Fotografije na naslovnoj strain Dušan Živkić, a na ovoj Nikola Kukin
Doček Nove godine na Trgu slobode
„GODINE PROLAZE NERVOZNIM KORAKOM“...
Jedno ne baš onoliko hladno veče kakvo bi bilo za
instruktori. Izvođenje svoje „Vesele pesme“ morali su da prekiočekivati 31. decembra uveče. Nije bilo mećave, nije
nu zbog tradicionalnog ponoćnog odbrojavanja, ali su je nabilo vetra, nije bilo snega – ali je bilo konfeta, prskalikon „tuša“ i čestitki ponovo i u celosti odsvirali. Nije izostao ni
ca, šampanjca... i dobar provod za hiljade i hiljade
tradicionalni vatromet nad Gradskom kućom, a ovacijama su
Novosađana koji su odlučili da 2012. godinu dočekaju,
dočekane i Bajagine reči: „Velika je privilegija svirati u ovako lekao i milioni drugih ljudi u svetu – na trgu u svom
pom gradu za Novu godinu...“ Šta je većina Novosađana mogla u
gradu. Polako su pristizali na Trg slobode, opremljeni
ponoć da poželi sebi i najbližima za Novu 2012. godinu... verodobrim raspoloženjem. A da im ono bude, iz sata u
vatno da im ne prođe i ona „nervoznim korakom“ kako to Bajasat, sve bolje, pobrinuo se Zvonko Bogdan, koji svo- Fotografija sa izložbe Novi Sad i Novosađani 2012 - Nikola Kukin
ga peva. A uvek je manje nervoze kada čovek uradi sve one
jim glasom i minimalnim scenskim pokretom uvek
male stvari koje je u danu trebao da ispuni, i zato ove jednonekako učini da se svi osećamo gospodski. Za još veseliju atmosferu, nakon Zvonstavne a mudre reči Henrija Mura – za nov, lep i pametan početak.
ka Bogdana, pobrinuli su se Loki, Cvele, Čeda, Kića, Žika i Bajaga, dakle, Bajaga i
Gordana Nonin
CITAT U CENTRU
Bolje razmišljajte o dnevnim nego o novogodišnjim željama i obećanjima.
Henri Mur, vajar (1898-1986)
ustanova u centru
Galerija Matice srpske
U KORAK SA EVROPSKOM MUZEJSKOM PRAKSOM
Sa umetničkim fondom koji broji
oko 7.000 dela srpske nacionalne
umetnosti nastalih u periodu od XVI
do XXI veka, Galerija Matice srpske je jedan od najbogatijih umetničkih muzeja u zemlji. Stalna postavka sa oko 500 umetničkih ostvarenja izloženih u 1400 m² izložbenog prostora hronološki prikazuje
nacionalnu umetnost od XVI do XX veka i njeno uklapanje u savremene evropske tokove.
Srpska umetnost XVIII veka okupljena je pod nazivom Poetika i retorika srpskog slikarstva XVIII veka te ilustruje proces napuštanja vizantijske tradicije i
opredeljenje nacionalnog slikarstva za šire kulturološke ideje doba prosvetiteljstva. Postavka umetnosti XIX veka nosi naziv Ljudi i događaji. Slika proš-
Galerija Matice Srpske
Trg galerija 1
21000 Novi Sad
E-mail: [email protected]
www.galerijamaticesrpske.rs
losti, te prikazuje ličnosti i događaje značajne za istoriju srpskog naroda toga
doba, kao i tematsku i estetsku opredeljenost nacionalne umetnosti kojom se
potvrđuje njen značaj i mesto u kontekstu evropskih tendencija tog vremena.
Umetnost XX veka postavljena je pod nazivom Teme i ideje. Srpsko slikarstvo 1900–1941. i ukazuje na ideje modernosti u domaćem umetničkom stvaralaštvu u prve četiri decenije XX veka, kao i na njegovu vezu sa istorijskim,
političkim i društvenim prilikama u kojima je nastalo.
Pored stalne postavke, u Galeriji se priređuju povremene izložbe koje se bave
pojavama i fenomenima vezanim za nacionalnu umetnost od XVI do XXI veka,
izložbe poklon-zbirki darodavaca, kao i izložbe u saradnji sa drugim muzejima i
institucijama kulture u zemlji i inostranstvu. U okviru rada sa publikom, osim
popularnih tumačenja stalne postavke, Galerija organizuje stručna predavanja,
promocije knjiga, koncerte, projekcije filmova i dr. U okviru svoje vrlo bogate
izdavačke delatnosti, ova ustanova objavljuje kataloge izložbi, druge prigodne
ustanova u centru
publikacije i monografije iz oblasti nacionalne umetnosti naznačenog perioda,
objavivši do sada preko 250 naslova.
Sastavni deo brige o čuvanju i prezentaciji nacionalne kulturne baštine čine
preventivna zaštita, konzervacija i restauracija umetničkih predmeta koje se
sprovode u konzervatorskom ateljeu Galerije. Pored brige o sopstvenom fondu, ova institucija se uključuje u šire projekte zaštite kulturnog nasleđa. U skladu sa tradicijom i vrstama umetničkih dela u kolekciji, izvode se konzervacije i
restauracije slika na platnu i drvetu, umetničkih dela na papiru, vajarskih dela i
stilskih ukrasnih ramova. Posebna pažnja posvećuje se ispitivanjima umetničkih materijala i tehnologija, za šta se razvija partnerstvo sa specijalizovanim institutima. Organizuju se stručna predavanja, skupovi i konferencije sa eminentnim predavačima iz zemlje i inostranstva.
Polazeći od činjenice da su muzeji mesta u kojima se prošlost čuva, proučava i
prezentuje za budućnost i generacije koje dolaze, Galerija je pokrenula edukativne programe i kreativne radionice za decu sa željom da svoj umetnički fond,
programe i izložbe učini interesantnim i dostupnim najmlađima i da im na zanimljiv i prigodan način približi srpsku nacionalnu umetnost i kulturnu baštinu.
Najveći deo ovih aktivnosti odvija se u Dečijoj sobi, specijalno opremljenom
prostoru za najmlađe. Načelnica odeljenja za programe i prezentaciju, Snežana
Mišić, istakla je napore galerije da u što većem broju privuče potencijalne posetitelje:
-Prošle godine smo u cilju promocije stalne postavke pokrenuli ciklus tumačenja i
prezentacije nacionalne umetnosti pod nazivom „Galerijske priče“. U želji da naš
rad bude što transparentniji i dostupniji javnosti, sarađujemo uspešno sa medijima,
postavili smo internet stranicu, a svesni popularnosti društvenih mreža otvorili smo
ustanova u centru
i stranicu na društvenoj mreži Facebook. Iako su se sve ove akcije koje je Galerija
preduzela u cilju popularizacije svog rada i svojih sadržaja pokazale kao delotvorne, mi smo i dalje u potrazi za novim načinima i mehanizmima kako bismo privukli
što veći broj posetilaca galerijskih sadržaja.
Mišićeva se osvrnula i na virtuelnu prezentaciju stalne postavke u sklopu Galerijinog sajta:
- Na ovaj način je velikom broju ljudi, bez obzira gde se oni nalazili, omogućeno
da se upoznaju sa prostorom stalne postavke, sa delom umetničke kolekcije koja
je izložena, i vide neka od najznačajnijih dela srpske nacionalne umetnosti. Istovremeno, želimo da virtuelna poseta bude samo podsticaj, da probudi u njima
želju da posete Galeriju i uživaju u realnom prostoru stalne postavke, u direktnom
kontaktu sa originalnim umetničkim delima i jedinstvenom doživljaju koji tehnološka dostignuća i njihove prednosti ne mogu zameniti.
Za radove na adaptaciji i formiranju novih stalnih postavki XVIII, XIX i prve polovine XX veka ova institucija je 2010. godine dobila nagradu NK IKOM-a Srbija za projekat godine. Upravnica, mr Tijana Palkovljević, uporedila je rad
Galerije sa sličnim ustanovama u svetu:
- Naša kuća ima pozitivna iskustva u saradnji sa srodnim institucijama u okruženju na osnovu kojih slobodno možemo reći da mi idemo u korak sa evropskom
muzejskom praksom. Naši programi vezani za prezentaciju nacionalne umetnosti
ustanova u centru
ne zaostaju ni po kvalitetu ni po aktuelnosti za onim u evropskim nacionalnim galerijama. Nedostaje nam jedino mogućnost preuzimanja velikih “blockbuster”
izložbi jer to ipak zavisi od znatnijih finansijskih sredstava i evropske zakonske regulative.
Palkovljevićeva ne brine za budućnost Galerije matice srpske:
- Bogata tradicija koju baštinimo jeste naš najveći kvalitet. Predstavljena na principima savremene muzeološke prakse i uz korišćenje savremene tehnologije, ona je
naša karta za budućnost. Stalnom aktuelizacijom programa trudimo se da budemo aktivan deo života lokalne zajednice i atraktivno mesto turističke ponude grada. Težimo da predstavljamo mesto odrastanja i učenja novosadskih mališana, ali
i mesto spoznaje estetskih i istorijskih vrednosti srpske likovne umetnosti svih naših
posetilaca. Verujemo da samo poštujući tradiciju, stvaramo tradiciju za generacije
koje dolaze.
Bojan Samson
165 GODINA OD OSNIVANJA
Galerija Matice srpske je osnovana 1847. godine u Pešti. Predlog da se osnuje Srpska narodna zbirka (Muzeum) dao je Teodor Pavlović, tadašnji sekretar
Matice srpske. Jezgro buduće umetničke kolekcije današnje Galerije čini kolekcija porodičnih portreta koju je Sava Tekelija, veliki srpski dobrotvor,
1840. godine zaveštao Matici. Po preseljenju Matice srpske u Novi Sad 1864.
godine, prenesena je do tada prikupljena zbirka, koja je prvi put prikazana
javnosti 1933. godine kada je Muzej Matice srpske konačno ozvaničen. Godine
1947. novoosnovanom Vojvođanskom muzeju su ustupljene sve zbirke Muzeja osim umetničke, koja je dobila status posebne zbirke sa nazivom Galerija
Matice srpske. Od 1958. godine, kada se uselila u današnju zgradu u centru
grada i otvaranjem stalne postavke srpskog slikarstva XVIII i XIX veka, Galerija
deluje kao samostalna ustanova.
KLUB PRIJATELJA GALERIJE
U skladu sa svetskom muzejskom praksom, 2006. godine osnovan je Klub prijatelja Galerije Matice srpske radi razvijanja saradnje sa pojedincima i privrednim korporacijama spremnim da doprinesu očuvanju i prezentaciji nacionalne kulturne baštine. Sva sredstva prikupljena u okviru rada Kluba prijatelja
ulažu se na četiri glavna projekta: održavanje zgrade, popunjavanje fonda, restauraciju umetničkih dela i zaštitu fonda, te programsku delatnost (izložbe,
publikacije, edukativni programi).
premijera u centru
Premijera filma „Frau Einstein“ Miloša Jovanovića
SVE JE RELATIVNO, ČAK I USPOMENE
Premijera filma Frau Einstein
održana je 22. decembra u Velikoj sali KCNS, u okviru 15. “Euroin film festivala”. Na istom mestu,
nekoliko godina ranije, ovaj film
najavljen je kao novi projekat
novosadskog studija „Hammer“,
koji je u saradnji sa filmskom
kućom „Grant Film“ iz Budimpešte radio na njegovoj realizaciji do sada. Tom premijerom
zaokružen je i dvadesetogodišnji rad ove agencije iz Novog
Sada, interesantnog kreativnog
senzibiliteta. Publici su se na
premijeri poklonili: zvezda večeri i nosilac glavne ženske uloge
Anica Dobra, i savetnik na filmu Antonije Pušić, mnogo poznatiji
kao Rambo Amadeus. Dobrovoljno Kovačko Društvo ponovo je
stalo iza pravljenja muzike za film, za koji njegov režiser, Miloš
Jovanović, kaže da predstavlja nastavak vojvođanskog filma
koji je prethodno snimio, takođe sa temom multinacionalizma,
Memo (2004).
Frau Einstein govori o prvoj supruzi slavnog fizičara i nobelovca
Alberta Ajnštajna, matematičarki iz Titela, Milevi Marić Ajnštajn
(1875-1948). Svetska slava koju je Ajnštajn stekao formulisanjem Specijalne i Opšte teorije relativnosti, kao i dobijanjem Nobelove nagrade za dostignuća u fizici (objašnjenje fotoelektričnog efekta), počela je Milevu da pretvara u predmet
modernog nacionalnog mita o našoj naučnici kojoj pripada
prava zasluga za ideje koje su savremeni svet promenile iz osnova. Međutim, ovaj film, vođen Jovanovićevom režijom i scenarijom Aleksandre Pleskonjić, ne govori o velikim naučnim
dostignućima, niti o nacionalnim zabludama i kompleksima,
već o jednoj neuništivoj ljubavi.
premijera u centru
Ali glavna muška uloga, poverena poznatom pozorišnom glumcu iz Nemačke Jensu Harzeru (Jens Harzer), ne tumači lik Alberta, već Milevinog i njegovog mlađeg sina Eduarda, koji, kao hospitalizovani šizofrenik, provodi vreme pored kreveta svoje majke
u ciriškoj bolnici, tokom poslednjih dana njenoga života.
U trajanju od oko 50 minuta, Frau Einstein kroz igrano-dokumentarnu formu rasvetljava Milevinu ljubav prema Albertu. Monolog
koji ona u sebi vodi skoro tokom celog filma, zasnovan je na
obimnoj prepisci koju su njih dvoje vodili od kada su se upoznali. Ta pisma otkrivaju delove ljubavne priče koja je nastala i rasla
između dvoje mladih studenata, zaljubljenika u prirodne nauke,
oboje neobičnih, i oboje stranaca.
Delovi te ljubavne priče – koja je prema mnogim mišljenjima
trajala do njihove smrti – prikazani su paralelno sa događajima
koji su za to vreme menjali svet iz korena. Dok Mileva, vezana za
krevet, sa patosom velike ljubavi intimno progovara o uspomenama u čijem se centru nalazi Albert, prošlost se projektuje kao
niz fotografija na kojima se njih dvoje pojavljuju kao deca, kao
par mladih ljubavnika, zatim kao mladi supružnici, tokom braka
(1903-1919), i konačno kao roditelji, ali i kao deca svojih roditelja. Ubrzo, fotografije zamenjuju dokumentaristički snimci koji
vernije svedoče o novoj, dinamičnijoj stvarnosti: mitraljeska i
topovska paljba svetskog rata, koji po evropskim rovovima zau-
vek ruši veliku monarhiju u kojoj
oboje žive, pravoslavna Srpkinja i
nemački Jevrejin. Prikazuju se i
veliki Albertovi koraci kroz karijeru, poput govora povodom dolaska u Ameriku, 1933. godine – ali
i slike postapokaliptične Hirošime
i Nagasakija, scenografija nove
ratne strategije koju je ta izuzetna karijera neposredno i nenamerno omogućila. Ipak, Mileva oštro staje na Albertovu stranu.
Zamerke na dužinu konačne verzije filma, koja pored jedanaest
sati snimljenog materijala traje kraće od jednog sata, pokazuju
nerazumevanje njegovog osnovnog koncepta. Aničinu masku, sa
svim nedoslednostima, svakodnevno je uz velike i obostrane napore pravio jedan od najboljih nemačkih filmskih maskera, Robert Rebele, pomažući glumici da saosećanje prema grčevitoj borbi starice na kraju teškog života, publiku do završetka filma ne
napušta. Na kraju, kritike na račun „neoriginalnosti“ ovog filma u
svetskim i domaćim okvirima, u ovo doba informacione prezasićenosti, verovatno samo potvrđuju pravilo relativizma.
Daniel Mandić
događaj u centru
Srpsko narodno pozorište
Pozorišni trg 1 - tel. centrale: 6621 411
Telefon blagajne: 520-091
[email protected]
www.snp.org.rs
Gostovanje Satiričkog kazališta Kerempuh kao podsticaj za otvaranje kabarea u SNP-u
OZBILJNI TEATARSKI PODUHVATI KOJI MAME OSMEHE
- Nije nam cilj bio da ismejavamo nekog konkretno, ali
je dobro provući nekakav primer. Najviše sam razmišljao o tome kako li će se ovde prihvatiti predstava jer je
u njoj tipično zagrebački sleng, dakle koliko ćemo se razumeti. Međutim, jako smo zadovoljni reakcijama – rekao je hrvatski glumac Rene Bitorajac nakon fantastičnog izvođenja nagrađene kabaretske predstave
Spektakluk koja je proteklog meseca izvedena u
Srpskom narodnom pozorištu tokom gostovanja
Satiričnog kazališta Kerempuh iz Zagreba. Prema
reakcijama ovdašnje publike, koja je izuzetno dobro
reagovala na sve predstave i dirljivim ovacijama pozdravila umetnike, ali i kazivanjem samih glumaca
iznenađenih prijemom, manifestacija Dani Kerempuha u Novom Sadu predstavljala je pravo osveženje za ovdašnju teatarsku scenu.
Tokom četiri dana njenog trajanja, Novosađani su imali priliku da, pored multimedijalne skeč predstave Spektakluk, koja izuzetnim konceptom, uz osmeh i
pokoju suzu, poziva na preispitivanje vremena u kojem živimo i njegovih (za)
datih vrednosti merenih stepenom modernizacije, pogledaju predstavu Metastaze i ozrače se humorom, saosećanjem i razmišljanjem, te klasičnu komediju
Prevaranti razigrane duše, preplitanje nedoumica maštovitih pustolova koji
pozajmljuju uslove za bolju egzistenciju. Poslednje veče, vođeni urnebesnom
ansambl predstavom Čudo u Poskokovoj Dragi, dramatičnom pričom punom
neočekivanih obrta, o ocu i četvorici sinova zaboravljenih u vremenu koji ih
mimoilazi, posetoci Festivala uživali su u intrigantnom scenskom izrazu i veštom pripovedanju živopisnih likova. Gorko-šaljive prozivke istorijskih persona
i događaja zajedničke nam prošlosti, obojeni tamošnjim dijalektima, nisu bili
prepreka ka gotovo zastrašućućem stepenu identifikacije s kojom se publika
tih dana suočila, pa ne čudi što su naši sugrađani ovako reagovali.
- Sve predstave su veoma ozbiljne, čak i onda kada publika na njih reaguje smehom. To su ozbiljni tetarski poduhvati koji su pobrali silna priznanja na mestima
događaj u centru
gde su prikazani – rekao je Aleksandar Milosavljević, upravnik SNP-a tokom otvaranja manifestacije, naglasivši razloge zbog kojih je gostovanje Kerempuha
značajno za Novi Sad, a među kojima je gostovanje ovog domaćeg pozorišta u
Zagrebu, predviđeno za narednu godinu, te svojevrsni podsticaj za otvaranje
kabarea u SNP-u.
Pokretač Kerempuhovog vedrog kazališta (nekad zvanog Jazavac), čiji su prvi
glumački ansambl činili „pozajmljeni“ glumci iz institucionalnih pozorišta i koje
je za 40 godina postojanja izvelo 178 premijera, bio je Fadil Hadžić. Otvaranje
Kerempuhovih dana u foajeu scene Jovan Đorđević, kada su se brojnim posetiocima obratili direktor kazališta Kerempuh i Hadžićevi saradnici predstavivši impozantan opus ovog svestranog umetnika (slikarski, novinarski, književni, pozorišni i dr.) bila je izuzetna prilika da se na istom mestu prikaže izložba njegovih slika Meandriranje vizualnoga. Istoričarka umetnosti Jasmina Jakšić uputila je tom prilikom prisutne na ekspresivnost izraza izloženih radova, 35 dela iz
porodične zaotavštine, raspoređenih po tematskim celinama „od nečega što je
blizu apstrakcije, ali nikad ne ulazi u apstrakciju već uvek ima fokus motiva“,
preko predela, aktova do portreta.
- Nakon teških godina prošlog veka svedoci smo poslednjih godina da ponovo gradimo mostove i na najbolji način ponovo uspostavljamo pokidane veze – kazao je
tom prilikom gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić, otvorivši izložbu i manifestaciju u sklopu koje je prikazani i dokumentarni film o Hadžiću te igrani film
Novinar (upriličeni u Kulturnom centru grada) a na samom kraju rok koncert
benda Čišće lišće, kojeg čine glumci Kerempuha i koji deluje u sklopu tog pozorišta. Kako se moglo čuti, sa članovima Hažićeve porodice, koji su uveličali
ovaj događaj, dogovoreno da će narede godine u Novom Sadu biti upriličen i
ciklus njegovih filmova.
Maja Vučković
događaj u centru
Spektakluk
Prevaranti razigrane duše
Metastaze
Čudo u Poskokovoj Dragi
Gradska biblioteka u Novom Sadu
Dunavska 1
tel. 021/525-540
e-mail: [email protected]; www.gbns.rs
radno vreme: 7.30 – 20 sati
PROGRAMI U GRADSKOJ BIBLIOTECI
Sreda, 18. januar, 19 sati
ciklus Književni razgovori
GORAN KORUNOVIĆ
GOSTOPRIMSTVA
(Treći trg, Beograd, 2011)
Učestvuju: Bojan Samson i Goran Korunović
Četvrtak, 19. januar, 19 sati
književna tribina
Gošća: GORDANA ĆIRJANIĆ
dobitnica NIN-ove nagrade za 2010. godinu,
za roman Ono što oduvek želiš
književnost
Prva knjiga Gorana Korunovića
Nakon nekoliko zapaženih pesničkih ciklusa i ogleda u periodici, pesnik i esejista Goran Korunović se već svojom prvom knjigom Gostoprimstva najavljuje
kao istaknuti predstavnik nove generacije u srpskoj poeziji.
Poema Gostoprimstva koketira sa lirskom fantastikom, ali je u osnovi reč o proširenoj pesničkoj paraboli i emocionalno naglašenijem svedočanstvu o ljudskoj
prolaznosti.
Svesno očišćena od bilo koje vrste dnevnog ili kratkoročnog angažmana, ova
poema, takođe, podseća i na mogućnost ljudske radosti, na sreću življenja u
svetu koji pred našim očima postaje sve apstraktniji, sve dalji, kao što insistira
na tome da je ljudski osećati, plakati i radovati se, uprkos teretu dnevnih poslova i medijski atraktivnim temama.
Korunovićevu knjigu karakteriše i savršena pesnička koncentracija, odsustvo
stilskih i poetičkih padova i iskliznuća, koje često postoji u debitantskim knjigama. Otuda se Gostoprimstva, već sada, mogu mirne duše svrstati u red najznačajnijih pesničkih knjiga za ovu godinu.
Omladinski centar CK13
Vojvode Bojovića 13
Tel. 021/47 37 601
www.ck13.org; [email protected]
Petak, 27. januar, 21 sat
pesnička manifestacija
POEZIJA U KUĆI
Možete se prijaviti da učestvujete preko sajta CK13, ali i tokom programa.
Scena je otvorena za sve koji žele da
predstave svoje poeziju!
Ulaz je slobodan.
književnost
22 godine Izdavačke kuće Prometej
JANUAR U ZNAKU GODIŠNJICE
Izdаvаčku kuću Prometej osnovаli su Borkа i
Zorаn Kolundžijа 1990. godine u Novom Sаdu.
Od tаdа je Prometej sigurnim korаcimа
pronаlаzio put do čitаlаcа, potvrđujući kvаlitet
svojih izdаnjа izborom i аngаžovаnjem eminentnih sаrаdnikа: prevodilаcа, istrаživаčа, istoričаrа, lingvistа.
Dobitnici su Oktobаrske nаgrаde Novog Sаdа,
Iskre kulture Vojvodine, Vukove nаgrаde, Ordenа Vukа Kаrаdžićа... Sа oko 80
objаvljenih nаslovа godišnje, Prometej se svrstаo među nаjveće domаće
izdаvаče.
- Sve ove godine trudimo se dа ovekovečimo lepotu Novog Sаdа, njegovu аrhitekturu,
specifično urbаno jezgro koje nаs podsećа nа dаne bаrokа i klаsicizmа. Zаto s ponosom uvek izdvajamo monogrаfije o Novom Sаdu, menjаnju njegovog izgledа, аli i
duhovne klime. Pri tome, multietničnost nаšeg grаdа negujemo kаo posebаn
kvаlitet. Mitskа figurа Prometejа, ime nаše kuće koju grаdimo već dve decenije, inspiriše nаs hrаbrošću i nepokolebljivošću. Mi želimo dа unesemo neugаsiv plаmen
sаznаnjа u vаše domove, probudimo čitаlаčku rаdoznаlost - izjavio je Zoran Kolundžija najavljujući proslavu 22 godine postojanja njegove izdavačke kuće koja je
zakazana u utorak, 10. januara.
Izdavačka kuća PROMETEJ
Trg Marije Trandafil 11
Tel./faks: 021/422-245
e-mail: [email protected]
U mnoštvu objavljenih
knjiga, izdvajamo ediciju
Moj Novi Sad koju sačinjavaju izdanja posvećena
našem gradu. To su, između ostalih, fotomonografija Novi Sad Alekse Plačkova, Kratka istorija Novog Sada Đorđa Srbulovića,
Novi Sad – hronika (1944-1969) Vladimira Vrgovića, Novi Sad Vase Stajića (fototipsko izdanje), Novi Sad, grad muzike Radujka Svetozara Rada, Novi Sad – priče varoških ulica Vojislava Puškara, itd.
Književni program u KLUBU PROMETEJ
Četvrtak, 5. januar, 11 sati
Svečano uručenje nagrade
DEJAN MEDAKOVIĆ
Dobitnik:
akademik VASILIJE KRESTIĆ
Utorak, 10. januar, 19 sati
22 GODINE PROMETEJA
- svečani koktel
Ponedeljak, 23. januar, 12 sati
Predstavljanje knjige
Ulazak Mađarske vojske u Bačku i
Baranju 1941. godine
(povodom obeležavanja Dana racije)
književnost
U žiži javnosti
PREDSTAVLJANJE NAJBOLJEG ROMANA U PROŠLOJ GODINI
Katolicka porta 5, Novi Sad
+381 21 528 972
www.kcns.org.rs
Utorak, 24. januar
Velika sala Kulturnog centra Novog Sada, 20 sati
Već tradicionalno, nakon proglašenja najboljeg romana u
prošlogodišnjoj produkciji od
strane žirija za najprestižniju
književnu nagradu u zemlji –
NIN-ovu nagradu, Kulturni
centar Novog Sada organizuje
veliku promociju nagrađenog
autora.
U najuži izbor za NIN-ovu nagradu od 106 dela koja su učestvovala na konkursu, ušlo je šest romana:
„Majn kampf“ Svetislava Basare, „Almaški kružoci lečenih mesečara“ Franje Petrinovića, “Bernardijeva soba” Slobodana Tišme, „Oda manjem zlu“
Voje Čolanovića, „Sasvim skromni darovi“ Uglješe Šajtinca i „Kontrolni punkt“ Davida Albaharija. NIN-ova nagrada za roman godine dodeljuje se 56. put,
a odluku će doneti žiri koga čine: Vasa Pavković (predsednik), Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov i Mića Vujčić.
Samo četiri puta se do sada desilo da ovu uglednu nagradu dobije neko od
novosadskih pisaca. Laureati su bili Aleksandar Tišma, Petko Vojnić-Pučar, Vladimir Tasić i Miro Vuksanović. S obzirom da su ovaj put u najuži izbor od samo
šest knjiga uvršteni romani dvojice Novosađana, Franje Petrinovića i Slobodana Tišme, postoji velika mogućnost da se u Kulturnom centru Novog Sada, na
književnoj večeri, laureat pojavi pred svojim - sugrađanima.
Petak, 27. januar
Sala “Tribina mladih”, 20 sati
Ciklus “Poetski teatar” – BELEŠKE UROŠA PAJIĆA
Povodom knjige “Beleške”, Kragujevac, 2011
Nastupaju: Uroš Pajić – glas, udaraljke, mandolina, Petar Dabić – bas gitara,
Ivan Seničić – gitara i Miloš Zubac – glas, gitara
muzeji i galerije
JANUAR U SPOMEN-ZBIRCI PAVLA BELJANSKOG
Trg galerija 2 • tel: 021/528-185 • 021/472-99-66
[email protected]
www.pavle-beljanski.museum
* Redovno radno vreme Spomen-zbirke, nakon praznika, važiće od srede, 11. januara.
Četvrtak, 19. januar, 19 sati
Filmsko veče posvećeno Savi Šumanoviću
TV drama Šumanović: Komedija umetnika iz 1984. godine, rediteljsko je ostvarenje Branimira Dimitrijevića i
Borisa Miljkovića. Film prati priču o neobičnoj sudbini
umetnika, ljudima i događajima koji su uticali na stvaranje umetničkog izraza i senzibiliteta slavnog slikara. Glavne uloge poverene su Ljubivoju Tadiću (Sava Šumanović), Andrijani Videnović
(Kiki), Srđanu Šaperu (Rastko Petrović) i Paolu Mađeliju (Andre Lot).
Nakon projekcije, publika će moći da se upozna sa devet dela Save Šumanovića iz Kolekcije Pavla Beljanskog, kao i da obezbedi novo izdanje Spomen-zbirke
– monografiju Sava Šumanović – slikar magijskog realizma autorke Milane
Kvas, koja donosi nov pristup u tumačenju opusa ovog umetnika.
Subota, 28. januara, 11.00 sati
Izložba Dečje radionice 2011 pod nazivom
KOLEKCIONAR I NJEGOVA ZBIRKA
Dečija kreativna radionica Spomen-zbirke Pavla
Beljanskog realizovana je u saradnji sa likovnim
pedagozima i saradnicima za likovno vaspitanje PU „Radosno detinjstvo”.
Radionice su se održavale u vrtićima i u galerijskom prostoru od septembra do
decembra 2011. godine, pružajući deci predškolskog uzrasta informacije o Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, značenju pojma kolekcionar, kao i o osnovnim
umetničkim tehnikama. Kroz interaktivno učenje i druženje, novostečeno znanje učesnici su primenjivali u praksi, organizujući makete sopstvenog izložbenog prostora ili aranžirajući diplomatsko ordenje na uniformi Pavla Beljanskog.
Nakon boravka u Spomen-zbirci, oko 250 predškolaca iz devet vrtića PU „Radosno detnjstvo“, svoje utiske je pretočilo u nova umetnička dela koja će moći da
se vide na izložbi Kolekcionar i njegova zbirka. Izložbu će otvoriti Dramski atelje
Vesela kornjača.
muzeji i galerije
Muzej savremene umetnosti Vojvodine
NOVE IZLOŽBE U JANUARU
Do nedelje, 15. januara
Izložba
MILČO MANČEVSKI:
PET KAPI SNA
fotokompozicije
Do srede, 25. januara
Izložba
PRIMERI NEVIDLJIVE UMETNOSTI
(digitalizacija zbirke konceptualne umetnosti MSUV)
Izložba Primeri nevidljive umetnosti (digitalizacija
zbirke konceptualne umetnosti MSUV) publici
predstavlja izbor umetničkih dela iz Zbirke konceptualne umetnosti Muzeja savremene umetnosti
Vojvodine koja su digitalizovana i kao takva danas dostupna široj publici. Ona je sastavni deo
regionalnog projekta koji se bavi digitalizacijom
Muzej savremene umetnosti Vojvodine
Službene prostorije: Jevrejska 21
Tel. 021/6613 526 i 6613 897
e-mail: [email protected]
www.msuv.org
Izložbene prostorije: Dunavska 37
arhiva i zbirki praksi konceptualne umetnosti Centralne i Jugoistočne Evrope.
Pored umetničkih radova, na izložbi je zastupljena i brojna dokumentarna građa vezana za vojvođansku konceptualnu i novomedijsku umetnost onih autora/autorki koji su svoj rad bazirali na praksi deobjektivizacije i dematerijalizacije vlastitog rada – počev od šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka do danas.
Za naziv izložbe iskorišćena je sintagma kojom vlastitu konceptualnu praksu
definiše novosadski umetnik Slobodan Tišma. Preuzimanje te sintagme za naziv stavlja u fokus izložbe probleme i paradokse savremenih praksi kolekcioniranja, arhiviranja, prezentovanja i recepcije umetničkih praksi kojima je “nevidljivost” često bila zajednički imenitelj.
Tokom trajanja izložbe, biće organizovana jednodnevna javna prezentacija rezultata projekta digitalizacije s gostima iz partnerskih institucija iz Varšave, Zagreba i Ljubljane. Takođe, biće upriličeno i predstavljanje dvojezične monografske publikacije s tekstovima kustosa i teoretičara umetnosti, kao i nekoliko
stručnih vođenja kroz izložbu.
Kustosi izložbe: Nebojša Milenković, Gordana Nikolić i Kristian Lukić
Rukovodilac projekta digitalizacije: Luka Kulić
Koordinator projekta digitalizacije: Igor Zarol
muzeji i galerije
LIKOVNI SALON KCNS
do subote, 14. januara
DEJANA DEŠA MARIŠAN: KO SE TO MENI RADUJE! (slike)
Ponedeljak, 16. januar, 20 sati
GORAN MARINIĆ: TEKST-OBJEKTI (skulpture)
Goran Marinić rođen je 1976. godine u Sremskoj Mitrovici. Živi i studira u Beogradu. Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku za vajarstvo. Doktorske studije na Teoriji umetnosti
i savremenih medija upisao na Rektoratu umetnosti u Beogradu
2008. godine. Član je ULUS.
Ponedeljak, 30. januar, 20 sati
TAMARA VAJS: DIMENZIJA SUBJEKTIVNOG MAPIRANJA
(grafike)
Tamara Vajs rođena je 1985. godine u Novom Sadu. Diplomirala na
Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na grupi za grafiku u klasi prof.
Zvonka Tilića. Kod istog profesora završila je master studije. Član je
SULUV, SULUS i udruženja Široka staza. Dobitnica je nekoliko nagrada i pohvala.
KLUB TRIBINE MLADIH - Svet digitalne umetnosti
Utorak, 10. januar, 20 sati
Video umetnost LARIJA KARLSONA, multimedijalnog umetnik
iz Njujorka
Lari Karlson je autor vizionar koji kompjuterski, kolažnom tehnikom, na efektan način spaja slike i zvuke različitih kultura stvarajući psihodeličnu atmosferu koja zadire u podsvest. Njegove vizije
savremenog sveta, začinjene brzim ritmom i kontrastima, pune su simbolike i plene pažnju gledaoca. O autoru i njegovim radovima govoriće Andrej Tišma.
Katolička porta 5
tel: 021 528 972
www.kcns.org.rs
Utorak, 24. januar, 20. sati
Američki internet portal za video umetnost „Videoart net“
„Videoart net“ je portal za savremenu video umetnost sa sedištem u Njujorku i na
njemu se nalazi preko hiljadu ostvarenja autora iz čitavog sveta.
Kao otvorena mreža razmene videa i onlajn zajednica umetnika
ovaj portal pomaže u demokratizaciji odnosa stvaralaca, kustosa,
institucija kulture i publike širom sveta.
O portalu i video radovima govoriće Andrej Tišma.
Izložbe u Klubu “TRIBINA MLADIH”
Utorak 17. 01. 2012. u 19 h – otvaranje
Velike završne izložbe
ilustracija
“SRPSKA MITOLOGIJA”
Izložba traje do 31.01.2012.
Autor teksta i izdavač: Milenko
Bodirogić; Ilustracije: Miloš Vujanović, Ivica
Stevanović, Petar Meseldžija, Duško Bjeljac,
Dragan Bibin, Vanja Тodorić i Miodrag Perić.
MALI LIKOVNI SALON
Do srede, 4. januara
MALI FORMAT, grupna izložba
Od 5. do 9. januara
VLADIMIR KOVAČ, slike
Utorak, 31.01.2012. u 18 h –
otvaranje izložbe
SAVREMENE BELORUSKE GRAFIKE
(u saradnji sa Ambasadom Republike
Belorusije u Beogradu). Izložba traje do
13.02.2012.
Od 10. do 15. januara
IGOR CVEJANOVIĆ
slike
Od 16. januara do 3. februara
CENTAR ZA GRAFIKU NOVI SAD
grupna izložba
muzeji i galerije
MUZEJ VOJVODINE - Radno vreme za praznike
IZLOŽBE Gospodari gline i žita i Priča o ekslibrisu
Od 9. januara Muzej nastavlja sa redovnim radnim vremenom: utorak - petak od 9 do 19 sati, subotom i nedeljom od 10 do 18 sati.
Osim stalne postavke, na kojoj možete pratiti život na
teritoriji današnje Vojvodine od kamenog doba do sredine 20. veka, a do 15. januara možete pogledati i tematske izložbe Gospodari gline i žita i Priča o ekslibrisu.
Muzej Vojvodine
Dunavska 35-37
Radno vreme: utorak-petak 9-19 sati, subota-nedelja 10-18 sati
Dunavska 35 - centrala: 021/420 566
Dunavska 37 - centrala: 021/526 555
E-mail: [email protected]
Veb sajt: www.muzejvojvodine.org.rs
MUZEJSKO DRUŠTVO SRBIJE
KONKURS ZA DODELJIVANJE NAGRADE “MIHAILO VALTROVIĆ”
(za period januar – decembar 2011)
Nagrada “Mihailo Valtrović” dodeljuje se: muzejskim radnicima za životno delo, muzejima i muzejskim ustanovama za posebni doprinos unapređivanju i razvijanju muzejske delatnosti, kao i pojedincima za zapažene rezultate u stručnom radu tokom jedne kalendarske godine.
Predloge za sve tri nagrade mogu podnositi muzeji (muzejske ustanove),
grupe muzejskih radnika i/ili pojedinci.
Predlozi sa kompletnom dokumentacijom podnose se Komisiji za dodelu nagrada i priznanja Muzejskog društva Srbije do 31. marta.
Sve dodatne informacije o konkursu možete naći na sajtu Muzejskog
društva Srbije: http://mdsrbija.org/
muzika
BOŽIĆNO-NOVOGODIŠNJI KONCERTI MUZIČKE OMLADINE
TARAF DE HAIDOUKS –Rumunija
Utorak, 3. januar 2012, Sinagoga, 20 sati
Od izlaska prvog albuma 1991. godine
TARAF DE HAIDOUKS, u prevodu “Hajdučka banda”, a poznata i kao banda
lautara iz sela Kležanji, postaje prototip
za bogatstvo i vitalnost muzike rumunskih Roma. Grupa je nastupala širom
sveta, ostvarila nekoliko hvaljenih i visoko ocenjivanih albuma i DVD izdanja, a
među velikim obožavaocima ovog sastava nalaze se i Jehudi Menjuhin, Kvartet
“Kronos”, s kojim su snimali i nastupali, glumac Džoni Dep, kojem su bili partneri u
filmu Čovek koji je plakao, zatim modni kreator Joči Jamamoto na čijim su revijama učestvovali u Parizu i Tokiju. Na poslednjem albumu, pod nazivom Maskarada, ovi “hajduci” su zabeležli obrade, u džipsi stilu, dela autora 20. veka, kao što su
Bartok i Hačaturjan, kompozitora u čijim se kompozicijama često čuju folklorni
elementi.
Muzička omladina Novog Sada
Katolička porta 2/II, Novi Sad
tel. 021/452-344
email: [email protected]
www.muzickaomladina.org
15. BOŽIĆNI KONCERT HORA SABORNE CRKVE SVETI GEORGIJE
Četvrtak, 8. januar, Sinagoga, 20 sati
Dirigent: prof. mr Bogdan Đaković
Gosti koncerta: hor „Vox Slavicum“ iz Beograda pod upravom
dirigentkinje Svetlane Krstić.
Program: Ljavov, Gardner, Aston, Jonatan, Larin, Česnokov, Hurko i Alfejev.
Hor Saborne crkve “Sveti Georgije” iz Novog Sada sledi bogatu tradiciju srpskih, bačkih i novosadskih crkveno-pevačkih društava, posebno novosadskog
Katedralnog hora (1939-1946) koji je u vreme svog punog procvata bio među najboljim horovima u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Početak rada novog hora novosadske Saborne crkve vezuje se za 1987. godinu od kada hor deluje pod patronatom
Novosadske pravoslavne crkvene opštine. Oktobra 1992. godine ansabl je dobio
današnji naziv - Hor “Sveti Georgije”. Članovi ovog pevačkog društva su učenici i
studenti muzike, odnosno amateri pevači sa određenim horskim iskustvom. Hor
danas na repertoaru ima dela srpske, ruske i bugarske duhovne vokalne muzike
od 18-20 veka, ali i kompozicije starije tradicije vizantijskog, srpskog srednjovekovnog i kasnijeg jednoglasja, te primere ruske višeglasne muzike 17. veka. Ulaz
je slobodan.
muzika
KONCERTI STUDENATA MUZIČKOG DEPARTMANA
AKADEMIJE UMETNOSTI
Četvrtak, 12. januar, 18 sati, Multimedijalni centar Akademije umetnosti
Koncert studenata violine u klasi Nikole Aleksića; klavirska saradnja Hilda Švan
Program: Hendl, Bah, Debisi, Prokofjev, Paganini, Stravinski
Petak, 13. januar, 19 sati, Svečana sala FTN-a,
Koncert studenata klavira u klasama Svetlane Bogino i Vladimira Ogarkova
Program: Bah, Soler, Skarlati, Hajdn, Betoven, List, Šopen, Rahmanjinov, Ščedrin,
Bucko, Debisi, Čajkovski, Šostakovič
Ponedeljak, 16. januar, 18 sati, Multimedijalni centar Akademije umetnosti
Koncert Kamerne muzike studenata Akademije umetnosti u klasama Sonje Antunić, Branislava Aksina i Timee Kalmar
Sreda, 18. januar, 19 sati, Multimedijalni centar Akademije umetnosti
Koncert studenata violine u klasi Mihala Budinskog;
klavirska saradnja Marina Mikić
Program: Hendl, Mocart, Vjenjavski, Saraste, Tartini
Đure Jakšića 7 • 021/422 176 • 021/422-177
[email protected]
www.akademija.uns.ac.rs
Četvrtak, 19. januar, 20 sati, Muzej Vojvodine
Koncert studenata gitare u klasi Zorana Krajišnika; saradnik
u nastavi Petar Popović
Program: Koste, Regondi, Skarlati, Vila-Lobos, Granjani, Pjacola
Muzičke večeri Matice srpske
KONCERT PIJANISTE ALANA FREJZERA
U ciklusu programa Muzičke večeri u Matici srpskoj u
ponedeljak, 16. januara solistički koncert će održati kanadski pijanista Alan Frejzer (Montreal, 1955). Frejzer, pored bogate
međunarodne karijere, danas radi kao samostali stručni saradnik na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Prošle godine je ustanovio Institut klavirske tehnike Alan Frejzer u raznim američkim gradovima, a tokom ove godine drži majstorske tečajeve i resitale u Štutgardu i Kelnu. Autor je knjiga
„Umeće sviranja na klaviru“ i „Usavršavanje ličnog pijanističkog profila“.
Koncert ovog izuzetnog pijaniste, čiju tehniku sviranja kritičari širom sveta
karakterišu kao – briljantnu, je u Svečanoj sali Matici srpskoj u 19 sati.
Ulaz je slobodan.
muzika
Katolička porta 5
tel: 021 528 972
www.kcns.org.rs
Kronos qvartet u Srpskom narodnom pozorištu
ČUVENA ČETVORKA PREMIJERNO U NOVOM SADU
Danas najčuveniji svetski gudački kvartet
Kronos, koji će sledeće godine obeležiti 40
godina postojanja, i koji sledi jedinstvenu
umetničku viziju, kombinujući neumorni
istraživački duh i posvećenost širenju dometa i konteksta gudačkog kvarteta, gostuje po prvi put u Novom Sadu. Na koncertu
koji je zakazan za 12. januar u 20 sati na sceni „Jovan Đorđević“ u Srpskom
narodnom pozorištu, čuvena četvorka: Dejvid Harington, Džon Šerba, Henk
Dat i Džefri Zigler premijerno će izvesti brojna dela koja su ili komponovana ili
aranžirana specijalno za njih. „Novom Sadu je na čast što će Kronos qvartet svoj
prvi koncert u ovoj godini izvesti upravo u Novom Sadu, a da pri tome oni nemaju
turneju po ovom delu sveta, već dolaze isključivo zbog ovog koncerta. Naravno, za
to je najviše zaslužna čuvena novosadska kompozitorka Aleksandra Vrebalov koja
živi u Njujorku i koja sa najpoznatijim svetskim kvartetom ima višegodišnju uspešnu saradnju“, istakla je na konferenciji za novinare Vesna Kaćanski u ime Kulturnog centra Novog Sada koji organizuje ovaj veliki događaj pod pokroviteljstvom grada Novog Sada. Kronos qvartet će izvesti kompoziciju Aleksandre
Vrebalov „...Zagrli me, susede, u ovoj oluji...“ pisanu za ovaj gudački kvartet, kao i
kompozicije Stiva Rajha, Mortona Feldmana,
Niko Lize, Majkl Gordona i drugih, a čak dve
kompozicije na novosadskom koncertu imaće
svoju evropsku premijeru: pesmu Bob Dilana
„Don’t Think Twice, It’s All Right“ aranžirao je za
Kronos čuveni Filip Glas, a druga kompozicija
je „Love Bleeds Radiant“ Den Viskontija.
Kronos qvartet koji je čuven po tome što se po njihovom repertoaru može
naslutiti presek ideja stvaralaštva u svetu danas, poslednjih godina sprovode i
dva veoma važna projekta – konkurse za mlade kompozitore do 30 godina u
okviru Fonda koji su osnovali smatrajući da „njihova slava nema smisla ako ne
služi drugima“.
Kronos Quartet je postao jedna od najčuvenijih i najuticajnijih grupa našeg
vremena, koji za sobom ima hiljade koncerata održanih širom sveta, više od 45
izdanja neverovatne širine i kreativnosti, ostvarenu saradnju sa mnogim od
najeklektičnijih svetskih kompozitora i izvođača, a po njihovoj narudžbini napisano je više od 750 kompozicija i aranžmana za gudački kvartet. Prošle godine
je Kronos Quartet postao jedini koji je dobio dve najprestižnije nagrade koje se
dodeljuju muzičarima – Muzička nagrada Polar i nagrada Avery Fisher.
PROGRAM
muzika
Steve Reich: WTC 9/11*
1. 9/11/01
2. 2010
3. WTC
Morton Feldman: Structures
Bob Dylan (arr. Philip Glass, additional orchestration by Kronos): Dont’t Think
Twice, It’s All Right** - Evropka premijera
Dan Visconti: Love Bleeds Radiant* - Evropska premijera
Nicole Lizee: Death to Kosmische*
Sastavni deo rada ovog kvarteta je niz dugoročnih, dubokih saradnji sa mnogim vodećim svetskim kompozitorima među kojima su i Terry Riley, Philip Glass,
Steve Reich, Osvaldo Golijov. Pored kompozitora, Kronos Quartet među svoje saradnike ubraja brojne umetnike iz svih krajeva sveta, uključujući Wu Man - kinesku virtuoznu umetnicu na tradicionalnom instrumentu pipa, legendarnu
bolivudsku ’playback’ pevačicu Ashu Bhosle, eskimsku pevačicu iz grla Tanyu
Tagaq, rock bend Cafe Tacuba iz Meksika, rumunski ciganski bend Taraf de
Haidouks (koji je isto u januaru prvi put nastupio u Novom Sadu), čuveni američki sopran Dawn Upshaw.
Michael Gordon: Clouded Yellow*
Omar Souleyman (arr. Jacob Garchik): La Sidounak Sayyada (I’ll Prevent the
Hunters from Hunting You)**
Ramallah Underground (arr. Jacob Garchik): Tashweesh*
Aleksandra Vrebalov: ...Hold me, neighbor, in this storm...*
Napomene:
*pisano za Kronos Quartet
**aranžirano za Kronos Quartet
pozorišta
SRPSKO NARODNO POZORIŠTE
Četvrtak, 5. januar
Kamerna scena, 20, 30 sati
Franc fon Supe: LEPA GALATEA
(komična mitološka opera u jednom činu)
Kamerno muzičko društvo
Četvrtak, 12. januar
Scena „Jovan Đorđević“, 20 sati
Koncert KRONOS QUARTET
(Njujork) u organizaciji
Kulturnog centra Novog Sada
Petak, 13. januar
Scena „Jovan Đorđević“, 20 sati
GALA KONCERT OPERE SNP-a
Solisti, hor i orkestar SNP-a
Subota, 14. januar
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Jovan Sterija Popović: RODOLJUPCI (drama)
Ponedeljak, 16. januar
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Jovan Sterija Popović: RODOLJUPCI (drama)
Utorak, 17. januar
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Petar Iljič Čajkovski: KRCKO ORAŠČIĆ
(balet)
Utorak, 17. januar
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Jovan Sterija Popović: RODOLJUPCI (drama)
Dodela nagrade „Predrag Peđa Tomanović“
Sreda, 18. januar
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Ežen Jonesko: ĆELAVA PEVAČICA (komedija)
Koprodukcija SNP-a i Agencije „Beba 021“
Sreda, 18. januar
Kamerna scena, 20,30 sati
Milan Marković: DOBAR DEČAK / HYVA BOY (drama)
Petak, 20. januar
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Džim Kartrajt: „PUT/ROAD“
Pozorište Promena AUNS, studenti klase prof. Borisa
Isakovića i prof. Jasne Đuričić
Srpsko narodno pozorište
Pozorišni trg 1 - tel. centrale: 6621 411
Telefon blagajne: 520-091
[email protected]
www.snp.org.rs
Subota, 21. januar
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Milena Marković: BROD ZA LUTKE
(drama)
Ponedeljak, 23. januar
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Aleksandra Vrebalov: MILEVA
Opera po motivima iz života Mileve Marić
Ajnštajn
Ponedeljak, 23. januar
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Vilijam Šekspir: TIMON ATINJANIN (drama)
Utorak, 24. januar
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Aleksandra Vrebalov: MILEVA
Opera po motivima iz života Mileve Marić Ajnštajn
Utorak, 24. januar
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Dušan Kovačević:
URNEBESNA TRAGEDIJA (komedija)
Koprodukcija SNP-a i STRADA, Novi Sad
pozorišta
Sreda, 25. januar
Scena „Pera Dobrinović“, 19 sati
Miloš Crnjanski: SEOBE (drama)
Četvrtak, 26. januar
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Jovan Sterija Popović: DŽANDRLJIV MUŽ (komedija)
Četvrtak, 26. januar
Kamerna scena, 20,30 sati
Nikolaj Koljada: LJUBAVNA PRIČA (tragikomedija)
Petak, 27. januar
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Petar Iljič Čajkovski: KRCKO ORAŠČIĆ (balet)
Subota, 28. januar
Scena „Pera Dobrinović“, 12 sati
Miloš Crnjanski: SEOBE (drama)
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Petar Iljič Čajkovski: KRCKO ORAŠČIĆ (balet)
Ponedeljak, 30. januar
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Žan-Batist Molijer: TARTIF (komedija)
Utorak, 31. januar
Scena „Pera Dobrinović“, 19,30 sati
Nikolaj Ostrovski: ŠUMA
Režija: Egon Savin
Gostovanje Novog teatra – Uj Szinhaz,
Budimpešta
Utorak, 31. januar
Scena „Jovan Đorđević“, 19 sati
Đuzepe Verdi: TRUBADUR (opera)
Utorak, 31. januar
Kamerna scena, 21 sat
Jelena Đorđević: KOME VERUJETE?
(drama)
pozorišta
DEČJA SCENA
Četvrtak, 12. januar, 17 sati – Velika sala
Autorski projekat: Emilija Mrdaković, Slobodan Ninković, Saša Latinović
CIRKUS IZ ŠEŠIRA
Igraju: Emilija Mrdaković, Slobodan Ninković, Saša Latinović, Saša Stojković
Subota, 14. januar, 11 sati – Mala sala
ANĐEOSKA BAJKA
Autor i reditelj: Emilija Mrdaković
Igraju: Marija Mitrović, Marija Todorović
Nedelja, 15. januar, 11 sati – Mala sala
Po motivima Šarla Peroa: USPAVANA LEPOTICA
Adaptacija i režija: Veselin Bojdov
Igraju: Emil Kurcinak, Marija Mitrović, Ivan Belošević
Pozorište mladih
Rаdno vreme blаgаjne: utorаk – petаk od 10 do 20 sati; subotа i
nedeljа od 9 do 13 sati. Ponedeljkom blаgаjnа ne rаdi osim
kаdа je zа tаj dаn plаnirаnа predstаvа
Subotom i nedeljom ukoliko igrа večernjа predstаvа - blаgаjnа
rаdi od 9 sati do početkа predstаve.
Telefon blаgаjne Pozorištа mlаdih: 521 826
www.pozoristemladih.co.rs
Četvrtak, 19. januar, 17 sati – Mala sala
Jan Grabovski: VUK I JARIĆI
Režija: Borislav Mrkšić
Igraju: Jovana Filipović, Marija Todorović, Emina Vasić – Milić, Dragan Zorić, Vera Hrćan – Ostojić, Emil
Kurcinak, Saša Stojković / Zoran Andrejin i Marina
Cinkocki
Četvrtak, 26. januar, 17 sati – Mala sala
Po motivima Šarla Peroa:
MAČAK U ČIZMAMA
Režija: Darin Petkov
Igraju: Dragan Zorić, Saša Latinović, Sanja
Tomić / Marija Todorović, Emil Kurcinak
Subota, 21. januar, 11 sati – Mala sala
Valeri Petrov: BELA BAJKA
Režija: Emilija Mrdaković
Igraju: Ivan Đurić, Slavica Vučetić, Saša Latinović,
Neda Danilović, Marija Mitrović, Marija Todorović,
Sanja Tomić
Subota, 28. januar, 11 sati – Mala sala
Koprodukcija Pozorišta mladih i Saveza
dramskih umetnika Vojvodine
KVARNA FARMA
Autor i režija: Nebojša Savić
Igraju: Saša Stojković, Jovana Cavnić
Nedelja, 22. januar, 11 sati – Mala sala
Po motivima H. K. Andersena: MALA SIRENA
Režija: Biljana Vujović
Igraju: Slavica Vučetić, Jelica Gligorin, Sanja Tomić,
Slobodan Ninković, Saša Stojković / Ervin Hadžimurtezić, Vera Hrćan – Ostojić, Marija Todorović, Zoran
Anrejin, Marija Mitrović, Saša Latinović
Nedelja, 29. Januar, 11 sati – Mala sala
Po motivima H. K. Andersena:
RUŽNO PAČE
Adaptacija i režija: Emilija Mrdaković
Igraju: Sanja Tomić, Marija Mitrović
pozorišta
DRAMSKA SCENA
Sreda, 18. januar, 20 sati – Velika sala
Koprodukcija Pozorišta mladih i Brod teatar
Stevan Sremac: POP ĆIRA I POP SPIRA
Režija: Ratko Radivojević
Igraju: Slobodan Ninković, Dragan Zorić, Aleksandra Pleskonjić, Vera Hrćan –
Ostojić, Slavica Vučetić, Marija Mitrović, Ivan Đurić, Dejan Šarković, Emil Kurcinak, Sanja Tomić, Marija Todorović, Ervin Hadžimurtezić
Utorak, 24. januar, 20 sati – Velika sala
Inspirisano „Galebom“ A. P. Čehova:
POVODOM GALEBA
Režija: Boris Liješević
Igraju: Zoran Andrejin, Slavica Vučetić, Jelica Gligorin,
Neda Danilović, Ivan Đurić, Dragan Zorić, Saša Latinović,
Marija Mitrović, Vera Hrćan – Ostojić, Dejan Šarković
Sreda, 25. januar, 20 sati – Mala sala
Viktor Lanu: OTVARAČ
Režija: Radoje Čupić
Igraju: Slobodan Ninković, Saša Latinović
Utorak, 31. januar, 20 sati – Velika sala
Andžej Saramonovič: TESTOSTERON
Režija: Radoje Čupić
Igraju: Dragan Zorić, Slobodan Ninković, Saša Stojković, Saša Latinović, Ivan Đurić, Dejan Šarković, Ervin Hadžimurtezić
ŠEKSPIR U FEBRUARU
Sreda, 1. februar, 20 sati – Velika sala
Koprodukcija Pozorišta mladih, Pozorišne trupe „Arterija“ i
Gradskog pozorišta Bečej
Adam Long, Džes Borgeson i Danijel Singer:
SABRANA DELA VILJEMA ŠEKSPIRA (ukratko)
Autorski projekat: Igor Pavlović, Zoltan Molnar, Đorđe Simić
Igraju: Zoltan Molnar, Đorđe Simić, Igor Pavlović
pozorišta
Novosadsko pozorište - Újvidéki Színház
tel: 021/ 525-552 i 657-2526
www.uvszinhaz.co.rs -e-mail: [email protected],
[email protected]
NOVOSADSKO POZORIŠTE - ÚJVIDÉKI SZÍNHÁZ
Ponedeljak, 9. januar, 19 sati* - mala sala
Đerđ Serbhorvat: A KO ĆE VRATITI BICIKL?
Reditelj: Silvia Križan
Utorak, 10. januar, 19 sati*
M. Bulgakov: MAJSTOR I MARGARITA
Reditelj: Šandor Laslo
Sreda, 11. januar, 19 sati*
M. Bulgakov: MAJSTOR I MARGARITA
Reditelj: Šandor Laslo
Subota, 14. januar, 19 sati - mala sala
Novosadsko pozorište - Đačka scena “Šarene iskrice”
Premijera – prema tekstu Dušana Radovića: ONA I MI
Reditelj: Robert Ožvar
Ponedeljak, 16. januar, 19 sati*
F. L. Baum - Tibor Zalan: ČAROBNJAK IZ OZA
Reditelj: Zoltan Puškaš
Utorak, 17. Januar, 19 sati*
F. L. Baum-Tibor Zalan:
ČAROBNJAK IZ OZA
Reditelj: Zoltan Puškaš
Četvrtak, 19. januar, 19 sati*
Imre Madač: ČOVEKOVA TRAGEDIJA
Reditelj: Kokan Mladenović
Petak, 20. Januar, 19 sati - mala sala
Novosadsko pozorište- Đačka scena “Šarene iskrice”
Prema tekstu Dušana Radovića – ONA I MI
Reditelj: Robert Ožvar
Subota, 21. januar, 19 sati*
Imre Madač: ČOVEKOVA TRAGEDIJA
Reditelj: Kokan Mladenović
Ponedeljak, 23. Januar, 19 sati*
Mihalj Verešmarti: ČONGOR I TINDE
Reditelj: Đerđ Hernjak
Utorak, 24. Januar, 19 sati*
Mihalj Verešmarti: ČONGOR I TINDE
Reditelj: Đerđ Hernjak
Sreda, 25. Januar, 19 sati* - mala sala
Zoltan Egreši: PORTUGAL
Reditelj: Šandor Laslo
Četvrtak, 26. Januar, 19 sati* - mala sala
Zoltan Egreši: PORTUGAL
Reditelj: Šandor Laslo
Petak, 27. januar, 19 sati*
PROSLAVA DANA NOVOSADSKOG POZORIŠTA
Napomena:
* - obezeđen prevod
pozorišta
Katolička porta 5
tel: 021 528 972
www.kcns.org.rs
TEATAR 34
Nikole Pašića 34
Tel/fax. 661 33 28
e-mail: [email protected]
web: www.veselakornjaca.com
www.scena34.org
Rezervacija karata za sve predstave Pozorišta „TEATAR 34“ je neophodna i može se izvršiti putem telefona ili sajtova:
Scena za decu “Vesela kornjača”: www.veselakornjaca.net; Scena za odrasle “Scena 34”: www.scena34.org
Premijera Teatra 34 u Kulturnom centru
„NE IGRAJ NA ENGLEZE“
Subota, 21. januar
Velika scena Kulturnog centra Novog Sada, 20 sati
Predstava “Ne igraj na Engleze” je nastala u koprodukciji
Teatra 34 i Kulturnog centra Novog Sada. Autor ovog
dramskog teksta je Vladimir Đurđević, a predstavu je režirao Bogdan Janković. Igraju: Ervin Hadžimurtezić,
Branislav Jerković i Đorđe Simić. Scenografiju je uradio
Đorđe Marković, kompozitor je Marijan Babić, dizajn potpisuju “D-end”, a producent je Daniela Todorović.
Pozorišni komad “Ne igraj na Engleze” na veoma komičan i dinamičan način predstavalja vreme u kojem živimo i fenomen ljudi opsednutih sportskim
kladionicama, u ovom slučaju klađenjem na fudbalske utakmice. Tri mladića
sreću se u stanu jednog od njih gde započinju praćenje televizijskog prenosa
fudbalskog meča na koji se sva trojica klade. Naši junaci planiraju da novcem
od klađenja, nakon ove utakmice, reše zamršene živote, a samo jedan od njih
može biti dobitnik. Napeto iščekujući rezultat utakmice, dešavaju se mnogobrojni zapleti i sukobi, kroz koje se otkrivaju skriveni međusobni odnosi trojice najboljih prijatelja.
film
Arena Cineplex, Bulevar Mihajla Pupina 3
Informacije i rezervacije: 021/447 690
e-mail: [email protected]
www.arenacineplex.com
MUŠKARCI KOJI MRZE ŽENE
Režija: Dejvid Finčer
Uloge: Daniel Kreg, Runi Mara, Kristofer Plamer
Prva premijera u 2012. godini u „Arena Cineplexu“, 5.
januara, biće dugoočekivana mračna krimi-drama sa
elementima tehno-trilera, u režiji proslavljenog Dejvida Finčera (Sedam, Borilački klub, Čudesan slučaj
Bendžamina Batona, Socijalna mreža). Muškarci koji
mrze žene je holivudski rimejk švedskog hita iz 2009.
godine, snimljenog prema prvom delu kultne
književne trilogije Milenijum Stiga Lašona, Devojka sa
tetovažom zmaja.
Priča prati napore iskompromitovanog novinara Mikaela Blomkvista (Daniel
Kreg) da razreši četrdeset godina staro ubistvo devojke, za šta ga unajmljuje ostareli milioner Henrik (Kristofer Plamer), član imućne i uticajne porodice Vagner,
kojoj je ubijena devojka takođe pripadala.
Mikaelu se u istrazi pridružuje Lizbet Salander (Runi Mara), misteriozna devojka
sa izuzetnim hakerskim veštinama, provokativnim izgledom i uznemirujućom
prošlošću.
MAPETOVCI
Režija: Džejms Bobin
Uloge: Ejmi Adams, Džejson Segel, Kris Kuper
12. januara, na istom mestu, Mapetovci se vraćaju!
Kada saznaju za plan da se, zbog nafte koja je otkrivena ispod njega, napušteno pozorište mapetovaca sruši, i sravni sa zemljom, njihovi veliki fanovi Volter, Meri i Geri krenuće da okupe tu davno rasturenu
družinu. Ponovo zajedno, napraviće najspektakularniji plan za prikupljanje 10 miliona dolara za spas
slavnog pozorišta, i suprostaviti se gramzivom
tajkunu Teksu Ričmanu. Tokom te avanture, mapetovci i njihovi prijatelji naići će
na brojne poteškoće, prisetiće se starih dogodovština, i srešće mnoštvo
neobičnih novih likova.
Producent ovog prvog bioskopskog filma o mapetovcima posle dvanaest godina bio je Džejson Segel, nosilac glavne uloge u filmu. Kao jedan od zaista
najvećih fanova ovih junaka, i zajedno sa drugim slavnim ličnostima koje se u filmu pojavljuju, dao je sve od sebe da novi Mapetovci, uz pomoć stare formule,
zablistaju u najvećem sjaju.
film
KORIOLAN
Režija: Ralf Fajns
Uloge: Ralf Fajns, Džerald Batler, Brajan Koks
Šest dana nakon svetske premijere na Berlinalu, novosadska publika moći će 26. januara u „Areni“ da
pogleda Koriolan, adaptaciju Šekspirove tragedije u
režiserskom prvencu slavnog britanskog glumca
Ralfa Fajnsa (Šindlerova lista, Engleski pacijent, Hari
Poter). Smešten u moderni Rim, film prati velikog rimskog vojskovođu generala Koriolana (Ralf Fajns), koji,
iako popularan, ne podržava demokratske promene i
pokazuje prezir prema siromašnom stanovništvu, zbog čega uz pomoć zavere, u
koju je upletena i njegova majka, biva proteran iz grada. Odlučan da se osveti,
pridružuje se smrtnom neprijatelju Aufidiju (Džerald Batler), od čije je vojske
nekada branio Rim, sada sa namerom da svoj grad uništi.
Dobro prihvaćen od kritičara, opisan i kao „šekspirovski Rambo“, ovaj politički triler prepun je gradskih protesta, porodičnih intriga, krvavih borbi i homoerotskih
simbola.
Mnoge scene snimane su na ulicama Beograda.
KUPILI SMO ZOO VRT
Režija: Kameron Krou
Uloge: Met Dejmon, Skarlet Johanson,
Tomas Hejden Črč
Istog dana, 26. januara, posetioci „Arene“ moći će da
pogledaju novu komediju oskarovca Kamerona
Kroua (Džeri Megvajer, Vanilla Sky).
Zasnovana na istinitom događaju, radnja prati
Bendžamina Mija (Met Dejmon), koji posle smrti supruge odlučuje da prevaziđe tešku životnu fazu, daje
otkaz i seli se sa sinom u nezgodnim pubertetskim
godinama i malom ćerkom u potragu za novim domom. Kada se ispostavi da je
seoska kuća koja im se dopala zapravo zoološki vrt, i to u vrlo lošem stanju,
odlučuju da ga kupe, renoviraju, i ponovo otvore. U tome će im pomoći živopisna
ekipa zaposlenih, među kojima i čuvarka Keli (Skarlet Johanson).
Poznati islandski muzičar Jónsi zaokružio je ovu toplu porodičnu priču izuzentim
saundtrakom, starim obeležjem Krouovih filmova, a mnoge scene naglašene su
pesmama Nila Janga, Kenja Vesta, i bendova „Pearl Jam“, „U2“, „Led Zeppelin“, „Simon and Garfunkel“...
film
Zavod za kulturu Vojvodine
Vojvode Putnika 2
Novi Sad
Tel/Faks: 021 4754 128, 4754 148
E-mail: [email protected]
Katolička porta 5
tel: 021 528 972
www.kcns.org.rs
Susret s rediteljem
MILČO MANČEVSKI
Projekcije i razgovor u Kulturnom centru Novog Sada
Subota, 14. januar, 19 sati
PRE KIŠE (Пред дождот, Makedonija-Francuska-Velika Britanija,
1994,113 min)
Režija i scenario: Milčo Mančevski
Uloge: Katrin Cartlidge, Rade Šerbedžija, Grégoire Colin, Labina
Mitevska, Jay Villiers, Silvija Stojanovska, Phyllida Law
Visprena drama Mančevskog iskazana je u tri poglavlja i ima mnoštvo likova. Njen
fokus je na ratnom fotografu Aleksandru koji je izgubio iluzije i koji, pošto je bio
svedok pogubljenja u Bosni, odlučuje da se vrati u svoje makedonsko selo. Uskoro
shvata da je etnička mržnja stigla pre njega i da je njegova stara domovina postala
opasno naoružan logor militantnih Pravoslavnih i Muslimanskih frakcija. Nasilje se
bliži i svi su uhvaćeni u unakrsnoj vatri…
Subota, 14. januar, 21 sat
PRAŠINA (Vel. Britanija-Nemačka-Italija-BJR Makedonija, 2001,
147 min.)
Režija i scenario: Milčo Mančevski
Uloge: David Wenham, Joseph Fiennes, Nikolina Kujača, Vlado Jovanovski, Adrian Lester, Anne Brochet, Rosemary Murphy, Vladimir Jacev, Vera Farmiga, Matt Ross
1900. godine, na američkom Zapadu, dva brata zaljubljuju se u francusku prostitutku Lilit, koja se odlučuje za mlađeg brata Ilajdžu. Ogorčeni Luk odlazi sam u Evropu. Put ga vodi do Makedonije, gde postaje beskrupulozni plaćenik koji se bori
protiv opakih lokalnih bandi. Ali revoluciju počinje da shvata lično, kada ga od smrti spase prelepa Neda, devojka iz sela koja nosi dete jednog od najvećih vođa
pobunjenika. 100 godina kasnije, u Njujorku, pljačkaš Edž pokušava da ukrade
životnu usteđevinu jedne starice. Ali ona se ne odvaja lako od svoje zbirke drevnih
zlatnika, sve dok on ne sasluša njenu priču o dva brata koji su se zaljubili u istu
ženu, jednom davno na Divljem Zapadu...
AUTOR UVEK NAGRAĐIVANIH FILMOVA
Nedelja, 15. januar, 18 časova
MAJKE (Мајки, BJR Makedonija, 2010, 123 min.)
Režija i scenario: Milčo Mančevski
Uloge: Ana Stojanovska, Vladimir Jacev, Dimitar Đorđievski, Ratka Radmanović, Salaetin Bilal, Emilija Stojkovska, Milijana Bogdanoska, Dime Ilijev, Marina Pankova, Goran Trifunovski, Petar
Mirčevski, Blagoja Spirkovski-Džumerko, Boris Čorevski, Tamer
Ibrahim, Irina Apelgren
Film se sastoji od tri priče smeštene u tri grada – Skoplju, Mariovu i Ljubici – i prikazuje sudbine tri majke. Prva govori o moralnim dilemama deteta koje odlazi u policijsku stanicu da prijavi zločin. Druga je smeštena u napušteno selo i prati život dva
ostarela seljaka. Treća priča ima dokumentarnu formu i posebno je uznemirujuća: u
njoj se govori o šokantnoj smrti velikog broja žena, majki srednjih godina, koje je
ubio patološki bolesnik koji pati od neizlečenog kompleksa „majke“
20 časova
Razgovor sa rediteljem Milčom Mančevskim
Učestvuju: Milčo Mančevski, mr Andrija Dimitrijević, Biljana
Mickov, dr Danica Aćimović, Đorđe Kaćanski, Dragana Latinović
i Branislava Lovre
film
Milčo Mančevski je rođen 18. oktobara 1959godine u Skoplju, Makedonija. Scenarista i reditelj igranih filmova PRE KIŠE (1994), PRAŠINA (2001),
SENKE (2007) i MAJKE (2010).
Film Pre kiše je bio nominovan od Američke akademije za najbolji strani film, a nagrađen je sa
preko 30 nagrada, uključujući “Zlatnog lava” za najbolji film u Veneciji, nagrade Independent Spirit, FIPRESCI, UNESCO, najbolji film
godine u Argentini, Italiji, Švedskoj, Turskoj, i ostale nagrade u Austriji, Belgiji, Brazilu, Poljskoj, Portoriku, Rusiji, itd. “Njujork Tajms” uvrstio je film Pre kiše na listu
1000 najboljih filmova svih vremena. Senke i Majke su bile makedonski kandidati za “Oskara”, a film Majke je prikazan u selekciji “Panorama” Berlinskog filmskog festivala 2011. Filmovi Mančevskog prikazivani su na više od 100
međunarodnih festivala, a distribuirani u 50 zemalja za prikazivanje u bioskopima, TV, kablovskim sistemima i videu. Njegovi filmovi su sastavni deo univerzitetskog proučavanja širom sveta, kao i brojnih tematskih konferencija. Univerzitet u Lajpcigu i Evropski univerzitetski institut u Floransi bili su domaćini akademskih konferencija posvećenih filmovima Pre kiše i Prašina. Višestruko je
nagrađivan za najbolji eksperimentalni film (“1,73”) i za najbolji MTV video (“Tennessee” koji je “Roling Stone” uvrstio u listu najboljih 100 videa svih vremena). Objavljivao je članke i eseje u New American Writing, La Repubblica, Corriere Della
Sera, Sineast, The Guardian, Suddeutsche Zeitung, Pravda, itd.
Imao je scenske umetničke performanse za grupom 1AM i samostalno. Autor je
knjige “Duh moje majke” i dve knjige fotografija “Ulica” (1999) i “Pet kapi sna”
(2010), koje obuhvataju i izložbe, od kojih je “Pet kapi sna” realizovana decembra
2011. u Novom Sadu, u Muzeju savremene umetnosti. Predavao je na brojnim
univerzitetima, kinotekama, muzejima umetnosti i umetničkim institutima, a
posebno kao rukovodilac Directing Studies at NYU’s Tisch School of the Arts’
Graduate Film program.
centar u centru
Program Omladinskog centra CK13
Četvrtak, 19. januar, 19 sati
Predstava MLADI SU ČUVARI SVOG ZDRAVLJA
Edukativno-informativna predstava Mladi su čuvari svog
zdravlja je nastala kao rezultat obuka o reproduktivnom
zdravlju i dramskoj edukaciji u novembru 2011. godine, u
okviru projekta Mladi su čuvari svog zdravlja - Izgradnja kapaciteta mladih za promociju reproduktivnog zdravlja i zdravih stilova života u kojima je učestvovalo 25 srednjoškolaca
sa teritorije grada Novog Sada. Predstava sadrži elemente drame, modernog plesnog pokreta, baleta, performansa, monologa i dijaloga kreiranih na osnovu istinitih priča osoba koje žive sa HIV-om i njihovih prijatelja, kao i ličnu refleksiju učesnika na njihovu stvarnost u okviru škole, porodice, društva. Predstava, na simoličan
način, prikazuje situacije iz svakodnevnog života, stigmu i diskriminaciju vezano
za HIV/AIDS, načine borbe protiv predrasuda i prevencije HIV-a, i važnost promocije zdravih stilova života. Ulaz je slobodan.
Omladinski centar CK13
Vojvode Bojovića 13 Novi Sad
tel/fax: +381 47 37 601
www.ck13.org; [email protected]
Subota, 21. januar, 22 sata
TEMPLE OF THE SMOKE I TELEFAKS
Temple of the Smoke je četvoročlani psihodelični hevi rok
bend iz Beograda. Zvuk u kojem su postavili temelje svog
hrama može se opisati kao, uglavnom, instrumentalno hodočašće kroz psihodelični, spejs hard rock i hevi metal, a
nastavlja se preko ambijent i dron zvučnih talasa u tradiciji
kraut/prog roka 70-tih godina i elektronske muzike. Inspirisani lokalnom i globalnom politikom, beskrajnim prostranstvima svemira, psihodeličnim fantazmagorijama i vizijama, naučnom fantastikom, filmom i književnošću, Temple of the Smoke
svoju viziju pronose naoružani hevi gitarskim rifovima i laboratorijom analognih i
digitalnih sintisajzera i efekata.
Album sa nazivom “...Against Human Race” pojavio se u prodaji i distribuciji širom
sveta preko moskovske etikete R.A.I.G. Lokalna podrška biće Telefaks, novosadski sastav čiji se zvuk može opisati kao soundtrack jednog vremena i jednog grada. Ovaj bend postoji već tri godine i nastavlja da postoji zahvaljujući spektakularnoj svakodnevnici. Ulaz je 200 dinara.
centar u centru
Petak, 27. januar, 21 sat
POEZIJA U KUĆI
27. januara održava se sledeća Poezija u kući. Svi zainteresovani mogu se prijaviti da učestvuju preko sajta, ali i tokom
programa. Scena je otvorena za sve koji žele da predstave
svoje poeziju. Ulaz je slobodan.
Subota, 28. januar, 22 sat
Koncert: GUŽVA U 16-ERCU i BOMBER
Svima dobro poznati zabavljači Gužva u 16-ercu iz Osijeka
nam ponovo dolaze u goste, u sklopu promocije novog albuma koji izlazi sredinom januara. Momci su izbacili i novi
spot za pesmu “Mene više nema”, koji se možete pogledati
na You Tube-u. Ovim spotom se najavljuje njihov novi album “Je Ne Regrette Rien”, koji bi uskoro trebalo da izađe za
etiketu Geenger Records. Za produkciju najavnog videa bila je zadužena ekipa
Gerila Film iz Osijeka, na čelu s Igorom Sambolecom koji je bio zadužen za režiju,
montažu i kameru, te asistentom produkcije Robertom Ferencom. Videospot
“Mene više nema” prikazuje šta članovi benda rade danas, odnosno čime se bave.
Nakon toga se radnja nastavlja svirkom u popularnom osječkom klubu Mini Teatar gde
band odrađuje live svirku. Street punk bend Bomber iz Novog Sada posle kraće pauze,
i u nešto izmenjenom sastavu, takođe nastupa na ovom koncertu. Ulaz je 300 dinara.
Utorak, 31. januar, 21 sat
HC iz Italije: STRANGE FEAR i MY OWN VOICE
Strange Fear su nastali 2002. i stižu iz Modene. Do sada su izdali dva albuma, “Another Bullet Of Hate” i “A Permanent Cold”. Sviraju brzi i
siloviti old school hardcore.
My Own Voice postoje od 2001.godine. Tokom godina su se promenili mnogi članovi, ali
su Marco i Luca kao osnivači benda nastavili
da prže old school hardcore, pod uticajem new school zvuka poput Raised Fist i Strife.
Iza sebe imaju dva albuma: “The dinner of the ashes” i “De Ira”.
centar u centru
Studentski kulturni centar Novi Sad
21000 Novi Sad, Dr Ilije Đuričića 3
tel: 021 6350 744; tel/fax: 021 6350 579
[email protected]; www.skcns.org
PROGRAM STUDENTSKOG KULTURNOG CENTRA
Četvrtak, 19. januar - Rim, Italija
Nastup gudačkog kvarteta TAJJ na manifestaciji “Mesec
srpske kulture”
Izložbom umetnika iz Srbije koji žive i rade u Rimu, 27. decembra, u Museo della Civiltà Romana počela je manifestacija “Mesec srpske kulture”, kao deo projekta “Umetnost
i kultura Istočne Evrope u Rimu”, u okviru koje će 19. januara, uz podršku SKCNS, nastupiti gudački kvartet TAJJ iz
Novog Sada.
Ponedeljak, 22. januar, 19 sati
Muzička škola Isidor Bajić
JEDAN KRATKI KONCERT
“Jedan kratki koncert”, uz podršku SKCNS, održaće se u
Muzičkoj školi Isidor Bajić, pod umetničkim rukovodstvom Sonje Antunić i Timee Kalmar. Nastupaju: Gudački kvartet “Il Belpaese”, Klavirski trio “Noster Modus”
i “Trio Cantabile”. Program: Joseph Haydn: String quartet
in E - flat major, Opus 33 No.2 (The Joke); Sregej Rahmanjinov: Trio élégiqaue
No.1, G minor; Bohuslav Martinu: Promenade za flautu, violinu i klavir i kompozicija iznenađenja za kraj programa.
Sreda, 24. januar, 12 sati, Fabrika
Promocija novog izdanja SKCNS:
DVD grupe LOVE HUNTERS - LIVE IN NOVI SAD 2011
Na novom DVD izdanju grupe Love Hunters “Live in Novi
Sad 2011” nalazi se snimak povratničkog koncerta Milana
Mumina i njegove grupe na centralnom platou Štranda,
19. avgusta 2011. godine. Koncert je održan pod sloganom “100 godina Štranda - 40 godina Milana Mumina”. Nakon sedam godina pauze Love Hunters su se ponovo okupili na ovoj svirci i najavili još koncerata i novi album. Za
zvuk na ovom DVD izdanju bio je zadužen Komandant
Adam, objavio ga je SKCNS, a u svirci su učestvovali Ilya Thunderman (bubanj),
Protektor (bas), Milan Mumin (volkal i gitara), Payakowski (gitara), Daria Radić (violina), Robert “Ćale” Radić (bubanj) i Aleksandar Medan (gitara).
pogled unazad
Izložba „Priča o exlibrisu“ u Muzeju Vojvodine
VELIKA UMETNOST NA MALOM PAPIRIĆU
Mali papirni listić zalepljen na unutrašnju stranu korice
knjige kao dokaz o tome u čijem je ona vlasništvu, upravo je ona mala stvar koja tu knjigu razlikuje od svih ostalih primeraka iste te publikacije svuda u svetu. Verovatno je upravo zbog te činjenice, exlibris toliko popularan
- vlasnici knjiga su još odavno težili ka tome da obeleže
svoje knjige. „Takve težnje postojale su hiljadama godina: Britanski muzej, Luvr i Galerija univerziteta Jejl čuvaju u svojim kolekcijama
male emajlirane tablice koje datiraju od oko 1400. g.p.n.e, a koje su bile pričvršćene za papiruse s naznakom da ovi pripadaju biblioteci Amenofisa II”, beleži
mr Lidija Mustedanagić, autorka izložbe Priča o ekslibrisu u sadržajnom dvojezičkom katalogu koji prati postavku u Muzeju Vojvodine.
Ekslibris - štampan ili ručno rađen listić može da bude jednostavna kaligrafska
etiketa, ali je po pravilu umetniči rad, malog formata, gde se pored natpisa
Muzej Vojvodine
Dunavska 35-37
Radno vreme: utorak-petak 9-19 sati, subota-nedelja 10-18 sati
Dunavska 35 - centrala: 021/420 566
Dunavska 37 - centrala: 021/526 555
E-mail: [email protected]
Veb sajt: www.muzejvojvodine.org.rs
ex libris stavlja ime i prezime vlasnika knjige. Izuzetni primerci su pokazani na
ovoj izložbi, ali je najveća vrednost postavke njena sveobuhvatnost. Na panelima su prikazani najrazličitiji ekslibrisi, originalni i kopirani, podeljeni po tematskim celinama ili istorijskim razdobljima, ili autorima koji su ih izrađivali. Počev
od najstarijih poznatih eksibrisa, zatim rukopisnih, pečatnih i superekslibrisa, te
kraljevskih, prinčevskih i državničkih, preko ekslibrisa Ljubomira Durkovića-Jakšića, Bogdana Stanojeva (jednog od najvećih kolekcionara u Vojvodini), Andruško Karolja (kod nas najplodnijeg autora ekslibrisa), Ljubomira Vujaklije, Časlava
Ocića, Pavela Čanjija i drugih pojedinaca pa do udruženja i institucija koja su ekslibris popularisala, kao što su Biblioteka Matice srpske i Ekslibris društvo Vojvodine.
Ova izuzetna izložba može se pogledati do 15. januara i spada u one koje ne
treba propustiti.
Gordana Nonin
pogled unazad
Aleksandar Dimitrijević, dobitnik Velike nagrade 40. izložbe Novosadskog salona
KADA MISLIMO DA VODIMO IGRU, IGRA VODI NAS
Artefakti (Rekonstrukcija igre) naziv
je rada Aleksandara Dimitrijevića
(1977, Užice) dobitnika Velike nagrade
jubilarne, 40. izložbe Novosadskog salona koju mu je proteklog meseca u
Muzeju savremene umetnosti Vojvodine uručio Andrej Bursać, član Gradskog veća za kulturu. Iako su reakcije
publike na postavku bile veoma
oprečne, s obzirom da je bila sačinjena od dokumentovanih tragova
društvenih igara, beležaka-crteža odnosno rezultata igara kao što su Jamb,
Tablić, Ne ljuti se čoveče i druge, koje jer autor godinama sakupljao od takozvanih N.N. autora, prijatelja i rodbine, i kustoskom praksom izložio uz jedan
prateći rad u vidu slike na zidu koji predstavlja vrstu dijaloga sa tim artefaktima. Ipak, komisija u sastavu Mirjana Blagojev, Nikola Macura i Goran Despotovski, koju je imenovao Savet ovogodišnjeg salona, nakon razmatranja izloženih
radova donela jednoglasnu odluku da nagradu ovogodišnjeg salona ponese
upravo autor tog rada. U obrazloženju žirija je navedeno da rad koji je ovaj
umetnik predstavio kao instalacija in situ dosledno prikazuje njegovo
Muzej savremene umetnosti Vojvodine
Službene prostorije: Jevrejska 21
Tel. 021/6613 526 i 6613 897
e-mail: [email protected]
www.msuv.org
Izložbene prostorije: Dunavska 37
istraživanje u polji igre i kroz jasan, upečatljiv grafizam ukazuje na prepoznatljivu temu, te da faktori društva, sreće i matematičke analize perpliću u svom vizuelnom kodu. Postavljanjem igre u takav kontekst, smatraju, dolazimo do
toga da i onda kada mislimo da mi vodimo igru, igra ustvari vodi nas.
- Moja mama je stalno s komšinicom igrala „Ne ljuti se čoveče“, jedan crtež mi je
tada bio zanimljiv i od tada sam počeo da se bavim kolekcionarstvom, u stvari dokumentovanjem tih artefakata koje sam transponovao u svoje radove – kaže za
Centar Aleksandar Dimitrijević koji je diplomirao slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu gde je i magistrirao crtež.
Na 40. Novosadskom salonu, koji je nosio naziv Energija plus, a čiji je organizator bio Novosadski otvoreni univerzitet, predstavljeni su radovi umetnika realizovani putem najrazličitijh medija, među kojima su: slika, crtež, instalacija,
video-instalacija, film, fotografija, strip i digitalni medji, kao i društvenoumetničke akcije i projekti umetničkih grupa i asocijacija. Umetnici koji su se
tom prilikom predstvaili bili su, pored nagrađenog i počasnog (osnivača salona): Szilárd Antal, Andrea Ivanović Jakšić, Bojana Knežević, Andrea Palašti,
Zoran Todorović, Miloš Vujanović, grupa Turbo Comix - Krekhaus/Igor Hofbauer/Fanzin Ceger, Miroslav Jović i Nenad Mikalački. Pored izložbenog dela,
ovogodišnji salon obuhvatio je i radionice, filmski program i razgovore, stručna
pogled unazad
vođenja, a takođe je upriličena i promocija bogatog kataloga koji je pratio Salon, s biografijama učesnika, reprodukcijama radova, fotografijama, raspravnim
tekstom kuratorke selektorke Sanje Kojić Mladenov i tekstom predsednika
saveta Danila Vuksanovića o poreklu Novosadskog salona i njegovoj savremenoj dimenziji. Na samom kraju ovogodišnjeg salona održana je panel diskusija pod nazivom Umetnička produkcija u kontekstu savremene
umetničke prakse, na kojoj su predstavljeni Umetnička asocijacija Zrenjanin i
Centar za grafiku iz Novog Sada, a u razgovoru su učestvovali članovi saveta
Novosadskog salona. Ukazivanjem na svog pokretača, Boška Petrovića (19221982), koji je inicirao ovu manifestaciju, Savet 40. Novosadskog salona želeo je
da podseti javnost na njegov kreativni četrdesetogodišnji rad u kome je
učestvovao u različitim društvenim, umetničkim i organizacionim aktivnostima. Po mišljenju Sanje Kojić Mladenov, Petrovićev inovativni pristup, primena
eksperimenta u raznorodnim materijalima i medijima, smešteni su ovom
izložbom u kontekst današnjih umetničkih i društveno-političkih prilika. Nasuprot i srazmerno postojanju traumatičnih neoliberalnih uslova, Novosadski salon
ipak opstaje, ovog puta ispitivački nastrojen, reflektujući umetničku realnost inovatine provenijencije, primećuje Vuksanović.
Maja Vučković
Foto: Darko Milosavljević
pogled unazad
Izložba fotografija Milča Mančevskog
POETSKO-VIZUELNA KLICA KAO PODLOGA ZA FILM
Pet kapi sna naziv je izložbe fotografija svetski priznatog makedonskog režisera Milča Mančevskog, otvorene
prošlog meseca u Muzeju savremene
umetnosti Vojvodine, a koja se može
pogledati do polovine januara. Postavka se sastoji od 49 fotografskih kompozicija odnosno serija od po pet fotografija koje predstavljaju zapise s umetnikovih putovanja. Iako radove ovog prefinjenog estete karakteriše to što se kod njega ne vidi jasna granica između filma, knjige i fotografije, na radovima je uveliko prepoznatljiv specifičan unutrašnji svet Malčevskog, snažan umetnički izraz i jasan vizuelni narativ koji će
posmatrače provesti kroz slobodu i stege društvenih odnosa Amerike, Makedonije, Indije, Azije, Afrike. O svojim fotografijama Milče tvrdi da su poetsko-vizuelna klica koja ima moć da se u budućnosti pretvori u film i da one žive samo
zajedno u kompoziciji, kao note u pesmi.
- Ideje se slažu u skladu sa dokumentovanjem objekata, ljudi, situacija. Negde se
dotiču elementi filmske kamere, perfektno urađene fotografije, i emocija trenutka
Muzej savremene umetnosti Vojvodine
Službene prostorije: Jevrejska 21
Tel. 021/6613 526 i 6613 897
e-mail: [email protected]
www.msuv.org
Izložbene prostorije: Dunavska 37
koji daju savršenu kompoziciju. Ovakva
serija kompozicija ima posebnu specifičnost umetnikovog izraza koji kao da sazreva od jedne kompozicije fotografija
do naredne, i nadovezuje se kao neprekidna spirala, priča – primećuje Biljana
Mickov.
Mančevski se kao umetnik aktivno izražava fotografijom, pisanjem i performansom. Takođe je objavljivao fikcije, eseje i kratke radove, te priredio nekoliko autorskih knjiga (dve fotografija). Za svoje filmsko stvaralaštvo pobrao je neka od najvećih autorskih priznanja. Šef je
katedre za režiju njujorške TIŠ umetničke akademije, gost predavač na brojnim
univerzitetima, u kinotekama, muzejima i umetničkim ustanovama širom sveta, član Evropske filmske Akademije i Američkog udruženja filmskih reditelja,
član i predsednik žirija svetskih filmskih festivala, član PEN kluba, ambasador
kulture Republike Makedonije.
Maja Vučković
pogled unazad
Zbirka vajarskih radova Galerije Matice srpske
DIVERZITET IZRAŽAVANJA U TRODIMENZIONALNOJ FORMI
U Galeriji Matice srpske postavljena je izložba Zbirka vajarskih radova Galerije
Matice srpske, autora Ratomira Kulića, muzejskog savetnika, koju je prošlog
meseca svečano otvorila Dušica Živković, pomoćnica ministra kulture za kulturno nasleđe.
Izložba nastala je kao rezultat rada na obradi umetničke kolekcije Galerije Matice
srpske i potrebe da se zbirke formirane po vrstama materijala predstave javnosti
kroz izložbe i publikacije. Ova veoma sadržajna i zahtevna postavka obuhvata
blizu pet stotina dela vajarske umetnosti koja su tokom proteklih decenija sakupljena i sačuvana pod krovom Galerije. U celokupnom prostoru − izložbenim
salama, stalnoj postavci, kancelarijama i holu − izložena su brojna dela nekih od
najznačajnijih vajara s prostora bivše Jugoslavije, počevši od Đorđa Jovanovića,
prvog srpskog školovanog vajara, pa do onih savremenih.
- Izložba koja je pred nama predstavlja celokupan inventarisani vajarski materijal u
Galeriji Matice srpske. Osmišljena kao depo-izložba, ona ilustruje sav diverzitet izražavanja u trodimenzionalnoj formi, ali i pluralitet materijala, oblika i tema. Takođe
pruža nam mogućnost da steknemo saznanja o više ili manje poznatim autorima
aktuelnim na prostoru bivše Jugoslavije, vrhunska skulptorska dela i brojne sekundarne materijale. Istovremeno, pokušaj je da se na primeru vajarske zbirke predstavi
Galerija Matice Srpske
Trg galerija 1
21000 Novi Sad
E-mail: [email protected]
www.galerijamaticesrpske.rs
jedna moguća istorija srpske skulpure – napominje
mr Tijana Palkovljević,
upravnica Galerije. Prema njenim rečima, izložba Zbirka vajarskih radova Galerije Matice
srpske pruža publici priliku da sagleda jedan
manje poznati deo kolekcije i uoči vrednosti i dostignuća skulptorske umetnosti u srpskoj kulturi, a publikovanje kataloga koji je prati doprinos istraživačima nacionalne umetnosti.
Postavka će moći da se pogleda do 10. februara, a tokom njenog trajanja petkom od 18 sati održavaće se stručna tumačenja.
Maja Vučković
pogled unazad
Izložba slika Borivoja Popržana u Galeriji SANU
ŽIVOT JE OBDANIŠTE DUHA
O tridesetak ulja na platnu
koje je slikar Borivoj Popržan
(Novi Sad, 1954) naslikao proteklih pet godina, na otvaranju izložbe Unutar govorio je
8. decembra u Galeriji novosadskog Ogranka Srpske
akademije nauka i umetnosti
likovni
kritičar
Sava
Stepanov koji je za najnoviji
ciklus Popržanovih slika upotrebio termin „asocijativni pejzaž”. Stepanov je istakao da je ovom umetniku pejzaž samo povod za stvaranje slike, da je on inspirisan prirodom i da od nje polazi da bi dospeo do same prirode slike i njenog
zasebnog sveta. - A taj svet je sazdan od likovnih elemenata zasebnih pikturalnih
vrednosti, autentičnih vizuelnih, likovnih i poetskih dejstava. Onih dejstava kojima
slikar Borivoj Popržan ispunjava sopstvenu umetničku misiju - zaključuje Stepanov.
Za ovaj ciklus slika, Popržan je napisao credo pomoću kojeg možemo proniknuti
u izvor inspiracije za prizore koje zatičemo na platnima: Spoljašnjost je sasvim
obična predstava koju gradi objektivnost a koja je veliki oponent kreativnosti uopšte.
Najveće vrednosti nalaze se Unutar. Dugovremeno odlazim unutrašnjem svetu, sve
Srpskа аkаdemijа nаukа i umetnosti - Ogrаnаk u Novom Sаdu
Adresа: Nikole Pаšićа 6
Tel: (021) 420-210; 420-209; 420-208 Fаks: (021) 6611-750
E-poštа: [email protected]
Sаjt: http://www.ogranak.sanu.ac.rs
dalje u sebe gde upoznajem i dobijam
duhovnost sasvim jasnog sveta koji je
po svemu vredniji, lepši, životno
opravdaniji i zanimljiviji. U mnoštvu
kapija naišao sam ponovo na hiljade
godina staru čigru moga detinjstva.
Gledajući njeno vrtenje odlazim
duboko i daleko u sebe odakle dobijam nove znakove koji su vrlo često
najvrednija osnova svega. Život je
Prilična obala, ulje na platnu, 120 x 160 cm, 2011
obdanište duha.
Neki blaženi mir se može osetiti dok se posmatraju ove slike,“bure“ se mogu
naslutiti samo u ponekom kontrastu boja, ali svakako vas ponukaju da stisnete
neku vašu nevidljivu drvenu čigru sakrivenu u džepu. I da je zavrtite.
Borivoj Popržan je rođen 1954. godine u Novom Sadu. Član je UPIDIV-a i “Likovnog
kruga” - Udruženja umetnika Petrovaradinske tvrđave. Imao je brojne samostalne
izložbe u inostranstvu i u zemlji.
Gordana Nonin
pogled unazad
Izložba slika Dejane Marišan Deše - Ko se to meni raduje!
PSI KAO NEISCRPNA INSPIRACIJA
- Svako želi i traži ljubav, a u otuđenom i užurbanom svetu
u kom živimo, ne uspevamo ljubav da podarimo jedni
drugima izgovarajući se na nemanje vremena. Slično bezuslovnoj (roditeljskoj) ljubavi, psi nam se raduju i vole nas
bez obzira da li smo mi srećni, tužni, ljuti, nerspoloženi. Oni
ne znaju za izgovore i nemaju vremena za njih – poručuje
Dejana Marišan Deša, autorka izložbe Ko se to meni
raduje! nedavno otvorene u Likovnom salonu Kulturnog
centra Novog Sada.
Postavka, posvećena uspomeni na autorkinu majku,
sačinjena je od mnoštva radova bogatog kolorita i
različitih dimenzija, rađenih tehnikom akrila na platnu na kojima dominira motiv
psa i njihov prepoznatljiv odnos prema čoveku. Zapisi koji se na njima nalaze,
kao što su Ma mislim i ja na tebe, I ja putujem, Fuj to, Gde su nestali?, Ko je meni gladan i slični, predočavaju posmatraču različite momente te interakcije, opravdavši
staru predstavu o tome da je pas čovekov najbolji prijatelj, ali i činjenicu da su te
plemenite životinje nescrpna ispiracija i ljubav ove umetnice.
Katolička porta 5
tel: 021 528 972
www.kcns.org.rs
- Njen svet je boja, i u tom svetu jedino opstaju oni koji su vedri i nasmejani. Osmeh je jedini izraz koji njeni likovi znaju da naprave. Da je osmeh univerzalna kategorija, nepripadajuća samo ljudima, poruka je s
platna ovog likovnog opusa Deše Marišan. Psi na njenim slikama se
smeju, igraju se i gledajući vas u oči, razgovaraju sa vama. Ljubav
Takvih stvorenja, ali i ljubav Tih stvorenja, tema je ovog umetničkog izraza na belom platnu - beleži Miroslav Farkaš u katalogu koji prati
izložbu.
Dejana Deša Marišan je rođena 1971. godine u Subotici.
Diplomirala je i magistrirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu
u klasi profesora Jovana Rakidžića. Dosad je imala 17 samostalnih
izložbi, učestvovala na preko 80 grupnih izložbi u zemlji i u inostranstvu i u više
od 60 kolonija. Dobitnica je sedam nagrada za slikarstvo, član ULUV i ULUS. Živi i
stvara u Novom Sadu.
Maja Vučković
pogled unazad
15. EURO-IN FESTIVAL
PRIKAZANA NAJBOLJA EVROPSKA OSTVARENJA
Nedavno je završen 15. festival evropskog i nezavisnog
filma „Euro-in film“, koji se
od 6. do 25. decembra
održavao u bioskopu Kulturnog centra Novog Sada.
Tokom tih dvadesetak dana,
u tri dnevna termina i dve
Na otvaranju Branka Parlić svirala muziku Nina Rota
bioskopske sale, prikazano
je više od sto ostvarenja dugog i kratkog metra, žanrovski šarolikih i razvrstanih
u nekoliko selekcija, uglavnom nacionalnih, od kojih su mnoga nosioci
značajnih nagrada i priznanja.
Festival je otvorio Faust Aleksandra Sokurova, ruska verzija klasičnog dela
snimljen na nemačkom jeziku, dobitnik ovogodišnjeg „Zlatnog lava“ za najbolji
film u Veneciji.
U okviru iste selekcije, „Mejnstrim“, posetioci su narednog dana mogli da
pogledaju i film koji je na prestižnom festivalu nezavisnog filma „Sundance“ osvojio Nagradu za najbolju režiju i Specijalnu nagradu žirija za prošlu godinu,
britanski film Tiranosaurus (Tyrannosaur), zapažen rediteljski debi glumca i
scenariste Pedija Konsidajna
(Dead Man’s Shoes, 2004), dramu o
sre-dovečnom i problematičnom
nasilniku Džozefu (Piter Malan),
koji tokom jedne neprilike upoznaje religioznu Hanu (Olivija
Kolman), žrtvu nasilja svog supruga koji veoma podseća na Džozefa,
a koja mu sa neočekivanim razumevanjem nudi prijateljstvo i pomoć.
U istoj selekciji prikazan je i Razvod: Nader i Simin (Jodaeiye Nader az Simin),
visokocenjena iranska drama o bračnoj krizi dvoje supružnika, nastaloj pred izborom odlaska iz zemlje radi poboljšanja budućnosti njihovog deteta, ili ostanka i brige o nemoćnom roditelju. Ovaj film osvojio je „Zlatnog medveda“ na
ovogodišnjem festivalu u Berlinu, i nekoliko nagrada „Srebrni medved“ za glumu.
Do kraja festivala, na selekciji „Mejnstrim“ predstavljana su značajna osvarenja
nezavisne produkcije, snimljena uglavnom tokom poslednje dve godine, među
kojima kao najznačajniji: grčka drama Alpi (Alpeis), dobitnik ovogodišnje
venecijanske nagrade za najbolji scenario; Novinar, drama jugoslovenskog autora Fadila Hadžića iz 1979. godine; dobitnik Velike nagrade žirija u Kanu za
pogled unazad
prošlu godinu, Bilo jednom u Anadoliji (Bir Zamanlar Anadolu’da), turska drama u bosansko-hercegovačkoj koprodukciji; uznemirujuća austrijska drama
Mihael (Michael), dobitnik Nagrade za najbolji film
na ovogodišnjem Vijenaleu; interesantno ostvarenje
Saše Matijevića Put vetra, u holandsko-novosadskoj
produkciji; Ako zrno ne umre (Daca bobul nu
moare) Siniše Dragina, dramu rumunsko-srpskoaustrijske produkcije.
Prikazan je i novi filma mađarskog režisera Bele Tara Torinski konj (A Torinói ló),
koji predstavlja i kraj karijere ovog velikog autora. Dobitnik Velike nagrade žirija
„Srebrni medved“ u Berlinu za prošlu godinu, Torinski konj govori o događajima
koji su prethodili poznatoj epizodi iz života Fridriha Ničea, u kojoj ga je ludilo
obuzelo zauvek.
Od 13. decembra publici su kroz selekciju „Nordijska panorama“ predstavljena
neka od najboljih ostvarenja nordijskog regiona, koja su u kategoriji kratkometražnih i dokumentarnih filmova osvojili najznačajnije svetske nagrade.
U selekciji „Meksički filmski horizonti“, tokom četiri
dana prikazano je nekoliko ostvarenja nezavisnog
meksičkog filma, snimljenih tokom poslednjih
dvadesetak godina. Prikazano je i nekoliko ostvarenja sa Festivala hrvatskih verskih filmova „Trsat
2011“, kao i nekoliko kratkometražnih filmova u okviru promocije Berlinskog međunarodnog festivala
kratkometražnog filma „Interfilm Berlin“, a organizovana je i retrospektiva filmova beogradskog
režisera Gorana Radovanovića.
U organizaciji „Kino Kluba Novi Sad“ održan je i tradicionalni festival malih i
nezavisnih filmskih produkcija „Filmski front“, koji je ovom manifestacijom obeležio desetogodišnjicu reosnivanja.
Priređeno je i nekoliko promocija knjiga, posvećenih srpskom filmu.
15. „Euro-in“ zatvorile su projekcija restaurisane i digitalizovane verzije prvog
srpskog sačuvanog filma Karađorđe, iz 1911. godine, i film Andrijane Stojković
Kutija, opisan kao prvi i jedini film na svetu o pakovanju.
Daniel Mandić
pogled unazad
Bajkoviti akcioni spektakl u bioskopu
BESMRTNICI
Reditelj: Tarsem Sing
Glumci: Henri Kavil, Miki Rurk, Freida
Pinto, Stiven Dorf, Džon Hart, Luk Evans, Izabel Lukas, Džozef Morgan...
Tezej je prvo bio čistokrvni atinski junak, zatim “ujedinitelj svih Grka” i, konačno, najomiljeniji lik antičkih umetnika.
U nekim mitovima stoji da mu je otac bio niko drugi do bog mora Posejdon. Na
listi atinskih kraljeva, prema grčkoj mitologiji, Tezej je deseti po redu i njegovo
ime se vezuje za mnoge ustanove koje su kasnije bile ponos atinske države.
U filmu Indijca Tarsema Singa - Besmrtnici (Immortals) – holivudskom spektaklu koji kreće s pozicija grčke mitologije, da bi na kraju postao nešto kao
vestern s kopljima i mačevima – Tezej (igra ga naočiti Henri Kavil) ne “leti” tako
visoko. Pogotovo ne na početku filma, kad ga vidimo tek kao namrgođenog
mladog fajtera pristiglog iz najsiromašnijih delova zajednice. Kasnije, kad mu
Arena Cineplex, Bulevar Mihajla Pupina 3
Informacije i rezervacije: 021/447 690
e-mail: [email protected]
www.arenacineplex.com
majku ubije Hiperion, postaje neumorni osvetnik koji seče i probada sve pred
sobom, a u završnici filma završava... u zagrljaju bogova.
Besmrtnici se i u slučaju drugih likova tek delimično drže “tekovina” grčke mitologije. Tako je kralj Hiperion prikazan kao brutalan ali i bizaran lik koji između
dve akcije uvek nešto gricka i pljucka. Odlično ga igra dobri stari Miki Rurk, glumac (i bokser u penziji) koji se, kako vreme odmiče, toliko fizički transformiše da
me ne bi čudilo da na kraju s minimumom šminke bude neki novi filmski Džon
“Čovek slon” Merik.
Tarsem Dandvar Sing (51), reditelj koji iza sebe ima dobro ocenjene filmske fantazije The Cell (2000) i The Fall (2006), pokazao se u Besmrtnicima kao – što bi rekao Koja – “dobar prijatelj sa maštom”. Bogove je prikazao kao prelepe mlade
melanholike (nalik ekipi iz vampirskog serijala Twilight) koji odozgo, s “terase”
Olimpa, pažljivo prate patnje ljudskog roda. Atina je najspremnija da pomogne
smrtnicima, a Posejdon to i učini (sjurivši se poput Supermena), kao i bog rata
Ares. Ovog poslednjeg na kraju kazni vrhovni bog Zevs, odlučan da se u ljudske
rabote, jednostavno, ne treba mešati.
Bogovi se u završnici filma ipak laćaju mača, nakon što zloćko Hiperion pronađe
(tj. od Tezeja otme) Epirov luk i pomoću istog spektakularno oslobodi titane,
pogled unazad
strpljive zarobljenike srca planine Tatre. Titane, nekadašnje stanovnike Neba, a zatim
ljute protivnike bogova, vidimo samo na
početku i kraju filma. Besmrtnici 2, po svoj
prilici, biće njihovo novo filmsko “carstvo”.
Verovatno ga neće režirati Tarsem Sing, jer,
kako čujem, Besmrtnici ovih dana diljem
sveta dobijaju uglavnom loše kritike. Neko
negde reče čak da je film “silovanje grčke
mitologije”!?
Ma, pre će biti da su filmovi Troy (2004), Alexander (2004), 300 (2006) i Clash Of
The Titans (2010) ispili pehar interesovanja i publike i kritike kad su u pitanju
storije o hrabrim muškarcima u suknjama. Navodno, jedan je Ben Hur, a sve ostalo je “najobičnija eksploatacija (antičkih) mitova u komercijalne svrhe”.
Da li je baš tako, pokazaće, zna se već, vreme. Besmrtnici svakako da će se pamtiti kao bajkoviti akcioni spektakl koji ima sjajne “matriksovske” scene borbi,
moćnu muziku koja ih prati, ali i impresivan kompletan kolorit koji, kako je na-
javljeno, inspiraciju pronalazi u delima velikog majstora kista Karavađa (1571-1610).
Pamtiće se magična scena bekstva
proročica, prizor surove kastracije izdajnika, trenutak kad cunami mora ulja zbriše
Hiperionove bojovnike i okršaj Tezeja i
“krave” u lavirintu grobnice; ali i, što da ne,
prizor kad dve trećine bioskopskog ekrana
zauzme gola savršena pozadina prelepe
Fedre. U filmu koji je do grla u specijalnim
efektima, razume se, ne mora nužno da
znači da ista pripada baš indijskoj lepotici
Freidi Pinto (Latika u filmu Slumdog Millionaire, 2008). Mit o tome da ipak jeste njena
– evo, već možemo da počnemo da ispisujemo.
Predrag Đuran
pogled unazad
SEDMI KONCERT SERIJALA NOVE UŠI ZA NOVU MUZIKU
HAUŠKA I PING-PONG LOPTICE
Baveći se prezentovanjem, a time i pokušajem
popularizacije, aktuelne nove muzike, Branka
Parlić, umetnički direktor serijala „Nove uši za
novu muziku“, kroz organizaciju niza koncerata
predočava novosadskoj publici da osluškuje
savremene tendencije nove muzike u svetu. Po
rečima umetničkog direktora serijala, ova
manifestacija je nastala „sa idejom da se Nova
muzika-minimalizam, postminimalizam i
konačno totalizam, kao muzički pravac koji briše
granice između umetničke i muzike drugih stilova, predstavi publici kroz nekoliko koncerata
tokom cele godine. To je, zapravo, nastavak scene „Art“ koja pri festivalu Exit postoji
od 2006. i ima ustaljeni termin – veče uoči otvaranja Exit-a.“ Sedmi koncert ovog
serijala na kom je nastupio nemački pijanista i kompozitor Folker Bertleman
poznatiji pod pseudonimom Haushka održan je 7. decembra u prepunoj sali
Studija „M“ u Novom Sadu. Ovo je zaista bio nesvakidašnji
događaj koji je na oduševljenu publiku ostavio veoma
upečatljiv utisak što se može zaključiti po njihovim reakcijama, aplauzu a naročito po tome što su kupili skoro sve
diskove i LP izdanja nakon koncerta što je i samog umetnika donekle iznenadilo.
Nemački pijanista i kompozitor Folker Bertelman iz Dizeldorfa poznatiji je pod umetničkim imenom Hauška i trenutno je jedan od najznačjnijih umetnika koji se bavi konceptualnim sviranjem na klaviru koji je prethodno „prepariran“,
odnosno pripremljen ubacivanjem raznoraznih metalnih i
drvenih predmeta koji utiču na izmenu njegovog klasičnog
zvuka. Pod uticajem Henrija Kauela i Džona Kejdža, Bertelman proučava putem
ekperimenta razne zvučne mogućnosti ovog još, po njemu, „nedovoljno
iskorišćenog instrumenta“. Njegovi eksperimenti prepariranja klavira često nastaju i na samom javnom nastupu, međutim, on ih većinom oprobava pripremajući
pogled unazad
neku kompoziciju, odnosno vežbajući. Rezultat ovakvog tretiranja klavira je
višestruk, a njegov zvuk se odlikuje nizom neobičnih šumova, bubnjanja, struganja, vibriranja i drugih različitih rezonirajućih zvukova. Često Bertelmen u
pokušaju da produži trajanje nekog tona koristi i elektroniku koja mu omogućuje
da potpuno vlada čitavim procesom.
Njegov nastup je, od samog početka, zahvaljujući kamerno koncipiranoj sali
Studija „M“, imao jednu intimnu notu koju je sam Bertelmen istakao najavljujući
pomalo krhkim i tihim glasom, svoj nastup. Nizale su se kompozicije koje je
Bertelmen odlično izvodio uvodeći nas u jedan specifičan trans. Sala Studija „M“
je izvanredno odgovorila na zahteve ove muzike, jer je njena „suva“ akustika
učinila da se svaki ton i šum profiliše u onoj meri u kojoj je to zaista i bilo potrebno. U jednom trenutku, svirajući jednu od svojih kompozicija, Hauška je prosuo
pun džak ping-pong loptica u klavir, a zatim nastavio da svira. Te su loptice
poskakivale svaki put kada bi udar o dirku bio nešto jači u odnosu na uobičajeno
sviranje.
Repertoar njegovih nastupa najčešće se svodi na njegova lična ostvarenja, odnosno kompozicije koje predstavljaju zapisane ili naznačene improvizacije a koje su
nastale zahvaljujući autorovoj inspirisanosti nekim događajem ili nekom ličnošću
kojoj je obično kompozicija i posvećena. Kompozicije se međutim, pored svoje
motoričnosti i zanimljivih rešenja, često zasnivaju na jednom ili nekoliko modela
koje autor ne uspeva, usled nedovoljnog kompozicionog iskustva, da razvije u
neku smisleniju celinu. U nekom kompozicionom pogledu, Bertelmanova dela se
odlikuju veoma izraženom eklektičnošću čiji se izvori nalaze u njegovim uzorima,
delima kompozitora kao što su Stiv Rajh, Filip Glas, Morton Feldman, Džon Kejdž,
Arvo Part, Edison Denisov i drugi. Međutim, ono što zaista predstavlja kvalitetnu
stranu ovog umetnika jeste njegovo izvođaštvo i odlična komunikacija sa publikom. Naročito se ističe njegov istraživački duh i konsantno redefinisanje kako
sopstvenih eksperimenata tako i soničnih performansi klavira uopšte.
Adrian Kranjčević
pogled unazad
Božićno-novogodišnji koncert
NEPRIKOSNOVENI VIRTUOZ
Kao jedna od značajnih kulturno-umetničkih manifestacija u gradu svojim
adekvatno odabranim programom i originalnom idejom izdvaja se „Božićnonovogodišnji koncerti“ u organizaciji Muzičke omladine Novog Sada koja ovu
manifestaciju organizuje još od 1999. godine. Kako u opisu ove manifestacije
piše „Ciklus se kontinuirano odvija svake godine u periodu od druge polovine decembra do druge polovine januara, a obuhvata koncerte kojima se obeležavaju
svečani i radosni praznici od katoličkog Božića, pa sve do pravoslavne Nove godine. Brižljivo birani muzički sadržaji za ovaj ciklus, obuhvataju žanrovski
raznovrsne koncerte na kojima najčešće nastupaju renomirani solisti i različiti instrumentalni sastavi iz naše zemlje, ali i iz bivših jugoslovenskih republika.“ I ove
godine imali smo prilike da prisustvujemo žanrovski različito orijentisanim
koncertima, od američkog gospela, preko spektakla-performansa dua Igudesman, do fantastičnog svetski popularnog ansambla rumunskih roma Taraf de
Haiduks, kao i koncerta Stefana Milenkovića i gudača „Sv. Đorđa“. Veoma je
interesantna činjenica da su karte za navedena četiri koncerta bile rasprodate
mnogo pre samih koncerata, a to govori u prilog tome da novosadska publika
prati i interesuje se za dešavanja na savremenoj muzičkoj sceni, bilo da je reč o
muzici koja je ozbiljna, klasična, umetnička ili nešto drugo, važno je da je ona
sama po sebi kvalitetna i da se kvalitetno izvodi.
Koncert Stefana Milenkovića i gudača „Sv. Đorđa“ koji je u okviru ovog ciklusa
održan 27. decembra u Sinagogi bio je za nas još jedna prilika da uživo
poslušamo sjajnog violinistu i jedan veoma dobar i usklađen gudački orkestar.
Ansambl je najpre, uz vođstvo Milenkovića kao koncert-majstora, izveo Serenadu
za gudače u C-duru Petra Iljiča Čajkovskog. Ova kompozicija predstavlja plod
kompozitorovog dugogodišnjeg proučavanja Mocartove muzike i može se
okarakterisati neoklasičnom čak i pre pojave samog neoklasicizma jer se jednim
rafiniranim romantičarskim jezikom obraća izvorima klasicizma i njegovoj kantabilnoj melodijskoj konturi i formalnom obrascu. Orkestar je izvođenjem ove
kompozicije predstavio svoj umetnički potencijal koji je na jednom vrlo visokom
izvođačkom nivou zahvaljujući talentu i posvećenosti njegovih članova ali i njihovom gostujućem koncert-majstoru koji ih je nesumnjivo nadahnuo da daju
svoj maksimum. Usledila je briljantna La Campanella za violinu solo i gudački
orkestar najznačajnijeg virtuoza violiniste, italijanskog kompozitora Nikola Paganiija koji je ovo, kao i mnogobrojna virtuozna dela komponovao za svoje
brojne turneje koncertnog soliste na violini. Stefan Milenković je ovim briljantnim izvođenjem brzih kaskada i pasaža, kao i izuzetno intonativno čistim
flažoletima u visokom registru pokazao i dokazao da nije izgubio svoju „oštricu“
u pogledu tehnike, a ni svoju urođenu muzikalnost koja je sa godinama dobila
novu dimenziju. Za muziku koju nazivamo „klasičnom“ veoma je značajan čuveni
pogled unazad
argentinski kompozitor Astor Pjacola koji zahvaljujući svom konceptu Tango
nuevo postao popularan širom sveta. Pjacola je sarađujući sa eminentnim kompozitorima i pedagozima Albertom Hinasterom i Nađom Bulanže proširio svoje
kompozicione veštine i spojio tendencije takozvane klasične muzike sa argentinskim tangom pišući veoma intrigantnu, strastvenu i povrh svega emotivnu muziku. Izvorno, Pjacola je kompoziciju Četiri godišnja doba u Buenos
Ajresu napisao 1965. godine za svoj ansambl koji je izvodio plesni repertoar
tango nuevo, međutim 1990. godine ruski kompozitor Leonid Desiatnjikov je
aranžirao ovo delo za gudački orkestar dodavši mu i solo violinu i pojedine
tipično Vivaldijevske teme upravo iz „Četiri godišnja doba“, odnosno vivaldizovao ga je. Ovako koncipirano delo postalo je izuzetno popularno tako da
smo ga i mi čuli u ovoj verziji u izvođenju naših izuzetnih muzičara na veliko
zadovoljstvo novosadske publike koja nije mogla da se uzdrži od tapšanja
između stavova... međutim, ovoga puta je to zaista opravdano.
Adrian Kranjčević
pogled unazad
Pozorišni muzej Vojvodine
170 GODINA OD ROĐENJA LAZE KOSTIĆA
Povodom obeležavanja 170 godina
od rođenja Laze Kostića, jedne od najznačajnijih ličnosti srpske kulture, Pozorišni muzej Vojvodine upriličio je
prošlog meseca (na dan njegove smrti) svečanost pod nazivom Sa duhom
Laze Kostića. Tom prilikom je uz pomoć gradskih institucija koje su doprinele ovom memorijalnom danu, najpre u Sabornoj crkvi Svetog Georgija u Novom Sadu održan pomen Lazi Kostiću, potom je položeno cveće na njegov spomenik nedavno podignut u ulici Modene, nakon čega je u Pozorištu mladih
usledila promocija CD-a Radio Novog Sada s baladama Laze Kostića, a na kojoj
su govorili Ljiljana Pešikan Ljuštanović, Zoran Đerić i Mirjana Petrušić. Na kraju je
u gradskoj biblioteci usledilo veče soneta kada su o ovom velikom poeti govorili i stihove najtežih pesničkih izraza recitovali Dušan Pop Đurđev, Nenad Grujičić, Željka Jelić i Zoran Hadži Lazin.
Pre 101 godine, 9. decembra u Beču, umro je Laza Kostić. Ovaj veliki srpski pesnik, dramski pisac, prevodilac, filozof, novinar, doktor pravnih nauka, politički
Pozorišni muzej Vojvodine
Kralja Aleksandra 5, Novi Sad
www.pmv.org.rs
e-mail: [email protected]
Tel: 6613-322 i 6614-720
lider predstavlja, kako se moglo čuti, ličnost koja je ne samo obeležila srpsku
kulturu nego je „obeležila čitavu jednu vaseljenu u 19 veku i na početku 20 veka“.
- Zaista je čudno to da smo takvog čoveka i takvu ličnost, koja je neizbrisiva iz naše
kulture, prilično marginazovali svih ovih godina, ali ne čudi što je Laza Kostić za života u mladosti slavljen, u nekim srednjim godinama i na kraju života, kada je postigao svoju poetsku i ukupnu umetničku zrelost, zaboravljan i zapostavljan, a ta
praksa se nastavljala dugi niz godina i do naših dana – kazao je Lazin i dodao da,
iako je kod nas sačinjeno svega tri antologije o velikanima srpskog pesništva, postoji 70 živih pesnika koji su opevali Lazu Kostića.
- Kostić je golema inspiracija i kao stvaralac i kao ljudska priroda, pojava koja neobično burno kovitla naše vreme, istakao je Grujičić, nakon čega je kazivao svoje
sonete posvećene Lazi Kostiću u koje je, poput Pop Dušana Đurđeva, ugradio
Kostićeve stihove. U obeležavanju memorijalne manifestacije učestvovali su
Pozorišni muzej Vojvodine, Pozorište mladih, Gradska biblioteka, Radio Novi
Sad, Fond „Laza Kostić“ i gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ i ona koja nosi Kostićevo ime.
Maja Vučković
pogled unazad
Pozorišni muzej Vojvodine
KNJIGE O DVA VRHUNSKA GLUMCA
U izdanju Pozorišnog muzeja Vojvodine upravo su izaše iz štampe knjige o
dvema glumačkim veličinama domaćeg pozorišta. O knjizi Pera Dobrinović
koju je priredila Vesna Krčmar, na promociji koja je održana u Kulturnom centru grada, govorili su Živko Popović, Franja Petrinović i autorka, dok su o knjizi
Milka Grgurova nenadmašna tragetkinja, koju je Dušan Mihilović testamentarno napisao i ostavio Zoranu T. Jovanoviću da priredi, govorili Dejan Pejčić
Poljanski i Sofija Košničar.
Zbirka zapisa o Peri Dobrinoviću, „čoveku većem od mita“, na fin i nenametljiv
način, primećuje Popović, govori najviše što se o jednom glumcu može reći, ali,
dodaje autorka, ujedno predstavlja svedočenje o tome da smo u 19. veku imali
mnogo bolju pozorišnju kritiku. Milka Grgurova nenadmašna tragetkinja predstavlja dobro opremljenu knjigu s pregledom svega onoga što je „srpska Sara
Bernar“ učinila za domaće glumište. To nije klasična biografija već polifona
knjiga s mnogo raznih dokumenata, napominje Košničareva, tako da iz nje posredno saznajemo mnogo više nego što bismo mogli da je priređena kao klasična biografija.
- U okviru našeg naučnog projekta Pozorišna kultura na tlu Vojvodine imamo 15
redakcija i svaka od njih vodi računa o tome da se zastupi literatura o znamenitim
Pera Dobrinović
Milka Grgurova
ličnostima iz pozorišnog života i umetnosti, i da svako od naših naučnih saradnika
odabere temu za istraživanje, po vokaciji ili interesovanju – kaže za Centar Zoran
Maksimović, direktor Pozorišnog muzeja Vojvodine. Pera Dobrinović je prva
kniga u ediciji pozorišnih portreta, osmišljena tako da osim umetnika u njoj
budu zastupljene i ostale persone pozorišnog sveta, oni takoreći nevidljivi stubovi teatra, koji su iza kulisa, a koji takođe čine pozorišnu predstavu.
Maja Vučković
pogled unazad
Povodom večeri posvećene Vojislavu Despotovu
O ZANEMARIVANJU VELIKOG PISCA
U Društvu književnika Vojvodine, 15. decembra, prijatelji i proučavaoci stvaralaštva Vojislava Despotova pred malobrojnom publikom su se podsetili njegovog lika i dela. Za
ovog značajnog novosadskog književnika
Jovan Zivlak je rekao da je bio nekonvencionalna ličnost široke kulture: Za njegov razvoj
značajna je zrenjaninska literarna atmosfera
kreirana oko pisca Todora Manojlovića koji je,
pored Voje, oko sebe okupljao i Jovicu Aćina,
Vujicu Rešina Tucića i dr. Zoran Đerić je istakao uticaj bitničke poezije na Despotova, podelivši njegovo pesničko stvaralaštvo na neoavangardni period iz sedamdesetih, i na
postmodernistički iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, te se
osvrnuo na uvek slabu kritičku recepciju njegove poezije. U okviru savremene
teorije čulnosti Stevan Bradić se bavio položajem Despotovljevog pesništva u
kontekstu srpske i jugoslovenske neovangarde. Učesnici programa su istakli
Despotovljevu duhovitost, sardonični humor njegove poezije usled kojeg čita-
Društvo književnika Vojvodine
Braće Ribnikar 5
Tel/Faks: 6542 432
e-mail : [email protected]
web-site: www.dkv.org.rs
lac smejući se plače, njegov svet odbačenosti,
njegovu nostalgiju za budućnošću, kao i činjenicu da je ovaj pesnik, esejista i romanopisac imao brojne poštovaoce širom bivše
Jugoslavije. Zivlak je zaključio veče informacijom da će časopis Zlatna greda objaviti tri
teksta o stvaralaštvu Vojislava Despotova.
S obzirom na Despotovljev ogromni značaj za novosadsku, srpsku, pa i regionalnu književnost, žalosno je što ovo prigodno podsećanje nije imalo više posetilaca. Iako su u poslednjih deset godina objavljena dva zbornika radova o njegovom liku i delu, Uspomena na dugo sećanje, kao i Književnost Vojislava Despotova,
to ne bi smeo biti kraj proučavanju stvaralaštva ovog iznimno radoznalog i svestranog pisca. Njegovo delo zaslužuje, između ostalog, pokretanje ozbiljne književne nagrade koja bi, recimo, podsticala inovativnost u literaturi. Možda je vreme za još jedan naučni skup koji bi obradio Despotovljev uticaj na nove književne generacije, a na kojem bi učestvovali i mlađi autori. Čitanost i ugled Despotovljeve književnosti daju nam za pravo da predložimo ovako nešto.
Bojan Samson
pogled unazad
Nova knjiga Teofila Pančića
STANICA FANTOMSKIH VOZOVA
- Šta ja znam, kažu ljudi da je to što radim takođe jedna permanentna stilska
vežba, a da se moj stil prepoznaje i “vezanih očiju”, bez potpisa autora. Pa dobro, ne bi valjalo da je drugačije, živa je
istina da me ni kao čitaoca ni kao pisca
ne zanimaju sivilo, prosek, konfekcija,
neosob(e)nost, mrtvozorništvo, mrtvo
puvanje, mrtva straža na braniku Opštih Mesta – beleži poznati ovdašnji
kolumnista, esejista i pisac književnih
kritika Teofil Pančić u sažimajućem pogovoru svoje četrnaeste knjige Stanica fantomskih vozova (Kulturni centar
Novog Sada, 2011) nedavno promovisane u klubu Tribina mladih. O piscu koji,
prema rečima Vladimira Pištala, “književnim mačem odbija udarce protiv logike”, tom su prilikom govorili Vladislava Gordić Petković, Zdravko Petrović i
sam autor.
Knjiga predstavlja svojevrsnu autobiografsku zbirku (prethodno objavljivanih)
tekstova - uvida u kulturne događaje s ovdašnjih prostora - pažljivo odabranih i
Katolička porta 5
tel: 021 528 972
www.kcns.org.rs
konceptualno sabranih u izdanje
koje vešto, razumljivo i duhovito
eksplicira univerzalnu stranu pojavnosti. Autentične refleksije o festivalima poput Exita i Guče, dobro
poznatim stvaraocima ustaljene
umetničke scene kao što su Danilo
Bata Stojković, Momo Kapor, Nik Kejv
i gotovo skrajnutim andergraund likovima, te fenomenima modernosti, nisu slučajno pomenuti; oni su razložno odabrani i oštroumnim uvidom smešteni u zadati diskurs. Ovo duboko i višeslojno literarno delo, vozeći nas kroz zajedničku nedavnu prošlost, (p)ostavlja pitanja, konstatuje i preispituje, a momenti koje u njemu prepoznajemo bliski su gotovo svakom eks-jugoslovenskom konzumentu
kreativnog okruženja koji ima jasan uvid u film, muziku, književnost, teatar...
- Države se drugačije zovu ali ljudi su isti. Lična i alternativna tradicija je tanana
mreža emocija, uspomena, simbola, momenata. U nju ne ulaze žargon i zaborav.
Nju, i u ovoj zbirci eseja, Teofil Pančić potvrđuje kao svoje legitimno nasleđe - primećuje Pištalo.
Maja Vučković
pogled unazad
Čudesni Bend muzikom obogatio novu novosadsku poeziju
POVRATAK STIHA RITMU I MELODIJI
Sastav Alice in WonderBand postoji od
1998. godine, a čine ga klavijaturistkinja
i pijanistkinja Ana Vilovka Dinjaschwillov, te bubnjar i perkusionista Marko
Nelom Dinjaschwillov. Nakon brojnih
učešća u raznim predstavama za decu i
odrasle, ova grupa se pre tri godine okušala u osmišljavanju i izvođenju muzičke
podloge za poeziju novosadskog pesnika Siniše Tucića. Ovaj nastup su ponovili
letos u Kulturnom centru Novog Sada i
tako započeli novi niz književnih večeri,
Poetski teatar. U sklopu ovog ciklusa
izvođači spajaju poeziju sa drugim vidovima izražavanja, praveći tako efektne
kombinacije recitovanja, sviranja, pevanja, video-klipa i scenskog pokreta. Nakon predstavljanja poezije Ivana Pravdića, Čudesni Bend je izabrao pesme iz Zbornika nove novosadske poezije Nešto
je u igri (NEOLIT i KCNS, Novi Sad, 2008), i uz vokalnu pomoć Olge Glišin, sli-
Katolička porta 5
tel: 021 528 972
www.kcns.org.rs
karke i performerke, predstavio 9. decembra brojnoj publici u sali Tribina mladih
stvaralaštvo najmlađe pesničke generacije.
Bilo je zanimljivo nadograditi čitalački ugođaj vizuelnim i, pre svega, auditivnim
utiscima: pesme iz Zbornika su kroz muzičku obradu Ane, Olge i Marka dobile
novi kvalitet i smisao. Nastup je otvoren naslovnom pesmom Patrika Kovalskog
Nešto je u igri, a usledile su numere Pakt Tihane Janjić, Analiza i Uspavanka Vesne
Vujić, O majci Uroša Pajića, Trans odbačene scene Maje Solar, Škorpion Bojana
Samsona, Draga Hani Sergeja Stankovića, Nove domovine Siniše Tucića, Fenomen
Nike Dušanova, i na kraju, još jedno ostvarenje Kovalskog, Some Are Born For Endless Night. Čudesni Bend je nanovo pokazao svoju posvećenost: naime, za svaku pesmu je komponovana posebna muzička pratnja. Uz Marka na bubnjevima,
Ana se smenjivala na klaviru i klavijaturama, a sa Olgom je podelila pevačke deonice. Neke od izvedenih pesama su zaista delovale mnogo bolje uživo nego na
papiru, te se još jednom pokazalo da Poetski teatar predstavlja odličan način
za popularizaciju poezije.
Veče je čitanjem zatvorila desetogodišnja Alisa Dinjaschwillov, pokazavši da
Novi Sad ne mora brinuti za pesničku budućnost.
Bojan Samson
pogled unazad
Knjiga u Centru
NEURAVNOTEŽENOST KAO KAZNA I SUDBINA
Raduje podatak da su u najuži izbor za NIN-ovu nagradu
ušla dva romana novosadskih autora. To su Bernardijeva
soba Slobodana Tišme, i Almaški kružoci lečenih mesečara Franje Petrinovića. Podnaslov ovog drugog upućuje
nas na neuravnotežene hronike, odnosno na istorijat jednog
savremenog, grozničavog traganja za balansom. Pomenuta neravnoteža uzrokovana je dugogodišnjom društvenom
krizom na ovim prostorima koja se nastavlja i u aktuelnom,
još uvek nezavršenom, procesu tranzicije. Petrinovićev roman prati sudbinu nekoliko prijatelja, neostvarenih, neprilagođenih ljudi koji u ovom našem, najblaže rečeno izazovnom vremenu očajnički traže nekakav spasonosni otklon
koji bi im pomogao da lakše podnesu sveopšti besmisao.
Njihova tragedija leži u uverenju da će svoje probleme rešiti pronalaženjem tog ključnog, prelomnog događaja iz
prošlosti od kojeg sve kreće nizbrdo, racionalizacijom istog
i promenom ponašanja u sadašnjosti, te uspostavljanjem
tog preko potrebnog oslonca. Ali, neprestanom regresijom
likovi Petrinovićeve povesti otkrivaju da ne postoji samo
Katolička porta 5
tel: 021 528 972
www.kcns.org.rs
jedan događaj, već niz poraznih trenutaka kojima se ne vidi ni početak ni kraj. Nema jasno razgraničenih pre i posle, prošlost, sadašnjost i budućnost se prepliću pa sve postaje slika jednog neistorijskog, mitskog vremena koje ne poznaje uzročno-posledičnu povezanost, pa samim tim ni mogućnost promene. Likovi ovog romana
osuđeni su na životarenje bez radosti, nade i ljubavi, opterećeni
osećanjem krivice zbog grehova iz takozvane prošlosti.
Iako je u ovoj knjizi prvenstveno reč o današnjem Novom Sadu i
njegovim stanovnicima, ona se može razumeti i kao priča o raskoraku između pojedinca i epohe: drama nastaje kada se individualni
sistem vrednosti nikako ne uklapa u onaj globalni. Petrinovićev teško svarljivi pesimizam, začinjen reskom ironijom i cinizmom, ne
ostavlja čitaocu nadu u mogućnost nekakvog srećnog razrešenja.
Bojan Samson
U sklopu ciklusa Portreti, 13. decembra, u sali Tribina mladih KCNS-a, osvrt na prozu Franje Petrinovića dali su Đorđe Pisarev i Vladimir Gvozden, dok je autor čitao odlomke iz romana Almaški kružoci lečenih mesečara.
pogled unazad
Balet za decu i odrasle koji nas vodi u svet bajki
PREMIJERA BALETA „KRCKO ORAŠČIĆ“ ČAJKOVSKOG
Libreto: Marijus Petipa po motivima bajke E. T. A. Hofmana „Ščelkunčik i kralj
miševa“ – verzija Aleksandra Dime (sina).
Koreograf i reditelj: Eldar Alijev
Dirigent: Mikica Jevtić
Scenograf: Olga Đurđević; Kostimograf: Mirjana Stojanović Maurič;
Asistent koreografa: Boris Ladičorbić
Kraj protekle godine u Srpskom narodnom pozorištu svakako je obeleželila i
premijera baleta Krcko Oraščić. Sudeći po reakcijama i interesovanju novosadske publike, balet za decu i odrasle, uz dobro poznatu muziku Petra Iljiča
Čajkovskog definitivno prija i lepo „stoji“ uz novogodišnje i božićne praznike.
Dva čina ovog baleta, „na daskama“ SNP-a su i više nego dobro uklopljena u
raskošnu i bajkovitu scenografiju, koja baletske igrače kao i gledaoce smešta u
daleku zemlju, Kraljevstvo slatkiša. Nevinu, pravu ljubav između zaljubljenog
para Krcka Oraščića (Takuja Sumitomo) i Vile Šećera (Asuka Maruo), kao i u svakoj bajci kvari simbol ljubomore i zavisti. Ratilda, Kraljica miševa želi da ukrade
lepotu Vili Šećera. Kroz večnu borbu dobra i zla publiku vodi devojčica Klara,
Srpsko narodno pozorište
Pozorišni trg 1 - tel. centrale: 6621 411
Telefon blagajne: 520-091
[email protected]
www.snp.org.rs
koja je spremna i svoj život da žrtvuje zarad velike ljubavi. I kako to obično biva,
snaga hrabrosti i ljubavi uvek pobeđuje i skida zle čini.
Drugi čin, mnogo veseliji i uz više prepoznatljive muzike rezervisan je za slavlje u
Kraljevstvu slatkiša i niz plesova, među kojima su najegzotičniji španski, arapski,
kineski i ruski. Prema rečima koreografa Eldara Alijeva, ovaj balet je priča za tri
generacije – od najstarije pa do najmlađe i za svaku od njih postoji lik, odnosno
ugao iz kog mogu da posmartaju i prate predstavu. Najmlađa publika je ovom
prilikom svakako uvedena u priču Krcka Oraščića i počašćena izvrsnim kostimima koji precizno i maštovito opisuju karaktere od ljupkih i nežnih pa sve do zastrašujućih i opasnih. Orkestar i ženski hor Srpskog narodnog pozorišta pod dirigentskom palicom Mikice Jevtića, možda i najvernije, čuvaju tradiciju ove predstave koja se izvodi više od jednog veka, jer muzika Čajkovskog je zapravo i
osnovna asocijacija na ovu bajku. O lepoti ove predstave još samo mogu da govore unapred rasprodate karte i oduševljenje najmlađih u toku pa i nakon dva
sata baleta.
Sonja Madžar
pogled unazad
pogled unazad
Premijera na dramskoj sceni Pozorišta mladih
POP ĆIRA I POP SPIRA
Dramatizacija i režija:
Ratko Radivojević
Glumci: Slobodan Ninković, Aleksandra
Pleskonjić, Slavica Vučetić, Ivan Đurić,
Dragan Zorić, Vera Hrćan Ostojić, Marija
Mitrović i Dejan Šarković
Dobro poznata komedija Stevana Sremca, ovog puta viđena i režirana od strane
Ratka Radivojevića, premijerno je prikazana krajem decembra u Pozorištu mladih. Naizgled neobična scenografija, kostim i šminka, zapravo, na samom početku uvode publiku u priču o dve popovske porodice koje žive van vremena i van
dodira sa spoljnim svetom, potpuno izolovano ali i bezbrižno. Osim što se međusobno posećuju i čavrljaju o običnim, svakodnevnim temama u žiži svih razgovora i opaski jeste vreme za udaju njihovih ćerki. Jedna je rumena, debela i
pomalo „tupa“, dok je druga osetljiva duša koja čita i svira klavir. U selo dolazi
učitelj, sam i smotan i u tom trenutku započinje rat između ove dve porodice
oko mladoženje. Mladoženju mnogo uspešnije zavodi Melanija (uz nebrojene
Pozorište mladih
Rаdno vreme blаgаjne: utorаk – petаk od 10 do 20 sati; subotа i
nedeljа od 9 do 13 sati. Ponedeljkom blаgаjnа ne rаdi osim
kаdа je zа tаj dаn plаnirаnа predstаvа
Subotom i nedeljom ukoliko igrа večernjа predstаvа - blаgаjnа
rаdi od 9 sati do početkа predstаve.
Telefon blаgаjne Pozorištа mlаdih: 521 826
www.pozoristemladih.co.rs
nagovore svoje majke) međutim,
na svu sreću porodice popa Spire
pojavljuje se i brica Šaca koji započinje pravu seosku ljubavnu priču
sa Jucom, pa tako na kraju svaka
ćerka dobija muža, baš onakvog
kakvog i želi. Ali zavađene porodice i dalje ne uspevaju da prevaziđu
malodušnost i zavist.
Ova verzija komedije Stevana
Sremca, izraženo prikazuje karaktere ljudi i u najvećoj meri nam osvetljava činjenicu koliko loše osobine mogu da odu u krajnost i pretvore se u tragikomediju.
Ako je suditi prema ideji Radivojevića, oholost, egoizam, zavist i dosada svakako
jesu smrtni grehovi, ali oni koji traju i od života prave loše mesto, uprkos svim blagodetima koje postoje u blizini, same po sebi. Komični momenti često su vezani
samo za ljudsku glupost i odsustvo ideje o dobrom. Ako ništa drugo, ova predstava može da posluži kao opomena na mračnu stranu čovekovog bića koja je moguća i sasvim izvesna ukoliko ne prepoznajemo čoveka u čoveku.
Sonja Madžar
pogled unazad
Chris Eckman & The Frictions u Novom Sadu
THE WALKABOUTS ZVUCI RAZDRMALI CK 13
Chris Eckman & The Frictions nastupili su 10. decembra
u Omladinskom centru CK 13,
a lokalna podrška bili su im
The Fischermen & The Christian
Settlers.
U sjajnoj atmosferi punog kluba CK 13, veče je zagrejao
Gabi Fišer sa svojim muzičFoto: Stanislav Milojković
kim projektom The Fisherman i uz podršku grupe The
Christian Settlers, u sastavu Borislav Prodanović, Vlada Rašković, Peđa Vernački i
Boris Popov. Sa njima je do sada snimio pesmu “Beautiful, both day and night”.
The Fischermen je muzički projekat novosadskog kantautora, Gabija Fischera.
Nakon šest godina rada u novosadskoj alternativnoj četvorci Till, Fišer je 2010.
krenuo je aktivnije samostalno da komponuje. Njegova dela su pod jakim uticajem kompozitora kao što su Eric Sati, Klod Debisi i Frederik Šopen, ali je svet
muzike The Fischermena, ipak, većim delom izvezen pesmama bardova iz dru-
Omladinski centar CK13
Vojvode Bojovića 13 Novi Sad
tel/fax: +381 47 37 601
www.ck13.org; [email protected]
ge polovine 20. i početkom 21. veka, kao što su Leonard Koen, Bob Dilan, Tom
Vejts i Nik Kejv. Žanrovi kroz koje nas je svojom svirkom proveo The Fishermen
su u rasponu od panoramičnih, zvučnih putovanja na tragu post-roka, pa sve
do jednostavnijih folk, blues i amerikana rifova.
Chris Eckman je osnivač, multiinstrumentalista, pevač i glavni autor pesama
čuvenog indie/folk/rock benda The Walkabouts iz Sijetla. Od nastanka 1983. godine, The Walkabouts su izdali više od 15 albuma na etiketama kao što su Glitterhouse, Virgin i SubPop. Pored The Walkabouts, solo karijere i raznih muzičkih i
producentskih projekata, najnovija okupacija van The Walkabouts mu je americana kvartet Chris Eckman & The Frictions, sa kojima je i nastupio u CK 13 nastupio u sklopu mini turneje. U pitanju je slovenački bend, osnovan 2006. godine,
koji pored Eckmana čine još i Bernard Kogovšek (gitara), Tomi Popit (bas) iz benda
Hic et Nunc kao i Luka Salehar iz benda Silence. Njihov poletni, poetični rokenrol
sa uticajima bendova kao što su Neil Young & Crazy Horse, Television, Dream
Syndicate i naravno The Walkabouts, razdrmao je sve u publici. Prvi album ovog
benda očekuje se krajem godine.
Danijela Jakobi
pogled unazad
NS koncert godine
DEVET SATI ROKENROLA BEZ PREKIDA
Nakon duge pauze, Koncert godine je pre dve godine ponovo oživeo, a da je
ponovno oživljavanje ovog kultnog novosadskog hepeninga bilo pravi potez
svedoči i činjenica da je njegovo najnovije “2011” izdanje 10. decembra u Veliku
dvoranu SPENS-a privuklo čak 6.000 posetilaca. Program je trajao devet sati, na
Velikoj bini svirali su neki od najpoznatijih domaćih bendova, dok je po prvi put
bila postavljena još jedna bina - “Bez prekida”, koja je bila posvećena novim
nadama rokenrola. Aktiviranje nove koncertne bine znači da su posetioci NS
Koncerta godine 2011. nastupe mogli da prate neprekidno, u kontinuitetu, jer su
se grupe naizmenično menjale na jednoj a zatim na drugoj pozornici i tako tokom svog vremena trajanja od 17 do 02 sata posle ponoći, odnosno čitavih devet sati. Program je počeo od 16.30 sati video projekcijom koncerta Pekinške
patke iz 1979. godine, od 17 časova na velikoj bini nastupili su Zbogom Brus
Li, Dža ili bu, Love Hunters, Deca loših muzičara, Eyesburn, Ritam nereda,
Goblini, Partibrejkers i Sunshine, dok su na “Bez prekida” bini svirali Potres,
Concrete Sun, Branimir i neprijatelji, Kolaps, Gunsale, Hype, Lude Krawe i
Dreddup.
STUDIO BERAR
Kosovska 33
Novi Sad
www.studioberar.com
Posle dosta vremena, na Spensu su svirala Deca loših muzičara. Predstavili su
se u odličnom izdanju, isto kao i momci iz grupe Eyesburn koji su se posle pet
godina pauze ponovo okupili i nekoliko puta celu salu podigli na noge, a publika je imala priliku da premijerno čuje i njihov novi singl “Dance”. Novosadski
heroji Ritam nereda, za koje skoro da bi se moglo reći da su rezidenti Koncerta godine, opravdali su očekivanja fanova, a “Put beznađa” je opet izazvao totalni haos u parteru. Najbolju reakciju publike na Koncertu godine 2011. izazvali su Goblini, čiji su hitovi “Anja”, “Jagode” i “Ima nas” pokazali da su od svih
bendova iz devedesetih fanovi njih najviše željni. Golub je samo zbog tog nastupa prevalio 5.000 kilometara iz Pakistana, a publika je jedino njih vratila na
bis. Ovaj događaj novosadski Love Hunters iskoristili su za svoj come back posle višegodišnje pauze. Lude krawe su nedavno izbacile EP “Reinkarnacija”,
tako da su posetioci Koncerta godine mogli da čuju neke od pesama po prvi
put uživo. Zbogom Brus Li bili su šareni, kostimirani i veseli kao i uvek,
Partibrejkersi su svirali i u boljem izdanju, a program na velikoj bini zatvorili
pogled unazad
Danijela Jakobi
SUNSHINE
PARTIBREJKERS
EYESBURN
DŽA ILI BU
Foto:grafije Stanislav Milojković
su Sunshine. Uz zamerke zbog lošeg zvuka na “Bez prekida”
bini i izbora “mladih i perspektvinih bendova” koji i nisu tako
mladi, kao i sugestije da bi lista izvođača na glavnoj bini mogla
biti malo osvežena novim imenima, za ostatak popodneva/večeri/noći moglo bi se reći da je sasvim uspešno prošao: kao što
su organizatori obećali, Studio Berar se pobrinuo da ozvučenje na velikoj bini bude najbolje što može kao i da nas prošaraju svetlosni efekti kakve do sada nismo videli na ovom događaju, uz sjajnu organizaciju nastupa, poštovanje satnice i dovoljno piva do zadnjeg benda (što nije bio slučaj prošle godine). NS Koncert godine, koji je tokom 90-ih godina prošlog
veka bio temelj domaće scene i najbolji oslonac za predstavljanje bendova, sa ovom novom binom, svakako još više dobija
na značaju i afirmaciji nadolazećih snaga i dalje se etablira kao
jedini događaj koji celokupnim kapacitetom drži rock muziku
čvrsto i uspravno.
pogled unazad
Dvanaesti rođendan Happynovisad organizacije
HNS BIRTHDAY BASH ŽURKA U FABRICI
Dvanaesti rođendan Happynovisad
organizacije koja okuplja mlade kreativce i DJ-eve tradicionalno je proslavljen na velikoj HNS Birthday Bash
žurci u klubu Fabrika, programskom
prostoru Studentskog kulturnog centra
Novi Sad. Na bini su se ove godine
predstavila gotovo sva imena novosadske DJ scene, koju Happynovisad već godinama podržava, promoviše i razvija. Žurku je otvorio Yeah Left i Otto Von Disco, a nakon njih smenjivali su
se Arhitek, Gregor, Klaus, Salvador Diaspora, Lemon, Jackie Dagger, Felony Flats, Smthng, Roy Fokker, M Tech, Vladimir Aćić, Dee Face, dok su
veče zatvorili Noiz i Lag. Rođendansko slavlje okupilo je brojne prijatelje i partnere ove organizacije, a dobar provod i pozitivna energija uz veselu ekipu doprineli su da ludi provod traje do ujutro.
Tokom dvanaest godina Happynovisad organizacija bila je lider u kreiranju
atraktivnih i kvalitetnih sadržaja namenjenih mladim ljudima. Od nastanka internet portala 1999. godine pokretala je i učestvovala u organizaciji najvećih
kulturnih i zabavnih događaja u zemlji, koncerata i velikog broja žurki.
Omladinski centar CK13
Vojvode Bojovića 13 Novi Sad
tel/fax: +381 47 37 601
www.ck13.org; [email protected]
Iskustva stečena na događajima kao
što su Exit, Cinema City, Green Fest,
koncerti najvećih izvođača današnjice, predstavljaju odličan temelj za
aktivan razvoj i podršku lokalnoj kulturnoj i muzičkoj sceni. Nedavno je
ponovo je počeo sa radom HNS
stream, a uskoro će biti pokrenuta i
HNS internet radio stanica. Online zabava koja je prošle godine stekla hiljade fanova, nastavlja se svakog radnog dana od 21 do 23 sata uživo, na adresi http://
www.happynovisad.com/hns_stream/, a svake večeri sa publikom će se družiti brojna poznata lica domaće DJ scene. Pored live video stream nastupa, HNS
radio stanica počinje sa emitovanjem muzičkog programa 24 sata dnevno, uz
nove i potpuno sveže autorske emisije.
Danijela Jakobi
CENTAR
vodič kroz kulturni život Novog Sada
Dizajn
Ksenija Čobanović
e-mail: [email protected]
www.kcns.org.rs
Urednik fotografije
Dušan Živkić
Izdavač
Kulturni centar Novog Sada
Prelom
Tatjana Vukić
Katolička porta 5, Novi Sad
tel: 021/528-972
fax: 021/525-168
Štampa
Futura, Petrovaradin
Za izdavača
Laslo Blašković
direktor i glavni i odgovorni urednik KCNS
Urednik
Nedeljko Mamula
Zamenik urednika
Gordana Draganić Nonin
Operativni urednik
Danica Bićanić
Saradnici
Maja Vučković, Danijela Jakobi, Predrag Đuran, Adrian Kranjčević,
Bojan Samson, Sonja Madžar, Daniel Mandić i Stanislav Milojković
Lektura i korektura
Đorđo Sladoje, Alen Bešić
Tiraž
1.500
Januar 2012.
CIP – Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
008(497.113 Нови Сад)(036)
CENTAR : vodič kroz kulturni život Novog Sada /
glavni i odgovorni urednik Laslo Blašković ; urednik
Nedeljko Mamula. – 2011, 1 (jun) – . – Novi Sad :
Kul­turni centar Novog Sada, 2011– . – 23 cm
Mesečno.
ISSN 2217-611X
COBISS.SR-ID 264715015
Redakcija ne odgovara za izmene u najavljenim programima.
Ovaj primerak je besplatan.
belešk e /no t es
belešk e /no t es
Download

„godine prolaze nervoznim korakom“