Seme rađa
profit
Limagrain d.o.o.
SREMSKA
21000 Novi Sad, Radnička 30a
Tel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789
www.limagrain.rs
POLJOPRIVREDA
Godina I • Broj 1 • 12. oktobar 2012. • cena 40 dinara
Foto: G. Mulić
SETVA
U OVOM BROJU
Stočarima
povećane premije
Strana 2.
Berba u Mačkovom
vinogradu
Strana 4.
Sremcima za setvu treba
2,2 milijarde dinara
Strana 5.
Poljoprivreda
u školskoj klupi
U
Sremu će ove jeseni strninama biti zasejeno oko
57.000 hektara. Ukoliko
se procene ostvare navedene
površine bi bile veće od prošle
godine za oko 15 procenata.
Setva je skuplja od prošlogodišnje, a Zadružni savez napravio je kalkulaciju koja kaže
da po hektaru setvene površine
treba uložiti najmanje 40.000
dinara.
Po toj računici, za setvu u
Sremu treba izdvojiti oko 2,2
milijarde dinara pa se postavlja
pitanje da li će i uz kakvu agrotehniku biti zasejane sve planirane površine.
Strana 8.
Sremci na sajmu
u Komendi
Strane 10-11.
SMS
MALI OGLASI
064/1629-737
Dim uzeo
prve žrtve
S
ve doskora paljenje biljnih ostataka po njivama donosilo je male materijalne štete, a najviše su, zbog pokvarenih vozila, potrošenog goriva i
angažovanja ljudi, trpeli vatrogasna služba i MUP. Sada je sve drugačije. Broj intervencija se krajem septembra još više povećao, nesavesnost je
počela da odnosi i ljudske živote pošto je i jedno lice stradalo u saobraćajnoj
nezgodi prouzrokovanoj gustim dimom na putnom pravcu Sremska Mitrovica – Veliki Radinci. Zato su, na konferenciji za novinare u Policijskoj upravi
Sremska Mitrovica najavljene oštre akcije protiv nesavesnih građana.
Od 1. do 5. oktobra 2012.
• Pad cene pšenice
• Pad cena kukuruza
• Dešavanja na svetskim
"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5
Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932
E-mail:[email protected], www.proberza.co.rs
berzama
(strana 16)
AKTUELNOSTI
MINISTAR GORAN KNEŽEVIĆ
UMESTO UVODNIKA
Zašto „Sremska poljoprivreda“ ?
O
d danas, naša novinska kuća na tržište izlazi sa još jednim izdanjem – „Sremskom poljoprivredom“, listom koji će izlaziti dva puta
mesečno. Zašto „Sremska poljoprivreda“ i zašto baš sada ?
Zato što verujemo da su našem poljoprivredniku, razapetom između državnih obećanja, prevarantskih nakupaca i sušne godine, potrebne novine u kojima će se čuti i njegov glas, čuti njegova muka.
Zato što verujemo da je i nadležnima potrebno da do najšire javnosti dopre saznanje da konkretnim potezima dokazuju da je poljoprivreda okosnica razvoja i naš najveći potencijal. I zato ćemo pomno
pratiti da li nadležni reči pretvaraju u dela, sve što čine po tom pitanju, od lokalnog do državnog nivoa.
Zato što verujemo da „Sremska poljoprivreda“ može biti još jedna
spona između prerađivača i paora, stručnih službi i poljoprivrednika pa
ćemo u svakom broju prenositi savete stručnjaka, iskustva iz prakse
i konkretne probleme sa kojima se poljoprivrednici suočavaju u svakodnevnom poslu.
Zato što želimo da „Sremska poljoprivreda“ postane deo svakog
sremskog poljoprivrednog domaćinstva, nezaobilazno štivo u informisanju zadrugara i zadruga, novine koje će čitati i oni koji odlučuju o
našem agraru.
Afirmisaćemo uspešne i otvoreno ukazivati na sve probleme, a uvek
podsećati na potencijal bogatstva između Dunava i Save: 240.000
oranica, skoro 60.000 hektara šuma, više od 5.000 hektara voćnjaka,
skoro 4.000 hektara vinograda, tri hiljade hektara livada, potencijale
naše prerađivačke industrije i znanja naših vrsnih stručnjaka iz poljoprivrednih službi, instituta i fakulteta.
Iskustvo novinara „Sremskih novina“, tradicija i ugled osnovnog izdanja naše kuće, daju nam nadu da ćemo ostvariti ambicije, naravno,
uz nesebičnu pomoć u vidu predloga i sugestija naših čitalaca.
Glavni i odgovorni urednik
Živan Negovanović
SUSRET MINISTRA POLJOPRIVREDE
STOČARIMA U DOBANOVCIMA
Povećane premije,
reprogram kredita
Dobanovci ( 5.
oktobar
2012.)
-Na farmi „BD Agro”
u Dobanovcima Goranu
Kneževiću,
ministru
poljoprivrede,
domaćini
su bili proizvođači
mleka i odgajivači
goveda rase holštajn. Pre dijaloga
ministar Knežević
je saopštio novčane vrednosti uredbi
za stočare: povećanu premiju sa pet
na sedam dinara po
litri mleka, za tovljenike 1.000 dinara po komadu,
za tovnu junad 10.000 i umatičena
grla (sa HB oznakom) 25.000 dinara po grlu.
- Za par dana završićemo dogovor sa bankama o reprogramiranju
otplate kredita. Mi sa 600 miliona
dinara želimo da učestvujemo u
subvencionisanju kamate. A za vas
stočare iduće nedelje želimo da
donesemo uredbu o raspodeli kukuruza – 500 kilograma po muzari
– rekao je Knežević i dobio aplauz
pedesetak prisutnih farmera.
Ministar Knežević je pozvao stočare da kažu šta očekuju od Vlade
i da se uskoro uključe u javnu raspravu o zakonu o podsticajima gde
će za duži period biti navedena izdvajanja iz državne kase za potrebe
poljoprivrednika.
Farmeri su Ministarstvu poljoprivrede predložili da se za njihove
potrebe državno zemljište izdaje na
20 godina i sa unapred utvrđenom
cenom i da i oni dobiju subvencionisano dizel gorivo po grlu!
Proizvođači su, takođe, predložili
i da se premije za umatičena grla
isplate do 1. jula i da se ubrzano
završe poslovi na otvaranju nezavi-
Pomoć poljoprivredi 150 miliona evra
BEOGRAD (10. oktobar
2012.) - Ministar poljoprivrede Goran Knežević izjavio da je merama, vrednim
150 miliona evra, država
dala najveću pomoć agraru
u poslednjih 25 godina i da
je projekat savetodavaca u
poljoprivredi bio politički i
megalomanski.
"Srbija je počela ozbiljno,
iskreno i sistemski da pomaže domaćoj poljoprivredi.
Usvojene su životno važne
mere za saniranje posledica
suše, a do kraja godine nas
očekuju zakoni o subvencijama za agrar", rekao je Knežević u intervjuu za "Novosti".
Bez uredbi i ad hok mera
Posle usvajanja novih mera za pad
cene šećera i za razvoj stočarstva,
Knežević, koji je i novoizabrani potpredsednik SNS, otkriva i da država
više neće uredbama i ad hok merama
da pomaže seljacima, već sistemskim
propisima i ozbiljnom strategijom koju će da sprovodi u delo.
Država je usvojila set mera u
ukupnoj vrednosti većoj od 150 miliona evra, što je najveća državna
pomoć agraru u poslednjih 25 godina. "Povećali smo direktne subvencije poljoprivrednicima, oslobodili
ih pojedinih plaćanja, prolongirali
isplate kredita koje su podizali, intervenisali na tržištu kupovinom deficitarne robe...", objasnio je on
"Najavom spuštanja carina i prelevmana na uvoz šećera postigli
dosadašnje vladanje uredbama i nestabilan okvir
koji je otežavao planiranje
poljoprivredne proizvodnje. Osim toga, očekuje
da ćemo izmeniti i nekoliko drugih zakona koji su
u praksi pokazali velike
manjkavosti.
Prirodne predispozicije
za efektno navodnjavanje
Knežević je poručio da
se vlada se ne može boriti
Goran Knežević, ministar poljoprivrede
protiv svetskih trendova, ali
protiv monopola i špekulasmo samoinicijativno obraćanje šenata sa hranom može i to će
ćerana vladi s porukom da će vratiti
činiti svim sredstvima.
cene šećera na nivo od pre 1. okOn je rekao da u Srbiji postoje
tobra. Pratićemo ostvarenje te na- prirodne predispozicije za efektno
jave i dalje ćemo da povlačimo sve navodnjavanje, ali ono ne može da
adekvatne poteze u cilju stabilizacise uradi ni brzo ni jeftino, rekao je
je snabdevenosti i cenovne stabil- on i dodao da je veliki projekat nanosti", dodao je ministar.
vodnjavanja koji je bivši ministar
Dušan Petrović najavljivao bio veliki
Agrarni budžet će biti sve veći
samo na televiziji.
Knežević tvrdi da Srbija ima priKnežević je obećao poljoprivred- rodne potencijale da postane agrarnicima pomoć iskrenim odnosom i no jaka zemlja koja će izvoziti više
politikom subvencija koja se neće, hrane, ali nas nasleđen način rada
kao do sada, menjati po dva puta i razmišljanja sputava da krenemo
godišnje.
napred.
"Agrarni budžet će biti sve veći iz
"Nedostatak kapitala za ulagagodine u godinu, a siguran sam da nje je, takođe, veliki problem, kao i
će se i poslovni ambijent popravlja- sve jača konkurencija poljoprivredti, pa će i sami poljoprivrednici osene proizvodnje iz EU", kazao je on
titi sigurnost i započeti novi ciklus i dodao da je optimista, ali neće bivećih investicija", najavio je on.
ti lako podići konkurentnost našeg
On je na ja vio usva ja nje si- agrara u takvim uslovima.
stem skog za ko na o sub ven ci ja ma
u po ljo privredi koji će zameniti
Izvor: Tanjug; Foto: Internet
GORAN JEŠIĆ: O KONKURSU ZA DODELU BESPOVRATNIH
SREDSTAVA ZA ODVODNJAVANJE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA
Milijarda za odvodnjavanje
Susret ministra sa stočarima
sne laboratorije za mleko, jer je Srbija jedna od retkih zemalja u kojoj
mlekare kao kupci određuju kvalitet
i na osnovu te ocene plaćaju.
Holštajn asocijacija stočara je
obavestila ministra da su osposobljeni da za 44.000 grla, koliko imaju njihovi članovi, vode selekcijske
mere i evidenciju o grlima i, kako
kažu, taj će posao obaviti stručno
i manje će koštati državu od sadašnjih cena koje uzimaju osnovne i
regionalne službe.
Prema razgovoru koji smo vodili
sa farmerima, oni su za „AgroServis” izjavili, da su zadovoljni izdvojenim novcem za njihove potrebe,
ali da očekuju ubrzanu isplatu, jer
mnogi među njima nisu finansijski
sposobni da obnove setvu niti da
nabave hranu za celu godinu. Među proizvođačima mleka na skupu
u Dobanovcima, gde inače radi farma sa 2.000 muzara, sa gorčinom
je komentarisana vest da je u Srbiju od početka godine do 1. oktobra
uvezeno 12.559.663,22 kilograma
mleka, po prosečnoj ceni od 0,45
eurocenti, koju naši farmeri još nisu
ostvarili.
Izvor: AgroServis
Novi Sad (26. septembar 2012.) - Potpredsednik Vlade AP
Vojvodine i pokrajinski
sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Goran Ješić,
održao je konferenciju za
novinare, na kojoj je bilo reči o aktuelnom konkursu ovog Sekretarijata
za dodelu bespovratnih
sredstava za odvodnjavanje
poljoprivrednog
zemljišta na teritoriji AP
Vojvodine.
Ukupan iznos sredstava za ove namene je
310 miliona dinara, pri
čemu će za istu namenu zajedničkim ulaganjem sa JVP „Vode Vojvodine“ i opštinama, u ovaj posao
biti uloženo oko milijardu dinara.
Konkurs za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta predstavlja novi
način sufinansiranja projekata, rekao je Ješić i naglasio da Sekretarijat ima veliku podršku lokalnih samouprava u realizaciji ovog projekta. Reč je o udruživanju sredstava,
kako bi se ta sredstav utrostručila,
čime bi se obezbedilo mnogo lakše
realizovanje projekata. Inače, za
ovaj konkurs udružuju se namenska sredstva iz budžeta lokalnih
samouprava, stečena od dela sredstava dobijenih od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, koja
su strogo namenska. Ovaj konkurs
bio je otvoren do 8. oktobra, sa ide-
će biti omogućeno
navodnjavanje 6000
ha. Efekti ove tri investicije na ukupno
23.000 ha bili bi vidljivi kroz stabilizaciju poljoprivredne
proizvodnje,
koje
bi u normalnim godinama bili veći za
oko 30 do 40 odsto, a u ekstremno
sušnim
godinama,
razlika u prinosu bila bi i do 100 odsto.
Drugi tender, koji je u pripremi odnosi se na zaštitne
poljoprivredne
objekte, u vrednosti od 168 miliona dinara. Očekivani efekti realizacijom ovog projekta su povećanje sigurnosti zaštite od poplava
površine od 19000 ha i to pored
poljoprivrednih površina, na kojima se odvija poljoprivredna proizvodnja, tako i naselja sa stanovništvom, industrijom, infrastrukturnim objektima i imovinom građana.
Kako je Ješić rekao, tokom naredne četiri godine realno je očekivati
obezbeđenje 150 miliona evra za
unutrašnje vode i za sve što je neophodno da bi se sistem doveo na
nivo od pre dvadesetak godina, uz
obavezno izdvajanje sredstava za
odbranu od spoljnih voda, u visini
od 4 miliona evra.
Goran Ješić
jom da ukupno bude izdvojeno oko
930 miliona dinara, sa ciljem da se
očisti kanalska mreža u dužini od
1.800 km na vojvođanskoj teritoriji. Tokom sledeće godine očekuje
se da će biti očišćeno oko 41 odsto od ukupne kanalske mreže.
Jedan od prioritetnih projekata Sekretarijata i tehničke službe
„Voda Vojvodine" je i novi investicioni ciklus koji podrazumeva ulaganje u regionalni hidrosistem za
navodnjavanje, u ukupnoj vrednosti od 265 miliona dinara. Ovaj
projekat podrazumeva realizaciju
tri projekta i podsisteme: „TisaPalić", koji će omogućiti navodnjavanje 14.000 ha, zatim, podsistem
„Kula-Mali Iđoš", koji će omogućiti
navodnjavanje 3000 ha, kao i podsistem „Nova Crnja-Žitište", čime
Izvor: AgroServis
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
OSNIVAČ I IZDAVAČ: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica
• Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • DIREKTOR: Dragan Đorđević
• GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Živan Negovanović • UREDNIK IZDANJA: Dragan Ćosić
• DIREKTOR MARKETINGA: Zlatko Zrilić TEHNIČKI UREDNIK: Marko Zrilić • REDAKCIJA: Svetlana Đaković,
Katica Kuzmanović, Zorica Garašanin-Stefanović, Dušan Poznanović, Sanja Mihajlović, Stevo Lapčević,
Milan Mileusnić (fotoreporter), Gordana Majstorović • MARKETING: 064/16-29-737
• ŠTAMPARIJA: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • E-mail: [email protected]
TELEFON/FAX: 022/610-144
2
63(497.113)
Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan
Negovanović.
- God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske
novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm
Dva puta mesečno.
ISSN 2217-9895
COBISS.SR-ID 273701127
12. oktobar 2012.
AGROVESTI
REČ POLJOPRIVREDNIKA:
STEVAN KRSTONOŠIĆ IZ VOGNJA
NIKOLA BORKOVIĆ, POLJOPRIVREDNIK IZ PLATIČEVA
Sejaću pšenicu na Soja i ječam
većim površinama - sigurnost za stočare
Iako je do sada sam imao skoro 60 odsto površina pod
kukuruzom, a po 20 odsto pod sojom i pšenicom, Stevan
Krstonošić iz Vognja će ove jeseni sejati pšenicu na trećini
površina, odnosno na oko 100 jutara
Iako je ova godina bila izuzetno sušna, Nikola Borković iz Platičeva ostvario je solidan
prinos na soji od 1,3 do 1,5 tona sa sortom Balkan na površini od pet jutara čime je više
nego zadovoljan, jer mu to pokriva 20 odsto troškova u proizvodnji stočne hrane
U
P
vreme početka setve pšenice bili smo u poseti kod Stevana Krstonošića, marljivog
poljoprivrednika iz Vognja. Slušajući savete stručnjaka, ali i praveći
ekonomsku računicu, i Stevan razmišlja o promeni u strukturi setve
ratarskih kultura.
Koliko zemlje obrađujete i
koja Vam je uobičajena setvena
struktura?
- Oko 180 hektara. U Setvenoj
strukturi kod mene su godinama
zastupljene tri kulture: pšenica, kukuruz i soja.
S obzirom na najavu stručnjaka o učestalijim sušama: da
li će kod Vas doći u ovoj proizvodnoj godini do promene u
strukturi setve?
- Da, naravno. Kako sejem pšenicu, kukuruz i soju, odlučio sam
se da ove godine prema planu setve imam manje-više sve kukture
približno zastupljene, dakle sve na
oko trećinu površina, a možda samo nešto malo više kukuruza. Do
sada sam imao skoro 60 odsto površina pod kukuruzom, a po 20 odsto površina pod sojom i pšenicom,
dok ću ove jeseni sejati pšenicu na
trećini površina, tačnije na oko 100
jutara - kaže Krstonošić.
Koje sorte ćete sejati?
- I to sam ove godine izmenjao.
Za ovu setvu pripremio sam NSove i Limagrain-ove sorte pšenice. Imam od Simonidu, Zvezdanu i
Apache, Autan i Andino.
Stevan Krstonošić
Kako ste pripremili parcele za
setvu pšenice i kakva će agrotehnika biti primenjena?
- Na ovim parcelama predusev je
kukuruz. Bacio sam 100 kg MAP-a
po jutru, a zemlju pripremam tanjiranjem. U setvu krećem 10. oktobra, što znači da kad se pojave Vaše novine u prodaji, već ću biti pri
kraju setve. Na proleće ću ići prvi
put ureu što ranije, krajem februara. Ako bude potrebe, a verovatno
će biti, primeniću folijarnu prihranu
preko lista, ili možda neku korekciju
sa azotnim đubrivima AN ili KAN.
A kakvu ćete zaštitu primeniti?
- Što se tiče zaštite mora se uraditi dva puta tretman protiv bolesti,
folijarno preko lista i protiv korova.
Bez toga ne vredi ni raditi - zaključuje Stevan Krstonošić.
D. Ćosić
oljoprivrednik Nikola Borković iz Platičeva obrađuje
oko 60 jutara oraničnih površina. Na tim površinama bavi
se proizvodnjom ratarskih i povrtarskih kultura.
Od ratarskih kultura seje
pšenicu, ječam, kukuruz i soju,
a pored pomenutog bavi se još i
tovom junadi. Kako je u stočarstvu, zbog nižih troškova proizvodnje, dobro imati obezbeđenu svoju hranu, razgovarali
smo sa Nikolom o tome kakve
je imao prinose na soji i u kojoj
meri mu ovogodišnji rod pokriva ulazne troškove u tovu junadi.
Koje ste sorte soje sejali i
kakav ste prinos ostvarili?
- S obzirom da je ova godina
bila izuzetno sušna, imao sam
solidan prinos koji se kretao od
1,3 do 1,5 tona po jutru sa našom
sortom Balkan, na površini od pet
jutara. Balkan je jedna izuzetna
sorta stabilnih prinosa koja je dosta
otporna na sušu i preporučio bih je
svima - ističe Borković.
Koje je bila agrotehnika?
- Predusev je bio kukuruz. Primenjeno je duboko oranje i zaoravanje. Od đubriva je bačeno NPK
15:15:15 od 200 do 250 kilograma
po jutru u jesen. Tokom vegetacije
vršena je folijarna prihrana i zaštita. Kada se uspešno uradi dubinsko
prskanje, posle setve a pre nicanja,
tu onda korov nema šta da traži.
Mada je urađeno i jedno špartanje,
čisto radi reda.
Nikola Borković
Koje preparate koristite u zaštiti useva soje?
- BASF-ov Pulsar jer je najbolji.
Kako ste prošli ove godine sa
drugim ratarskim kulturama?
- Ne pamtim ovakvu godinu sa
kukuruzom, iako sam primenio punu agrotehniku. Na svu sreću imao
sam solidne prinose na pšenici i
ječmu, tako da mi je ječam donekle amortizovao podbačaj u prinosu
kukuruza.
Da li soju koristite samo za
ishranu stoke?
- Soju koristimo isključivo za potrebe našeg gazdinstva, u kojem
uzgajamo 30 tovnih junadi.
Koliko Vam to pojeftinjuje
tov junadi?
- Soja ima dobru cenu na
tržištu, a oko 20 odsto ulaznih
imputa se odnosi samo na nju.
U ishrani stoke pored proteina
i drugih komponenata koje kupujemo, posle kukurza najbitnija nam je soja, tako da nam
mnogo znači to što je ne moramo kupovati.
Kako komentarišete nove
mere Vlade o podsticajima
za stočare?
- Za tovnu junad biće, kažu,
povećanje sa pet na 10 hiljada dinara po grlu. Međutim, još
uvek nije došlo do te realizacije. Ako država zaista želi da pomogne stočarima i ima ozbilnu
nameru da održi stočarstvo, po
meni je najbolje da se iz robnih rezervi odobri, na primer,
500 kilograma kukuruza da po
grlu. Odobrili su 500 kilograma
kukuruza po grlu farmerima koji drže krave, dok su ostali stočari
tu zapostavljeni, što nema logike,
jer i bikovi jedu, a ne samo krave.
Uostalom, ne držim ja bikove samo
za sebe.
Setva je počela. Koja strna žita ćete imati u strukturi setve?
- Planiram da zasejem pet-šest
jutara pod žitima. Ušli smo u optimalni rok setve, a vlage nema. Što
pre krećem sa setvom ječma koji će
stići u junu, jer je to i prva hrana
koju mogu da dajem stoci, a ječam
može biti zastupljen u ishrani i do
50 odsto - kaže Nikola Borković.
D. Ćosić
VAŠAR U RUMI
Tele od 150 kilograma
– 520 evra
Ruma (3. oktobar 2012.) - Oktobarski vašar u Rumi godinama je
služio da bi stočari opredeljeni za tov
kupili telad. Međutim, to se danas
nije dogodilo, jer su nakupci podigli
cene teladi sa 450 na 520 evra, za
težinu oko 150 kilograma. Zbog toga je i prodato svega 20 komada. Od
nezadovoljnih kupaca smo čuli da neće odustati od tova i da će po telad ići
TRŽIŠNA KRETANJA
Kukuruz vodeći u izvozu
u okolinu Kruševca, Čačka i Valjeva.
Na vašaru nije bilo utovljene junadi, a za klanice je ponuđeno svega desetak krava.
Koliko je suša uzela danak pokazuju i cene balirane deteline od 200
dinara i balirane zobi od 300 dinara.
Seme lucerke, doneto iz Novog
Bečeja, Karađorđeva i Petrovčića,
prodavano je po 200 dinara za litru.
Izvor: AgroServis
Ko je želeo mogao je kupiti kvalitetnu ždrebad, po ceni 200-300 evra
12. oktobar 2012.
Beograd (8. oktobar 2012.)
- Od prošle godine do 30. septembra iz Srbije je izvezeno pšenice i
kukuruza u vrednosti od 240 miliona evra – pokazuju podaci koje je
„AgroServisu” dala Uprava carine.
Za 875.100 tona kukuruza kupci su
platili 171 milion evra, a za 280.000
tona pšenice 60 miliona evra.
Za naše brašno i dalje postoji interes u inostranstvu, pa smo ukupno izvezli 133.000 tona vrednih oko
36 miliona evra.
Šta se može očekivati od novog
roda? Procenjuje se da je sa žetvenih površina od 1.275.888 hektara
ostvarena proizvodnja kukuruza od
3.502.846 tona, što je za 45 odsto
manje u odnosu na ostvarenu proizvodnju u 2011. godini i za 40,9
odsto manje u odnosu na desetogodišnji prosek (2002-2011). Realizovana proizvodnja sa prenetim zalihama iz prethodne sezone ne pokriva domaće potrebe (procenjene su
na oko četiri miliona tona) tako da
neće biti viškova ovogodišnjeg merkantilnog kukuruza za izvoz. Očekivana proizvodnja kasnih useva u
odnosu na 2011. godinu beleži pad
kod šećerne repe za 22,9 odsto, soje za 42 odsto, suncokreta za 23,1
odsto, krompira za 32,5 odsto i pasulja za 41 odsto. U voćarstvu se
očekuje manja proizvodnja jabuka,
za 40,3 odsto, šljiva za 37 odsto i
grožđa za 11,7 odsto.
Izvor: AgroServis; Foto: D.Ćosić
3
REČ PRIZNATOG STRUČNJAKA
AGROSAVETI - AGROVESTI
Malešević:
BERBA U IRIGU
Pšenica na većim
površinama
Priča
iz Mačkovih
vinograda
Sava Jojić - Mačak
Ko su bili pudari? Ima li sličnosti između pudarskog paprikaša
i vina? Od koga u Sremu savet vredi tražiti, a od koga ne...
Ovom pričom želimo da Vas odvedemo u neka ne tako davna,
ali već skoro sasvim zaboravljena vremena...
S
redinom septembra, Vinarija
Mačak iz Iriga, za radoznale
prijatelje, novinare i ponekog
slučajnog gosta, organizovala je berbu grožđa koja je izgledala kao u ona
stara dobra vremena... Kažu, nekada su se nadničari okupljali rano, već
oko 4 sata izjutra, na Patilovom ćošku u Irigu i odatle taljigama kretali
u vinograde. Mi smo startovali nešto
kasnije, oko deset, u Mačkovoj senici a i taljige su nam bile malo konfornije. Prikolica s ciradom i klupama
prikačena za traktor. Sva potrebna
oprema već je bila spakovana, čekali smo se samo mi, „berači“. Nakon polučasovnog truckanja kroz
iriške atare, stigosmo i i do jednog
od Mačkovih vinograda. Gajbice su
već poređane duž svakog reda, amperi i makaze takođe spremni. Tu
je i harmonikaš. Kaže gazda Sava:
„tako je to nekad bilo, harmonikaši
su pravili atmosferu“. Vredna družina odmah se latila alata i uskoro su
najbolji i najbrži među nama počeli
da se ističu. Muzika se orila, makaze štrekcale, a amperi i gajbice punili
neočekivanom brzinom. Već smo svi
hvatali po novi red kad, zvuk klepetuše i strogi glas pudara, prekinuo je
i muziku i žamor berača: „Ko ste Vi i
šta radite i mom vinogradu?“ upitao
je. Aha, šta sad? Ko je sad ovaj lik?
I šta on hoće od nas? Kako se miris pečene slaninice širio poljem, a i
vredna domaćica je već postavila sto,
zaključili smo da bi bilo najbolje da
svi sad lepo doručkujemo pa da se
objasnimo, pa ćemo onda videti šta
ćemo dalje. Uz pravi sremački doručak: slaninu, luk, papričicu, onaj neponovljivi domaći hleb i po koju čašu
vina priča je lako tekla.
Svetozar Krstić, u selu poznatiji
kao Đeđa, zvao se čovek koji nas je
zatekao na delu. Kaže, nekada su vinograd čuvali pudari, a danas on čuva tradiciju pudara.
„Pudar je nekad bio najstariji član
familije, mada, bilo je i mlađih nije
da nije. On je živeo u kolibici sred vinograda jedan period tokom godine.
Tačnije negde od polovine avgusta,
pa i do početka novembra, zavisno
od sorte grožđa koje se čuva. U stvari, vinograd se čuva od momenta kada grožđe počne da zri, da dobija boju i slast. Do tada, ono nije zanimljivo nikom, ni pticama ni ljudima. Ali,
kada počne da rudi stvar se menja.
Ono što ljudi uglavnom ne znaju je to
da kada uberete jedno zrno grožđa,
ali ne i ceo grozd, onda taj grozd napadaju zolje“, objasnio nam je Đeđa.
Berba u Mačkovom vinogradu
„Zato, nastavlja pudar svoju priču,
ja imam ovu čegrtaljku kojom teram
čvorke, zatim klepetušu za ostale ptice i budžu (poveću motku ) za ove
štetočine na dve noge.“
Pudari su, po njegovoj priči, mogli da odmaraju u onom najtoplijem
delu dana, od oko 10 prepodne do
otprilike 15 časova popodne. Tada je
i ljudima i pticama previše toplo da
bi išli u štetu. Njihov doručak je izgledao slično kao ovaj naš današnji,
slaninica na žaru je bila obavezni sastojak, naravno. Za ručak se spremalo ono što se nađe u bašti: paradajz,
paprika, luk, šargarepa i sl. „Bećar
paprikaš, ne zove se on tako slučajno“, smeška se naš pudar. „E, al’ zato
je večera mnogo ozbiljnija“, smeška
se podižući čašu. „Kod nas, u Sremu
važi pravilo da ko do podna vino pije,
od njega savet ti ne traži“, nazdravismo svi zajedno.
A kakve su bile te čuvene pudarske noći, pitam i time otvaram novo poglavlje uspomena, koje i gazda
Savu inspiriše na priču. Sava Jojić,
zvani Mačak, ne pitah ga za poreklo
nadimka, al’ sigurno je dobra priča ,
kaže: „Sećam se da u moje vreme
nismo imali u selu žurke i plesove.
Mi smo jedva čekali da padne mrak
pa smo išli da pudarima pravimo
društvo. Uvek se tu našla i po koja
snaša koja je došla da donese neku
kokicu ili šta god drugo od živine za
večeru. Pa se tu onda kuvao, danas
čuveni, pudarski paprikaš. Pa se pevalo i veselilo do pred zoru.“ A ako
Mačkov podrum
4
se desi da baš niko ne donese ništa
od živine, šta se onda kuva, pitam
ja i sama ne verujući u mogućnost
takvog scenarija. „E onda tek postaje zanimljivo“, smeškaju se ovi sad
već prilično zreli momci u ozbiljnim
godinama i nastavljaju priču, sve uskačući jedan drugom u reč kako bi
mi što bolje dočarali te mangupske
trenutke njihove mladosti. „Nije bitno jel kokica il’ je pevac, još ako je u
tuđem guvnu. Nekad su koke spavale na grani nekog drveta, a ta grana
umela je da se pruži preko ograde“,
smeškaju se šeretski. „Kažu koja je
sličnost između pudarskog paprikaša
i vina? Pa samo u ajnšlogu! To vam je
ona sumporna traka za dezinfekciju
bureta. E onda bećari, pale taj ajnšlog pa ga poture kokici pod nos, ona
se omami i obavezno padne s ulične
strane tarabe. Bilo je tu i više komada za veče. E onda se ona lepo ošuri,
pa se čisti, doda se malo zeleni, luka, šta se već nađe pri ruci i kuva se.
Dok se kuva, pije se rakija, a posle
se pređe na vino. Peva se... Obično
su to bile momačke žurke, al’ bilo je i
devojaka ponekad. I tako, veselje do
prvih petlova.“
Kako sve što je lepo ima svoj kraj
tako su se i ove, nazovimo ih, žurke
završavale već sredinom jeseni, kada
na scenu stupaju berači. Prema rečima našeg domaćina, berba grožđa
je u to vreme bila najznačajniji i najveseliji sezonski događaj. „Uvek je
bilo važna ona čuvena hleba i igara,
kaže on. Žito je u to vreme već bilo
pokošeno, pa je hleb bio obezbeđen,
a sad još samo da se obere grožđe
pa će biti i igara.“ U berbu su dolazili
svi: prijatelji, rođaci, čak i oni rođaci
što žive u gradu, nadničari. Uvek je
tu bilo i dece i devojaka pa je pesma
i veselje bila neminovnost. Danas je
to sve mnogo stresnije i mnogo manje romantično, ali ... nećemo o tome
ovoga puta. Ovoga puta ostajemo u
onim lepim, ne tako davnim, pomalo
romantičarskim vremenima kada se
isto kao i sada teško živelo, ali je bilo
i nekako mnogo opuštenije i veselije.
Ovoga puta ostajemo u Mačkovom
vinogradu, u društvu pudara, bećara i muzikanata pa dokle ko izdrži. Il’
bar do prvih petlova.
Tekst i foto:
mr Mirjana Maksimović
NOVI SAD (07. oktobar 2012.)
- Kordinator za naučno stručne poslove na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo „Novi Sad“ Miroslav Malešević
izjavio je da će pšenica biti posejana
na većim površinama od lanjskih i da
je setva počela pre nekoliko dana.
Profesor, doktor Malešević je kazao za Tanjug da se, prema interesu proizvođača za nabavku semena,
očekuje da će pored pšenice, ječam
takođe biti zasejan na većim površinama, što je, kako je naglasio, dobra
vest jer je „pšenica ove godine dala
bolji prinos od kukuruza“
„Želja je da se pšenicom zaseje
negde oko 550.000 hektara i negde
oko 70.000 do 80.000 pod ozimim
ječmom i racuna se da bi desetak
hiljada hektara trebalo da bude pod
ozimim tritikaleom. Znači, ukupno
bi jesenas strna žita trebalo da budu
zasejana na površinama od 650.000
hektara“, procenio je Malešević.
Malešević je dodao da će uz površine koje će na proleće biti zasejane
jarim ječmom i ovsem, to biti „primerenija struktura od ove koju smo
imali do sada“.
„Kukuruz je obran, suncokret i soja su davno požnjeveni tako je oslobođen prostor za setvu pšenice i jedino se čekala kiša koja nikako da
dođe“, rekao je Malešević dodajući
da mnogi ratari imaju velike probleme sa oranjem, osnovnom obradom
i predsetvenom pripremom, ali i sa
samom setvom.
Po Maleševiću, najveći problem
pored suvog zemljištva, koje je isušeno čak do 120 centimetara, su žetveni ostaci, pogotovo iza kukuruza, pa
mnogi pribegavaju njihovom paljenju
što je, kako je naglasio, i zabranjeno
zakonom i štetno jer uništva veliku
količinu organskih i hranjivih materija koji su zaostali u tim žetvenim
ostacima.
Problem sa isušenom zemljom,
kako je Malešević objasnio, dobar
deo poljoprivrednika rešava upotre-
Prof. dr
Miroslav
Malešević
bom teške mehanizacije kao što su
teške tanjirace i razređivači i tako
uspeva da pripremi zemljište za setvu.
„Najveći deo proizvođača čeka da
se nešto dogodi, odnosno, čeka da
padne kiša. Naš je savet da se svakako krene sa pripremom zemljišta,
jer se može desiti da baš tamo pri
kraju oktobra dođe do nekog kišnog
perioda koji bi mogao da izbaci ratare
sa njiva na više dana što bi dovelo do
drugog problema, a to je kašnjenje
setve“, upozorio je Malešević.
Profesor je istakao da bi proizvođači pšenice trebalo da malo povećaju dubinu, da dublje seju, na pet centimetara, kako bi sprečili da eventualno manja kiša izazove klijanje.
Malešević je izrazio zadovoljstvo
što se setva uprkos lošim vremenskim uslovma i veoma suvom zemljištu ipak odvija.
„Setva ječma je počela negde oko
25. septembra i svakim danom ona
sve više odmiče, jer teoretski optimalni rok za setvu ječma ističe upravo
ovih dana, odnosno do 10. oktobra“,
objasnio je Malešević napominjući da
poljoprivrednici nemaju problema sa
obradom zemljišta na parcelama na
kojima su bili suncokret i soja.
Malešević savetuje da bi ratari koji
imaju lakše tanjirače trebalo na njih
da postave dodatne terete, kako bi
mogli da obrađuju isušenu zemlju, ili
da, kako je kazao, od komšija pozajme teške tanjirače.
Izvor: Tanjug
Ne treba čekati s pripremom zemljišta, Foto: D. Ćosić
ASOCIJACIJA POLJOPRIVREDNIKA
Setva bez agrarnog dinara !
Novi Sad (9. oktobar 2012.) Po sle ka ta stro fal ne su še ko ja je
na ne la ogrom ne gu bit ke po ljopri vred noj pro iz vod nji, po ljo privred ni ci tre ba da ulo že zna čajna sred stva u ku po vi nu go ri va,
se me na i đu bri va, ka ko bi kva litet no za sno va li no vi rod. Po moć
dr ža ve po ljo pri vred ni ci ma ka sni,
jer će po vrat sred sta va za subven ci o ni sa no go ri vo, re pro mate ri jal i me re po mo ći sto čar skoj
pro iz vod nji bi ti is pla će ne ka da
se tva pro đe, a po ljo pri vred ni cima je po treb na nov ča na po moć
od mah.Od la ga nje pla ća nja subven ci o ni sa nih kre di ta i odo brava nje no vih još uvek ni je de fini sa no od stra ne Mi ni star stva
po ljo pri vre de, iako je vi še pu ta
na ja vlji va no kao me ra za po moć
po ljo pri vre di. Upra vo bi ova mera obez be di la po ljo pri vred ni ci ma
sred stva za je se nje ra do ve – pi-
še u sa op šte nju za jav nost Asoci ja ci je po ljo pri vred ni ka.
Oni podsećaju da se Asocijacija
poljoprivrednika kroz medije, ali i
dopisima Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu finansija, kao i
Vladi Srbije, još u avgustu ove godine oštro protivila uvođenju svake
zabrane izvoza žitarica, uljarica i
industrijskog bilja. Kao što je i očekivano, ovogodišnja zabrana izvoza šećerne repe, soje i suncokreta
je omogućila domaćim preređivačima da sirovine nabavljaju po nižim
cenama, a da pri tome nisu u obavezi da svoje proizvode plasiraju
na domaće tržište, te smo svedoci da je umesto postignute željene
stabilnosti tržišta država primorana da zbog nestašice šećera i ulja
ove proizvode uvozi – kaže se na
kraju saopštenja, koje je potpisao
Miroslav Kiš, predsednik Upravnog
odbora Asocijacije
12. oktobar 2012.
AGROVESTI
SREMSKA MITROVICA - HOĆE LI U SREMU BITI ZASEJANO 57.000 HEKTARA STRNINA ?
Za setvu treba 2,2 milijarde dinara
Setva skuplja od prošlogodišnje - Zadružni savez napravio kalkulaciju koja kaže da po hektaru setvene površine
treba uložiti najmanje 40.000 dinara - Samo potrebe za osnovnim mineralnim đubrivom - NPK, za jesenju setvu
strnina iznose oko 14.000 tona, a ta količina je minimalna za ostvarenje prosečnih prinosa
P
oljoprivrednik Stevica Umetić iz Laćarka
zasejaće ove jeseni
10 jutara zemlje - šest jutara stočnim ječnom a četiri jutra pšenicom. Ječam
seje zbog ishrane stoke, a
pšenicom zbog plodoreda.
Ovaj poljoprivredni proizvođač, poput velike većine
drugih, veli da će se poštovati mere agrotehnike,
Vladimir
ali će istovremeno gledati
da se što manje zaduži.
- Zemlju sam pripremio za setvu,
ječam sam dobrim delom kupio,
nešto ću semena uzeti u zadruzi,
a sejem ga da bi moja stoka imala
hranu. Ko zna šta donosi naredna
godina na tržištu hrane za stoku ?
Država je obećala i stalno obećava
da će pomoći stočarima, a stoka ne
može da čeka gladna. Bio sam na
pijaci i tamo je merkantilni kukuruz
koštao 27 dinara, a sad je 30 dinara
po kilogramu. Soja je već 90 dinara
po kilogramu i zato je bolje kad seljak obezbedi bar deo hrane za stoku koju gaji - smatra Umetić.
U Sremu će, prema procenama,
ove jeseni strninama biti zasejeno
oko 57.000 hektara. Ukoliko se procene ostvare navedene površine bi
bile veće od prošle godine za oko 15
procenata.
- Poljoprivredni proizvođači, pored obaveze pridržavanja plodoreda, ove godine imaju i stimulativno
visok rod strnina sa prihvatljivim
cenama ovih kultura. Takođe, jedan
od velikih aduta za povećanje površina pod strninama je i ovogodišnja
ekstremna suša koja je katastrofalno uticala na smanjenje prinosa
jarih kultura i finansijski rezultat
- objašnjava plan setve strnina u
Sremu Vladimir Vlaović, sekretar
Udruženja odbora za agrar Sremske
privredne komore.
Konkretnije, planirano je da pše-
nica je da bude sejana na
oko 52.000 hektara, ozimi ječam na 3.500 hektara, a tritikale na 1.500
hektara.
Po Vlaovićevim rečima, ova setva će sigurno
biti skuplja od prošlogodišnje.
- Poređenja radi, lane je seme pšenice bilo
31 dinar po kilogramu, a
Vlaović
ove godine košta i do 55
dinara. Nafta je bila između 120 i 125 dinara, sada je to
141 do 150 dinara, đubrivo je nešto skuplje nego lane, ali ćemo videti koliko će koštati u jeku setve.
Zadružni savez je napravio kalkulaciju koja kaže da po hektaru treba
40.000 dinara za radove, obradu,
plus seme i đubrivo. Tu bi mašinske
usluge koštale 15.000, seme 11.000
i đubrivo oko 13.000 pohkataru. Po
Pavle Nenadović
toj računici za Srem treba dve do
2,2 milijarde dinara za setvu – pojašnjava Vladimir Vlaović.- Samo
potrebe za osnovnim mineralnim
đubrivom - NPK, za jesenju setvu
strnina iznose oko 14.000 tona, a ta
količina je minimalna za ostvarenje
prosečnih prinosa. Međutim, kako
je odnos cena mineralnih đubriva i
osnovnih poljoprivrednih proizvoda
Stevan Budošan i Stevica Umetić na njivi prilikom berbe kukuruza
nepovoljan, na štetu poljoprivrednih proizvoda, i ove godine će izostati veća upotreba đubriva i biće
na nivou polovine potreba, što će se
nepovoljno odraziti na prinose u narednoj godini
Ovakve procene potvrđuje i poljoprivrednik Stevan Budošan iz
Sremske Mitrovice koji će zasejati
oko 25 hektara pšenice. Priča nam
da uvek seje pšenicu na soju koju
s proleća prihrani određenom količinom đubriva i to donosi uštedu.
- Iako sam sve finansiram, ne
mogu da ne primetim razlike u ceni
semena i repromaterijala. Išao sam
u Novi sad da kupim seme, plaćao
sam ga 4.800 dinara, a prošle godine je bilo barem 1.000 dinara jeftinije - veli Stevan Budošan.- Ipak,
najvažnije je setvu uradim kad treba a procenjujem da ću tih 25 hektara zasejati za tri do četiri rada.
Rekorder Srbije u proizvodnji
pšenice Pavle Nenadović iz Vognja će ove jeseni zasejati 400 jutara
pšenicom. Iako poseduje najsavremeniju mehanizaciju, kako kaže,
priprema zemljišta za setvu se od-
vijala jako teško i to baš i nije idealno za setvu.
Pavle Nenadović je poznat i po
tome da ne voli kalkulacije niti računa troškove ulganja u setvu.
- Troškovi se lako mogu izračunati ali bojim da bih se obeshrabrio.
Sve je skupo: seme, đubre, nafta...
Ako kažem da se posle skidanja roda sa 500 jutara kukuruza ne može
arenda platiti, onda znate kakva je
situacija – priča Nenadović.
Kada je reč o primeni mineralnih
đubriva, Pavle će baciti 100 kilograma „uree“ po jutru.
- To sam radio već r nekoliko
godina i pokazalo se da je dobro.
U sušnoj godini je veoma bitno da
se azot sputi na proleće na dubinu
od 60 do 90 santimetara, da biljka
svojim korenom teži niže da ide,
da pobegne u stresnim uslovima za
vlagom i da ne zavisi puno od površinske vlage – pojašnjava rekorder u proizvodnji pšenice i ukazuje
da je ove godine kukuruz „došao u
probleme“ i izgoreo baš zbog mnogo fosfora i kalijuma.
- Moj cilj je da što kvalitetnije
i bolje zasejem što veće površine
kako bih u žetvi ostvario što bolji
prinos. Naravno da se tokom žetve
može uštedeti, ali mene interesuje samo to da što više proizvedem
a da bih to uradio moram zasejati kvalitetno seme, moram koristiti
optimalne količine kvalitetnog đubriva. Kad se tako radi, onda setva po hektaru sigurno košta 40-50
hiljada, možda čak i više – navodi
Nenadović.
Za kraj, Pavle Nenadović otkriva deo priče kako je u sušnoj godini ostvario rekordan prinos od 6,9
tona pšenice po hektaru na parceli
koja, dok je Pavle nije uzeo u zakup,
desetak godina nije obrađivana.
- Na njoj sam imao prinos veći od
Bez kiše
Optimalni rok za jesenju setvu je od petog do 25. oktobra,
ali je ovaj posao počeo ranije
zbog ovogodišnjeg ranijeg skidanja jesenjih useva.
Nekada se kukuruz brao i u
novembru, a nezapamćena ovogodišnja suša doprinela da se
sve ranije ubere i ovrši tako da
je i setva ranije počela. Seje se
na oba sektora proizvodnje podjednako. Međutim, kratkoročna i
dugoročna vremenska prognoza
ne idu na reku ratarima jer nema, niti će uskoro biti ozbilnijih
padavina.
pet tona po jutru, tačno 5.052 kilograma – kaže Pavle.- Sve joj je dato
toj pšenici, čak je i tri puta prskana fungicidima. Bila je zasejana novosadska sorta „Zvezdana“ koja je
ove godine na svim parcelama bila
jako dobra i usupeo sam da u ovoj,
„najluđoj“ godini ostvarim prinos o
kome sam maštao deset godina.
S. Đ. – Ž. N.
KRALJEVCI – U POSETI DOMAĆINSTVU ĐORĐA VUKAŠINOVIĆA
Bundeve, spas za seljake ?
R
atar Đorđe Vukašinović, iz
Kraljevaca kod Rume, završio je jesenju berbu kukuruza, soje, bundeva i izveo i računicu:
ima dovoljno da do sledeće žetve i
berbe prežive on i njegova četvoročlana porodica. Nešto zarade biće
na bundevama, a sve ostalo je bio
uzaludan posao. Kukuruza je rodio nešto jače od tone po hektaru,
umesto desetak tona po hektaru, a
sejao je petnaest hektara. Jedva da
je podmirio troškove kombajniranja, a na 2,5 hektara soje dobio je
2.500 kilograma prinosa, dok je na
na pola hektara ubrao oko vagon i
po bundeva. Pšenica je bila dobra i
to je, pored bundeva, donelo i izvesnu dobit.
- Bilo je, a biće još sušnih godina. Nije problem nama seljacima
da preživimo, problem će biti jesenja i proletnja setva, jer nemamo
para za obradu, a nemamo šta ni
prodati. Suša je desetkovala rod.
Sa pšenicom, koju sam sejao na 15
hektara dobro sam prošao, a sve
ostalo je čista propast. Da, počeo
sam da uzgajam i bundeve i one će
doneti takođe neku zaradu. Vagon i
po bundeva, koje prodajem švercerima, ovde na šoru, doneće mi gotovo 300.000 dinara. Pola je čista
zarada i veliki spas u ovo vreme. Ki-
12. oktobar 2012.
Đorđe Vukašinović: Od bundeve ima dobre zarade
logram bundeve ide po 20 dinara, a
da sam nosim na pijacu bilo bi i po
40 dinara.Bundeva je sve traženija,
jer je reč o ekološkom proizvodu,
koji se ne prska herbicidima. Zapravo bundeva se mora sejati na njivi
koja ni prethodne godine nije tretirana herbicidom, a mi imamo malo
takvih – ekološki čistih njiva – priča
nam 36-godišnji Đorđe Vukašinović, zemljoradnik iz Kraljevaca kod
Rume, na ulici, pored velike gomile
obranih belih i žutih bundeva koje
čekaju kupce na veliko.
Još prošle godine Đorđe je tovio i po 20 junadi u turnusu, a lani,
kad je podvukao crtu, shvatio je da
je sa junadima „proizveo gubitak“ i
odlučio da prestane sa uzaludnim
poslom.
- Odlučim se za čistu ratarsku
proizvodnju, kad ono suša i žega,
gori zemlja. I, rezultat je poražavajući. Ali, ja ću izdržati. S druge strane, tržište će ostati bez robe koju
sam i ja svake godine prodavao, pa
će cene skočiti. Evo, počeo je i četvrti mesec, a prave kiše nema. Pitanje je, ako ova suša nastavi, kako
ćemo posejati, kako pripremiti jesenje oranje za proletnju setvu. Traktori se pate u njivama, zemlja je
zasušila da se plugovi lome pri pokušaju oranja. Uzalud snažni traktori, suva zemlja je jača. Meni ništa
ne znači što je cena kukurza ovde u
Sremu preko 30 dinara. Nemam ga
za prodaju, a nemam ni dovoljno da
hranim stoku. Ništa nam ne znači to
što su cene poljoprivrednih proizvoda
duplirane, kad su nam čardaci prazni.
U ovom slučaju jedino mogu profitirati uvoznici, a svi ostali su na gubitku. Ne znam kako prebroditi ovo
stanje, ali sam opet siguran da će i to
proći kao ružan san – kaže Đorđe.
Đorđe ima pristojan mašinski
park, imanje moderno opremljeno,
vlastitih 13 hektara obradive zemlje i još toliko obrađuje u arendu.
Uzima zemlju u zakup od komšija
– starijih i iznemoglih, koji više ne
mogu privređivati, pa u šali kaže da
on trojici-četvorici seljaka zamenjuje penziono osiguranje. Za srpsku
agrarnu politiku, bar u prethodnih
Nikako u kredit
Bankarski krediti se ne mogu
uzimati, kamate prelaze iznos
zarade u poljoprivredi. Ne, ne
pomišljam da uzimam kredit za
poljoprivrednu proizvodnju, ne
želim da mi banka prodaje imanje i da me raskućava, a takvih
primera je već mnogo – zaključuje Đorđe Vukašinović.
desetak godina, kaže da je opasnija
od suše, da država stimulacijama po
hektaru površine puni džepove bogatih, a da mala gazdinstva u svemu
tome prolaze „kao bos po trnju“.
- Kad budemo znali pet godina unapred kakva nam je državna
politika prema agraru, biće svima
i lakše i bolje. Bogati, koji su uzeli
u zakup državnu zemlju, biće sada
oslobođeni zakupnine, a ja sam već
platio zakup mojim komšijama. Jedino dobra stvar je regresirano gorivo, ali i tu ima problema, jer moram
kupiti svo gorivo odjednom, a za to
nemam odjednom dovoljno para.
Sve je naopako – kaže Vukašinović.- Žalimo za bivšim zadrugama,
našim najboljim kreditorima i vreme je da se država pozabavi vraćanjem zadruga u selo. Zadruge su
nam davale robne kredite – seme,
đubrivo, hemiju, a mi vraćali kad
ovršemo i požanjemo u robi. Kad
smo se zaduživali, tačno smo znali
šta moramo vratiti.
J. Sl.
5
SAVREMENO ŽIVINARSTVO
Ključne tačke
u proizvodnji tovnih pilića
P
ileće meso se odlikuje visokom biološkom vrednošću,
lakom svarljivošću, dobrim ukusom i sočnošću pa spada
u vrlo omiljene namirnice. Priprema piletine je moguća
na više načina, što je pored ostalih prednosti čini vrlo popularnom u ishrani svih generacija. Međutim put do ukusne i
sočne piletine i nije tako jednostavan. Neophodno je dobro
poznavanje brojnih normativa visokospecijalizovane brojlerske proizvodnje.
Pokazaćemo vam kako uspešno da gajite i zaštitite piliće od
bolesti. Uspeh brojlerske proizvodnje zavisi od različitih
činilaca ali pre svega od izbora hibrida, objekta i opreme,
okruženja, ishrane, higijene i zdravstvene zaštite. Ne podcenjujte značaj nijednog od navedenih faktora proizvodnje.
Takođe imajte u vidu da je proizvodnja tovnih pilića vrlo
osetljiva a da se najmanje greške i propusti u tehnologiji vrlo
negativno odražavaju na rezultate.
Pravila biosigurnosti
Pre useljenja pilića od izuzetne važnosti je poznavanje i
poštovanje osnovnih pravila biosigurnosti kako bi se sprečilo
širenje bolesti. Izolujte farmu od okoline ogradom i dezinfekcijskim barijerama. Između farmi trebalo bi da bude
dovoljno prostora kako bi se sprečilo širenje bolesti vazduhom.
Pristup ljudi treba svesti na minimum. U predvorju bi trebalo
da imate dezinfekcijsku barijeru sa sunđerom natopljenim
sredstvom za dezinfekciju obuće kao i opremu za dezinfekciju ruku. Između 2 uzastopna proizvodna ciklusa neophodan
je takozvani odmor objekta odnosno pauza u trajanju od 3
nedelje. Nikada ne smete naseljavati piliće različitih uzrasta i
porekla na istoj farmi. Primenite program suzbijanja
štetočina.
Savremena farma za tov pilića
kom, stoje uspravno na jakim nogama, bistrog su pogleda sa
sjajnim, živahnim i aktivnim očima i sa normalnim, suvim i
čistim paperjem. Sve piliće sa bilo kakvim deformitetima,
obogaljene noge, uvrnuti vratovi i kljunovi, raskrečene noge
sa loše zatvorenim pupkom, slepe i slabe treba odstraniti.
Priprema objekata i opreme
Transport jednodnevnih pilića
Piliće naseljavajte u detaljno oprane i dezinfikovane objekte, odmorene između 2 proizvodna ciklusa i pravilno pripremljene a za to je potreban čitav niz postupaka. Opremu za
hranjenje i napajanje dobro operite, linije za pojanje
ispraznite i napunite sredstvom za dezinfekciju, rezervoare
za vodu i cevi operite i po mogućstvu napunite sredstvom za
dezinfekciju koje ćete posle 24 časa isprati čistom vodom.
Sve površine isprskajte nekim insekticidom. Unutrašnjost
objekta najpre dobro mehanički očistite, uklonite nečistoću
sa ventilacionih otvora, greda i drugih predmeta, zatim iz
objekta uklonite prostirku i propisno je udaljite a onda nakvasite pod, sve površine i opremu vodom i deterdžentom.
Princip je da se pranje započne odozgo nadole. Pranje objekta mora se obaviti temeljno jer je uslov za uspešnu dezinfekciju. Posle prve dezinfekcije objekat se zatvori i ostavi da
se, kako se kaže, odmori desetak dana. Vrlo je važno da se
očisti i dezinfikuje i širi prostor oko objekta u kojem će se
gajiti pilići a takođe i putna mreža.
Drugu dezinfekciju odnosno fumigaciju trebalo bi obaviti po
unošenju prostirke i montiranju opreme. Najbolja prostirka je
od šuške mekog drveta ili seckane slame a važno je da bude
suva, čista i ravnomerno raposeređena u sloju od 8-10 cm
leti odnosno 10-15 cm zimi. Preporuka je da se najmanje 96
časova pre useljenja pilića objekat hermetički zatvori i ponovo dezinfikuje parama formaldehida. Nakon druge dezinfekcije pristupa se zagrevanju objekta. Grejanje je leti neophodno uključiti najkasnije 24 časa a zimi i 36 časova pre
useljenja pilića kako bi se postigla optimalna temperatura od
32¤C u visini 20 cm od poda. Potrebno je voditi računa i o
temperaturi prostirke. Radi uštede u grejanju u objekat se
Za transport je značajno da bez obzira na način prevoza on
mora biti brz, udoban i pod optimalnim uslovima koji ne
dopuštaju dehidraciju i druge vidove stresa kod pilića uz
održavanje visokog standarda higijene i biološke bezbednosti. Kutije sa pilićima slažite u vozila tako da je cirkulacija
vazduha moguća. Ne ređajte više od 5 kutija, osigurajte
kutije da se ne pomeraju i da ne klize. Kutije sa pilićima
zaštitite od direktne sunčeve svetlosti i ne izlažite ih promaji,
izbegavajte nepotrebna zadržavanja vozila. U letnjem periodu ako je moguće piliće transportujte rano ujutro ili noću.
Tada u kutiju za 100 pilića treba stavljati samo 80.
Tovni pilići
6
Tunel farma
mogu postaviti krugovi od lesonita iznad kojih se postavlja
grejno telo ili se objekat može pregraditi najlonskim zavesama na jednu trećinu prvih 7-10 dana. Za kontrolu temperature u zoni kretanja pilića postavite termometre.
Par sati pred useljenje pilića trebalo bi hranu sipati u
osnovne i dodatne hranilice a čistom pijaćom vodom proverenog hemijskog i bakteriološkog sastava napuniti pojilice.
Ako ispoštujete sve navedeno imaćete uslov da ostvarite
staro dobro pravilo - naseljavati piliće samo u čiste, dezinfikovane i pripremljene objekte.
Pre kupovine pilića trebalo bi da saznate koje hibride ima
proizvođač jednodnevnih pilića u vašem okruženju i kakvog
su zdravstvenog stanja njihova roditeljska jata. No bez
obzira o kojem hibridu se radi da bi se postigli dobri rezultati neophodni su pilići dobrog kvaliteta. Oni koji to jesu
aktivni su, vitalni, sa potpuno zatvorenim normalnim pup-
Tov pilića
Kada pilići budu dopremljeni na mesto gajenja bez odlaganja ih izvadite i naselite. Pobrinite se da nikakva neočekivana
odlaganja ne spreče useljenje jer može doći do dehidriranja,
većeg uginuća i smanjenja stope porasta pilića. Dobar pokazatelj kvaliteta je njihova smrtnost u prvoj nedelji i ukoliko je
ona veća od 1-1,5% razlozi mogu biti problemi na farmi, u
inkubatorskoj stanici ili u postupcima pri transportu od inkubatorske stanice do farme. Kutije sa pilićima ne smeju se
slagati jedna na drugu u objektu jer to može dovesti do pregrevanja i gušenja pilića. Izmerite i izbrojte određen broj
kutija, oko 5% sa pilićima da biste utvrdili prosečnu težinu
jednodnevnih pilića i njihov broj na uzorku. Kutije sa pilićima
odmah po unosu treba rasporediti ravnomerno duž objekta.
Praznite kutije pažljivo, ne vadeći piliće pojedinačno rukama
već blagim istresanjem na prostirku. Raspoređujte ih oko
hranilica i pojilica, proverite dostupnost hrane i vode kao i
temperaturu prostirke i vazduha u zoni kretanja pilića.
Uginule i škartirane piliće uklonite a uzorke dajte na analizu
u specijalističku veterinarsku ustanovu.
Period od prvih 7 dana je od najveće važnosti za tov pilića
pa svi eventualni propusti u tom periodu se ne mogu
nadoknaditi. Kao najznačajnije izdvajamo sledeće - posle satdva od useljenja proverite vodu, hranu, temperaturu i kvalitet
vazduha, posmatrajte da li su pilići počeli da konzumiraju
vodu i hranu, posmarajte ponašanje i distribuciju pilića jer
ona je odličan indikator bilo kakvih eventualnih problema sa
sistemom za hranjenje, pojenje, ventilaciju i grejanje.
Zadovoljni pilići su tihi i ravnomerno raspoređeni, pijukaće,
uzimaće hranu i vodu. Posle 3 sata od useljenja pilića uradite
test voljki i nogica. Piliće uzmite sa različitih mesta, trebalo
bi da imaju pune i mekane voljke, utvrdite palpacijom. Tvrda
voljka je znak da pilići nisu pronašli vodu a ako je voljka
nabrekla i puna vode znači da pilići nisu pronašli hranu. Pri
pregledu minimum 95% voljki moralo bi da bude puno i gibko
a nogice tople. Razlozi hladnih nogica mogu da budu uslovi
transporta, istovara, nedovoljno predzagrevanje, hladan i
vlažan pod, hladna prostirka, nedovoljna izolovanost i niska
temperatura po useljenju. Razlozi praznih voljki koje ukazuju
na nedostatak apetita mogu da budu loše svetlo, nedovoljno
ili preterano grejanje, prevelika gustina pilića, nedovoljno
hranilica ili pojilica i neprilagođena i loše raposređena oprema
iako su pilići pod stresom ili bolesni. Posledice hladnih nogu i
praznih voljki su velike - škart, smrtnost, neujednačenost,
spori porast i zdravstveni problemi kod pilića. U prvih 24
časa, posebno noću, neophodno je da često posećujete
objekat sa pilićima.
(Nastavak u sledećem broju)
Izvor: Svet poljoprivrede; Foto: Internet
12. oktobar 2012.
AGROSAVETI
SREMSKA MITROVICA - VLADIMIR NASTOVIĆ, VRŠILAC DUŽNOSTI NAČELNIKA UPRAVE ZA POLJOPRIVREDU
Osiguranje je najbolja zaštita
P
oljoprivredni proizvođači u Srbiji još radije gledaju u nebo
nego da osiguranjem zaštite
svoje useve od vremenskih neprilika. Prema nekim procenama, u
Evropi se redovno osigura između
60 i 70 odsto ratarske proizvodnje,
a kod nas je to desetak puta manje
ukupnih površina. O štetnosti takvih navika govore i posledice suše
koju smo ove godine imali pošto je
suša desetkovala prinose u Sremu i
šire. Dok država, preko seta mera,
pokušava da pomogne i umanji ovu
štetu, dok apeluje na banke da reprogramiraju kamate, uvedu olakšice, nadležni u Sremskoj Mitrovici su
odlučili da navedu poljoprivrednike,
da makar ubuduće, češće osiguravaju svoje useve. Na koji način se
to pokušava da uradi saznali smo
od vršioca dužnosti načelnika uprave za poljoprivredu Grada Sremska
Mitrovica Vladimirom Nastovićem.
- Procene o štetama od suše su
odavno urađene, preporuke ministarstva u saniranju posledica su takve
kakve jesu. Međutim, nakon sagledavanja stanja i u razgovorima na lokalnom nivou, doneta je odluka o pomoći
koji možemo da pružimo. Pri tom treba imati u vidu da lokalna samouprava
nije nadležna da otpisuje kamate kredita, reprogramira dugove koje proizvodjači imaju prema bankama i slično
što se navodi u setu mera Ministarstva
poljoprivrede. Mi možemo samo da
Доо ветеринарска
станица
САВА СРЕМ
Lična karta
Kako će se to sprovesti?
- Učinićemo to tako što ćemo iz
budžeta ove godine, kao pomoć onima koji su osigurani, pokriti 30 odsto
sredstava premije polise osiguranja.
Republičkom uredbom je, takođe,
obećana pomoć od 40 odsto za istu
namenu tako da bi na teret proizvođača bilo, u ovom slučaju, samo 30 odsto polise osiguranja.
Šta se planira za narednu godinu ?
Vladimir Nastović, vd. načelnika
pokrenemo inicijativu da se neke od
tih stvari rešavaju brže.
Nedavno je izvršen rebalansa
budžeta za 2012. godinu, obezbeđena su sredstva i za pomoć poljoprivrednicima u saniranju posledica suše...
- Obezbedjena su sredstva za pomoć pri saniranju dela štete koja je
nastala. Zna se i na koji način će se
to činiti. Stav uprave i ostalih koji su
nadležni je da se sredstva usmere samo aktivnim poljoprivrednim gazdinstvima koja su osigurala useve, odnosno da se tako podstiče osiguranje
poljoprivrednih useva.
- Ta je pomoć za kulture čiji je rod
umanjem sušom, odnosno one koji su
ih osigurali za ovu godinu i važiće za
svaku polisu i svaku osiguravajuću kuću. Budžet se sada planira za narednu
godinu. Plan je da se na proleće oranizuje konkurs za pomoć poljoprivrednicima pri osiguranju useva i drugog u
poljoprivredi i mislimo da će do tada
oni imati vremena da se organizuju.
Ko može očekivati tu pomoć ?
- Ovo što smo napred naveli je
jednokratni vid pomoći, ovim neće
biti pokriveni svi poljoprivredni proizvođači, ponavljam, ali će biti oni koji
pravilno razmišljaju i prosudjuju, oni
koji su teret proizvodnje prebacili i na
druge, ne samo na sebe. Znači, jedan
od uslova će biti da su to aktivna, registrovana poljoprivredna gazdinstva
na teritoriji grada koja osiguravaju
Лаћарак, 022/670-750, ул. 1. Новембар 266
Др. вет. мед. Радован Цикуша и Др. вет. мед. Ненад
Сремска Митровица, 022/618-020, ул. Петра Прерадовића 80
Др. вет. мед. спец. Миленко Перић
Мартинци, 022/ 668-387, ул. Војвођанска 9
Др. вет. мед. спец. Сава В. Шарац
Чалма, 022/685-600, ул. Победа 24
Др. вет. мед. Милорад Кевиљ
Лаћарак
Велики Радинци, 022/660-230, ул. Моше Пијаде 7
Др. вет. мед. Наташа Секулић
Vladimir Nastović je diplomirani
inženjer poljoprivrede po struci, dišlomirao je na smeru stočarstvo. Iz
Manđelosa je, a pre imenovanja na
ovu fukciju dugo je radio u praksi
i, kako sam kaže, solidno je upućen u problematiku poljoprivrede
uopšte.
svoja polja. Takvih u državi ima oko
sedam odsto, što je veoma malo i cilj
je da se procenat uveća. Čini se da je
mali broj onih koji kod nas osiguravaju. Ako kažemo da se radi o sumi od
20 miliona dinara ukupne premije 30
odsto čini šest miliona dinara i to nisu
mala sredstva.
Kako ocenjujete efekte zakupa
državnog zemljišta ?
- U toku je trogodišnji zakup, jer
je licitacija bila prošle godine. Istina,
licitacija će biti, ali će se ponuditi mala
količina zemlje koja nije licitirana lane
i zemlja oni zakupaca koji nisu izmirili
ugovorne obaveze i sa kojima će se
raskinuti ugovor. Inače, 95 odsto zakupaca je platilo zakup.
Poslednjih dana učestale su paljevine polja koja su veoma štetna. Šta poručujete tim povodom
seljacima?
- Apelujem na poljoprivrednike
da ne pale površine pod strninama,
jer je zakonom zabranjemo a nema
ni opravdanog razloga za tim. To se
sada masovno radi, koliko sam primetio, a zašto je tako neka istraže
nadležni.
Razmišljate li o zadacima uprave za 2013. godinu?
- Treba uskoro da pravimo plan i
program za sledeću godinu. U budžet
ćemo uneti sve što mislimo da će doneti konkretne rezultate. Rasipanja
para neće biti, a biće ih za prave mere. Slede razgovori sa udruženjima,
ima ih koliko znam, četiri, peto je u
najavi osnivanja.
Pre mesec dana ste dopšli na
čelo uprave za poljoprivredu. Šta
će biti suština vašeg rada ?
- Rad ove uprave će biti usmeren
na rešavanje, koliko je moguće, više
problema u ovoj oblasti, a oni su zaista brojni. Prvo što sam uradio bilo
je da tražim od saradnika precizne i
jasne podatke o tome šta je rađeno,
šta je planirano a šta urađeno. Jer, nemam nameru da prekidam ono što je
dobro, što će dati efekte, niti da nastavim ono što nije dobro, poručio je
Vladimir Nastović, vršilac dužnosti načelnika Uprave za poljoprivredu Grada
Sremska Mitrovica.
S. Đaković
- Лечење
- Вакцинација
- Вештачко осемењавање
- Превентива
- Трихиноскопија
- Продаја пилића
- Сточна храна
- Премикси
- Лекови
VETERINA
Neki aspekti porodiljstva domaćih životinja
Genetika, ishrana, gajenje, zaštita...
P
o ro diljstvo ili
reprodukcija domaćih životinja, jedan
je od najvažnijih,
a
može se reći
Dr vet. med.spec.
možda i najSava Šarac
važniji
elemenat gajenja
domaćih životinja i stočarstva. Mnogo je elemenata
i činilaca koji svojim većim ili manjim
procentom utiču na stočarstvo, porodiljstvo je najveći i početni korak.
Pored fizioloških parametara, koji definišu cikluse i parametre porodiljstva
ili produženje vrste, čovek odnosno
odgajivač može posredno ili neposredno svojim delovanjem odnosno
nedelovanjem, da poboljša ili pogorša
ciklus, koji priroda jako dobro i pouzdano kontroliše.
Ako bi hteli da definišemo elemente ili procese,kojima možemo, a nekada i moramo da utičemo na reprodukciju domaćih životinja, onda bi ih
mogli podeliti na nekoliko grupa. Mogli bi ih podeliti i na faktore koji utiču u smislu pobiljšanja ili pogoršanja reproduktivnog statusa, odnosno
procesa reprodukcije. Svi ti elementi
se preklapaju, dopunjuju, nadoveziju, a imaju za cilj da kao konačan
proizvod njihovog sadejstva, imamo
ili nemamo reprodukciju domaćih životinja. U daljem tekstu pokušaću da
12. oktobar 2012.
vam približim, odnosno pojasnim neke od najvažnijih elemenata.
1. Genetski potencijal
Svaka životinjska vrsta ima prevashodnu ulogu reprodukcije,odnosno
produženje vrste.U genetskom kodu
svake životinje upisan je ceo ciklus,faze,osobenosti i mogućnosti svake vrste
pojedinačno.Domaće životinje svojim
približavanjem ljudima,odnosno promenom uslova života, unapredile su
i svoj genetski potencijal,prilagodivši
ga uslovima u kojima ih čovek gaji.
Selekcijom i načinom gajenja,čovek
je uspeo da veliki broj osobina divljih
predaka promeni,poboljša i prilagodi
svojim potrebama (broj mladunčadi,količina mleka potrebna za ishranu
mladunčadi , potiskivanje klimatske
sezonalnosti polnog ciklusa...).
2. Ishrana domaćih životinja
Jedan od najvažnijih elemenata držanja i gajenja životinja,a naročito bitan elemenat u procesu reprodukcije.
Samo dobro nahranjena životinja sa
minimumom potrebnih hraniva, vitamina i minerala, sposobna je za reprodukciju, odnosno, da na svet donese
pravilno razvijeno i zdravo mladunče. Praksa je pokazala da i najmanji
deficit naizgled nevažnog elementa
ishrane, rezultira izostajanjem ciklusa, nekoncipiranjem ženke, neplodnošću mužjaka i ako dođe do začeća,
na svet dolaze slaba, bolećiva i neja-
Reprodukcija – najvažniji elemenat stočarstva
ka mladunčad, koju često prati velika
smrtnost novorođenčati. Ishrana mora da bude kvalitetna, izbalansirana,
količinski dovoljna i primerena vrsti,
kategoriji i statusu životinje.
3. Uslovi gajenja
Domestikacijom, čovek je životinje
približio sebi, “ukrao“ od prirodnog
okruženja, sputao im slobodu, poboljšao genetske performanse i promenio
način ishrane. Uslovi držanja i nege
tesno su povezani, moraju se poznavati, ispoštovati, odnosno omogućiti
životinjama normalan život, dovoljno
svetla, prostora za život, svež vazduh,
kao i elementarne uslove higijene. Tek
onda možemo očekivati pun doprinos
genetike i ishrane, kao i maksimalno
ispoljavanje reproduktivnih osobina
priplodnjaka i plotkinja. Svaka vrsta
je posebna i zahteva elemente ekskluzivnosti i o svakom može da se
priča i objašnjava. Kao i kod ostalih
elemenat,a vešti stočari poznaju i ove
aspekte i koriste ih kao smernice prilikom gajenja domaćih živitinja.
4. Zdravstvena zaštita
-zdravstveni status
Samo zdrava životinja može i trebala bi da se reprodukuje.Reprodukcijom zdrave životinje, pravilno gajenje i hranjene,sa dobrim genetskim
potencijalom, odgajivaču ili stočaru,
omogućeno je da sa mnogo manje
stresa i problema obnavlja, odnosno
reprodukuje ciljnu vrstu životinja.
Mnogo je elemenata koji se slivaju ili utiču na zdravstveno stanje. Na
veliki broj njih uslovima gajenja možemo da utičemo, ali ima i onih koji
se šire van naše kontrole, a mogu u
velikom stepenu da utiču na reproduktivne rezultate, odnosno umanjuju, otežavaju i neretko onemogućavaju reprodukciju. Tu se pre svega misli
na virusna, bakterijska i parazitarna
oboljenja. Svaka vrsta ponaosob ima
svoje specifičnosti i one mogu da budu teme nekih narednih pisanja. Borba sa bolestima je trajna, teška, neizvesna i zahteva stalnu edukaciju kako
stučnjaka (veterinara), tako i držalaca stoke. Gajenjem zdravih životinja
omogućavamo rađanje zdravog i prosperitetnog podmlatka, na zadovoljstvo svih.
Želja mi je bila da ovim tekstom
pokušam da markiram glavne elemente porodiljstva, odnosno faktore,
koji posredno ili neposredno utiči na
proces zanavljanja vrste. O svakom
osnovnom elementu, kao i o njegovim
brojnim podelementima, ima mnogo
da se kaže i pojasni, kao i ispituje i
izučava. Namerno nisam navodio specifičnosti pojedinih vrsta i primere, jer
bi na taj način produbio samo jedan
od podelemenata, a verujte mi, ima
ih mnogo. Tim gestom nepravedno bih
podcenio ostale elemente, a svaki je
na svoj način važan i jedinstven.
7
OBRAZOVANJE I POLJOPRIVREDA
RUMA: POSETILI SMO SPPŠ ''STEVAN PETROVIĆ - BRILE''
Poljoprivreda u školskoj klupi
Da li će država, svojim odnosom prema poljoprivrednim školama, položiti popravni ispit,
ili izgubiti još jednu godinu
S
rednja
poljoprivredno-prehrambena škola ''Stevan Petrović - Brile'' u Rumi, spolja
gledano, podseća na mali školskopoljoprivredni raj. Kao i u svakom
raju, ima tu, pre svega, jabuka, pa
vinograda, ratarskih polja. Tu je i
malo životinjsko carstvo. A, da sve
ne izgleda baš tako idilično, potrudila se ove godine suša. A da đaci
već u skamijama shvate da je poljoprivreda teška rabota, trudi se,
doduše više svojim nečinjenjem,
upravo država. Koliko će motor privrede, kako se u raznoraznim deklaracijama obično kaže za poljoprivredu, još izdržati, pitaju se mnogi,
hoće li konačno krenuti punim gasom, ili još neko vreme ''kašljuckati'', pa stati.
Poljoprivredna škola u Rumi ima
sve što treba da ima uzorno gazdinstvo: tu je školska ekonomija,
posed od sto hektara
zemlje, do nje je životinjska farma, a u
njoj muzne krave, „sitara kukuruza (samo
mentalke“ i ''holštajn''
tri tone po hektaru),
rase, junadi, svinje,
17 hektara šećerne reprasad, ovce i - jedan
pe (za sada uglavnom
konj. Nedaleko se beizgleda loše).
le dva plastenika po- Suša je uzela svoj
vršine oko 200 metara
danak, umanjila je prikvadratnih, u njima
nose, uticala na lošu
sproleća krastavci, saoplodnju kod semenlata, luk, a leti cveće,
skog kukuruza. Na kutrenutno - viola, dve
kuruzu i repi imaćemo
Direktor
hiljade komada.
- čist gubitak. Može nas
Petar Martinović
U samoj školi je moizvući samo pšenica. A
derno opremljena pečime prehraniti stoku?
kara. Tu se prave peciva, kroasani, Deset vagona kukuruza u zrnu, šest
kifle, sendviči, štrudle s makom, ro- vagona silaže i tri hektara deteline
gačem, orasima i višnjama. Peče se nisu dovoljni, hrana se mora dood 600 do 700 komada dnevno, za
kupiti - kaže direktor škole Petar
''Dušanovu'' i ''Veljkovu'' školu, za
Martinović.
škole u Vognju i Stejanovcima. Da
I tako, malo po malo, ulazimo u
to vidi, Balašević ne bi pevao - ''Al'
srž problema školske poljoprivrese nekad dobro jelo'', jednostavno de. Drugim rečima, ove godine, vidošao bi u Rumu.
še nego ikad, poljoprivredne škole
U voćnjaku od 1,5 hektara su očekuju pomoć od države. U Futogu
šljive, jabuke, višnje, hiljadu čokoti
je nedavno bio sastanak predstavvinograda. U tom sklopu je i ružičnika škola iz Rume, Sombora, Bačnjak sa oko hiljadu ruža.
ke Topole, i naravno Futoga. Na piUz pomoć mehanizacije, uglavtanje - šta da radimo, za sada nema
nom sžzastarele, traktori su iz '85.
odgovora iz Ministarstva prosvete.
godine, dođe se tako i do ratarskih
- Kao škole, nemamo pravo na
kultura: pored oglednih polja, tu su
benefite za đubre, seme, naftu...
45 hektara pšenice (ovogodišnji pri- Nemamo ni podsticajna sredstva jer,
nos četiri tone po hektaru), 25 hekiako smo poljoprivredno gazdinstvo,
Kabinet za hemiju
SPPŠ ''Brile'' u Rumi
ne plaćamo penziono ni zdravstveno osiguranje. Jednostavno, gurnuti
smo na tržište, bez ikakve zaštite.
Nama je dato sto hektara zemlje,
ali nemamo obrtna sredstva. Idemo
na paritete, kao i seljaci. To je ubitačno za škole. Nemamo pravo ni
na kredite kod banaka. Tako ispada
da smo mi nešto između - ''pola riba, pola devojka''. Mora se menjati
status škola, mi moramo biti briga
Ministarstva prosvete, ali i Ministarstva poljoprivrede. Da nije pomoći
Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, bilo bi još mnogo teže
-dodaje direktor Martinović.
Parama Pokrajinskog sekretarijata kupljeni su prošle godine tifon,
agregat, uskoro stižu kišna rampa i
kišna krila. Ali, ako suša ovako nastavi, gde kupiti – vodu ?
U školi kažu - moramo da se
nadamo da će biti bolje, inače, sve
ovo bi izgubilo smisao. Što se tiče
države, za sada sve stoji u mestu,
ne pomera se ni tamo, ni ovamo.
Detalj iz pekare
Hoće li država položti popravni
ispit iz predmeta ''poljoprivredne škole'', ili će izgubiti još jednu
godinu? Biti il' ne biti, pitanje je
sad. Ta hamletovska dilema, koja
je uvek sintagma za ono ''Nešto
je trulo u državi Danskoj'', fino se
ušuškala i u naše njive, vinograde,
i ružičnjake. A mislili smo da je ta
Danska, negde tamo daleko...
K. Kuzmanović
Tifon za zalivanje
STARA PAZOVA: DAN POLJA NA NJIVI JANA DVORNICKOG
Zadovoljni hibridima u ogledu
V
eć dve go di ne za re dom
na nji vi Ja na Dvor nic kog
iz Sta re Pa zo ve, u ogle du
se se ju AS hi bri di he mij ske ku će
„Che mi cal Agro sa va“ iz Ši ma nova ca. Ova ku ća se se lek ci jom semen skog ku ku ru za ba vi do 2004.
go di ne.
O dosadašnjim iskustvima sa
oglednom proizvodnjom ugledni
domaćin Jan Dvornicki kaže:
- Oni su dali seme da bi, ja na
mojoj njivi posejao njihove hibride, kako bi oni imali pregled koliko
rodi, šta bolje rodi, koliki su prinosi i kakav je kvalitet.
Na njivi od tri jutra kod Dvornickih bilo je posejano devet sorti hibrida, od ranih do poznih. U
ogledu od svakog hibrida bilo je po
četiri reda kukuruza, a svaka sorta zahteva posebnu obradu i tretman, a na kraju posebno se vred-
8
nuju prinosi i to, kako objašnjava
Jan, vlaga, kilaža i kvalitet.
Dan polja hibrida u ogledu organizovan je krajem septembra uz
regionalni put prema Inđiji na njivi
Jana Dvornickog. U prisustvu poljoprivrednika iz Stare Pazove i stručnjaka iz „Agrosave“ utvrđeni su prinosi i proveren kvalitet kukuruza u
ovogodišnjem ogledu i, s obzirom
na nepovoljnu proizvodnu godinu,
Jan kaže da su zadovoljni. Inače, sa
šimanovačkom „Agrosavom“ sarađuje duži niz godina, a njihovi hibridi su se dobro pokazali na području
Stare Pazove. Sem hibrida, Jan je
ove godine imao pod merkantilnim
kukuruzom 40 jutara, pod sojom
10 jutara, 15 jutara suncokreta i na
manjim površinama sejao je druge ratarske kulture. Ovaj domaćin
obrađuje, koje svoje zemlje, koje u
zakupu, oko 80 jutara. S obzirom
na nepovoljnu proizvodnu godinu,
Jan tvrdi da nije tako nezadovoljan
prinosima
– Naš teren je malo specifičan i
dosta dobro je podneo nepovoljne
klimatske uslove, sve je odrađeno
na vreme uz primenu agrotehničkih
mera, ali i naša zemlja je malo bolja
u odnosu na Donji Srem ili Podunavlje. Jednostavno, na takvom smo
terenu. Berba kukuruza je završena. Mi smo napunili kotobanje u klipu onim što je bio bolji kukuruz, a
onaj lošijeg kvaliteta smo okrunili.
Sada pripremamo setvu pšenice priča naš domaćin.
U vreme kada smo posetili ovo
poljoprivredno domaćinstvo, u donjem dvorištu pripremano je seme
pšenice za setvu. Pripremu zemlje
su uradili, samo da poseju i padne
kiše, jer vlage nedostaje.
G. M.
Jan i Jaroslav Dvornicki
12. oktobar 2012.
SAVREMENA DORADA I SKLADIŠTENJE POVRĆA
TEHNIČKO-EKONOMSKE OSNOVE IZGRADNJE POSTROJENJA ZA SAVREMENU DORADU I SKLADIŠTENJE VOĆA
I POVRĆA NA KOMERCIJALNIM PORODIČNIM GAZDINSTVIMA - POJEDINAČNIM I UDRUŽENIM
Postupci skladištenja krompira
K
rompir se ubraja u biljne
vrste koje dobro podnose
skladištenje i to na dugi period. Skladištenje krompira primenjuje se tradicionalno, a danas je
dostiglo
visok
kvalitet
koji
obezbeđuje dugotrajnost i očuvanje
glavnih karakteristika.
PROCESI U SKLADIŠTIMA
U procesu skladištenja moguće
je definisati sledeće faze:
Sušenje - uklanjanje suvišne
vlage.
Suberizacija.
Stepenasto hlađenje do temperature skladištenja.
Dugoročni režim čuvanja.
Zagrevanje.
Rekondicioniranje (smanjenje
sadržaja šećera).
Sušenje - uklanjanje
suvišne vlage
U toku sušenja, temperatura
krompira treba da se kreće u granicama 12-20¤C. Sušenje se može
obaviti spoljašnjim ili predgrejanim
vazduhom. U prvom slučaju je tem-
Kvalitetne krtole krompira
peratura vazduha za ventilaciju
bliska temperaturi uskladištenog
krompira. Ovakav sistem ventilacije
efektivan je kada je temperatura
spoljašnjeg vazduha jednaka ili
nešto niža od temperature krompira, a relativna vlažnost visoka,
92-95%. U slučaju predgrevanja
vazduha, moguće je, uz adekvatnu
kontrolu i upravljanje procesom,
kontinualno održavati temperaturu
i relativnu vlažnost vazduha u propisanim granicama.
Suberizacija
Prilikom ubiranja, manipulacije,
transporta i skladištenja krompira,
može doći do većih ili manjih
oštećenja krtola koje su tada
osetljivije na pojavu bolesti crnih
mrlja i parazitskih oboljenja.
Mogućnost suberizacije, odnosno
zaceljenja (oporavka) krtola od
povreda i oštećenja, zavisi od
sorte, doba zrelosti, fiziološkog
stanja krtole, uslova skladištenja
(temperatura u skladištu, relativna
vlažnost vazduha, prisustvo inhibitora klijavosti, prisustvo kiseonika i
ugljendioksida).
Radi
boljeg
zaceljenja poželjne su više temperature, najčešće 16-21¤C, i
visoke vrednosti relativne vlažnosti
vazduha, 90%. Oporavak je ubrzan
u anaerobnim uslovima, te je
preporučena koncentracija kiseonika oko 3-5%. Visoka koncentracija
ugljendioksida, 5-15% takođe
ubrzava proces zaceljivanja. Ipak,
treba naglasiti da je suberizacija
skup proces sa ne uvek izvesnim
ishodom.
Stepenasto hlađenje do temperature skladištenja
Radi očuvanja kvaliteta krtola,
neophodno je da se krompir, po
određenoj dinamici, rashladi do
temperature skladištenja. Sistem
za rashlađivanje bi trebalo da bude
sa prinudnom cirkulacijom vazduha
sa nekom od opisanih šema strujanja. Pošto je krtola osetljiva na
niske relativne vlažnosti vazduha,
potrebno je obezbediti da vazduh
ne bude previše "suv" (ako se
zahteva visok kvalitet proizvoda,
relativna vlažnost vazduha mora
biti
najmanje
80%).
Treba,
međutim, naglasiti da isuviše visoka relativna vlažnost (preko 90%)
može pouzrokovati pojavu kondenzacije na plafonu skladišta u toku
hladnih zimskih meseci.
"crnih mrlja" pri dodiru ili dejstvu
opterećenja koje može da nastupi
pri transportu. U zavisnosti od
sorte treba da se zagreje na 12 do
20¤C. Ovo područje je za većinu
sorti u dijapazonu 15 od 18¤C.
Treba izbegavati zagrevanje na
temperaturu iznad 20¤C da ne bi
došlo do povoljnih uslova za nastanak oštećenja zvanog crno srce.
Zagrevanje može da se obavi
ventilacionim sistemom, ubacivanjem vazduha iz okoline, a ukoliko
je okolna temperatura niska
potrebno je da se vazduh zagreje
gasnim gorionikom.
Dugoročni režim čuvanja
Rekondicioniranje
Gubici u kvalitetu nastaju usled
smanjenja sadržaja vode ("kaliranje"), promene u hemijskom sastavu, posledice bolesti i uticaja prevelikog zagrevanja krtole usled ekstremnih temperatura. Kvalitet
proizvoda je u značajnoj meri
uslovljen i karakteristikama krtola,
u nekim slučajevima više nego
samim sistemom skladištenja.
U tab. 1 date su preporučene
vrednosti temperature vazduha u
skladištima prema evropskim normama, a s obzirom na vrstu i dalju
namenu krompira po iznošenju iz
skladišta.
Rane sorte krompira se obično
skladište samo tokom ubiranja
zbog, obično, ograničenih preradnih kapaciteta. One su lako kvarljive
i ne mogu se dugoročno čuvati.
Nakon perioda zaceljenja krompira
na temperaturi od 21¤C u toku od
4-5 dana, preporučuje se čuvanje
na 4¤C najduže 2 meseca. Ako se
rane sorte koriste za čips ili pomfrit, preporučuje se skladištenje na
21¤C. Držanje ovog krompira u
hladnom skladištu (čak i na umerenoj temperaturi od 10-13¤C, za
samo nekoliko dana, izazvaće
značajnu akumulaciju šećera što za
rezultat ima tamnu boju čipsa.
Neposredno pred isporuku iz
skladišta, krompir se mora zagrejati ("rekondicioniranje"), pošto
postoji mogućnost pojave kondenzacije vlage iz spoljašnjeg vazduha
na hladnoj površini krtole. Osim
toga, plod krompira na niskoj temperaturi izraženo je osetljiv na
mehanička oštećenja i pojavu "crnih
mrlja" prilikom manipulacije. U
zavisnosti od sorte, "prosečna
zapreminska" temperatura krtole
trebalo bi da se poveća na najmanje
12-16¤C (što se još uvek smatra
nedovoljnom i rizičnom temperaturom), odnosno na 15-18¤C (donja
granica "bezbedne temperature").
Temperature od preko 20¤C mogu
da izazovu pojavu "crnog srca" u
krtoli, pa ih stoga treba izbegavati.
Kada su u pitanju tehnički sistemi,
dogrevanje može, principijelno, da
se obavi postojećim sistemima za
ventilaciju, spoljašnjim vazduhom
ili, u hladnijim područjima, posebno ugrađenim uređajima za dogrevanje.
Ukoliko je temperatura vazduha u
skladištu niža od 7¤C tokom perioda skladištenja, u plodu krompira
se akumulira određena količina
šećera. Rekondicioniranjem, odnosno skladištenjem krompira u trajanju od dve nedelje na temperaturi od 18-1¤C značajno se smanjuje sadržaj šećera u krtolama.
Ovo je posebno važno za krompir
koji je namenjen za dalju industrijsku preradu ili proizvodnju čipsa.
Zagrevanje
Pre isporuke krompir mora da se
zagreje, jer je na relativno niskoj
temperaturi osetljiv na pojavu
Sistemi skladištenja krompira
Glavna podela postupaka skladištenja je:
• podzemno,
• tradicionalno - van objekata i
• u objektima.
Gotovo
svi
primenjivani
postupci
skladištenja krompira prikazani su na sl. 5.
Podzemna skladišta i ona za skladištenje
van objekata primenjuju se za skladištenje
krompira za vlastite potrebe ili manje proizvodnje za tržište.
Pri skladištenju u objektima dominira primena prinudne ventilacije. Preporučen
zapreminski protok vazduha sa kojim se
proračunava oprema za ventilaciju iznosi
0,0068 l/s po kilogramu uskladištenog krompira. Prema podacima iz evropskih izvora, za
kvalitetno sušenje, rashlađivanje i ventilaciju
pri skladištenju krompira, potreban zapreminski protok vazduha iznosi 100-150 m3/h po
m3 skladišnog prostora. Ako se prihvati da je
"gustina skladištenja krompira" reda veličine
180-200 kg/m3, navedeni podaci o potrebnom protoku vazduha su u dobroj saglasnosti.
Nadalje je od uticaja način slaganja - pakovanja: u gomilama - šaržama, letvastim sanducima i džakovima.
12. oktobar 2012.
Ventilisanje šaržnih skladišta je jednostavnije, ali i manje efikasno, jer se teže ostvaruje ujednačeno polje vazdušne struje.
Primenjuje se ventilisanje po vertikali i horizontali, sl.
Osnovni problemi sa ovakvim načinom
skladištenja odnose se na visinu skladištenja,
gde visina preko 4 m može da izazove
nagnječenje i pojavu "crnih mrlja". Pored
toga, velika visina sloja pri skladištenju uvek
dovodi do izraženih problema vezanih za
neuniformnu distribuciju vazduha i nedovoljnu brzinu sušenja i/ili hlađenja, što dovodi do znatnih gubitaka.
Dalji problemi u ovom sistemu skladištenja
leže u činjenici da je skladištenje po sortama
i odvojeno skladištenje semenskog i konzumnog materijala, praktično nemoguće. Takođe,
ovaj sistem ne dozvoljava parcijalno (zonsko)
zagrevanje objekta sa ciljem ostvarivanja
različitih temperatura prilikom čuvanja, sortiranja i pakovanja krompira. (Nastavak u sledecem broju)
Sl. 5 Postupci skladištenja krompira
9
KOMENDA, SLOVENIJA – ZAPIS SA JESENjEG POLjOPRIVREDNOG SAJMA
Sve više Sremaca
na sajmu u Komendi
Sajam je respektabilna sajamska priredba gde na prostoru od tri hektara oko 600 izlagača predstavlja najsavremenija dostignuća i opremu u domenu poljoprivrede i šumarstva - U opštini Komenda gde se održava sajam poljoprivrede i šumarstva, za razliku od naših prilika i poimanja življenja, stambeni prostor skuplji nego u Ljubljani. Sve izgleda gotovo savršeno, od njiva, pašnjaka, šuma, do prekrasno uređenih sela koja povezuju putevi ravni poput stakla i nevelikih, ali funkcionalnih kuća u tipično slovenačkom stilu
Sremci na sajmu u Sloveniji
B
rojna sremačka delegacija
vratila se ovih dana sa jesenjeg poljoprivrednog sajma
koji se već 17 godina održava u malenoj slovenačkoj opštini Komenda
nedaleko od Ljubljane. Put u Sloveniju, u organizaciji i pod pokroviteljstvom grada Sremska Mitrovica, epilog je dvogodišnje saradnje
sa Slovencima na kulturnom i ekonomskom planu.
Inicijator cele priče je ugledni slovenačko sremski biznismen
Milorad Milošević, naš Radinčanin,koji je pre nekoliko decenija
otišao u deželu trbuhom za kruhom
i zahvaljujući urođenoj fanatičnoj
energiji i upornosti izgradio zavidan lični i profesionalni renome. Od
pre nekoliko godina njegova misija
je uspostavljanje mostova saradnje
između sremskomitrovačke opštine i Komende. Tako je na osnovu
slovenačkog sajamskog recepta organizovan i poljoprivredni sajam u
Velikim Radincima,ali i posete naših
poljoprivrednika prolećnom i jesenjem sajmu u Komendi.
A u opštini Komenda, koju čini
pet-šest sela sa tek nekoliko hiljada
stanovnika, dva puta godišnje održi
se trodnevni međunarodni sajam sa
oko 600 izlagača koji poseti oko sto
hiljada ljudi, žena i dece. Uz moćnu
poljoprivrednu mašineriju i proizvođače i prodavce svega i svačega, od
medveđe salame do gumenih bombona. Tu je i nekoliko šatri moćnog
kapaciteta gde non-stop sviraju or-
kestri i gde se nemilice jede i pije.
Svako ostavi po neki evro i u tome
je smisao.
Svečano otvaranje sajma počelo je sa defileom mažoretkinja,
nastupom folklora i trubača, a
županu Komende Tomažu Drolecu umetničku sliku poklonio je
Milorad Milošević. Posetiocima se
obratio i Alojz Lah,jedan od osnivača sajma koji je podsetio na prve sajamske dane sa tek nekoliko
traktora oldtajmera i stotinak posetilaca. A, prema rečima našeg
sjajnog domaćina i predsednika
organizacionog odbora sajma Staneta Štebea, danas je to respektabilna sajamska priredba gde na
prostoru od tri hektara oko 600 izlagača predstavlja najsavremenija dostignuća i opremu u domenu
poljoprivrede i šumarstva.
Tako je i ovog puta grupa od
sedamdesetak poljoprivrednika iz
nekoliko sela sremskomitrovačke
opštine predvođena načelnicom
za privredu Sanjom Kovačević i
načelnikom za poljoprivredu Vladimirom Nastovićem imala priliku da se upozna sa radom zadruge
u Cerklju koja postiže impozantne
rezultate u saradnji sa poljoprivrednicima i otkupi 24 miliona litara mleka godišnje. Zanimljiva je
bila i poseta farmi u Vodicama gde
četvoročlana porodica Blaža Kožela obrađuje 30 hektara zemlje
i bavi se proizvodnjom mleka. Isporuče oko 300 hiljada litara godišnje, sve na imanju je automatizovano, a deo objekata prekriven
je solarnim kolektorima koji proizvedu duplo više struje od potreba
domaćinstva.
Na saj mu u Ko men di na pra vi
na čin je pred sta vlje na Srem ska
Mi tro vi ca. Tu ri stič ka or ga ni za cija gra da i atrak ti van štand ba re
Za sa vi ce, kao već pre po zna tljiv
brend, pri vu kao je ve li ki broj pose ti la ca od ko jih je ve ći na već čula za man gu li ce,ma gar ce i je dinstve ne pro iz vo de od ma ga re ćeg
mle ka i me sa.
I Rumljani na sajmu
Svečano otvaranje sajma
10
Prvi put na sajmu u
Komendi pojavili su se i
Rumljani. Agilna i konstantno anagažovana
predsednica udruženja
preduzetnika
Opštine
Ruma Emica Vučković
sa svojim šarmantnim
saradnicama bila je za
atraktivno osmišljenim
štandom na kom su bili
izloženi predmeti kućne radinosti. Prilikom
obilaska sajma županu
Komende Tomažu Drolecu gospođa Vučković
je uručila prigodne poklone.
Poklon Rumljana za župana Komende
12. oktobar 2012.
KOMENDA, SLOVENIJA – ZAPIS SA JESENjEG POLjOPRIVREDNOG SAJMA
Načelnici zadovoljni
Za Vladimira Nastovića, načelnika Uprave za poljoprivredu u
sremskomitrovačkoj opštinu sajam
u Komendi je izuzetno iskustvo.
- Naši poljoprivrednici su zadovoljni onim što su videli i sigurno će
dosta toga moći da primene na sopstvenim imanjima. Što više kontakata i što više edukacije potrebno je
da bi se omasovio i sajam u Velikim
Radincima.
Sanja Kovačević
Na sajmu oko 600 izlagača
Štand Turističke organizacije grada Sremska Mitrovica
Svetlana Popović iz Turističke
orgaizacije grada kaže da je sajam
u Komendi dobra prilika da se pro-
movišu potencijali Sremske Mitrovice i da se nastavi saradnja sa Slovencima započeta pre par godina.
- Posećenost našeg štanda je bila izuzetno velika i ovde smo zaista
srdačno dočekani tako da naši domaćini za gostoprimstvo zaslužuju
čistu desetku – kaže Svetlana Popović.
Sa jam ske i slič ne ma ni fe sta cije u re gi o nu te ško da mo gu da
pro đu bez Slo bo da na Si mi ća i
pre zen ta ci je ba re Za sa vi ce. Ta ko
su Slo ven ci na ovom saj mu već
dru gi put bi li u pri li ci da de gusti ra ju i pa za re sla ni nu od mangu li ce, ko ba si ce i sa la me od maga re ćeg me sa, li ker i ko zme tič ke
pro iz vo de i naj sku plji sir na svetu od ma ga re ćeg mle ka. Sve to
bi va za či nje no du ho vi tom pri čom
i opa ska ma uprav ni ka Za sa vi ce,
ta ko da je na štan do vi ma Tu ristič ke or ga ni za ci je gra da i ba re
Za sa vi ce sva tri sa jam ska da na
bi lo mno go lju di i vla da la sjaj na
at mos fe ra.
- Sa posebnim zadovoljstvom
smo po drugi put na ovom sajmu jer imamo da ponudimo zaista
specifične proizvode. Ovo je Evropa i ovde pokušavamo da nađemo,
Poseta domaćinstvu Blaža Kožela
12. oktobar 2012.
Pre o sta je nam da ra di mo na
to me i da is tra je mo - re či su načel ni ka Na sto vi ća.
Na čel ni ca Upra ve za pri vre du
u Srem skoj Mi tro vi ci Sa nja Kova če vić ka že da je im pre si o ni rana onim što je vi de la to kom ove
krat ke po se te Slo ve ni ji.
Vladimir Nastović
- Ono što smo vi de li na ima nju
far me ra Bla ža Ko že la i nje go ve poro di ce, ti pi čan je pri mer slo ve nač kog od no sa pre ma ži vo tu i ra du
gde je ce la po ro di ca mak si mal no an ga žo va na na svim po slo vima,pa čak i na pro iz vod nji stru je iz sun če ve ener gi je či me ova
po ro di ca ostva ru je zna čaj ne do dat ne pri ho de – is ta kla je na čel nica Sa nja Ko va če vić.
Atraktivne ponude
rezervata Zasavica
i već smo na tragu, pravog partneru koji će uraditi ana li ze i sve
što je po treb no da bi smo na še
pro iz vo de mo gli pla si ra ti na tr žištu Evrop ske uni je. Za sa da su to
ma le ko li či ne, ali u skla du sa potra žnjom mi smo sprem ni da pove ća mo broj ma ga ri ca, a sa mim
tim pro iz vod nju mle ka, si ra, mesnih pre ra đe vi na i sve ga dru gog
či me se već ba vi mo. Ov de smo,
pre sve ga, da sve tu po ka že mo
šta ima mo i šta nu di mo. Re zervat pri ro de ima je din stve ne i viso ko vred no va ne pro iz vo de ko ji bi
tre ba lo da za in te re su ju kup ce na
ovom tr ži štu. To je naš mo tiv i zato smo ov de. Slo ven ci su bi li kod
nas i vi de li su šta je ba ra Za sa vica, a to kom na šeg bo rav ka ov de
po ka za li su se kao sjaj ni do ma ćini – na vo di Slo bo dan Si mić.- Što
se ti če po ku ša ja sa slič nim sajmom u Ve li kim Ra din ci ma, ve rujem da će ta ide ja uro di ti plo dom,
ali po treb no je vre me. Me đu tim,
po zna va ju ći Mi lo ra da Mi lo še vi ća i
nje go vu upor nost i do sled nost, ja
sam po tom pi ta nju op ti mi sta. Mi
je smo ma lo te ži i inert ni ji, ali i
ova kav skrom ni po če tak je bo lji
od ni ka kve ini ci ja ti ve. Jer, svr ha
saj mo va je da lju di iz đu iz svako dnev ne ko lo te či ne, da se vi de,
dru že, ne što ku pe, a što je navažni je da stek nu ne ka no va sa znanja, da se pro mo vi šu sa vre me na
do stig nu ća i no ve teh no lo gi je.
Na ši lju di ko ji su ov de do šli mogu da vi de po sled nju reč po ljopri vred ne teh ni ke, ali i da na ba ve
ono što ne ma kod nas. Sa jam je
me sto gde se na la ze no ve ide je i
no va sa zna nja i to je ono naj drago ce ni je što saj mo vi nu de. Uz
to, da ka ko, uvek ide pi će, hra na i
provod što opet stvara neke nove
vrednosti u smislu zapošljavanja
ljudi, materijalne sigurnosti i sveukupnog boljeg života.
Zanimljivo je da je u opštini Komenda gde se održava sajam poljoprivrede i šumarstva, za razliku
od naših prilika i poimanja življenja, stambeni prostor skuplji nego
u Ljubljani. Sve izgleda gotovo savršeno, od njiva, pašnjaka, šuma,
do prekrasno uređenih sela koja
povezuju putevi ravni poput stakla
i nevelikih, ali funkcionalnih kuća
u tipično slovenačkom stilu.
Prema rečima župana Komende Tomaža Droleca, ovdašnji sajam je za 17 godina održavanja
postao jedan od vodećih u zemlji
zahvaljujući velikom angažovanju i upornošću organizatora i čak
250 volontera kojima je čast da
pomognu oko održavanja manifestacije bez ikakve novčane nadoknade. Ulaz na sajam je besplatan,
isto tako i parkinzi za nekoliko hiljada automobila.
Zahvaljujući svim predispozicijama, Komenda je postala privlačno mesto za investitore. Čak na
sto hektara površine prostire se
poslovna zona od čega je 80 odsto
prodato i uprkos ekonomskoj krizi, ovde niču impozantne poslovne
građevine.
Tekst i fotografije:
Zlatko Zrilić
11
ZAŠTITA BILJA - MIKROBIOLOŠKA ĐUBRIVA
Cikade - prenosioci
opasnih biljnih bolesti
Na našem terenu poslednjih godina u ekpanziji su fitoplazmoze
koje u najvećoj meri prenose insekti, a među njima u prvoj grupi su cikade
C
i ka de, sa me po se bi ne na nose di rekt ne šte te svo jom ishra nom, ali ako se hra ne biljka ma ko je su za ra že ne ne kim od
fi to pla zmi one su opa sni pre no si o ci
bo le sti. Ci ka de ima ju usni apa rat za
si sa nje i hra ne se si sa njem sa dr žaja flo e ma na na lič ju li sta i na taj
na čin, ako je bilj ka za ra že na ne kom
od fi to pla zmi, uče stvu ju u pre no šenju sa dr ža ja bilj nog so ka sa za raže nih na zdra ve bilj ke.
Na našem terenu najznačajnije
(kao vektori-prenosioci biljnih bolesti) su Scaphoideus titanus prenosioc fitoplazme Flavescens doree čiji je
domaćin vinova loza i cikada Reptalus panzeri prenosioc fitoplazme stolbura, ili crvenila lista na kukuruzu.
Reptalus panzeri
Reptalus panzeri je cikada koja
prenosi stolbur fitoplazmu ili fitoplazmu crvenila lista na kukuruzu.
Ima jednu generaciju u toku godine, prezimljava u stadijumu larve
na korenu pљenice.
Za suzbijanje љtetočine veoma je
važno poštovati plodosmenu, odnosno
voditi računa o tome da u plodosmeni
na parcelama gde je bio kukuruz
sa simptomima crvenila lista ne
sejati pšenicu, jer larva prezimi na
korenu pšenice.
Imago se pojavljuje u sredinom juna a najmasovija pojava je početkom
jula meseca. Ona se sporadično javlja
i do sredine jula meseca.
Polaže jaja tako što legalicu zabode
u blizinu korena kukuruza, vreme polaganja jaja je kraj jula, početak avgusta meseca.
Reptalus panzeri
Piljenje i pojava najmlađih larvenih stadijuma je krajem avgusta do
početka septembra, larve odmah počinju ishranu sokovima biljaka kukuruza, i ukoliko su biljke zaražene fitoplazmom, larva postaje prenosilac
bolesti. U svom razviću razlikujemo
pet larvenih stadijuma.
Ukoliko se na parcelu posle kukuruza poseje pšenica ona je idealan domaćin za prezimljavanje i ishranu larvi
u zimskom periodu, na pšenici larva i
završava svoj razvojni ciklus i sredinom juna ili početkom jula pojavljuje
se novi imago.
Početni simptomi fitoplazme stolbura na kukuruzu pojavjulju se na početku mlečne zrelosti zrna kukuruza,
do tad biljka se normalno razvijala. U
početku se manifestuje kao pojava
uske zlataste a kasnije crvenkastoljubičaste linije na listu kukuruza pri
glavnom nervu. Sa lista simptomi se
šire na celu stabljiku i klip koji je slabije razvijen, sa plitko usađenim semenom, koje je usahlo, smežurano i
ima izgled tzv. babin zub, klip se savija, cela biljka poprima karakterističan
izgled. Klipovi su slabo razvijeni i idealna meta za mnoge sekundarne bolesti i štetočine, tako da klip najčešće
i propada, a kako je on nosioc prinosa
kod kukuruza i prinos izostaje.
Simptomi bolesti najpre se pojavljuju na ivičnim delovima parcele a
kasnije mogu zahvatiti i čitave parcele
i velike površine.
Suzbijanje bolesti u prvom redu odnosi se na poštovanje plodoreda, odnosno, posle kukuruza ne
sejati pšenicu.
Insektisidni tretman za suzbijanje
imaga je veoma teško izvesti zbog fenofaze kukuruza u vreme pojave imaga.
Držati parcele nezakorovljene divljim sirkom i ostalim livadarkama,
jer štetočina prezimi i na korenu ovih
biljaka.
Scaphoideus titanus
Scaphoideus titanus - izrazit monofag, hrani se isključivo na vinovoj
lozi, razvija jednu generaciju u toku
godine, prezimljava u stadijumu jajeta u naborima kore dvogodišnjih lastara vinove loze, jaje je svetlo žuto
do tamno braon boje u zavisnosti od
starosti. Piljenje jaja počinje krajem
maja i traje sve do početka jula. Neposredno pre piljenja jaje je prozirno,
Suzbijanje:
U prvom redu suzbijanje imaga cikade, koja je svoju biologiju
razvića i ishranu u potpunosti vezala za vinovu lozu.
Momenat za hemijsko suzbijanje određujemo na osnovu praćenja pojave imaga žutim lepljivim
klopkama.
Insekticidne tretmane izvoditi nekim od kontaktnih preparata, najčešće u dva navrata jer je
let štetočine veoma razvučen, u
našim uslovima od kraja juna do
kraja septembra.
Krčenje zaraženih loznih zasada, kao i zaraženih pojedinačnih čokota u okviru zasada kako
bi smo smanjili potencijal bolesti
i mogućnost prenošenja na zdrave biljke.
Sadnja zdravih, ne zaraženih
loznih kalemova.
Scaphoideus titanus
iz jajeta se pile larve koje imaju pet
larvenih stadjuma, one se nalaze na
naličju lista i hrane se sisajući biljne
sokove. Larve su infektivne tek od trećeg larvenog stupnja, odnosno to je
period za koji fitoplazma, nakon što
biva usisana od strane larve, završava
inkubacioni period i postaje infektivna. Larva zadržava infektivnost koja
se preobražajem u imaga prenosi i
na njega, imago se hrani takođe sisanjem sokova iz floema lista.
Ženka počinje polaganje jaja najčešće početkom septembra u nabore
kore vinove loze. Jaje koje položi zaraženi imago nije infektivno, odnosno
larva koja se pili iz tog jajeta nije prenosilac bolesti. Infektivnost stiče tek
hraneći se na zaraženim listovima vinove loze.
Flavescens doree - zlatasto žutilo
vinove loze je fitoplazma koju preno-
si S. titanus, period inkubacije u biljci
domaćinu je od jedne do dve godine,
simptomi su promena boje lista kod
belih sorata vinove loze, loze boja lista je zlatno-žuta a kod crnih sorata
tamno crvena, listovi su krti i savijaju
se trouglasto na dole. Bolest veoma
brzo zahvata čitavu biljku.
U toku godine bolest može da se
proširi od 5-10 kilometara
Na lokalitetu Erdevik, u okviru rada
Prognozno izveštajne službe Vojvodine, pratili smo pojavu imaga cikade
S. titanus postavili smo žute lepljive
klopke na čokote vinove loze u vinogradu na kome smo predhodne godine
uočili simptome fitoplazme F.doree.
Početak pojave imaga bio je 27.
juna i leteo je sve do druge polovine
septembra.
Dipl. inž. Ružica Mikić
PSS Sremska Mitrovica
MIKROBIOLOŠKA ĐUBRIVA U SAVREMENOJ BILJNOJ PROIZVODNJI
Bakterije pomažu biljkama
Biofertilizacija predstavlja unošenje živih mikroorganizama u zemljište sa ciljem poboljšanja snabdevanja biljaka neophodnim nutritijentima
O
stvarivanje maksimalne produktivnosti i profita u savremenoj konvencionalnoj poljoprivredi podrazumeva intenzivnu obradu
zemljišta, navodnjavanje, primenu
mineralnih đubriva, hemijsku kontrolu štetočina, korova i bolesti kao i
maksimalno iskorišćavanje genetskog
potencijala gajenih biljaka. Ali, sve to
prouzrokuje mnogobrojne, negativne
efekte na agroekosisteme i kvalitet
životne sredine. Brz razvoj biotehnologije, zasnovan na ekološkim principima, utiče da tradicionalni sistemi zemljoradnje dožive brojne promene.
Smatra se da će razvoj poljoprivrede u ovom veku biti zasnovan na
konceptima koji predviđaju značajne
promene u tehnologiji gajenja useva
i oplemenjivanju bilja koji bi doprineli
boljem uspostavljanju ekološke ravnoteže i stabilnosti prirodnih resursa u
agroekosistemu. Takav način gajenja
biljaka mora biti zasnovan na ekonomsko efektivnoj osnovi. U taj koncept u
potpunosti se uklapa biofertilizacija.
Biofertilizacija predstavllja unošenje živih mikroorganizama u zemljište
sa ciljem poboljšanja snabdevanja biljaka neophodnim nutritijentima. Na
ovaj način može se poboljšati snab-
12
devanje biljaka azotom, fosforom,
kalijumom, gvožđem, sumporom, ali
i stimulisati rast korena. Unošenjem
ovih bakterija u rizosferu biljaka ubrzavaju se procesi transformacije organske materije i biljka se snabdeva
neophodnim nutritijentima. Kao komponente mikrobioloških đubriva mogu
biti različite bakterije iz roda Bradyrhizobium, Azotobacter, Azospirillum, Bacillus, Pseudomonas, i druge. Imajući
u vidu značaj azota u ishrani biljaka,
jasno je da se posebno mesto pridaje
bakterijama koje pomažu u snabdevanju azotom. To su bakterije iz grupe
azotofiksatora koje elementarni, at-
mosferski azot prevode u oblik pristupačan biljkama. Ove bakterije nalaze
se u neposrednoj blizini korena i azot
predaju direktno biljkama.
Pored azota rast biljaka direktno
zavisi od prisustva fosfora, a on je
najčešće prisutan u zemljištu u formama koje su nepristupačne biljkama.
Bakterije iz roda Bacillus i Azotobacter mogu sintetisati organske kiseline i fosfataze koje će nepristupačan
fosfor prevesti u biljkama pristupačnu
formu. Kalijum koji je u zemljištu "zarobljen" u obliku alumosilikata, zahvaljujući aktivnosti bakterijama iz roda
Bacillus, postaje pristupačan biljkama.
Neke bakterije zahvaljujući prisustvu
siderofora doprinose snabdevanju biljaka gvožđem. Takođe je poznato da
bakterije iz roda Pseudomonas mogu
transformisati organske forme sumpora u neorganski i na taj način ga
učiniti pristupačnim za biljke.
Sve ovo ukazuje da se primenom
mikrobioloških đubriva koja u sebi sadrže mešane populacije mikroorganizama može poboljšati snabdevanje
biljaka neophodnim nutritijentima uz
istovremeno očuvanje životne sredine
i proizvodnju zdravstveno bezbedne
hrane. Pored toga ove bakterije ima-
ju sposobnost sinteze biljnih hormona
tipa giberelina, auksina, čime se dodatno stimuliše biljni rast i utiče na otpornost biljaka.
Unošenjem mikrobioloških đubriva u zemljište utiče se na tok i
usmeravanje mikrobioloških procesa u zemljištu što će uticati na rast,
razviće biljaka ali i na zemljište. Neki od mikroorganizama koji su uneti u zemljište odlikuju se sposobnošću sinteze sluzastih materija koje
igraju značajnu ulogu u slepljivanju
mikroagregata što doprinosi formiranju fine strukture zemljišta. Nakon
izumiranja mikroorganizama unetih
u zemljištu mikrobiološkim đubrivima povećaće se ukupna biomasa, a
efekti će se odraziti u sledećoj vegetaciji. Povećanje organske biomase dovešće do povećanja plodnosti
zemljišta i stvaranja biljkama neophodnih mineralnih nutritijenata.
Sve ovo upućuje da primena mikrobioloških đubriva ima svoje mesto
u savremenoj konvencionalnoj ali i organskoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Prof. dr. Vera Raičević
Poljoprivredni fakultet
u Zemunu
12. oktobar 2012.
Kalendar poljoprivrednih
radova za oktobar
O
koštičave vrste voćaka, a pre svega breskva i kajsija, u ovom periodu ne treba seći grane i uklanjati preostale plodove sa voćaka (to
je trebalo uraditi neposredno posle
berbe, tokom leta) jer sada svaka
ozleda predstavlja potencijalni otvor
za prodor raznih patogena (gljiva i
bakterija). Zato stručnjaci preporučuju da se koštičave vrste voćaka
u oktobru dobro isprskaju nekim od
bakarnih preparata u maksimalno
preporučljivoj koncentraciji.
Kopaju se rupe za jesenju sadnju
voćaka (kojoj stručnjaci daju prednost u odnosu na prolećnu) ili za
popunjavanje praznih mesta. Vrijeme je da se mlada stabla zaštite
od zečeva i drugih glodara. U rasadniku se vrše pripreme: sadnice se
vade, klasiraju, privremeno trape ili
otpremaju kupcima.
Krajem ovog meseca počinje
sadnja voćaka.
ktobar je Mesec velikih poslova i u delu godine u kome
su dani sve kraći, broj časova
sa sijanjem sunca manji, magle je
sve više, pa je zbog svega toga niža
srednja mesečna temperatura vazduha. Klimatološka statistika kaže
da je srednja mesečna temperatura vazduha za približno pet stepeni
niža od temperature u septembru,
a da je istovremeno broj časova
sa sijanjem sunca za oko pedeset
sati manji. Jedna od klimatoloških
karakteristika ovog meseca jeste i
pojava prvog mraza i povećan broj
dana sa maglom. Može se reći da je
oktobar na našim geografskim širinama najčešće ipak predstavnik lepe jeseni. Meteorolozi bi rekli da je
takvo vreme posledica preovlađujućeg uticaja anticiklona (polje visokog vazdušnog pritiska), koji utiče
na vreme tokom dve trećine oktobarskih dana. Centar anticiklona
obično je srednja Evropa. Oktobar
je, uz januar, mesec sa najvišom
prosečnom vrednošću vazdušnog
pritiska.
Vinogradarstvo: Jesenja obrada
Ratarstvo:
Setva ječma, pšenice…
Oktobar je mesec velikih ratarskih poslova. Bere se kukuruz, završava se žetva soje i vađenje krompira, sklanjaju se i mnogi drugi poljoprivredni usevi. Posao treba da se
obavi brzo, da bi se zemljište što pre
oslobodilo za setvu pšenice. Odmah
po žetvi preduseva, zemljište se đubri i što pre obrađuje, da bi se što
pre posijali ozimi usevi, jer se svako
kašnjenje odražava na prinose. Optimalni rok u većini naših krajeva za
setvu ječma je početak oktobra, a za
pšenicu druga pa i treća dekada ovog
meseca. Ni prerana setva nije preporučljiva. Zemljište pre setve treba
dobro nađubriti i obraditi. Treba paziti
na uzbor sorti pšenice i ječma, pogotovu što je izbor zaista širok. Poljoprivredni stručnjaci preporučuju da
se nastavi sa zaštitom uljane repice
protiv štetočina, a po potrebi i plamenjače.
Ozimi usevi koji su ranije zasejani, treba da se pregledaju na
prirsustvo uzročnika bolesti, kao i
korova, te na osnovu toga odlučuti
se za primenu fungicida i herbicida.
Jesenje mere nege useva imaju izuzetan značaj. Bitka protiv glodara
– poljskih miševa, voluharica i dr.,
mora se obaviti na vreme, ukoliko
se pojave u povećanom broju. Ponekad je neophodna mera odvođenja suvišne vode na nižim terenima
i kod teških nepropusnih zemljišta.
Najčešće su to mikrodepresije koje
sakupljaju vodu, a na takvim mestima dolazi do gušenja biljaka ako
voda leži duže od četiri-pet dana.
Površine namenjene za prolećnu
setvu obrađuju se i đubre stajskim i
mineralnim đubrivima.
Plug za rigolovanje
parenju ovaca. Dobri ovčari moraju
da vode računa pod kakve ovnove
pripuštaju svoje ovce jer će se to,
dakako, videti na jaganjcima. Pošto
se kod nas primjenjuje tzv. prolećno
jagnjenje, potrebno je radi prispeća
obilja hrane na pašnjacima, ovce
se pare i pripuštaju u jesen.
Oktobar je mesec u kome treba
da pronesu mlade kokice uzgojene
od pilića koji su se izlegli u aprilu i
maju. Sve kokice koje nisu pronele
sa pet do šest meseci starosti treba
likvidirati, jer je očigledno da neće
biti dobre nosilje. Prepoznavanje
kokoši koje ne nose ili loše nose i
njihovo uklanjanje iz jata mora biti svakodnevni zadatak odgajivača.
Ova mera ima veliki, pre svega ekonomski značaj za proizvođače, jer
takva kokoš nepotrebno opterećuje
proizvodnju i povećava cenu koštanja jajeta. U jatu se svakodnevno
pojavljuju jedinke koje prestaju da
nose. Njih treba identifikovati i redovno ih uklanjati iz jata. Razlozi
prestanka nošenja mogu biti razni,
a najčešće su individualna osetljivost na patološke činioce, uslovi
gajenja i ishrana.
Sve ja manje mogućnosti za ishranu stoke ispašom i zelenom travom, pa se hrani hranom pripremljenom za zimu. Stoka u tovu treba dobro da napreduje.
Voćarstvo: Završetak berbe
U oktobru se završava berba plodova zimskih sorti jabuka i krušaka.
U rasadniku se obavlja setva semena.
Sadnice se pripremaju za vađenje.
Voćnjaci se đubre stajskim i mineralnim đubrivima, koja se zaoravaju.
Kraj je vegetacije i zaštita voćaka u jesenjem periodu ima poseban
značaj. Pojava i širenje bolesti u
voćnjacima uzrokuju velike posledice. Preduzimanjem blagovremenih
mera sprečavaju se velike ekonomske štete. Oktobar je vreme da se
određenim merama zaštite ili bar
smanji infektivni potencijal za narednu godinu. Jer, većina parazita
prezimljava u kori grana ili stabla
ili u opalom lišći. Preostali plodovi
na voćkama ili na zemljištu takođe su značajan izvor infekcije za
narednu godinu. Izbor mera za zaštitu nije velik. U obzir dolaze mehaničke ili hemijske mere zaštite.
Mehaničke mere podrazumijevaju
otklanjanje osušenih grana, preostalih plodova, pa eventulano i čitavih osušenih stabala. Međutim,
u ovom periodu, uklanjanje suvih
grana preporučuje se samo kod
jabučastih vrsta voćaka (jabuka,
kruška, dunja). Kada su u pitanju
Dvorište:
Pripreme za zimsko mirovanje
Povrtarstvo: I berba i setva
Ovo je mesec setve i sadnje ozimih useva. Sade se beli luk i srebrenjak, te ozima salata. Seju se ozimi
spanać i ozimi grašak. Početkom oktobra u našem agroekološkom području javljaju se prve temperature ispod nula stepeni i do tada moraju da
se oberu sve vrste toploljubivog povrća zasejanog i zasađenog u proleće
i leto. Krajem septembra i u oktobru
vadi se korenasto povrće: šargarepa, peršun, paštrnjak, celer, cvekla,
letnja rotkva i spremaju se za čuvanje tokom zime. Počinje berba kasnih
kupusnjača i praziluka. Nedozreli plodovi paradajza stavljaju se na dozrevanje ili u turšiju.
Stočarstvo: Ovčari, oprez!
Za stočare ovo je, takođe, mesec
sakupljanja plodova. U ovom mesecu oni posebnu brigu posvećuju
12. oktobar 2012.
U vinogradima se, takođe, pripremaju mesta za sadnju i obavlja
sadnja ožiljenih kalemova. Stajnjak
i mineralno đubrivo rasturaju se i
u vinogradu. Zemljište između redova i u redu duboko se obrađuje
(jesenja obrada). Obavlja se berba, čišćenje, klasiranje i pakovanje
grožđa srednje poznih i poznih sorti
grožđa istih perioda sazrevanja. U
oktobru, u okviru priprema za podizanje novih vinograda, priprema zemljišta je posebno važan posao. Sa
zemljšta na kojem se planira sadnja
vinove loze treba ukloniti sve veće
ostatke prethodnog zasada ili useva, obaviti meliorativno đubrenje i
– rigolovanje.
Šta je rigolovanje?
To je oba ve zna me ra pri pre me
ze mlji šta pri sad nji vi no ve lo ze i
pred sta vlja du bo ko ora nje na dubi nu od 60 do 80 pa čak i 90 centi me ta ra. Ovim po stup kom razbi ja se ne pro pu sni ho ri zont zemlji šta, a po vr šin ski sloj, ko ji je
obič no plod ni ji, ri go lo va njem se
pre ba cu je na ve će du bi ne, ta mo
gde će bi ti naj ve ći deo ko re no vog
si ste ma čo ko ta. Ri go lo va njem se
me li o ra tiv no đu bri vo, bi lo da je
or gan sko ili mi ne ral no, uno si u
ce li sloj ze mlji šta ko ji se pre vr će.
Naj zad, ri go lo va njem i ras tre sanjem ze mlji šta stva ra ju se povolj ni ji uslo vi za po čet no gra nanje ko re na mla dog čo ko ta, ka ko
bi ko ren za u zeo što ve ći pro stor
i mo gao da iz ne se ceo nad zemni deo, omo gu ćio br zo for mi ra nje
uz goj nog ob li ka i nor mal no stupa nje čo ko ta u plo do no še nje.
Prognoza vremena za mesec oktobar
Prvi jesenji dani ostavljaju tragove i u vrtu. Većina biljaka je precvetala, a listovi na drveću i šiblju
počinju da žute. Ovo vreme treba
da se iskoristi za mnoge poslove u
vrtu i biljke pripreme za zimsko mirovanje. Tokom celog ovog meseca
treba da se sade lukovice krokusa,
zumbula, narcisa, tulipana, visibabe i anemona. Pojedinačnu sadnju
ovih biljaka treba izbegavati jer se
najlepši utisak dobije sadnjom u
većim grupama određenih vrsta ili
njihovom kombinacijom. Odmah po
sadnji lukovice treba zaliti, jer će se
na taj način pomoći razvoj i formiranje korena. Zalivanje se nastavlja
u slučaju suve jeseni. U ovom mesecu je najpovoljnije vreme za sadnju i presađivanje drveća i šiblja.
Sade se i ruže. Ovo je poslednji
mesec u kome se travnjak redovno
kosi – svakih deset dana. Lukovice
begonije prestati zalivati kako bi se
biljke primorale na mirovanje. Zbog
nedostatka vlage listovi će se sasušiti i krajem meseca glavice mogu
da se izvade iz zemlje.
13
SAVREMENO VOĆARSTVO
Značaj voćarstva
Prof. dr Zoran Keserović
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu
i pejzažnu arhitekturu
V
oćarstvo predstavlja jednu od
najrentabilnijih grana poljoprivrede. Korist od voćarstva je
višestruka. Sama vrednost voćaka
izrečena je u mudroj narodnoj izreci:
"Voćke u proleće razveseljavaju
čoveka, u leto ga hlade, u jesen
hrane, a u zimu greju". Plodovi voća
imaju veoma korisnu ulogu u
poboljšanju ishrane, očuvanju zdravlja i u lečenju mnogobrojnih bolesti.
Voće pogotovo treba da koriste deca i
odrasli koji rade naporne, bilo fizičke
ili psihičke poslove. Voće ima hranljivu, dijetoprofilaktičku, zaštitnu i dijetoterapeutsku vrednost (naročito u
slučaju kardiovaskularnih i bubrežnih
oboljenja). Ovu ulogu voće ima zato
što je bogato mineralnim materijama,
kiselinama, aromatičnim materijama i
vitaminima. Posebno se naglašava da
mineralne materije i vitamini imaju
zaštitnu ulogu u organizmu tako da se
korišćenjem plodova može preventivno uticati na pojavu mnogih oboljenja. Ako bi se više pažnje posvetilo
pravilnoj ishrani, uz što veće korišćenje
voća sa što manje ostataka pesticida,
onda bi bilo i manje oboljenja. U poslednje vreme, sve je više dokaza da
pektini iz voćnih plodova služe kao
značajno preventivno sredstvo protiv
sve učestalije arterioskleroze. Neke
vrste voća, kao što su trešnja, limun,
orah, sadrže i izvesnu količinu joda, a
ovaj elemenat je neophodan za normalno funkcionisanje štitne žlezde.
Vrste iz biljne familije Rutaceae (limuni, narandže itd.) u svojim vegetativnim organima sadrže medikamentozne materije (isparljiva ulja,
balzame, smolaste izlučevine) koje
imaju antiseptičko dejstvo.
ten). Pored toga, voće je značajno i za
razvoj industrije ambalaže, transporta, rashladne tehnike, poljoprivredne
mehanizacije i dr.
Pored korišćenja plodova i sami
voćnjaci sa zelenim površinama, može
se reći, čine osnovnu pretpostavku
zdravlja. U današnjoj urbanoj zajednici, sa ubrzanim načinom života,
čovek je izložen dejstvu čitavog niza
činilaca koji štetno utiču, kako na njegovu radnu sposobnost, tako i na
zdravstveno stanje, čime se može
objasniti pojava niza bolesti i
patoloških stanja. A da bi čovek
mogao da radi, da stvara i održava
harmonične odnose sa drugim ljudima, da učestvuje u promeni svoje
socijalne, društvene i fizičke sredine,
on mora da bude duševno zdrava
osoba, tj. mora da ima svoj duševni
mir. Postoje mnogobrojne psihoterapijske metode za lečenje neuroza.
Bavljenje voćarstvom ili šetnja u
voćnjaku imaju direktnog uticaja na
mentalno zdravlje ljudi. Voćnjaci sa
svojim cvetovima, zelenilom i plodovima, dvojako deluju na zamoreni
ljudski organizam - fizički ga okrepljuju, a psihički umiruju duševni
zamor i depresivno stanje. Rad u
voćnjaku je jedan od činilaca lečenja
koji ima ne samo terapijski već i preventivni značaj. Aktivnim radom u
voćnjaku ili pasivnim posmatranjem
drugih, čovek se podsvesno približava
drugim ljudima, koristi i upotpunjuje
svoju ličnost kao socijalno i svesno
društveno biće. Prirodni ambijenti zelenila podstiču kod ljudi stvaralačku volju,
radni i životni entuzijazam, oplemenjuju ljudske instikte i usmeravaju ih na
zdrave, humane i stvaralačke emocije
Pored korišćenja voća u svežem stanju,
u ishrani se koriste i razne prerađevine od
voća: suvo voće, kompoti, sokovi, džemovi,
marmelade, sirupi, voćno vino itd.
Voćna stabla se koriste i u dekorativne svrhe, ne samo za ulepšavanje
okoline već i za njeno poboljšanje jer
povećavaju količinu kiseonika u
vazduhu. Cvetovi pojedinih voćnih
vrsta su odlična paša za pčele.
Prednost voćaka je što cvetaju u
vreme kada druge biljke ne cvetaju. O
značaju pčela kao oprašivača i
proizvođača meda i veoma dragocenih proizvoda od njega, ne treba
posebno govoriti. Drvo pojedinih
voćnih vrsta je naročito cenjeno u
stolarstvu (orah, trešnja, pitomi kes-
i aktivnosti. Bavljenje voćarstvom,
pasivan ili aktivan boravak u zelenilu
osposobljava čoveka i rasterećuje ga,
vraća ga u normalno stanje i obnavlja snagu za dalje napore i rad.
Zelena boja voćaka omogućava
staloženost i smirenost, pozitivno
deluje na čula, tonizira centralni
nervni sistem i preko njega utiče na
stvaranje pozitivnog raspoloženja i
podstiče volju za radom. Voćarstvo
podiže blagostanje kraja. Tamo gde je
razvijeno voćarstvo, viši je standard
života, podignuti su domovi kulture,
škole su bolje opremljene, ljudi lepše
žive.
Nauka je značajno doprinela podizanju savremenih plantažnih voćnjaka
i razvoju savremenog voćarstva. Osim
toga, i naš razuđeni sistem školovanja
poljoprivrednih stručnjaka (4 fakulteta, 2 više škole i 54 srednje poljoprivredne škole) ima u svojim nastavnim planovima i programima
voćarstvo koje je veoma zastupljeno.
Analizom ostvarene voćarske proizvodnje, potrebno je uočiti propuste i
neiskorišćene mogućnosti kako bi
ubuduće voće proizvodili više, kvalitetnije i ekonomičnije. U tom smislu,
veoma važnu ulogu u unapređenju
voćarstva treba da odigraju poljoprivredni fakulteti, poljoprivredne
škole, instituti, učeničke zadruge, poljoprivredna preduzeća koja se bave
voćarskom proizvodnjom, napredni
individualni proizvođači i dr.
Prirodni uslovi naše zemlje, klima i
zemljište, izuzetno su povoljni za
uspevanje raznih vrsta voća. Naša
zemlja ima mnoge predele gde se sa
najvećim uspehom proizvodi većina
kontinentalnih, pa čak i neke tropske
i suptropske voćne vrste. Nijedna poljoprivredna grana ne može da donese
toliku zaradu kao voćarstvo, pogotovo
u brdsko-planinskim područjima. To
je jedna od najproduktivnijih poljoprivrednih grana koja višestruko
nadmašuje rentabilnost drugih poljoprivrednih grana. Proizvodnjom voća
ostvaruje se 10-20 puta veća vrednost proizvodnje po hektaru nego pri
proizvodnji pšenice i kukuruza.
Bavljenje voćarstvom zahteva dosta
živog rada, tako da se proizvodnjom
voća, u krajevima gde ima dosta
radne snage, može doprineti njihovom racionalnijem iskorišćavanju, a
ujedno i zadržavanju poljoprivrednog
stanovništva u tim krajevima. Voćarska
proizvodnja zapošljava po jedinici
površine oko 20 puta više radne snage
nego pri proizvodnji pšenice. Veliko je
angažovanje radne snage i u nizu
pratećih delatnosti koje su vezane za
poljoprivrednu proizvodnju.
U strukturi izvoza poljoprivrednoprehrambenih proizvoda u 2007.
godini, na prvom mestu se nalazi
voće i povrće sa 28%, zatim žitarice
22%, šećer 10%, alkohol 9%, meso
6%, duvan 2%, i 23% ostalih proizvoda.
Tokom 2004. godine je izvezeno
voća i prerađevina od voća u vrednosti od 173.658.000 dolara. Povećanje
izvoza voća i povrća je nastavljeno,
tako da je u 2005. godini izvoz voća,
povrća i prerađevina od voća i povrća
iznosio 261 milion dolara, u 2006. 326
miliona dolara i u 2007. godini 466,5
miliona dolara, što je za 140,5 miliona
dolara više u odnosu na 2006. ili za
205,5 miliona dolara više u odnosu na
2005.
Nekada su se voćke gajile na
okućnicama, baštama i pored puteva i
to su bile pretežno sorte sa izraženom
otpornošću na prouzrokovače bolesti,
štetočine i na nepovoljne agroekološke
uslove. Danas je voćarstvo unosna
grana poljoprivrede. Plodovi voća se ne
koriste samo za sopstvene potrebe
domaćinstva, već su namenjeni tržišnoj
prodaji.
potrebni su joj oprašivači. Ovo je
izazvalo toliko razočaranje kod poljoprivrenih proizvođača u Sremu, a i
šire, da je trebalo dugo vremena da
bi se ponovo krenulo sa podizanjem
novih zasada višnje. Drugi primer su
monosortni zasadi jabuke i kruške,
koji su podizani bez obzira na to što
su to stranooplodne voćne vrste.
Čvrsta povezanost teorije i prakse
važna je kako bi greške u gajenju
voćaka bile svedene na najmanju
moguću meru. I najmanje greške
teško se otklanjaju, obično uz velika
materijalna ulaganja (pogrešan izbor
sorti, podloga, loš izbor mesta, loše
zemljište, nepravilna rezidba, neblagovremena zaštita, pogrešno đubrenje
itd). Da bismo to postigli, moramo
posvetiti posebnu pažnju obrazovanju
stručnih kadrova koji će biti pokretači
i nosioci napretka u voćarstvu.
Individualnim
poljoprivrednim
domaćinstvima do sada nije poklanjana dovoljna pažnja, mada su najveće
potencijalne mogućnosti za povećanje
proizvodnje voća u Srbiji baš u ovom
sektoru. U njihovom vlasništvu se
nalazi oko 83,1% obradivog zemljišta,
a od toga preko 90% površine je pod
voćnjacima. Ako je želja da se
napreduje u voćarskoj proizvodnji,
nije dovoljno imati samo ogroman
zemljišni fond i mehanizaciju, već je
važno znati kako to zemljište najracionalnije iskoristiti. Da bi se to postiglo, neophodno je znanje. Bavljenje
savremenim voćarstvom traži obrazovane i stručne mlade proizvođače.
Zakonski bi trebalo regulisati da se poljoprivredom, a posebno voćarstvom,
U ukupnoj vrednosti izvoza poljoprivrednih
proizvoda, voće i voćne prerađevine
učestvuju sa oko 15-20%.
Malo je poljoprivrednih grana gde
nauka i praksa ostvaruju ovako tesnu
povezanost. Voćari moraju da imaju
svestrana znanja iz fiziologije, botanike, ekologije, agrohemije, kako bi
imali teoretsku osnovu za uspešnu
praktičnu delatnost. To je preduslov
koji se mora ispuniti kako bismo ovu
poljoprivrednu granu unapredili,
podigli je na viši stupanj razvitka, a u
interesu celokupne društvene zajednice. Samo ako su svi faktori koji
utiču na voćarsku proizvodnju
usklađeni sa agro i pomotehničkim
merama, može se očekivati značajan
prinos voća. Greške pri podizanju
zasada ostavljaju teške posledice.
Uzmimo samo jedan primer iz
nedavne prošlosti kada su podignuti
monosortni zasadi kereške višnje
koja nije donosila rod ili je rađala
vrlo slabo. Kereška višnja je stranooplodna sorta i za redovno rađanje
14
može baviti samo onaj ko je završio
bar treći stepen poljoprivredne škole,
uz odgovarajuću praktičnu obuku.
Svakako da u prenošenju znanja i
osposobljavanju mladih ljudi na selu za
bavljenje voćarstvom veliku ulogu
mogu da odigraju i učeničke zadruge.
Usled
tendencije
odlaženja
stanovništva sa sela, nekada lepo
uređeni voćnjaci i vinogradi su iskrčeni,
a preostali stari voćnjaci zapušteni su i
oronuli. Na selu su ostali pretežno stari
ljudi, a mladi, ako ih ima, ne pokazuju
zainteresovanost za voćarstvo.
PREUZETO IZ KNJIGE:
PROIZVODNJA VOĆA
I GROŽĐA NA MALIM
POVRŠINAMA
12. oktobar 2012.
P ČE LA RST V O
Propolis
PRIRODNI
ANTIBIOTIK
PROPOLIS, smola prijatnog
mirisa i tamnosmeđe boje,
iako sporedni proizvod pčela,
brzo je zauzeo svoje mesto u
narodnoj medicini. Njegovo
korišćenje potiče od davnina.
To je prirodni antibiotik
neškodljiv za čovečiji organizam, izuzev retkih
alergičnih reakcija. Propolis
se uglavnom sakuplja krajem
leta i u jesen, a retko kad i u
proleće.
Lekovita vrednost propolisa
P
ropolis ima baktericidne i bakteriostatične osobine.
Deluje protiv mikroba, gljivica, virusa, zapaljenja.
Ima i antiseptični uticaj: sprečava rastenje biljaka
i klijanje semena, stimuliše regeneraciju tkiva, povećava
otpornost organizma. U narodnoj medicini se odavno
koristi protiv astme, čira na želucu i dvanaestopalačnom
crevu, raznih srčanih oboljenja, gnojnih rana, opekotina, žuljeva, pa i malignih tumora. Sve više se koristi i
u veterinarskoj medicini.
Češće se u prodaji može naći alkoholni ekstrakt (tinktura) propolisa. On se priprema tako što se propolis
stavi u bocu od tamnog stakla i prelije 96%-tnim alkoholom (etanolom). Boca se dobro zatvori, čuva na sobnoj temperaturi uz povremeno mućkanje i posle nedelju
dana sadržaj se procedi. Osim 10%-tnog rastvora za
oralnu i spoljnu primenu mogu da se koriste i 15%-tni,
20%-tni i 30%-tni rastvori, a u stomatologiji najčešće
2%-tni i 4%-tni rastvori.
Za unutrašnju (oralnu) primenu najčešće se
preporučuje 15 do 20 kapi na kocki šećera, ili u vodi,
mleku, limunadi, čaju, dva do tri puta dnevno. Dužina
uzimanja zavisi, konkretno, od zdravstvenog stanja
korisnika. Redovna upotreba propolisa može poboljšati
odbrambene sposobnosti organizma, poboljšati cirkulaciju i regulisati krvni pritisak. Kod hroničnih oboljenja
želuca i creva npr. može da se koristi 2%-tni alkoholni
ekstrakt, 20-40 kapi sa vodom ili mlekom, tri puta na
dan, jedan sat pre jela, u toku 20 dana. Terapija se
može ponoviti posle 10 do 20 dana. Pri ovome, obavezan uslov je poštovanje odgovarajuće dijete.
Kod različitih povreda sluzokože usne duplje, ili
zubobolje može da se primeni tinktura u koju je umočen
tampon (od gaze), koji se stavi na bolno mesto, ili se
pomoću njega premazuje povređena sluzokoža usta ili
desni. Dobre rezultate u lečenju hroničnih i upornih
upala ždrela daje 30%-tni alkoholni ekstrakt propolisa
pomešan sa glicerinom (1:2). Za ispiranje usta može se
koristiti i vodeno-alkoholna emulzija koja se dobija
dodavanjem destilovane vode alkoholnom ekstraktu
propolisa. Tako dobijamo propolisnu vodicu za usta
koja, osim što se preporučuje posle redovnog pranja
zuba, uklanja mirise duvana, alkohola, belog luka, itd.
Dužom upotrebom otklanjaju se i neprijatne posledice
nošenja proteze. Postoji i zubna pasta sa propolisom
koja ima naročiti značaj u sprečavanju i lečenju obolenja desni. Ne boji zube, a ima prijatan ukus i miris.
koristiti mast propolisa, a za otklanjanje posledica snimanja rentgenom
(rentgensko zračenje) uzimati 2 do 3
puta po jednu kašičicu mešavine jednakih delova propolisa, polena, mleča
i meda.
Recepti
ANALNE FISURE
(ranice na anusu)
U toku dve do tri nedelje mazati ranice
na anusu 20%-tnim alkoholnim rastvorom
propolisa, pomešanim sa ricinusovim uljem
u odnosu 1:1. Takođe, kod postoperativnih
rana preporučuju se propolis tablete.
ARTRITIS
Koristiti propolis u koncentraciji do 0,05%.
AFTE
(ranice na sluzokoži usta)
U toku tri do četiri dana ispirati usta alkoholnim rastvorom propolisa (i malo zadržati
u ustima), a zube prati zubnom pastom
koja sadrži propolis.
VAGINALNI POREMEĆAJI
Suvim tamponom prethodno ukloniti sluz
iz cervikalnog kanala, zatim grlić materice
obrisati tamponom nakvašenim 2%-tnim
rastvorom sode bikarbone, a potom na
ozleđena mesta staviti tampon premazan
propolisovom mašću. To činiti posle svakih
12 sati u toku 10 do 12 dana.
U slučaju upale sluzokože vagine prouzrokovane trihomonasom primeniti 5-15%tni rastvor propolisa (lokalno), ili uzimati
tablete sa 30% propolisa (Sanguisan
tablete).
DISAJNI ORGANI
Uzeti 20 grama propolisa, dobro isitniti i
staviti u staklenu posudu sa širokim grlićem.
Preliti sa 100 ml 96%-tnog alkohola, zatvoriti, ostaviti da stoji dva dana, uz povremeno mućkanje, a zatim procediti kroz
12. oktobar 2012.
dvostruku gazu, pa koristiti za
inhaliranje na jedan sat posle
ručka, nakon što se usta i grlo
dobro operu mlakom vodom.
U slučaju oboljenja donjeg dela
disajnih organa pare udisati kroz
usta, a pri lečenju gornjih delova
disajnih organa kroz nos. Napolje
se može izaći tek 20 minuta posle
inhalacije. U oba slučaja inhalacija
traje 5-15 minuta kod odraslih, a
kod dece 1,5-3 minuta.
Broj inhalacija se kreće od 5 do
15, a može da traje tri-četiri
nedelje.
Uzeti 60 grama propolisa i 40
grama voska i staviti u aluminijumsku posudu zapremine 300-400mm,
pa ovu staviti u veću posudu sa
vrelom vodom, a zatim se inhalirati-udisati paru koj se pritom stvara, ujutru i
uveče po 10 minuta. Terapija traje dva
meseca.
U slučaju bronhitisa kod dece nastalog
usled hronične upale pluća, inhalaciju obavljati 3 puta dnevno propolisom (30 kapi
20%-tnog rastvora) u trajanju oko 10
minuta.
ZUBI
U slučaju pojave paradentoze (hroničnog
oboljenja sa gnojnim zapaljenjima kod
zuba, usled čega može doći i do njihovog
ispadanja), ubrizgava se u zubnu čašicu
30%-tni rastvor propolisa u dipropilenglikolu ili se desni mažu preparatom stomapionom i sl., uvođenjem u zubne šupljine.
Potrebna su dva do tri tretmana.
U slučaju karijesa, dva puta dnevno ispirati usta prokuvanom pa prohlađenom
vodom u koju se stavi 20 kapi alkoholnog
rastvora propolisa. Terapija traje jedan do
dva meseca.
KAŠALJ
(bronhitis i bronhijalna astma)
Pomešati 20 grama isitnjenog propolisa i 80 grama 96%-tnog alkohola
(kupiti u apoteci), pa držati na tamnom
(i hladnom) mestu, ili u frižideru 6 do 8
dana, uz povremeno mućkanje. Zatim
procediti kroz dvostruku gazu, pa po 20
kapi, u mleku ili čaju kamilice, uzimati
tri puta dnevno, pola sata pre jela.
Istovremeno kanuti 20 kapi u topao čaj
od kamilice, šolju poklopiti plastičnim ili
staklenim levkom, a zatim udisati paru
10 do 15 minuta (odrasli) i 4 do 5
minuta (deca). Terapija traje jedan do
dva meseca
ŽELUDAC
U slučaju čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kao dodatnu terapiju onoj
koju je prepisao lekar, koristiti Propolis
kapsule ili Propolis kapi 10%.
U slučaju upale sluzokože želuca u toku
dva dana piti čaj od kamilice i koristiti
ekstrakt u obliku kapi (Apiherbal kapi za
želudac).
ŽULJEVI
Komadić
propolisa
zagrejati
do
omekšanja, a zatim u tankom sloju staviti
na žulj, pa privezati zavojem ili učvrstiti
hanzaplastom. Terapija traje nekoliko
dana.
ZRAČENJE
Da bi se sprečila pojava reakcije na
zračenje koja se obavlja više puta (usled
čega mogu da nastanu ozlede na koži),
KOŽA
(kožne bolesti)
Na obolela mesta kože stavljati mast
spravljenu od 12 grama propolisa, 12
grama lanolina i 60 grama vazelina (metodom ekstrakcije), dva puta dnevno posle
čega se stavi gaza i poveže zavojem.
Stavljati oblog od trostruke gaze
nakvašene propolisovim alkoholnim rastvorom 0,1 do 0,01%. Ima dobro dejstvo i
kod dečjeg vlažnog ekcema i svraba kože.
Na koži držati 5 do 10 minuta.
U toku 10 do 15 dana svakodnevno premazivati obolele delove 50%-tnom propolisovom mašću.
U slučaju dekubitisa (rana usled dugog
ležanja) rane ispirati rivanolom i posipati
propolisovim puderom. Da bi se sprečio
dekubit, ugrožena mesta treba prskati
aerosolom koji sadrži 10 ili 20%-tni alkoholni rastvor propolisa.
Branislava Gr{i}
15
PRODUKTNA BERZA NOVI SAD
Promet roba na Produktnoj berzi
od 1. do 5. oktobra 2012. godine
Najva`nije iz protekle nedelje:
- Pad cene p{enice
- Pad cena kukuruza
- De{avanja na svetskim berzama
a razliku od tr`i{ta najva`nijih
prehrambenih proizvoda {iroke
potro{nje koji su u `i`i interesovanja ovda{nje javnosti zbog enormnih poskupljenja koja drasti~no
ugro`avaju standard stanovni{tva,
doma}e tr`i{te primarnih poljoprivrednih proizvoda bele`i pad cena. Kada
se de{avaju ovako izra`ene cenovne
promene, bilo u kom smeru, promet se
intenzivira. Tako je i tokom nedelje za
nama koli~inski promet na "Produktnoj
berzi" od 1.875 tona, vi{e nego
udvostru~en u odnosu na prethodnu
nedelju. Istovremeno i dinarska vrednost ostvarenog prometa od
61.507.500,00 dinara, udvostru~ena je
u odnosu na prethodni nedeljni
izve{taj.
Na tr`i{tu p{enice prometovano je
700 tona robe, uz ponderisanu
nedeljnu cenu od 29,69 din/kg (27,49
din/kg, bez PDV-a), {to je za 1,80%
ni`e nego prethodne nedelje,
Podatak o nedeljnom padu pondesriane cene treba dopuniti tr`i{nom
~injenicom da je cena p{enice tokom
nedelje imala izra`en silazni trend. U
ponedeljak se startovalo sa cenom
od 27,55 din/kg, bez PDV-a, da bi
krajem nedelje cena pala na nivo od
27,40 din/kg, bez PDV-a.
Tr`i{te kukuruza je u `i`i interesovanja doma}e agrarne javnosti iz dva
razloga. Prvi je podatak o padu cene
ovog artikla, a drugi je aktuelni interventni otkup kukuruza za potrebe
"Republi~ke Direkcije za robne
rezerve". Na redovnom tr`i{tu
Z
"Produktne berze" u protekloj nedelje
trgovano je kukuruzom novog roda u
koli~ini od 900 tona, po ponderisanoj
nedeljnoj ceni od 28,32 din/kg (26,22
din/kg, bez PDV-a), Cena je u padu
za 1,84% u odnosu na prethodnu
nedelju, uz izra`en trend kontinuiranog pada cene tokom nedelje, sli~no
kao i na tr`i{tu p{enice. Paralelno sa
ovim tr`i{tem, "Produktna berza"
realizuje otkup kukuruza za potrebe
"Republi~ke Direkcije za robne
rezerve". Od predvi|ene ukupne
koli~ine od 200.000 tona, u toku
samo tri dana prethodne nedelje relizovan je otkup od preko 100.000
tona. Ovaj podatak potvr|uje ~injenicu o interesovanju potencijalnih prodavaca kukuruza za ovaj aran`man,
kao i ~injenicu da je ovoga puta
Dr`ava napravila pravi izbor, kako
po pitanju otkupne cene, koja
iznosi 29,70 din/kg (27,50 din/kg,
bez PDV-a), tako i po pitanju
"tajminga" za realizaciju interventnog otkupa. Otkup se nastavlja i
slede}e nedelje, do realizacije
celokupne koli~ine predvi|ene
Zaklju~kom Vlade.
Cena soje nastavlja da pada, te je
u okviru istrgovanih 150 tona postignuta prose~na cena od 71,93 din/kg
(66,60 din/kg, bez PDV-a). Pored
pomenutih proizvoda trgovano je
semenskom p{enicom po prose~noj
ceni od 42,77 din/kg (39,60 din/kg,
bez PDV-a), dok je cena suncokretova sa~me dostigla 35,40 din/kg
(30,00 din/kg, bez PDV-a).
Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih
cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:
CENA PONUDE
ZAKLJU^ENA
ZAKLJU^ENA
DIN/KG SA
CENA DIN/KG
KOLI^INA (t)
PDV-OM
SA PDV-OM
ROBA
PONU\ENA
KOLI^INA (t)
Kukuruz, rod 2012.
975
28,08-28,62
900
28,08-28,62
P{enica, rod 2012.
1.100
29,59-29,81
700
29,59-29,75
Soja, zrno, rod 2012.
125
70,20-72,36
125
70,20-72,36
Semenska p{enica "ns 40s" (fco-kupac)
125
42,66-43,20
125
42,66-43,20
Suncokretova sa~ma min. 33%
25
36,00
25
36,00
Heljdino integralno bra{no
5
178,20
-
-
Kao posledica op{teg pada cena
primarnih poljoprivrednih proizvoda i
berzanski indeks PRODEX je u padu
u odnosu na pro{li petak i to za 3,31
indeksna poena, bele`e}i na dana{nji
dan indeksnu vrednost od 262,82
poena.
Jo{ jednom podse}am na uslove
otkupa kukuruza za potrebe
"Republi~ke Direkcije za robne
rezerve" koji se realizuje preko
"Produktne berze" u Novom sadu:
Na osnovu Zaklju~ka Vlade
Republike Srbije, Republi~ka Direkcija
za robne rezerve, vr{i kupovinu ukupno 200.000 tona merkantilnog kukuruza, roda 2011. i roda 2012., rinfuz u
zrnu, doma}eg porekla, prirodno ili
PRODEX
ve{ta~ki, po startnoj ceni od 29,70
din/kg (PDV ura~unat), na paritetu isporu~eno u silos ovla{}enog
skladi{tara Direkcije. Direkcija }e
pla}anje kukuruza izvr{iti u roku od
15 dana od dana dostavljanja kompletne dokumentacije, odnosno od
potpisivanja ugovora sa prodavcima.
Pravo prodaje imaju registrovana
poljoprivredna gazdinstva u individulanom sektoru u aktivnom statusu
(fizi~ka lica) i pravna lica i preduzetnici - registrovana gazdinstva u
aktivnom statusu, koje pored uslova
aktivnosti moraju u APR-u imati {ifru
prete`ne delatnosti 0111. Aktivnost
podrazumeva da li gazdinstvo redovno obnavlja svoju registraciju i da li
redovno izmiruje svoje obaveze vra}
anja kredita Ministarstva poljoprivrede
(ukoliko
je
bilo
kreditnog
zadu`ivanja). Aktivnost potvr|uje
Uprava za javna pla}anja - Trezor, a
{ifra prete`ne delatnosti pravnih lica i
preduzetnika proverava se u APR-u.
Odlukom Republi~ke Direkcije za
robne rezerve kao i pomenutom
Uredbom, utvr|eno je da se od registrovanog gazdinstva u individualnom
sektoru (fizi~kog lica) mo`e otkupiti
maksimalno 500 tona, a od pravnih
lica i preduzetnika maksimalno
2.000 tona kukuruza. Minimalne
koli~ine nisu odre|ene.
Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedelji
na vode}im robnim berzama su bile slede}e:
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP DEC. 2012.
BUDIMPE[TA
ponedeljak
utorak
sreda
~etvrtak
petak
P{enica
331.58 $/t
324.89 $/t
320.19 $/t
320.78 $/t
319.38 $/t
Kukuruz
297.70 $/t
297.86 $/t
298.49 $/t
297.86 $/t
298.02 $/t
P[ENICA
KUKURUZ
235.04 EUR/t
(futures dec 12)
228.02 EUR/t
(futures nov 12)
EURONEXT PARIZ
P[ENICA
KUKURUZ
260.25 EUR/t
(futures nov 12)
240.00 EUR/t
(futures nov 12)
Na berzi u Budimpe{ti p{enica sa decembarskom isporukom pojeftinila za 1,7%, a
kukuruz za 1.8%. Rast cene fju~ersa na
pariskoj berzi je iznosio 0.87% za p{enicu i
2.8% za kukuruz
E-mail: [email protected],
internet sajt: www.proberza.co.rs INFO [email protected]
021/443-413 od 730 do 1430
Ameri~ki fju~ers p{enice je u odnosu na prethodnu nedelju skuplji za 1.4%, dok je na kukuruz skuplji za 5.7%.
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP
ponedeljak
utorak
sreda
~etvrtak
petak
Soja, zrno nov. 12
588.28 $/t
573.29 $/t
562.34 $/t
562.78 $/t
570.05 $/t
Sojina sa~ma okt. 12
487.00 $/t
474.60 $/t
463.40 $/t
465.50 $/t
470.80 $/t
Fju~ers na soju sa novembarskom isporukom je pojeftinio za 1.2%, dok je fju~ers na sojinu sa~mu jeftiniji za 0.48%
*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.
16
SPONZOR
Francuski hibridi
kukuruza i suncokreta
21000 Novi Sad, Radni~ka 30a
Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789
[email protected]
[email protected]
www.limagrain.rs
12. oktobar 2012.
STIPS - VOJVODINA
MINISTARSTVO
POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA
I VODOPRIVREDE
REPUBLIKA
SRBIJA
VO]E - od 1. do 8. 10. 2012.
IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca
R.
B.
Proizvod
1
Ananas (sve sorte)
Uvoz(Panama)
kg
2
Banana (sve sorte)
Uvoz(Ekvador)
3
Breskva (sve sorte)
Doma}e
4
Grejpfrut (sve sorte)
5
Gro`|e (belo ostale)
Poreklo
Jed.
mere
Datum prikupljanja podataka: 1. - 8. 10. 2012. god.
* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno
Cena (din)
Trend
Ponuda
180.00 200.00 180,00
-
prose~na
kg
130.00 140.00 140,00
rast
dobra
kg
120,00 140.00 130,00
rast
slaba
Uvoz(Turska)
kg
190,00 200.00 200,00
rast
dobra
min
max
dom
Doma}e
kg
100.00 120.00 100,00 bez promene
6 Gro`|e (crno Hamburg)
Doma}e
kg
100,00 120.00 120,00
7
Gro`|e (crno ostale)
Doma}e
kg
100.00 120.00 100,00 bez promene
8
Jabuka (Ajdared)
Doma}e
kg
80,00 100.00 80.00
pad
dobra
-
dobra
Jabuka (Deli{es zlatni)
Doma}e
kg
80,00 100.00 80.00
pad
dobra
Jabuka (Greni Smit)
Doma}e
kg
80.00 100.00 80.00
pad
dobra
11
Jabuka (Jonagold)
Doma}e
kg
80.00 100.00 80.00
pad
dobra
12
Jabuka (ostale)
Doma}e
kg
80.00 100.00 80.00 bez promene
13
Kivi (sve sorte)
Uvoz(Turska)
kg
150.00 150.00 150,00 bez promene prose~na
14
Kru{ka (Viljamovka)
Doma}e
kg
130.00 150.00 150.00
rast
dobra
15
Kru{ka (ostale)
Doma}e
kg
130.00 150.00 130,00
pad
dobra
Le{nik (o~i{}en)
Doma}e
kg
900,00 1000.00 1000.00 bez promene prose~na
17
Limun (sve sorte)
Uvoz(Spanrja)
kg
160.00 180.00 160.00
pad
dobra
18
Mandarina (sve sorte)
Uvoz(Hrvatska)
kg
150.00 160.00 150.00
-
prose~na
19
Nar (sve sorte)
Uvoz(Turska)
kg
160,00 180.00 160,00
-
prose~na
22
Smokva (suva)
Doma}e
kg 1000,001000.001000.00
rast
kg
160,00 180.00 180,00 bez promene prose~na
Uvoz(Turska)
kg
300.00 400.00 400.00
slaba
POVR]E - od 1. do 8. 10. 2012.
Proizvod
Poreklo
Jed.
mere
veza 25.00
max
dom
30.00
25.00
Trend
Ponuda
1
Blitva (sve sorte)
Doma}e
pad
prose~na
2
Boranija (olovka)
Doma}e
kg
100.00 120.00 120.00
pad
prose~na
3
Boranija ({arena)
Doma}e
kg
100.00 120.00 120.00
pad
prose~na
4
Boranija (`uta)
Doma}e
kg
100,00 120.00 120.00
-
prose~na
5
Brokola (sve sorte)
Doma}e
kg
100.00 120.00 120.00
pad
dobra
6
Celer (sve sorte)
Doma}e
kg
150.00 180.00 150.00 bez promene
7
Cvekla (sve sorte)
Doma}e
kg
60.00
70,00
rast
prose~na
8
Karfiol (sve sorte)
Doma}e
kg
80.00 100.00 80.00
pad
dc'br.a
70.00
prose}na
9
Krastavac (Korni{on)
Doma}e
kg
60.00
80.00
80.00
pad
dobra
10
Krastavac (salatar)
Doma}e
kg
60.00
70.00
70.00
-
prose~na
11
Krompir (beli)
Doma}e
kg
60.00
70.00
70.00 bez promene
dobra
12
Krompir (crveni)
Doma}e
kg
60.00
70.00
60.00 bez promene
dobra
13
Kupus (sve sorte)
Doma}e
kg
50.00
70.00
50.00 bez promene
dobra
14
Luk beli (sve sorte)
Doma}e
15
Luk crni (mladi)
Doma}e
16
Luk crni (sve sorte)
Doma}e
kg
50.00
17
Paprika (Babura)
Doma}e
kq
80.00 100.00 80.00 bez promene
18
Paprika (Ijuta)
Doma}e
ka
90.00 100.00 100.00
-
dobra
19
Paprika (ostala)
Doma}e
ka
80.00 100.00 80.00
rast
dobra
20
Paprika ({ilja)
Doma}e
kg
60.00
rast
dobra
21
Paradajz (chery)
Doma}e
22
Paradajz (sve sorte)
23
Paradajz (zeleni)
24
kg
350.00 400.00 400.00 bez promene
veza 50.00
50.00
50.00 bez promene
70.00
60.00
80.00
80.00
rast
prose}na
dobra
Doma}e
ka
100.00 120.00 120.00
Doma}e
kg
Pasulj (beli)
Doma}e
kg
320.00 350.00 350.00 bez promene
prose~na
25
Pasulj ({areni)
Doma}e
kg
320.00 350.00 350.00 bez promene
prose~na
26
Patlid`an (sve sorte)
Doma}e
kg
27
Pa{kanat (sve sorte)
Doma}e
kg
150.00 180.00 150.00 bez promene
prose~na
28
Per{un (korena{)
Doma}e
ka
150.00 180.00 150,00 bez promene
dc'bra
29
Per{un (li{}ar)
Doma}e
30
Pe~urke ({ampinjoni)
Doma}e
31
Praziluk (sve sorte)
Doma}e
32
Rotkvica (sve sorte)
Doma}e
33
Spana} (sve sorte)
Doma}e
34
Tikvice (sve sorte)
Doma}e
50.00
60.00
50.00 bez promene
dobra
35
Zelen (sve sorte)
Doma}e
veza 50.00
60.00
50.00 bez promene
dobra
36 Zelena salata (sve sorte)
Doma}e
komad 70.00
80.00
70.00
pad
prose~na
37
Doma}e
80.00
80.00
rast
prose~na
[argarepa (sve sorte)
12. oktobar 2012.
50.00
60.00
50.00
60.00
bala 12-25
kg
Lucerka (seno u balama)
Doma}e
kg
MALOPRODAJA
25
26
rast
slaba
25
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
Proizvod
1
Sojina sa~ma
(44% proteina)
d`ak 33 kg Doma}e
kg
110
2
Suncokretova sa~ma
(33% proteina)
d`ak 33 kg Doma}e
kg
60
Pakovanje Poreklo
Jed.
Mere
Cena (din)
R.
B.
PIJACA
Trend
Ponuda
pad
vrlo slaba
min max dom
R.
B.
Proizvod
1
Kukuruz (okrunjen,
prirodno su{en)
2
120 120
70
bez
vrlo slaba
promene
70
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
Pakovanje Poreklo
Jed.
Mere
d`ak 50 kg Doma}e
kg
d`ak 12-25
Lucerka (seno u balama)
Doma}e
kg
P{enica
d`ak 50 kg Doma}e
Sto~ni je~am
SILOS
d`ak 50 kg Doma}e
Cena (din)
Trend
Ponuda
30
bez
promene
prose~na
prose~na
min max dom
28
30
kg
25
26
25
bez
promene
kg
30
32
32
bez
promene
slaba
30
bez
promene
skaba
Trend
Ponuda
rast
dobra
kg
28
30
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
Proizvod
1
Kukuruz (okrunjen,
prirodno su{en)
rinfuzg
Doma}e
kg
2
Kukuruz (okrunjen,
ve{ta~ki su{en)
rinfuz
Doma}e
kg
27
27
27
rast
dobra
3
P{enica
rinfuz
Doma}e
kg
27,2
28
27
rast
prose~na
Pakovanje Poreklo
Jed.
Mere
Cena (din)
R.
B.
min max dom
26.7 27,2 26.7
CENE @IVE STOKE - 1. - 8. 10. 2012. god.
Mesto prikupljanja cena Pancevo - sto~na pijaca
* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno
dobra
150.00 150.00 150.00 bez promene
60.00
Ponuda
slaba
kg
40.00
1
4
Cena (din)
min
Trend
min max dom
3
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca
R. B.
Cena (din)
Jed.
Mere
dobra
Uvoz(uvoz)
-
Pakovanje Poreklo
Proizvod
dobra
16
Orah (o~i{}en)
R.
B.
dobra
9
21 Pomorand`a (sve sorte)
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
dobra
10
20
GAZDINSTVO
prose~na
Te`ina
/uzrast
Jed.
Mere
Cena (din)
R.
B.
Naziv `iv.
1
Jagnjad
kg
260.00 280.00 260.00
4
Prasad
16-25kg
sve rase
ko
250.00 260.00 250.00 bez promene
vrlo slaba
Rasa
sve te`ine sve rase
min
max
Trend
Ponuda,
broj grla
rast
vrlo slaba
dom
rast
prose}na
5
Prasad
<=15kg
sve rase
kci
250.00 280.00 250.00 bez promene
vrlo slaba
pad
dobra
7
Tovljenici
80-120kg
sve rase
ko
250.00 250.00 250.00 bez promene
vrlo slaba
pad
dobra
IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA
Datum prikupljanja podataka: 1. - 8. 10. 2012. god.
20.00 bez promene
dobra
Mesto prikupljanja cena: Ju`no-banatski okrug
kg
190.00 200.00 200.00 bez promene
dobra
* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno
kg
100.00 120.00 100.00 bez promene
dobra
veza 15.00
veza 50.00
kg
kq
kq
20.00
50.00
50.00 bez promene
130.00 150.00 150.00 bez promene
70.00
slaba
prose~na
R.
B.
Naziv `iv.
1
Junad
3
3
Cena (din)
Te`ina
/uzrast
Rasa
>480kg
sve rase
230
230
Krma~e za klanje
>130kg
sve rase
182
Tovljenici
80-120kg
sve rase
240
Trend
Ponuda
230
bez promene
vrlo slaba
182
182
bez promene
vrlo slaba
240
240
bez promene
slaba
min max dom
17
BESPLATNI MALI OGLASI
MALI OGLASI
BESPLATNI MALI OGLASI
POLJOPRIVREDNA
POLJOPRIVREDNA
MEHANIZACIJA
MEHANIZACIJA
Prodajem traktor Zetor 6711, traktor
Vladimirac i kamion Mercedes 1213. Za
kamion mo`e zamena. Tel: 065/9715-931
Prodajem traktor MTZ-52 sa motorom
105 KS, traktor Volvo 160 KS i kupujem
rasturiva~ za ve{tak od 800 kg no{eni. Tel:
062/461-934
Prodajem IMT 577 novi tip, rotacionu
kosa~icu sip 165, plug 757 dve brazde i 756
tri brazde. Tel: 065/2195-605
Prodajem traktor Ferguson 533, {pediter
2,5 t, {parta~ 4 reda olt, trokrilnu drlja~u i
bera~ Zmaj jednoredni. Tel: 022/476-680,
064/1224-665
Prodajem traktor IMT 542 i jednobrazni
plug. Tel: 064/3453-121
Prodajem kombajn Zmaj 142 sa 3 adaptera i kombajn John Deere 950 sa 2 adaptera
(`ito i kukuruz). Tel: 064/1765-373
Prodajem traktor Belorus T 40 bez prednje vu~e u odli~nom stanju. Tel: 064/5752899
Prodajem traktor IMT 539. Tel:
064/9126-554
Prodajem traktor Rus 892 u ekstra stanju! Tel: 062/8684-024
Prodajem kombajn Zmaj 142 (1988.
god.) sa `itnim i kukuruznim hederom u
odli~nom stanju. Cena: 12.500 evra. Tel:
022/668-298, 062/668-298
Prodajem traktor Torpedo, 1988. godi{te,
generalno remontovan, odli~no stanje. Tel:
022/736-192
Prodajem traktor Ferguson 533, 1977.
godi{te. La}arak. Tel: 064/408-67-52
Prodajem traktor Ferguson 539 i prikolicu nosivosti 5 tona. Nikinci. Tel: 022/443335
Prodajem traktor IMT 560, novi tip. Tel:
064/40-62-990
Prodajem traktor IMT 558, prskalicu,
jednobrazni i dvobrazni plug, drlja~u,
tanjira~u, jednoredni i dvoredni bera~, tarup,
3 levatora, setvosprema~ i {parta~. Ruma.
Tel: 022/470-993, 063/526-008
Prodajem kombajn Zmaj 142, sre|en i
ofarban, traktor IMT 539 i 50 prasi}a. Tel:
022/731-116, 064/975-34-23
Prodajem traktor IMT 577 1982. godi{te,
IMT 577 1987. godi{te i Massey Ferguson
120 KS, 2004. godi{te. Tel: 064/432-1212
Prodajem traktor Massey Ferguson 178
i tanjira~u raspona 3,2 m. Tel: 062/8-518038
Prodajem sila`ni kombajn. Tel: 064/1252-950
Prodajem traktor IMT 558, {pediter nosivosti 2,5 tone i jednobrazni plug. Tel:
064/31-59-118
Prodajem silo kombajn Potinger, jednoredni. Tel: 062/81-30-164
Prodajem `itni kombajn Zmaj Univerzal.
Tel: 064/33-11-825
Prodajem `itni kombajn, utovariva~ stajnjaka, zadnji sa klipom i 1,5 tonu zobi. Tel:
022/2680-136
Prodajem traktor Ferguson 533 i
produ`enu prikolicu Dubrava. Tel:
064/911-88-51
Prodajem traktor 577 sa prednjom
vu~om u odli~nom stanju. Tel: 069/16719-80
Prodajem traktor Rus 52 sa utovarnim
vilama za stajnjak, tanjira~u sa 24 diska i
kupujem trobrazni plug. Tel: 022/731-262,
064/04-23-538
Prodajem traktor Zetor 4911, prikolicu za
motokultivator, nizalicu za duvan i kupujem
bera~ Zmaj 221. Tel: 064/36-85-247
Prodajem kombajn Zmaj 142 sa adapterom za kukuruz. Martinci. Tel: 022/668112
Prodajem traktor IMT 533 i {pediter i
korpu za njega. Tel: 060/384-74-27
Prodajem traktor IMT 540, tanjira~u,
drlja~u, {pediter Kikinda, grabulje sunce, 3
bera~a, 2 cisterne za osoku, rasturiva~ za
|ubrivo, plug, setvosprema~, veliki i mali
levator i sejalicu. Ruma. Tel: 022/470-993,
063/526-008
Prodajem traktor IMT 560. Tel: 022/670760
Prodajem kombajn MF 7276 u izvanrednom stanju sa opremom. Tel: 063/8814626
Prodajem traktor IMT 542, {pediter 2,5
tone, original prikolicu za motokultivator,
{parta~ dvoredni IMT, plug IMT 755 i 2
kosa~ice za travu na benzin. Tel: 064/3159-118
Prodajem traktor Vladimirac, 19 79.
godi{te sa kabinom. Tel: 063/10-50-789
Prodajem traktor Belarus 892. Tel:
062/86-84-024
Prodajem traktor IMT 558, plug dvobrazni, ~etvorokrilnu drlja~u, prskalicu
Morava, prikolicu Kikinda. Tel: 022/743572
Prodajem traktor IMT 553, 1977. godi{te
u dobrom stanju. Mo`e zamena za malo
ja~i. La}arak. Tel: 022/670-331, 064/4086-752
Prodajem traktor Rus 52, 105 KS, 2
prikolice Ljutomerke, krunja~ kapaciteta
vagon na sat i levator du`ine 8 m. Tel:
063/73-56-038
Kupujem traktor Ferguson 33. ^alma.
Tel: 022/685-239
Kupujem traktor 565 IMT u dobrom
stanju. Tel: 022/45-34-86
Prodajem traktor FAR 2 klipa i prikolicu
18
jednoosovinku sa duplim to~kovima, ru~ne
izrade. La}arak. Tel: 064/909-27-25
Prodajem traktor IMT 560, stari tip. Tel:
060/554-53-30
Prodajem traktor T40. Cena 1.500 evra.
Tel: 064/36-85-247
Prodajem traktor Ferguson od 65 KS sa
kabinom, ura|ena generalna pre 2 godine i
automatsku Oltovu sejalicu. Tel: 022/631014, 064/255-46-97
Prodajem kombajn Zmaj. Tel: 064/28753-23
Prodajem traktor Torpedo 7506, odli~an,
remontovan. Tel: 022/736-192
Prodajem traktor Belorus 52, prikolicu
nosivosti 3 tone, {pediter Dubrava nosivosti
1,5 tonu, plug 757 IMT, levator, komu{aljku
za kukuruz, prskalicu Rau od 440 litara i
tanjira~u sa 24 diska Olt. Tel: 022/664772, 064/0-650-157
Prodajem traktor Englez. Tel: 063/1829-282
Prodajem traktor Ferguson 533, 1980.
godi{te, prikolicu Dubrava i jednobrazni
plug IMT. Tel: 064/911-88-51
Prodajem traktor Vladimirac, 1980.
godi{te, prikolicu kipericu Kikinda nosivosti
4 tone, sadilicu za duvan ~etvororednu, trobrazni plug 757 i {parta~ Olt. Tel: 063/1945-478
Prodajem traktor Ferguson 533, 1977.
godi{te, ispravan, mo`e zamena za ja~i.
Tel: 022/670-331, 064/486-752
Prodajem traktor IMT 558, 1980. godi{te
i kupujem sve priklju~ne ma{ine i traktore.
Tel: 064/25-29-375
Prodajem kombajn Dajc-Fahr, 1983.
godi{te u jako dobrom stanju, traktor Masey
Ferguson 390, setvosprema~, ~etvorokrilnu
drlja~u, tanjira~u sa 24 diska, rasturiva~ za
|ubrivo Tornado kapaciteta 400 kg. Tel:
062/58-88-47
Prodajem traktor Ursus 120 KS i IMT 577
sa prednjom vu~om. Tel: 064/4202-011
Prodajem 2 Fergusona, 2 nove zadnje
gume za Fergusona i levator 9 m. Tel:
063/724-37-35
Prodajem traktor IMT 533 u solidnom
stanju, sa kabinom. Tel: 060/15-25-651
Prodajem traktor IMT 560, novi tip, cena
4.200 evra i prikolicu kipericu, cena 1.200
evra. Tel: 022/673-693
Prodajem kombajn Zmaj 142. Be{enovo.
Tel: 022/666-128
Prodajem traktor Vladimirac T25 sa
kabinom. Tel: 063/75-96-814
Prodajem kombajn 142, bera~ Zmaj
222S, poljsku presu, roto frezu, prskalicu
Rau od 440 litara, rasipa~ mineralnog |ubriva kapaciteta 600 kg, komu{aljku za kukuruz slovena~ku i traktore Ursus od 120 KS i
Massey Ferguson. Tel: 065/26-68-111
Prodajem traktor Ferguson 533, mo`e
zamena za 542 ili 560 uz doplatu. Tel:
022/731-707, 065/400-75-94
Prodajem traktor Rus 52, ura|ena generalka, tanjira~u sa 28 diskova, 50 komada
ovaca i kupujem kravu ili junicu i sto~nu
vagu koja meri do 1.500 kg. Va{ica. Tel:
022/731-262
Prodajem traktor IMT 560, novi tip. Tel:
022/668-409, 063/70-73-328
OPREMA
OPREMA
Prodajem liniju za va|enje {e}erne repe.
Tel: 062/8480-081
Prodajem jednobrazni plug , {parta~ i
drlja~u. Tel: 022/2680-081
Prodajem tanjira~u 28 diskova. Tel:
064/6668-772
Prodajem Lifam presu u radu. Mo`e
zamena za kravu i tele. Tel: 060/5840183
Prodajem trobrazni plug Eberhard u
super stanju. Tel: 069/774-858
Kupujem trobrazni plug IMT ili Leopard.
Tel: 063/1094-759
Prodajem krunja~ ru~ni,
tu~ani. Tel: 022/685-081,
064/4615-799
Prodajem IMT vu~enu tanjira~u 3,2m 30
diskova u odli~nom stanju. Tel: 022/622829
Prodajem presu Lifam, mo`e zamena za
steone junice ili krava sa teletom. Tel:
060/5840-183
Prodajem adapter Zmaj 4 reda za kukuruz. Tel: 5065-877
Prodajem krunja~. Tel: 064/0816-123
Prodajem trobrazni plug. Tel: 063/236539
Prodajem bera~ Zmaj 224 u odli~nom
stanju. Tel: 064/37-65-267
Prodajem jednobrazni i dvobrazni oltov
plug u o~uvanom stanju. Tel: 064/2184308
Prodajem IMT sejalicu 23 reda, prikolice
Tehnostroj od 4 i 5 tona kiperice, tanjira~u
sa 24 diska, drlja~u, novu nekori{tenu
sto~nu prikolicu, tarup dvoredni od`a~ki,
krunja~ bubnjar kapaciteta 3 tone na sat,
jednoredni bera~ Zmaj 214 i plugove
755,756,757. Ma~vanska Mitrovica. Tel:
022/651-043, 060/651-04-33
Prodajem krunja~. Tel: 064/08-16-123
Prodajem dvobrazni plug Leopard, levator za kukuruze i traktorsku korpu. [id.
Tel: 022/711-383
Prodajem {iroke to~kove za traktor IMT
577. Tel: 022/668-365
Prodajem `itnu sejalicu IMT sa 15 tanjira.
Tel: 022/715-406
Prodajem bera~ Zmaj 223 u ispravnom
stanju. Golubinci. Tel: 022/381-849,
063/72-36-693
Prodajem dvoredni {parta~ i prikolicu
Zastava nosivosti 5 tona. Tel: 022/736108
Prodajem prskalicu Agromehanika
kapaciteta 340 litara. Tel: 060/456-23-47
Prodajem presu za baliranje, povoljno.
Tel: 063/74-85-300
Prodajem bera~ Zmaj 222, dvoredni sa
ko{om. Tel: 064/00-21-353
Prodajem kombajn za va|enje krompira,
tifon i utovariva~ za bale. Tel: 021/758078, 064/102-98-93
Prodajem jednoosovinsku prikolicu IMT
nosivosti 5 tona. Tel: 022/554-912,
064/226-8-274
Prodajem me{aonu za sto~nu hranu
kapaciteta 200 kg ili menjam za suprasnu
krma~u. Tel: 022/650-329
Prodajem tanjira~u sa 24 diska, `itnu
sejalicu Gama 18 i sto~nu prikolicu.
Zasavica. Tel: 022/659-629
Prodajem ~etvorokrilnu drlja~u, plug
757, kravu i pola jutra vo}njaka u
Ada{evcima. Tel: 022/737-643
Prodajem IMT `itnu sejalicu. Tel:
022/715-406
Prodajem dvobrazni plug Leopard i veliki
trofazni prekrupa~. Tel: 022/684-269,
064/253-29-37
Prodajem dvobrazni plug na smicanje
Lemind Leskovac. Tel: 060/45-33-799
Prodajem prikolicu Zmaj. Tel: 064/91039-96
Prodajem dvobrazni plug Leopard, mo`e
zamena za stoku ili dobru ~etvorokrilnu
drlja~u. Tel: 022/478-417, 062/17-53900
Prodajem prikolicu za stoku. Tel:
064/36-30-375
Prodajem rasturiva~ za ve{ta~ko |ubrivo
i burad za vino i rakiju. Tel: 022/632-460
Prodajem krunja~. La}arak. Tel:
022/670-814
Prodajem utovariva~ stajskog |ubriva,
du`ina ruke za utovaranje 4,5 m. Tel:
022/681-664, 064/33-11-638
Prodajem prikolicu Kikinda, metalne
stranice. Tel: 022/584-856
Prodajem motokultivator Honda ja~ine
3,5 KS. Tel: 061/62-23-619
Prodajem kabinu za traktor 542, stari tip
i kabinu za Massey Ferguson, za model od
80 KS i kupujem sve poljoprivredne ma{ine.
Tel: 064/25-29-375
Kupujem {estoredni adapter za kukuruz
ili menjam ~etvororedni za {estoredni. Tel:
066/900-87-66
Prodajem prikolicu Dubrava nosivosti 5
t. Ruma. Tel: 022/430-151, 060/73-85003
Prodajem rotacionu kosa~icu SIP 165.
Tel: 022/391-162
Prodajem elevator Lifam du`ine 8 metara,
u dobrom stanju. Tel: 022/631-331,
065/838-95-35
Prodajem rasturiva~ za ve{ta~ko |ubrivo. Tel: 022/652-450
Prodajem Moravino bure i ram za ratarsku prskalicu. Tel: 060/073-000-8
Kupujem dvorednu sadilicu za duvan.
Golubinci. Tel: 062/964-55-08
Prodajem 2 prikolice kiperice Tehnostroj,
4 t nosivosti, u ekstra stanju, prikolicu
Dubrava nosivosti 3,5 t, trostrana kipa, plug
dvobrazni IMT 755, prekrupa~ kapaciteta
300 kg sa lulom, jednoredni bera~ Zmaj
214, 1986. godi{te, tanjira~u sa 28 diskova i
metalnim le`ajevima, tanjira~u sa 20 diskova i metalnim le`ajevima i otkupljujem poljoprivrednu mehanizaciju. Tel: 022/651-043,
060/651-0433
Prodajem 2 drlja~e za stoku, jedna sa
valjcima i od`a~ki prekrupa~. Tel:
063/8703-014
Prodajem leskova~ki plug od 12 coli.
[a{inci. Tel: 022/684-389, 060/0-684389
Prodajem sejalicu za `ito IMT sa 23 lule.
Tel: 022/351-070
Prodajem prikolicu za stoku. Tel:
022/2713-674
Prodajem Dubravin {pediter nosivosti
1,5 t. Tel: 022/662-174
Prodajem utovariva~ za bale i tifon. Tel:
021/758-078, 064/102-98-93
Prodajem frezu IMT 506, jako malo
kori{}ena, veoma povoljno. Tel: 022/718164
Prodajem prikolicu za motokultivator,
registrovana, cena 150 evra i nizalicu za
duvan, cena 250 evra. Tel: 022/741-219,
064/36-85-247
Kupujem bera~ Zmaj 221 bez bunkera.
Tel: 022/741-219, 064/36-85-247
Kupujem prikolicu Dubrava i bo~nu
kosa~icu na polugama. Berkasovo. Tel:
022/718-309
Prodajem pneumatsku sejalicu Beker u
odli~nom stanju. Tel: 065/24-41-560,
063/10-69-777
Prodajem setvosprema~ zahvat 2,90 sa
dva reda valjaka (Bresta~). Tel: 064/6668772
Prodajem bera~ Zmaj 220, vu~ni. Tel:
065/415-07-69
Prodajem tanjira~u sa 24 diska.
Man|elos. Tel: 063/551-635
Prodajem dvobrazni plug. Tel: 022/451088
Kupujem prikolicu dvosovinku sandu~aru
do 4 tone i kupujem prikolicu za
razbacivanje stajskog |ubreta do 4 tone.
Tel: 022/640-581, 064/375-19-25
"GEOPLAN-SREM"
D.O.O. ZA GEODEZIJU I [email protected]
Kancelarija: Sremska Mitrovica, Kraqa Petra I br. 5
Tel/faks: 022/626-566, 614-706
• SNIMAWE I IZRADA KATASTARSKO-TOPOGRAFSKIH PLANOVA
• SNIMAWE I IZRADA SITUACIONIH PLANOVA ZA PROJEKTOVAWE
• SNIMAWE OBJEKATA
• SNIMAWE SVIH VRSTA INSTALACIJA
• SUDSKA VE[TA^EWA IZ OBLASTI GEODEZIJE
• DEOBA PARCELA
• OSTALI POSLOVI U [email protected] I PRIMEWENOJ GEODEZIJI
E-mail: [email protected]
www.geodezija.com/GeoplanSm.html
Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje
zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,
cve}a i ukrasnog bilja.
Tel: 063/8334-064 i 063/589-780
Prodajem ku}u u centru ^alme
ili menjam za odgovaraju}i stan
u Sremskoj Mitrovici uz dogovor.
Tel: 064/4615-799
PRODAJEM
PEKARSKU PE] (DUVALJKU)
ZA PECIVO I BUREK SA 7 [email protected]
I 3 DASKE ZA FAMILLY PIZZA.
Tel: 064/46-15-799
Kupujem kabinu za Torpedo 45. Tel:
022/737-362
Kupujem cisternu za crpljenje osoke
kapaciteta do 3.500 litara i da je u dobrom
stanju. Tel: 022/436-227
Kupujem me{aonu za sto~nu hranu od
200 kg. Kuzmin. Tel: 022/664-775
Kupujem diskosnu tanjira~u za vinograd.
Tel: 063/109-46-96
Prodajem to~kove za prikolicu Zmaj,
balonke. Tel: 066/455-540
Kupujem prikolicu za razbacivanje stajskog |ubreta do 4 tone i prikolicu dvoosovinku sandu~aru ili kipericu iz Sremske
Mitrovice. Tel: 064/3751-925
Prodajem frezu sa prikolicom u odli~nom
stanju. Tel: 022/714-527
Kupujem kabinu za traktor T40. Tel:
022/737-362
Prodajem plug obrta~, 4 brazde. Tel:
062/360-370
Prodajem prikolicu za istovar stajnjaka
nosivosti 3.600 kg, slovena~ke
proizvodnje. Tel: 022/732-182, 063/8555-491
Prodajem krunja~-prekrupa~ i sto~nu
vagu. Nova Pazova. Tel: 060/71-81-529
Prodajem bera~ Zmaj 222. Tel: 065/41507-69
Prodajem nov {parta~ za repu. Tel:
022/650-315
Prodajem prekrupa~, melje i zrno i klip,
trofazni, snage 10 KW i plug Leopard. Tel:
066/97-05-728
Prodajem prikolicu za stoku i cisternu za
naftu od 3.000 litara. Tel: 022/444-103
Kupujem kabinu za traktor Torpedo. Tel:
022/737-362
Prodajem presu za baliranje. Tel:
061/219-36-41
Prodajem prikolicu za frezu, cena 150
evra. Tel: 022/672-452, 064/53-44-995
Prodajem levator Lifam i trofazni krunja~.
Tel: 063/83-68-768
Prodajem {parta~ ITM dvoredni, kabinu
za traktor 542 i plug Leopard. Tel: 064/1212-437
Prodajem prikolicu Kikinda kipericu, trobrazni plug i sejalicu za duvan. Tel: 063/1945-478
Prodajem sejalicu za kukuruz i soju
Maksikor. Veliki Radinci. Tel: 022/660247
Prodajem sejalicu Beker. Tel: 062/441560
Prodajem prskalicu Morava od 440 litara
i ispravne polovne delove za traktor IMT
533. Tel: 022/312-914
Prodajem rotacionu kosa~icu, tanjira~u
sa 24 diska, 2 drlja~e ~etvorokrilne.
Zasavica. Tel: 022/659-629
Menjam {iroke gume od traktora IMT
579 za uzane. Tel: 022/711-947
Kupujem roto frezu za Ferguson. Tel:
022/473-097
Prodajem ~etvororedni {parta~ Olt, cena
400 evra. Tel: 064/37-69-159
Prodajem Oltovu pneumatsku sejalicu,
{estorednu. Tel: 064/201-93-37
Prodajem polovne delove za traktore
IMT, Ursus i Rakovica. Tel: 022/461-719,
064/121-33-04
Prodajem plug IMT 758/2 i 35 aluminijumskih cevi za zalivanje. Jarak. Tel:
022/662-042
Prodajem sejalicu Majevica. Tel:
022/668-053, 063/749-41-69
Prodajem setvosprema~ zahvata 180 cm
slovena~ki i dvobrazni plug, niski klirens.
Tel: 061/165-60-75
Prodajem komu{aljku za kukuruz. Tel:
060/0-716-168
Prodajem dvobrazni plug 12 coli i ~etvororedni {parta~ Majevica, mo`e zamena za
stoku. Tel: 063/83-14-101
ZEMLJA,
PLACEVI,
ZEMLJA,
PLACEVI,
KU]E, KU]E,
STANOVI,
LOKALISTANOVI, LOKALI
Uzimam zemlju u zakup u Mitrovici i
Velikim Radincima. Pla}anje odmah. Tel:
069/3749-957
Uzimam zemlju u zakup u Sremskoj Ra~i
i Bosutu. Isplata odmah. Tel: 064/3060565
Prodajem ku}u u Erdeviku, Pinkijeva 52.
Tel: 011/6135-400, 060/4401-968
Prodajem ku}u u Sotu. Tel: 064/3933385
Prodajem ku}u u Erdeviku na 20 ari
placa. Tel: 064/9603-397
Prodajem njivu 43a kod Carskog
vinograda na [uljmana~koj glavici, vo}njak
44a u Grgurevcima. Tel: 022/2680-081
Prodajem 4 jutra zemlje u Morovi}u i 50
izrezanih hrastovih direka. Tel: 022/682205
Prodajem jutro i po zemlje na autoputu u
Ada{evcima preko puta oktan pumpe. Tel:
062/8684-024
Prodajem jutro zemlje u Jelencima. Tel:
064/2811-180
Prodajem ku}u u Privinoj Glavi. Tel:
022/715-499
Prodajem ku}u u Ilincima sa zemljom i
vo}njakom, voda, kupatilo, telefon, povoljno. Tel: 055/815-422
Prodajem vikendicu u Man|elosu na
placu 20 ari. Vikendica 42 m2, sve vrste vo}
a i vinova loza. Tel: 064/2188-185
Prodajem 93,5 ari zemlje u Ba~incima.
Tel: 064/9015-558
Prodajem jutro i po zemlje na autoputu u
Ada{evcima, potez Paljare. Tel: 062/8684-024
Prodajem livadu 19 ari u Berkasovu i
njivu 26 ari u Despotovcu pogodno za vo}
njak. Tel: 063/348-236
Prodajem dve njive u [idu, jedna
povr{ine 51 ar, druga 47 ari, pogodne za
vinograd ili vo}njak. Tel: 022/710-962
Prodajem industrijski plac od 33 ara na
ulazu u Sremsku Mitrovicu, struja, voda.
Tel: 063/520-277
Izdajem sobu za jednu devojku u Novom
Sadu, centar grada. Tel: 021/6331-033,
064/2234-770
Prodajem ku}u u Vrdniku, cena po
dogovoru. Tel: 022/466-102
12. oktobar 2012.
BESPLATNI MALI OGLASI
Prodajem 2 jutra i 15 ari zemlje u
Jarku. Tel: 064/2821-451
Prodajem ku}u u Bloku B u
Sremskoj Mitrovici sa prate}im
objektima i ba{tom.
Tel: 022/641-518
Prodajem 5 placeva u Belegi{u.
Tel: 022/361-089
Izdajem ili prodajem stan i lokal
u Sremskoj Mitrovici u Parobrodskoj
ulici. Tel: 022/684-269, 066/9705728
Prodajem 2 nova stana u Staroj
Pazovi, jedan u potkrovlju blizu centra, cena 550 evra (kvadrat), drugi
na prvom spratu, cena 750 evra
(kvadrat). Tel: 063/281-284
Prodajem ku}u povr{ine 80 m2
sa pomo}nim objektima u okolini
op{tine Sombor. Mo`e zamena za
ku}u u okolini Sremske Mitrovice.
Tel: 064/368-68-49
Prodajem plac u Be{enova~kom
Prnjavoru povr{ine 2.200 m2, 100
metara od jezera Beli kamen. Tel:
022/666-414, 060/6005-432
Prodajem ku}u u Grabovcima
povr{ine 120 m2 na 40 ari placa.
Tel: 063/7608-899
Prodajem ku}u u [idu blizu centra. Tel: 064/1379-388
Prodajem ku}u u Kukujevcima,
mo`e zamena za razne stvari. Tel:
022/742-842
Prodajem stan povr{ine 60 m2
na drugom spratu, sa gara`om u
naselju Jelice Stanivukovi} u [idu.
Tel: 064/3599-850
Prodajem vo}njak povr{ine 1
jutro i tri frtalja, pola pod `itom a
pola pod {ljivom. Tel: 022/666209
Prodajem ku}u u Ravnju na
placu od 50 ari. Tel: 022/651-018
Kupujem plac ili staru ku}u u
Irigu. Tel: 060/1428-160
Prodajem u Jarku kod Sremske
Mitrovice 4,5 hektara obradive zemlje. Tel: 061/1658-998
Prodajem plac u Sremskim
Karlovcima, sva dokumentacija,
uvedeni struja i voda. Mo`e zamena
za manji stan u Sremskoj Mitrovici ili
Novom Sadu. Tel: 063/82-72-646
Prodajem 2 jutra zemlje u
Ba~incima. Tel: 022/743-572
Prodajem ku}u sa svim prate}im
objektima u [idu. Tel: 064/36303-75
Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom
na Dunav (vikend zona). Plac 42
ara, 220 stabala {ljiva 12 godina
stare, asfaltni put, trofazna struja.
Cena 20.000 evra.
Mob: 063/592-235
Prodajem ku}u u Stejanovcima,
mo`e zamena za stan u Rumi. Tel:
022/454-560, 064/235-05-08
Prodajem plac u Golubincima
povr{ine 8 ari. Tel: 022/381-100
Prodajem plac u Sremskoj
Mitrovici povr{ine 5 ari, u naselju 25.
maj, zapo~eta gradnja. Tel:
065/243-45-79
Prodajem ku}u u Plati~evu. Tel:
022/451-088
Prodajem stan u Novom Sadu na
Detelinari. Tel: 022/630-320
Prodajem ku}u u [idu ili menjam
za Rumu ili Vrdnik. Tel: 064/08161-23
Prodajem 4 jutra zemlje u
Morovi}u. Tel: 022/682-205
Prodajem jutro zemlje u No}aju i
2,3 jutra u Ap{evcima ili menjam za
zemlju u
okolini [ida. Tel: 022/611-915,
060/428-14-20
Izdajem name{ten jednoiposoban stan sa terasom u Novom Sadu,
Bulevar Ja{e Tomi}a. Tel: 066/455540
Prodajem ku}u u Ilincima. Tel:
022/736-279, 064/469-20-85
Prodajem plac od 20 ari u Staroj
Pazovi, povoljno. Tel: 022/315760
Prodajem jutro zemlje u Staroj
Binguli.
Tel:
022/672-319,
064/490-61-85
Prodajem 9 jutara obradive zemlje u ataru Novog Slankamena i
prikolicu jednoosovinku. Tel:
022/554-912, 064/226-8-274
Prodajem ku}u u Vognju u centru na 25 ari placa. Tel: 022/431300
POLJOPRIVREDNI
POLJOPRIVREDNI PROIZVODI
PROIZVODI
Prodajem baliranu detelinu. Tel:
066/5154-165
Prodajem sadnice kalemljenog
rodnog belog duda i `alosni patuljci,
padaju}i dud. Srebrna medalja
2004.
Tel:
022/584-494,
064/3220-576
Prodajem bundeve. Imam taburice bele (Dobrinci). Tel: 022/453338
Prodajem kukuruz rod 2011, 5
do 6 tona. Tel: 022/743-444,
063/1051-926
Prodajem 4,5 tone okrunjenog
kukuruza. Tel: 022/631-495,
066/403-677
Prodajem 4 tone soje u zrnu.
Bosut. Tel: 022/687-388
12. oktobar 2012.
• Vaš poljoprivredni savetnik
• Novine koje Vas uvode
u savremeni agrobiznis
MARKETING
Tel/fax: 022/610-496
Mob: 064/1629-737
E-mail: [email protected]
Prodajem 7 tona kukuruza. Tel:
022/660-171
Kupujem detelinu. In|ija. Tel:
022/553-168
Prodajem 200-300 bala slame.
Tel: 060/0730-008
Prodajem oko 700 bala deteline.
Tel: 022/731-309
Prodajem 700 tona kukuruza
ekstra kvaliteta i kupujem nerasta
te`ine do 100 kg. Tel: 022/660-171
Prodajem 700 bala deteline. Tel:
022/731-309
Prodajem cisternu zapremine
3.000 litara, kori{}ena samo za
vodu. Tel: 064/18-53-053
Prodajem ve}u koli~inu kuvanog
paradajza. Tel: 064/56-922-41
Prodajem baliranu detelinu.
Martinci. Tel: 022/668-265
Prodajem soju. Tel: 064/11118-99
Prodajem otrebljene orahe. Tel:
022/472-155
Prodajem baliranu detelinu.
Va{ica. Tel: 022/731-414
Prodajem ve}u koli~inu soje.
Tel: 064/18-118-99
Prodajem ve}u koli~inu jabuke
za jelo ili rakiju. No}aj. Tel:
022/657-209
Prodajem baliranu detelinu. Tel:
022/477-634, 061/22-95-982
Prodajem 10 tona crnog luka.
Tel: 065/9-662-172
Prodajem 2 vagona sojine sa~me
od pro{le godine. Tel: 064/42020-11
Prodajem suncokret „Gricko“ i
baliranu slamu. Tel: 022/312-914
Prodajem rakiju {ljivovicu i viljamovku. Tel: 064/2576-881
Prodajem baliranu detelinu. [id.
Tel: 022/710-331
Prodajem baliranu detelinu.
Be{enovo. Tel: 022/666-168
Prodajem seno i detelinu u
rinfuzi. La}arak. Tel: 022/673-086
Prodajem ve}u koli~inu kuvanog
paradajza. 50 dinara litra. Tel:
064/5692-241
Prodajem belo vino i rakiju od
gro`|a. Tel: 022/718-113
Prodajem kupinovo vino. Tel:
064/1275-992
Prodajem ve}u koli~inu kukuruza. Tel: 022/438-135, 064/1576178
Prodajem 1200 bala deteline.
Tel: 064/1990-384
Prodajem prikolicu ~okova. Tel:
069/2935-456
Prodajem 50 litara rakije {ljivovice. Tel: 022/682-158, 064/2822215
Prodajem detelinu lucerku u
rinfuzi.
Tel:
022/661-188,
069/663-188
Prodajem 6 tona kukuruza u
zrnu. Tel: 066/403-677
Prodajem rakiju kajsiju, {ljivu i
lozu. Erdevik. Tel: 066/9022-487
Prodajem otrebljene orahe. Tel:
022/472-155
Freziram ba{te u Sremskoj
Mitrovici i okolini i kupujem stariji
auto sa prikolicom. Tel: 022/631495
Prodajemo ve}u koli~inu bundeva. Tel: 060/3174-726
Prodajem balirano seno. Tel:
022/640-245, 069/631-249
Prodajem baliranu detelinu. Tel:
022/630-874
Prodajem ve}u koli~inu gro`|a,
italijanski rizling. [id. Tel: 022/718113
Kupujem 2 prikolice kukuruza u
klipu. Tel: 063/8289-121
Prodajem rakiju komovicu u ve}
oj koli~ini. [id. Tel: 022/712-935
Kupujem rakiju komovicu, ve}u
koli~inu. Tel: 022/630-429
Prodajem ve}u koli~inu livadskog sena odli~nog kvaliteta,
skladi{teno u objektu. Tel:
063/7114-103
Prodajem kru{ke i {ljive.
Grgurevci. Tel: 022/2680-364
Prodajem zob. Tel: 022/732293
Prodajem ve}u koli~inu jabuka
za rakiju i baliranu detelinu. Tel:
022/657-209
Prodajem ve}u koli~inu balirane
deteline. Veliki Radinci. Tel:
022/660-065
Prodajem baliranu lucerku i
seme lucerke. Tel: 064/1386-914
Prodajem ve}u koli~inu kukuruza
koki~ara. Tel: 022/455-617
Prodajem 3 t soje. Tel: 022/557242, 060/5572-422
USLUGE,
POSLOVI
USLUGE,
POSLOVI
Tra`im posao vezan za poljoprivredne radove u [idu i okolini.
Tel: 065/4588-419
Slobodna `ena 56 g. tra`i posao
~uvanja dece, pomo} u ku}i i starima za stan, hranu i platu. Tel:
064/2589-691
Ozbiljan momak 26 godina, ima
iskustva sa traktorima, radio bi kod
po{tenih ljudi u poljoprivrednom
gazdinstvu uz sme{taj. Tel:
063/8804-231
Freziram ba{te i vo}njake u
Sremskoj Mitrovici i okolini i prodajem 6 tona kukuruza. Tel: 022/631495, 066/403-677
Orezujem vo}e kvalitetno i povoljno! Prodajem hromo cevi fi 110,
plug Vogel poluno{eni 4 brazde.
Tel: 065/5721-060
Orezujem vo}e uslu`no na teritoriji Sremske Mitrovice i okoline. Tel:
064/4841-401
^istim bunare. Tel: 015/424031, 060/0212-037
Izrada bakarnih cevi sa
priklju~cima, po merama i obliku
starih, povoljno. Tel: 061/6747076
Potrebna `ena za pomo} u ku}
i, stan i hrana obezbe|eni, plata po
dogovoru. Be{ka. Tel: 022/570104
Tra`im `enu za pomo} u ku}i u
Va{ici. Tel: 022/731-274
Vr{imo popravke svih poljoma{ina
i priklju~nih ma{ina. Tel: 064/0788-630
Vr{imo ma{insko bu{enje bunara
za vodosnabdevanje ili zalivanje.
Tel: 022/630-776, 063/501-318
Vr{imo popravke poljoma{ina,
traktorskih prikolica, itd. Tel:
064/14-41-951
DOMA]E
@IVOTINJE
DOMA]E
@IVOTINJE
Prodajem prasice te`ine oko 17
kg. Tel: 022/670-732, 064/1347132
Prodajem dva mu{ka teleta, blizanca, simentalske rase, starosti 2
meseca. Tel:
022/682-130,
064/3518-239
Prodajem ovca i ovna il de frans.
Tel: 063/469-016
Prodajem 15 komada prasica.
Tel: 022/682-071
Prodajem crveno-belu kravu i
tele `ensko. Tel: 064/4265-550
Prodajem kravu simentalku steona 8 meseci. Tel: 061/2129-291
Prodajem 3 teleta, 2 mu{ka i
`ensko, crveni hol{tajn. Tel:
022/743-071
Prodajem 2 rasna `enska jareta
oko 30 kg. Tel: 022/710-347
Prodajem 3 umati~ene steone
junice ili menjam za traktor. Tel:
064/1484-230
Prodajem umati~enu junicu ili
menjam za auto. Tel: 069/2762170
Prodajem 3 `enska juneta, simentalci te`ine od 180 do 250 kg.
Tel: 062/8277-201
Prodajem 7 ovaca i ovna. Mo`e
zamena za drva ili razno. Tel:
064/2494-505
Prodajem doma}e bele guske,
doma}e }urke i japanske guske.
Tel: 022/325-232
Prodajem tele simentalac staro 3
meseca. Tel: 062/9620-326
Prodajem kravu, crveno-beli
Hol{tajn, sve`a muzara. Tel:
022/666-170
Prodajem prasi}e. Tel: 022/660343
Prodajem 2 krma~e za klanje
te`ine oko 200 kg. Tel: 064/00213-53
Prodajem 4 jagnjeta. Tel:
022/669-102
Prodajem steonu kravu. Gibarac.
Tel: 022/2710-568
Prodajem alpske koze. Ruma.
Tel: 022/479-600, 064/211-40-68
Kupujem kravu. Tel: 022/681520
Prodajem 50 prasi}a te`ine
15-20 kg i konje lipicanere. Tel:
021/758-078, 064/102-98-93
Prodajem 3 krave, 2 junice, 2
kobile i 2 Dubravina {peditera od
1,5 t. Tel: 022/737-590, 063/83730-92
Prodajem 2 steone krave crnobeli Hol{tajn, mo`e zamena za
jalove i kamion za p~ele, staju 24
ko{nice. Tel: 022/432-169
Prodajem 12 ovaca i ovna rase
Virtemberg. Va{ica. Tel: 062/464918
Prodajem stado ovaca od 70
komada, vinterberg i il de france.
Tel: 062/222-135
Prodajem 6 steonih junica. Tel:
069/4754-216
Prodajem mu{ko tele crvenobelo, staro 2 nedelje. Bingula. Tel:
063/7431-244
Prodajem stado ovaca vinterberg i il de france i 2 ovna il de
france. Tel: 066/9454-396
Prodajem 4 jagnjeta. Martinci.
Tel: 022/669-102
Prodajem 3 visokosteone junice.
Tel: 061/6246-577
Prodajem 2 bika i stado ovaca.
Tel: 064/0423-538
Prodajem paunove i lova~ke
pse. Tel: 022/716-200
Prodajem kravu, steona 9 meseci, peto tele, daje 22-23 litre mleka.
Tel: 063/73-83-921
Prodajem starije krma~e,
suprasne. Tel: 022/732-116,
064/975-34-23
Prodajem mangulice za klanje
te`ine oko 100 kg. Tel: 022/657207
Prodajem junicu simentalku, 4
meseca steona. Tel: 062/9620326
Prodajem bele tovne pili}e.
Bingula. Tel: 022/753-976
Prodajem krma~u te`ine 250 kg
za klanje. Tel: 022/737-223
Prodajem kravu i tele. Ruma.
Tel: 022/472-444
Prodajem steonu kravu, treba da
se teli 1. avgusta. Tel: 066/205179
Prodajem kravu crveno belu.
Tel: 064/00-55-860
Prodajem koke nosilje. Tel:
022/2711-349
Prodajem mladu krma~u i 6 prasica tek opra{eni. Tel: 064/36-85247
Prodajem 5 ovaca, 6 jaganjaca i
1 ovna virtemberg. Tel: 064/31-59118
Prodajem male morke. Tel:
064/993-50-14
Prodajemo bele koko{ke i petlove iz mati~nog jata. Tel: 022/614125
Prodajem `ensko tele, ukr{teni
Simentalac i crveni Hol{tajn. Tel:
022/436-227
Prodajem crno-belu kravu. Tel:
022/432-169
Prodajem kozu i 2 jareta. Cena
povoljna. La}arak. Tel: 022/670768
Prodajem izno{ene koke nosilje.
Cena 150 dinara komad. Tel:
022/2711-349, 065/45-48-580
Prodajem paunove i paunice.
Tel: 064/21-50-110
Prodajem 5 komada sjagnjene
cigaje, 80 evra komad. Tel:
062/9620-326
Kupujem june te`ine oko 300 kg
za klanje. Tel: 064/29-24-216
Prodajem koze sa jaradima.
Kukujevci. Tel: 022/742-379
Kupujem neo~i{}ene neraste za
klanje. Tel: 061/310-16-84
Prodajem svinje i prasice mangulice. Tel: 063/236-558
ZALIVNI
SISTEMI
ZALIVNI
SISTEMI
Prodajem 10 aluminijumskih cevi
za navodnjavanje sa rasprskiva~ima.
Tel: 022/688-133
Prodajem pumpu za navodnjavanje Tomos. Man|elos. Tel:
022/681-664, 064/3311-638
Prodajem 30 cevi za navodnjavanje, aluminijumske, slovena~ke
proizvodnje. Tel: 022/465-808
Prodajem pumpu Morava za
zalivanje, ima 2 usisna i 2 potisna
creva. Veliki Radinci. Tel: 022/660016
Prodajem zalivni sistem za
navodnjavanje kompletan, plug
obrta~ dvobrazni Cron i plug dvobrazni leskova~ki, krunja~ sip na
kardan. Tel: 064/4944-907
Prodajem 4 plastenika du`ine 40
m i visine 8 m sa najlonom. Tel:
062/405-539
Prodajem aluminijumske cevi za
navodnjavanje, fi 70, 60 komada sa
prskalicama i 9 komada fi 50 sa
prskalicama. Tel: 064/4113-590
Prodajem cevi za navodnjavanje
fi 50, 9 komada sa prskalicama i 3
para krajeva cevi fi 70. Tel:
060/5840-183
Prodajem pumpu za zalivanje
marke Tomos, 2 kW. Tel: 022/640286
Prodajem pumpu Tomos za
navodnjavanje i cevi za sistem kap
po kap. Tel: 022/715-095
Prodajem tifon Fores pre~nika
90 mm, 420 cm, 2003. godi{te,
pumpa Bauer. Tel: 022/445-375,
063/1188-219
Prodajem Honda MIO 10, pumpu
kapaciteta 1100 l/min, benzinska.
Cena 400 evra. Tel: 022/312-740,
063/71-66-245
Prodajem cevi za navodnjavanje
pre~nika 70 i 90, kompletan sistem.
Radinci. Tel: 022/660-249
Ve ra~va, fi 110 i 3poklopca
zavr{na, Agrostroj. Tel: 064/2862562
Prodajem 50 cevi za navodnjavanje, pre~nik 70, 5 velikih agregata
za navodnjavanje i kombajnski
motor. Jarak. Tel: 022/662-306,
063/83-78-064
Prodajem sistem za navodnjavanje pre~nika 70 i 90 i pumpu, sve
kompletno. Tel: 022/660-016,
022/660-249
Prodajem 2 pumpe za navodnjavanje za povrtarstvo, jedna je
Tomos, vu~e 600 litara vode za
minut a druga je Honda koja vu~e
1100 litara za minut. Maradik.
Tel: 022/506-192, 064/16-45872
PLASTENICI,
PLASTENICI,
STAKLENICI
STAKLENICI
Staklenik 1100 m2 u radu.Tel:
063/535-179
Kupujem rasadnik 8 x 50 m sa
duplom
konstrukcijom.
Tel:
022/453-028
Plastenici alu konstrukcija 28x4,5
m. Tel: 063/85-11-323
Prodajem plastenik 12 x 4 m, 300
evra. Tel: 013/839-300
P^ELARSTVO
P^ELARSTVO
Prodajem med bagremov, lipov,
polen i dru{tva sa 10 ramova. Tel:
022/718-292 064/6522-453
Prodajem {umski med 350 din/
kg. Tel: 022/712-355
Prodajem 10 ko{nica sa p~elama.
Tel: 022/2710-130, 063/8574180
Prodajem 30 ko{nica sa p~elama.
Tel: 064/33-11-629
Prodajem 30 dru{tava p~ela.
Tel: 022/630-843, 064/66-11629
Prodajem 30 ko{nica sa p~elama.
Tel: 022/325-110, 063/81-61031
Prodajem p~ele sa ko{nicama.
Tel: 022/714-575
Prodajem LR ko{nice nove sa
p~elama ili menjam za razno. Tel:
063/574-211
Na prodaju vrcaljka za med, 3
rama. Ruma. Tel: 022/421-373
P~ele na LR mo`e i sa ko{nicama
+ 2 kom DD ko{nica. Tel: 064/3250-165
KU]NI
LJUBIMCI
KU]NI
LJUBIMCI
Hitno poklanjam `enku {arplaninca sa papirima, zbog odlaska u
inostranstvo. Tel: 031/154-001
Prodajem {tence Labradora.
Tel: 060/010-19-71
Sibirski haski, ekstra {tenad.
Tel: 065/6573-857
Pikinezeri stari preko dva meseca. Tel: 064/2159-053
Lesi mu{ko {tene odnegovano staro
osam meseci. Tel: 063/234-219
Prodajem ku~i}e pekinezera,
patuljaste pin~eve, nema~ke kratkodlake pti~are, lovne terijere, vakcinisani i revakcinisani. Dublje. Tel:
062/188-00-24
Prodajem {tence kratkodlakog
pti~ara. Tel: 022/716-200
Prodajem {tence nema~kog
kratkodlakog pti~ara. Tel: 022/716200
Prodajem {tene rotvajlera sa
rodovnikom i svim papirima. Mo`e i
neka zamena. Tel: 063/8084-678
MOTORNA
VOZILAVOZILA
MOTORNA
Prodajem juga 55, registrovan
godinu dana, plin, odli~na limarija i
motor. Cena 700 evra. Tel:
063/7659-856
Prodajem Mercedes 190D 85
god. u odli~nom stanju, tek registrovan. Tel: 065/2222-319
Prodajem Ford Fiestu 1.8 D
2001. god., klima, podiza~i, centralna brava. Tel: 064/2491-984
Prodajem Ladu Samaru. Tel:
060/4746-233
Prodajem Mercedes 200D, mo`e
zamena za prasice ili ogrevno drvo.
Tel: 063/1732-891
Prodajem Kadet Suza karavan,
1985. godi{te, registrovan do 2013.
godine, ugra|en plin, ura|en motor,
sve 4 nove gume. Tel: 062/8026902
Prodajem ili menjam za razno
automatik, ura|ena generalka, 82.
godi{te. Tel: 064/3751-925
Prodajem kombi MB 100D, nosivost 1 t. Mo`e zamena za ovce ili
suprasne nazimice. Tel: 022/461673, 063/402-744
Prodajem Golf II, turbo dizel,
~etvoro vrata, registrovan i ispravan.
Tel: 022/681-664, 062/317-987
Prodajem Opel Zafiru, kraj 2002.
godine, sva oprema. Tel: 022/711089, 064/2463-298
Prodajem kamion Zastava nosivosti 5 tona, registrovan, nove
gume. Tel: 022/630-843, 064/3311-629
Prodajem Opel Kadet, kocka
1,2, godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel: 064/14-69-263
Prodajem Opela Kadet 1.3, registrovan do slede}e godine. Tel:
064/356-03-73
Prodajem Opel Askonu, mo`e
zamena za Yuga po mogu}stvu sa
plinom. Tel: 022/314-128
RAZNO
RAZNO
Prodajem kazan za rakiju od 160
litara. Tel: 064/1734-144
Prodajem kalori~ni briket za
lo`enje pakovan u d`ambo vre}e od
1.000 kg. Uvoz iz Austrije. Tel:
062/314-330
Prodajem kazan za pe~enje rakije od 300 litara. Cena po dovoru.
Tel: 021/769-020
Prodajem dve duvaljke za `itarice ve}eg i manjeg kapaciteta. Tel:
060/0670-145
Prodajem silo frezu i nabija~ za
siliranje zrna kukuruza. Tel:
060/0670-145
Prodajem bagremove stubove
za vinograde, vo}njake, ogra|ivanje.
Tel: 062/314-330
Prodajem 2 komada kaveza za
koke nosilje sa svom opremom. Irig.
Tel: 022/462-644
Prodajem sve vrste uglja. Tel:
062/314-330
Kupujem soju u zrnu. Tel:
022/668-030
Prodajem vagu 1.500 kg, sto~na.
Tel: 062/9620-326
Prodajem 20 sanduka p~ela,
povoljno. Tel: 022/714-575
Prodajem kazan za rakiju od 100
litara i frezu za motokultivator od 9
KS. Tel: 061/2316-652
Prodajem cisternu zapremine
3.000 litara. Sremska Mitrovica. Tel:
022/625-827, 064/9132-691
Prodajem ~okove HITNO! Tel:
062/284-501
Prodajem me{aonu za sto~nu
hranu kapaciteta 200 kg. Tel:
022/650-323
Prodajem 30 buradi i metalnu
vagu koja meri do 2 tone. In|ija.
Tel: 063/8062-964
Kupujem baliranu detelinu. Tel:
065/5882-280
Prodajem ve}u koli~inu `ivinskog stajskog |ubriva. Tel:
063/7677-285
Prodajem kavez za koke nosilje,
kapaciteta 180 komada. Tel:
022/2716-377
Prodajem ~ardak od 6 metara. Tel:
022/710-973
Prodajem 2 kazana za rakiju, jedan
od 80 litara a jedan od 100 litara. Tel:
064/2407-330
Novi ekstruderi za soju kapaciteta
50 i 90 kg na sat. Cene 1.000 i 1.600
evra. Tel: 063/8131-289
Prodajem vagu, meri 1.500 kg. Tel:
062/9620-326
Prodajem komplet mlekaru i kavez
za 500 koka nosilja. Tel: 022/2680366
LI^NI
OGLASI
LI^NI
OGLASI
Razveden mu{karac, 40 godina,
`eleo bi da upozna `ensku osobu
za vezu. Tel: 061/1848-617
Tra`im slobodnog mu{karca od
55-60 godina. Tel: 061/1500-575
Tra`im slobodnu `enu. Imam 40
godina, iz Rume. Tel: 065/9641969
Imam 55 godina i tra`im `enu za
brak starosti od 45 do 50 godina za
`ivot na selu. Po`eljne `ene bez
dece i devojke. Tel: 064/3240685
Udovac, zaposlen, tra`i suprugu
za `ivot na selu od 42-48 godina.
Tel: 064/2594-550
Bosanac 35 godina tra`i Sremicu
radi braka (mo`e i kod nje), okolina
[ida. Tel: 064/3039-056
Penzioner iz [ida tra`i penzionerku do 60 godina iz [ida ili okoline. Tel: 022/710-375
Mu{karac 52 godine, zaposlen
tra`i `enu do 50 godina. Tel:
066/5124-617
Tra`im devojku za udaju od
25-30 godina. Tel: 063/8586-358
Udovac tra`i `enu do 50 godina
radi braka. Tel: 064/2137-006
Tra`im devojku do 40 godina
radi dru`enja i braka. Tel: 015/210083, 064/0277-346
Tra`im suprugu do 40 godina za
`ivot na selu. Tel: 064/5692-241
Tra`im `enu od 55-65 godina
radi braka. Radinci. Tel: 022/660314
19
20
12. oktobar 2012.
Download

Sremska poljoprivreda broj 1 12. oktobar 2012.