TEMA BROJA
Dobrovoljno
zdravstveno
osiguranje
Piše: Milica Gojković
Preko firme
do polise
„„ Oko 30 odsto zdravstvenih troškova građani Srbije plaćaju iz svog džepa, dok
se ostatak pokriva iz doprinosa. Kako najbolje iskoristiti tu trećinu novca koja
završi u privatnim klinikama, a da budu zadovoljni i građani i osiguravajuće
kuće i privatna lekarska praksa? Kolektivna osiguranja koja sponzoriše
poslodavac trenutno su jedini način za širenje dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja, ali prvo je potrebno da država prestane da premiju tretira kao
deo dohotka i time je oporezuje. Drugi korak bi mogao biti uključivanje
privatnog sektora u Fond zdravstvenog osiguranja čime bi polise građanima
bile primamljivije
N
a sreću ili na nesreću – prilično
niska participacija pri lekarskim
pregledima zapravo je glavni “krivac” što je dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji zanemarljivo.
Na sreću – jer bi sa ovako niskim životnim standardom građanima samo još falilo da umesto pola evra plaćaju oko sedam
evra participaciju prilikom zdravstvenog
pregleda kao što je, primera radi, u obavezi jedan Parižanin, pa mu se zato više
isplati da kupi polisu.
Na nesreću – za osiguravajuće kuće
u Srbiji kojima bi “paprenije” dopunsko osiguranje od participacije u velikoj
meri povećalo broj polisa, pogotovo što za
neke druge, znatno skuplje usluge neće još
dugo moći da računaju na srpske klijente.
­ aime, u Srbiji gotovo i da ne postoji sloj
N
koji bi sebi mogao dozvoliti luksuz da u
toku meseca izdvoji nekoliko stotina evra
za bolju zdravstvenu uslugu, a ni broj onih
koji bi mesečno izdvojili za osrednji paket
oko 40 evra nije mnogo veći.
U osiguravajućim kućama su jednoglasni
u tvrdnjama da su kompanije u većinskom
stranom vlasništvu, koje u ovom trenutku rade i privređuju na našim prostorima,
glavni korisnici dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Podaci NBS pokazuju da je u prvom
kvartalu 2012. godine u odnosu na isti
kvartal lane zabeležen blagi rast učešća
ove premije sa 3,1 na 3,4 odsto u ukupnoj ugovorenoj premiji neživotnih osiguranja.
Nije ovo pokušaj da se jeftina participacija predstavi kao alibi za mnoge druge boljke na putu ka usponu dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja u čijoj je uslužnoj korpi participacija samo jedna stavka.
Radi se o tome da je i u inostranstvu najveći broj korisnika privatnog osiguranja u
stvari osiguran od plaćanja participacije.
“Posle neminovnih povećanja participacije i u Srbiji će se otvoriti prostor za ovo
dopunsko osiguranje koje će biti najveći
kanal za širenje dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja. Valjalo bi da se učešće dobrovoljnog u ukupnom zdravstvenom osiguranju zaustavi na nekih 20 odsto, što je
slučaj u Evropi i da ne bude velikih potreba građana da beže iz obaveznog, već da
dobrovoljno i dalje ostane dopuna koja
SVET OSIGURANJA juli 2012 |
15
TEMA BROJA

Jasmina Knežević:
Dragan Filipović:
Neke privatne klinike prave nam nelojalnu konkurenciju
Deo premije osloboditi poreza
će dobro doći da se ne vadi novac iz džepa za neke dodatne usluge, kao što je bolji
smeštaj ili kvalitetnija ishrana pri boravku
u bolnici”, objašnjava Jasmina Bojović,
direktor dobrovoljnog osiguranja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje
(RFZO) u kome se takođe mogu kupiti
polise dobrovoljnog osiguranja.
vatnika, i da se to delom finansira novcem koji uplaćuju u državni fond. Time bi
se povećao prostor za dobrovoljno zdravstveno osiguranje jer bi bio veći spektar
usluga koje bi osiguranicima bile na usluzi preko polisa.
državni zdravstveni fond plaća usluge lečenja, bez obzira na to u kojoj se ustanovi ona dobija. Ukoliko je, primera radi,
neka operacija skuplja u privatnoj ustanovi, klijent plaća doplatu ili sam ili preko polise”, objašnjava Milošević, čija osiguravajuća kuća u Austriji ima četvrtinu
udela jednog akcionarskog društva koje je
vlasnik četiri tamošnje klinike.
Kao veliki nedostatak u Delta Đenerali osiguranju navode i to što Zakon o
zdravstvenom osiguranju uskraćuje pravo osiguraniku da lekara izabere u nekoj
od privatnih zdravstvenih ustanova, što
često diskriminiše pacijente koji žele da
se leče u privatnim ustanovama, a kojih
je sve više.
“U poslednjih nekoliko godina u Srbiji
su se značajno razvile privatne zdravstvene ustanove, od domova zdravlja do bolnica, i mnoge od njih mogu da odgovore
na zahteve koje podrazumeva koncept izabranog lekara. Postojeći sistem primorava
građane koji se leče u privatnom sektoru
Integrisati privatan sektor u zdravstveni sistem
Samo četiri društva za
osiguranje od ukupno
11 zahvataju 94,4 odsto
ugovorene premije
dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja u Srbiji
Tri u jedan
U prvom tromesečju 2012. godine, kako za
Svet osiguranja kažu u NBS, ukupna ugovorena premija dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja iznosila je 425 miliona dinara,
kada je zabeležila rast od 13 odsto u odnosu na isti period 2011.godine.
Podaci NBS pokazuju da je na ovom tržištu izražena koncentracija jer samo četiri
društva za osiguranje od ukupno 11 zahvataju 94,4 odsto ugovorene premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u Srbiji.
Stvaranjem podsticajnog okvira za privatno lečenje verovatno bi i konkurencija
bila veća, a samim tim i jeftinije premije.
Da uprkos tome prostora za širenje privatnog osiguranja ima, govori podatak da
oko 30 odsto zdravstvenih troškova građani Srbije plaćaju iz svog džepa, dok se
ostatak pokriva iz doprinosa.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje
nudi svojim osiguranicima značajno veće
pokriće troškova od onih koji su obuhvaćeni obaveznim počevši od kućne nege,
preko epiduralne anestezije do specijalističkih pregleda u privatnim zdravstvenim
ustanovama bez uputa.
Kako najbolje iskoristiti tu trećinu novca koja završi u privatnim klinikama, a da
budu zadovoljni i građani i osiguravajuće
kuće i privatna lekarska praksa?
Osiguravači i privatne klinike rešenje
vide ovako: reformisati zdravstvo tako da
građani imaju pravo da se leče kod pri-
16 | SVET OSIGURANJA juli 2012
Boris Milošević, direktor marketinga u
Merkur osiguranju kaže da osiguravačima
otežava posao to što RFZO plaća usluge
isključivo državnim bolnicama.
“Da bismo mogli da ponudimo kvalitetno dopunsko osiguranje, RFZO treba da uvrsti sve zdravstvene ustanove na
svoju listu. Takav je slučaj u Austriji gde
Gordana Bukumirić:
Društva za uzajamno osiguranje
I
zmenom Zakona o zdravstvenom osiguranju predviđeno je da dobrovoljno zdravstveno osiguranje mogu sprovoditi i Fondovi za dobrovoljno zdravstveno osiguranje u
skladu sa posebnim zakonom.
Jasmina Bojović, direktorka sektora za dobrovoljno osiguranje RFZO, kaže da je pod
pojmom “fond” zakonodavac verovatno podrazumevao društva za uzajamno osiguranje, koja bi mogla napraviti zdravstvene fondove, a koja su neprofitna i deo ustaljene
prakse u zemljama zapadne Evrope.
“U Srbiji bi neko mogao da osnuje takvo
društvo, ali je problem što ih je zakon samo
prepoznao kao vrstu, ali je u odrebama
previđena njihova specifičnost”, objašnjava Bojović.
Inače, u Evropi je dobrovoljno zdravstveno
osiguranje razvijeno preko osiguravajućih
kuća koja posluju kao profitna akcionarska
društva i preko društava za uzajamno osiguranje koja su neprofitna.
Stoga ova sagovornica ističe da je, ukoliko
i u Srbiji postoji ozbiljna namera za osnivanjem ovakvih društava, neophodno u Zakon o osiguranju uneti odredbu po kojoj
bi uslov za formiranje društva za uzajamno
osiguranje bio broj članova koji bi osnovali to društvo, a ne visina kapitala što je preduslov za akcionarska društva.
Jasmina Bojović:
Boris Milošević:
RFZO ne ugrožava osiguravače
Uvrstiti sve zdravstvene ustanove na listu RFZO
da usluge državnog sektora koriste samo
radi, otvaranja bolovanja, dobijanja lekova na recept, potvrda o zdravstvenom stanju”, kažu u Delta Đeneraliju koji poseduje svoj dom zdravlja Jedro.
Na ovoj adresi takođe za Svet osiguranja ističu da bi i u pogledu drugih zdravstvenih usluga trebalo izjednačiti privatnu i državnu praksu.
Jasmina Knežević, direktor opšte bolnice i doma zdravlja Bel Medik (Bel Medic)
takođe ističe da bi privatan sektor sigurno porastao uključivanjem u Fond zdravstvenog osiguranja, kao i razvojem dopunskog osiguranja.
“I neke siromašnije zemlje od naše još
pre mnogo godina su integrisale privatan sektor u svoj zdravstveni sistem. Tako
u Makedoniji i u Rumuniji sa knjižicom
možete da idete kod privatnog lekara i to
ne samo za preglede u primarnoj zaštiti,
već i za operacije i porođaje”, objašnjava
Knežević. Ona dodaje da je značajan uticaj na razvoj Bel Medika imala činjenica
da ova privatna ustanova ima ugovore sa
više od 15 stranih osiguravajućih kuća.
Gordana Bukumirić, izvršni direktor za
tehniku osiguranja i član izvršnog odbora
Uniqa osiguranja kaže da je najveći problem sa kojim se ova kuća suočava na srpskom tržištu poreski tretman. “Kada poslodavac želi da obezbedi za svoje zaposlene
ovu vrstu osiguranja, ona se oporezuje sa
punim porezima i doprinosima, kao lično primanje. Za početak bi bar deo premije trebalo osloboditi poreza, kao što je
to slučaj sa premijom za privatni penzijski fond, koja je do određenog mesečnog
nivoa neoporeziva”, objašnjava Bukumirić za Svet osiguranja. Ovaj osiguravač u
ponudi ima premije koje variraju od desetak evra do nekoliko stotina evra na mesečnom nivou, u zavisnosti od godina starosti i izabranog paketa usluga.
Tatjana Rakonjac Antić:
Prostor za razvoj je u kolektivnom osiguranju koje
finansira poslodavac
Japan Tobacco International jedna je od
retkih kompanija koja svojim zaposlenima
u Srbiji pruža paket dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja kojim su obuhvaćeni
vanbolničko i bolničko lečenje u 20 državnih i više od 250 privatnih klinika, kao i
stomatološke, oftamološke i usluge zdravstvene zaštite trudnica i novorođenčadi.
“Takođe, zaposlenima je 24 časa dnevno
na raspolaganju kol centar u kojem rade
lekari od kojih se mogu dobiti saveti i preporuke”, kažu za Svet osiguranja u JTI.
Igra mačke i miša
Građanima se trenutno najviše isplati da,
umesto po polisu u osiguravajuću kuću,
odu u neki privatni dom zdravlja i ­preplate
Mesto okupljanja svih
Čak i da se dogodi ovakav scenario, građani bi se i dalje - opterećeni niskim životnim standardom - sigurno teže odlučivali za kupovinu polisa za privatno lečenje.
Mogućnost da se više firmi odluči da osigura svoje zaposlene takođe bi bila mala
jer se premija dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja tretira kao dohodak, pa samim
tim i oporezuje, što odvraća poslodavce
od osiguravača.
Zato se svi u lancu građani - osiguravajuće kuće - privatna praksa i RFZO slažu
bar oko jedne stvari: uvesti poreske olakšice za premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Primeri dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u Evropi
U
Sloveniji je dobrovoljno zdravstveno osiguranje zaživelo u okviru državnog fonda. Posle nekoliko godina ono se izdvojilo
i postalo dobrovoljno prvo uzajamno društvo za osiguranje, i to isključivo zdravstveno, koje se zove Vzajemna. U Sloveniji se još
dva osiguravajuća društva bave dobrovoljnim zdravstvenim, ali oni rade izvan svojih
osiguravajućih akcionarskih društava zbog
većeg nadzora nad sredstvima.
U Francuskoj postoji osam društava koja se
bave obaveznim osiguranjem. Podeljena su
regionalno i funkcionišu na principu uzajamnog osiguranja pri čemu ni jedno nije
profitno. Svako od njih se bavi i dobrovoljnim osiguranjem, a takođe ima još par desetina osiguravača koji rade samo dobrovoljno zdravstveno. U Francuskoj najveći
deo dobrovoljnog osiguranja čini pokriće
participacijom.
SVET OSIGURANJA juli 2012 |
17
TEMA BROJA
se na paket medicinskih usluga, što je neka
vrsta zamena za osiguranje. Ali...
Sagovornica koja je zaposlena u jednoj
medijskoj kući kaže za Svet osiguranja da
joj ne pada na pamet da kupi polisu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja sve dok
joj firma u kojoj radi plaća redovne godišnje preglede u poznatom beogradskom privatnom domu zdravlja.
“Stvarno ne vidim razlog zašto bih išla
u bilo koju osiguravajuću kuću kada mi
firma plaća sve lekarske preglede u toku
godine”, pita se ova žiteljka Zemuna koja
je želela da ostane anonimna.
Upravo zbog toga što ima dosta onih koji
se na sličan način leče, osiguravači se žale
jer im privatni domovi zdravlja predstavljaju nelojalnu konkurenciju.
Dragan Filipović, direktor Sektora za
osiguranje lica u Viner Štediše osiguranju
kaže da privatna lekarska praksa i još nekolicina pravnih lica koja kroz svoje programe
nude usluge osiguranja, a da pritom nisu
registrovana za pružanje ovih usluga predstavljaju veliki problem na ovom tržištu.
“Sa ovim problemom je detaljno upoznato Ministarstvo zdravlja koje je već
preduzelo odgovarajuće mere u cilju sankcionisanja obavljanja delatnosti osiguranja od strane zdravstvenih ustanova, za
koju zapravo nisu registrovani”, kaže Filipović za Svet osiguranja.
Na opasku osiguravača da im pojedini
domovi zdravlja predstavljaju nelojalnu
konkurenciju, Jasmina Knezević odgovara
da Bel Medik nema u ponudi niti pakete usluga, niti godišnje pretplate. Međutim, ona napominje da su i osiguravajuće kuće koje imaju svoje privatne klinike
u nekoj vrsti konflikta interesa.
U prvom tromesečju 2012.
godine ukupna ugovorena
premija dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja
iznosila je 425 miliona
dinara, kada je zabeležila
rast od 13 odsto u odnosu
na isti period 2011. godine
“Osiguravajuće kuće u mnogim zemljama uopšte ne mogu da imaju direktno
svoje bolnice, jer postoji konflikt interesa:
kada neko plati osiguranju unapred određenu sumu novca za lečenje, tada svesno
ili nesvesno štedi i ne gleda blagonaklono
na to kada lekari traže dodatna ispitivanja i skupe terapijske metode, što može
da ugrozi bezbednost pacijenta i kvalitet
lečenja”, objašnjava ona.
Problem je zapravo u tome što osiguravajuće kuće kao akcionarska društva moraju da imaju određeni poprilično visok osnivački kapital, a nadzor nad
18 | SVET OSIGURANJA juli 2012
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje
Šta sve sprečava razvoj
dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja u Srbiji
• Tretiranje premije kao dohotka koji se
oporezuje
• Nizak životni standard građana
• Jeftina participacija zbog koje ne
postoji potreba za dopunskim
osiguranjem od participacije čime bi se
uvećao broj osiguranika
• Privatni sektor nije uključen u državni
fond
• Nedovoljna edukacija stanovništva
o karakteristikama dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja
• Nepostojanje većeg broja paketa
zdravstvenih usluga
Reformisati zdravstvo tako
da građani imaju pravo
da se leče kod privatnika,
i da se to delom finansira
novcem koji uplaćuju u
državni fond
­ jihovim radom obavlja NBS, što nije
n
slučaj sa privatnim klinikama, pa im zato
mnogi zameraju da nemaju pravo da nude
pakete usluga kao zamenu za osiguranje. Pri tome, na iznos koji im poslodavac “iskešira” ne plaćaju se doprinosi, za
razliku od onih vlasnika firmi koji zakucaju na vrata osiguravajućih kuća.
Državni fond nije bauk
Donekle sličnu zamerku osiguravači upućuju i na račun RFZO po pitanju dvostrukih aršina pri kontroli državnog fonda u
odnosu na ostale aktere na tržištu kod
kojih se mogu kupiti polise dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
“NBS, kao nadzorni organ nad poslovanjem osiguravajućih društava, nema ingerencija nad poslovanjem sektora dobrovoljnog osiguranja formiranog u okviru
RFZO. Istovremeno, osiguravajuća društva imaju i dodatnu obavezu da za svaki
novi proizvod pribave saglasnost Ministarstva zdravlja, što predstavlja dvostruku
kontrolu”, objašnjava Dragan Filipović.
Da kontrole ima i za drugu stranu, potvrđuje Jasmina Bojović iznoseći činjenicu da
kontrolu rada RFZO umesto NBS obavlja državni revizor i državna inspekcija.
“Sa druge strane, za razliku od privatnih osiguravajućih kuća mi nemamo pravo
na profit. Dobit koju ostvari, RFZO može
da uloži ili u niže premije, ili u povećane
osigurane sume kao što to rade društva
za uzajamno osiguranje koja su u našem
zakonu o osiguranju predviđena, ali na
tržištu nema nijednog takvog”, objašnjava ona.
Bojović takođe napominje da, za razliku od privatnih osiguravača, dobrovoljno osiguranje u okviru RFZO nema pravo na reklamiranje na bilbordima ili bilo
kom mediju, što predstavlja veliki hendikep za ozbiljniji rast.
“Naša reklama je sajt, kao i lifleti u boji
na običnom papiru”, konstatuje ona.
“Nismo nesolventni ni nelikvidni ali
smo mali, tako da te dve stvari mogu da
uteše kolege u osiguravajućim kućama
da ih nikako nećemo ugroziti”, zaključuje ona.
U ovom trenutku fond je možda najprepoznatljiviji po dobrovoljnom osiguranju stomatoloških usluga gde je mesečna premija 500 dinara, a godišnje pokriće
za stomatološke usluge iznosi 20 hiljada dinara.
Najbolju dijagnozu prilika na tržištu
privatnog lečenja dala je Tatjana Rakonjac Antić, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu na sledeći način:
“U ovom periodu razvoja naše zemlje za
razvoj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja treba tražiti prostor u tzv. kolektivnim osiguranjima, tj. osiguranjima sponzorisanim od strane poslodavaca, kao i
kroz povećanje poreskih olakšica za participiranje u sistemu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja”. S tim što bi istovremeno, prema njenom mišljenju, i paket
zdravstvenih usluga trebalo povećati.
Nemaju ništa protiv toga ni osiguravači, ali pod uslovom da se privatan i državni sektor izjednače, čime će i oni ponuditi veći izbor. Tako bi građanin, između
ostalog, mogao svog lekara da izabere i u
državnom, i u privatnom domu zdravlja. n
Delta Generali Osiguranje Dobrovoljno zdravstveno osiguranje
I vrhunska usluga, i
privilegovan tretman
„„ Delta Generali Osiguranje je lider na tržištu privatnog zdravstvenog osiguranja u Srbiji. Sa 60
odsto tržišnog učešća i dugogodišnjim iskustvom u razvoju privatnog zdravstvenog osiguranja
u Srbiji, Delta Generali obezbeđuje klijentima vrhunsku uslugu i privilegovan tretman u mreži
od oko 300 privatnih i državnih zdravstvenih ustanova svih profila širom Srbije.
P
rateći potrebe svojih klijenata i želeći
da kvalitetnu uslugu u oblasti zdravstvene zaštite učini pristupačnijom
što većem broju klijenata, Delta Generali
Osiguranje iz godine u godinu širi ponudu proizvoda u oblasti privatnog zdravstvenog osiguranja. Klijentima su na raspolaganju različiti paketi individualnog,
porodičnog i kolektivnog zdravstvenog
osiguranja čije se osigurane sume kreću
od deset do sto hiljada evra u zavisnosti
od ugovorenog pokrića.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje obezbeđuje značajno veće pokriće
troškova, usluge većeg sadržaja, obima
i standarda od onih pokrivenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem, kao što
su poluprivatne sobe u bolnici, kućna nega,
epiduralna anestezija i sl. Takođe pokriva i usluge koje su obuhvaćene obaveznim
zdravstvenim osiguranjem ali sa višim standardom, kao što su npr. specijalistički pregledi u privatnim zdravstvenim ustanovama bez uputa, bolničko lečenje u ustanovi
po izboru pacijenta, ali i nadoknada u slučaju kada pacijent učestvuje u trošku usluge pokrivene obaveznim zdravstvenim osiguranjem (tzv. participacija). Najvažniji
zadatak dobrovoljnog privatnog zdravstvenog osiguranja jeste da, vodeći računa o
zaštiti ugovorenog prava svakog osiguranika, obezbedi pristup zdravstvenoj usluzi i prati njen kvalitet, te da uslugu organizuje tako da osiguranik može da bira
između više privatnih i državnih zdravstvenih ustanova.
Efikasna i kvalitetna zdravstvena zaštita
Delta Generali dobrovoljno zdravstveno
osiguranje obezbeđuje brzo i jednostavno zakazivanje pregleda, medicinsku i stomatološku zaštitu, bolničko i vanbolničko
lečenje i najnovije dijagnostičke procedure u privatnim i državnim zdravstvenim
Aleksandra Perić, direktor Tehničke direkcije za
osiguranje lica
ustanovama koje zadovoljavaju visoke
standarde. Prednost korišćenja usluga u
mreži klinika Delta Generalija je i holistički pristup lečenja pacijenta, mogućnost uključivanje članova porodice, kao i
vođenje porodične anamneze.
Za savete i zakazivanje pregleda zadužen
je tim lekara i medicinskog osoblja Medic
call centra, dostupan 24 časa dnevno 365
dana u godini. Osiguranici imaju pravo i
na pokriće troškova zdravstvenih usluga
koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, naknadu troškova
lečenja u slučaju teških bolesti ili operacija, apartmanski smeštaj, vođenje trudnoće u privatnim ustanovama, redovne
sistematske preglede i mnoge druge usluge.
Pored pojedinaca i njihovih članova
porodice, privatno zdravstveno osiguranje
predstavlja dobro rešenje i za firme i kompanije koje žele da obezbeđivanjem ove
Nakon uspešnih godina
u razvoju privatnog
zdravstvenog osiguranja,
Delta Generali Osiguranje
je napravilo novi korak
i formiralo sopstvenu
zdravstvenu ustanovu
“Jedro”. Moderno opremljena
medicinska ustanova, koja sa
svojim visoko kvalifikovanim
osobljem i savremenom
opremom nudi vrhunsku
uslugu, “Jedro” poklanja
veliku pažnju organizaciji,
brzini i komforu u pružanju
usluga pacijenata.
vrste benefita dodatno motivišu i nagrade
svoje zaposlene, a ujedno im omogućava
lako i brzo sprovođenje programa zdravstvene zaštite zaposlenih i programa obaveznih sanitarnih i sistematskih pregleda
proisteklih iz delatnosti.
Za dalji razvoj celokupnog zdravstvenog sistema u Srbiji, potrebno je omogućiti
razvoj sistema dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja. Tome bi značajno doprinela i promena poreske politike i oslobađanje poslodavaca obaveze plaćanja poreza
i doprinosa na premiju zdravstvenog osiguranja ili određivanje limita do kojih se
premija ne oporezuje, kao što je urađeno
kod penzijskih fondova. n
SVET OSIGURANJA juli 2012 |
19
TEMA BROJA
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje
Država može da
omogući razvoj
„„ Glavni razlozi zbog kojih u Srbiji nije razvijeno dobrovoljno
zdravstveno osiguranje su nedovoljno uređen zakonski okvir
koji bi stimulisao razvoj ove vrste osiguranja, kao i činjenica
da je ekonomska situacija loša, kaže za Svet osiguranja prof.
dr Rajko Tepavac, član IO kompanije Dunav osiguranje i
savetnik generalnog direktora za korporativno upravljanje,
strategiju i razvoj proizvoda
prof. dr Rajko Tepavac
„„ Kakvu mogućnost kompanija Dunav
trenutno pruža građanima da se leče u
privatnim klinikama?
Zaključenjem polise dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja u našoj kompaniji osiguranici imaju mogućnost izvršenja usluge u Mreži zdravstvenih ustanova, u koju je uključeno oko 150 privatnih
zdravstvenih ustanova, sa kojima Kompanija ima zaključen ugovor o poslovnoj
saradnji.
Takođe postoji mogućnost da osiguranik koristi zdravstvene usluge izvan mreže zdravstvenih ustanova. U tom slučaju sam plaća troškove izvršenih usluga i
naknadno podnosi osiguravaču zahtev
za naknadu troškova (refundaciju). Osiguravač isplaćuje, odnosno vrši nadoknadu troškova lečenja osiguranom licu
u roku od 14 dana, od dana kada je primio dokaze, izvršio kompletiranje dokumentacije i utvrdio postojanje obaveze, u
skladu sa zaključenim ugovorom o osiguranju, prihvaćenom ponudom i uslovima osiguranja.
„„ Koje polise dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja se najčešće sklapaju i koji
je iznos premija?
Kompanija je u svojoj ponudi razvila
sva tri vida dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja: privatno, paralelno i dodatno dobrovoljno zdravstveno osiguranje.
Paralelnim dobrovoljnim zdravstvenim
osiguranjem se pokrivaju troškovi zdravstvene zaštite koji nastaju kada osiguranik
ostvaruje zdravstvenu zaštitu koja je obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem, ali po postupku i na način koji je
drugačiji nego kod obaveznog zdravstvenog osiguranja. Dodatnim dobrovoljnim
zdravstvenim osiguranjem pokrivaju se
20 | SVET OSIGURANJA juli 2012
troškovi novčanih naknada koje nisu obuhvaćene obaveznim osiguranjem; ovaj proizvod je popularniji pod nazivom “osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških
intervencija”. Na kraju, tu je i privatno
osiguranje kojim se osiguravaju lica koja
nisu obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem.
Tržište Srbije karakteriše dominananto
učešće dodatnog dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Udeo u ostvarenoj premiji
na tržištu Republike Srbije u 2011. godini
ove vrste je 63 odsto, a u broju osiguranika čak 95 odsto.
Prosečna premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja zavisi od izabranog
proizvoda, širine pokrića, visine osiguranih suma, pristupne starosti osiguranika,
načina zaključenja osiguranja (individualno, porodično ili kolektivno) i drugih
faktora. Raspon prosečne premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja na tržištu RS se u 2011. godini kretao od hiljadu
dinara za proizvode dodatnog i privatnog
dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja do
25 hiljada dinara za proizvode koji predstavljaju kombinaciju privatnog, paralelnog i dodatnog dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja po osiguraniku.
„„ Da li je u planu uvođenje novih modela u okviru dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja?
Možemo reći da je dosadašnji razvoj
proizvoda dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u našoj kompaniji bio sa izraženim
elementima opreza i razmatranja perspektiva i rizika. Ovakav pristup bio je uslovljen jednim delom uspostavljanjem novih
zakonskih okvira ali i ekonomskom krizom koja nas je pratila i koja je još prisutna, a koja bitno opredeljuje kupovnu moć
i interesovanje stanovništva za proizvodima dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Namera nam je da investicionim ulaganjima u nacionalne resurse Srbije dodatno
obogatimo ponudu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja rehabilitacijom i banjskim lečenjem čime bi obezbedili mesto
izvršenja usluge koje omogućava kontrolu kvaliteta izvršene usluge dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja i njene cene.
Pristup tržištu Evropske unije i usklađivanje zakonske regulative sa propisima
EU u oblasti osiguranja svakako za nas
kao osiguravača znače mogućnost i pripremu ponude novih proizvoda i kapaciteta dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za nova tržišta.
„„ Da li je najčešće reč o individualnim
ili kolektivnim polisama?
Najčešće se zaključuje kolektivno osiguranje i to polise dodatnog dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja odnosno kombinacije dodatnog i paralelnog dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Razlog za
to je delom i u činjenici da izmenu u delu
zakonske regulative DZO nije pratila izmena zakonske regulative u delu poreskih
oslobođenja; trenutno poreske olakšice
postoje samo u slučaju kolektivnog osiguranja lica za slučaj težih bolesti i hirurških
intervencija - dodatno dobrovoljno zdravstveno osiguranje.
„„ Zašto dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji nije dovoljno razvijeno i šta očekujete od države da bi ovaj
segment zaživeo? Glavni razlozi zbog kojih u Srbiji nije
razvijeno dobrovoljno zdravstveno osiguranje su nedovoljno uređen zakonski okvir
koji bi stimulisao razvoj ove vrste osiguranja, kao i činjenica da je ekonomska situacija loša. Obezbeđenjem zakonskog okvira koji jasno reguliše prava i obaveze svih
učesnika u sferi dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja država može bitno da opredeli dalju perspektivu razvoja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. n
MedUNIQA Dobrovoljno zdravstveno osiguranje
Biti zdrav znači biti srećan!
R
edovni lekarski pregledi, kao i fizička aktivnost deo su bitne prevencije zdravog i aktivnog načina života.
Onoliko koliko morate da verujete svom
lekaru kome ste poverili svoje zdravlje,
toliko morate da imate poverenja i u kuću
kojoj ste poverili svoje dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Imajući u vidu da je
“bolje sprečiti, nego lečiti“, kompanija
UNIQA osiguranje je uvođenjem MedUNIQA dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja omogućila svim građanima da po
izuzetno prihvatljivim uslovima dobiju
najkvalitetniju zdravstvenu zaštitu.
MedUNIQA dobrovoljno zdravstveno
osiguranje korisnicima omogućava lečenje
u više od 240 najboljih privatnih i državnih zdravstvenih ustanova u Srbiji, ali i
inostranstvu, i to, uz maksimalnu efikasnost, komfor i pristupačnu cenu.
Zapitajte se šta vam je najvažnije i šta želite da dobijete od svog dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja - kvalitetna zdravstvena zaštita u najboljim privatnim i državnim
zdravstvenim ustanovama u zemlji i inostranstvu. Sigurno nam je važno da izbegnemo gužvu i da ne moramo dragocene
sate da provodimo u čekanju, već da pregled
jednostavno zakažemo i da, kada dođemo,
budemo primljeni u dogovorenom terminu. Da nas odabrani, ljubazni lekar dočeka sa osmehom i da ukoliko se dogodi neka
nepredviđena situacija imamo na raspolaganju dežurnog lekara 24 časa dnevno.
Kao jedini logični izbor nametnulo se
MedUNIQA dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje u ponudi ima tri osnovna
paketa zdravstvenog osiguranja - VITAL
START koji obezbeđuje pokriće troškova
vanbolničkog lečenja, VITAL ELEGANT
koji pored pokrića troškova vanbolničkog
lečenja pruža i pokriće troškova za bolničko lečenje i VITAL ELITE koji pruža svobuhvatnu zdravstvenu zaštitu sa godišnim
budžetom od 100.000 EUR. Za one koji
žele lečenje u inostranstvu, i to je moguće, stim što budžet za lečenje iznosi čak
dva miliona evra!
Prednosti koje pruža MedUNIQA osiguranje jeste i mogućnost da uz svaki od
ovih paketa zaključimo i dopunska osiguranja koja nam obezbeđuju dodatnu
zdravstvenu zaštitu i pokrića za sistematske preglede, fizikalnu terapiju, oftalmološke, stomatološke usluga i lekove koji je
prepisao ovlašćeni lekar.
Osim toga, u okviru dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja obezbeđeno je i pokriće svih troškova lečenja, bez participacija
i dodatnog plaćanja za tretmane i leko-
„„ Ako je verovati poznatoj izreci da “Biti zdrav, znači - biti
srećan”, onda je zdravlje najvažniji segment svačijeg života.
Brinući o svom zdravlju, čovek poboljšava svoj život i ulaže u
sigurnu budućnost.
ve. Da ne govorimo i posebnom tretmanu, komfornim bolničkim sobama i ljubaznom osoblju koje vam posvećuje punu
pažnju u toku lečenja, kako profesionalnu, tako i onu ljudsku. Sve ustanove organizovane su u MedUNIQA mrežu klinika, u kojoj se poštuje vreme klijenta, tako
da klijent mora biti primljen najkasnije
u roku od tri dana od dana kada se javi i
da ne sme da čeka duže od 15 minuta od
zakazanog termina.
Ukoliko smo zbunjeni i ne znamo za
koju zdravstvenu ustanovu da se odlučimo da obavimo pregled, tim lekara MedUNIQA kontakt centra tu je da nas posavetuje i u naše ime zakaže termin u odabranoj
ustanovi. Oni su tu za nas u bilo koje doba
dana i noći kada se ne osećamo dobro i
potreban nam je medicinski savet.
Znamo da redovno vežbanje smanjuje
stres i napetost i omogućava nam da lakše
izađemo na kraj sa dnevnim obavezama
i događajima. Znamo i da je sport jedan
od najvažnijih činilaca zdravog života, ali
se dovoljno ne angažujemo fizički. Da ne
bude više izgovora, tu je UNIQA VITAL
klub u okviru kog se nalaze brojni fitness, rekreativni i spa centri i velnes hoteli,
saveti nutricionista i stručnjaka za fitnes,
a namenjen je svim korisnicima MedUNIQA dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Kompanija UNIQA je postala simbol
sigurnosti i pristupa usmerenog ka kvalitetnoj budućnosti, a MedUNIQA dobrovoljno zdravstveno osiguranje tu budućnost čini još boljom i zdravijom – zato
MedUNIQA jeste zdrava odluka! n
SVET OSIGURANJA juli 2012 |
21
TEMA BROJA
Međunarodno putno osiguranje
Polisa i protiv ježa!
„„ Uprkos strepnji da će ukidanje viznog režima za Srbiju doneti pad broja polisa međunarodnog
putnog osiguranja, dogodilo se upravo suprotno. Otkako su ukinute vize zabeležen je skok ove
vrste osiguranja iz jednostavnog razloga – ljudi više putuju
S
vaki osiguranik treba da zna da hronične bolesti nisu pokrivene međunarodnim putnim osiguranjem. Takođe, troškovi svih lekarskih intervencija koje
su obavljene u inostranstvu, a nisu bile
neophodne, neće biti namireni. Za vreme boravka u inostranstvu polisa putničkog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje
naknadu troškova nastalu tokom pružanja
neophodne medicinske pomoći osiguraniku, zbog iznenadnih bolesti ili posledica nesrećnog slučaja i predstavlja zaštitu
od mogućih neprijatnosti na putovanjima
u inostranstvu.
Već tradicionalno, Grčka prednjači kao
destinacija za koju se kupuju polise međunarodnog putnog osiguranja.
“Najčešći slučajevi koji se dešavaju u
inostranstvu su upale ušiju, alergije na sunce, problemi sa stomakom, virusne infekcije respiratornih organa, a tokom leta i
ubodi na morskog ježa”, kažu u Sava osiguranju. Oni upozoravaju da je najčešći
osnov za odbijanje zahteva osiguranicima za naplatu štete postojanje hroničnih
oboljenja.
U Delta Đenerali osiguranju navode da
postoji više razloga koji utiču na trend
porasta ove vrste osiguranja. “Prvo, ljudi su se tokom godina navikli da kupuju polisu”, ističu u ovoj kući. “Drugo,
shvatili su iz sopstvenog ili iskustva njima bliskih ljudi koliko je važno i korisno
imati ovu vrstu osiguranja, posebno kada
22 | SVET OSIGURANJA juli 2012
imamo u vidu cene medicinskih usluga u
inostranstvu. Polisa međunarodnog putnog osiguranja nije skupa, a pruža veliko pokriće”.
Ranije su polise imale
pokriće za onoliko dana
na koliko je izdata viza,
najčešće na šest meseci
ili godinu dana. Sada one
traju koliko i boravak u
inostranstvu
Razlika u odnosu na godine kada se polisa kupovala jer je bila jedan od obaveznih
dokumenata za dobijanje vize je smanjenje trajanja osiguranja. Ranije su polise
imale pokriće za onoliko dana na koliko
je izdata viza, najčešće šest meseci ili godinu dana. Sada one traju koliko i boravak u
inostranstvu, kažu u Đeneraliju.
U ovom društvu navode da se kupuju
polise za sve destinacije, ali s obzirom na
to da naši građani najčešće putuju u Grčku, Tursku, Bugarsku, Egipat i Tunis, takozvane letnje destinacije, i naravno zemlje
Evropske unije, upravo ta odredišta su
dominantna i kada je reč o međunarodnom putnom osiguranju.
Ponekad se i odbije zahtev
Ovaj osiguravač se sreo sa širokim spektrom osiguranih slučajeva.
“Bilo je tu različitih povreda ekstremiteta
do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što
su srčani i moždani udar, hitne operacije
i druge vrste tegoba. U letnjoj sezoni naši
Šta sve nije pokriveno
P
olisom međunarodnog putnog osiguranja ni kod jednog osiguravača nisu pokrivene hronične bolesti.
U kompaniji Delta Đenerali, ova vrsta osiguranja ne pokriva odstranjivanje ili transplantaciju organa, tkiva ili ćelija, eksperimentalne medicinske metode, estetsko-korektivna
lečenja, rutinske kontrolne preglede, metode medicinske dijagnostike koje nisu
neophodne za utvrđivanje dijagnoze, oporavak u banjama...
Polisom putnog zdravstvenog osiguranja u
Dunavu nisu pokrivena prethodna hronična i akutna stanja, preventivni zdravstveni
pregledi, estetske korekcije, lečenje u banjama, lečenja zuba i stomatološke intervencije koje se mogu odložiti do povratka u zemlju prebivališta i slično.
Cena bolničkog dana zavisi
od vrste pruženih usluga i
tretmana i vrste bolesti, ali
i od zemlje u kojoj se boravi
osiguranici se lekarima najčešće obraćaju zbog stomačnih tegoba, alergija, akutnih respiratornih infekcija, upala uha. U
toku zimske sezone najviše zbog povreda
na skijanju i akutnih respiratornih infekcija”, navode u Delta Đeneraliju.
Ipak, i njima se dešavalo da odbiju isplatu osigurane sume svom korisniku: kada se
dogodi osigurani slučaj, osiguranici najčešće naprave propust jer ne kontaktiraju
asistentsku kuću čiji je zadatak da ih uputi na najbližu i najadekvatniju zdravstvenu ustanovu, iako im se prilikom prodaje
polise to jasno ističe, a uz to je naznačeno u uslovima osiguranja. Plaćanje troškova lečenja ili refundacija troškova može
se odbiti u slučajevima kada osiguranik
samoinicijativno organizuje posetu lekaru
zbog zdravstvenih tegoba koje nisu obuhvaćene uslovima osiguranja ili su navedene u isključenjima.
Danijela Ranković, direktor sektora
Direkcije za individualne korisnike i samostalne preduzetnike u kompaniji Dunav
osiguranje, upozorava da krenuti na turističko ili bilo koje drugo putovanje u inostranstvo bez polise putničkog zdravstvenog osiguranja predstavlja rizik kome se
ne treba izlagati. U ovoj kući najčešće “osigurane destinacije” su Grčka, Turska, Egipat, Bugarska i Crna Gora u letnjem periodu, dok su u zimskoj sezoni to uglavnom
Austrija, Bugarska, Francuska i Švajcarska. Dunav osiguranje najčešće je isplaćivao troškove nastale zbog respiratornih
i stomačnih infekcija, raznih vrsta alergija i povreda u moru.
Poštujte procedure
“Najčešća greška osiguranika, koja uzrokuje i dodatne probleme u realizaciji ugovorne obaveze je nepoštovanje procedure
Najveća isplaćena naknada
N
ajveći iznos naknade na ime putnog
zdravstvenog osiguranja koju je isplatilo Sava osiguranje iznosio je 756.570,25
dinara. U Delta Đeneraliju to je bila suma
od 35 hiljada evra. U kompaniji Dunav
najviša naknada isplaćena prošle godine
bila je 2.603.000 dinara, odnosno 22.700
evra, a u 2012. godini isplaćena je naknada u iznosu od 1.770.000 dinara, odnosno 15.200 evra. Ukupni troškovi koje je
po ovom osnovu isplatilo osiguranje Viner Štediše jednom osiguraniku bili su 40
hiljada evra.
Lečenje bez polise
Š
ta se dešava sa građanima koji u inostranstvo otputuju bez ovakve polise osiguranja i tamo se povrede ili dođu u situaciju
da moraju da se jave lekaru?
Naši sagovornici kažu da cena bolničkog
dana zavisi od vrste pruženih usluga i tretmana i vrste bolesti, ali i od zemlje u kojoj
se boravi. U Grčkoj se za nekomplikovane
ambulantne slučajeve plaća od 80 do 200
evra, a bolnički dan košta od 200 do 1.800
evra u zavisnosti od dijagnoze. U Turskoj se
plaća od 200 do 1.000 evra za nekomplikovane ambulantne slučajeve, a bolnički dan
košta od 500 do 5.000 evra u zavisnosti od
koju predviđaju uslovi osiguranja nakon
nastanka osiguranog slučaja, odnosno
nekontaktiranje asistentske kompanije”,
kaže Danijela Ranković. “Posebno je problem prisutan u slučajevima kada se radi-
Danijela Ranković:
Kontaktirajte asistentsku kompaniju
lo o hroničnim bolestima koje su postojale pre zaključenja ugovora o osiguranju
i koje nisu pokrivene polisom putničkog
zdravstvenog osiguranja”.
Ukoliko je osiguraniku neophodna
lekarska pomoć, usled iznenadne bolesti ili nezgode, pozivanjem kontakt centra asistentske kompanije, koji je dostupan
24 časa dnevno, 365 dana u godini i čiji se
broj nalazi na polisi, ili davanjem polise
lokalnom lekaru ili medicinskoj ustanovi
na uvid, biće obezbeđena kompletna organizacija i briga o troškovima vezanim za
neophodnu zdravstvenu uslugu. Savet osiguranicima je da, pre pozivanja kontakt
centra, pripreme osnovne podatke vezane za broj polise, osnovne identifikacione
podatke, adresu trenutnog boravka, da bi
usluga bila brza i efikasna.
dijagnoze i medicinske ustanove. U zimskoj
sezoni u slučaju povrede na skijanju osoba
može platiti od 200 do 1.500 evra za ambulantne troškove lečenja, a bolnički dan košta od 500 do 2.000 evra.
Troškovi, međutim, mogu biti i veći od 20.000
evra: jedan osiguranik Dunava je za vreme
boravka u SAD doživeo nezgodu sa prelomom karlične kosti, a troškovi hospitalizacije ukupno sa troškovima povratka u Srbiju iznosili su 20.200 evra.
Običan lekarski pregled u Grčkoj košta oko
100 evra, u Bugarskoj od 50 do 70 evra kao
i u Egiptu, a u Turskoj oko 150 evra.
Pozivom na broj kontak centra osiguranik će dobiti sve potrebne informacije i
instrukcije na srpskom jeziku.
“Takođe, jedan od najčešćih nesporazuma jeste plaćanje lekarskih usluga ili lekova do izvesne sume sopstvenim novcem,
iako osiguranik poseduje polisu putničkog
zdravstvenog osiguranja”, navodi naša sagovornica. “Dunav osiguranje nastale troškove koje je osiguranik sam platio refundira po povratku sa putovanja, uz priložene
orginalne račune. Za obračun i refundiranje troškova neophodno je dobiti originalne nalaze, na čemu treba insistirati prilikom intervencije”.
U Viner Štediše osiguranju najčešće se
kupuju polise za turističke destinacije kao
što su Grčka, Turska, Egipat, Tunis i Bugarska. Ovo društvo beleži kao najčešće osigurane slučajeve padove i povrede, koje su
najčešći povod za medicinske intervencije.
Tu su i iznenadne bolesti, poput stomačnih problema, posebno leti, te problemi sa
grlom i ušima, prelomi, uganuća i ubod ježa.
Osiguranjem nisu obuhvaćeni troškovi koji su nastali ako zdravstveni nalaz ili
lekarski izveštaj, kao i lečenje koje je započeo osiguranik, njegov lekar ili zdravstvena ustanova gde je primljen na lečenje,
nisu prethodno odobrili lekari asistentske kuće, kažu u ovoj kompaniji. Takođe,
neće biti obuhvaćene infekcije ili oboljenja koja nastanu zbog raznih oblika alergija koje su takve lokalizacije da direktno
ne ugrožavaju život osiguranika, a prema
mišljenju lekara cenzora. Isto je i sa nekomplikovanim ubodima insekata, kao i reakcijama na ubode insekata koji direktno ne
ugrožavaju život osiguranika. Ni za stanja
koja zahtevaju ispiranje ušiju, osim u slučajevima akutnog bola i sekudarne infekcije uha, kao i ponovljene epizode infekcije
uha nakon dodira sa morskom ili hlorisanom vodom, a prema mišljenju lekara cenzora, osiguravač nije u obavezi da namiri
trošak intervencije.
Daniela Ilić n
SVET OSIGURANJA juli 2012 |
23
Download

Shkarkoje - Bel Medic