BEZBEDNOST INDUSTRIJSKIH POSTROJENJA U PROPISIMA EU
I PROBLEMI U SPROVOĐENJU NACIONALNIH PROPISA
Jadranka Radosavljević, dipl.ing.tehnologije
Zorica Isoski, dipl.ing zaš.živ.sredine
Dr Dragoljub Todić
Aurora Green d.o.o., Beograd
Megatrend Univerzitet, Beograd
Lice za kontakt: Jadranka Radosavljević
Adresa: Balkanska 14/41, 11 000 Beograd
E-mail: [email protected]
U radu se ukazuje na osnovne propise EU i Republike Srbije u oblasti bezbednosti
industrijskih postrojenja i zaštite od industrijskih udesa. Analiziraju se procedure i neki
problemi koji su uočeni u tumačenju i primeni pojedinih nacionalnih propisa. Posebno se
naglašavaju određene dileme i problemi koje imaju operateri novih Seveso postrojenja,
odnosno kompleksa, prilikom dostavljanja obaveštenja i izrade Politike prevencije udesa ili
Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa. U radu se daje opis aktivnosti koje je dužan
da sprovede operater Seveso postrojenja, odnosno kompleksa, u kome se obavljaju aktivnosti
u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija, u jednakim ili većim
količinama od propisanih i prikazani su neki primeri uočenih problema prilikom izrade
propisanih dokumenata. Osnovni problemi u primeni postojećih propisa najvećim delom
proizilaze iz nepreciznosti pojedinih normi, postojanju pravnih praznina i neusklađenosti
pojedinih propisa međusobno.
Ključne reči: seveso postrojenja, industrijski udesi, Politika prevencije, Izveštaj o
bezbednosti, Plan zaštite od udesa, problemi u primeni.
1. UVOD
Industrijska postrojenja imaju značajan udeo u zagađivanju životne sredine, stoga je jedan deo
politike i prava EU u oblasti životne sredine orjentisan na primenu različitih mera u odnosu na
izvore emisija zagađujućih supstanci poreklom iz industrije. Ovo naročito kada su u pitanju
upravljanje opasnim hemikalijama i bezbednost industrijskih postrojenja. Seveso akcident
koji se dogodio 1976. godine u Italiji, u hemijskoj fabrici pesticida i herbicida, imao je
značajan uticaj na razvoj politike i regulative Evropske Unije (EU) u oblasti sprečavanja i
kontrole industrijskih zagađenja i upravljanja rizikom. Od tada pa sve do danas, u cilju
prevencije i smanjenja negativnih uticaja koje industrija ima ili može da ima na životnu
sredinu, preduzeto je mnoštvo različitih aktivnosti i donesen je veliki broj propisa i
dokumenata kojima se rguliše ova oblast. Savet Evopske Zajednice je 1982. godine doneo
Direktivu 82/501/EEC o opasnostima ozbiljnih udesa izvesnih industrijskih aktivnosti1
poznatiju kao „Seveso“ direktiva. Nakon preispitivanja akcidenata koji su usledili u godinama
posle donošenja napred pomenute direktive i njenih izmena i dopuna, 1996. godine, usvojena
je posebna Direktiva 96/82/EC o kontroli opasnosti velikih akcidenata koji uključuju opasne
supstance2 poznatija kao Seveso II Direktia. Ova direktiva, koja je tri puta menjana i
1
Council Directive 82/501/EEC of 24 June 1982 on the major-accident hazards of certain industrial activities
Council Directive 96/82/EC of 9 December 1996 on the control of major-accident hazards involving dangerous
substances (OJ L 10, 14.1.1997, p. 13–33)
2
dopunjavana, u potpunosti je zamenila prvobitnu Seveso direktivu i od 1999. godine odredbe
ove direktive su postale obavezne za industriju i javne vlasti država članca EU.3
Aktuelnost pitanja bezbednosti industrijskih postrojenja za Republiku Srbiju treba posmatrati,
prevashodno u svetlu procena o rizicima koje rad pojedinih industrijskih postrojenja sa sobom
nosi.4 Jedan o prvih (od osam) kratkoročnih prioriteta Republike Srbije u oblasti upravljanja
hemikalijama i zaštite od udesa, odnosi se na “uspostavljanje i unapređenje sistema
upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima … na osnovu razvijene regulative,
procedura i standarda usklađenih sa EU Acquis communautaire.”5 U tom smislu, generalno se
može reći da su u Republici Srbiji učinjeni značajni napori na planu unapređenja stanja u
oblasti bezbednosti industrijskih postrojenja. Osnovni izvor nacionalnog prava u oblasti
upravljanja rizikom u Republici Srbiji su Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br.
135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon i 43/2011 - odluka US) i Zakon o
vanrednim situacijama ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009).
Analizom usvojene zakonske regulative i procedura koje je dužan da sprovede operater
Seveso postrojenja, odnosno kompleksa, u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna
ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija, u jednakim ili većim količinama od
propisanih i pružanjem konsultantskih usluga na izradi propisanih dokumenata, uočeni su
različiti problemi sa kojma se susreću operateri.
2. POJAM „UDES“ I „SEVESO POSTROJENJE“
Kao što je već napomenuto, u cilju preduzimanja svih neophodnih mera za sprečavanje
hemijskih udesa, ograničavanje uticaja tih udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu kao
i u cilju stvaranja uslova za upravljanje rizikom, 2009. godine usvojene su izmene i dopune
Zakona o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon,
72/2009 - dr. zakon i 43/2011 - odluka US).6 Usvajanjem navedenih izmena kao i pratećih
podzakoskih akata7 u nacionalno pravo u potpunosti su implementirane odredbe Direktive
3
U vezi sa bezbednosti industrijskih postrojenja treba imati u vidu da je EU članica Konvencije o
prekograničnim efektima industrijskih udesa isto kao i Republika Srbija. Ciljevi Konvencije o prekograničnim
efektima industrijskih udesa su unapredjivanje medjunarodne saradnje radi zaštite ljudskog zdravlja i životne sredine
od posledica industrijskih udesa koji mogu imati prekogranične efekte, odnosno, njeni ciljevi su pružanje pomoći
državama stranama ugovornicama u sprečavanju izbijanja industrijskih udesa i adekvatnom reagovanju na njih. U
skladu sa tim, Konvencijom su regulisana pojedina osnovna pitanja iz sledećih oblasti: sprečavanje industrijskih
udesa koji mogu imati prekogranične posledice (uključujući i posledice udesa prouzrokovanih prirodnim
katastrofama), priprema za slučaj njihovog izbijanja, reagovanje u slučaju njihovog izbijanja, međunarodnu saradnju
vezanu za medjusobnu pomoć, istraživanje i razvoj, razmenu informacija i razmenu tehnologija u oblasti
sprečavanja, spremnosti i reagovanja na industrijske udese.
4
U Registru udesa za 2010. godinu registrovano je ukupno 20 udesa. Izveštaj o stanju životne sredine u
Republici Srbiji za 2011. godinu, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Agencija za
zaštitu životne sredine, Beograd, 2011. str. 166-171.
5
Nacionalni program zaštite životne sredine. Vlada Republike Srbije. Beograd, 2010.
http://www.ekoplan.gov.rs/src/7-Ostala-dokumenta-127-document.htm („Službeni glasnik RS”, broj 12/10), str.
90.
6
Odredbe zakona o zaštiti životne sredine koje se odnose na zaštitu od hemijskog udesa se ne primenjuju na:
vojna postrojenja; udese izazvane jonizujućim zračenjem; transport opasnih materija u drumskom, železničkom,
vodnom, vazdušnom i morskom saobraćaju, odnosno transport izvan kompleksa obuhvaćenih ovim zakonom,
uključujući utovar i istovar odnosno transport od i do drugih prevoznih sredstava na dokovima, pristaništima ili
ranžirnim stanicama; transport opasnih materija cevovodima uključujući i pumpne stanice, a izvan seveso
postrojenja, odnosno kompleksa obuhvaćenih ovim zakonom; udese pri istraživanju i eksploataciji mineralnih
sirovina, osim ako se sirovine hemijski i termički prerađuju ili skladište, a sadrže opasne materije u propisanim
količinama; lokacije deponija otpadnih materija, izuzev aktivnih otpadnih jalovišta uključujući veštačka jezera,
nasipe i brane, koje sadrže opasne materije, a naročito koje potiču od hemijske i termičke obrade minerala.
7
U daljoj proceduri izgradnje pravnog okvira u oblasti bezbednosti industrijskih postrojenja usvojena su tri
podzakonska akta i to: Pravilnik o sadržini obaveštenja o novom seveso postrojenju odnosno kompleksu,
96/82/EC o kontroli opasnosti velikih akcidenata koji uključuju opasne supstance (Seveso II
direktiva).
Prema odredbama Zakona o zaštiti životne sredine „udes jeste iznenadni i nekontrolisani događaj
koji nastaje oslobađanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija, obavljanjem aktivnosti pri
proizvodnji, upotrebi, preradi, skladištenju, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom čuvanju“8
Navedenim izmenama Zakona uveden je novi termin „Seveso postrojenje“. Seveso
postrojenje, odnosno postrojenje u kojem se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može
biti prisutna opasna materija u jednakim ili većim količinama od propisanih, jeste tehnička
jedinica unutar kompleksa gde se opasne materije proizvode, koriste, skladište ili se njima
rukuje.9 Postrojenje uključuje svu opremu, zgrade, cevovode, mašine, alate, interne koloseke i
depoe, dokove, istovarna pristaništa za postrojenja, pristane, skladišta ili slične građevine, na
vodi ili kopnu, a koje su nužne za funkcionisanje postrojenja. U vezi sa ovim je i pojam
„operater“ koji je definisan kao svako fizičko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima,
upravlja postrojenjem, odnosno kompleksom ili ga kontroliše ili je ovlašćen za donošenje
ekonomskih odluka u oblasti tehničkog funkcionisanja postrojenja. Pod „kompleksom“ se
podrazumeva prostorna celina koja je pod kontrolom operatera, gde su opasne materije
prisutne u jednom ili više postrojenja, uključujući pojedinačnu ili zajedničku infrastrukturu,
odnosno pojedinačne ili zajedničke aktivnosti.
3. OBAVEZE OPERATERA
Odredbama Zakona o zaštiti životne sredine (pre svega onim koje se odnose na „zaštitu od
hemijskog udesa, članovi 58-63) propisane su obaveze operatera i drugih subjekata. Između
ostalog, propisano je da su svi operateri seveso postrojenja dužni da preduzmu sve neophodne
mere za sprečavanje hemijskog udesa i ograničavanje uticaja tog udesa na život i zdravlje
ljudi i životnu sredinu kako bi se stvorili uslovai za upravljanje rizikom. Prema odredbama
člana 59. Zakona, operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa, u kome se obavljaju
aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija, u
jednakim ili većim količinama od propisanih10, dužan je da: Ministarstvu životne sredine,
rudarstva i prostornog planiranja, pre izrade Politike prevencije udesa, dostavi Obaveštenje o:
novom seveso postrojenju, odnosno kompleksu najmanje tri meseca pre početka rada;
postojećem seveso postrojenju, odnosno kompleksu najkasnije šest meseci od dana stupanja
na snagu zakona; postojećem seveso postrojenju, odnosno kompleksu čije su aktivnosti bile
takve da su opasne materije bile prisutne u količinama manjim od propisanih u slučaju
povećanja količina opasnih materija do količina propisanih u članu 58. zakona o zaštiti
životne sredine, najkasnije tri meseca od dana promene; trajnom prestanku rada seveso
postrojenja, odnosno kompleksa, kao i u slučaju modifikacije seveso postrojenja, odnosno
kompleksa, odnosno svakoj promeni koja može uticati na mogućnost nastanka hemijskog
udesa. Operater je takođe u obavezi da izradi Politiku prevencije udesa najkasnije šest meseci
po dostavljanju Obaveštenja kao i da izradi Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa: za
postojećem seveso postrojenju, odnosno kompleksu i o trajnom prestanku rada seveso postrojenja, odnosno
kompleksa ("Sl. glasnik RS", br. 41/2010), Pravilnik o sadržini Politike prevencije udesa i sadržini i metodologiji
izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa ("Sl. glasnik RS", br. 41/2010) i Pravilnik o listi opasnih
materija i njihovim količinama i kriterijumima za određivanje vrste dokumenta koje izrađuje operater seveso
postrojenja, odnosno kompleksa ("Sl. glasnik RS", br. 41/2010).
8
Član 3. stav 1, tačka 24. Zakona o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr.
zakon, 72/2009 - dr. zakon i 43/2011 - odluka US).
9
Radi identifikacije lokacija koje predstavljaju potencijalne rizike od hemijskog udesa, još 2008. godine je
napravljena Preliminarna lista Seveso II postrojenja sa ukupno 132 postrojenja koja podležu određenim
obavezama.
10 Pravilnik o listi opasnih materija i njihovim količinama i kriterijumima za određivanje vrste dokumenta koje
izrađuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa ("Sl. glasnik RS", br. 41/2010).
novo seveso postrojenje, odnosno kompleks, najmanje tri meseca pre početka rada; za
postojeće seveso postrojenje, odnosno kompleks, najkasnije u roku od osamnaest meseci od
dana stupanja na snagu zakona; za postojeće seveso postrojenje, odnosno kompleks čije su
aktivnosti bile takve da su opasne materije bile prisutne u količinama manjim od propisanih, u
slučaju povećanja količina opasnih materija do količina propisanih u članu 58. zakona o
zaštiti životne sredine, najkasnije šest meseci od dana promene.
U skladu sa odredbama člana 60a operater postrojenja koji ima obavezu da izradi Izveštaj o
bezbednosti i Plan zaštite od udesa11 podnosi zahtev za davanje saglasnosti na Izveštaj o
bezbednosti i Plan zaštite od udesa, zajedno sa tim dokumentima. Nadležni organ u roku od
sedam dana od dana prijema Izveštaja o bezbednosti, obaveštava podnosioca izveštaja,
zainteresovane organe i organizacije i javnost o vremenu12 i mestu javnog uvida, javnoj
prezentaciji13 , kao i o javnoj raspravi o Izveštaju o bezbednosti. Radi ocene Izveštaja o
bezbednosti i Plana zaštite od udesa ministar u skladu sa propisima kojima se uređuje državna
uprava, može rešenjem imenovati posebnu radnu grupu - tehničku komisiju.
Jednom urađen Izveštaj o bezbednosti periodično se pregleda i po potrebi ažurira: 1)
najmanje svakih pet godina; 2) samoinicijativno ili na zahtev ministarstva nadležnog za
poslove životne sredine zbog novih činjenica do kojih se došlo na osnovu analize drugih
hemijskih udesa ili izbegnutih udesa. Jedna od obaveza operatera je i da u slučaju promene
prirode ili količine opasne materije ili usled modifikacije procesa rada i drugih promena, koje
su od značaja sa aspekta nastanka hemijskog udesa, ministarstvu nadležnom za poslove
životne sredine, dostavi izmenjen Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa. Ukoliko se
izmene odnose na modifikaciju postrojenja ili skladišta, operater mora izvršiti napred
navedene izmene pre sprovođenja tih modifikacija.
4. OBAVEZE OPERATERA SEVESO POSTROJENJA I PROBLEM
DEFINISANJA NOSIOCA OBAVEZA
Za sprovođenje propisa poseban značaj imaju jasne i precizne definicije pojedinih pojmova.
Terminološki problemi uočeni kod primene zakona značajni su ne samo po pitanju definicije
već imaju svoje implikacije u praktičnoj primeni.
Sva fizička i pravna lica, čija je delatnost ili aktivnost identifikovana članom 29. i 58. Zakona
o zaštiti životne sredine (operateri Seveso postrojenja, odnosno kompleksa), dužni su da
preduzmu sve neophodne mere za sprečavanje hemijskog udesa i ograničavanje uticaja tog
udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu u cilju stvaranja uslova za upravljanje rizikom.
Pravilnikom o listi opasnih materija i njihovim količinama i kriterijumima za određivanje
vrste dokumenta koje izrađuje operater Seveso postrojenja, odnosno kompleksa (Sl. glasnik
RS br. 41/2010) i Uputstvom za određivanje vrste dokumenta koje izrađuje operater Seveso
postrojenja (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, avgust 2010.) dati su
kriterijumi za određivanje da li neki operater predstavlja Seveso postrojenje i kriterijumi za
određivanje vrste dokumenata koje treba da izradi.
Kriterijumi za izradu dokumenata Politika prevencije udesa ili Izveštaj o bezbednosti i Plan
zaštite od udesa određuju se na osnovu količina datih:
- Listom opasnih materija i njihovih graničnih količina i
- Listom klasa opasnosti i graničnih količina opasnih materija.
11
Plan zaštite od udesa operater je dužan da pregleda, testira i po potrebi ažurira najmanje svake tri godine.
Javna rasprava može se održati najranije dvadeset dana od dana obaveštavanja javnosti.
13
Na postupak javnog uvida, prezentacije i javne rasprave o Izveštaju o bezbednosti shodno se primenjuje
propis o postupku javnog uvida, prezentacije i javne rasprave o studiji procene uticaja na životnu sredinu.
12
U Listi opasnih materija i njihovih graničnih količina date su određene imenovane materije sa
graničnim količinama izraženim u tonama (tabela 1 u navedenom Pravilniku).
Izvod iz Tabele 1 (navedene su samo neke od opasnih materija iz liste):
OPASNE MATERIJE [CAS BROJ]
Proizvodi od nafte:
a) benzini i primarni benzini
b) kerozini (uključujući reaktivna goriva za avione)
c) gasna ulja (uključujući dizel gorivo, ulja za loženje i mešavine
gasnih ulja)
Tečni veoma lako zapaljivi gasovi (uključujući TNG) i prirodni
gas
granične količine u tonama
Kolona 1
Kolona 2
2 500
25 000
50
200
U Listi klasa opasnosti i graničnih količina opasnih materija navedene su određene osobine
opasnosti opasne materije sa takođe graničnim količinama izraženim u tonama (tabela 2 u
navedenom Pravilniku).
Izvod iz Tabele 2 (navedene su samo neke od osobina iz liste):
KLASE OPASNOSTI
Eksplozivno kada supstanca, smeša ili proizvod spada pod UN/ADR
podklasu 1.4
Eksplozivno kada supstanca, smeša ili proizvod spada u neku od UN/ADR
podklasa: 1.1, 1.2, 1.3, 1.5, ili 1.6 ili ima oznaku rizika R2 ili R3
GRANIČNE
KOLIČINE U
TONAMA
Kolona Kolona
1
2
50
200
10
50
Zapaljivo
5 000
50 000
Lako zapaljivo
Lako zapaljive tečnosti
50
5 000
200
50 000
Veoma lako zapaljivo
10
50
Prilikom proračuna količina opasnih materija, računa se maksimalna zbirna količina opasne
materije koja se u jednom momentu može naći na lokaciji: u skladištu, proizvodnji,
instalacijama...
Obaveza izrade propisanih dokumenata zavisi od toga da li operater pripada grupi Seveso
postrojenja nižeg reda14 (Izveštaj o bezbednosti) ili višeg reda15 (Izveštaj o bezbednosti i Plan
zaštite od udesa ).
14 Ukoliko operater na svojoj lokaciji ima jednu ili više opasnih materija navedenih u Tabeli 1 u količinama
većim ili jednakim od količine navedene u koloni 1, a manje od količine navedene u koloni 2 ili pak, ako na
lokaciji ima opasne materije sa svojstvima klasifikovanim u Tabeli 2 u količinama jednakim ili većim od
količina navedenih u koloni 1, a manje od količine navedene u koloni 2, onda on pripada seveso postrojenju
nižeg reda.
15 Ukoliko operater na svojoj lokaciji ima opasne materije u količinama većim ili jednakim sa količinama
navedenim u koloni 2. Tabele 1, odnosno Tabele 2, onda on pripada seveso postrojenju višeg reda.
Česta pojava nedorečenosti zakonskih propisa predstavlja jedan od problema koji operatere
dovodi u situaciju da nisu sigurni na koji način iste da primene na svoje poslovanje.
Primena zakonske regulatve koja se odnosi na zaštitu od hemijskog udesa je jasna kada jedan
operater upravlja seveso postrojenjem. Međutim u praksi se može javiti sledeća situacija:
Vlasnik kompleksa skladišnog prostora za skladištenje opasnih materija može da izda u zakup
delove kompleksa tj. skladišne rezervoare različim preduzećima koja će skladištiti različite
količine i vrste opasnih materija. U ovom slučaju postavljaju se dva pitanja: Prvo pitanje, ko
je u ovom slučaju oprater seveso postrojenja, a drugo, da li se ceo kompleks posmatra kao
celina (prilikom proračuna količina tj. da li se u obzir uzimaju ukupne količine opasnih
materija koje se nalaze na celom kompleksu) ili svaki zakupac posmatra samo svoj deo
kompleksa tj. skladišta i razmatra količine opasnih materija koje se tu nalaze?
Ukoliko se posmatra ceo kompleks, kao što je napred navedeno, računaju se ukupne količine
opasnih materija koje se u njemu nalaze, i u tom slučju će se najverovatnije raditi o Seveso
postrojenju višeg reda koje je u obavezi da izradi Plan zaštite od udesa i Izveštaj o bezbenosti.
Takođe se postavlja pitanje ko će biti operater u ovom slučaju, vlasnik objekta, neki od
zakupaca ili svi zajedno.
5. PRAVNE PRAZNINE U DELU KOJI SE ODNOSI NA DAVANJE
SAGLASNOSTI NA IZVEŠTAJ O BEZBEDNOSTI I PLAN ZAŠTITE OD
UDESA
Jedan od problema u primeni važećih propisa odnosi se na član 60g i 60d Zakona. Da bi
Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja izdalo saglasnost na Izveštaj o
bezbednosti, odnosno na Plan zaštite od udesa, operater mora da obezbedi i dokaže da su
ispunjeni određeni zahtevi propisani članom 60g i 60d zakona o zaštiti životne sredine. Dakle,
operater je dužan da u Izveštaju o bezbednosti dokaže da je: 1) ustanovio odgovarajuću
politiku i utvrdio sistem za upravljanje bezbednošću radi njene primene; 2) prepoznao
opasnost od hemijskog udesa i preduzeo potrebne mere radi prevencije nastanka hemijskog
udesa, odnosno ograničavanja posledica tog udesa na ljude i životnu sredinu; 3) vodio računa
o bezbednosti i pouzdanosti pri projektovanju, izgradnji, upravljanju i održavanju svih
postrojenja i skladišnih prostora, opreme i infrastrukture koje su povezane sa opasnostima od
hemijskog udesa; i 4) prihvatio i u Izveštaj o bezbednosti uneo opravdane primedbe i predloge
javnosti. Pored toga, operater je dužan da u Planu zaštite od udesa dokaže da je: predvideo i
obezbedio sprovođenje svih neophodnih mera za ograničavanje i kontrolu hemijskog udesa,
radi ublažavanja posledica tog udesa na ljude, životnu sredinu i imovinu; predvideo i
obezbedio način dostavljanja informacija nadležnim organima i široj javnosti; predvideo
odgovarajuće mere čišćenja, sanacije i rekultivacije životne sredine nakon hemijskog udesa;
obradio dovoljno podataka za izradu planova zaštite od hemijskog udesa na nivou Republike
Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave (eksternih planova).16
Uzimajući u obzir navedene obaveze operatera, postavlja se pitanje na koji način operater
novog seveso postrojenja dokazuje da je obezbedio sprovođenje svih neophodnih mera za
ograničavanje i kontrolu hemijskog udesa.
Pravilnikom o sadržini Politike prevencije udesa i sadržini i metodologiji izrade Izveštaja o
bezbednosti i Plana zaštite od udesa, članom 8. propisano je da Plan zaštite od udesa sadrži: „1)
rezime Izveštaja o bezbednosti koji sadrži: (1) procenu rizika u postrojenju; (2) procenu rizika u
okolini; 2) organizacionu strukturu sa nadležnostima, odgovornostima i ovlašćenjima;....“
16
U slučaju kada nisu ispunjeni napred navedeni uslovi za saglasnost na dokumenta, nadležni ministar donosi
rešenje kojim se zabranjuje rad ili puštanje u rad seveso postrojenja, odnosno kompleksa ili dela postrojenja,
odnosno kompleksa i skladišnog prostora.
U Prilogu 2. Metodologija izrade plana zaštite od udesa definian je sadržaj tačke 2) Plana zaštie od
udesa: „Daje se organizaciona struktura operatera postrojenja u toku redovnog rada u obliku
blok šeme, na kojoj je prikazana hijerarhija od najvišeg do najnižeg nivoa. U drugoj šemi se
prikazuju organizacione jedinice operatera sa rukovodiocima, imenima učesnika u udesu sa
nadležnostima, dužnostima i odgovornostima u toku redovnog rada postrojenja kao i u
slučaju udesa. Posebno se prikazuju organizacione jedinice koje rade sa opasnim materijama
(proizvodne, transportne, skladišne, tehničkog održavanja, upravljanje kvalitetom i dr.) a koje
su u vezi sa sistemom bezbednosti postrojenja (nadzor, zaštita na radu, protivpožarna zaštita,
vatrogasne jedinice, fizičko-tehničko obezbeđenje i dr). Tabelarno se prikazuju podaci o
koordinatoru plana zaštite i zameniku koordinatora plana zaštite sa brojevima telefona
(službeni, mobilni, privatni). Operater svojom odlukom u pisanoj formi određuje i upoznaje
sva lica o njihovim nadležnostima, odgovornostima i ovlašćenjima u slučaju udesa.“
Imajući u vidu da operater novog seveso postrojenja Plan zaštite od udesa mora da dostavi
najmanje tri meseca pre početka rada, postavlja se pitanje na koji način da obezbedi napred
navedene podatke o organizacionoj jedinici tj. imenima učesnika, brojeve telefona i sl. kada
postrojenje još nije počelo sa radom i još uvek nema zaposlenih lica. Takođe, postavlja se
pitanje u kom stupnju izgradnje novog postrojenja je neophodno da operater dobije saglasnost
na Plan i Izveštaj. Da li pre ili nakon dobijanja upotrebne dozvole tj nakon odredjenog perioda
rada postrojenja kako bi mogli da se dostave napred navedeni podaci tj.dokazi.
6. BEZBEDNOST INDUSTRIJSKIH POSTROJENA KOJA NISU SEVESO
POSTROJENJE ALI KOJI IMAJU OPASNE MATERIJE
Zaštita od hemijskog udesa kod industrijskih postrojenja koja imaju značajne količine opasnih
materija na svojoj lokaciji, ali koja nisu seveso postrojenja, tj. imaju manje količine opasnih
materija od propisanih Pravilnikom o listi opasnih materija i njihovim količinama i
kriterijumima za određivanje vrste dokumenta koje izrađuje operater seveso postrojenja,
odnosno kompleksa ("Sl. glasnik RS", br. 41/2010), uređena je Zakonom o vanrednim
situacijama ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009) i nalazi se u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih
poslova.
Uzimajući u obzir delatnost kojom se bavi, vrstu i količinu opasnih materija i objekte koje
koristi, privredno društvo i drugo pravno lice ima obavezu da sačini i Ministarstvu unutrašnjih
poslova dostavi Plan zaštite od udesa i da u skladu sa tim dokumentom, preduzme mere za
sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja udesa na život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i
životnu sredinu.
Privredno društvo i drugo pravno lice koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti
prisutna jedna ili više opasnih materija u propisanim količinama, koje upravlja objektima
specifične delatnosti sa aspekta povišenog rizika po život i zdravlje ljudi od nesreća i
terorističkih aktivnosti, pre izrade Plana zaštite od udesa, dužno je da Ministarstvo unutrašnjih
poslova obavesti o sledećim promenama i prema rokovima dostavljanja, i to:
1) o organizacionoj promeni, novom postrojenju ili objektu - najkasnije tri meseca pre
promene, odnosno početka rada;
2) o povećanju količina opasnih materija od manjih do količina utvrđenih propisom i o
promeni namene objekta - najkasnije 30 dana od dana povećanja količine, odnosno nastale
promene;
3) o prestanku rada društva, postrojenja ili objekta, kao i o modifikaciji postrojenja, promeni
količine, prirode i fizičkog oblika opasnih materija, promeni postupka u načinu korišćenja
opasnih materija ili drugoj promeni koja može uticati na mogućnost nastanka udesa najkasnije trideset dana od nastale promene.
Takođe, obaveza privrednog društva i drugog pravnog lica je da o trajnom prestanku ili
konzervaciji postrojenja zbog dužeg prekida rada, odmah obavesti nadležno Ministarstvo.
Član 80. Zakona o vanrednim situacijama propisuje sledeće:
„Privredno društvo i drugo pravno lice dužno je da izradi i dostavi Ministarstvu Plan zaštite
od udesa:
1) koje se prvi put registruje za obavljanje poslova i aktivnosti sa opasnim materijama,
najmanje tri meseca pre puštanja u rad pogona i postrojenja;
2) koje već obavlja poslove i aktivnosti sa opasnim materijama, za nove pogone i postrojenja
najmanje tri meseca pre puštanja u rad;
3) koja već obavljaju poslove i aktivnosti sa opasnim materijama, za postojeća postrojenja
najkasnije šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona;
…”
Sobzirom da je Zakon o vanrednim situacijama na snazi od 06.01.2010. godine, od kada su na
snazi i odredbe članova 146, 147. i 151., kojima je između ostalog, predviđeno da Vlada i
ministar donesu bliže propise17 za sprovođenje ovog zakona u roku od šest meseci od dana
stupanja na snagu zakona, do danas, dve godine od donošenja zakona, ovi propisi još nisu
doneti. U nedostatku ovih propisa primenjuju se propisi doneti na osnovu zakona koji prestaju
da važe danom početka primene Zakona, ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama Zakona o
vanrednim situacijama.
Takođe, prema odredbama člana 148. napred navedenog zakona privredna društva i druga
pravna lica dužna su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu propisa iz člana 146.
stav 2. Ministarstvu unutrašnjih poslova, dostave obaveštenje o postrojenju, objektu i količini
opasnih materija, a u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovih propisa i izveštaj o
bezbednosti i plan zaštite od udesa iz čl. 76.18 i 78.19 ovog zakona.
Iz svega navedenog mogu se javiti određeni problemi zbog činjenice da nisu doneti
podzakonski propisi u rokovima koji su predvijeni i na koje se u Zakon poziva, a njihovo
korišćenje je obavezujuće.
7. ZAKLJUČAK
Smatra se da je zakonodavstvo Republike Srbije u oblasti bezbednosti industrijskih
postrojenja značajano unapređeno izmenama i dopunama iz 2009. godine a u svetlu
usaglašavanja sa propisima EU u ovoj oblasti. Nacionalnim propisima su definisane obaveze
operatera i drugih subjekata sistema zaštite životne sredine. Međutim, utvrđeno je da postoji
nekoliko pitanja koja nisu precizno regulisana zbog čega se pojavljuju problemi u
sprovođenju propisa. Ova pitanja su naročito značajna imajući u vidu složenost problematike i
17
Član 73., stav 3. zakona o vanrednim situacijama: „Bliže propise o vrsti i količini opasnih materija, objektima
i drugim kriterijumima na osnovu kojih se sačinjava Plan zaštite od udesa i preduzimaju mere iz stava 1. ovog
člana donosi ministar“ i član 79. stav 4. zakona: „Bliže propise o načinu izrade i sadržaju Plana zaštite od udesa
iz st. 1. i 2. ovog člana donosi ministar“.
18
Član 76. zakona o vanrednim situacijama: „Ministarstvo, na osnovu obaveštenja i podataka prikupljenih u
skladu sa zakonom, kao i utvrđene procene rizika od aktivnosti privrednih društava i drugih pravnih lica koje
mogu izazvati udes, obaveštava o opasnostima od udesa u što kraćem roku nadležne organe Republike Srbije,
kao i organe autonomne pokrajine i organe jedinica lokalne samouprave nadležne na području koje može biti
zahvaćeno efektima udesa.“
19
Član 78. zakona o vanrednim situacijama : „Ministarstvo, na osnovu Plana zaštite od udesa, izrađuje i vodi
registar pravnih lica koja proizvode, prerađuju, koriste i skladište opasne materije.
Registar sadrži popis, vrstu i količinu opasnih materija (skladišne kapacitete), podatke o raspoloživim sredstvima
i opremi za zaštitu i intervenisanje, o nastalim udesima, o merama koje su preduzete po izvršenom
inspekcijskom nadzoru i druge podatke od značaja za procenu verovatnoće nastanka udesa.
Bliže propise o sadržaju i načinu vođenja registra privrednih društava i pravnih lica iz stava 1. ovog člana donosi
ministar.“
moguće posledice nedosledne primene zakona i podzakonskih propisa. Potrebno je
preduzimanje odgovarajućih mera kako bi se problemi u ovoj oblasti, kao i slični problemi u
drugim oblastima, na odgovarajući način predupredili. Ovo pre svega kroz usavršavanje
procedure donošenja propisa, sistematsko praćenje primene i periodične analize efekata
primene istih.
8. LITERATURA
1. Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2011. godinu, Ministarstvo
životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Agencija za zaštitu životne sredine,
Beograd, 2011. str. 166-171.
2. Nacionalna strategija zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama ("Sl. glasnik RS",
br. 51/2011)
3. Nacionalni program zaštite životne sredine. Vlada Republike Srbije. Beograd, 2010.
http://www.ekoplan.gov.rs/src/7-Ostala-dokumenta-127-document.htm
(„Službeni
glasnik RS”, broj 12/10)
4. Pravilnik o sadržini obaveštenja o novom seveso postrojenju odnosno kompleksu,
postojećem seveso postrojenju, odnosno kompleksu i o trajnom prestanku rada seveso
postrojenja, odnosno kompleksa ("Sl. glasnik RS", br. 41/2010)
5. Pravilnik o sadržini Politike prevencije udesa i sadržini i metodologiji izrade Izveštaja
o bezbednosti i Plana zaštite od udesa ("Sl. glasnik RS", br. 41/2010)
6. Pravilnik o listi opasnih materija i njihovim količinama i kriterijumima za određivanje
vrste dokumenta koje izrađuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa ("Sl.
glasnik RS", br. 41/2010).
7. Todić, D., Vodič kroz EU politike – Životna sredina, Evropski pokret u Srbiji,
Beograd, 2011.
8. Todić, D., Isoski, Z., Harmonizacija nacionalnih propisa u oblasti životne sredine sa
propisima EU i pravne praznine u nacionalnim propisima, u Ilić, P., (ur) Zaštita i
zdravlje na radu i zaštita životne sredine, Zbornik radova sa naučno-stučnog skupa sa
međunarodnim učešćem, Banja Luka, 2009, str. 875-884.
9. Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr.
zakon, 72/2009 - dr. zakon i 43/2011 - odluka US)
10. Zakon o vanrednim situacijama ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009)
11. Zakon o hemikalijama („Službeni glasnik RS“, br. 36/09, 88/10)
12. Uputstvo za određivanje vrste dokumenata koje izrađuje operater seveso postrojenja
(Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, avgust 2010.)
Download

Bezbednost industrijskih postrojenja u propisima EU