
0.448
3.975
8.503
0.157
1.360
4.878
0.004
100.000
Ekološkom analizom ihtiofaune vodotoka Jegrička, u pogledu individualnog udela konstatovana je eudominacija srebrnog karaša (51%), bodorke (15%) i crnog patuljastog soma (10%). U subdominantne vrste spadaju crvenperka (2.9%), gavčica (2.6%), linjak (2.6%), krupatica (2.3%), grgeč (2.3%), dok su šaran (1.9%) deverika (1.4%), patuljasti som (1.2%), sunčica (1.2%) i smuđ (1%) recedentne vrste. Ostale vrste spadaju u subrecedentne (slika 95). U masenom udelu dominiraju šaran (29.3%), srebrni karaš (28%) i sivi tolstolobik (10.6%). Ove tri vrste čine blizu 70% u masenom udelu. Sa više od 5% zastupljeni su još samo som (9.2%) i smuđ (5.3%). 49
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Slika 44. Indeks diverziteta i ravnomernost rasporeda taksona na vodotoku Jegrička konstatovanih do jula 2014. godine Pored indeksa diverziteta (H’ 1.79), indeks ravnomernosti rasporeda taksona (J 0.6) daje realniju sliku o stanju životne zajednice ihtiofaune ovog vodotoka (slika 44). Veliki udeo introdukovanih, invazivnih vrsta u reci od 66% ukazuje da je Jegrička značajno izmenjeno stanište pod velikim antropogenim uticajem. Ovaj odnos nije se značajnije promenio ni nakon projektnih aktivnosti izmuljivanja tokom 2014. godine. Smanjivanje brojnosti alohtonih elemenata ihtiofaune može se postići sanacionim izlovom, kao i planskim poribljavanjima sa autotonim vrstama, kojima je ova sporotekuća reka još uvek adekvatno stanište. Svakako treba istaći da se u Jegričkoj nalazi stabilna populacija linjaka (Tinca tinca) strogo ugrožene vrste, a u manjem broju prisutni su barski karaš (Carassius carassius) i čikov (Misgurnus fossilis), takođe strogo zaštićene vrste u Srbije čija konzervacija treba da bude jedan od prioritetnih aktivnosti za očuvanje biološke raznovrsnosti. 50
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
ZAKLJUČAK Nakon završenih radova izmuljivanja sedimenta (12.05.2014.) izvršena je analiza vode na dve lokacije (N 45°27.327´, E 19°49.595´ i N 45°27.718´, E 19°45.021´) i ustanovljeno ja da kvalitet vode Jegričke nakon izmuljivanja odgovara III klasi prema parametrima kiseoničnog režima (rastvoreni kiseonik, HPK, BPK) i nutrijentima. Kvalitet sedimenta nakon obavljenog izmuljivanja je dobar, tj. odgovara klasama 0, 1 i 2 (u najvećem broju uzoraka i za većinu metala i za organske polutante je klasa 0) što pokazuje da je proces izmuljivanja uspešno sproveden i nije imao negativan uticaj na vodotok. Nakon završenih radova izmuljivanja sedimenta (12.05.2014.) izvršena je analiza sedimenta na osam lokacija i rezultati sprovedenih analiza ukazuju da je kvalitet vode i sedimenta Jegričke nakon izmuljivanja zadovoljavajući, odn. sa aspekta sadržaja metala i specifičnih organskih polutanata ne prevazilazi maksimalno dozvoljene koncentracije postavljene Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje („Sl. glasnik RS“, br. 50/2012) i Uredbom o graničnim vrednostima prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci koje zagađuju površinske vode i rokovima za njihovo dostizanje („Sl. glasnik RS“, br. 35/2011). Sadržaj metala u sedimentu nakon obavljenog izmuljivanja je ispod verifikacionog nivoa, tj. odgovara klasama 0, 1 i 2 (u najvećem broju uzoraka i za većinu metala je klasa 0) što pokazuje da je proces izmuljivanja uspešno sproveden i nije imao negativan uticaj na vodotok. Sadržaj specifičnih organskih polutanata je u okviru klase 0. Nakon izmuljivanja konstatovan je neznatno manji broj vrsta nego pre preduzimanja ove mere. Nakon izmuljivanja nisu konstatovane alohtone/invazivne vrste ni u jednom od analiziranih odeljaka zabeležene pre preduzimanja ove mere. Zabeležene su dve, pre izmuljavanja nezabeležene, autohtone vrste. Populacije vrsta zaštićenih kao prirodne retkosti nisu pokazale drastične promene. Uočen je trend povećanja broja vrsta i indeksa diverziteta u istraženim odeljcima Jegričke. Izuzetak od uočenog trenda porasta diverziteta uočava se u helofitskoj (obalnoj) vegetaciji odeljaka P‐3 i P‐2A. Izmuljivanje je uticalo na promene u strukturi hidrofitske vegetacije i distribuciji vrsta koje je čine na istraživanom području, a koje se prvenstveno ogledaju u redosledu vrsta po dominantnosti, prosečnoj učestalosti i rasprostranjenosti. Uočen je trend smanjenja prosečne abudance i širenja konstatovanih vrsta duž istraženog područja sa ujednačenijom abudancom. Promene uočene u obalnoj vegetaciji ne mogu se sa sigurnošću dovesti u isključivu vezu sa izmuljivanjem. Rezultati istraživanja vegetacije akvatičnih makrofita pre izmuljivanja ukazivali su na relativnu fragmentisanost 51
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
akvatičnih staništa duž toka između Zmajeva i Siriga, gde su brojni čepovi, nastali usled zarastanja korita vodenom vegetacijom usporavali tok i, sa jedne strane sprečavali širenje, a sa druge omogućavali veoma veliku produkciju pojedinim vrstama. Nakon izmuljivanja došlo je do ujednačavanja uslova duž celog ispitivanog toka, što se ogleda u smanjenju prosečne abudance vrsta, ali i njihovom širenju na ceo tok koji je ovom prilikom istraživan. Na osnovu rezultata biomonitoringa može se zaključiti da je ekološki status vodotoka nakon izmuljivanja, sa aspekta akvatične vegetacije, bolji nego što je bio pre izmuljavanja, ali je važno naglasiti da je neophodan dalji monitoring koji bi pokazao dalekosežnije posledice izmuljivanja na akvatičnu vegetaciju. Na osnovu ovako dobijenih rezultata može se zaključiti da je postupak izmuljivanja izvršen na odgovarajući bezbedan način koji nije uticao na kvalitet i vode i sedimenta nizvodno od sprovedene aktivnosti. 52
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
PRILOG REZULTATI ANALIZA VODE I SEDIMENTA JEGRIČKE 53
Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Vrsta uzorka: površinska voda Tip uzorka: trenutni Lokacija uzimanja uzoraka: Koordinate lokacije uzorkovanja: N 45°27.327´ Procedura uzorkovanja: SRPS ISO 5667‐4:1997 Postupak uzorkovanja: ručno Datum i vreme uzorkovanja: 12.05.2014. Datum prijema uzorka u laboratoriju: 12.05.2014. Identifikaciona oznaka uzorka: 129/2014 Datum obavljanja ispitivanja: 12‐30.05.2014. Ispitivani parametar Jed. mere Oznaka metode Temperatura vazduha Temperatura vode Boja* Miris* Vidljive materije* pH Elektroprovodljivost Rastvoreni kiseonik Suspendovane materije Suvi ostatak filtriranog uzorka na 105°C Žareni ostatak Gubitak žarenja HPK BPK5 Ukupan azot Ukupan azot po Kjeldal‐u Amonijak Nitrati Nitriti Ukupan fosfor Ortofosfati Sulfidi Anjonski detedženti E 19°49.595´ C C opisno opisno opisno µS/cm mgO2 /l mg/l SRPS H.Z1.106:1970
SRPS H.Z1.106:1970
vizuelno vizuelno
vizuelno
SRPS H.Z1.111:1987 SRPS EN 27888:1993 SRPS EN 25814:2009 SM 2540 D 14,5 18,0 bez bez bez 7,69 578 6,90 <6 Merna nesigurnost
±0,1 ±0,1 / / / ±0,02 ±12 ±0,1 / mg/l SM 2540 C 312 ±27
I mg/l mg/l mgO2/l mg O2/l mgN/l mgN/l mgN/l mgN/l mgN/l mgP/l mgP/l mgS2‐/l mg/l SM 2540 E računski, SM 2540 Е SRPS ISO 6060:1994 H1.002 računski H1.003 SRPS ISO H.Z1.184:1974 SRPS ISO 7890‐3:1994 SRPS EN 26777:2009 EPA 365.3 EPA 365.3 SM 4500‐S2‐ E SRPS EN 903:2009 190 122 27 7 1,11 0,92 0,064 0,159 0,030 0,026 0,017 2,45 <0,06 ±16
±10
±1
±1
/
±0,05
±0,004
±0,02
±0,002
±0,003
±0,002
±0,3
/
‐ ‐ III III II ‐ II I II I I ‐ I o
o
54
Izmerena vrednost klasa** ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ I I III I Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Ispitivani parametar Indeks ugljovodonika Metali Gvožđe Mangan Nikl Cink Kadmijum Hrom, ukupan Bakar Olovo Živa VOC Hloroform 1.1.1‐trihloretan (1.1.1‐
TCE) 1.2‐dihloretan (1.2‐DCE) Benzen Trihloretilen BDHM Toluol DBHM Tetrahloroetilen Hlorbenzen Etilbenzen m+p‐ksilen o‐ksilen Bromoform 1,2‐dihlorobenzen 1,4‐dihlorobenzen Vinilhlorid Pesticidi alfa‐HCH beta‐HCH gama‐HCH (lindan) delta‐HCH Heptahlor Heptahlorepoksid Aldrin Dieldrin Endrin Endrinaldehid Endosulfansulfat Endosulfan I Izmerena vrednost <0,404 0,423 35,8 < 1,09 < 0,011 < 0,15 2,34 1,50 < 2,92 <0,16 <1,60 Merna nesigurnost
/ ±0,04 ±6,4 / / / ±0,47 ±0,29 / / / µg/l
<0,052 / ‐ µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l <0,049 <0,073 <0,121 <0,096 <0,211 <0,096 <0,102 <0,124 <0,13 <0,156 <0,206 <0,144 <0,229 <0,263 <0,1 < 2,00 < 2,00 <1,30 < 1,00 < 1,00 < 1,00 < 1,00 < 2,50 < 2,50 < 0,70 < 1,00 <1,00 / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ Jed. mere Oznaka metode mg/l mg/l µg/l µg/l mg/l µg/l µg/l µg/l µg/l µg/l µg/l
ISO 9377‐2:2000(E) EPA 7000b EPA 7010 EPA 7010 EPA 7000b EPA 7010 EPA 7010 EPA 7010 EPA 7010 H1.004 H1.001 SM 6630 55
klasa** ‐ ‐ II I ‐ I ‐ I I ‐ ‐ ‐ Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Ispitivani parametar Endosulfan II 4,4´‐DDT 4,4´‐DDD 4,4´‐DDE PAH Jed. mere Oznaka metode ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l Izmerena vrednost < 1,00 < 2,00 < 0,80 < 1,90 <10,0 <1,80 <2,07 <1,23 7,2 <2,22 <6,50 <4,45 <3,83 <4,10 Merna nesigurnost
/ / / / / / / / ±0,3 / / / / / Naftalen Acenaftilen Acenaften Fluoren Fenantren Antracen Fluoranten Piren SM 6440 Benzo(a)antracen Krizen Benzo(b)fluoranten+ ng/l <4,95 / Benzo(k)fluoranten Benzo(a)piren ng/l <15,0 / Benzo(g,h,i)perilen ng/l <15,0 / Dibenzo(a,h)antracen+ ng/l <15,0 / Indeno(1,2,3‐cd)piren *Parametar/metoda nije u obimu akreditacije ** Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS, 67/2011) 56
klasa** ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Vrsta uzorka: površinska voda Tip uzorka: trenutni Lokacija uzimanja uzoraka: Koordinate lokacije uzorkovanja: N 45°27.718´ Procedura uzorkovanja: SRPS ISO 5667‐4:1997 Postupak uzorkovanja: ručno Datum i vreme uzorkovanja: 12.05.2014. Datum prijema uzorka u laboratoriju: 12.05.2014. Identifikaciona oznaka uzorka: 136/2014 Datum obavljanja ispitivanja: 12‐30.05.2014. Ispitivani parametar Temperatura vazduha Temperatura vode Boja* Miris* Vidljive materije* pH Elektroprovodljivost Rastvoreni kiseonik Suspendovane materije Suvi ostatak filtriranog uzorka na 105°C Žareni ostatak Gubitak žarenja HPK BPK5 Ukupan azot Ukupan azot po Kjeldal‐u Amonijak Nitrati Nitriti Ukupan fosfor Ortofosfati Sulfidi Anjonski detedženti E 19°45.021´ C C opisno opisno opisno µS/cm mgO2 /l mg/l SRPS H.Z1.106:1970
SRPS H.Z1.106:1970
vizuelno vizuelno
vizuelno
SRPS H.Z1.111:1987 SRPS EN 27888:1993 SRPS EN 25814:2009 SM 2540 D 14,5 18,2 bez bez bez 7,66 583 7,15 <6 Merna nesigurnost
±0,1 ±0,1
/
/
/
±0,02
±11
±0,1
/
mg/l SM 2540 C 243 ±21
I mg/l mg/l mgO2/l mg O2/l mgN/l mgN/l mgN/l mgN/l mgN/l mgP/l mgP/l mgS2‐/l mg/l SM 2540 E računski, SM 2540 Е SRPS ISO 6060:1994 H1.002 računski H1.003 SRPS ISO H.Z1.184:1974 SRPS ISO 7890‐3:1994 SRPS EN 26777:2009 EPA 365.3 EPA 365.3 SM 4500‐S2‐ E SRPS EN 903:2009 142 101 29 7 1,76 1,53 0,182 0,179 0,047 0,027 0,019 3,71 <0,06 ±12
±9
±1
±1
/
±0,09
±0,01
±0,03
±0,003
±0,003
±0,002
±0,45
/
‐ ‐ III III II ‐ III I III I I ‐ I Jed. mere o
o
Oznaka metode 57
Izmerena vrednost klasa** ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ I I II I Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Ispitivani parametar Indeks ugljovodonika Metali Gvožđe Mangan Nikl Cink Kadmijum Hrom, ukupan Bakar Olovo Živa VOC Hloroform 1.1.1‐trihloretan (1.1.1‐
TCE) 1.2‐dihloretan (1.2‐DCE) Benzen Trihloretilen BDHM Toluol DBHM Tetrahloroetilen Hlorbenzen Etilbenzen m+p‐ksilen o‐ksilen Bromoform 1,2‐dihlorobenzen 1,4‐dihlorobenzen Vinilhlorid Pesticidi alfa‐HCH beta‐HCH gama‐HCH (lindan) delta‐HCH Heptahlor Heptahlorepoksid Aldrin Dieldrin Endrin Endrinaldehid Endosulfansulfat Endosulfan I Izmerena vrednost <2,02 0,36 22,7 < 1,09 <0,011 < 0,15 <0,9 2,36 < 2,92 <16 <0,32 Merna nesigurnost
/
±0,03
±4,1
/ / / / ±0,45 / / / µg/l
<0,052 / ‐ µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
µg/l
ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l <0,049 <0,073 <0,121 <0,096 <0,211 <0,096 <0,102 <0,124 <0,13 <0,156 <0,206 <0,144 <0,229 <0,263 <0,1 < 2,00 < 2,00 <1,30 < 1,00 < 1,00 < 1,00 < 1,00 < 2,50 < 2,50 < 0,70 < 1,00 <1,00 / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ Jed. mere Oznaka metode mg/l mg/l µg/l µg/l mg/l µg/l µg/l µg/l µg/l µg/l µg/l
ISO 9377‐2:2000(E) EPA 7000b EPA 7010 EPA 7010 EPA 7000b EPA 7010 EPA 7010 EPA 7010 EPA 7010 H1.004 H1.001 SM 6630 58
klasa** ‐ II I ‐ I ‐ ‐ I ‐ ‐ ‐ Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Ispitivani parametar Endosulfan II 4,4´‐DDT 4,4´‐DDD 4,4´‐DDE PAH Jed. mere Oznaka metode ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l Izmerena vrednost < 1,00 < 2,00 < 0,80 < 1,90 <2,0 <1,80 <2,07 <1,23 <6,90 <2,22 <6,50 4,96 <3,83 <4,10 Merna nesigurnost
/ / / / / / / / / / / ±0,12 / / Naftalen Acenaftilen Acenaften Fluoren Fenantren Antracen Fluoranten Piren SM 6440 Benzo(a)antracen Krizen Benzo(b)fluoranten+ ng/l <4,95 / Benzo(k)fluoranten Benzo(a)piren ng/l <15,0 / Benzo(g,h,i)perilen ng/l <15,0 / Dibenzo(a,h)antracen+ ng/l <15,0 / Indeno(1,2,3‐cd)piren *Parametar/metoda nije u obimu akreditacije ** Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS, 67/2011) 59
klasa** ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Vrsta uzorka: izmuljeni sediment Tip uzorka: trenutni, površinski 0‐50 cm Lokacija uzimanja uzoraka: Koordinate lokacije uzorkovanja: N 45°27.327´ Procedura uzorkovanja: SRPS ISO 5667‐12:2005 Postupak uzorkovanja: ručno Datum i vreme uzorkovanja: 12.05.2014. Datum prijema uzorka u laboratoriju: 12.05.2014. Identifikaciona oznaka uzorka: 130/2014 Datum obavljanja ispitivanja: 12‐30.05.2014. Ispitivani parametar gubitak žarenjem granulometrija (čestice <2µm) granulometrija (čestice 2‐63 µm) sadržaj peska (frakcija 20‐200 µm) Ukupan azot organski + amonijačni azot* nitratni + nitritni azot* Ukupan fosfor* Mineralna ulja* Metali Nikl Cink Kadmijum* Hrom, ukupan* Bakar* Olovo Arsen* Živa* Pesticidi* alfa‐HCH E 19°49.595´ SRPS EN 12879:2007 Izmerena vrednost 11,2 Korigovana vrednost Klasifika‐
cija % ISO 11277:2009 28,11 % ISO 11277:2009 24,46 % ISO 11277:2009 51,57 mgN/kg SRPS ISO 11261:2005 2498 mgN/kg destilacija i titracija 2002 mgN/kg destilacija i titracija spektrofotometrijski nakon digestije GC EPA 7010 EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b EPA 7010 EPA 7010 H1.005 H1.008 (GC/µECD) 496 1503 162 14,9 84,0 0,061 35,2 28,7 5,98 56,4 0,119 <4,04 145 1 0 0 0 0 0 0 1 0 Jed. mere Oznaka metode % mgP/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg µg/kg
60
13,7 77,8 0,058 33,1 26,7 5,69 53,2 0,11 Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Ispitivani parametar Jed. mere Oznaka metode Izmerena vrednost <4,21 <3,07 <2,61 <2,61 <3,69 <3,36 <3,17 <2,90 <4,16 <3,95 <2,11 <3,64 <0,20 <1,51 <3,83 116 6,83 <2,67 <3,88 <10,6 21,2 <4,31 25,2 17,7 15 11,6 Korigovana vrednost 104 beta‐HCH µg/kg
gama‐HCH (lindan) µg/kg
delta‐HCH µg/kg
Heptahlor µg/kg
Heptahlorepoksid µg/kg
Aldrin µg/kg
Dieldrin µg/kg
Endrin µg/kg
Endrinaldehid µg/kg
Endosulfansulfat µg/kg
Endosulfan I µg/kg
Endosulfan II µg/kg
4,4´‐DDT µg/kg
4,4´‐DDD µg/kg
4,4´‐DDE µg/kg
PAH(suma)* µg/kg Naftalen µg/kg
Acenaftilen µg/kg
Acenaften µg/kg
Fluoren µg/kg
Fenantren µg/kg
Antracen µg/kg
Fluoranten µg/kg
Piren µg/kg
H1.009 (GC/MSD) Benzo(a)antracen µg/kg
Krizen µg/kg
Benzo(b)fluoranten+ µg/kg
25,1 Benzo(k)fluoranten Benzo(a)piren µg/kg
<11,1 Benzo(g,h,i)perilen µg/kg
<11,9 Dibenzo(a,h)antracen+ µg/kg
11 Indeno(1,2,3‐cd)piren PCB (suma)* µg/kg
H1.008 (GC/µECD) <3,85 *Parametar/metoda nije u obimu akreditacije ** Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS, 67/2011) 61
Klasifika‐
cija 0 0 Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Vrsta uzorka: izmuljeni sediment Tip uzorka: trenutni, površinski 0‐50 cm Lokacija uzimanja uzoraka: Koordinate lokacije uzorkovanja: N 45°27.291´ Procedura uzorkovanja: SRPS ISO 5667‐12:2005 Postupak uzorkovanja: ručno Datum i vreme uzorkovanja: 12.05.2014. Datum prijema uzorka u laboratoriju: 12.05.2014. Identifikaciona oznaka uzorka: 131/2014 Datum obavljanja ispitivanja: Ispitivani parametar Jed. mere 12‐30.05.2014. gubitak žarenjem granulometrija (čestice <2µm) granulometrija (čestice 2‐63 µm) sadržaj peska (frakcija 20‐200 µm) Ukupan azot organski + amonijačni azot* nitratni + nitritni azot* Ukupan fosfor* Mineralna ulja* Metali Nikl Cink Kadmijum* Hrom, ukupan* Bakar* Olovo Arsen* Živa* Pesticidi* alfa‐HCH E 19°48.985´ % SRPS EN 12879:2007 Izmerena vrednost 9,58 % ISO 11277:2009 26,3 % ISO 11277:2009 25,8 % ISO 11277:2009 57,8 mgN/kg SRPS ISO 11261:2005 1924 mgN/kg destilacija i titracija 1481 mgN/kg destilacija i titracija spektrofotometrijski nakon digestije GC EPA 7010 EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b EPA 7010 EPA 7010 H1.005 H1.008 (GC/µECD) 443 1221 76,7 13,04 58,3 0,030 28,4 26,5 5,62 48,2 0,092 <4,04 80,1 1 0 0 0 0 0 0 1 0 mgP/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg µg/kg
Oznaka metode 62
Korigovana vrednost Klasifika‐
cija 12,6 57 0,030 27,7 26,1 5,56 47,6 0,091 Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Ispitivani parametar Jed. mere Oznaka metode Izmerena vrednost <4,21 <3,07 <2,61 <2,61 <3,69 <3,36 <3,17 <2,90 <4,16 <3,95 <2,11 <3,64 <0,20 <1,51 <3,83 83 <6,46 <6,69 <3,88 <10,6 19,4 <10,8 15,2 10,3 <11,1 <9,88 Korigovana vrednost 83 beta‐HCH µg/kg
gama‐HCH (lindan) µg/kg
delta‐HCH µg/kg
Heptahlor µg/kg
Heptahlorepoksid µg/kg
Aldrin µg/kg
Dieldrin µg/kg
Endrin µg/kg
Endrinaldehid µg/kg
Endosulfansulfat µg/kg
Endosulfan I µg/kg
Endosulfan II µg/kg
4,4´‐DDT µg/kg
4,4´‐DDD µg/kg
4,4´‐DDE µg/kg
PAH(suma)* µg/kg Naftalen µg/kg
Acenaftilen µg/kg
Acenaften µg/kg
Fluoren µg/kg
Fenantren µg/kg
Antracen µg/kg
Fluoranten µg/kg
Piren µg/kg
H1.009 (GC/MSD) Benzo(a)antracen µg/kg
Krizen µg/kg
Benzo(b)fluoranten+ µg/kg
21,3 Benzo(k)fluoranten Benzo(a)piren µg/kg
<11,1 Benzo(g,h,i)perilen µg/kg
<11,9 Dibenzo(a,h)antracen+ µg/kg
27,5 Indeno(1,2,3‐cd)piren PCB (suma)* µg/kg
H1.008 (GC/µECD) <3,85 *Parametar/metoda nije u obimu akreditacije ** Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS, 67/2011) 63
Klasifika‐
cija 0 0 Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Vrsta uzorka: izmuljeni sediment Tip uzorka: trenutni, površinski 0‐50 cm Lokacija uzimanja uzoraka: Koordinate lokacije uzorkovanja: N 45°27.334´ Procedura uzorkovanja: SRPS ISO 5667‐12:2005 Postupak uzorkovanja: ručno Datum i vreme uzorkovanja: 12.05.2014. Datum prijema uzorka u laboratoriju: 12.05.2014. Identifikaciona oznaka uzorka: 132/2014 Datum obavljanja ispitivanja: Ispitivani parametar Jed. mere 12‐30.05.2014. gubitak žarenjem granulometrija (čestice <2µm) granulometrija (čestice 2‐63 µm) sadržaj peska (frakcija 20‐200 µm) Ukupan azot organski + amonijačni azot* nitratni + nitritni azot* Ukupan fosfor* Mineralna ulja* Metali Nikl Cink Kadmijum* Hrom, ukupan* Bakar* Olovo Arsen* Živa* Pesticidi* E 19°48.254´ % SRPS EN 12879:2007 Izmerena vrednost 11,0 % ISO 11277:2009 37,0 % ISO 11277:2009 30,9 % ISO 11277:2009 25,5 mgN/kg SRPS ISO 11261:2005 1664 mgN/kg destilacija i titracija 1324 mgN/kg destilacija i titracija spektrofotometrijski nakon digestije GC EPA 7010 EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b EPA 7010 EPA 7010 H1.005 340 782 148 17,5 74,7 0,206 37,3 32,4 7,16 50,1 0,067 135 1 0 0 0 0 0 0 1 0 mgP/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg Oznaka metode 64
Korigovana vrednost Klasifika‐
cija 13,0 59 0,182 30,1 26,6 6,21 42,5 0,059 Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Ispitivani parametar Jed. mere Oznaka metode Izmerena vrednost <4,04 <4,21 <3,07 <2,61 <2,61 <3,69 <3,36 <3,17 <2,90 <4,16 <3,95 <2,11 <3,64 <0,20 <1,51 <3,83 40 <2,58 <2,67 <3,88 <4,26 15,2 <4,31 11,7 11,3 <4,43 <9,88 Korigovana vrednost 36 alfa‐HCH µg/kg
beta‐HCH µg/kg
gama‐HCH (lindan) µg/kg
delta‐HCH µg/kg
Heptahlor µg/kg
Heptahlorepoksid µg/kg
Aldrin µg/kg
Dieldrin µg/kg
H1.008 (GC/µECD) Endrin µg/kg
Endrinaldehid µg/kg
Endosulfansulfat µg/kg
Endosulfan I µg/kg
Endosulfan II µg/kg
4,4´‐DDT µg/kg
4,4´‐DDD µg/kg
4,4´‐DDE µg/kg
PAH(suma)* µg/kg Naftalen µg/kg
Acenaftilen µg/kg
Acenaften µg/kg
Fluoren µg/kg
Fenantren µg/kg
Antracen µg/kg
Fluoranten µg/kg
Piren µg/kg
H1.009 (GC/MSD) Benzo(a)antracen µg/kg
Krizen µg/kg
Benzo(b)fluoranten+ µg/kg
13,2 Benzo(k)fluoranten Benzo(a)piren µg/kg
<4,45 Benzo(g,h,i)perilen µg/kg
<4,77 Dibenzo(a,h)antracen+ µg/kg
<10,5 Indeno(1,2,3‐cd)piren PCB (suma)* µg/kg
H1.008 (GC/µECD) <3,85 *Parametar/metoda nije u obimu akreditacije ** Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS, 67/2011) 65
Klasifika‐
cija 0 0 Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Vrsta uzorka: izmuljeni sediment Tip uzorka: trenutni, površinski 0‐50 cm Lokacija uzimanja uzoraka: Koordinate lokacije uzorkovanja: N 45°27.446´ Procedura uzorkovanja: SRPS ISO 5667‐12:2005 Postupak uzorkovanja: ručno Datum i vreme uzorkovanja: 12.05.2014. Datum prijema uzorka u laboratoriju: 12.05.2014. Identifikaciona oznaka uzorka: 133/2014 Datum obavljanja ispitivanja: Ispitivani parametar Jed. mere 12‐30.05.2014. gubitak žarenjem granulometrija (čestice <2µm) granulometrija (čestice 2‐63 µm) sadržaj peska (frakcija 20‐200 µm) Ukupan azot organski + amonijačni azot* nitratni + nitritni azot* Ukupan fosfor* Mineralna ulja* Metali Nikl Cink Kadmijum* Hrom, ukupan* Bakar* Olovo Arsen* Živa* Pesticidi* E 19°47.462´ % SRPS EN 12879:2007 Izmerena vrednost 10,0 % ISO 11277:2009 32,7 % ISO 11277:2009 32,5 % ISO 11277:2009 32,4 mgN/kg SRPS ISO 11261:2005 2317 mgN/kg destilacija i titracija 1904 mgN/kg destilacija i titracija spektrofotometrijski nakon digestije GC EPA 7010 EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b EPA 7010 EPA 7010 H1.005 413 959 <50 15,8 67,5 0,037 47,2 29,5 6,06 51,2 0,349 0 0 0 0 0 0 0 1 1 mgP/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg Oznaka metode 66
Korigovana vrednost Klasifika‐
cija 12,9 58 0,035 40,9 26,1 5,55 46,3 0,321 Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Ispitivani parametar Jed. mere Oznaka metode Izmerena vrednost <4,04 <4,21 <3,07 <2,61 <2,61 <3,69 <3,36 <3,17 <2,90 <4,16 <3,95 <2,11 <3,64 <0,20 <1,51 <3,83 104 64,2 <2,67 <1,55 <10,6 14,7 <4,31 11,3 <9,92 <11,1 <9,88 Korigovana vrednost 104 alfa‐HCH µg/kg
beta‐HCH µg/kg
gama‐HCH (lindan) µg/kg
delta‐HCH µg/kg
Heptahlor µg/kg
Heptahlorepoksid µg/kg
Aldrin µg/kg
Dieldrin µg/kg
H1.008 (GC/µECD) Endrin µg/kg
Endrinaldehid µg/kg
Endosulfansulfat µg/kg
Endosulfan I µg/kg
Endosulfan II µg/kg
4,4´‐DDT µg/kg
4,4´‐DDD µg/kg
4,4´‐DDE µg/kg
PAH(suma)* µg/kg Naftalen µg/kg
Acenaftilen µg/kg
Acenaften µg/kg
Fluoren µg/kg
Fenantren µg/kg
Antracen µg/kg
Fluoranten µg/kg
Piren µg/kg
H1.009 (GC/MSD) Benzo(a)antracen µg/kg
Krizen µg/kg
Benzo(b)fluoranten+ µg/kg
13,6 Benzo(k)fluoranten Benzo(a)piren µg/kg
<4,45 Benzo(g,h,i)perilen µg/kg
<4,77 Dibenzo(a,h)antracen+ µg/kg
<10,5 Indeno(1,2,3‐cd)piren PCB (suma)* µg/kg
H1.008 (GC/µECD) <3,85 *Parametar/metoda nije u obimu akreditacije ** Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS, 67/2011) 67
Klasifika‐
cija 0 0 Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Vrsta uzorka: izmuljeni sediment Tip uzorka: trenutni, površinski 0‐50 cm Lokacija uzimanja uzoraka: Koordinate lokacije uzorkovanja: N 45°27.223´ Procedura uzorkovanja: SRPS ISO 5667‐12:2005 Postupak uzorkovanja: ručno Datum i vreme uzorkovanja: 12.05.2014. Datum prijema uzorka u laboratoriju: 12.05.2014. Identifikaciona oznaka uzorka: 134/2014 Datum obavljanja ispitivanja: Ispitivani parametar Jed. mere 12‐30.05.2014. gubitak žarenjem granulometrija (čestice <2µm) granulometrija (čestice 2‐63 µm) sadržaj peska (frakcija 20‐200 µm) Ukupan azot organski + amonijačni azot* nitratni + nitritni azot* Ukupan fosfor* Mineralna ulja* Metali Nikl Cink Kadmijum* Hrom, ukupan* Bakar* Olovo Arsen* Živa* Pesticidi* E 19°46.720´ % SRPS EN 12879:2007 Izmerena vrednost 10,6 % ISO 11277:2009 37,2 % ISO 11277:2009 32,5 % ISO 11277:2009 25,7 mgN/kg SRPS ISO 11261:2005 1370 mgN/kg destilacija i titracija 1083 mgN/kg destilacija i titracija spektrofotometrijski nakon digestije GC EPA 7010 EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b EPA 7010 EPA 7010 H1.005 287 104 51,2 18,0 79,5 0,431 54,1 31,8 6,52 59,6 0,031 48,3 0 0 0 0 0 0 0 1 0 mgP/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg Oznaka metode 68
Korigovana vrednost Klasifika‐
cija 13,4 62,7 0,383 43,4 26,2 5,67 50,6 0,028 Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Ispitivani parametar Jed. mere Oznaka metode Izmerena vrednost <4,04 <4,21 <3,07 <2,61 <2,61 <3,69 <3,36 <3,17 <2,90 <4,16 <3,95 <2,11 <3,64 <0,20 <1,51 <3,83 52 39,9 <2,67 <1,55 <4,26 11,6 <4,31 <9,80 <9,92 <11,1 <9,88 Korigovana vrednost 49 alfa‐HCH µg/kg
beta‐HCH µg/kg
gama‐HCH (lindan) µg/kg
delta‐HCH µg/kg
Heptahlor µg/kg
Heptahlorepoksid µg/kg
Aldrin µg/kg
Dieldrin µg/kg
H1.008 (GC/µECD) Endrin µg/kg
Endrinaldehid µg/kg
Endosulfansulfat µg/kg
Endosulfan I µg/kg
Endosulfan II µg/kg
4,4´‐DDT µg/kg
4,4´‐DDD µg/kg
4,4´‐DDE µg/kg
PAH(suma)* µg/kg Naftalen µg/kg
Acenaftilen µg/kg
Acenaften µg/kg
Fluoren µg/kg
Fenantren µg/kg
Antracen µg/kg
Fluoranten µg/kg
Piren µg/kg
H1.009 (GC/MSD) Benzo(a)antracen µg/kg
Krizen µg/kg
Benzo(b)fluoranten+ µg/kg
<9,23 Benzo(k)fluoranten Benzo(a)piren µg/kg
<4,45 Benzo(g,h,i)perilen µg/kg
<4,77 Dibenzo(a,h)antracen+ µg/kg
<10,5 Indeno(1,2,3‐cd)piren PCB (suma)* µg/kg
H1.008 (GC/µECD) <3,85 *Parametar/metoda nije u obimu akreditacije ** Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS, 67/2011) 69
Klasifika‐
cija 0 0 Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Vrsta uzorka: izmuljeni sediment Tip uzorka: trenutni, površinski 0‐50 cm Lokacija uzimanja uzoraka: Koordinate lokacije uzorkovanja: N 45°27.155´ Procedura uzorkovanja: SRPS ISO 5667‐12:2005 Postupak uzorkovanja: ručno Datum i vreme uzorkovanja: 12.05.2014. Datum prijema uzorka u laboratoriju: 12.05.2014. Identifikaciona oznaka uzorka: 135/2014 Datum obavljanja ispitivanja: Ispitivani parametar Jed. mere 12‐30.05.2014. gubitak žarenjem granulometrija (čestice <2µm) granulometrija (čestice 2‐63 µm) sadržaj peska (frakcija 20‐200 µm) Ukupan azot organski + amonijačni azot* nitratni + nitritni azot* Ukupan fosfor* Mineralna ulja* Metali Nikl Cink Kadmijum* Hrom, ukupan* Bakar* Olovo Arsen* Živa* Pesticidi* E 19°45.816´ % SRPS EN 12879:2007 Izmerena vrednost 9,87 % ISO 11277:2009 33,7 % ISO 11277:2009 17,9 % ISO 11277:2009 46,0 mgN/kg SRPS ISO 11261:2005 1204 mgN/kg destilacija i titracija 999 mgN/kg destilacija i titracija spektrofotometrijski nakon digestije GC EPA 7010 EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b EPA 7010 EPA 7010 H1.005 205 612 <50 16,9 62,2 0,429 32,6 26,7 5,75 34,3 0,022 0 0 0 0 0 0 0 1 0 mgP/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg Oznaka metode 70
Korigovana vrednost Klasifika‐
cija 13,6 52,5 0,040 27,8 23,4 5,23 30,7 0,020 Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Ispitivani parametar Jed. mere Oznaka metode Izmerena vrednost <4,04 <4,21 <3,07 <2,61 <2,61 <3,69 <3,36 <3,17 <2,90 <4,16 <3,95 <2,11 <3,64 <0,20 <1,51 <3,83 23 <6,46 <2,67 <1,55 <10,6 12,6 <4,31 <9,80 <9,92 <4,43 <9,88 Korigovana vrednost 23 alfa‐HCH µg/kg
beta‐HCH µg/kg
gama‐HCH (lindan) µg/kg
delta‐HCH µg/kg
Heptahlor µg/kg
Heptahlorepoksid µg/kg
Aldrin µg/kg
Dieldrin µg/kg
H1.008 (GC/µECD) Endrin µg/kg
Endrinaldehid µg/kg
Endosulfansulfat µg/kg
Endosulfan I µg/kg
Endosulfan II µg/kg
4,4´‐DDT µg/kg
4,4´‐DDD µg/kg
4,4´‐DDE µg/kg
PAH(suma)* µg/kg Naftalen µg/kg
Acenaftilen µg/kg
Acenaften µg/kg
Fluoren µg/kg
Fenantren µg/kg
Antracen µg/kg
Fluoranten µg/kg
Piren µg/kg
H1.009 (GC/MSD) Benzo(a)antracen µg/kg
Krizen µg/kg
Benzo(b)fluoranten+ µg/kg
9,93 Benzo(k)fluoranten Benzo(a)piren µg/kg
<4,45 Benzo(g,h,i)perilen µg/kg
<4,77 Dibenzo(a,h)antracen+ µg/kg
<10,5 Indeno(1,2,3‐cd)piren PCB (suma)* µg/kg
H1.008 (GC/µECD) <3,85 *Parametar/metoda nije u obimu akreditacije ** Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS, 67/2011) 71
Klasifika‐
cija 0 0 Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Vrsta uzorka: izmuljeni sediment Tip uzorka: trenutni, površinski 0‐50 cm Lokacija uzimanja uzoraka: Koordinate lokacije uzorkovanja: N 45°27.718´ Procedura uzorkovanja: SRPS ISO 5667‐12:2005 Postupak uzorkovanja: ručno Datum i vreme uzorkovanja: 12.05.2014. Datum prijema uzorka u laboratoriju: 12.05.2014. Identifikaciona oznaka uzorka: 137/2014 Datum obavljanja ispitivanja: Ispitivani parametar Jed. mere 12‐30.05.2014. gubitak žarenjem granulometrija (čestice <2µm) granulometrija (čestice 2‐63 µm) sadržaj peska (frakcija 20‐200 µm) Ukupan azot organski + amonijačni azot* nitratni + nitritni azot* Ukupan fosfor* Mineralna ulja* Metali Nikl Cink Kadmijum* Hrom, ukupan* Bakar* Olovo Arsen* Živa* Pesticidi* E 19°45.021´ % SRPS EN 12879:2007 Izmerena vrednost 8,58 % ISO 11277:2009 34,4 % ISO 11277:2009 35,2 % ISO 11277:2009 24,3 mgN/kg SRPS ISO 11261:2005 3455 mgN/kg destilacija i titracija 3303 mgN/kg destilacija i titracija spektrofotometrijski nakon digestije GC EPA 7010 EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b EPA 7010 EPA 7010 H1.005 152 745 <50 17,0 75,4 0,041 42,5 36,6 5,71 31,6 0,040 0 0 0 0 0 0 0 0 0 mgP/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg Oznaka metode 72
Korigovana vrednost Klasifika‐
cija 13,42 63,60 0,040 35,81 32,30 5,22 28,43 0,036 Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Ispitivani parametar Jed. mere Oznaka metode Izmerena vrednost <4,04 <4,21 <3,07 <2,61 <2,61 <3,69 <3,36 <3,17 <2,90 <4,16 <3,95 <2,11 <3,64 <0,20 <1,51 <3,83 85 60,4 <2,67 <1,55 <4,26 <9,26 <4,31 12,1 <9,92 <11,1 <9,88 Korigovana vrednost 85 alfa‐HCH µg/kg
beta‐HCH µg/kg
gama‐HCH (lindan) µg/kg
delta‐HCH µg/kg
Heptahlor µg/kg
Heptahlorepoksid µg/kg
Aldrin µg/kg
Dieldrin µg/kg
H1.008 (GC/µECD) Endrin µg/kg
Endrinaldehid µg/kg
Endosulfansulfat µg/kg
Endosulfan I µg/kg
Endosulfan II µg/kg
4,4´‐DDT µg/kg
4,4´‐DDD µg/kg
4,4´‐DDE µg/kg
PAH(suma)* µg/kg Naftalen µg/kg
Acenaftilen µg/kg
Acenaften µg/kg
Fluoren µg/kg
Fenantren µg/kg
Antracen µg/kg
Fluoranten µg/kg
Piren µg/kg
H1.009 (GC/MSD) Benzo(a)antracen µg/kg
Krizen µg/kg
Benzo(b)fluoranten+ µg/kg
13 Benzo(k)fluoranten Benzo(a)piren µg/kg
<4,45 Benzo(g,h,i)perilen µg/kg
<4,77 Dibenzo(a,h)antracen+ µg/kg
<10,5 Indeno(1,2,3‐cd)piren PCB (suma)* µg/kg
H1.008 (GC/µECD) <3,85 *Parametar/metoda nije u obimu akreditacije ** Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS, 67/2011) 73
Klasifika‐
cija 0 0 Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Vrsta uzorka: izmuljeni sediment Tip uzorka: trenutni, površinski 0‐50 cm Lokacija uzimanja uzoraka: Koordinate lokacije uzorkovanja: N 45°27.718´ Procedura uzorkovanja: SRPS ISO 5667‐12:2005 Postupak uzorkovanja: ručno Datum i vreme uzorkovanja: 12.05.2014. Datum prijema uzorka u laboratoriju: 12.05.2014. Identifikaciona oznaka uzorka: 137/2014 Datum obavljanja ispitivanja: Ispitivani parametar Jed. mere 12‐30.05.2014. gubitak žarenjem granulometrija (čestice <2µm) granulometrija (čestice 2‐63 µm) sadržaj peska (frakcija 20‐200 µm) Ukupan azot organski + amonijačni azot* nitratni + nitritni azot* Ukupan fosfor* Mineralna ulja* Metali Nikl Cink Kadmijum* Hrom, ukupan* Bakar* Olovo Arsen* Živa* Pesticidi* E 19°45.021´ % SRPS EN 12879:2007 Izmerena vrednost 15,9 % ISO 11277:2009 29,9 % ISO 11277:2009 38,0 % ISO 11277:2009 43,1 mgN/kg SRPS ISO 11261:2005 5458 mgN/kg destilacija i titracija 4830 mgN/kg destilacija i titracija spektrofotometrijski nakon digestije GC EPA 7010 EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b EPA 7000b EPA 7010 EPA 7010 H1.005 628 517 <50 16,5 58,5 0,027 41,5 48,0 6,36 33,5 0,448 0 0 0 0 0 2 0 1 1 mgP/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg Oznaka metode 74
Korigovana vrednost Klasifika‐
cija 14,5 50,1 0,022 37,8 40,7 5,64 29,2 0,412 Usluga analize i monitoringa vodnih tela i evaluacija projektnih aktivnosti
Izveštaj nakon treće faze (nakon izmuljivanja)
Ispitivani parametar Jed. mere Oznaka metode Izmerena vrednost <4,04 <4,21 <3,07 <2,61 <2,61 <3,69 <3,36 <3,17 <2,90 <4,16 <3,95 <2,11 <3,64 <0,20 <1,51 <3,83 344 61,8 <6,69 <1,55 11,4 32,7 <10,8 48 47 24,3 29,1 Korigovana vrednost 216 alfa‐HCH µg/kg
beta‐HCH µg/kg
gama‐HCH (lindan) µg/kg
delta‐HCH µg/kg
Heptahlor µg/kg
Heptahlorepoksid µg/kg
Aldrin µg/kg
Dieldrin µg/kg
H1.008 (GC/µECD) Endrin µg/kg
Endrinaldehid µg/kg
Endosulfansulfat µg/kg
Endosulfan I µg/kg
Endosulfan II µg/kg
4,4´‐DDT µg/kg
4,4´‐DDD µg/kg
4,4´‐DDE µg/kg
PAH(suma)* µg/kg Naftalen µg/kg
Acenaftilen µg/kg
Acenaften µg/kg
Fluoren µg/kg
Fenantren µg/kg
Antracen µg/kg
Fluoranten µg/kg
Piren µg/kg
H1.009 (GC/MSD) Benzo(a)antracen µg/kg
Krizen µg/kg
Benzo(b)fluoranten+ µg/kg
61,3 Benzo(k)fluoranten Benzo(a)piren µg/kg
27,2 Benzo(g,h,i)perilen µg/kg
17,5 Dibenzo(a,h)antracen+ µg/kg
41,9 Indeno(1,2,3‐cd)piren PCB (suma)* µg/kg
H1.008 (GC/µECD) <3,85 *Parametar/metoda nije u obimu akreditacije ** Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS, 67/2011) 75
Klasifika‐
cija 0 0 
Download

IZVEŠTAJ NAKON TREĆE FAZE (NAKON IZMULJIVANJA)