•5/Zril'lln Envera Sr>hovica 14, Sara;t>vo
.'Г 'Tfii'
9 7715 1 2 519007
godina s Vama
POREZNI
fokus
03
IZDAVAC: Revicon d.o.o.
za istrazivaёko-razvojne usluge
i poslovni konsalting
Envera Sehovica 14
BiH - 71 ООО Sarajevo,
Telefon: ++ 387 33 72 05 80, 64 47 71
Faks:
++ 387 33 72 05 81, 72 05 86
E-mail: [email protected]
Web-site: www.revicon.info
Podruznica Tuzla
75000 Tuzla, TuraliЬegova 30
Telefon:
++ 387 35 26 50 30
Faks:
++ 387 35 26 50 31
E-mail: [email protected] nfo
ID broj za indirektne poreze
о S KOMISIONA PRODAJA 1POSREDOVANJE UPRODAJI
Sanela Agacevic, dipl. оес.
Маја Ajdin,
dipl. оес.
17 UTVRDIVANJE CARINSKE VRIJEDNOSTI
33 "RAT ZA LIKVIDNOST" MEDU OBVEZNICIMA PDV-a
39 PDV NA UNUTARNJEM TRZISTU EUROPSKE UNIJE
Mr. Jozo Piijic
racunovodstvo i finansije
51
Mirko Radic, dipl. оес.
61
Vahidin Omanovic, dipl. оес.
65
PRIZNAVANJE TROSKOVA SLUZBENOG PUTOVANJA SA POSEBNIM
OSVRTOM NA OBRACUN DNEVNICA UINOSTRANSTVU
APSORPCIONI SISТEM OBRACUNA TROSKOVA PROIZVODNJE
1UTICAJ NA UPRAVLJANJE
Momir Stefanovic, dipl. оес.
POSLOVANJE (PREKO) STUDENTSКIH SERVISA
69 PROCJENA VRIJEDNOSTI PREDUZECA
Marin lvanisevic
javne nabavke
Glavni urednik: Marin lvanisevic
Zamjenik glavnog urednika
Milan Dmitrovic
Ureduje: Uredivacki kolegij
Tehniёki
porez1
Mahir Oiafic, dipl. оес.
200491380008
izdavaёa:
JOS JEDAN "DАЫ О"
Jasenko Hadiiahmetovic, dipl. оес.
1iro racuni:
LT Gospodarska banka d.d:
1549995000532995
Uni Credit Zag rebaёka banka BiH d.d:
3383202200308627
Nova banka A.D:
5550050001608033
Union banka:
1020500000075755
ProCredit banka d.d:
1941011354700156
Raiffeisen Bank BiH d.d:
1610000060920085
Нура Alpe Adria Bank d.d:
3060350000444164
Volksbank a.d. Banjaluka:
5673831100002975
Za
Mi/an Dmitrovic, dipl. оес.
urednik: Adnan Mahmutovic
77
Momir Stefanovic, dip/. оес.
ТENDERSKA
DOKUMENTACIJA РО JEDINSTVENOM MODELU
Stampa: Stamparija FOJNICA, Fojnica
evro p ske in teg racij e
Pretplata za 2006. iznosi 250,00 КМ
Cijena ро primjerku ёasopisa 25,00
- u cijene је ukljuёen PDV
81
КМ
Za oglasavanje kontaktirajte Urednistvo.
(asopis izlazi mjeseёno
Molimo Vas da nam odmah javite promjene Vasih podataka (adresa, telefon,
faks, kontakt osoba) kako Ьiste uredno
primali nas ёasopis, priruёnike i druga
izda nja i obavijesti.
fi
Urednistvo:
Pretplata:
Marketing:
Racunovodstvo:
Savjetodavni servis:
ISSN
++ 387 33 72 05 84
++ 387 33 72 05 87
++ 387 33 72 05 91
++ 387 33 72 05 88
++ 387 33 72 05 80
1512-519х
Porezni savjetnikje upisan u evidenciju
javnih glasila dana 22 12. 1997 godine
pod redn im brojem 741 ,
Amra Koiaric, dip/.
оес.
PROCES FISKALNE HARMONIZACIJE UEVROPSKOJ UNIJI
savjeti
Reviconov
89 Savjetodavni servis za pretplatnike
menadzment
113
119
Prof dr. Aziz 5ипје i Mr. Elvir Cizmic
TRECI CIN
Senad Z. Sa/kic, dipl.
МЕТОDЕ
оес.
POSLOVNIH INТEGRACIJA, OBLICI FUZIJA 1AKVIZICIJA
aktualnosti
12 5
NE
PROPUSТITE ROKOVE !!!
APSORPCIONI SISTEM
obracuna troskova proizvodnje i uticaj па upravljanje
Vahidin Omanovic, dipl. оес.
Razliciti sistemi оЬrасипа trofkova,
и stvari, predstavijaju razlicite пасiпе
odredivaпja strukture i veliciпe oпih
trofkova koji се biti ukljuceпi и vrijedпost zaliha (i koji се и оЬrасип fiпaпsijskog rezultata biti ukijuceпi kroz
trofkove prodatih uciпaka) и odпosu па
опе (preostale) trofkove koji se ukijucuju
и оЬrасип poslovпog rezultata и опот
obracuпskom periodu и kome su i пa­
stali, пeovisпo od prodaje uciпaka.
Apsorpcioпi sistem је takav sistem
оЬrасипа trofkova ро kome se и оЬrа­
сип uciпaka (zaliha) ukijucuju samo
varijabilпi trofkovi, uvecaпi za орсе
trofkove izrade uciпaka.
Opsti pristup pracenja troskova
vaka vrsta troskova је evidentirana na
posebnom knjigovodstvenom racunu,
na kome se mogu sagledati podaci о
mjesecnim i kumulativnim iznosima
pojedine vrste troskova. Komparacijom tako evidentiranih troskova sa troskovima iz
prethodnih perioda doblvaju se znacajne informacije za preduzece, koje mogu imati znacajne
implikacije и poslovnom odluCivanju.
Osim takve uporedne, "staticke" analize troskova, postoji jos mogucnost pracenja njihove dinamike, tj. pracenje troskova и zavisnosti od nji-
hovog reagovanja na stepen iskoristenja kapaciteta.
U ekonomskoj teoriji podjela troskova na fiksne i
varijabllne nalazi svoje mjesto и racunovodstvenoj
obradi, analizi te uticaju na poslovno odlucivanje.
Savremeni pristup racunovodstvu i primjena
naucnih dostignuca и oЬlasti informatike omogucava istovremeno pracenje troskova prema vrstama, mjestima nastanka ili nosiocima, sto, opet,
ima uticaja na kvalitetnije planiranje, kontrolu,
izradu tacnijih kalkulacija troskova proizvodnje i
analize koje mogu proiziCi iz tih podataka. 1
Sistemi obracuna troskova
Sistemi obracuna troskova se baziraju na definisanju strukture i veliCine troskova koji се, s
jedne strane, biti zaracunavani zalihama (u smislu vrednovanja zaliha) i koji се и obracun finansijskog rezultata blti ukljuceni putem troskova
prodatih uCinaka i, s druge strane, utvrdivanje
troskova koji imaju vremenski karakter i koji
се, kao takvi, u cijelosti Ьiti ukljuceni u obracun
poslovnog rezultata и obracunskom periodu и
kome su nastali, neovisno od prodatih ucinaka. 2
1.
•
•
•
2.
•
•
2
Podjela sistema obracuna troskova moze blti:
Prema strukturi troskova u obracunu:
sistem obracuna ukupnih troskova,
apsorpcioni sistem obracuna troskova,
sistem obracuna varijabllnih troskova,
Sa stanovista utvrdivanja troskova:
sistem obracuna stvarnih troskova,
obracun uz koristenje planskih, а valorizacija
Preuzeto i prilagodeno iz: RACUNOVODSТVO,
prof. dr. Janko Юobucar, Sarajevo, 2003, str. 244.
RACUNOVODSТVO, prof dr. Юobuear Janko, str: 265
Porezni savjetnik
studeni 2007.
Ј11
lill
ро
•
stvarnim troskovima,
obracun uz koristenje standardnih i valorizacija uz koristenje standardnih troskova.
Svaki od ovih sistema је komplementaran sa
ostalim i sistemi iz prve klasifikacione grupe se
mogu koristiti samo na bazi stvarnih troskova.
Apsorpcioni sistem obracuna
troskovauz koristenje planskih
troskova
Ovaj sistem obracuna koristi se tako da u
obracun ukljucujemo samo varijabllne troskove
uvecane za орсе troskove izrade. U ovom sistemu troskovi uprave i administracije se tretiraju
vremenskim troskovima i kao takvi u cijelosti se
ukljucuju u obracun finansijskog rezultata onog
obracunskog perioda u kojem su nastali.
PRIMJER:
Preuzece је dobilo osnovnog materijala u
vrijednosti od 10.000,00 КМ i pomocnog za
1.000,00 КМ. Тroskovi plata sa doprinosima su
3.000,00 КМ. Proizvelo је proizvoda prodajne
vrijednosti 35.000,00 КМ. Planska cijena gotovih proizvoda 40.000,00 КМ. Na tr:Шtu је prodalo sve proizvode i potroSilo kompletnu zalihu
materijala. ТrеЬа izracunati poslovni rezultat.
Zalihe sirov. i mat.
1.
1.
2.
1000
1000
2.
2. Nab. pomocni mater.
з.
З.
4Ь.
4Ь.
Prolzvodnja utoku
4а.
Proizvodnja utoku
5.
Zavrsena proizvodnja
6.
Prodati proizvodi
4а.
11000
Tro!k. plata 1dopr.
3.
1
11000
11000
5.
"""''"~
Zona proizvodnje
utoku
proizvoda
Ili formulom prikazano:
F, = (C-t ,) •q, - TUP
7.
Troskovi prodatih
proizvoda
6.
1
3000
29000
40000
29000
7.
35000
35000 1
11000 1
Вс.
5.
Prihod od prod. pr.
Rash. od pr. prolz.
7.
ВЬ.
Odst. па skl. g.1k
6.
Bd.
35000
Rashodi pcrloda
ВЬ.
3000 1
11000
3000
7. lsknjjzavanje pr. zallha
Вс.
ОТ/+
Вс.
С=
Ве,
jed.prod .cijena
Rashodl U kЩIПI
q, = kol.prod .proizvoda
qp = kol.proiz.proizvoda
ТИР
= tr.uprave
ОТ/= ukдp .tr jzrade
t, = var .jedin .troskovi
Poreznl savjetnlk
novembar 2007.
в.
40000 1
14000
Obracun rezultata
Ве.
9.
Prihodi uk11pnl
14000 1
tp = pros.jed.tr.proiz.
1
Rasporedtroskova
11000
Kupci
t.•qp
q,
F, = fin .rezultat
tp =
Ва.
11000
3000
11000 1
Sklad. got. proiz
Prenos troskova prodatih proizvoda
Tro!k. plata i doprinosa
Raspored u1inaka
11000
Ва.
Prenos zavrsene
proizvodnje
3000
3000
Tro!k. sir. I mat.
4а .
Obav. za pl.1dopr.
3000 1
В.
4Ь.
Opsti troskovl
izrade
Nabavljen materijal
10000
5.
1
рр
10000
Prolzvodnja utoku
Shema izgleda ovako:
DobavljaCJ
1.
14000 1 35000
21000
35000
r
l
35000
В.
lsknjlzav. tr. sa klase 3
iobracun posl. rezultata
9.
Utvrdivanje doЫti
Bd.
Ве.
DoЫt
21000
9.
•
•
•
3
Objasnjenje poslovnih promjena:
Promjene 1. i 2. su nabavka osnovnog i pomocnog materijala (kto 101/541); treba napomenuti da se prilikom uvoza moze koristiti i konto obracuna nabavke i knjizenje Ьi
izgledalo ovako:
kto 100/541 nabavna vrijednost robe
(PDV se knjizi kto 261 - dugovni, ali ne
ulazi и nabavnu vrijednost robe!!!);
kto 100/541 troskovi pretovara i sl. (nastali poslije prolaska kroz carinsku evidenciju);
kto 101/100 prenos obracuna nabavke
na skladiste materijala.
Promjena broj 3. su redovne plate i doprinosi
koji NISU usli u obracun proizvodnih troskova, а prema apsorpcionom sistemu obracuna troskova, inace, knjize se stavovima: 3
kto 320/545 neto plate;
kto 320/548 doprinosi na plate;
Promjene 4а i 4Ь jesu knjizenja proizvodnje
u toku:
utrosene sirovine i materijal i razduzenje
skladista materijala 300/ 1ОО
proizvodnja u toku i raspored troskova
za obracun ucinaka 110/3704
Ponekad osobe koje rade u racunovodstvu knjize "razЬijeno" doprinose na kontima npr: 320001, 320002".
То је "interesantno" ali "visak" jer је smisao imati "razЬijeno" knjiienje na strani obaveza i to cak ј ne svih.
Primjer Ьi Ьili doprinosi za zdravstvo koji se placaju (ali
samo placaju) 91 % u korist Кantonalnog zavoda, а 9%
u korist Federalnog. Ovo moze biti na jednom kontu
npr: 5481 - Zdravstvo, а kad se knjizi placanje zatvarati
ovaj konto i za iznos od 91 % i za izпos od 9%. Na grupi
konta 320 moze se napraviti podjela па 3201 - Proizvodne plate i doprinosi; 3202 - Plate administracije".
4 Preko konta 370 - Raspored troskova za obracun uCinaka se prenose troskovi koji su vezani za proizvodnju na
zalihe gotovih proizvoda. Na kraju poslovne godine ili
proizvodnog ciklusa zatvara se konto 370 sa pripadajuCim kontima vezanim za proizvodni proces 370/3. Тrе­
Ьа naglasiti da и doba informacionih tehnologija sve se
to moze automatski uraditi. Na samim radnim nalozima se moze evidentirati koliCina proizvedenih proizvoda, utrosenog osnovпog i pomocnog materijala, ра cak
i ukalkulisati troskove (struja, amortizacija".). Nakon
•
•
•
Promjena broj 5 је. zavrsetak proizvodnog
ciklusa i to obuhvata
zaduzenje konta 120 - zalihe gotovih
proizvoda, razduzenje proizvodnje u
toku kto 110, i odstupanje od cijena na
skladistu kto 128 5
Promjena broj 6. - prodaja proizvoda podrazumijeva knjizenje
kupci duguju, а potrazuje prihod od
prodatih proizvoda i porez ako је preduzece obveznik PDV-a, tj: 212/600 i 560
Promjena broj 7. је razduzenje skladista gotovih proizvoda i knjizenje Ьi izgledalo ovako:
duguje 650 i 128/ 120 potra:luje; Na kontu 650 - Тroskovi prodatih proizvoda Ьi
trebalo Ьiti, u konacnici, upravo onaj iznos
koji је jednak proizvodnoj cijeni prodatih
procesa odobravanja radnog naloga (i samim tim zaduzenja skladista gotovih proizvoda) postoje informacije
о cijeni kostanja proizvoda. Pojedine racunovode vrse
obracune troskova naknadno (na kraju poslovne godine
i nakon sto su u radne naloge unijeli samo neophodan
materijal, sto је u suprotnosti sa temeljnim zahtjevom
za prenos troskova na gotove proizvode. Primjer: Ako
su troskovi materijala 1,00 КМ ро proizvedenoj jedinici, i ako imamo puno proizvedenih jedinica sa raznolikom proizvodnjom (svaki razliCit proizvod ima razliCit
utrosak materijala). Kako na adekvatan naCin razduziti
skladiste gotovih proizvoda (za kompletne troskove
koji su nastali и porcesu proizvodnje)? Odgovor Ьi Ьiо:
"Proporcionalnim prenosom troskova." Ali, и svijetu
danasnje kompjuterizacije softver bi nastavljao razduzivati skladiste gotovih proizvoda ро cijeni ро kojoj је
zaduzeno preko radnog naloga (tj. ро 1,00 КМ npr.).
Zatim bi se morala razduziti (na kraju godine) razlika
zadrtanih troskova iz prethodnog perioda (onih koje
smo rucno prenijeli) .. . Da Ьi se sve to izbjeglo, jednostavnije је и samom radnom nalogu ukalkulisati sve
troskove, а onda zatvarati prostim knjizenjima npr: D
330/550 Р - ukalkulisani troskovi dorade kod kooperanta; D 110/370 Р - otvoren radni nalog (pocet proizvodni proces); D 550, 330/541 Р - primljena faktura
za doradu; D 370/330 Р - prenos troskova na gotove
proizvode.
5 Ovo odstupanje se koristi s obzirom na to da se и civom
primjeru skladiste vodi ро planskoj cijeni. Nakon prodaje gotovih proizvoda potrebno је prenijeti i alikvotni
dio odstupanja (to se najcesce prenosi automatski unutar samog programa).
Porezni savjetnik
studeni 2007.
POREZ NA DOHODAK
1POREZ NA DOBIT
primjena od 1. 1. 2008.
BIHAC
LIVNO
ZENICA
SARAJEVO
MOSTAR
TRAVNIK
TUZLA
SIROKI BRIJEG
19.11.2007.
20. 11. 2007.
21.11.2007.
22.11.2007.
23.11.2007.
26. 11. 2007.
27. 11. 2007.
28. 11. 2007.
Hotel Park
PCForum
Hotel lпternacioпal
Hotel Holiday /пп
Hotel Его
Hotel Lipa
Hotel Tuzla
Hotel Royal
PREDSTOJECI SISTEM POREZA NA DOHODAK
-
oporezivanje placa i drugih primanja od nesamostalnog rada
oporezivanje dohotka od obrta i drugih samostalnih djelatnosti
dohodak od slobodnih zanimanja i povremenih djelatnosti
oporezivanje dohotka od imovine i imovinskih prava
oporezivanje dohotka od kapitala
licni odbltak i uvecanja liCnog odbltka
porezne kartice
placanje poreza utoku godine i godisnje porezne prijave
obaveze i postupci pri prelasku na sistem poreza na dohodak
PREDSТOJECE IZMJENE USISTEMU DOPRINOSA
-
utvrdivanje osnovica za obracun doprinosa
izmjene ustopama obaveznih doprinosa
ostale izmjene u sistemu obaveznih doprinosa
PREDSТOJECI SISТEM POREZA NA DOBIT
-
-
prihodi koji se ne ukljucuju uoporezivu doblt
porezno ne/priznati i ograniceno priznati rashodi
porezni i racunovodstveni tretman amortizacije
odlozene porezne posljedice (MRS 12)
priznavanje poreza placenog izvan Federacije BiH
porez ро odbltku na prihode nerezidenata
oslobadanja od placanja poreza na doblt
prelazak na novi sistem poreza na doblt
TROSKOVNO RACUNOVODSTVO
FER VRIJEDNOST URACUNOVODSTVU
OSTALA AKTUALNA PROBLEMATIKA
ODGOVORI NA PITANJA
\.
1!1Ј! Porezni savjetnlk
\iiiij novembar 2007_
•
proizvoda (nikako proizvedenih, osim
ako kompletno proizvedena kolicina
nije ujedno i prodata!!!), 6 konto 128 је
razdu:Zenje pripadajuceg odstupanja i konto 120 - Skladiste gotovih proizvoda је, takode, razduzeno (ali obavezno ро cijeni
ро kojoj se vodi na skladiStu).
Кnjizenja 8. i 9. jesu redovna zatvaranja klase 3. prenos prihoda i rashoda, te njihovo
suceljavanje i defin}sanje doЬiti.
ZAKLJUCAK
Izbor sistema obracuna troskova ima sna:lan
uticaj na finansijski rezultat. Zavisno od toga da
li troskovi ulaze и finansijski rezultat preduzeca i
и kojoj mjeri. Da Ьi se taj uticaj neutralisao, preduzece Ьi moralo imati sve proizvode zavrsene i
prodati ukupnu proizvodnju te poslovne godine,
sto је u praksi nezamislivo. u uslovima velike konkurencije preduzeca teze direkt kosting metodi, 7
zbog minimalnog opterecenja proizvoda, pogotovo ako imaju mogucnost namirenja troskova iz
drugih prihoda. Zbog svega navedenog preduzeca
moraju posvetiti posebnu paznju obrascu "Politike
i zaЬiljeske" u prezentaciji poslovnog rezultata.
Literatura:
1. RACUNOVODSТVO, prof. dr. Кlobucar Janko; Sarajevo, 2003.
2. RACUNOVODSТVO TROSKOVA, dr. Ivan Turk;
Informator, 1973.
3. RACUNOVODSТVO, Spremic, Proklin, Zagreb, 1995.
4. RACUNOVODSТVO, prof. dr. Jahic Mehmed, Sarajevo, 2001.
5. Ostala literatura (Zakon, MRS, ... )
6. Primjena u praksi (vise malih preduzeca)
6 U ovom primjeru је, zbog bolje preglednosti izvodenja
poslovnog rezultata, prodata kompletno proizvedena
kolicina.
7 Та metoda obuhvata samo direktne troskove vezane za
izradu gotovih proizvoda (postoji sukob u literaturi da
li su to varijabllni troskovi ili troskovi osnovnog i pomocnog materijala, ... (sto moze, а i пе mora biti isto).
Stoga se ova metoda ponekad u literaturi zove metoda
varijabllnih troskova.
Download

Porezni savjetnik - Sarajevo | Agencija za računovodstvo, finansijski