6. KONGRES FIZIOTERAPEUTA SRBIJE
SA
MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM
POKRET
ZA
BUDUĆNOST
Poslovni centar NIS-a, Novi Sad
25-27. april 2013
Logo DFS
DRUŠTVO FIZIOTERAPEUTA SRBIJE
POD POKROVITELJSTVOM MINISTARSTVA ZDRAVLJA REPUBLIKE SRBIJE
PROGRAM
6. KONGRES FIZIOTERAPEUTA SRBIJE
POKRET
ZA
BUDUĆNOST
25-27. april 2013.
Poslovni centar NIS-a, Novi Sad
U januarskom akreditacionom roku 6. Kongres fizioterapeuta Srbije pod nazivom
„ Pokret za budućnost“ je akreditovan od strane Zdravstvenog savet Srbije
rešenjem pod brojem D-1-783/13. Predavači po pozivu dobijaju 11 bodova, autor
rada odabran za usmenu prezentaciju dobija 9 bodova, autor rada odabran za poster
prezentaciju dobija 7 bodova, a pasivni učesnik kongresa dobija 5 bodova. Po
navedenom kriterijumu učesnici će dobiti sertifikate o pristvovanju 6. Kongresu.
ORGANIZACIONI ODBOR :
Nina Lačanski , predsednica
Jasmina Krivokuća , potprdsednica
Dejan Starčević , član
STRUČNI ODBOR:
Mr sci Stevan Jovanović, predsednik
Nataša Janković, sft
Milutin Radotić, sft
Novica Bogdanović, sft
Nevena Obradović, dipl.ecc u zdravstvu
Vlastimir Živanović, dipl.ecc u zdravstvu
Ljiljana Katunac, sft
Dobro došli na 6. Kongres fizioterapeuta Srbije
Pozdravni govor predsednice DFS-a
Poštovane koleginice, kolege, prijatelji i saradnici,
Načelo odgovornosti prema sopstvenom obrazovanju je u ovim vremenima , vača odgovornost jer ćete vi
biti modus in rebus - mera stvarima, tj procena kvaliteta sopstvene profesije. Jedino kontinuirana povratna
informacija o kvalitetu tehnika i postupaka kojima se tretiraju korisnici naših usluga i načinima na koji su
prezentovani široj stručnoj javnosti u najširem smislu reči biće merilo koliko možemo da odgovorimo
izazovima koje buduće vreme stavlja ispred naše profesije. I zato mi sa pravom očekujemo od vas
informacije, predloge, nova rešenja, komunikaciju, jer borba za postizanje kvaliteta je mukotrpan i dugotrajan
proces koji zahteva mnogo od svakog pojedinca.
Ne dozvolite da vas okolnosti zatvore u skučene svakodnevne okvire,ne dozvolite da nemate informaciju o
novim tendencijama, ne dozvolite da izgubite kontakt sa kolegama, negujte prijateljstva i stvarajte nova jer su
sve ovo faktori koji nam omogucavaju lakši put ka jednom zajedničkom cilju, a to je u praksi upotrebljivo i
korisno znanje, jer ništa drugo i nije važno osim znanja koje u praktičnoj primeni podiže efikasnost našeg
rada i rezultira zadovoljnim pacijentima.
Samo na ovaj način ostvariće se i svi ostali toliko željeni ciljevi,a to je prepoznavanje naše profesije od
strane šire javnosti i poštovanje koje svojim profesionalizomom i kvalitetom itekako zaslužuje.
Pokret za budućnost je smernica za budućnost, a to znači da fizioterapija mora biti fokusirana na
prevenciju,bazirana na najboljim raspoloživim dokazima kliničke prakse i dobro menadžerski vodjena.
Da bi smo sve ovo postigli dozvolite sebi da ne prihvatate ničije savete a priori, dozvolite sebi luksuz da o
svemu imate sopstveni stav!
"Život nije što i polje preći" rekao je Pasternak,a mudrost življenja nije samo u očuvanju zdravog razuma,
zato ne dozvolite da život proleti pored vas, a da niste pomerili granice sopstvenih htenja i otkrili sve čari
profesije koju ste izabrali .
S postovanjem Ljiljana Katunac
predsednica DFS-a
Pozdravni govor predsednice organizacionog odbora
Poštovane koleginice i kolege, dragi prijatelji,
Izražavamo posebno zadovoljstvo što prisustvujete 6. Kongresu fizioterapeuta
Srbije sa međunarodnim učešćem, u organizaciji Društva fizioterapeuta, a pod
pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
6. kongres pod nazivom “Pokret za budućnost“, otvoren je za razmatranje kako
teorijskih, tako i praktičnih pitanja iz oblasti fizioterapije, što će nam u mnogome proširiti
vidike i aspekte fizioterapije i kao tehnike, ali i kao nauke. Istovremeno se zahvaljujemo i
svim proizvođačima medicinske opreme, farmaceutskim kućama i svima koji su naš
kongres izabrali da predstave svoje proizvode i time doprinesu njegovom što uspešnijem
održavanju. Veoma smo srećni što je Novi Sad
domaćin ovog glavnog skupa
fizioterapeutske javnosti i što mnogi od vas, svoje radove izlažu baš ovde. Uz
interesantan stručni program, obezbeđeno je dovoljno vremena i mogućnosti za
međusobna druženja i razgledanje našeg lepog grada, koji svakom gostu ima šta da
ponudi. Uvereni smo da će ovaj kongres doprineti unapređenju našeg profesionalnog
rada, u interesu naših pacijenata i poboljšanju njihovog kvaliteta života, ali i našem boljem
upoznavanju, širenju saradnje i jačanju kolegijalne solidarnosti.
Vašim prisustvom učinićete da 6. kongres fizioterapeuta bude, kako mu i naziv
kaže, kongres budućnosti.
Dobro došli u Novi Sad!
Nina Lačanski
Predsednica organizacionog odbora
Pozdravni govor predsednice UFFBiH
Uvažene kolege i gosti!
Pokret za budućnost, moto ovog kongresa, u punom smislu obilježava struku
fizioterapeuta. Iako postoje mnoge predrasude o našem zvanju, od toga da smo maseri,
da se bavimo kozmetikom i da nismo medicinska struka, zvanje i znanje fizioterapeuta je
mnogo šire i sveobuhvatnije.
Pokret tijela ili samo jednog malog dijela tijela sastavni je dio našeg života od trenutka
kada se fetus prvi put pokrene u majčinoj utrobi pa sve do umiranja. Kroz rast i razvoj naši
pokreti se uče i usavršavaju i bez njih naš život ne bi imao smisla. Upravo taj pokret je ono
na što se odnosi naše djelovanje kao fizioterapeuta. Cilj fizioterapije je obnavljanje funkcije
i omogućavanje izvođenja aktivnosti svakodnevnog života, a funkcija i aktivnost su
moguće samo kroz postojanje slobodnog pokreta. Drugi važan aspekt našeg rada je
prevencija oboljenja i onesposobljenja što nas opet vraća na pokret i prevenciju kroz
pokret.
Nadam se da će ovaj kongres svojim izlaganjima još jednom potvrditi važnost i ulogu
fizioterapeuta u vraćanju funkcije, ali i dati smjernice za budući rad svim sudionicima
kongresa kako na što bolji i učinkovitiji način raditi na prevenciji bolesti, oštećenja i
onesposobljenja na zadovoljstvo naših pacijenata ali i nas, fizioterapeuta.
Sa željom da svi naučimo nešto novo i ponesemo sa ovog kongresa samo dobre i lijepe
uspomene, želim vam uspješan rad uz moto UFFBiH: „Poželi pokret – izaberi život!“
Predsjednica UFFBiH
Mirjana Dujmović
RASPORED AKTIVNOSTI
ČETVRTAK, 25. april 2013.
14.00 - 16.00
16.00 - 17.00
17.00 – 19.00
19.00 – 20.00
20.00 –
Registracija učesnika
Svečano otvaranje i kulturno-umetnički program
Uvodna predavanja
Koktel
Slobodno vreme
PETAK, 26. april 2013.
8.00-9.00
Registracija
9.00-11.00
Sesija 1 – Fizioterapija muskuloskeletnih disfunkcija
11.00-11.30 Pauza za kafu
11.30-13.00 Radionica – Laser visokog intenzitetai SHOCKWAVE terapija kao
inovativne metode u rehabilitaciji pacijenata
13.00-14.00 Sesija 2 – Edukacija i obrazovanje
14.00-15.00 Pauza za ručak i kafu
15.00-16.30 Radionica – Savremene metode u lečenju DCP-a-TheraSuit , ABR i
Quantna Integracija
primitvnih refleksa
16.30-17.30 Sesija 3 – Fizioterapija neuromišićnih disfunkcija
20.30
Svečana večera
SUBOTA, 27. april 2013.
8.00-9.00
Registracija
9.00-10.00
Radionica – PNF-Proprioceptivna neuromišićna facilitacija
10.00- 11.30 Sesija 4 – Fizioterapija u pedijatriji ; Fizioterapija i aktivno starenje
11.30-12.00 Pauza za kafu
12.00-14.00 Izlet
14.00-15.00 Pauza za ručak
15.00-15.30 POSTER PREZENTACIJE
15.30-17.00 Radionica – Značaj neuroradioloških modaliteta u ranoj dijagnostici
neuroloških oboljenja
17. 00-19.00 sesija 5 - Slobodne teme
19.00
Zatvaranje kongresa
SATNICA USMENIH I POSTER PREZENTACIJA
ČETVRTAK, 25. april 2013.
17.00-19.00 Uvodna predavanja
1. MEDIKACIJA HRONIČNOG MIŠIĆNOSKELETNOG BOLA KAO INTEGRALNI
DEO FIZIKALNOG TRETMANA - ŠTA TREBA ZNATI?
Pjević M. Klinički centar Vojvodine, Klinika za anesteziju i reanimaciju, Novi Sad;
Univerzitet u Novom Sadu , Medicinski fakultet
2. SPINALNA MANIPULATIVNA TERAPIJA U LEČENJU RADIKULOPATIJE
UZROKOVANE LUMBALNOOM HERNIJOM DISKUSA
Krstić Lj. Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, VMA, Beograd
3. SAVREMENO HIRURŠKO LEČENJE LUMBALNE DISKUS HERNIJE –
AKTUELNI TRENDOVI
Cigić T. Klinički centar Vojvodine, Neurohirurška klinika, Novi Sad; Univerzitet u
Novom Sadu, Medicinski fakultet
4. REHABILITACIJA DECE SA KARNIOCEREBRALNIM POVREDAMA NISKOG
INTENZITETA Stevanović S. Klinika za rehabilitaciju ”Dr Miroslav Zotović”,
Beograd
5. EFEKTI TERAPIJSKOG JAHANJA NA OSOBE SA VIŠESTRUKOM
OMETENOŠĆU
Mikov A. Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Klinika za dečiju
habilitaciju I rehabilitaciju, Novi Sad; Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski Fakultet
Diskusija
19.00-20.00 Koktel
PETAK, 26. april 2013.
9.1.11.0 Sesija 1 – Fizioterapija muskuloskeletnih disfunkcija
1. PEDOGRAPHIC ANALYSIS IN PATIENTS WITH PATELLOFEMORAL PAIN
SYNDROME
Begović H¹., Can F¹., Kanatli U.² Hacettepe University, Faculty of Health Sciences,
Department of Physiotherapy and Rehabilitation, Ankara, Turkey¹; Department of
Orthopaedic Surgery, School of Medicine, Gazi University, Ankara², Tukrey
2. MEDICINSKA REHABILITACIJA PACIJENATA SA AMPUTACIJOM GORNJEG I
DONJEG EKSTREMITETA
Đorđević A., Mikulić-Gutman S., Devečerski G., Klinički centar Vojvodine, Klinika za
medicinsku rehabilitaciju, Novi Sad, Srbija
3. ZNAČAJ KINEZITERAPIJE U REEDUKACIJI ŠEME HODA PACIJENATA SA
TOTALNOM ENDOPROTEZOM KUKA
Đurđevac D., Rogi V. ZZFMR “ Dr Miroslav Zotović” Banja Luka, Bosna i
Hercegovina
4. TEST OSNOVNIH AKTIVNOSTI U OKVIRU RANE REHABILITACIJE
ORTOPEDSKO-TRAUMATOLOŠKIH PACIJENATA
Ivković S.,Vukomanović A., Kovačević J., Kreaković N., Milosavljević M., Grahovac
Lj. Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, VMA, Beograd, Srbija
5. DISTORZIJA SKOČNOG ZGLOBA – MOBILIZACIJA ILI IMOBILIZACIJA?
Živojinović I., Stjepanović M., Anđelkov S., Stanimirović B. Ambulanta za
rehabilitaciju I fizikalnu terapiju “ Activo”, Beograd, Srbija
6. SPECIFIČNOSTI FIZIOTERAPIJSKOG PROCESA KOD OSOBA OBOLJELIH OD
FIBROMIJALGIJE
Jakuš L., Blažević F., Horvat M., Pavlaković A. Zdravstveno veleučilište, Zagreb,
Hrvatska
7. DIJAGNOSTIKA I TRETMAN PATOLOGIJE RAMENA (JEDNOSISTEMSKI
EKSPERIMENTALNI DIZAJN)
Nikolić A., Brdareski Z., Pejović V. Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, VMA,
Beograd, Srbija
8. SAVREMEN PRISTUP TERAPIJI ROTATORNE MANŽETNE
Petrović M. Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, VMA, Beograd, Srbija
9. ANALIZA MIŠIĆNO-TETIVNOG DISBALANSA I NJIHOV UTICAJ NA ANALIZU
HODA PRI FAZI INICIJALNOG KONTAKTA
Sanevski G.¹, Atanasovska S¹., Kjuškoski Đ². Institut za fizikalnu medicinu i
rehabilitaciju Skopje¹, Specijalna bolnica za ortopediju i traumatologiju Sv. Erazmo,
Ohrid², Makedonija
10. POSTOPERATIVAN REHABILITACIJA TRANSTROHANTERIČNOG PRELOMA
FEMURA – OPERATIVNA TEHNIKA LONG GAMA LOCKING NAIL
Živojinović I., Stjepanović M., Anđelkov S., Stanimirović B. Ambulanta za
rehabilitaciju I fizikalnu terapiju “ Activo”, Beograd, Srbija
Diskusija
11.00-11.30 Pauza za kafu
11.30-13.00 Radionica
LASER VISOKOG INTENZITETA I SHOCKWAVE TERAPIJA KAO INOVATIVNE
METODE U REHABILITACIJI PACIJENATA
Prouza O. Charles Universityin Praque, Češka
13.00-14.00 Sesija 2 - Edukacija i obrazovanje
1. PERMANENTNA EDUKACIJA
Avdović J. Javna ustanova Dom zdravlja Kantona Sarajevo, Bosna i Hercegovina
2. PREDNOSTI SAVREMENIH STUDIJSKIH PROGRAMA U OBRAZOVANJU FIZIOTERAPEUTA
Bajić G. Panevropski univerzitet Apeiron, Banja Luka, Bosna i Hercegovina
3. RAZVOJ I USKLAĐIVANJE OBRAZOVANJA FIZIOTERAPEUTA U REPUBLICI HRVATSKOJ I
REGIJI
Grozdek- Čovčić G., Klaić I., Jakuš L., Schuster S. Zdravstveno veleučilište u Zagrebu, Hrvatska
4. PRIKAZ KNJIGE “OSNOVI KINEZITERAPIJE”
Jovanović L.¹, Kovačević R.¹, Ereš S.¹, Kljajić D.² Visoka zdravstvena škola
strukovnih studija u Beogradu ¹, Visoka medicinska škola strukovnih studija u
Ćupriji, Srbija
5. STAVOVI FIZIOTERAPEUTA I STUDENATA FIZIOTERAPIJE O NIVOU OBRAZOVANJA I
NJIHOVOM PROFESIONALNOM RAZVOJU
Lačanski N¹., Krivokuća J¹., Katunac Lj². Klinički centar Vojvodine, Klinika za medicinsku
rehabilitaciju, Novi Sad¹, Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”, Beograd², Srbija
6. CJELOŽIVOTNO UČENJE FIZIOTERAPEUTA U HRVATSKOJ KROZ 15 GODINA
RADA AKADEMIJE ZA RAZVOJNU REHABILITACIJU
Milaščević D.1, Skočilić- Kotnik S.2, Mejaški -Bošnjak V.2, Klaić I.¹ Zdravstveno veleučilište,
Studij fizioterapije¹, Zagreb, Hrvatska ,Klinika za dječje bolesti, Klinika za neuropedijatriju
Medicinskog fakulteta u Zagrebu², Hrvatska
Diskusija
14.00-15.00 Pauza za ručak
15.00- 16.30 Radionica
ZNAČAJ NEURORADIOLOŠKIH MODALITETA U RANOJ DIJAGNOSTICI
NEUROLOŠKIH OBOLJENJA
Kozić D. Univerzitet U Novom Sadu, Medicinski fakultet, Institut za onkologiju Vojvodine,
Sremska Kamenica, Srbija
16.30-17.30 Sesija 3 – Fizioterapija neuromišićnih disfunkcija
1. POREĐENJE EFIKASNOSTI LIJEČENJA SUBAKUTNE LUMBOIŠIJALGIJE
ELEKTROTERAPIJOM, KINEZITERAPIJOM I MEDICINSKOM MASAŽOM
Bilić D.¹, Obradović L.², Odjel za fizikalnu medicine i rehabilitaciju, Klinička bolnica,
Mostar¹, Poliklinika H², Mostar, Bosna i Hercegovina
2. RANA I INTENZIVNA FIZIKALNA TERAPIJA U TRETMANU NERVNOMIŠIĆNE
SLABOSTI STEČENE U INTENZIVNOJ NEZI KOD PACIJENATA NA
PRODUŽENOJ MEHANIČKOJ VENTILACIJI
Dimitrov O., Arsov B., Anguseva T., Klinceva M., Mitrev Z. Odelejnje za fizikalnu
terapiju, Specijalna bolnica Filip Vtori, Skopje, Makedonija
3. POSTOPERATIVNI TRETMAN PACIJENATA SA HERNIJACIJOM LUMBALNOG
DISKA I ULOGA FIZIOTERAPEUTA U PROCESU REHABILITACIJE
Kjuškoski Đ.¹, Zlatković M., Sanevski G². Specijalna bolnica za ortopediju i
traumatologiju Sv. Erazmo, Ohrid¹, Institut za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju
Skopje² ,Makedonija
4. ULOGA KINEZITERAPIJE U LEČENJU OBOLELIH OD MULTIPLE SKLEROZE
Stojadinović J. Institut za lečenje i rehabilitaciju, Niška banja, Srbija
5. KOMBINOVANI KINEZITERAPIJSKI PRISTUP KOD PAREZE NERVUSA
RADIALISA
Vasilić D., Siđak V. ZZFMR “ Dr Miroslav Zotović”, Banja Luka, Bosna i
Hercegovina
Diskusija
20.30 Svečana večera
SUBOTA 27. april 2013.
09.00- 10.00 Radionica PNF-proprioceptivna neuromišićna facilitacija
Oldenburg A. IPNF Advanced Instructor, City Med, Münhen, Germany
10.00-11.30 Sesija 4
Fizioterapija u pedijatriji;
1. KINEZITERAPIJSKI TRETMAN I SKALA PROCENE ATAKSIJE KOD DECE SA
OPERISANIM ASTROCITOMOM
Đorđević M. Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“, Beograd, Srbija
2. KINEZITERAPIJA U LEČENJU POROĐAJNE PARALIZE PLEXUSA
BRACHIALISA
Kaitović S., Milosavljević S., Tadić S. Specijalna bolnica za rehabilitaciju, Banja
Koviljača, Srbija
3. KINEZITERAPIJA NAKON ARTROPLASTIKE U ADOLESCENTNOM DOBU
Protić Z., Stevanović M.,Garić R. Institut za otropedsko-hirurške bolesti “ Banjica”,
Beograd, Srbija
4. PROCENA I TRETMAN DECE SA POREMEĆAJEM BALANSA
Pupovac T. Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“, Beograd, Srbija
5. FIZIKALNI TRETMAN NAKON LEČENJA METODOM PO ILIZAROVU KOD
DECE
Stevanović M., Protić Z., Garić R. Institut za otropedsko-hirurške bolesti “ Banjica”,
Beograd, Srbija
6. SPECIFIČNOSTI TRETMANA DECE SA HIDROCEFALUSOM
Trbijević I. Klinika za rehabilitaciju“Dr Miroslav Zotović“ Beograd, Srbija
Diskusija
Fizioterapija i aktivno starenje
1. TANGO U TERAPIJI REHABILITACIJE GERONTOLOŠKE POPULACIJE
Ćosović S. , Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Klinički centar Srbije,
Beograd, Srbija
2. TEST PROCENE RIZIKA ZA PAD KAO POKAZATELJ EFIKASNOSTI
KINEZITERAPISKOG PROGRAMA KOD PACIJENATA SA SMANJENOM
KOŠTANOM GUSTINOM
Kotlaja K., Novović M, Institut za rehabilitaciju, Sokobanjska 17, Beograd, Srbija
3. ZNAČAJ REHABILITACIJE OBOLELIH OD PARKINSONOVE BOLESTI U
GERONTOLOŠKOM CENTRU “NOVI SAD”
Mišić S. Gerontološki centar”Novi Sad”, Novi Sad, Srbija
4. ZNAČAJ REHABILITACIJE STARIH LICA SA CERVIKALNIM SINDROMOM
Stanimirović B., Stjepanović M., Anđelkov S., Živojinović I. Ambulanta za rehabilitaciju
i fizikalnu terapiju “ Activo”, Beograd, Srbija
Diskusija
11.30-12.00 Pauza za kafu
14.00-15.00 Ručak
15.1.15.30 Poster prezentacije
1. REHABILITACIJA PACIJENATA SA ULNARNOM NEUROPATIJOM KAO IZAZOV U
SAVREMENOJ FIZIOTERAPIJI
Atansovska S., Sanevski G. Institut za fizikalnu medicine I rehabilitaciju Skopje, Makedonija
2. FIZIKALNA TERAPIJA NAKON ARTROSKOPSKI ASISTIRANE REKONSTRUKCIJE MEDIJALNOG
PATELOFEMORALNOG LIGAMENTA
Garić R., Mitrović D., Stevanović M.,Protić Z. Institut za ortopedsko-hirurške bolesti
“Banjica”, Beograd, Srbija
3. BEZBEDNOST I PRIMENA AEROBNOG TIPA FIZIČKOG TRENINGA U REHABILITACIJI
PACIJENATA NAKON PCI – IMPLANTACIJE STENTH-A
Jovanović B., Tasić I. Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška banja, Srbija
4. UTICAJ FAR INFRARED ODEĆE NA DINAMIČKU RAVNOTEŽU I OKRETNOST
Kastrinis A., Leveidiotis S., Mitrousis I., Theodosopoulos E. AKMI Institute of Vocational
Training, Athens, Greece
5. ZNAČAJ KLINIČKO-FUNKCIONALNIH TESTOVA U PLANIRANJU FUNKCIONALNOG
OPORAVKA NAKON MOŽDANOG UDARA
Krivokuća J., Lačanski N., Devečerski G. Klinički centar Vojvodine, Klinika za medicinsku
rehabilitaciju, Novi Sad, Srbija
6. SPECIFIČNOSTI REHABILITACIONOG TRETMANA KOD PACIJENATA S
HRONIČNIM URIČNIM ARTRITISOM I POTKOLENOM AMPUTACIJOM
Kovačević D., Devečerski G. Klinički centar Vojvodine, Klinika za medicinsku rehabilitaciju,
Novi Sad, Srbija
7. EFEKTI PRIMENE TENS TERAPIJE U LEČENJU CERVIKALNOG SINDROMA
Maletić S., Krivokuća J., Devečerski G. Klinički centar Vojvodine, Klinika za medicinsku
rehabilitaciju, Novi Sad, Srbija
8. KINEZITERAPIJSKI POSTUPCI U TRETMANU SPONDILOLISTEZA
Marković B., Brečko A. Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Termal” Vrdnik, Srbija
9. REHABILITACIJA PACIJENATA SA SMRZNUTIM RAMENOM
Mraković B., Janevski N. Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Termal” Vrdnik, Srbija
10. KINEZITERAPIJSKI PRISTUP U LEČENJU PACIJENATA SA ARTROPATIJOM KAO POSLEDICOM
SIRINGOMIJELIJE
Milić Z., Devečerski G. Klinički centar Vojvodine, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, Novi
Sad, Srbija
11. KINEZITERAPIJSKI TRETMAN KOD PACIJENATA OBOLELIH OD SKLEROZE MULTIPLEKS
Miloščin D. Klinički centar Vojvodine, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, Novi Sad, Srbija
12. ARTHROGRYPOSIS MULTIPLEX – PRIKAZ SLUČAJA
Mosnak Z. Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Novi Sad
13. POSTOPERATIVNA REHABILITACIJA TOTALNE ENDOPROTEZE KOLJENA
Nikolić S., Ozren D. ZZFMR „Dr Miroslav Zotović“ Banja Luka, Bosna i Hercegovina
14. POREĐENJE EFIKASNOSTI LIJEČENJA SUBAKUTNE LUMBALNE BOLI ELEKTROTERAPIJOM,
MANUELNOM TRAKCIJOM I KINEZITERAPIJOM
Obradović L¹., Bilić D². Odjel za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničke bolnice
Mostar¹, Poliklinika H Mostar², Bosna i Hercegovina
15. UTICAJ KINEZI-TEJPINGA NA DIMANIČKU RAVNOTEŽU OSOBA STARIJIH OD 65
GODINA
Puzović V. Fakultet mdicinskih nauka, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, Srbija
16. EFEKAT UPOTREBE KINEZI-TEJPINGA NA FLEKSIBILNOST KOD OSOBA STARIJIH OD 65
GODINA
Puzović V. Fakultet mdicinskih nauka, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, Srbija
17. ANALIZA HODA U ORTOPEDSKOJ PROTETICI – NOVE TEHNOLOGIJE
Radotić M., Vitaz M., Gavrilović B. Specijalna bolnica za rehabilitaciju i ortopedsku
protetiku, Beograd, Srbija
18. PSIHOFIZIČKA PRIPREMA ZA POROD
Raković N. SŠC „GEMIT-APEIRON“, Banja Luka, Bosna i Hercegovina
19. ZGLOBNO OPTEREĆENJE I NJEGOV UTICAJ NA KVALITET AKTIVNOSTI
SVAKDNEVNOG ŽIVOTA
Sanevski G., Zlatković M. Institut za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Skopje,
Makedonija
20. SEGMENTNA STABILIZACIJA LUMBALNE KIČME KOD PACIJENATA SA
HRONIČNIM LUMBALNIM SINDROMOM
Sjekloća T. Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška banja, Srbija
21. UTICAJ AKUPUNKTURE METODOM NOGIER NA REDUKCIJU BOLA U
AKUTNOJ FAZI NAKON PRVOSTEPENE RUPTURE BICEPS FEMORISA
Leveidiotis S. , Kastrinis A., Tsekoura M., Nomikou E.,Theodosopoulos E. AKMI
Institute of Vocational Training, Athens, Greece
22. MINIMALNO INCIZIONA TEHNIKA UGRADNJE PROTEZE KUKA – SPECIFIČNOSTI
REHABILITACIJE
Stojanović R., Pantelić S. Institut za ortopedsko-hirurške bolesti “Banjica”, Beograd, Srbija
23. PARKINSONOVA BOLEST
Urošević S., Josifović N., Jevtić J. Institut za rehabilitaciju “ Selters” Mladenovac, Srbija
24. FIZIOTERAPIJSKA EVALUACIJA KLINIČKE SLIKE NAKON OŠTEĆENJA MALOG MOZGA
Vukomanović M., Devečerski G. Klinički cantar Vojvodine, Klinika za medicinsku
rehabilitaciju, Novi Sad, Srbija
25. FIZIOTERAPEUTSKA ANALIZA I REHABILITACIJSKI PRISTUP KOD DECE SA
PARALIZOM BRAHIJALNOG SPLETA
Zlatković M., Atanasovska S. Institut za fizikalnu medicine i rehabilitaciju Skopje,
Makedonija
15.30-17.00 Radionica
Savremene metode u lečenju DCP-a-TheraSuit , ABR i Quantna Integracija primitvnih
refleksa
Ivančić A.
17.00-19.00 Sesija 5 – Slobodne teme
1. ORTOPEDSKA MEDICINA U FIZIKALNOJ TERAPIJI ( CYRIAX METODA)
Anđelkov S., Stjepanović M., Stanimirović B., Živojinović I. Ambulanta za rehabilitaciju
i fizikalnu terapiju “ Activo”, Beograd, Srbija
2. KINEZITERAPIJA U KUĆNIM USLOVIMA KOD OSOBA SA HEMOFILIJOM
Đorić D. Institut za zdravstvenu zaštitu majkei deteta Srbije “ Dr Vukan Čupić”, Beograd,
Srbija
3. KINEZITERAPIJSKI TRETMAN KOD ANGELMANOVOG SINDROMA
Jevtić J., Pantić N., Josifović N., Urošević S. Institut za rehabilitaciju „Selters“
Beograd, Mladenovac, Srbija
4. REHABILITACIJA PACIJENTA INFICIRANOG VIRUSOM ZAPADNOG NILA
Josifović N., Jevtić J., Urošević S., Pantić N. Institut za rehabilitaciju “Selters”
Beograd, Maldenovac, Srbija
5. FIZIOTERAPEUTSKA DOKUMENTACIJA: FIZIOTERAPEUTSKI
FUNKCIONALNI STATUS
Jovanović S. Vojnomedicinska akademija Beograd, Srbija
6. PRIMENA HIDROKINEZITERAPIJE U REHABILITACIJI OBOLELIH PASA
( prikaz slučaja)
Obradović N¹., Terzić D., Terzić J. Vojnomedicinska akademinja ¹ Beograd, Srbija
7. INTEGRATIVNA KINEZITERAPIJA
Pešić M. Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška banja, Srbija
Diskusija
19.00
Zatvaranje kongresa
KNJIGA SAŽETAKA
Novi Sad, 25-27. april 2013
UVODNA PREDAVANJA
ČETVRTAK, 25. april 2013.
MEDIKACIJA HRONIČNOG MIŠIĆNOSKELETNOG BOLA KAO INTEGRALNI
DEO FIZIKALNOG TRETMANA - ŠTA TREBA ZNATI?
Pjević M.
Klinički centar Vojvodine, Klinika za anesteziju i reanimaciju, Novi Sad; Univerzitet u
Novom Sadu, Medicinski fakultet, Novi Sad, Srbija
Brojni međunarodni vodiči za terapiju hroničnog mišićnoskeletnog bola preporučuju
medikaciju kao prvi, ali ne i jedini terapijski izbor. U postizanju optimalne analgezije, poboljšanja
funkcionalnosti, medikacija
predstavlja izazov, jer u traženju balansa između zadovoljavajuće
analgezije i prihvatljive podnošljivosti, često izostaje efikasnost. Sadašnje medikamentozne opcije,
posle identifikacije uzroka bola, podrazumevaju pristup prema kvantitetu i kvalitetu bola:
paracetamol, nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL), selektivne COX-2 inhibitore, opioide,
antikonvulzante, antidepresante, mišićne relaksante, sredstva za topičku analgeziju. Kod nekih, bol
se zbrinjava monoanalgezijom, ali kod mnogih, prisustvo mešovitog
(nociceptivnog i
neuropatskog) bola, zahteva kombinaciju medikamenata sa različitim mehanizmima delovanja (1).
NSAIL i COX-2 inhibitore potrebno je ordinirati u najnižoj efektivnoj dozi i u najkraćem mogućem
vremenu. Terapijski režimi, treba da su multimodalni (medikamentozni i fizikalni), individualno
skrojeni, sa ciljem da otklone bol, poboljšaju funkcionalni status i kvalitet života (2).
SPINALNA MANIPULATIVNA TERAPIJA U LEČENJU RADIKULOPATIJE
UZROKOVANE LUMBALNOOM HERNIJOM DISKUSA
Krstić Lj.
Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, VMA, Beograd, Srbija
ALS je jedan od najčeščih bolnih sindroma i uzrok je u preko 40% odsustva sa posla. Najteži oblik
ovog složenog sindroma je posledica hernije intervertebralnog diskusa, koja neminovno dovodi do
mehaničkog poremećaja na spinalnom nivou i pokretanja refleksnih mehanizama. Lumbalna
hernija diskusa (LHD) predstavlja izmeštanje diskalnog materijala (mekog jedra ili fibroznog
prstena) izvan intervertebralnog diskalnog prostora i posledica je već postojećeg degenerativnog
procesa unutar diskusa. Simptom koji se najčešće vezuje za LHD je radikularni bol, a posebno
išialgija koja može biti udružena sa spazmom paravertebralne muskulature, ukočenošću,
parestezijom, utrnulošću, slabljenjem ili gubitkom dubokih tetivnih refleksa, poremećajem
senzibiliteta i slabošću muskulature donjih ekstremiteta Za razumevanje jednog ovako složenog
problema, neophodno je razmotriti pojedinačne komponente koje ga čine uključujući: anatomiju
lumbosakralne kičme, proces degeneracije u dinamičkom segmentu, radiološke i histološke
karakteristike lumbalne hernije diskusa, subluksaciju izazvanu hernijom diskusa, uklještenje
nervnog korena u lateralnom kanalu, modele zglobnog zaključavanja u dinamičkom segmentu,
značaj magnetne rezonance u definisanju etiološkog uzroka akutnog lumbalnog sindroma,
mehanizam nastanka bola kod LHD, kliničku sliku i lečenje simptomatske LHD. Nažalost, još uvek
postoje mnoge nejasnoće u razumevanju ovog problema po pitanju etiopatogeneze, mehanizma
nastanka simptoma bolesti i lečenja. Poslednjih petnaestak godina, tačnije od 1993. spinalna
manipulativna terapija (manipulacija na boku) je zauzela značajno mesto u tretmanu bolesnika sa
radikulopatijom uzrokovanom LHD. Iako se ova metoda pokazala kao veoma bezbedna i efikasna, o
čemu postoji visok stepen saglasnosti među ekspertima verifikovan publikacijama u vodećim
međunarodnim časopisima, još uvek se vodi rasprava (koja će se verovatno i ubuduće nastaviti) o
njenoj podesnosti u lečenju ovih pacijenata. Postoji saglasnost medicinskih eksperata u ovoj oblasti
sa hiropraktičarima i osteopatama da je spretna manipulacija (izvedena od strane dobro obučenog
i utreniranog stručnjaka) bezbedna i adekvatna metoda za najveći broj pacijenata sa hernijom
diskusa i da je treba uvrstiti kao prvu opciju u njihovom lečenju. Veliki deo medicinske javnosti SMT
ne prihvata u lečenju ove grupe pacijenata jer strahuju da metoda nije dovoljno bezbedna i da
manipulacija zgloba može dovesti do daljeg ošećenja diskusa i nastanka kauda ekvina sindroma
(CES). Najveći razlozi za nastanak takvog mišljenja su ranija saopštenja više autora koji su smatrali
da rotacioni stres (torzija) tokom manipulacije može da dovede do oštećenja diskusa. Oliphant
(2004) je, na osnovu sistematskog pregleda literature, ustanovio da je rizik da spinalna
manipulacija dovede do kliničkog pogoršanja hernije diskusa manji od 1 na 3,7 miliona tretmana.
Ne postoje sigurni naučni dokazi da manipulacija dovodi do redukcije hernije diskusa. Postoje samo
pretpostavke o pomeranju nuklearnog fragmenta u centralnu poziciju diskusa ili prema poziciji koja
izaziva manje mehaničko i neurološko oštećenje. Najbolji rezultati se postižu kod pacijenata kod
kojh bol traje kraće od sedam dana, koji imaju LDH male površine, gde je prisutna stabilnost u
zahvaćenom dinamičkom segmentu.
SAVREMENO HIRURŠKO LEČENJE LUMBALNE DISKUS HERNIJE –
AKTUELNI TRENDOVI
Cigić T.
Klinički centar Vojvodine, Neurohirurška klinika, Novi Sad; Univerzitet u Novom
Sadu, Medicinski fakultet, Novi Sad, Srbija
Bolesnici sa definisanom lumbalnom diskus hernijom najčešće imaju bol u leđima sa propagacijom
u nogu, oko trećina bolesnika ima motorni deficit (slabost važne grupe mišića koje učestvuju u
hodu), a svega 2-4% bolesnika imaju poliradikularni sindrom-sindrom caudae ekvine (parapareza,
sfinkterijalne disfunkcije i parestezije u vidu “jahaćih čakšira”) kao najdramatičniju komplikaciju.
Hirurški tretman je indikovan kod bolesnika sa znacima sindroma kaude ekvine u prvih 24 sata, kod
bolesnika sa prisutnim motornim deficitom (pareza plantarnih ili dorzalnih fleksora, monopareza
noge, parapareza donjih ekstremiteta) u prvih 2-3 nedelje od nastanka deficita i kod bolesnika kod
kojih perzistira lumbalni i radikularni bol nakon sprovedenog konzervativnog lečenja. U aktuelnom
opusu hirurških metoda u lečenju lumbalne diskus hernije koriste se metode diskektomije,
stabilizacione operacije i metode dinamičke stabilizacije (implantacija disk proteza, interspinozni
spejseri). Diskektomija je u najširoj upotrebi do danas, pored klasične diskektomije koja je manje
zastupljena, najčešće se izvodi mikrodiskektomija. Prisutna je i čitava paleta perkutanih metoda
diskektomije (mehanička, laserska, hidroincision, MR nukleotomija, dekompresor…). Uz navedene,
unazad više decenija se izvodi i endoskopska diskektomija (tubularna hirurgija). Od svih nabrojanih
tehnika, danas je i dalje “zlatni standard” mikrodiskektomija, jer sve druge nevadene metode
nemaju dokaze I i II klase u medicini zasnovanoj na dokazima. Stabilizacione operacije se retko
izvode, najčešće se izvodi transpedikularna fiksacija i to kod bolesnika koji imaju diskus herniju i
listezu sa lizom neuralnog luka. Dinamička stabilizacija u smislu implantacije disk proteza i
interspinoznih spejsera još nema dokaze I i II klase, ali se izvodi u nekim centrima, najčešće u
privatnim klinikama.
REHABILITACIJA DECE SA KARNIOCEREBRALNIM POVREDAMA NISKOG
INTENZITETA
Stevanović S.
Klinika za rehabilitaciju ”Dr Miroslav Zotović”, Beograd, Srbija
Благе повреде главе односно потреси мозга ниског интензитета, посебно присутни у спортским
активностима деце и одраслих, често се карактеришу когнитивном симптоматологијом у форми
поремећаја пажње или концентрације, спорије обраде информација из животног окружења или тешкоћа
са памћењем. Дете може испољити минималне симптоме и обично има нормалан неуролошки статус, али
и поред тога постоје дискретне промене у свакодневном функционисању. Ове разлике у односу на
функционисање пре повреде могу се уочити од стране испитивача, као и од саме особе која се не осећа
"својом". Главобоља, мучнина, вртоглавица или поремећаји сна често прате ове повреде и могу
маскирати когнитивну симптоматологију. Могућ је такоће поремећај планирања егзекутивних радњи,
спорије реакционо време и повећано варирање у очекиваним моторним одговорима. Овакви поремећаји
у крајњем могу водити емоционалној лабилности или иритабилности, депресији, обесхрабривању у
извођењу одређених моторних радњи или поремећеним међуљудским односима. Сматра се да су деца
подложнија негативним ефектима благих контузионих повреда мозга и да имају потенцијално лошији
неурофизиолошки исход, сходно достигнутом неуроразвојном стадијуму, инкомплетној мијелинизације
аксона мозга, већем индексу глава/тело и тањим костима главе. Деца спортисти са овим проблемом се
сматрају делимично превиђеном групом, а проблеми који се код њих могу појавити након кранијалних
повреда мањег интензитета имају тенденцу прогресивног раста и окупирају све већу пажњу стручњака.
Рехабилитација ове деце је комплексан процес које захтева учешће свих чланова тима за
неуропсихолошку рехабилитацију и базира се на савременим методама процене неуромоторног и
когнитивног статуса детета и терапијским техникама којима је циљ отклањање дугорочних последицa
оваквих повреда.
EFEKTI TERAPIJSKOG JAHANJA NA OSOBE SA VIŠESTRUKOM
OMETENOŠĆU
Mikov A.
Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Klinika za dečiju
habilitaciju i rehabilitaciju, Novi Sad; Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski Fakultet,
Novi Sad, Srbija
Fizikalni efekti - terapijsko jahanje (TJ) utiče na razvoj ravnoteže i osećaja za simetriju.
Kako se konj kreće jahaču se konstantno remeti ravnoteža što zahteva stalne kontrakcije
muskulature. Ova vrsta terapije angažuje i duboke paravertebralne mišiće do kojih nije moguće doći
uobičajenom fizikalnom terapijom. Trodimenzionalni ritmični pokreti konja slični su pokretima
hodanja i uče mišiće nogu i trupa ritmičnim pokretima. Postavljajući jahača u različite položaje na
konju, mogu se vežbati različite grupe mišića. Iako je TJ vežba, osobe ovu aktivnost doživljavaju
kao uživanje, te se postiže veća tolerancija i motivacija na produženo vreme vežbanja. Kao efekat
jahanja dobija se povećanje obima pokreta, poboljšanje motoričke koordinacije, smanjenje
spastičnosti, poboljšanje funkcija respiratornog i digestivnog sistema i dr. Psihološki efekti- TJ
poboljšava samopouzdanje. Sposobnost kontrolisanja životinje koja je mnogo veća i jača deluje vrlo
povoljno na samopouzdanje. Kod osoba sa višestrukom ometenošću TJ povećava interesovanje za
događaje oko jahača, jahač istražuje svet s konjem. Uzbuđenje jahanja, doživljaji i iskustva
stimulišu jahača, podstiču ga na razgovor o tome i komunikaciju. Socijalni efekti- TJ potencira
razvoj prijateljstva, iako jahanje može biti samostalna aktivnost, obično se sprovodi u grupama.
Jahači dele zajedničku ljubav prema konjima i zajedničko iskustvo jahanja. Usvajaju se razna nova
iskustva od samog jahanja do brige za konja, odlazaka na priredbe, učenja građe konja, tako da
jahač neprestano doživljava nova iskustva.
Edukacijski efekti- TJ potpomaže učenje slova,
brojeva, odredjenih znakova, vidnu i prostornu percepciju i dr. Primena TJ kao dodatne terapije
može imati odlične efekte u rehabilitaciji osoba sa višestrukom ometenošću.
PETAK, 26. april 2013.
09.00-10.00 Sesija 1 – Fizioterapija muskuloskeletnih disfunkcija
PEDOGRAPHIC ANALYSIS IN PATIENTS WITH PATELLOFEMORAL PAIN SYNDROME
Begović H¹., Can F¹., Kanatli U.²
Hacettepe University, Faculty of Health Sciences, Department of Physiotherapy and Rehabilitation,
Ankara, Turkey¹; Department of Orthopaedic Surgery, School of Medicine, Gazi University, Ankara²,
Tukrey
INTRODUCTION:
Patellfemoral Pain Syndrome (PFPS) affects approximately one of every four people in the general
population The specific etiology of PFPS has not been determined. One proposed etiological factor
for PFPS is an abnormal foot pronation and subsequent rotation of the lower extremity as being
contributory to PFPS.
PURPOSE:
The purpose of this study was to analyse plantar pressure distribution in four different area of foot,
Arch Index (Cavanagh’s formule) and Gait Line pathway in patients with PFPS and healthy persons.
FOUNDATION:
Plantar pressure distribution measurements were performed with the EMED-SF system (Novel
GmbH,Munich,Germany) which is frequently using in analysis of foot biomechanics. This study was
based on a critical analysis of the literature on rearfoot posture and foot orthoses in patients with
PFPS and biomechanical malalignment of lower extremity in PFPS. In PFPS ,frequently seen foot
deformities are valgus of rearfoot and varus of rearfoot. But there is still controversy between
these deformities and their effects on lower extremity malalignment and patellar orientation.
METHOD:
The patients were diagnosed as Unilateral PFPS in Department of Orthopaedical Surgery. 16 female
and 7 male (mean age:31±11.04,range:20-50) in PFPS group and 11 female and 12 male (mean
age:29,00±7.14,range:21-47) in control group. Dynamic pedography (EMED-SF) was performed to
compare datas between affected and unaffected extremity inside PFPS and affected etremity with
extremities of healthy persons. Four anatomical regions of interest were selected using a
standardized
algorithm
(automask).
Rearfoot(M1),midfoot(M2),forefoot(M3)
and
fingers(M4),contact area (cm²),maximum force(N), and peak pressure (kPa) parametres were
calculated and compared inside PFPS group and between PFPS and control group.Medial
longitudinal arch height was analysed using Cavanagh’s Arch Index formule where is contact area
of M2 devided to M1+M2+M3 contact areas. Axis evaluation was done with measuring contact
area between axis and gait line.
RESULTS:
Results of contact areas(cm²) inside PFPS group were not istatistically significant but contact area
in M2 is significant between PFPS (18.63) and Control Group (14.47),p<0.01. Maximum Force and
Peak Pressure datas did not revealed any significansy between any groups.Arch Index (Cavanagh’s
formule) as a determining of Pes Planus did not show any significansy inside PFPS group but it is
istatistically significant between PFPS (0,15) and control group (0,13),p<0.001.Calculated Contact
Area(cm²) between Axis and Gait Line it was only found to be istatistically significant inside of
Lateral Area between PFPS (8,47) and Control Group 12.67,p<0.05.
CONCLUSION:
Through previous study, the presence of foot deformities in PFPS could seen but which one was
the biggest predictor affecting alignment of patellofemoral joint is stil unknown. In some of studies
both rearfoot pronation and supination has been showen that could be an affecting reason.
Therefore, using EMED-SF system demostrate objective datas about foot deformities. In this study,
increased contact area in midfoot (M2) showed that medial longitudinal arch was lowered
presenting possiblity of pes planus. Results from Arch Index certenly confirms pes planus because
arch index was increased in PFPS group showing tendency to pes planus. Axis evaluation was other
one and our final confirmative parameter where decreased in lateral area compared between PFPS
and Control group but increased medial area between PFPS and Control group.It means that
tendency to pes planus was not present only in static evaluation, but olso present in dynamic
evaluation. Lowered medial longitudinal arch causes rearfoot pronation followed by tibial external
rotation affecting orientation of the patella causing PFPS.
MEDICINSKA REHABILITACIJA PACIJENATA SA AMPUTACIJOM GORNJEG I DONJEG
EKSTREMITETA
Đorđević A., Mikulić-Gutman S., Devečerski G.
Klinički centar Vojvodine, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, Novi Sad, Srbija
Увод: Ампутација подразумева делимично или потпуно одстрањивање екстремитета.
Разлози за ампутацију су многобројни, а за последицу остављају функционални и естетски
дефицит. Медицинска рехабилитација подразумева активно учешће свих чланова тима са
циљем постизања што бољег и бржег протетисања и функционалног оспособљавања
пацијента. Циљ рада је да кроз приказ случаја укажемо на значај правилне препротетичке
припреме, као и правилног кинезитерапијског третмана у протетичкој фази. То подразумева
обуку правилном бандажирању и нези патрљка, вежбама за повећање мишићне снаге и
очување покретљивости патрљка, обука апликовању протезе и обука хода уз помоћ протезе и
адекватних помагала. Круну успешне рехабилитације чини правилна процена радне
способности са циљем укључивања пацијента у одговарајуће спортске активности.
Mетодологија : Пацијент Т.Ж. стар 26 година лечен је у стационарним условима на Клиници
за медицинску рехабилитацију након трауматске ампутације десне подлактице и леве
потколенице . Терапеутска процена функционалног статуса је подразумевала примену
стандардизованих тестова функционалне процене. Процена координације, те вежбе опште
кондиције и мотилитета од неизмерног су значаја јер значајно бивају нарушене губитком
екстремитета. На основу добијених резултата мерења осмишљен је кинезитерапијски план
функционалног оспособљавања. Он је обухватио елементе пилатеса, јоге и функционалног
тренинга са циљем постизања максималног функционалног опоравка у складу са
моторичким, кардиопулмоналним и мотивационим потенцијалима. Успешно су спроведене
све задате вежбе за повећање мишићне снаге, очување покретљивости, опште кондиционе
вежбе, те вежбе хода уз помоћ потколене протезе и помагала. Резултати : Пацијент је обучен
самосталном ходу по свим теренима на средње дугим релацијама без помагала и
савладавању архитектонских препрека.
Успешно је савладао вожњу аутомобила са
модификованим командама и потпуну самосталност у активностима дневног живота. На
плану професионалне рехабилитације је започео припреме за професионално бављење
стрељаштвом . Закључак: Тимским приступом у процени функционалног статуса и
дефинисању плана функционалног оспсобљавања могу се постићи изванредни резултати у
оспособљавању пацијената са ампутацијом горњег и доњег екстремитета. Тиме се стварају
услови за добру професионалну и социјалну рехабилитацију.
Кључне речи: ампутација, рехабилитација, тимски рад, ресоцијализација
ZNAČAJ KINEZITERAPIJE U REEDUKACIJI ŠEME HODA PACIJENATA SA TOTALNOM
ENDOPROTEZOM KUKA
Đurđevac D., Rogi V.
ZZFMR “ Dr Miroslav Zotović” Banja Luka, Bosna i Hercegovina
UVOD Postignuta su mnoga poboljšanja kako u oblikovanju i izradi proteza, tako i u hirurškoj
tehnici i indikacijama za ugradnju endoproteza. Dobri funkcionalni rezultati ove intervencije zavise
kako od ispravno postavljene operativne indikacije i korektno urađene hirurške intervencije, tako
isto i od dobro postavljenog i dobro izvedenog rehabilitacionog tretmana. Cilj ovog rada je da se
prezentuje sveobuhvatan, multidisciplinaran pristup tokom rehabilitacije pacijenata sa totalnom
endoprotezom kuka, sa zadatkom poboljšanja kvaliteta života nakon aloartroplastike zgloba kuka.
MATERIJAL I METODE U prikazanim slučajevima pacijenata sa implantiranim bilateralnim
endoprotezama kukova , osnovni metod našeg rada je primjena PNF koncepta u reedukaciji šeme
hoda. Pored PNF-a kao osnovne metode koristili smo kinesiotaping kao metod dopune u cilju
podrške i stabilizacije određenih grupa mišića, kao i u smanjenju bola i postoperativnih edema.
Program Thera- band akademije je primjenjen u cilju jačanja muskulature donjih ekstremiteta u
cjelini. Praćenim pacijentima postignuti rezultati se potvrđuju video zapisima na prijemu i otpustu.
REZULTATI Na osnovu dobijenih podataka urađenih testova kineziterapijski pristup rezultirao je
smanjenjem bola, poboljšanjem pokretljivosti oba zgloba kuka, poboljšanjem GMS i izdržljivosti.
Kontrolnim video zapisom uočava se korekcija posture, i reedukacija šeme hoda. ZAKLJUČAK
Kompleksno provedenim kineziterapijskim tretmanom stvaraju se povoljni uslovi koji olakšavaju
postoperativni tok, a samim tim i brži povratak svakodnevnim aktivnostima života.
KLJUČNE RIJEČI obostrana endoproteza kuka, reedukacija šeme hoda, video zapis
TEST OSNOVNIH AKTIVNOSTI U OKVIRU RANE REHABILITACIJE
ORTOPEDSKO-TRAUMATOLOŠKIH PACIJENATA
Ivković S.,Vukomanović A., Kovačević J., Kreaković N., Milosavljević M., Grahovac
Lj.
Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, VMA, Beograd, Srbija
Uvod : Test osnovnih aktivnosti je osmišljen u Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitacije VMA u cilju procene
pacijenta i praćenja toka rane rehabilitacije. Test prati deset osnovnih aktivnosti putem šestostepene
ordinalne skale (0-5). Test je sastavni deo „Rehabilitacionog lista“ kojim fizijatri i fizioterapeuti zajednički
procenjuju i prate pacijenta tokom rane rehabilitacije.
Cilj: Cilj ovog rada je da se prikaže kako medicinska dokumentacija korišćena u rutinskoj praksi, osim za
evaluaciju, može poslužiti kao izvor parametara praćenja za interesantne kliničke prikaze.
Metode: Studija je obuhvatila 84 pacijenta koji su rehabilitovani u Klinici za traumatologiju i ortopedsku
hirurgiju VMA od 01.01. – 31.03.2012.g. Kod svih pacijenata otvoren je pri pregledu rehabilitacioni list i kod
svih je sproveden isti program rehabilitacije (kineziterapija, vertikalizacija i hod). Statistička analiza:
Studentov T test, Pearson test korelacije.
Rezultati: Životna dob: 71±16, 77.5 (17-93); pol: 57 (68%) žene; rehabilitacija je počela prvog radnog dana
nakon operacije kod 64(76%) pacijenata, i prosečno je trajala 6 dana. Najveći procenat pacijenata (45
(54%)) imao je „prelom kuka“ (24 (53%) sa trohanternim, 21 (47%) sa prelomom vrata butne kosti);
ograničenja u kretanju pre povređivanja imalo je 30 (71%) pacijenta i njihova sposobnost da izvedu osnovne
aktivnosti 3. dana rehabilitacije je ocenjena značajno nižim ocenama prema testu osnovnih aktivnosti (13±7
vs 17±6, p<0.05). Nizak hematokrit preoperativno nije u korelaciji sa rezultatima testa osnovnih aktivnosti 3.
dana rehabilitacije (r=0.38), a nema ni povezanosti nivoa aktivnosti sa jutarnjim hematokritom 1.
postoperativnog dana (r=0.15). U okviru rezultata dat je prikaz rane rehabilitacije politraumatizovanog
pacijenta pomoću testa osnovnih aktivnosti.
Zaključak: Procena rehabilitacionog potencijala pacijenta i praćenje uspešnosti rehabilitacije trebala bi biti
svakodnevna praksa. Medicinska dokumentacija mora ispuniti dva suprotna uslova: trebala bi biti
sveobuhvatna, i jednostavna za rutinsku primenu. Test osnovnih aktivnosti u okviru „Rehabilitacionog lista“ je
naš doprinos da „osmislimo rutinu“ i kreiramo bazu podataka kojom bi prikazali rezultate našeg rada.
DISTORZIJA SKOČNOG ZGLOBA – MOBILIZACIJA ILI IMOBILIZACIJA?
Živojinović I., Stjepanović M., Anđelkov S., Stanimirović B.
Ambulanta za rehabilitaciju I fizikalnu terapiju “ Activo”, Beograd, Srbija
UVOD - Svakodnevno veliki broj ljudi doživi distorziju skočnog zgloba. Ona može nastati tokom sportskih i
drugih fizičkih aktivnosti, ali i pri normalnom hodu po neravnoj ili klizavoj podlozi, doskoku i u drugim
situacijama. Moguće posledice neblagovremenog i lošeg tretmana su nemogućnost kretanja, intenzivan bol i
otok koji ometaju normalan život pacijenta i u težim slučajevima Sudekova distrofija različitog stepena.
Neophodan je što raniji početak tretmana, radi skraćivanja vremena potrebnog za punu rehabilitaciju i
vraćanje normalnom životu.CILJ –Cilj rada je bio da se uporedi efikasnost upotrebe gips imobilizacije i
blagovremene i pravilne mobilizacije povređenog skočnog zgloba posle koje je usledila primena fizikalne
terapije, kineziterapije i kineziotejping. METODOLOGIJA – Uzorak, na kom je vršeno istraživanje, obuhvatio
je 25 pacijenata. Nakon sprovedene funkcionalne procene koja je obuhvatila upoznavanje sa medicinskom
dokumentacijom, inspekcije regije skočnog zgloba, procene aktivne i pasivne pokretljivosti skočnog i
susednih zglobova, pristupilo se mobilizaciji povređenog skočnog zgloba posle koje je usledila primena
fizikalne terapije, kineziterapije i kineziotejping. REZULTAT – Pravilnim pozicioniranjem zgloba otok je
minimiziran (kod 12 pacijenata) ili potpuno uklonjen (8 pacijeata), bol je sveden na prihvatljiv nivo (kod svih
posmatranih pacijenata, vraćena je puna funkcionalnost zgloba, a samim tim je i pacijentima omogućen
normalan život u najkraćem roku. Daljom primenom fizikalne terapije, kineziterapije i kineziotejping, sprečen
je nastanak Sudekove distrofije i omogućena puna rehabilitacija povređenog zgloba. ZAKLJUČAK Ustanovljeno je da je aktivan pristup povredi, bez primene gips imobilizacije, sveo vreme oporavka na
minimum, a moguće negativne posledice su predupređene.
KLJUČNE REČI: distorzija skočnog zgloba, mobilizacija zgloba, terapeut
SPECIFIČNOSTI FIZIOTERAPIJSKOG PROCESA KOD OSOBA OBOLJELIH OD
FIBROMIJALGIJE
Jakuš L., Blažević F., Horvat M., Pavlaković A.
Zdravstveno veleučilište, Zagreb, Hrvatska
Uvod: Odrednice fibromijalgije su kronična sveobuhvatna bol koja se može javiti u bilo kojoj regiji
tijela uključujući i visceralne organe, umor, poremećaji sna i kognitivne promjene. Glavni simptomi
su kronična bol koja se javlja u više dijelova tijela: ispod i iznad struka, na obje strane tijela, osobito
se često javlja bol u leđima i uzduž vratne, prsne i lumbalne kralježnice; osjećaj umora dovoljno jak
da ograniči aktivnosti svakodnevnog života, poremećaji sna, kognitivni problemi kao što su
nemogućnost koncentriranja, zaboravljivost i rastresenost i/ili problemi pamćenja i psihološki stres
koji rezultira promjenama raspoloženja.
Cilj: Prikaz fizioterapijskog procesa uključujući postupke fizioterapijske procjene, intervencije i
evaluacije.
Sadržaj: Vodeći simptomi određuju smjer fizioterapijske procjene pacijenata s fibromijalgijom.
Potrebno je provesti opsežnu procjenu boli, mjerenje aerobnog kapaciteta, mjerenje mišićne
snage, jakosti i izdržljivosti, procjenu aktivnosti svakodnevnog života, te procjene posture,
fleksibilnosti i balansa. Za preciznu procjenu koriste instrumenti koji imaju pouzdanu moć
diskriminacije.
Terapijski plan kod pacijenata oboljelih od fibromijalgije strukturira se na način da intervencije
djeluju na smanjenje boli, povećanje aerobnog kapaciteta, povećanje mišićne snage, jakosti i
izdržljivosti, povećanje fleksibilnosti i opsega pokreta, povećanje balansa te ispravljanje narušene
posture.
Terapijske vježbe su dobile potporu znanstvene literature, većinom kao dio multimodalnog
programa. U ranoj fazi cilj je smanjiti bol, stoga se educira pacijent tehnikama relaksacije i
vježbama istezanja. U srednjoj faza cilj je povećanje mišićne snage, jakosti i izdržljivosti, povećanje
balansa i povećanje aerobnog kapaciteta. Ciljevi se postižu strukturiranim i kombiniranim
terapijskim vježbama u vodi i na suhom. U kasnoj fazi cilj je održavanje stečenog i priprema za
samostalne ili strukturirane grupne vježbe i rekreaciju kojom bi se dugoročno gledano većina
simptoma održavala na prihvatljivoj razini.
Druge preporučene terapijske intervencije su TENS, fototermalne procedure, interferentne struje,
balneoterapija, terapijska masaža, masaža vezivnog tkiva, hidroterapija i talasoterapija.
Zaključak: Kod pacijenata s fibromijalgijom postoji niz simptoma tijekom svake terapije na koje
terapeut može utjecati izborom intervencija,a potrebno ih je prilagoditi u dozi i trajanju.
Ključne riječi: fibromijalgija, fizioterapijska procjena, fizioterapijski proces, terapijske vježbe
DIJAGNOSTIKA I TRETMAN PATOLOGIJE RAMENA
(JEDNOSISTEMSKI EKSPERIMENTALNI DIZAJN)
Nikolić A., Brdareski Z., Pejović V.
Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, VMA, Beograd, Srbija
Uvod: Rame je najpokretljiviji zglob čoveka, čiji je osnovni zadatak da dovede šaku u najprikladniji položaj za
obavljanje zadate aktivnosti. To je i najnestabilniji zglob tela, zbog čega su povrede ove regije česte, a
lečenje i rehabilitacija zahteva timski pristup. Uobičajeno je da se iskustvo u lečenju nekih specifičnih
slučajeva izloži kao prikaz slučaja. Međutim, čak i samo jedan pacijent može biti analiziran kroz naučnoistraživački metod jednosistemskog eksperimentalnog dizajna. Ciljevi ovog rada su da: 1) podsetimo na
poznato o zglobu ramena, 2) ukažemo na neophodnost sistematizovanog pristupa patologiji ove regije, 3)
naglasimo značaj fizioterapeutske procene, 4) upoznamo slušaoce sa Jednosistemskim eksperimentalnim
dizajnom i 5) podignemo kvalitet rada na viši nivo. Materijal i metod: U ovom radu praćen je tok
rehabilitacije jednog pacijenta sa kombinovanom povredom ramena tokom 6 meseci. Tretman je
podrazumevao 4 fizikalna programa: medikamentnu terapiju nesteroidnim antireumaticima i fizikalni savet,
ambulantnu fizikalnu terapiju bez termoterapije uz progam kod kuce, ambulantni tretman sa termoterapijom i
ambulantni tretman bez termoterapije. Metodom jednosistemskog eksperimentalnog dizajna upoređivani su
efekti ovih terapijskih programa na bol i funkcionalnu sposobnost ramena praćenu kroz BRIO skalu (Bol
ramena i Indeks onesposobljenosti), na obim pokreta (meren uglomerom) i mišićnu snagu (MMT). Dimanika
merenja se menjala od 3 puta nedeljno (I terapijski ciklus) do jednom u 2 nedelje (III i IV terapijski ciklus). U
statističkoj obradi korišćena je deskriptivna statistika (xsr i SD) i analiza varijanse (ANOVA), a statistička
značajnost je prihvaćena na nivou p < 0,05. Rezultati: Statistički značajna razlika u oceni bola prema BRIO
subskali se registrovala između I i III terapijskog ciklusa (5,5 vs 2,36), a između I i II ciklusa u oceni
onesposobljenosti (12,67 vs 8,78), u obimu pokreta i mišićnoj snazi mišića ramena.
Zaključak: Prvi terapijski protokol (medikamentna terapija uz fizikalni savet) je imao isti efekat na bol kao i II
terapijski protokol (ambulantni tretman bez termoterapije uz program kod kuce). Međutim II terapijski protokol
je, u odnosu na prvi, imao bolji efekat na povećanje obima pokreta i mišićne snage, ali je u funkcionalnom
osposobljavanju to utvrđeno samo za neke aktivnosti ADŽ.
SAVREMEN PRISTUP TERAPIJI ROTATORNE MANŽETNE
Petrović M.
Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, VMA, Beograd, Srbija
УВОД: Ротаторна манжетна је заједнички назив за групу мишића раменог појаса који агонистички
учествују у свим, а нарочито ротаторним покретима горњег екстремитета у целини. У клиничкој слици
доминира бол, немогућност пуне амплитуде покрета, ограничење у бројним функционалним
активностима. Патоанатомски, у питању је најчешће делимична, или чак потпуна руптура тетиве
m.supraspinatusa, настала услед наглих, брзих, ротаторних покрета, често узрокованих спортским
активностима, али и услед падова, или реуматских тегоба, чешће код мушкараца после 60-те године
живота. ЦИЉ: Приказати савремену дијагностику, физикалну терапију засновану на магнето и
ласеротерапији и кинезитерапију засновану на специјализованим, ауторизованим техникама, као и
различитост терапијских приступа. МЕТОДОЛОГИЈА: Ради се о приказу актуелног терапијског
приступа и о приказу случаја. РЕЗУЛТАТ: Физикална терапија се заснива на коришћењу леда, влажне
топлоте, ултразвучне терапије, сонофорезе кортизонских препарата, магнето и ласеротерапије.
Кинезиерапијски приступ подразумева: обезбољавање, повећање обима покрета, снаге, путем
мобилизације мекоткивних структура раменог зглоба, активно-потпомогнутих и активних вежби, као и
путем специјализованих, ауторизованих техника, нпр. проприоцептивне неуромускуларне
фацилитације. ЗАКЉУЧАК: Потребно је стално пратити актуелности и трендове због унапређења
терапијског приступа. Важан је свеобухватан приступ и стално осавремењавање знања ради могуће
примене нових терапијских протокола.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Ротаторна манжетна, бол, мобилизација, ПНФ.
ANALIZA MIŠIĆNO-TETIVNOG DISBALANSA I NJIHOV UTICAJ NA ANALIZU
HODA PRI FAZI INICIJALNOG KONTAKTA
Sanevski G.¹, Atanasovska S¹., Kjuškoski Đ².
Institut za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Skopje¹, Specijalna bolnica za ortopediju
i traumatologiju Sv. Erazmo, Ohrid², Makedonija
Uvod: Analiza u svim fazama hoda je bitan faktor procene disbalansa mišićno-koštanog sistema. Stečene ili
urođene deformacije kod čoveka, unapred determiniraju disfukncionalnost posture i sve prateće devijacije.
Kompenzacijski pokreti su uslovljeni od više faktora i ostaje fizioterapeutu da ih prepoznaje i analizira.
Povreda cetralnog i perifernog motornog neurona, frakturna stanja, mekotkivne povrede stopala,
audiovizuelni problemi mogu dovesti do slabog inicijalnog kontakta, koji se dalje slabo odražava na
funkcionalnu posturu. Slabosti senzomotornih jedinica kao i deficit proprioceptivne kontrole pri fazi inicijalnog
kontakta na podlogu, menja obrazac hoda, smanjuje dužinu koraka, i menja biomehaničku strukturu
zglobnog aparata vodeće noge. Cilj: Analiza inicijalnog kontakta na podlogu, fizioterapetska procena
mišićno-tetivnog disbalansa, prevencija mogućih komplikacija u rehabilitacija u cilju očuvanje funkcionalnog
koordiniranog hoda. Metode: Pregled referentne zapadne stručne fizioterapeutske literature u prevenciji i
rešavanju devijantog inicijalnog kontakta na podlogu. Sadržaj: Poremećaj mehanike početnog kontakta na
podlogu, povećava trošak energije. Slab prijem pete na podlogu je u tesnoj vezi sa slabošću mišića
kvadricepsa ili njegovog spazma kao i sa mišićima stopala i labavošću okolnih ligamentarnih struktura.
Fizioterapeutska pristupna analiza kod neuroloških poremećaja, pomaže u prevenciji i poboljšanju faze
početnog oslonca na jednu nogu. Absorbtivna sila pete korespondira sa početnom fazom kontakta na
podlogu od 0% do ukupnog završetka sa 100% u fazi cikličnog hoda. Primaran pokret u talokruralnom
zglobu je dorzifleksija/plantarna fleksija stopala. Stabilizacija ovog zgloba obezbeđuje pravilan raspored
vertikalnih sila. Za vreme kontakta na petu subtalarni zglob je 2-3 stepena u inverziji da bi se everziona sila
stopala na završetku kontaka povećala. Isto tako, koleni zglob za isti stepen odstupanja daje eksternu
rotaciju tibije. Zaključak: Pravilnom fizioterapeutskom analizom, fizioterapeut će biti u stanju pravilno da
proceni odstupanje od normalnog hoda. Devijacije koje se javljaju u hodu moramo posmatrati sa više
aspekta funkcionalne analize. Akcenat rehabilitacije zavisi od pravilnog utvrđivanja problema mišićnokoštanog sistema, neurološkog sistema kao i oboljenja koji mogu uslovljavati napredak loše posture.
Ključne reči: analiza hoda, inicijalni kontakt, biomehanika hoda, faza oslonca na jednu nogu.
POSTOPERATIVNA REHABILITACIJA TRANSTROHANTERIČNOG PRELOMA FEMURA –
OPERATIVNA TEHNIKA LONG GAMA LOCKING NAIL
Živojinović I., Stjepanović M., Anđelkov S., Stanimirović B.
Ambulanta za rehabilitaciju i fizikalnu terapiju “ Activo”, Beograd, Srbija
CILJ – Cilj rada je da se prikaže postoperativna rehabilitacija posle operativnog zbrinjavanja
transtrohanterične frakture feruma tehnikom Long Gama Locking Nail. METODOLOGIJA – Metodologija koja
je korišćena je prikaz slučaja pacijentkinje D.K. stare 56 godina koja se javila u našu ambulantu 18
postoperativnog dana. Kada se javila u ambulantu pacijentkinja je hodala uz pomoć štaka, nije imala oslonac
na operisanu nogu. U bolnici je obučena osnovnim vežbama na nivou kreveta. Primenjena fizikalna terapija
je obuhvatila interferentne struje, laser, impulsno magnetno polje. Istovremeno sa sprovođenjem fizikalne
terapije uključena je i kineziterapija
REZULTATI – Pacijentkinja je 83 postoperativnog dana bila rehabilitovana u potpunosti. Na kontrolnom
rentgenskom snimku se vidi da je koštana masa u potpunosti popunjena. Aktivnosti dnevnog života
pacijentkinja normalno izvodi u potpunosti. Nakon završene rehabilitacije pacijetkinja može da igra rock’n’roll
i puna dva sata. ZAKLJUČAK – Pravovremeno, dobro operativno zbrinjavanje je preduslov za brzu i
potpunu rehabilitaciju kod transtrohanteritične frakture.
KLJUČNE REČI – transtrohanterična fraktura, Long Gama Locking Nail, kineziterapija, fizioterapeut
EDUKACIJA I OBRAZOVANJE
PERMANENTNA EDUKACIJA
Avdović J.
Javna ustanova Dom zdravlja Kantona Sarajevo, Bosna i Hercegovina
Uvod: Zanemariti potrebu za permanentnom edukacijom, znači oduzeti sebi pravo na uspjeh,
mogućnost timskog i multidisciplinarnog rada, dok korisniku svojih usluga oduzimate pravo na
kvalitet pružene usluge. Učenje predstavlja jednu relativno stabilnu transformaciju sistema
nadležnosti-znanja jedne individue ali i jedne organizacije također. Permanentna edukacija na polju
zdravstvenih profesija mora odgovoriti potrebama zajednice, čime se garantuje odražavanje same
nadležnosti zdravstvenih profesionalaca/uposlenika. Stručnost zdravstvenih profesionalaca definiše
se na osnovu tri osnovne karakteristike nadležnosti :
Posjedovanje teoretskih ažuriranih znanja (ZNANJE).
Posjedovanje tehničkih ili manualnih sposobnosti (ZNATI URADITI)
Posjedovanje komunikativnih i organizacionih sposobnosti pri čemu se ne misli samo na
organizaciju same aktivnosti, već i dostupnih ljudskih i materijalnih resursa kao i vremenskog okvira
za tu aktivnost (ZNATI BITI=ponašanje)
Nadležnost je sposobnost pojedinca da ujedini ZNANJE, SPOSOBNOST I PONAŠANJE u cilju
ostvarenja aktivnosti koje se traže u jednom specifičnom kontekstu/situaciji na radnom mijestu.
Nadležnost-elementi nadležnosti
Ndležnosti zdravstvenog stručnjaka nisu samo tehničke nadležnosti. One su:
Nadležnosti koje se traže od strane RADNOG KONTEKSTA
Nadležnost koja se INTEGRIŠE sa ostalim profesionalnim uslugama
Sposobnost da se UOČE VEZE među fenomenima(kritično razmišljanje)
Sposobnost ODNOSA i KOMUNIKACIJE
Cilj: Ovaj rad ima za primarni cilj pokazati značaj permanentnog strukovnog educiranja
zdravstvenih profesionalaca, a u korist vladanja znanja i vještina potrebnih za pružanje kvalitetne
usluge i zadovoljenja profesionalnosti u struci. Sekundarni cilj rada je omogućiti
kolegama/kolegicama sposobnost prepoznavanja kvalitetno planirane i kvalitetno implementirane
edukacije, izbjegavajući pohađanje edukacija tokom kojih zahvaljujući lošem planiranju potrebe za
edukacijom i samog procesa edukacije, polaznici ne usvajaju očekivana znanja i vještine.
Zaključak: Permanentna edukacija je prepoznata kao obaveza, ali istu treba posmatrati kao ličnu
potrebu za usavršavanjem i nadogradnjom postojećih znanja i vještina te usvajanjem novih. Svrha
ovog procesa ne smije biti posmatrana sa ličnog stanovišta ostvarenja kratkoročne ili dugoročne
dobiti, već kao osnov za zadovoljavanje najviših mogućih standarda u praksi, a u korist krajnjih
korisnika naših usluga. Znanje i kompetencije koje iz istog proizilaze predstavljaju jedino oružje
kojim raspolažu zdravstveni profesionalci te je isto potrebno neprestalno nadograđivati i dijeliti sa
profesionalnom okolinom.
PREDNOSTI SAVREMENIH STUDIJSKIH PROGRAMA U OBRAZOVANJU FIZIOTERAPEUTA
Bajić G.
Panevropski univerzitet Apeiron, Banja Luka, Bosna i Hercegovina
Značaj savremenog fizioterapeuta u medicine
Prednosti savremenog studijskog obrazovanja fizioterapeuta.
Kvalitetan studijski program teoretske nastave i istovremena mogućnost sprovođenja praktične
nastave (vježbi) na sofisticiranim aparatima fizikalne medicine kao i kineziterapijskih tehnika u
stručno opremljenim kabinetima za vježbe.Ovakav savremeni pristup (trodimenzionalni oblik
nastave: teorija,vježbe i praksa) na fakultetima ukazuje na veću spremnost studenta za praktičnu
primjenu znanja u centrima za rehabilitaciju gdje se omogućava neposredni rad sa pacijentom u
svrhu što boljeg obrazovanja fizioterapeuta i adekvatan proces rehabilitacije po završetku studija.
Prednosti navedenog ukazuju na veću profesionalnost fizioterapeuta u praksi i efikasnijim
rezultatima u oporavku pacijenata.
RAZVOJ I USKLAĐIVANJE OBRAZOVANJA FIZIOTERAPEUTA U REPUBLICI HRVATSKOJ I
REGIJI
Grozdek- Čovčić G., Klaić I., Jakuš L., Schuster S.
Zdravstveno veleučilište u Zagrebu, Hrvatska
Uvod: Djelokrug rada fizioterapeuta, tj. njihova očekivana znanja i vještine temelje se na europskom
fizioterapijskom temeljnom iskazu i standardima u fizioterapijskoj praksi koji su usuglašeni na europskoj i
svjetskoj razini. U okviru profesionalnih standarda neizostavni su standardi procesa obrazovanja
fizioterapeuta, a krajnji cilj treba biti ujednačavanje obrazovanja fizioterapeuta u svim državama članicama
EU.
Cilj: Prikaz razvoja i potreba ujednačavanja obrazovanja fizioterapeuta u Republici Hrvatskoj s državama EU,
kao i državama u regiji.
Sadržaj: U Republici Hrvatskoj od 1968. godine do danas postoje različite faze promjena u
obrazovanju fizioterapeuta. Godine koje su ključne za značajan razvoj u obrazovanju su: 1992. uvođenje kolegija fizioterapija umjesto kineziterapija, 1999. - uvođenje trogodišnjeg temeljnog
studija fizioterapije utemeljenog na preporukama Svjetske konfederacije za fizioterapiju, 2005. –
usklađivanje programa obrazovanja fizioterapeuta na nacionalnoj i europskoj razini uvođenjem
Bolonjske deklaracije u Republici Hrvatskoj, 2007. - uvođenje prvog stručnog specijalističkog studija
fizioterapije, kao prvog petogodišnjeg fizioterapijskog studija (3+2; Zagreb) u Hrvatskoj, te 2012. uvođenje prvog sveučilišnog diplomskog studija fizioterapije (Rijeka). Osnovno obrazovanje za
fizioterapeute je trogodišnji program obrazovanja na visokoškolskoj razini pri čemu se stječe stručni
naziv bakalaureata (bacc. physioth). Uvođenjem diplomskog specijalističkog stručnog studija kao
drugog stupnja obrazovanja težilo se mogućnosti stjecanja naziva magistra struke, no zakonski je
omogućen stručni naziv diplomirani fizioterapeut (dipl. physioth). Pod pretpostavkom da nastavni
programi trebaju biti takvi da omogućuju mobilnost i međunarodnu suradnju sa ostalim studijima
fizioterapije u zemljama EU i regije, nužno je prije svega razmotriti neusklađenost stručnog nazivlja
za fizioterapeute u Republici Hrvatskoj i u regiji.
Zaključak: Prateći razvoj obrazovanja fizioterapeuta u Republici Hrvatskoj od 1968. do 2012.
potrebno je hitno usklađivanje i zakonsko izjednačenje nazivlja sa onim u EU, što znači i uvažavanje
jednakovrijednog statusa stručnih i sveučilišnih studija fizioterapije na svim razinama visokog
obrazovanja, a s ciljem omogućavanja daljnjeg obrazovanja fizioterapeuta na razini doktorskog
studija.
Ključne riječi: fizioterapija, obrazovanje, stručno nazivlje
PRIKAZ KNJIGE “OSNOVI KINEZITERAPIJE”
Jovanović L.¹, Kovačević R.¹, Ereš S.¹, Kljajić D.²
Visoka zdravstvena škola strukovnih studija u Beogradu ¹, Visoka medicinska škola
strukovnih studija u Ćupriji², Srbija
Да би знање наших физиотерапеута било уједначено и довољно широко један од важних услова је
постојање адекватне литературе на нашем језику, посебно из уско стручних области.
Предмет Основи кинезитерапије се слуша и вежба на студијском програму струковни физиотерапеут у
Високој здравственој школи стуковних студија у Београду у фонду од 2 часа теорије и 3 часа вежби
недељно током 15 радних недеља у трећем семестру студија.
Рукопис Основи кинезитерапије је плод рада више аутора (Лепосава Јовановић, Радојка Ковачевић,
Сида Ереш и Драгана Кљајић), тако је у израду рукописа уграђено не само стручно знање, већ и
богато практично искуство. Обим књиге Основи кинезитерапије одговара обиму предмета, има 228
стране и 144 слике. Рукопис је конципиран тако да се теоријска разматрања (изложена у девет
тематских целина) и вежбе (13 вежби) преплићу, допуњују и сливају у једну целину.
Циљеви рукописа су:
- да студента (читаоца) детаљно упозна са основним средством кинезитерапије а то је
терапијски покрет. Елементи терапијског покрета, њихове варијанте, комбинације, технике
извођења, препознавање механизама деловања и ефеката које производе су основа за
избор и примену терапијског покрета у клиничким условима;
- практично овладавање техникама пасивног и активног покрета;
- усвајање принципа терапеутске дијагностике. Oвладавање средствима и редоследом
терапеутског испитивања ће олакшати сналажење у клиничкој пракси. Принципи терапеутског
испитивања су такође, основа за касније критичко коришћење специјализованих тестова;
- педагошки и методолошки принципи обрађени у рукопису су део стандарда терапеутског
рада;
- упознавање природних законитости развоја покрета ставова и активности ће олакшати на
само бављење дететом као пацијентом већ и у обнови оштећене моторике одраслих.
Основи кинезитерапије тако представљају базу за предмете који следе а то су Кинезитерапија
мускулоскелетних дисфункција и Кинезитерапија неуромишићних дисфункција. Ова три предмета су
солидна основа за примену базичне кинезитерапије у клиничким условима као и за даље изучавање
специјалних метода и техника терапије покретом.
STAVOVI FIZIOTERAPEUTA I STUDENATA FIZIOTERAPIJE O NIVOU OBRAZOVANJA I
NJIHOVOM PROFESIONALNOM RAZVOJU
Lačanski N¹., Krivokuća J¹., Katunac Lj².
Klinički centar Vojvodine, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, Novi Sad¹, Klinika za
rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”, Beograd², Srbija
Увод: Физиотерапија је у Србији препозната средином XX века. Њени почеци су везани за
развој отропедије и медицинске рехабилитације, који је условило суочавање са великим
бројем особа са инвалидитетом након Другог светског рата. Та чињеница је наметнула
потребу за образованим кадром у области физиотерапије. Обзиром да су стратешки циљеви
професије данас базирани на истраживањима, континуираном професионалном развоју и
последипломској едукацији, поставља се питање да ли образовни систем за физиотерапеуте
у Србији обезбеђује тако широке компетенције физиотерапеута и где смо ми у односу на
европске земље. Циљ рада је да проценимо ставове како свршених физиотерапеута, тако и
студената о образовању у Србији и потреби да се исто усагласи са европским земљама и на
тај начин физиотерапеутима обезбеди даље напредовање у смислу стицања академских
титула, а сходно томе и очекивано напредовање у струци у свим сегментима, како
организационим, тако и материјалним. Методологија: Пилот истраживање ће бити
спроведено као проспективна студија на пригодном узорку који ће чинити запослени
физиотерапеути из различитих установа у Србији и студенти завршних година који се
образују на Високој здравственој школи струковних студија у Београду, као и студенти
Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду. Испитаници који су запослени су
различитог степена образовања. Инструмент испитивања је анкета која садржи 14 ајтема /
тврдњи, на која испитаници треба да изразе степен свог слагања / неслагања у нумеричким
категоријама од 1 – уопште се не слажем до 3 –у потпуности се слажем. Анонимну анкету
конструисао је аутор рада за потребе планираног истраживања. Резултати: Добијени
резултати биће изражени у процентима, који ће због лакше обраде података бити
заокружени на целу децималу. Резултате ћемо приказати табеларно исказивањем
процентних вредности по категоријама и графички методом хистограма (стубичних
дијаграма). Закључак: Уверени смо да ћемо путем спроведеног истраживања прикупити
информације о професионалном имиџу физиотерапеута у Србији, како би се исти унапредио
и побољшао у складу са тенденцијом Светске конфедерације за физикалну терапију, која
подржава наше напоре да истрајемо у томе. Намера нам је да пилот истраживање које
планирамо иницира озбиљнија истраживања за побољшање квалитативног стандарда како
научне, тако и примењене делатности у области физиотерапије, а са циљем да се унапреди и
јасније профилише професионални статус и улога физиотерапеута као пружалаца
здравствених услуга у здравственом систему Србије.
Кључне речи: физиотерапеути, образовање, професионални развој
CJELOŽIVOTNO UČENJE FIZIOTERAPEUTA U HRVATSKOJ KROZ 15 GODINA
RADA AKADEMIJE ZA RAZVOJNU REHABILITACIJU
Milaščević D.1, Skočilić- Kotnik S.2, Mejaški -Bošnjak V.2, Klaić I.¹
Zdravstveno veleučilište, Studij fizioterapije¹, Zagreb, Hrvatska ,Klinika za dječje bolesti,
Klinika za neuropedijatriju Medicinskog fakulteta u Zagrebu², Hrvatska
Ključne riječi: cjeloživotno učenje, fizioterapija, neuropedijatrija
Uvod: U procesu cjeloživotnog učenja za fizioterapeute u Hrvatskoj značajno mjesto ima Akademija
za razvojnu rehabilitaciju osnovana 1997. na Klinici za dječje bolesti Zagreb. Preko 400 članova
Akademije su interdisciplinarni stručnjaci različitih specijalnosti iz svih dijelova Hrvatske, Bosne i
Hercegovine, Slovenije i Srbije koji rade u području neurorazvojne habilitacije. Aktivnosti
Akademije obuhvaćaju stručno usavršavanje liječnika i terapeuta u području razvojne habilitacije,
podučavanje roditelja, odgajatelja i učitelja u primjeni i provođenju terapijskih postupaka u djece s
neurorazvojnim odstupanjima, te publikacije iz područja razvojne rehabilitacije za stručnjake i
roditelje. Specifični ciljevi Akademije su promicanje interdisciplinarnog pristupa u razvojnoj
rehabilitaciji te implementacija novih terapijskih metoda kroz suradnju s međunarodnim
stručnjacima i institucijama.
Ciljevi:. Aktivnosti Akademije događale su se paralelno sa unaprjeđenjem formalnog obrazovanja u
Hrvatskoj kroz organizaciju interdisciplinarnih tečajeva kao dijela cjeloživotnog učenja za
fizioterapeute, liječnike i ostale članove habilitacijskog tima. U vrijeme kada je Akademija osnovana
visoko obrazovanje fizioterapeuta u Hrvatskoj je bilo na razini dvogodišnjeg programa. 15 godina
kasnije sustav edukacije za fizioterapeute u Hrvatskoj sastoji se od dodiplomske i diplomske
specijalističke razine (3+2) kao dio Bolonjskog procesa započetog 2005.godine. Kompetencije
stečene kroz tečajeve Akademije vrednovane su ECTS bodovima u okviru programa Diplomskog
specijalističkog studija fizioterapije. Stjecanje praktičnih vještina potrebnih za kliničku praksu
fizioterapeuta prepoznato je od Hrvatske komore fizioterapeuta koja boduje tečajeve Akademije u
procesu licenciranja fizioterapeuta za samostalan rad. Metode/rezultati: Neki od održanih tečaja
su Münchenska funkcionalna razvojna dijagnostika 1-3. godine, Rana komunikacija i interakcija,
Senzorička integracija J. Ayres, Miofunkcionalna terapija orofacijalnih diskinezija, Priprema tijela za
logopedsku terapiju, Vojta i Bobath osnovni i napredni tečajevi, kao i Sustavi klasifikacije grube i
fine motoričke funcije (GMFM, MACS) i drugi praktični tečajevi metoda procjene u
neurofizioterapiji. Akademija aktivno surađuje sa Europskom akademijom za razvojnu habilitaciju, a
rezultat suradnje je bio 20. Kongres Europske akademije za razvojnu habilitaciju održan u zagrebu
2008.godine. Suradnja Akademije sa Surveillance of Cerebral Palsy in Europe projektom doveo je
do početka osnivanja Hrvatskog registra djece s cerebralnom paralizom kao 28 države unutar SCPE
mreže registara.
Zaključak: Akademija za razvojnu habilitaciju neprocjenjivo je doprinijela razvoju cjeloživotnog
učenja za fizioterapeute u Hrvatskoj i regiji, kao i promociji formalnog obrazovanja na dodiplomskoj
i diplomskoj razini. Napredak je vidljiv kroz opći razvoj fizioterapijske profesije i prepoznavanja
uloge fizioterapeuta unutar habilitacijskog tima.
FIZIOTERAPIJA NEUROMIŠIĆNIH DISFUNKCIJA
POREĐENJE EFIKASNOSTI LIJEČENJA SUBAKUTNE LUMBOIŠIJALGIJE
ELEKTROTERAPIJOM, KINEZITERAPIJOM I MEDICINSKOM MASAŽOM
Bilić D.¹, Obradović L.²
Odjel za fizikalnu medicine i rehabilitaciju, Klinička bolnica, Mostar¹, Poliklinika H²,
Mostar, Bosna i Hercegovina
Uvod: Pacijenti koji boluju od lumboišijalgije imaju smanjenu kvalitetu života zbog prirode bolesti, koja je
nepredvidiva i u razvijenom obliku potpuno onemogućava normalno funkcijonisanje oboljelog u porodici i u
društvu, a samim time i zahtijeva dugotrajnu rehabilitaciju, što predstavlja za pacijenta ogroman finansijski
izdatak, ali i psihičku napetost. S obzirom na podatke i radove koji su bili dostupni uočio sam da se u
istraživanjima uglavnom bave pitanjem (problemom) – da li je fizikalna terapija efikasna u liječenju
lumboishialgije? Te ako se i istražuje neka od fizikalnih metoda uzima se jedna metoda koja je najčešće
uspoređena samo s drugom kontrolnom grupom koja je najčešće mirovanje. Ovim radom je pokušano
dokazati koji je najdjelotvorniji tretman za liječenje ove bolesti upravo iz razloga kako bi se oboljeli što prije
vratili normalnom svakodnevnom načinu života, bez bola. Cilj rada: Cilj istraživanja je odrediti koji
fizioterapeutski tretman se pokazuje kao najefikasniji kod liječenje subakutne lumboishialgije. Materijali i
metode: Istraživanje je provedeno na Odjelu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničke bolnice Mostar.
Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 120 pacijenata koji su bili podijeljeni u tri grupe od po 40 pacijenata. U
istraživanju su sudjelovale osobe koje su imale skalu bola 6,7 i 8, te koji se prvi put javljaju na liječenje. Sve
tri grupe tretirane su različitom vrstom terapije, gdje je prva grupa tretirana medicinskom masažom, druga
grupa elektroterapijom i treća grupa je tretirana s kineziterapijom. Rezultati istraživanja: Istraživanjem nije
dokazana statistički značajna razlika između skupina, razlika postoji i vidljivo je da medicinska masaža je
djelotvornije. Zaključak: Iako statistički nije dokazana djelotvornija metoda za liječenje lumboišijalgije, treba
uzeti u obzir činjenicu da razlika ipak postoji, te stoga masažu ne smijemo zapostavljati pri liječenju
subakutne ali i hronične lumboishialgije te je početi primjenjivati jednako kao i ostale metode liječenja.
RANA I INTENZIVNA FIZIKALNA TERAPIJA U TRETMANU NERVNOMIŠIĆNE
SLABOSTI STEČENE U INTENZIVNOJ NEZI KOD PACIJENATA NA
PRODUŽENOJ MEHANIČKOJ VENTILACIJI
Dimitrov O., Arsov B., Anguseva T., Klinceva M., Mitrev Z.
Odelejnje za fizikalnu terapiju, Specijalna bolnica Filip Vtori, Skopje, Makedonija
Uvod: CIM (critical illness neuromuscular disease) je akutna nervnomiši
na slabost ste
ena u jedinici intenzivne nege kod pacijenata na produženoj mehani
koj ventilaciji (vise od 7 dana) posle hirurške intervencije. Zajedni
ki simptomi su: proksimalna miši
na slabost koja može da zahvati sve ekstremitete, senzorni deficit, smanjenje dubokih tetivnih refleksa, miši
ne atrofije i respiratorna slabost. Cilj: Ovaj rad ima za cilj da prikaže ozbiljnost akutne nervnomiši
ne slabosti, kao i njeno menadiranje intenzivnom fizikalnom terapijom. Metode: U 2011 godini u Specijalnoj
bolnici Filip Vtori ukupno je operisano 1607 pacijenata, od kojih 160 (9%) su bili na produženoj mehani
koj ventilaciji. Fizikalna terapija je sprovedena kod svih pacijenata koji nisu bili ekstubirani 24
asa od operacije. Respiratorna fizikalna terapija se sprovodila tri puta dnevno, a kineziterapija i
elektroterapija dva puta dnevno. Fizikalna terapija je sprovodena istim intenzitetom kod svih ekstubiranih
pacijenata do ispisa iz bolnice. Za procenu uspeha fizikalne terapije je korišćen test za merenje funkcionalne
nezavisnosti (FIM). Rezutati: Šezdeset pacijenata (37%) od ukupno 160 pacijenata izoženi produženoj
mehani
koj ventilaciji u toku 2011 godine, razvili su nervnomiši
nu slabost. Kod 37 pacijenata (61%) dijagnostikovana je sabost svih ekstremiteta, dok je jednostrana
slabost zabeležena kod 23 (38%) pacijenata. Pozitivan ishod o rane i intenzivne fizkalne terapija je
verifikovan kod 57 (95%) pacijenata. Pedeset pacijenata (83%) su bili osposobljeni za samostalno kretanje
(FIM 6 – 7 stepen), dok su za kretanje uz pomoc pomagala bili osposobljeni 7 (11%) – FIM 3 -5 stepen.
Trojica pacijenata (5%) su umrli. Zaklju
ak: Rana i intenzivna postoperativna fizikalna terapija kod kriti
nih pacijenata u jedinici za intenzivno le
enje na produženoj mehani
koj ventilaciji kompetno ili delimicno poboljšava nervnomiši
nu slabost kod više od 90% pacijenata.
POSTOPERATIVNI TRETMAN PACIJENATA SA HERNIJACIJOM LUMBALNOG
DISKA I ULOGA FIZIOTERAPEUTA U PROCESU REHABILITACIJE
Kjuškoski Đ.¹, Zlatković M., Sanevski G².
Specijalna bolnica za ortopediju i traumatologiju Sv. Erazmo, Ohrid¹, Institut za
fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Skopje² ,Makedonija
Uvod: Savremeni uslovi života i degenerativne promene lumbalnog diska su česti problem koji zahvataju
stariju populaciju. Način života, teški uslovi rada, nepoznavanje zaštitnih položaja dovode do bola u predelu
krsta što kasnije rezultira sa pogoršanjem ukupne kliničke slike. Vežbe i edukacija za nove obrasce
ponašanja u svakodnevnom životu, kod postoperativnog tretmana pacijenta sa hernijacijom diska je sa ciljem
da pomognu u prevazilaženje bolnih stanja. Operativni zahvat je poslednja faza gde fizikalna medicina i
rehabilitacija nisu mogli da daju odgovarajući rezultat. Cilj: Fizioterapeutski postupak kod pacijenta sa diskus
hernijom, sa ciljem učenjem zaštitnih položaja i pokreta, smanjenje bola, jačanje mišićnog sistema i
reedukacija starih obrazaca ponašanja. Metode: Korišćena je strana literatura iz oblasti fizioterapije i
rehabilitacije kao i lično fizioterapeutsko iskustvo u rešavanje bolnog stanja kod hernijacije diska. Sadržaj:
Opis lumbalnog problema nam govori o kompleksnoj anatomskoj strukturi sastavljenoj od dve osnovne
komponente:pršljen i međupršljenski disk. Ove dve strukture u toku života razvijaju specijalne degenerativne
i morfološke promene. U principu, svaki kičmeni stub sa vremenom degenerira. Pokušaji u rehabilitaciji da se
to spreči ide u pravcu simptomatskog tretmana. Tok patološkog procesa degeneracije kičmenog segmenta,
biomehanički delimo na tri faze: a) faza disfunkcije (od 15-45 godina, traumatski rascepi na anulusu i
unutrašnje pucanje nukleusa, b) faza nestabilnost (od 35-70 godina, degeneracija diskusa i smanjenje
intervertebralnog prostora), v) faza restabilizacije (iznad 60 godina, spinalna stenoza, fibroza ligamenata i
pojava osteofita). Zaključak: Reakcija na tretman je različita od jednog do drugog pacijenta. Uzimajući u
obzir da se ovaj rad odnosi na fizikalni tretman diskus hernije, može se reći da i pored prihvaćenih šema
kineziterapije, elektroterapije i drugih alternativnih tretmana, individualni pristup je krucijalan. Fizioterapeut
mora biti pripremljen na dugotrajni rad sa ovakvim pacijentima. Sa druge, strane pacijent mora znati da su
upornost i disciplina pravi put ka rešenju. Bez kvalitetnog rehabilitacijskog individualnog pristupa, pacijent
može doći u fazu psihičkih problema koji fizioterapeutu otežavaju dalji rad.
Ključne reči: lumbalni sindrom, rehabilitacija krsnog bola, hernijacija diska
ULOGA KINEZITERAPIJE U LEČENJU OBOLELIH OD MULTIPLE SKLEROZE
Stojadinović J.
Institut za lečenje i rehabilitaciju, Niška banja, Srbija
Uvod: Multipla skreloza, predstavnik demijelinizacionih bolesti, je hronično, progresivno, neurodegenerativno
oboljenje,koje prvenstveno zahvata belu masu centralnog nervnog sistema. Karakteristike ove bolesti su:
zamor, poremećaj vida, slabost u ekstremitetima, ukočenost mišića, vrtoglavica, otežan govor i gutanje,
poremećaj kontrole mokrenja i pražnjenja creva, promene psihičkog stanja. Cilj ovog rada je da se istakne
značaj pravilne i pravovremeno sprovedene kineziterapije, koja zauzima centralno mesto u lečenju obolelih
od multiple sklaroze,a ima za cilj jačanje oslabljene muskulature, poboljšanje koordinacije pokreta i
ravnoteže i prevenirenje kontraktura.
Metodologija: Praćen je veći broj bolesnika kroz primenu kineziterapije. Obuhvaćen je program vežbi za
smanjenje spazma, jačanje trbušnih mišića i mišića nogu. vežbe ravnoteže i koordinacije pokreta. Obavezna
je i edukacija bolesnika zaštitnim položajima, položajima mirovanja i opuštanja.
Rezultati: Komparirajući rezultate lečenja, došli smo do zaključka, da je funkcionalni status naših bolesnika
na otpustu znatno poboljšan. Zaključak: Primena odgovarajućih kineziterapijskih procedura, bez pojave
znakova zamora ili bola u pravilno raspoređenim vremenskim intervalima dovodi do poboljšanja kvaliteta
života obolelih od multiple skleroze, što ima veliki psihološki efekat.
KOMBINOVANI KINEZITERAPIJSKI PRISTUP KOD PAREZE NERVUSA
RADIALISA
Vasilić D., Siđak V.
ZZFMR “ Dr Miroslav Zotović”, Banja Luka, Bosna i Hercegovina
UVOD N. radialis je mješoviti živac gornjih ekstremiteta koji potiče od zadnjeg snopa plexusa brachialis-a.
Odgovoran je za ekstenziju lakta, ručnog zgloba i prstiju. Veoma je dug i samim tim najčešće, od svih
perifernih živaca gornjih ekstremiteta, izložen povredama. Simptomi povrede su pareza ili paraliza mišića
ekstenzora šake i prstiju, kao i abduktora palca. Šaka i prsti vise u mlitavoj fleksiji tzv. „viseća šaka“. Cilj rada
je prikazati da se kombinovanom primjenom kineziterapijskih tehnika, uz već postojeću fizikalnu terapiju,
kod pacijenata sa parezom n. radialis- a, u kratkom vremenskom periodu može postići najviši nivo
funkcionisanja. MATERIJAL I METODE RADA Ovaj rad je prikaz slučaja pacijenta M.M. ,19
god.,profesionalni sportista. Prva rehabilitacija mjesec dana nakon povrede n. radialis-a, provedena u
ZZFMR „ dr Miroslav Zotović“ u avgustu 2011.godine. Dg. Paresis n. radialis l. dex. U toku rada korištene su
koncentrične, ekscentrične i statičke mišićne kontrakcije, kroz facilitaciju, inhibiciju, jačanje i relaksaciju
mišićnih grupa tehnikama PNF i Thera- Band. Kao pokazatelji dostignutih rezultata korišteni su: MMT i
funkcionalna mjerenja obima pokreta. REZULTAT MMT je pokazao da je došlo do povećanja mišićne snage
ekstenzora desnog gornjeg ekstremiteta u cjelini, a mjerenjem obima pokretljivosti u zglobu šake utvrđeno je
povećanje obima pokretljivosti. ZAKLJUČAK Primjenom kombinovanog kineziterapijskog tretmana, kod
pacijeta sa parezom n.radialis-a došlo je do vidnog poboljšanja obima pokreta i mišićne snage ekstenzora
šake, kao i estenzora desnog gornjeg ekstremiteta u cjelini. Kombinovanje različitih kineziterapijskih tehnika
omogućava efikasniji rad uz manji zamor, kao i brži oporavak zahvaćenog segmenta.
KLJUČNE RIJEČI: kombinovani kineziterapijski pristup, PNF, Thera- Band
FIZIOTERAPIJA U PEDIJATRIJI
KINEZITERAPIJSKI TRETMAN I SKALA PROCENE ATAKSIJE KOD DECE SA
OPERISANIM ASTROCITOMOM
Dordjević M.
KZR”Dr miroslav Zotović”, Beograd, Srbija
Uvod: Astrocitomi su najčešći tumori CNS-au dečijem uzrastu. Kakav će se neurološki
deficit razviti u mnogome zavisi od lokalizacije i od histopatološke prirode tumora.
Rehabilitacione tehnike zavise od uzrasta deteta u kome se javio tumor odnosno od
dostignutog stepena motornog razvoja. Metodologija: Na osnovu dobre funkcionalne
procene u kineziterapijskom tretmanu se koriste različite tehnike po utvrdjenoj metodologiji
rada. Cilj: Upoznavanje slušaoca sa rehilitacionim postupcima koji se primenjuju kod ovih
pacijenata u zavisnosti od uzrasta deteta. Zaključak: pacijenti nakon operisanog
astrocitoma u dečijem uzrastu zahtevaju dugotrajni rehabilitacioni tretman
uz
multidisciplinarni pristup. Jedino uz takav pristup moguće je očekivati dobar motorni
oporavak.
KINEZITERAPIJA U LEČENJU POROĐAJNE PARALIZE PLEXUSA
BRACHIALISA
Kaitović S., Milosavljević S., Tadić S.
Specijalna bolnica za rehabilitaciju, Banja Koviljača, Srbija
УВОД: Порођајна парализа брахијалног сплета је најчешћи неуролошки синдром периферног
типа настао на самом рођењу. Клинички се манифестује као делимична или потпуна
одузетост захваћене руке. ЦИЉ РАДА: Приказати значај адекватног кинезитерапијског
приступа у подстицању неуралне регенерације и спречавању секундарних последица
одузетости. МЕТОДОЛОГИЈА: Пратили смо деловање кинезитерапије на опоравак афициране
руке. Узорак нам је био 25 деце,7-оро узраста до годину дана, 10-оро узраста 1-7 година и 8оро школске деце до 18 година. Деца су праћена у периоду од годину дана (15.02.2011. до
15.02.2012.), просечно време лечења је било три недеље. Праћење је вршено: код деце до
годину дана кроз психомоторни развој , код деце старијег узраста кроз мерење обима
покрета, ММТ, процену постуре и употребу афициране руке у АСД. RЕЗУЛТАТИ: На крају
третмана смо постигли побољшање у смислу: боље употребе руке у постуралним реакцијама
усправљања, равнотеже и заштите као и свакодневним животним активностима, повећање
покретљивости просечно за 15 степени у афицираним зглобовима, повећање мишићне
снаге просечно за пола оцене по ММТ, побољшања постуре у смислу коректнијег држања
тела и смањења компензаторних кривљења. ЗАКЉУЧАК: На основу досадашњих искустава
истичемо значај правовремене и адекватне примене кинезитерапије у лечењу деце са
порођајном парализом плексуса брахијалиса. Препорука је наставити физикално лечење и
даље у циљу спречавања настанка остоартикуларних деформација и одржавања
функционалности руке.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Порођајна траума, кинезитерапија, моторни развој
KINEZITERAPIJA NAKON ARTROPLASTIKE U ADOLESCENTNOM DOBU
Protić Z., Stevanović M.,Garić R.
Institut za otropedsko-hirurške bolesti “ Banjica”, Beograd, Srbija
Uvod:Artroplastika poslednjih godina beleži veliki napredak. Pored materijala od kojih se proteze prave, koji
su izdržljiviji i dugotrajniji i sama operativna tehnika je doživela napredak. Sve ove činjenice dovele su do
mogućnosti da se artroplastičnim materijalima mogu zameniti izmenjenji zglobovi kod mladih ljudi, pa čak i
kod adolescenata. Cilj rada je upoznavanje stručne javnosti o specifičnosti rehabilitacije nakon zamene
oštećenog zgloba, kao i benefitima koje proteza donosi mladom čoveku, kako fizičkim tako i psihičkim.
Metode: Rehabilitacija nakon artroplastike je nezaobilazan deo lečenja. Govoreći o adolescentima, jasno je
da se pred njih postavljaju veći životni zahtevi, nego za populaciju koja je do skora bila rezervisana za ovu
vrstu hirurgije, pa su samim tim i rehabilitacioni ciljevi viši. Rezultati: Predstaviti patološka stanja koja
dovode do potrebe za ugradnju endoproteze. Upoznati prisutne sa rehabilitacionim razlikama u odnosu na
stariju populaciju, kako u ranoj, tako i kasnoj rehabilitaciji. Prikazati mogućnosti adolescenata pre i posle
operacije i prednosti koje im je endoproteza pružila. Zaključak:Napredak u medicinkoj tehnologiji poslednjih
godina doveo je do pronalaska koji su u mnogome olakšali život nebrojenom broju pacijenata. Artroplastika
je ortopedska disciplina koja je u stalnoj ekspanziji i stalnom usavršavanju, što je sve dovelo do mogućnosti
da se endoproteza može danas ugraditi i u adolescentnom dobu. Prednosti koje ova hirurgija može doneti uz
adekvatnu i stručnu rehabilitaciju na fizičkom planu mladih ljudi su velike, takođe prednosti koje adekvatno
rehabilitovan pacijent dobija na psiho-socijalnom planu su nemerljive, jer pacijent dobija novi život.
Ključne reči: kuk, artroplastika, adolescenti
PROCENA I TRETMAN DECE SA POREMECAJEM BALANSA
Pupovac T.
Klinika za rehabilitaciju”Dr miroslav Zotović”, Beograd, Srbija
Uvod: Očuvan balans je neophodan element održavanja normalne posture i predstavlja
kompleksan proces koji podrazumeva prijem i integraciju senzornih ulaznih signala , planiranje i
izvodjenje pokreta u cilju održavanja uspravnog položaja. Metodologija: Na osnovu
funkcionalne procene 3 pacijenta različitog uzrasta sa dijagnozom cerebralne paralize napravljen
je KTH tretman prilagodjen nivou njihovog dosadašnjeg razvoja. Cilj rada: upoznavanje sa
terapijskim tehnikama koje se danas primenjuju u rehabilitaciji pacijenata sa ovom vrstom
problema. Zaključak: veliki broj oboljenja i poremećaja nervnog i mišićnoskeletnog sistema
dolazi do ravnotežnih disfunkcija, koje predstavljaju ozbiljan terapijski problem u savremenoj
rehabilitaciji. Kao posledica ovih poremećaja javlja se otežano kretanje , zauzimanje i
održavanje položaja tela u prostoru, što bitno utiče na obavljanje svakodnevnih životnih
aktivnosti.
FIZIKALNI TRETMAN NAKON LEČENJA METODOM PO ILIZAROVU KOD DECE
Stevanović M., Protić Z., Garić R.
Institut za otropedsko-hirurške bolesti “ Banjica”, Beograd, Srbija
Циљ: Број малформација и деформација локомоторног апарата је у порасту како због мање
смртности новорођенчади, тако и због других околности. Не тако ретко срећу се урођена хипоплазија
костију, фокомелије, хемихипертрофије, хемимелије, као и урођене псеудоарторзе, које за последицу
имају неједнакост у дужини екстремитета. Такође у дечијем узрасту присутни су и многи деформитети
који у одсуству успеха лечењем само физикалном терапијом захтевају примену хируршких метода
лечења. Повећањем броја саобраћајног трауматизма, значајан број повређених представљају и деца
са често озбиљним и вишеструким повредама. Метода избора у лечењу како неједнакости у дужини
екстремитета, деформација и компликованих прелома представља оперативни третман методом по
Илизарову.Метод: Физикални третман како за време ношења Илизаровог апарата, које често није
кратког трајања, тако и након скидања истог, представља незаобилазан део целокупног лечења.
Резултати: Представити физикални третман пре, за време ношења и након уклањања апарата.
Указује се на развој најчешћих контрактура за време елонгације костију и последично томе развоју
девијација у ходу и постури, као и поправљању истих. Закључак: Услед слабе рехабилитације
пацијената са Илизаровим апаратом продужава се време како саме корекције оперисаног
екстремитета, тако и целокупног лечења, а може довести и до развоја секундарних деформација.
Рехабилитацију ових пацијената треба озбиљно схватити и посветити им се од првог дана пријема у
болницу.
Кључне речи: деца, Илизаров, физикални третман
SPECIFIČNOSTI TRETMANA DECE SA HIDROCEFALUSOM
Ivana Trbojević,
Klinika za rehabilitaciju ”Dr Miroslav Zotović”, Beograd, Srbija
Uvod: Hidrocefalus nastaje usled nagomilane moždane tečnosti. Oko 10% zapremine
mozga čini likvor.Ona se stvara neprekidno i pod normalnim uslovima upija se u krvotok čime
se održava ravnoteža izmedju proizvedene i upijene tečnosti. Kada se ravnoteža naruši
nastaje hidrocefalus.tj.vodena glava. Postoje dva tipa hidrocefalusa: komunalni i opstruktivni
hidrocefalus. Prema nastanku: urodjeni ili stečeni. Lečenje je hirurško, plasira se šant.tj.pumpica od
moždane komore do desne srčene pretkomore ili trbušne šupljine. Cilj rada: Usled pojave
hidrocefalusa moguće je ispoljiti deficit fizičkih, emotivnih, psiho-socijalnih i kognitivnih
sposobnosti. Kroz iskustva medjunarodno priznatih stru
njaka želim da prenesem nova saznanja i mogu
nosti u radu sa ovim pacijentima. Metodologija: na osnovu procene neurohirurga, psihologa,
fizijatra, radnog i fizioterapeuta sa
injava se plan terapijskog rada. Zaklju
ak: Timskim pristupom u radu sa ovakvim pacijenatima i prepoznavanju njihovih deficita možemo
delovati u pravcu adekvatnog osposobljavanja za aktivnosti.
‚
FIZIOTERAPIJA I AKTIVNO STARENJE
TANGO U TERAPIJI REHABILITACIJE GERONTOLOŠKE POPULACIJE
Ćosović S. ,
Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija
Uvod: poteškoće u kretanju starih ljudi često uzrokuje loša ravnoteža nastala kao posledica insuficijencije
cerebralne cirkulacije ili pada tonusa mišića ili deficita u polju čula. Disbalans u kretanju i stajanju predstavlja
neprijatan osećaj nestabilnosti koji izaziva strah od pada što često vodi do paničnih stanja. Samo poznavanje
normalnog hoda zdravih ljudi daje osnovu za procenu patološkog hoda i načina rešavanja disfunkcije hoda.
Cilj: starenjem dolazi do opadanja jednostavnih životnih veština osnovni cilj je istraživanje novih mogućnosti
u rehabilitaciji gerontološke populacije u okviru koga primena tango plesa omogućava poboljšanje hoda kroz
kvalitet koraka, poboljšanje posturalnog stava, bolju kordinaciju pokreta telesnih segmenata i bolju
orijentaciju u prostoru. Ostali, ne manje značajni ciljevi su psihološki uticaj, vraćanje samopouzdanja i
zadovoljstva kao i socijalni integritet unutar grupe a i šire unutar zajednice. Metod : dodir i pokret
predstavljaju prve načine komunikacije. Preko odnosa pokret-ose
anje pojedinac postiže bolje prepoznavanje sebe i veću samostalnost. Terapija umetnošću postaje priznata i
sve prisutnija u zdravstvu. Osnova istraživanja je ispitivanje pokreta segmenata i celog tela, facijalna
praksija, praksija nogu pojedinačno i u serijama zatim ispitivanje desno-leve orijentacije kao i procena
motornih funkcija, produkcije govora i globalnu psihomotornu procenu direktnim delovanjem plesa na
prostorne parametre hoda. Rezultati: obzirom da se radi o ispitivanoj populaciji mahom u devetoj deceniji
života potrebno je bilo pridobiti njihovo poverenje i održati njihovo interesovanje ne samo sadržajem već i
formom. Zaključak : tango ples može doneti mnoge prednosti za telo, tolike da se u svetu uveliko korisiti u u
radu sa pacijentima obolelim od Parkinsonove bolesti. Dokazano je da poboljšava kordinaciju i balans, tonus
mišića.Tango ples omogućava i lični razvoj unutar grupe i osećaj pripadnosti Istraženi nivo rehabilitacije
otvorio je nove mogućnosti i obezbedio novi kvalitet. Tangoterapija je sistem integrisanog plesa koji se u
svetu koristi od 2006 godine.
Ključne reči: tango, rehabilitacija, gerontološka populacija
TEST PROCENE RIZIKA ZA PAD KAO POKAZATELJ EFIKASNOSTI
KINEZITERAPISKOG PROGRAMA KOD PACIJENATA SA SMANJENOM KOŠTANOM
GUSTINOM
Kotlaja K., Novović M.
Institut za rehabilitaciju, Sokobanjska 17, Beograd, Srbija
UVOD: Osteoporoza je bolest koja nastaje usled smanjenja mineralne gustine i poremećaja
mikroarhitekture kosti.Karakteriše je otsustvo simptoma , a prelom je najčešće prvi znak ove
bolesti. CILJ: Utvrditi efikasnost specifičnog kineziterapijskog programa na poboljšanje ravnoteže,
mišićne snage, brzine i koordinacije pokreta. Efikasnost je procenjivana na osnovu funkcionalnih
testova pocene rizika za pad. METOD: Korišćen je test koji sadrži 4 grupe zadataka: procena
ravnoteže, procena brzine uobičajenog hoda, procena hoda i mišićne funkcije i procena mišićne
snage. Test je radjen pre početka i posle 2 nedelje primenjivanja adekvatnog kineziterapijskog
programa 20-40 minuta dnevno. Ispitivanjem je obuhvaćeno 29 postmenopauzalnih žena kako sa,
tako i bez kompresivnih preloma kičmenog stuba, prosečne životne dobi 71.27 ±7.93. REZULTAT:
Statistički je dokazano poboljšanje ravnoteže (p<0.05) , hoda i mišićnefunkcije (p<0.01) i mišićne
snage(p<0.001) posle sprovedenog kineziterapijskog programa. ZAKLJUČAK: Ova pilot studija je
pokazala da i u neočekivano kratkom periodu uz dobru motivaciju,dobro komponovan i sproveden
kineziterapijski program se dobija statistički značajno poboljšanje ravnoteže, koordinacije, mišićne
snage i funkcije.
ZNAČAJ REHABILITACIJE OBOLELIH OD PARKINSONOVE BOLESTI U
GERONTOLOŠKOM CENTRU “NOVI SAD”
Mišić S.
Gerontološki centar”Novi Sad”, Novi Sad, Srbija
Uvod: Parkinsonova bolest je bolest sa poremećajima pokreta, nazvana po doktoru iz Londona Jamesu
Parkinsonu, koji je 1817. godine prvi opisao simptome bolesti. Poremećaji pokreta nastaju zbog smanjenja
lučenja hemijske supstance dopamina i to u delu mozga koji ima važnu ulogu u kontroli voljnih pokreta
(bazalne ganglije). U bazalnim ganglijama prisutan je manjak broja ćelija koje proizvode dopamin. Kao
posledica hemijskog deficita u delu mozga koji nadzire voljne pokrete javljaju se nevoljni pokreti. Postoje tri
glavna simptoma ove bolesti: tremor, rigor i usporenje pokreta (bradikinezija). Cilj medicinske rehabilitacije je
da kroz svoje programe obezbedi maksimalno osposobljavanje za samostalnost u aktivnostima dnevnog
života, prevenciju nastanka kontraktura, poboljšanje opšte kondicije i poboljšanje održavanja ravnoteže.
Metodologija: Na osnovu stanja svakog pojedinog bolesnika sačinjava se plan i program rehabilitacije koji
uključuje: Određivanje vežbi shodno svakom pojedinom slučaju. Definišu se problemi hoda. Leče se
problemi vezani za bol koji utiču na aktivnost bolesnika (fizikalnim procedurama). Poboljšava se balans i uči
prevencija pada. Uče se vežbe disanja. Uključuju se u grupne vežbe ( vežbe istezanja, jačanja, posture i
VOK). Edukacija o savlađivanju poteškoća u aktivnostima dnevnog života ( hranjenje, oblačenje, kupanje).
Preporučuje se korišćenje ortopedskih pomagala. Praćenjem kartona obolelih od Parkinsonove bolesti u
periodu od godinu dana ( januar 2012-decembar 2012) uočeno je sledeće: Rezultati: Gerontološki centar
Novi Sad ima 868 korisnika na domskom smeštaju a od toga: 20% obolelih od Parkinsonove bolesti, 5% je
uključeno u kineziterapiju, 2% je uključeno u individualne vežbe sa terapeutom,10% sanira bol fizikalnim
procedurama, 3% ne koristi nijedan vid terapije. Zaključak: Sve kliničke studije su pokazale da svakodnevno
vežbanje kod obolelih od Parkinsonove bolesti poboljšava održavanje ravnoteže, poboljšava opštu kondiciju
a svi pokreti su olakšani, čime je znatno poboljšan kvalitet života.
ZNAČAJ REHABILITACIJE STARIH LICA SA CERVIKALNIM SINDROMOM
Stanimirović B., Stjepanović M., Anđelkov S., Živojinović I.
Ambulanta za rehabilitaciju i fizikalnu terapiju “ Activo”, Beograd, Srbija
UVOD: Cervikalni sindrom je skup simptoma koji se ispoljavaju bolom u vratnoj regiji i
radijacijom bola u ramena i ruke, prekordijalnu regiju, potiljačno područije,lopatice.
Najčešći uzrok bola u vretnom delu kičme kod starijih osoba su degenerativne promene na
intervertebralnim, unkovertebralnim zglobovima i intervertebralnim diskusima. CILJ: Cilj
rada je da pokažemo značaj sveobuhvatne rehabilitacije i dobro osmišljene fizikalne
terapije kod starih lica sa cervikalnim sindromom i da utvrdimo u kom životnom dobu i kod
kog pola se najčešće javlja. METOD: Rad je izveden na uzorku od 20 pacijenta razli
itog pola i starosti od 60 do 80 godina, u trajanju od šest meseci. Testovi koji su korišćeni:
analogna skala bola, obim pokreta i MMT. U rehabilitaciji su primenjene manipulacione
tehnike, kinesio taping, TENS, interferentne struje, terapija ultrazvukom, laser, manuelna
masaža, kineziterapija. REZULTATI: Na uzorku od 20 pacijenata sa tegobama u
cervikalnom delu kičmenog stuba 9 pacijenata je bilo starosti od 60-65 godina, 7 pacijenat
od 65-70, 3 pacijenta od 70-75 i 1 pacijent starosti od 75-80. Od 20 pacijenata 7 pacijenata
je bilo muškog a 13 ženskog pola.Od 20 pacijenta 15 se ose
a odli
no i tegobe su im u potpnosti nestale, 4 pacijenta se ose
a bolje, dok se samo kod jednog pacijenta stanje nije promenilo, i posle rehabilitacije ima
iste simptome kao pre. ZKLJUČAK: Fiziakna terapija je jedno od najmoćnijih oružja u
rehabilitaciji cervikalnog sindroma, njome možemo starim osobama vratiti želju za
kretanjem i poboljšati kvelitet njihovog života. Jedino pacijenti koji su terapijske vežbe uveli
u svoju svakodnevnicu mogu zadržati pozitivne efekte postignute fizikalnom terapijom.
Ključne reči: Cervikalni sindrom,rehabilitacija,fizikalna terapija
SLOBODNE TEME
ORTOPEDSKA MEDICINA U FIZIKALNOJ TERAPIJI ( CYRIAX METODA)
Anđelkov S., Stjepanović M., Stanimirović B., Živojinović I.
Ambulanta za rehabilitaciju i fizikalnu terapiju “ Activo”, Beograd, Srbija
CILJ: Prikaz i objašnjenje širem auditorijumu kolega o prednostima i “manama” Cyriax metode u sklopu
fizikalne terapije. Ortopedska medicina se sastoji od dijagnostike i tretmana mekog tkiva. Čest nedostatak
dijagnostike rentgenom i magnetnom rezonancom je taj da klinička slika ne odgovara opisu problema.
Primena Cyriax-ove dijagnostike nam pruža siguran i precizan put do nalaženja problema (dermatomi).
METOD: Kako bi došao do svoje hipoteze Cyriax je koristio lokalnu infiltraciju anestetika. Pored epiduralnih
anestetika imao je i drugih argumenata poput stanja mišića, ligamenata, fasetnih zglobova, duralnih
znakova…Omogućio nam je odličnu dijagnostičku metodu kao preduslov primene manipulacije zglobova! U
prikazu slučajeva koristili smo četiri pacijenta sa različitim dijagnozama i demonstrirali sigurnosne i fine
tehnike po Cyriax-u i njihovu višenamensku primenu kod kičmenog stuba i ekstremiteta. REZULTATI:
Statistička analiza podataka u svetu na osnovu WCPT-a, koliko“nas” (fizioterapeuta) u odnosu na “druge”
(osteopate,hiropraktore,doktore…) sprovodi ortpedsku medicinsku manipulaciju zglobova. ”Crvene
zastavice” su veoma bitne kod manipilacije zglobova kod kojih i kada se nikako ne sme primenjivati ista.
ZAKLJUČAK: James Cyriax je pre mnogo godina došao do zaključka da se neke protruzije diskova mogu
smanjiti manipulacijom u zavisnosti od protruzije,što je i naučno dokazano. Primenom ortopedske medicine
kao neizostavne tehnike u sklopu naše kineziterapije, dobro obučenim i usavršenim fizioterapeutima se
omogućava brže,bolje i efikasnije saniranje biomehaničkih problema u rehabilitaciji.
Ključne reči: ortopedska medicina,manipulacija,Cyriax
KINEZITERAPIJA U KUĆNIM USLOVIMA KOD OSOBA SA HEMOFILIJOM
Đorić D.
Institut za zdravstvenu zaštitu majkei deteta Srbije “ Dr Vukan Čupić”, Beograd, Srbija
Cilj: Ukazati na značaj kontinuirane kineziterapije kod osoba sa hemofilijom, sa naglaskom na rad
vežbi u kućnim uslovima. Metodologija: Osobe sa hemofilijom treba da budu u dobroj kondiciji
lokomotornog aparata. Na taj način se izbegavaju spontane povrede a samm tim i češća produžena
krvavljenja. Program vežbi treba započeti u zdravstvenoj ustanovi, gde pravi individualni protokol
fizioterapeut koji dobro zna osobine i moguće komplikacije koje nosi nedostatak faktora
koagulacije. Protokol sadrži sledeće: 1- profilaksu supstitucione terapije u periodu vežbanja 2-
anamneza (godište, TV, TT, tip i procenat hemofilije) 3- fizioterapeutska procena (muskuloskeletni
skor, MMT, obim pokreta u zahvaćenom zglobu a po potrebi i ostali, obim ekstremiteta zahvaćenog
zgloba i mišića, procena kvaliteta i kvantiteta otoka) 4- program vežbi. Vežbe raditi sa pauzom dva
puta dužom od kontrakcije sa kontinuiranom progresijom broja ponavljanja i opterećenja do prvih
znakova Zamora, ali bez prisustva bola. Prvo početi sa izometrijskim kontrakcijama zbog mogućeg
bola. Vežbe za povećanje fleksibilnosti mišića i obima pokreta raditi do stabilizacije fiziološkog
obima pokreta. Vežbe snage raditi kroz aktivno-potpomognut pokret, aktivan pokret i aktivan
pokret protiv otpora progresivno, postepeno koristeći gravitaciju i težinu tela kao otpor, a po
dobijanju ocene 4 MMT tegove i elastičnu traku. Kad se postigne ocena 4- MMT započeti vežbe za
propriocepciju kako bi kroz duboke proprioceptore povećali ravnotežne reakcije, spretnost,
kordinaciju čime bi redukovali spontane povrede. Rezultat: Primenom odgovarajućeg protokola za
rad vežbe u kućnim uslovima postigao se bolji status lokomotornog aparata i redukcija povreda.
Muskulskeletni skor je smanjen. Mobilnost zglobova dovedena u fiziološke granice. MMT u
razmaku 4 - 5. Propriocepcija je bolja. Zaključak: kontinuiranom primenom kineziterapije u kućnim
uslovima po individualnom protokolu dovelo je do bolje kondicije lokomotornog aparata, bolje
koordinacije osoba sa hemofilijom. Sve to je dovelo do redukcije povreda i spontanog krvavljenja a
time i povećanje kvaliteta života.
Ključne reči: kineziterapija u kućnim uslovima, hemofilija
KINEZITERAPIJSKI TRETMAN KOD ANGELMANOVOG SINDROMA
Jevtić J., Pantić N., Josifović N., Urošević S.
Institut za rehabilitaciju „Selters“ Beograd, Mladenovac, Srbija
UVOD: Angelmanov sindrom je genetički poremećaj koji se karakteriše teškom mentalnom
retardacijom i neuromišićnim abnormalnostima. Klinička slika se karakteriše
psihomotornom zaostalošću, zastojem u govoru, problemima sa uzimanjem hrane,
veselim raspoloženjem sa epizodama smeha , ataksijom, konvulzijama i spacifičnim
fizičkim izgledom.
CILJ: Pokazati značaj i neophodnost KTH tretmana kod Angiomanovog sindroma i
rezultate rada.
METODOLOGIJA: Prikaz slučaja, dečak L. M. dolazi u našu ustanovu prvi put sa 8
meseci zbog stimulacije motornog razvoja. Funkcionalni status-u supiniranom položaju GE
i DE u abdukciji, bez želje i mogućnosti za aktivnim pokretom. U proniranom položaju
negoduje, rotira glavu levo- desno, bez aktivne ekstenzije glave. Ruke ne dovodi u
središnju liniju, hvat nije moguć, tremor jako prisutan. Karakterističan izgled lica, isturen
jezik, osmeh stalno prisutan
REZULTATI: Mali pacijent je savladao okretanje na bok sa 12 meseci , okretanje iz
supiniranog u pronirani položaj sa 15 meseci, sedeći položaj sa 2 godine, bauljanje sa 2
godine i 2 meseca, pomeranje u sedećem položaju sa 2,5 godine. Pravi prve samostalne
korake u svom prostoru sa 3 pune godine, a sa 3,5 godine hoda u vrtiću i na ulici.
ZAKLJUČAK: Tačna dijagnoza kod ovog dečaka je postavljena nakon njegove 2. godine.
Rani kineziterapijski tretman je neophodnan kada se primeti usporen motorni razvoj, čak i
kada ne postoji tačno utvrđena dijagnoza.
Download

knjiga sažetaka- Novi Sad 2013 - društvo fizioterapeuta srbije