Sistem ME Motronic
Prvi put predstavljen 1999.god. kao ME7 u 2.8L VR-6 VW Phaeton.
Kod ovog sistema uvodi se citav niz funkcija koji obezbedjuju komfor u voznji i nizu
emisiju stetnih gasova.
Zaokruzeni elementi postoje i kod ranijih sistema ali odvojeno, dok kod ME Motronic
oni ulaze u osnovnu konfiguraciju sistema upravljanja. To su: sistem regeneracije
benzinskih para, sistem recirkulacije izduvnih gasova obavezno, dok se sistem
sekundarnog vazduha ne ugradjuje kod svih vozila. Sistem sekundarnog vazduha
sastoji se od motora i pumpe koja usisava svez vazduh i uduvava ga pomocu
nepovratnog ventila u katalizator, u cilju brzeg podizanja temperature katalizatora
(kiseonik pospesuje sagorevanje) pri hladnom motoru i radi svega oko 3 minuta po
paljenju motora.
U nekim sistemima postoji i dodatni senzor pritiska u usisnoj grani (obezbedjuje brzu i
precizniju detekciju pada pritiska, a samim tim i brzu regulaciju ubrizgavanja), jer
senzor masenog protoka vazduha ne meri promene kolicine vazduha iza senzora.
Da bi se obrtni moment mogao bolje regulisati negde se vrsi dinamicno upravljanje
vremenom otvaranja ventila.
1
Glavni senzori i aktuatori
Pumpa za gorivo
Razvodna cev sa brizgacima (sekvencijalno ubrizgavanje)
Coil on plug sistem paljenja (bobine su odvojene za svaki cilindar, nema
visokonaponskih kabela jer su svecice montirane direktno na izvod sekundara)
Senzor masenog protoka vazduha – MAF HF (HFM2, HFM4, HFM5)
Usisni kolektor promenljive geometrije
Upravljacka jedinica prigusnog leptira
Elektronska pedala gasa
EKM
Senzori broja obrtaja , faze rada, temperature rashladne tecnosti, detonantnog
paljenja, lambda sonde ispred i iza katalizatora.
2
Upravljacka jedinica prigusnog leptira
Motronic ME7 je prvi sistem upravljanja radom motora gde je, umesto Boudenovog
kabela na varijatoru prigusnog leptira , primenjeno elektronsko upravljanje leptirom
pomocu servo motora. Upravljanje se vrsi na osnovu dvojnog signala sa elektronske
pedale gasa koji se salje EKM-u, koja serijom strujnih impulsa pokrece step motor u
oba smera. Ovim se postize precizniji polozaj prigusnog leptira u odnosu na zahtev
vozaca i nezniji prelaz izmedju rezima rada motora. Ova regulacija je omogucila da se
uvede funkcija krstarece voznje, kada vozaca na dugim relacijama zamenjuje
kompjuter i odrzava stalnu brzinu vozila. Izlazak iz ovog rezima omogucuju i novi
senzori za kvacilo i kocnicu.
Senzor prigusnog leptira ima sva potenciometra sa klizacima i daje dva signala
identicna po obliku ali sa razlicitim predznakom. To obezbedjuje da ako se jedan
senzor pokvari drugi odrzava radno stanje vozila u ogranicenom rezimu voznje
(smanjen granicni broj obrtaja i stepen prenosa).
Ovaj sistem regulacije obezbedjuje meksi prelaz prilikom promene stepena prenosa i
stiti mehanizam menjaca.
3
Glavni zadatak ME-Motronic sistema je prvenstveno da podesi rad motora prema uslovima
voznje, odnosno zahtevima vozaca. Zato se polozaj pedale za gas u racunaru uzima kao potrebna
– zahtevana vrijednost za obrtni moment motora.
Prema tome, racunar izracunava I odredjuje citav niz velicina kojima se upravlja radom a to su:
Punjenje cilindara vazduhom
Ubrizgana kolicina goriva
Ugao paljenja
Pored osnovnih, ME-Metronic ostvaruje vise dodatnih upravljackih I regulacionih funkcija, a to su :
Regulisanje obrtaja u praznom hodu
LAMBDA-regulacija
Upravljanje radom EVAP ventila regeneracije benzinskih para
Recirkulacija izduvnh gasova za smanjenje emisije azotnih oksida
Upravljanje sistemom sekundarnog vazduha za smanjenje emisije nesagorelih ugljovodonika
Regulisanje brzine kretanja vozila
Ove funkcije su neophodne radi ispunjenja zakonskih normativa I propisa u vezi sa kvalitetom izduvnih
gasova I potrosnje goriva, kao I sve vecih zahteva za udobniju I sigurniju voznju.
Dodatno, sistem vrsi I sledece funkcije:
Upravlja radom turbopunjaca I prekopcava usisne cevi radi podesavanja snage motora
Prekopcava bregastu osovinu radi smanjenja emisije stetnih komponenata u izduvnim gasovima,
potrosnje goriva I
bolje iskoristivosti snage motora
Stiti od kliktanja motora, ogranicava broj obrtaja I maksimalnu brzinu vozila, radi zastite motora.
4
Osnovne I dodatne funkcije upravljanja I regulacije bitno uticu na obrtni moment
motora. Pri tome se cesto javljaju medjusobno protivrecni zahtevi. U sistemu sa
vodjenim obrtnim momentom sve te funkcije se slivaju u jedinstvenu zahtjev vozaca
za odgovarajuci obrtni moment motora. Obrtnim momentom vodjeni ME-Motronic
sistem u stanju je da sortira oprecene zahteve I da prvo ostvaruje one najvaznije. Tu
prednost pokazuje
ovakva “momentna struktura”, gde svaka funkcija nezavisno jedna od druge ispoljava
svoj zahtjev za odredjeni obrtni momenat.
Kod vozila sa ovakvim sistemom upravljanja postoji CAN BUS struktura povezivanja
upravljackih jedinica. Ona se sastoji od magistale sa dva provodnika koji prenose
signale i dva za napajanje. Upravljacke jedinice vozila (EKM, ABS, AIRBAG, HVAC i dr. )
su paralelno povezane na magistralu i svaka od njih salje signale od svojih senzora i
time jedan signal mogu da upotrebe vise jedinica, prema potrebi. To znatno smanjuje
kolicinu provodnika i obezbedjuje sigurnije upravljanje. CAN BUS je linearne strukture
i ispad jedne upravljacke jedinice ne remeti rad ostalih.
5
Download

Sistem ME Motronic Prvi put predstavljen 1999.god. kao ME7 u 2.8L