REFORMA ELEKTRO-ENERGETSKOG SISTEMA
Stanje u Srbiji
Dosadašnja politika plitkog odnosa prema energetskoj efikasnosti u Srbiji doveli
su do toga da:
• potrošnja primarne energije po glavi stanovnika u Srbiji je tri puta manja u
odnosu na države EU
• potrošnja električne energije po glavi stanovnika u Srbiji je dva puta manja u
odnosu na države EU
• u Srbiji se troši od tri do četiri puta više energije po jedinici proizvoda nego u
Evropi, jer Srbija proizvodi malo novih proizvoda i za njih troši puno energije
• Srbija je država koja električnu energiju koristi za grejanje
• Srbija sezonski troši 0,75 milijarde evra za grejanje
• energetski intenzitet (odnos između potrošnje energije i BDP) Srbije je velik i, u
odnosu na praksu u EU, dva do tri puta veći
• potpuno je zanemarena proizvodnja iz obnovljivih izvora; zelena energija
• Ugovorom o osnivanju energetske zajednice, Srbija je prihvatila obavezu da u
oblasti energetike primeni evropske direktive za povećanje udela obnovljivih
izvora energije i energetske efikasnosti
Ključni problemi u uspostavljanju kontinualne energetske efikasnosti u Srbiji su
loše procedure za donošenje propisa i definisanja državnih politika, koje po
automatizmu utiču na kvalitet propisa i politika, manjkavo sprovođenje zakona i
definisanih politika, neefikasno pravosuđe i državna uprava, izražena korupcija na svim
nivoima i prisustvo organizovanog kriminala. Izveštaji međunarodnih institucija ukazuju
na postojanje izrazite favorizacije pri vođenju državne politike, da je donošenje odluka
netransparentno i da je kvalitet samog procesa donošenja odluka manjkav. Posledično,
kada je proces loš, najčešče je i kvalitet takve politike nizak.
Javna preduzeća u sektoru energetike godinama unazad bila su feud političkih
partija kojima su upravljala nekompetentna i nestručna lica. Njihov jedini rezultat bio je
održavanje socijalnog mira zarad nesmetanog obavljanja destruktivne politike političke
elite na vlasti.
Preporuke za Srbiju
1
Energetika se zbog svog karaktera i svoje veličine može posmatrati kao
strategijski sektor u Srbiji. Njene mogućnosti najbolje se iskazuju kroz konstantnu i
rastuću potrebu za energijom na globalnom nivou.
Što se tiče mogućnosti za ulaganja u povećanje kapaciteta, uključujući i izgradnju
novih proizvodnih jedinica (kapaciteta), one su mnogobrojne. Takođe, otklanjanjem
dispariteta u ceni električne energije Srbija ima šanse za rast energetske efikasnosti u
postojećem sistemu kao i za veću proizvodnju iz obnovljivih izvora; „zelena energija“
(solarne ćelije/fotonaponske i termičke, bio-gorivo, vetrenjače) pruža mogućnosti. Sa
porastom cena „zelene energije“, investicije u ovom segmentu energetike postajaće sve
profitabilnije. Atraktivnost proizvodnje iz obnovljivih izvora pojačava činjenica da su oni,
u smislu okruženja, veoma prihvatljivi čime se uspostavlja kompatibilnost sa regulativom
EU i globalnim sporazumima (npr. Kyoto protokol). Povećanjem proizvodnih kapaciteta
koji koriste sopstvene energente izvesno se jača i ekonomska stabilnost i nezavisnost
zemlje.
Takođe, izvoz električne energije nosi za sobom neke prednosti koje se ogledaju
u nepostojanju troškova marketinga i brendiranja. Zbog visokog nivoa zaduženosti,
glavni model finansiranja ovog sektora treba da bude zajedničko ulaganje sa strateškim
partnerima. Preduslov za ovakav oblik finansiranja jeste stvaranje pogodnog ambijenta
koji podrazumeva institucionalne reforme i vladavinu prava.
Sa druge strane ovi sektori ne treba da budu feud političkih partija, već u njima
treba sprovesti mikroekonomske reforme kroz uvođenje korporativnog upravljanja.
Efektivno i etičko upravljanje povećava transparentnost i poverenje portfolio investitora
u lokalne kompanije (npr. EPS).
Jasna vizija reformi i podrška građana
Svesni smo činjenice da se razvijene evropske privrede energetskom
efikasnošću, na sistematski i institucionalan način, bave još od 70-tih godina prošlog
veka, tačnije još od perioda prve naftne krize iz 1973. godine. Zato je naš primarni
zadatak u ovom trenutk da nadoknadimo izgubljeno u periodu iza nas. U sektoru
energetike, koji se sa jedne strane može posmatrati kao platforma za tehnološki razvoj,
a sa druge kao mesto za investiranje i sidro tržišta kapitala, gde efikasnost ne zavisi
prevashodno od vlasništva, moramo sprovesti temeljne, duboke i korenite reforme.
Posledično, nacionalni prioriteti u oblasti energetike su:
2
•
•
•
•
•
•
•
afirmacija pravne države kroz novu regulativu kojom će se osujetiti kolizija
postojećih propisa sa uvedenim zakonima i regulativama,
jasno definisana pravila u proizvodnji, distribuciji i potrošnji energije,
organizovano, struktuirano, sistematično i trajno upravljanje parametrima
energetskih tokova,
stvaranje visokog nivoa svesti lokalnih donosilaca odluka i kapaciteta lokalne
samouprave da uspostavi i upravlja energetskim sistemima i efikasnošću;
korenite reforme u javnom sektoru i privatizacija Elektro-privrede Srbije,
nulta tolerancija korupciji i povećanje stepena ekonomskih sloboda,
afirmacija kompetencije profesionalaca i institucija u stvaranju i uvođenju
rešenja u cilju povećanja energetske efikasnosti po uzoru na razvijene
ekonomske privrede EU.
Ukoliko su građani u stanju da sagledaju korist od reformi, oni su i spremni da
podnesu ličnu žrtvu i da se suprotstave antireformskim grupama čija politika vodi
siromaštvu i bankrotu. Na taj način se susreću politička volja i javna podrška realnim
promenama.
Dobra vladavina i nova regulativa kao zamajac
Dobra vladavina podrazumeva „javno upravljanje bez zloupotreba i korupcije, uz
puno poštovanje vladavine prava“. Efikasno zakonodavstvo i regulatorna tela treba da
predstavljaju standard za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji. Institucionalnim
okvirima afirmiše se nedvosmislen, jasan i konzistentan okvir koji se sastoji od zakona
institucija koje kontrolišu primenu i sprovođenje zakona u oblasti energetike i
energetske efikasnosti.
Regulacija utiče na stopu prinosa. Nagle izmene regulative i kapriciozno
ponašanje regulatora utiču na umrtljavanje aktive, rast troškova održavanja privatne
svojine, rast rizika i rast troškova finansiranja. Država svojim merama i ponašanjem
regulatornih tela treba da bude aktivna na polju zaštite konkurencije kroz antimonopolističke regulative i borbe protiv korupcije kroz reforme mikromenadžmenta u
javnom sektoru i državnoj administraciji. Takođe, država mora da ima uticaj na razvoj
institucija zaštite konkurencije na privredni razvoj.
Sa druge strane, za očekivati je da će do većeg priliva novih investicija i
dokapitalizacije postojećih preduzeća u sektoru energetike doći ukoliko se smanji nivo
korupcije i poveća stepen ekonomskih sloboda. Stvaranjem pogodnog ambijenta
(denacionalizacija zemljišta, uklanjanje administrativnih barijera, liberalizacija tržišta)
nedvosmisleno se afirmišu inostrane kompanije za investiciona ulaganja u energetski
3
sektor Srbije. Uloga države se svodi na stvaranje uslova za veća inostrana ulaganja,
jačanje tržišta kapitala, obezbeđivanje pravne sigurnosti i regulativnu reformu kojom bi
se definisala jednaka pravila za sve učesnike. Posebnu pažnju treba posvetiti
programima praćenja investitora posle inicijalnog ulaganja (after-care) usvajanjem novih
zakonskih rešenja kako se ne bi ponavljao raniji scenario i kasnije dovodili u pitanje
procesi privatizacije.
Smatramo da je jedno od polaznih elemenata u unapređenju energetske
efikasnosti u Srbiji usvajanje (usklađivanje) i sprovođenje adekvatnih zakonskih rešenja
iz oblasti energetike koja bi u potpunosti bila usklađena sa propisima Evropske unije.
Najvažniji opšti akt za sve zemlje članice EU je Direktiva o energetskoj efikasnosti na
strani potrošnje energije i energetskih usluga 2006/32/EC. Već u prvom članu ovog akta
dat je zadatak: ekonomično unapređenje efikasnosti krajnje upotrebe energije putem
institucionalnog, finansijskog i pravnog okvira. Opšti cilj Direktive je ušteda energije od
9% u državama članicama EU do 2015. godine. (Cilj država EU je da do 2020. godine
ostvare 20% uštede energije, 20% proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, 20%
smanjenje emisije CO2 / "20-20-20-targets"). Naglašava se da se do cilja mora doći
korišćenjem ekonomičnih, praktičnih i razumnih mera.
Svesni smo da je uloga države u unapređenju energetske efikasnosti ogromna i
iz tog razloga svojim delovanjem ćemo uticati na:
-­‐ usvajanje pravnih okvira u oblasti energetske efikasnosti
-­‐ jasnu podelu odgovornosti državnih organa na različitim nivoima
-­‐ definisanje ciljeva u pogledu energetske efikasnosti
-­‐ definisanje akcionih planova sa konkretnim koracima primene i realizacije
Sve to mora da bude podržano odgovarajućim instrumentima (resursi, politička
podrška, podrška građana). Postojeći pravni okvir je potreban, ali ne i dovoljan. Zato
predlažemo izradu i usvajanje novog Zakona o racionalnoj upotrebi energije kojim bi
bile utvrđene potrebne tehničke mere i načini za njihovu realizaciju kao i sistem
praćenja primene mera i načini da se to finansira. Ovim zakonom bilo bi predviđeno
osnivanje posebne agencije pri resornom ministarstvu - Agencije za energetsku
efikasnost.
4
Agencija za energetsku efikasnost
SEEA – the Serbian Energy Efficiency Agency
Agencija bi doprinosila unapređenju društveno odgovornog ponašanja prema
energiji u svim strukturama države i društva predlaganjem podsticajnih mera za
povećanje energetske efikasnosti i promovisanjem značaja energetske efikasnosti, kao i
upravljanjem programima i projektima za racionalno korišćenje energije i veću upotrebu
obnovljivih izvora energije kao jednog od ključnih faktora održivog razvoja.
-­‐
-­‐
-­‐
-­‐
-­‐
-­‐
-­‐
-­‐
Agencija bi obavljala poslove u vezi sa:
pripremom predloga podsticajnih mera za povećanje energetske efikasnosti u
postupku pripreme Strategije razvoja energetike,
pripremom i predlaganjem programa i mera za podsticanje efikasnog i
racionalnog korišćenja energije, kao i praćenjem njihovog sprovođenja,
pripremom predloga za sprovođenje energetske efikasnosti, iskorišćavanje
obnovljivih izvora energije i mera zaštite životne sredine,
pripremom i predlaganjem tehničkih i drugih propisa koji se odnose na povećanje
energetske efikasnosti,
pripremom kriterijuma za ocenu efikasnosti uređaja u korišćenju energije i način
njihovog obeležavanja u skladu sa odgovarajućim međunarodnim propisima i
standardima,
organizovanjem, sprovo]enjem i praćenjem funkcionisanja sistema i realizacije
ciljeva sistema energetskog menadžmenta,
pružanjem finansijske i tehničke podrške u pripremi i realizaciji prioritetnih
projekata energetske efikasnosti
sprovođenjem konsultantske, savetodavne i edukativne aktivnosti u
promovisanju energetske efikasnosti.
Postojećim pravnim rešenjima veliki broj obaveza nametnut je resornom
Ministarstvu. Ovakvom raspodelom poslova stvara se obiman, trom i spor državni
aparat, finansiran od strane poreskih obveznika. Agencija bi svojim osnivanjem
preuzela veliki broj navedenih poslova, a finansirala bi se iz bužeta, a delom bi bila
samofinansirajuća (pristupni fondovi, projektna rešenja i dr.).
Privatizacija EPS-a
Preduzeća u energetskom sektoru, kao što je Elektro-privreda Srbije,
predstavljaju postizborni plen i feud političkih partija. Umesto korporativng, etičkog i
5
efikasnog, upravljanja u Elektro-privredi Srbije na snazi je partijsko upravljanje. Politička
elita nema želju i mehanizme za stvaranje ambijenta u kojem bi se moglo sprovesti
korporativno upravljanje. Restrukturiranje je postalo izraz u čijoj senci se kriju korupcija i
organizovani kriminal, a sve u cilju bogaćenja nekolicine nesavesnih funkcionera i
stvaranja ogromne štete poreskim obveznicima.
Koristeći postojeću industrijsku infrastrukturu, u dugom roku, Srbija se u
zatečenom ambijentu ne moža osloniti na sopstvene resurse u tehnološkom razvoju i
energetskoj efikasnosti, već su joj neophodne radikalne reforme. Ovakve reforme nisu
popularne ali su neophodne kako bi se ostvarili efekti koji mogu biti veoma korisni i
multiplikativni sa značajnim uticajem na rast privredne aktivnosti, standard građana i
dinamiziranje investicija u drugim industrijskim sektorima i uslugama.
Problemi Elektro-privrede Srbije i ključ za njihovo rešavanje
Da bi zadržala postojeći nivo proizvodnje, Elektro-privredi Srbije (EPS) su
neophodne velike finansijske investicije. Elektroprivreda Srbije proizvodi kao i u
predtranzicionoj 1989. godini, i ovom proizvodnjom se uglavnom zadovoljavaju domaće
potrebe, iako je industrijska proizvodnja danas za 60% manja nego te iste godine koja
se uzima kao reper najviše industrijske proizvodnje. EPS ima 85 milijardi dinara (€ 750
miliona) nenaplaćenih potraživanja, od čega stanovništvo duguje oko 55 milijardi dinara
(€ 490 miliona), a ostatak su dugovi privrede. Današnji organizacioni model EPS-a
nastao je u nekom drugom vremenu i projektovan za uslove koji ne odgovaraju realnom
stanju. Posledica tog modela EPS-a je nedovoljno održavanje i raubovanje sistema, kao
i nenaplaćena potraživanja i akumulirani gubici. Kompletan sistem funkcioniše sa
visokim troškovima što implicira skupu organizaciju, neefikasne usluge (spore,
rascepkane i neekonomične usluge udaljene od potrošača), nezadovoljstvo zaposlenih,
niska motivacija i demotivacija, nedovoljna znanja i obučenost, korupciju i organizovani
državni kriminal.
Za sprovođenje potrebnih mera neophodan je potpuni zaokret u rukovođenju
EPS-om. Iz tog razloga predlažemo formiranje menadžerskog tima koji bi bio dužan da
sprovede sledeće mere:
1. popisati i proceniti svu imovinu. Jasno odvojiti imovinu koja služi za obavljanje
delatnosti, od “mrtve” imovine. Popisati i sva prava korišćenja i imovinu koja je
data i uzeta u zakup;
2. popisati sva potraživanja i sporna potraživanja, kao i sve sudske i upravne
postupke koji se vode povodom imovine EPS-a;
3. popisati sva dugovanja i sve tužbe protiv EPS-a;
6
4. na osnovu popisa iz tačaka 1, 2, i 3 sastaviti realne finansijske izveštaje u skladu
sa međunarodnim računovodstvenim standardima;
5. izvršiti punu sistematizaciju svih radnih mesta. Otpustiti višak zaposlenih
(tehnološki višak) i nekvalifikovanu radnu snagu. Poboljšati moralno stanje
zaposlenih, uvesti kodeks ponašanja i edukovati kadar kroz razvoj perspektive
učenja i razvoja. Ovim merama bi se stvorila zdrava nematerijalna aktiva EPS-a;
6. sprečiti dalju krađu električne energije;
7. otkloniti disparitet u ceni električne energije čime bi se stvorila šansa za rast
energetske efikasnosti u postojećem sistemu kao i za veću proizvodnju iz
obnovljivih izvora: zelena energija;
8. razviti modele za naplatu duga;
9. ukinuti transferne cene unutar sistema EPS-a. Svaka elektrana treba da posluje
samostalno na tržišnim principima kao samostalna decentralizovana jedinica
jedne kompanije;
10. stvoriti jasne i jednostavne tehničke mogućnosti za priključenje bilo kog
proizvođača struje u sistem distribucije struje, kao i prodaju struje EPS-u ili bilo
kom drugom potrošaču;
11. stvoriti pretpostavke za različite lokalne distributere struje na zajedničkoj
infrastrukturi (win-win odnos);
12. prodati svu imovinu koja nije u funkciji obvaljanja primarne delatnosti ukoliko ona
utiče na povećanje rashoda.
Uvođenjem reda u EPS, sa jedne strane, i usvajanjem pravnih okvira i regulativa,
sa druge strane, stvara se prostor za privatizaciju EPS-a; privatizaciju samo
proizvodnih, ali ne i prenosnih delova ovog sistema. Pri tome u vlasničku strukturu EPSa mogu ući samo velike multinacionalne kompanije koje imaju dugogodišnje iskustvo i
ekspertizu upravljanja sličnim nacionalnim kompanijama.
Autori:
Dr Miloš Zdravković
Mr Željko Pavićević
7
Download

1 REFORMA ELEKTRO-ENERGETSKOG SISTEMA