УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ
Силабус
Др Максим Васиљевић, доцент
основне студије богословља
Предмет: Агиологија
Група: Изборни предмет
Фонд часова: 2+0
Испит: писмени
Назив курса: Агиологија: Општи курс о светом,
светитељима и светости
Садржај: Свето, светост, светитељи. Проучавање реалности
светости и светог, затим живота и ликова светитељâ и
поштовања које им указује Црква. Агиологија пручава
различите опште и појединачне богословске, историјске,
филолошке, социолошке, археолошке и др. теме које се тичу
светитеља са главним циљем да се изнесу на видело
егзистенцијалне импликације њихове вере. Светост сачињава, с
једне стране, одељак или аспект Тријадологије, Христологије и
Пневматологије, а са друге, важно поглавље и битну димензију
еклисиологије, сотириологије, антропологије, социологије, па и
космологије у целини. Агиологија, као богословска дисциплина,
представља пројекцију набројаних подручја, од Тријадологије
до космологије. Они се у њој хармонично преклапају и узајамно
допуњују.
Циљ: Стицање комплексне теолошке, историјске и патристичке
слике мистерије-феномена светог, светости и светитељства као
и стицање компетенције студената у овој области. Теолошка
компетенција која се стиче на овом курсу укључује познавање
агиолошке-хагиографске проблематике, а усмерена је на
стицање неопходних критеријума за разумевање светости која
је у наше доба не само заборављена него и погрешно схваћена
(праћење стручне литературе, разумевање нових феномена у
историји
светитељства).
Хагиографска
компетенција
подразумева познавање појмовно-категоријалног апарата
модерне хагиографије, методологије агиолошке анализе,
познавање типолошких одлика светитељства.
Предуслови: Нема посебних предуслова.
Облик наставе: Предавања и вежбе, Power Point презентације.
Обавезе студената: Похађање и учешће у настави и израда
семинарског рада.
Начин оцењивања рада и резултата: активно учешће у
настави (15), вежбе (15), усмени испит (70).
План курса/предмета
1. недеља
УВОД
У ХАГИОГРАФСКЕ ТЕМЕ
Дефиниција и подела агиологије
Агиологија као теологија светости
Практична агиологија (хеортологија) Химнографија
Критичка хагиографија
Теолошке области које се преклапају са агиологијом
(тријадологија, христологија, пневматологија, космологија,
евхаристија, еклисиологија, социологија, антропологија,
сотириологија).
2. недеља
ИЗВОРИ АГИОЛОГИЈЕ
Агиолошке збирке
Допринос боландиста изначај критичке хагиографије
Научни приступ Житијима светих
Хагиографија или агиологија
Значај агиологије
3. недеља
СВЕТОСТ КАО ЦРКВЕНА СТВАРНОСТ И ИСКУСТВО
Да ли би Црква без Светитеља престала да буде Црква?
Примери погрешног схватања Светости
„Да будемо заједничари светости Његове“ (Јевр. 12,10)
Еклисиолигија „светости“ и „духовности“
Светост као плод Литургије (Евхаристије)
4. недеља
ОПШТА ИДЕЈА О СВЕТОМ И РЕЛИГИЈСКО ИСКУСТВО
СВЕТОГ
Етимолошки приступ светом и допринос R. Otto-a
Mysterium fascinandum et tremendum
Антрополошки приступ: светост и најдубље потребе и
носталгије човека
Старозаветно схватање светости
Класично хеленско схватање светости
Теоцентричност светости
5. недеља
СВЕТИ, СВЕТО И СВЕТИТЕЉИ У РАНОЈ ЦРКВИ
Светост као црквена стварност и искуство
Теоцентричност светост; тема личног односа
Извор светости у Светој Евхаристији
Павловска употреба термина „свет“ и „светитељи“
Основни предуслов светости: „Ако имам веру да и горе
премештам, а љубави немам, ништа сам“.
Христоцентрична светост
6. недеља
ИЗВОР СВЕТОСТИ У СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ
Нераздвојивост црквености и светости; двоједна стварност
Евхаристија као освећење твари
Свети Дух освећује и излива се „на свако тело“ (ДАп. 2,17).
Пневматологија и агиологија.
Свети као „освећени“. Пневматолошки аргументи отаца 4.
века
Смисао исказа Старца Софронија: „Светост није морални
појам него онтолошки“
7. недеља
ИКОНОГРАФИЈА И ПРОБЛЕМАТИКА СВЕТЛОСТИ
Светост и светлост као енергије Божије
8. недеља
ЗАЈЕДНИЦА СВЕТИХ – СВЕТОСТ И ЦРКВЕНОСТ
Communio in sacris и Communio sanctorum
Проблематика светости у ван-еклисијалном контексту
Светост као релациони појам.
Светитељи дохалкидонских цркава.
Светитељи римокатолички после великог раскола 1054.
9. недеља
ЗНАЧАЈ ЕСХАТОЛОГИЈЕ ЗА РАЗУМЕВАЊЕ СВЕТОСТИ
Царство Божије као истина
Мистагогија Максима Исповедника
Светост и иконичност – тајна иконизма
Светост у „земљаним судовима“
Однос између историје и есхатологије
Светост као осликавање Царства Божијег
10. недеља
ЕТОС СВЕТИТЕЉА
Етос светитеља (мученика и преподобних)
Етос благодарности
„Дај ми да сагледам властита сагрешења...“
11. недеља
СВЕТИТЕЉИ – РЕФЕРЕНТНА ТАЧКА И ПАРАДИГМА ЗА
ЗАЈЕДНИЦУ СВЕТИХ
Смисао канонизације
Празник светитеља као премошћавање дистанце
Светост и историјски живот Цркве
Communio sanctorum
12. недеља
СВЕТОСТ И ДРУГОСТ
Од светости као етичког појма до светости као ипостасног
појма
Библијски појам другости
Пројава светости у историјским ликовима
Црква као простор светости и другости
Tὰ ἅγια τοῖς ἁγίοις
Харизме у литургијској заједници
Светост и телесност
13. недеља
АГИОЛОШКА КЊИЖЕВНОСТ I-III ВЕК
Прва три века: Увод: Акта мученика, Страдања и
мартиријуми, Мартирологији;
Акта мученика (Аctа или Gesta); Страдања (Passiones) или
Мартирологији
Житија Светитеља, Синаксари, Минологиони; Житија
Светих; Синаксари и Минологији (=Месецослови);
Значај и смисао Житија Светих
14. недеља
АГИОЛОШКА КЊИЖЕВНОСТ IV-X ВЕК
Четврти и пети век; Писци агиографских дела;
Шести век; 4. Седми век; Јован Мосхос;
Осми век; 6. Девети век; 7. Десети век; Симеон Метафраст;
Светост на пољу друштвене, политичке и економске борбе
15. недеља
АГИОЛОШКА КЊИЖЕВНОСТ XI-XIV ВЕК
Једанаести и дванаести век
Византијски свети човек у 12. веку
Тринаести век; Четрнаести век: Исихасти, Покрет
кољивара
Агиологија код Словена; Руска агиологија; Достојевски и
руско старчество
Агиологија код Срба. Србљак
16. недеља
АГИОЛОШКА КЊИЖЕВНОСТ XV-XX ВЕК
Српска средњевековна житија
Животи краљева и архиепископа српских
О. Јустин Поповић и његов рад на агиологији
Епископ Жички Николај и његов допринос агиологији
17. недеља
ЛИКОВИ СВЕТИТЕЉА 1
Уводно о Светитељима и о ликовима (категоријама)
Светих
„Диван је Бог у Светима својим“
Свети Анђели
Тројака функција анђела
Анђели и Тајна Христова
18. недеља
ЛИКОВИ СВЕТИТЕЉА 2
Пресвета Богородица
Тајна Спасења: Η Χώρα του Αχωρήτου
Богородица и тајна девства, материнства, слободе и вере
Празници Богородице
Богородица у иконографији
Богородица у химнографији
19. недеља
ЛИКОВИ СВЕТИТЕЉА 3
Поклоњење Светом и животворном Крсту
Свети Крст у химнографији и иконографији
Однос Крста и есхатологије
Светост и мартиријум
20. недеља
ЛИКОВИ СВЕТИТЕЉА 4
Свети Претеча и Крститељ Господњи
Свети Пророци
Пророштво
Праведни: патријарси, праоци и оци;
21. недеља
ЛИКОВИ СВЕТИТЕЉА 5
Свети Апостоли и Равноапостоли
Свете Мироносице
Просветитељи
Јерарси (као наследници Апостола)
Светитељи и Оци
Свети Ђакони
22. недеља
ЛИКОВИ СВЕТИТЕЉА 6
Свети Мученици
Дечији мартирологиј;
Древни мартирији и њихов утицај на богослужбени живот
Новомученици. Етномученици.
23. недеља
ЛИКОВИ СВЕТИТЕЉА 7
Исповедници. Иконографија. Химнографија
Улога исповедника у раној Цркви. Иполит Римски.
Исповедништво као дијахронијски хришћански подвиг
Преподобни
24. недеља
ЛИКОВИ СВЕТИТЕЉА 8
Бесребреници
Свети ратници;
Свети цареви-владари. Иконографија. Химнографија
25. недеља
ЛИКОВИ СВЕТИТЕЉА 9
Светитељи у лаографији
Празник Свих Светих
26. недеља
ОСВЕЋЕЊЕ ВРЕМЕНА
Црквени дневни и годишњи круг
Осмишљење времена
Евхаристија и време
Светковање и празници Цркве
Света времена
Божије «време» и памћење
27. недеља
ОСВЕЋЕЊЕ ПРОСТОРА
Света Места
Свет као теофанија
Христос као Топос и Хорос
Ликовни простор у византијској уметности
Свети Ј. Дамаскин и смисао материје
Свето и профано
Света места у Православљу
28. недеља
СВЕТИТЕЉСКЕ МОШТИ
Светитељске мошти;
Светост и чудотворство
29. недеља
СВЕТЕ УСТАНОВЕ
Свете Установе
Светост као харизма у Цркви
30. недеља
ПВ
ЛИТЕРАТУРА:
Максим Васиљевић, Светост – божанска и људска: Богословскоисторијско истраживање Светог, светости и светитеља у Цркви,
књига I, ПБФ, Београд 2010.
Јован Зизиулас, “Обожење Светих као икона Царства Божијег”, прев.
М. Васиљевић, Видослов 19 (2000) 17-28.
Јустин Поповић, „Црква свих светих”, Догматика III, 645-703.
Мирча Елијаде, Свето и профано, Београд, 1998.
Розмари Морис, „Политички светитељ једанаестог века“, у:
Византијски светитељ, прир. С. Хекел, прев. С. Д. Костић, ПБФ,
Београд 2010, 67-80.
Пол Магдалино, „Византијски аскета у дванаестом веку“, у:
Византијски светитељ, прир. С. Хекел, прев. С. Д. Костић, ПБФ,
Београд 2010, 80-105
Флор Ван Омеслеге, „Acta Sanctorum и Боландистичка методологија у
изучавању хагиографије“, у: Византијски светитељ, прир. С. Хекел,
прев. С. Д. Костић, ПБФ, Београд 2010, 210-222.
Јован Зизиулас, „Икуменски старац Силуан Атонски”, Видослов
Георгије Флоровски, „О поштовању Светитеља”, Саборност 1-2 (2000)
101-106.
Атанасије Јевтић, „О светости и одговорности”, Живо Предање у
Цркви, Врњачка Бања 1998, 378-393.
Иринеј Буловић, „Душевне болести, страсти и врлине”, у зборнику:
Религија и душевни живот човека, Београд 1994, 33-46.
Светост и одговорност, зборник богословско-философског
симпосиона, Никшић-Острог 1997, Светигора, Цетиње 2000.
Атанасије Јевтић, „Човек у Богочовеку Христу и нихилизација човека
у Сартровом егзистенцијализму”, Трагање за Христом, 106-133.
Христо Јанарас, “Јуродиви Христа ради”, Видослов 25 (2001), 75-84.
Стаматис Склирис, У огледалу и загонетки, Београд 2005.
Бошко И. Бојовић, Краљевство и светост у средњовековној Србији.
Политичка филозофија средњовековне Србије (прев. са француског),
Београд 1999.
Јован Зизиулас, „Сведочење и служење православне жене у уједињеној
Европи: претпоставке и могућности”, Видослов 1997 19-27.
Атанасије Јевтић, „Пресвета Богородица — Сместилиште
Несместивог”, Живо Предање у Цркви, 211-222.
Атанасије Јевтић, „Еклисиолошке димензије Заједнице Светих у
делима Светог Јована Златоустога”, Видослов 14 (1998) 45-51; id. Бог
Отаца наших, 215-223.
Јустин Поповић, „Светитељство као просветитељство”, Светосавље 3
(1932) 104-112.
Давид Перовић, „Свете мошти и етос светих”, Богословље 1/2002, 111124.
ДОДАТНА ЛИТЕРАТУРА:
Дела Апостолских Ученика, превод, увод и напомене Еп. Атанасије,
Врњачка Бања-Требиње 1999.г.
Свети Максим Исповедник, 400 глава о љубави, прев. Еп. Артемије,
Призрен 1998.
Старечник, прев. С. Јакшић, Беседа, Нови Сад 2000.
Свети Јован Лествичник, Лествица, превод, предговор и коментари
Димитрије Богдановић, Београд 1963.
Рудолф Ото, О светом, Свјетлост, Сарајево 1983.
Антоан де Сент-Егзипери, Мали принц.
Јустин Поповић, Житија Светих (Јануар-Децембар).
Старац Софроније, Свети Старац Силуан Атонски, Манастир
Хиландар, 1999.
Игнатије Мидић, „О Оцу Јустину у Христу и Цркви”, Видослов 4, 1994.
Павле Евдокимов, Жена и спасење света, Светигора, Цетиње 2001.
Ксенија Кончаревић, „Жена у Православној Цркви: поглед ’изнутра’”,
Истина 3-4/2000, 145-158.
Владета Јеротић, Учење Светог Јована Лествичника и наше време,
Београд 1997.
Јуродиви, Ризница светоотачаког предања, Манастир Св.
Пантелејмона (Лепчинац код Врања) 1997.
Р. Кубат, „Старозавјетна ангелологија и демонологија“, Богословље 1-2,
2001, 195-244.
Јеромонах Иринеј Буловић, „Јављање анђела праведном Јосифу“,
Православни мисионар 4/1985.
Митрополит Антоније Блум, „О именима анђелским и људским“,
Православни мисионар 5/1990.
Download

ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ