Susret sa Eskimima ili priča o Drugom i Drugačijem
Oni koji jedu sirovo meso Ljiljane Maletin-Vojvodić u izdanju Mediterran publishinga iz
Novog Sada
Oni koji jedu sirovo meso treće je romaneskno delo Ljiljane Maletin Vojvodić (Patuljci i
Hiperboreja 2008, U egzilu 2011) u kojem autorka čitaoce suočava sa nepoznatim
zemljama, neobičnim kulturološkim kontekstima i oneobičajenim životima junaka svojih
priča.
Ovog puta nalazimo se nadomak Severnog pola, na Grenlandu u Upernaviku gde Maletin
Vojvodić, kroz nesvakidašnja iskustva glavne junakinje, otkriva sve nijanse koloritnog sveta
severa. Pričom o dalekom Grenlandu i nepoznatim Eskimima autorka knjige Oni koji jedu
sirovo meso govori o suštinskom, pa pitanjima ko smo i kuda idemo dodaje - koliko daleko
bi trebalo da odemo da bismo pronašli sebe?
Na početku grenlandske priče glavna junakinja, spisateljica, otkriva svoj identitet kroz
umetničko - estetske kategorije i različit kulturološki kontekst.
Volim Sofi Kal
...
Bjork
...
Fon Trira
...
Volim crveno
I crno.
Iz čitaonice Matice srpske gde je ćutala sa Crnjanskim i Andrićem, Kišom i Pekićem, preko
grada renesansnih palača, tesnih kanala i pitoresknih uličica i tamošnjeg Bijenala, preko
Venecije, kreće u potragu za Drugim i Drugačijim ali i za samom sobom.
Čitljivi kodovi zamenjuju neprepoznatljivi sistemi kada sa saputnikom D. sleće na jednu od
najmanjih aerodromskih pista na svetu, na „zeleno ostrvo“ Grenland. Od tog trenutka pa sve
do povratka, kada su se ponovo našli u avionu sa svega tridesetak sedišta, pokušavaju da
ostvare komunikaciju sa ostrvom gde žive oni koji jedu sirovo meso. Iako se na samom
početku čini da je takav poduhvat ostvariv, sumnju podstiču susreti sa nepredvidivim
životnim uslovima.
Junaci ove severne priče smeštaju se u kuću koja je mogla postojati samo u bajci, u crvenu
kućicu od drvenih dasaka sa crnim crepom, opasanu morem u kojem su blještali delovi
glečera. Ipak, njihova stvarnost postaju rezervoari iz kojih se snabdevaju vodom, žute
plastične kese koje služe kao kanalizacija, miris ljudskih izlučevina, smrad izmeta i
mokraće.
Ubrzo shvataju da na Grenlandu glavnu reč vodi priroda. Dok jednog trenutka pije kafu pod
vedrim nebom, grenlandskim suncem, na klupi nedaleko od najsevernijeg muzeja na svetu,
spisateljica se u drugom bori sa divljom olujom koja je umalo odnosi u Atlantski okean.
Civilizacijski jaz između balkanskog (srpskog) i inuitskog (grendlandskog) kulminira u
(ne)komunikaciji junakinje sa Eskimima, ravnodušnim prema svemu što nije u direktnoj
vezi sa golim opstankom.
Obrt ove severne drame dešava se u trenutku kada Eskimče čekinjaste kose ošišane u paž
pušta junakinju u svakodnevne grenlandske živote, čije prednosti uočava tek kada se opet
izmesti, kada se vrati u poznate kulturološke sisteme.
Tako kroz imagološku prizmu autorka piše o procesu individuacije, o oslobađanju vlastitosti
od persone i arhetipova u cilju samospoznavanja.
Dinamičnu naraciju prate meditativni pasaži u kojima Maletin Vojvodić komunicira sa
grenlandskim bajkama i legendama, sa naučnicima i umetnicima koji su se nekad ili tad
obreli u toj tradicionalnoj i modernoj, evropskoj i inuitskoj atmosferi.
Ivana Miljak
Download

Susret sa Eskimima ili priča o Drugom i Drugačijem Oni koji jedu