I-~
38
Arapski erotski prirucnik iz XV veka: Mirisni vrt sejha Nefzavija
Vecno zeleni vrt za
U izdanju Lagune upravo je objavIjen slavni erotski prirucnik iz XV
veka - Mirisni vrt ijubavne slasti,
arapskog pisca sejha Abu Abdulaha
Muhameda el N efzavija. Rec je 0 prvorn srpskom prevodu ovog spisa sa
klasicnog arapskogjezika. a za izvrstan i nadahnut
prevod ovog dela za-
sluzan je nas vodeci arabista Srpko
Lestaric, autor i iscrpnog pogovora 0
nastanku i istorijatu dela, njegovom
znacaju za svetsku kulturu, prevodima na razne evropske jezike i njihovoj
recepciji. Kakve osobine zena i covek
treba da poseduju da bi bili privlacni,
staje potrebno
bavno umece,
da bi se savladalo lju0 cernu treba voditi ra-
cuna da se sacuva seksualno zdravlje
i kakvi su recepti za osvajanje voljene
osobe - sarno su neke od stvari 0 kojima N efzavijev spis govori. All osim
sto je Mirisni vrt praktican prirucnik
za ljubavnike, onje imnogo vise od
toga: autentican izraz arapske umetnicke knjiZevnosti kasnog srednjeg
veka. sanovnik, riznica prica poput
onih iz Hiijadu ijedne noci, koje teze
da pouce i zabave svoje citaoce. knjiga narodne mudrosti, obicaja iverovanja. ne sarno u sferi Ijubavnog zivota iseksualnih saznanja, nego ius menih predanja i zivotnih pouka. Stilski
ijezicki razuden, zabavan iintrigantan. Mirisni vrt je odavno stekao epitet jedne od nekoliko najznacajnijih
erotskih stiva u svetskoj knjizevnosti istao rame uz rame sa takvim poznatim "prirucnicima" kao sto su Ovidijeva Ljubavna vestino, Vatsjajanina
Kama sutra ili Ananda ranga (Ljubavna pozornica) indijskog pesnika
Kaljanamala. Zato ovaj prvi prevod
Mirisnog vrta sa arapskog na srpski
jezik predstavlja i prevodilacki podvig
i kulturni dogadaj. S dozvolom izdavaca prenosimo
deo iz pogovora
ove knjige kojije napisao
njen prevodilac i priredivac,
Minijatura
iz doba dinastije Zent. ~iraz. kraj XVIII veka (privatna
zbirka, Teheran)
39
duievnu promenadu
Knjiga se bavi seksom na tako otvoren, prostodusan i spontan nacin daje to gotovo
neshvatljivo. Uglavnomje ozbiljna, kao svaki teca], cesto sraeunato zabavna, sto
je uvek pozeljan manevar u edukativnom nastojanju ... Svojom knjiiicom Nefzavi
nudi recept protiv bracnog sloma na osnovarna seksualnog neslaganja. U tom
smislu onje savrseno u pravu kad kaZe da njegovo delo ima casne ciljeve, a vezir,
mecena koji knjigu narucuje, koji taeno zna da ce ljudi oseeati zazor pred takvim
tekstom, naglaSava da bi mu se sarno glupak ill puka neznalica mogao narugati
Pise: Srpko LeStaric
rve vesti
P
0
Mirisnom vrtu sejha
i ekvatorijalne Afrike do obe Amerike, pre-
ranijih arapskih
vodioca Kama sutre sa sanskrta
nim pitanjima, i da je ova knjiga napisana
i Priea iz
hiijadu ijedne noci s arapskog. coveka
0
knjiga koje se bave slic-
u Tunisu, po svemu sudeci u drugoj dece-
N efzavija stigle su u Evropu pot-
kome Borhes u eseju Prevodioci 1001 noci
kraj 19.veka Iako se 0 licnosti au-
kaZe da je sanjao na sedamnaest
tora ne zna gotovo nista i sarno se
sluzio se s trideset pet.)
cijalnopsiholoski
red, i svaki diskurs
pretpostavlja
da je Mirisni vrt njegovo jedi-
jezika, a
niji 15.veka
Drugi razlog skriva se u einjenici da i sostatus samih opscenih
0 temama
povezanim s
no delo, od tada se ovaj ljubavni prirucnik
Tako je to trajalo sve dok Dzemal DZuma, iracki pesnik, prevodi-
u mnogim krugovima - medu istoricarima
lac i istoricar knjiZevnosti
pa iu islamsko-arapskoj
knjiZevnosti, antropolozima
nastanjen
podlezu narodtim
i seksolozima
u Danskoj, nije,
- smatra jednirn od cetiri najvaZnija kla-
na osnovu
siena dela svetske erotske literature.
koja se Cuvaju u evropskim
Kao
bibliotekama,
nastanku,
1990. objavio potpun
priredio
I mada svako odraslo ljudi
i kri-
sko bice ima prirodnu
po-
trebu za seksualnom
sti-
dijevim spevom Ljubavna vesnno i indij-
ticki prireden
skim delimaAnanga ranga i Kama sutra.
ginal. Tek deceniju potom
mulacijom, ipak, na drugoj strani, svakajedinka, a
pojavice
i svaka uza i sira zajednica
Uprkos tako visokom kotiranju, Mirisni
arapski ori-
se i prvi evrop-
vrt dugo je bio na prilicno surrinjivom gla-
ski prevodi
suo Reputacija pomografskog
ma tom izvorniku,
teksta, koja
je ovom delu tu i tamo pripisivana, poticala
je najpre od ruha u koje je one zaodenuto
prigodom predstavljanja
tadaSnjoj Evropi,
uradeni
pre-
neguje posebnu vrstu oset-
najpre
ljivosti na eulne stimuluse
engleski, koju godinu kasnije i nemacki,
Osnovni razlog za pad jednog retkog i
iz domena seksualne motivacije. Ta pravila, kodirana
u datoj kulturi kao preskrip-
znacajnog dela u zaborav na Citav niz sto-
tivne i prohibitome
a potom - od veselog zagora citalaca ko-
leca bio je,jednim delorn, u sveukupnoj
podruku sa zabranom pokazivanja polnih
ci-
norme, Cine da, ruku
motnih prevoda na brojne jezike sveta Ni-
vilizacijskoj situaciji: posle ere krstaskih
organa u javnosti i tabuiziranjem
jedan od tih prevoda nije uraden sa arap-
ratova sve arapske
vrSenja polnih radnji ide i osecanje stida,
skog originala, nego prema jednom nado-
istok zahvatili su novi ratni haosi i dubo-
a s time i ogranicenosti
budnom
ka kultuma
pisanja) 0 ma kojoj temi povezanoj s pol-
engleskom
prevodu
pod naslo-
zemlje od Egipta na
letargija. Ovo mrtvilo prosi-
yom The perfumed garden, koji je bio pun
rice se nesto kasnije i na arapsko-berber-
dodavanja,
ske zemlje Magreba i potrajace, uz manje
oduzimanja,
krivotvornih
ra-
zrada i mistifikacija, kakvih nije bilo tako
javnog
slobode govora (i
nim organima i aktivnostima
To je mogao biti i jedan od razloga sto
lokalne razlike, sve do kraja 19. veka Do-
slava starijih dela toga zanra na arapskom
mnogo u izvorniku prema kojem je raden
duse, posle masovnog
jeziku, kakvih je u doba procvata arapske
- francuskom
vreja iz zemlje koja se u 15.veku jos zvala
prevodu sa izvesnog arap-
izgona Arapa i Je-
skog originala koji nikad nije objavljen. Za
Andalus a danas je poznata
njega pak izdavac tog prvog prevoda tvrdi
blagotvorni
da nije bio lisen mnogih i svakovrsnih
produzio je Zivot arapskoj kulturi na tlu
gre-
kao Spanija,
upliv talasa ucenih izbeglica
kulture pa sve do 13. veka morale bin nije
stigla do nas. Ona su jamacno
vana u manjem broju primeraka,
ki komentari
prepisikritic-
i citati iz njih u drugim de-
saka (Prvi engleski prevod izasao je ispod
seveme Afrike za stotinak
pera proslavljenog orijentaliste ser Ricarda
Nefzavijev prirucnik
Bertona (1821-1890),avanturiste
tekao. Iz teksta vidimo da i pisac i njego-
A nad svim tim pozarima natkrilila se Hu-
vi uceni savremenici
laguova lornaca sto je 1258. godine odnela
kojije upo-
znao zemlje i ljude od Indije, preko Arabije
VREME
n. septembar
2014.
0
I
pravili-
ma druStvenog ponasanja
tri rukopisa
poslednji u tom nizu, iako ne i najmladi po
on, navodno, stoji uz bok s Ovi-
polnoscu, u vecini kultura,
godina, pa je i
polnom Zivotu pre-
znaju za postojanje
lima bili su redi, pa im se trag lakse mogao zatrti u bezbrojnirn
ratnirn olujama.
))
40
je uvek pozelian manevar u edukativnom
nastojanju. Neka glediSta u duhu vremena nama ce danas izgledati smesno, Ali vec
Berton istice da je ono sto Mirisni vrt cini
jedinstvenim u svom zanru upravo ozbiljnost s kojom se prezentuju i najlascivnije slike. Greh i stid tu nisu nasli mesta jer
je seksualno zadovoljstvo bozanski dar u
kome svi imamo prava da uZivamo. Teoreticari bica, bilo da su sekularistlcki ill teoloski nastrojeni, uodli su u tom delu potvrdu nedvosmislene veze izmedu seksualnosti i religije. Polna naslada u svojoj ekstazi, koja spaja ono sto je Priroda razdvojila, najdirektnije je prisustvo bozanskog
u coveku, bilo da to kazemo metaforicno
ill mislimo doslovno.
Na momente lascivan do razbludnosti Kolvil kaze; dotle da je gotovo katarzican
- Mirisni vrt nikada ne tezi da uzbudi. Nista u njemu nije pornografsko. Knjigaje
sklopljena tako da u vecini poglavlja - a
mozerno mirno pretpostaviti da je u nekoj izgubljenoj potpunoj verziji dela svako poglavlje imalo takve pratece segmente - sadrZi. neku poucnu pricu ill zabavnu
Ukras na kovceZil:u iz doba dinastije KadZar, Isfahan, pocetak XX veka (privatna zbirka, Teheran)
anegdotu. One su zanimljive poput najboljih prica iz Hiljadu ijedne nod i citalac ih
nepojrnljivo veliku bagdadsku biblioteku.
Nama, koji smo prvu srpsku knjigu stamguta,jedva primecujuci da se u njima zapali na Cetinju 1493. godine, nije potreban
pravo skrivaju poucni primeri i prakticna
. Stoga, iako su svi narodi, kao i mnogi
proslavljeni pesnici, od onih znanih i ne- bolji primer od viSedecenijskog utamnicerazjaSnjenja stvari izlozenih u prethodnim
znanih u drevnoj Kini, Indiji, GrCkoj,Rimu, nja jednog toma Vukovih zapisa koji je sa- delovima istih poglavlja knjige.
Arabiji i Persiji, do Getea i dalje, potom sve drzao takozvane sramotne pesme. Kada je
Stepen literarizacije u tim pricama i
cesce i sve vise i prozaisti, uzivali da spevaBlagoje Jastrebic 1979. priredio, za beogradpesmama kojima je delo prosarano jedva
sku Prosvetu, prvi maleni izbor iz te zbirke
vaju pesme i pricaju price na tzv. opscene
mu pridaje karakter knjiZevnog dela Sve
teme, samo retki entuzijasti resavali su se, pod naslovom Crven ban: erotske narodne
te price i pesme, uostalom, bile su siroko
sve do najbliZe proslosti, da napisu naucpesme, cela se Jugosiavija digla na noge u
poznate u Nefzavijevo vreme, a u vremene traktate 0 seksu ill prirucnike za zdrav
nima pre njegovog verovatno i vise, i sire,
polemiCkom nadgornjavanju oko pitanja
polni zivot, Knjige koje su nastajale u tome
da li je to ispravan i kulturan ill besprizos obzirom na Cinjenicu da je arapska kultura u to doba vec uveliko bila na nizbrdidomenu ljudskog znanja i dalje su bile osu- ran i subverzivan Cin.Dodajmo da je Kama
dene na cirkulisanje unutar zatvorenih Ci- sutru u Jugosiaviji bilo nemoguce objaviti
ci, Dve priCice koje prikazuju lezbijsku ljutalaCkih lanaca i potajno prepisivanje, a i sve do poznih sezdesetih, kada se 1967. po- bav i anegdota s magarcem sluze vise da
kada je tehnika stampe osvojena i usavrjavila u prevodu Vesne Krmpotic)
podsete na raznovrsnost polnih orijentaUpravo takva sudbina zadesice i Nefza- cija, 0 kojima se u delu inace ne govori. Pri
sena, izdanja su jos dugo bila privatna i
tajna, a tiraZi.vrlo ograniceni kao i nekad.
vijevo delo u njegovom drugom zivotu, na tome, knjiga nije ni Cisto medicinska, a poprostorima zapadnog sveta, na evropskim
najmanje je filozofski ogled 0 seksualnosti
(Da bi se moderna stamparska tehnika,
koju je Gutenberg osmislio nekako bas u jezicima na koje ce biti prevedeno po na- Berton, sa svojom sklonoscu da razraduje
Nefzavijevo vreme, prilagodila arapskom
lazenju prvog arapskog rukopisa Miri- i dodaje pikantne detalje, morao je biti prisnog vrta To sto su Bertonovi uznernirupismu, morala su protecijos cetiri stolelicno ozlojeden zapazanjern da je ta knjica - prva arapska stamparija osnovana je juci prevodi Prica iz hiljadu i jedne noci s ga sarno anegdotski ilustrovani prirucnik i
1819. u Kairu, a knjige su u arapskom svetu
arapskog i Kama sutre sa sanskrta vec ko- praktiCni vodic koji obuhvata znanja 0 seklali
Britanijom i svetom - nije pomoglo. (...) sualnom Zivotu, anatorniji, fiziologiji i izvesve do pred Drugi svetski rat najcesce piKnjiga se bavi seksom na tako otvoren,
snim tehnikama polnog odnosa, uz mnosane i prepisivane rucno, Ali sta je tehnologija, koja jeste deo kulture, prema poimaprostodusan i spontan nadn da je to goto- go dobronamernog humora (...)
nju kulture?! Stamparije stampaju papir,
vo neshvatljivo. Uglavnom je ozbiljna, kao
Ono lito ce narodto zapeti za oko zapadali knjige izdaju prosveceni ljudi i narodi!
svaki tecaj cesto sracunato zabavna, sto nom coveku jeste posvecenost uspesnosti
u, septembar
2014. VREME
Odlomak iz knjige
41
Uvod u Mirisni vrt
lava neka je Bogu koji je vrhunsku slast za muskarce
smestio u stidnice zena, a za zene u polne udove muskaraca! Zato stidnica nema mira ni spokoja i ne maze da se
skrasi dok u nju ne ude rnuski ud, niti maze ud da se smiri dok ne ude u stidnicu. A kada se jedno s drugim spoji,
medu njima se zapodeva bitka, i bodenje, i ljuti boj. dok se
dva vrhunca primicu kako se dva stidna brezuljka susticu. Muskarac krece da nabija a zena da se uvija, pri cemu
dolazi do izbacivanja semena
Dao je On slast poljupcima u usta, u obraze i u vrat, privijanju na grudi, sisanju mekih usana, pa se ad toga muskome ud namah dize. Svojom mudroscu Premudri je grudi
zena dojkama ukrasio, i grlo podvaljkom. a mazne obraze
nausnicama uresio. Dao im je umiljate 06 i duge trepavice
sto blistaju kao britke sabljice. Dao im je prevojite stomake, a ove ukrasio divotnim pupkorn, bokovima i krupnim
straznjicarna Ispod toga. opremio ih je butinama, a medu
butine smestio jednu cudesnu stvarku. koja, kad je mesnata.lici na lavlju glavu, i ana se zove stidnica.
Koliko li je sarno junaka, tuzno i zalosno, na njoj palo!
Ai njoj je dao usta, jezik i usne, pa je sva nalik na trag gazelin u pesku.
Svojom silom i mudroscu
sve je On to postavio
polnog odnosa. gde je prvi tehniCki.uslov
njegovo vremensko produzenje, Kada od
trece cetvrtine 19. do sredine 20. veka izvestaji Morgana. Frejzera i Malinovskog postanu deo opstijeg svetskog znanja. Kinsi
ce pisati: 'Tradicionalni polni odgoj Istoka
teZitome da poveca i produzi covekovo ljubavno uZivanjei zamisljen je da pomogne
i zeni i rnuskarcu da izbegnu jednolicnost
i zasicenje u svom medusobnom ljubavno-polnom odnosu. tako da svako od njih
moze Zivetiu istoj zajednici niz godina, bas
kao daje u nju upravo usao," Nairne. stari
Arapi suobas kao i Indijci,negovali vestinu
produzenja polnog odnosa. a to ce reci prvenstveno vestinu muskarca (iakoje dobra
sprega ljubavnog para i uzajamnost akcije
i zastanka uvek najbolji i valjda jedini garant uspeha - ako taj uspeh ikada i idrn
moze biti garantovan) da odlozi izbacivanje semena i potonji pad erekcije.zarad temeljitijega ljubavnog doZivljaja
Cilj svih tih starih erotskih prirucnika
bio je da se coveku u dusu usadi zdravo
shvatanje ljubavne prakse, koje ce unaprediti srecu bracnih partnera. Razume
se, sve ovo mora se uvek posmatrati iz razlicitih uglova,jer razne kulture, koliko god
ME 11. septembar
2014.
na dva
divotna stuba. ni prekratka ni predugacka, pa stubove
ukrasio kolenima.Iistovima,
gleznjevima, petnim tetivama, petama i grivnama. Potopio je zene u more sjaja. pozeljnosti i milja, pa su na dodir glatke, u struku slatke, a
kad se osmehnu - neodoljive.
Slavanje. velik i uzvisen On kojije stvorio zene u njihovoj lepoti, salcu i ploti, s njihovim kosama, poprsjima, stasam i dojkama. mile i podatne. da nema muskarca kog
nece zacaratil Silnik taj sto sili muskarce da ljube zene,
da se s njima skrasavaju i na njih oslanjaju. da ih grle i k
njima hrle, s njima stanuju i s njima putuju. Taj Unizavac
sto rastankom unizava srca zaljubljenih i sazize im jetru
ognjem strasti, dosudio im je ponizenja, boli ijade.jer venu
ad zudnje za spajanjem.
Hvalim Ga i ropski slavim sto mi ne daje urnaci ad ljubavi
prema krasoticama. sto me primorava da se s njima sjedinjavam, a ne pusta da se ad njih sklanjam niti odvajam.
I evo.ja svedocim da nema boga do Boga Jedinoga. kojem
nema para, i taka cu govoriti do samrtnog casal Svedocim
i daje nas gospodin i gospodar Muhamed njegov sluga i
poslanik., najveCi medu apostolima - Bog ga blagoslovio i
zamilovao. njega i njegovu porodicu i svu druzinu, i molicu se za nj do dana u kom cu biti prozvan da odgovaram
za svoja dela na Strasnom sudu.
jednako volele decu i slicno tretirale porodieu - osnovnu celiju drustva, 0 braku nemaju uvek ista stanovista Takovalja imati
na umu i komentar kojije briljantni prevodilac Kurana i islarnski konvertit Pikthol
svojevremeno ispisao uz svoj prevod: "Za
hriscanstvo je nezenstvo strogo verski ideal.dok je jednozenstvo ustupak covekovoj
prirodi Za islam. naprotivjednozenstvo je
ideal. dok je mnogozenstvo ustupak covekovoj prirodi "
Na drugoj strani, Nefzavi uopste ne raspravlja 0 homoseksualnosti, pa ni 0 'alternativnim" nacinima postizanja polnog
zadovoljstva. bilo u osami bilo u paru illu
drustvu. Na uzas lepo vaspitanih citalaea svoga doba, a na ogromno zadovoljstvo
mnogih koji su prevod Nefzavijeve knjige
Citali u tajnosti, francuski se izdavac, a s
njim i Berton. vajka i kaZe:"Mora se sarno
zazaliti sto ovaj rad, tako eelovit u mnogom pogledu, ima jednu manjkavost - nije
uopste ni spomenuo jedan obica] kojije u
Arapa tako cest da nije mogao prod nezapazeno, Ovde mislim na sklonost koja je
bila tako siroko rasprostranjena u starih
Grka i Rimljana. naime, na to sto su pre ferirali decake u odnosu na zene. ill su cak
ove tretirali kao decake. Na tu temu mogao se dati neki dobar savet, kao i u vezi sa
zajedniCkimuZivanjimaZenazvanih tribade. Napokon, sejh uopste ne spominje zadovoljstva koja mogu pruziti usta ill ruka
lepe zene, kao ni kunilingus. Sta je mogao
biti motiv za ove propuste? Autorovo cutanje 0 tome ne rnoze se pripisati neznanju.jer je kroz eelo delo dao previSe dokaza 0 svojoj velikoj erudiciji da bismo smeli sumnjati u njegovo znanje. Zato je verovatnije daje izbegao da dira u ove teme iz
straha da bi na njega mogla pasti sumnja
da deli sklonosti na koje mnogi ljudi gledaju kao na nedostojne?" (Istinski ojaden
zbog ovih manjkavosti, on dodaje svoj konacni prekor: "Dve price koje on navodi i
od kojihjedna govori 0 uzajamnim milovanjima dveju zena, a druga 0 zeni kojaje na
sebe primamljivala ljubavnu paznju jednog magarea. pokazuju da je bio upoznat
s tim stvarima. Zato je neoprostivo sto 0
tim temarna nije govorio podrobnije. Bilo
bijamacno zanimljivo saznati koje su zivotinje. usled njihove prirode ill prikladnosti grade. najpodesnije da pruze zadovoljstvo bilo muskarcu bilo zeni, i kakav
bi bio ishod takve kopulacije") (...)
»
I
r
42
Nefzavijevo dele prakticno je nepoznato u narodu u kojemje nastalo. Cinjenicaje da ga medu Arapima novijeg vremena gotovo niko nije citao jer za to naprosto nije imao prilike. Kako se zao glas daleko cuje, svi koji su za njega culi veruju
da one ne sluzi na cast arapskoj kulturi,
naprotiv. Predrasude su vazda bile i ostaIe najomiljenija mentalna zabava i,saglasno tom omiljenom obicaju u svim rasama, nacijarna i sredinama, vecina Arapa
kojima spomenete Nefzavijev Mirisni vrt
spremno ce vam izneti miSljenje 0 vrlinama i manama tog dela. (...)
Ono sto je, medutim, najvaznije kada
Minijatura iz Ataijevog pesnickog divana
govorimo 0 ovom delu i njegovoj percepHamse (Pet poema). Turska, XIX vek
ciji u danasnjem svetu i vremenu, nije
(Muzej turske i islamske umetnosti, Istanbul)
sarna knjiga ill gledanje na nju takvu kakva je, koliko sam izbor te i takve knjige je i da u kulturama koje ne tolerisu poligamiju, kao sto je hriscanska, najrnocniji
da predstavi arapsko-islarnsku kulturu.
Kroz one sto je trebalo da bude sarno pre- ljudi nisu prezali od nje, pa kadsto ni davod lazno su prikazivane mnoge stvari. nas ne prezaju, na ovaj ill onaj nacin, a
Kad s Mirisnog vrta spadne misticki plast u vremenima najveCih pogibelji, kada su
kojim su ga zaogrnuli nesavesni prevo- odrasli muskarci bivali desetkovani, ta vrdioci:i izdavad, ta'knjiga, kako tacno za- sta braka biva vise ill manje rasp rostrapaza Kolvil,tesko da rnoze polagati pra- njena (Martin Luter pise da nije u stanju
vo na neku velicinu, Mozda se cak moze da kudi i zabranjuje da neko ima vise zena
postaviti pitanje da li ona po svemu spa- jer se to ne kosi sa svetim spisima: "Ego
da u veliki kvartet u kojije mnogi spre- sane fateor, me non posse prohibere, si
mno svrstavaju.
quis plures velit uxores ducere, nec repuDelo se moze kritikovati i s drugih sta- gnat sacris literis", U februaru 1650, posle
novista Mlade osobe,sklone romanticnim
TridesetogodiSnjeg rata, u kojemje izgiIjubavnim osecanjima illzahvacene njima, nuo veliki deo muske populacije, skupstijamacno ce ga prezreti jer ne sarno 510 se u na grada Nirnberga donosi odluku da crnjemu zaljubljenost ne istraZuje s duznorn kve za narednih deset godina dozvoljavaozbiljnoscu, nego autor jos i opominje da ju da svaki muskarac moze imati do deje to nepozeljno i opasno stanje. (Doduse, set zena, pod uslovom da ih opskrbljuje
i savremena nauka kaze da one moze biti i casno se odnosi prema njima. U vezi s
opasno i zna daje nepredvidljivo i nepo- tim mozda nije lose imati naumu, bar na
uzdano, da najcesce nije pravi temelj ni ga- nekom sporednom koloseku svesti, da je
rant za razvoj Ijubavl allred daje nepozelj- u 1231 drustvenoj zajednici, koje na ovoj
no...) Cetiri stotine godina pre Nefzavijaje- planeti postoje izmedu 1960. i 1980. godidan drugi arapski pisac bavio se Ijubavlju ne, sarno 186 drustava bilo monogamno,
i ljubavnicima s kudikamo vise simpatija, dok su sva ostala bila u vecem ill manjem
slaved nezne emocije. (Ibn Hazm al-An- stepenu poligamna: 453je znalo za sporadalusi, Golubicina ogrlica)
dicnu poliginiju, u 588 poliginijaje bila doDanasnja shvatanja drustvene korek- sta cesta, a cetiri su bila poliandricna Pri
tnosti u tzv. rodnim odnosima nece opro- svemu tome, cak i unutar drustava koja
stiti Nefzavijevom delu to sto je pisano za dopustaju poliginiju, ova se u stvarnosti
muskarce i 510 poligamiju (poliginiju)uzi- dogadala veoma retko.)
ma kao nesto pozeljno, Cinjenica je, meZene su prikazane s mnogo vise mana,
fizickih
i karakternih, nego muskarci, koji
dutim, da je relativno mali procenat muskaraca u kulturama koje su dopustale, ill - to se vidi vec iz povrsnog citanja - ne
i danas dopustaju, poligamni oblik poro- treba da vode racuna ni 0 cernu drugom
dice, uistinu mogao ill moze da se ozeni i osim da im polni ud bude velik i tvrd.
zivi s vise zena. S druge strane, cinjenica Zena ce neizbezno biti neverna muzu
-
- bar onome koji zapostavlja svoje braene duznosti, a starije zene, ako i nisu lukave i pokvarene kao zle vestice, najbolje je
izbegavati, dok seks s njima ne sarno sto je
pokudan nego lako moze biti i poguban.
Naravno, svi ovi stavovi bili su bliski
preovladujucem miSljenju u Evropi u vreme kada je knjiga dozivela svoja prva izdanja. Neki sasvim sigurno i dan-danas
pripadaju preovladavajucem misljenju.
S druge strane, uza sva svoja ogranicenja, delo ima niz pozitivnih strana. U
njemu se ohrabruju spontanost, opustenost i radost zivota Naglasava se vaznost
sklada izmedu fizickih i psihickih osobina rnuskarca i zene, slavi se telesna i duhovna higijena i prepoznaje znaca] finog
polnog nadrazivanja kroz predigru, vaznost zadovoljstva kao cilja obeju strana,
znacaj i punoca zenine vrhunske naslade.
Zenski i muski vrhunac oznacavaju se u
arapskom jeziku istim imenima, sta god
savremena medicina rekla 0 postojanju ill
nepostojanju zenskih organa za orgazam
a moderna seksoloska istraZivanja razlika u muskorn i zenskom mozgu 0 postojanju ill nepostojanju zenskog orgazma.
Seks je one sto obdrzava bracnu zajednicu, i muzevljeva je odgovornost da osigura da mu zena bude seksualno zadovoljena, StaviSe,muskarac mora da postuje
izvesna vazna pravila jer, cak i ako vara
svoju suprugu ill ima vise zakonitih zena,
ima pravo i duznost da posle polnog odnosa, kad se zadovolji, "ne ustaje od zene
kao da zuri, vec da to bude uvek na desnu
stranu i nezno, s paznjom",
Knjigaje, kako pravila nalazu, posvecena meceni kojije narucuje, alije autor
namenjuje sirern citalistu svojih savremenika, slabo upucenih u tajne polnog
odnosa uopste uzev. Svojom knjizicorn
Nefzavi nudi recept protiv bracnog sloma na osnovarna seksualnog neslaganja
U tom smislu on je savrseno u pravu kad
kaze da njegovo dele ima casne ciljeve, a
vezir,koji tacno zna da ce ljudi osecati zazor pred takvim tekstom, naglasava da bi
mu se sarno glupak illpuka neznalica mogao narugati. Osvrcuci se na to, pronicljivi Kolvil u svom predgovoru istice da taj
komentar do dirljivosti pogada sustinu
problema u svetlu tretmana seksualnih
tema tokom stoleca u kom se delo pojavilo pred evropskom publikom.
11
(oprema iskraCenja redakcijska)
11.• eptembar
2014. VREME
Download

Vecno zeleni vrt za