Bilten Udruženja
Udruženje za istraživanje i Tretman Bola Srbijee
impressum
Poruka predsednika
Prvi broj izašao u junu 2008. godine
Drage kolege i prijatelji,
Objavljuje:
Udruženje za Istraživanje i
Tretman Bola Srbije
Izdavački savet:
Prof. dr Miroslava Pjević
Prof. dr Dragan Pavlović
Branislava Gagić
Nenad Pejatović
Branimir Obradović
Uređivački kolegijum
Glavni i odgovorni urednik:
Prof. dr Dragan Pavlović
Urednik izdanja
Nenad Pejatović
Redakcija:
Prof. dr Miroslava Pjević, Novi Sad
Mr sci med. dr Eržebet-Huber Patarica,
Sremska Kamenica
Naučni savetnik dr sci med Snežana
Bošnjak, Beograd
Prim dr Ružica Lilić
Izvršni urednik
Branislava Gagić
Art design / prepress
Tomislav I. Ignjatović - tiPar
Adresa redakcije:
Udruženje za Istraživanje i Tretman Bola
Srbije
Novi Sad, Đorđa Nikšića 30
[email protected]
www.uitbs.org.rs
Tel: +381 63 56 09 12
Štampa:
FineGraf-d.o.o. - Beograd
Bilten izlazi periodično. Radovi
objavljeni u Biltenu BOL podležu
redakcijskoj korekturi i ne vraćaju se.
sadr`žaj
04 - Z
načaj bola u
neonatologiji
09 - M
IGRENA - dijagnostički
kriterijumi
11 - Edukativni seminar
19 - 4
. Simpozijum o bolu,
KBC Bežanijska kosa
21 - Kancerski bol
22 - Kalendar događaja
Svake godine, IASP bira različit aspekat bola, koji ima globalan
značaj i sa tim u vezi, pokrovitelj je dvanaestomesečne kampanje
podizanja svesnosti u toj oblasti bola. Za 2009-2010 Globalnu godinu
protiv bola, IASP je odabrao mišićnoskeletni bol. U ponedeljak, 19.
oktobra, 2009. godine, započela je IASP Globalna godina protiv
mišićnoskeletnog bola sa ciljem da privuče pažnju na bol i patnju
pacijenata sa mišićnoskeletnim bolom širom sveta Slogan: „When
Moving Hurts: Assess, Understand, Take Action“ („Kada pokret boli:
Proceni, Prepoznaj, Deluj“) ističe značaj procene bola, komunikacije, prepoznavanja,
podrške pacijentu u bolu i preduzimanje odgovarajućeg lečenja.
Kao odeljak IASP-a, Udruženje za Istraživanje i Tretman Bola Srbije (UITBS), svojim
aktivnostima podržava ovu kampanju 2009-2010 sa ciljem da stimuliše i poveća
svesnost zdravstvenih profesionalaca, onih koji odlučuju, istraživača i opšte javnosti
u vezi sa mišićnoskeletnim bolom i njegovim uticajem na pacijenta. Tim članova
UITBS-a, preveo je na srpski jezik više od 20 „fact sheets“ - „listovi činjenica“, koji
se odnose na specifične teme o mišićnoskeletnom bolu, a koje je IASP povodom
Globalne godine pripremio: Akutni/Hronični mišićnoskeletni bol, Interdisciplinarni
pristupi u zbrinjavanju mišićnoskeletnog bola, Reumatoidni artritis, Fibromialgija,
Tretmani mišićnoskeletnog bola zasnovani na dokazima i dr.
Prevedeni materijali dostupni su na IASP vebsajtu (www.iasp-pain.org/GlobalYear/
MSP) uz mogućnost distribucije materijala na UITBS i drugim nacionalnim sastancima
i skupovima.
Izborom glavnih tema na Petom simpozijumu o bolu / Godišnjem sastanku UITBS-a u
maju 2010. godine, usmerićemo se ka problematici mišićnoskeletnog bola.
Zašto mišićnoskeletni bol?
U odnosu na ostale tipove bola, ljudi širom sveta, doživljavaju mišićnoskeletni bol,
češće. Problem je kompleksan, daleko dostižan i sa mnogo različitih tipova bola, koji
pripadaju ovoj kategoriji; bol u vratu, lumbosakralni bol, bol u zglobovima, samo su
neki od njih. Pored različite simptomatologije, mehanizmi, manifestacije i potencijalni
tretmani za sve tipove mišićnoskeletnog bola su slični.
Kao odeljak EFIC-a, UITBS najavljuje da je u ponedeljak, 19. oktobra 2009. započela
Evropska 2009-2010 godina i kampanja posvećena depresiji kao jednom od
najznačajnijih komorbiditeta hroničnog bola (www.efic.org).
Zašto Hronični bol i depresija?
Hronični bol je kompleksan, multidimenzionalan problem, koji narušava sve aspekte
kvaliteta života osobe sa bolom; menja misli, raspoloženje, ponašanje i može dovesti
do socijalne izolacije, nepokretnosti, poremećaja sna, gubitka apetita, gubitka telesne
mase, gubitka posla i prihoda. Ovi gubici povećavaju anksioznost, strah i rizik od
depresije. Osobe sa hroničnim bolom imaju u proseku tri puta češće rizik od razvoja
psihijatrijskih simptoma, a depresivni pacijenti imaju u proseku tri puta češće rizik od
razvoja hroničnog bola. Ukratko, bol je deprimirajući, a depresija uzrokuje i pojačava
bol.
Izbor glavnih tema u programu Petog simpozijuma o bolu / Godišnjeg UITBS
sastanka, maja 2010. godine, podržaće problematiku depresije i hroničnog bola,
jer je depresija kod ovih pacijenata često podcenjena, nedijagnostikovana i
samim tim, nelečena.
Bila bih zadovoljna da u vezi sa iznetim, čujem Vaše sugestije, predloge i
aktivnosti. Radeći zajedno i aktivno, lekari različitih specijalnosti, istraživači,
medicinske sestre, psiholozi, fizioterapeuti i drugi zdravstveni profesionalci
mogu doprineti adekvatnoj proceni i multidisciplinarnom tretmanu hroničnog
bola uopšte, a UITBS 2009-2010. kampanju protiv bola, učiniti uspešnom.
Prof. dr Miroslava Pjević
3
Zna~čaj bola u neonatologiji
Interesovanje za bol u dečjem uzrastu počinje
značajnije da raste tek osamdesetih godina XX veka,
nakon publikacija Elanda i Andersona, koji dokumentuju značajan »zjap » u primeni analgetika u pedijatrijskoj i adultnoj medicinskoj praksi.
Do otkrića anestezije, polovinom XIX veka, bebe
su smatrane idealnim pacijentima za hirurške zahvate,
jer je njihova »nesposobnost da izraze bol« (a zapravo
specifično izražavanje bola), bila tumačena kao otsustvo bola.
Izučavanje, razumevanje, priznavanje i zbrinjavanje bola u neonatalnom uzrastu bili su najsporiji
proces. Mnogobr eće uverenje da novorođenče ne
oseća bol, utvrde manifestacije bola novorođenčeta,
dokaže negativno dejstvo bola na morbiditet i mortalitet i analgezija uvede u svakodnevnu neonatološku
praksu.
Bol je više od fiziološkog fenomena: on je i komunikacija, zavisna od socijalnog konteks ta u okviru
koga se odvija.
Socijalni kontekst čine profesionalci iz medicinske struke, društvena zajednica u širem smislu, roditelji, rodbina bolesnika i društvo. Zanimljivo je da je
upravo socijalni kontek st imao presudnu ulogu na
sudbinu bola i analgezije u neonatologiji, a kroz dva
događaja, koja su se paraleno odigravala u periodu
1985-1987. godine, jedan u SAD, drugi u Velkoj Britaniji: slučaj Jeffrey Lowsona i istraživački rad dr K.J.S.
Ananda (1, 2).
ocijalni kontekst slučaja Jeffrey Lawson
S
(lično i masovno lobiranje)
4
Jeffrey Lawson je rođen u Washingtonu, SAD,
1985.g. kao preterminsko novorođenče sa telesnom
masom ispod 1000gr, a živeo je mesec dana. Tokom
lečenja je, između ostalog, bio podvrgnut i hirurškoj
intervenciji, ligaturi ductus arteriosus persistens-a.
Istražujući istoriju bolesti, Jefrey-eva majka je
došla do podataka da je operacija sprovedena samo
uz primenu mišićnog relaksanta, što je bio tada važeći
anesteziološki protokol (3). Kako to zapravo izgleda,
najbolje prikazuje izvod iz njenog pisma uredništvu
časopisa »Birth«:
»Jeffrey su načinjeni otvori sa obe strane vrata
i još jedan na desnoj strani grudnog koša, incizija od
grudne kosti do kičme, rebra su mu bila razmaknuta,
podvezana je jedna arterija blizu srca. Na ovo je dodat
i još jedan otvor, prorezan na levoj strani, za torakalni
dren. Operacija je trajala sat i po. Jeffrey je sve vreme
bio budan. Anesteziolog ga je paralisao pankuroniju-
mom , koji ga je učinio nesposobnim da se pokrene,
ali potpuno svesnim. Kada sam kasnije pitala anesteziologa o primeni ovog relaksanta, odgovorio mi je da
je Jeffrey bio suviše bolestan da bi podneo anestetike.
U svakom slučaju, rekla je, nikada joj nije bilo dokazano da prevremeno rođene bebe osećaju bol« (4).
Napori Jeffrey-jeve majke u početku su predstavljali pokušaj da se uputi apel za promenu tadašnje
anesteziološke prakse. Bila je izvrgavana ruglu zbog
laičkog jezika kojim se služila u svetu medicine, osporavana i obeshrabrivana. Ali je imala i pristalica, najpre među drugim roditeljima, a zatim je uz nju stala
i celokupna američka javnost. Štampa je pratila ovaj
proces, a kada je »The Washington Post« objavio priču
o operaciji Jeffrey Lowsona, počeo je da jenjava otpor
da se preispita protokol neonatalne analgezije u odeljenjima intenzivne nege u SAD (4).
Lično lobiranje preraslo je u masovno (5, 6, 7, 8,
9). Krajnji rezultat borbe jedne majke bio je ogroman
doprinos u preispitivanju bola u neonatologiji i brza
izmena važećih protokola u neonatalnoj analgeziji,
najpre u bolnici u Washington-u, gde je Jeffrey operisan, a zatim i širom SAD (10). Američko društvo za bol
(American Pain Society) je ustanovilo nagradu, »Jeffrey Lawson Award«, sa ciljem da se podrži i legalizuje
svako pravno zalaganje u oblasti bola u pedijatriji. Prvi
dobitnik te nagrade bila je Jill Lawson.
INTERNACIONALNA ASOCIJACIJA ZA
PROU^AVANJE BOLA (IASP)
PROGLASILA JE
OKTOBAR 2009. - OKTOBAR 2010.
SVETSKOM GODINOM BORBE PROTIV
MUSKULOSKELETNOG BOLA
Bilten Udruženja
Udruženje za istraživanje i Tretman Bola Srbijee
ocijalni kontekst istraživačkog rada dr K.J.S.
S
Ananda (negativni publicitet)
Dr K.S.J. Anand, danas jedan od vodećih autoriteta za pitanja bola u neonatologiji, 1985.g. je započeo
doktorske studije u Oksfordu. Publikacija, sa rezultatima prve iz serije planiranih studija, je navodila da je od
1157 novorođene dece operisane zbog ligature ductus arteriosus persistens-a 77% dobijalo samo mišićni relaksant, ili mišićni relaksant i minimalnu anesteziju
(azot oksidul) – pri čemu je registrovan maksimalan
stresni intraoperativni odgovor (11). Ovi rezultati su
bili osnova za set randomiziranih kliničkih studija sa
ciljem da se utvrdi da li korektna hirurška anestezija smanjuje perioperativni stresni odgovor. Studije su
prošle metodološku ekspertizu i dobile odobrenje
etičkih komiteta. Rezultati su ukazali na bitno smanjenje stresnog odgovora, kao i bolji klinički ishod.
Ovi rezultati prezentovani su 1986.g na godišnjem sastanku Britanskog udruženja pedijatara, a
usledile su publikacije u časopisima Lancet i British
Medical Journal, sa zaključcima da rezultati upućuju
na potrebu da se razmotri važeća praksa u odeljenjima neonatalne intenzivne nege (12,13).
Daily Mail, londonski predstavnik žute štampe
poznat po proizvodnji skandala, 1987. g. je objavio
članak pod naslovom »Šok sa primenom analgetika tokom operacije beba«, optužujući istraživače
za neetička istraživanja. Na demant mentora, Prof.
A.A. Green, usledio je novi napad sa naslovom »Ovo
istraživanje je vrišteća sramota«. U vreme kada je
dr Anand pozvan da svoje rezultate prezentuje na
Svetskom kongresu Intenacionalnog udruženja za
istraživanje bola (IASP), usledio je novi napad od 14
članova Parlamenta - All Party Parliamentary Pro-Life Group-e, sa optužbama i zatevom za istragu od
strane Disciplinskog komiteta Vrhovnog medicinskog saveta. Ovo je izazvalo veliki pubicitet, najpre
baziran na optužbama članova parlamenta, a zatim
na odbrani medicinskih profesionalaca, koji su u vodećim časopisima (Anesthesiology, Anesthesia, BMJ,
New England Journal of Medicine, Perinatal Press,
Birth, Lancet) obrazlagali etičnost i legitimnost istraživanja, čiji je cilj bio uvođenje kvalitetnije medicinske prakse. Napadi Daily Mail-a i All Party Parliamentary Pro–Life Group-e dali su neverovatan publicitet
istraživanjima dr Ananda, i na veoma grub i istovremeno veoma efikasan način, zapravo ubrzali promene u dotadašnjoj anesteziološkoj neonatalnoj praksi
u Velikoj Britaniji.
Oba primera (lično, a zatim masovno lobiranje,
publicitet kliničkih istraživanja, kroz uticaj medija i sledstveni pritisak javnosti) ukazuju da socijalni kontekst
može biti instrument za uvođenje promena u važećoj
medicinskoj praksi. Efekti upotrebe ovakvog oruđa se
po brzini i obimu ne mogu porediti sa klasičnim načinom promene medicinske prakse, koja često zahteva
previše argumenata i traje neopravdano dugo.
U slučaju neonatalne analgezije doprinos je bio
revolucionaran.
eonatalna anagezija – progres koji je
N
usledio
Američka pedijatrijska akademija, Komitet za fetus i novorođenče, Komitet za lekove, Sekcija za anesteziologiju i Sekcija za hirurgiju 1987. g. usvojili su
zajednički stav:
»Danas su dostupna lokalna i sistemska farmakološka sredstva kojima se može postići pouzdana
anestezija i analgezija kod novorođene dece podvrgnute hirurškim intervencijama i ta administracija
treba da je indikovana na osnovu istih kriterijuma
koji važe za visoko rizične, potencijalno nestabilne
pacijente. Bilo kakva odluka da se analgezija ili anestezija primene treba da bude bazirana na istim medicinskim kriterijumima, koji važe za starije pacijente.
Ova odluka ne sme da bude zasnovana isključivo na
uzrastu bolesnika ili »procenjenom stepenu kortikalne
zrelosti« (14).
Do 1987.g. u udžbenicima pedijatrije na engleskom jeziku gotovo da nije bila zastupljena tema bola
(manje od 1/12 000 stranica) (15) Danas, svaki veći
pedijatrijski udžbenik ima poglavlje o bolu i analgeziji. Broj publikacija o neonatalnom bolu na godišnjim
sastancima Udruženja pedijatara SAD porastao je četvorostruko u periodu 1988-1993.g. (16);
For mirana je Međunarodna na dokazima zasnovana ekspertna grupa za neonatani bol (International Evidence Based Group for Neonatal Pain), koja je
usvojila zajednički stav sa ciljem da se definišu smernice zasnovane na dokazima za prevenciju i terapiju neonatalnog bola i njegovih negativnih posledica. U tom
smislu se smatra obaveznim definisanje izvora bola,
redovna procena neonatalnog bola, izbegavanje ponavljanih bolnih stimulusa, kao i primena specifičnih
farmakoloških mera, kao i mera okoline, ponašanja. U
zaključku se navodi: »zbrinjavanje bola se mora smatrati važnom komponentom lečenja sve novorođene
dece, bez obzira na gestacionu starost i težinu bolesti« (17).
Fokus neonatalne analgezije – danas
Gotovo dvadeset godina nakon događaja koji
su učinili bitan pomak na planu neonatalne analgezije,
optimalna perioperativna analgezija postala je redovna medicinska praksa.
5
Paralelno sa razvojem perinatalne medicine, sa
savremenim medicinskim saznanjima i tehnološkim
napretkom porasla je invazivnost lečenja u odeljenjima neonatalne intenzivne nege: istovremeno su porasla i saznanja o štetnom dejstvu ponavljanih bolnih
procedura i negativnom uticaju na morbiditet. Ova
štetna dejstva danas su podeljena na neposredna i
dugoročna.
U neposredna spada pre svega fiziološka nestabilnost, i to: porast srčane frekvencije, porast ili pad
frekvencije respiracija, pad parcijalnog pritiska kiseonika, pad saturacije hemoglobina kiseonikom kao i
porast parcijalnog pritiska ugljen dioksida u krvi, porast arterijske tenzije. Ove ponavljane epizode fiziološke nestabilnosti tokom bolnih procedura dovode
do povećane potrebe za suplementarnom oksigenoterapijom, doprinose potrebi za primenom mehaničke
ventilacije i/ili utiču na dužinu njene primene, pogoršavajući postojeće respiratorne bolesti. One doprinose i pojavi takvih stanja kao što su brohopulmonalna
displazija, retinopatija prematuriteta i intrakranijalna
hemoragija (18,19).
Dugoročna štetna dejstva ponavljanog bola
vezana su za vulnerabilnost mozga novorođenčeta,
a posebno preterminskog novorođenčeta, i dovode do promena u procesuiranju bolnih signala: tako
se registuju wind up fenomen, centralna senzitizacija, hiperalgezija, sniženje praga za bol kasnije tokom
detinjstva, a smatra se da mogu biti odgovorna i za
stanja hroničnog bola. Saznanja, pretežno dobijena iz
istraživanja na animalnom eksperimentalnom modelu,
dokumentuju pojavu anksioznosti, poremećaj pažnje/
hiperaktivnost, pojavu defanzivnog ponašanja sa povlačenjem kao i preferenciju prema alkoholu.
Šta ostaje da se učini?
6
Imajući u vidu ove upozoravajuće podatke, zbrinjavanje akutnog, ponavljanog, »proceduralnog« bola
u neonatalnoj intenzivnoj nezi, zahteva dalje unapređenje. Prema dosadašnjim saznanjima ono je još uvek
manje od optimalnog. Stoga pred svima koji učestvuju u lečenju novorođene dece stoje dalji cilje vi:
Napor protiv desenzibilizacije, poricanja i racionalizacije po pitanju neonatalnog bola treba da bude
kontinuirani zadatak neonatologa i svih zdravstvenih
radnika koji učestvuju u lečenju novorođenčeta, kao i
društva u celini.
Standardi neonatalne analgezije su podignuti,
ali postoji prostor za dalje unapređenje;
Potrebna je dalja edukacija timova zdravstvenih
radnika na planu neonatalnog bola;
Potrebna je dalja identifikacija uzroka i posledica bola;
Ima prostora za dalje unapređenje terapije bola
i anksioznosti;
Potrebno je prevođenje istraživanja u protokole i vodiče i integracija protokola u kliničku praksu
(17,20,21).
Literatura:
1. Patrick J. McGrath, A. M. Unruch. The Social Context of
Neonatal Pain. In: Clinics in Perinatology. Bonnie Stevens, Ruth
Eckstein Grunau (eds).29:3, 555-573. W.B. Saunders Company,
Philadalphia, 2002
2. Patrick J. McGrath, A. M. Unruch. Social and legal issues. In: Pain in neonates. K.J.S. Anand, P.J. McGrath (eds). 295-320.
Elsevier, Amsredam, 1993
3. Harrison H. Pain relief for premature infants. Twins
1987;53:10-3
4. Lawson J.R.Letter to the editor. Birth 1986;13:124-5
5. Scanlon J.W. The stress of ununesthetized surgery. Perinatal Press 1987;10:82
6. Scanlon J.W. Barbarizm. Perinatal Press 1985;9:103-4
7. Rovner S. Surgery on premies done without pain killers.
San Franscisko Cronicle, August 26,1986;15,17
8. Fischer A. Babies in pain. Redbook 1987;124/125
:184-6
9. Stern S. Shielding infants from surgical pain. The Tribune (Oakland CAJ. February 5, 1987;I:C2.
10. Fletcher AB.Pain in the neonate. N. Engl. J. Med.
1987;317:1347-8
11. Anand K.J.S., Aynsley-Green A. Metabolic and endocrine effects of surgical ligation of patent ductus arteriosus
in the human preterm neonate: are there impications for further improvement of postoperative outcome? Mod Prob Pediatr
1985;23:143-57
12. Anand KJS, Sippeli WG, Aynsley-Green A. Randomised
trial of fentanyl anaesthesia in preterm babies undergoing surgery: effects on the stress response. Lancet 1987;1(8524):62-6
13. Anand KJS, Sippeli WG., Schofield NM, et al. Does halothane anaesthesia decrease the metabolic stress response of
newborn infants undergoing operations? BMJ 1988;296:608-12
14. American Academy of Pediatrics, Commitee for Fetus
and Newborn, Commitee for Drugs, Section on Anaesthesiology,
Section on Surgery: Neonatal anesthesia. Pediatrics, 1987;80:446
15. Rana SR. Pain – a subject ignored. Pediatrics
1987;79:309-10
16. Schechter NL. The status of pediatric pain control.
Child Adolesc Psychiatry Clin N Am 1997;6(4):687-702
17. International Evidence Based Group for Neonatal Pain.
Consesus Statement for prevention and management of pain in
the newborns. Arch. Pediatr. Adolesc. Med 2001;155(2):173-80
18. Ghazzi-BirryHS.,Bropwn BR., Moody DM., et al. Human
germinal matrix:venous origin of hemorrhage and vascular characterictics. AJRM Am J Neuroradiol 1997;18:219-29
19. Barker DP., Rutter N. Stress, severity of illness, and outcome in ventilated preterm infants. Arch Dis Child Fetal Neonatal
Ed 1996;75:F187-90
20. Anand KJS. Pain in children: where are we in assessment and in management? 8th Biennial Congress European Society for Developmental, Perinatal & Paediatric Pharmacology,
Liege 2002:41-2
21. Anand K.J.S., Hall R.W. Love, Pain and Intensive care.
Pediatrics 2008;121;825-827
Prim mr sc dr Milica Ranković Janevski, pedijatar
Institut za neonatologiju, Beograd
e-mail: [email protected]
Bilten Udruženja
Udruženje za istraživanje i Tretman Bola Srbijee
VI Kongres
Evropske
federacije
IASP
odeljaka (EFIC)
Šesti kongres Evropske federacije IASP odeljaka (EFIC) održan
je u Lisabonu, od 09 – 12. septembra, 2009. Godine. Kongresu je prisustvovao veliki broj učesnika kako
iz evropskih zemalja, tako i sa udaljenih kontinenata Amerike i Azije.
Kongres je obuhvatao nekoliko organizacionih i tematskih celina. Pre zvaničnog otvaranja Kongresa, dan pre Kongresa bio je posvećen učesnicima koji su bili željni
da obnove i osveže svoja znanja
novinama iz oblasti: bol i ishrana,
trzajne povrede vrata, hroničan bol
i onesposobljenost, antidepresivi i
bol, mehanizmi i lečenje fantomskog bola, neurobiologija bola,
kompleksni regionalni bolni sin-
drom, primena interventnih tehnika u lečenju kancerskog bola.
U daljem toku, Kongres se
dešavao kroz plenarna predavnja,
seminare, poster prezentacije, kao
i satelitske simpozijume farmace-
Najbolji izbor u terapiji muskulo skeletnog bola-Ultima TENS
aparat koji serijom elektricnih impulsa uklanja bol stimulisuci prirodnu
odbranu organizma protiv bola.
Uspesno se koristi 30 godina u klinickoj praksi
TENS/ transkutana elektronervna stimulacija/nemedikamentozna I
neinvazivna metoda u terapiji bola.
…deluje odmah nakon aplikacije
…efikasno smanjuje bol
…nema nezeljeno dejstvo
…bezbedan za dugotrajnu upotrebu
…smanjuje potrebu za analgeticima
TENS se koristi kod:
-tretiranja postoperativnih I posttraumatskih
akutnih bolova
-sindroma prenaprezanja
.tenditis
.burzitis
.miofibrozitis
-osteoartritisa
.cervikalni sindrom
.lumbalni sindrom
-sportskih povreda
-neuralgije
-reumatskih bolova
JEDNOSTAVNA I BEZBEDNA PRIMENA U KUCNIM USLOVIMA
Distributer I uvoznik HealthCareSystems,tel. 011 3615 927;063 324 832
utskih industrija i upoznavanje sa
novim farmaceutskim preparatima
i novim formulacijama već poznatih suspstanci za otklanjanje bola.
Diskutovalo se o patofiziološkim i molekularnim mehanizmima, poboljšanju dijagnostičkih
mogućnosti i terapijskim intervencijama. Značajna pažnja je posvećena „proboju bola“ u okviru
kancerskog bola, pojmu centralne
senzitacije, pitanju nove definicije
i taksonomske klasifikacije neuropatskog bolnog sindroma. Učesnici su imali prilike da se upoznaju sa
novim lekovima za lečenje jakog
bola kao što su Tapentadol – analgetik sa kombinovanim dejstvom
(agonist mi opioidnih receptora,
inhibitor preuzimanja noradrenalina i 5-HT; Targinact – kombinovani
preparat oksikodona i naloksona;
novim formulacijama fentanila za
„proboj bola“ (intranazalni sprej,
bukalete, lingvalete) i dr.
Predstavnici Srbije (15) izložili su svoje poster prezentacije (3)
i učestvovali u diskusijama sa kolegama iz drugih zemalja.
Prim. mr sc dr Lepa B. Jovanović,
klinički farmakolog
7
Bez straha, bez bola...
rPrvi registrovani kratkodelujući morfin kod nas
rBrza resorpcija - brzo otklanja umereni i jak bol, pogotovu kancerski bol
rOralna terapija (SZO smernice)
rLek izbora u terapiji proboja bola
rNa pozitivnoj listi lekova
PORED KAPI I SIRUPA U UPOTREBI JE I JEDINSTVEN OBLIK ORAMORPHA
JEDNODOZNE BOČICE ZA ORALNU PRIMENU
Nosilac dozvole za EU - Molteni, Italija
Zastupnik Inpharm co. d.o.o.
Bilten Udruženja
Udruženje za istraživanje i Tretman Bola Srbijee
MIGRENA - dijagnostič~ki kriterijumi
Uvod
Glavobolja je jedna od najčešćih tegoba u populaciji zapadne
hemisfere, zbog koje se skoro 30%
bolesnika obraća lekaru primarne zdravstvene zaštite. U nekom
trenutku svog života, glavobolju
doživljava 70-95% osoba, a svega
oko 5% ovih osoba se obraća lekaru za pomoć. Više od 1% ambulantnih pregleda, računajući i preglede hitnih službi, se realizuje zbog
glavobolje.
Tokom poslednjih dvadeset
godina postignut je značajan napredak u prikupljanju podataka,
sticanju znanja i razumevanju patofiziologije, farmakologije, genetike i
epidemiologije migrene. Što bolje
poznavanje svake od ovih oblasti
doprinosi sveobuhvatnijem sagledavanju ovog značajnog medicinskog problema.
Postoje široke varijacije prijavljene prevalence migrene u različitim zajednicama procenjeno
od 1% do 27%. Razlike u prevalenci migrene u različitim studijama
objašnjavaju se kulturološkim, genetskim, dijetetskim, klimatskim i
metodološkim faktorima. Najčešće
iznošen podatak je da preko 10%
svetske polpulacije boluje od migrene. U Norveškoj prevalenca migrene je 12%, što je slično i u ostalim zapadnim zemljama: Danskoj
10%, Francuskoj 12%, USA 12%,
Kanadi 15%. U drugim kulturama
prevalenca je manja: Japan 8%,
Hong Kong 1%, Čile 7%.
Holandski istraživači sproveli
su studiju koja procenjuje epidemiološki aspekt glavobolje u holanđana na radnom mestu i uticaj
glavobolje na ekonomski trošak.
Prevalence glavobolje među zaposlenima u ovom istraživanju bila je
53,3%, pri čemu je 12,4% ispitanika
imalo migrenu. Slično istraživanje
rađeno u našoj sredini ukazuje da
je prevalenca glavobolje kod naših
zaposlenih 56,6%, pri čemu je prevalenca migrene 16,3% .
Neophodnost za postojanjem jedinstvenih kriterijuma za
klasifikaciju glavoblja prepoznata
je od strane kliničara i istraživača,
te je Međunarodni komitet za klasifikaciju pri Međunarodnom udruženju za proučavanje glavobolja
1988. napravio i publikovao Prvo
izdanje klasifikacije i dijagnostičkih
kriterijuma poremećaja vezanih za
glavobolje. Odmah je dobro prihvaćeno širom sveta, ne samo u
naučne svrhe nego i u svakodnevnoj kliničkoj praksi, prevedeno je
na više od 20 jezika, uključujući i
srpski. Od tada su nova saznanja u
oblasti glavobolja nametnula potrebu za revizijom prvobitne klasifikacije.
Unapređenje
klasifikacije omogućava bolje razumevanje
glavobolja, bolje kliničko prepoznavanje, doprinosi unapređenju
istraživanja u oblasti glavobolja,
omogućava bolju komunikaciju i
olakšava i poboljšava menadžment
u oblasti glavobolja. Tako je višegodišnjim učešćem velikog broja
internacionalnih eksperata za glavobolju sačinjeno drugo izdanje
ICHD (International Classification
of Headache Disorders). Promovisano je na XI Kongresu Internacionalnog društva za glavobolje u
Rimu (13-16 septembra 2003.g) a
publikovano u Cephalalgia, Vol. 24,
Suppl.1, 2004.
Kao i u prvoj klasifikaciji svi
glavoboljni poremećaji podeljeni
su u dve osnovne grupe: primarne
i sekundarne glavobolje.
Primarne glavobolje su glavobolje koje nisu uzrokovane organskom bolešću. Kriterijumi za
dijagnozu primarnih glavobolja su
kliničko-deskriptivni, bazirani na
osobinama glavobolje, a ne na etiologiji.
Postoje četiri kategorije primarnih glavobolja, u koje spada-
ju: migrena, glavobolja tenzionog
tipa, klaster glavobolja i druge trigeminalne autonomne glavobolje
i ostale primarne glavobolje.
efinicija i klasifikacija
D
migrene
Migrena je hronična bolest
koja se karakteriše epizodičnim
atacima glavobolje, najčešće jednostrana, pulsirajućeg karaktera,
sa umerenim ili jakim bolovima,
koji se pojačavaju pri fizičkom naporu. Može joj predhoditi period
aure, a prate je često nauzeja, foto
i fonofobija.
Migrena je podeljena u šest
kategorija:
1.1 Migrena bez aure
1.2 Migrena sa aurom
1.3 Periodični sindromi u detinjstvu koji su česti pekurzori migrene
1.4 Retinalna migrena
1.5 Komplikacije migrene
1.6 Verovatna migrena
Dva glavna tipa migrene su
migrena bez aure i migrena sa aurom. Ovi nazivi zamenjuju ranije
korišćene izraze - obična migrena
(hemicrania simplex) za migrenu
bez aure i klasična migre���������
na za migrenu sa aurom.
Migrena bez aure je idiopatski ponovljeni glavoboljni poremećaj koji prema ICHD-II ispunjava
sledeće kriterijume:
A. Najmanje 5 napada koji ispunjavaju kriterijume od B-D:
B. Napadi glavobolje u trajanju
od 4-72 časa (nelečeni ili neuspešno lečeni)
C. Glavobolja ima bar dve od sledećih karakteristika:
1. Jednostrana lokalizacija
2. Pulsirajući karakter
3. Umeren ili jak intenzitet bola
9
4. Pogoršanje sa rutinskim fizičkim aktivnostima ili izbegavanje istih (npr. hodanje ili penjanje uz stepenice)
D. Tokom glavobolje prisutna je
bar jedna od sledećih karakteristika:
1. Mučnina sa ili bez povraćanja
2. Fotofobija i fonofobija
E. Ne može se pripisati drugom
poremećaju
Alterwn dijagnostički kriterijumi za migrenu bez aure predloženi u Međunarodnoj klasifikaciji
(ICHD-II, 2004), od predhodnih se
razlikuju samo po kriterijumu D,
koji u alternativnim kriterijumima
glasi: za vreme glavobolje javljaju
se najmanje dva od sledećih simptoma: 1. mučnina, 2. povraćanje, 3.
fotofobija, 4. fonofobija, 5. osmofobija. Mada je navedenu alternativu lakše primeniti, ona nije dovoljno ispitana u studijama validacije.
Migrena sa aurom je idiopatski ponovljeni glavoboljni poremećaj koji se karakteriše glavoboljom koja ispunjava kriterijume za
migrenu bez aure, a najčešće sledi
u roku od 60 min za simptomima
aure, no može da počne i pre ili
istovremeno sa njima, a ponekad
glavobolja izostane.
Aura je atak reverzibilnih fokalnih neuroloških simptoma, koji
se obično postepeno razvijaju tokom 5-20 minuta i traju manje od
60 minuta.
Migrena sa aurom obuhvata
šest podtipova:
1. Tipična aura sa migrenskom
2.
3.
4.
5.
6.
10
glavoboljom
Tipična aura sa nemigrenskom
glavoboljom
Tipična aura bez glavobolje
Porodična hemiplegična migrena
Sporadična hemiplegična migrena
Migrena bazilarnog tipa
1. Dijagnostički kriterijumi
za migrenu sa tipičnom
aurom su:
A. Najmanje dva napada koja isB.
1.
2.
3.
C.
1.
2.
3.
D.
E.
punjavaju kriterijume B-D
Aura koja se sastoji od najmanje jednog od sledećih obeležja ali bez motorne slabosti:
Potpuno reverzibilni vizuelni
simptomi koji imaju pozitivna
obeležja (npr. treperava svetlost, mrlje ili linije) i/ili negativna obeležja (npr. skotom ili
gubitak vida)
Potpuno reverzibilni senzitivni
simptomi koji imaju pozitivna obeležja (npr. mravinjanje i
bockanje) i/ili negativna obeležja (npr. utrnulost)
Potpuno reverzibilni disfazični
poremećaji
Najmanje dva od sledećih obeležja:
homonimni vizuelni simptomi
(uz mogući gubitak ili zamućenje centralnog vida) i/ili unilaterlni senzorni simptomi
najmanje jedan simptom aure
se razvija postepeno u toku
najmanje 5 minuta i/ili se različiti simptomi aure javljaju
jedan za drugim u toku više od
5 minuta
svaki simptom traje najmanje 5
a najduže 60 minuta
Glavobolja ispunjava kriterijume B-D za šifru 1.1 Migrena
bez aure, počinje za vreme
aure ili sledi auru u toku 60 minuta
Ne može se pripisati drugom
poremećaju
Aura može imati više simptoma, koji se smenjuju, a razvijaju
uporedo ili pre glavobolje. Pacijentima je obično teško da ih precizno
opišu, te je potrebna edukacija i
vođenje dnevnika, što značajno
olakšava uvid u detalje i postavljanje dijagnoze.
Vizuelna aura je najčešći tip
aure, koji se po istraživanju Russella i Olesena javlja u 99% obolelih
od migrene sa aurom. Može ima-
ti pozitivna i negativna obeležja.
Najčešći i patognomoničan simptom je scintilantni skotom. Obično je lokalizovan paracentralno,
postepeno se uvećava i poprima
oblik slova «C», po obodu slova
javlja se karakteristično svetlucanje
u vidu cik-cak linija, nazvano spektar fortifikacije. Takođe se mogu
javiti bljesci svetlosti, makropsije,
mikropsije, metamorfopsije.
Senzorni simptomi aure su
sledeći po učestalosti. Obično su
unilateralni u području ruke i lica,
a ređe i noge. Ispoljavaju se u vidu
trnjenja koje se sporo širi. Mogu se
javiti kao jedini simptom aure.
Migrena sa tipičnom aurom
je češća od ostalih subtipova ovog
tipa migrene. Zbog naizgled atipične kliničke slike, dijagnoza tipične
aure sa nemigrenskom glavoboljom i tipične aure bez glavobolje se obično postavlja tek nakon
sprovedenih dopunskih ispitivanja
i isključivanja drugih oboljenja na
prvom mestu tranzitornih ishemijskih ataka.
Porodična i sporadična hemiplegična migrena javljaju se sa
približno istom prevalencom od
0,01%. Karakterišu se pojavom najmanje dva napada koji ispunjavaju
dijagnostičke kriterijume date za
ove bolesti, pri čemu je za obe bolesti obavezno prisustvo aure koja
se sastoji od potpuno reverzibilne
motorne slabosti. Za porodičnu
hemiplegičnu migrenu neophodan
dijagnostički kriterijum je da je najmanje jedan od srodnika prvog ili
drugog stepena imao napade koji
ispunjavaju kriterijume za hemiplegičnu migrenu. Dopunska ispitivanja se kod ovih oblika migrene
redovno sprovode, što je razumljivo obzirom na pojavu neurološkog
ispada. Potrebno je isključiti prisustvo neoplazme, arteriovenske
malformacije, aneurizme, intracerebralnog hematoma ili infarkta
mozga. Dijagnostika se ne sprovodi pri svakom ataku migrene.
Migrena bazilarnog tipa ima
simptome aure koji jasno potiču iz
moždanog stabla i/ili istovreme-
Bilten Udruženja
Udruženje za istraživanje i Tretman Bola Srbijee
no iz obe moždane hemisfere, ali
bez motorne slabosti. Aura se sastoji od najmanje dva od sledećih
simptoma koji su uz to potpuno
reverzibilni: 1. dizartrija, 2. vertigo,
3. tinitus, 4. hipakuzija, 5. dvoslike,
6. vizuelni simptomi i u temporalnom i u nazalnom polju oba oka,
7. ataksija, 8. snižen nivo svesti, 9.
simultano bilateralne parestezije.
Ostali kriterijumi za migrenu bazilarnog tipa su istovetni sa kriterijumima za migrenu sa tipičnom
aurom. Simptomi aure su poređani
po učestalosti. Diferencijalno dija-
gnostički treba isključiti eksapnzivne intrakranijane procese, trombozu bazilarne arterije ili venskih
sinusa, infarkt mozga, moždano
krvarenje, epilepsiju, multiplu sklerozu, metaboličke i druge poremećaje sa sličnom simptomatikom.
Periodični sindromi u detinjstvu koji su česti pekurzori
migrene ranije poznati kao migrenski ekvivalenti, obuhavtaju:
ciklično povraćanje, abdominalnu
migrenu i benigni paroksizmalni
vertigo. Svaki od ovih sindroma
Edukativni seminar
TERAPIJA KANCERSKOG BOLA - PROBLEMI I REŠENJA
Hotel ”Park”, Novi Sad - 3. juni 2009.
Povodom IASP Globalne godine protiv kancerskog bola, a pod
pokroviteljstvom Gradskog Sekretarijata za zdravstvo, Novi Sad, Udruženje
za Istraživanje i Tretman Bola Srbije (UITBS), Inpharm Co i Dom zdravlja
Novi Sad, organizovali su u Novom Sadu edukativni seminar za lekare opste
medicine.
Cilj seminara je bio da se u skladu sa regulatornim i legalnim principima
preskripcije opioida, promene stavovi, poboljšaju i prošire znanja i veštine
izabranih lekara i opioidna terapija kancerskog bola implementira u praksu na
siguran i efikasan način.
Programski sadržaj:
1. Opiofobija i kako je prevazići
Prof. dr Miroslava Pjević, KCV, Novi Sad, UITBS Predsednik
2. Terapijske strategije u tretmanu kancerskog bola i ”proboju” bola
Prim. Dr sci. Med. Vesna Nišević, Institut za onkologiju, Sremska Kamenica
3. Terapija neuropatskog bola kod malignih oboljenja
Mr.sci. med. Eržebet Patarica-Huber, Institut za onkologiju, Sremska Kamenica
Seminaru je prisustvovalo 93 lekara primarne zdravstvene zaštite
Doma zdravlja Novi Sad, koji su nakon predavanja podeljeni u tri grupe i
kroz interaktivne radionice (prikazi zdravstvenih slučajeva sa kancerskim
bolom), obnovili i proširili veštine u proceni kancerskog bola, propisivanju
opioida i konverziji u ekvianalgeticke opioidne doze, a na osnovu dostupnosti
i raspoloživosti kratkodelujućih i dugodelujućih opioidnih analgetika na
našem tržištu.
Podvučeno je da je strah lekara od upotrebe opioida za lečenje
kancerskog bola iracionalan i nedokumentovan. U doba medicinskog napretka
i tehnoloskog razvoja, nedopustivo je da prepreka adekvatnoj medikaciji
kancerskog bola, koja se zove opioifobija, jos uvek postoji. Istaknuti su SZO
farmakoterapijski principi i farmakoterapija kao kamen temeljac u lečenju
kancerskog bola. Farmakoterapija u više od 75% slučajeva obezbedjuje
otklanjanje kancerskog bola kada se adekvatno primenjuje.
Vreme pred nama će pokazati koliko i kako će se znanja i veštine
stečena na ovom seminaru implementirati u svakodnevnu praksu izabranih
lekara.
ima svoje klasifikacijom utvrđene
dijagnostičke kriterijume.
Retinalna migrena karakteriše se ponavljanim napadima glavobolje praćenim monokularnim
skotomom ili slepilom, koji traju
manje od jednog sata. Dijagnoza
se postavlja nakon isključenja oftalmoloških, neuroloških i drugih
uzroka.
Komplikacije migrene
Hronična migrena karakteriše se prisustvom glavobolje, koja
odgovoara migreni, 15 i više dana
mesečno tokom više od tri meseca, a u odsustvu prekomerne medikacije. Raniji nazivi ovog tipa glavobolje su transformisana ili evolutivna migrena. Tokom perioda
koji obično traje 4-10 godina migrenska glavobolja postaje češća,
intenzitet bola manji, a udruženi
fenomeni (fotofobija, fonofobija
i nauzeja) manje intenzivni i ređi.
Ostale karakteristike migrene kao
što su menstrualno pogoršanje i
jednostrana lokalizacija bola mogu
da se ordžavaju i u hroničnoj formi.
Oko 80% bolesnika sa hroničnom
migrenom su depresivni, a veliki
broj ovih bolesnika prekomerno
upotrebljava simptomatsku terapiju.
Migrenski status je onesposobljavajući napad migrene bez
aure, sa glavoboljom jakog intenzieta, koji traje duže od 72 sata.
Krakotrajno olakšanje može nastati
nakon uzimanja medikacije ili tokom spavanja. Faktori koji precipitiraju migrenski status su: depresija,
emocionalni stres, zloupotreba va
migrenskog statusa. Terapija migrenskog statusa se sprovodi u bolničkim uslovima.
Dugotrajna aura bez infarkta
karakteriše se simptomima aure
koji traju duže od jedne nedelje
bez radiografskog dokaza infarkta.
Aktuelni migrenski napad je isti
kao predhodni napadi, osim što
jedan ili više simptoma aure traju
duže od nedelju dana.
11
12
Migrenski infarkt je retka
komplikacija migrene. Prema dijagnostičkim kriterijumima to je atak
migrene koji po svim osobinama
sličan predhodnim atacima kod
istog bolesnika, osim što jedan ili
više simptoma aure traju duže od
60 minuta. Ishemijski infarkt mozga
u odgovarajućem području mora
biti dokazan nekom od neuroradioloških metoda.
Povećan rizik za dobijanje
moždanog udara kod osoba sa migrenom pokazan je za žene mlađe
od 45 godina života. U ovoj populaciji, migrena sa aurom povećava
rizik za dobijanje moždanog udara
2,27 puta, a migrena bez aure 1,83
puta. Ovaj rizik se zatim utrostručava pušenjem i postaje četvorostruko veći ukoliko žena koristi oralnu
kontraceptivnu terapiju. Povezanost migrene i šloga u starijih žena
nije dokazana. I za muškarce sa migrenom postoji dvostruko veći rizik
za dobijanje moždanog udara.
Diferencijalno dijagnostički treba imati na umu mogućnost
postojanja nemigrenski i psudomigrenski infarkti. Sve veću pažnju
privlače istraživanja koja ukazuju
da je migrena nezavisni faktor rizika za lezije bele mase centruma
semiovale i frontalnih lobusa kod
žena i klinički „nemih“ infarkta
u vaskularnoj distribuciji zadnje
moždane arterije.
Smatra se da u nastanku
migrenskog infarkta verovatno
primarnu ulogu ima kortikalno
raširena depresija jer u toku nje
nastaju edem mozga i posledično
povećanje intravaskularnog otpora, putem mehaničke kompresije.
Povećana agregabilnost trombocita kod migrene je takođe značajna.
Dodatni rizik može biti uzimanje
hormonskih kontraceptivnih sredstava koji predisponiraju ka povećanom zgrušavanju krvi i intravaskularnoj trombozi.
Prognoza migrenskog infarkta je uglavnom sa dobrim oporavkom, a zavisi od godina života,
težine neuroloških ispada, postojanja faktora rizika. Recidivi su ret-
ki ukoliko se migrena leči, a nema
drugih oboljenja ili faktora rizika.
Migrenom izazvan epileptični napad može se javiti kod obolelih od migrene sa aurom i kod
obolelih od migrene bez aure.
Najvažniji zajednički precipitirajući
faktor napada migrene i epileptičnih napada je menstrualni ciklus.
Migralepsija je redak fenomen kod koga se epileptični napad javlja za vreme ili u roku od
sat vremena posle aure migrene.
Aura migrene može delovati kao
okidač epileptičnog napada zbog
talasa kortikalne depresije, koji
remete funkciju jonskih kanala i
neurotransmitera čime izaziva epileptiformne EEG promene i/ili epileptični napad.
Epileptični napad može se
javiti i kod osoba koje boluju od
migrene bez aure, naročito u žena
koje imaju menstrualnu migrenu.
Tada je zajednički patogenetski faktor uticaj hormona, naročito pada
estrogena u premenstrualnom periodu i na početku menstrualnog
ciklusa, što uslovljava pojavu napada migrene i epilepsije.
Verovatna migrena je idiopatski glavoboljni poremećaj kod
koga za postavljenje dijagnoze
nedostaje jedan od neophodnih
kriterijuma.
Menstrulana migrena je poseban entitet koji još nije uvršten
u osnovni tekst klasifikacije glavoboljnih poremećaja. Od migrene tri
puta učestalije boluju žene, što zaslužuje posebnu pažnju. Obzirom
na odnos pojavljivanja migrene u
muškaraca i žena otvara se pitanje
da li i kako ovarijalni hormoni utiču
na migrenu. Abnormalno reagovanje centralnog nervnog sistema
izloženog normalnim fluktuacijama hormona tokom menstruacionog ciklusa je verovatno u osnovi
uzroka menstrualne migrene. U
novoj klasifikacije glavoboljnih
poremećaja menstrualna migrena
nalazi se u Appendix-u (dodatk-u)
koji je uveden u novom izdanju
sa osnovnom namerom da pru-
ži istraživačke kriterijume za nove
entitete koji još uvek nisu dovoljno
potvrđeni istraživačkim studijama,
iako za njihovo postojanje postoji
dovoljan broj dokaza.
Zaključak
Postavljanje tačne dijagnoze
je polazna osnova za dalji postupak
sa obolelima. Dijagnoza migrene
bazira se prvenstveno na njenom
kliničkom ispoljavnju, a za pojedine tipove neophodna su dopunska
ispitivanja. Kriterijumi za dijagnozu
migrene detaljno su opisani u Međunarodnoj klasifikaciji glavoboljnih poremećaja. Potrebna je šira
primena usvojenih kriterijuma ne
samo u naučnim istraživanjima već
i u svakodnevnom kliničkom radu.
Literatura
1. Randolph W. Evans, Ninan T.
Mathew „Handbook of Headache“ Second Edition, Lippincott Williams and
Wilkins, 2005.
2. Jes Olesan, Richard B Lipton
„Headache classification update 2004”
Current Opinion in Neurology 2004;
17:257-282.
3. „What are the Different Types
of Headache ?” The Complete Guide to
Headache
http://www.headaches.org/
consumer/aduca...dules/completeguide/
differenttypes.html
4. Zidverc-Trajković J. „Klasifikacija
glavobolja” Klasifikacije i kriterijumi u neurologiji, Beograd 2006, 134-142.
5. Headache Classification Subcommittee of the International Headache
Society. „The International Classification
of Headache Disorders“ Second Edition.
Cephalalgia 2004; 24 Suppl. 1:1-160.
6. Martinović Ž. „Glavobolje klasifikacija i lečenje“ Beograd, 2006.
7. „Glavobolja Nacionalni vodič
za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti“ Republička stručna komisija za izradu
i implementaciju vodiča u kliničkoj praksi, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije,
SLD, novembar 2005.
8. Stephen D. Silberstein, Richard
B. Lipton, Peter J. Goadsby, Robert T. Smith „Headache in Primary Care“ Oxford, Isis
Medical Media, 1999.
Asist. dr sci. Svetlana Simić
Klinika za neurologiju, KCV, Novi Sad
Klinički centar Vojvodine
E-mail: [email protected]
Bilten Udruženja
Udruženje za istraživanje i Tretman Bola Srbijee
Problemi i sugestije vezane za terapiju bola u Srbiji
Terapija bola je već odavno multidisciplinarna nauka gde se još uvek mnogo istražuje, naročito
u oblasti patofiziologije i neurofiziologije bola. Planiranje terapije mora biti interaktivno od svih učesnika.
Često zbog njihove nedovoljne komunikacije, pacijenti nepotrebno lutaju i pate. Tu ne sme biti prestiža i
surevnjivosti.
Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) nalaže
da se kod malignih oboljenja pored radikalne terapije,
što pre započne i terapija bola. Evaluacija bola mora
biti kontinuirana, jer se njegov karakter često menja
tokom terapije. Tako se na primer visceralni bol sa napredovanjem bolesti i pojavom metastaza, može transformisati u somatski, a često i u neuropatski bol, što
zahteva dodatnu terapiju.
Prema informacijama SZO od 14 miliona pacijenata koji boluju od neke maligne bolesti, najmanje 4
miliona pate od hroničnog bola. Kao posledica metastaza, bol se javlja najmanje kod 30% pacijenata, a kod
uznapredovalog maligniteta i u terminalnom stadijumu bolesti, prisutan je čak kod 70% pacijenata. Ako
uz to napomenemo da je kod nas potrošnja opioida
višestruko manja nego u svetu i u Evropi, onda je jasno u kakvom su problemu pacijenti koji kod nas pate
od hroničnog bola. Pri tome se ne sme zanemariti činjenica, da je život čoveka bez bola jedno od njegovih
univerzalnih ljudskih prava.
U multidisciplinarnom pristupu terapiji bola,
važno mesto pripada anesteziologu. Prirodno je da
se terapijskim blokadama bave anesteziolozi. Za izvođenje terapijskih blokada osnovno je poznavati
tehniku, cilj blokade, indikacije i patofiziologiju
bola. Treba biti iskren i
priznati da je kod nas ozbiljan problem u edukaciji
anesteziologa u regonalnoj anesteziji, a pogotovo tehnika terapijskih
blokada i ima se utisak da
je edukacija iz reginalne
anestezije kod nas, manje više fakultativna. To se
mora unaprediti i naš cilj
treba da bude poboljšanje stručnosti i širenja ove
veštine. Anesteziolozi, koji
se bave regionalnom anestezijom i terapijom bola,
moraju međusobno bolje
da komuniciraju i izme-
njuju iskustva, kako bi se formirali doktrinarni stavovi.
Jasno je da toga sada nema i nije na dovoljno visokom
nivou. U beogradskim porodilištima, broj porođaja u
epiduralnoj analgeziji je višestruko manji nego u Evropi, gde se na ovaj način porađa oko 80% porodilja.
Ginekološko-akušerske klinike jednostiavno priznaju
da nemaju dovoljno obučenih anesteziologa, koji vladaju ovom tehnikom. U vezi sa tim je i čijenica da je
zbog korupcije u jednoj od ovih ustanova Ministarstva
zdravlja jedno vreme zabranjivalo epiduralnu analgeziju. Da ne govorimo koliko se nedovoljno koristi kombinovana spinalna-epiduralna anestezija za carski rez.
Poznato je da se ova tehnika regionalne anestezije danas u svetu smatra najboljom, za ovu intervenciju.
Farmakološka terapija bola podrazumeva veliki
broj medikamenata različitih farmakodinamičkih svojstava koji su dovoljno efikasni, samo ako se koriste
za odgovarajuće indikacije i na odgovarajući način.
Mada je terminologija vezana za terapiju bola još uvek
konfuzna, može se reći da se svi analgetici dele na
primarne i sekundarne analgetike. Primarni analgetici
su oni, koji svojom farmakodinamikom i kliničkim indikacijama imaju primarno za cilj delimičnu ili potpunu
analgeziju. Oni obuhvataju NSAIL, paracetamol, opioide i lokalne anestetike. Sekundarni analgerici (koanalgetici) obuhvataju veliki broj medikamenata, koji
nemaju tu primarnu kliničku osobinu. Oni međutim,
svojom farmakodinamikom mogu na različite načine i
kao monoterapija, a najčešće u kombinaciji sa primarnim analgeticima, sinergističkim dejstvom, pružiti efi-
13
kasniju analgeziju. Ovi medikamenti su: antiepileptici,
antidepresivi, anksiolitici, mišićni relaksantni, hormoni,
opioidni antagonisti, bisfosfonati i drugi.
Svima je dobro poznat doktrinarni stav SZO, da
se terapije bola primenjuje po principu lestvica ili stepenica. Prva stepenica su NSAIL i paracetamol za blagi i umereni bol. Druga stepenica su slabije potentni
opioidni agonisti (slabi opioidi) kao što su: kodein,
dekstropropoksifen, hidromorfon, hidrokodon i oksikodon koji se koriste kao mono- terapija, ali najčešće
u kombinaciji sa NSAIL i paracetamolom, za terapiju
umernog do jakog bola. Treća stepenica su jaki opioidni agonisti kao što su: morfin, petidin, metadon, fentanil, alfentanil, sufentanil, remifentanil, hidromorfon
i drugi, za terapiju jakog bola, najčešće kancerskog.
Četvrta stepenica su terapijske i neurolitičke blokade,
zatim hrurške i neurohirurške palijativne intervencije.
Njih nekada treba koristiti što pre, dok su pacijenti još
u dobrom opštem stanju, kao što je na primer slučaj
kod karcinoma pankreasa i neurolize celijačnog pleksusa sa ciljem da se ovim pacijentima omogući što
duže, kvalitetan život.
Kod nas u terapiji bola ima mnogo problema
vezanih i za farmaceutsku industriju. Tako na primer
niko ne proizvodi sterilisani apsolutni alkohol i 6-10%
vodeni rastvor fenola za neurolitičke blokade. Takođe nedostaju i slabi opioidi kao što su kodein, dekstropropoksifen, oksikodon i dr. Kombinovanjem ovih
analgetika sa paracetamolom, NSAIL, aditivnim ili
sinergističkim efektima postiže se bolja analgezija,
nego duplo većim pojedinačnim dozama svakog od
ovih analgetika. Na ovaj način se smanjuju pojedinačne doze, a time i njihova neželjena dejstva. Švedska
je zemlji koja ima približno isti broj stanovnika kao i
Srbija, u kojoj postoje brojni medikamenti ovoga tipa.
Navešćemo samo nekoliko nama dobro poznatih ovakvih preparata.
šalj)
KODEIN FOSFAT: (kod nas je indikovan za ka-
*TREO COMP šumeće tablete (Pharmacia)
Sastav 1 tbl: acetilsalicilna kiselina 500mg; kofein 50mg; kodein 30mg.
Indikacije: umereni do jak bol, kao i kod vaskularne glavibolje.
Doziranje: 1-2 x 6-8dn.
14
*CITODON tbl; CITODON FORTE sup i CITODON
MINOR sup. (AstraZeneca)
Sastav 1 tbl: paracetamol 500mg; kodein 30mg.
1 sup: paracetamol 1000mg; kodein 60mg.
1 sup: paracetamol 350mg; 15mg.
Indikacije: umeren do jak bol.
Doziranje: 1-2tbl x 1-4dn; 1sup x 1-4dn
Deca 15-25kg: ½-1sup x 1-4dn.
DEKSTROPROPOKSIFEN: (kod nas nije registrovan)
*DISTALGESIC tbl (Meda)
Sastav 1 tbl: dekstropropoksifen 32.5mg; paracetamol 325mg.
Indikacije: umeren do jak bol.
Doziranje: inicijalno 2 x 2dn, zatim 2 x 3dn, maksimalno 2 x 4dn.
*DOLERON tbl (AstraYeneca)
Sastav 1 tbl: acetilsalicilna kis 350mg; fenazon
150mg; dekstropropoksifennapsilat 100mg.
Indikacije: umeren do jak bol.
Doziranje: inicijalno 1 x 3dn, zatim 1 x 4dn.
*PRAFLEX COMP tbl (AstraZeneca)
Sastav 1 tbl: acetilsalicilna kis 500mg; hlorzoksazon 125mg; dekstropropoksifennapsilat 45mg.
Indikacije: umereni do jak bol i mišićni relaksant.
Doziranje: inicijalno 1-2 x 3dn; zatim 1-2 x 4dn,
maksimalno 2 x 4dn.
OKSIKODONHIDROHLORID pripada grupi
umereno efikasnih opioida, koji je 9 -10 puta potentniji od kodeina (kod nas nije registrovan).
*OXYNORM kaps, oralna sol, injekciona sol
(Mundipharma).
Sastav 1 kaps: 5mg, 10mg, 20mg.
oralna sol: 10mg/1ml.
injekciona sol: 10mg/1ml; iv, iv infuzija, sc.
Indikacije: jak bol kod maligniteta.
Doziranje: oralna sol i caps: inicijalno 5mg x 4dn,
zatim sukcesivno povećanje 25%-50% 1 x dn do željenog efekta.
Parenteralno iv, iv unf, sc: 10mg (lagano 1-2 min)
na 4sata.
*OXYCONTIN depo tablete (Mundipharma).
Sastav 1 tbl: 5mg, 10mg, 20mg, 40mg, 80mg.
Indikacije: jak kancerski bol.
Doziranje: inicijalno 5-10mg x 2dn, zatim povećavati za 25%-50% dnevno do željenog efekta, kod
proboja bpla 1/8-1/6 dnevne doze na 6 sati.
Ne treba zaboraviti ni naš veoma restriktivan
zakon za primenu opioida, koji smo toliko često spominjali i kritikovali na našim sastancima, a do sada ništa nije urađeno.
Smatramo da su ova zapažanja dobronamerna i
da ćemo uklanjanjem ovih prepreka doprineti kvalitetnijoj terapiji bola i boljem kvalitetu života pacijenata
sa bolom.
Prim. Dr sci. Sava Zorić
Bilten Udruženja
Udruženje za istraživanje i Tretman Bola Srbijee
Farmakoterapija hroni~čnog kancerskog bola
Lekovi predstavljaju osnovu lečenja hroničnog kancerskog
bola. U odnosu na primenu analgetika kod akutnog bola, terapija
hroničnog kancerskog bola ima
određene specifičnosti. Dugotrajna primena lekova zahteva primenu onih sa najpovoljnijim odnosom između analgetičkog efekta i
neželjenih dejstava i način primene, koji je najkorisniji za bolesnika.
Osnovni principi njihove primene
su definisani od strane Svetske
zdravstvene organizacije (SZO). U
terapiji hroničnog kancerskog bola
primenjuju se: neopioidni analgetici, opiodni, adjuvantni lekovi i lekovi za lečenje neželjenih dejstava
analgetika.
Neopioidni analgetici Prema principima SZO u terapiji
hroničnog kancerskog bola, neopioidni analgetici su lekovi prvog
izbora kada je bol blagog intenziteta (1-3) na NRS skali od 0-10.
Kod umereno jakog do jakog bola
mogu se kombinovati sa opioidnim analgeticima i tako smanjiti
dozu opioida. Ovoj grupi lekova
pripadaju paracetamol i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL).
Paracetamol ne ispoljava
antiinflamatorni efekat, jer je selektivni inhibitor sinteze prostaglandina u CNS-u i slab inhibitor
sistemske sinteze prostaglandina i
slabo inhibiše ciklookigenazu. Ima
analgetski i antipiretički efekat.
Manje je efikasan od NSAIL, ne
utiče na agregaciju trombocita i ne
ispoljava neželjena dejstva na gastrointestinalni trakt. Može izazvati
oštećenje jetre ako se duže koristi
u dozi većoj od 4,0 g/dn.
NSAIL - U terapijskim dozama ispoljavaju brojna neželjena
dejstva. Manja neželjena dejstva
odnose se na gastrointestinalni trakt (dispepsija, bol u trbuhu,
mučnina, povraćanje, dijareja),
vrtoglavicu i pospanost. Ozbiljna
neželjena dejstva mogu se javiti
na gastointestinalnom traktu, bubrezima i kardiovaskularnom sistemu. Na gastrointestinalnom traktu
mogu da izazovu pojavu ulkusa
želuca ili duodenuma (krvarenje iz
ulkusa i perforacija). COX -2 selektivni NSAIL nemaju GIT neželjene
efekte,ali ispoljavaju neželjena dejstva na bubrezima (edemi, retencija soli i vode,
hiperkalemija,
akutna bubrežna
insuficijencija,
ne frots k i
s i n d r o m ,
papilarna nekroza). Nema razlike u neželjenim
dejstvima na bubrezima između
neselektivnih i COX 2 selektivnih
NSAIL. Na kardiovaskularnom sistemu, COX -2 selektvni NSAIL ispoljavaju neželjena dejstva: hipertenzija, srčana insuficijencija, protrombotični efekti sa prediispozicijom za TIA, moždani udar, infarkt
miokarda. Pacijenti sa hroničnim
kancerskim bolom često su starije životne dobi sa komorbiditetima, što povećava rizik od primene
NSAIL. Za optimalnu primenu ovih
lekova neophodan je individualan
pristup i pravilna procena njihove
efikasnosti i bezbednosti.
Slabi opioidni analgetici
- Za lečenje umereno jakog bola
ocenjenog na NRS 0- 10 (4-6),
SZO preporučuje primenu slabih
opiodnih analgetika. Ovoj grupi
lekova pripadaju: tramadol, kodein, dihidrokodein, dekstropropoksifen. Karakteristika ovih lekova je
da ispoljavaju gornju granicu efikasnosti, što znači da povećanjem
doze iznad maksimalne terapijske
doze ne daju odgovarajući analgetički efekat, već se povećavaju
njihova neželjena dejstva. Iz ove
grupe lekova na našem tržištu
je prisutan jedino tramadol. Svoj
analgetički efekat ostvaruje inhibi-
cijom nocicepcije (opioidni mehanizam) i stimulacijom antinocicepcije (neopioidni mehanizam). Više
formulacija leka čini ga prigodnim
za primenu prema individualnim
potrebama bolesnika. Formulacije
za oralnu primenu su: kapsule, tablete i kapi, za rektalnu primenu
supozitorije i za parenteralnu primenu ampule. Maksimalna dnevna doza tramadola je 400 mg. U
slučaju neadekvatne analgezije tokom primene slabih opioida, treba
preći na ekvianalgetičke doze jakih
opioida: morfin 60mg/dan ili TD
fentanil 25µcg/h. Tramadol se primenjuje u terapiji nociceptivnog i
neuropatskog bola.
Jaki opioidni analgetici Primenjuju se, po preporuci SZO,
15
16
za lečenje umereno jakog do jakog kancerskog bola, tj. kada je
jačina bola ≥ 5 na NRS od 0-10.
Svoje dejstvo ispoljavaju vezujući
se za opiodne receptore u CNS-u i
na periferiji. Za terapiju hroničnog
kancerskog bola primenjuju se
samo čisti agonisti µ opiodnih receptora, jer nemaju gornju granicu
efikasnosti . Sa pojačavanjem doze
efikasnost im se povećava tako da
oni otklanjaju i najjače bolove. U
praksi, to ne znači da postoji maksimalna doza, već optimalna doza
koja otklanja bol sa minimalnim neželjenim dejstvima. Ovoj grupi pripadaju: morfin, metadon, fentanil,
hidromorfon, oksikodon i petidin.
Morfin predstavlja “zlatni standard”
zbog svog snažnog analgetičkog
dejstva, povoljnih farmakoloških
osobina i niske cene. Primenjuje se
oralno, rektalno, subkutano, intravenski i spinalno. Optimalan način
primene je oralni. Analgetički efekat ovako primenjenog morfina
zadovoljavajući je u 85-90%. Za
optimalno lečenje oralnim morfinom potrebne su dve formulacije
ovog leka: morfin sa brzim oslobađanjem aktivne supstance (kratkodelujući-IR) i morfin sa sporim
oslobađanjem aktivne supstance
(dugodelujući-SR). Da bi se postigao željeni analgetički efekat jakih
opioida, neophodno je razmotriti
sledeće činjenice: prethodno lečenje opioidima, jačina i priroda bola,
starosno doba bolesnika, raširenost maligne bolesti, funkcije jetre
i bubrega i prateća oboljenja. Uzimajući sve u obzir, može se zaključiti da ne postoji standardna doza
opioida, već je ona individualna i
prilagođava se bolesniku.
Jaki opioidi raspoloživi u
našoj zemlji su: brzodelujući morfin-morfin hidrohlorid, oralne kapi;
morfin-sulfat, oralne kapi, rastvorjednodozne bočice, sirup Dugodelujući jaki opioidi: hidromorfon tablete 8mg, 16 mg mg, TD fentanil
25, 50, 100 µcg/h.
Primenu opioida mogu pratiti neželjena dejstva od kojih su
najčešća: sedacija, opstipacija,
mučnina i povraćanje. Pri produženom davanju jakih opioida, nastaje
tolerancija prema nekim neželjenim dejstvima. Trajno neželjeno
dejstvo je opstipacija. Neželjena
dejstva ne treba da ograničavaju
njihovu primenu, već se protiv njih
treba boriti postepenim titriranim
doziranjem i lečenjem neželjenih
dejstava.
Lekovi za prevenciju i lečenje neželjenih dejstava opioida
-Mučnina i povraćanje je često neželjeno dejstvo opioida, prolazna
su i traju 5-7 dana od započinjanja
terapije. Lečenje zahteva redovnu
primenu antiemetika prema satnici uz dodatne doze antiemetika
po potrebi za slučaj pogoršanja
mučnine. Preporučuje se oralna
primena antiemetika. Sedacija se
može razviti pri započinjanju terapije ili pri povećanju doze opioida.
Na ovo neželjeno dejstvo razvija
se tolerancija u prvih nedelju dana
lečenja, Ukoliko sedacija perzistira,
potrebno je razmotriti pojedinačnu dozu, povećati intervale doziranja ili primeniti rotaciju opioida.
Depresija disanja je vrlo retka u
pacijenata sa normalnom respiratornom funkcijom ako se doza
opioida postepeno titrira. Pacijenti
sa već ugroženom funkcijom respiratornog sistema ne bi trebalo
da budu lišeni terapije opioidnim
analgeticima, već je potrebna pažnja pri davanju početne doze
opioida i nadalje pažljiva titracija.
Opstipacija je trajno neželjeno dejstvo opioida i prevenira se i leči
primenom laksativa. Nijedan od
laksativa nije superioran u odnosu
na druge već je izbor individualan.
Adjuvantni analgetici za
lečenje hroničnog kancerskog
bola - Neuropatski bol se javlja u
oko 40% pacijenata sa kancerskim
bolom. On je uzrokovan primarnom lezijom ili disfunkcijom u perifernom i CNS-u. U poređenju sa
nociceptivnim bolom primenom
neopioidnih i opioidnih analgetika
ne postiže se adakvatan analge-
tički efekat. Lečenje neuropatskog
bola zahteva primenu adjuvantnih
analgetika. U ovu grupu lekova
spadaju antikonvulzivi, antidepresivi, analgetici za lokalnu primenu,
antagonisti NMDA recetora i kortikosteroidi. Ovi lekovi različitim mehanizmima dejstva smanjuju perifernu i centralnu senzitizaciju, koja
je uzrok neuropatskog bola. Adjuvantni analgetici prvog izbora za
lečenje neuropatskog kancerskog
bola su: amitriptilin, gabapentin ili
pregabalin. Oni mogu da se kombiniju sa opioidnim analgeticima,
ako jačina bola to zahteva.
Hronični kancerski bol treba
energično prevenirati i lečiti. Pored
farmakoterapije potrebne su i nefarmakološke metode lečenja. Potrebno je bolesniku pružiti psihološku i socijalnu podršku. Najbolji
uspeh u lečenju hroničnog kancerskog bola postiže se kada se terapija sprovodi u okviru kompletnog
palijativnog zbrinjavanja.
Literatura
1. Lorens L. Brunton Goodman and
Gilman’s The Pharmacological Basis of Terapeutics
2. Bošnjak S, Beleslin D, VučkovićDekić Lj. Farmakoterapija kanwwcerskog bola
3. Bošnjak S, Jelić S. Supportive care
in patients with metastatic prostate
cancer
4. Milićević N., Bošnjak S., Gutović
J., Nalić D Palijativno zbrinjavanje
onkoloških bolesnika: Nacionalni
vodič za lekare u primarnoj
zdravstvenoj zaštiti 1. izdanje
Beograd Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 2004.
5. American Pain Society. Guideline
for the management of cancer pain
in adults and children. Glenview:
American Pain Society, 2005.
6. Vučković S, Prostran M, Ivanović
M, Todorović Z, Stojanović R, Nešić
Z. Opioidni analgetici. Vojno-sanitetski pregled 2004; 61:413-21.
dr Ružica Lilić
Bilten Udruženja
Udruženje za istraživanje i Tretman Bola Srbijee
Izveštaj o manifestaciji
SLIKOM DO ZDRAVLJA,
DIZANJE SVESTI 2009. u
SOMBORU
Opštinsko društvo za borbu
protiv raka u Somboru
Čonopljanski put 15 D, 25000
Sombor
tel- fax: 025/482514
e-mail: somborcancer@
ravangrad.net,
[email protected]
website: www.sombor-cancer.org.yu
ž.račun: 355-1023047-67
Vojvođanska banka AD filijala Sombor
U Somboru je na Trgu Svetog Djordja, u subotu, 10.10.2009. održana je centralna manifestacija
obeležavanja Oktobra meseca borbe protiv raka u
Somboru.
Manifestacija je pod nazivom „Slikom do
zdravlja” u okviru akcije „Dizanje svesti 2009”,
imala cilj da doprinese dizanju svesti o sopstvenom
zdravlju, povezivanjem zdravlja sa lepim umetnostima, ovog puta slikanjem zajedničkih slika, ružičaste koja je znak borbe protiv raka dojke, i druge
slike na kojoj se ističe žuta boja, kao simbol hospisa i brige o starim i bolesnim osobama, jer se baš
10. oktobra u svetu obeležava taj dan.
Poruka ove akcije je bila: uživajte u lepom, stvarajte, naučite da prepoznate faktore rizika koji dovode do raka, i svesno uklanjanjajte ove faktora iz svog
okruženja, i steknite navike redovnih kontrola kod lekara.
Organizator manifestacije je bilo
Opštinsko društvo za borbu protiv raka u
Somboru, uz podršku kompanije Avon i
medijsko pokroviteljstvo TV B92. Ugostili
smo i prijatelje, članove Medjuopštinskog
društva Bačka Topola - Mali Idjoš, koji su
nam na poklon doneli veliku ružičastu zastavu, dužine 10 m. Mešoviti omladinski
hor «Iuventus cantat« je uveličao ovaj dogadjaj kratkim i efektnim nastupom.
Akciji se odazvalo više od 1000 sugradjana Sombora, koji su posetili izložbeni
prostor slika i rukotvorina Pobednica, žena
koje su pobedile rak dojke, i na istoimenoj
manifestaciji „Dizanje svesti 2009” u Beogradu ponele lentu sa titulom Pobednice.
Svi učesici ove akcije imali su prilike da ostave
traga na dve umetničke slike koje su se ovom prilikom
stvarale. Prilazila su i deca i odrasli, igrajući se bojama
i pokretima, želeći da ostave što upečatljivi utisak na
zajedničkim sliakama.
Stotinjak posetilaca štanda Društva je zabeležilo
svoj utisak o ovoj manifestaciji i ličnim impresijama i
pogledima na zdravlje i život. Poruke su se odnosile na
isticanje važnosti očuvanja zdravlja redovnim kontrolama, isticanje ljubavi i života bez stresa, potencirani
su preduslovi za zdrav život: pozitivno mišljenje, zdrava ishrana i rekreacija.
Neke od poruka su:
Budi zdrav, provešćeš više vremena sa svojim
najmilijima
Popraviću se , nemarna sam prema sebi.
Idite napred,moram i ja.
Slušajte svoj organizam i pomozite same sebi
tako što ćete se redovno kontrolisati
Zdravlje je život, a život je dar koji treba čuvati
iskoristiti na najbolji mogući način!
Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo
jednu, Mislite o tome svaki dan.
Kompanija Avon, koja već dugi niz godina aktivno podržava prevenciju raka dojke, obojila je celu
somborsku glavnu ulicu i trg u ružičasto. Deca su se
radovala ružičastim balonima, a majke i bake prelistavale brošre sa zdravstveno vaspitnim porukama.Oslikane su dve slike: ružičasta- „Kapija života” i žuta „
Suncokreti”, koje će Društvo za borbu protiv raka predati Kompaniji Avon i TV B 92 na završnoj manifestaciji
tokom oktobra-meseca borbe protiv raka dojke.
12.10.2009.
Prim dr Đerđi Šarić, predsednica Društva
17
5. Simpozijum o bolu / Godi{nji sastanak UITBSa
Naučni program i
teme
Uputstvo za pisanje
apstrakata:
Apstrakt do 300 reči treba
biti napisan na srpskom jeziku po sledećem šablonu: • Naslov apstrakta
• Imena i prezimena
autora i koautora
• Naziv institucija au-
tora i koautora
• E-mail autora
o Kratak uvod i cilj
o Materijal i metode
o Rezultati
o Diskusija
o Zaključci
Naša stručna komisija će
pregledati i odabrati najbolje radove. Pozivamo
Vas da apstrakte šaljete na
sledeću E-mail adresu:
simpozijumobolu@
gmail.com
PREDAVANJA Ex catedram:
Prvi dan, petak 14. maj 2010.
1. dr Andrew Rice:
Clinical assessment of the patient with neuropathic pain Neuropathic pain in HIV/AIDS
2. dr Lepa Jovanović:
Hronični bol u psihogerijatriji – dijagnostičke i terapijske dileme
3. dr Aleksandra Kalašić:
Hronični bol i depresija
4. dr Žika Petrović:
Patofiziologija misicno-skeletnog bola i smernice za terapiju
5. dr Miroslava Pjević:
Terapijska upotreba antidepresiva kod mišićnoskeletnih bolnih stanja
6. dr Biljana Kannaway:
Evidence Based Practice behind physiotherapy interventions in Fibromyalgia
7. dr Snezana Tomasevic-Todorovic:
Uticaj bola na emocionalne i kognitivne disfunkcije obolelih od reumatoidnog artritisa
OKRUGLI STO:
Muskulo-skeletni bol (MS bol)
- epidemiologija MS bola
- patofiziologija i tok bolesti
- terapijske dileme i novine
Drugi dan, subota 15. maj 2010.
1. dr Olivera Potparić:
New available preparations and modes of drug delivery in Acute Pain Service
2. dr Josef Azzopardi:
The latest developments on treatments for discogenic pain and SI joint disorders
3. dr Teo Goroszeniuk;
Neuromodulation in treatment of pain, especially the peripheral approach
4. dr Tacson Fernandez:
Role of Cognitive Behavioural Modelling in Pain Management
5. dr Ljubica Pejakov:
Vodici za kontinuiranu lokalnu analgeziju: prevencija perzistentnog- hronicnog bola
6. Mr. Martin Kuhn:
Experiences of an Acute Pain Service in the UK: recent developments and challenges
OKRUGLI STO:
Edukacija iz terapije bola
1. dr. Danijela Jovanović,
Iskustva o poteškoćama u osnivanju Centra za Bol u Kragujevcu
2. dr. Ana Mimić, Samo posmatrac na gostovanju u inostranstvu, gubitak ili dobitak
3. dr. Suzana Bojić, Kako sastaviti,napraviti izloziti i objaviti rad iz terapije bola
4. dr. Branka Novaković, iskustva iz Londona
Pitanja ekspertima, Let’s ask the Experts
Andrew Rice, Josef Azzopardi, Teo Goroszeniuk, Miroslava Pjević
Interaktivna sesija
POSTER PREZENTACIJE
U holu KBC Bežanijska kosa biće napravljena izložba postera gde će autori u razgovoru
sa učesnicima simpozijuma raspravljati prezentovane probleme
18
Uputstvo za pisanje i slanje apstrakata možete pronaći na www.pain-belgrade.info.
Bilten Udruženja
Udruženje za istraživanje i Tretman Bola Srbijee
4. Simpozijum o bolu, KBC Bež`anijska kosa
BEOGRAD
15. – 16. MAJ 2009.
U organizaciji Odeljenja
anesteziologije KBC Bežanijska
kosa i udruženja naših lekara u
Velikoj Britaniji «Medicus» održan je dvodnevni Simpozijum o
bolu u amfiteatru KBC Bežanijska kosa. Pokrovitelji ovog skupa
su bili, kao i ranijih godina, naše
Udruženje i Društvo anesteziologa Srbije.
Glavne teme su bile:
a) Pedijatrijski bol;
b) Epidemiologija bola i
c) Kancerski bol.
b) Pedijatrijski bol – gde su
problemi?,
c) Kako lečiti kancerski bol?,
d) Obim i sadržaj rada medicinskih sestara (tehničara) u terapijskom timu za lečenje bola.
Poster prezentacije su bile
veoma interesantne. Kolege iz
Zdravstvenih centara iz cele Srbije su prezentovale svoja iskustva i
probleme iz terapije bola.
Zaključeno je da su u poslednjih pet godina učinjeni znatni
napretci u istraživanju i tretmanu
bola u Srbiji. Izmenama zakonskih
propisa pojedini analgetici, koanalgetici i opioidi su stavljeni na listu
lekova RZZO i odobreni za upotrebu, a uslovi za njihovo propisivanje i izdavanje su donekle olakšani.
Međutim, treba i dalje uklanjati
zakonske barijere koje sprečavaju širu primenu korisnih i u svetu
opšteprihvaćenih lekova i njihovih
kombinacija u terapiji bola.
Na nivou primarne zdravstvene zaštite, tj. domova zdravlja i njihovih ogranaka, u Srbiji ne
postoji osmišljena i organizovana
mreža ambulanti za bol. Bol se
tretira kao simptom, etiološko lečenje je minimalno, a dijagnostika
oskudna. Terapija bola se svodi na
entuzijazam i pojedinačne napore
zdravstvenih radnika koji prepoznaju problem.
Naredni zadaci:
a) potrebno je unapređivati
politiku vlade prema potrebama
populacije i poboljšavati dostuPredavači su bili gosti, stručpnost analgetika; b) standardizonjaci iz Velike Britanije: dr Joan
vati mere i postupke u tretmanu
Hester (London), predsednica bribola i formirati timove za terapiju
tanskog udruženja za terapiju bola,
bola; c) multidisciplinaran prodr John Currie (Glazgov), dr Josef
blem pretvoriti u jednoobraznu
Azzopardi (London), dr Vesna Čodelatnost svih specijallović (Mančester), dr Olinosti koje učestvuju u
vera Potparić (London),
lečenju bola; d) ubrzati
dr Žika Petrović (Kent)
i poboljšati edukaciju
i Linda Stanbury (Lonzdravstvenih radnika i
4. Simpozijum o bolu
don), medicinska sestra.
pacijenata i članova njiKBC Bežanijska kosa, Beograd
Naši predavači su bili:
hovih porodica; e) podiprof dr Miroslava Pjević
zati i dalje svest terape(Novi Sad), prof dr Biljauta i obolelih o potrebi
na Drašković (Novi Sad),
kontrolisanja bolnih staprof dr Ljubica Pejakov
nja, uklanjati «opiofobiUMANJIMO BOL - OBOJIMO SVET!
(Podgorica), prof dr Draju» i pogrešne stavove
gan Pavlović (Beograd),
kada je bol u pitanju; f)
NS dr Snežana Bošnjak
formirati ambulante za
(Beograd), doc dr Dušica
bol sa timovima za leTeme:
Simić (Beograd), doc dr
čenje na nivou primar:: Epidemiologija bola u Srbiji :: Bol u pedijatriji :: Kancerski bol
Dejan Škorić (Beograd),
ne zdravstvene zaštite
prim dr Aleksandra Kakoje će se baviti i pre15. i 16. maj 2009.
lašić (Beograd), prim
vencijom i zdravstvenim
www.pain-belgrade.info
dr Lepa Jovanović (Bevaspitanjem.
ograd), dr sci Dragana
Sa Simpozijuma
je odštampan Zbornik
Milutinović (med. sestra,
apstrakta koji su dobili
Novi Sad) i Sofija Alijević
svi učesnici, kojih je bilo
(med.sestra, Beograd).
za dva dana oko 200.
Učešćem na Simpozijumu dobijate sertifikat sa 9 CME poena.
Stručni deo je bio praTeme
okruglih
ćen i izložbom farmacestolova su bile:
utskih kompanija koje
a) Lečenje bola u
su pomogle održavanje
Informacije i registracija: 011-2686024
primarnoj zdavstvenoj
Simpozijuma.
zaštiti,
Generalni sponzor:
19
Evropska nedelja protiv hronič~nog bola
i depresije 12-19. oktobra 2009.
Bol menja tok misli, raspoloženje, obavljanje
svakodnevih aktivnosti, usporava život. Često se upada
u začarani krug: da bi izbegavali bolove, smanjuje se
kretanje, a nedostatak kretanja još više pojačava bol.
lekar rukovodeći se prvenstveno jačinom bola. Lek
treba pravilno i redovno uzimati po preporuci lekara.
Bol treba meriti svaki dan u isto vreme, a vrednosti
jačine bola redovno zapisivati i na taj način oceniti
efekat primenjenog leka. Ukoliko imate istu jačinu
bola i pored toga što koristite lekove, to znači da
je lečenje bola neadekvatno, nedovoljna je doza ili
je neadekvatan primenjeni analgetik. Potrebno je
ponovo treba potražiti pomoć svog lekara ili posetiti
najbližu Ambulantu za terapiju bola.
Bol se ne može izlečiti preko noći, ponekad je
potrebno duže vreme, naročito kada bol dugo traje i
postaje bolest sama po sebi.
Protekla godina je u svetu obeležena kao
Globalna godina protiv kancerskog bola. U Srbiji smo
je obeležili pod motom “Manje bola-više dostojanstva”,
a sledeća počevši od 19. oktobra 2009. Označena je
kao Globalna godina protiv mišićnoskeletnog bola.
Procenom bola utvrdjuje se pre svega kvantitet,
jačina, i to je početni korak u lečenju bola. Za merenje
bola se najčešće koristi numerička skala 0-10, (0 bez
bola, 10 neizdrživ bol) 1,2,3 bi bio intenzitet slabog
bola, 4,5,6 osrednji bol, a vrednosti 7,8,9 su znak
jakog bola.
Cilj lečenja je otklanjanje bola, poboljšanje
funkcionisanja i kvaliteta života. Sprovođenju tog cilja
doprinose lekovi protiv bola (analgetici) koje određuje
član Udruženja za Istraživanje i Tretman Bola Srbije
„« FACT SHEETS“ O
MUSKULO-SKELETNOM
BOLU
20
Na sugestiju IASP predsednika i saglasnost
UITBS predsednika, prevedeni su na srpski jezik
23 „Fact sheet-a“ - listova o činjenicama, koje se
odnose na muskuloskeletalni bol, a koje je povodom Svetske godine borbe protiv muskuloskeletalnog bola izdao IASP. Ovi materijali su dostupni
na IASP-ovom vebsajtu (www.pain.org/GlobalYear/MSP) i bice štampani i distribuirani na UITBS
i drugim sastancima i skupovima. (Lekari, koji su
učestvovali u realizaciji ove ideje: Miroslava Pjević,
Biljana Daničić, Ksenija Bošković, Svetlana Simić,
Natalija Milenović, Snežana Tomašević, Lepa Jovanović, Gordana Kalezić, Snežana Stanisavljević,
Slađana Vukosavljević i Arsen Uvelin).
prim dr Djerdji Šarić, onkolog
Postanite član Udruženja za istraživanje
i Tretman Bola Srbije (UITBS)
Radiččćšđ}emo zajedno
protiv bola
• Potrebno je da popunite aplikacioni list, koji
se nalazi na web sajtu Udruženja (www.uitbs.
org.rs)
• Potrebno je da na račun Udruženja:
265203031000002189 (Raiffeisen banka)
uplatite članarinu od 1000,00 dinara
• Samo redovan član Udruženja dobija
smanjenu registraciju za učešće na
UITBS stručnim sastancima, seminarima i
simpozijumima
• Samo redovan član dobija redovne e-mail
informacije
• Samo redovan član dobija besplatan
primerak Biltena Udruženja
• Samo redovan član može biti kandidat i
osvojiti „grant“ za evropske (EFIC) škole bola
Za aplikaciju i više informacija,
posetite www.uitbs.org.rs
ili kontaktirajte UITBS preko [email protected]
Niš, 24. april 2009.
Bilten Udruženja
KANCERSKI BOLUdruženje za istraživanje i Tretman Bola Srbijee
Povodom IASP Globalne godine protiv kancerskog bola, u Nišu je 24. aprila
2009. godine održan UITBS Godišnji sastanak posvećen Kancerskom bolu u
saradnji sa Kliničkim centrom Niš i Aktivom onkologa SLD, Niš. Sastanak je
održan u amfiteatru Doma zdravlja u Nišu.
Cilj sastanka bio je da se interdisciplinarnim pristupom podigne nivo medicinske
svesti o specifičnostima kancerskog bola i karakterističnim bolnim sindromima,
obnovi i proširi znanje i razumevanje o mehanizmima nastanka, prevenciji i
lečenju kancerskog bola.
Programom sastanka obuhvaćene su teme od interesa za svakodnevnu lekarsku
praksu:
Godišnji sastanak
Udruženja za
istraživanje i
Tretman Bola
Srbije
Niš,
24. april 2009.
Kancerski
bol

Smernice za lečenje kancerskog bola

Patofiziologija i terapija bola kod koštanih metastaza

Postmastektomijski bolni sindrom

Bolni sindrom Pancoast tumora

Opioidni analgetici i kako ih odabrati

Koanalgetici u lečenju kancerskog bola

Prikazi iz prakse

Edukacija pacijenata
Prof.dr Stojan B. Radić, KC Niš
Prof.dr Zorica Stanojević, KC Niš
Mr sci.dr Eržebet Huber – Patarica, Institut za onkologiju Vojvodine, Sremska Kamenica
Prim. dr sc. med. Vesna Nišević,Institut za plućne bolesti, Sremska Kamenica
N. sav. Dr sc.med. Snežana Bošnjak, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Beograd
Prof.dr Miroslava Pjević, KCV, Novi Sad
Dr Ružica Lilić, KC Niš
Prim.dr Đerđi Šarić, Zdravstveni centar Sombor
Sastanku je prisustvovalo oko 120 lekara iz prehospitalnih i hospitalnih
zdravstvenih ustanova Srbije, a koji se bave tretmanom onkoloških bolesnika
(lekari opšte medicine, internisti, onkolozi, pneumoftiziolozi, anesteziolozi, klinički
farrmakolozi). U diskusiji su istaknuti problemi i ograničenja vezana za primenu
opioida u praksi, a primetna je i dalje prisutna opiofobija među lekarima.
Test evaluacije znanja nakon sastanka obuhvatio je 20 MCQ pitanja sa jednim
tačnim odgovorom. U testu je učestvovalo 113 učesnika. Položen test (najmanje
60% tačnih odgovora; 12/20) imali su 57, dok 56 od 113 učesnika nisu položili
test. Samo jedan učesnik, na sva test pitanja, odgovorio je tačno (skor 100%).
Organizacioni i naučni odbor sa žaljenjem konstatuje da je za veći deo lekara
učesnika na ovom sastanku, programski sadržaj bio napredan i složen u odnosu
Create PDF files without this message by purchasing novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
na nivo njihovog prethodnog znanja.
Teme i predavače evaluirali su 42 učesnika, pri čemu je sastanak od većine
ocenjen kao odličan, vrlo dobar (5), dobar (2), loš (1). Većini učesnika, nova
saznanja će doprineti mnogo u budućem radu i velika većina želi da se sličan
sastanak ponovi. Predavači su ocenjeni prosečnim skorom u rasponu od 4,36 do
4,82 na skali od 1 do 5.
Na ovom sastanku, učesnici su dobili radni materijal - predavanja u formi knjige
lecture handouts-a.
Sastanak je podržan od farmaceutskih kompanija: Janssen-Cilag, InpharmMolteni, Merck d.o.o. Ove kompanije su priredile i izložbu u prostoru ispred
amfiteatra.
Prema mišljenju učesnika i oceni samih predavača, sastanak je ispunio svoj cilj,
a gostoljubivi Niš i vreme provedeno zajedno, ostaće svima u trajnoj uspomeni.
21
Kalendar doga|đaja
January 29-30, 2010,
Dublin, Ireland
Pain in Women:Second Annual
Scientific Meeting of the Faculty
of Pain Medicine, College
of Anaesthetists of Ireland,
Incorporating the National
Maternity Hospital Charter Day
Lecture. The conference will be
a two day event featuring many
international speakers who will
give plenary lectures on various
topics relating to pain. Click here
to view the program. Contact:
Brian Deegan of M+C Events.
Tel: +1-665 0300;
Email: [email protected];
Web: www.mandcgroup.ie
April 13–16, 2010,
Manchester, UK
2010 Annual Scientific Meeting
of the British Pain Society (IASP
Chapter). Info: British Pain Society,
Third Floor, Churchill House, 35
Red Lion Square, London WC1R
4SG, United Kingdom
Tel: 4-020-7269-7840
Fax: 44-020-7831-0859
E-mail: meetings@
britishpainsociety.org;
Web: www.britishpainsociety.org
May 27–30, 2010,
Athens, Greece
Third International Congress
on Neuropathic Pain. Sponsor:
IASP SIG on Neuropathic Pain.
Congress Secretariat: Kenes
International, 1-3 rue de
Chantepoulet, P.O. Box 1726,
CH-1211 Geneva 1 Switzerland.
Tel: +41 22 908 0488
Fax: +41 22 732 2850;
E-mail: [email protected]
Web: www.kenes.com/neuropathic
June 9-12, 2010,
Glasgow, UK
6th EAPC Research Congress of
the European Association for
Palliative Care (EAPC). Info: Heidi
Blumhuber, European Association
for Palliative Care, EAPC Onlus,
Istituto Nazionale dei Tumori,
20133 Milano, Italy.
E-mail: Heidi.Blumhuber@
istitutotumori.mi.it;
Web: www.eapcnet.org/
Research2010
August 29 – September 2, 2010,
Montreal, Canada
13th WORLD CONGRESS ON
PAIN®. Palais des Congrès de
Montréal. Sponsor: International
Association for the Study of Pain®
(IASP®).
Info: IASP Secretariat, 111 Queen
Anne Ave N, Suite 501, Seattle,
WA 98109-4955, USA.
Tel: 206-283-3011
Fax: 206-283-9403
E-mail: [email protected]
Web: www.iasp-pain.org/Montreal
CIP - Katalogizacija u publikaciji - Narodna Biblioteka Srbije, Beograd
22
Vesti
JUBILARNI
5. SIMPOZIJUM
O BOLU, GODIŠNJI
SASTANAK ITBS
Beograd,
14. i 15. maj 2010.
U organizaciji Odeljenja
anestezije KBC Bežanijska kosa
i Udruženja naših lekara u Velikoj Britaniji «Medicus» do sada
je održano 4 simpozijuma o
bolu pod pokroviteljstvom
Udruženja za istraživanje i tretman bola Srbije i Društva anesteziologa Srbije.
Peti, jubilarni Simpozijum, koji će istovr emeno biti
i Godišnji sastanak Udruženja,
održaće se 14. i 15. maja 2010.
godine u Beogradu. Glavne
teme će biti muskulo-skeletni
bol, psihološko-psihijatrijski
aspekti bola, interventne procedure u terapiji bola i novine u
terapiji bola. Dizajn Simpozijuma je zamišljen tako da će biti
predavanja ex catedram, okrugli stolovi i poster prezentacije. Predavači će biti eminentni
stručnjaci iz Engleske (London,
Kent) i Srbije (Beograd, Novi
Sad). Detaljne informacije o
ovom događanju će biti na
veb-sajtu: www.pain-belgrade.
info. Prijave za učešće na Simpozijumu i za slanje abstrakta
će se vršiti preko e-maila: [email protected]
www.iasp-pain.org/GlobalYear/MSP
®
Download

Naučni program i teme