Novonastajući rizici i
novi obrasci prevencije
u svetu rada koji se menja
SVETSKI DAN BEZBEDNOSTI
I ZDRAVLJA NA RADU
28. APRIL 2010. GODINE
Novonastajući rizici i
novi obrasci prevencije
u svetu rada koji se menja
Autorska prava © Međunarodna organizacija rada
(International Labour Organization) 2010. god.
Prvi put objavljeno 2010. godine
ISBN 978-92-2-123342-8 (štampa)
ISBN 978-92-2-123343-5 (web pdf)
Takođe dostupno na francuskom: Risques émergents et nouvelles formes de prévention dans un monde du
travail en mutation. ISBN 978-92-2-223342-7 (štampa) ISBN 978-92-2-223343-4 (web pdf), Ženeva, 2010.
god. i španskom: Riesgos emergentes y nuevos modelos de prevención en un mundo de trabajo en
transformación. ISBN 978-92-2-323342-6 (štampa) ISBN 978-92-2-323343-3 (web pdf), Ženeva, 2010.godine.
Fotografije© Međunarodna organizacija rada
(International Labour Organization)
Dizajnirano u Švajcarskoj
Štampano u Švajcarskoj
BIP
PCL
Novi kontekst
Poslednjih decenija došlo je do značajnog tehnološkog napretka na radnim mestima što
je, uz ubrzanu globalizaciju, mnogim ljudima širom sveta promenilo način na koji
obavljaju posao. Takođe su takve promene imale značajan uticaj na bezbednost i
zdravlje na radu – BZNR (Occupational Safety and Health – OSH). U nekim slučajevima,
došlo je do smanjenja ili potpunog uklanjanja tradicionalnih opasnosti i rizika, na primer
automatizacijom postrojenja, iako su nove tehnologije stvorile i nove rizike. Ipak su i dalje
prisutni mnogi tradicionalni rizici na radnim mestima, dok je broj povreda i bolesti u vezi s
radom još uvek neprihvatljivo visok.
Istovremeno, mnogi radnici su izloženi „novim“ rizicima koji nastaju usled promene
obrazaca (načina) rada, na primer zbog uslova koji se javljaju kao posledica nesigurnog
zaposlenja i pojačanog pritiska radi ispunjavanja zahteva modernog poslovanja. Menja
se i starosni profil radne snage, kao i zastupljenost muškaraca i žena na mnogim radnim
mestima. Ovim promenama u obrascima rada stvoreni su evidentni rizici koji su ranije bili
ili manje rasprostranjeni ili manje vidljivi.
Zbog svega toga, mnoge vlade, organizacije poslodavaca i organizacije radnika stavile
su veći naglasak na prevenciju, prepoznajući neophodnost kontrole i upravljanja rizicima,
kao i da su sistemi upravljanja BZNR neophodni za sprečavanje nesreća na radu i
narušavanja zdravlja. Takođe je sve više prihvaćena činjenica da je za produktivnost
preduzeća i kvalitetan rad dobro da se preduzimaju akcije u cilju bezbednosti i zdravlja.
Posledica toga jeste to što mnoge zainteresovane strane rade na očuvanju standarda
BZNR, uprkos globalnoj ekonomskoj recesiji. Opšte istraživanje Međunarodne
organizacije rada – MOR (International Labour Organization – ILO) koje se odnosi na
Konvenciju br. 155 o bezbednosti i zdravlju na radu1, a koje je izvedeno 2009. godine,
pokazuje da je u znatnom broju zemalja, posebno razvijenog sveta, bio u toku proces
obnavljanja nacionalnih politika i njihovih regulatornih i izvršnih sistema vezanih za
BZNR. Drugi su se fokusirali na novonastajuće probleme kao što su stres i mišićnokoštani poremećaji, pružajući pomoć malim i srednjim preduzećima, te radu na
predstavljanju najbolje prakse u oblasti BZNR.
Novonastajući rizici na radu
Proteklih godina je u centru pažnje
bila studija novih i nastajućih rizika
u svetu rada. Mnogi istraživači
prate i predviđaju nove tendencije
kada su u pitanju nesreće u vezi s
radom i posebno narušavanje
zdravlja koje se javlja kao posledica
obavljanja određene vrste posla, a
sve zbog unapređivanja prevencije.
Na primer, Evropska opservatorija
za
rizike
(European
Risk
Observatory) nedavno je objavila
studiju o novim i nastajućim rizicima
na poslu u EU2.
1 Izveštaj III (IB) Međunarodnoj konferenciji rada, jun 2009. god. – „Istraživanje koje se tiče Konvencije o bezbednosti i
zdravlju na radu”, 1981 (br. 155), „Preporuke za bezbednost i zdravlje na radu”, 1981 (br. 164) i „Protokol iz 2002. god.
uz Konvenciju o bezbednosti i zdravlju na radu”, 1981
http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_norm/---relconf/documents/meetingdocument/wcms_103485.pdf
2 Vidi „Novi i nastajući rizici za bezbednost i zdravlje na radu” Evropska opservatorija za rizike, Evropska agencija za
bezbednost i zdravlje na radu, decembar 2009. god
http://osha.europa.eu/en/publications/outlook/en_te8108475enc.pdf
1
Novi i nastajući profesionalni rizici mogu biti izazvani tehnološkim inovacijama ili društvenim
ili organizacionim promenama, kao što su:
•
Nove tehnologije i proizvodni procesi, npr. nanotehnologija, biotehnologija.
•
Novi uslovi rada, npr. veće radno opterećenje, intenziviranje rada zbog smanjenja
broja radnih mesta, loši uslovi rada u vezi s migracijom radi posla i poslovima u
neformalnoj privredi.
•
Novonastajući oblici zapošljavanja, npr. samozapošljavanje, angažovanje spoljnih
saradnika, privremeni ugovori o radu.
Prepoznavanje ovih rizika može se proširiti putem njihovog boljeg naučnog razumevanja,
npr. kada je reč o uticajima ergonomskih rizika na mišićno-koštane poremećaje.
Na pomenute rizike može se uticati promenom shvatanja važnosti određenih faktora rizika,
npr. uticaja psihosocijalnih faktora na stres u vezi s radom.
Nove tehnologije
Postoji opšta zabrinutost u pogledu ranije nepoznatih rizicika koji su izazvani novim
tehnologijama, novim procesima rada i organizacionim promenama. Do novih otkrića i
njihove primene u industriji obično dolazi pre nego što smo u potpunosti svesni njihovog
uticaja na bezbednost i zdravlje. Uz opšte širenje mreža lanca snabdevanja i porast
proizvodnje u zemljama u razvoju, tehnološka promena istovremeno vrši uticaj na
razvijene zemlje kao i na zemlje u razvoju. Na primer, moderni procesi proizvodnje koji
koriste nanotehnologiju i biotehnologiju sve više se mogu naći po celom svetu.
2
Nanotehnologija i industrijski proizvedeni nanomaterijali
Nanotehnologija3 se primenjuje u brojnim oblastima koje uključuju zdravstvenu zaštitu,
biotehnologiju, proizvodnju čiste energije, informisanje i komunikacije, hemijsku, elektro i
vojnu industriju, poljoprivredu i građevinarstvo. Očekuje se da će do 2020. godine
približno 20% ukupno proizvedene robe u svetu biti na neki način bazirano na upotrebi
nanotehnologije. Međutim, to je tehnologija u nastajanju i rizici koji postoje u pogledu ove
vrste proizvodnje i upotrebe nanomaterijala umnogome su nepoznati. Postoji velika
praznina između poznavanja prednosti koje pruža upotreba nanotehnologije i njenog
uticaja na zdravlje. Usled široke i veoma raznovrsne upotrebe nanomaterijala u industriji,
takođe je teško proceniti broj radnika koji su im izloženi. Dokle god se bude malo znalo o
uticaju tih novih materijala na zdravlje i životnu sredinu, verovatno je da će radnici među
prvima biti izloženi visokom stepenu njihovog dejstva.
Jedan broj vlada i udruženja za trgovinu nanotehnologijom iz privatnog sektora, formirao
je nacionalne i industrijske radne grupe (radna tela) za procenu potencijalnog uticaja
nanomaterijala na ljudsko zdravlje i životnu sredinu, kako bi sproveli klasifikaciju stepena
opasnosti i procenili njihove regulatorne implikacije. Obimna istraživanja su već u toku.
Na primer, Savet Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Cooperation and Development – OECD) oformio je radnu grupu za industrijski proizvedene
nanomaterijale čiji je zadatak da se bavi proučavanjem prakse zemalja članica OECD u
vezi s bezbednošću nanomaterijala i razrađivanjem potrebne metodologije procene.
Regulatorna tela poput američke Agencije za zaštitu životne sredine (US Environmental
Protection Agency – US EPA) i Direktorata evropske komisije za zdravlje i zaštitu
potrošača (European Commission’s Health and Consumer Protection – SANCO)
započela su istraživanje potencijalnih opasnosti od nanočestica, kako bi se one uvidele i
efikasno nadgledale. Stručna grupa Obrazovne, naučne i kulturne organizacije
Ujedinjenih nacija (Unatid Nations Educational, Scientific and Cultural Organization –
UNESCO) procenjuje etičke aspekte nanotehnologije i već je objavila brojne izveštaje o
tome. Nanotehnologija se ne tiče samo razvijenih zemalja. Nanotehnološka istraživanja i
razvoj široko su rasprostranjeni u zemljama u razvoju kao i u zemljama u tranziciji, što je
prilično neobično imajući u vidu koliko je ta tehnologija mlada.
3 Nanotehnologija se odnosi na manipulaciju supstancama na skali od 1 do 100 nanometara i svodi se na promenu
njihovih fizičkih svojstava. Nanočestice mogu uticati na mehanička svojstva materijala, kao što su njihova čvrstoća i
elastičnost. Jedna nanočestica se definiše kao mali objekat koji se ponaša kao Celina u smislu njenog prenosa i
svojstava. Ona se dalje klasifikuje na osnovu veličine: prema prečniku, fine čestice mogu biti veličine od 100 do 2500
nanometara, dok su ultrafine čestice veličine od 1 do 100 nanometara.
3
Biološki rizici i biotehnologija
Biološki rizici koji nastaju usled primene novih tehnologija mogu da utiču na radnike u
mnogim sektorima, od zdravstva, hitnih i spasilačkih službi do zaposlenih u poljoprivredi,
upravljanju otpadom i biotehnološkoj industriji.
Poslednjih decenija, neki biološki rizici postaju
mnogo značajniji, što uključuje novonastale
infektivne bolesti (SARS, gripa H1N1), vrste
infektivnih bolesti koje su otporne na lekove
(tuberkuloza, malarija) i već postojeću
HIV/SIDA epidemiju. Sve navedeno predstavlja
posebno opasne faktore rizika za radnike u
sektoru zdravstvene zaštite, koji zapošljava
više od 35 miliona ljudi širom sveta.
Zdravstveni radnici su pogotovo u opasnosti u
situacijama kada se o načinima prenošenja
bolesti malo zna i kada potrebna lična zaštitna
oprema nije odgovarajuća ili nije na
raspolaganju. Upravljanje infektivnim otpadom
takođe može da bude ozbiljan problem
zdravstvenim radnicima, budući da uključuje
rukovanje zaraženim oštrim predmetima kao
što su upotrebljeni špricevi i skalpeli.
Biološke opasnosti mogu takođe imati uticaja i
na zemljoradnike i uzgajivače životinja.
Izloženost
biološkim
agensima
poput
mikrobakterija, leptospira, bacila antraksa kao i
biološkim alergenima, široko je rasprostranjena
među poljoprivrednicima u zemljama u razvoju.
Takođe je česta izloženost antimikrobno
otpornim
(rezistentnim)
organizmima,
životinjskom otpadu i endotoksinima vezanim
za brojne vrste gajenja životinja u zatvorenom
prostoru na farmama.
Endemska oboljenja kao što su malarija i tuberkuloza takođe su prisutna kod
poljoprivrednika u zemljama u razvoju. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji – SZO
(World Health Organization – WHO), polovina svetske populacije je u opasnosti da se
zarazi malarijom i ona spada u grupu prvih deset uzročnika smrti u zemljama s niskim
standardom. U 2008. godini, od procenjenih 243 miliona zaraženih, 863.000 je umrlo. Sa
89% slučajeva4, afrički region je bio najviše pogođen malarijom.
U biotehnološkoj industriji, oni koji su angažovani na razvoju novih proizvoda i genetski
modifikovanih organizama mogu biti u posebnoj opasnosti. Mnoge državne vlasti uvode
strog režim za davanje odobrenja za započinjanje takvih radova, ali rizici ne mogu biti
tako striktno kontrolisani ako su za taj posao angažovani spoljni saradnici iz zemalja u
kojima je to manje regulisano, što se u budućnosti može češće dešavati. Potrebno je
napraviti odgovarajuću sveobuhvatnu procenu opasnosti, kao i kontrolne mere i bolje
alate za detekciju bioloških opasnosti kako bi se unapredila njihova prevencija.
4
4 Izveštaj o malariji u svetu za 2009. god. SZO (WHO)
Hemijski rizici
Hemikalije se naširoko koriste, i s pozitivnim i s negativnim efektima na zdravlje ljudi i
životnu sredinu. Uprkos znatnom napretku koji je ostvaren na polju kontrole i upravljanja
hemikalijama na međunarodnom nivou, kao i na nivou država, i dalje je to oblast koja
izaziva zabrinutost kada je zdravlje radnika u pitanju.
Izvor sve veće zabrinutosti predstavlja upotreba alergenih, antigenskih, karcinogenih i
mutogenih supstanci, kao i supstanci koje su toksične za reproduktivni sistem. Mnogi
pesticidi mogu izazvati kancer, ugroziti reprodukciju i imati negativan uticaj na nervni,
imuni ili hormonalni sistem. Olovo, živa i drugi teški metali, kao i pesticidi, i dalje su loše
kontrolisani u mnogim zemljama u razvoju.
U poslednjih dvadeset godina
došlo je do ogromnog porasta
broja hemikalija koje se koriste u
industrijskoj sredini, od kojih
mnoge nisu adekvatno testirane.
Nepraktičnost
sistematičnog
testiranja svih novih materijala
znači da mnoge opasnosti mogu
da prođu neopaženo dok ne
dođe do očiglednog ugrožavanja
ljudskog zdravlja ili životne
sredine. Postoje mnogi primeri
uticaja koje imaju poznata
kombinovana
izlaganja,
npr.
brojnim pesticidima, dizel gorivu i
drugim vrstama goriva kao i
mešanim rastvaračima.
Ostaje važan jaz u razumevanju potencijalnog uticaja izlaganjima mešavinama
hemikalija i međusobnog delovanja tog izlaganja i izlaganja koje nije vezano za posao
kao što je pušenje cigareta.
U cilju postizanja zaštite od hemijskih rizika, bitno je ustanoviti nacionalni sistem procene
i klasifikacije hemikalija kako bi se obezbedio adekvatan protok informacija od
proizvođača i uvoznika do korisnika na radnim mestima, stavljanjem etiketa i davanjem
tehničkih podataka o hemijskoj bezbednosti. Da bi se unapredila prevencija na radnim
mestima, te informacije bi trebalo da uključuju bezbednosne mere kao i mere opreza od
opasnih materija (što obuhvata kontrolne i interventne mere), kao i pravne zahteve na
državnom nivou. Potrebno je da se radnici adekvatno informišu i obuče za potencijalne
opasnosti, te da se uspostavi odgovarajuća tehnička kontrola kako bi se ograničila
njihova izloženost. Kada je to neophodno, trebalo bi obezbediti i nositi ličnu zaštitnu
opremu, iako se to smatra poslednjom merom nakon što su sve druge mere opreza radi
ograničenja izloženosti već preduzete. Potrebno je primenjivati efikasno rukovanje
hemikalijama kako bi se izbeglo njihovo štetno delovanje. Pre nego što se hemijski
proizvod pojavi na tržištu trebalo bi ga odobriti (identifikovati). Potrebno je sprovesti
temeljnu procenu svih mogućih opasnih svojstava, i razraditi načine bezbednog
rukovanja kako bi se izbeglo nepotrebno izlaganje negativnom uticaju, ili makar
opasnosti od izlaganja svele na minimum.
5
Promena modela (načina) zapošljavanja
Tokom poslednih nekoliko decenija došlo je do značajne promene u načinu
zapošljavanja što je doprinelo nastajanju novih rizika koji imaju uticaja na radnu snagu.
Uspostavljanje nove organizacije rada, smanjivanje broja zaposlenih, podugovaranje i
angažovanje spoljnih saradnika, na primer, neizbežno su uticali na uslove rada,
otežavajući postizanje zdrave ravnoteže između profesionalnog i privatnog života. Te
promene su, uz neke druge faktore, dovele do povećanog stresa u vezi s radom i drugih
oblika mentalnih oboljenja, trendova koji mogu postati akutniji za vreme globalne
ekonomske krize.
Istovremeno, neformalna privreda se osetno širi i trenutno obuhvata veliki procenat
radnika u mnogim zemljama, posebno onim u razvoju. Takođe je došlo do povećanja
broja radnika migranata, koji zbog nesigurnog radnog odnosa, često prihvataju poslove
s niskim BZNR standardima, malim platama i lošim uslovima rada.
Poslednjih godina, došlo je i do značajnih promena u starosnom i rodnom profilu radne
snage. Na primer, žene u zemljama u razvoju koje su zaposlene na niskokvalifikovanim i
loše plaćenim poslovima u zonama slobodne trgovine i sive ekonomije, pogađa
nesigurnost radnog mesta, te su stoga i osetljivije na novonastajuće rizike. Ta pitanja
kao i ona već navedena, razmotrićemo ukratko u narednim odeljcima.
Neformalna privreda i BZNR
Siva ekonomija obuhvata polovinu do tri četvrtine svih zaposlenih izvan poljoprivrede u
zemljama u razvoju i uključuje više od 80% celokupnog radno sposobnog stanovništva5*.
Iako je teško davati opštu ocenu kvaliteta neformalnog zaposlenja, taj kvalitet je često
određen lošim uslovima rada i siromaštvom. Neke od karakteristika neformalnog
zaposlenja jesu nedostatak zaštite u slučaju neisplaćenih zarada, prisilan prekovremeni
6
5 Osnovni dokument. „Tripartitni međuregionalni simpozijum o neformalnoj privredi (sivoj ekonomiji): Omogućavanje
prelaza iz tranzicije u formalizaciju”. ISIE2007/1. Ženeva, 27-29 novembar, 2007. god. MOR (ILO)
* MOR (ILO) – radno sposobno stanovništvo: procena radne snage zemlje koja je na raspolaganju za proizvodnju
rad ili dodatne smene, otpuštanja bez najave ili nadoknade, nebezbedni ili nezdravi
uslovi rada i nedostatak socijalnih prinadležnosti (beneficija) kao što su penzije i
zdravstveno osiguranje. Žene, migranti i druge ugrožene grupe radnika kojima su
isključene druge mogućnosti, imaju malo izbora i primorane su da prihvate neformalne
poslove lošeg kvaliteta.
Siva ekonomija uglavnom uključuje aktivnosti malih razmera u okviru tradicionalnih
privrednih sektora, ali može uključivati i nove proizvodne procese koji su na kraju
formalnijih lanaca snabdevanja. U mnogim zemljama, najveći broj novih radnih mesta je
kreiran u neformalnoj privredi, u vidu samostalne delatnosti ili plaćenih poslova.
Najveći broj radnika u sivoj ekonomiji nije registrovan, njihov radni odnos nije regulisan
niti zaštićen radnim zakonodavstvom; slabo su im dostupni BZNR saveti i informacije, i
nemaju razvijenu svest, tehnička sredstva i izvore koji su neophodni da bi primenili
preventivne mere. Posledica je opstajanje loših BZNR standarda u neformalnoj privredi,
dok bi primena i održavanje boljih standarda bili ključni izazovi u rešavanju
novonastajućih rizika u budućnosti. Biće važno obezbediti potpunu primenu BZNR mera
u okviru širih programa zapošljavanja kako bi se unapredili uslovi rada.
Radnici migranti i BZNR
U mnogim zemljama je došlo do povećanja broja radnika migranata i zbog političkih i
ekonomskih razloga. Međutim, za njih često postoji povećan rizik od eksploatacije,
nemaju pristup zdravstvenoj ili socijalnoj zaštiti i često nisu zaštićeni BZNR zakonom.
Migranti su skloni da rade na visokorizičnim poslovima i u sivoj ekonomiji, te u najvećem
broju slučajeva imaju male mogućnosti da dobiju BZNR savete, informacije i obuku.
Mnogi moraju da rade prekovremeno kako bi ostvarili odgovarajuću zaradu te je moguće
da pate od lošeg opšteg zdravstvenog stanja.
Promenljivi obrasci migracije stvaraju dalje izazove međunarodnoj zajednici kao i
nacionalnim vladama i njihovim socijalnim partnerima, koji su obavezni da obezbede
prihvatljive BZNR standarde za migrante gde god oni radili.
Napomena: u tekstu se ne navodi da li se pod migrantima podrazumevaju radnici koji rade van svoje matične
zemlje (imigranti) i/ili radnici koji u potrazi za poslom odlaze iz jednog regiona u drugi, odnosno sezonski radnici.
7
Stariji radnici i novi trendovi
Najveći broj razvijenih zemalja se suočava s procesom starenja stanovništva, koji do
sada nisu imali, a koji podrazumeva porast broja starijih radnika. Slična evolucija se
projektuje na mnoge zemlje u razvoju. Stariji radnici su osetljiviji na neke rizike, poput
rizika od infektivnih bolesti i mišićno-koštanih poremećaja. Slučajevi nesreća i povreda
koje češće pogađaju starije radnike uključuju padove zbog loše ravnoteže, sporije vreme
reagovanja i probleme s vidom; kao i uganuća i deformacije zbog gubitka snage,
izdržljivosti i savitljivosti. Takođe je više verovatno da će kod njih biti veća učestalost
oboljenja s dužim periodima latencije (pritajenosti), kao što je profesionalni kancer. Kada
se starijim radnicima dogodi nesreća na poslu, njihove povrede su češće ozbiljnije i vrlo
je verovatno da će vreme njihovog oporavka duže trajati. Dobra politika i praksa
bezbednosti i zdravlja na radu kojom se investira u bezbednost radnika, zdravlje i
njihovu sveukupnu dobrobit tokom celokupnog radnog veka, neophodni su da bi ih duže
zadržali u radnom odnosu i da bi se obezbedilo ukupno pozitivno stanje radnika.
Uslovi rada mlađih radnika
Mlađi radnici su često angažovani na opasnim i nesigurnim poslovima, a ta situacija
imaće dugoročan uticaj na zdravlje i kvalitet života celokupne radne snage. Kada se
zaposle na novom radnom mestu, mladim ljudima često nedostaje fizička i psihološka
zrelost, kao i veštine, obuka i iskustvo, što može biti uzrok njihove neupućenosti u rizike
koji ih vrebaju. Takođe mogu biti nesvesni koja prava i dužnosti imaju, kao i toga koje su
odgovornosti poslodavaca; može im nedostajati samopouzdanja da govore o svojim
problemima. Poslodavci su često nesvesni posebnih problema kojima su podložni mladi
ljudi. Ta situacija se može prevazići tako što će se mladim radnicima dodeljivati poslovi
koji su u skladu s njihovim veštinama i ukoliko im se obezbedi adekvatna BZNR obuka,
nadzor i mere bezbednosti.
8
Razmatranja u odnosu na rod
Koncentracija žena – radnica u određenim zanimanjima dovodi do specifičnih vrsta
povreda i oboljenja. Opšte BZNR mere, koje se odnose na sve radnike, ne postižu uvek
željene rezultate u specifičnim uslovima u kojima rade žene. Izražena je zabrinutost zbog
specifičnog uticaja koje izlaganje opasnim supstancama ima na određeni pol, posebno
zbog uticaja koje ima izlaganje biološkim agensima na reproduktivno zdravlje žena i
muškaraca. Dobro su poznate razlike u pogledu pola kada su u pitanju zahtevi fizički
teških poslova, ergonomski dizajn radnih mesta i dužina radnog dana.
Analiza rodne dimenzije u okviru BZNR ima uticaja na kreiranje politika i preventivne
strategije. Prepoznavanje razlike i raznolikosti ključno je za promociju bezbednije i
zdravije radne sredine za sve radnike. Potrebno je pažljivije istražiti uticaje rodnih uloga
na zdravlje, kako bi se postiglo bolje razumevanje odnosa između profesionalnog
zdravlja i društvenih i ekonomskih uloga žena i muškaraca. Rodno osetljivi pristupi čine
te razlike vidljivijim što pomaže pri identifikaciji i rešavanju određenih problema. Potrebno
je da se obrati pažnja na analiziranje rizika u zanimanjima u kojima dominiraju žene i
sektorima u kojima su muškarci u većini, kao i na pravljenje odgovarajućih uputstava.
Neophodna je sistematska razrada podataka koji su razloženi po polu. Trebalo bi da se
koriste zaključci BZNR istraživanja prilikom stvaranja politike i inicijativa na radnim
mestima. Do pozitivnih promena u vezi s politikom i praksom BZNR na nacionalnom
nivou, kao i na nivou radnih mesta, može doći samo ukoliko se obezbedi učešće i žena i
muškaraca u donošenju odluka koje se tiču bezbednosti i zdravlja na radu.
9
Najčešće povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom
Globalni podaci o povredama na radu i oboljenjima u vezi s radom (prikazani u tabeli 1) i
dalje nastavljaju da izazivaju zabrinutost:
Tabela 1
Procenjeni broj fatalnih i nefatalnih povreda na radu i oboljenja u vezi s radom:
MOR, 2008. godina (ILO, 2008)
Godina
2001
2003
Nezgode koje uzrokuju
> 4 dana odsustva
s posla
268 miliona
337 miliona
Fatalne nesreće
na radu
351.000
358.000
Fatalna oboljenja
u vezi s radom
2.03 miliona
1.95 miliona
Ukupno fatalnih
nesreća i oboljenja
2.38 miliona
2.31 miliona
Ipak, evidencije govore da je u razvijenim zemljama došlo do smanjenja broja nesreća
na poslu sa smrtnim ishodom. To je u najvećoj meri rezultat većeg isticanja važnosti
prevencije i upravljanja BZNR, kao i smanjenog prisustva velikog dela teške i opasne
tradicionalne industrije. Posebno poljoprivreda, vađenje ruda i druge opasne grane
industrije čine sve manji deo privrede, u korist uslužnog sektora. Dok se u razvijenim
zemljama poslednjih godina sve više smanjuje broj povreda i nesreća na radu sa
smrtnim ishodom, drugi dugoročni zdravstveni poremećaji (poput profesionalnog
kancera, mišićno-koštanih i kardiovaskularnih oboljenja) i napetost (stres) na poslu,
povećavaju zabrinutost za zdravlje radnika.
Situacija je drugačija u zemljama u razvoju. Širenje industrijskih aktivnosti, često bez
odgovarajućih zdravstvenih i bezbednosnih mera, dovelo je do veće učestalosti nesreća
na poslu. To je izraženije u zemljama u kojima postoji efikasan sistem izveštavanja.
Ipak, veliki broj nesreća na poslu i oboljenja u vezi s radom i dalje nisu prijavljeni zbog
slabosti sistema izveštavanja u mnogim zemljama u razvoju.
Dok su, s jedne strane, prepoznavanje profesionalnih bolesti i upotreba nacionalnih lista
radi naknade štete u porastu, prevencija tih oboljenja i dalje ostaje globalni problem,
delimično zbog ograničenja u nacionalnom vođenju evidencija i sistema izveštavanja.
Jedan od razloga je poteškoća u određivanju uzročnog odnosa između uslova rada i
pogoršanja zdravlja radnika. Problem je posebno izražen u slučajevima oboljenja s
dugim periodima latencije, te onih za čije nastajanje postoji više faktora.
MOR-ova međunarodna lista profesionalnih bolesti u mnogim zemljama se koristi kao
model za uspostavljanje, preispitivanje i ažuriranje nacionalnih lista. Najnovija lista, koja
je usvojena na MOR-ovoj konferenciji stručnjaka 2009. godine, uključuje mentalne
poremećaje kao i poremećaje ponašanja6.
10
6 Vidi izveštaj s konferencije i pomenutu novu listu na
http://www.ilo.org/safework/info/meetingdocs/lang--en/docName--WC-MS_116784/index.htm MS_116784/index.htm
U mnogim zemljama u razvoju, kao i zemljama u tranziciji, prevencija profesionalnih
bolesti još uvek ne predstavlja prioritet. Razlog tome je, u najvećoj meri, nedostatak
podataka o profesionalnim oboljenjima. Hitno je potrebno unaprediti nacionalne sisteme
vođenja evidencije i izveštavanja, kako bi oni bili u skladu s Protokolom za Konvenciju o
bezbednosti i zdravlju na radu – br. 155 (iz 1981. godine), usvojenim 2002. godine
(Protocol to the Occupational and Safety Health Convention – No. 155 (1981), 2002).
Kontinuirana akcija je takođe neophodna kako bi se poboljšale preventivne i
dijagnostičke mere za profesionalne bolesti, kao i nacionalni sistemi za zdravstveni
nadzor radno aktivnog stanovništva.
Psihosocijalni faktori i stres u vezi s radom
Psihosocijalni faktori su sad opšte priznati kao globalni problem koji pogađa sve zemlje,
profesije i radnike. Povećana fleksibilnost i nesigurnost poslova, intenziviranje rada, kao i
radni odnosi koji uključuju maltretiranje i šikaniranje (mobing) na radnom mestu,
predstavljaju neke od faktora koji utiču na povećanje broja obolelih od stresnog
poremećaja u vezi s radom. Iako je neophodno obaviti iscrpna istraživanja da bi se u
potpunosti razumele njihove posledice, prihvaćeno je da ti faktori mogu imati značajan
uticaj na zdravlje zaposlenih, odsustvovanje s posla i radni učinak.
Dugoročno gledano, stres u vezi s radom može doprineti mišićno-koštanim
poremećajima i drugim oblicima narušavanja zdravlja kao što su hipertenzija, čir na
želucu, dvanaestopalačnom crevu i jednjaku, te kardiovaskularna oboljenja. Stres u vezi
s radom može dalje doprineti nemoći radnika da se nosi s poslom koji obavlja. Lični
životni stil takođe može imati veliki uticaj na radni učinak i radne odnose. Stres u vezi s
radom može indirektno biti pojačan problemima van radnog okruženja, kao što su:
nasilje, korišćenje droge, duvana i alkohola, i napeti porodični i lični odnosi. Stres može
biti glavni faktor nastanka depresije, kao i uzročnik samoubistva. Sve navedeno može da
dovede do potencijalno visokih troškova izraženih u ljudskoj patnji i finansijskom
opterećenju kako za pojedinca tako i za društvo.
11
Studije sprovedene u Evropi i ostalim razvijenim zemljama pokazuju da je stres faktor
koji je odgovoran za između 50% i 60% svih izgubljenih radnih dana. Stres je naveden
kao drugi najčešće prijavljeni uzrok zdravstvenih poremećaja u vezi s radom koji je imao
uticaja na 22% radnika u EU u 2005. godini. Najnovija studija Evropske unije iz 2009.
godine potvrđuje da iako je prosečan nivo stresa u vezi s radom u petnaest članica
Evropske unije u opadanju u poslednje vreme, prosečan nivo stresa u njih dvanaest je u
porastu7.
Postoji mnogo dobrih primera kompanija koje stres prepozanju kao problematiku vezanu
za radna mesta i koje obezbeđuju pomoć pojedincima kako bi identifikovali koren
problema i delovali na njega. U mnogim zemljama u razvoju kao što su Argentina,
Bocvana, Brazil, Kolumbija, Gana, Indija, Kenija, Meksiko, Filipini i Uganda sprovode se
istraživanja i druge vrste intervencija na radnim mestima kako bi se pronašli inovativni
načini prevencije stresa u vezi s radom i ocenio uticaj ostalih psihosocijalnih faktora.
Neki sindikati su takođe izrazili zabrinutost u pogledu uticaja stresa u vezi s radom i
razvili sopstvene metode ocenjivanja rizika. Dalja procena nacionalnih uslova i prakse je
od ključnog značaja kako bi se stekla jasnija slika i bolje razumeo taj problem na
globalnom nivou, kao i da bi se unapredila preventivna praksa.
Trebalo bi da sveobuhvatni sistemi upravljanja u okviru BZNR obezbede da se
psihosocijalni faktori pravilno procene i da se njima adekvatno upravlja, kao i ostalim
rizicima u okviru BZNR. Potrebno je osigurati primenu specifičnih preventivnih mera koje
su usmerene na smanjenje potencijalnih posledica stresa u vezi s radom. Do sada su
mere upravljanja stresom uključivale pojedinačno savetovanje, uvodnu obuku i
mentorstvo za novozaposlene, stalnu podršku kolega i sindikata tokom perioda
nezaposlenosti i učešće u glavnim životnim aktivnostima izgradnjom veza s lokalnim
nevladinim organizacijama (NVO).
Novi obrasci prevencije
Novi pristupi razmeni znanja
Potreba razmene informacija o novonastajućim rizicima nemerljivo je značajna i na
nacionalnom i na međunarodnom nivou. Naime, tempo globalnog društvenoekonomskog razvoja tokom proteklih dvadeset godina rezultirao je značajnim naučnim i
tehničkim napretkom u oblasti istraživanja i znanja koji se tiču upravljanja rizikom. Opšti
pristup internetu i drugim komunikacionim sistemima omogućio je sveprisutnu razmenu
znanja. Izučavanje nanomaterijala, na primer, ilustruje značaj razmene znanja u razvoju
i primeni novih tehnologija, pri čemu je utvrđivanje i procenu pratećih opasnosti i rizika
potrebno razmotriti i saopštiti, u fazi pre njihove široke primene u industriji.
12
7 Vidi, http://osha.europa.eu/en/publications/reports/TE-81-08-478-EN-C_OSH_in_figures_stress_at_work/view
Mnoge zemlje imaju impresivne tehničke mogućnosti, ali im nedostaju potrebna sredstva
i infrastrukutra kako bi se suočili sa najozbiljnijim problemima. Neophodno je pretresti
napredak i praznine u primenjenom istraživanju i instrumentima zasnovanim na
dokazima koji su namenjeni prevenciji novonastalih opasnosti na poslu, kako bi se
utvrdile potrebne strategije na nacionalnom i regionalnom nivou. Važno je tražiti sinergije
i unaprediti uspostavljanje i jačanje partnerstava među odgovarajućim nacionalnim i
međunarodnim institucijama, kao i mrežama u toj oblasti. Potreban je sveobuhvatan
pristup stručnjaka-praktičara, akademika, istraživača, kao i vlada i organizacija radnika i
poslodavaca kako bi se suočili sa izazovima novonastajućih rizika i kako bi se razvili novi
obrasci prevencije.
Procena rizika i upravljanje rizikom
Očekuje se da će procena i utvrđivanje preventivnih mera za novonastajuće rizike
ubuduće biti deo složenog procesa zbog mnogih različitih, ranije razmotrenih, faktora.
Tradicionalni instrumenti prevencije i kontrole još uvek su efikasni ako se pravilno
primenjuju na poznate opasnosti i rizike, kao što su oni koji nastaju kao posledica
opasnih hemikalija, materijala i alata, ručne obrade i bioloških agensa. Međutim,
potrebno je te instrumente dopuniti strategijama i instrumentima koji su osmišljeni tako
da predvide, prepoznaju, ocene i kontrolišu novonastajuće rizike koji su rezultat promena
u svetu rada, kao i inovativnih tehnologija.
Sveobuhvatni pristup upravljanju rizikom moguće je ostvariti samo sprovođenjem
nacionalnih sistema upravljanja, kao i sistema upravljanja u okviru BZNR na nivou
preduzeća. Nacionalne politike BZNR trebalo bi da promovišu strategije upravljanja
rizikom primenjujući napredne metode kako bi se ocenio i razumeo uticaj pokretačke
snage promena. Utvrđeni sistem za upravljanje BZNR obuhvata identifikaciju opasnosti,
procenu rizika, sprovođenje preventivnih mera, monitoring (nadzor) i preispitivanje
(reviziju). Uputstvo MOR o sistemima upravljanja u okviru BZNR (ILO-OSH 2001)
obezbeđuje iscrpne smernice u tom pogledu.
13
U pogledu novonastajućih rizika potrebno je takođe unapređivati saradnju i razmenu
informacija među zainteresovanim stranama. Multinacionalna preduzeća su u povoljnoj
poziciji da prenose dobru praksu iz jedne zemlju u drugu tako da mogu da uspostave
zajedničke bezbednosne standarde za sve svoje delatnosti. Oni takođe mogu da
promovišu dobru praksu među dobavljačima i izvođačima (ugovaračima). Ukoliko se
dobavljači nalaze u zemljama u razvoju, preispitivanje zakonodavstva i njegova efikasna
primena, kao i redovne revizije, mogu rezultirati širom promocijom dobre prakse u okviru
radne zajednice, uz opštu saradnju multinacionalnih preduzeća, dobavljača, inspekcija u
oblasti BZNR i ostalih vladinih agencija.
Unapređivanje zdravlja na radnim mestima
Sve je prisutniji trend uključivanja opšteg unapređivanja zdravlja u programe BZNR
preduzeća kao dopune tradicionalnih programa za prevenciju nesreća i oboljenja na
radu. Ti programi unapređivanja zdravlja često su osmišljeni tako da podstaknu i
pomognu izgradnju zdravog ponašanja, posebno u vezi sa zloupotrebom alkohola i
droga, duvanom, stresom i mentalnim zdravljem, ishranom i fizičkom aktivnošću, itd.
Pomoć radnicima u kontrolisanju svojih hroničnih stanja postala je prihvaćena strategija
za programe unapređivanja zdravlja na radilištu u mnogim razvijenim zemljama. Mnoge
uspešne aktivnosti unapređivanja zdravlja na radnim mestima takođe imaju pozitivan
uticaj na produktivnost. Razvoj i širenje takvih programa će se nastaviti sa starenjem
radne snage.
14
Unapređivanje nacionalne preventivne bezbednosti i zdravstvene kulture
Nacionalna preventivna bezbednost i zdravstvena kultura je:
„ona u kojoj se pravo na bezbedno i zdravo radno okruženje poštuje na svim
nivoima, gde vlade, poslodavci i radnici aktivno učestvuju u obezbeđivanju
bezbednog i zdravog radnog okruženja kroz sistem definisanih prava,
odgovornosti i obaveza i gde se najveći prioritet daje principu prevencije8“.
Izgradnja i održavanje preventivne bezbednosti i zdravstvene kulture zahteva
iskorišćavanje svih raspoloživih resursa kako bi se podigli opšta svest, znanje i
razumevanje opasnosti i rizika i načina njihove prevencije i kontrole, kao i omogućavanje
razmene iskustava i dobre prakse u oblasti BZNR. Ubrzan razvoj preventivne kulture
imao bi značajan uticaj na jačanje nacionalnih kapaciteta BZNR i mobilisanja nacionalnih
i međunarodnih resursa. Potpuna nacionalna i međunarodna saradnja veoma je
značajna kako bi bilo jasno da budući napori vode razvoju efikasnih i preventivnih
strategija u oblasti BZNR.
Zalaganje najvišeg rukovodstva, kao i učešće radnika od ključnog su značaja za
unapređivanje bezbednosti i zdravstvene kulture na radnim mestima. Čini se da
preduzeća koja svesrdno prihvate društvene vrednosti i deluju savesno u skladu sa
svojom politikom BZNR stvaraju pozitivno okruženje i značajno učešće svih onih koji
sudeluju u radu tog preduzeća. Usklađena (koherentna) politika koja se sprovodi putem
usaglašenih programa i aktivnosti može da pretvori opredeljenje rukovodstva i radnika u
praktično delovanje. To na pozitivan način utiče na bezbednost i zdravstvenu kulturu u
celini. Uspešnost ili neuspešnost društva u upravljanju rizicima nije samo pitanje
posebne prevencije i mera ublažavanja, već i njegovog odnosa prema riziku i
bezbednosti na svakom nivou odlučivanja, naročito u vreme krize i ekonomske recesije.
8 „Globalna strategija o bezbednosti i zdravlju na radu”, MOR, 2003
(Global Strategy on Occupational Safety and Health, ILO, 2003)
http:[email protected][email protected][email protected]/documents/publication/wcms_107535.pdf
15
Godine 2008. usvojena je Seulska deklaracija o bezbednosti i zdravlju na radu (Seoul
Declaration on Safety and Health at Work)9. Ona naglašava princip prema kojem bi
pravo na bezbedno i zdravo radno okruženje trebalo da se priznaje kao osnovno ljudsko
pravo. Taj princip se podjednako primenjuje na osiguranje zaštite od novonastajućih i
dobro poznatih rizika BZNR. Deklaracija je usvojena tokom Samita koji je održan u
okviru 18. Svetskog kongresa o bezbednosti i zdravlju na radu u Koreji, na kojem su
visoki predstavnici iz čitavog sveta izrazili svoje jednoglasno zalaganje za ostvarivanje
zaštite tog osnovnog ljudskog prava sprovođenjem Deklaracije.
Nacionalne i regionalne strategije i programi
U svetlu gorepomenutog, nekoliko nacionalnih i međunarodnih institucija izradilo je
sveobuhvatne strategije kako bi razmotrile novonastajuća i tekuća pitanja u oblasti
BZNR. Evropska unija je, na primer, usvojila Strategiju Zajednice o zdravlju i
bezbednosti na radu za period 2007–2012. godine (EU Community Strategy on Health
and Safety at Work 2007–2012). Od tada se udruženim snagama analiziraju trendovi u
oblasti BZNR i njihove implikacije putem primenjenih istraživanja i razmene informacija
među državama članicama o njihovim nacionalnim strategijama u oblasti BZNR. Zemlje
u ostalim regionima takođe uključuju ova pitanja u svoje nacionalne politike u okviru
BZNR. Mnoge države su uspostavile regionalne mreže vladinih institucija, istraživača i
stručnjaka radi unapređivanja i razmene nacionalnih strategija, dobre prakse, obuke i
istraživanja o novonastajućim rizicima. Primeri takvih mreža uključuju Mrežu za
bezbednost i zdravlje na radu Udruženja zemalja jugoistočne Azije (ASEAN –
OSHNET), Istočnoafrički regionalni program o bezbednosti i zdravlju na radu
(EARPOHS), te Latino-američku i karipsku mrežu za BZNR radnika.
To je rezultiralo usvajanjem mnogih nacionalnih programa za BZNR, zasnovanih na
partnerstvima između vlada, organizacija radnika i organizacija poslodavaca i ostalih
zainteresovanih strana, kao što su naučna zajednica, udruženja stručnjaka u oblasti
BZNR i obrazovne ustanove i institucije za obuku. U neke programe su uključena i
udruženja radnika u oblasti sive ekonomije i radnika s niskim prihodima, kao i
predstavnici ugroženih grupa.
16
9 „Seulska deklaracija o bezbednosti i zdravlju na radu”
http://www.seouldeclaration.org/index.php
Ovakvi programi često su usklađeni sa odredbama Konvencije o bezbednosti i zdravlju
na radu (br. 155) i Konvencije o promotivnom okviru za obavljanje poslova bezbednosti i
zdravlja na radu (br. 187). Promovisanjem kontinuiranog unapređivanja BZNR putem
sistematskog razvoja nacionalne politike za BZNR, sistema i programa, mnoge države
članice MOR sve više su u poziciji da ratifikuju te Konvencije.
MOR i svet rada koji se menja
Globalna ekonomska kriza nastupila je baš kada se MOR približio svojoj 90. godišnjici,
čime se ističe stalni značaj mandata MOR. Mnogi međunarodni standardi u oblasti rada
utemeljeni su tokom poslednjih devet decenija, i zbog svog sveobuhvatnog pristupa
nastavljaju da se primenjuju u rešavanju složenih pitanja u današnjem svetu rada. To je
naročito slučaj u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, gde su mnogi stariji međunarodni
standardi još uvek na snazi.
Države članice MOR i dalje koriste međunarodne standarde rada u oblasti BZNR kao
primere (reference) za razvijanje i jačanje svojih nacionalnih sistema, propisa i prakse u
oblasti BZNR. Ti standardi takođe daju smernice prilikom razmatranja novonastajućih
rizika, kao što je već opisano, zbog svoje fleksibilnosti, omogućujući tako progresivnu
primenu, a uzimajući u obzir raspoložive ljudske, tehnološke i ekonomske resurse. To
takođe potvrđuje nedavno sprovedeno i ranije pomenuto Opšte istraživanje MOR koje se
odnosi na Konvenciju o bezbednosti i zdravlju na radu – br. 155 (ILO General Survey on
Occupational Safety and Health Convention – No.155).
Većina zemalja članica MOR obavezala se da sprovodi Državni program za
dostojanstven rad (Decent Work Country Programmes – DWCP), od kojih mnoge
naglašavaju potrebu poboljšanja BZNR za sve radnike. Neke od tih zemalja izradile su
konkretne nacionalne programe za BZNR, koji su usmereni na ključne nacionalne
prioritete. MOR obezbeđuje tehničke savete i podršku za takve programe, jačanjem
nacionalnih kapaciteta, naročito za opasne sektore, kao što su građevinarstvo, vađenje
ruda i poljoprivreda, te za specifične kategorije radnika koje su ranije pomenute u ovom
dokumentu.
Ovim naporima, MOR promoviše integrisani multidisciplinarni pristup BZNR, uzimajući u
obzir fizičko, mentalno i socijalno blagostanje žena i muškaraca na radnim mestima u
svim sektorima privrede i u okviru sive ekonomije. Takav sveobuhvatni pristup veoma je
značajan u kontekstu novih i novonastajućih rizika za bezbednost i zdravlje na radu u
okviru globalne ekonomije koja se menja kako bi se obezbedio održivi privredni i
društveni razvoj.
17
Program za bezbednost i zdravlje na radu i u okruženju
(Bezbedan rad)
Tel : + 4122.799.67.15
Fax : + 4122.799.68.78
Email : [email protected]
www.ilo.org/safeday
Download

Novonastajući rizici i novi obrasci prevencije u svetu rada koji se