Biblioteka
Izve{taji
3
Biblioteka
Izve{taji
LJUDSKA PRAVA U JUGOSLAVIJI 1999.
PRAVO I PRAKSA U SAVEZNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI I
ME\UNARODNI STANDARDI LJUDSKIH PRAVA
Urednik
Vojin Dimitrijevi}
Izdava~
Beogradski centar za ljudska prava
Za izdava~a
Vladan Joksimovi}
Korektor
Jasna Alibegovi}
Fotografija na koricama
Milan Aleksi}
Tehni~ki urednik
Mirko Mili}evi}
ISBN 86--7202--029--4
Tira`
400
[tampa
Dosije, Beograd
LJUDSKA PRAVA
U JUGOSLAVIJI 1999.
PRAVO I PRAKSA U SAVEZNOJ REPUBLICI
JUGOSLAVIJI I ME\UNARODNI STANDARDI
LJUDSKIH PRAVA
Beogradski centar za ljudska prava
Beograd, 2000
CIP -- Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
341.231.14 (497.1) "1999"
LJUDSKA prava u Jugoslaviji 1999. : pravo i praksa u
Saveznoj Republici Jugoslaviji i me|unarodni standardi
ljudskih prava / [urednik Vojin Dimitrijevi}]. -- Beograd :
Beogradski centar za ljudska prava, 2000 (Beograd : Dosije). -322 str. ; 20 cm. -- (Biblioteka Izve{taji / [Beogradski centar
za ljudska prava] ; 3)
Tira` 400.
ISBN 86--7202--029--4
a) Prava ~oveka -- Jugoslavija (SR) -- 1999
ID = 82258956
Sadr`aj
Skra}enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
13
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
17
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
19
I LJUDSKA PRAVA U PRAVNIM PROPISIMA . . .
27
1. Ljudska prava u pravnom poretku . . . . . . . . . .
27
1.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.2. Ustavne odredbe o ljudskim pravima . . . . . . . . . . .
1.3. Me|unarodna ljudska prava i SR Jugoslavija . . . . . .
2. Pravo na delotvoran pravni
lek za kr{enje ljudskih prava . . . . . . . . . . . . .
27
28
29
31
2.1. Redovni pravni lekovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
2.2. Ustavna `alba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
3. Ograni~enja i derogacija ljudskih prava . . . . . . .
36
3.1. Op{ta i fakultativna ograni~enja . . . . . . . . . . . . .
36
3.1.1. Op{ta ograni~enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.1.2. Fakultativna ograni~enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
36
38
3.2. Odstupanja (derogacije) u vreme
,,izvanredne op{te javne opasnosti’’ . . . . . . . . . . .
38
3.2.1.
3.2.2.
3.2.3.
3.2.4.
Op{te . . . . . . . . . . . . . . . . .
Derogacije u vreme ratnog stanja . .
Vanredno stanje . . . . . . . . . . .
Ograni~enja ljudskih prava za vreme
ratnog stanja u SRJ 1999. godine . .
. . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . .
38
39
42
. . . . . . . . . . . . .
43
4. POSEBNA PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.1. Zabrana diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . .
5
46
46
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
4.1.1. Op{te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.1.2. Primeri diskriminacije u jugoslovenskim zakonima . . . . .
46
49
4.1.2.1. Promet nepokretnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.1.2.2. Neka krivi~na dela protiv dostojanstva li~nosti i morala . . .
4.1.2.3. Izbeglice i dr`avljanstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
49
50
50
4.2. Pravo na `ivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
52
4.2.1.
4.2.2.
4.2.3.
4.2.4.
4.2.5.
Op{te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Krivi~no zakonodavstvo . . . . . . . . . . .
Poba~aj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Postupak u vezi sa smrtnom kaznom . . . .
Upotreba prinude od strane dr`avnih organa
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
4.3. Zabrana mu~enja, ne~ove~nog ili
poni`avaju}eg postupanja ili ka`njavanja . . . . .
4.3.1.
4.3.2.
4.3.3.
4.3.4.
Op{te . . . . . . . . . . . . . . . .
Krivi~na odgovornost . . . . . . . .
Krivi~ni postupak i izvr{enje kazni
Upotreba prinude od strane policije
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
52
54
55
56
57
58
.
.
.
.
4.4. Pravo na slobodu i bezbednost li~nosti
i postupanje s licima li{enim slobode . . . . . . .
58
60
63
64
65
4.4.1. Pravo na slobodu i bezbednost li~nosti . . . . . . . . . . . .
65
4.4.1.1. Zabrana samovoljnog hap{enja i li{enja slobode . . . . .
4.4.1.2. Pravo na obave{tenje o razlozima hap{enja i o optu`bi .
4.4.1.3. Izvo|enje pred sudiju u najkra}em roku i pravo
na su|enje ili osloba|anje u razumnom roku . . . . . . .
4.4.1.4. Pravo na `albu sudu zbog li{enja slobode . . . . . . . .
4.4.1.5. Pravo na naknadu {tete zbog nezakonitog li{enja slobode
. .
. .
66
68
. .
. .
. .
69
71
72
4.4.2. Postupanje s licima li{enim slobode . . . . . . . . . . . . . .
73
4.4.2.1. Obaveza ~ove~nog postupanja i po{tovanja dostojanstva . .
4.4.2.2. Razdvajanje okrivljenih i optu`enih, maloletnika i odraslih .
4.4.2.3. Kazneno-popravni re`im . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
73
75
76
4.5. Pravo na pravi~no su|enje . . . . . . . . . . . . .
77
4.5.1. Nezavisnost i nepristrasnost sudova . . . . . . . . . . . . . .
4.5.2. Pravi~nost i javnost rasprave . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.5.2.1. Pravi~nost rasprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.5.2.2. Javnost rasprave i javnost presude . . . . . . . . . . . . . .
6
78
80
80
82
Sadr`aj
4.5.3. Garantije optu`enima za krivi~na dela . . . . . . . . . . . . .
4.5.3.1. Pretpostavka nevinosti . . . . . . . . . . . . . . . .
4.5.3.2. Obave{tenje o optu`bi, bez odlaganja
i na jeziku koji optu`eni razume . . . . . . . . . .
4.5.3.3. Dovoljno vremena i mogu}nosti za pripremu
odbrane i pravo na kontakt s braniocem . . . . . .
4.5.3.4. Pravo na su|enje bez nepotrebnog odugovla~enja .
4.5.3.5. Zabrana su|enja in absentia i pravo na odbranu . .
4.5.3.6. Pravo na pozivanje i ispitivanje svedoka . . . . . .
4.5.3.7. Pravo na prevodioca . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.5.3.8. Zabrana samooptu`ivanja . . . . . . . . . . . . . .
4.5.3.9. Poseban tretman maloletnika u krivi~nom postupku
4.5.3.10. Pravo na `albu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.5.3.11. Pravo na od{tetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.5.3.12. Ne bis in idem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
84
. . . . .
84
. . . . .
84
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
85
86
86
88
88
88
89
91
90
90
4.6. Pravo na za{titu privatnog `ivota,
porodice, stana i prepiske . . . . . . . . . . . . .
91
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
4.6.1. Privatnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.6.1.1. Pristup li~nim podacima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.6.1.2. Seksualna autonomija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.6.1.3. Krivi~na za{tita privatnog `ivota . . . . . . . . . . . . . . .
4.6.2. Stan (dom) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.6.3. Prepiska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.6.4. ^ast i ugled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.7. Pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti . .
91
92
92
93
93
94
95
96
4.8. Sloboda izra`avanja . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
4.8.1. Op{te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
4.8.2. Ograni~enja slobode medija novim propisima
u Republici Srbiji donetim krajem 1998. godine . . . . . . . 102
4.8.3. Osnivanje i rad elektronskih medija . . . . . . . . . . . . . . 104
4.8.3.1.
4.8.3.2.
4.8.3.3.
4.8.3.4.
4.8.3.5.
Dobijanje frekvencije na kori{}enje . . . . . . . . . . . . .
Osnivanje preduze}a za obavljanje radiodifuzne delatnosti
Dozvola za pribavljanje i rad radio i TV stanice . . . . .
Osnivanje javnog glasila (radio ili TV programa) . . . . .
Registracija javnog glasila . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
105
106
106
107
107
4.8.4. Odredbe krivi~nih zakona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
7
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
4.8.5. Zabrana propagande rata i pozivanja
na nacionalnu, rasnu ili versku mr`nju . . . . . . . . . . . . 111
4.9. Pravo na slobodu mirnog okupljanja . . . . . . . . 114
4.9.1. Op{te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
4.9.2. Zabrana javnog skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
4.10. Sloboda udru`ivanja . . . . . . . . . . . . . . . . 118
4.10.1.
4.10.2.
4.10.3.
4.10.4.
Op{te . . . . . . . . . .
Registracija i prestanak
Udru`ivanje stranaca .
Ograni~enja . . . . . .
. . . . . . . . . . . . .
rada udru`enja gra|ana
. . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
4.10.4.1. Zabrana organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.10.4.2. Ostala ograni~enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
119
120
123
123
124
125
4.10.5. Ograni~enje slobode udru`ivanja pripadnika vojske i policije 126
4.10.6. Pravo na {trajk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
4.11. Pravo na mirno u`ivanje imovine . . . . . . . . . 131
4.11.1.
4.11.2.
4.11.3.
4.11.4.
Op{te . . . . . . . . .
Eksproprijacija . . . .
Promet nepokretnosti
Nasle|ivanje . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
132
132
134
135
4.12. Prava pripadnika manjina . . . . . . . . . . . . . 136
4.13. Politi~ka prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
4.13.1. Op{te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
4.13.2. Aktivno i pasivno bira~ko pravo . . . . . . . . . . . . . . . 142
4.13.3. Izborni postupak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
4.13.3.1. Izborne komisije . . . . . . . . . .
4.13.3.2. Kontrola broja {tampanih glasa~kih
i ~uvanje izbornog materijala . . .
4.13.3.3. Razlozi za poni{tavanje izbora . .
4.13.3.4. Pravni lekovi . . . . . . . . . . . .
. . . .
listi}a
. . . .
. . . .
. . . .
. . . . . . . . . .
143
. . . . . . . . . .
. . . . . . . . . .
. . . . . . . . . .
144
144
145
4.14. Posebna za{tita porodice i deteta . . . . . . . . . 146
4.14.1. Za{tita porodice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
4.14.2. Brak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
4.14.3. Posebna za{tita deteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
8
Sadr`aj
4.14.3.1.
4.14.3.2.
4.14.3.3.
4.14.3.4.
,,Mere za{tite... koje zahteva polo`aj maloletnika’’ .
Za{tita maloletnika u krivi~nom pravu i postupku .
Ime deteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dr`avljanstvo deteta . . . . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
149
150
152
152
4.15. Dr`avljanstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
4.15.1. Op{te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
4.15.2. Re{avanje problema dr`avljanstva
nastalih raspadom biv{e SFRJ . . . . . . . . . . . . . . . . 154
4.15.3. Sticanje jugoslovenskog dr`avljanstva . . . . . . . . . . . . 155
4.16. Sloboda kretanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
4.16.1. Op{te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
4.16.2. Ograni~enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
4.16.2.1. Posebna taksa za izlazak iz zemlje . . . . . . . . . . . . . .
157
4.17. Ekonomska i socijalna prava . . . . . . . . . . . 159
4.17.1.
4.17.2.
4.17.3.
4.17.4.
4.17.5.
Pravo
Pravo
Pravo
Pravo
Pravo
na
na
na
na
na
rad . . . . . . . . . . . . . . . .
pravedne i povoljne uslove rada
socijalno obezbe|enje . . . . .
za{titu porodice . . . . . . . . .
zdravlje . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
159
160
163
168
172
5. Zaklju~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
II LJUDSKA PRAVA U PRIMENI . . . . . . . . . . . 179
1. Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
1.1.
1.2.
1.3.
1.4.
Istra`iva~ka gra|a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Doma}a {tampa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Izve{taji doma}ih nevladinih organizacija . . . . . . . .
Izve{taji me|unarodnih organizacija . . . . . . . . . . .
180
180
183
183
2. Posebna prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
2.1. Zabrana diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
2.1.1. Masovna proterivanja i ostali oblici
diskriminacija po osnovu nacionalne pripadnosti . . . . . . . .
2.1.2. Diskriminacija po ostalim osnovama . . . . . . . . . . . . . . .
9
184
189
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
2.2. Pravo na `ivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
2.2.1. Pravo na `ivot u oru`anim sukobima . . . . . . . . . . . . . . .
2.2.2. Ubistva s politi~kom pozadinom . . . . . . . . . . . . . . . . .
192
197
2.3. Zabrana mu~enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
2.3.1. Sukob na Kosovu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.3.2. Ostali slu~ajevi mu~enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
200
203
2.4. Pravo na slobodu i bezbednost li~nosti i
postupanje s licima li{enim slobode . . . . . . . . . . . 204
2.4.1. Policijske i sudske zloupotrebe pritvora . . . . . . . . . . . . .
2.4.2. Otmice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
204
206
2.5. Pravo na pravi~no su|enje . . . . . . . . . . . . . . . . 207
2.5.1.
2.5.2.
2.5.3.
2.5.4.
Su|enja kosovskim Albancima . . . . . . . . . . .
Su|enja Srbima na Kosovu . . . . . . . . . . . . .
Postupci pred vojnim sudovima . . . . . . . . . .
Sudski procesi protiv u~esnika opozicionih protesta
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
208
211
212
214
2.6. Pravo na za{titu privatnog `ivota,
porodice, stana i prepiske . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
2.7. Pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti . . . . . 217
2.8. Sloboda izra`avanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
2.8.1.
2.8.2.
2.8.3.
2.8.4.
2.8.5.
Primena Zakona o informisanju . . . . . . .
Sloboda {tampe u vreme intervencije NATO
Dr`avni elektronski mediji . . . . . . . . . .
Ometanje rada privatnih medija . . . . . . .
Akademske slobode . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
218
223
225
226
230
2.9. Sloboda mirnog okupljanja . . . . . . . . . . . . . . . . 231
2.9.1. Ograni~enja u vreme ratnog stanja . . . . . . . . . . . . . . . .
2.9.2. Opozicioni protesti posle okon~anja bombardovanja . . . . . .
2.9.3. Skupovi nepoliti~kog karaktera . . . . . . . . . . . . . . . . . .
231
232
234
2.10. Sloboda udru`ivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234
2.11. Pravo na mirno u`ivanje imovine . . . . . . . . . . . . 236
2.11.1. Sukob na Kosovu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.11.2. Preuzimanje privatnog vlasni{tva od strane dr`ave . . . . . . .
236
237
2.12. Prava pripadnika manjina . . . . . . . . . . . . . . . . 238
2.12.1.
2.12.2.
2.12.3.
2.12.4.
2.12.5.
Sukob na Kosovu . . .
Muslimani u Sand`aku .
Bugari . . . . . . . . . .
Vlasi . . . . . . . . . .
Manjine u Vojvodini . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
238
239
240
240
241
2.13. Politi~ka prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242
2.14. Posebna za{tita porodice i deteta . . . . . . . . . . . . 245
10
Sadr`aj
2.14.1.
2.14.2.
2.14.3.
2.14.4.
2.14.5.
Pravo na socijalno obezbe|enje . . . . . . . . . . .
Pravo na osnovno obrazovanje . . . . . . . . . . .
Pravo na slobodu mi{ljenja, savesti i veroispovesti
Postupanje prema HIV pozitivnom detetu . . . . .
U~e{}e dece kao dobrovoljaca u Vojsci Jugoslavije
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
246
246
247
248
249
2.15. Pravo na dr`avljanstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
2.16. Sloboda kretanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250
2.17. Ekonomska i socijalna prava . . . . . . . . . . . . . . 251
III GLAVNI PROBLEMI ---- 1999. . . . . . . . . . . . 254
1. Oru`ana intervencija
Severnoatlanskog pakta (NATO) . . . . . . . . . . . 254
1.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254
1.2. Ukidanja ljudskih prava u SR Jugoslaviji
tokom vojne intervencije NATO . . . . . . . . . . . . . 257
1.2.1.
1.2.2.
1.2.3.
1.2.4.
1.2.5.
1.2.6.
1.2.7.
Merila za procenu derogacije . . . . . . . . . . .
Pravo na slobodu i bezbednost li~nosti . . . . . .
Pravo na pravi~no su|enje . . . . . . . . . . . .
Pravo na za{titu privatnog `ivota, porodice, stana
Sloboda izra`avanja . . . . . . . . . . . . . . . .
Pravo na slobodu mirnog okupljanja . . . . . . .
Sloboda kretanja . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . .
. . . . . .
. . . . . .
i prepiske
. . . . . .
. . . . . .
. . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
257
257
260
261
262
263
265
1.3. Zaklju~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
1.4. Mediji o intervenciji NATO . . . . . . . . . . . . . . . 267
1.4.1. Srbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.4.2. Crna Gora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
267
269
2. Stanje na Kosovu i Metohiji . . . . . . . . . . . . . 270
2.1.
2.2.
2.3.
2.4.
Verifikaciona misija OEBS za Kosovo . . . . . . . . . .
Slu~aj Ra~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pregovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Predlog tzv. Sporazuma iz Rambujea
i predlozi srpskih vlasti . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.5. Kr{enja ljudskih prava na Kosovu
za vreme vojne intervencije NATO . . . . . . . . . . .
2.6. Mirovni plan, me|unarodna uprava, razoru`anje . . . .
2.7. Organizacija vlasti na Kosovu . . . . . . . . . . . . . .
11
270
271
273
274
280
281
283
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
2.8. Stanje ljudskih prava posle 10. juna 1999. . . . . . . . . 287
3. Polo`aj izbeglica i raseljenih lica . . . . . . . . . . 290
3.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290
3.2. Izbeglice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291
3.2.1.
3.2.2.
3.2.3.
3.2.4.
Pravni polo`aj izbeglica
Integracija . . . . . . .
Repatrijacija . . . . . .
Preseljenje . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
291
291
291
292
3.3. Raseljena lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292
3.3.1. Pravni polo`aj raseljenih lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3.2. Stvarni polo`aj raseljenih lica . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3.3. Stav javnosti i vlasti Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . .
292
294
296
3.4. Zaklju~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298
4. Me|unarodni krivi~ni tribunal
za biv{u Jugoslaviju (Ha{ki tribunal) . . . . . . . . 298
4.1.
4.2.
4.3.
4.4.
4.5.
Kadrovske promene u toku 1999.
Optu`nice . . . . . . . . . . . . .
Postupci i presude . . . . . . . . .
Zahtevi za pokretanje postupka . .
Reakcije u SR Jugoslaviji . . . . .
.
.
.
.
.
. .
. .
. .
. .
. .
.
.
.
.
.
. . . . . . . .
. . . . . . . .
. . . . . . . .
. . . . . . . .
. . . . . . . .
298
299
303
306
307
Dodatak I ---- Najva`niji ugovori o ljudskim pravima
koji obavezuju SRJ . . . . . . . . . . . 313
Dodatak II ---- Indeks saveznih i republi~kih propisa
koji se pominju u ovoj knjizi . . . . . . 315
Ustavi . . . . . .
Savezni propisi .
Propisi Republike
Propisi Republike
. . . . . . .
. . . . . . .
Srbije . . .
Crne Gore
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
315
315
317
320
Dodatak III ---- Uredbe Misije Ujedinjenih nacija
na Kosovu . . . . . . . . . . . . . . . . 322
12
Skra}enice
A19
AI
ANEM
CAA
CoE
Crna Gora
dok. UN
EKPS
FHP
HO
Article 19
Amnesty International
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija
Centar za antiratnu akciju
Savet Evrope
Republika Crna Gora
dokumenat Ujedinjenih nacija
Evropska konvencija za za{titu ljudskih prava i osnovnih
sloboda od 4. novembra 1950.
Fond za humanitarno pravo
Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji
HRW
Human Rights Watch
ICTY
Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju
JUKOM
KFOR
KVM
KZ
LCHR
Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava
Me|unarodne vojne snage na Kosovu
Kosovska verifikaciona misija
Krivi~ni zakon
Lawyers Committee for Human Rights
MOR
Me|unarodna organizacija rada
MUP
Ministarstvo unutra{njih poslova
NATO
Severnoatlantski pakt
OEBS
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju
,,OVK’’
PESK
,,Oslobodila~ka vojska Kosova’’
Me|unarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim
pravima od 16. decembra 1966.
13
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
PGP
PZ
RTS
SFRJ
Sl. glasnik
Sl. list
SR CG
Srbija
Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima od
16. decembra 1966.
Porodi~ni zakon Republike Crne Gore
Radio televizija Srbije
Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija
Slu`beni glasnik
Slu`beni list
Socijalisti~ka Republika Crna Gora
Republika Srbija
SRJ
Savezna Republika Jugoslavija
SRS
Socijalisti~ka Republika Srbija
SUS
Savezni ustavni sud
UN
UNESKO
UNICEF
Univerzalna
deklaracija
Organizacija ujedinjenih nacija
Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu
(UNESCO)
Fond Ujedinjenih nacija za pomo} deci
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Rezolucija
Generalne skup{tine UN br. 217 A(III) od 10. decembra
1948.
UNHCR
Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNHCR
Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za ljudska prava
UNMIK
Ustav
Crne Gore
Ustav Srbije
Ustav SRJ
VJ
ZBPO
Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu
Ustav Republike Crne Gore od 13. oktobra 1992.
Ustav Republike Srbije od 28. septembra 1990.
Ustav Savezne Republike Jugoslavije od 27. aprila 1992.
Vojska Jugoslavije
Zakon o braku i porodi~nim odnosima
ZIKS
Zakon o izvr{enju krivi~nih sankcija
ZINP
Zakon o izboru narodnih poslanika
14
Skra}enice
ZKP
ZOE
Zakon o krivi~nom postupku
Zakon o eksproprijaciji
ZORO
Zakon o osnovama radnih odnosa SRJ
ZPPSL
Zakon o prinudnom poravnanju, ste~aju i likvidaciji
ZPUN
Zakon o posebnim uslovima prometa nepokretnosti
ZUP
Zakon o op{tem upravnom postupku
ZUS
Zakon o upravnom sporu
15
Predgovor
Izve{taj o stanju ljudskih prava u Saveznoj Republici Jugoslaviji
1999. godine izradili su saradnici Beogradskog centra za ljudska prava
u nastojanju da jugoslovenskoj i stranoj javnosti pru`e najva`nija
obave{tenja o tome kako se me|unarodno zajem~ena ljudska prava
po{tuju i stvarno u`ivaju u SRJ. @elja Centra bila je da istra`i {to vi{e
vidova u kojima se ljudska prava ispoljavaju, reguli{u, u`ivaju, ograni~avaju ili kr{e i najva`nije okolnosti koje na to uti~u.
Ovo je drugi izve{taj te vrste koji Centar objavljuje. On se mo`e
~itati s osloncem na prethodni, onaj za 1998, naro~ito ako se `eli
istra`iti poreklo zbivanja u 1999. godini.
Izve{taj je podeljen na tri dela.
U prvom se opisuju i analiziraju ustavni, zakonski i podzakonski
propisi koji se ti~u ljudskih prava i porede se s me|unarodnim standardima i obavezama koje SRJ ima po me|unarodnim ugovorima.
Ovaj deo po~iva na obimnoj gra|i prikupljenoj u Centru.
Drugi deo posve}en je praksi, tj. stvarnom u`ivanju ljudskih
prava u SRJ. Da bi se dala {to ta~nija slika, saradnici Centra se nisu
oslonili samo na sopstvena istra`ivanja, ve} su sistematski pratili sredstva javnog informisanja u SRJ i prikupili sve dostupne izve{taje
organizacija koje se bave ljudskim pravima, me|unarodnih i jugoslovenskih, vladinih i nevladinih. Obilje tako dobijenih podataka, ~esto
protivre~nih, nije uvek dozvoljavalo Centru da zauzme kategori~an
stav, ali su informacije i njihovi izvori verno preneseni da bi ~italac
mogao da stvori sopstvenu sliku.
Sveobuhvatan i temeljit izve{taj o stanju ljudskih prava tokom
jedne kalendarske godine ne mo`e se izraditi bez ukazivanja na {ire
probleme, koji uslovljavaju odnos prema pitanjima ljudskih prava.
Zato tre}i deo sadr`i sa`ete prikaze onih tema koje su izgledale najva`nije u tom pogledu. Oni se bave intervencijom Severnoatlantskog
pakta (NATO) protiv SR Jugoslavije, stanjem na Kosovu i Metohiji
17
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
pre i posle te intervencije, izbeglicama i raseljenim licima u SR Jugoslaviji i Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju.
Rad na izve{taju je po~eo 1. januara 1999. i zavr{en je 20.
januara 2000. Svi podaci za 1999. nisu bili dostupni pa se u nekim
delovima Izve{taja koriste informacije iz prethodne godine.
Centar zahvaljuje svim saradnicima na izradi Izve{taja, naro~ito
onima koji nisu iz njegovog sastava, na izuzetnom zalaganju i po`rtvovanju u ovom istra`iva~kom naporu.
Za materijalnu pomo} u izradi Izve{taja Centar izra`ava zahvalnost Ambasadi Finske u Jugoslaviji i svojim prijateljima koji su `eleli
da ostanu anonimni.
18
Uvod
Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) je zvani~no stvorena usvajanjem Ustava od 27. aprila 1992. Ipak, ona je, kao politi~ki savez
rukovodstava republika Srbije i Crne Gore, postojala i pre toga ---prakti~no tokom cele krize u Socijalisti~koj Federativnoj Republici
Jugoslaviji (SFRJ) i oru`anih sukoba na njenoj teritoriji. Pod uticajem
raznih dezintegrativnih procesa, SFRJ je i formalno nestala, ostavljaju}i iza sebe pet novih dr`ava: SRJ, Sloveniju, Hrvatsku, Makedoniju
i Bosnu i Hercegovinu.
Bez obzira na sporove oko toga je li SRJ u kontinuitetu s
prethodnom dr`avom,1 ona je svakako jedan od njenih sukcesora, pa
je prema tome obavezuju svi me|unarodni ugovori o ljudskim pravima
koje je ratifikovala SFRJ. Njih nije bilo malo, ali nije zabele`en
nijedan slu~aj kada je neki sud ili drugi dr`avni organ u SFRJ primenio
me|unarodni propis u praksi, iako je to po ustavu bilo mogu}e.
SFRJ je bila ,,socijalisti~ka’’ dr`ava, u kojoj je postojala ne{to
mek{a varijanta ,,realnog socijalizma’’ ---- marksizam je bio zvani~na
dr`avna ideologija, dok je komunisti~ka partija (Savez komunista Jugoslavije) imala monopol u vo|enju svih dr`avnih poslova. Podela
vlasti nije postojala ni formalno. U takvoj, partijskoj, dr`avi, pravo nije
moglo da igra bitnu ulogu i bilo je podre|eno politi~kim odlukama
partijskog vrha, koji je personalno i funkcionalno bio isprepleten s
formalnom dr`avnom strukturom.
Svi sukcesivni ustavi SFRJ (kao i njenih federalnih jedinica)
proklamovali su prava ljudi i gra|ana, koja su se lako mogla ograni~iti
zakonima i podzakonskim aktima ili jednostavno ignorisati u praksi.
Uz to, ustavi nisu sadr`ali potpun katalog ljudskih prava, na ~ije je
1
Spor oko toga da li se SFRJ raspala ili je u pitanju bilo otcepljenje ~etiri federalne
jedinice (Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine) jo{ uvek traje.
Sve vlade SRJ su stajale na ovom drugom stanovi{tu i insistirale na pravnom
kontinuitetu izme|u SFRJ i SRJ.
19
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
po{tovanje SFRJ bila obavezana ratifikovanim me|unarodnim ugovorima. Poslanici u poslednjem sazivu skup{tine SFRJ, koji su skoro svi
bili i ~lanovi Saveza komunista Jugoslavije, priznali su i sami ovu
manjkavost va`e}eg Ustava: Savezno ve}e skup{tine je 16. maja 1990.
utvrdilo nacrt ustavnih amandmana, kojima je, izme|u ostalog, trebalo
da se u Ustav unesu garantije nekih do tada neproklamovanih ljudskih
prava, kao {to su npr. sloboda savesti i veroispovesti, pravo na privatnu
svojinu i privatnu sferu, zabrana diskriminacije na osnovu politi~kih
uverenja i socijalnog porekla, pa ~ak i zabrana torture!2 Ipak, do
izmena i dopuna Ustava nije do{lo, po{to nije bio ispunjen uslov da
sve republike podr`e amandmane.
SFRJ je, me|utim, u`ivala glas ,,slobodnije’’ dr`ave od ideolo{ki
joj bliskih ,,socijalisti~kih’’ zemalja. To naro~ito va`i za vreme posle
1948, kada se zbio sukob Komunisti~ke partije Jugoslavije i njenog
vo|e, Josipa Broza Tita, s me|unarodnim vrhom komunisti~kog pokreta, oli~enim u Informativnom birou komunisti~kih partija (nasledniku
Kominterne) i generalnom sekretaru Komunisti~ke partije SSSR, Josifu
Staljinu. Tada je re`im u Jugoslaviji pokazao ~vrstinu u svom otporu
celokupnom socijalisti~kom bloku, ali je vremenom, suo~en s izazovom
svog legitimiteta, po~eo da sni`ava nivo represije, pa ~ak i da prihvata
neke liberalne reforme.3 Liberalizacija se nije odnosila na u`u politi~ku
sferu, ali su nove mere u oblasti ekonomije i uprave prakti~no zna~ile
napu{tanje ideolo{kog dogmatizma i slabljenje centralne birokratije.
Ovo se odra`avalo i na ljudska prava. U drugoj polovini sedme decenije
ograni~ena je svemo} politi~ke policije. Gra|ani SFRJ su po~eli lak{e
da dobijaju paso{e, bez potrebe da tra`e izlazne vize. Ipak, komunisti~ka
vlast izlazak iz zemlje jo{ nije priznavala kao ljudsko pravo, na {ta je
bila obavezna po Me|unarodnom paktu o gra|anskim i politi~kim
pravima, koji je ratifikovala 1971.
2
3
Nacrt amandmana na Ustav SFRJ, Skup{tinski pregled, br. 406, Beograd, 21. maj
1990.
Uz sukob s Kominternom vezan je surov progon simpatizera SSSR i Staljina. Bez
ikakvog su|enja hiljade ljudi su upu}ene na izdr`avanje ,,administrativne mere’’
internacije na izolovanim ostrvima u Jadranskom moru (me|u kojima je najpoznatiji Goli Otok).
20
Uvod
Kao ~lan-osniva~ Pokreta nesvrstanosti, grupacije koja je neko
vreme igrala va`nu ulogu u me|unarodnim odnosima, SFRJ je imala
ve}i uticaj u Ujedinjenim nacijama i drugim univerzalnim organizacijama od onoga koji bi joj po veli~ini i mo}i pripadao. Njeni odnosi s
,,kapitalisti~kim’’ Zapadom, ,,socijalisti~kim’’ Istokom i ,,nesvrstanim’’
Jugom bili su u poslednjim decenijama njenog trajanja dobri, {to joj
je omogu}ilo da igra aktivnu diplomatsku ulogu. Jedna od povoljnih
posledica za njene dr`avljane bili su sporazumi o ukidanju viza sa
skoro svim zemljama sveta.4
Poslednji Ustav SFRJ, onaj od 1974, u skladu sa `eljom da se
favorizuje ,,radni~ka klasa’’, podelio je dr`avljane SFRJ na ,,radne
ljude’’ i ,,gra|ane’’, pri ~emu je samo prva kategorija mogla da u`iva
sva proklamovana prava. Sistem socijalisti~kog samoupravljanja, kome
je ina~e taj Ustav bio posve}en vi{e no bilo ~emu drugome, nije
oslobodio ,,radne ljude’’ u odnosu na partijsku vlast, ali im je dopu{tao
odre|eni stepen saodlu~ivanja na radnom mestu. Nekonformisti~ki iskazi obi~nih ljudi, ~ak i prekori pretpostavljenima, koje je postavljao
Savez komunista, nisu po pravilu dovodili do te{kih posledica i krivi~nog gonjenja. Me|utim, sistem je strogo vodio ra~una o delovanju
intelektualne elite, koju je i ekonomski sputavao dr`avnim vlasni{tvom
nad medijima, izdava~kim i filmskim preduze}ima, pozori{tima, univerzitetima i nau~nim ustanovama. Otpor intelektualaca suzbijao se i
policijskim zastra{ivanjem i drugim drasti~nim sredstvima, kakvo je
bilo otpu{tanje univerzitetskih nastavnika posle studentskih protesta
1968. godine. ,,Verbalni delikt’’, odnosno ~lan Krivi~nog zakonika koji
je inkriminisao svaku izjavu koja bi mogla da ,,uznemiri javnost’’,
ukinut je tek 1988. godine (vidi I.4.8.4).
Sama pomisao na obrazovanje opozicionih stranaka bila je opasna. U obra~unu s ljudima koji su poku{avali da se politi~ki organizuju
vlast nije birala sredstva: ,,disidenti’’ su se sve vreme hapsili i ka`njavali. Sloboda nepoliti~kog udru`ivanja bila je sku~ena, pa ~ak i formalno zavisna od Komunisti~ke partije, tj. njene transmisije u vidu Narod4
Kada su izbili oru`ani sukobi u Sloveniji i Hrvatskoj, ova okolnost je olak{ala
mnogim gra|anima SFRJ da potra`e uto~i{te u inostranstvu.
21
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
nog fronta (kasnije Socijalisti~kog saveza radnog naroda), bez ~ijeg se
odobrenja nijedno udru`enje gra|ana nije moglo registrovati. Izbori su
bili prazan ritual. Ustavom od 1974. godine izbori su i pravno izgubili
zna~aj time {to su prestali da budu neposredni i zamenjeni su vi{estepenim ,,delegatskim’’ izbornim sistemom.
Opisivanje uzroka krize koja je nastala u SFRJ i dovela do
njenog kraja nije predmet ovog Izve{taja. ^italac bi ipak trebalo da
vodi ra~una da su pri kraju postojanja ove dr`ave, a naro~ito u oru`anim sukobima koji su izbili 1991. godine, osnovna ljudska prava
opasno ugro`avali i kr{ili svi politi~ki akteri, od onih koji su se izdavali
za dr`avne organe pa do raznih kriminalnih grupa, koje su svoja dela
poku{avale da oplemene tobo`njim ratovanjem za nacionalne interese
ili za oslobo|enje nekog od jugoslovenskih naroda. Niko od osumnji~enih prekr{ilaca humanitarnog prava, ~ija su pravila bila uzorno
inkorporisana u Krivi~ni zakon SFRJ i vojna uputstva za postupanje u
oru`anim sukobima, nije ozbiljno krivi~no gonjen ni u jednoj dr`avi
nastaloj na tlu SFRJ, pa ni u SRJ.
U poslednjem periodu, koji zapo~inje zao{travanjem politi~ke
krize u SFRJ, u Srbiji i Crnoj Gori su odlu~uju}u politi~ku ulogu imale
komunisti~ke partije, odnosno njihovi sukcesori: Socijalisti~ka partija
Srbije (SPS) i Demokratska partija socijalista (DPS) u Crnoj Gori. Iako
su obe partije poricale vezu s komunisti~kom pro{lo{}u, i dalje je malo
ljudi u saveznoj i republi~kim vlastima koji nisu bili funkcioneri SKJ
pre 1992. godine. Komunisti~ki indoktrinirana Jugoslovenska narodna
armija (JNA) tako|e je promenila ime u Vojsku Jugoslavije i progla{ena je apoliti~nom, ali je ostala odana vladaju}em komunisti~ko-nacionalisti~kom projektu i nepromenjena u pogledu vi{eg kadra, sem {to
su iz njega iza{li ili su udaljeni mnogi pripadnici nesrpske i necrnogorske narodnosti a kasnije i oficiri koji su izgledali politi~ki nepo}udni.
Prvi znakovi ozbiljnijeg razila`enja me|u biv{im komunistima
pojavili su se tek 1996. u Crnoj Gori, da bi u idu}oj godini doveli do
otvorenog rascepa u vladaju}oj DPS. Iz sukoba je kao pobednik iza{lo
reformsko krilo, predvo|eno Milom \ukanovi}em; ono je preuzelo
22
Uvod
vlast u Crnoj Gori i stupilo u koaliciju s crnogorskim opozicionim
strankama sli~ne orijentacije. Rasplet unutarpartijskog konflikta u DPS
i promena politi~kih prilika u Crnoj Gori brzo su doveli do sukoba
izme|u vlade te federalne jedinice, na jednoj strani, i vlade Srbije i
savezne vlade (koja je u 1999. godini jo{ uvek bila pod kontrolom SPS
i predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a), na drugoj strani. Zao{travanje tog sukoba obele`ilo je i celu 1999. godinu. U Crnoj Gori su sve
~e{}i zahtevi da se raspi{e referendum o daljem ostajanju te republike
u SRJ, na koje predstavnici vladaju}ih stranaka u Srbiji i Jugoslaviji
odgovaraju pretnjama vanrednim stanjem.
Savezna vlast i vlast u Srbiji u rukama su koalicije triju politi~kih stranaka: dve od njih (Socijalisti~ka partija Srbije ---- SPS i
Jugoslovenska levica ---- JUL) nominalno pripadaju levici a tre}a (Srpska radikalna stranka) izja{njava se kao krajnja desnica. Saveznik na
saveznom nivou je crnogorska Socijalisti~ka narodna partija, nastala
od otcepljenih ~lanova DPS. ^ak je i predsednik vlade SRJ, Momir
Bulatovi}, iz redova DPS, iako je ta stranka izgubila izbore u Crnoj
Gori. U ve}ini gradova u Srbiji lokalnu vlast imaju opozicione stranke,
~lanice biv{e koalicije ,,Zajedno’’. Za ovakav ishod lokalnih izbora
zaslu`ne su masovne demonstracije gra|ana u zimu 1996/1997. protiv
manipulisanja rezultatima lokalnih izbora. Posle velikog opiranja i
primene nasilja nad demonstrantima vlast je posredno priznala neispravnost izbora dono{enjem posebnog zakona, kojim je Narodna skup{tina Srbije priznala privremene rezultate izbora kao kona~ne. Ovi
postupci oja~ali su sumnje u ispravnost svih ranijih i kasnijih glasanja
u SRJ, izuzev onih u Crnoj Gori 1997. godine, jedinih koje su pozitivno ocenili nezavisni posmatra~i iz zemlje i inostranstva.
Vlast i ve}ina politi~kih stranaka u SRJ na re~ima su pobornici
ljudskih prava, ali su od po~etka sukoba u SFRJ optere}eni potrebom
da se nacionalno-patriotski predstave i legitimi{u. Zato su za njih od
prvenstvene va`nosti kolektivna prava srpskog naroda, ~ije je ostvarenje navodno preduslov za u`ivanje individualnih prava. Isto se odnosi
i na politi~ke stranke etni~kih manjina, ~ija je glavna tema pravo na
samoopredeljenje, koje treba da dovede do nezavisnosti (Albanci) ili
23
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
do obimne autonomije, teritorijalne ili personalne (druge manjinske
stranke). Kao i u drugim evropskim zemljama u tranziciji, i u SRJ je
o~igledna nesposobnost ve}ine politi~kih stranaka da u svoje redove
privuku pripadnike razli~itih etni~kih grupa, ve}inskih i manjinskih. To
predstavlja svojevrsno osiroma{enje politi~kog `ivota, po{to pripadnici
naroda koji nisu ve}inski ne mogu da ulaze u velike stranke (koje su
srpske ili crnogorske), a u manjinskim moraju da se opredeljuju samo
po etni~koj pripadnosti, a ne po stvarnim politi~kim naklonostima i
interesima.
SRJ je ostala etni~ki nehomogena zemlja. Prema rezultatima
poslednjeg popisa (1991) SRJ ima 10.394.026 stanovnika, od kojih su
7.023.814 Srbi i Crnogorci (67,5%), a ostali Albanci, Ma|ari, Muslimani, Romi, Slovaci i pripadnici drugih etni~kih grupa. Preovla|uju}a
zvani~na srpsko-crnogorska nacionalisti~ka retorika odbija od vlasti
tre}inu stanovnika i slabi njihovu gra|ansku lojalnost, {to, sa svoje
strane, doprinosi stvaranju za~aranog kruga nepoverenja.
Po{tovanje ljudskih prava, naro~ito ekonomskih i socijalnih,
ugro`eno je i te{kom ekonomskom situacijom. Takore}i odmah po
svom progla{enju, SRJ se na{la pod udarom sankcija Ujedinjenih
nacija, progla{enih zbog u}e{}a organa SRJ u ratu u Bosni i Hercegovini. Kao i sve ekonomske sankcije, one su podigle solidarnost stanovni{tva s re`imom, koji je svoj monopol nad medijima iskoristio za
afirmaciju i {irenje sopstvenog tuma~enja postupaka me|unarodne zajednice. Sankcije su, zajedno s ratovima, doprinele kriminalizaciji
jugoslovenskog dru{tva. Nezapam}ena hiperinflacija (~ija je stopa dostigla svetski rekord od 400.000.000.000.000% u 1993. godini) smatra
se posledicom delovanja oba ta ~inioca, ali i smi{ljene politike vlasti
da od gra|ana izvu~e devizne rezerve. Na taj na~in su nestale u{te|evine velikog dela stanovni{tva, dok je bogatstvo koncentrisano u rukama
uskog sloja ljudi povezanih s vladaju}im partijama.
Iako je hiperinflacija suzbijena 1994. godine, privreda nije uspela da se oporavi, delimi~no i zato {to plan privatizacije nije sproveden. Velika preduze}a su od samoupravnih (dru{tvenih) postala dr`avna. Simbioza politi~ke i ekonomske mo}i je izra`enija nego u prethod-
24
Uvod
nom, ,,socijalisti~kom’’ periodu: mnogi ~lanovi vlada su istovremeno i
direktori dr`avnih preduze}a. Mnogi radnici koji su poslati na prinudne
odmore zbog me|unarodnih sankcija nisu se vratili na posao i primaju
minimalne naknade za fiktivnu zaposlenost.
Postojali su izgledi da ratna atmosfera, u kojoj je SRJ `ivela od
svog nastanka, popusti posle okon~anja rata u Bosni i Hercegovini
1995. godine. Te nade je podgrevala ~injenica da je na pregovorima u
Dejtonu predvodnik zajedni~ke delegacije SRJ i bosanskih Srba bio
tada{nji predsednik Srbije Slobodan Milo{evi}, koji je Dejtonsko-pariski sporazum potpisao u ime SRJ.5 [ovinisti~ka propaganda je tada
zaista privremeno uti{ana, ali se vratila s pogor{anjem situacije na
Kosovu i Metohiji 1998, koje je na kraju dovelo do oru`anih mera
srpske policije i jugoslovenskih oru`anih snaga protiv ,,Oslobodila~ke
vojske Kosova’’ i ostalih kosovskih Albanaca osumnji~enih za terorizam i secesionizam. Podsticanje na nacionalnu mr`nju sastavni je i
dozvoljeni sadr`aj delovanja medija u dr`avnom vlasni{tvu ili u rukama privatnih lica koja vlast favorizuje. Iako je ono ka`njivo po krivi~nim zakonima, nijedan krivi~ni postupak protiv izaziva~a mr`nje
nije pokrenut otkada postoji SRJ.
Novi {ok za stanovni{tvo i vlast Jugoslavije do{ao je 24. marta
1999, kada je sprovedena u delo pretnja Severnoatlantskog pakta
(NATO) da }e oru`ano intervenisati protiv ciljeva u SRJ zbog stanja
na Kosovu i Metohiji. Intervencija je trajala do 10. juna, nanela zemlji
te{ke gubitke i pogor{ala op{te stanje ljudskih prava, naro~ito u Srbiji.6
Dono{enje zakona i drugih propisa o~igledno protivnih ustavima savezne dr`ave i njenih republika, kao i obavezama prema me|unarodnom pravu, zapo~eto u 1998. godini, nastavilo se za vreme i posle
ratnog stanja, progla{enog povodom napada NATO.
Od ranijeg re`ima sada{nja vlast je nasledila i podozrenje prema
samoorganizovanju gra|ana i civilnom dru{tvu. Nevladine organizacije
su u SRJ legalne i lak{e se osnivaju nego u SFRJ, ali se, pogotovu ako
5
6
Dejtonsko-pariski ugovor nikada nije podnet Saveznoj skup{tini na ratifikaciju, iako
to propisuje Ustav SRJ.
Podrobnije u III.1.
25
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
ne zastupaju zvani~ne stavove ili se kriti~ki odnose prema vlasti, sa
zvani~nih mesta napadaju zbog navodnog nedostatka patriotizma i
podlo`nosti stranim uticajima. Kampanjama protiv civilnog sektora
pogoduje ksenofobija, koju su dr`avni mediji svesno negovali, pre i
posle ratova 1991--1995, a naro~ito za vreme i posle oru`ane intervencije NATO. Broj nevladinih organizacija, me|u kojima vidno mesto
zauzimaju one koje se bave za{titom i unapre|enjem ljudskih prava,
ipak je stalno rastao. Po~etkom 1999. u registrima se nalazilo bar 600
takvih jugoslovenskih organizacija, od kojih se ve}ina stalno ili povremeno bavi pitanjima ljudskih prava. Zahvaljuju}i njihovom postojanju i radu mogu} je i ovaj Izve{taj.
26
I
LJUDSKA PRAVA U PRAVNIM
PROPISIMA
1. Ljudska prava u pravnom poretku
SR Jugoslavije
1.1. Uvod
Jugoslovenski propisi se u ovom izve{taju posmatraju u odnosu
na standarde za{tite gra|anskih i politi~kih prava garantovane me|unarodnim ugovorima koji obavezuju SRJ. Analiza pre svega razmatra
saglasnost jugoslovenskih propisa s pravima u Me|unarodnom paktu
o gra|anskim i politi~kim pravima (PGP), koji je osnovni me|unarodni
instrument u ovoj oblasti. Naravno, uzeti su u obzir i standardi iz
me|unarodnih ugovora koji se bave pojedinim ljudskim pravima (npr.
UN Konvencija protiv mu~enja i Konvencija o pravima deteta).
Jugoslovenski propisi se porede i sa odredbama Evropske konvencije o za{titi ljudskih prava i osnovnih sloboda (EKPS). Beogradski
centar za ljudska prava smatra da SRJ, poput ve}ine evropskih zemalja,
treba da postane ~lanica Saveta Evrope i da ratifikuje EKPS. Ali, pre
toga, ona mora da uskladi svoje propise i svoju praksu sa standardima
EKPS, kao {to su to neke evropske zemlje u~inile pre svog stupanja u
~lanstvo Saveta Evrope. Zbog toga bi ovaj izve{taj trebalo da bude prvi
korak u sveobuhvatnoj i detaljnoj analizi uskla|enosti jugoslovenskih
propisa sa standardima EKPS.
27
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
U izve{taju se razmatraju svi jugoslovenski (savezni i republi~ki)
propisi relevantni za odre|eno pravo. Naravno, analiza se nije zadr`ala
samo na tekstu propisa, nego je obuhvatila i njihovo tuma~enje u
sudskoj praksi (ako je ima). Uskla|enost jugoslovenskih propisa s
me|unarodnim standardima je cenjena kroz slede}e elemente:
a) da li se pravo uop{te garantuje;
b) ako je tako, kako je formulisano u jugoslovenskim propisima
i da li se, i u kojoj meri, ta formulacija razlikuje od formulacije PGP (EKPS);
c) da li garancije odre|enog prava u jugoslovenskim propisima,
kao i njihovo tuma~enje od strane dr`avnih organa, obezbe|uju isti obim i isti sadr`aj prava kao PGP (EKPS);
d) da li su ograni~enja prava koja predvi|aju jugoslovenski
propisi {ira ili u`a nego {to dozvoljava PGP (EKPS);
e) da li postoje delotvorni sudski pravni lekovi za za{titu odre|enog prava?
Izve{taj je pisan tokom 1999. godine i analizira propise koji su
bili na snazi 31. decembra 1999. godine.
1.2. Ustavne odredbe o ljudskim pravima
Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) je, prema svom Ustavu
donetom 27. aprila 1992, savezna dr`ava zasnovana na ravnopravnosti
gra|ana i njenih republika ~lanica ---- Srbije i Crne Gore (~l. 1 Ustava
SRJ). Proklamovani su principi vladavine prava i podele vlasti (~l. 9 i
12). Ustav SRJ i ustavi republika ~lanica posve}uju posebne odeljke
ljudskim pravima i osnovnim slobodama (odelj. II Ustava SRJ; odelj.
II Ustava Srbije; dio II Ustava Crne Gore). Osim gra|anskih i politi~kih prava, o kojima }e ovde biti re~i, garantovana su i ekonomska,
socijalna i kulturna prava, kao {to su pravo na rad, pravo na socijalno
osiguranje i zdravstvenu za{titu i pravo na obrazovanje. Po Ustavu,
SRJ ,,priznaje i jam~i slobode i prava ~oveka i gra|anina koje priznaje
me|unarodno pravo’’ (~l. 10).
28
Ljudska prava u pravnim propisima
Ljudska prava i slobode se neposredno ostvaruju na osnovu
Ustava SRJ ali su ograni~eni ,,jednakim slobodama i pravima drugih
i kada je to ovim Ustavom utvr|eno’’ (~l. 9, st. 3), kao i utvr|ivanjem
na~ina njihovog sprovo|enja putem zakona (~l. 67, st. 2).
Neki zakoni nasle|eni od SFRJ su u skladu s odredbama Ustava
SRJ. Ustavni zakon za sprovo|enje Ustava SRJ (Sl. list SRJ, br.
1/1992), propisuje da se Ustav SRJ primenjuje od dana kada je progla{en, osim ako u pogledu primene pojedinih ustavnih odredbi taj
zakon ne odredi druga~ije (~l. 1). Prema Ustavnom zakonu, svi savezni
zakoni za koje nije izri~ito odre|eno da prestaju da va`e, primenjiva}e
se ,,do njihovog uskla|ivanja s Ustavom u rokovima odre|enim ovim
zakonom...’’ (~l. 12). Ovi rokovi su produ`avani vi{e puta, a veliki broj
zakona do danas (sedam godina posle progla{enja Ustava) jo{ nije
uskla|en s novim Ustavom. U oblasti ljudskih prava ova neuskla|enost
mo`e da ima te{ke posledice, jer se zadr`avanjem zakona biv{e SFRJ
Ustavom zagarantovana prava ograni~avaju posredno.
1.3. Me|unarodna ljudska prava i SR Jugoslavija
SRJ obavezuju me|unarodni ugovori o ljudskim pravima koje
je ratifikovala SFRJ. Preambula Ustava SRJ govori o ,,neprekinutom
subjektivitetu Jugoslavije’’. Savezna Skup{tina je dala izjavu da }e
po{tovati sve me|unarodne obaveze koje je prihvatila biv{a SFRJ.
Prema tuma~enju Komiteta za ljudska prava, PGP bi u svakom slu~aju
obavezivao sve dr`ave nastale iz SFRJ, jer kada se PGP jednom
ratifikuje, prava u njemu garantovana pripadaju ljudima koji `ive na
teritoriji dr`ave ugovornice, bez obzira na to da li se ona raspala na
vi{e dr`ava.7
7
,,The rights enshrined in the Covenant belong to the people living in the territory
of the State party. Once the people are accorded the protection of the rights under
the Covenant, such protection devolves with territory and continues to belong to
them, notwithstanding change in government of the State party, including dismemberment in more than one State...’’ (kurziv na{) vidi st. 4 Op{teg komentara br.
26(61) o pitanjima vezanim za kontinuitet obaveza prema Paktu o gra|anskim i
politi~kim pravima, Komitet za ljudska prava, dok. UN CCPR/C/21/Rev.1/Add.8,
8. decembar 1997).
29
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Prema Ustavu SRJ, ratifikovani me|unarodni ugovori predstavljaju sastavni deo unutra{njeg pravnog poretka i kao takvi deo su
saveznog prava. Polo`aj me|unarodnih ugovora je u hijerarhiji pravnih
akata vi{i i od saveznih i od republi~kih zakona.8 Iz ovoga proizilazi
zaklju~ak da jedino odredbe Ustava SRJ imaju ve}u pravnu snagu od
ratifikovanih me|unarodnih ugovora. Nisu samo me|unarodni ugovori
koje je SRJ ratifikovala sastavni deo jugoslovenskog prava, nego je to
i me|unarodno obi~ajno pravo (~l. 16). Me|utim, u praksi dr`avni
organi i sudovi malo vode ra~una o odredbama me|unarodnih ugovora
o ljudskim pravima.
SFRJ je ratifikovala sve va`nije me|unarodne ugovore o ljudskim pravima: Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima,
Me|unarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima,
Me|unarodnu konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije,
Me|unarodnu konvenciju o ukidanju diskriminacije prema `enama,
Konvenciju o pravima deteta, Konvenciju o spre~avanju i ka`njavanju
zlo~ina genocida, Konvenciju protiv mu~enja i drugih svirepih, ne~ove~nih i poni`avaju}ih kazni ili postupaka itd. (Vidi Dodatak I).
SFRJ je potpisala, ali nikada nije ratifikovala, Fakultativni protokol uz PGP. Fakultativni protokol nije ratifikovala ni SRJ, niti ima
znakova da }e to uskoro u~initi. Me|utim, SFRJ je priznala pravo na
podno{enje individualnih predstavki Komitetu protiv mu~enja na osnovu ~l. 22 i mogu}nost me|udr`avne predstavke na osnovu ~l. 21
Konvencije protiv mu~enja i drugih svirepih, ne~ove~nih i poni`avaju}ih kazni ili postupaka. Treba ista}i da Ustav Crne Gore predvi|a
pravo svakog na ,,obra}anje me|unarodnim institucijama radi za{tite
svojih sloboda i prava zajam~enih Ustavom’’ (~l. 44, st. 2). Me|utim,
ostvarenje ovog prava pre svega zavisi od spremnosti savezne dr`ave
da ratifikuje Fakultativni protokol.
8
Prema Ustavu SRJ, Savezni ustavni sud odlu~uje o ,,saglasnosti zakona, drugih
propisa i op{tih akata s Ustavom... i s potvr|enim i objavljenim me|unarodnim
ugovorima’’ (kurziv na{, ~l. 124, st. 1, ta~. 2). Iz ovoga jasno proizilazi da svi
zakoni, pa i savezni, moraju da budu u saglasnosti s me|unarodnim ugovorima. Uz
to, Ustav odre|uje da SRJ ,,u dobroj veri’’ izvr{ava me|unarodne ugovore koje je
ratifikovala (~l. 16, st. 1).
30
Ljudska prava u pravnim propisima
Evropska konvencija o ljudskim pravima ne obavezuje SRJ
po{to ona nije ~lanica Saveta Evrope. Jugoslovenska vlada je u martu
1998. podnela zahtev za prijem u Savet Evrope i izrazila spremnost da
prihvati sve obaveze u pogledu ljudskih prava koje ~lanstvo u ovoj
organizaciji podrazumeva. Me|utim, Komitet ministara Saveta Evrope
je ocenio zahtev kao nedovoljno ozbiljan i verodostojan i odlu~io da
suspenduje raspravu o ovom pitanju, zaklju~uju}i da je uslov za razmatranje jugoslovenskog zahteva ,,radikalna promena politike od strane Beograda.’’9
2. Pravo na delotvoran pravni lek
za kr{enje ljudskih prava
^lan 2. st. 3 PGP:
Dr`ave ~lanice ovog pakta se obavezuju:
a) da garantuju da se svako lice ~ija su prava i slobode
priznati ovim paktom povre|eni, mo`e koristiti pravom `albe, ~ak i ako su ih povredila lica u vr{enju svojih zvani~nih
du`nosti;
b) da garantuju da }e nadle`ne sudske, upravne ili
zakonodavne vlasti ili svaka druga nadle`na vlast prema
propisima dr`ave, re{avati o pravima lica koje podnosi `albu, i da pro{ire mogu}nosti podno{enja `albe pred sudom;
c) da garantuju da }e nadle`ne vlasti povoljno re{iti
svaku `albu koja bude smatrana opravdanom.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
9
Vidi odluku Komiteta ministara Saveta Evrope donetu na 639. zasedanju, 7--9.
septembra 1998, ta~ka dnevnog reda 2.4. Za jugoslovenski zahtev, vidi dok. Saveta
Evrope CM (98) 45 od 23. marta 1998. i saop{tenje Saveznog ministarstva za
inostrane poslove SRJ, Na{a borba, 20. mart 1998, str. 1 (,,Jugoslavija zatra`ila
prijem u Savet Evrope’’).
31
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
2.1. Redovni pravni lekovi
Ustav SRJ propisuje da ,,slobode i prava garantovana ovim
Ustavom u`ivaju sudsku za{titu.’’ (~l. 67, st. 4). Sli~ne odredbe sadr`i
i Ustav Srbije (~l. 12, st. 4). Ustav Crne Gore (~l. 17) garantuje pravo
na za{titu prava ,,u zakonom utvr|enom postupku’’, {to mo`e da zna~i
da nije uvek obezbe|ena sudska za{tita. Me|utim, u Crnoj Gori je
sudska za{tita u krajnjoj instanci ipak obezbe|ena ustavnom `albom
Ustavnom sudu Crne Gore, ako se ispune jo{ neki uslovi.
Stranke i sudovi se retko pozivaju na me|unarodne ugovore.
Me|utim, za pravo na delotvorni pravni lek nije nu`no da `rtva
kr{enja ljudskih prava garantovanih me|unarodnim ugovorima mo`e
neposredno da se pozove na njih pred doma}im sudom. Dovoljno je
da se njen zahtev sadr`inski poklapa s nekim pravom garantovanim
me|unarodnim ugovorom, bez obzira da li je to izri~ito navedeno ili
ne.10
U slu~aju kr{enja ljudskih prava za{tita se ostvaruje u gra|anskom ili krivi~nom sudskom postupku ili u upravnom postupku. Koji
}e put povre|eno lice izabrati, ne zavisi samo od prava koje je povre|eno nego i od toga kako je povre|eno i koja se vrsta zadovoljenja
tra`i. O konkretnim pravnim lekovima govori se u odeljcima koji se
bave odre|enim pravima.
[to se krivi~nog postupka ti~e, za izvesna krivi~na dela postupak
je mogu}e pokrenuti po privatnoj tu`bi, dok za ostala to mo`e ~initi
samo javni tu`ilac. U drugom slu~aju, tek ako javni tu`ilac na|e da
nema osnova za krivi~no gonjenje, to mo`e da u~ini o{te}eni (~l. 60
ZKP). U praksi se ~esto de{ava da javni tu`ilac jednostavno ne pokre}e
krivi~ni postupak zbog kr{enja ljudskih prava od strane dr`avnih organa i na taj na~in spre~ava da `rtve same pokrenu postupak. Ovo se
naro~ito de{ava u slu~ajevima te{kih kr{enja ljudskih prava kao {to je,
10 Vidi, na primer, presude Evropskog suda u slu~ajevima Soering protiv Ujedinjenog
Kraljevstva, A 161, 1989, st. 120 i Vilvarajah protiv Ujedinjenog Kraljevstva, A
215, 1991, st. 122.
32
Ljudska prava u pravnim propisima
na primer, mu~enje ili poni`avaju}e postupanje od strane policije.
De{ava se, tako|e, da javni tu`ilac ne obavesti o{te}enog da je odustao
od krivi~nog gonjenja, {to bi morao da u~ini po slu`benoj du`nosti u
roku od 8 dana (~l. 60, st. 1 ZKP). Zbog tog propusta javnog tu`ioca
o{te}eni mo`e da izgubi mogu}nost da sam preduzme gonjenje za
krivi~no delo, jer on postupak mora da nastavi u roku od tri meseca
od dana kada je javni tu`ilac odbacio krivi~nu prijavu, odnosno odustao od gonjenja, bez obzira da li je o tome bio obave{ten ili ne (~l. 60,
st. 4 ZKP).
Delotvornost pravnih lekova za kr{enje ljudskih prava u praksi
SRJ je dovedena u pitanje vi{estrukim nepridr`avanjem ustavnih i
zakonskih propisa od strane dr`avnih organa: 1) tu`ioci ~esto odugovla~e s pokretanjem krivi~nih postupaka u slu~ajevima kr{enja ljudskih
prava; 2) sudska vlast je pod velikim politi~kim uticajem izvr{ne vlasti
i sudovi su veoma retko spremni da donesu presudu protiv dr`ave ili
dr`avnih slu`benika i pru`e zadovoljenje `rtvama kr{enja. Ovo je
naro~ito slu~aj ako su ljudska prava kr{ili pripadnici policije; 3) postoje
mnogobrojni navodi da se namerno odugovla~e sudski postupci u
kojima se re{ava o tu`bama `rtava kr{enja; 4) postoje veliki problemi
i odugovla~enja s izvr{enjem sudskih presuda. Policija ~esto ne sara|uje sa sudskim izvr{iteljima i tako onemogu}ava izvr{enje pravosna`nih sudskih presuda.
2.2. Ustavna `alba
Ustavna `alba je specifi~an pravni lek za za{titu ljudskih prava
koji je uveden Ustavom SRJ iz 1992. godine, a postoji i u Ustavu Crne
Gore. Ustavna `alba se podnosi Saveznom ustavnom sudu (Ustavnom
sudu Crne Gore) zbog povrede ,,pojedina~nim aktom ili radnjom sloboda i prava ~oveka i gra|anina utvr|enih ovim Ustavom’’ (~l. 124, st.
1, ta~. 6 Ustava SRJ; ~l. 113, st. 1, ta~. 4 Ustava Crne Gore). Za
povrede ljudskih prava op{tim aktima (zakonima, uredbama i sl) nije
mogu}e podneti ustavnu `albu, ~ak ni ako ti akti samim svojim postojanjem neposredno kr{e ustavom garantovana ljudska prava. Jedina
33
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
mogu}nost da se oni napadnu jeste da se podnese inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, koju ustavni sud
nije obavezan da prihvati (~l. 127 Ustava SRJ).
Ljudska prava ,,utvr|ena’’ Ustavom SRJ koja se mogu ustavnom `albom za{titi nabrojana su u ~lanovima 19 do 66 Ustava. U ta
prava spadaju i ljudska prava koja garantuju me|unarodni ugovori
koje je SRJ ratifikovala ili koja po ~lanu 10 Ustava SRJ ,,priznaje i
jam~i’’ na osnovu me|unarodnog prava a po ~lanu 16 predstavljaju,
kao op{teprihva}ena me|unarodnopravna pravila, sastavni deo unutra{njeg pravnog poretka. Ustavna `alba pred Ustavnim sudom Crne
Gore je dozvoljena samo kada ,,takva za{tita nije u nadle`nosti Saveznog ustavnog suda’’ (~l. 113, st. 1, ta~. 4 Ustava Crne Gore).
Me|utim, Ustavni sud Crne Gore nikad u praksi nije razjasnio ovu
odredbu i ona se do sada nije pokazala kao prepreka za podno{enje
ustavne `albe.
Ustavnu `albu Saveznom ustavnom sudu mogu podneti samo
lica ~ija su prava povre|ena, savezni dr`avni organ nadle`an za ljudska
prava i prava manjina (po svojoj inicijativi ili u ime o{te}enog), kao i
nevladine organizacije za za{titu ljudskih prava, u ime lica ~ije je pravo
povre|eno (~l. 37 Zakona o Saveznom ustavnom sudu, Sl. list SRJ, br.
36/92). Do sada nijedna ustavna `alba nije podneta od strane dr`avnog
organa nadle`nog za ljudska prava. [to se ti~e ovla{}enja nevladinih
organizacija da podnesu ustavnu `albu u ime pojedinca, Sud ga je
tuma~io restriktivno, zauzev{i stav da nevladine organizacije mogu da
podnesu ustavnu `albu samo na zahtev povre|enog lica (re{enja U`.
br. 1/95 od 22. februara 1995. i 2/95 od 11. oktobra 1995, Odluke i
re{enja SUS, 1995, str. 245--246 i 261--262). Ovakvo tuma~enje potpuno obesmi{ljava ovla{}enje nevladinih organizacija da podnesu ustavnu `albu: one (njihovi advokati) bi u svakom slu~aju mogle da
podnesu ustavnu `albu kao punomo}nici lica ~ija su prava prekr{ena
(~l. 20, st. 1 Zakona o Saveznom ustavnom sudu). Tako|e, treba
napomenuti da nije predvi|eno da podnosilac ustavne `albe mo`e da
ostane anoniman za javnost.
34
Ljudska prava u pravnim propisima
Najvi{e rasprava je izazvala odredba da se ustavna `alba mo`e
podneti samo ,,kada nije obezbe|ena druga pravna za{tita’’ (~l. 128
Ustava SRJ). Iako su neki komentatori zastupali mi{ljenje da ovu
odredbu treba tuma~iti tako da je prvo nu`no iscrpeti sve redovne
pravne lekove (bilo sudske ili neke druge), Savezni ustavni sud je stao
na stanovi{te da je ustavna `alba mogu}a samo onda kada i formalno,
teorijski u datom slu~aju nije obezbe|ena nikakva pravna za{tita:
...protiv kona~nog re{enja Republi~kog zavoda za tr`i{te
rada nezadovoljna strana ima pravo da povede upravni spor pred
Vrhovnim sudom Srbije. ...Sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne
`albe obezbe|ena druga pravna za{tita pred nadle`nim redovnim
sudom, koju je i koristio. ...Iz tih razloga... sud je ...odlu~io da
ustavnu `albu odbaci (kurziv na{; re{enje U`. br. 10/95 od 10. maja
1995, Odluke i re{enja SUS, 1995, str. 256. Vidi, tako|e, re{enja
U`. br. 19/95 i 21/95, ibid, str. 259 i 265).
Tako je Sud prakti~no sveo ustavnu `albu na teoretski pravni
lek, jer je u jugoslovenskom pravnom sistemu nominalno obezbe|ena
pravna za{tita za skoro sve slu~ajeve kr{enja ljudskih prava.
Na sli~an na~in, Ustav Crne Gore predvi|a da se ustavna `alba
Ustavnom sudu Crne Gore mo`e podneti samo ,,kada nije obezbe|ena
druga sudska za{tita’’ (~l. 113, st. 1, ta~. 4 Ustava Crne Gore). U praksi
Ustavnog suda Crne Gore ova odredba se tuma~ila na isti na~in kao
na saveznom nivou ---- ustavna `alba je predvi|ena samo kada uop{te
nema sudske za{tite, a ne kada su iscrpljeni sudski pravni lekovi (vidi,
na primer, re{enje Ustavnog suda Crne Gore U. br. 62/94 od 15.
septembra 1994).
Treba naglasiti da Savezni ustavni sud i Ustavni sud Crne Gore
uop{te ne razmatraju da li je neki oblik pravne za{tite delotvoran ili
ne. Va`no je samo da je zakonom predvi|en put pravne za{tite, pa
makar samo i na papiru. U jednom slu~aju pred Saveznim ustavnim
sudom, odba~ena je ustavna `alba na }utanje dr`avnih organa u prvom
stepenu i po prigovoru, u postupku izdavanja odobrenja za zaklju~enje
ugovora o nepokretnosti (vidi I.4.11.3). Prema mi{ljenju suda, posto-
35
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
jala je pravna za{tita, odnosno prigovor drugostepenom organu, iako
je zbog }utanja ovog organa ustavna `alba i podneta (vidi re{enje U.
br. 21/95, Odluke i re{enja SUS, 1995, str. 265).
3. Ograni~enja i derogacija ljudskih prava
^lan 4. PGP:
1. U slu~aju da izuzetna op{ta opasnost ugrozi opstanak
nacije i da je to objavljeno slu`benim aktom, dr`ave ~lanice
ovog pakta mogu da preduzmu, u onom strogom obimu u
kojem to stanje zahteva, mere koje odstupaju od obaveza
predvi|enih ovim paktom, pod uslovom da te mere ne budu
u nesaglasnosti s ostalim obavezama koje im name}e me|unarodno pravo i da nemaju za posledicu diskriminaciju
zasnovanu samo na rasi, boji, polu, jeziku, veri ili socijalnom poreklu.
2. Prethodna odredba ne dopu{ta nikakvo odstupanje
od ~lanova 6, 7, 8 (ta~. 1 i 2), 11, 15, 16 i 18 ovog pakta.
3. Dr`ave ~lanice ovog pakta koje se koriste pravom
odstupanja moraju odmah da preko generalnog sekretara
Ujedinjenih nacija, saop{te ostalim dr`avama ~lanicama odredbe od kojih su odstupile, kao i razloge ovog odstupanja.
One }e istim putem ponovo obavestiti o tome kada budu
prestale s ovim odstupanjima.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
3.1. Op{ta i fakultativna ograni~enja
3.1.1. Op{ta ograni~enja
Op{ti osnov za ograni~enje ljudskih prava prema jugoslovenskim ustavima su po{tovanje sloboda i prava drugih (~l. 9, st. 4 Ustava
SRJ; ~l. 11 Ustava Srbije; ~l. 16, st 2. Ustava Crne Gore) i zabrana
36
Ljudska prava u pravnim propisima
zloupotrebe prava (~l. 67, st. 3 Ustava SRJ; ~l. 12, st. 3 Ustava Srbije;
~l. 16, st. 3 Ustava Crne Gore). Ustavne odredbe ne razra|uju detaljnije
ova dva op{ta osnova za ograni~enje.
Svi jugoslovenski ustavi imaju sli~nu op{tu odredbu koja reguli{e ,,ostvarivanje’’ ljudskih prava (Ustav SRJ ~l. 67, st. 2; Ustav Srbije
~l. 12, st. 1 i 2; Ustav Crne Gore ~l. 12, st. 1, ta~. 1). Prema ~lanu 67,
st. 2 Ustava SRJ na~in ostvarivanja pojedinih sloboda i prava ~oveka
mo`e se zakonom propisati u dva slu~aja: 1) kada je to ustavom
predvi|eno, i 2) kada je to neophodno za njihovo ostvarivanje. U
prvom slu~aju, sam ustav odre|uje da se zakonom propisuje na~in
ostvarenja pojedinih prava. To ne mora nu`no da zna~i ograni~enje
prava, iako ~injenica da ustav ostavlja zakonu da razradi ostvarenje
nekog prava stvara mogu}nost izvesnog su`avanja polja primene tog
prava (vidi, na primer, u pogledu ,,prigovora savesti’’ ---- I.4.7). Iako
ustav ne govori o ograni~enjima nego o ,,na~inu ostvarivanja’’ mo`e
se re}i da ova odredba u odre|enoj meri obuhvata inherentna ograni~enja (ograni~enja per definitionem) koja odgovaraju prirodi prava.
Drugo, ovom odredbom se priznaje da odre|ena prava nisu neposredno
sprovodiva i da sam ustav na to mo`e izri~ito da uka`e kada odre|uje
da se na~in njihovog sprovo|enja odre|uje zakonom.
U drugom slu~aju, zakonom se mo`e odrediti na~in sprovo|enja
ljudskih prava ako je to neophodno za njihovo ostvarivanje. Ova
odredba tako|e govori o ljudskim pravima koja nisu neposredno sprovodiva i ostavlja mogu}nost parlamentu da zakonom odredi na~in
njihovog ostvarivanja. Me|utim, za razliku od prethodnog slu~aja,
ovde ustav ne odre|uje koja su prava neposredno sprovodiva a koja
nisu, ve} se ta ocena ostavlja parlamentu. Time se stvara mogu}nost
zloupotrebe i zakonskog ograni~avanja neposredno sprovodivih prava.
Do sada, ni u praksi parlamenta ni u praksi sudova nije dato bli`e
tuma~enje o tome koja su prava neposredno sprovodiva, a koja nisu.
Treba dodati da ova odredba mo`e do}i u suprotnost s odredbom ~lana
67, st. 1 koja podvla~i da se slobode i prava ostvaruju ,,na osnovu
Ustava’’.
37
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
3.1.2. Fakultativna ograni~enja
Ustavi predvi|aju i tzv. fakultativna ograni~enja koja sami utvr|uju. Ustav Srbije izri~ito pominje da je ljudska prava mogu}e ograni~iti i onda kada je to ,,ustavom utvr|eno’’ (~l. 11 Ustava Srbije). Iako
ustavi SRJ i Crne Gore nemaju ovakvu izri~itu odredbu o mogu}nosti
ustavnog ograni~enja ljudskih prava, oni propisuju posebna ograni~enja
odre|enih ljudskih prava onim odredbama u kojima se o tim pravima
govori. Na primer, Ustav SRJ sadr`i odredbu prema kojoj se sloboda
mirnog okupljanja odlukom nadle`nog organa mo`e ograni~iti ,,radi
spre~avanja ugro`avanja zdravlja i morala, ili radi bezbednosti ljudi i
imovine’’ (~l. 40, st. 2), kao i da se sloboda kretanja mo`e ograni~iti
saveznim zakonom ,,ako je to neophodno za vo|enje krivi~nog postupka, spre~avanje {irenja zaraznih bolesti ili za odbranu SRJ’’ (~l. 30,
st. 2). Mo`e se ovome dodati da se u praksi ~esto de{ava da se nove
osnove ograni~enja uvode podzakonskim aktima, od kojih se neki i ne
objavljuju u Slu`benom listu (vidi, na primer, u vezi sa slobodom
informisanja ---- III.1.2.5).
Treba tako|e konstatovati da jugoslovenski pravni sistem ne
prihvata primenu principa proporcionalnosti pri ograni~avanju ljudskih
prava, koji se ne pojavljuje ni u sudskoj praksi. Jugoslovenski pravnici
nemaju obi~aj da kod ograni~enja ljudskih prava tra`e balans izme|u
op{teg (javnog) interesa koji opravdava ograni~enje i interesa koji stoji
iza pojedinog ljudskog prava.
3.2. Odstupanja (derogacije) u vreme ,,izvanredne
op{te javne opasnosti’’
3.2.1. Op{te
Ustavi SRJ i Srbije predvi|aju odstupanje od pojedinih zagarantovanih ljudskih prava u vreme ratnog stanja. Ustavi za odstupanje
(suspenziju, derogaciju) donekle nespretno koriste izraz ograni~enje,
{to mo`e da dovede do zabune. Ustav Crne Gore ne predvi|a da se
38
Ljudska prava u pravnim propisima
njime zagarantovana ljudska prava mogu derogirati u vanrednim prilikama.
Uo~ljiv je i nesklad izme|u Ustava SRJ i Ustava Srbije, jer se
postavlja pitanje kako se na osnovu Ustava Srbije uop{te mogu neka
prava derogirati, kada je prema Ustavu SRJ progla{enje ratnog stanja
u isklju~ivoj nadle`nosti Savezne skup{tine ili vlade (~l. 77, st. 1, ta~.
7, ~l. 78, i ~l. 99, st. 1, ta~. 10). Uz to, po{to Ustav SRJ sadr`i
kompletnu listu ljudskih prava, derogacija ljudskih prava iz srpskog
ustava ne bi imala nikakvog smisla jer bi gra|anima ionako ta prava
bila garantovana saveznim ustavom, na {ta republi~ki organi ne mogu
da uti~u. Me|utim, treba imati u vidu da je srpski ustav pisan kao ustav
nezavisne dr`ave i da postoje veliki problemi u primeni saveznog
ustava, {to uvek ostavlja mogu}nost da srpski ustav bude upotrebljen
kao pravni osnov za odstupanje od ljudskih prava u doba ratnog stanja.
3.2.2. Derogacije u vreme ratnog stanja
Prema Ustavu SRJ, Savezna skup{tina progla{ava ratno stanje,
stanje neposredne ratne opasnosti i vanredno stanje (~l. 78, st. 3), a
kada Savezna skup{tina nije u mogu}nosti da se sastane to ~ini Savezna
vlada uz pribavljeno mi{ljenje predsednika SRJ i predsednika skup{tinskih ve}a (~l. 99, st. 1, ta~. 11). Ako Savezna skup{tina ne mo`e da se
sastane, Savezna vlada je ovla{}ena i da donosi akte o pitanjima iz
nadle`nosti Savezne skup{tine, po istoj proceduri, s tim {to samo za
vreme ratnog stanja (a ne za vreme neposredne ratne opasnosti ili
vanrednog stanja) vlada mo`e da donosi akte kojima se derogiraju
pojedina ljudska prava.
Aktima donetim za vreme ratnog stanja, mogu se, dok to
stanje traje, ograni~iti pojedine slobode i prava ~oveka i gra|anina,
osim onih u ~lanovima 20, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 35. i 43. ovog
ustava. Savezna vlada du`na je ove akte podneti na potvrdu Saveznoj skup{tini ~im ona bude u mogu}nosti da se sastane. (Ustav SRJ
~l. 99, st. 11)
Iz ove odredbe proizilazi da je i Savezna skup{tina, ako je u
mogu}nosti da zaseda, umesto vlade nadle`na da donosi akte kojima
se derogiraju pojedina ljudska prava za vreme ratnog stanja.
39
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Ustav Srbije sadr`i sli~na re{enja, ali prema njemu predsednik
Srbije ima pravo da, kada Narodna skup{tina ne mo`e da se sastane,
proglasi ratno stanje uz pribavljeno mi{ljenje predsednika vlade (~l. 83,
st. 1, ta~. 6 Ustava Srbije). Predsednik Srbije samostalno ili na predlog
vlade mo`e za vreme ratnog stanja da donosi akte kojima se ograni~avaju pojedina ljudska prava, koje podnosi Narodnoj skup{tini na
odobrenje onda kada ona bude u mogu}nosti da se sastane (id. ta~. 7).
Izgleda da je u ovom pogledu Ustav Srbije u neskladu sa saveznim
ustavom po{to je progla{enje ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti
i vanrednog stanja u isklju~ivoj nadle`nosti federacije.
To {to oba ustava predvi|aju da se akti kojima se derogiraju
odre|ena ljudska prava moraju podneti saveznoj odnosno republi~koj
skup{tini ~im budu u mogu}nosti da se sastanu, u skladu je sa standardima OEBS u ovoj oblasti (Dokument moskovskog sastanka KEBS o
ljudskoj dimenziji, 1991, st. 28.2).11
Odstupanje od pojedinih ljudskih prava za vreme ratnog stanja,
prema saveznom i srpskom ustavu, u skladu je s obavezom iz ~lana 4
PGP da do derogacije mo`e do}i kada ,,opstanak nacije ugrozi izvanredna javna opasnost’’. Me|utim odredbe ovih ustava su liberalnije jer
ograni~avaju mogu}nost derogacije samo na ratno stanje, za razliku od
PGP koji dozvoljava derogaciju i u drugim vanrednim situacijama. Iz
ustava proizlazi da ratno stanje mora biti zvani~no progla{eno, {to je
u skladu s PGP.
Ni Ustav SRJ, ni Ustav Srbije ne predvi|aju da mere odstupanja
u vreme ratnog stanja moraju da budu proporcionalne opasnosti koja
preti dr`avi, odnosno da budu ,,u obimu strogo odre|enom zahtevima
situacije’’ (~l. 4 PGP; Dokument moskovskog sastanka KEBS o ljudskoj
dimenziji, st. 28.7). Po{to jugoslovenski pravni sistem ne prihvata
princip proporcionalnosti u vezi s ograni~enjem ljudskih prava, ovaj
11 Vidi tako|e Pariske minimalne standarde o normama ljudskih prava u vanrednom
stanju, Odsek A, st. 2, The Paris Minimum Standards of Human Rights Norms in
a State of Emergency, 1984; ILA, Report of the Sixty-First Conference Held at
Paris, London, 1985; 79 AJIL 1072 (1991).
40
Ljudska prava u pravnim propisima
nedostatak pru`a mogu}nost saveznim ili republi~kim vlastima da
iskoriste ratno stanje za potpunu suspenziju pojedinih ljudskih prava,
bez obzira da li bi to bilo opravdano i vezano za opasnost koja preti
dr`avi.
Ustav Srbije ne sadr`i odredbu koja bi odre|ivala prava od kojih
nema odstupanja u vreme ratnog stanja, {to mo`e dovesti do kr{enja
~lana 4 st. 1 i 2 PGP. Priznaje se diskreciono pravo predsednika
republike u ovom pogledu (~l. 83, ta~. 7). Prema tome, po srpskom
ustavu se u doba ratnog stanja mo`e odstupiti od svih prava.
Savezni ustav predvi|a da u doba ratnog stanja nema odstupanja
od odre|enih prava, ali prava koja on {titi od derogacije (~l. 99) ne
odgovaraju u potpunosti pravima navedenim u PGP. U skladu s PGP,
savezni ustav predvi|a da mere derogacije ne smeju da predstavljaju
odstupanje od zabrane diskriminacije na osnovu rase, pola, jezika,
veroispovesti ili dru{tvenog porekla. Savezni ustav predvi|a zabranu
diskriminacije i po dodatnim osnovima i navodi politi~ko ili drugo
uverenje, obrazovanje, imovinsko stanje i druga li~na svojstva (~l. 20).
Dalje, nije dozvoljeno odstupanje u odnosu na zabranu mu~enja (~l.
22, st. 1 i ~l. 25), princip legaliteta u krivi~nom pravu (~l. 27) i slobodu
savesti (~l. 35 i 43).
Me|utim, najve}i nedostatak saveznog ustava je u tome {to se
uop{te ne govori o zabrani derogacije prava na `ivot (~l. 6 PGP, ~l. 21
Ustava SRJ), koje nije ni pomenuto me|u pravima od kojih nema
odstupanja! Tako|e, nije predvi|eno da se ne mo`e odstupiti od zabrane ropstva i dr`anja u ropskom polo`aju (~l. 8 PGP), zabrane zatvaranja zbog neizvr{enja ugovorne obaveze (~l. 11 PGP), niti od prava
na priznanje pravne li~nosti (~l. 16 PGP), po{to ova prava nisu izri~ito
garantovana Ustavom SRJ. Ali, savezni ustav prihvata, za razliku od
PGP, jo{ neka prava od kojih ne mo`e biti odstupanja kao {to su: pravo
na nepovredivost privatnosti, li~nih prava, kao i pravo na li~no dostojanstvo i sigurnost (~l. 22), pravo na jednaku za{titu prava, uklju~uju}i
i pravo na `albu (~l. 26), ne bis in idem (~l. 28), pravo na fer su|enje
(~l. 29) i slobodu izra`avanja mi{ljenja (~l. 35).
41
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
3.2.3. Vanredno stanje
Ustav SRJ ne predvi|a da se ljudska prava mogu derogirati u
vreme vanrednog stanja ili neposredne ratne opasnosti. Ustav Srbije
tako|e ne govori o tome da se ljudska prava mogu derogirati u bilo
kojim okolnostima osim ratnog stanja. Me|utim, republi~ki Zakon o
vanrednom stanju (Sl. glasnik RS, br. 19/1991--636) predvi|a da predsednik Srbije, koji na predlog vlade progla{ava vanredno stanje, mo`e
da donosi naredbe i druge akte za otklanjanje tog stanja kojima se
mo`e: ,,utvrditi radna obaveza; ograni~iti sloboda kretanja i nastanjivanja; ograni~iti pravo na {trajk, ograni~iti sloboda zbora i drugog
okupljanja; ograni~iti sloboda politi~kog, sindikalnog i drugog delovanja’’ (~l. 6, st. 1 Zakona o vanrednom stanju).
Kao {to je ve} re~eno, Ustav Srbije izri~ito predvi|a da za vreme
ratnog stanja predsednik mo`e da donosi akte kojima se ograni~avaju
prava i slobode (~l. 83, ta~. 7 Ustava). Nasuprot tome, za vreme
vanrednog stanja on mo`e donositi akte ,,za preduzimanje mera koje
takve okolnosti vanredno stanje iziskuju, u skladu s Ustavom i zakonom’’. Ograni~enja ljudskih prava se ne pominju. Ako je za ograni~enje
ljudskih prava u vreme najve}e opasnosti po zemlju ---- ratnog stanja
---- trebalo izri~ito ustavno ovla{}enje, onda se nedostatak takvog ovla{}enja u okolnostima manje opasnosti ---- vanrednog stanja ---- ne
mo`e tuma~iti kao odobrenje za dono{enje odluka o ograni~avanju
ljudskih prava. U tom smislu je odredba ~lana 6, st. 1 Zakona o
vanrednom stanju verovatno neustavna. Zakon o vanrednom stanju je
protivan Ustavu Srbije, koji je, kao {to je ve} napomenuto, u tom delu
protivan Ustavu SRJ prema kome je progla{enje vanrednog stanja u
isklju~ivoj nadle`nosti federacije.
Derogacije prava prema srpskom Zakonu o vanrednom stanju
ne podle`u ratifikaciji parlamenta {to nije u skladu sa standardima
OEBS (Dokument moskovskog sastanka KEBS o ljudskoj dimenziji,
1991, st. 28.2).
Za razliku od ograni~enja ljudskih prava u doba ratnog stanja,
za vreme vanrednog stanja, prema Ustavu Srbije, preduzimaju se mere
,,koje takve okolnosti iziskuju’’ (~l. 83, st. 8 Ustava Srbije). Uz to,
42
Ljudska prava u pravnim propisima
Zakon o vanrednom stanju uvodi neku vrstu proporcionalnosti ---- cilj
mera usvojenih u doba vanrednog stanja je da se ,,u {to kra}em roku
i sa {to manje {tetnih posledica, obezbedi otklanjanje vanrednog stanja’’ (kurziv na{; ~l. 5, st. 2 Zakona). Lista prava koja se mogu
ograni~iti u doba vanrednog stanja je u skladu sa ~l. 4, st. 2 PGP.
3.2.4. Ograni~enja ljudskih prava za vreme
ratnog stanja u SRJ 1999. godine
Neposredno po po~etku vazdu{ne intervencije NATO u Jugoslaviji 24. marta 1999, vlada SRJ je proglasila ratno stanje. (Sl. list SRJ,
br. 15/1999). Prethodnog dana je ve} bilo uvedeno stanje neposredne
ratne opasnosti (Sl. list SRJ, br. 14/1999). Tokom trajanja ratnog stanja
na saveznom i republi~kom nivou donet je niz propisa kojima se
derogiraju ustavom garantovana ljudska prava i slobode. Izme|u ostalog, derogirano je pravo na slobodu ---- uvo|enjem produ`enog policijskog pritvora i internacije, pravo privatnosti ---- davanjem ovla{}enja
policiji da vr{i pretres stana i otvara po{tu i bez sudskog naloga,
sloboda izra`avanja ---- uvo|enjem cenzure, kao i sloboda zbora i
sloboda kretanja. Neprijateljstva su prestala 8. juna 1999. Savezna
skup{tina je 26. juna ukinula ratno stanje i potvrdila, a zatim i ukinula,
sve mere koje je za vreme njegovog trajanja donela Savezna vlada (Sl.
list SRJ, br. 44/1999). U Srbiji, mere uvedene za vreme ratnog stanja
potvr|ene su i ukinute 16. jula 1999, (Sl. glasnik RS, br. 33/1999--530).
U Crnoj Gori nisu dono{ene mere kojima se derogiraju ljudska prava.
Treba ista}i da su u najve}em broju slu~ajeva ljudska prava za
vreme ratnog stanja derogirana putem uredbi koje je donosio predsednik Srbije. On je ove mere donosio na osnovu ovla{}enja koja mu
Ustav RS daje u vreme ratnog stanja a koja su suprotna saveznom
ustavu (vidi I.3.2.2). Prema Ustavu SRJ, prava koja savezni ustav
garantuje mogu da derogiraju samo Savezna skup{tina ili Savezna
vlada ako skup{tina ne mo`e da se sastane. Dakle, nesumnjivo je da,
pravno gledaju}i, predsednik Srbije svojim aktima ne bi mogao da
derogira u vreme ratnog stanja saveznim ustavom garantovana prava
koja va`e na celoj teritoriji SRJ. Me|utim, ~injenica da je ve}ina mera
43
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
kojima su bila ograni~ena ljudska prava doneta na republi~kom nivou,
i to uz grubo kr{enje saveznog ustava, ne ukazuje samo na stepen
nepo{tovanja principa vladavine prava u SRJ. Ona tako|e ilustruje
kako funkcioni{e savezni ustav i u kojoj meri su njegove garancije vi{e
teoretske nego stvarne. Tako se, na `alost, obistinilo predvi|anje iz
pro{logodi{njeg izve{taja Beogradskog centra za ljudska prava da:
...treba imati u vidu da je srpski ustav pisan kao ustav
nezavisne dr`ave i da postoje veliki problemi u primeni saveznog
ustava, {to uvek ostavlja mogu}nost da srpski ustav bude upotrebljen kao pravni osnov za odstupanje od ljudskih prava u doba
ratnog stanja (vidi I.3.2.1).
Mere donete za vreme ratnog stanja treba posmatrati i sa stanovi{ta PGP i sa stanovi{ta Ustava SRJ. U pogledu procedure koju
predvi|a Ustav SRJ, treba ista}i da su i Savezna vlada i Savezna
skup{tina prekr{ile izri~itu odredbu ~lana 99, st. 11 kojom je propisano
da Savezna vlada ima obavezu da akte koje je donela za vreme ratnog
stanja podnese na potvrdu Skup{tini ,,~im ona bude u mogu}nosti da
se sastane.’’ Naime, oba ve}a Savezne skup{tine su odr`ala sednicu 12.
aprila 1999, kada je doneta je Odluka o pristupanju SR Jugoslavije
Savezu Rusije i Belorusije.12 Me|utim, o pitanju mera donetih za
vreme ratnog stanja nije ni raspravljano!
[to se ti~e PGP, prema ~lanu 4, dr`ave mogu da derogiraju
prava garantovana Paktom u vreme ,,izuzetne op{te opasnosti koja
ugrozi opstanak nacije’’. Sukob izme|u NATO i Jugoslavije je nesumnjivo potpadao pod ovu kategoriju. Prema PGP, takva ,,opasnost’’
mora da bude objavljena ,,slu`benim aktom’’, {to je i u~injeno odlukama o progla{enju neposredne ratne opasnosti i ratnog stanja.
Dr`ava tako|e ima obavezu da o uvo|enju mera derogacije i o
njihovom prestanku obavesti druge dr`ave ugovornice PGP, preko
generalnog sekretara UN. SRJ nije uputila obave{tenje generalnom
sekretaru o tome da je preduzela mere derogacije niti da ih je ukinula,
12 Sl. list SRJ, br. 25/1999.
44
Ljudska prava u pravnim propisima
~ime je prekr{ila svoju izri~itu obavezu na osnovu PGP.13 Dr`ava koja
propusti da obavesti o derogaciji, ne bi imala pravo da se na nju poziva
u postupcima me|unarodnog nadzora, na primer pred Komitetom za
ljudska prava.14 Tako bi se sve mere uvedene za vreme ratnog stanja
u SRJ mogle posmatrati ne kao derogacija, nego kao uobi~ajeno ograni~enje prava garantovanih PGP, {to bi imalo za rezultat niz prekr{aja
me|unarodnih obaveza SRJ.
PGP dalje propisuje da mere kojima se derogiraju prava garantovana ovim ugovorom mogu da budu preduzete samo ,,u onom
strogom obimu u kojem to izuzetna op{ta opasnost zahteva’’, tj. moraju
da budu proporcionalne. Tako|e, mere derogacije ne smeju da budu u
nesaglasnosti sa ostalim me|unarodnim obavezama dr`ave i ne smeju
da imaju za posledicu nedozvoljenu diskriminaciju. Tako|e, PGP propisuje da se odre|ena prava ne mogu derogirati ni pod kojim uslovima.
Ispunjenost ovih zahteva iz ~lana 4 PGP je ispitana u vezi sa svakom
merom pojedina~no, u poglavlju koji se posebno bavi intervencijom
NATO i stanjem ljudskih prava za vreme njenog trajanja. Op{ti zaklju~ak je da su preduzete mere derogacije mahom bile pre{iroke, kao
i da nisu obezbe|ivale delotvorna sredstva za{tite protiv zloupotreba.
(vidi III.1.2).
Me|utim, ~ak i bez ula`enja u su{tinu mera derogacije koje su
donete u SRJ za vreme ratnog stanja, mo`e se zaklju~iti da one ve} na
prvi pogled stoje u suprotnosti s Ustavom SRJ, kao i me|unarodnim
obavezama koje SRJ ima na osnovu PGP. Ve}inu mera kojima su
ljudska prava derogirana doneo je predsednik Srbije, grubo kr{e}i
13 Profesor Rodoljub Etinski, pravni savetnik Saveznog ministarstva inostranih pos-
lova, potvrdio je u razgovoru s predstavnikom Beogradskog centra za ljudska prava
vo|enom 10. novembra 1999, da SRJ nije uputila obave{tenje generalnom sekretaru
UN povodom mera derogacije. Podaci UN o statusu SRJ u pogledu PGP tako|e
ne sadr`e podatke o tome da je bilo derogacije. Vidi www.unhcr.c/tbs/doc.nsf. Kada
je 1989. i 1990. godine tada{nja SFRJ derogirala pojedina ljudska prava u vezi s
nemirima na Kosovu, generalni sekretar UN je bio obave{ten. Za tekst obave{tenja
vidi Manfred Nowak, U.N. Covenant on Civil and Political Rights ---- CCPR
Commentary, Kehl am Rhein, 1993, str. 813.
14 Vidi npr. raspravu Komiteta za ljudska prava povodom izve{taja [ri Lanke (izlaganje g. Opsala (Opsahl)), UN dok. CCPR/C/SR.473 (1983).
45
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
savezni ustav. Savezni organi tako|e su prekr{ili savezni ustav, jer se
Savezna skup{tina sastala, a da nije potvrdila mere koje je donela
Savezna vlada, nego se bavila drugim pitanjima. Kona~no, vlasti SRJ
su prekr{ile PGP jer nisu obavestile generalnog sekretara UN o merama derogacije koje su preduzele.
4. POSEBNA PRAVA
4.1. Zabrana diskriminacije
^lan 2, st. 1 PGP:
Dr`ave ~lanice ovog pakta obavezuju se da po{tuju i
garantuju svim licima koja se nalaze na njihovoj teritoriji i
koja potpadaju pod njihovu nadle`nost, prava priznata ovim
paktom bez obzira naro~ito na rasu, boju, pol, jezik, veru,
politi~ko ili drugo mi{ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, imovno stanje, ro|enje ili svaku drugu okolnost.
^lan 26. PGP:
Sva su lica jednaka pred zakonom i imaju pravo bez
ikakve diskriminacije na podjednaku za{titu zakona. U tom
smislu, zakon mora da zabranjuje svaku diskriminaciju i da
obezbedi svim licima podjednaku i uspe{nu za{titu protiv
svake diskriminacije, naro~ito u pogledu rase, boje, pola,
jezika, vere, politi~kog ili drugog ube|enja, nacionalnog ili
socijalnog porekla, imovnog stanja, ro|enja ili svakog drugog stanja.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
4.1.1. Op{te
U pogledu zabrane diskriminacije, SR Jugoslaviju obavezuju,
osim odredaba PGP, i Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije protiv
46
Ljudska prava u pravnim propisima
`ena, Konvencija MOR br. 11 o zapo{ljavanju i izboru zanimanja, kao
i Konvencija UNESKO protiv diskriminacije u oblasti obrazovanja.
Ustavi SRJ (~l. 20), Srbije (~l. 13) i Crne Gore (~l. 15) sadr`e
odredbe o zabrani diskriminacije. Zabranu diskriminacije najkompletnije reguli{e Ustav SRJ (~l. 20):
Gra|ani su jednaki bez obzira na nacionalnu pripadnost,
rasu, polu, jezik, veru, politi~ko ili drugo uverenje, obrazovanje,
socijalno poreklo, imovno stanje i drugo li~no svojstvo.
Svi su pred zakonom jednaki.
Svako je du`an da po{tuje slobode i prava drugih i odgovoran je za to.
Ova odredba se bitno razlikuje po svom obuhvatu od obaveze
koju SRJ ima prema ~lanu 26 PGP. S jedne strane, Ustav SRJ, na isti
na~in kao prvi deo ~lana 26 PGP, garantuje da su svi jednaki ,,pred
zakonom’’ (before the law; devant la loi), {to zna~i da jem~i da se
postoje}i zakoni prema svima primenjuju na jednak na~in. Me|utim,
Ustav SRJ, kao i republi~ki ustavi, samo gra|anima garantuje pravo
na ,,podjednaku za{titu zakona’’, koje tako|e proisti~e iz ~lana 26 PGP
(equal protection of the law; une égale protection de la loi). Pravo na
podjednaku za{titu zakona podrazumeva dve vrste obaveza: zabranu
diskriminacije putem zakona i drugih propisa i obavezu da se zakonom
garantuje jednaka i delotvorna za{tita protiv svake diskriminacije. Bukvalno tuma~enje st. 1, ~lana 20 Ustava SRJ dovodi do zaklju~ka da se
lica, koja se kao stranci, izbeglice i apatridi nalaze na teritoriji Jugoslavije, mogu podvrgnuti diskriminaciji putem zakona. Ovde treba imati
u vidu i odredbu Ustava SRJ koja govori o tome da ,,stranac u SRJ
ima slobode, prava i du`nosti utvr|ene Ustavom, saveznim zakonom
i me|unarodnim ugovorima’’ (~l. 66, st. 1), {to zna~i da stranci u SRJ
mogu da se pozivaju na za{titu od diskriminacije jedino na osnovu
odredbi PGP i drugih me|unarodnih ugovora koji obavezuju SRJ. Iako
me|unarodni ugovori o ljudskim pravima, prema ~lanu 16 Ustava,
imaju u SRJ ve}u pravnu snagu od zakona, jugoslovenski sudovi
nemaju obi~aj da u svojim odlukama uzimaju u obzir me|unarodne
47
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
ugovore, posebno one o ljudskim pravima, te bi ustavna za{tita protiv
diskriminacije morala biti konkretnije regulisana.
Karakter diskriminacije u ~lanu 20 Ustava SRJ formulisan je
kao u me|unarodnim instrumentima. Ustav SRJ kao oblik diskriminacije navodi i ,,drugo li~no svojstvo’’, i na taj na~in, kao i PGP i EKPS,
ostavlja mogu}nost zabrane diskriminacije u drugim oblicima koji nisu
izri~ito navedeni. Standard ,,li~no svojstvo’’ predstavlja u stvari zamenu za izraz ,,status’’ kori{}en u PGP i EKPS.
Ustav Crne Gore u pogledu definisanja zabrane diskriminacije
sadr`i jedno originalno re{enje (~l. 15) i, za razliku od drugih me|unarodnih ili doma}ih akata, ne navodi izri~ito posebne oblike diskriminacije:
Gra|ani su slobodni i jednaki, bez obzira na bilo kakvu
posebnost ili li~no svojstvo.
Svi su pred zakonom jednaki.
^injenica da Ustav Crne Gore ne navodi uobi~ajene osnove
diskriminacije, ve} zabranjuje pravljenje razlike prema bilo kakvoj
,,posebnosti ili li~nom svojstvu’’ mo`e otvoriti put za {ire tuma~enje
diskriminacije, koje bi uz tradicionalne, uklju~ilo i neku novu mogu}nost pojave novih oblika diskriminacije. Ustavni sud Crne Gore do
sada nije imao prilike da odredi svoje tuma~enje ove odredbe.
Ustav Srbije (~l. 13) sadr`i odredbu o zabrani diskriminacije
koja glasi:
Gra|ani su jednaki u pravima i du`nostima i imaju jednaku
za{titu pred dr`avnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol,
ro|enje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, politi~ko ili
drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili
koje li~no svojstvo.
Ustav Srbije ne sadr`i odredbu o jednakosti svih pred zakonom,
{to je nesumnjivo veliki propust. Tako|e, u njemu se govori samo o
,,gra|anima’’. Kona~no, diskriminacija je zabranjena samo onda kada
poti~e od dr`avnih i drugih organa. To mo`e da zna~i da po Ustavu
Srbije dr`ava nema ustavnu obavezu da spre~ava diskriminaciju onda
48
Ljudska prava u pravnim propisima
kada se kao njeni nosioci pojavljuju drugi dru{tveni subjekti. Ovo
mo`e imati zna~ajnog efekta u vezi s diskriminacijom u zapo{ljavanju
(vidi Konvenciju MOR br. 111).
Ipak, prema jugoslovenskim krivi~nim zakonima svi oblici diskriminacije prema gra|anima su krivi~no delo, a ka`njiva je i diskriminacija u upotrebi jezika i pisma (~l. 60 i 61 KZ Srbije; ~l. 43 KZ
Crne Gore; ~l. 154 KZ SRJ). Tako, prema ~lanu 60 KZ Srbije:
Ko na osnovu razlike u nacionalnosti, rasi, veroispovesti,
politi~kom ili drugom ube|enju, etni~koj pripadnosti, polu, jeziku,
obrazovanju ili dru{tvenom polo`aju, uskrati ili ograni~i prava
gra|ana utvr|ena ustavom, zakonom ili drugim propisom ili op{tim
aktom ili ratifikovanim me|unarodnim ugovorom, ili ko na osnovu
ove razlike daje gra|anima povlastice ili pogodnosti, kazni}e se
zatvorom od tri meseca do pet godina.
Progla{avanjem diskriminacije za krivi~no delo ispunjena je
obaveza iz ~lana 2 st. 1(a) Konvencije o ukidanju svih oblika rasne
diskriminacije, prema kojoj sve dr`ave ugovornice treba da ,,zabrane
rasnu diskriminaciju koju sprovode lica, grupe ili organizacije’’. Tako|e, KZ SRJ, u saglasnosti sa ~lanom 4 Konvencije o ukidanju svih
oblika rasne diskriminacije, zabranjuje izazivanje rasne mr`nje i netrpeljivosti (~l. 134 KZ SRJ; vidi I.4.8.5).
4.1.2. Primeri diskriminacije u
jugoslovenskim zakonima
4.1.2.1. Promet nepokretnosti. ---- Zakon o posebnim uslovima
prometa nepokretnosti (Sl. glasnik SRS, br. 42/1989) pretrpeo je od
stupanja na snagu do danas najo{trije kritike zbog svojih diskriminatorskih odredbi po{to ograni~ava pravo na mirno u`ivanje imovine.
Glavni cilj dono{enja ovog zakona bio je da se o~uva etni~ka ravnote`a
i spre~i da pripadnici manjinske etni~ke grupe na odre|enom delu
dr`avne teritorije Srbije otu|uju svoju imovinu i iseljavaju se pod
pritiskom. Njegovu diskriminatorsku prirodu posebno potvr|uje ~injenica da se taj zakon ne primenjuje u Vojvodini (~l. 1), u kojoj tako|e
`ivi izrazito etni~ki me{ano stanovni{tvo. Glavni razlog njegovog do-
49
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
no{enja bilo je pre svega spre~avanje iseljavanja Srba s Kosova, a ne
o~uvanje etni~ke ravnote`e u odnosu na sve etni~ke grupe koje `ive na
njemu. Zakon je predvideo i ka`njavanje u slu~aju zaklju~enja ugovora
o raspolaganju imovinom bez odobrenja vlasti, s tim {to se ka`njavaju
samo kupci, a to su u praksi ve}inom Albanci, a ne i prodavci, koji su
uglavnom Srbi (vidi op{irnije I.4.11). Primena ovog zakona ukinuta je
za teritoriju Kosova i Metohije Uredbom UMNIK, br. 10 od 13.
oktobra 1999.
4.1.2.2. Neka krivi~na dela protiv dostojanstva li~nosti i morala.
---- Na osnovu postoje}eg krivi~nog zakonodavstva krivi~no delo silovanja
postoji samo onda kada je pasivni subjekt `ena koja nije u braku s
u~iniocem krivi~nog dela (~l. 103 KZ Srbije; ~l. 86 KZ Crne Gore).
Krivi~ni zakoni ne govore o ka`njavaju silovanja `ena od strane mu`eva.
Ovo va`i i za krivi~na dela prinude na obljubu i obljube nad nemo}nim
licem (~l. 104 i 105 KZ Srbije; ~l. 87 i 88 KZ Crne Gore). Time se
polaze}i od bra~nog statusa dolazi do diskriminacije me|u `enama.
Kod svih ovih krivi~nih dela (osim silovanja gde je `rtva uvek
`ena) mu{karci mogu biti `rtve samo ako se nad njima vr{i protivprirodni blud, {to implicira homoseksualni odnos. Postoji krivi~no delo
protivprirodnog bluda, koje ustvari inkrimini{e homoseksualno silovanje (~l. 110, st. 1 KZ Srbije; ~l. 91 KZ Crne Gore). Me|utim, krivi~ni
zakoni jednostavno ne inkrimini{u situaciju u kojoj je mu{karac `rtva
a `ena u~inilac silovanja, prinude na obljubu, obljube nad nemo}nim
licem, kao i (samo u KZ Srbije, ~l. 107) obljube zloupotrebom slu`benog polo`aja.
4.1.2.3. Izbeglice i dr`avljanstvo. ---- Polo`aj i prava izbeglica u
SRJ regulisani su relevantnim me|unarodnim dokumentima, pre svega
Konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. i Protokolom o statusu
izbeglica iz 1967. godine. U ovoj oblasti propise su donele i Srbija
(Zakon o izbeglicama Srbije, Sl. glasnik Srbije, br. 18/1992--593) i
Crna Gora (Uredba o zbrinjavanju raseljenih lica, Sl. list RCG, br.
37/1992--637). Ovi propisi su do`iveli mnogo kritike jer neopravdano
su`avaju pojam i prava izbeglica. Prema Zakonu o izbeglicama Srbije
(~l. 1) izbeglice su:
50
Ljudska prava u pravnim propisima
Srbi i gra|ani drugih nacionalnosti koji su usled pritiska
hrvatske vlasti ili vlasti u drugim republikama, pretnje genocidom,
kao i progona i diskriminacije zbog njihove verske i nacionalne
pripadnosti ili politi~kog uverenja bili prinu|eni da napuste svoja
prebivali{ta u tim republikama i izbegnu na teritoriju Republike
Srbije.
Da je re~ o jednom diskriminatorskom zakonu potvr|uje ~injenica da njegov tekst po~inje re~ima ,,Srbima i pripadnicima
drugih nacionalnosti’’. Time se izdvajaju pripadnici srpskog naroda
od ostalih izbeglica, mada njihov pravni i socijalni status mora da
bude istovetan. Osim toga, Zakon se odnosi samo na izbeglice s
teritorije biv{e SFRJ, koji su progonjeni od strane vlasti biv{ih
jugoslovenskih republika, te nije jasno kako bi se mogao primenjivati na izbeglice iz drugih zemalja, van teritorije biv{e SFRJ. S tim
u vezi posebno je va`no ista}i da srpske vlasti u praksi uvek
primenjuju Zakon o izbeglicama, a da se Konvencija o statusu
izbeglica uop{te ne primenjuje direktno kao i da se vlasti na nju
izuzetno retko pozivaju.
Problem diskriminacije u vezi s izbeglicama se javlja i povodom
Zakona o dr`avljanstvu (Sl. list SRJ, br. 33/1996; vidi op{irnije I.4.15).
Prema odredbama ovog zakona, svi dr`avljani biv{e SFRJ koji su imali
prijavljeno prebivali{te na teritoriji SRJ na dan 27. aprila 1992. ---uklju~uju}i i mnoge izbeglice koje su dobile prebivali{te u SRJ do tog
datuma ---- mogu na osnovu zahteva, ukoliko nemaju drugo dr`avljanstvo, da steknu jugoslovensko dr`avljanstvo (~l. 47). Me|utim, lica
koja su na teritoriju SRJ izbegla posle 27. aprila 1992. mogu dobiti
jugoslovensko dr`avljanstvo samo na bazi diskrecione odluke Saveznog ministarstva unutra{njih poslova, koje ceni ,,opravdanost razloga
u podnetom zahtevu’’ i vodi ra~una o ,,interesima bezbednosti, odbrane
i me|unarodnog polo`aja Jugoslavije’’ (~l. 48). Na taj na~in su izbeglice koje su na{le uto~i{te na teritoriji SRJ posle 27. aprila 1992.
neopravdano stavljene u nepovoljniji polo`aj u pogledu sticanja jugoslovenskog dr`avljanstva u odnosu na lica koja su izbegla pre tog
datuma.
51
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
4.2. Pravo na `ivot
^lan 6. PGP:
1. Pravo na `ivot je neodvojivo od ~ovekove li~nosti.
Ovo pravo mora da bude zakonom za{ti}eno. Niko ne mo`e
da bude proizvoljno li{en `ivota.
2. U zemljama gde smrtna kazna nije ukinuta, smrtna
presuda se mo`e izre}i samo za najte`e zlo~ine, shodno
zakonodavstvu na snazi u ~asu kada je delo po~injeno i ne
mo`e da bude u suprotnosti s odredbama ovog pakta ni s
Konvencijom o spre~avanju i ka`njavanju zlo~ina genocida.
Ova kazna se mo`e primeniti samo na osnovu pravnosna`ne
presude koju je doneo nadle`ni sud.
3. Kada li{enje `ivota predstavlja zlo~in genocida, podrazumeva se da nijedna odredba ovog ~lana ne ovla{}uje
dr`avu ~lanicu ovog pakta da odstupi na bilo koji na~in od
bilo koje obaveze preuzete na osnovu odredaba Konvencije
o spre~avanju i ka`njavanju zlo~ina genocida.
4. Svaki osu|enik na smrt ima pravo da zatra`i pomilovanje ili zamenu kazne. Amnestija, pomilovanje ili zamena smrtne kazne mogu se odobriti u svim slu~ajevima.
5. Smrtna kazna se ne mo`e izre}i za zlo~ine koje su
po~inila lica koja nisu navr{ila 18 godina i ne mo`e se
izvr{iti nad bremenitim `enama.
6. Nijedna odredba ovog ~lana se ne mo`e uzeti kao
razlog za odlaganje ili spre~avanje ukidanja smrtne kazne
od strane dr`ave ~lanice ovog pakta.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
4.2.1. Op{te
Jugoslovenski ustavi garantuju neprikosnovenost ljudskog `ivota (~l. 21, st. 1 Ustava SRJ; ~l. 14, st. 1 Ustava Srbije; ~l. 21, st. 1
Ustava Crne Gore). Upotreba prideva ,,neprikosnoven’’ slu`i da se
52
Ljudska prava u pravnim propisima
istakne fundamentalna priroda prava na `ivot. S druge strane, dok
Ustav SRJ ne predvi|a smrtnu kaznu i odre|uje da se ona ne mo`e
izre}i za dela propisana saveznim zakonom (~l. 21, st. 2 Ustava SRJ),
ustavi Srbije i Crne Gore dozvoljavaju smrtnu kaznu: ,,Smrtna kazna
se mo`e izuzetno propisati i izre}i samo za najte`e oblike te{kih
krivi~nih dela’’ (~l. 14, st. 2 Ustava Srbije; ~l. 21, st. 2 Ustava Crne
Gore). To dovodi do paradoksalne situacije da se ne mo`e propisati
smrtna kazna za neka od najte`ih krivi~nih dela koja su u nadle`nosti
federacije kao {to su, na primer, ratni zlo~in, genocid ili me|unarodni
terorizam, a mo`e za neke oblike ubistva koji su u nadle`nosti republika ~lanica.
S obzirom da PGP zahteva da se ,,smrtna presuda mo`e izre}i
samo za najte`e zlo~ine’’ (~l. 6, st. 2), formulacija ustava Srbije i Crne
Gore, da se smrtna kazna mo`e samo izuzetno propisati i izre}i za
,,najte`e oblike te{kih krivi~nih dela’’, u skladu je s me|unarodnim
standardima.
Ustavi tako|e sadr`e i garantije u oblasti pravi~nog su|enja za
krivi~na dela, me|u koja spada i na~elo nulla poena sine lege (~l. 27
Ustava SRJ; ~l. 23 Ustava Srbije; ~l. 25 i 26 Ustava Crne Gore; vidi
op{irnije I.4.5). Ovo je u skladu sa ~lanom 6, st. 2 PGP po kome se
smrtna presuda mo`e izre}i samo u skladu sa zakonodavstvom na snazi
u vreme izvr{enja krivi~nog dela i po kome ova kazna mo`e biti
primenjena samo na osnovu kona~ne presude koju je doneo nadle`ni
sud.
Dr`ava ima specijalne obaveze u pogledu lica koja su li{ena
slobode ili im je sloboda ograni~ena. Nepru`anje medicinske pomo}i,
hrane, mu~enje ili neuspeh da se spre~i samoubistvo lica li{enih slobode mogu da predstavljaju povredu ~lana 6, st. 1 PGP. U tom smislu
jugoslovenski ustavi proklamuju nepovredivost fizi~kog i psihi~kog
integriteta ~oveka, po{tovanje ljudskog dostojanstva, kao i zabranu
svakog nasilja nad licem li{enim slobode (~l. 25, st. 1 i 2 Ustav SRJ;
~l. 28 Ustava Srbije; ~l. 24 Ustava Crne Gore; vidi op{irnije I.4.3).
U vezi s pravom na `ivot, dr`ave tako|e imaju obavezu da
preduzmu i aktivne mere za spre~avanje neuhranjenosti, pobolj{anja
53
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
zdravstvene za{tite i druge mere socijalne politike usmerene na smanjenje smrtnosti i produ`enje `ivotnog veka (vidi Op{ti komentar
Komiteta za ljudska prava br. 6/16 od 27. jula 1982). Tako jugoslovenski ustavi proklamuju pravo na za{titu zdravlja s tim {to ,,deca,
trudnice i stara lica imaju pravo na zdravstvenu za{titu iz javnih izvora
ako to pravo ne ostvaruju po nekom drugom osnovu, a druga lica po
uslovima utvr|enim zakonom’’ (~l. 60 Ustava SRJ; ~l. 30 Ustava
Srbije; ~l. 57 Ustava Crne Gore).
Ustav SRJ ne zabranjuje derogaciju od prava na `ivot u slu~aju
ratne opasnosti, {to je u suprotnosti s PGP. Ustav Srbije tako|e dopu{ta
derogaciju ljudskih prava u doba ratnog stanja, i pritom uop{te ne
pominje da postoje prava koja se ne mogu ograni~iti (vidi op{irnije
I.3.2).
4.2.2. Krivi~no zakonodavstvo
Krivi~ni zakoni republika ~lanica i federacije sadr`e krivi~na
dela kojima se {titi pravo na `ivot, a nadle`ni javni tu`ilac ima obavezu
da ih goni po slu`benoj du`nosti. Krivi~ni zakon SRJ i republi~ki
krivi~ni zakoni se razlikuju prema oblastima krivi~nog zakonodavstva
koje reguli{u. Tako KZ SRJ propisuje krivi~na dela protiv ~ove~nosti
i me|unarodnog prava, kao {to su genocid (~l. 141), ratni zlo~ini (~l.
142--144), protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja (~l. 146) i
podsticanje na agresivni rat (~l. 152). Inkriminisanje ovih krivi~nih dela
je u skladu i s obavezama SRJ prema drugim me|unarodnim ugovorima, kao {to su Konvencija o spre~avanju i ka`njavanju zlo~ina genocida i @enevske konvencije o za{titi `rtava rata od 1949. i Dodatni
Protokoli o me|unarodnim i neme|unarodnim oru`anim sukobima od
1977. godine.
Republi~ki krivi~ni zakoni na gotovo identi~an na~in propisuju
krivi~na dela koja su uperena protiv `ivota (~l. 47 KZ Srbije; ~l. 30
KZ Crne Gore). Propisana kazna je najmanje pet godina za ubistvo i
najmanje deset godina ili smrtna kazna za njegove kvalifikovane
oblike.
54
Ljudska prava u pravnim propisima
KZ Srbije u ~lanu 51 st. 1 sankcioni{e krivi~no delo navo|enja
na samoubistvo i pomaganja u samoubistvu: ,,Ko navede drugog na
samoubistvo ili mu pomogne u izvr{enju samoubistva, pa ovo bude
izvr{eno, kazni}e se zatvorom od jedne do pet godina’’ (isto ~l. 34, st.
1 KZ Crne Gore). Iz ovoga proizilazi da jugoslovensko zakonodavstvo
ne priznaje ubistvo iz milosr|a (eutanaziju), ~ak ni kao olak{avaju}u
okolnost kod pomaganja u samoubistvu. Zanimljivo je napomenuti da
je u Kraljevini Jugoslaviji, pre Drugog svetskog rata, postojao privilegovani oblik ubistva ---- ubistvo iz milosr|a, {to zna~i da je eutanazija
bila priznata kao olak{avaju}a okolnost.
4.2.3. Poba~aj
Poba~aj je regulisan republi~kim zakonima, Zakonom o postupku prekida trudno}e u zdravstvenoj ustanovi Srbije (Sl. glasnik RS, br.
16/1995--497) i Zakonom o uslovima i postupku prekida trudno}e Crne
Gore (Sl. list RCG, br. 29/79--458). Prema ovim zakonima prekid
trudno}e se mo`e izvr{iti samo na zahtev bremenite `ene, a Zakon o
postupku prekida trudno}e u zdravstvenoj ustanovi Srbije tra`i i izri~itu
pismenu saglasnost. Zahtev bremenite `ene za prekidom trudno}e je
dovoljan uslov do desete nedelje gestacije (~l. 6 srpskog, ~l. 2 crnogorskog zakona).
Posle desete nedelje gestacije svaki prekid trudno}e se smatra
,,izuzetnim prekidom trudno}e’’ i mo`e se izvr{iti samo u slede}im
slu~ajevima:
1) radi spasavanja `ivota `ene ili otklanjanja te{kog naru{avanja njenog zdravlja (zdravstveni razlozi);
2) kada postoji mogu}nost da se dete rodi s te{kim telesnim ili
du{evnim nedostacima (eugeni~ki razlozi);
3) kada je do za~e}a do{lo izvr{enjem krivi~nog dela, na primer, silovanjem (socijalni razlozi).
U prvih deset nedelja trudno}e o poba~aju odlu~uje lekar, a
posle toga, do navr{ene dvadesete nedelje trudno}e, konzilijum lekara.
Posle dvadesete nedelje o prekidu trudno}e odlu~uje eti~ki odbor
zdravstvene ustanove.
55
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
4.2.4. Postupak u vezi sa smrtnom kaznom
Zakon o krivi~nom postupku (ZKP, Sl. list SFRJ, br. 26/1986-789) predvi|a da optu`eni za krivi~na dela za koja se mo`e izre}i
smrtna kazna, imaju obaveznog branioca. Ako je smrtna kazna izre~ena, osu|eni ima pravo na branioca i u postupku po vanrednim
pravnim lekovima (~l. 70, st. 2 i 4).
Tako|e, ZKP propisuje da se osu|eni na smrtnu kaznu ne mo`e
odre}i prava na `albu ili odustati od `albe (~l. 361, st. 4). U slu~aju
kada je izre~ena ili potvr|ena smrtna kazna, predvi|ena je mogu}nost
`albe tre}estepenom sudu (to mogu biti vrhovni sudovi republika ili
Savezni vrhovni sud, ~l. 391, st. 1 ZKP).
Zakoni o pomilovanju obe republike predvi|aju da se molba za
pomilovanje mora podneti po slu`benoj du`nosti, ako je sam osu|eni
nije podneo (~l. 4, st. 3 Zakona o pomilovanju Srbije, Sl. glasnik RS,
br. 49/1995 i 50/1995; ~l, 5, st. 3 Zakona o pomilovanju Crne Gore,
Sl. list RCG, br. 16/1995). Na taj na~in implementirana je obaveza iz
~lana 6, st. 4 PGP.
U skladu sa ~lanom 6, st. 5 PGP, krivi~ni zakoni Srbije i Crne
Gore propisuju nad kojim grupama lica se ne mo`e izvr{iti smrtna
kazna. Tako u ~lanu 3a Zakona o dopunama Krivi~nog zakona Crne
Gore (Sl. list RCG, br. 27/1994--391) stoji:
Smrtna kazna se ne mo`e propisati kao jedina glavna kazna
za odre|eno krivi~no delo.
Smrtna kazna ne mo`e se izre}i licu koje u vrijeme izvr{enja
krivi~nog dela nije navr{ilo osamnaest godina, niti bremenitoj `eni.
Zakon o izvr{enju krivi~nih sankcija Crne Gore (Sl. list RCG,
br. 25/1994--360) precizira ovu odredbu:
Smrtna kazna ne mo`e se izvr{iti nad osu|enim licem koje
je te{ko telesno ili du{evno bolesno, dok ta bolest traje, kao ni nad
`enom za vrijeme trudno}e i do navr{ene tri godine `ivota |eteta
(~l. 9, st. 2).
Na ovaj na~in se po{tuje tuma~enje PGP prema kome se smrtna
kazna ne mo`e izvr{iti nad bremenitom `enom i nakon poro|aja jer bi
56
Ljudska prava u pravnim propisima
se to kosilo s osnovnim na~elima humanosti. Sli~nu odredbu sadr`i KZ
Srbije, ali s jednim va`nim nedostatkom ---- zakon nigde ne pominje
da se smrtna kazna ne mo`e izvr{iti nad maloletnicima (~l. 7, st. 1 KZ
Srbije).
4.2.5. Upotreba prinude od strane
dr`avnih organa
Zakoni o izvr{enju krivi~nih sankcija Srbije (Sl. glasnik RS, br.
16/1997--298) i Crne Gore (Sl. list RCG, br. 25/1994--360) propisuju
uslove za primenu prinude nad osu|enicima. U srpskom zakonu stoji
da se prinuda prema osu|enome primenjuje samo ako je neophodno
da se spre~e: ,,1) bekstvo; 2) fizi~ki napad na drugo lice; 3) samopovre|ivanje; 4) prouzrokovanje materijalne {tete; 5) aktivan i pasivan
otpor pri izvr{enju zakonitog nare|enja slu`benog lica.’’ (~l. 136). Ista
odredba postoji i u crnogorskom zakonu (~l. 61).
Zakon o izvr{enju krivi~nih sankcija Srbije prili~no detaljno
propisuje kada je dozvoljena upotreba vatrenog oru`ja (~l. 138). Njegove odredbe se uglavnom oslanjaju na sli~ne odredbe u Zakonu o
unutra{njim poslovima Srbije. Me|utim, i ovde treba uzeti u obzir i
podzakonske akte koji reguli{u upotrebu sile, kao {to je Pravilnik o
na~inu i uslovima upotrebe sredstava prinude u ustanovama za izdr`avanje kazne zatvora (Sl. glasnik SRS, br. 30/1978--1739). Ovaj Pravilnik dozvoljava upotrebu vatrenog oru`ja, s mogu}im smrtonosnim
posledicama, prilikom bekstva osu|enika iz ustanove zatvorenog tipa,
bez obzira na visinu izre~ene kazne (~l. 4, st. 1, ta~. 1). To zna~i da
obezbe|enje mo`e upotrebiti silu koja mo`e za posledicu da ima smrt
osu|enika bez obzira da li je on vi{estruki ubica ili sitni lopov. Ipak,
izvesnu kontrolu nad upotrebom sile u ovakvim slu~ajevima pru`aju
odredbe Pravilnika koje propisuju: da se mora upotrebiti ono sredstvo
prinude koje }e u datoj situaciji po posledicama biti najlak{e za lice
prema kome se primenjuje; da se pre upotrebe vatrenog oru`ja lice u
bekstvu mora upozoriti (prvo povikom a zatim pucanjem u vazduh);
da je zabranjena upotreba oru`ja kada se lice u bekstvu krije u grupi
ljudi, pa postoji opasnost da bi se mogli ugroziti njihovi `ivoti.
57
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Zakoni o unutra{njim poslovima Srbije (Sl. glasnik RS, br.
44/1991--1721) i Crne Gore (Sl. list. RCG, br. 24/94--414) propisuju
ovla{}enja pripadnika policija da upotrebe silu. Ova ovla{}enja su
tako|e razra|ena u podzakonskim aktima, na veoma detaljan na~in.
Zakon Srbije propisuje da se vatreno oru`je mo`e koristiti samo ako
upotrebom drugih sredstava prinude ne mogu da se postignu postavljeni ciljevi za{tite razli~itih dobara (~l. 23, st. 1, ta~. 1--6). Izme|u
ostalog, vatreno oru`je se mo`e upotrebiti da se ,,odbije napad na
objekat’’ (ta~ka 6). Upotreba vatrenog oru`ja sa smrtonosnom posledicom po ovom osnovu verovatno ne bi zadovoljila test ,,striktne proporcionalnosti’’ iz EKPS. U ovom slu~aju oduzimanje `ivota ne bi
potpalo ni pod jedan od izuzetaka koje EKPS dozvoljava, a ne bi ni
zadovoljilo test ,,striktne proporcionalnosti’’ (Stewart protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No. 10044/82, 39 DR 162, 1982, str. 171). Sli~ne
odredbe se mogu na}i i u Zakonu o unutra{njim poslovima Crne Gore
(~l. 17 i 18), uz dodatnu ogradu da je pripadnik policije du`an da
upozori lice pre nego {to upotrebi vatreno oru`je (~l. 19, st. 2).
4.3. Zabrana mu~enja, ne~ove~nog ili
poni`avaju}eg postupanja ili ka`njavanja
^lan 7. PGP:
Niko ne mo`e biti podvrgnut mu~enju ili svirepim,
nehumanim ili uni`avaju}im kaznama ili postupcima. Posebno je zabranjeno da se neko lice podvrgne medicinskom
ili nau~nom eksperimentu bez njegovog slobodnog pristanka.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
4.3.1. Op{te
Pored obaveze o zabrani mu~enja koju ima prema ~lanu 7 PGP,
Jugoslaviju obavezuje i UN Konvencija protiv mu~enja i drugih surovih, neljudskih i poni`avaju}ih kazni ili postupaka (u daljem tekstu:
58
Ljudska prava u pravnim propisima
Konvencija protiv mu~enja), koju je SFRJ ratifikovala. Prilikom ratifikacije priznata je i nadle`nost Komiteta protiv mu~enja u odnosu na
prijem me|udr`avnih (~l. 21, st. 1 Konvencije protiv mu~enja) ili
individualnih predstavki (~l. 22, st. 1).
Zabrana mu~enja se nalazi i u jugoslovenskim ustavima. Analiza odredbi Ustava SRJ (~l. 22 i 25) u potpunosti se mo`e primeniti i
na ustave Srbije i Crne Gore (~l. 26 Ustava Srbije; ~l. 24 Ustava Crne
Gore). Prema Ustavu SR Jugoslavije:
Jam~i se nepovredivost fizi~kog i psihi~kog integriteta ~oveka, njegove privatnosti i li~nih prava.
Jam~i se li~no dostojanstvo i sigurnost ~oveka (~l. 22).
Jam~i se po{tovanje ljudske li~nosti i dostojanstva u krivi~nom i svakom drugom postupku, u slu~aju li{enja, odnosno
ograni~enja slobode, kao i za vreme izvr{avanja kazne.
Zabranjeno je i ka`njivo svako nasilje nad licem koje je
li{eno slobode, odnosno kojem je sloboda ograni~ena, kao i svako
iznu|ivanje priznanja i izjava.
Niko ne sme biti podvrgnut mu~enju, poni`avaju}em ka`njavanju i postupanju.
Zabranjeno je vr{iti na ~oveku, bez njegove dozvole, medicinske i druge oglede (~l. 25).
Mo`e se postaviti pitanje o potrebi prihvatanja dve posebne
odredbe radi obezbe|enja po{tovanja ljudske li~nosti. Mogu}i odgovor
je da ~lan 22 utvr|uje op{tu zabranu mu~enja i sli~nih postupaka, tj.
obavezu po{tovanja nepovredivosti fizi~kog i psihi~kog integriteta.
Tako ovaj ~lan pokriva i delovanje privatnih subjekata, a ne samo
dr`avnih organa. Sledstveno tome, ~lan 25 bi trebalo samo da razra|uje
op{tu obavezu iz ~lana 22, i to u odnosu na dr`avu i njene slu`benike
kojima je zabranjeno mu~enje i sli~no postupanje ,,u krivi~nom i
svakom drugom postupku’’. Na taj na~in je nagla{ena odgovornost
dr`avnih organa, a posebno policije koja ima veliki udeo u sprovo|enju krivi~nog postupka.
59
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Stavovi 3. i 4. ~lana 25 preuzimaju formulaciju ~lana 7 Pakta,
ali ne u celini, jer je izostavljena zabrana svirepih ili nehumanih
postupaka i kazni. Sli~an propust napravljen je i u formulaciji poslednjeg stava ~lana 25 kojim je zabranjeno vr{enje medicinskih i drugih
eksperimenata bez pristanka pojedinca. Me|utim, nigde se izri~ito ne
ka`e da taj pristanak mora da bude ,,slobodan’’. Po shvatanju ve}ine
komentatora, upravo ta re~ je klju~na u ~itavoj formulaciji zabrane
vr{enja eksperimenata u ~lanu 7 PGP.
Savezni ustav garantuje i pravo na naknadu {tete pri~injene zbog
,,nezakonitog ili nepravilnog rada’’ slu`benog lica ili dr`avnog organa,
{to bi trebalo da podrazumeva i naknadu {tete u slu~ajevima mu~enja
i sli~nog postupanja (~l. 123). Naknada {tete se mo`e ostvariti u
gra|anskom postupku, ali i u samom krivi~nom postupku protiv izvr{ilaca krivi~nih dela, koja sankcioni{u mu~enje i sli~ne postupke (~l.
103 ZKP SRJ).
Prema Ustavu SRJ, zabrana mu~enja se ne mo`e suspendovati
ni u vreme ratnog stanja. Me|utim, prema Ustavu Srbije, u doba ratnog
stanja mogu}e su derogacije bez ograni~enja (vidi I.3.2.2).
4.3.2. Krivi~no zakonodavstvo
Konvencija protiv mu~enja predvi|a da svi akti mu~enja i sli~nog postupanja moraju da budu inkriminisani krivi~nim zakonom, kao
i da se prilikom propisivanja kazni za ova dela mora voditi ra~una o
njihovoj ,,ozbiljnoj prirodi’’ (~l. 4). Inkriminacija zabrane mu~enja se
nalazi u vi{e krivi~nih dela protiv slu`bene du`nosti. Ova krivi~na dela
se u saveznom zakonu odnose samo na slu`bena lica koja rade za
saveznu dr`avu (Glava XIX KZ SRJ). Najva`nije krivi~no delo inkriminisano ovim zakonom je zlostavljanje u vr{enju slu`be (~l. 191, KZ
SRJ):
Slu`beno lice koje u vr{enju slu`be drugog zlostavlja, nanosi mu te`e fizi~ke ili du{evne patnje, zastra{uje ga, vre|a ili
uop{te prema njemu postupa na na~in kojim se povre|uje njegovo
ljudsko dostojanstvo, kazni}e se zatvorom od tri meseca do tri
godine.
60
Ljudska prava u pravnim propisima
Iako se izraz ,,mu~enje’’ izri~ito ne spominje, izvr{enje ovog
krivi~nog dela obuhvata, izme|u ostalog, i nano{enje te`ih fizi~kih i
du{evnih patnji, koje odgovora pojmu mu~enja. Uz to, ovo krivi~no
delo je sveobuhvatne prirode i odnosi se i na izvr{enje kazni. Zna~ajan
element bi}a ovog dela je da ostavlja po strani nameru, za razliku od
definicije mu~enja iz Konvencije protiv mu~enja (~l. 1). Ovim krivi~nim delom je obuhva}eno i zastra{ivanje, ~ak i onda kada nema za
posledicu nano{enje te`ih fizi~kih i du{evnih patnji. Zabranjeni su i
zlostavljanje, vre|anje i povreda ljudskog dostojanstva, ~ime su obuhva}ene i radnje koje bi se mogle svrstati u nehumano ili poni`avaju}e
pona{anje, zavisno od okolnosti.
Savezni krivi~ni zakon inkrimini{e tako|e iznu|ivanje iskaza
(~l. 190 KZ SRJ). Kazna zatvora od tri meseca do pet godina predvi|ena je za slu`beno lice koje u vr{enju slu`be ,,upotrebi silu, pretnju,
ili drugo nedopu{teno sredstvo ili nedopu{ten na~in u nameri da iznudi
iskaz ili neku drugu izjavu od okrivljenog, svedoka, ve{taka ili drugog
lica’’. Kazna zatvora od najmanje godinu dana zapre}ena je ako je
iznu|ivanje iskaza ili izjave bilo ,,pra}eno te{kim nasiljem’’ ili ako su
usled iznu|enog iskaza nastupile osobito te{ke posledice za okrivljenog u krivi~nom postupku.
Komitet protiv mu~enja je kritikovao SRJ zbog toga {to jugoslovenski krivi~ni zakoni ne sadr`e odredbu kojom bi mu~enje samo po
sebi bilo krivi~no delo, u skladu sa ~lanom 1 Konvencije protiv mu~enja. Komitet je preporu~io da SRJ uvede ovo krivi~no delo i da pri
tom u celini preuzme definiciju mu~enja iz Konvencije.15
Iako KZ SRJ ne sadr`i odredbu kojom se izri~ito inkrimini{e
iznu|ivanje iskaza upotrebom eksperimenata i drugih medicinskih intervencija, ~lan 190 zabranjuje iznu|ivanje iskaza ,,drugim nedopu{tenim sredstvom’’. Moglo bi se tuma~iti da pod ovu formulaciju potpadaju eksperimenti i medicinske intervencije, kao o~igledno nedopu{tena sredstva.
15 Vidi primedbe i komentare Komiteta protiv mu~enja u vezi s izve{tajem SRJ, dok.
UN CAT/C/YUGO od 16. novembra 1998, st. 10 i 17.
61
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Konvencija protiv mu~enja zabranjuje ne samo mu~enje koje
sprovodi slu`beno lice ili lice koje nastupa u tom svojstvu, ve} i kada
se `estok bol ili patnje nanose na njegov podsticaj, uz njegovu saglasnost ili pristanak. KZ SRJ inkrimini{e podstrekavanje na zlostavljanje
u vr{enju slu`be, iznu|ivanje iskaza ili povredu ravnopravnosti gra|ana, ali se postavlja pitanje da li se mo`e na}i osnov za odgovornost
slu`benog lica koje se s mu~enjem saglasi ili na njega pristane. U tom
slu~aju bi se, zavisno od okolnosti, mogle primeniti i odredbe slede}ih
~lanova KZ SRJ: ~lan 174 (zloupotreba slu`benog polo`aja), 182 (nesavestan rad u slu`bi), 199 (neprijavljivanje krivi~nog dela ---- ako se
za takvo delo mo`e izre}i kazna zatvora od pet godina ili te`a).
S obzirom na ozbiljnost zlo~ina mu~enja, ~ini se da zapre}ena
kazna za delo zlostavljanja u vr{enju slu`be (~l. 191 KZ SRJ) ---- od
tri meseca do tri godine zatvora---- nije dovoljno visoka. S druge strane,
poku{aj izvr{enja ovog krivi~nog dela nije inkriminisan, po{to je zapre}ena kazna ispod minimuma neophodnog da bi se i poku{aj kaznio
po jugoslovenskom pravu.
Na~in na koji KZ Srbije i KZ Crne Gore reguli{u zabranu
mu~enja nalikuje re{enju iz saveznog Krivi~nog zakona. KZ Srbije
predvi|a krivi~na dela iznu|ivanja iskaza (~l. 65 KZ Srbije; ~l. 47 KZ
Crne Gore) i zlostavljanje u slu`bi (~l. 66 KZ Srbije; ~l. 48 KZ Crne
Gore). Analiza relevantnih odredbi KZ SRJ u potpunosti je primenljiva
i na republi~ke krivi~ne zakone. Ipak, treba ukazati na odre|ene razlike, koje se u KZ Srbije i Crne Gore javljaju u vezi s krivi~nim delom
zlostavljanja u slu`bi:
Slu`beno lice koje u vr{enju slu`be drugog zlostavi, uvredi
i uop{te prema njemu postupi na na~in kojim se vre|a ljudsko
dostojanstvo kazni}e se zatvorom od tri meseca do tri godine (~l.
66 KZ Srbije; sli~na odredba i u KZ Crne Gore ~l. 48).
Treba primetiti da je formulacija krivi~nog dela zlostavljanja u
slu`bi nepotpuna, jer nedostaje zabrana nano{enja ,,te`ih fizi~kih ili
du{evnih patnji’’ i ,,zastra{ivanja’’ predvi|ena KZ SRJ (~l. 191), kao i
Konvencijom protiv mu~enja (~l. 1). Republi~ki zakon inkrimini{e
prinudu (~l. 62, st. 1 KZ Srbije), ali to ne mo`e da ispravi propust
62
Ljudska prava u pravnim propisima
zabrane izazivanja patnji: prvo, primena sile ne mora uvek da podrazumeva bol, i drugo, gonjenje se za prinudu preduzima po privatnoj
tu`bi, osim ako je ona u~injena pretnjom ubistvom ili te{kom telesnom
povredom.
4.3.3. Krivi~ni postupak i izvr{enje kazni
Prema Zakonu o krivi~nom postupku SRJ, pritvor, osim istra`nog sudije, mo`e da odredi i policija (~l. 196 ZKP). Ovaj pritvor
mo`e da traje najdu`e 72 ~asa. Praksa pokazuje da upravo u tih 72
~asa policijskog pritvora dolazi do najte`ih povreda zabrane mu~enja
i sli~nih postupaka. Proceduralne garantije tokom policijskog pritvora
su slabe. Tako, na primer, tokom prva 24 sata policija nije obavezna
da pritvoreniku omogu}i branioca. Ove odredbe jugoslovenskog zakonodavstva je kritikovao i Komitet protiv mu~enja, prema ~ijem mi{ljenju du`inu policijskog pritvora treba ograni~iti na najvi{e 48 sati, a
uhap{enom licu omogu}iti neograni~en pristup braniocu neposredno po
hap{enju.16
Prema ZKP SRJ, ne sme se ,,vre|ati... li~nost i dostojanstvo’’
pritvorenika (~l. 201). Tako|e, nije dozvoljeno iznu|ivanje priznanja
ili izjava od ,,okrivljenog ili drugog lica u postupku’’. Tako|e, ako
pritvorenik to zahteva, mo`e ga posetiti lekar, pod nadzorom istra`nog
sudije (~l. 203, st. 1). [to se ispitivanja ti~e, ono se mora vr{iti na taj
na~in da se ,,u punoj meri po{tuje li~nost okrivljenog’’ (~l. 218, st. 7).
Uz to, ,,prema okrivljenom ne smeju se upotrebiti sila, pretnja ili druga
sli~na sredstva... da bi se do{lo do njegove izjave ili priznanja’’. Tako|e, izri~ito je zabranjena primena bilo kakvih medicinskih intervencija ili sredstava koji mogu da uti~u na volju okrivljenog pri davanju
iskaza (~l. 259, st. 3).
Ipak, interesantno je pomenuti da kada govori o pravima pritvorenika, ZKP pre svega pominje prava ,,okrivljenih’’, odnosno lica
kojima je pritvor odredio istra`ni sudija, prema ~lanu 192. S druge
strane, svaka osoba u policijskom pritvoru nije nu`no ,,okrivljeni’’.
16 Ibid, st. 12 i 17.
63
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Naravno, pravilno tuma~enje odredbi ZKP bi nu`no podrazumevalo
primenu pomenutih garantija i na lica u policijskom pritvoru. Ipak,
imaju}i u vidu nedostatak proceduralnih garantija za za{titu u policijskom pritvoru, ~ini se da postupanje po analogiji u ovim slu~ajevima
ne bi bilo dovoljno, nego bi trebalo izri~ito pro{iriti sva prava okrivljenih u pritvoru i na lica u policijskom pritvoru.
Polo`aj osu|enih lica koja se nalaze na izdr`avanju kazne,
definisan je i detaljnije opisan u Zakonu o izvr{enju krivi~nih sankcija
Srbije (Sl. glasnik RS, br. 16/1997--298). Ovaj zakon reguli{e polo`aj
i prava osu|enika, me|u kojima se na prvom mestu nalazi pravo na
~ove~no postupanje. ^lanom 56. obavezuju se sva lica da po{tuju
dostojanstvo osu|enog i zabranjuje ugro`avanje njegovog telesnog i
du{evnog zdravlja. ^lanovima od 57. do 103. ure|uje se odnos prema
osu|eniku.
Ovaj zakon sadr`i i odredbu o polo`aju lica prema kome se
sankcija izvr{ava (~l. 5). Iako ova odredba ne predvi|a apsolutnu
zabranu mu~enja i sli~nih postupaka, ona uop{teno predvi|a da se
osu|eniku ograni~avaju prava ,,samo u granicama nu`nim za izvr{enje
sankcije, a u skladu sa zakonom’’.
4.3.4. Upotreba prinude od strane policije
Prema Zakonu o unutra{njim poslovima Srbije (Sl. glasnik RS,
br. 44/1991), policija ima obavezu da prinudu primenjuje tako da se
proizvede ,,najmanje {tetnih posledica’’ (~l. 3). Upotreba prinude od
strane policije je bli`e regulisana Pravilnikom o uslovima i na~inu
upotrebe sredstava prinude (Sl. glasnik RS, br. 40/1995--1503). Prema
~lanu 2 Pravilnika ovla{}eno slu`beno lice:
... upotrebljava sredstva prinude tako da slu`beni zadatak
obavi sa najmanje {tetnih posledica po lice protiv koga sredstvo
prinude upotrebi i samo za vreme dok postoje razlozi ... zbog kojih
je sredstvo prinude upotrebljeno.
Pri upotrebi sredstava prinude ovla{}eno slu`beno lice je du`no
da ~uva `ivot ~oveka i ljudsko dostojanstvo (~l. 3). Sredstva prinude
predvi|ena ovim pravilnikom su: fizi~ka snaga, slu`bena palica, sred-
64
Ljudska prava u pravnim propisima
stva za vezivanje, specijalna vozila, posebno dresirani psi, konjica,
hemijska sredstva i vatreno oru`je. Kontrolu upotrebe sredstava prinude vr{i neposredno nadre|eni stare{ina, u roku od 24 ~asa od momenta
upotrebe (~l. 31, st. 1). Opravdanost i pravilnost upotrebe sredstava
prinude ocenjuje stare{ina koji je za to ovla{}en od strane ministarstva
unutra{njih poslova. Ako su sredstva prinude upotrebljena na neopravdan ili na nepravilan na~in, ovaj stare{ina predla`e ministru policije da
preduzme odre|ene mere (~l. 31, st. 4).
4.4. Pravo na slobodu i bezbednost li~nosti i
postupanje s licima li{enim slobode
4.4.1. Pravo na slobodu i bezbednost li~nosti
^lan 9. PGP:
1. Svaki pojedinac ima pravo na slobodu i na bezbednost svoje li~nosti. Niko ne mo`e biti proizvoljno uhap{en
ili pritvoren. Niko ne mo`e biti li{en slobode osim iz razloga
i shodno postupku koji je predvi|en zakonom.
2. Svako uhap{eno lice obave{tava se u trenutku hap{enja o razlozima hap{enja kao {to se u najkra}em roku
obave{tava pismenim putem o svakoj optu`bi koja je podignuta protiv njega.
3. Svako lice koje je uhap{eno ili pritvoreno zbog
krivi~nog dela bi}e u najkra}em roku predato sudiji ili nekoj
drugoj vlasti zakonom ovla{}enoj da vr{i sudske funkcije, i
mora u razumnom roku da bude su|eno ili oslobo|eno.
Pritvaranje lica koja ~ekaju na su|enje nije obavezno, ali
pu{tanje na slobodu mo`e biti uslovljeno garancijama koje
obezbe|uju dolazak lica u pitanju na pretres, kao i svim
drugim radnjama postupka a, u datom slu~aju radi izvr{enja
presude.
65
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
4. Svako lice koje je li{eno slobode usled hap{enja ili
pritvora ima pravo da podnese `albu sudu kako bi ovaj
re{avao bez odlaganja o zakonitosti pritvora i naredio njegovo pu{tanje na slobodu ako pritvor nije zasnovan na
zakonu.
5. Svako lice koje je `rtva nezakonitog hap{enja ili
pritvora ima pravo na naknadu {tete.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
4.4.1.1. Zabrana samovoljnog hap{enja i li{enja slobode. ---Osnovni smisao ~lana 9 PGP je obezbe|enje proceduralnih garancija
koje }e spre~iti samovoljno i nezakonito li{enje slobode. Dr`ava potpisnica mora da precizno defini{e slu~ajeve u kojima je li{enje slobode
opravdano, kao i da obezbedi sudsku kontrolu zakonitosti li{enja slobode. Uz to, prema tuma~enju Komiteta za ljudska prava, ovaj ~lan
garantuje i pravo na li~nu bezbednost koje dr`avama name}e obavezu
da preduzmu ,,razumne i odgovaraju}e’’ mere da za{tite li~ni integritet
svakog pojedinca od povreda koji mu drugi mogu naneti (vidi slu~aj
Delgado Paéz protiv Kolumbije, br. 195/1985, st. 5.5).
Jugoslovenski ustavi garantuju pravo na li~nu slobodu (~l. 23
Ustava SRJ, ~l. 22 Ustava Crne Gore, ~l. 15 Ustava Srbije). Tako,
prema Ustavu SRJ ,,svako ima pravo na li~nu slobodu’’ (~l. 23). Uz
to, Ustav SRJ (~l. 22, st. 1) i Ustav Crne Gore (~l. 20, st. 2) garantuju
i pravo na ,,sigurnost ~oveka’’. Ustav Srbije takvu odredbu nema.
Zahtev za zakonitim li{enjem slobode i zabrana samovolje iz
~lana 9 st. 1 PGP odnose se ne samo na li{enje slobode u krivi~nom
postupku, nego na sve slu~ajeve li{enja slobode npr. usled du{evne
bolesti, skitnje, zavisnosti od alkohola ili narkotika itd. Jugoslovenski
ustavi koriste termine ,,li{enje slobode’’ i ,,pritvaranje’’, pri ~emu se
termin ,,pritvor’’ odnosi isklju~ivo na krivi~ne slu~ajeve,17 dok termin
,,li{enje slobode’’ obuhvata sve slu~ajeve li{enja slobode, a ne samo
17 Tako prema ~l. 24 Ustava SRJ, ~l. 16 Ustava Srbije i ~l. 23 Ustava Crne Gore ,,lice
za koje postoji osnovana sumnja da je izvr{ilo krivi~no delo mo`e... biti pritvoreno
i zadr`ano u pritvoru’’.
66
Ljudska prava u pravnim propisima
krivi~ne. Ipak, ustavne odredbe ne prave preciznu razliku izme|u ove
dve kategorije, pa tako ~lan 23 Ustava SRJ koji govori o li{enju
slobode, u nekim svojim odredbama govori o pravu lica li{enog slobode ,,da uzme branioca koga izabere’’ (st. 5) ili da mora biti ,,upoznato da nije du`no ni{ta da izjavi’’ (st. 4), {to mo`e da dovede do
zaklju~ka da se i odredbe o li{enju slobode odnose samo na krivi~ne
stvari. Identi~ne nedostatke ima i ~lan 22 Ustava Crne Gore, dok Ustav
Srbije ovakve garantije ni ne sadr`i.
Ustav SRJ propisuje da je li{enje slobode dopu{teno samo ,,u
slu~ajevima i po postupku koji su utvr|eni saveznim zakonom’’ (~l. 23,
st. 2). To zna~i da bi u republi~kim zakonima o unutra{njim poslovima,
kao i drugim republi~kim zakonima koji sadr`e odredbe o li{enju
slobode (npr. zakoni o prekr{ajima), bilo mogu}e samo ponoviti odredbe saveznih zakona, a nikako predvideti druge osnove ili druga~iju
proceduru li{enja slobode.
U pogledu pretpostavki za odre|ivanje pritvora postoji nesaglasnost Ustava Srbije sa Ustavom SRJ koji u ~lanu 24 propisuje da
neko lice mo`e biti pritvoreno samo ako ,,postoji osnovana sumnja da
je izvr{ilo krivi~no delo’’ i ,,ako je to neophodno radi vo|enja krivi~nog postupka’’. Nasuprot tome, ~lan 16 Ustava Srbije, predvi|a
mogu}nost odre|ivanja pritvora i kada je to ,,neophodno radi ... bezbednosti ljudi’’.
Tako|e, Zakon o krivi~nom postupku (ZKP) predvi|a da se
pritvor, izme|u ostalog, mo`e odrediti ako postoji ,,bojazan da }e
okrivljeni ponoviti krivi~no delo, ili da }e dovr{iti poku{ano krivi~no
delo ili da }e izvr{iti krivi~no delo kojim preti’’ (~l. 191, st. 2, ta~. 3),
{to kao osnov nije u suprotnosti s me|unarodnim standardima, ali je
u neskladu sa saveznim ustavom, koji predvi|a da je pritvor dozvoljen
samo ako je to neophodno za vo|enje krivi~nog postupka, ali ne i za
za{titu javne bezbednosti.
Zna~ajna neuskla|enost postoji i u vezi s tim koji organi mogu
da odrede pritvor. Naime, Ustav SRJ predvi|a da se pritvor mo`e
odrediti samo odlukom nadle`nog suda (~l. 24, st. 1), a ne i ,,odlukom
67
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
drugog nadle`nog organa’’ kako je to dopu{tao prethodni Ustav iz
1974. godine. Tako su odredbe ZKP koje daju mogu}nost odre|ivanja
pritvora od strane policije (~l. 196) ili nenadle`nog istra`nog sudije (~l.
194) u suprotnosti s Ustavom SRJ, ali zbog stalnog odlaganja roka za
uskla|ivanje ZKP s Ustavom one i dalje va`e, dok istovremeno nije
mogu}e osporavati njihovu ustavnost. Ova neuskla|enost predstavlja
jedan od verovatno najzna~ajnijih problema vezanih za za{titu ljudskih
prava u krivi~nom postupku.
4.4.1.2. Pravo na obave{tenje o razlozima hap{enja i o optu`bi.
---- Drugi stav ~lana 9 PGP garantuje pravo svakog uhap{enog lica da
bude obave{teno o razlozima li{enja slobode ,,u trenutku hap{enja’’ i
pravo na obave{tenje o ma kakvoj optu`bi protiv njega i to bez
odlaganja, odnosno ,,u najkra}em roku’’ (promptly). Ustav SRJ i Ustav
Crne Gore sadr`e odredbu o pravu lica li{enog slobode da ,,odmah na
svom, ili jeziku koji razume bude obave{ten o razlozima li{enja slobode’’ (~l. 23, st. 3 Ustava SRJ; ~l. 22, st. 2 Ustava Crne Gore). Ove
odredbe su u skladu i s ne{to preciznijom garancijom EKPS, jer govore
da lice li{eno slobode mora biti obave{teno o razlozima hap{enja i o
optu`bi ,,na jeziku koji razume’’ (~l. 5, st. 2 EKPS). Me|utim, Ustav
Srbije ne pru`a ove garancije licima li{enim slobode. Na sli~an na~in,
u vezi s pritvorom, savezni i srpski ustav sadr`e odredbu o pravu
pritvorenog lica da mu se uru~i ,,obrazlo`eno re{enje u ~asu pritvaranja
ili najdocnije u roku od 24 ~asa od pritvaranja’’ (~l. 24, st. 2 Ustava
SRJ, ~l. 23, st. 2 Ustava Crne Gore), dok Ustav Srbije takvu odredbu
nema.
Odredbe ZKP i u ovom delu treba uskladiti s Ustavom SRJ.
Naime, u njemu ne postoji obaveza policijskih organa da u trenutku
li{enja slobode (tj. odmah) daju obave{tenje o razlozima za li{enje
slobode. Tako, na primer, policija ima du`nost da ,,lice bez odlaganja
sprovede nadle`nom istra`nom sudiji’’ (~l. 195, st. 1), ali se mo`e desiti
da zbog ,,neotklonjivih smetnji nije bilo mogu}e da se ni u roku od
24 ~asa lice li{eno slobode sprovede’’ (st. 2), ~ime se rok u kome }e
lice saznati za{to je li{eno slobode dodatno produ`ava. Nasuprot ovo-
68
Ljudska prava u pravnim propisima
me, oba republi~ka zakona o unutra{njim poslovima propisuju da je, u
slu~ajevima li{enja slobode predvi|enim ovim zakonom,18 ,,ovla{}eno
slu`beno lice Ministarstva obavezno ... odmah upoznati lice li{eno
slobode o razlozima li{enja slobode’’ (~l. 15, st. 4 Zakona o unutra{njim poslovima Crne Gore, ~l. 11, st. 4 Zakona o unutra{njim
poslovima Srbije).
[to se ti~e obaveze saop{tavanja optu`be u najkra}em roku, ~ini
se da su odredbe ZKP u skladu s me|unarodnim standardima, po{to
okrivljeni ve} na prvom ispitivanju ,,mora biti obave{ten o delu za
koje se tereti i osnovima optu`be’’ (~l. 4, st. 1), odnosno istra`ni sudija
je du`an da pre saslu{anja okrivljenom saop{ti ,,za{to se okrivljuje i
osnove sumnje koji postoje protiv njega’’ (~l. 218, st. 2).
4.4.1.3. Izvo|enje pred sudiju u najkra}em roku i pravo na
su|enje ili osloba|anje u razumnom roku. ---- Ovo pravo se primenjuje
samo na krivi~ne slu~ajeve i njime se garantuje izvo|enje, u najkra}em
roku, pred ,,sudiju ili nekog drugog slu`benika zakonom ovla{}enog
da vr{i pravosudne funkcije’’, a potom i su|enje u razumnom roku ili
osloba|anje. [ta zna~i termin ,,u najkra}em roku’’ te{ko je odrediti, ali
se ~ini da taj rok ni i u izuzetnim slu~ajevima ne mo`e biti du`i od
~etiri dana, a u normalnim okolnostima on mora biti mnogo kra}i (vidi
odluku Evropskog suda za ljudska prava u slu~aju Brogan protiv
Ujedinjenog Kraljevstva, A 145, 1978, st. 33). Termin ,,neko drugo
lice zakonom ovla{}eno da vr{i pravosudne funkcije’’ zna~i da to mora
biti neki nezavisni i nepristrasan organ, nezavisan pre svega od izvr{ne
vlasti i tu`ioca, koji ima ovla{}enje da uhap{eno lice oslobodi ili uputi
u pritvor (vidi odluku Evropskog suda u slu~aju Schiesser protiv
[vajcarske, A 34, 1991, st. 31).
18 ^lan 11. Zakona o unutra{njim poslovima Srbije predvi|a ,,zadr`avanje lica’’, ako
,,se uspostavljanje javnog reda i mira i spre~avanje ugro`avanja bezbednosti ili
odbrane zemlje ne mo`e posti}i na drugi na~in’’ (st. 1), kao i kada se ,,identitet
(lica) ne mo`e utvrditi legitimisanjem ili na drugi na~in’’ (st. 2). Zakon o unutra{njim poslovima Crne Gore ne koristi termin ,,zadr`avanje’’, ve} li{enje slobode,
a kao razlog se pored potrebe uspostavljanja javnog reda i mira navodi ,,bezbednost
saobra}aja’’ (~l. 15, st. 1).
69
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
U jugoslovenskom pravu, po pravilu, pritvor odre|uje ili istra`ni
sudija ili ve}e, po slu`benoj du`nosti ili na predlog javnog tu`ioca.
Odlu~ivanje od strane istra`nog sudije se mo`e smatrati kao odlu~ivanje od strane sudije ,,ili nekog drugog slu`benika zakonom ovla{}enog
da vr{i pravosudne funkcije’’ (vidi mutatis mutandis odluku Evropskog
suda za ljudska prava u slu~aju Bezicheri protiv Italije, A 164, 1989,
st. 20). Prema ZKP, pritvor u odre|enim slu~ajevima mo`e da odredi
i policija (~l. 196), {to nije u skladu s me|unarodnim standardima.
Me|utim, ve} je pomenuto da ova odredba nije u skladu s Ustavom
SRJ (vidi I.4.4.1.1).
Kada su u pitanju rokovi, odredbe ZKP su u skladu s me|unarodnim standardima, po{to se zahteva da lice zate~eno u izvr{enju
krivi~nog dela, koje svako mo`e li{iti slobode, bude ,,odmah predato
istra`nom sudiji’’ (~l. 191, st. 4), odnosno da lice koje policija li{i
slobode iz ma kog razloga predvi|enog u ZKP bude ,,bez odlaganja
sprovedeno nadle`nom istra`nom sudiji’’ (~l. 195, st. 1).
Lice kome je odre|en pritvor ima pravo da mu se sudi u
razumnom roku ili da bude oslobo|eno. U jugoslovenskom pravu
trajanje pritvora vremenski je ograni~eno samo u periodu do po~etka
su|enja, a ne i tokom su|enja, kada se zahteva samo periodi~na
kontrola opravdanosti daljeg trajanja pritvora.
U skladu s me|unarodnim standardima, a slede}i ustavne odredbe koje zahtevaju da trajanje pritvora bude svedeno na ,,najkra}e
vreme’’ (~l. 24, st. 3 Ustava SRJ i ~l. 23, st. 3 Ustava Crne Gore;
,,najkra}e nu`no vreme’’, ~l. 16, st. 2 Ustava Srbije), ZKP ne samo {to
ponavlja ove garancije ve} i obavezuje ,,sve organe koji u~estvuju u
krivi~nom postupku i organe koji im pru`aju pravnu pomo} da postupaju s naro~itom hitno{}u ako se okrivljeni nalazi u pritvoru’’ (~l. 190,
st. 2). Tako|e, pritvor }e se ukinuti ,,~im prestanu razlozi na osnovu
kojih je bio odre|en’’ (st. 3). Prema zakonskom tekstu, ukidanje nije
uslovljeno predlogom stranaka, ali ni predlog stranaka nije isklju~en.
Me|utim, nasuprot tome, Vrhovni sud Srbije je zauzeo stanovi{te
prema kome ,,u toku istrage okrivljeni i njegov branilac nisu ovla{}eni
da stavljaju predlog za ukidanje pritvora, pa zbog toga po predlogu
70
Ljudska prava u pravnim propisima
branioca okrivljenog kojim je tra`io ukidanje pritvora protiv okrivljenog ne treba odlu~ivati’’ (K`. II 403/81).
Sva tri ustava propisuju da pritvor mo`e da traje najdu`e tri
meseca po odluci prvostepenog suda i da se mo`e produ`iti odlukom
vi{eg suda jo{ za tri meseca. Rok trajanja pritvora po~inje da te~e od
dana pritvaranja, a ,,ako se do isteka tih rokova [3 + 3 meseca] ne
podigne optu`nica, okrivljeni se pu{ta na slobodu’’ (~l. 24, st. 4 Ustava
SRJ; ~l. 16, st. 3 Ustava Srbije; ~l. 23, st. 4 Ustava Crne Gore). ZKP
samo detaljnije ali u osnovi na isti na~in reguli{e pitanje trajanja
pritvora u redovnom postupku (~l. 197), dok u skra}enom postupku
trajanje pritvora do podno{enja optu`nog predloga ograni~ava na osam
dana bez mogu}nosti produ`enja (~l. 433, st. 2), a u postupku prema
maloletnicima na tri meseca (~l. 474, st. 2).
Trajanje pritvora posle podignute optu`nice nije vremenski ograni~eno i on mo`e trajati onoliko koliko traje postupak, s tim {to je
sudsko ,,ve}e du`no po isteku dva meseca od pravnosna`nosti poslednjeg re{enja o pritvoru ... da ispita da li jo{ postoje razlozi za pritvor
i da donese re{enje o produ`enju ili ukidanju pritvora’’ (~l. 199, st. 2
ZKP). U skra}enom postupku, ve}e je ,,du`no da svakih mesec dana
ispita da li postoje razlozi za pritvor’’ (~l. 433, st. 3 ZKP).
4.4.1.4. Pravo na `albu sudu zbog li{enja slobode. ---- Pravo na
`albu sudu zbog li{enja slobode se odnosi na one slu~ajeve u kojima
je do li{enja slobode do{lo odlukom nekog drugog organa, a ne suda
(vidi odluku Evropskog suda za ljudska prava u slu~aju De Wilde,
Ooms i Versyp protiv Belgije, A 12, 1971, st. 76). Prema Ustavu SRJ,
samo sud mo`e odrediti pritvor licu za koje postoji osnovana sumnja
da je izvr{ilo krivi~no delo (~l. 24). Me|utim, u drugim slu~ajevima
Ustav SRJ ne predvi|a pravo na sudsko preispitivanje osnovanosti
(zakonitosti) li{enja slobode. Dodu{e Ustav svakome ,,jam~i pravo na
... pravno sredstvo protiv odluke kojom se re{ava o njegovom pravu
ili na zakonu zasnovanom interesu’’ (~l. 26, st. 2), ali pravo na sudsku
procenu opravdanosti li{enja slobode garantovano ~lanom 9, st. 4 PGP
se ne mo`e poistovetiti s pravom na `albu u slu~aju povrede nekog
prava. Identi~na situacija je i u ustavima Srbije i Crne Gore (~l. 15,
71
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
12, st. 2 i 22, st. 2 Ustava Srbije; ~l. 22 i 17, st. 2 Ustava Crne Gore).
Republi~ki zakoni o unutra{njim poslovima (Sl. glasnik RS, br.
44/1991--1721; Sl. list. RCG, br. 24/1994--327) predvi|aju da lice
li{eno slobode u skladu s odredbama ovih zakona mo`e da se `ali
ministru (~l. 16 ZUP Crne Gore; ~l. 12 ZUP Srbije), ali se ne pominje
pravo na `albu sudu, {to nije u skladu s me|unarodnim standardima.
4.4.1.5. Pravo na naknadu {tete zbog nezakonitog li{enja slobode. ---- Ustav SRJ propisuje da ,,lice koje ... je bez osnova bilo li{eno
slobode, ima pravo na rehabilitaciju, na naknadu {tete od dr`ave, kao
i druga prava utvr|ena saveznim zakonom’’ (~l. 27, st. 4). Identi~no
re{enje imaju i Ustav Crne Gore (~l. 25, st. 4) i Ustav Srbije (~l. 23,
st. 4). Uz to, Ustav SRJ i Ustav Srbije sadr`e generalnu odredbu o
pravu na naknadu {tete u svim slu~ajevima u kojima je licu pri~injena
{teta ,,nezakonitim ili nepravilnim radom ... slu`benog lica ili dr`avnog
organa, ili organizacije’’ (~l. 123, st. 1 Ustava SRJ; ~l. 25, st. 1 Ustava
Srbije). Ustav Crne Gore takvu odredbu nema. Odredbe o naknadi {tete
su detaljnije razra|ene u zakonima, i u ovom delu je jugoslovensko
zakonodavstvo u skladu s me|unarodnim standardima.
ZKP pravo na naknadu {tete daje i za nezakonito i za neosnovano/neopravdano li{enje slobode. Nezakonitim se smatra svako li{enje slobode izvan zakonom propisanih osnova, u trajanju du`em od
zakonom propisanog ili neura~unavanje vremena li{enja slobode u
izre~enu kaznu.
Postupak u vezi s naknadom {tete ima dve faze: upravnu i
sudsku (parni~ni postupak). Lice li{eno slobode treba da podnese
zahtev organu uprave ,,radi postizanja sporazuma o postojanju {tete i
vrsti i visini naknade’’ (~l. 542 u vezi s ~l. 545, st. 4). Ako zahtev ne
bude usvojen ili ako dr`avni organ ne donese odluku u roku od tri
meseca od dana podno{enja, o{te}eni mo`e podneti sudu tu`bu za
naknadu {tete. Tako|e, ako je postignut sporazum samo u pogledu dela
zahteva, o{te}eni mo`e tu`bu podneti u pogledu ostatka zahteva (~l.
543, st. 1).
Zakoni o unutra{njim poslovima Srbije i Crne Gore tako|e
predvi|aju da lice koje je li{eno slobode ,,bez osnova ... ili du`e od
72
Ljudska prava u pravnim propisima
roka ... ima pravo na naknadu {tete’’ (~l. 11, st. 6 ZUP Srbije, ~l. 15,
st. 4 ZUP Crne Gore).
4.4.2. Postupanje s licima li{enim slobode
^lan 10. PGP:
1. Sa svakim licem koje je li{eno slobode postupa se
humano i sa po{tovanjem dostojanstva neodvojivog od ~ove~ije li~nosti.
2. a) Okrivljena lica su, osim u izuzetnim slu~ajevima,
odvojena od osu|enih lica i podvrgnuta posebnom re`imu
koji odgovara njihovom statusu neosu|ivanih lica;
b) mladi okrivljeni su odvojeni od odraslih i o njihovim slu~ajevima se re{ava {to je mogu}e pre.
3. Kazneni re`im obuhvata postupak sa osu|enicima
~iji je glavni cilj njihovo popravljanje i socijalna rehabilitacija. Mladi prestupnici su odvojeni od odraslih i podvrgnuti
re`imu koji odgovara njihovim godinama i njihovom zakonskom statusu.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
4.4.2.1. Obaveza ~ove~nog postupanja i po{tovanja dostojanstva. ---- Sva ograni~enja koja nisu inherentna samoj prirodi li{enja
slobode, odnosno `ivotu u zatvorenom okru`enju su zabranjena. ^lan
10. ustvari dopunjava ~lan 7 PGP koji sadr`i op{tu zabranu mu~enja,
surovog, ne~ove~nog ili poni`avaju}eg postupanja ili ka`njavanja (vidi
I.4.3).
Sva tri jugoslovenska ustava, na isti na~in ,,jam~e ... po{tovanje
ljudske li~nosti i dostojanstva u krivi~nom i svakom drugom postupku,
u slu~aju li{enja, odnosno ograni~enja slobode, kao i za vreme izvr{avanja kazne’’ (~l. 25, st. 1 Ustava SRJ; ~l. 24, st. 1 Ustava Crne Gore,
~l. 26, st. 1 Ustava Srbije).
Savezni krivi~ni zakon odre|uje da se u~iniocu krivi~nog dela
odre|ena prava mogu oduzeti ili ograni~iti pri izvr{enju krivi~ne sankcije ,,samo u meri koja odgovara prirodi i sadr`ini te sankcije’’ i ,,samo
73
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
na na~in kojim se obezbe|uje po{tovanje li~nosti u~inioca i njegovog
ljudskog dostojanstva’’ (~l. 6 KZ SRJ; vidi mutatis mutandis ~l. 6, st.
2 KZ Srbije). Tako|e, u krivi~nom postupku je zabranjeno ,,vre|anje
li~nosti i dostojanstva okrivljenog’’ (~l. 201, st. 1 ZKP).
Zakon o izvr{enju krivi~nih sankcija Crne Gore (ZIKS Crne
Gore, Sl. list. RCG, br. 25/1994--360) propisuje da se prema osu|enom
licu ,,postupa ~ovje~no i na na~in kojim se obezbe|uje po{tovanje
njegove li~nosti, dostojanstva i odr`avanje njegovog tjelesnog i du{evnog zdravlja’’ (~l. 15, st. 1). Sli~na odredba postoji i u vezi s maloletnicima koji izdr`avaju vaspitne mere, s tim {to se tu jo{ i nagla{ava
da s njima treba postupati ,,na na~in koji odgovara njihovom psiho-fizi~kom razvoju’’ (~l. 107, st. 2).
Zakon o izvr{enju krivi~nih sankcija Srbije (ZIKS Srbije, Sl.
glasnik RS, br. 16/1997--298) propisuje da ,,svako mora po{tovati
dostojanstvo osu|enog’’, kao i da niko ne sme ugroziti njegovo telesno
i du{evno zdravlje (~l. 56). Maloletnici kojima je izre~ena zavodska
vaspitna mera ili maloletni~ki zatvor imaju ista prava kao i punoletni
zatvorenici, s tim {to se ona mogu i pro{iriti (~l. 218, st. 1). Na `alost,
ZIKS Srbije nije posebno za{titio prava maloletnika kojima je izre~ena
neka od disciplinskih ili mera poja~anog nadzora, kao {to je to u~inio
crnogorski zakon (ZIKS Crne Gore, ~l. 107, st. 2). Kona~no, prema
srpskom zakonu, lice na obaveznom psihijatrijskom le~enju i ~uvanju
,,ima ista prava i obaveze kao i lice koje izdr`ava kaznu zatvora, ako
potrebe le~enja druk~ije ne zahtevaju’’ (ZIKS Srbije, ~l. 191).
Prema ZIKS Srbije, zatvorske vlasti su du`ne da osu|ene upoznaju s njihovim pravima i obavezama, a ,,tekst ... zakona i akt o
ku}nom redu dostupni su osu|enom za sve vreme izdr`avanja kazne’’
(~l. 51, st. 2 i 3). Ovo pravilo se shodno primenjuje i na pritvorenike,
maloletne osu|enike, kao i lica koja se nalaze na obaveznom psihijatrijskom le~enju (~l. 314, 218, st. 1 i ~l. 191). ZIKS Crne Gore nema
odredbu o pristupu informacijama o garantovanim pravima. Jugoslovenski propisi ne zahtevaju izri~ito da obuka zatvorskog osoblja mora
da obuhvati i upoznavanje s odredbama o za{titi prava osu|enika.
Prema odredbama ZIKS Srbije, nadzor nad osu|enim licima
li{enim slobode vr{i uprava za izvr{enje zavodskih sankcija (~l. 9, st.
74
Ljudska prava u pravnim propisima
1 i 346, st. 1 ZIKS Srbije). Stru~nost rada ,,zatvorske bolnice, psihijatrijskog zavoda i zdravstvenih slu`bi u zavodima nadzire Ministarstvo za zdravlje’’ (~l. 353). Uz to, zakonitost izvr{enja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog le~enja i ~uvanja u zdravstvenoj ustanovi
nadzire sud koji je meru izrekao u prvom stepenu (~l. 195, st. 1).
Primenu mere pritvora nadzire ,,predsednik okru`nog suda na ~ijem je
podru~ju sedi{te zavoda u kome se izvr{ava pritvor’’ (~l. 320; vidi
tako|e i ~l. 205 ZKP koji detaljno reguli{e kako se i u kojim intervalima nadzor sprovodi). Prema ZIKS Srbije, osu|enici imaju pravo ,,da
se bez prisustva zaposlenih i postavljenih lica u zavodu pritu`e ovla{}enom licu koje nadzire rad zavoda’’ (~l. 103, st. 4). U Crnoj Gori
kontrolu zakonitosti izvr{enja kazne zatvora, maloletni~kog zatvora i
mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog le~enja vr{i Ministarstvo
pravde (~l. 21, 69, 82. ZIKS Crne Gore). Nadzor nad izvr{avanjem
vaspitne mere vr{i organ starateljstva, dok sud koji ju je izrekao vr{i
kontrolu zakonitosti izvr{enja (~l. 113).
Pravo `albe osu|enih lica na uslove pod kojima izdr`avaju
kaznu je veoma ograni~eno i nedovoljno precizno regulisano. Prema
ZIKS Srbije, osu|eni ima pravo pritu`be upravniku ,,zbog povrede
prava ili drugih nepravilnosti’’ (~l. 103, st. 1), a ako ne dobije odgovor
ili nije njime zadovoljan mo`e podneti pismenu predstavku direktoru
Uprave’’ (st. 3). Na `alost, srpski zakon ne propisuje rok u kome
direktor uprave mora ispitati pritu`bu. ZIKS Crne Gore sadr`i jo{
nepovoljnije re{enje prema kome osu|eni ima samo ,,pravo pritu`be
starje{ini organizacije’’ (~l. 34, st. 2), bez nazna~enja roka za odgovor
i bez daljeg prava `albe. Prema ZIKS Srbije sve pomenuto va`i i za
pritvorenike (~l. 314), maloletne osu|enike koji se nalaze u zavodu ili
maloletni~kom zatvoru (~l. 218, st. 1), kao i za lica na obaveznom
psihijatrijskom le~enju (~l. 191). Nasuprot tome, ZIKS Crne Gore ne
sadr`i odredbe o pravu pritu`be ovih lica.
4.4.2.2. Razdvajanje okrivljenih i optu`enih, maloletnika i odraslih. ---- Prema PGP (~l. 10, st. 2) optu`ena i osu|ena lica se moraju
razdvojiti ,,osim u izuzetnim okolnostima’’, dok se optu`ena maloletna
lica moraju, bez izuzetka, odvojiti od punoletnih, uz zahtev da se o
,,njihovom slu~aju odlu~i {to je mogu}e pre’’.
75
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
ZKP propisuje da se ,,po pravilu, u istu prostoriju ne mogu ...
sme{tati lica koja su na izdr`avanju kazne s licima u pritvoru’’, dok
ZIKS Crne Gore (~l. 16, st. 4) i ZIKS Srbije (~l. 312, st. 1) predvi|aju,
bez izuzetka, odvajanje pritvorenika od osu|enika, {to je u potpunosti
u skladu s me|unarodnim standardima. Me|utim, ZIKS Srbije sadr`i
i op{te pravilo da ,,pritvorenik boravi u zavodu pod istim uslovima
kao i osu|eno lice, ako Zakonom o krivi~nom postupku nije druk~ije
odre|eno’’ (~l. 314), koje dovodi u pitanje zahtev PGP (~l. 10, st. 2a
in fine) da se optu`ena lica u na~elu podvrgavaju ,,posebnom postupku
koji odgovara njihovom polo`aju neosu|enih lica’’.
[to se pritvora ti~e, ZKP dopu{ta izuzetke od bezuslovnog
pravila da maloletnici moraju biti odvojeni od punoletnih lica, ali ih
ograni~ava na slu~ajeve kada sudija za maloletnike oceni da bi ,,usamljenje maloletnika du`e trajalo, a postoji mogu}nost da se maloletnik
stavi u prostoriju s punoletnim licem koje na njega ne bi {tetno uticalo’’
(~l. 475). Ipak, ~ini se da se radi o nedopu{tenom odstupanju od
standarda postavljenog ~lanom 10. st. 2b PGP. ZIKS Crne Gore propisuje da ,,punoljetna i maloljetna lica izdr`avaju kaznu zatvora i
maloljetni~kog zatvora, po pravilu, odvojeno’’ (~l. 16, st. 3), ali ne
precizira u kojim slu~ajevima su odstupanja dopu{tena. Jedino ZIKS
Srbije ne dopu{ta izuzetke u ovom pogledu, i ~ak predvi|a da se
punoletna lica kojima je izre~ena kazna maloletni~kog zatvora, kao i
maloletnici koji za vreme izvr{enja ove kazne postanu punoletni, sme{taju ,,u posebno odeljenje zavoda’’ (~l. 282).
4.4.2.3. Kazneno-popravni re`im. ---- Prema PGP, osnovni cilj
postupanja s osu|enicima treba da bude njihovo prevaspitavanje i
dru{tvena reintegracija. Prema KZ SRJ, svrha ka`njavanja je ,,spre~avanje u~inioca da ~ini krivi~na dela i njegovo prevaspitavanje ...
vaspitni uticaj na druge da ne ~ine krivi~na dela ... ja~anje morala i
uticaj na razvijanje dru{tvene odgovornosti i discipline gra|ana’’. ZIKS
Crne Gore (~l. 14) govori da je svrha zatvorske kazne ,,resocijalizacija
osu|enog lica’’, dok ZIKS Srbije ne govori posebno o svrsi ka`njavanja.
76
Ljudska prava u pravnim propisima
4.5. Pravo na pravi~no su|enje
^lan 14. PGP:
1. Svi su jednaki pred sudovima i sudovima pravde.
Svako lice ima pravo da njegov slu~aj bude raspravljan
pravi~no i javno pred nadle`nim, nezavisnim i nepristrasnim
sudom, ustanovljenim na osnovu zakona koji odlu~uje o
osnovanosti svake optu`be podignute protiv njega u krivi~nim stvarima ili o osporavanju njegovih gra|anskih prava
i obaveza. Mo`e se narediti isklju~ivanje javnosti za vreme
trajanja cele rasprave ili jednog dela u interesu morala,
javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom dru{tvu, ili ako to interes li~nog `ivota stranaka zahteva, ili jo{
ako to sud smatra apsolutno potrebnim iz razloga posebnih
okolnosti slu~aja kada bi javnost {tetila interesima pravde,
ipak, svaka presuda doneta u krivi~nim ili gra|anskim stvarima bi}e javna, osim ako interes maloletnika zahteva da se
postupa druk~ije ili ako se rasprava odnosi na bra~ne sporove ili na starateljstvo dece.
2. Za svako lice koje je optu`eno za krivi~no delo
pretpostavlja se da je nevino dok njegova krivica ne bude
zakonski ustanovljena.
3. Svako lice koje je optu`eno za krivi~no delo ima, uz
potpunu ravnopravnost, prava bar na slede}e garancije:
a) da bude obave{teno u najkra}em roku, na jeziku
koji razume i u pojedinostima, o prirodi i razlozima optu`be koja je podignuta protiv njega;
b) da raspola`e potrebnim vremenom i olak{icama
u vezi s pripremanjem svoje odbrane i da op{ti s braniocem
koga ono bude izabralo;
c) da mu bude su|eno bez velikog zaka{njenja;
d) da prisustvuje raspravi i da se samo brani ili da
ima branioca koga je izabralo; ako nema branioca, da bude
77
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
obave{teno o svom pravu da ga ima i, svaki put kad to
zahtevaju interesi pravde, da mu se dodeli branilac po
slu`benoj du`nosti besplatno, ako nema mogu}nosti da ga
nagradi;
e) da saslu{a ili da predlo`i da drugi saslu{aju svedoke koji terete optu`enog i da izdejstvuju dolazak i saslu{anje svedoka odbrane pod istim uslovima kao i svedoka
optu`be;
f) da dobije besplatno pomo} tuma~a ako ne razume
ili ne govori jezik na kojem se vodi rasprava;
g) da ne bude prinu|eno da svedo~i protiv samoga
sebe ili da prizna krivicu.
4. Postupak koji se primenjuje na mladi}e koji nisu
punoletni prema krivi~nom zakonu vodi}e ra~una o njihovim godinama i o interesu njihovog prevaspitavanja.
5. Svako lice ogla{eno krivim za po~injeno krivi~no
delo ima pravo da zatra`i da, shodno zakonu, vi{i sud ispita
odluku o krivici i presudi.
6. Ako kona~no izre~ena krivi~na presuda bude docnije
poni{tena ili ako je dato pomilovanje zbog toga {to nova ili
naknadno otkrivena ~injenica dokazuje da se radilo o sudskoj gre{ci, lice koje je izdr`alo kaznu na osnovu ove osude
bi}e obe{te}eno shodno zakonu, ukoliko se ne doka`e da je
ono u potpunosti ili delimi~no krivo za neblagovremeno
otkrivanje nepoznate ~injenice.
7. Niko ne mo`e biti gonjen ili ka`njen zbog krivi~nog
dela u vezi kojeg je ve} bio oslobo|en krivice ili osu|en
pravosna`nom presudom prema zakonu i krivi~nom postupku svake zemlje.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
4.5.1. Nezavisnost i nepristrasnost sudova
Proklamaciju da su sudovi samostalni i nezavisni i vezani samo
ustavom, zakonom i drugim op{tim aktima sadr`e Ustav Srbije (~l. 96,
78
Ljudska prava u pravnim propisima
st. 1) i Ustav Crne Gore (~l. 100), ali ne i Ustav SRJ. Sva tri ustava
proklamuju na~elo podele vlasti (~l. 12 Ustava SRJ; ~l. 9 Ustava Srbije;
~l. 5 Ustava Crne Gore). Me|utim, nezavisnost sudova ne zavisi toliko
od ustavnih odredbi, koliko od same prakse. Op{te je uverenje da u
SRJ sudovi nisu u potpunosti nezavisni. U nekim slu~ajevima, kao {to
je na primer poni{tavanje rezultata lokalnih izbora u Srbiji u novembru
1996. godine u kome su sudovi, uklju~uju}i i Vrhovni sud Srbije, imali
ogromnu ulogu, tvrdnje o pristrasnosti sudova i njihovoj podlo`nosti
politi~kim uticajima dobro su dokumentovane (vidi I.4.13).
I pored toga {to novi ustavi i zakoni o sudovima predstavljaju
napredak u odnosu na prethodno va`e}e propise, ~ini se da na~elo
sudske nezavisnosti pored fakti~kog nije do kraja sprovedeno ni na
normativnom planu. Primera radi, nadzor nad radom sudske administracije (pravosudna uprava) i formiranje sudskog bud`eta, nisu povereni samom sudu niti podeljeni izme|u suda i izvr{ne vlasti, ve} se
nalaze izvan njihovog uticaja. Republi~ki zakoni o sudovima poverili
su odgovornost za obavljanje poslova pravosudne uprave isklju~ivo
ministarstvu pravde (~l. 32 Zakona o sudovima Srbije, Sl. glasnik RS,
br. 46/91, 60/91, 18/92 i 71/92, ~l. 27 Zakona o sudovima Crne Gore,
Sl. list. RCG, br. 20/95), dok predlaganje sudskog bud`eta ide po
proceduri u kojoj sudovi nemaju nikakvog u~e{}a.
Sudska funkcija je stalna (~l. 101, st. 1 i 126. st. 2 Ustava Srbije,
~l. 5, st. 1 Zakona o sudovima Srbije; ~l. 103, st. 1 Ustava Crne Gore),
a ograni~eni mandat imaju sudije Saveznog suda i Saveznog ustavnog
suda (devet godina ---- ~l. 109, st. 2 i 125, st. 2 Ustava SRJ), kao i
Ustavnog suda Crne Gore (devet godina ---- ~l. 111, st. 2 Ustava Crne
Gore). Tako|e, garantuje se tzv. princip nepokretnosti sudije ---- zabrana preme{tanja bez njegove saglasnosti ---- osim kod vojnih sudova
(~l. 101, st. 5 Ustava Srbije i ~l. 53 i 54 Zakona o sudovima Srbije; ~l.
103, st. 4 Ustava Crne Gore i ~l. 27 Zakona o sudovima Crne Gore).
Sudijama se tako|e zabranjuje obavljanje drugih javnih i profesionalnih delatnosti, a ograni~ava im se i mogu}nost politi~kog organizovanja (~l. 42, st. 4; 109. st. 6 i 125. st. 4 Ustava SRJ; ~l. 100 i 126, st.
4 Ustava Srbije, ~l. 5, st. 2 Zakona o sudovima Srbije; ~l. 106 i 111,
79
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
st. 5 Ustava Crne Gore, ~l. 28, st. 1, ta~. d Zakona o sudovima Crne
Gore).
Odredbe o nezavisnosti vojnih sudova su u mnogo ~emu problemati~ne. Iako je proklamovana nezavisnost i samostalnost vojnih
sudova (~l. 138, st. 2 Ustava SRJ i ~l. 2 Zakona o vojnim sudovima,
Sl. list SRJ, br. 11/1995), to je dovedeno u pitanje odredbom da se
sudije i sudije-porotnici vojnih sudova postavljaju a ne biraju (~l. 26,
st. 1 Zakona o vojnim sudovima), kao i odredbom prema kojoj za
predsednike i sudije vojnih sudova va`e isti propisi ,,kojima su ure|eni
odnosi u slu`bi i prava, du`nosti i odgovornosti vojnih lica’’ (~l. 41 i
42). Tako|e, sudija vojnog suda ,,mo`e biti razre{en du`nosti ako je
aktom nadle`nog organa smanjen broj sudija u vojnom sudu’’ (~l. 37,
st. 1), {to dovodi u pitanje princip stalnosti sudijske funkcije koji je
proklamovan i u Zakonu o vojnim sudovima (~l. 28, st. 1--3). Osim
toga, kod privremenog upu}ivanja na rad u drugi vojni sud ne tra`i se
pristanak, odnosno saglasnost sudije (~l. 40), kao {to je to predvi|eno
u ostalim zakonima o sudovima.
4.5.2. Pravi~nost i javnost rasprave
4.5.2.1. Pravi~nost rasprave. ---- Zahtev za pravi~no{}u rasprave
je naro~ito va`an u krivi~nom postupku, gde omogu}ava pro{irenje
prava okrivljenog izvan taksativno navedenih minimalnih prava koja
mu pripadaju. Kada se ispituje pravi~nost, postupak se ceni u celosti,
tako da kumulacijom nedostataka koji sami za sebe ne bi predstavljali
povredu ~l. 14, mo`e do}i do povrede zahteva za pravi~nim su|enjem.
U tom smislu, naro~ito se garantuje usmenost i kontradiktornost rasprave, zabranjuje se kori{}enje nezakonito pribavljenih dokaza, obavezuje se tu`ila{tvo da odbrani otkrije sve materijalne dokaze za ili protiv
okrivljenog.
Procesne radnje se, po pravilu, preduzimaju usmeno. U skladu
s tim, pravilo je da se sva pismena (optu`nica, nalaz ve{taka i tsl) na
glavnom pretresu iznose usmeno (~itaju se). Kada drugostepeni sud
odluku donosi u sednici ve}a a ne na osnovu rasprave, doneta odluka
je, po pravilu, zasnovana na spisima. Na~elo neposrednosti zahteva da
80
Ljudska prava u pravnim propisima
sudska odluka bude zasnovana na ~injenicama koje je sud sam utvrdio
(npr. saslu{anjem svedoka a ne ~itanjem zapisnika). Iz ovog na~ela
proizilazi i obaveza suda da svoju presudu zasnuje samo na dokazima
izvedenim na glavnom pretresu (~l. 347, st. 1 ZKP).
Jedan od najva`nijih elemenata koje zahteva garancija pravi~nosti su|enja je kontradiktornost postupka (audiatur et altera pars). Na
taj na~in se uspostavlja jednakost stranaka i doprinosi utvr|ivanju
istine. Prema ZKP, okrivljeni ima pravo ,,da se izjasni o svim ~injenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve ~injenice i dokaze koji
mu idu u korist’’ (~l. 4, st. 2). Ovo na~elo je razra|eno u nizu odredbi
---- okrivljeni ima pravo da razmatra spise i razgleda predmete koji
slu`e kao dokaz (~l. 131, st. 5); da prisustvuje izvo|enju pojedinih
istra`nih radnji i da aktivno u~estvuje, a istra`ni sudija je du`an da
obavesti njega i njegovog branioca ,,o vremenu i mestu obavljanja
istra`nih radnji, osim kada postoji opasnost od odlaganja’’ (~l. 168).
Braniocu i okrivljenom mo`e se uskratiti da prisustvuju izvo|enju
pojedinih istra`nih radnji ,,kad to zahtevaju posebni razlozi odbrane ili
bezbednosti zemlje’’ (~l. 168, st. 5 u vezi s ~l. 73, st. 2) Ova prava
mogu biti privremeno uskra}ena sve do podizanja optu`nice. Propisno
sastavljena optu`nica mora biti dostavljena okrivljenom bez odlaganja,
a ako se nalazi u pritvoru ,,u roku od 24 sata po prijemu’’ (~l. 266, st.
1). Isti smisao ima i odredba ~lana 369. ZKP o obaveznom dostavljanju
primerka `albe protivnoj stranci na odgovor. Nepo{tovanje ovih odredbi predstavlja bitnu povredu krivi~nog postupka.
Kontradiktornost se najlak{e i najpotpunije ostvaruje na usmenom glavnom pretresu. Ravnopravnost strana u krivi~nom postupku
dovedena je u pitanje odredbom ZKP prema kojoj se o sednici ve}a
pred drugostepenim sudom javni tu`ilac uvek obave{tava (~l. 370, st.
3), a optu`eni i njegov branilac samo ako su to zahtevali ili ako sud
smatra da je to ,,korisno za razja{njavanje stvari’’ (~l. 371, st. 1). Ipak,
neobave{tavanje branioca o odr`avanju sednice drugostepenog suda
kada je on to zahtevao predstavlja bitnu povredu odredaba krivi~nog
postupka.
Prema ZKP, sudska odluka ne mo`e da se zasniva na izvesnim
vrstama zapisnika i obave{tenja kao {to su, na primer, obave{tenja
81
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
pribavljena od strane policije van krivi~nog postupka (~l. 151, st. 3),
izjave koje je okrivljeni dao bez prisustva branioca ili pod prinudom
(~l. 218, st. 10; vidi i ~l. 228 i 244, st. 1), koje se moraju ,,izdvojiti’’.
Ipak, ako okrivljeni to izri~ito zahteva, i ovi dokumenti se mogu
koristiti na glavnom pretresu (~l. 84, st. 1). Me|utim, u izuzetnim
slu~ajevima, kada su u pitanju krivi~na dela za koja je propisana kazna
zatvora od dvadeset godina ili smrtna kazna, sud mo`e odlu~iti da se
izjave date bez prisustva branioca ili obave{tenja koja je policija
prikupila van krivi~nog postupka koriste i bez pristanka okrivljenog,
ako se ne mogu razjasniti va`ne ~injenice u postupku, a sud smatra da
bi njihovo kori{}enje doprinelo razja{njenju stvari (~l. 84, st. 2). Ali,
,,osu|uju}a presuda ne mo`e se zasnovati isklju~ivo na izjavama na
koje se odnose ovi zapisnici i obave{tenja’’ (~l. 86). Na ovaj na~in, daje
se mogu}nost sudu da koristi ina~e nedozvoljene dokaze, i to ba{ u
slu~ajevima kada se okrivljenom mogu izre}i najte`e kazne, u kojima
bi trebalo da va`e i najve}e garancije pravi~nog su|enja. ^ini se da
ove odredbe ZKP stavljaju u bolji polo`aj tu`ioca i time dovode u
pitanje na~elo jednakosti strana.
Umesto da sadr`i obavezu tu`ila{tva da odbrani otkrije sve
materijalne dokaze za ili protiv okrivljenog, ZKP u ~lanu 15 predvi|a
... da su ,,sud i dr`avni organi koji u~estvuju u krivi~nom postupku
du`ni da istinito i potpuno utvrde ~injenice koje su od va`nosti za
dono{enje zakonite odluke’’ (st. 1), kao i da ,,sa jednakom pa`njom
ispituju i utvrde kako ~injenice koje terete okrivljenog tako i one koje
mu idu u korist’’ (st. 2). ZKP predvi|a i mogu}nost razmatranja i
prepisivanja spisa koji se nalaze kod javnog tu`ioca na osnovu njegove
(tu`io~eve) dozvole (~l. 131, st. 2). Po{to ne sadr`e izri~ito pravo
odbrane na pristup svim materijalnim dokazima i bezuslovnu obavezu
tu`ioca da joj sve dokaze stavi na uvid, ove odredbe su suprotne
standardima EKPS (vidi odluku Evropskog suda u slu~aju Edwards
protiv Ujedinjenog Kraljevstva, A 247 B, 1992, st. 36).
4.5.2.2. Javnost rasprave i javnost presude. ---- Pored op{te
odredbe o javnosti rada svih dr`avnih organa (~l. 10), Ustav Srbije
sadr`i i posebnu odredbu o javnosti rasprave pred sudom (~l. 97, st.
82
Ljudska prava u pravnim propisima
1). S druge strane, Ustav SRJ ima samo odredbu o javnosti rada svih
dr`avnih organa (~l. 122, st. 1), a Ustav Crne Gore o javnosti rasprave
pred sudom (~l. 102). Zakon o Saveznom sudu (Sl. list SRJ, br.
27/1992) propisuje da je rad Suda javan i navodi na koji se na~in to
obezbe|uje, npr. javno{}u rasprave pred Sudom, obave{tavanjem javnosti o radu Suda (~l. 6, st. 1 i 2). Republi~ki zakoni o sudovima
nemaju posebne odredbe o javnosti rasprave, ali takve odredbe sadr`e
odgovaraju}i procesni zakoni.
U krivi~nom i gra|anskom postupku va`i op{te pravilo da su
glavni pretres odnosno glavna rasprava javni i da im mogu prisustvovati punoletna lica (~l. 287 ZKP; ~l. 306 Zakona o parni~nom postupku
(ZPP), Sl. list SFRJ, br. 4/77). Isklju~enje javnosti na glavnom pretresu
protivno zakonu predstavlja bitnu povredu odredbi krivi~nog i parni~nog postupka i osnov je za ulaganje `albe na presudu (~l. 364, st.
1, ta~. 4 ZKP; ~l. 354, st. 2, ta~. 12 ZPP).
Prema ZKP, u postupku prema maloletnicima javnost je uvek
isklju~ena (~l. 482 ZKP). Tako|e, predvi|eno je da se javnost mo`e
isklju~iti ,,po slu`benoj du`nosti ili po predlogu stranaka, ali uvek po
njihovom saslu{anju’’ ako je to potrebno radi ~uvanja tajne, javnog
reda, za{tite morala, za{tite interesa maloletnika ili za{tite drugih posebnih interesa dru{tvene zajednice. Ovi osnovi su op{te gledano u
skladu sa standardom PGP, osim poslednjeg ---- ,,za{tite drugih posebnih interesa dru{tvene zajednice’’ ---- za koji se ~ini da je pre{iroko
postavljen.
Sli~ne odredbe sadr`i ZPP, koji predvi|a da se u parni~nom
postupku javnost mo`e isklju~iti ,,za celu glavnu raspravu ili jedan
njen deo ako to zahtevaju interesi ~uvanja slu`bene, poslovne ili li~ne
tajne, interesi javnog reda ili razlozi morala’’ (~l. 307, st. 1). Javnost
se mo`e isklju~iti i kada se merama za odr`avanje reda ne bi moglo
obezbediti nesmetano odr`avanje rasprave (~l. 307, st. 2).
U krivi~nom i u parni~nom postupku izreka presude se mora
uvek javno pro~itati, bez obzira da li je tokom postupka javnost bila
isklju~ena ili ne (~l. 352, st. 2 ZKP; ~l. 336, st. 3 ZPP). Me|utim,
saop{tavanje razloga presude zavisi od toga da li je javnost bila is-
83
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
klju~ena, i ako jeste, ,,ve}e }e odlu~iti da li }e i ukoliko isklju~iti
javnost prilikom objavljivanja razloga presude’’ (~l. 352, st. 4 ZKP;
sli~no ~l. 336, st. 3 ZPP). Shodno re{enju o isklju~enju javnosti u
postupku prema maloletnicima, ZKP predvi|a da je za objavljivanje
toka postupka i donete odluke neophodna dozvola suda (~l. 461, st. 1),
ali da se nikada ne sme navesti ,,ime maloletnika i drugi podaci na
osnovu kojih bi se moglo zaklju~iti o kom je maloletniku re~’’ (~l. 461,
st. 2).
4.5.3. Garantije optu`enima za krivi~na dela
4.5.3.1. Pretpostavka nevinosti. ---- Prema jugoslovenskom pravu, svako ima pravo da ,,ne bude smatran krivim za krivi~no delo dok
to ne bude utvr|eno pravnosna`nom odlukom suda’’ (~l. 27, st. 3
Ustava SRJ, ~l. 23, st. 3 Ustava Srbije, ~l. 25, st. 3 Ustava Crne Gore).
Iako se ova formulacija donekle razlikuje od formulacije PGP, prema
kojoj ,,svako ima pravo da se smatra nevinim’’ sve dok se njegova
krivica ne doka`e, prakti~ne razlike nema i obe formulacije imaju iste
pravne posledice: osloba|aju okrivljenog tereta da dokazuje da nije
kriv i obavezuju sud da ako nije s izvesno{}u utvrdio krivicu postupi
onako kako je povoljnije za okrivljenog ---- in dubio pro reo (u slu~aju
sumnje u korist okrivljenog).
ZKP na isti na~in kao i ustavi garantuje na~elo pretpostavke
nevinosti (~l. 3), a na~elo in dubio pro reo razra|uje u odredbi prema
kojoj sud ima obavezu da donese osloba|aju}u presudu i kada usled
nedostatka dokaza krivica okrivljenog nije dokazana, iako je sumnja
ostala (~l. 350, st. 1, ta~. 3). Teret dokazivanja je isklju~ivo na tu`iocu,
{to proizilazi pre svega iz odredbi koje ga obavezuju da u optu`nom
aktu uvek navede i dokaze na kojima zasniva svoju optu`bu (~l. 158,
st. 3 i 262, st. 1, ta~. 5 ZKP).
4.5.3.2. Obave{tenje o optu`bi, bez odlaganja i na jeziku koji
optu`eni razume. ---- Okrivljeni mora biti obave{ten o krivi~nom delu
koje mu se stavlja na teret i materijalnim ~injenicama koje to potkrepljuju. ZKP ovo pravo svrstava u osnovna na~ela (~l. 4, st. 1), ali ga
ponavlja i u okviru odredbi o ispitivanju okrivljenog nala`u}i da se
84
Ljudska prava u pravnim propisima
okrivljenom pri prvom ispitivanju saop{tava ,,za{to se okrivljuje i
osnovi sumnje koji stoje protiv njega’’ (~l. 218, st. 2). Navedena
odredba shodno se primenjuje i na osumnji~enog, odnosno ,,lice za
koje postoje osnovi sumnje da je izvr{ilo krivi~no delo’’ (~l. 156, st. 3
ZKP) i/ili ,,protiv koga se zahteva sprovo|enje istrage’’ (~l. 159, st. 2
i 4) i/ili u slu~aju podizanja neposredne optu`nice (~l. 160, st. 2),
odnosno i pre pokretanja krivi~nog postupka. Optu`nica se ,,dostavlja
okrivljenom koji je na slobodi bez odlaganja, a ako se nalazi u pritvoru
---- u roku od 24 sata po prijemu’’ (~l. 266, st. 1).
4.5.3.3. Dovoljno vremena i mogu}nosti za pripremu odbrane i
pravo na kontakt s braniocem. ---- Obaveza osiguranja dovoljnog vremena za spremanje odbrane okrivljenom predstavlja jedno od osnovnih
na~ela ZKP (~l. 11, st. 3). Me|utim, ~ini se da su minimalni rokovi
koje ZKP predvi|a za pripremanje odbrane isuvi{e kratki (u redovnom
postupku osam dana ---- ~l. 281, st. 3, u skra}enom postupku tri dana
---- ~l. 439, st. 3). Osim toga, kada do|e do usmene izmene optu`nice
na glavnom pretresu, predvi|ena je samo mogu}nost, a ne du`nost
prekida glavnog pretresa radi pripremanja odbrane (~l. 337, st. 2).
Tako|e, treba naglasiti da se osiguranje dovoljnog vremena za spremanje odbrane ne odnosi i na ispitivanje okrivljenog u prethodnom
postupku gde se izme|u obave{tenja o delu i osnovima optu`be i
ispitivanja ne ostavlja nikakav razmak vremena. Naime, okrivljenom
se prilikom prvog ispitivanja ostavlja rok od 24 sata da osigura branioca, ali se pre toga ne upoznaje s predmetom optu`be i okolnostima
koje ga terete.
Kada je re~ o drugostepenom postupku, iako ne postoji posebna
odredba u ZKP, sudska praksa zauzela je stav da `albeni sud ,,prilikom
upu}ivanja obave{tenja o sednici ve}a ... mora voditi ra~una da se
strankama ostavi dovoljno vremena da se pripreme za sednicu’’ (vidi
stav Saveznog suda u odluci SS Kzs. 24/76). Nedostatak delimi~no
otklanja i odredba ~lana 369. ZKP o obavezi dostavljanja `albe protivnoj stranci i mogu}nosti podno{enja odgovora u roku od 8 dana.
Pravo okrivljenog ,,da se izjasni o svim ~injenicama i dokazima
koji ga terete i da iznese sve ~injenice i dokaze koji mu idu u korist’’
85
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
(~l. 4, st. 2 ZKP), jedna je od pretpostavki bez koje okrivljeni ne bi
mogao da organizuje i vr{i svoju odbranu i koju je ZKP svrstao u
osnovna na~ela postupka. Njena konkretizacija ostvarena je kroz ~itav
niz odredbi kojima se okrivljenom daje pravo da razmatra spise i
razgleda predmete koji slu`e kao dokaz (~l. 131, st. 5), kao i pravo da
prisustvuje izvo|enju pojedinih istra`nih radnji i da aktivno u njima
u~estvuje (~l. 168). Navedena prava okrivljenom mogu biti privremeno
uskra}ena ,,u toku prethodnog postupka do podizanja optu`nice ... kad to
zahtevaju posebni razlozi odbrane ili bezbednosti zemlje’’ (~l. 73, st. 2).
Pismeni i usmeni kontakt izme|u okrivljenog koji je u pritvoru
i branioca, isklju~en je pre prvog ispitivanja okrivljenog (~l. 74, st. 1).
Navedeno re{enje u suprotnosti je sa ustavom garantovanim pravom
lica li{enog slobode da uzme branioca (~l. 23, st. 5 Ustava SRJ, ~l. 22,
st. 5 Ustava Crne Gore, Ustav Srbije nema takvu odredbu). Osim toga,
okrivljeni koji se nalazi u pritvoru tek nakon okon~anja istrage ili
neposrednog optu`enja mo`e slobodno i bez nadzora da se dopisuje i
razgovara sa svojim braniocem (~l. 74, st. 2 i 3. ZKP). To zna~i da do
tada okrivljeni nema branioca iako ga je formalno uzeo. I ovo je
suprotno Ustavu SRJ, koji pravo na branioca postavlja kao ustavno
pravo okrivljenog (~l. 29, st. 1). Tako se jo{ jednom pokazuje da je
neuskla|enost ZKP s Ustavom SRJ jedan od najzna~ajnijih nedostataka
u za{titi ljudskih prava u SRJ.
4.5.3.4. Pravo na su|enje bez nepotrebnog odugovla~enja. ---Prema ZKP (~l. 14), sud ima obavezu ,,da nastoji da se postupak
sprovede bez odugovla~enja i da onemogu}i svaku zloupotrebu prava
koja pripadaju licima koja u~estvuju u postupku’’. Ovo na~elo je razra|eno u nizu odredbi ZKP (npr. ~l. 175, ~l. 181, ~l. 279, st. 2, ~l. 292,
~l. 356, st. 1). U postupku prema maloletnicima ZKP zahteva posebnu
hitnost postupanja (~l. 462, 479 i 484).
4.5.3.5. Zabrana su|enja in absentia i pravo na odbranu. ---Ustav SRJ i Ustav Srbije sadr`e zabranu su|enja u odsustvu ako je
lice ,,dosti`(no) sudu ili drugom organu nadle`nom za vo|enje postupka’’, dok Ustav Crne Gore takvu odredbu nema (~l. 29. st. 2 Ustava
SRJ; ~l. 24, st. 2 Ustava Srbije). Prema ZKP, su|enje u odsustvu je
86
Ljudska prava u pravnim propisima
dopu{teno samo izuzetno, i to u slu~ajevima kada je do odsustva do{lo
krivicom optu`enog, na primer, ako je optu`eni ,,u bekstvu ili ina~e
nije dosti`an dr`avnim organima, a postoje naro~ito va`ni razlozi da
mu se sudi ako je odsutan’’ (~l. 300, st. 3 i 4; za skra}eni postupak vidi
~l. 442, st. 3). Osim toga, okrivljeni kome se sudi u odsustvu mora
imati branioca ~im se donese re{enje o su|enju u odsustvu (~l. 70, st.
3). Maloletniku se nikada ne mo`e suditi u odsustvu (~l. 454, st. 1).
Na zahtev lica koje je osu|eno u odsustvu ili njegovog branioca
krivi~ni postupak }e se ponoviti (~l. 410). Mo`e se re}i da su u ovom
delu propisi SRJ u skladu s me|unarodnim standardima.
Ustav SRJ garantuje pravo na odbranu, koje je bli`e regulisano
ZKP. Prema Ustavu SRJ (~l. 29):
Svakome se jam~i pravo na odbranu i pravo da uzme branioca pred sudom ili drugim organom nadle`nim za vo|enje postupka.
Niko ko je dosti`an sudu ili drugom organu nadle`nom za
vo|enje postupka ne mo`e biti ka`njen ako mu, u skladu sa saveznim zakonom, nije bilo omogu}eno da bude saslu{an i da se brani.
Svako ima pravo da njegovom saslu{anju prisustvuje branilac koga izabere.
Saveznim zakonom se odre|uje u kojim slu~ajevima okrivljeni mora imati branioca.
Okrivljeni mo`e sam da se brani samo onda kada zakon nije
predvideo da je odbrana obavezna (~l. 11, st. 1 i 2. ZKP). U svakom
slu~aju sud ima obavezu da ga obavesti da ima pravo na branioca (~l.
13, 67, st. 2, 183, st. 3 i 193, st. 1). Postavljeni branilac javlja se u
dva slu~aja: kada je re~ o obaveznoj odbrani a okrivljeni nije uzeo
branioca i kada se okrivljeni koristi siroma{kim pravom. Zakon taksativno nabraja slu~ajeve u kojima okrivljeni mora da ima branioca, i od
koga momenta u postupku: ako je nem, gluv ili nesposoban da se sam
uspe{no brani ili se postupak vodi zbog krivi~nog dela za koje se mo`e
izre}i smrtna kazna; ako je optu`en za krivi~no delo za koje se mo`e
izre}i kazna zatvora preko deset godina; ako se okrivljenom sudi u
odsustvu (~l. 70). Umesto branioca postavljenog po slu`benoj du`nosti,
87
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
okrivljeni uvek mo`e uzeti drugog branioca (~l. 72, st. 1). Osim toga,
okrivljeni mo`e tra`iti da predsednik suda ,,razre{i postavljenog branioca koji neuredno vr{i du`nost’’, a ovaj to mo`e u~initi i po sopstvenoj inicijativi, ali uz saglasnost okrivljenog (~l. 72, st. 4). [to se
siroma{kog prava ti~e, ZKP predvi|a da se okrivljenom koji prema
svom imovnom stanju ne mo`e snositi tro{kove odbrane mo`e, a ne
mora postaviti branilac, kada se postupak vodi za krivi~no delo za koje
je propisana kazna zatvora preko 3 godine (~l. 71).
4.5.3.6. Pravo na pozivanje i ispitivanje svedoka. ---- Tokom
~itavog postupka okrivljeni mo`e zahtevati da se pozovu novi svedoci
ili ve{taci ili da se pribave drugi novi dokazi (~l. 282, 322, st. 4, 335,
i 336). Posledice neodazivanja pozivu suda ili odbijanja svedo~enja iste
su bez obzira da li je svedoka ili ve{taka predlo`io tu`ilac ili okrivljeni.
Okrivljeni, po odobrenju predsednika ve}a, mo`e neposredno postavljati pitanja svedocima i ve{tacima (~l. 327).
4.5.3.7. Pravo na prevodioca. ---- Ustav SRJ u ~lanu 49 propisuje da se svakome ,,jam~i pravo da u postupku pred sudom upotrebljava svoj jezik i da se u tom postupku upoznaje sa ~injenicama na
svom jeziku’’. Ustav Srbije ima identi~nu odredbu (~l. 123, st. 2).
Nasuprot tome, Ustav Crne Gore predvi|a da ,,pravo na upotrebu svog
jezika u postupku pred dr`avnim organima’’ imaju samo pripadnici
nacionalnih i etni~kih grupa (~l. 72), ali ne predvi|a pravo svakog lica
na tuma~a.
Prema ZKP, stranke, svedoci i drugi u~esnici u postupku imaju
pravo da u postupku upotrebljavaju svoj jezik i u tu svrhu se obezbe|uje usmeno prevo|enje (~l. 7). Kada je ,,optu`enom, njegovom
braniocu ... protivno njihovom zahtevu uskra}eno pravo da na glavnom
pretresu upotrebljavaju svoj jezik i da na tom jeziku prate glavni
pretres’’ postoji bitna povreda krivi~nog postupka (~l. 364, st. 1, t. 3).
4.5.3.8. Zabrana samooptu`ivanja. ---- Okrivljenom je priznato
pravo da se brani }utanjem time {to mu se jo{ prilikom prvog ispitivanja saop{tava ,,da nije du`an da iznese svoju odbranu niti da odgovara na postavljena pitanja’’ (~l. 218, st. 2), ali uz pouku ,,da time mo`e
ote`ati prikupljanje dokaza za svoju odbranu’’ (~l. 218, st. 3). Okriv-
88
Ljudska prava u pravnim propisima
ljeni tako|e ima pravo da se ne izjasni o optu`bi i da ne iznese svoju
odbranu (~l. 316, st. 5).
Tako|e, ZKP zabranjuje kori{}enje ,,sile, pretnje ili drugih sli~nih sredstava da bi se do{lo do okrivljenikove izjave ili priznanja’’ (~l.
218, st. 8). Tako|e, odluka se ne mo`e zasnivati na iskazu okrivljenog
koji je pribavljen protivno ovoj zabrani (~l. 218, st. 10). Uz to, organ
koji vodi postupak mora ,,da i pored priznanja okrivljenog prikuplja i
druge dokaze’’ (~l. 223), a sud ima obavezu da izvede i druge dokaze i
kada optu`eni prizna delo na glavnom pretresu (~l. 323).
4.5.3.9. Poseban tretman maloletnika u krivi~nom postupku. ---Prema PGP (~l. 14, st. 4), postupak koji se vodi protiv maloletnika
mora da bude prilago|en njihovom uzrastu i potrebi prevaspitanja. U
SRJ krivi~nopravni status maloletnika nije regulisan posebnim zakonima, ve} posebnim celinama u okviru zakona koji se primenjuju na
punoletne u~inioce krivi~nih dela. Tako, ZKP u posebnoj glavi
(XXVII) reguli{e postupak prema maloletnim u~iniocima krivi~nih
dela. Odredbe ove glave primenjuju se ako lica koja su izvr{ila krivi~no delo kao maloletnici u vreme pokretanja postupka nisu navr{ila
21 godinu (~l. 452, st. 1). Neke od odredbi primeni}e se i na mla|a
punoletna lica (~l. 452, st. 2).
Pripremni postupak sprovodi sudija za maloletnike, dok se glavni pretres vodi pred ve}em za maloletnike. Za sudije-porotnike zahteva
se posebna specijalizacija. Postupak protiv maloletnika nije otvoren za
javnost, ali ona ne mora biti potpuno isklju~ena ---- dopu{tena je tzv.
ograni~ena/stru~na javnost (~l. 482). Tako|e, za maloletnike va`i apsolutna zabrana su|enja u odsustvu (~l. 454). Maloletnik se ne mo`e
odre}i prava na `albu niti odustati od ve} izjavljene `albe. Kona~no,
sud ima zna~ajnu ulogu u nadzoru i daljem odlu~ivanju o izre~enoj
vaspitnoj meri (~l. 491 i 492).
4.5.3.10. Pravo na `albu. ---- Ustav SRJ (~l. 26, st. 2 i ~l. 119)
,,svakome ... jam~i pravo na `albu ili drugo pravno sredstvo protiv
odluke kojom se re{ava o njegovom pravu ili na zakonu zasnovanom
interesu’’. Istovetnu odredbu sadr`e i Ustav Crne Gore (~l. 17, st. 2) i
Ustav Srbije (~l. 22, st. 2).
89
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
U jugoslovenskom krivi~nom postupku, drugostepenost je pravilo bez izuzetka ---- `alba protiv presude prvostepenog suda nikad nije
isklju~ena, a pod odre|enim uslovima dopu{tena je i trostepenost
odlu~ivanja (~l. 391, st. 1, ta~. 3 ZKP). Problem sa sudom tre}eg
stepena kao ,,vi{im sudom’’, nastaje kada u prvom stepenu sudi okru`ni sud po{to je vi{i (drugostepeni sud) Vrhovni sud, a u republici
nema vi{eg suda tre}eg stepena, pa u tre}em stepenu odlu~uje ve}e
istog (Vrhovnog) suda, samo u drugom sastavu (po{to ~l. 39, st. 1, ta~.
5 ZKP isklju~uje od su|enja sudiju koji je u~estvovao u dono{enju
odluke koja se pobija `albom). Ista situacija je kod vojnih sudova gde
u drugom i tre}em stepenu uvek sudi Vrhovni vojni sud, ali u razli~itim
ve}ima (~l. 20 Zakona o vojnim sudovima).
Pored `albe na presudu, kao redovnog pravnog leka, osu|enom
licu je na raspolaganju i nekoliko vanrednih pravnih lekova: zahtev za
ponavljanje krivi~nog postupka, zahtev za vanredno ubla`avanje kazne
i zahtev za vanredno preispitivanje pravnosna`ne presude (glave XXIII
i XXIV ZKP).
4.5.3.11. Pravo na od{tetu. ---- Ustav SRJ predvi|a da ,,lice koje
je bez osnova osu|eno za krivi~no delo ... ima pravo na rehabilitaciju,
na naknadu {tete od dr`ave, kao i druga prava utvr|ena saveznim
zakonom’’ (~l. 27, st. 4). Gotovo identi~nu odredbu sadr`i Ustav Srbije
(~l. 23, st. 4), dok Ustav Crne Gore (~l. 25, st. 4) predvi|a samo pravo
na naknadu {tete.
4.5.3.12. Ne bis in idem. ---- Me|unarodni standardi (~l. 14, st.
7 PGP i Protokol 7. ~l. 4, st. 1 EKPS) predvi|aju da se ,,nikome ... ne
mo`e ponovo suditi niti se mo`e ponovo kazniti ... za delo za koje je
ve} bio pravnosna`no oslobo|en ili osu|en’’. EKPS, za razliku od
PGP, dopu{ta odstupanje od ovog na~ela ---- postupak se mo`e ponoviti
,,ako postoje dokazi o novim ili novo otkrivenim ~injenicama ili ako
je u ranijem postupku do{lo do bitne povrede koja je mogla da uti~e
na njegov ishod’’ (~l. 4, st. 2 Protokola br. 7. uz EKPS).
Odredbom ~lana 28 Ustava SRJ nije na odgovaraju}i na~in
formulisano na~elo ne bis in idem, po{to Ustav zabranjuje ponovnu
osudu i/ili ka`njavanje, a ne ---- {to je su{tina ovog na~ela ---- ponovno
pokretanje krivi~nog postupka za isto krivi~no delo protiv lica protiv
90
Ljudska prava u pravnim propisima
koga je takav postupak ve} vo|en i pravnosna`no okon~an. Mnogo je
bolje re{enje Ustava Crne Gore prema kome ,,niko ne mo`e dva puta
odgovarati za isto ka`njivo djelo’’ (~l. 27). Ustav Srbije uop{te ne
sadr`i odredbu o ovom procesnom na~elu.
U ZKP na~elo ne bis in idem nije posebno definisano, ali je
nesumnjivo da je ono u odre|enom obimu prihva}eno, pa je na primer
povreda ovog na~ela osnov za dono{enje odbijaju}e presude. Me|utim,
u izvesnim slu~ajevima odstupanje od na~ela ne bis in idem dopu{teno
je, pa do ponavljanja postupka pod odre|enim uslovima mo`e do}i i
na {tetu okrivljenog (~l. 403 i 404 ZKP).
4.6. Pravo na za{titu privatnog `ivota,
porodice, stana i prepiske
^lan 17. PGP:
1. Niko ne mo`e biti predmet samovoljnih ili nezakonitih me{anja u njegov privatni `ivot, u njegovu porodicu,
u njegov stan ili njegovu prepisku, niti nezakonitih povreda
nanesenih njegovoj ~asti ili njegovom ugledu.
2. Svako lice ima pravo na za{titu zakona protiv ovakvih me{anja ili povreda.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
4.6.1. Privatnost
Prema op{teprihva}enom tuma~enju me|unarodnih konvencija
o ljudskim pravima, privatni `ivot obuhvata identitet, integritet, intimu,
autonomiju i seksualnost jedinke, kao i komunikaciju s drugima. Prema Ustavu SRJ ,,jam~i se nepovredivost fizi~kog i psihi~kog integriteta
~oveka, njegove privatnosti i li~nih prava’’ (~l. 22, st. 1 Ustava SRJ).
Ustav Crne Gore sadr`i identi~nu formulaciju (~l. 20, st. 1 Ustava Crne
Gore), dok Ustav Srbije propisuje: ,,ljudsko dostojanstvo i pravo na
privatni `ivot ~oveka su nepovredivi’’ (~l. 18 Ustava Srbije).
91
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
4.6.1.1. Pristup li~nim podacima. ---- Ustav SRJ u ~lanu 33
izri~ito garantuje za{titu li~nih podataka:
Jam~i se za{tita podataka o li~nosti.
Zabranjena je upotreba podataka o li~nosti van namene za
koju su prikupljene.
Svako ima pravo da bude upoznat s prikupljenim podacima
o li~nosti koji se na njega odnose, kao i pravo na sudsku za{titu u
slu~aju njihove zloupotrebe.
Prikupljanje, obrada, kori{}enje i za{tita podataka o li~nosti
ure|uju se saveznim zakonom.
Sli~nu odredbu sadr`i Ustav Crne Gore (~l. 31), dok Ustav
Srbije tako|e jem~i za{titu podataka o li~nosti, ali ne propisuje sudsku
za{titu u slu~aju njihove zloupotrebe, kao ni pravo pojedinca da bude
upoznat s podacima koji se na njega odnose (~l. 20 Ustava Srbije).
Zakon o za{titi podataka o li~nosti (Sl. list SRJ, br. 24/1998)
ure|uje za{titu li~nih podataka. Zakon predvi|a da se li~ni podaci
mogu prikupljati, obra|ivati i koristiti samo za svrhe koje on odre|uje,
a u druge svrhe samo na osnovu pismene saglasnosti gra|ana (~l. 13).
Tako|e, predvi|eno je da gra|anin mo`e zahtevati podatke koji se
vode o njemu ili uvid u njih, kao i brisanje podataka koji nisu u skladu
sa zakonom i zabranu kori{}enja neta~nih podataka (~l. 12). Me|utim,
gra|anin ne mo`e da koristi ova prava ako se radi o zbirkama li~nih
podataka koje se vode u skladu s propisima o kaznenoj evidenciji i
propisima o evidenciji u oblasti bezbednosti SRJ (~l. 13). Ovako {iroko
odre|ivanje osnova za nedozvoljavanje pristupa podacima prakti~no
obesmi{ljava pomenuta prava gra|ana, a dr`avnim organima ostavlja
{iroku diskreciju da podatke uskrate.
4.6.1.2. Seksualna autonomija. ---- Pravo SRJ ne zabranjuje
dobrovoljni seksualni odnos punoletnih homoseksualaca (iznad 18 godina starosti). Krivi~ni zakoni inkrimini{u dobrovoljni seksualni odnos
homoseksualaca u kome je jedno lice mla|e od 18 godina, za {ta je
propisana kazna do jedne godine zatvora (~l. 110, st. 4 KZ Srbije; ~l.
91, st. 4 KZ Crne Gore).
92
Ljudska prava u pravnim propisima
4.6.1.3. Krivi~na za{tita privatnog `ivota. ---- Krivi~ni zakoni
sankcioni{u povrede prava na privatni `ivot. Tako su, na primer,
krivi~na dela neovla{}eno fotografisanje (~l. 195a KZ SRJ; ~l. 71 KZ
Srbije; ~l. 55 KZ Crne Gore), objavljivanje tu|eg spisa, portreta,
fotografije, filma ili fonograma li~nog karaktera (~l. 71a KZ Srbije; ~l.
56 KZ Crne Gore) i neovla{}eno prislu{kivanje i tonsko snimanje (~l.
195 i 195a KZ SRJ; ~l. 70 KZ Srbije; ~l. 54 KZ Crne Gore).
4.6.2. Stan (dom)
Ustav SRJ propisuje da je stan nepovrediv i da slu`beno lice
mo`e da u|e u stan i vr{i pretres samo na osnovu odluke suda (~l. 31,
st. 1 i 2). Pretres se mora vr{iti u prisustvu dva svedoka (~l. 31, st. 3).
Slu`beno lice sme u}i u tu|i stan ili druge prostorije i bez
odluke suda i vr{iti pretres bez prisustva svedoka ako je to neophodno radi neposrednog hvatanja u~inioca krivi~nog dela ili radi
spasavanja ljudi i imovine, na na~in predvi|en saveznim zakonom
(~l. 31, st. 4).
Ustavi Srbije i Crne Gore na isti na~in garantuju pravo na
nepovredivost doma (~l. 21 Ustava Srbije; ~l. 29 Ustava Crne Gore).
Savezni Zakon o krivi~nom postupku reguli{e pretres stana i lica
(~l. 206--210. ZKP).
U izuzetnim slu~ajevima, policija mo`e i bez naredbe suda da
izvr{i pretres (~l. 210, st. 1). U ovim slu~ajevima, pretres se mo`e
obaviti i bez svedoka, ako ih nije mogu}e na}i, a postoji opasnost od
odlaganja (~l. 210, st. 3). Kada policija izvr{i pretres bez naredbe suda,
du`na je da o tome odmah podnese izve{taj istra`nom sudiji ili javnom
tu`iocu ako istraga jo{ nije pokrenuta (~l. 210, st. 5).
^ini se da odredba ZKP o pretresu bez naredbe suda nije u
skladu s Ustavom SRJ, jer uvodi druge osnove zbog kojih se takav
pretres mo`e izvr{iti. Neustavna je, dakle, mogu}nost da se pretres vr{i
zbog toga {to se o~igledno druga~ije ne mogu obezbediti dokazi ili
zbog privo|enja lica koje treba pritvoriti ili prinudno dovesti, a koje
nije u~inilac krivi~nog dela (nego, na primer, saobra}ajnog prekr{aja).
93
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Zakon o unutra{njim poslovima Crne Gore (Sl. list RCG br.
24/94--327), u ~lanu 13, st. 3 predvi|a da ,,ovla{}ena slu`bena lica’’
mogu u}i u stan i izvr{iti pretres bez odluke suda i bez prisustva
svjedoka, ,,ako je to neophodno radi neposrednog hvatanja u~inioca
krivi~nog dela i spasavanja ljudi i imovine’’. Bez obzira {to ova formulacija po{tuje izuzetke propisane ~lanom 31, st. 4 Ustava SRJ, cela
odredba je neustavna jer se izuzeci od garancije nepovredivosti stana
mogu predvideti samo saveznim zakonom. Tako|e, nije predvi|ena
nikakva kontrola ovih postupaka {to otvara prostor za zloupotrebe.
Krivi~ni zakoni ka`njavaju povrede prava na nepovredivost doma. Odredbe KZ SRJ se odnose na slu`bena lica saveznih organa.
Predvi|ena krivi~na dela su naru{avanje nepovredivosti stana (~l. 192
KZ SRJ; ~l. 68 KZ Srbije; ~l. 50 KZ Crne Gore) i protivzakonito
pretresanje (~l. 193 KZ SRJ; ~l. 69 KZ Srbije; ~l. 51 KZ Crne Gore).
U jugoslovenskoj sudskoj praksi se pojam stana {iroko tuma~i,
kao svaka prostorija koja ljudima fakti~ki slu`i za stanovanje, odnosno
za kra}i ili du`i boravak. Kao stan se smatra i svaka prostorija koju
odre|eno lice zakonski poseduje bez obzira da li zaista u njoj i boravi.
4.6.3. Prepiska
Pojam prepiske ne obuhvata samo pisma, nego i sve oblike
komunikacije na daljinu (telefon, telegram, teleks, telefaks kao i druga
mehani~ka ili elektronska sredstva komunikacije). Ustav SRJ jam~i
tajnost pisama i drugih sredstava op{tenja (~l. 32, st. 1). Ovo pravo se
mo`e ograni~iti zakonom, ali mo`e se odstupiti samo na osnovu odluke
suda, ako je to neophodno za vo|enje krivi~nog postupka ili za odbranu SRJ (~l. 32, st. 2). Ovakvu odredbu sadr`e i oba republi~ka ustava
(~l. 30 Ustava Crne Gore; ~l. 19 Ustava Srbije).
Zakon o krivi~nom postupku bli`e reguli{e odstupanja od prava
na tajnost pisma. Istra`ni sudija mo`e narediti da mu po{tanske, telegrafske i druge saobra}ajne organizacije predaju (uz potvrdu) pisma,
telegrame i druge po{iljke koje su upu}ene okrivljenom ili koje on
oda{ilje (~l. 214, st. 1). Izdate po{iljke otvara istra`ni sudija u prisustvu
dva svedoka. Pri otvaranju }e se paziti da se ne povrede pe~ati, a omoti
i adrese }e se sa~uvati. O otvaranju se sastavlja zapisnik (~l. 214, st. 3).
94
Ljudska prava u pravnim propisima
Kada se okrivljeni nalazi u pritvoru, a ispitan je, branilac mo`e
s njim da se dopisuje i razgovara (~l. 74, st. 1). Ipak, istra`ni sudija
mo`e narediti da se prepiska izme|u branioca i okrivljenog prosle|uje
tek po{to je on pregleda ili da okrivljeni samo u njegovom prisustvu
razgovara s braniocem (st. 2). ^ini se da je ovo pravilo pre{iroko
postavljeno i da bi moglo da predstavlja povredu prava na fer su|enje.
Status osu|enika je regulisan Zakonom o izvr{enju krivi~nih
sankcija (Sl. glasnik RS, br. 16/1997). Ovim zakonom je predvi|eno
da osu|eni ima neograni~eno pravo na dopisivanje (~l. 65 i 66).
Zakon o unutra{njim poslovima Srbije (Sl. glasnik RS, br. 44/
1991--1721) predvi|a postupak na osnovu koga policija mo`e da kontroli{e pisma i druga sredstva komunikacije (~l. 13). Na zahtev republi~kog javnog tu`ioca ili republi~kog ministra policije, Vrhovni sud
Srbije mo`e dozvoliti kontrolu pisama ili prislu{kivanje, ako je neophodno za vo|enje krivi~nog postupka ili za bezbednost i odbranu
Srbije. O predlogu odlu~uje Vrhovni sud Srbije, to jest njegov predsednik ili sudija koga ovaj odredi. Na osnovu odluke suda, ministar
nare|uje ,,mere kojima se prema pojedinim licima i organizacijama
odstupa od na~ela nepovredivosti tajne pisma’’ (~l. 13, st. 3). Mora se
primetiti da ovaj zakon nije u skladu ni s Ustavom Srbije ni s Ustavom
SRJ, po{to kao jedan od osnova za kontrolu pisama predvi|a ,,bezbednost’’ Srbije, {to nije kao osnov navedeno niti u jednom od ovih ustava.
Ipak, dobro je {to do odstupanja od na~ela tajnosti prepiske dolazi
odlukom suda.
Krivi~ni zakoni ka`njavaju povrede prava na nepovredivost prepiske i druge komunikacije. Odredbe KZ SRJ se odnose na slu`bena
lica saveznih organa. Predvi|ena krivi~na dela su povreda tajnosti
pisama ili drugih po{iljaka (~l. 194 KZ SRJ; ~l. 72 KZ Srbije; ~l. 52
KZ Crne Gore) i neovla{}eno prislu{kivanje i tonsko snimanje (~l. 195
KZ SRJ; ~l. 70 KZ Srbije; ~l. 54 KZ Crne Gore).
4.6.4. ^ast i ugled
U skladu s me|unarodnim standardom predvi|enim ~lanom 17.
PGP da niko ne mo`e biti izlo`en protivzakonitim napadima na ~ast i
95
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
ugled, krivi~ni zakoni republika predvi|aju krivi~na dela klevete i
uvrede (~l. 92 i 93 KZ Srbije; ~l. 76 i 77 KZ Crne Gore). Tako|e, kao
posebno krivi~no delo propisano je izno{enje li~nih i porodi~nih prilika
(~l. 94 KZ Srbije; ~l. 78 KZ Crne Gore) odre|enog lica, koje mo`e
{koditi njegovoj ~asti ili ugledu.
4.7. Pravo na slobodu misli, savesti
i veroispovesti
^lan 18. PGP:
1. Svako lice ima pravo na slobodu misli, savesti i
veroispovesti. Ovo pravo podrazumeva slobodu ispovedanja
i primanja vere ili ube|enja po svom naho|enju, kao i
slobodu da tu veru ili ube|enje ispoljava pojedina~no ili
zajedno s drugima, kako javno tako i privatno, kroz kult,
vr{enje verskih i ritualnih obreda i veronauku.
2. Niko ne mo`e biti predmet prinude kojom bi se
kr{ila sloboda njegovog ispovedanja ili primanja vere ili
ube|enja po njegovom naho|enju.
3. Sloboda ispoljavanja vere ili ube|enja mo`e biti
predmet samo onih ograni~enja koja predvi|a zakon a koja
su nu`na radi za{tite javne bezbednosti, reda, zdravlja ili
morala, ili pak osnovnih prava i sloboda drugih lica.
4. Dr`ave ~lanice ovog pakta obavezuju se da po{tuju
slobodu roditelja, a u datom slu~aju zakonitih staratelja, da
obezbede svojoj deci ono versko i moralno obrazovanje koje
je u skladu sa njihovim sopstvenim ube|enjima.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
Svi jugoslovenski ustavi garantuju slobodu misli i savesti (~l. 35
Ustava SRJ; ~l. 45 Ustava Srbije; ~l. 34, st. 1 i 2. Ustava Crne Gore).
Uz to, Ustavi SRJ i Crne Gore izri~ito garantuju slobodu ube|enja.
Sloboda ube|enja, misli i savesti, kao i sloboda veroispovesti, apsolut-
96
Ljudska prava u pravnim propisima
ni su i ne mogu se ograni~iti ni za vreme ratnog stanja (vidi I.3.2.2).
U okviru op{te zabrane diskriminacije (~l. 20 Ustava SRJ) pominju se
i vera, politi~ka i druga uverenja kao zabranjeni osnovi diskriminacije.
Tako|e, prema Ustavu SRJ (~l. 137, st. 2), dozvoljen je ,,prigovor
savesti’’.
Sloboda veroispovesti je tako|e garantovana jugoslovenskim
ustavima (~l. 43 Ustava SRJ; ~l. 41 Ustava Srbije; ~l. 11 i 34 Ustava
Crne Gore). Treba ista}i da su same ustavne odredbe o slobodi veroispovesti prili~no {ture, tako da ne obuhvataju neke od va`nih elementa
koje sadr`e me|unarodni standardi. Prema ~lanu 43 Ustava SRJ:
Jam~i se sloboda verovanja, javnog ili privatnog ispovedanja
vere i vr{enja verskih obreda.
Niko nije du`an da se izja{njava o svom verskom uverenju.
Ustavi Srbije (~l. 41) i Crne Gore (~l. 11 i 34) na gotovo
identi~an na~in odre|uju sadr`aj slobode veroispovesti. To su verovanje, ispovedanje vere i vr{enje verskih obreda. Pored toga, ovi ~lanovi
sadr`e i odredbu o odvojenosti verskih zajednica od dr`ave. Verske
zajednice su slobodne u vr{enju verskih poslova i obreda. One mogu
osnivati verske {kole i dobrotvorne organizacije. Dr`ava ih mo`e
materijalno pomagati.
Prema PGP, sadr`aj prava na slobodu veroispovesti ~ini sloboda
ispoljavanja svog verovanja veroispovedanjem, obavljanjem obreda,
poha|anjem slu`be i nastavom. Ustav Srbije pod slobodom veroispovesti obuhvata slobodu verovanja, ispovedanja vere i vr{enja verskih
obreda, ali ne i versku nastavu. Ustav, dodu{e, ostavlja mogu}nost
verskim zajednicama da osnivaju verske {kole, ali verska nastava nije
definisana kao sastavni deo prava pojedinca na slobodu veroispovesti,
ve} kao jedna od aktivnosti verskih zajednica.
Pored toga, prema odredbi ~lana 18, st. 4 PGP, dr`ave ~lanice
su se obavezale ,,na po{tovanje slobode roditelja i, u slu~aju potrebe,
zakonskih staratelja da obezbede versko i moralno vaspitanje svoje
dece shodno svom vlastitom ube|enju’’. Me|utim, ni savezni, ni repu-
97
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
bli~ki ustavi ne garantuju ovo pravo. Kada se ova odredba tuma~i
zajedno s odredbama ~lana 13, st. 3 i 4 PESK,19 proizilazi da roditelji
imaju pravo da osnivaju privatne {kole da bi svoju decu obrazovali
prema svojim verskim ube|enjima. Me|utim, u SR Jugoslaviji privatna
lica ne mogu da osnivaju osnovne {kole, to mo`e da ~ini samo dr`ava
(~l. 9 Zakona o osnovnoj {koli Srbije, Sl. glasnik RS, br. 50/1992-1726; ~l. 17 Zakona o osnovnoj {koli Crne Gore, Sl. list RCG,
34/1991--574). Prema tome, SRJ ne izvr{ava svoje obaveze prema
~lanu 18, st. 4 PGP i ~lanu 13, st. 3 i 4. PESK.
Ustav SRJ predvi|a i pravo na ,,prigovor savesti’’ (~l. 137, st.
2), {to je u skladu s novom tendencijom priznavanja ovog prava kao
dela prava na slobodu savesti i veroispovesti:20
Gra|aninu koji zbog verskih ili drugih razloga savesti ne
`eli da ispuni vojnu obavezu pod oru`jem, omogu}i}e se da vojnu
obavezu u Vojsci Jugoslavije ispuni bez oru`ja ili u civilnoj slu`bi,
u skladu sa saveznim zakonom.
Ovo je pravo podrobnije regulisano Zakonom o vojsci Jugoslavije, prema kome regruti koji se pozovu na ,,prigovor savesti’’ slu`e
vojni rok u dvostrukom trajanju ---- 24 meseca. Prema Zakonu, regrut
mora 15 dana po primanju poziva za regrutaciju da pismeno zahteva
civilno slu`enje vojnog roka. Me|utim, dr`ava nema obavezu da ga
informi{e o mogu}nosti civilnog slu`enja vojnog roka. Ako propusti
19 Po ~lanu 13 st. 3 i 4 PESK:
3. Dr`ave ~lanice ovog pakta se obavezuju da po{tuju slobodu roditelja... da izaberu
za svoju decu i druge ustanove koje mogu da se propi{u ili da se usvoje od strane
dr`ave po pitanju {kolovanja i da obezbede versko i moralno vaspitanje svoje dece
prema svojim sopstvenim ube|enjima.
4. Nikakva se odredba iz ovog ~lana ne mo`e tuma~iti kao da naru{ava slobodu
pojedinca i pravnih lica da osnivaju i upravljaju {kolama pod uslovom da principi
izneti u ta~ki 1. ovog ~lana budu po{tovani i da obrazovanje koje pru`aju ove {kole
bude u skladu sa minmalnim normama koje mo`e da propi{e dr`ava.
20 Vidi Rezoluciju 1989/59 Komisije UN za ljudska prava, kao i preporuku Komiteta
ministara Saveta Evrope br. R (87) 8 od 9. aprila 1987. Vidi, tako|e, obiter dicta
Komiteta za ljudska prava u slu~aju J.P. protiv Kanade (No. 446/1991, st. 4.2), u
kome se po prvi put ka`e da je ,,'prigovor savesti'... u svakom slu~aju’’ za{ti}en
~lanom 18.
98
Ljudska prava u pravnim propisima
taj rok, ne mo`e se vi{e pozivati na prigovor savesti. O zahtevu u roku
od 60 dana odlu~uje regrutna komisija. Na njenu odluku mo`e se
podneti prigovor, a protiv kona~nog re{enja nije dozvoljen upravni
spor.
Najzna~ajnija razlika izme|u jugoslovenskih ustavnih re{enja i
me|unarodnog standarda prava na slobodu veroispovesti vezana je za
slobodu promene veroispovesti ili ube|enja. Op{ti komentar 22 (48)
Komiteta za ljudska prava (1993) izri~ito ka`e kako bi slobodu ,,da se
ostane pri svojoj, ili usvoji veroispovest ili ube|enje po izboru’’ (~l.
18, st. 1 PGP) trebalo tuma~iti kao ,,pravo da se promeni veroispovest’’. Pravo na promenu veroispovesti se izri~ito pominje i u ~lanu 18
Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Me|utim, ni savezni ustav, ni republi~ki ustavi uop{te ne pominju pravo pojedinca na promenu veroispovesti ili uverenja.
Ako bi se priznalo da je ,,prigovor savesti’’ deo prava na slobodu savesti i veroispovesti, onda pravo svakog pojedinca da promeni
svoju veroispovest ili ube|enje va`i i za taj slu~aj. Me|utim, Zakon o
vojsci Jugoslavije (Sl. list SRJ, br. 67/1993) ne daje mogu}nost rezervistima koji su normalno slu`ili vojni rok da svoju vojnu obavezu u
rezervi izvr{avaju bez oru`ja pozivaju}i se na ,,prigovor savesti’’, koji
je garantovan ~lanom 137. st. 2 Ustava SRJ. Savezni ustavni sud nije
prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti relevantnih odredaba Zakona
o vojsci (re{enje IU br. 51/94 od 25. maja 1994, Odluke i re{enja SUS,
1994, str. 28--29). Prema mi{ljenju Suda, sâm Ustav odre|uje da se
ovo pravo ostvaruje ,,u skladu sa saveznim zakonom’’. U ovom slu~aju
to je Zakon o vojsci, koji propisuje da se na ,,prigovor savesti’’ mo`e
pozvati samo prilikom regrutacije, a ne i kasnije (~l. 298 Zakona). Iz
ovoga proizilazi da Sud smatra da se obuhvat prava na ,,prigovor
savesti’’ odre|uju isklju~ivo zakonom, i da nije postojala obaveza
zakonodavca da vodi ra~una o mogu}nosti promene verskog ili drugog
uverenja. Zakon o vojsci omogu}ava obrnutu situaciju ---- ako regrut
koji je odlu~io da se pozove na ,,prigovor savesti’’ promeni svoje
uverenje i odlu~i da primi oru`je, on to mo`e da u~ini (~l. 297, st. 2
Zakona o vojsci Jugoslavije).
99
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
4.8. Sloboda izra`avanja
^lan 19. PGP:
1. Niko ne mo`e biti uznemiravan zbog svojih mi{ljenja.
2. Svako lice ima pravo na slobodu izra`avanja; ovo
pravo bez obzira na granice, podrazumeva slobodu iznala`enja, primanja i {irenja informacija i ideja svih vrsta, u
usmenom, pismenom, {tampanom ili umetni~kom obliku, ili
na bilo koji drugi na~in po slobodnom izboru.
3. Ostvarivanje sloboda predvi|enih u ta~ki 2. ovog
~lana obuhvata posebne du`nosti i odgovornosti. Sledstveno
tome, ono mo`e biti podvrgnuto izvesnim ograni~enjima
koja moraju, me|utim, biti izri~ito odre|ena zakonom, a
potrebna su iz razloga:
a) po{tovanja prava ili ugleda drugih lica;
b) za{tite dr`avne bezbednosti, javnog reda, javnog
zdravlja ili morala.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
4.8.1. Op{te
Jugoslovenski ustavi jam~e slobodu mi{ljenja, izra`avanja i informisanja. Me|utim, na~in na koji se ova sloboda garantuje formalno
se razlikuje od na~ina usvojenog u me|unarodnim ugovorima, po{to
se u ve}em broju odredbi posebno garantuju sloboda i javno izra`avanje mi{ljenja od slobode {tampe i drugih medija.
Svi ustavi garantuju pravo na slobodu javnog izra`avanja mi{ljenja (~l. 35 Ustava SRJ; ~l. 34, st. 2 Ustava Crne Gore; ~l. 45 Ustava
Srbije). Pored toga, Ustav SRJ i Ustav Crne Gore sadr`e jo{ jednu
dodatnu odredbu: ,,Jam~i se sloboda govora i javnog istupanja’’. (~l.
39 Ustava SRJ i ~l. 38 Ustava Crne Gore). Uz to, Ustav Crne Gore u
~lanu 34, st. 2 predvi|a da ,,Niko nije obavezan da se izja{njava o
svom mi{ljenju’’.
100
Ljudska prava u pravnim propisima
Sloboda {tampe i drugih masovnih medija regulisana je u ustavnom sistemu SRJ usvajanjem odvojenih pravila, u sva tri ustava. Tako,
prema Ustavu SRJ, koji tri ~lana posve}uje {tampi (~l. 36, 37. i 38),
pored za{tite slobode {tampe (,,Jam~i se sloboda {tampe i drugih
vidova javnog obave{tavanja.’’ ~l. 36, st. 1 Ustava SRJ) priznaju se i
pravo gra|ana da u~estvuju u radu medija kako bi u njima objavljivali
svoja mi{ljenja, kao i pravo na slobodno osnivanje {tampe i drugih
javnih medija, s izuzetkom radija i televizije, ~ije se osnivanje reguli{e
zakonom. Prava na odgovor, ispravku i naknadu {tete nastale zbog
objavljivanja neta~nog saop{tenja tako|e su garantovana (~l. 37 Ustava
SRJ). Iako sadr`i zabranu cenzure, Ustav SRJ predvi|a okolnosti pod
kojima mo`e do}i do ograni~avanja rada medija (~l. 38):
Zabranjena je cenzura {tampe i drugih sredstava javnog
obave{tavanja.
Niko ne mo`e spre~iti rasturanje {tampe i {irenje drugih
obave{tenja, osim ako se odlukom suda utvrdi da se njima poziva
na nasilno ru{enje ustavnog poretka, naru{avanje teritorijalne celokupnosti Savezne Republike Jugoslavije, kr{enje zajam~enih sloboda i prava ~oveka i gra|anina, ili izaziva nacionalna, rasna ili
verska netrpeljivost i mr`nja.
Gotovo istovetne odredbe sadr`i i Ustav Crne Gore (~l. 35--37).
Sem manjih terminolo{kih, su{tinskih razlika izme|u odredaba Ustava
Crne Gore i Ustava SRJ nema.
Me|utim, Ustav Srbije slobodi {tampe posve}uje samo jedan
~lan (~l. 46) koji ovu oblast reguli{e na isti na~in kao navedene odredbe
ustava SRJ i Crne Gore, uz slede}e, ali veoma zna~ajne, razlike:
---- ne garantuje se pravo na odgovor, ve} samo pravo na ispravku i naknadu {tete;
---- kod nabrajanja ograni~enja slobode informisanja dodaje se
da ,,niko ne mo`e spre~avati rasturanje {tampe i {irenje drugih obave{tenja ... osim ako se njima izaziva i podsti~e nacionalna, rasna ili
verska netrpeljivost i mr`nja’’ (kurziv na{, ~l. 46, st. 6 Ustava Srbije).
101
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Dakle, ograni~enje je mogu}e ne samo ako se preko {tampe
izaziva (kako je prema Ustavu SRJ i Ustavu Crne Gore), ve} i ako se
podsti~e nacionalna, rasna ili verska netrpeljivost i mr`nja. ,,Podsticanje’’ je {iri pojam od ,,izazivanja’’, {to zna~i da Ustav Srbije pru`a ve}e
mogu}nosti za ograni~enje slobode {tampe.
---- prema Ustavu Srbije, postoji izri~ita obaveza medija koji se
finansiraju iz javnih prihoda da ,,blagovremeno i nepristrasno obave{tavaju javnost’’ (~l. 46, st. 7).
Mo`e se re}i da su, op{te uzev, jugoslovenske ustavne odredbe
o slobodi izra`avanja u skladu s me|unarodnim standardima. Me|utim,
problem je u tome {to jugoslovenski ustavi ne prate me|unarodne
standarde, kojima se garantuju slobode ,,tra`enja’’ i ,,primanja’’ informacija bez obzira na granice i medijum njihovog preno{enja.21 ^ak
iako bi se prihvatilo da je ,,primanje’’ informacija uglavnom uspe{no
regulisano putem garantovanja slobode medija, ostaje otvoreno pitanje
slobode tra`enja informacija od dr`avnih organa. Taj se nedostatak
veoma ose}a u praksi, i to upravo najvi{e u radu novinara kojima
dr`avni organi mogu proizvoljno da uskra}uju informacije i pravo na
izve{tavanje o pojedinim doga|ajima.
4.8.2. Ograni~enja slobode medija
novim propisima u Republici Srbiji
donetim krajem 1998. godine
20. oktobra 1998. godine, po hitnom postupku je donet novi
Zakon o javnom informisanju Srbije (Sl. glasnik RS, br. 36/1998--890).
Novi zakon sadr`i niz odredbi koje se smatraju drasti~nim kr{enjem
slobode {tampe.
Odredbe o prekr{ajnom postupku predvi|aju da se o odgovornosti medija za kr{enje Zakona mora odlu~iti u roku od 48 sati, a da
odluku donose sudije za prekr{aje. Kada neko lice podnese prekr{ajnu
prijavu protiv glasila, sudija za prekr{aje mora u roku od 24 sata
zakazati usmeni pretres, a u roku od 24 sata od trenutka odr`avanja
pretresa mora da donese odluku (~l. 72). Pri tom, Zakon predvi|a da
21 Up. Op{ti komentar Komiteta za ljudska prava, br. 10(19) od 27. jula 1983, st. 2.
102
Ljudska prava u pravnim propisima
okrivljeno lice (to mogu biti izdava~, osniva~, odgovorno lice osniva~a
ili izdava~a i odgovorni urednik glasila, ~l. 67) mora da doka`e istinitost objavljenih tvrdnji, ~ime se kr{i pretpostavka nevinosti (~l. 72, st.
5). Dobrovoljna isplata izre~ene kazne mogu}a je u roku od 24 sata od
trenutka dono{enja osu|uju}e odluke, a ako ona izostane, pristupa se
prinudnoj naplati plenidbom novca s ra~una, a ako na ra~unu nema
dovoljno novca vr{i se plenidba osnovnih sredstava medija ili pokretnih i nepokretnih stvari osu|enog lica, koje se moraju prodati na javnoj
licitaciji u roku od 7 dana (~l. 73--74).
Ovako kratki rokovi za vo|enje postupka ugro`avaju pravo na
pravi~no su|enje garantovano ~lanom 14 PGP, kao i ustavima Srbije i
SRJ (~l. 23 i 24 Ustava Srbije, ~l. 27 i 29 Ustava SRJ).
Zakon predvi|a izuzetno visoke kazne za prekr{aje u oblasti
medija. Fizi~ko lice (npr. odgovorni urednik) mo`e biti nov~ano ka`njeno sa 400.000, a pravno lice sa 800.000 dinara. Prekr{aji su, za
razliku od krivi~nih dela, najbla`i oblik protivpravnog pona{anja, me|utim, prekr{ajne kazne koje Zakon predvi|a su vi{e od nov~anih
kazni predvi|enih KZ SRJ, gde se za neka dela mo`e izre}i kazna do
200.000 dinara (~l. 39, st. 1 KZ SRJ). Ovako visoke kazne predstavljaju neproporcionalno ograni~enje slobode izra`avanja,22 jer kazna
mora da bude srazmerna {teti koja je naneta prekr{ajem. Po{to prekr{aj
podrazumeva manju {tetu po dru{tveni interes nego krivi~no delo, ne
mo`e se za njega predvideti neuporedivo vi{a kazna. Uz to, kod
su|enja za krivi~na dela bi va`ile uobi~ajene garancije krivi~nog postupka, koje u potpunosti izostaju u postupku koji predvi|a Zakon o
informisanju.
Zakon o javnom informisanju sadr`i i zabranu reemitovanja
stranih programa ,,politi~ko-propagandnog sadr`aja’’ (~l. 27). Zabranjeno je reemitovanje programa koje proizvode radiodifuzne organizacije ~iji su osniva~i strane vlade ili njihove organizacije, koji se emituju
na srpskom jeziku ili jeziku nacionalnih manjina u Srbiji i koji su
,,politi~ko-propagandnog sadr`aja’’. Dodu{e, ostavljena je mogu}nost
da se reemitovanje dozvoli ako postoji tzv. diplomatski reciprocitet
22 Vidi presudu Evropskog suda za ljudska prava u slu~aju Tolstoy Miloslavsky protiv
Ujedinjenog Kraljevstva (A323, 1995).
103
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
utvr|en me|unarodnim ugovorom (ma {ta ovo zna~ilo). Ovakva odredba je neustavna i suprotna me|unarodnim standardima.
4.8.3. Osnivanje i rad elektronskih medija
Najve}i problemi sa slobodom informisanja u Jugoslaviji i Srbiji
javljaju se u oblasti osnivanja i rada elektronskih medija. Propisi o
osnivanju, po~etku rada i samog rada elektronskih medija u Jugoslaviji
nalaze se rasuti u ve}em broju saveznih i republi~kih zakona i podzakonskih akata. Ovi propisi su ~esto neuskla|eni ili protivre~ni i stvorili
su situaciju u kojoj je prakti~no nemogu}e osnovati i voditi privatnu
radio-televizijsku stanicu na zakonit na~in. Pravni problemi s kojima
se susre}u privatne radio-televizijske stanice su gotovo u potpunosti
vezani za primenu propisa iz oblasti telekomunikacionog prava (zakoni
o radio televiziji i zakoni o sistemu veza). Propisi koji reguli{u rad
elektronskih medija u SRJ, a posebno u Srbiji, daju velika ovla{}enja
dr`avnoj radio-televiziji (javnom radiodifuznom preduze}u), koja
prakti~no ima odre{ene ruke u kori{}enju radio-frekvencija. [to se ti~e
Crne Gore, njeno zakonodavstvo u ovoj oblasti je mnogo uskla|enije
s me|unarodnim standardima, po{to su u izradi crnogorskog Zakona
o javnom informisanju 1998. godine (Sl list RCG, br. 4/1998--3) u~estvovali i stru~njaci OEBS. Zbog toga }e analiza koja sledi biti ograni~ena na probleme osnivanja radio-televizijskih stanica u Srbiji.
Prema postoje}im propisima, da bi se osnovala i postavila u
operativno stanje jedna radio-televizijska stanica u Srbiji, potrebno je
preduzeti slede}e korake:
---- podneti zahtev i dobiti od vlade Srbije na kori{}enje radio
frekvenciju za emitovanje RTV programa na odre|enom podru~ju, u
skladu sa ~lanom 4 Zakona o radio televiziji (Sl. glasnik RS, br.
48/1991--1995);
---- osnovati preduze}e za obavljanje delatnosti emitovanja radio
i TV programa ---- prilikom registracije takvog preduze}a u skladu sa
~lanom 3 Zakona o radio televiziji Srbije i praksom registarskih sudova
potrebno je registarskom sudu dostaviti dokaz da je preduze}e koje se
osniva dobilo na kori{}enje radio-frekvenciju;
104
Ljudska prava u pravnim propisima
---- pribaviti dozvolu za nabavku i rad radio stanice (radio ili TV
predajnika), prema ~lanovima 68 do 79 saveznog Zakona o sistemima
veza (Sl. list SFRJ, br. 41/1988--1137) i prema Pravilniku o podacima
i dokumentaciji koji se podnose uz zahtev za pribavljanje dozvole za
radio stanicu (Sl. list SFRJ, br. 22/1991--413);
---- odlukom preduze}a za emitovanje RTV programa osnovati
javno glasilo u skladu sa saveznim i republi~kim zakonima o javnom
informisanju.
---- upisati osnovano javno glasilo u registar koji se vodi kod
Ministarstva za informacije Srbije, u skladu sa odredbama Zakona o
javnom informisanju Srbije (Sl. glasnik RS, 19/91--633),23 kao i u
skladu s Uputstvom za upis radiodifuznih organizacija u registar sredstava javnog informisanja.
4.8.3.1. Dobijanje frekvencije na kori{}enje. ---- Zahtev za dodelu radio-frekvencije podnosi se vladi Srbije (~l. 4 Zakona o radio
televiziji Srbije), koja je du`na da jednom godi{nje raspi{e konkurs za
dodelu radio-frekvencija (~l. 7). Me|utim, vlada Srbije od 1993. godine nije raspisala nijedan konkurs za dodelu radio-frekvencija. Me|utim, postoji jo{ jedan na~in dobijanja radio-frekvencija: dr`avnoj
radio televiziji se radio-frekvencije mogu dodeliti na kori{}enje i bez
javnog konkursa (~l. 6), a ona, s druge strane, mo`e ugovorno da ustupi
frekvencije koje je dobila na kori{}enje drugim radiodifuznim organizacijama (~l. 15). Tim zaobilaznim putem se dodela radio-frekvencija
u praksi ,,preselila’’ iz vlade Srbije u Radio-televiziju Srbije (RTS), i
to tako da dr`avna televizija mo`e da bira kome }e ugovorno ustupiti
frekvenciju, a kome ne.
Zbog svega navedenog mo`e se zaklju~iti da je praksa dodele
frekvencija u Jugoslaviji u suprotnosti s me|unarodnim standardima,
naro~ito s onima iz EKPS, koji nala`u da su jedini dozvoljeni kriterijum za dodelu frekvencija tehni~ki uslovi i da se ovo ovla{}enje ne
sme koristiti na na~in kojim se ometa su{tina prava na slobodu iz23 Ovaj uslov predvi|a i ~l. 17 novog Zakona o javnom informisanju Srbije (Sl.
glasnik RS, br. 36/1998--890).
105
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
ra`avanja (vidi, na primer, presudu Evropskog suda za ljudska prava,
Groppera Radio i drugi protiv [vajcarske, A 173, 1990, st. 61).
4.8.3.2. Osnivanje preduze}a za obavljanje radiodifuzne delatnosti. ---- Prema praksi registracionih sudova u Srbiji, nije mogu}e
osnovati preduze}e za delatnost emitovanja radio i TV programa bez
prilaganja sudu dokaza da je podnosilac zahteva (osniva~ preduze}a)
na neki na~in dobio na kori{}enje radio-frekvenciju. Ovakva odredba
nalazi se u ~lanu 3 Zakona o radio televiziji.
4.8.3.3. Dozvola za pribavljanje i rad radio i TV stanice. ---Prema ~lanu 72 Zakona o sistemima veza SFRJ, uz zahtev za dobijanje
dozvole za nabavku i kori{}enje radio stanice potrebno je prilo`iti
tehni~ke podatke koji se ti~u same stanice (predajnika) ---- lokacije,
namene, izlazne snage, podaci o antenama ---- kao i mi{ljenje republi~kog organa o uskla|enosti s planom razvoja radio veza. Me|utim,
na zahtev za davanje takvog mi{ljenja Ministarstvo za saobra}aj i veze
Srbije redovno ne daje nikakav odgovor (tzv. }utanje uprave). Prema
Zakonu o op{tem upravnom postupku (Sl. list SRJ, br. 33/97--1),
Savezno ministarstvo telekomunikacija bi moglo da donese re{enje (u
ovom slu~aju izda dozvolu za predajnik) i bez pribavljenog mi{ljenja
republi~kog organa, ako ovaj odbije da takvo mi{ljenje izda. Me|utim,
u praksi savezno ministarstvo odbija da o zahtevu re{i bez mi{ljenja
republi~kog.
Tako|e, uz pomenute zakonske, dodatne uslove za pribavljanje
radiodifuzne radio stanice propisuje Pravilnik o podacima i dokumentaciji koji se podnose uz zahtev za pribavljanje dozvole za radio stanicu
(Sl. list SFRJ, br. 44/1976--1329; ~l. 14, st. 1, ta~. 1). To su slede}i
uslovi (dokumenti):
---- da je podnosilac preduze}e registrovano za delatnost emitovanja radio i TV programa ---- re{enje registarskog suda o upisu u
registar preduze}a (vidi I.4.8.3.2);
---- re{enje republi~kog ministarstva nadle`nog za poslove informisanja o upisu stanice u registar koji se vodi kod tog ministarstva
(vidi I.4.8.3.5).
106
Ljudska prava u pravnim propisima
Kao {to se vidi, ovim odredbama Pravilnika se prakti~no pro{iruje broj uslova i podataka koji se dostavljaju uz zahtev za izdavanje
dozvole za predajnik, pa se tako podzakonskim aktom dodatno ograni~ava sloboda informisanja.
4.8.3.4. Osnivanje javnog glasila (radio ili TV programa). ---Javno glasilo se osniva dono{enjem akta o osnivanju javnog glasila
(donosi ga preduze}e koje namerava da emituje radio ili TV program).
S obzirom da dono{enje akta o osnivanju ne podrazumeva bilo kakvo
u~e{}e dr`avnih organa, to je jedini korak koji se po pravilu obavlja
bez te{ko}a. Obavezna sadr`ina akta o osnivanju propisana je u ~lanu
5 Zakona o osnovama sistema javnog informisanja SFRJ (Sl. list SFRJ,
br. 84/1990--2353).
4.8.3.5. Registracija javnog glasila. ---- Prema ~lanu 7, st. 1
Zakona o javnom informisanju Srbije, javno glasilo (dakle i RTV
stanica) mo`e da po~ne sa radom tek po{to se izvr{i njegov upis u
registar sredstava javnog informisanja (registar medija) koji se vodi
kod Ministarstva za informacije Republike Srbije.24 Upis u registar
medija predstavlja konstitutivan akt, jer samo upisani mediji mogu
zakonito da rade. Prema Zakonu o javnom informisanju (~l. 7), kao i
po Uputstvu za upis radio difuznih organizacija u registar medija
(Uputstvo je interni akt Ministarstva za informacije Srbije koji nije
objavljen u Slu`benom glasniku RS), potrebno je izme|u ostalog, uz
prijavu podneti slede}e dokaze:
---- re{enje registarskog suda o registraciji preduze}a za delatnost
emitovanja radio i TV programa (vidi I.4.8.3.2);25
---- akt o osnivanju javnog glasila (vidi I.4.8.3.4);
---- re{enje vlade Srbije o dodeli frekvencije na kori{}enje (u
praksi mogu} i ugovor sa RTS-om, vidi I.4.8.3.1);
---- dozvolu za pribavljanje i kori{}enje radio stanice od Savezne
uprave za radio veze (tj. Saveznog ministarstva telekomunikacija, vidi
I.4.8.3.3).
24 Isto je i prema novom srpskom Zakonu o javnom informisanju (~l. 17).
25 Ovaj prilog se ne zahteva novim srpskim Zakonom o javnom informisanju.
107
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Me|utim, kao {to je ve} pomenuto, uslov za dobijanje dozvole
za predajnik je dostavljanje re{enja o upisu u registar medija, {to
dovodi do ve} pomenutog za~aranog kruga: ni Savezno ministarstvo
telekomunikacija, ni republi~ko Ministarstvo za informacije nisu spremni da izdaju ,,svoje’’ re{enje, makar i pod uslovom da ono va`i tek
kada se, na osnovu njega, pribavi i re{enje drugog organa, {to ~ini
nemogu}im kako dobijanje dozvole za predajnik tako i upis u registar
medija. Jedini na~in da se ovaj problem prevazi|e je sklapanje ugovora
sa Radiotelevizijom Srbije (RTS), jer se tada program emituje preko
predajnika RTS koji, naravno, imaju sve potrebne dozvole (RTS dozvole za predajnik dobija bez problema, jer je direktor Savezne uprave
za radio veze, koja izdaje dozvole, vrlo ~esto istovremeno i tehni~ki
direktor RTS).
Mo`e se videti da su problemi s osnivanjem i po~etkom rada
elektronskih medija u praksi gotovo nere{ivi. Jedini put za legalno
osnivanje i rad radio ili TV stanice je zaklju~enje ugovora sa RTS,
kojim je mogu}e prevazi}i sve pomenute smetnje (dobija se frekvencija, {to omogu}ava registraciju preduze}a, dozvolu za predajnik ima
RTS, a upis u registar u takvoj situaciji nije te`ak). Me|utim, RTS
veoma nerado zaklju~uje takve ugovore.
Uzimaju}i u obzir sve navedeno, mo`e se izvesti zaklju~ak da
je prema relevantnim odredbama pomenutih zakona i podzakonskih
akata prakti~no pravno nemogu}e da privatnopravni subjekti pod ravnopravnim uslovima osnivaju elektronske medije. Ova nemogu}nost,
treba naglasiti, proizilazi iz sadr`ine zakonskih propisa. Postoje}e stanje u stvari ograni~ava, slobodu ,,primanja i {irenja obave{tenja i ideja
svake vrste’’ mimo utvr|enih uslova u ~lanu 19, st. 3 PGP. Pojedina
ograni~enja utvr|ena su podzakonskim aktima, a ne zakonom. Ova
ograni~enja usmerena su na su`avanje sadr`ine prava na slobodu izra`avanja i informisanja, koja je pravno neprikosnovena (up. Op{ti
komentar Komiteta za ljudska prava, br. 10/19 od 27. jula 1983, st. 4).
Ne bi se moglo re}i ni da su ova ograni~enja u skladu s EKPS, posebno
ako se uzme u obzir slu~aj Informationsverein Lentia i drugi protiv
Austrije (A 276, 1993).
108
Ljudska prava u pravnim propisima
4.8.4. Odredbe krivi~nih zakona
O karakteru ograni~enja prava na izra`avanje i informisanje
najbolje govore odredbe Krivi~nog zakona Srbije koje odstupaju od
me|unarodnih standarda i ponekad pru`aju vlastima pravni osnov za
krivi~no gonjenje i zastra{ivanje novinara i {tampe. Pojedina krivi~na
dela sadr`e dodu{e i osnov oslobo|enja (ekskulpaciju) u slu~aju izvr{enja pri obavljanju novinarskog poziva. Zakon propisuje da se prilikom ocene ovih krivi~nih dela mora uzeti u obzir i na~in na koji je
novinski tekst pisan, {to odgovara zahtevu Evropskog suda za ljudska
prava, koji smatra da je ozbiljnost novinskih tekstova va`an element
pri procenjivanju da li je ograni~enje ,,neophodno u demokratskom
dru{tvu’’ (Jersild protiv Danske, A 298, 1994, st. 34). Tako se, na
primer, (KZ SRJ, ~l. 157, st. 2; istovetnom formulacijom KZ Srbije ~l.
98, st. 2) predvi|a da se u~inilac krivi~nog dela povrede ugleda SRJ
ne}e kazniti:
Za izlaganje poruzi najvi{ih organa ili predstavnika tih organa ... ako se uvredljivo izrazi u nau~nom, knji`evnom ili umetni~kom delu, u ozbiljnoj kritici, u izvr{avanju slu`bene du`nosti,
novinarskog poziva, politi~ke i druge dru{tvene delatnosti, u odbrani nekog prava ili za{titi opravdanih interesa ako se iz na~ina
izra`avanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije u~inio u nameri
omalova`avanja, ili ako doka`e istinitost svojih tvr|enja, ili ako
doka`e da je imao osnovanih razloga da poveruje u istinitost onoga
{to je iznosio ili pronosio (kurziv na{).
Me|utim, kao {to je re~eno, ima kvalifikacija u krivi~nim zakonima koje nisu u skladu s me|unarodnim standardima. Naro~ito je
ograni~avaju}a formulacija krivi~nog dela {irenja la`nih vesti iz KZ
Srbije (~l. 218, st. 1):
Ko iznosi ili pronosi la`ne vesti ili tvr|enja u nameri da
izazove neraspolo`enje ili uznemirenje gra|ana ili da se ugrozi
javni red ili mir, ili to u~ini u nameri da se osujeti sprovo|enje
odluka i mera dr`avnih organa i ustanova ili da se umanji poverenje gra|ana u takve odluke i mere (sic!), kazni}e se zatvorom do
tri godine (kurziv na{).
109
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Formulacija o ka`njivosti {irenja la`nih vesti ,,u nameri da se
izazove neraspolo`enje ili uznemirenje gra|ana’’, veoma je uop{tena i
te{ko mo`e da obuhvati ograni~enja iz ~lana 20 PGP i ~lana 10 EKPS.
Krivi~no delo {irenja la`nih vesti ,,u nameri da se osujeti sprovo|enje odluka i mera dr`avnih organa ... ili da se umanji poverenje
gra|ana u takve odluke i mere’’ o~ito je opisana pre{iroko i pru`a
mogu}nost progona politi~kih protivnika. Upravo se krivi~no delo
,,{irenja la`nih vesti’’ izuzetno mnogo koristilo radi politi~kog progona
disidenata za vreme komunisti~kog re`ima u Jugoslaviji.
Ovako formulisano krivi~no delo pru`a {iroku mogu}nost organima vlasti da progone svakoga ko govori ono {to dr`avnim organima
ne odgovara, ~ime se neosnovano ograni~ava sloboda govora i javnog
istupanja, zajem~ena Ustavom SRJ, i kr{e me|unarodni standardi o
slobodi izra`avanja mi{ljenja. Prono{enje la`nih vesti (~l. 218, st. 1; ~l.
219, st. 2 u vezi sa ~l. 219, st. 1 KZ Srbije) mo`e se predvideti kao
krivi~no delo, ali bi inkriminacija morala biti u skladu sa me|unarodnim obavezama SRJ.
Treba pomenuti i krivi~no delo neovla{}enog posedovanja i
kori{}enja radio stanice, koje predvi|a KZ Srbije (~l. 219):
Ko protivno propisima o sistemu veza poseduje radio stanicu ili radio stanicu koristi bez odobrenja, kazni}e se zatvorom do
jedne godine.
U~inilac dela iz stava 1 ovog ~lana koji iznosi ili pronosi
la`ne vesti ili tvr|enja koja su dovela ili mogla dovesti do uznemirenja gra|ana ili ugro`avanja javnog reda ili mira, kazni}e se
zatvorom od tri meseca do tri godine.
Ako su izvr{enjem krivi~nog dela ostvarena i obele`ja krivi~nog dela iz ~lana 218. ovog zakona, ili je do{lo do uznemiravanja gra|ana, ili ugro`avanja javnog reda i mira na {irem podru~ju,
u~inilac }e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina (kurziv
na{).
Ovo krivi~no delo opisano je suvi{e strogo, s obzirom na postoje}u pravnu nemogu}nost dobijanja dozvole za posedovanje i ko-
110
Ljudska prava u pravnim propisima
ri{}enje radio stanica (vidi I.4.8.3.3). Ipak, u odre|enim situacijama
inkriminacija bi morala da se pravda ograni~enjima koje me|unarodni
standardi priznaju (posebno ~l. 10, st. 1 in fine EKPS).
Zbog svega navedenog ne mo`e se smatrati slu~ajnom ~injenica
do novinare i urednike medija van kontrole dr`ave nadle`ni organi u
praksi naj~e{}e gone upravo zbog navodnog vr{enja ova dva krivi~na
dela (za delo iz ~l. 218 KZ Srbije, kako novinare i urednike {tampanih
tako i elektronskih medija, a za delo iz ~l. 219 KZ Srbije samo one iz
elektronskih medija).
4.8.5. Zabrana propagande rata i pozivanja na
nacionalnu, rasnu ili versku mr`nju
^lan 20. PGP:
1. Svako propagiranje rata je zakonom zabranjeno.
2. Svaki poziv na nacionalnu, rasnu ili versku mr`nju
koji predstavlja podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje, zakonom je zabranjeno.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
Analiza relevantnih ustavnih i zakonskih odredbi pokazuje da
postoje uglavnom zadovoljavaju}e formulacije zabrane koju nala`e
ovaj ~lan Pakta. Me|utim, u praksi su veoma retki slu~ajevi krivi~nog
progona za izazivanje nacionalne, rasne i verske mr`nje ili zbog ratne
propagande, bez obzira {to su ,,govor mr`nje’’ i propaganda rata bili
veoma ~esta pojava neposredno pre, a naro~ito posle izbijanja rata na
teritoriji biv{e SFRJ 1991. godine.
Jugoslovenski ustavi ne sadr`e zabranu ratne propagande, ali je
ona sankcionisana Krivi~nim zakonom SRJ, koji u svom ~lanu 152
jednostavno ka`e da }e se zatvorom od jedne do deset godina kazniti
onaj ,,ko poziva ili podsti~e na agresivni rat’’. Odmah pada u o~i
razlika sa ~lanom 20 Pakta koji zabranjuje ,,svaku ratnu propagandu’’
(kurziv na{).
Odredba jugoslovenskog krivi~nog zakonika mo`e se, ipak,
smatrati zadovoljavaju}om, s obzirom na tuma~enje izraza ,,ratna pro-
111
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
paganda’’ koje je dao Komitet za ljudska prava. Prema njemu, zabranjena je ratna propaganda koja te`i vr{enju akta agresije ili naru{avanja
mira protivno Povelji UN, a ne za{titi suverenog prava na samoodbranu ili prava naroda na samoopredeljenje (Op{ti komentar br. 11/19 od
29. jula 1983). Otuda najve}i problem prilikom eventualne primene
~lana 152 KZ SRJ mora da bude utvr|ivanje cilja sporne propagande
---- kako bi se utvrdilo da li je re~ o ,,agresivnom’’ ratu, pravu na
samoodbranu ili o ratu za samoopredeljenje naroda.
Do takvog problema ne bi trebalo da do|e prilikom primene
odgovaraju}ih odredbi o zabrani izazivanja i podsticanja nacionalne,
rasne i verske mr`nje koju Ustav SRJ (~l. 50) progla{ava protivustavnom i ka`njivom:
Protivustavno je i ka`njivo svako izazivanje i podsticanje
nacionalne, rasne, verske ili druge neravnopravnosti, kao i izazivanje i raspirivanje nacionalne, rasne, verske i druge mr`nje i netrpeljivosti.
Identi~nu odredbu sadr`i i ~lan 43 Ustava Crne Gore. Me|utim,
ovako izri~ita zabrana ,,govora mr`nje’’ ne postoji u Ustavu Srbije, koji
o ,,izazivanju i podsticanju nacionalne, rasne ili verske netrpeljivosti i
mr`nje’’ govori tek posredno, i to u dva maha. Prvo, kao o dopu{tenom
razlogu za zabranu politi~kog, sindikalnog i drugog organizovanja i
delovanja (~l. 44 Ustava Srbije). Drugo, kao jedan od osnova za
spre~avanje rasturanja {tampe i {irenja drugih obave{tenja (~l. 46 Ustava Srbije). U istom smislu su formulisani i ~lanovi 37 i 42 Ustava
Crne Gore. Formulacija Ustava SRJ odgovara prirodi obaveze preuzete
~lanom 20 PGP, {to nije slu~aj sa re{enjem iz Ustava Srbije, koje i
zabranu raspirivanja mr`nje fakti~ki vezuje samo za zloupotrebu prava
na slobodu udru`ivanja i obave{tavanja ~ime izostavlja ostale oblike
izra`avanja i na~ine raspirivanja mr`nje.
Odredbe jugoslovenskog i crnogorskog ustava su {ire nego {to
to zahteva ~lan 20 PGP, i mogle bi da obuhvate podsticanje mr`nje i
protiv drugih dru{tvenih grupa, na primer homoseksualaca. S druge
strane, dok me|unarodni standardi govore o ,,zagovaranju mr`nje’’,
jugoslovenski ustav progla{ava ka`njivim i ,,izazivanje neravnoprav-
112
Ljudska prava u pravnim propisima
nosti’’ i ,,izazivanje netrpeljivosti’’. Dok je prvi pojam, po svoj prilici,
obuhva}en op{tom zabranom diskriminacije, drugi je prili~no neprecizan. Ve}a preciznost odredbe ~lana 20 PGP ogleda se i u uspostavljanju uzro~no-posledi~ne veze izme|u zagovaranja (advocate) i podsticanja. Nije ka`njivo svako zagovaranje mr`nje, ve} samo ono koje
,,predstavlja podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo i nasilje’’.
^lan 50 Ustava SRJ ne sadr`i ovu korisnu dodatnu odrednicu, te zbog
toga vi{e ostavlja utisak deklarativnog politi~kog stava nego obavezne
pravne norme.
Odre|ene kritike se mogu uputiti i ~lanu 134 KZ SRJ koji na
najdirektniji na~in zabranjuje izazivanje nacionalne, rasne i verske
mr`nje, razdora ili netrpeljivosti.
Ko izaziva ili raspaljuje nacionalnu, rasnu ili versku mr`nju,
razdor ili netrpeljivost, me|u narodima i nacionalnim manjinama
koje `ive u SRJ, kazni}e se zatvorom od jedne do pet godina.
Ako je delo iz stava 1 ovoga ~lana u~injeno prinudom,
zlostavljanjem, ugro`avanjem sigurnosti, izlaganjem poruzi nacionalnih, etni~kih ili verskih simbola, o{te}enjem tu|ih stvari, skrnavljenjem spomenika, spomen-obele`ja ili grobova, u~inilac }e se
kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Ko delo iz stavova 1 i 2 ovog ~lana vr{i zloupotrebom
polo`aja ili ovla{}enja ili ako je usled tih dela do{lo do nereda,
nasilja ili drugih te{kih posledica po zajedni~ki `ivot naroda i
nacionalnih manjina koje `ive u SRJ, kazni}e se za delo iz stava 1
ovog ~lana zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava
2 ovog ~lana zatvorom od jedne do deset godina.
Drugi i tre}i stav ovog ~lana preciznije odre|uju konkretne
na~ine vr{enja inkriminisanih radnji iz prvog stava, ali obuhvataju i
bi}a nekih drugih krivi~nih dela. To je o~evidna posledica na{e prakse
u toku proteklih petnaestak godina, posebno na Kosovu. Detaljnije i
stro`e formulacije mogu imati pozitivne efekte na ostvarivanje `eljene
kaznene politike, mada ona najvi{e zavisi od sudske prakse koja se na
njoj zasniva.
113
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Prvi stav, me|utim, ozbiljno ograni~ava zahteve me|unarodnih
standarda predvi|enih PGP. Zabrana raspirivanja nacionalne mr`nje
ograni~ena je bez ikakve potrebe samo na ,,narode i nacionalne manjine koji `ive u SRJ’’. Pakt insistira na tome da se zabrani ,,svako’’
raspirivanje nacionalne mr`nje, dakle prema bilo kojoj nacionalnoj
grupi bez obzira gde ona `ivi.
Prvi stav koristi izraz ,,raspaljuje’’ umesto ,,raspiruje’’ ili ,,zagovara’’. Mada se upotrebljenom izrazu ne mo`e negirati odre|ena
adekvatnost i ilustrativnost, u na~elu je u zakonskim tekstovima bolje
koristiti formulacije ve} precizirane u tekstu me|unarodnih ugovora i
razra|ene u praksi njihovih nadzornih organa kako bi se otklonile
mogu}e terminolo{ke i jezi~ke nejasno}e.
O zabrani raspirivanja nacionalne, rasne i verske mr`nje govore
jo{ dve odredbe KZ SRJ. ^lan 100. inkrimini{e izlaganje poruzi naroda, nacionalnih manjina i etni~kih grupa, ali opet samo onih koje `ive
u Jugoslaviji. ^lan 145. defini{e krivi~no delo podsticanja na izvr{enje
zlo~ina genocida i ostalih ratnih zlo~ina ~ija se radnja obi~no svodi na
te`e oblike aktivnosti zabranjenih ~lanom 20 PGP.
4.9. Pravo na slobodu mirnog okupljanja
^lan 21 PGP:
Priznaje se pravo mirnog okupljanja. Vr{enje ovog
prava mo`e da bude predmet ograni~enja nametnutih u
skladu sa zakonom, a koja su potrebna u jednom demokratskom dru{tvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti, javnog reda ili radi za{tite javnog
zdravlja ili morala ili prava i sloboda drugih lica.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
4.9.1. Op{te
Sloboda mirnog okupljanja garantovana je u jugoslovenskim
ustavima, a obe republike su zakonima podrobnije regulisale u`ivanje
ovog prava (Zakon o okupljanju gra|ana Srbije, Sl. glasnik RS, br.
114
Ljudska prava u pravnim propisima
51/1992--1791; Zakon o javnim skupovima Crne Gore, Sl. list. RCG,
br. 57/1992--1053). Prema Ustava SRJ (~l. 40):
Gra|anima se jam~i sloboda zbora i drugog mirnog okupljanja, bez odobrenja, uz prethodnu prijavu nadle`nom organu.
Sloboda zbora i drugog mirnog okupljanja gra|ana mo`e se
privremeno ograni~iti odlukom nadle`nog organa radi spre~avanja
ugro`avanja zdravlja i morala, ili radi bezbednosti ljudi i imovine.
Sli~ne odredbe postoje i u ustavima Srbije (~l. 43) i Crne Gore
(~l. 38), osim {to se u njima ne govori o slobodi ,,mirnog’’ okupljanja,
ve} o slobodi ,,javnog’’ okupljanja. U ovom delu odredba Ustava SRJ
sledi formulacija me|unarodnih dokumenata koji govore o pravu na
,,mirno’’ okupljanje.
Ustav SRJ (~l. 40, st. 2) i Ustav Crne Gore (~l. 39, st. 2) na isti
na~in reguli{u mogu}nost ograni~avanja slobode okupljanja, predvi|aju}i da se ona mo`e ,,privremeno ograni~iti odlukom nadle`nog
organa, radi spre~avanja ugro`avanja zdravlja ili morala ili radi bezbednosti ljudi i imovine’’. Ovi osnovi su u skladu s me|unarodnim
standardima. Nije propisano da oni moraju biti ,,neophodni u demokratskom dru{tvu’’, ali neprihvatanje principa proporcionalnosti u vezi
s ograni~avanjem ljudskih prava predstavlja nesumljivo manjkavost
jugoslovenskog pravnog sistema.
Ustav Srbije (~l. 43), pored ograni~enja koja predvi|aju savezni
i crnogorski ustav, kao razlog za ograni~enje mirnog okupljanja predvi|a i ,,spre~avanje ometanja javnog saobra}aja’’. Ovaj zahtev otvara
{iroku mogu}nost zloupotrebe ograni~avanja slobode javnog okupljanja.
Jugoslovenski ustavi pravo na slobodu okupljanja garantuju samo ,,gra|anima’’, a ne ,,svima’’, kao {to to ~ine me|unarodni dokumenti. Ipak, prema Zakonu o okupljanju gra|ana Srbije stranac mo`e
da sazove javni skup, uz prethodno odobrenje policije; odobrenje
policije je potrebno i da bi stranac nastupao na skupu (~l. 7).
Prema srpskom zakonu, javni skupovi se mogu odr`avati na
jednom mestu ili mogu biti u pokretu (~l. 3, st. 1 Zakona o okupljanju
115
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
gra|ana Srbije). Ovakva odredba koja defini{e modalitete javnih skupova, ima svoj smisao u zemlji u kojoj dugo nije postojala tradicija
odr`avanja javnih demonstracija od strane privatnih aktera.
Prema srpskom zakonu javno okupljanje se defini{e kao ,,sazivanje i odr`avanje zbora ili drugog skupa na za to primerenom prostoru’’ (kurziv na{; ~l. 2, st. 1). Prostor ,,primeren’’ za okupljanje
definisan je samim zakonom:
Prostorom primerenim za javni skup smatra se prostor koji
je pristupa~an i pogodan za okupljanje lica ~iji broj i identitet nisu
unapred odre|eni i na kome okupljanje gra|ana ne dovodi do
ometanja javnog saobra}aja, ugro`avanja zdravlja, javnog morala
ili bezbednosti ljudi i imovine (~l. 2, st. 2).
Da bi javni skup mogao da se odr`i na odre|enom prostoru, on
ne sme da dovodi, izme|u ostalog, do ,,ometanja javnog saobra}aja’’.
Kao {to je ve} navedeno, ovaj osnov za ograni~avanje se ve} nalazi u
odredbama Ustava Srbije. Zakon dodu{e donekle ubla`ava ovo ograni~enje jer predvi|a da se skup mo`e odr`ati i na prostoru na kome se
odvija javni saobra}aj ako je, izme|u ostalog, mogu}e privremeno
izmeniti re`im saobra}aja (~l. 2, st. 3). ,,Ometanje javnog saobra}aja’’
predstavlja isuvi{e restriktivan osnov za ograni~enje slobode okupljanja, i u suprotnosti je s me|unarodnim standardima.
U pogledu mesta odr`avanja javnog skupa, savezni Zakon o
{trajku (Sl. list SRJ, br. 29/1996) sadr`i odredbu prema kojoj mesto
okupljanja radnika u {trajku ne mo`e biti izvan prostorija njihovog
preduze}a (~l. 4 i ~l. 5, st. 3). Na taj na~in se radnicima koji {trajkuju
onemogu}avaju javne demonstracije. Savezni sud nije prihvatio da
ispita ustavnost ovih odredbi, smatraju}i da se one ne odnose na na~in
ostvarivanja ljudskih prava garantovanih Ustavom SRJ. Prema re~ima
Suda:
Zakonsko vezivanje mesta okupljanja u~esnika u {trajku za
poslovni prostor zaposlenih ne zna~i ograni~avanje li~nih i politi~kih sloboda gra|ana koje se ispoljavaju u slobodi svih gra|ana
116
Ljudska prava u pravnim propisima
da se kre}u, misle, govore i okupljaju (Re{enje IU br. 132/96 od
9. oktobra 1996, Odluke i re{enja SUS, 1996, str. 33--34).
Prema republi~kim zakonima, organizatori javnog skupa su du`ni da podnesu prijavu policiji, najkasnije 48 sati u Srbiji, odnosno 72
sata u Crnoj Gori, pre odr`avanja javnog skupa (~l. 6, st. 1 Zakona o
okupljanju gra|ana Srbije; ~l. 3, st. 1 Zakona o javnim skupovima Crne
Gore). Prema zakonu Srbije, ako se javni skup odr`ava na prostoru na
kome se odvija javni saobra}aj, pa treba obezbediti izmenu re`ima
saobra}aja, skup se mora prijaviti 5 dana pre odr`avanja (~l. 6, st. 2).
Srpski zakon predvi|a da }e policija onemogu}iti skup koji se odr`ava
bez prethodne prijave i da }e ,,preduzeti mere za uspostavljanje javnog
reda i mira’’ (~l. 14).
4.9.2. Zabrana javnog skupa
Prema Zakonu o okupljanju gra|ana Srbije policija mo`e da
zabrani odr`avanje javnog skupa iz ustavom odre|enih razloga (ugro`avanje zdravlja, javnog morala ili bezbednosti ljudi i imovine),
uklju~uju}i i ometanje javnog saobra}aja (~l. 11, st. 1). O zabrani
organizator mora biti obave{ten najkasnije 12 sati pre po~etka skupa.
Na re{enje o zabrani mogu}a je `alba (koja ne odla`e izvr{enje re{enja), a protiv kona~nog re{enja se mo`e voditi upravni spor. Najve}a
slabost ove odredbe je {to ne utvr|uje nikakve specifi~ne kriterijume
za zabranu javnog skupa, nego samo prepisuje ograni~enja iz Ustava
Srbije. Policiji se daje blanko ovla{}enje da zabrani javni skup.
Policija mo`e i privremeno da zabrani okupljanje, ako je skup
usmeren na nasilno ru{enje ustavnog poretka, naru{avanje teritorijalne
celokupnosti Srbije, kr{enje ljudskih prava ili izazivanje i podsticanje
rasne, verske ili nacionalne netrpeljivosti i mr`nje (~l. 9, st. 1). Privremena zabrana se mo`e doneti pre samog skupa i tada saziva~ mora
biti obave{ten najkasnije 12 sati pre vremena po~etka (~l. 9, st. 2).
Privremena zabrana mo`e da postane trajna mera samo odlukom suda.
Policija mora okru`nom sudu da uputi zahtev za zabranu javnog skupa,
o kome sud odlu~uje u roku od 24 sata od prijema zahteva. O odluci
Okru`nog suda o zabrani, organizator se mo`e `aliti Ve}u Vrhovnog
117
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
suda Srbije (u roku od 24 sata od dostavljanja re{enja), koje je du`no
da odluku donese u roku od 24 sata od prijema `albe (~l. 10).
Ukoliko tokom odr`avanja skupa iskrsne potreba trajne ili privremene zabrane policija ga mo`e prekinuti (~l. 12, st. 1).
U Crnoj Gori se javni skup mo`e zabraniti ili prekinuti iz sli~nih
razloga koji u Srbiji va`e za privremenu zabranu (na primer, nasilno
ru{enje ustavnog poretka; ~l. 7 Zakona o javnim skupovima Crne
Gore). Osim toga, skup se prekida ako do|e do nereda i nastupe
okolnosti koje mogu da ugroze javni red i mir, bezbednost saobra}aja
itd. (~l. 6, st. 1 u vezi s ~l. 5, st. 3). Policija mo`e privremeno da zabrani
javni skup ako je to neophodno radi bezbednosti ljudi i imovine, za{tite
javnog morala ili radi spre~avanja ugro`avanja zdravlja ljudi (~l. 8). U
ovom delu, odredbe crnogorskog zakona su u skladu s me|unarodnim
standardima.
[to se ti~e pravne za{tite, crnogorski zakon predvi|a mogu}nost
`albe vi{em upravnom organu, protiv ~ijeg kona~nog re{enja je mogu}e voditi upravni spor. Crnogorski zakon predvi|a da se javni skup
mo`e odr`ati ako se nadle`ni organ ne izjasni o `albi u roku od 24
sata od njenog prijema (~l. 10, st. 4). Ovo je bolje re{enje nego u
srpskom zakonu (~l. 11 Zakona o okupljanju gra|ana Srbije), ali ni ono
ne zahteva hitnost sudske za{tite u slu~aju zabrane ili prekida javnog
skupa.
4.10. Sloboda udru`ivanja
^lan 22. PGP:
1. Svako lice ima pravo da se slobodno udru`i sa
drugim licima, uklju~uju}i i pravo na osnivanje sindikata i
u~lanjenje u iste radi za{tite svojih interesa.
2. Vr{enje ovog prava mo`e biti samo predmet ograni~enja predvi|enih zakonom a koja su potrebna u demokratskom dru{tvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bez-
118
Ljudska prava u pravnim propisima
bednosti, javnog reda ili radi za{tite javnog zdravlja i morala
ili prava i sloboda drugih lica. Ovaj ~lan ne spre~ava da se
vr{enje ovog prava od strane ~lanova oru`anih snaga i policije podvrgne zakonskim ograni~enjima.
3. Nijedna odredba ovog ~lana ne dopu{ta dr`avama
~lanicama Konvencije od 1948. godine Me|unarodne organizacije rada o sindikalnoj slobodi i za{titi sindikalnih prava
da donose zakonske mere koje bi naru{avale ili da primenjuju zakon na na~in koji bi naru{avao garancije predvi|ene
navedenom konvencijom.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
4.10.1. Op{te
Jugoslovenski ustavi, i savezni i republi~ki, garantuju slobodu
udru`ivanja. Ustavi SRJ i Crne Gore koriste iste re~i: ,,Gra|anima se
jam~i sloboda politi~kog, sindikalnog i drugog udru`ivanja i delovanja,
bez odobrenja, uz upis kod nadle`nog organa’’ (~l. 41, st. 1 Ustava
SRJ; ~l. 40, st. 1 Ustava Crne Gore). Sli~na formulacija se nalazi i u
Ustavu Srbije (~l. 44, st. 1 Ustava Srbije).
Ustavi Srbije i Crne Gore garantuju i slobodu sindikalnog organizovanja; prema Ustavu SRJ sindikati se osnivaju ,,radi za{tite prava
i unapre|enja profesionalnih i ekonomskih interesa njihovih ~lanova’’
(~l. 41, st. 3 Ustava SRJ). Ova opisana funkcija sindikata odgovara
~lanu 8, st. 1(a) PESK, ali je u`a od one iz PGP i EKPS (~l. 11). Prema
PGP i EKPS, sloboda sindikalnog organizovanja je pravo svakog lica
da obrazuje i pristupa sindikatima radi za{tite ,,svojih interesa’’, {to je
uklju~eno u ~lan 22 PGP da bi se istaklo da se sindikati bore i za
gra|anska prava svojih ~lanova.
Politi~ka i sindikalna udru`enja u SRJ koja deluju na celoj
njenoj teritoriji, osnivaju se i rade prema saveznom Zakonu o udru`ivanju gra|ana u udru`enja, dru{tvene organizacije i politi~ke organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ (Sl. list SFRJ, br. 42/90-1253; dalje: Zakon o udru`ivanju gra|ana SRJ). Status organizacija
119
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
~ije se delovanje prostire na teritoriji samo jedne republike regulisan
je posebnim republi~kim zakonima. U Crnoj Gori donet je Zakon o
udru`ivanju gra|ana (Sl. list CG, br. 23/1990--321), dok u Srbiji postoje dva zakona: Zakon o dru{tvenim organizacijama i udru`enjima
gra|ana (Sl. glasnik SRS, br. 24/1982--1193, poslednje izmene 48/94)),
koji reguli{e osnivanje i delovanje dru{tvenih organizacija i udru`enja
gra|ana; i Zakon o politi~kim organizacijama (Sl. glasnik SRS 37/
1990--1381), koji se bavi politi~kim organizacijama. U Srbiji postoje
dva zakona zato {to je Zakon o dru{tvenim organizacijama i udru`enjima gra|ana donet jo{ 1982. godine, u doba jednopartijskog sistema.
Svi ovi zakoni doneti su pre stupanja na snagu va`e}ih ustava,
te nisu u potpunosti uskla|eni s njima. U Srbiji se jo{ uvek osnivanje
sindikalnih organizacija i udru`enja gra|ana vr{i na osnovu pomenutog
Zakona o dru{tvenim organizacijama i udru`enjima gra|ana iz 1982.
godine. Ovaj zakon je u velikoj meri optere}en socijalisti~kom retorikom i arhai~nim ograni~enjima.
4.10.2. Registracija i prestanak rada
udru`enja gra|ana
Ustavi SRJ i Srbije jam~e slobodu udru`ivanja bez odobrenja,
uz upis kod nadle`nog organa (~l. 41 Ustava SRJ i ~l. 4 Ustava Srbije).
Sam upis jeste formalni uslov da bi udru`enje po~elo s radom, ali
ustavi ne predvi|aju nikakvo prethodno odobrenje. Isklju~ena je mogu}nost zabrane udru`ivanja, osim u slu~ajevima koje ustavi predvi|aju (~l. 42 Ustava SRJ; ~l. 44 Ustava Srbije). Politi~ke organizacije
registruju se kod nadle`nog ministarstva pravde (~l. 11 Zakona o
udru`ivanju gra|ana SRJ; ~l. 7 Zakona o politi~kim organizacijama
Srbije), a sindikalne organizacije kod nadle`nog ministarstva za rad
(~l. 4 Pravilnika o upisu sindikalnih organizacija u registar, Sl. glasnik
RS, br. 6/97, 33/97). Danom upisa organizacija sti~e svojstvo pravnog
lica. Postupak upisa po~inje podno{enjem prijave nadle`nom organu
koji je du`an da u roku od 15 dana (30 dana za osnivanje politi~kih
organizacija u Srbiji) izvr{i upis organizacije u registar (~l. 13 Zakona
120
Ljudska prava u pravnim propisima
o udru`ivanju gra|ana SRJ; ~l. 10 Zakona o politi~kim organizacijama
Srbije).
Udru`enja gra|ana se u Srbiji registruju kod MUP Srbije, prema
postupku koji propisuje Zakon o dru{tvenim organizacijama i udru`enjima gra|ana. MUP je du`an da donese odluku o upisu u registar
u roku od 30 dana od podno{enja prijave, a udru`enje sti~e svojstvo
pravnog lica i po~inje s radom danom upisa u registar (~l. 34 i 35).
Me|utim, Zakon, koji je done{en za vreme socijalisti~kog sistema, propisuje delatnosti radi kojih se mo`e osnovati udru`enje: ,,u
cilju razvijanja li~nih sklonosti i stvarala{tva u dru{tvenim, humanitarnim, socijalnim, privrednim, tehni~kim, nau~nim, kulturnim, sportskim, vaspitnim, obrazovnim i drugim aktivnostima.’’ Ova odredba je
u suprotnosti s ustavima SRJ i Srbije, koji ne predvi|aju nikakvo
ograni~enje u pogledu ciljeva s kojima se udru`enje osniva. Ustavima
je jedino zabranjeno delovanje organizacija usmereno na nasilno ru{enje ustavnog poretka, kr{enje ljudskih prava drugih ili izazivanje
odre|enih oblika mr`nje i netrpeljivosti (vidi 4.10.4.1). U praksi ova
neustavna odredba Zakona o dru{tvenim organizacijama Srbije ostavlja
MUP prostor za {iroko diskreciono odlu~ivanje koje se veoma ~esto
zloupotrebljava odbijanjem registracije. Tipi~an primer je odbijanje
registracije Dru{tvu sudija Srbije, organizaciji prema kojoj vlasti nikada nisu imale blagonaklon odnos. Na `alost, ovu neustavnu praksu
podr`ao je i Vrhovni sud Srbije odlu~uju}i povodom `albe Dru{tva
sudija Srbije na odluku MUP da odbije zahtev za registraciju.26 Sud
je dao neubedljivo obrazlo`enje da je Zakon o dru{tvenim organizacijama Srbije i udru`enja gra|ana materijalni propis na osnovu koga se
odlu~uje po zahtevima za upis u registar udru`enja, te da ne treba usled
neuskla|enosti ovog propisa s Ustavom primeniti Ustav. Sud nije
26 Dru{tvo sudija Srbije podnelo je zahtev za upis u registar udru`enja gra|ana 29.
maja 1998. Re{enjem MUP Srbije od 7. septembra 1998, odbijen je zahtev. Protiv
prvostepenog re{enja o odbijanju zahteva podneta je `alba, koja je odbijena. Protiv
kona~nog re{enja podneta je tu`ba redovnom sudu u upravnom sproru. Vrhovni
Sud Srbije je presudom od 17. februara 1999. odbio tu`beni zahtev.
121
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
na{ao za shodno da obrazlo`i za{to u slu~aju kolizije zakona i Ustava
prednost daje zakonskim a ne ustavnim re{enjima.
Za ostvarivanje prava na slobodno udru`ivanje veoma je bitno
kako je ure|eno pitanje prestanka aktivnosti politi~ke i sindikalne
organizacije, odnosno osnova za njihovo brisanje iz registra. Svi jugoslovenski zakoni predvi|aju da organizacija prestaje da postoji: a)
odlukom organa utvr|enog statutom organizacije; b) ako se broj ~lanova organizacije smanji ispod broja odre|enog za njeno osnivanje; c)
ako se utvrdi da je organizacija prestala s radom (osim za politi~ke
organizacije u Srbiji), i d) ako je organizaciji zabranjen rad.
Konvencija MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i za{titi sindikalnih prava u ~lanu 4 izri~ito predvi|a da administrativne vlasti ne
mogu raspu{tati niti suspendovati sindikalne organizacije. Nasuprot
ovome, odluku o zabrani rada sindikalnih organizacija u Srbiji, kao i
politi~kih i sindikalnih organizacija registrovanih na nivou SRJ, donosi
organ uprave nadle`an za njihovu registraciju (~l. 67 Zakona o udru`ivanju gra|ana SRJ; ~l. 20 Zakona o dru{tvenim organizacijama i
udru`enjima gra|ana Srbije). Pri tom Zakon o dru{tvenim organizacijama i udru`enjima gra|ana Srbije, za razliku od Zakona o udru`ivanju
gra|ana SRJ, ne zahteva ~ak ni da re{enje kojim se izri~e zabrana
delovanja bude obrazlo`eno. Osim toga, oba zakona sadr`e i veoma
nepovoljnu odredbu prema kojoj je organizacija du`na da prestane s
radom danom dostavljanja re{enja, umesto danom pravosna`nosti re{enja. Protiv odluke o zabrani Zakon o udru`ivanju gra|ana SRJ
predvi|a mogu}nost pokretanja upravnog spora pred Saveznim sudom.
Me|utim, Zakon o dru{tvenim organizacijama i udru`enjima gra|ana
Srbije ne predvi|a nikakvu posebnu sudsku za{titu.
Odluku o zabrani rada politi~kih organizacija u Srbiji donosi
Vrhovni sud, na predlog javnog tu`ioca (~l. 12, st. 5 Zakona o politi~kim organizacijama Srbije). Na odluku Vrhovnog suda mo`e se
izjaviti `alba (~l. 13, st. 4). U Crnoj Gori, o zabrani politi~ke organizacije ili udru`enja gra|ana odlu~uje Ustavni sud, na predlog javnog
tu`ioca ili organa uprave koji vodi registar organizacija (Zakon o
Ustavnom sudu Crne Gore, Sl. list CG, br. 44/1995--342).
122
Ljudska prava u pravnim propisima
4.10.3. Udru`ivanje stranaca
Za razliku od PGP i EKPS, koji pravo na slobodu udru`ivanja
garantuju ,,svima’’, savezni i crnogorski ustav jam~e ovo pravo
samo ,,gra|anima’’. Od njih se razlikuje Ustav Srbije, koji u skladu
s me|unarodnim instrumentima ne pravi razliku izme|u gra|ana i
stranaca.
Ipak, zakonima se ne negira u potpunosti sloboda udru`ivanja
stranaca. Crnogorski Zakon o udru`ivanju gra|ana i srpski Zakon o
dru{tvenim organizacijama i udru`enjima gra|ana dopu{taju osnivanje
udru`enja stranaca, ali ne i njihovih politi~kih i dru{tvenih organizacija, uklju~uju}i sindikate. Udru`enja stranaca su podvrgnuta posebnom
re`imu, koji je detaljnije regulisan saveznim Zakonom o kretanju i
boravku stranaca (Sl. list SFRJ, br. 56/1980--1662). Prema ~lanu 68,
st. 1 ovog zakona ,,udru`enja stranaca osnivaju se na osnovu odobrenja
nadle`nog organa’’. Dozvolu za osnivanje udru`enja stranaca koja se
osnivaju radi delatnosti na teritoriji SRJ, kao i radi delatnosti na
teritoriji Srbije, daje savezni odnosno republi~ki organ unutra{njih
poslova (policija).
Osim {to podle`e veoma restriktivnom sistemu dozvola, pravo
na slobodu udru`ivanja stranaca je dodatno veoma ograni~eno zato {to
nije predvi|ena sudska za{tita. Prema srpskom i crnogorskom zakonu,
ako policija odbije da izda dozvolu za osnivanje udru`enja stranaca,
odbije njegov upis u registar ili zabrani udru`enje, mogu}e je ulo`iti
`albu vladi. Ali, protiv odluke vlade nije dozvoljeno voditi upravni
spor (~l. 32 Zakona o udru`ivanju Crne Gore i ~l. 70 Zakona o
dru{tvenim organizacijama i udru`enjima gra|ana Srbije).
4.10.4. Ograni~enja
4.10.4.1. Zabrana organizacije. ---- Svi ustavi u SRJ zabranjuju
politi~ko i sindikalno organizovanje i delovanje ako je ono usmereno
na nasilno menjanje ustavom utvr|enog poretka, naru{avanje teritorijalne celokupnosti i nezavisnosti, kr{enje ustavom zajam~enih sloboda
i prava ~oveka i gra|ana i izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i
verske netrpeljivosti i mr`nje (Ustav SRJ ~l. 42, st. 1 Ustav Srbije ~l.
44, st. 2 Ustav Crne Gore ~l. 42). Ovakvo delovanje je inkriminisano
123
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
i u krivi~nom zakonodavstvu. Pri utvr|ivanju pravne osnove ograni~avanja politi~kog i sindikalnog delovanja polazi se od zahteva PGP
i EKPS. Ovim uslovima savezni i crnogorski ustav dodaju i zabranu
zbog izazivanja i ,,druge netrpeljivosti i mr`nje’’ koja se ne kvalifikuje.
Ovo je formulacija pod koju se mo`e podvesti bilo {ta, uklju~uju}i i
,,netrpeljivost’’ prema vladi, za koju bi se mogla optu`iti opozicija.
Jugoslovenski zakoni o slobodi udru`ivanja tako|e predvi|aju da se
politi~ka ili sindikalna organizacija mo`e zabraniti ako deluje radi
ostvarenja zakonom zabranjenih ciljeva.
Jugoslovenski pravni sistem ne prihvata princip proporcionalnosti pri ograni~avanju ljudskih prava i ne vodi ra~una da sva ograni~enja
moraju da budu ,,neophodna u demokratskom dru{tvu’’ kako zahtevaju
PGP i EKPS u vezi sa slobodom udru`ivanja.
Postoje}e zakonodavstvo nedozvoljeno pro{iruje mogu}nost kori{}enja zabrane rada organizacija i udru`enja. Tako Zakon o udru`ivanju gra|ana SRJ predvi|a da se politi~ka i sindikalna organizacija
mogu zabraniti ne samo ako deluju na na~in koji nije u skladu sa
zakonom, nego i s ,,ciljevima radi kojih su osnovani, ili utvr|enom
programskom orijentacijom, odnosno programom politi~ke organizacije’’ (~l. 20). Dakle, mogla bi da bude zabranjena, na primer, jedna
politi~ka organizacija koja se svojim programom deklari{e kao rojalisti~ka, a po oceni nadle`nog organa ne postupa u skladu sa svojom
monarhisti~kom orijentacijom. Ovakvo re{enje pru`a mogu}nost dr`avnim organima da sami tuma~e program politi~ke organizacije, i
procenjuju da li se ona pona{a u skladu s njim.
Zakon o politi~kim organizacijama Srbije predvi|a u ~lanu 12,
st. 2 da se politi~koj organizaciji mo`e zabraniti rad ako prima u svoje
~lanstvo maloletnike ,,i/ili ih zloupotrebi u politi~ke svrhe’’. Iako je cilj
ovog re{enja za{tita maloletnika, formulacija ,,zloupotreba maloletnika
u politi~ke svrhe’’ je {iroka i neodre|ena, i zahteva bli`u pravnu
kvalifikaciju (vidi II.2.14.5).
Ustav SRJ u ~lanu 41, st. 2 odre|uje da su ,,izvori prihoda
politi~kih stranaka dostupni uvidu javnosti’’. S druge strane, politi~kim
organizacijama se zabranjuje primanje novca iz inostranstva, bilo od
stranih fizi~kih ili pravnih lica (~l. 5, st. 2 Zakona o udru`ivanju
124
Ljudska prava u pravnim propisima
gra|ana SRJ; ~l. 11, st. 2 Zakona o udru`ivanju gra|ana Crne Gore;
~l. 2, st. 2, ta~. 1 Zakona o finansiranju politi~kih organizacija Srbije,
Sl. glasnik RS, br. 32/1997--638). Iako se mo`e re}i da ovo ograni~enje
potpada pod dozvoljene osnove ograni~enja slobode udru`ivanja, veliko pitanje je da li bi se potpuna zabrana finansiranja iz inostranstva
mogla smatrati ,,neophodnom u demokratskom dru{tvu’’.
Zakonom o udru`ivanju gra|ana Crne Gore (~l. 28, st. 3) i
Zakonom o politi~kim organizacijama Srbije (~l. 12, st. 3) je predvi|eno da }e se politi~ka organizacija zabraniti i ukoliko radi ostvarenja svojih ciljeva pribavlja sredstva iz inostranstva. Ovakva mera je
neadekvatna interesu koji se {titi i ne mo`e se smatrati neophodnom u
demokratskom dru{tvu. Zakon o udru`ivanju gra|ana SRJ predvi|a
mnogo adekvatnije re{enje, a to je oduzimanje sredstava pribavljenih
iz inostranstva i ka`njavanje politi~ke organizacije za prekr{aj nov~anom kaznom (~l. 22, st. 1, ta~. 2 i ~l. 24).
4.10.4.2. Ostala ograni~enja. ---- Zakonom o udru`ivanju gra|ana Crne Gore i Zakonom o politi~kom organizacijama Srbije predvi|eno je da osniva~i politi~kih i sindikalnih organizacija, odnosno
samo politi~kih organizacija u Srbiji, ne mogu biti lica koja su osu|ivana za odre|ena krivi~na dela, i to u vremenu od pet godina od dana
izdr`ane, opro{tene ili zastarele kazne (~l. 5 Zakona o udru`ivanju
gra|ana i ~l. 5, st. 2 Zakona o politi~kim organizacijama). Krivi~na
dela koja se pominju spadaju u kategoriju ,,krivi~nih dela protiv dru{tvenog ure|enja i bezbednosti’’. Uz to, prema crnogorskom zakonu to
su i krivi~na dela protiv vojske SRJ, protiv ~ove~nosti i me|unarodnog
prava i protiv sloboda i prava ~oveka i gra|anina, kao i izazivanje
nacionalne, rasne i verske mr`nje i netrpeljivosti.
Zabrana osnivanja politi~kih i sindikalnih organa (ali ne i zabrana u~e{}a u njima), u roku od pet godina posle izdr`ane, opro{tene
ili zastarele kazne, licima koja su osu|ena za odre|ena krivi~na dela,
uvedena je zakonom.
Udru`enja se zabranjuju ako je njihova delatnost usmerena na
nasilno ru{enje ustavnog poretka, {irenje rasne ili nacionalne mr`nje i
sli~no. U tom slu~aju se ka`njava posledica ---- zabrana organizacije je
krajnja sankcija za protivzakonitu delatnost koju ona sprovodi. Ako
125
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
udru`enje osnivaju lica koja su bila osu|ena za odre|ena krivi~na dela
i izdr`ala su kaznu, to ne zna~i da }e se njihovo udru`enje baviti
protivzakonitom delatno{}u. Na ovaj na~in u potpunosti se ukida pravo
na slobodu udru`ivanja ovih lica, koje podrazumeva i pravo da osnivaju politi~ka ili sindikalna udru`enja. Postoje drugi na~ini pra}enja
rada politi~kih i sindikalnih organizacija i spre~avanja njihove protivzakonite delatnosti. Ovo je najo{trija mera, koja sigurno nije neophodna u demokratskom dru{tvu.
4.10.5. Ograni~enje slobode udru`ivanja
pripadnika vojske i policije
PGP i EKPS ovla{}uju dr`ave da zakonski mogu ograni~iti
vr{enje prava na slobodno udru`ivanje pripadnika oru`anih snaga i
policije, a prema EKPS i pripadnika dr`avne uprave (~l. 22, st. 2 PGP
i ~l. 11, st. 2). Jugoslovenski ustavi i zakoni ustanovljavaju apsolutnu
zabranu politi~kog i sindikalnog udru`ivanja u odnosu na profesionalne
pripadnike vojske i policije. Prema Ustavu SRJ, ,,profesionalni pripadnici Vojske i policije Savezne Republike Jugoslavije nemaju pravo na
sindikalno organizovanje’’ i ,,ne mogu biti ~lanovi politi~kih stranaka’’
(Ustav SRJ, ~l. 42, st. 2 i 3). Ova odredba je sadr`ana i u Zakonu o
vojsci (Sl. list SRJ, br. 43/1994--600) koji u ~lanu 36 predvi|a da
,,profesionalni vojnici, studenti vojnih akademija i u~enici srednjih
vojnih {kola ne mogu biti ~lanovi politi~kih stranaka, nemaju prava na
sindikalno organizovanje i nemaju prava na {trajk’’. Za razliku od ove
op{te zabrane, stavom 2 istog ~lana je odre|eno da ,,vojnici za vreme
slu`enja vojnog roka i pripadnici rezervnog sastava dok se nalaze na
slu`bi u Vojsci ne mogu u~estvovati u aktivnostima politi~kih stranaka’’.
Ustav Crne Gore ne predvi|a zabranu sindikalnog organizovanja pripadnika policije ali u ~lanu 41, st. 2 predvi|a da ,,profesionalni
pripadnici policije ne mogu biti ~lanovi politi~kih stranaka’’. Ustav
Srbije ne sadr`i ovakve odredbe.
Zabrana profesionalnim pripadnicima vojske i policije da budu
~lanovi politi~kih stranaka je prili~no kontroverzna jer prakti~no isklju~uje iz politi~kog `ivota jedan zna~ajan segment stanovni{tva. U
126
Ljudska prava u pravnim propisima
tom smislu, ona predstavlja ozbiljno ograni~enje slobode udru`ivanja
i slobode izra`avanja. U pro{logodi{njem izve{taju o ljudskim pravima
u Jugoslaviji, Beogradski centar je zauzeo stanovi{te da ovakva apsolutna zabrana nije u skladu s PGP i EKPS.27 Me|utim, Evropski sud
za ljudska prava je u svoj odluci Rekvenji (Rekvényi) protiv Ma|arske
od 20. maja 1999, stao na stanovi{te da zabrana pripadnicima policije
da se u~lanjuju u politi~ke stranke i u~estvuju u politi~kim aktivnostima
nije protivna zahtevima ~lanova 10 (sloboda izra`avanja) i 11 (sloboda
udru`ivanja) EKPS.28 Prema mi{ljenju Suda, legitiman cilj jednog
demokratskog dru{tva je da se obezbedi politi~ka neutralnost policije.
Ovo je naro~ito va`no imaju}i u vidu istorijsko nasle|e totalitarnog
rezima u Ma|arskoj, ~iji je jedan od najva`nijih oslonaca upravo bila
policija u kojoj je partijsko ~lanstvo prakti~no bilo obavezno. U tom
kontekstu, Sud je ocenio da su navedena ograni~enja politi~kog delovanja pripadnicima policije neophodna u demokratskom dru{tvu i u
skladu s EKPS.29
Imaju}i u vidu ovu odluku Evropskog suda, mo`e se re}i da
jugoslovenska ustavna zabrana profesionalnim pripadnicima vojske i
policije da budu ~lanovi politi~kih stranaka u na~elu predstavlja dozvoljeno ograni~enje. Me|utim, treba imati u vidu da vojska i policija
u SRJ u praksi nisu politi~ki neutralne i da se i dalje identifikuju s
vladaju}om strankom, ~iji su jedan od glavnih oslonaca.
[to se pak ustavne zabrane sindikalnog udru`ivanja profesionalnih pripadnika vojske i policije ti~e, ~ini se da ova op{ta zabrana
predstavlja nedozvoljeno ograni~enje slobode udru`ivanja, kao i slobode izra`avanja. Razlozi navedeni u pogledu ograni~enja slobode udru`ivanja u politi~ke stranke, kao {to su obezbe|ivanje politi~ke neutralnosti snaga bezbednosti, ne mogu se primeniti na sindikalno udru`ivanje. Potpuna zabrana profesionalnim pripadnicima policije i vojske da osnuju sindikat ili da mu pristupe, ne ostavlja ovim licima
27 Vidi Ljudska prava u Jugoslaviji 1998, deo I.4.10.5.
28 Evropski sud za ljudska prava, Rekvényi protiv Ma|arske, presuda od 20. maja
1999.
29 Ibid, st. 44--48.
127
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
nikakvu mogu}nost da za{tite svoje interese vezane za rad, i zbog toga
se ne mo`e smatrati ,,neophodnom u demokratskom dru{tvu’’.
Personalna ograni~enja slobode udru`ivanja su prema jugoslovenskim ustavima pro{irena i na neka druga lica, koja nisu predvi|ena
me|unarodnim instrumentima. Zbog toga ovakva ograni~enja treba ceniti
u svetlu op{te dozvoljenih ograni~enja. Tako Ustav SRJ odre|uje da
,,sudije Saveznog ustavnog suda, sudije Saveznog suda, savezni dr`avni
tu`ilac ... ne mogu biti ~lanovi politi~kih stranaka’’ (~l. 42, st. 3 Ustava
SRJ). Ustav Srbije ne predvi|a ovu zabranu, ali srpski Zakon o javnom
tu`ila{tvu (Sl. glasnik RS, br. 43/1991, ~l. 7) i Zakon o sudovima (Sl.
glasnik RS, br. 46/1991, ~l. 5) predvi|aju da javni tu`ilac i zamenik
javnog tu`ioca kao i sudija ,,ne mogu vr{iti politi~ku funkciju’’.
Mo`e se re}i da ograni~enje slobode politi~kog organizovanja
sudijama i javnim tu`iocima ima za cilj za{titu legitimnog interesa, a
to je obezbe|enje nepristrasnog i nezavisnog sudstva, i preko toga
za{tita javnog poretka. U tom smislu, ovo ograni~enje se mo`e smatrati
neophodnim u demokratskom dru{tvu, na isti na~in kao i zabrana
politi~kog organizovanja profesionalnim pripadnicima vojske i policije. Nasle|e komunisti~kog sistema, u kome su sudstvo i tu`ila{tvo bili
pod kontrolom vladaju}e partije, mo`e da opravda dodatne mere za
uspostavljanje politi~ki neutralnog pravosu|a. Naravno, i ovde treba
imati u vidu da sudstvo i tu`ila{tvo u Jugoslaviji u praksi nisu politi~ki
neutralni, ve} pod velikim uticajem vladaju}e stranke. Ipak, interesantno je primetiti da potpuna negacija prava na politi~ko organizovanje sudijama i javnim tu`iocima ustanovljena Ustavom SRJ mo`da
ipak predstavlja suvi{e radikalnu meru imaju}i u vidu da republi~ki
zakoni sadr`e odredbe kojima se ovo pravo manje ograni~ava. Tako,
u srpskim zakonima o tu`ila{tvu i sudovima, javnim tu`iocima i sudijama se ne negira pravo na politi~ko organizovanje ve} im se ono
ograni~ava, tako {to im je zabranjeno vr{enje politi~ke funkcije. Jo{
preciznije re{enje od ovoga je sadr`ano u Ustavu Crne Gore u kojem
je ~lanom 41, st. 3 odre|eno da ,,sudije, sudije Ustavnog suda i dr`avni
tu`ioci ne mogu biti ~lanovi organa politi~kih stranaka’’ (kurziv na{).
Zakon o radnim odnosima u dr`avnim organima Srbije (Sl.
glasnik RS, br. 48/1991) pro{iruje ograni~enje slobode politi~kog or-
128
Ljudska prava u pravnim propisima
ganizovanja i na zaposlene u dr`avnim organima i postavljena lica.
^lan 4. st. 3 ovog zakona predvi|a da ta lica ,,ne mogu biti ~lanovi
organa politi~kih stranaka’’. Ovo ograni~enje je u skladu sa EKPS koja
dozvoljava ograni~avanje vr{enje prava na slobodno udru`ivanje i u
odnosu na pripadnike dr`avne uprave. Za razliku od Evropske konvencije, PGP predvi|a takvo ograni~avanje samo u odnosu na pripadnike
vojske i policije a ne i pripadnike dr`avne uprave, te bi se i u ovom
slu~aju to ograni~enje imalo ceniti u skladu sa op{tim uslovima za
ograni~enje slobode udru`ivanja. U tom pogledu, ~ini se da je ova
zabrana personalno suvi{e {iroko postavljena, jer se pod zaposlenim u
dr`avnim organima smatraju i prevodioci, daktilografi, bibliotekari i
sli~no. Ne mo`e se re}i da postoji veliki dru{tveni interes i da je
,,neophodno u demokratskom dru{tvu’’ da se ovim licima ne dozvoli
da budu ~lanovi organa politi~kih stanaka.
Ustav Crne Gore zabranjuje ,,politi~ko organizovanje u dr`avnim organima’’ (~l. 41, st. 1) Isto tako Zakon o dr`avnoj upravi (Sl.
glasnik RS, br. 20/1992) u ~lanu 6 odre|uje da je zabranjeno ,,u
organima dr`avne uprave osnivati politi~ke stranke i druge politi~ke
organizacije ili pojedine njihove organizacione oblike’’. Ova zabrana
je u saglasnosti s me|unarodnim standardima jer ima za cilj spre~avanje poistove}ivanja dr`avnih organa sa bilo kojom politi~kom organizacijom.
4.10.6. Pravo na {trajk
Pravo na {trajk je izri~ito garantovano ~lanom 8, st. 1(d) PESK
i ~lanom 6, ta~. 4 Evropske Socijalne Povelje, ali ga izri~ito ne garantuju ni PGP, ni EKPS.30
30 Za razliku od Komiteta za ljudska prava koji je u jednoj kontroverznoj odluci
zauzeo stav da pravo na {trajk nije obuhva}eno pravom na slobodu udru`ivanja
garantovanog PGP (Alberta Union protiv Kanade, No. 18/1982), Evropski sud za
ljudska prava je priznao zna~aj prava na {trajk u ostvarivanju slobode sindikalnog
udru`ivanja, ali njegov obuhvat i zna~aj jo{ nisu razra|eni u praksi Suda (Schmidt
i Dahlstrom protiv [vedske, A 21, 1976). Komitet MOR za slobodu udru`ivanja je
tako|e zauzeo stav da pravo na {trajk, koje se ne pominje izri~ito u Konvenciji
MOR br. 87, predstavlja legitiman i su{tinski (essential) na~in na koji sindikati
ostvaruju interese zaposlenih (No. 118/1982, st. 2.3).
129
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Jugoslovenski ustavi garantuju pravo na {trajk. Prema Ustavu
SRJ ,,zaposleni imaju pravo na {trajk radi za{tite profesionalnih i
ekonomskih interesa, u skladu sa saveznim zakonom’’ (~l. 57, st. 1; isto
Ustav Crne Gore, ~l. 54, st. 1). Ustav Srbije ne ka`e {ta se podrazumeva pod {trajkom ve} samo da ,,zaposleni imaju pravo na {trajk u
skladu sa zakonom’’ (~l. 37 Ustava Srbije).
PESK predvi|a da se pravo na {trajk ,,vr{i saobrazno zakonima
svake pojedine zemlje’’, {to dozvoljava uvo|enje odre|enih ograni~enja radi ubla`avanja {tetnog dejstva i posledica {trajka po javni
poredak, ali se naravno, pri tom ne mo`e negirati samo pravo na {trajk.
U tom smislu je ograni~avanje prava na {trajk u Ustavu SRJ odre|ivanjem njegovih zakonitih ciljeva, a to su za{tita profesionalnih i ekonomskih interesa, dozvoljeno sa stanovi{ta me|unarodnih standarda.
Prema Ustavu SRJ ~lan 57, st. 2 ,,pravo na {trajk se mo`e
ograni~iti saveznim zakonom kad to zahtevaju priroda delatnosti ili
javni interes’’. Zakonom o {trajku (Sl. list SRJ, br. 29/1996) ustanovljen
je poseban re`im {trajka ,,u delatnostima od javnog interesa ili u delatnostima ~iji bi prekid rada zbog prirode posla mogao da ugrozi `ivot i
zdravlje ljudi ili da nanese {tetu velikih razmera’’ (~l. 9, st. 1). Pod
delatnostima od javnog interesa se smatraju i delatnosti od zna~aja za
odbranu i bezbednost SRJ kao i poslovi neophodni za izvr{avanje me|unarodnih obaveza (~l. 10, st. 3). U ovakvim delatnostima pravo na {trajk
se mo`e ostvariti ako se ispune posebni uslovi, a to je da se ,,obezbedi
minimum procesa rada koji obezbe|uju sigurnost ljudi i imovine ili je
nezamenjiv uslov `ivota i rada gra|ana ili rada drugog preduze}a’’ (~l. 10,
st. 1) ili izvr{avanje poslova od zna~aja za odbranu SRJ i me|unarodne
obaveze SRJ. Ovaj minimum procesa rada utvr|uje direktor, a za javne
slu`be i javna preduze}a osniva~, i to na na~in utvr|en op{tim aktom
poslodavca, u skladu s kolektivnim ugovorom (~l. 10, st. 3).
Nesumnjivo je da postoji potreba za posebnim re`imom za
{trajk u delatnostima od posebnog zna~aja za normalno funkcionisanje
dr`ave, ali bi ona morala da se zadovoljava na druga~iji na~in. Mora
se prihvatiti nu`nost minimuma procesa rada u vitalnim postrojenjima
i samo u nekim delatnostima. Pravila kojima se odre|uje taj minimum
morala bi biti vrlo restriktivna, ali u odnosu na poslodavce a ne
radnike. Na~in na koji je taj poseban re`im formulisan postoje}im
130
Ljudska prava u pravnim propisima
Zakonom o {trajku defini{e minimum procesa rada tako {iroko da je
pitanje da li do {trajka uop{te mo`e do}i, odnosno da li {trajk mo`e
imati bilo kakvog dejstva. Uz to, {iroke formulacije kao ,,izvr{avanje
me|unarodnih obaveza’’ omogu}avaju da se {trajk u nekim situacijama
i potpuno zabrani, jer delatnost jednog preduze}a mo`e u potpunosti
biti okrenuta izvozu.
Prema Ustavu SRJ ,,zaposleni u dr`avnim organima, profesionalni pripadnici vojske i policije nemaju pravo na {trajk’’ (~l. 57, st. 3
Ustava SRJ). Istu odredbu u odnosu na zaposlene u dr`avnim organima
i profesionalne pripadnike policije sadr`i i Ustav Crne Gore (~l. 54, st.
2). Ustav Srbije je ne sadr`i, ali ona i nije potrebna, s obzirom da se
zabrana ustanovljena saveznim ustavom odnosi i na zaposlene u republi~kim dr`avnim organima kao i na pripadnike republi~ke policije.
Prema ~lanu 8, st. 2 PESK nacionalnim zakonodavstvom se mogu
ustanoviti ograni~enja prava na {trajk pripadnika oru`anih snaga, policije ili dr`avne uprave. Kao i prilikom kori{}enja istog ovla{}enja u
odnosu na pravo na politi~ko i sindikalno udru`ivanje od strane pripadnika vojske i policije, Ustav SRJ je ovim kategorijama zaposlenih
umesto ograni~enja uveo zabranu, i u potpunosti onemogu}io ostvarenje prava na {trajk. Posledica ovog represivnog re{enja je i odredba
Zakona o {trajku prema kojoj zaposlenom u dr`avnom organu, pripadniku Vojske SRJ i pripadniku policije prestaje radni odnos ako se
ustanovi da je organizovao {trajk ili u~estvovao u njemu (~l. 18).
4.11. Pravo na mirno u`ivanje imovine
^l. 1. Prvog protokola uz EKPS: 31
Svako fizi~ko i pravno lice ima pravo na neometano
u`ivanje svoje imovine. Niko ne mo`e biti li{en svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predvi|enim
zakonom i op{tim na~elima me|unarodnog prava.
31 Prevod iz knjige Osnovni dokumenti o ljudskim pravima, Beogradski centar za
ljudska prava, 1998.
131
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Prethodne odredbe, me|utim, ni na koji na~in ne uti~u na pravo
dr`ave da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala
kori{}enje imovine u skladu s op{tim interesima ili da bi obezbedila
naplatu poreza ili drugih da`bina ili kazni.
4.11.1. Op{te
Ustav SRJ jam~i pravo svojine ,,u skladu sa ustavom i zakonom’’ (~l. 51). Prema ~lanu 69, st. 3:
Niko ne mo`e biti li{en svojine, niti mu se ona mo`e ograni~iti, osim kada to zahteva op{ti interes utvr|en u skladu sa
zakonom, uz naknadu koja ne mo`e biti ni`a od tr`i{ne.
Sli~na garancije prava svojine postoje i u Ustavu Crne Gore (~l.
45) i Ustavu Srbije (~l. 34 i 63). Ove formulacije jugoslovenskih ustava
prate me|unarodne standarde. Naro~ito je va`no da se garantuje da do
li{enja svojine mo`e do}i samo radi zadovoljenja op{teg (javnog)
interesa, koji mora biti utvr|en na osnovu zakona, kao i da se u tom
slu~aju vlasniku mora isplatiti tr`i{na naknada.
Nadle`nost u ure|ivanju svojinskih odnosa u SR Jugoslaviji je
podeljena, tako da federacija preko svojih organa reguli{e oblast osnova svojinsko-pravnih odnosa, dok su ostala pitanja u nadle`nosti republika ~lanica (~l. 77, st. 5 Ustava SRJ). Najva`niji zakonski akt na
saveznom nivou je Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa (Sl.
list SFRJ, br. 6/1980--189, 36/90--1197, Sl. list SRJ, br. 29/1996--41).
Kako bi bilo nemogu}e detaljno analizirati sve propise koji reguli{u
razli~ite oblike svojine, analiza }e uzeti u obzir samo oblasti gde
postoji nesaglasnost s me|unarodnim standardima.
4.11.2. Eksproprijacija
Srpski Zakon o eksproprijaciji (ZOE, Sl. glasnik RS, br. 53/95)
reguli{e ograni~enja i oduzimanje prava svojine na nepokretnostima,
koji predstavljaju najozbiljnije oblike me{anja u pravo na mirno u`ivanje imovine. Ovaj Zakon nesumnjivo uvodi odre|ena pobolj{anja u
odnosu na prethodni Zakon o eksproprijaciji (Sl. glasnik SRS, br.
40/84, 53/87, 22/89, 15/90 i Sl. glasnik RS, br. 6/90), me|utim u tome
132
Ljudska prava u pravnim propisima
ne ide dovoljno daleko da bi u potpunosti zadovoljio me|unarodne
standarde u vezi s pravom na mirno u`ivanje imovine.
Ipak, ZOE tako|e predvi|a mogu}nost da korisnik eksproprijacije stupi u posed nepokretnosti i pre dana pravosna`nosti re{enja o
naknadi odnosno pre zaklju~enja sporazuma o naknadi, ako Ministarstvo finansija proceni da bi to bilo neophodno zbog hitnosti izgradnje
odre|enog objekta ili izvo|enja radova (~l. 35, st. 1). Zbog nedovoljne
odre|enosti formulacije ,,hitnost izgradnje odre|enog objekta ili izvo|enja radova’’, ova odredba pru`a {iroka ovla{}enja Ministarstvu
finansija, i ne bi se mogla smatrati dovoljno preciznom da bi ispunila
uslov zakonitosti u skladu s evropskim standardima. Naime, prema
praksi EKPS, da bi se zadovoljio uslov zakonitosti, zakon mora da
bude pristupa~an, predvidljiv (dovoljno precizan u datim okolnostima)
i mora da pru`a za{titu od arbitrernosti u odlu~ivanju dr`avnih organa.
Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, kod svakog
me{anja u pravo na mirno u`ivanje imovine neophodno je uspostaviti
ravnote`u izme|u javnog interesa s jedne i prava pojedinaca s druge
strane. Ozbiljnost dr`avnog me{anja (oduzimanje imovine ili ograni~enje njenog u`ivanja) treba da odredi opravdavaju}e okolnosti i
neophodnu naknadu. Me|utim, to ne zna~i da se pitanje nov~ane
naknade postavlja samo u slu~aju oduzimanja imovine, ve} se naknada
mo`e tra`iti i kada je re~ o ograni~enjima manjeg intenziteta (Sporrong
i Lonnroth protiv [vedske, A 52, 1982). ZOE ukazuje da ne postoji
adekvatna mogu}nost za uspostavljanje ove ravnote`e.
^lan 20. ZOE ne predvi|a obavezu vlade Srbije da kada utvr|uje postojanje op{teg interesa za eksproprijaciju, uzme u obzir i
interes vlasnika nepokretnosti, niti da ispita da li njegov interes da
zadr`i nepokretnost i bavi se dosada{njom delatno{}u eventualno odnosi prevagu nad op{tim interesom koji je utvr|en. Na~in dono{enja
odluke vlade Srbije o utvr|ivanju postojanja javnog interesa u praksi
potvr|uje da se pojedina~ni interes zaista ne uva`ava.
Individualni interes je ugro`en i u postupku pred op{tinskim
organima koji donose re{enje o eksproprijaciji. U ve}ini slu~ajeva u
ovoj fazi vlasniku je zabranjena gradnja na nepokretnosti, a tako|e mu
133
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
je ote`ano i raspolaganje zbog toga {to se zabele`ba eksproprijacije
unosi u katastar nepokretnosti ili druge zemlji{ne knjige. ZOE ne
predvi|a vremenski rok u kome ova faza postupka mora biti okon~ana,
niti je predvi|ena mogu}nost davanja materijalne naknade {tete vlasniku u slu~aju da ona predugo traje. Dosada{nje iskustvo govori da se
vlasnik u takvom nezavidnom polo`aju mo`e na}i i du`e od 10 godina.
Razlog je pre svega op{ta preoptere}enost i neefikasnost sudskog
sistema, a u izvesnim slu~ajevima i interes korisnika eksproprijacije da
odugovla~i sa postupkom dok ne pribavi sredstva za preduzimanje
radova i isplatu naknade.
Sli~na je situacija i onda kada je doneto re{enje o eksproprijaciji,
a naknada jo{ uvek nije utvr|ena. Pozicija (sada ve} biv{eg) vlasnika
eksproprisane nepokretnosti je jo{ lo{ija zbog toga {to je korisnik
eksproprijacije stekao pravo svojine na nepokretnosti, a on ima samo
njen fakti~ki posed. Treba podsetiti da, ako se primeni ~lan 35, st. 1
ZOE, on gubi i ovaj vid sigurnosti, a da mu pri tom naknada nije
ispla}ena. I ova faza mo`e trajati, {to je praksa i potvrdila, i preko 10
godina. Sam iznos naknade tako|e predstavlja problem zbog toga {to,
iako zakon u ~lanu 44 garantuje materijalnu naknadu koja ne mo`e biti
ni`a od tr`i{ne vrednosti nepokretnosti, metod utvr|ivanja naknade i
sporost njene isplate u praksi uzrokuju da vlasnik na kraju primi znatno
manji realni iznos naknade.
4.11.3. Promet nepokretnosti
Zakon o posebnim uslovima prometa nepokretnosti (ZPUN, Sl.
glasnik SRS, br. 30/1989--1139) predvi|a da je za svaki akt prometa
nepokretnosti u u`oj Srbiji i na Kosovu neophodno odobrenje Ministarstva finansija.32 Ovo odobrenje }e se dati ako se prometom ne uti~e
na promenu nacionalne strukture stanovni{tva ili iseljavanje pripadnika
odre|enog naroda, odnosno narodnosti i kad taj promet ne izaziva
nespokojstvo, odnosno nesigurnost ili neravnopravnost kod gra|ana
drugog naroda ili narodnosti (~l. 3). Ako Ministarstvo finansija ne
32 Uredbom UNMIK 1999/10, od 13. oktobra 1999. ovaj Zakon je stavljen van snage
za teritoriju Kosova.
134
Ljudska prava u pravnim propisima
odobri promet nepokretnosti, u drugom stepenu po prigovoru zainteresovanog lica odlu~uje Komisija Narodne skup{tine Srbije. Zakon
izri~ito isklju~uje mogu}nost vo|enja upravnog spora protiv odluke
Komisije. Ugovor kojim se vr{i promet nepokretnosti, zaklju~en protivno odredbama ovog zakona je ni{tav, a fizi~ko ili pravno lice koje
stupi u posed nepokretnosti bez ugovora zaklju~enog na osnovu odobrenja Ministarstva finansija, bi}e ka`njeno kaznom zatvora ili nov~anom kaznom.
^lanom 3. ZPUN, koji ne defini{e jasno uslove za davanje
odobrenja za promet nepokretnosti, data su izuzetno {iroka diskreciona
ovla{}enja Ministarstvu finansija, {to potencijalnog prodavca stavlja u
polo`aj potpune neizvesnosti. Ova odredba je stoga nedovoljno predvidljiva i omogu}ava arbitrernost u odlu~ivanju, pa zbog toga ne
zadovoljava uslov zakonitosti prema evropskim standardima.
ZPUN ne ure|uje na zadovoljavaju}i na~in ni ravnote`u izme|u
legitimnog cilja u javnom interesu i potrebe za{tite prava pojedinca.
^ak i ako pretpostavimo da bi u odre|enom slu~aju, u cilju o~uvanja
etni~ke ravnote`e, bilo potrebno zabraniti odre|eni akt o prometu
nepokretnosti, i ako zanemarimo ~injenicu da je zakon nedovoljno
precizan, i dalje je neophodno ispuniti uslov proporcionalnosti me{anja. Me|utim, ZPUN omogu}ava da vlasnik nepokretnosti bude li{en
jednog bitnog svojinskog ovla{}enja, i ne predvi|aju}i pritom mogu}nost materijalne naknade za pretrpljenu {tetu.
4.11.4. Nasle|ivanje
Prema Zakonu o nasle|ivanju Srbije (Sl. glasnik RS, br. 46/
1995--1690), vojni obveznik koji napusti zemlju u cilju izbegavanja
njene odbrane, a ne vrati se u zemlju do ostavio~eve smrti, smatra se
nedostojnim za nasle|ivanje (~l. 4, ta~. 5). Kako je SR Jugoslavija od
po~etka ratnih sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije insistirala na ~injenici da nije u ratu, nejasno je da li je ova odredba namenjena budu}nosti ili }e se odnositi na lica koja su odbila da u~estvuju u ovim
sukobima. Me|utim, jasno je da, nezavisno od prihva}enog tuma~enja,
ova odredba predstavlja drasti~nu povredu kako prava vlasnika da
135
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
raspola`e svojinom za slu~aj smrti tako i nelegitimno ograni~enje prava
na nasle|ivanje, koja kao ljudska prava ni po kojoj osnovi ne mogu
da predstavljaju opasnost za ,,odbranu dr`ave’’.
4.12. Prava pripadnika manjina
^lan 27. PGP:
U dr`avama gde postoje etni~ke, verske ili jezi~ke manjine, lica koja pripadaju tim manjinama ne mogu biti li{ena
prava da imaju, zajedno sa drugim ~lanovima svoje grupe,
svoj posebni kulturni `ivot, da ispoljavaju i upra`njavaju
svoju sopstvenu veru ili da se slu`e svojim jezikom.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
Svi jugoslovenski ustavi sadr`e odredbe o manjinskim pravima.
Me|utim, pore|enje njihovih odredbi pokazuje da postoje bitne razlike
u stepenu predvi|ene za{tite manjina. S jedne strane, Ustav Srbije ne
sadr`i poseban ~lan o op{toj za{titi i pravima manjina, nego u okviru
op{tih garantija ljudskih prava sadr`i nekoliko odredbi koje se odnose
na njih. S druge strane, u Ustavu Crne Gore obezbe|ena je zna~ajna
za{tita prava manjina.
^injenica da se prava manjina {tite i Ustavom SRJ i republi~kim
ustavima dovodi do pitanja o pravima koja manjine u Jugoslaviji
ustvari imaju. Nesumnjivo da Ustav SRJ (~l. 11 i 46--48) ima ve}u
pravnu snagu od republi~kih ustava te standardi manjinske za{tite koje
on postavlja predstavljaju minimum koji se mora ostvariti na teritoriji
SRJ. Republike mogu da pru`aju {ira manjinska prava od savezne
dr`ave, {to je i u~injeno u Ustavu Crne Gore, kojim je pitanje za{tite
manjina daleko preciznije i celovitije regulisano nego {to je to ura|eno
ustavima SRJ i Srbije. S druge strane, Ustav Srbije daje manje garantija manjinama od Ustava SRJ, {to, zbog ~injenice da se u Srbiji
manjinska prava ure|uju zakonima u skladu sa njenim sopstvenim
ustavom, ima za rezultat ni`i nivo za{tite manjinskih prava od onoga
predvi|enog saveznim ustavom. Razlog je i to {to odredbe Ustava SRJ
136
Ljudska prava u pravnim propisima
o manjinama nisu ni neposredno sprovodive u praksi niti su razra|ene
saveznim zakonodavstvom.
Kada je u pitanju za{tita identiteta pripadnika manjinskih zajednica, ~lan 11 Ustava SRJ ka`e:
Savezna Republika Jugoslavija priznaje i jam~i slobode i
prava nacionalnih manjina na o~uvanje, razvoj i izra`avanje njihove
etni~ke, kulturne, jezi~ke i druge posebnosti, kao i na upotrebu
nacionalnih simbola, u skladu sa me|unarodnim pravom.
Sli~nu op{tu odredbu sadr`i Ustav Crne Gore (~l. 67), dok Ustav
Srbije, ovakvu odredbu nema. Obaveza o za{titi manjina u Ustavu
Srbije mo`e se posredno izvesti tuma~enjem ~lana ustava koji garantuje
,,li~na, politi~ka, nacionalna, ekonomska, socijalna, kulturna i druga
prava ~oveka i gra|anina’’ (kurziv na{; ~l. 3, st. 2 Ustava Srbije). A to
je o~igledno vi{e nego nedovoljno za multinacionalnu dr`avu kao {to
je Srbija.
[to se ti~e konkretne razrade manjinskih prava, na zakonodavnom planu postoji odre|ena neujedna~enost u odnosu na op{te odredbe
postoje}ih ustava SRJ i republika i pristup njihovom regulisanju. U SR
Jugoslaviji je garantovana slobodna upotreba manjinskih jezika (~l. 45
Ustava SRJ). Svi jugoslovenski ustavi (~l. 15, st. 2 Ustava SRJ; ~l. 8,
st. 2 Ustava Srbije; ~l. 9, st. 3 Ustava Crne Gore) garantuju pravo na
upotrebu manjinskog jezika pred dr`avnim organima. Tako, prema
Ustavu SRJ (~l. 15, st. 2): ,,Na podru~jima SRJ gde `ive nacionalne
manjine u slu`benoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma, u skladu sa
zakonom.’’
U Srbiji je ovo pravo razra|eno Zakonom o slu`benoj upotrebi
jezika i pisma Srbije (Sl. glasnik RS, br. 45/1991). Prema ovom Zakonu, o tome da li }e se slu`beno upotrebljavati jezici manjina odlu~uju
op{tine gde `ive te manjine (~l. 11, st. 1). Zakon nije predvideo
kriterijume koje bi op{tine morale uva`avati kada utvr|uju koji }e jezik
biti u slu`benoj upotrebi. Ovaj nedostatak dovodi do toga da u praksi
u op{tinama postoje razli~ita re{enja za ovo pitanje.33
33 Vidi op{irnije M. Samard`i}, Polo`aj manjina u Vojvodini, Beograd, 1998.
137
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
[to se ti~e ispisivanja naziva mesta i drugih geografskih naziva,
Zakon (~l. 19) propisuje:
Na podru~jima na kojima su u slu`benoj upotrebi i jezici
narodnosti, nazivi mesta i drugi geografski nazivi, nazivi ulica i
trgova, nazivi organa i organizacija, saobra}ajni znaci, obave{tenja
i upozorenja za javnost i drugi javni natpisi ispisuju se i na jezicima
narodnosti.
Zakon ne dozvoljava da se geografski nazivi i li~na imena,
sadr`ana u javnim natpisima, zamenjuju drugim nazivima odnosno
imenima, ve} odre|uje da se oni samo ispisuju na jezicima manjina.
(~l. 7). Iz ovoga proizilazi da nije dozvoljeno da se zvani~ni geografski
nazivi i li~na imena, sadr`ani u javnim natpisima na srpskom jeziku,
zamenjuju tradicionalnim nazivima i imenima iz manjinskog jezika,
nego je samo dozvoljena upotreba ortografije manjinskih jezika, a i
dalje se koriste zvani~ni nazivi na srpskom. Rezultat je prili~no nezadovoljstvo pripadnika manjina, pogotovo {to su se tradicionalni nazivi
u prethodnim periodima slobodno upotrebljavali (npr. Szabadka ---Subotica, Ujvidék ---- Novi Sad).
Pravo na {kolovanje na jeziku manjina garantuju sva tri jugoslovenska ustava (~l. 46, st. 1 Ustava SRJ; ~l. 32, st. 4 Ustava Srbije;
~l. 68 Ustava Crne Gore). Uz to, Ustav SRJ i Ustav Crne Gore
garantuju pripadnicima manjina i pravo na informisanje na manjinskom jeziku (~l. 46, st. 2 Ustava SRJ; ~l. 68 Ustava Crne Gore).
Prema crnogorskom Zakonu o osnovnoj {koli (Sl. list. RCG, br.
34/1991--574), nastava na albanskom jeziku }e se odr`avati u {kolama
koje se nalaze na ,,podru~jima na kojima `ivi ve}i broj pripadnika
albanske narodnosti’’. Tako|e, ako postoje uslovi i mogu}nosti mogu}e
je uvesti nastavu na manjinskim jezicima i u drugim {kolama (~l. 11).
U Srbiji je mogu}nost odvijanja nastave na manjinskim jezicima
preciznije postavljena: ako se prijavi vi{e od 15 u~enika, nastava se
mora odr`avati na manjinskom jeziku (Zakon o osnovnim {kolama
Srbije, Sl. glasnik RS, br. 50/1992--1726). Ako se prijavi manje od 15
u~enika, onda se nastava mo`e obavljati na manjinskom jeziku uz
saglasnost ministra prosvete (~l. 5). Nastava mo`e da se odvija ili samo
138
Ljudska prava u pravnim propisima
na jezicima manjina ili dvojezi~no. Ako je nastava samo na jeziku
manjina, onda je obavezno i poha|anje nastave srpskog jezika.
Prema Ustavu SRJ i Ustavu Crne Gore, pripadnici manjina
imaju pravo da uspostavljaju i odr`avaju kontakte sa svojom ,,mati~nom dr`avom’’, {to je korak dalje od ~l. 27 Pakta i u skladu je s
re{enjem usvojenim u Evropskoj konvenciji za za{titu nacionalnih
manjina (~l. 17). Ustav Srbije ne predvi|a ovo pravo.
Treba ista}i da re{enja jugoslovenskog i crnogorskog ustava u
pogledu ovog prava nisu identi~na. Prema ~lanu 48 Ustava SRJ:
Pripadnicima nacionalnih manjina jam~i se pravo da uspostavljaju i odr`avaju nesmetane me|usobne odnose u SRJ i van
njenih granica, sa pripadnicima svoje nacije u drugim dr`avama i
da u~estvuju u me|unarodnim nevladinim organizacijama, ali ne na
{tetu SRJ ili republike ~lanice.
Ustav Crne Gore (~l. 44, st. 2) ovome dodaje da pripadnici
manjina imaju pravo da se obrate ,,me|unarodnim institucijama radi
za{tite svojih sloboda i prava zajem~enih Ustavom.’’
Crnogorski ustav predvi|a posebnu instituciju, Savet za za{titu
prava pripadnika nacionalnih i etni~kih grupa, koja ima za zadatak
o~uvanje i za{titu manjinskog identiteta i prava (~l. 76). Savetom
predsedava predsednik Crne Gore, a ~lanovi su mu predstavnici manjinskih grupa. Ustav SRJ (~l. 47) utvr|uje da:
Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da, u skladu sa
zakonom, osnivaju prosvetne i kulturne organizacije ili udru`enja,
koji se finansiraju na na~elu dobrovoljnosti, a dr`ava ih mo`e
pomagati.
Op{ta klauzula koja se odnosi na za{titu manjina od progona i
mr`nje predvi|ena je ustavima SRJ i Crne Gore (ali ne i Ustavom
Srbije):
Protivustavno je i ka`njivo svako izazivanje i podsticanje
nacionalne, rasne, verske ili druge neravnopravnosti, kao i izazivanje i raspirivanje nacionalne, verske i druge mr`nje i netrpeljivosti
(~l. 50 Ustava SRJ; isto, ~l. 43 Ustava Crne Gore).
139
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Pored ove op{te zabrane, sva tri ustava predvi|aju mogu}nost
ograni~enja slobode {tampe i prava na slobodu udru`ivanja ako je
njihovo kori{}enje usmereno ka ,,izazivanju nacionalne, rasne ili verske mr`nje i netrpeljivosti’’ (vidi I.4.8.5. i I.4.10.1).
Me|utim, treba ista}i da ne postoje posebni pravni lekovi za
za{titu specifi~nih garantija manjinskih prava garantovanih jugoslovenskim ustavima. Na taj na~in, ova prava u velikoj meri imaju deklarativni karakter. Samo je u Crnoj Gori predvi|en politi~ki mehanizam za
za{titu manjinskih prava, preko Saveta za za{titu prava pripadnika
nacionalnih i etni~kih grupa.
4.13. Politi~ka prava
^lan 25. PGP:
Svaki gra|anin ima pravo i mogu}nost, bez ikakve
diskriminacije pomenute u ~lanu 2 i bez neosnovanih ograni~enja:
a) da u~estvuje u upravljanju javnim poslovima, bilo
neposredno, bilo preko slobodno izabranih predstavnika;
b) da bira i da bude biran na povremenim istinskim,
op{tim, jednakim i tajnim izborima, koji obezbe|uju slobodno izra`avanje volje bira~a;
c) da bude primljen, pod op{tim jednakim uslovima,
u javne slu`be svoje zemlje.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
4.13.1. Op{te
Prema Ustavu SRJ, u Jugoslaviji vlast pripada gra|anima koji
je vr{e neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika (~l. 8).
Jugoslovenski dr`avljanin koji je navr{io 18 godina `ivota ima pravo
da bira i da bude biran u dr`avne organe (~l. 34). Ustavi Srbije i Crne
Gore tako|e proklamuju narodnu suverenost i op{te i jednako bira~ko
pravo (~l. 2 i 42 Ustava Srbije; ~l. 2, 3 i 32 Ustava Crne Gore).
140
Ljudska prava u pravnim propisima
U SR Jugoslaviji se politi~ke stranke osnivaju i deluju slobodno
(vidi I.4.10). Na vlasti u Crnoj Gori i Srbiji su koalicije stranaka u
kojima dominantna uloga pripada strankama nastalim od biv{ih komunisti~kih partija, koje imaju relativno najve}i broj poslanika. Opozicione stranke u Srbiji smatraju da nijedni izbori od uvo|enja vi{epartijskog sistema (1990) nisu bili istinski slobodni i fer. Njihove primedbe
se odnose na organizaciju izbora i regularnost izbornog postupka, kao
i na neobjektivnost izve{tavanja dr`avnih medija. Ozbiljne zamerke na
organizaciju i sprovo|enje izbornog postupka u Srbiji se mogu na}i i
u izve{tajima posmatra~a OEBS.34
Poni{tavanje rezultata lokalnih izbora u novembru 1996. godine,
izazvalo je vi{emese~ne proteste u svim ve}im mestima u Srbiji. Kriza
je razre{ena uz posredovanje specijalnog izaslanika predsedavaju}eg
OEBS, Felipea Gonsalesa (Felipe Gonzalez), tako {to je Narodna
skup{tina Srbije posebnim zakonom35 priznala prvobitne izborne rezultate i pobedu koalicije opozicionih stranaka u velikom broju gradova. Iz izve{taja specijalnog izaslanika proizilazi da poni{tavanje rezultata izbora u novembru 1996. godine predstavlja kr{enje ~lana 25 PGP.
Utvr|eno je da u Srbiji postoje strukturne manjkavosti izbornog sistema koje omogu}avaju falsifikovanje i preina~avanje suverene volje
gra|ana. Tako|e, ukazano je na ulogu koju su sudovi imali u poni{tavanju izborne volje gra|ana, svojim proizvoljnim odlukama.36
Jedan broj opozicionih stranaka bojkotovao je pro{le parlamentarne i predsedni~ke izbore u Srbiji (1997. godine), na koje su, ina~e,
i posmatra~i OEBS imali dosta primedbi. S druge strane, prema oceni
OEBS, predsedni~ki izbori 1997. i parlamentarni izbori 1998. godine
u Crnoj Gori bili su slobodni i po{teni.37
34 Vidi, na primer, Republic of Serbia: Parlamentary election September 21, 1997
and presidential election September 21 and October 5, 1997, OSCE Office for
Democratic Institutions and Human Rights (u daljem tekstu: Izve{taj OEBS 1997).
35 Vidi Zakon o progla{enju za kona~ne privremenih rezultata izbora za odbornike
skup{tina op{tina i gradova navedenih u izve{taju OEBS-a, tzv. Lex specialis, Sl.
glasnik RS, br. 5/1997.
36 Vidi pismo Felipe Gonsalesa predsedavaju}em OEBS Flaviju Kotiju (Flavio Koti)
od 27. decembra 1996. (REF PC--784/96), Dokumentacija Beogradskog centra za
ljudska prava.
141
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
4.13.2. Aktivno i pasivno bira~ko pravo
Na izborima za Narodnu skup{tinu Srbije i Narodnu skup{tinu
Crne Gore, kao i na lokalnim izborima u obe republike, pravo glasa
imaju lica koja su: 1) gra|ani republike u kojoj se izbori odr`avaju, i
2) imaju prebivali{te na teritoriji te republike (~l. 12 Zakona o izboru
narodnih poslanika, Sl. glasnik RS, br. 79/1992; ~l. 120 Zakona o
lokalnoj samoupravi, Sl. glasnik RS, br. 49/1999; ~l. 11 Zakona o
izboru poslanika i odbornika, Sl. list RCG, br. 4/1998). Prema tome,
gra|ani Crne Gore koji imaju prebivali{te u Srbiji i obrnuto ne bi mogli
da glasaju na republi~kim izborima, nego samo na izborima za Ve}e
gra|ana Savezne skup{tine (Zakon o izboru saveznih poslanika u Ve}e
gra|ana Savezne skup{tine, Sl. list SRJ, br. 57/1993, ~l. 10). Praksa,
me|utim, pokazuje da je u Srbiji na proteklim izborima glasao svako
ko je imao prebivali{te na njenoj teritoriji, odnosno, u bira~kom spisku
su se na{li i gra|ani Crne Gore s prebivali{tem u Srbiji.
Fakti~ka mogu}nost da se glasa i bude biran, zavisi od toga da
li je neko lice upisano u bira~ki spisak. Uredno inoviranje bira~kog
spiska predstavlja jedan od osnovnih uslova ne samo za ostvarenje
individualnog bira~kog prava, ve} i za odr`avanje ispravnih izbora u
celini. Praksa sa proteklih izbora pokazala je brojne nepravilnosti i
dokazala neurednost bira~kih spiskova, dok novi Zakon o bira~kim
spiskovima Crne Gore (Sl. list RCG, br. 4/1998) detaljno razra|uje
sistem kontrole a`urnosti u vo|enju evidencije bira~a. Izme|u ostalog,
ta~no je utvr|ena odgovornost za vo|enje i a`uriranje bira~kih spiskova, a za neispunjenje obaveza predvi|ene su sankcije (~l. 16). Tako|e,
obezbe|ena je transparentnost bira~kih spiskova, i politi~ke stranke
koje u~estvuju na izborima imaju pravo da dobiju kopiju celokupnog
bira~kog spiska na disketi, u roku od 48 sati.
Savezni zakon o izborima (Zakon o izboru saveznih poslanika
u Ve}e gra|ana Savezne skup{tine, Sl. list SRJ, br. 57/1993) i srpski
izborni propisi ne predvi|aju bilo kakve sankcije za neuredno vo|enje
bira~kih spiskova.38 Za razliku od crnogorskog zakona, oni ne pred37 Vidi izve{taje OEBS Republic of Montenegro: Presidential Election, 5th and 19th
October 1997, Final Report, str. 5 i Republic of Montenegro (Federal Republic of
Yugoslavia): Parliamentary Elections, 31 May 1998, str. 3.
142
Ljudska prava u pravnim propisima
vi|aju mogu}nost da predlaga~i izbornih lista dobiju kopiju celog
bira~kog spiska i sami organizuju kontrolu njegove ispravnosti. Uvid
u celokupni bira~ki spisak je izuzetno zna~ajan za kontrolu regularnosti
izbora: bira~ki spiskovi se vode po op{tinama, pa postoji mogu}nost
da se isto lice na|e na spisku u vi{e op{tina. Prema tome, odredba
srpskog zakona prema kojoj gra|ani mogu da izvr{e uvid u bira~ki
spisak i zahtevaju izmene nije dovoljna. Iluzorno je o~ekivati da }e
gra|ani obilaziti sve op{tine i proveravati svaki op{tinski spisak.
4.13.3. Izborni postupak
4.13.3.1. Izborne komisije. ---- Osim u zakonima o izborima,
veoma va`na pravila o izbornom postupku nalaze se u aktima savezne,
odnosno republi~kih izbornih komisija. Ove komisije imaju zadatak da
se staraju o zakonitom sprovo|enju izbora, o jedinstvenoj primeni
izbornog zakona i izboru stalnog sastava izbornih komisija izbornih
jedinica (u Crnoj Gori ---- op{tinskih izbornih komisija). One donose
uputstva za rad izbornih komisija i bira~kih odbora. Kona~no, centralne
izborne komisije odlu~uju, u drugom stepenu, o izbornim prigovorima.
Saveznu, odnosno republi~ke izborne komisije imenuju savezni,
odnosno republi~ki parlamenti (~l. 33, st. 2 Zakona o izboru saveznih
poslanika; ~l. 38, st. 1 Zakona o izboru narodnih poslanika Srbije; ~l.
29 Zakona o izboru poslanika Crne Gore). Postoje dve vrste ~lanova
komisija: 1) tzv. stalni sastav ~ini {est ~lanova i predsednik, koje
imenuje skup{tinska ve}ina; 2) tzv. pro{ireni sastav ~ine predstavnici
podnosilaca izbornih lista (politi~kih stranaka, koalicija ili grupa gra|ana). Stalni sastav komisija bi trebalo da bude politi~ki neutralan jer
ga obi~no ~ine sudije, ali, imaju}i u vidu veliku zavisnost sudske od
izvr{ne vlasti, u praksi stalni ~lanovi izbornih komisija ustvari zastupaju interese stranaka na vlasti. Pro{ireni sastav izbornih komisija, koji
uz predstavnike skup{tinske ve}ine uklju~uje i predstavnike ostalih
politi~kih stranaka, uklju~uje se u rad komisija tek po{to se izborne
38 Zakon Srbije predvi|a krivi~nu odgovornost lica koje drugog u nameri da mu
onemogu}i glasanje za poslanika protivzakonito ne uvede u spisak ili ga izbri{e iz
tog spiska (~l. 114 Zakona o izboru narodnih poslanika Srbije).
143
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
liste proglase u izbornim jedinicama. To u praksi zna~i da predstavnici
opozicije ne u~estvuju u dono{enju uputstava koja preciziraju izborni
zakon i ne uti~u na izbor stalnog sastava izbornih komisija izbornih
jedinica i bira~kih odbora. Osim toga, ~lanovi pro{irenog sastava (osim
predstavnika ve}inske parlamentarne stranke) uvek predstavljaju manjinu u ukupnom sastavu izbornih komisija, koje o svim pitanjima
odlu~uju ve}inom glasova. Sve to ukazuje da su izborne komisije
shva}ene kao instrument stranaka na vlasti a ne kao jedna od osnovnih
komponenti demokratskog izbornog sistema.
4.13.3.2. Kontrola broja {tampanih glasa~kih listi}a i ~uvanje
izbornog materijala. ---- Prema izbornim zakonima SRJ i obe republike, centralne izborne komisije bli`e propisuju na~in, mesto i kontrolu
{tampanja glasa~kih listi}a. Me|utim, njihova uputstva nisu detaljnije
regulisala ovaj proces niti su predvidela odgovaraju}i sistem kontrole
(Izve{taj OEBS 1997, str. 11). Na prethodnim parlamentarnim i predsedni~kim izborima u Srbiji, Republi~ka izborna komisija nije pru`ila
nikakve podatke o tome koliko je rezervnih glasa~kih listi}a od{tampano. Tako|e, u uputstvima centralnih izbornih komisija ne pominje
se precizno obaveza i na~in ~uvanja izbornog materijala pre njegove
predaje izbornim komisijama, npr. pe~a}enje prostorije itd.
4.13.3.3. Razlozi za poni{tavanje izbora. ---- Prema Zakonu o
izboru narodnih poslanika Srbije, postoje dve vrste razloga za poni{tavanje izbora na pojedinom bira~kom mestu. Ukoliko se utvrdi postojanje jednog od razloga u prilog apsolutne ni{tavosti, izbori na odre|enom bira~kom mestu moraju se ponoviti, a bira~ki odbor raspustiti
i imenovati nov (vidi, na primer, ~l. 90, st. 9). S druge strane, kad je
re~ o razlozima relativne ni{tavosti, izborna komisija mo`e, na osnovu
prigovora, da odlu~i da li }e poni{titi izbore ili ne (vidi, na primer, ~l.
69; tako|e, ~l. 72 Zakona o izboru poslanika Crne Gore). Zakon Srbije
vrlo konkretno i detaljno utvr|uje razloge ,,apsolutne ni{tavosti’’, {to
dovodi do toga da se ponekad izbori moraju poni{titi zbog bezna~ajnih
propusta, koji nisu nu`no morali da uti~u na ishod izbora (na primer,
ako ~lanovi bira~kog odbora ne objasne glasa~u, na njegov zahtev,
144
Ljudska prava u pravnim propisima
na~in glasanja ---- ~l. 79, st. 2, ili ako se u krugu od 50 metara od
bira~kog mesta isti~u simboli politi~kih stranaka ---- ~l. 66).
4.13.3.4. Pravni lekovi. ---- Prema postoje}im izbornim zakonima osnovni pravni lek povodom izbornih nepravilnosti je prigovor koji
svaki bira~ ili u~esnik na izborima podnosi nadle`noj izbornoj komisiji.
Me|utim, na dosada{njim izborima, a posebno prilikom odlu~ivanja u
postupcima koji su usledili povodom lokalnih izbora u Srbiji 1996.
godine, pokazalo se da postoje velike pravne praznine u ovoj oblasti
izbornog zakonodavstva. To dovodi do zna~ajne pravne nesigurnosti i
nejednakog ostvarivanja prava na delotvorni pravni lek za za{titu
bira~kog prava.
Nijedan od izbornih zakona ne propisuje prema kojim pravilima
postupka izborna komisija treba da odlu~uje po prigovoru, {to je za
posledicu imalo neujedna~eno postupanje u vezi s utvr|ivanjem ~injeni~nog stanja, upotrebom dokaznih sredstava i posebno, po{tovanjem
na~ela kontradiktornosti. Jedino novi Zakon o izboru poslanika Crne
Gore (~l. 111) predvi|a supsidijarnu primenu Zakona o upravnom
postupku (ZUP). Savezna izborna komisija se izjasnila (iako nikada u
formi odluke) da ZUP nije primenljiv u postupcima povodom saveznih
izbora, ali istovremeno nije dala obja{njenje koji bi procesni zakon
trebalo da se primenjuje na izborne sporove.
Crnogorski zakon predvi|a da }e se sve odluke po prigovorima
dostavljati prema postupku predvi|enom u Zakonu o upravnom postupku (Sl. list SRJ, br. 55/1996--1). Drugim re~ima obezbe|eno je da
sve zainteresovane strane saznaju odluku. Sli~na odredba ne postoji u
saveznom zakonu i izbornim zakonima Srbije, zbog ~ega svi u~esnici
u izborima nisu obave{tavani o prigovorima, niti su imali pravo da
u~estvuju u postupku koji je po tim prigovorima vo|en.
Nepostojanje obaveze upu}ivanja na primenu ZUP doveo je do
diskrecionog odlu~ivanja u izbornom postupku i ocene dokaza. Naime,
prema ZUP u postupku se moraju pravilno i potpuno utvrditi sve
relevantne ~injenice, koje se utvr|uju dokazima (~l. 8 i 149 ZUP).
Me|utim, u izbornim postupcima re{enja su se donosila na osnovu
nedokazanih ~injeni~nih tvrdnji stranaka u postupku.39
145
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Izborni zakoni predvi|aju `albu protiv re{enja nadle`nih izbornih komisija: op{tinskom sudu u slu~aju lokalnih izbora u Srbiji (~l.
156 Zakona o lokalnoj samoupravi), Vrhovnom sudu Srbije u slu~aju
republi~kih parlamentarnih i predsedni~kih izbora (~l. 111 Zakona o
izboru narodnih poslanika), Ustavnom sudu Crne Gore u slu~aju izbora
na svim nivoima u ovoj republici (~l. 110 Zakona o izboru odbornika
i poslanika) i Saveznom ustavnom sudu u slu~aju saveznih izbora (~l.
105 Zakona o izboru saveznih poslanika u Ve}e gra|ana Savezne
skup{tine).
Izborno zakonodavstvo Srbije predvi|a da }e sudovi re{avati po
`albama primenjuju}i ZUS, ali izri~ito isklju~uje mogu}nost podno{enja vanrednih pravnih lekova koje ovaj Zakon ina~e dopu{ta (~l. 156,
st. 6 Zakona o lokalnoj samoupravi; ~l. 111, st. 6 Zakona o izboru
narodnih poslanika).
Ovakvo ograni~enje sudske za{tite je zabrinjavaju}e ako se ima
u vidu postupanje op{tinskih sudova u izbornim sporovima povodom
lokalnih izbora u Srbiji novembra 1996. godine.
4.14. Posebna za{tita porodice i deteta
^lan 23. PGP:
1. Porodica je prirodni i osnovni sastavni deo dru{tva
i ima pravo na za{titu dru{tva i dr`ave.
2. Pravo na sklapanje braka i osnivanja porodice priznaje se ~oveku i `eni kada su dorasli za `enidbu.
3. Nijedan brak se ne mo`e sklapati bez slobodnog i
potpunog pristanka budu}ih supru`nika.
4. Dr`ave ~lanice ovog pakta done}e odgovaraju}e mere radi obezbe|enja jednakosti u pravima i odgovornosti
39 Vidi izve{taj Komisije udru`enja pravnika Srbije za stru~nu analizu postupaka
vo|enih povodom izbora, odr`anih u Srbiji u novembru 1996. godine, ta~. 2
Dokumentacija Beogradskog centra za ljudska prava.
146
Ljudska prava u pravnim propisima
supru`nika u pogledu braka za vreme braka i prilikom njegovog raskida. U slu~aju raskida braka, preduzimaju se mere
radi obezbe|enja potrebne za{tite dece.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
^lan 24. PGP:
1. Svako dete, bez diskriminacije zasnovane na rasi,
boji, polu, jeziku, veri, nacionalnom ili socijalnom poreklu,
imovnom stanju ili ro|enju, ima pravo da mu njegova porodica, dru{tvo i dr`ava ukazuju za{titu koju zahteva njegov
status maloletnika.
2. Odmah posle ro|enja, svako dete mora biti upisano
u mati~nu knjigu ro|enih i nositi neko ime.
3. Svako dete ima pravo da sti~e neko dr`avljanstvo.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
4.14.1. Za{tita porodice
Ustav SRJ garantuje ,,posebnu za{titu porodice, majke i deteta’’
(~l. 61, st. 1). Sli~ne odredbe sadr`e i ustavi Srbije i Crne Gore (~l. 28,
st. 1 i ~l. 29, st. 1 Ustava Srbije; ~l. 59, st. 1 i ~l. 60, st. 1 Ustava Crne
Gore). Na~elna za{tita porodice predvi|ena ustavima detaljnije se razra|uje republi~kim zakonima ---- Zakonom o braku i porodi~nim odnosima Srbije (ZBPO Srbije, Sl. glasnik RS, br. 22/1980) i Porodi~nim
zakonom Crne Gore (PZ Crne Gore, Sl. list. RCG, br. 7/1989).
Tako, na primer, prema ZBPO Srbije dru{tvo politikom razvoja,
kao i posebnim merama u oblasti obrazovanja, kulture, socijalne za{tite
i zdravstva obezbe|uje uslove za zasnivanje porodice i za skladan
zajedni~ki `ivot u braku i porodici (~l. 19). Ovi se principi dalje
razra|uju u nizu posebnih odredbi. Tako|e, regulisani su i posebni
pravni postupci u vezi s bra~nim i porodi~nim odnosima, kao i pravna
dejstva vanbra~ne zajednice i imovinski odnosi u porodici.
Jugoslovenski propisi u ovoj oblasti ne defini{u pravni pojam
porodice. Ve}ina odredaba porodi~nog prava, me|utim, odnosi se na
porodicu u u`em smislu (roditelje i decu), dok manji broj (npr. one
147
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
koje se odnose na obavezu izdr`avanja ili na srodstvo kao bra~nu
smetnju) ure|uje odnose ne{to {ireg kruga srodnika.
Jugoslovenski propisi predvi|aju obavezu izdr`avanja u okviru
porodice. To je du`nost i pravo ~lana porodice i drugih srodnika i izraz
njihove porodi~ne solidarnosti (~l. 10 ZBPO Srbije; ~l. 9 PZ Crne Gore).
Nepo{tovanje obaveze izdr`avanja sankcioni{u krivi~ni zakoni republika (~l. 119 KZ Srbije i ~l. 102 KZ Crne Gore). Tako|e, krivi~ni zakoni
ka`njavaju i radnje kojima se naru{avaju porodi~ne obaveze ---- ostavljanje u te{kom polo`aju ili napu{tanje ~lana porodice koji nije u stanju
da se sam o sebi stara. (~l. 120 KZ Srbije; ~l. 101 KZ Crne Gore).
4.14.2. Brak
Ustav SRJ o braku govori samo u kontekstu obezbe|ivanja
jednakosti bra~ne i vanbra~ne dece (~l. 62, st. 2). Prema Ustavu Srbije,
brak i odnosi u braku i porodici ure|uju se zakonom (~l. 29, st. 2), dok
Ustav Crne Gore nagla{ava da se brak mo`e zaklju~iti ,,samo uz
slobodan pristanak `ene i mu{karca’’ (~l. 59). Bli`e odredbe o braku
sadr`e ve} pomenuti republi~ki zakoni (ZBPO Srbije i PZ Crne Gore).
Prema jugoslovenskim propisima, supru`nici su u braku jednaki. Brak se ne mo`e zaklju~iti ako postoje bra~ne smetnje koje su
taksativno nabrojane u zakonima. Neke od njih obezbe|uju stupanje u
brak slobodnom voljom budu}ih supru`nika (brak je neva`e}i u slu~aju
prinude, zablude, nepostojanja poslovne sposobnosti), druge zabranjuju brak izme|u krvnih srodnika (do 4. stepena pobo~nog srodstva) ili
srodnika po tazbini (do 2. stepena tazbinskog srodstva). Kona~no, na
ovaj na~in se obezbe|uje da samo mu{karci i `ene zreli za brak mogu
da ga zaklju~e, {to je u skladu s PGP (~l. 23, st. 2). U brak se, po
pravilu, mo`e stupiti s navr{enih 18, a uz dozvolu suda i s navr{enih
16 godina. Ako sud dozvoli stupanje u brak maloletnom licu starijem
od 16 godina, ono tada sti~e punu poslovnu sposobnost koju ne mo`e
izgubiti ni ako se brak razvede pre njegove 18 godine.
Razvod je dozvoljen i do njega se mo`e do}i ili sporazumom
supru`nika (~l. 84, st. 1 ZBPO; ~l. 56 PZ Crne Gore) ili na zahtev
jednog od njih u slu~aju da su bra~ni odnosi ozbiljno i trajno pore-
148
Ljudska prava u pravnim propisima
me}eni ili se iz drugih razloga (nestalnost, du{evna bolest i sl.) ne
mo`e ostvariti svrha braka (~l. 83 ZBPO; ~l. 55 PZ Crne Gore).
Me|utim, za vreme trudno}e `ene i dok dete ne napuni godinu dana,
zakoni dozvoljavaju samo sporazumni razvod (~l. 84, st. 2 ZBPO
Srbije; ~l. 57 PZ Crne Gore). Ipak, sud mo`e da odbije da razvede brak
na osnovu sporazuma bra~nih drugova ako to zahtevaju opravdani
interesi njihove zajedni~ke maloletne dece (~l. 84 ZBPO Srbije i ~l. 56
PZ Crne Gore).
Imovina koju su bra~ni drugovi stekli radom u toku bra~ne
zajednice njihova je zajedni~ka imovina, a imovina koju jedan bra~ni
drug ima u vreme zaklju~enja braka ostaje njegova posebna imovina
(~l. 70 ZBPO Srbije; ~l. 279 PZ Crne Gore). Posebna imovina se mo`e
ste}i u toku braka, na primer, nasle|em ili poklonom. Supru`nici
upravljaju i raspola`u zajedni~ki i sporazumno zajedni~kom imovinom
(~l. 324 ZBPO Srbije i ~l. 284 PZ Crne Gore).
4.14.3. Posebna za{tita deteta
4.14.3.1. ,,Mere za{tite... koje zahteva polo`aj maloletnika.’’ ---Prema ~lanu 24, st. 1 PGP ,,svako dete bez ikakvog razlikovanja ...
ima pravo na mere za{tite od strane njegove porodice, dru{tva i dr`ave
koje zahteva njegov polo`aj maloletnika’’. Iako PGP sadr`i op{tu
zabranu diskriminacije (~l. 2 i 26, vidi I.4.1), navedena odredba posebno nagla{ava obavezu dr`ave da obezbedi da se u za{titi dece ne pravi
nedozvoljeno razlikovanje. U skladu s tim, Ustav SRJ (~l. 20), osim
{to sadr`i op{tu zabranu diskriminacije, izri~ito propisuje (~l. 61, st. 2)
da vanbra~na deca imaju ista prava (i du`nosti) kao deca ro|ena u
braku. Odgovaraju}e odredbe sadr`e i republi~ki ustavi (~l. 13 i 29. st.
4 Ustava Srbije, ~l. 15, 17. st. 1 i 60. st. 2 Ustava Crne Gore), {to je
razra|eno u republi~kim zakonima o porodici i braku (~l. 5 PZ Crne
Gore i ~l. 7 ZBPO Srbije).
Roditelji imaju pravo i du`nost da se staraju o li~nosti, pravima
i interesima svoje dece. Du`ni su da obezbe|uju materijalna sredstva
za izdr`avanje dece u skladu sa svojim materijalnim mogu}nostima.
Roditelji su tako|e du`ni da decu usmeravaju ka usvajanju porodi~nih
149
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
i drugih vrednosti (~l. 113--117 ZBPO Srbije i ~l. 58--61 PZ Crne
Gore).
Op{te je pravilo da svoja prava prema detetu roditelji vr{e
zajedni~ki i sporazumno. Ipak, oni ne moraju zajedni~ki vr{iti sva
roditeljska prava, ve} se mogu sporazumeti da odre|eno pravo vr{i
jedan od njih. Ako do|e do neslaganja roditelja u vr{enju roditeljskog
prava, kona~nu odluku donosi organ starateljstva. U pitanjima koja su
od bitnog zna~aja za razvoj deteta odlu~uju oba roditelja i kada ne `ive
zajedno (~l. 123 i 124 ZBPO Srbije i ~l. 66--74 PZ Crne Gore).
U bra~nim sporovima sud po slu`benoj du`nosti odlu~uje o
~uvanju i vaspitanju zajedni~ke maloletne dece nezavisno od sporazuma roditelja. Odr`avanje li~nih odnosa dece sa roditeljima mo`e se
ograni~iti ili privremeno zabraniti samo radi za{tite zdravlja i drugih
li~nih interesa maloletne dece (vidi ~l. 125--131 ZBPO Srbije i ~l.
66--74 PZ Crne Gore).
Osnovni vidovi za{tite dece bez roditeljskog staranja su usvojenje i organizovan sme{taj u drugu porodicu (~l. 148 i 149 ZBPO
Srbije). Usvojenje je dopu{teno ako je korisno za usvojenika (~l. 152
ZBPO Srbije). Porodi~ni sme{taj se obezbe|uje u porodici koja sa
uspehom mo`e da vr{i roditeljske du`nosti, naro~ito u pogledu pravilnog negovanja, vaspitanja, obrazovanja i osposobljavanja deteta za
samostalan `ivot (~l. 202 ZBPO Srbije, ~l. 217 PZ Crne Gore).
Dete mo`e imati svoju imovinu, koju mo`e ste}i putem nasle|a,
poklona ili drugog vida besteretnog sticanja. Pretpostavka je da dete
do 15 godine `ivota ne sti~e imovinu svojim radom, ali se ova mogu}nost ne mo`e isklju~iti.
4.14.3.2. Za{tita maloletnika u krivi~nom pravu i postupku. ---Krivi~ni zakon SRJ predvi|a posebna pravila u vezi sa tretmanom
maloletnika u~inilaca ---- krivi~nih dela. Ove odredbe su izdvojene u
posebnu glavu i primenjuju se na maloletnike zajedno s odgovaraju}im
odredbama republi~kih krivi~nih zakona, a ostale odredbe krivi~nih
zakona primenjuju se samo ako nisu u suprotnosti sa ovim posebnim
pravilima (~l. 71 KZ SRJ).
150
Ljudska prava u pravnim propisima
Prema detetu koje u vreme izvr{enja krivi~nog dela nije navr{ilo
14 godina ne mogu se primeniti krivi~ne sankcije, a detetu koje je u
vreme izvr{enja krivi~nog dela bilo starije od 14 a mla|e od 16 godina
(mla|i maloletnik), mogu se izre}i samo vaspitne mere. Detetu koje je
u vreme izvr{enja krivi~nog dela navr{ilo 16 a nije navr{ilo 18 godina
(stariji maloletnik), mogu se izre}i vaspitne mere, a izuzetno mu se
mo`e izre}i i kazna zatvora (u slu~aju te{kih krivi~nih dela). Svrha
vaspitnih mera i maloletni~kog zatvora je da se deci ---- u~iniocima
krivi~nih dela pru`i za{tita i pomo} i obezbedi njihov pravilan razvoj
i vaspitanje (vidi ~l. 72--75. KZ SRJ). Zakonom je predvi|ena i obaveza ustanove u kojoj se izvr{ava vaspitna mera da svakih {est meseci
dostavi sudu koji je meru izrekao izve{taj o vladanju deteta (~l. 491
ZKP).
Kada je re~ o krivi~nom postupku prema deci, na njih se primenjuju odredbe posebnog poglavlja ZKP (~l. 452--492), a ostale odredbe
tog zakona ---- ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim odredbama. Po{to
se prema Krivi~nom zakonu SRJ prema detetu mla|em od 14 godina
ne mogu primeniti krivi~ne sankcije, ZKP predvi|a da }e se obustaviti
krivi~ni postupak protiv deteta koje u vreme izvr{enja krivi~nog dela
nije napunilo 14 godina, i da }e se o tome obavestiti organ starateljstva
(~l. 453 ZKP). ZKP sadr`i izri~itu zabranu da se detetu sudi u odsustvu.
Organi koji u~estvuju u postupku, pri preduzimanju radnji kojima
prisustvuje dete, a naro~ito pri njegovom ispitivanju, du`ni su da vode
ra~una o du{evnoj razvijenosti, osetljivosti i li~nim svojstvima deteta,
kako vo|enje postupka ne bi uticalo na njegov razvoj (~l. 454 ZKP).
Dete mora imati branioca od po~etka postupka, ako se vodi postupak
za krivi~no delo za koje je propisana kazna zatvora preko 5 godina, a
u drugim slu~ajevima ako sudija proceni da mu je potreban branilac
(~l. 456 ZKP).
O svakom pokretanju postupka prema detetu javni tu`ilac je
du`an da obavesti organ starateljstva (~l. 459 ZKP). Tako|e, tok
postupka ne mo`e se objaviti bez dozvole suda, a i kada je ta dozvola
data, ne smeju se navesti ime deteta ili drugi podaci koji bi ga identifikovali (~l. 461 ZKP). Javnost je uvek isklju~ena sa su|enja detetu (~l.
482 ZKP).
151
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Postupak prema detetu vodi sudija za maloletnike, odnosno ve}e
za maloletnike, a mo`e se odrediti i jedan sud koji }e u prvom stepenu
biti nadle`an za sve krivi~ne predmete dece sa podru~ja vi{e sudova.
Sudije porotnici koji u~estvuju u su|enju u predmetima koji se ti~u
dece biraju se iz redova profesora, u~itelja, vaspita~a i drugih lica koja
imaju iskustvo u vaspitanju dece (~l. 463 ZKP).
4.14.3.3. Ime. ---- U jugoslovenskom pravu li~no ime se sastoji
od najmanje dve re~i: ro|enog imena i prezimena. Li~no ime deteta
odre|uju roditelji sporazumno. Dete dobija jedno ili oba prezimena
roditelja, a zajedni~ka deca ne mogu imati razli~ita prezimena (~l. 395
ZBPO Srbije). Roditelji su du`ni da odrede li~no ime deteta, i upi{u u
mati~nu knjigu ro|enih, najkasnije u roku od dva meseca od ro|enja
deteta.
4.14.3.4. Dr`avljanstvo. ---- U pogledu sticanja dr`avljanstva
deteta, shodno ~lanu 24, PGP, videti odeljak o pravu na dr`avljanstvo
(I.4.15).
4.15. Dr`avljanstvo
^lan 15. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima:40
Svako ima pravo na neko dr`avljanstvo.
Niko ne sme biti samovoljno li{en svog dr`avljanstva
niti prava da promeni dr`avljanstvo.
^lan 24. st. 3 PGP:
Svako dete ima pravo da sti~e neko dr`avljanstvo.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
40 Prevod iz knjige Osnovni dokumenti o ljudskim pravima, Beogradski centar za
ljudska prava, 1998.
152
Ljudska prava u pravnim propisima
4.15.1. Op{te
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima predvi|a pravo svakog ~oveka na dr`avljanstvo, kao i zabranu proizvoljnog oduzimanja
dr`avljanstva i uskra}ivanja prava na promenu dr`avljanstva (~l. 15).
PGP ne govori posebno o pravu na dr`avljanstvo. Ipak, ~lan 24 PGP
koji se bavi polo`ajem deteta (vidi I.4.14), u stavu 3. garantuje pravo
svakog deteta na sticanje dr`avljanstva. To je u~injeno da bi se izbeglo
pove}anje broja lica bez dr`avljanstva. Ova odredba samo obavezuje
dr`ave da novoro|enoj deci omogu}e sticanje dr`avljanstva, a ne
nu`no da svakom detetu daju svoje dr`avljanstvo. Na~in i uslovi
sticanja dr`avljanstva regulisani su unutra{njim propisima dr`ave. U
svakom slu~aju, ne sme se praviti diskriminacija izme|u novoro|ene
dece.
Prema Ustavu SRJ, sticanje i prestanak jugoslovenskog dr`avljanstva reguli{u se saveznim zakonom. Jugoslovenski dr`avljani imaju
i dr`avljanstvo jedne od republike ~lanica. Jugoslovenski dr`avljanin
ne mo`e biti li{en dr`avljanstva, proteran iz zemlje, ili izru~en drugoj
dr`avi (~l. 17 Ustava SRJ). Kao i savezni ustav, ustavi Srbije (~l. 47)
i Crne Gore (~l. 10) u principu sadr`e istovetno bazi~no re{enje koje
se vezuje generalno za ~lan 15 Univerzalne deklaracije.
Ustav Srbije, za razliku od saveznog i crnogorskog ustava,
sadr`i odredbe prema kojima se gra|aninu Srbije, koji ima i drugo
dr`avljanstvo, mo`e oduzeti srpsko dr`avljanstvo ,,samo ako odbije da
ispuni ustavom odre|enu du`nost gra|anina’’ (~l. 47, st. 4). S druge
strane, Ustav SRJ predvi|a da je svaki ,,jugoslovenski dr`avljanin
istovremeno ... dr`avljanin republike ~lanice’’. Uz to, ure|ivanje jugoslovenskog dr`avljanstva je u nadle`nosti federacije (~l. 17, st. 2 i 5).
Mogu}nost oduzimanja srpskog dr`avljanstva prema Ustavu Srbije
mo`e dovesti do situacije da jedno lice ima jugoslovensko ali ne i
republi~ko dr`avljanstvo, {to bi bilo suprotno ovoj izri~itoj odredbi
saveznog ustava.
U toku postojanja SFRJ, ~iji je raspad doveo u pitanje dr`avljanstvo velike grupe njenih gra|ana, doneta su ~etiri savezna zakona
153
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
o dr`avljanstvu. To su: Zakon o dr`avljanstvu Demokratske Federativne Jugoslavije (1945); Zakon o dr`avljanstvu Federativne Narodne
Republike Jugoslavije (1946); Zakon o jugoslovenskom dr`avljanstvu
(1964) i Zakon o dr`avljanstvu SFRJ iz 1976. godine (Sl. list SFRJ,
br. 58/1976). Zakon iz 1976. godine je bio na snazi u momentu raspada
SFRJ. Danas sve dr`ave nastale na teritoriji biv{e SFRJ imaju nove
zakone o dr`avljanstvu. U SRJ je pitanje dr`avljanstva regulisano
Zakonom o dr`avljanstvu SRJ (Sl. list SRJ, br. 33/1996).
4.15.2. Re{avanje problema dr`avljanstva
nastalih raspadom biv{e SFRJ
SR Jugoslavija je ~etiri godine oklevala da donese novi zakon
o dr`avljanstvu. I pored toga {to je sve do dono{enja novog zakona o
dr`avljanstvu 1996. godine va`io stari Zakon o dr`avljanstvu SFRJ,
dr`avni organi SRJ ga nisu primenjivali. Na taj na~in, velik broj
dr`avljana biv{e SFRJ koji su se na{li na teritoriji nove SRJ (jedni su
bili izbeglice iz biv{ih jugoslovenskih republika, a drugi su imali
prebivali{te na teritoriji SRJ, ali nisu imali republi~ko dr`avljanstvo
Srbije ili Crne Gore), doveden je u situaciju krajnje pravne nesigurnosti. Oni su, pre svega, bili izlo`eni ozbiljnoj diskriminaciji, jer nisu
mogli da u`ivaju odre|ena prava (npr. pravo na obrazovanje, pravo na
zaposlenje) ili da obezbede dokumente (paso{, li~nu kartu) zbog toga
{to nisu smatrani jugoslovenskim dr`avljanima.
Prema novom Zakonu o dr`avljanstvu SRJ, jugoslovenskim
dr`avljaninom se smatra dr`avljanin biv{e SFRJ koji je na dan progla{enja Ustava SRJ, 27. aprila 1992, imao dr`avljanstvo Republike
Srbije ili Republike Crne Gore, kao i njegova deca ro|ena posle tog
datuma (~l. 46).
Sticanje jugoslovenskog dr`avljanstva je olak{ano za jo{ dve
kategorije lica:
1. dr`avljane biv{e SFRJ koji su imali neko drugo republi~ko
dr`avljanstvo, a ne srpsko ili crnogorsko, ako su 27. aprila
1992. imali prebivali{te na teritoriji dana{nje SRJ, pod uslo-
154
Ljudska prava u pravnim propisima
vom da nemaju strano dr`avljanstvo. Ova odredba va`i i za
decu pomenute kategorije lica, ako su ro|ena posle progla{enja SRJ (~l. 41, st. 1);
2. dr`avljane biv{e SFRJ koji su imali neko drugo republi~ko
dr`avljanstvo, a ne srpsko ili crnogorsko, i koji su prihvatili
prevo|enje u profesionalnog oficira ili podoficira ili civilno
lice na slu`bi u Jugoslovenskoj armiji, kao i njihovi bra~ni
drugovi i deca, ako nemaju strano dr`avljanstvo (~l. 41,
st. 1).
Ove dve kategorije lica treba da podnesu zahtev za upis u
dr`avljanstvo u roku od godinu dana od stupanja na snagu Zakona.
Rok se mo`e produ`iti za tri godine (~l. 47, st. 4).
Zakon o dr`avljanstvu utvrdio je i jedan novi na~in sticanja
dr`avljanstva ---- ,,prihvat u jugoslovensko dr`avljanstvo’’ (~l. 48). Ovaj
na~in sticanja je ograni~en samo za dr`avljane biv{e SFRJ. Prvo, to su
dr`avljani biv{e SFRJ koji su zbog svoje verske ili nacionalne pripadnosti ili zbog zalaganja za ljudska prava i slobode izbegli na teritoriju
SRJ, a nemaju strano dr`avljanstvo (st. 1). Drugo, to su dr`avljani
biv{e SFRJ koji borave u inostranstvu, a nemaju strano dr`avljanstvo
(st. 2). Zahtev za prihvat u jugoslovensko dr`avljanstvo podnosi se
Saveznom ministarstvu za unutra{nje poslove, koje procenjuje opravdanost razloga za tra`enje prihvata i u svojoj odluci uzima u obzir
interese ,,bezbednosti, odbrane i me|unarodnog polo`aja Jugoslavije’’
(st. 3). Podnosilac zahteva mora da prilo`i izjavu da nema drugo
dr`avljanstvo ili da ga se odrekao (st. 5). Tako|e, ako je re~ o azilantima ---- dr`avljanima biv{e SFRJ, oni u zahtevu treba da potkrepe
svoje navode o proganjanju (st. 6).
4.15.3. Sticanje jugoslovenskog dr`avljanstva
Jugoslovensko dr`avljanstvo se sti~e poreklom, ro|enjem na
teritoriji Jugoslavije, prijemom i po me|unarodnom ugovoru (~l. 2).
Jugoslovensko dr`avljanstvo sti~u poreklom, po samom zakonu
(ex lege), deca ~iji su roditelji jugoslovenski dr`avljani, bez obzira gde
155
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
su ro|ena, i deca ~iji je samo jedan od roditelja Jugosloven, ako su
ro|ena u Jugoslaviji. Osim toga deca ro|ena u inostranstvu, ~iji je
jedan roditelj Jugosloven, sti~u jugoslovensko dr`avljanstvo poreklom
ako im je drugi roditelj nepoznat ili bez dr`avljanstva (~l. 7).
Uz to, deca koja su ro|ena u inostranstvu, ~iji je jedan roditelj
Jugosloven a drugi strani dr`avljanin, ste}i }e jugoslovensko dr`avljanstvo ako se ispuni jedan od slede}ih uslova (~l. 8):
1) ako ih do 18 godine njihov roditelj Jugosloven prijavi kao
jugoslovenske dr`avljane diplomatskom predstavni{tvu SRJ
(ako su deca starija od 14 godina potrebna je njihova saglasnost, a izme|u 18. i 23. godine mogu sama podneti zahtev);
2) ako bi bez dobijanja jugoslovenskog dr`avljanstva ostali
apatridi (lica bez dr`avljanstva).
Osnovni kriterijum sticanja dr`avljanstva ---- poreklo (ius sanguinis) korigovan je sticanjem dr`avljanstva ro|enjem (ius soli). Na
taj na~in, deca ro|ena ili na|ena na teritoriji SRJ dobijaju jugoslovensko dr`avljanstvo ako su im roditelji nepoznati ili apatridi.
4.16. Sloboda kretanja
^lan 12. PGP:
1. Svako lice koje se legalno nalazi na teritoriji neke
dr`ave ima pravo da se slobodno kre}e u njoj i da slobodno
izabere svoje mesto stanovanja.
2. Svako lice ima pravo da napusti bilo koju zemlju,
uklju~uju}i i svoju.
3. Napred navedena prava mogu biti ograni~ena samo
ako su ova ograni~enja zakonom predvi|ena, ako su ona
potrebna radi za{tite nacionalne bezbednosti, javnog reda,
javnog zdravlja ili morala ili prava i slobode drugih lica, i
ako su u skladu sa ostalim pravima koja priznaje ovaj pakt.
156
Ljudska prava u pravnim propisima
4. Niko ne mo`e biti proizvoljno li{en prava da u|e u
svoju zemlju.
(Sl. list SFRJ, br. 7/1971)
4.16.1. Op{te
Jugoslovenski ustavi, i savezni i republi~ki, garantuju slobodu
kretanja, prihvataju}i pri tom pristup me|unarodnih dokumenata o
ljudskim pravima. Prema ~lanu 30. Ustava SRJ:
Gra|aninu se jam~i sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo
da napusti SRJ i u nju se vrati.
Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti SRJ
mo`e se ograni~iti saveznim zakonom, ako je to neophodno za
vo|enje krivi~nog postupka, spre~avanje {irenja zaraznih bolesti ili
za odbranu SRJ.
Ustav Srbije u ~lanu 17 na sli~an na~in garantuje slobodu kretanja, dok je Ustav Crne Gore manje precizan: iako se u ~lanu 28, st.
1 zajem~uje sloboda kretanja i nastanjivanja, ne govori se o slobodi
neometanog napu{tanja Crne Gore i slobodnog povratka u nju.
4.16.2. Ograni~enja
Ograni~enja prava na slobodu kretanja koja se nalaze u jugoslovenskim ustavima formulisana su u skladu s me|unarodnim standardima. Propisuje se da ograni~enje mora da bude zakonom uvedeno i
neophodno za ostvarivanje nekog od legitimnih razloga. Razlozi za
ograni~enja koje navode jugoslovenski ustavi su malobrojniji i u`e
formulisani od onih navedenih u PGP. Me|utim, u praksi se ograni~enja slobode kretanja uvode podzakonskim aktima, uredbama i
uputstvima organa izvr{ne vlasti, pa je tako stvoren re`im kojim se u
su{tini poni{tavaju obaveze iz ~lana 12 PGP.
4.16.2.1. Posebna taksa za izlazak iz zemlje. ---- Savezna vlada
je 1993. godine donela Odluku o pla}anju posebne takse prilikom
izlaska iz SR Jugoslavije (Sl. list SRJ, br. 85/1993), kojom se predvi|a
157
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
da su jugoslovenski gra|ani du`ni da pla}aju posebnu taksu kada
putuju van zemlje. Taksa se pla}a i za svako motorno vozilo jugoslovenske registracije.
Ovim je nesumnjivo ograni~eno pravo jugoslovenskih gra|ana
da slobodno izlaze iz SRJ, po{to je postavljen dodatni zahtev za
pla}anje da bi se iza{lo iz zemlje. Prema ~lanu 30 Ustava SRJ, ograni~enja prava na slobodu kretanja je mogu}e uvoditi samo zakonom,
a ova mera doneta je odlukom Savezne vlade. ^ak i kada bi bila
prihva}ena u formi zakona, ova mera ne odgovara ni ~lanu 30 Ustava
ni ~lanu 12 PGP. Mogu}nosti ograni~enja slobode kretanja su veoma
jasno formulisane u tekstu Ustava koji ih dozvoljava samo ako je to
neophodno za spre~avanje {irenja zaraznih bolesti ili vo|enje krivi~nog
postupka ili radi odbrane zemlje.
Pitanje ustavnosti takse za izlazak iz zemlje pokretano je pred
Saveznim ustavnim sudom, ali je ovaj sud odbio da raspravlja o njemu.
Prema mi{ljenju Suda, obaveza pla}anja ove takse ne predstavlja ograni~enje slobode kretanja:
Odredbom ~lana 30, st. 2. Ustava SRJ utvr|eno je da se
gra|aninu jam~i sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da napusti
SRJ i da se u nju vrati, a odredbom ~lana 67, st. 2. toga Ustava da
se zakonom mo`e propisati na~in ostvarivanja pojedinih sloboda i
prava ~oveka i gra|anina.
Po shvatanju Saveznog ustavnog suda, propisivanjem obaveze pla}anja takse pri izlasku iz zemlje ne ograni~ava se sloboda
na izlazak iz zemlje i povratak u nju (re{enje IV U br. 2, 3, 6, 7,
8, 9, 12. i 13/94 od 28. marta 1994, Odluke i re{enja SUS, 1994,
str. 76).
Ovim je Sud odbio da razmatra ustavnost posebne takse za
izlazak iz zemlje, a da pri tom nije dao nijedan razlog za to. Time je
jo{ jednom potvr|ena nespremnost Ustavnog suda da se upusti u
razmatranje pitanja po{tovanja ljudskih prava u SR Jugoslaviji.
158
Ljudska prava u pravnim propisima
4.17. Ekonomska i socijalna prava
4.17.1. Pravo na rad
Pravo na rad je izri~ito garantovano ustavima Srbije i Crne Gore
(~l. 35 Ustava Srbije i ~l. 52 Ustava Crne Gore) ali ne i Ustavom SRJ.
Svi ustavi garantuju pravo na slobodan izbor zanimanja i zaposlenja
kao i zabranu prinudnog rada (~l. 54, st. 1 Ustava SRJ). Ustav Srbije
jedini predvi|a da je svakome, pod jednakim uslovima, dostupno radno
mesto i funkcija (~l. 54, st. 1 Ustava Srbije).
Ustavom SRJ i Ustavom Srbije je u izvesnoj meri garantovana
i sigurnost radnog odnosa propisivanjem da radni odnos zaposlenom
mo`e prestati protiv njegove volje samo pod uslovima i na na~in
utvr|en zakonom i kolektivnim ugovorom (~l. 54, st. 2 Ustava SRJ i
~l. 35, st. 2 Ustava Srbije). Zakonima o radnim odnosima i kolektivnim
ugovorima su izri~ito odre|eni osnovi za prestanak radnog odnosa
nezavisno od volje zaposlenog, te bi otkaz van ovih razloga bio nezakonit. Odluku o otkazu, koja mora biti obrazlo`ena, donosi direktor i
ona je kona~na (~l. 65 Zakona o osnovama radnih odnosa, Sl. list SRJ
29/96, 51/99). Do izricanja disciplinske mere prestanka radnog odnosa
tako|e mo`e do}i samo u slu~aja onih povreda radnih obaveza koje su
izri~ito odre|ene zakonom ili kolektivnim ugovorom. Ovu meru tako|e
izri~e direktor, a kod poslodavca koji ima upravni odbor, ovaj je, kao
drugostepeni organ, nadle`an za preispitivanje ove odluke po prigovoru zaposlenog (~l. 56, st. 2 ZORO).
Odluka o prestanku radnog odnosa i razlozi za dono{enje te
odluke moraju se dostaviti zaposlenom u pisanom obliku sa poukom
o pravnom leku. Zaposleni mo`e u roku od 15 dana od dostavljanja
ove odluke pokrenuti spor pred nadle`nim sudom. Osnovna odlika
radnog spora je hitnost. Presuda po kojoj je pravno lice du`no da vrati
zaposlenog na rad mora se u izvr{nom postupku izvr{iti pod pretnjom
nov~ane kazne, s tim da se nov~ana kazna mo`e ponavljati samo tri
puta. Neizvr{avanje pravosna`ne sudske odluke o vra}anju zaposlenog
na rad predstavlja krivi~no delo (~l. 91 KZ Srbije i ~l. 75 KZ Crne
Gore).
159
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Obavezan otkazni rok ne mo`e biti kra}i od mesec dana niti
du`i od tri meseca, odnosno {est meseci u Crnoj Gori (~l. 55 Zakona
o radnim odnosima, Sl. list RCG, br. 29/90, 42/90, 28/91 i ~l. 112
Zakona o radnim odnosima, Sl. glasnik RS, br. 55/96). Zaposleni mo`e
prestati sa radom i pre isteka otkaznog roka, i to u Srbiji uz saglasnost
poslodavca, a u Crnoj Gori po odluci poslodavca, s tim {to u svakom
slu~aju zaposlenom tada pripada pravo na naknadu zarade do isteka
otkaznog roka.
Zakonom utvr|ena posebna prava zaposlenih koji spadaju u tzv.
tehnolo{ki vi{ak. Re~ je o licima kojima prestaje radni odnos zbog
prestanka potrebe za njihovim radom u slu~aju uvo|enja tehnolo{kih,
ekonomskih ili organizacionih promena. Ovim licima radni odnos
mo`e prestati samo ako im se obezbedi jedno od prava predvi|enih
zakonom, a to je zasnivanje radnog odnosa kod drugog poslodavca,
stru~no osposobljavanje, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, dokup sta`a ili jednokratna nov~ana isplata u visini od najmanje 24 mese~ne
zarade. Ukoliko im se ne mo`e obezbediti jedno od ovih prava, onda
im radni odnos mo`e prestati po isplati otpremnine ~ija visina zavisi
od du`ine sta`a osiguranja (~l. 43 ZORO).
Pravo na rad uklju~uje i pravo na besplatnu pomo} prilikom
tra`enja posla. U republikama postoje zavodi za tr`i{te rada, sa zadatkom da ostvaruju program zapo{ljavanja i uskla|uju ponudu i potra`nju. Zavod pru`a besplatnu stru~nu pomo} u vidu informisanja
zainteresovanih lica o uslovima i mogu}nostima zapo{ljavanja i bavi
se poslovima posredovanja u zapo{ljavanju izme|u nezaposlenih lica
i poslodavaca. Zavod obavlja i poslove profesionalne orijentacije pri
izboru zanimanja i zapo{ljavanja, kao i pripreme za zapo{ljavanje, u
smislu prekvalifikacije, dokvalifikacije i inoviranja znanja.
4.17.2. Pravo na pravedne i povoljne
uslove rada
Jugoslovenski ustavi jem~e vi{e prava zaposlenih. Pre svega, svi
oni garantuju zaposlenom pravo na odgovaraju}u zaradu (~l. 55 Ustava
SRJ, ~l. 36 Ustava Srbije i ~l. 53, st. 1 Ustava Crne Gore).
160
Ljudska prava u pravnim propisima
Zakon o osnovama radnih odnosa ponavlja da zaposleni ima
pravo na odgovaraju}u zaradu i da se ona utvr|uje u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Zarada se ispla}uje najmanje jedanput
mese~no (~l. 48 ZORO). Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za
dane praznika za koje ne radi, za vreme godi{njeg odmora, pla}enog
odsustva, vojne ve`be i u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom i
kolektivnim ugovorom. Zaposlenom je zakonom garantovano pravo na
uve}anu zaradu u slu~aju rada za vreme dr`avnih praznika, prekovremenog i no}nog rada (~l. 49 ZORO). Pored zarade, zaposleni ima
pravo i na druga primanja, kao {to su primanja za pokri}e tro{kova
godi{njeg odmora, toplog obroka, prevoza i sli~no (~l. 51 ZORO).
Radi obezbe|ivanja materijalne i socijalne sigurnosti zaposlenih, zakonom je predvi|eno pravo zaposlenih na garantovanu zaradu.
Visinu garantovane neto zarade utvr|uje vlada republike svojom odlukom. Poslodavac je du`an da zaposlenom, pod uslovima utvr|enim
pojedina~nim kolektivnim ugovorom, isplati i razliku izme|u garantovane neto zarade koju je primio i zarade koju bi ostvario u skladu sa
kolektivnim ugovorom (~l. 65 Zakona o radnim odnosima Srbije).
Ustavima je na uop{ten na~in garantovano i pravo zaposlenog
na ograni~eno radno vreme, kao i na pla}eni godi{nji odmor i odsustva,
a saveznim i ustavom Srbije i pravo na dnevni i nedeljni odmor, bez
bli`eg preciziranja ovih prava (~l. 56, st. 1 Ustava SRJ, ~l. 38, st. 1
Ustava Srbije i ~l. 53, st. 2 Ustava Crne Gore).
Puno radno vreme je 40 sati u radnoj nedelji. Zakonom je
predvi|ena obaveza uvo|enja skra}enog radnog vremena za lica koja
rade na naro~ito te{kim, napornim i po zdravlje {tetnim poslovima, i
to srazmerno {tetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost
zaposlenog, s tim da je u Crnoj Gori ovo skra}enje ograni~eno na 36
sati nedeljno (~l. 19 Zakona o radnim odnosima Srbije i ~l. 17 Zakona
o radnim odnosima Crne Gore). Radno vreme zaposlenog mo`e trajati
i du`e od punog radnog vremena ali ne du`e od 10 sati nedeljno, sem
ako je re~ o nekom od slu~ajeva koji su izri~ito predvi|eni zakonom,
kada postoji obaveza zaposlenog da radi prekovremeno i to du`e od
10 sati nedeljno (npr. u slu~aju elementarne nepogode, po`ara, eksplozije i sli~no, ~l. 20 ZORO).
161
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
[to se ti~e prava na odmor, zaposleni ima pravo na odmor u
toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta, pravo na odmor izme|u
dva radna dana u trajanju od minimum 12 sati neprekidno, osim za
vreme sezonskih radova kada ovaj minimum iznosi 10 sati, kao i pravo
na nedeljni odmor u iznosu od najmanje 24 ~asa neprekidno. Zaposleni
ima pravo na godi{nji odmor i to u trajanju od najmanje 18 radnih
dana. Zaposlenom se ne mo`e uskratiti pravo na bilo koji od ovih
odmora. Zaposleni ima pravo i na pla}eno i nepla}eno odsustvo sa rada
u slu~ajevima utvr|enim zakonom i kolektivnim ugovorom (~l. 26--31.
ZORO).
Ustavima se zajem~uje i za{tita zaposlenih na radu, tako|e bez
bli`eg preciziranja ovog prava. @enama, invalidima i omladini je garantovana posebna za{tita na radu (~l. 56, st. 2 i 3. Ustava SRJ, ~l. 38,
st. 2 i 3. Ustava Srbije i ~l. 53, st. 3 i 4. Ustava Crne Gore).
Zakonom o osnovama radnih odnosa utvr|ena je obaveza poslodavca da obezbedi potrebne uslove za za{titu na radu. Preduze}e
mo`e da otpo~ne obavljanje neke delatnosti tek kada nadle`ni inspekcijski organ svojim re{enjem utvrdi da su, izme|u ostalog, ispunjeni i
uslovi u pogledu za{tite na radu (~l. 18 Zakona o preduze}ima, Sl. list
SRJ, br. 29/96). Poslodavac je du`an da zaposlenog upozna sa svim
opasnostima radnog mesta po `ivot i zdravlje, kao i sa pravima i
obavezama u vezi sa za{titom na radu i uslovima rada. Zaposleni ima
pravo da odbije da radi zbog toga {to nisu sprovedene propisane mere
za{tite na radu, ali samo pod uslovom da mu objektivno preti opasnost
po `ivot ili zdravlje (~l. 33--34. ZORO).
Da bi se zaposleni rasporedio na radno mesto gde postoji pove}ana opasnost od povre|ivanja i profesionalnih ili drugih oboljenja
potrebno je da ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja,
psihofizi~kih sposobnosti i doba `ivota. Radi za{tite ovih lica zakonom
su ustanovljeni i obavezni prethodni i periodi~ni lekarski pregledi (~l.
30--35. Zakona o za{titi na radu, Sl. glasnik RS, br. 42/91, 53/93, 67/93,
48/94, 42/98). U istom cilju zakonom je ustanovljena obaveza skra}enja radnog vremena ovim licima, kao i pravo na du`i godi{nji
odmor, u trajanju do 40 radnih dana (~l. 56, st. 2 Zakona o radnim
odnosima Srbije).
162
Ljudska prava u pravnim propisima
Detaljnije odredbe o za{titi na radu su u Srbiji sadr`ane u
posebnom Zakonu o za{titi na radu, dok se u Crnoj Gori one nalaze u
okviru Zakona o radnim odnosima. Ovim propisima, kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu njih, konkretnije su utvr|ene obaveze
poslodavca u vezi s merama i sredstvima koji su neophodni za ostvarivanje bezbednih uslova rada, zatim o organizovanju poslova za{tite
na radu, osposobljavanju zaposlenih za bezbedan rad kao i obezbe|ivanju prve pomo}i i spasavanja. Nadzor nad sprovo|enjem ovih zakona,
drugih propisa i kolektivnih ugovora iz oblasti za{tite na radu vr{i
inspekcija rada. Nepridr`avanje mera za{tite na radu osnov je za
prestanak rada preduze}a (~l. 100, st. 1, ta~. 1 Zakona o preduze}ima)
a pod odre|enim uslovima predstavlja i krivi~no delo (~l. 90 KZ Srbije
i ~l. 74 KZ Crne Gore).
4.17.3. Pravo na socijalno obezbe|enje
Pravo na socijalno obezbe|enje obuhvata pravo na socijalno
osiguranje i pravo na socijalnu pomo}.
U jugoslovenskim ustavima je pravo na socijalno osiguranje
predvi|eno kao institucija obaveznog osiguranja zaposlenih lica, kojim
oni obezbe|uju sebi i ~lanovima svoje porodice sve oblike socijalnog
osiguranja (~l. 58 Ustava SRJ i ~l. 55 Ustava Crne Gore). Ustav Srbije
konkretnije ulazi u sadr`inu ovog prava, te precizira da zaposleni, u
skladu sa zakonom, obaveznim osiguranjem obezbe|uju sebi pravo na
zdravstvenu za{titu i druga prava za slu~aj bolesti, trudno}e, poro|aja,
smanjenja ili gubitka radne sposobnosti, nezaposlenosti i starosti i
prava na druge oblike socijalnog osiguranja, a za ~lanove svoje porodice pravo na zdravstvenu za{titu, pravo na porodi~nu penziju, kao i
druga prava na osnovu socijalnog osiguranja (~l. 40 Ustava Srbije).
Socijalno osiguranje obuhvata penziono, invalidsko i zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje za slu~aj nezaposlenosti i zdravstveno
osiguranje. Postoji vi{e zakona koji reguli{u razli~ite oblasti iz okvira
socijalnog osiguranja.
Obavezno osiguranje obuhvata sva zaposlena lica i lica koja
obavljaju samostalnu delatnost kao i zemljoradnike.
163
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Pored obaveznog, postoji i mogu}nost dobrovoljnog osiguranja
za lica koja nisu obavezno osigurana (~l. 16 Zakona o osnovama
penzijskog i invalidskog osiguranja, Sl. list SRJ, br. 30/96, 58/98).
Osiguranik sti~e pravo na starosnu penziju ako kumulativno
ispuni uslove u pogledu godina `ivota i du`ine penzijskog sta`a (~l. 22
Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja). Visina starosne penzije se odre|uje s obzirom na penzijski osnov i penzijski sta`.
Penzijski osnov predstavlja mese~ni prosek zarade, odnosno osnovice
osiguranja osiguranika, u bilo kojih uzastopnih deset godina koji su za
osiguranika najpovoljniji. Zakonom je limitiran najvi{i iznos penzijskog osnova na 3,8 prose~ne neto-zarade po zaposlenom na teritoriji
Republike u prethodnoj godini (~l. 10 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Sl. glasnik RS, br. 52/96, 48/98). Konkretna visina
penzije se odre|uje u odre|enom procentu od ovog penzijskog osnova,
a koji zavisi od du`ine penzijskog sta`a. Zakonom je limitirana i visina
ovog procenta, te osiguranik ima pravo na najvi{e 85% od penzijskog
osnova (~l. 35, st. 3 Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog
osiguranja).
Prava za slu~aj invalidnosti su pravo na invalidsku penziju i
prava po osnovu preostale radne sposobnosti. To su i pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, pravo na raspore|ivanje odnosno zaposlenje na drugom odgovaraju}em poslu sa punim radnim vremenom i
pravo na nov~ane naknade u vezi sa kori{}enjem ovih prava. Uzrok
nastanka invalidnosti nije od zna~aja za utvr|ivanje samog pojma
invalidnosti ali jeste za utvr|ivanje uslova za sticanje pojedinih prava
kao i obima tih prava.
Pravo na invalidsku penziju sti~e osiguranik kod koga je zbog
promena u zdravstvenom stanju koje se ne mogu otkloniti le~enjem ili
rehabilitacijom do{lo do gubitka radne sposobnosti, ili osiguranik kod
koga je do{lo do smanjenja radne sposobnosti, ali pod uslovom da
zbog navr{enih godina `ivota, 50 za mu{karce i 45 za `ene, nema
pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju (~l. 45, st. 1 Zakona o
osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja). Ako je invalidnost
prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, pravo na
164
Ljudska prava u pravnim propisima
invalidsku penziju se sti~e bez obzira na du`inu penzijskog sta`a i to
u visini od 85% od penzijskog osnova. Kada je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bole{}u onda je sticanje prava na
invalidsku penziju uslovljeno du`inom penzijskog sta`a, a njena visina
se utvr|uje s obzirom na tri kriterijuma: pol osiguranika, godine `ivota
u momentu nastanka invalidnosti i du`ina penzijskog sta`a (~l. 48 i 49
Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja).
Zakon sadr`i i odredbe o najni`oj starosnoj odnosno invalidskoj
penziji, koje imaju za{titni karakter i ~ija je svrha da obezbede minimum egzistencije onima koji su imali malo godina penzijskog sta`a
i/ili nisku zaradu. Osnov za ovu penziju ne ~ini desetogodi{nji prosek
zarade, odnosno osnovice osiguranja, ve} prose~na mese~na neto-zarada zaposlenih ostvarena na teritoriji Republike u prethodnoj godini.
Najni`i iznos penzije odre|uje se od ovog osnova u procentu odre|enom zavisno od du`ine penzijskog sta`a i kre}e se od 40% za
penzijski sta` do 20 godina do 80% za penzijski sta` od 35 i vi{e
(mu{karac) odnosno 32 i vi{e (`ena) godina (~l. 77 Zakona o osnovama
penzijskog i invalidskog osiguranja).
U slu~aju opasnosti od nastanka invalidnosti zakon predvi|a
pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, kao i pravo na raspore|ivanje na drugo radno mesto sa punim radnim vremenom (~l. 63
Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja).
Zakonom je predvi|eno i pravo na nov~ane naknade u slu~aju
telesnog o{te}enja ali samo ukoliko je to o{te}enje prouzrokovano
povredom na radu ili profesionalnom bole{}u i ukoliko iznosi najmanje
30% (~l. 74, st. 2 Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja).
U slu~aju smrti osiguranika, odnosno korisnika starosne ili invalidske penzije ili korisnika prava po osnovu preostale radne sposobnost, ~lanovima njegove porodice pripada pravo na porodi~nu penziju.
Ovo pravo im pripada ukoliko ispunjavaju odre|ene uslove koji su
razli~ito regulisani za razli~ite ~lanove porodice (~l. 64--73 Zakona o
osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja).
165
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Penzijsko i invalidsko osiguranje obezbe|uje i sprovodi odgovaraju}i republi~ki fond.
Osiguranje za slu~aj nezaposlenosti je regulisano na republi~kom nivou, Zakonom o zapo{ljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica u Srbiji i u Crnoj Gori Zakonom o zapo{ljavanju. Svim
ustavima je garantovano pravo na materijalno obezbe|enje u slu~aju
privremene nezaposlenosti (~l. 55, st. 2 Ustava SRJ, ~l. 36, st.2. Ustava
Srbije i ~l. 53, st. 1 Ustava Crne Gore).
Pravo koje se ostvaruje jeste pravo na nov~anu naknadu u
slu~aju prestanka radnog odnosa, pod uslovom da je lice bilo osigurano
najmanje devet meseci neprekidno ili 12 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci (~l. 13 Zakona o zapo{ljavanju i ostvarivanju prava
nezaposlenih lica, Sl. glasnik RS, br. 22/92, 73/93, 82/92 i ~l. 28
Zakona o zapo{ljavanju, Sl. list RCG, br. 29/90). Ne daje svaki prestanak radnog odnosa pravo na nov~anu naknadu. U Srbiji su predvi|eni
slu~ajevi u kojima lice ima pravo na nov~anu naknadu (~l. 12 Zakona
o zapo{ljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica Srbije), dok su
u Crnoj Gori predvi|eni slu~ajevi u kojima on ne}e imati to pravo (~l.
31 Zakona o zapo{ljavanju Crne Gore). U principu, ukoliko je do
prestanka radnog odnosa do{lo krivicom ili voljom zaposlenog lica, on
ne}e imati pravo na nov~anu naknadu. Naknada se ispla}uje u odre|enom vremenskom periodu koji zavisi od du`ine osiguranja i kre}e
se od 3 do 24 meseca (~l. 13 Zakona o zapo{ljavanju i ostvarivanju
prava nezaposlenih lica Srbije i ~l. 33 Zakona o zapo{ljavanju Crne
Gore). Isplata naknade }e se nastaviti i po proteku ovog vremena u
odre|enim slu~ajevima (~l. 15 Zakona o zapo{ljavanju i ostvarivanju
prava nezaposlenih lica Srbije i ~l. 34 Zakona o zapo{ljavanju Crne
Gore). Osnov za nov~anu naknadu predstavlja prose~na neto zarada
nezaposlenog lica ostvarena u poslednja tri meseca rada pre prestanka
osiguranja i ispla}uje mu se mese~no unazad, a pod odre|enim uslovima mo`e mu se isplatiti i u jednokratnom iznosu. Za vreme za koje
primaju naknadu, nezaposlena lica imaju pravo i na zdravstveno i
penzijsko-invalidsko osiguranje (~l. 27 Zakona o zapo{ljavanju Crne
Gore i ~l. 8 ta~. 6 Zakona o zdravstvenom osiguranju Srbije). O
166
Ljudska prava u pravnim propisima
pravima nezaposlenih lica odlu~uju nadle`ni organi Zavoda za tr`i{te
rada.
Za razliku od socijalnog osiguranja gde zaposleni izdvajaju deo
svog dohotka kako bi sebi i ~lanovima svoje porodice omogu}ili
odre|ena prava za slu~aj starosti, bolesti, invalidnosti ili smrti, socijalna pomo} podrazumeva davanja iz javnih fondova, formiranih putem
poreza.
Ustav SRJ i Ustav Crne Gore predvi|aju da dr`ava obezbe|uje
materijalnu sigurnost gra|aninu koji je nesposoban za rad i/ili nema
sredstva za `ivot, dok Ustav Srbije garantuje socijalnu sigurnost samo
gra|anima koji su nesposobni za rad a nemaju sredstva za izdr`avanje
(~l. 55 Ustava Crne Gore, ~l. 58 Ustava SRJ i ~l. 39, st. 2 Ustava
Srbije). Socijalna za{tita je ure|ena Zakonom o socijalnoj za{titi i
obezbe|ivanju socijalne sigurnosti gra|ana u Srbiji i Zakonom o socijalnoj i dje~joj za{titi u Crnoj Gori.
Osnovno pravo u okviru socijalne za{tite jeste pravo na materijalno obezbe|enje. U Srbiju ovo pravo pripada pojedincu ili porodici
koja ostvaruje prihode ispod nivoa socijalne sigurnosti. Nivo socijalne
sigurnosti se utvr|uje zakonom u procentima, ~ija visina zavisi od
broja ~lanova porodice i od osnovice koju ~ini prose~na neto zarada
po zaposlenom u prethodnom kvartalu u privredi Republike (~l. 11
Zakona o socijalnoj za{titi i obezbe|ivanju socijalne sigurnosti gra|ana, Sl. glasnik RS, br. 36/91, 33/93, 67/93, 53/93, 46/94, 48/94,
52/96). Za ostvarivanje prava na materijalno obezbe|enje, zakon predvi|a i niz dodatnih pojedina~nih uslova (~l. 12 Zakona o socijalnoj
za{titi i obezbe|ivanju socijalne sigurnosti gra|ana Srbije). Materijalno
obezbe|enje se odre|uje u mese~nom nov~anom iznosu u visini razlike
izme|u iznosa prose~nog mese~nog prihoda pojedinca, odnosno porodice, ostvarenog u prethodnom kvartalu i nivoa socijalne sigurnosti (~l.
20, st. 1 Zakona o socijalnoj za{titi i obezbe|ivanju socijalne sigurnosti
gra|ana Srbije). Visina materijalnog obezbe|enja se uskla|uje s kretanjem prose~nih zarada. Sli~na re{enja u pogledu materijalnog obezbe|enja sadr`i i Zakon o socijalnoj i dje~joj za{titi Crne Gore (Sl. list
RCG, br. 45/93, 27/94, 16/95).
167
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Ostala prava u sistemu socijalne za{tite, koja predvi|aju oba
republi~ka zakona, jesu pravo na dodatak za pomo} i negu drugog lica,
pravo na pomo} za osposobljavanje za rad i pravo na sme{taj u
ustanove socijalne za{tite ili drugu porodicu (~l. 37 Zakona o socijalnoj
i dje~joj za{titi Crne Gore; ~l. 25 i ~l. 27 Zakona o socijalnoj za{titi i
obezbe|ivanju socijalne sigurnosti Srbije).
O svim ovim pravima odlu~uju odgovaraju}e ustanove socijalne
za{tite.
4.17.4. Pravo na za{titu porodice
Pravo na za{titu majke, dece i porodice je obuhvatnije za{ti}eno
republi~kim ustavima. Ustav SRJ samo garantuje da porodica, majka
i dete u`ivaju posebnu za{titu i da deca ro|ena van braka imaju
jednaka prava i du`nosti kao i deca ro|ena u braku. Republi~kim
ustavima se pored ovoga garantuju jo{ neka prava a predvi|aju se i
neke obaveze. Oba ustava predvi|aju pravo i obavezu roditelja da se
brinu o deci, da ih vaspitavaju i {koluju, kao i obavezu dece da se
brinu o svojim roditeljima kojima je potrebna pomo} (~l. 61 Ustava
SRJ, ~l. 27 i 29 Ustava Srbije i ~l. 58 i 59 Ustava Crne Gore).
Zaposlena `ena u`iva posebnu za{titu po propisima o radnim
odnosima, i to kako s obzirom na svoje posebne psihofizi~ke karakteristike kao `ene, tako i po osnovu trudno}e i materinstva. Ova posebna
za{tita na radu `ene, kao i omladine i invalida, garantovana je i svim
ustavima (~l. 56, st. 3 Ustav SRJ, ~l. 38, st. 3 Ustava Srbije i ~l. 53,
st. 4 Ustava Crne Gore). Ve}i deo ovih prava, kao i prava po osnovu
posebne za{tite omladine, predvi|en je saveznim Zakonom o osnovama radnih odnosa. Zakon o radnim odnosima Srbije preuzima sve
odredbe iz saveznog zakona, a sadr`i i neka preciziranja i dopunska
pravila, za razliku od Zakona o radnim odnosima Crne Gore, koji ima
veoma mali broj odredbi koje se odnose na posebnu za{titu `ena i
omladine.
Zakon pre svega ustanovljava zabrane u pogledu poslova koje
`ene mogu da obavljaju, no}nog i prekovremenog rada. Zakon o
168
Ljudska prava u pravnim propisima
osnovama radnih odnosa previ|a da zaposlene `ene ne mogu da rade
na radnim mestima na kojima se prete`no obavljaju naro~ito te{ki
fizi~ki poslovi, radovi pod zemljom ili pod vodom, niti na poslovima
koji bi mogli {tetno i sa pove}anim rizikom da uti~u na njihovo
zdravlje i `ivot (~l. 35, st. 1 ZORO). Osim toga, zaposlena `ena za
vreme trudno}e ne mo`e da radi na radnim mestima na kojima postoje
pove}ani rizici za odr`avanje trudno}e i razvoj ploda (~l. 35, st. 2
ZORO). Ustanovljena su i izvesna ograni~enja u pogledu mogu}nosti
prekovremenog i no}nog rada. Zakon o osnovama radnih odnosa predvi|a da `ena za vreme trudno}e ili sa detetom do tri godine ne mo`e
da radi du`e od punog radnog vremena, odnosno no}u. Izuzetno, `ena
sa detetom starijim od dve godine mo`e da radi no}u ali samo na
osnovu svog pismenog zahteva. Tako|e, samohrani roditelj sa detetom
do sedam godina ili detetom koje je te`ak invalid mo`e da radi du`e
od punog radnog vremena ili no}u samo na osnovu svog pismenog
zahteva (~l. 36 ZORO). Pored ovoga,`eni zaposlenoj u industriji i
gra|evinarstvu zabranjen je no}ni rad, osim u izuzetnim okolnostima
(~l. 40 ZORO i ~l. 75, st. 1 Zakona o radnim odnosima Srbije).
Osnovno pravo koje pripada zaposlenoj `eni u vezi sa trudno}om i poro|ajem jeste pravo na porodiljsko odsustvo. @ena mo`e da
otpo~ne porodiljsko odsustvo 45 dana pre poro|aja, a mora to da u~ini
28 dana pre poro|aja (~l. 36, st. 3 ZORO). Porodiljsko odsustvo traje
najmanje do navr{ene godine dana `ivota deteta odnosno po Zakonu
o radnim odnosima Srbije do druge godine `ivota deteta za tre}e dete
(~l. 37 ZORO i ~l. 79 Zakon o radnim odnosima Srbije). U slu~aju
ro|enja mrtvog deteta ili smrti deteta pre isteka porodiljskog odsustva,
zaposlena `ena ima pravo da produ`i porodiljsko odsustvo za onoliko
vremena koliko joj je potrebno da se oporavi od gubitka deteta, a
minimum 45 dana, i za to vreme joj pripadaju sva prava po osnovu
porodiljskog odsustva (~l. 39 ZORO).
Za vreme trajanja porodiljskog odsustva zaposlena `ena ima
pravo na naknadu u visini zarade koju bi ostvarila na svom radnom
mestu pod uslovom da je bila u radnom odnosu najmanje 6 meseci, a
u suprotnom joj pripada pravo na naknadu zarade u odre|enom pro-
169
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
centu od tog osnova (~l. 13 Zakona o dru{tvenoj brizi o deci, Sl.
glasnik RS, br. 49/92, poslednje izmene 25/96 i ~l. 73 Zakona o
socijalnoj i dje~joj za{titi Crne Gore). Zakon o socijalnoj i dje~joj
za{titi Crne Gore, pored prava na naknadu zaposlenoj `eni, predvi|a
da porodilja koja nije u radnom odnosu, a vodi se na evidenciji kod
zavoda za zapo{ljavanje ili je redovan student, ima pravo na nov~anu
naknadu u visini od 50% od najni`e plate u Republici za mesec za
koji se vr{i isplata, i to za vreme od 270 dana od ro|enja deteta (~l.
81 i 82).
Ukoliko je detetu zbog posebnog stanja njegovog zdravlja potrebna posebna nega, odnosno ukoliko je dete te`e hendikepirano,
majka ima pravo na dodatna odsustva (~l. 37, st. 4 ZORO). U Srbiji
ona ima pravo da odsustvuje sa rada, ili da radi s polovinom radnog
vremena, u kom slu~aju ima pravo na zaradu za vreme za koje radi
kao i pravo na naknadu zarade za drugu polovinu radnog vremena, isto
u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju (~l. 81 Zakona o
radnim odnosima Srbije). Zakon o radnim odnosima Crne Gore predvi|a da zaposlena `ena sa detetom kod koga je prisutno znatnije
o{te}enje fizi~kog i psihi~kog zdravlja koje vodi ili je dovelo do
invalidnosti, ima pravo da radi s polovinom radnog vremena, ali
najdu`e do tre}e godine `ivota deteta (~l. 40 Zakona o radnim odnosima Crne Gore). Republi~kim propisima je predvi|eno i pravo da
jedan roditelj, odnosno samo majka u Crnoj Gori, mo`e odsustvovati
s rada dok dete ne navr{i tri godine `ivota. Za to vreme tom licu prava
i obaveze po osnovu rada miruju, s tim {to u Crnoj Gori majka ima
pravo na zdravstveno i penzijsko osiguranje ukoliko koristi ovo pravo
(~l. 86 Zakona o radnim odnosima Srbije i ~l. 42 Zakona o radnim
odnosima Crne Gore).
Zakonom je u izvesnoj meri utvr|ena sigurnost radnog odnosa
`ene za vreme trudno}e, porodiljskog odsustva i kori{}enja prava na
dodatno odsustvo. Naime, njoj ne mo`e prestati radni odnos u ovim
slu~ajevima zbog utvr|ivanja prestanka potrebe za njenim radom (~l.
38, st. 3 ZORO), ali mo`e po drugim osnovima za prestanak radnog
odnosa.
170
Ljudska prava u pravnim propisima
Sva ova prava prvenstveno pripadaju `eni; ali, u slu~aju njene
smrti, ili ako napusti dete ili je spre~ena da koristi ta prava, mo`e ih
koristiti zaposleni otac (~l. 38, st. 1 ZORO).
Republi~ki propisi o za{titi dece predvi|aju jo{ neka prava, od
kojih je najva`nije pravo na dodatak za decu. U Srbiji se dodatak
obezbe|uje za prvo troje dece i pravo na njega zavisi od materijalnog
polo`aja porodice, osim ukoliko je re~ o porodici sa tri deteta, kada
pravo na dodatak pripada tre}em detetu, bez obzira na materijalni
polo`aj porodice. Dodatak pripada deci najdu`e do 19. godine `ivota,
ako su na redovnom {kolovanju (~l. 21--29 Zakona o dru{tvenoj brizi
o deci). U Crnoj Gori su predvi|ena sli~na pravila s tim da pravo na
dodatak ne zavisi od materijalnog polo`aja porodice, a njegova visina
se odre|uje u zavisnosti od uzrasta deteta, stepena obrazovanja i
psihofizi~kog stanja deteta (~l. 42--50 Zakona o socijalnoj i dje~joj
za{titi Crne Gore).
Svi jugoslovenski ustavi jem~e posebnu za{titu deci. Ustav Crne
Gore, pored garantovanja posebne za{tite, predvi|a i zabranu zloupotrebe dece, kao i zapo{ljavanje dece i maloletnika na poslovima koji
su {tetni za njihovo zdravlje i razvoj (~l. 61 Ustava Crne Gore).
Ustavima je garantovana omladini, isto kao i `enama, i posebna
za{tita na radu. Prema propisima iz radnih odnosa, donja granica za
zasnivanje radnog odnosa jeste 15 godina (~l. 7 ZORO), a zaposlena
lica ispod 18 godina u`ivaju posebnu za{titu. U pogledu zapo{ljavanja
na nekim radnim mestima predvi|ene su istovetne zabrane kao za
zaposlene `ene. Zatim, licu mla|em od 18 godina ne mo`e se
odrediti da radi du`e od punog radnog vremena, a kolektivnim
ugovorom, odnosno op{tim aktom poslodavca, mo`e se utvrditi
radno vreme kra}e od punog radnog vremena. Za lica mla|a od 18
godina, koja su zaposlena u industriji, gra|evinarstvu ili saobra}aju,
predvi|ena je zabrana no}nog rada (~l. 41 ZORO). Zakonom o
radnim odnosima Srbije je ustanovljeno i pravo na du`i godi{nji
odmor ovih lica, u trajanju od 30 radnih dana (~l. 56 Zakona o
radnim odnosima Srbije).
171
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
4.17.5. Pravo na zdravlje
Jugoslovenski ustavi zajem~uju svima pravo na za{titu zdravlja.
Pored toga, ustavima je posebno predvi|eno da se deci, trudnicama i
starim licima, ukoliko zdravstvenu za{titu ne ostvaruju po nekom
drugom osnovu, mora obezbediti zdravstvena za{tita iz javnih prihoda
(~l. 60 Ustava SRJ, ~l. 30 Ustava Srbije i ~l. 57 Ustava Crne Gore).
Pored ovih posebnih ustavnih odredbi posve}enih pravu na zdravlje,
pravo na zdravstveno osiguranje je obuhva}eno i pravima zaposlenih
lica i ~lanova njihovih porodica na osnovu obaveznog socijalnog osiguranja.
Ure|enje zdravstvene za{tite je u nadle`nosti Republika. U Srbiji su doneti Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o zdravstvenoj
za{titi, a u Crnoj Gori je ova materija regulisana Zakonom o zdravstvenoj za{titi i zdravstvenom osiguranju. Ne postoje su{tinske razlike
izme|u republi~kih propisa.
Republi~ki zakoni ure|uju obavezno osiguranje a predvi|ena je
i mogu}nost ustanovljenja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za
lica koja nisu obavezno osigurana ili koja `ele da obezbede {iri spektar
prava. Zakonom su odre|ene kategorije lica koja su obavezno osigurana i koja pla}aju doprinos za svoje zdravstveno osiguranje. Prava na
osnovu zdravstvenog osiguranja ostvaruju i ~lanovi njihovih porodica.
[to se ti~e lica koja su materijalno neobezbe|ena a nisu obavezno osigurana, sredstva za njihovu zdravstvenu za{titu obezbe|uju se u
bud`etu. Republi~ki zakoni na ne{to druga~iji na~in reguli{u ovo pitanje. U Srbiji su Zakonom o zdravstvenoj za{titi utvr|ene kategorije
lica za koja se iz bud`eta obezbe|uju sredstva za zdravstvenu za{titu,
ukoliko ta lica nisu obuhva}ena obaveznim osiguranjem. Re~ je o deci
do 15. godine, odnosno do zavr{etka {kolovanja a najkasnije do 26.
godine, `enama u vezi sa trudno}om i materinstvom, licima starijim
od 65 godina, hendikepiranim i invalidnim licima, licima koja ostvaruju odre|ena primanja po osnovu socijalne pomo}i i licima obolelim
od odre|enih te{kih bolesti (~l. 7 i 8 Zakona o zdravstvenoj za{titi, Sl.
glasnik RS, br. 17/92, poslednje izmene 25/96). Osim ovoga, iz bud`eta se odre|uju sredstva za spre~avanje i suzbijanje epidemija zaraz-
172
Ljudska prava u pravnim propisima
nih bolesti, kao i za spre~avanje i otklanjanje zdravstvenih posledica
prouzrokovanih elementarnim i drugim pojavama i nesre}ama.
Zakon o zdravstvenoj za{titi i zdravstvenom osiguranju Crne
Gore ne predvi|a kategorije lica, ve} obavezne vidove zdravstvene
za{tite koji se obezbe|uju svim gra|anima i na koje imaju pravo i lica
koja su nesposobna za rad i privre|ivanje a nemaju sredstva za izdr`avanje, a zdravstvena za{tita im se ne obezbe|uje po nekom drugom
osnovu. Ovi obavezni vidovi zdravstvene za{tite obuhvataju otkrivanje, suzbijanje i le~enje odre|enih te`ih bolesti, kao {to su tuberkuloza,
zarazna oboljenja, maligna oboljenja i sli~no, kao i zdravstvenu za{titu
dece, `ena u vezi sa trudno}om i materinstvom i lica starijih od 65
godina (~l. 32 i 22 Zakona o zdravstvenoj za{titi i zdravstvenom
osiguranju, Sl. list RCG, br. 39/90, poslednje izmene 23/96).
Osnovna prava iz zdravstvenog osiguranja su pravo na zdravstvenu za{titu, pravo na naknadu zarade za vreme privremene spre~enosti za rad, pravo na naknadu putnih tro{kova u vezi s kori{}enjem
zdravstvene za{tite i pravo na naknadu pogrebnih tro{kova.
Zdravstvena za{tita obuhvata preventivne i kontrolne medicinske mere, le~enje, lekove, rehabilitaciju i sli~no tome, a bli`e se ure|uje
aktima Zavoda za zdravstveno osiguranje. U obimu i sadr`ini u kom
je utvr|ena tim aktima, njeni tro{kovi padaju na teret zdravstvenog
osiguranja. Van tih okvira tro{kove snosi sam korisnik. Osim toga,
zakonom je predvi|ena mogu}nost uvo|enja participacije korisnika u
tro{kovima zdravstvenog osiguranja, {to u stvari predstavlja dopla}ivanje zdravstvenih usluga. U Crnoj Gori je predvi|eno da se participacija
ne mo`e uvesti za obavezne vidove zdravstvene za{tite (~l. 34, st. 1
Zakona o zdravstvenoj za{titi i zdravstvenom osiguranju Crne Gore),
a u Srbiji je ograni~enje uvo|enju participacije postavljeno odre|ivanjem da ovo u~e{}e ne sme da odvra}a gra|ane od kori{}enja zdravstvene za{tite (~l. 28 Zakona o zdravstvenom osiguranju, Sl. glasnik
RS, br. 18/92, poslednje izmene 54/99).
[to se ti~e mogu}nosti upu}ivanja na le~enje u inostranstvo, to
pravo je u potpunosti ograni~eno i u Srbiji pripada samo licu mla|em
173
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
od 15 godina, ako je u pitanju oboljenje ili stanje koje se ne mo`e le~iti
u Jugoslaviji, a u zemlji u koju se osiguranik upu}uje postoji mogu}nost uspe{nog le~enja. U Crnoj Gori nije predvi|ena starosna granica (~l. 31 Zakona o zdravstvenoj za{titi i zdravstvenom osiguranju
Crne Gore i ~l. 27 Zakona o zdravstvenom osiguranju).
Pravo na naknadu zarade imaju samo odre|eni aktivni osiguranici, odnosno oni koji pla}aju doprinos za osiguranje, a ne i ~lanovi
njihovih porodica. To pravo im pripada ukoliko su usled bolesti ili
povrede privremeno nesposobni za rad, kao i ako su odre|eni za negu
u`eg ~lana porodice ili za pratioca bolesnika upu}enog na le~enje ili
lekarski pregled u drugo mesto. Naknada zarade pripada samo za dane
za koje bi pripadala zarada ili naknada zarade po propisima o radnim
odnosima. Osnov za utvr|ivanje naknade je neto zarada osiguranika,
ostvarena u mesecu koji je prethodio mesecu u kom je nastupio osigurani slu~aj i iznosi najmanje 70% od osnova a najvi{e 85%. Ukoliko
je privremena spre~enost za rad izazvana povredom na radu, profesionalnom bole{}u ili davanjem tkiva ili organa korisnik ima pravo na
100% od osnova. Naknada zarade za vreme spre~enosti za rad zbog
odr`avanja trudno}e tako|e iznosi 100% od osnova, ali pod uslovom
da zaposlena `ena ima odre|eni sta` osiguranja; u suprotnom, naknada
je ni`a, ali ne mo`e biti ni`a od 80% od osnova (~l. 44 i 47 Zakona o
zdravstvenom osiguranju Srbije). Zakonom je garantovan i najni`i
mogu}i iznos naknade zarade odre|ivanjem da naknada zarade ne
mo`e biti ni`a od garantovane neto zarade.
Obaveznim zdravstvenim osiguranjem pokriveni su i tro{kovi
prevoza radi le~enja ili pregleda u drugom mestu, kao i pogrebni
tro{kovi.
O pravima iz zdravstvenog osiguranja po pravilu odlu~uju Zavod za zdravstveno osiguranje i njegove filijale, a u ovom postupku je
obezbe|ena dvostepenost. Drugostepeno re{enje je kona~no i protiv
njega se ne mo`e voditi upravni spor, ali se mo`e tra`iti za{tita prava
pred nadle`nim sudom (~l. 68 Zakona o zdravstvenom osiguranju
Srbije).
174
Ljudska prava u pravnim propisima
5. Zaklju~ak
1. Iako bi se moglo re}i da jugoslovenski propisi u mnogim
oblastima zadovoljavaju me|unarodne standarde ljudskih prava, strukturalni nedostaci pravnog sistema, kao i nepo{tovanje me|unarodnih
standarda u odre|enim va`nim oblastima, name}u zaklju~ak da jugoslovensko pravo u celini ne garantuje adekvatnu za{titu ljudskih prava.
Tako|e, u SRJ ne postoji vladavina prava, pre svega zbog postojanja
velikog broja protivure~nih propisa, daljeg va`enja i primene niza
zakona kojima se suprotno Ustavu SRJ ograni~avaju garantovana ljudska prava, kao i nepostojanja nezavisnog sudstva.
2. Garantije Ustava SRJ, kao i ~injenica da me|unarodni ugovori, barem normativno, u jugoslovenskom pravnom poretku stoje
iznad zakona, u celini gledano pru`aju dobar osnov za razvijanje
sistema za{tite ljudskih prava i vladavine prava. Me|utim, veliki broj
saveznih i republi~kih propisa nisu ni posle {est godina usagla{eni s
Ustavom SRJ, iako je rok za njihovo usagla{avanje ve} nekoliko puta
produ`avan. Na taj na~in se neke od ustavnih garantija ljudskih prava
uop{te ne primenjuju, a umesto njih va`e neustavne, restriktivne odredbe starih propisa. Naro~ito je velika nesaglasnost Ustava Srbije i
Ustava SRJ. Neusagla{enost republi~kih propisa sa saveznim, posebno
sa Ustavom SRJ, veoma je opasna jer se savezni propisi izvr{avaju
preko republi~kih vlasti, koje ~esto u praksi slede republi~ke a ne
savezne propise, ako izme|u njih postoji neusagla{enost.
3. Tako|e, treba posebno ista}i neusagla{enost Zakona o krivi~nom postupku (ZKP) sa saveznim ustavom, {to ima za posledicu da
se nekim odredbama ZKP prakti~no ukidaju ustavom garantovana
prava. Na primer, ZKP (kao i Ustav Srbije) sadr`i dodatne osnove za
odre|ivanje pritvora, {to je protivno garantijama Ustava SRJ. Prema
saveznom ustavu, pritvor mo`e da odredi samo nadle`ni sudija, dok
ZKP omogu}ava odre|ivanje pritvora i od strane policije. Uz to,
policija nema obavezu da lice koje li{ava slobode odmah obavesti o
razlozima za to, {to je tako|e suprotno saveznom ustavu.
175
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
4. Pravni sistem ne pru`a delotvorne pravne lekove za za{titu
ljudskih prava, pre svega zato {to ne postoji nezavisno sudstvo. I pored
proklamacija o nezavisnosti sudova ~ini se da ovo na~elo nije sprovedeno ni u praksi, ni na normativnom planu. Sudovi, na primer, nemaju
nikakvog nadzora nad radom sudske administracije (pravosudna uprava), koji vr{i ministarstvo pravde, niti imaju uticaja na formiranje
sudskog bud`eta, {to ih u situaciji op{te nema{tine stavlja u zavisan
polo`aj u odnosu na zakonodavnu i izvr{nu vlast. Ovakav polo`aj
sudstva naro~ito ima uticaja na sprovo|enje garantija ~l. 14 PGP,
prema kome svako o ~ijoj se krivici ili pravima i obavezama odlu~uje
ima pravo da bude saslu{an od strane ,,nezavisnog i nepristrasnog
suda’’. Vrhovni sud Srbije je onemogu}io sudijama organizovanje
strukovnog udru`enja (vidi I.4.10.2).
5. Iako Ustav SRJ i Ustav Crne Gore predvi|aju da `rtve kr{enja
ljudskih prava imaju pravo na poseban pravni lek ---- ustavnu `albu
Saveznom ustavnom sudu, odnosno Ustavnom sudu Crne Gore ---- u
praksi je mogu}nost podno{enja ustavne `albe toliko su`ena da ona
predstavlja samo teoretski pravni lek. O nedelotvornosti ustavne `albe
govori i ~injenica da Savezni ustavni sud do sada nije prihvatio u
razmatranje niti jednu ustavnu `albu, a da je zanemarljiv broj prihva}en od strane Ustavnog suda Crne Gore.
6. Ni jugoslovenski propisi ni sudska praksa ne poznaju koncept
proporcionalnosti pri ograni~avanju ljudskih prava, {to otvara mogu}nost da se ona su`avaju u meri koja ne odgovara legitimnim
interesima zbog kojih se ograni~enje uvodi. U pogledu derogiranja
ljudskih prava ,,u doba izvanredne javne opasnosti’’ nije predvi|eno
da derogacije moraju da budu ,,u obimu strogo odre|enom zahtevima
situacije’’. Uz to, Ustav Srbije predvi|a da se u doba ratnog stanja
mogu ukinuti sva prava, a Ustav SRJ je propustio da me|u pravima
od kojih nema derogacije pomene pravo na `ivot. Do derogacije prava
do{lo je za vreme NATO intervencije u SR Jugoslaviji marta 1999
(vidi I.3.2.4).
7. Ne postoje dovoljne garantije za pravi~no su|enje u krivi~nim
stvarima, jer ne postoji obaveza tu`ila{tva da odbrani u~ini dostupnim
176
Ljudska prava u pravnim propisima
sve materijalne dokaze za ili protiv okrivljenog, nego je to predmet
diskrecione ocene javnog tu`ioca. Tako|e, u nekim elementima se ne
po{tuju minimalne garantije koje imaju optu`eni za krivi~na dela, na
primer obaveza osiguranja dovoljnog vremena za spremanje odbrane i
slobodan kontakt s braniocem.
8. Jugoslovenski propisi ne garantuju izri~ito pravo roditelja da
obezbede versko i moralno vaspitanje svoje dece shodno svojim ube|enjima. U praksi je u`ivanje ovog prava veoma su`eno jer u SRJ ne
postoji mogu}nost osnivanja privatnih osnovnih {kola.
9. Prema Ustavu SRJ dozvoljen je ,,prigovor savesti’’, ali je
veoma restriktivno regulisan i prakti~no obesmi{ljen: regruti imaju
veoma kratak rok u kome mogu da se prijave za civilno slu`enje
vojnog roka, a dr`ava nema obavezu da ih o toj mogu}nosti informi{e.
Svi koji su jednom primili oru`je nemaju pravo da se vi{e pozovu na
prigovor savesti, pa ~ak i kada su vojni rok slu`ili u vreme kada ovo
pravo nije bilo priznato u Jugoslaviji.
10. Najve}i problemi sa slobodom informisanja u Jugoslaviji i
Srbiji javljaju se u vezi s osnivanjem i radom elektronskih medija,
po{to su propisi u ovoj oblasti neuskla|eni ili protivre~ni, pa je u praksi
gotovo nemogu}e osnovati i voditi privatnu radiotelevizijsku stanicu
na zakonit na~in. Tako|e, propisi koji reguli{u rad elektronskih medija
u SRJ, a posebno u Srbiji, daju velika ovla{}enja dr`avnoj radioteleviziji, koja prakti~no ima odre{ene ruke u kori{}enju radiofrekvencija,
{to je glavni osnov njenog monopola u oblasti elektronskih medija.
11. Krajem 1998. godine u Srbiji je donet vrlo restriktivan
Zakon o javnom informisanju, kojim su propisane izuzetno visoke
kazne za prekr{aje, upravljene na finansijsko uni{tavanje medija. Uz
to, ove kazne se izri~u u postupku koji ne osigurava pravi~no su|enje.
Novi Zakon je tako|e zabranio preno{enje programa stranih radio i TV
stanica na srpskom jeziku, {to je u suprotnosti s ustavima SRJ i Srbije.
12. Neke odredbe krivi~nog zakonodavstva pru`aju mogu}nost
za kr{enje slobode izra`avanja i progon {tampe. To je posebno slu~aj
sa krivi~nim delom {irenja la`nih vesti iz KZ Srbije ~ija {iroka i
neodre|ena definicija pru`a mogu}nost za progon politi~kih protivnika
i ograni~avanje slobode {tampe.
177
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
13. Jo{ uvek nisu sprovedene preporuke iz izve{taja specijalnog
izaslanika predsedavaju}eg OEBS, Felipea Gonsalesa. Jedan od njegovih nalaza je bio da u Srbiji postoje strukturne manjkavosti izbornog
sistema koje omogu}avaju falsifikovanje i preina~avanje suverene volje gra|ana. Me|utim, potrebne reforme izbornog zakonodavstva nisu
izvr{ene. Postoji niz manjkavosti vezanih za sastav izbornih komisija,
kontrolu {tampanja i distribucije glasa~kih listi}a, ~uvanje izbornog
materijala i postupak povodom izbornih `albi.
14. Neki od osnova za zabranu organizacija suprotni su me|unarodnim standardima kao i odredbe prema kojima lica osu|ena za
krivi~na dela ne mogu da osnivaju politi~ke i sindikalne organizacije.
To va`i i za potpuno ukidanje prava na slobodu politi~kog i sindikalnog udru`ivanja pripadnicima vojske i policije, kao i zabranu {trajka
svim zaposlenim u dr`avnim organima, profesionalnim vojnicima i
policajcima.
15. U pogledu za{tite manjinskih prava, Ustav Srbije priznaje
u`a manjinska prava od Ustava SRJ, {to u praksi zna~i da manjine u
Srbiji u`ivaju ni`i nivo za{tite od minimuma predvi|enog saveznim
ustavom. Uz to, treba ista}i da ne postoje posebni pravni lekovi za
za{titu manjinskih prava garantovanih jugoslovenskim ustavima, tako
da ona u velikoj meri imaju deklaratorni karakter.
16. Posebno treba pomenuti Zakon o posebnim uslovima prometa nepokretnosti Srbije, koji predstavlja otvoreno kr{enje zabrane
diskriminacije i prava na mirno u`ivanje imovine.
178
II
LJUDSKA PRAVA U PRIMENI
1. Uvodne napomene
Ogroman obim te{kih i raznovrsnih kr{enja osnovnih ljudskih
prava na teritoriji SR Jugoslavije tokom 1999. godine donekle ote`ava
njihovo predstavljanje. Klasifikacija za koju se, u svojim izve{tajima,
opredelio Beogradski centar za ljudska prava pru`a pregled kr{enja po
pojedina~nim pravima koja jem~e najzna~ajniji me|unarodni dokumenti. Me|utim, ~itaoci bi trebalo da imaju u vidu da ima takvih
kr{enja ljudskih prava koja mogu biti razvrstana u vi{e kategorija.
Sukob na Kosovu, koji je tinjao godinama a buknuo po~etkom
1998. godine, u 1999. godini se na{ao u svojoj najdramati~nijoj fazi
koju su obele`ila masovna proterivanja, preka pogubljenja, mu~enja,
otmice i mnogi drugi oblici zlostavljanja na etni~koj osnovi. Masovna
kr{enja ljudskih prava tako su s pravom ozna~ena i kao uzrok i kao
posledica ovog sukoba u najnovijem, veoma iscrpnom izve{taju OEBS
(Kosovo/Kosova: As Seen, as Told, ODIHR, 1999).
Vojna intervencija NATO protiv SR Jugoslavije do koje je,
povodom Kosova, do{lo u periodu od 24. marta do 10. juna, predstavlja su{tinski va`an doga|aj sa stanovi{ta ovog izve{taja. Preduzeta
radi pobolj{avanja stanja ljudskih prava na Kosovu, ona je postala
predmet brojnih rasprava u pogledu svoje opravdanosti, na~ina kako je
preduzeta i u~inaka koje je ostvarila. Intervencija je, pored toga, kako
prime}uje Specijalni izvestilac UN za stanje ljudskih prava na teritoriji
SRJ Jir`i Dinstbir (Jiri Dienstbier), istovremeno dovela do dodatnog
179
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
pogor{anja stanja u domenu vladavine prava i slobode izra`avanja
(A/54/396, S/1999/1000, para. 100 i 101).
Kona~no, u drugoj polovini 1999. godine do{lo je do ja~anja
politi~kih napetosti kako unutar SRJ na relaciji izme|u Srbije i Crne
Gore, tako i u samoj Srbiji posle brojnih zahteva za ostavkom predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a. Ove napetosti su dovele do bitno
poja~ane represije protiv politi~kih neistomi{ljenika koja dobija sve
raznovrsnije i ozbiljnije oblike.
1.1. Istra`iva~ka gra|a. ---- Izve{taj je pripremljen na osnovu
istra`iva~ke gra|e koja je prikupljena iz tri osnovne grupe izvora. Prvu
grupu ~ine napisi objavljeni u doma}oj {tampi. Tu se nalaze i stavovi
zvani~nih dr`avnih organa povodom pitanja kojima se ovaj izve{taj
bavi. Drugu grupu ~ine izve{taji o stanju ljudskih prava u SRJ koje su
pripremile doma}e nevladine organizacije koje se bave za{titom ljudskih prava. U tre}oj grupi se nalaze izve{taji me|unarodnih vladinih i
nevladinih organizacija.
1.2. Doma}a {tampa. ---- U dve jugoslovenske republike, Srbiji
i Crnoj Gori, redovno izlazi i distribuira se na celoj teritoriji federacije
{est relevantnih politi~kih dnevnika i tri nedeljnika. Te`ak materijalni
polo`aj privatnih novina koje se kriti~ki odnose prema vlastima dodatno je pogor{an restriktivnim potezima vlasti tokom vojne intervencije
NATO. Slabo razvijena dopisni~ka mre`a navela je ove dnevnike da
u velikoj meri koriste informacije privatne agencije Beta. Tokom 1999.
godine za potrebe ovog izve{taja pra}eno je pisanje najzna~ajnijeg
provladinog dnevnika Politika iz Beograda, privatnih dnevnika Danas,
Glas javnosti i Blic, kao i napisa beogradskog privatnog nedeljnika
Vreme. Kao izvor su kori{}ene i vesti dr`avne novinske agencije
Tanjug i najve}e nezavisne novinske agencije Beta.
Od 1. marta do kraja decembra 1999. u listovima koje su pratili,
saradnici Centra registrovali su 29.423 teksta koji se odnose na ljudska
prava.
180
Ljudska prava u primeni
Politika
Blic
Glas
javnosti
Danas
Vreme
Mart
813
1.272
1.311
1.168
40
April
1.109
1.141
1.205
1.005
29
Maj
1.243
787
770
980
60
Jun
1.085
354
988
621
46
Jul
412
501
819
575
32
Avgust
474
382
467
494
25
Septembar
553
499
579
612
33
Oktobar
496
475
501
370
42
Novembar
1.076
595
535
781
42
Decembar
634
369
360
628
35
UKUPNO
7.895
6.375
7.535
7.234
384
U pisanju {tampe jasno se razlikuju dva perioda. Prvi ---- vreme
NATO intervencije (mart-jun) kada je i do 99% informacija bilo
posve}eno intervenciji i njenim posledicama. U tom periodu razlike
izme|u pisanja Politike i privatnih novina gotovo i da nema, osim
retkih i kratkih vesti o ga{enju privatnih radio i TV stanica u Srbiji,
koje su objavljivale privatne novine. Kriti~kih tekstova o potezima
vlasti i ugro`avanju prava Albanaca na Kosovu nema ni u privatnim
medijima, pre svega zbog jake a neozvani~ene cenzure, koja je ozbiljno
ugro`avala i samu njihovu egzistenciju.
Situacija se, kada su u pitanju privatne novine, znatno promenila
u periodu jul-decembar. Oko 64% tekstova u tim novinama je bilo
posve}eno polo`aju i pravima Srba i ostalih nealbanaca na Kosovu.
181
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Znatan broj tih napisa kritikuje pona{anje vlasti republike Srbije prema
izbeglicama s Kosova, prema Srbima koji su ostali tamo, kao i neke
poteze me|unarodnih vojnih snaga (KFOR) i misije UN (UNMIK) u
ovoj pokrajini. Me|u ostalim tekstovima najvi{e je onih koji govore o
slobodi izra`avanja (do 18%) i slobodi okupljanja (do 15%), s izve{tajima o policijskoj brutalnosti tokom gra|anskih protesta (jul-oktobar)
i iscrpnim informacijama o tome kako vlasti optu`uju opoziciju i
privatne medije da su ,,izdajnici’’, ,,NATO pe{adija’’ i ,,sluge zapadnih
zemalja’’. Zbog ovakvog izve{tavanja privatni mediji su u drugoj polovini godine ka`njavani na brojnim su|enjima, po restriktivnom srpskom Zakonu o javnom informisanju, na visoke nov~ane kazne. I o
tim procesima ovi mediji iscrpno izve{tavaju, kao i o talasu su|enja
kosovskim Albancima, prenose}i i kritike koje su na ra~un pona{anja
sudova i sudija za prekr{aje izrekle doma}e profesionalne i nevladine
organizacije.
Provladin dnevnik Politika je u drugoj polovini godine imao
mese~no u proseku oko 600 tekstova na temu ljudskih prava. Najve}i
procenat (oko 70%) bavi se kr{enjima prava Srba i drugih nealbanaca
na Kosovu. Zajedni~ka crta ovih napisa je kritika KFOR i UNMIK i
veli~anje svih poteza srpskih vlasti. Tekstovi o manjinama do 3% od
ukupnog broja tekstova o ljudskim pravima, uvek govore pohvalno o
politici vlasti s op{tim zaklju~kom da je polo`aj manjina u Srbiji u
skladu s ,,najvi{im evropskim i svetskim standardima’’. Do 15% tekstova Politike o ljudskim pravima u tom periodu posve}eno je slobodi
izra`avanja. Oni su uvek kritika opozicije i privatnih medija koji ovo
pravo navodno zloupotrebljavaju za naru{avanje nacionalne bezbednosti i stavljanje zemlje pod kontrolu stranih sila. U ovom periodu,
naro~ito u vreme gra|anskih protesta, u Politici je pove}an i broj
napisa o slobodi okupljanja (do 14%) s uvek prisutnom tezom da
opozicija ovo pravo koristi da bi naru{avala javni red i mir, napadala
vladu i destabilizovala dr`avu. Istu osnovu ---- dobru volju i nepogre{ivost re`ima i zlu volju i pakosne namere svih njenih kriti~ara i
oponenata ---- Politika koristi i u napisima o su|enjima privatnim
medijima i Albancima s Kosova.
182
Ljudska prava u primeni
1.3. Izve{taji doma}ih nevladinih organizacija
Spisak zna~ajnijih izve{taja, materijala i saop{tenja kori{}enih u
ovom Izve{taju:
a) Nestali pripadnici nealbanskih etni~kih zajednica na Kosovu
od 24. marta do 10. avgusta 1999, Fond za humanitarno
pravo, 1999;
b) Zloupotreba i nasilje nad kosovskim Romima, 24. mart -- 1.
septembar 1999, Fond za humanitarno pravo, 1999;
c) Polo`aj Albanaca u Srbiji za vreme i posle intervencije
NATO, Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji, 1999;
d) Izve{taj o poja~anoj represiji u Srbiji, Helsin{ki odbor za
ljudska prava u Srbiji, 1999;
e) Helsin{ka povelja, brojevi 14, 15, 16, 17, 18, 19, Helsin{ki
odbor za ljudska prava u Srbiji, 1999;
f) Analysis of the state of the rights and freedoms of the Bulgarian national minority in Serbia, april-maj 1999, Helsin{ki
odbor za za{titu prava i sloboda Bugara u Jugoslaviji, 1999;
g) Prilozi Jugoslovenskog centra za prava deteta, 1999;
h) Tranzicija u Crnoj Gori, Izvje{taj br. 1, februar--april 1999,
Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), 1999;
i) Glas, br. 20, avgust, Centar za antiratnu akciju, 1999;
j) Izve{taj o aktivnostima Matice muslimanske Crne Gore na
ostvarivanju i za{titi kulturnog, vjerskog i nacionalnog indentiteta muslimanskog naroda, kao i ljudskih prava, Matica
Muslimanska Crne Gore, 1999;
k) Prilozi i saop{tenja, @ene u crnom, 1999;
l) Prilozi i saop{tenja, Grupa 484, 1999.
1.4. Izve{taji me|unarodnih organizacija. ---- Najzna~ajniji i
najobimniji izve{taj koji se bavi stanjem ljudskih prava na Kosovu koji
je objavljen tokom 1999. godine jeste izve{taj OEBS Kosovo/Kosova,
As seen as told ---- An analysis of the human rights findings of the
183
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
OSCE KVM, October 1998 to October 1999. U ovoj grupi izvora
nalaze se i materijali Ujedinjenih nacija i njihovih agencija kao {to je
UNHCR, a posebno izve{taji Jir`ija Dinstbira, Specijalnog izvestioca
UN za ljudska prava na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i SR
Jugoslavije. Kona~no, kori{}eni su i brojni izve{taji me|unarodnih
nevladinih organizacija poput Amnesty International (AI), Human Rights Watch (HRW), Article 19 (Art.19), International Freedom of Expression exchange/International Federation of Journalists (IFEX/IFJ)
i Lawyers Committee for Human Rights (LCHR). Ovi izve{taji su
citirani prema datumu i skra}enici organizacije koja ih je objavila.
2. Posebna prava
2.1. Zabrana diskriminacije
2.1.1. Masovna proterivanja i ostali oblici diskriminacije po
osnovu nacionalne pripadnosti. ---- Diskriminacija po osnovu nacionalne pripadnosti je u poslednjih nekoliko godina bio naj~e{}i oblik
diskriminacije u SR Jugoslaviji, koji se u razli~itim vidovima tradicionalno ispoljavao prema pripadnicima pojedinih nacionalnih manjina
i etni~kih grupa, a posebno prema Albancima na Kosovu. Tokom 1999.
godine ovaj vid diskriminacije je dobio masovne razmere i zastra{uju}e karakteristike u prisilnim deportacijama Albanaca s Kosova do
kojih je do{lo posle povla~enja Kosovske verifikacione misije OEBS
(KVM) i po~etka vojne intervencije NATO protiv SR Jugoslavije
krajem marta.
Prema pomenutom izve{taju OEBS Kosovo/Kosova: As Seen,
as Told (u daljem tekstu: Izve{taj OEBS) od marta do juna meseca s
teritorije Kosova prisilno je proterano 863.000 Albanaca. Najve}i broj
izbeglica ostao je na Balkanu, posebno u Albaniji i Makedoniji, dok
je nekih 80.000 preme{teno u ~etrdesetak vanbalkanskih, uglavnom
zapadnih zemalja. U isto vreme na teritoriji samog Kosova nalazilo se
jo{ nekoliko stotina hiljada interno raseljenih lica tako da izve{taj
OEBS govori o ~ak 1,4 miliona kosovskih Albanaca koji su u prvoj
184
Ljudska prava u primeni
polovini 1999. godine bili primorani da napuste svoje domove samo
zbog svoje nacionalne pripadnosti. Od po~etka oru`anih sukoba na
Kosovu u prole}e 1998. godine rastao je broj izbeglica i raseljenih lica.
Ovaj trend je zaustavljen krajem iste godine posle raspore|ivanja
KVM ~ije je prisustvo na terenu doprinelo izvesnom pobolj{avanju
situacije. Me|utim, ubrzo posle po~etka intervencije NATO protiv
SRJ, masovna proterivanja Albanaca s Kosova dobila su neverovatan
zamah.
Masovna proterivanja bila su, po pravilu, pra}ena drasti~nim
kr{enjima ostalih ljudskih prava kao {to su namerno uni{tavanje ku}a
i ostale privatne svojine, kra|e, pretnje ubistvima ili silovanjima, mu~enja, batinanja i zlostavljanja. Sama proterivanja su u suprotnosti s
~lanom 17 Drugog dodatnog protokola ^etvrte `enevske konvencije iz
1949. godine, ~ija je potpisnica i SRJ, koji zabranjuje prisilno preseljavanje stanovni{tva s teritorije na kojoj ono `ivi. Jo{ je ozbiljnije to
{to je deportacijama te{ko prekr{en jedan od temelja za{tite ljudskih
prava ---- zabrana diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.
Dok se u periodu pre povla~enja KVM i po~etka intervencije NATO
moglo eventualno govoriti o tome da su izbeglice i raseljena lica
rezultat ratnih dejstava motivisanih `eljom Vojske SRJ i srpske policije
da slome otpor ,,OVK’’, dotle se od marta do juna radilo o o~igledno
dobro uve`banoj (izve{taj ka`e well rehearsed) i brutalno sprovedenoj
operaciji proterivanja pripadnika jedne etni~ke grupe.
Izve{taj OEBS nabraja tri mogu}a cilja ove operacije ---- proterivanje svih Albanaca s Kosova, drasti~no smanjenje njihovog broja u
pokrajini ili ~i{}enje onih regiona u kojima je ,,OVK’’ u`ivala veliku
podr{ku lokalnog stanovni{tva. Na osnovu velikog broja svedo~enja
albanskih izbeglica izve{taj rekonstrui{e osnovnu matricu prema kojoj
su se u najve}em broju slu~ajeva odvijale deportacije. Sela bi najpre
bila bombardovana, a zatim bi srpske trupe grupisale sve me{tane i
davale im, pod pretnjom smr}u, veoma kratak rok za odlazak u pravcu
granice. Kao po~inioce ovih dela izbeglice su identifikovale pripadnike
Vojske Jugoslavije, srpske policije, naoru`ane srpske civile ili paravojne formacije. U gradovima su pritisci i zastra{ivanja bili ne{to druga~iji, kao i same metode deportacija. Izve{taj OEBS pominje i to da
je u oblastima nad kojima je imala kontrolu ,,Oslobodila~ka vojska
185
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Kosova’’ i ova vojna formacija tako|e primoravala albansko stanovni{tvo da napusti zonu ratnih dejstava.
Izgleda da su u okviru celokupne albanske populacije na Kosovu neke kategorije lica bile dodatno diskriminisane tako {to su postajale `rtve posebno surovog tretmana. Radi se o mla|im mu{karcima
stasalim za vojsku koji su hap{eni, pritvarani ili ubijani u ve}em broju
od ostalih, zatim o `enama koje su ~esto bivale izlo`ene raznim oblicima seksualnog zlostavljanja, ali i o deci, kao i o starijim i onesposobljenim licima. Kona~no, istaknuti pripadnici albanske nacionalne
zajednice na Kosovu kao {to su politi~ari, lekari, novinari, u~itelji,
branioci ljudskih prava, imu}nija lica, kao i oni koji su radili za misiju
KVM pre njene evakuacije s Kosova bili su u dodatnoj opasnosti.
Polo`aj svih ostalih Albanaca koji su bili proterani iz svojih domova
bio je izuzetno te`ak sve dok su se nalazili na teritoriji Kosova, jer su
im nedostajali hrana, voda i osnovni sanitarni uslovi.
Razli~itim oblicima diskriminatorskog tretmana bili su izlo`eni
i Albanci koji `ive u Srbiji, kako za vreme, tako i posle intervencije
NATO. Prema izve{taju Helsin{kog odbora za ljudska prava u Srbiji
Polo`aj Albanaca u Srbiji za vreme i posle intervencije NATO u
nekoliko gradova u Vojvodini u prvim danima bombardovanja nepoznati napada~i su poru{ili radnje zanatlija albanske nacionalnosti. Isti
izve{taj navodi da je takvih incidenata bilo manje u gradovima u
kojima je lokalna vlast u rukama opozicionih partija, kao {to su Novi
Sad ili Subotica. Kada bi do toga i do{lo, policijske snage su reagovale
brzo i profesionalno. U Beogradu je registrovan prili~no veliki broj
otkaza radnicima albanske nacionalnosti u vreme i posle intervencije
NATO ---- ~ak 400 ih je otpu{teno iz JKP Gradska ~isto}a, a bilo je
otkaza i u gra|evinskim firmama Rad, Ratko Mitrovi}, IMT, Hidrotehnika ili Luka Beograd. Mada su zvani~na obrazlo`enja bila neopravdano izostajanje s posla ili tehnolo{ki vi{ak, postoji osnovana bojazan
da je etni~ka pripadnost bila bitan ~inilac.
U izve{taju Helsin{kog odbora za ljudska prava tako|e se procenjuje da je u vremenu posle po~etka intervencije NATO ~ak 25.000
Albanaca koji `ive na teritorijama op{tina Pre{evo, Bujanovac i Medve|a bilo primorano da napusti svoje domove. U ove tri ju`ne op{tine
Republike Srbije koje se grani~e s teritorijom Kosova, u vreme pos-
186
Ljudska prava u primeni
lednjeg popisa na kojem su u~estvovali Albanci (1981) bilo je registrovano da ima oko 60.000 Albanaca, dok oni sami danas tvrde da ih
ima oko 100.000. Posebno je bila ugro`ena oblast Pre{evskog Karadaka odakle su, prema ovom izvoru, stanovnici proterivani mobilizacijom, ubistvima civila, plja~kanjem civilnih objekata, ograni~avanjem
slobode kretanja ili zastra{ivanjem. Kao najodgovornije za ove oblike
represije izve{taj navodi jedinice Ni{kog korpusa Vojske Jugoslavije.
Posle junskog povla~enja srpskih snaga s Kosova i ulaska snaga
KFOR do{lo je do masovnog povratka albanskih izbeglica u pokrajinu.
Ubrzo su usledile revan{isti~ke akcije i brojni oblici zlostavljanja na
etni~koj osnovi, koji su doveli do toga da ogroman broj pripadnika
nealbanskih etni~kih grupa, posebno Srba i Roma, napuste teritoriju
pokrajine iz razloga li~ne bezbednosti. Mada su se najvi{i predstavnici
,,OVK’’ ogra|ivali od preduzetih dela etni~kog nasilja, izve{taj OEBS
ostavlja otvorenim pitanje njihove odgovornosti za masovan egzodus
Srba, Roma i drugih nealbanaca s Kosova.
Crveni krst Srbije je saop{tio da je s Kosova u Srbiju pobeglo
215.000 lica (izve{taj agencije Beta, 21. oktobar). Podaci UNHCR iz
decembra tako|e govore da je Kosovo napustilo vi{e od 200.000
nealbanaca, posebno Srba i Roma. Od ukupnog broja raseljenih lica s
Kosova, izme|u 50.000 i 60.000 ljudi napustilo je ovu pokrajinu za
vreme intervencije NATO, dok je ostatak oti{ao po dolasku me|unarodnih mirovnih snaga, izjavila je Makiko [inohara (Makiko Shinohara), portparol beogradske kancelarije UNHCR, prema izve{taju agencije Beta od 16. novembra. U cilju prinudnog iseljavanja nealbanaca s
Kosova primenjuju se razli~ite metode ---- od fizi~ke sile i maltrertiranja, do poku{aja da se prividno formalnim putem pribavi njihova
svojina. Evidentirani su slu~ajevi prisile da se potpi{u dokumenti kojima lokalni Srbi prepu{taju svoju imovinu Albancima.
Albanski intelektualac [keljzen Mali}i (Shkëlzen Maliqi) smatra
da je Kosovo prakti~no izgubilo multietni~ki karakter jer nema vi{e od
4 do 5 posto stanovni{tva koje nije albansko. ,,Srbi na Kosovu su
izlo`eni lin~u jer postoji jak i opasan albanski nacional-{ovinizam koji
je sada dobio priliku da se u potpunosti iska`e. Do{ao je NATO i, eto,
sada se mi mo`emo i`ivljavati. Dovoljno je u Pri{tini danas govoriti
187
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
srpski, pa da ~ovek ima gadnih problema’’, ka`e Mali}i. (Blic, 18.
oktobar, str. 9).
Sudbina Roma s Kosova je posebno ilustrativna, kako za op{tu
sliku stanja u pokrajini, tako i kao potvrda te{ke sudbine ove etni~ke
grupe koja je stalna `rtva diskriminatorskog tretmana u mnogim sredinama. Za vreme vojne intervencije NATO srpska strana je koristila
Rome za prinudni rad ---- primoravani su da poma`u prilikom plja~ke,
uni{tavanja imovine, kao i prilikom sahranjivanja ubijenih Albanaca.
Prema izve{taju Fonda za humanitarno pravo Zloupotreba i nasilje nad
kosovskim Romima, znatan broj Roma je pristupao izvr{enju ovih
radnji protiv svoje volje, bilo iz straha od ka`njavanja ili podstaknut
obe}anim nagradama za njih i ~lanove njihovih porodica.
Posle potpisivanja mirovnog sporazuma, Kosovo su, pored pripadnika srpske policije, Vojske Jugoslavije i paravojnih formacija,
napustili i oni Romi koji su u~estvovali u nedelima nad Albancima.
Me|utim, prema izve{taju FHP, `rtve osvete i nasilja ,,OVK’’, naoru`anih kosovskih Albanaca i kriminalaca iz Albanije, postaju Romi
koji su ostali na Kosovu jer su smatrali da nemaju razloga da strahuju
od povratka albanskih izbeglica. Napadi na njih su organizovani pod
izgovorom da su svi Romi sara|ivali sa srpskom policijom u sprovo|enju represije i proterivanju Albanaca s Kosova. Romi postaju
`rtve istih oblika nasilja kao i kosovski Srbi ---- fizi~kog maltretiranja,
zatvaranja, otmica, ubistava, seksualnog zlostavljanja, plja~ki, prinudnog rada i proterivanja s Kosova. Na Kosovu ih danas nije ostalo vi{e
od nekoliko hiljada.
U doma}oj {tampi je registrovano i nekoliko slu~ajeva diskriminacije Roma koji `ive na teritoriji Srbije i kojih u ovoj republici ima
oko 140.000 (prema poslednjem popisu iz 1991. godine). Romi, koji
su najzastupljeniji me|u radnicima gradske ~isto}e i u drugim komunalnim slu`bama, ~esto dobijaju batine samo zbog svoje etni~ke pripadnosti. ,,U ~etvrtak, 11. novembra grupa skinhedsa je u Beogradu,
kod `elezni~ke stanice, napala i povredila radnika Gradske ~isto}e
Roma Marjana Nikoli}a kome je tom prilikom oduzela i alat. Skinhedsi su 3. novembra kamenjem ga|ali Roma Blagoja Stefanovi}a, a dva
188
Ljudska prava u primeni
dana ranije su napali i Roma [emu Ja{arevi}a u autobusu dok se
vra}ao s posla. Direktor Gradske ~isto}e zatra`io je od policije da
prekine svakodnevna maltretiranja i vre|anja Roma od strane skinhedsa u delu oko beogradske `elezni~ke stanice i podsetio da su skinhedsi
18. oktobra 1997. na smrt prebili ~etrnaestogodisnjeg Roma Du{ana
Jovanovi}a (izve{taj agencije Beta, 15. novembar).
Romska kongresna partija (RKP) zatra`ila je od ministra policije Republike Srbije Vlajka Stoiljkovi}a da obavesti javnost {ta je
u~inio da spre~i napade skinhedsa na Rome koji traju ve} {est godina,
konstatuju}i da je ,,podr{ka organa vlasti u borbi protiv opasnosti za
romski narod bila uglavnom deklarativna’’ (Beta, 16. novembar). Posle
ovih protesta policija je odlu~ila da ,,pru`a ve}u za{titu radnicima
~isto}e od napada skinhedsa’’ (Blic, 18. novembar, str. 6).
Na primeru jedne osmogodi{nje {kole u kojoj se {koluje ve}i
broj romske dece mo`e se sagledati etni~ka distanca koja u Srbiji
postoji prema Romima. Osnovnu {kolu ,,Petar Tasi}’’ iz Leskovca
zaobilaze u~enici Srbi zbog velikog broja u~enika Roma, tvrdi direktor
{kole Jovan Cerovi}. ,,Ovoj {koli je zalepljena etiketa ciganska, pa
srpska deca odlaze u druge {kole. Za to nisu krivi Romi ve} isklju~ivo
Srbi koji svoju decu {alju u druge {kole’’, ka`e Cerovi} (Glas javnosti,
25. avgust, str. 20).
2.1.2. Diskriminacija po ostalim osnovama. ---- Od ostalih oblika
diskriminacije naj~e{}e se javlja diskriminacija na osnovu politi~kog
uverenja. Ovi slu~ajevi diskriminacije se po pravilu javljaju zajedno s
kr{enjem nekih drugih ljudskih prava, kao {to su pravo na rad ili pravo
na slobodu izra`avanja.
Narodna skup{tina Republike Srbije 9. novembra je razre{ila
du`nosti sudiju Op{tinskog suda u Leskovcu Milorada Marjanovi}a
zbog bavljenja poslovima koji su ,,nespojivi sa sudijskom funkcijom’’.
Predlog za razre{enje je podneo skup{tinski Odbor za pravosu|e i
upravu, mada nije bila odr`ana Op{ta sednica Vrhovnog suda na kojoj
bi, kako nala`u odgovaraju}i ustavni i zakonski propisi, trebalo da
bude utvr|eno da li ima razloga za pokretanje postupka razre{enja ili
189
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
ne. Marjanovi} je jedan od koordinatora opozicionog Saveza za promene (SZP) u svom gradu. Na mitinzima ove grupe opozicionih
stranaka koji su odr`avani u Leskovcu 21. septembra i 5. oktobra on
je kritikovao predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a i na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije Dragoljuba Ojdani}a. Pored toga, Marjanovi} je veoma aktivan ~lan Dru{tva sudija Srbije, strukovne organizacije koja se zala`e za po{tovanje na~ela vladavine prava i nezavisnosti sudstva. Sva je prilika da su upravo ove aktivnosti Marjanovi}a
neposredno uticale na odluku skup{tinskog Odbora da pokrene postupak njegovog razre{enja. Istovremeno, Vojni sud ~asti u Ni{u oduzeo
mu je ~in rezervnog kapetana prve klase (Vreme, 4. decembar, str. 10).
Istog dana, na isti na~in i po istom osnovu, Skup{tina je razre{ila
i Murata Balti}a, sudiju Op{tinskog suda u Sjenici (Sl. glasnik RS, br.
48/99). Sudija Vrhovnog suda Srbije, Vladimir Cuci}, tako|e ~lan
Dru{tva sudija Srbije, na isti na~in, bez sazivanja op{te sednice Vrhovnog suda, razre{en je zbog ispunjenja uslova za penziju mesec dana
pre stvarnog ispunjenja uslova. Za razliku od osvedo~eno nezavisnih
sudija koji se, po pravilu, ,,uredno’’ penzioni{u, postoje sudije koje se
nalaze na funkcijama godinama posle ispunjenja uslova za penziju.
(Bilten Beogradskog Centra za ljudska prava i intervju Bo`e Prelevi}a
i Slobodana Vu~eti}a, B292, 22. decembar).
O~igledno je da vlastima posebno smeta ~lanstvo sudija u Dru{tvu sudija Srbije, nezavisnoj strukovnoj organizaciji koja je nastala
kao reakcija na zloupotrebe sudstva u cilju falsifikovanja i menjanja
izbornih rezultata posle lokalnih izbora odr`anih 1996. godine. Tako
su jo{ trojica veoma uglednih sudija razre{eni svojih sudskih funkcija
odlukom Narodne skup{tine Srbije, donetom 21. decembra. To su
Slobodan Vu~eti}, sudija Ustavnog suda Republike Srbije, Zoran Ivo{evi}, sudija Vrhovnog suda Srbije i Bo`o Prelevi}, sudija Petog
op{tinskog suda u Beogradu. Sva trojica su razre{eni zbog ~lanstva u
Dru{tvu sudija Srbije. Razlog za smenjivanje Vu~eti}a jeste i ~lanstvo
u grupi nezavisnih eksperata G--17 plus. Zvani~no obrazlo`enje se
zasniva na odredbi Ustava Srbije prema kojoj sudija Ustavnog suda ne
sme vr{iti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.
190
Ljudska prava u primeni
Nisu samo sudije izgubile posao zbog razloga koji bi se mogli
okarakterisati kao politi~ki. [tampa bele`i i slu~aj jednog uglednog
lekara. Radi se o Relji Petkovi}u, osniva~u ortopedije u po`areva~koj
bolnici i nekada{njem lekaru odbojka{ke reprezentacije Jugoslavije,
koji je, istovremeno i potpredsednik okru`nog odbora Demokratske
stranke (DS). Petkovi} je dobio re{enje o prestanku radnog odnosa
zbog navodne te`e povrede radne obaveze. Odbor DS u Po`arevcu je
ocenio da je re~ o politi~kom slu~aju i podsetio da je Petkovi} smenjen
pre nekoliko godina s mesta na~elnika ortopedskog odeljenja samo
zato {to je medijima davao izjave o povredama koje je u saobra}ajnoj
nesre}i zadobio Marko Milo{evi}, sin predsednika SRJ Slobodana
Milo{evi}a. Peticiju za vra}anje Petkovi}a na rad potpisali su oko 400
njegovih pacijenata, sve osoblje ortopedskog odeljenja bolnice u Po`arevcu i lekari odeljenja za rehabilitaciju, kao i neki zaposleni u
Domu zdravlja u Kostolcu (Beta, 25. novembar).
Privatni beogradski dnevnik Blic poku{ao je da ustanovi da li
je prilikom mobilizacije rezervnih jedinica Vojske Jugoslavije eventualno bilo diskriminacije prema politi~kom osnovu tako {to je poku{ao
da ustanovi koliko je ~lanova kojih politi~kih stranaka u~estvovalo u
ratu. Prema re~ima portparola Srpskog pokreta obnove Ivana Kova~evi}a, broj ~lanova ove stranke koji su mobilisani dosti`e nekoliko
hiljada, a me|u njima ima dosta predsednika i sekretara op{tinskih
odbora u gradovima Srbije, dva republi~ka poslanika i tri predsednika
op{tinskih odbora iz Beograda. Jedan od ~elnika Demokratske stranke
Srbije, Dragan Mar{i}anin, navodi da je od 120 ~lanova Glavnog
odbora DSS blizu 40 bilo mobilisano, kao i 17 predsednika op{tinskih
odbora i mnogobrojni ~lanovi stranke. Informativna slu`ba Demokratske stranke navodi da je bilo mobilisano oko 1.800 ~lanova stranke,
me|u kojima trideset predsednika op{tinskih odbora, npr. u Ni{u,
Zrenjaninu, Vr{cu, Vranju, Kur{umliji, dok je u Bajinoj Ba{ti mobilisano oko 15 odsto ~lanova stranke. Maja Tasi} iz Gra|anskog saveza
Srbije izjavila je da je predsednik ove stranke Goran Svilanovi} mobilisan prvog dana intervencije NATO, a da su pored njega mobilisani
~lanovi Predsedni{tva, Glavnog odbora i op{tinskih odbora, kao i drugi
191
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
~lanovi stranke. Informativne slu`be SPS, JUL i SRS nisu imale podatke o svojim mobilisanim ~lanovima (Blic, 30. jul).
U va`e}em zakonodavstvu iz oblasti nasle|ivanja postoji vid
diskriminacije koji se ti~e vojnih obveznika. Naime, iz naslednog reda
isklju~uje se kao ,,nedostojan’’ vojni obveznik koji je napustio zemlju
da bi izbegao vojnu obavezu ako se ne vrati do smrti ostavioca. U
oktobru ove godine, Ustavni sud SRJ je obustavio postupak za ocenu
ustavnosti ~lanova republi~kih zakona koji sadr`e ovo re{enje. ,,Na
sednici suda je ocenjeno da navedene odredbe nisu nesaglasne s Ustavom SR Jugoslavije’’ (Tanjug, 25. oktobar).
U 1999. godini zabele`en je prvi sudski proces u Srbiji u kome
je homoseksualac podneo tu`bu protiv drugog lica za ugro`avanje li~ne
sigurnosti i nasilnog ispoljavanja homofobije. ,,Pred op{tinskim sudom
u Pan~evu 17. novembra bi}e odr`ano su|enje zbog nasilja motivisanog homofobijom. Aktivista za prava homoseksualaca Dejan Nebrigi}
podneo je tu`bu protiv Vlastimira Lazarova zbog nasilni~kog pona{anja motivisanog homofobijom i nano{enja telesnih povreda’’ (Beta,
11 septembar). Nebrigi}a je 29. decembra ubio Milan Lazarov, sin
Vlastimira Lazarova protiv koga je Nebrigi} podneo tu`bu protiv
nasilni~kog pona{anja. (Blic, 5. januar 2000).
2.2. Pravo na `ivot
2.2.1. Pravo na `ivot u oru`anim sukobima. ---- Oru`ani sukob
na Kosovu izme|u srpskih snaga i ,,OVK’’, vojna intervencija NATO
protiv SRJ i masovna prisilna proterivanja Albanaca doveli su do toga
da je pravo na `ivot tokom 1999. godine bilo izuzetno ugro`eno,
posebno na teritoriji Kosova. Izve{taj OEBS nabraja nekoliko oblika
ugro`avanja prava na `ivot u ovoj pokrajini. Period od po~etka godine
do povla~enja misije OEBS karakteri{u pojedina~na i nedovoljno razja{njena ubistva i Albanaca i Srba, kao i ozbiljne sumnje da je bilo
smrtnih slu~ajeva Albanaca u vreme dok su se nalazili u policijskom
pritvoru. U istom periodu, 15. januara, odigrao se i slu~aj masovnog
ubistva 45 Albanaca u selu Ra~ak (vidi III.2.2). Posle 20. marta pravo
192
Ljudska prava u primeni
na `ivot postaje jo{ mnogo ugro`enije, tako da se, pored individualnih
ubistava civila, sve ~e{}e de{avaju samovoljna i preka pogubljenja kao
deo celovite strategije proterivanja Albanaca s Kosova.
Prema izve{tajima me|unarodnih nevladinih organizacija za za{titu ljudskih prava, izuzetno te{ke i masovne povrede prava na `ivot
zapo~ele su po{to je pokrenuta intervencija NATO. Ve} iste no}i, u
ranim ~asovima 25. marta, policija je u Pri{tini upala u ku}u Bajrama
Keljmendija (Bajram Kelmendi), istaknutog albanskog advokata i branioca ljudskih prava i odvela njega i njegova dva sina, Ku{trima
(Kushtrim) (16) i Kastriota (Kastriot) (30). Njihova tela prona|ena su
na benzinskoj pumpi izme|u Pri{tine i Kosova Polja (25. mart, AI; 26.
mart AI; 26. mart HRW). Ubrzo posle po~etka NATO intervencije
do{lo je i do masakra u Beloj Crkvi, gde je ubijeno preko 60 mu{karaca albanske nacionalnosti (16. april, HRW). Najmanje 40 Albanaca
ubijeno je 26. marta u masakru kod Velike Kru{e, na putu Pe}-Prizren.
Prema izve{tajima nevladinih organizacija, tom prilikom su srpske
snage odvajale mu{karce iz izbegli~kog konvoja i ubijale ih na licu
mesta (2. april, HRW; 16. april, HRW).
Masakri su se dogodili i u Pustom Selu, oblast Drenice, i u Meji,
u blizini \akovice. Samovoljno i preko pogubljenje me{tana Pustog
Sela, kada je ubijeno bar 106 ljudi, predstavlja obrazac sli~nih masovnih negiranja prava na `ivot kakvih je bilo {irom Kosova u periodu od
marta do juna. U jutro 31. marta brojne oru`ane snage su napale Pusto
selo. Me{tani su pobegli u obli`nje polje, ali su se istog dana posle
podne predali. Napada~i su odvojili odrasle mu{karce od `ena i dece,
pretra`ili `ene i uzeli novac i nakit, posle ~ega su one proterane iz sela.
Potom su pripadnici srpskih snaga uzeli od mu{karaca novac i dokumenta, a zatim izdvojili najpre grupu od sedam-osam mla|ih mu{karaca, koje su ispitivali i tukli, a posle ih postrojili i u njih pucali iz
automatskih pu{aka. Posle toga izdvojili su jo{ nekoliko grupa od
25--30 ljudi, odveli ih na ivicu jarka i ubili (2. jul, HRW).
U selima oko Izbice (oblast Drenice), prema navodima svedoka,
prona|eno je 150--200 tela. Iako je me|u njima bilo pripadnika
,,OVK’’ koji su poginuli u borbi, postoje jake indicije da su ostali
193
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
ubijeni usled nediskriminatornog napada, ili da su samovoljno pogubljeni (30. april, AI; 26. maj, AI; 19. maj, HRW). Ta~an broj ubijenih
u masakru u Meji se ne zna, izgleda da je ubijeno bar 100 ljudi. Svi
ubijeni su mu{karci od 16 do 60 godina, koji su izdvojeni iz konvoja
albanskih izbeglica i pogubljeni (18. jun, HRW). Prema svedocima, u
\akovici je vi|en veliki broj le{eva na ulicama grada, a skoro sve
porodice su do`ivele bar jedno pogubljenje u svom domu. Izme|u 1.
i 4. aprila ubijeno je bar 47 ljudi, ali se strahuje da je broj ubijenih
ve}i (3. april, HRW).
Jo{ uvek nije mogu}e utvrditi ukupan broj ubijenih Albanaca.
Procene idu do 10.000. ,,Tokom sukoba na Kosovu ubijeno je najmanje 9.500 lica, dok se 4.109 smatra nestalim. Strahuje se da brojka
poginulih nije kona~na i da bi se mogla popeti na 13.000’’, ka`e se u
Izve{taju Kosovskog odbora za ljudska prava od 2. novembra. Odbor
tvrdi i da je posle ulaska stranih trupa na Kosovo otkriveno 430
masovnih grobnica. Me|unarodni sud za ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji, u svom prvom zvani~nom izve{taju o istragama na Kosovu, koji
je posle nekoliko meseci istra`ivanja na terenu podnet 10. novembra,
ka`e da su istra`itelji dobili izve{taje o 11.334 ubijenih Albanaca. Do
sada su, me|utim, istra`itelji otkrili 2.108 le{eva u 195 pregledanih,
od 529 prijavljenih masovnih grobnica. Glavni tu`ilac Tribunala Karla
del Ponte (Carla del Ponte) tvrdi da je po procenama zapadnih obave{tajnih slu`bi i svedo~enjima o~evidaca u 195 ispitanih grobnica
pokopano 4.256 le{eva, ali da to, za sada, nije potvr|eno.
Jugoslovenske vlasti odbijaju optu`be da je bilo masovnih ubistava civila od strane snaga bezbednosti. Ipak, po pisanju {tampe,
srpski sudovi su pokrenuli vi{e procesa protiv policajaca i vojnika zbog
zlo~ina po~injenih na Kosovu. ,,Ivan Nikoli} (27), nezaposleni bravar
iz Prokuplja, optu`en je za ubistvo dvojice Albanaca 24. maja. Toga
dana Nikoli} je, kako stoji u navodima optu`nice, kao vojnik s umi{ljajem li{io `ivota Flaznimija (Vllaznim) i Bahrija Eminija u reonu sela
Penduh na putu Podujevo-Pri{tina.’’ Nikoli}, koji se nalazio u vojnoj
koloni, poku{ao je uz primenu sile da legitimi{e dvojicu Albanaca koji
su se po nare|enju sklonila s puta, a kada su poku{ali da pobegnu ubio
ih je iz automatske pu{ke. (Blic, 20. jul, str. 6)
194
Ljudska prava u primeni
,,Okru`no javno tu`ila{tvo je optu`ilo aktivnog policajca Bobana Petkovi}a (32) iz Velike Ho~e za ubistvo trojice Albanaca ---Ismailja Durgutija (Ismajl Dërguti), Sezaira (Xhezair) i [efkije (Shefki)
Muftarija (Miftari) iz Orahovca ---- kao i rezervnog policajca \or|a
Simi}a (21) iz Orahovca za pomaganje u tom zlo~inu’’ (Beta, 15.
novembar). ,,Ova ubistva su se desila 9. maja u vreme oru`anih
dejstava separatisti~ke ,,OVK’’ u blizini Orahovca, kod mesta Rija.
Petkovi} je od Simi}a zatra`io slu`beni pi{tolj marke TT iz kojeg je
ispalio jedan metak u glavu Ismailja Durgutija koga su pre toga
pripadnici Vojske Jugoslavije oborili na zemlju i tukli nogama. Na
povratku u Orahovac Petkovi} je na vratima ku}e, u ulici Cara Du{ana
113, video [efkiju i Sezaira Muftarija, pomislio je, kako je rekao, da
su teroristi i ubio ih iz automatske pu{ke, ka`e se u optu`nici. Zamenik
okru`nog javnog tu`ioca utvrdio je da su oba pripadnika policije mogli
da vide da je re~ o civilima a ne o teroristima, te da je ubijeni Durguti
star ~ovek’’ (Beta, 25. novembar).
U saop{tenjima izdatim tokom intervencije NATO me|unarodne organizacije povremeno su izra`avale zabrinutost da se NATO ne
pridr`ava odgovaraju}ih odredaba humanitarnog prava i da ne vodi
dovoljno ra~una o civilnim `rtvama. U saop{tenju od 23. aprila Amnesty International osu|uje bombardovanje zgrade RTS u Beogradu, u
kom je poginulo 16 civila, a Human Rights Watch je izdao saop{tenje
povodom gre{ke NATO kad je bomba pala u stambeni deo Aleksinca
i usmrtila pet civila. U saop{tenju Amnesty International od 18. maja
isti~e se da je prilikom bombardovanja Kori{e poginulo najmanje 79
civila. Mada su predstavnici NATO izjavili da je ga|an legitimni vojni
cilj, broj civila koji su ovom prilikom izgubili `ivot izaziva ozbiljne
sumnje da zna~aj cilja nije bio srazmeran riziku koji je bombardovanjem stvoren za civile. U istom saop{tenju navode se jo{ neki primeri
u kojima je usled bombardovanja do{lo do civilnih `rtava (18. maj,
AI). Osu|ena je i upotreba kasetnih bombi prilikom bombardovanja
(11. maj, HRW).
Specijalni izvestilac Dinstbir u svom izve{taju pominje slede}e
situacije kada je do{lo do civilnih `rtava usled vazdu{nih udara NATO
195
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
---- 55 ubijenih u putni~kom vozu koji se kretao prugom u Grdeli~koj
klisuri 12. aprila, 60 ubijenih kada je pogo|en autobus koji je prelazio
most pored Lu`ana 1. maja, 20 ubijenih u autobusu pogo|enom na
putu Pe} ---- Ro`aje 3. maja i dve pogo|ene kolone albanskih izbeglica
kada je u Kori{i stradalo 87, a na putu \akovica-Prizren 75 lica.
Dinstbir tako|e skre}e pa`nju da je jedan od rezultata bombardovanja
bilo i to {to su veliki delovi zemlje ostajali bez struje i vode. Oko
ukupnog broja `rtava koje su stradale od intervencije NATO jo{ uvek
ima dosta nedoumica. Redovni godi{nji izve{taj organizacije Human
Rights Watch upore|uje podatke koje daju ameri~ko ministarstvo odbrane i vlada SRJ i zaklju~uju da prvi potcenjuju broj `rtava, dok ga
drugi precenjuju. HRW iznosi pretpostavku da je kona~an broj `rtava
bombardovanja oko 700.
Posle povla~enja srpskih snaga s Kosova sve su ~e{}a postala
ubistva srpskih civila koji su ostali na Kosovu. U saop{tenju od 3.
avgusta 1999. Human Rights Watch ukazuje da su od sredine juna
ubijene desetine Srba, i navodi kao primer ubistvo Marice Stamenkovi} i Pante Filipovi}a iz Prizrena, koji su odlu~ili da ostanu u svojim
ku}ama, iako su nedelju dana pre ubistva imali prete}u posetu od
strane pripadnika ,,OVK’’ (25. jun, HRW; 3. avgust, HRW). Najmasovnije ubistvo Srba desilo se 23. jula u selu Gracko, kada je ubijeno
14 me{tana (26. jul, AI, 3. avgust, HRW). Prema statistici KFOR koju
citira Jir`i Dinstbir u svom izve{taju (A/54/396, S/1999/1000, para.
113) izme|u 15. juna i 14. avgusta na Kosovu je ubijeno 280 lica, {to
zna~i 30--40 ljudi nedeljno. Dinstbir navodi nekoliko kategorija lica
srpske nacionalnosti za koje smatra da su postali posebna meta ovih
napada ---- univerzitetski profesori, medicinsko osoblje, lica koja su
zamenila Albance otpu{tene s posla 1991/92. godine, doskora{nji srpski politi~ari ni`eg ranga ili privrednici.
Me|u masovnim grobnicama koje su prona|ene na Kosovu bar
jedna je do sada identifikovana kao srpska. U pitanju je grobnica u
selu Ugljare kod Gnjilana, u kojoj je po podacima KFOR na|eno 11
tela uz jo{ ~etiri tela nedaleko od grobnice. ,,Ekshumacijom le{eva 27.
jula utvr|eno je da su svi ubijeni Srbi. Predstavnici KFOR jo{ odbijaju
196
Ljudska prava u primeni
da priznaju da su `rtve Srbi, prikrivaju}i nalaze eksperata OEBS da
me|u ubijenima nema obrezanih lica, saop{tio je Crkveni narodni
sabor Gnjilana’’ (Blic, 29. avgust, str. 4).
Ve} je bilo govora o te{ko}ama da se utvrdi ko su po~inioci
ovih i sli~nih te{kih kr{enja ljudskih prava kosovskih Srba. Pominju se
pripadnici ,,OVK’’, naoru`ani albanski civili ili kriminalni elementi
koji su do{li iz Albanije. Za period pre povla~enja srpskih snaga s
Kosova postoje zvani~ni podaci MUP Republike Srbije, prema kojima
su ,,u prvoj polovini 1999. teroristi ubili 189 gra|ana, 153 policajca i
ranili 735 osoba’’ (Blic, 31. jul, str. 9). U periodu posle ulaska snaga
KFOR na Kosovo uo~ena je i jedna specifi~na matrica zlostavljanja i
ubistava prema kojoj su po~inioci albanski tinejd`eri, a `rtve stariji
Srbi i Srpkinje koji `ive sami u gradovima Kosova.
2.2.2. Ubistva s politi~kom pozadinom. ---- Poznati beogradski
novinar, urednik i vlasnik dnevnika Dnevni telegraf i nedeljnika Evropljanin, Slavko ]uruvija, ubijen je ispred ulaza u zgradu u kojoj
stanuje 11. aprila u samom centru Beograda. Prema re~ima o~evidaca,
na koje se poziva list Politika, na njega su pucala dvojica napada~a,
obu~ena u crno i s crnim kapama s prorezima za o~i. (Danas, 13. april,
str. 8). Srpska policija do kraja godine nije saop{tila ni jednu novu
~injenicu o ovom ubistvu. Pored toga, tokom 1999. godine bilo je jo{
situacija u kojima su stradala ili bila u `ivotnoj opasnosti pojedina lica
iz javnog i politi~kog `ivota zemlje. Zbog toga {to do sada nisu
objavljeni nikakvi rezultati zvani~ne istrage, a po{to je re~ o slu~ajevima s o~iglednom politi~kom pozadinom, u javnosti je po~ela da se
javlja sumnja da se ovde radi o ,,politi~kim ubistvima’’ ili poku{ajima
da se ona izvr{e.
Ubistvu Slavka ]uruvije prethodio je komentar provladinog
dnevnika Politika ekspres koji je pro~itan i na udarnom Dnevniku
RTS, u kome se ]uruvija progla{ava za izdajnika koji podr`ava bombardovanje Srbije. U javnosti je kru`ilo mnogo spekulacija o motivima
ovog ubistva. Kako nikakvi rezultati istrage nisu objavljeni, sna`no se
nametao utisak da se osnovni razlog nalazi u ]uruvijinoj novinarskoj
i uredni~koj delatnosti, njegovim javnim nastupima i u otvorenom
197
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
sukobu s vlastima zbog drasti~nog ograni~avanja slobode {tampe do
kojeg dolazi posle dono{enja Uredbe o posebnim merama u uslovima
pretnji oru`anim napadima NATO pakta krajem 1998. godine.
Sli~nu pa`nju javnosti privukla je saobra}ajna nesre}a u kojoj
su 3. oktobra oko podne u blizini Lazarevca poginula ~etiri istaknuta
~lana Srpskog pokreta obnove. Jedan od njih je bio Veselin Bo{kovi},
generalni direktor Direkcije za gradsko gra|evinsko zemlji{te u Beogradu i brat Danice Dra{kovi}, uticajne supruge predsednika stranke.
Sam predsednik SPO Vuk Dra{kovi} pro{ao je samo s lak{im povredama. U dva od tri automobila u kojima su se nalazili funkcioneri SPO
udario je kamion pun peska koji je naglo i bez vidljivog razloga
skrenuo na njihovu traku u punoj brzini. Iako se policija dosta brzo
na{la na licu mesta, voza~ kamiona je uspeo da pobegne. On ni do
kraja godine nije prona|en. U procesu koji je pokrenut ovim povodom
nije se odmaklo od po~etka. Vuk Dra{kovi} je izjavio da je u pitanju
atentat na njega s namerom da se ukloni iz politi~kog `ivota Srbije
(izjava televiziji Studio B, 3. oktobra).
Dve nedelje posle ove nesre}e jednom crnogorskom dnevniku
uputila je saop{tenje do tada nepoznata ,,Oslobodila~ka srpska armija’’
(OSA) koja tvrdi da je ,,3. oktobra poku{ala da izvr{i atentat na lidera
Srpskog pokreta obnove Vuka Dra{kovi}a’’ (Glas javnosti, 19. oktobar,
str. 20).
Nekoliko nedelja posle nesre}e SPO je saop{tio da je ,,kamion,
koji je izazvao udes 3. oktobra blizu Lazarevca, vlasni{tvo Slu`be
dr`avne bezbednosti i optu`io tu slu`bu da prikriva podatke o kamionu. Kamion kojim je izvr{en atentat registrovan je u specijalnoj evidenciji vozila koja se nalazi u policiji. Sutradan posle udesa slu`benici
dr`avne bezbednosti su upali u taj arhiv, oduzeli klju~eve i odneli
celokupnu dokumentaciju o evidenciji tih vozila kako bi iz nje izbrisali
tragove o kamionu koji je tu vo|en pod registarskim brojem 994--704,
ka`e se u saop{tenju SPO’’ (Glas javnosti, 21. novembar, str. 7). Ne
ulaze}i u verodostojnost rezultata istrage SPO, javljaju se brojne nedoumice zbog neefikasnosti zvani~ne istrage povodom ovog slu~aja.
Izgleda ~udno to {to i pored broja {asije i broja motora do sada nije
198
Ljudska prava u primeni
utvr|en vlasnik kamiona, iako o tome moraju postojati podaci u MUP.
Tehni~kim pregledom vozila utvr|eno je da je kamion bio ispravan za
vo`nju, pa tako otpada mogu}nost da je do nesre}e do{lo usled otkazivanja upravlja~kog mehanizma.
SPO je, tako|e, ,,optu`io teroriste iz SDB za ubistvo na~elnika
odeljenja savezne uprave carina Petra Raji}a koji je stradao 21. novembra u nesre}i na Ibarskoj magistrali. Prema navodima SPO, Raji}
je klju~ni svedok saobra}ajne nesre}e kod Lazarevca jer je vodio
carinski postupak oduzimanja kamiona, koji je izazvao udes, prilikom
njegovog uvoza iz Nema~ke 1996. godine. On je re{enjem koje je
potpisao dodelio taj kamion SDB za specijalnu evidenciju vozila’’
(Beta, 25. novembar). Istra`ni sudija op{tinskog suda u Lazarevcu je
na ove tvrdnje reagovala zvani~nim saop{tenjem u kome isti~e da je
Raji}eva smrt ,,jedna od brojnih i tipi~nih saobra}ajnih nesre}a koje
se ~esto doga|aju na podru~ju op{tine Lazarevac, kroz koju Ibarska
magistrala prolazi du`inom od preko 30 kilometara’’ (Tanjug, 28.
novembar).
Posle nesre}e kod Lazarevca SPO intenzivnije u strana~kim
saop{tenjima po~inje da govori o ,,rastu}em dr`avnom terorizmu’’ a
Prvo op{tinsko javno tu`ila{tvo iz Beograda je zatra`ilo od policije da
privrede na informativni razgovor tri funkcionera stranke. (Glas javnosti, 10. decembar, str. 7).
Ugro`avanje prava na `ivot jo{ jednog opozicionog politi~ara
tako|e je privuklo pa`nju. Pred vratima ku}e Neboj{e Andri}a, predsednika Op{tinskog odbora Demokratske stranke, dopisnika dnevnika
Danas i Radija Slobodna Evropa i jednog od vo|a protesta u Valjevu,
u nedelju, 17. oktobra, u Valjevu, podmetnuta je eksplozivna naprava.
Nije bilo `rtava (Izve{taj o poja~anoj represiji u Srbiji, Helsin{ki odbor
za ljudska prava u Srbiji).
Branislav Vasiljevi}, ~lan Demokratske stranke, pripadnik obezbe|enja Zorana \in|i}a i nekada{nji zamenik sekretara Skup{tine
grada Beograda, prona|en je 4. novembra mrtav u svom stanu s
pi{toljem u ruci i prostrelnom ranom na glavi. U beogradskim politi~kim krugovima kru`e pri~e da je Vasiljevi} bio uzoran sportista koji
199
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
je iza sebe ostavio bebu i tek zapo~eti brak i da je te{ko verovati da
je bio sklon samoubistvu.
Pripadnika obezbe|enja lidera DHSS Vladana Bati}a, Bogdana
Bojata nepoznati napada~ ranio je 24. decembra sa 7 metaka a beogradska policija do kraja decembra nije o tom incidentu iznela nikakve
podatke (Glas javnosti, 24. decembar, str. 7).
2.3. Zabrana mu~enja
2.3.1. Sukob na Kosovu. ---- Zabrana mu~enja kao i poni`avaju}eg i ne~ove~nog postupanja grubo je kr{ena u kontekstu sukoba na
Kosovu, kako pre, tako i posle vojne intervencije NATO. Izve{taj
OEBS detaljno opisuje i razvrstava osnovne oblike ove prakse. Najve}i
broj slu~ajeva mu~enja pre povla~enja KVM registrovan je u policijskim stanicama i u ostalim mestima gde su dr`ana pritvorena lica.
Posle po~etka intervencije NATO ova lista razli~itih oblika mu~enja znatno je pro{irena. Pored policijskih stanica i privatne ku}e
Albanaca postaju mesta u kojima ~esto dolazi do torture u vreme
policijskog pretresa. Gotovo svi slu~ajevi prisilnog iseljenja, koji sami
po sebi predstavljaju oblik ne~ove~nog i poni`avaju}eg postupanja, bili
su propra}eni mu~enjem i zlostavljanjem. Postoje svedo~enja da je do
mu~enja dolazilo i u medicinskim ustanovama kako bi se od povre|enih lica za koja se sumnjalo da imaju veze s ,,OVK’’ iznudila
priznanja. Odbijanje da se pru`i medicinska pomo} tako|e je, prema
izve{taju OEBS, bio jedan od oblika ne~ove~nog pona{anja.
U zatvorima Smrekovnica, Pri{tina i Lipljan pritvorenici su
dr`ani u prenatrpanim hladnim }elijama bez }ebadi i kreveta, a za
hranu im je davan samo hleb i malo vode (7. jul, UNHCHR). U
saop{tenju Human Rights Watch od 26. maja prenosi se svedo~enje
Albanaca koji su dr`ani u zatvoru u Smrekovnici. Navodno je u
Smrekovnici bilo oko 3000 zatvorenika do 22. maja, kada je prva
grupa pu{tena. Zatvorske }elije u Smrekovnici bile su prenatrpane,
zatvorenici nisu dobijali dovoljno hrane ni vode, a mu{karci za koje
se sumnjalo da su ~lanovi ili pristalice ,,OVK’’, skoro bez izuzetka su
200
Ljudska prava u primeni
vo|eni na razgovore o njihovoj povezanosti s ,,OVK’’ i bili `rtve
mu~enja.
Prema navodima ureda Visokog komesara za ljudska prava
Ujedinjenih nacija, 250 stanovnika Vu~itrna postrojeno je na jednom
trgu, a zatim odvedeno u sportsku halu, gde su dr`ani tri dana, bez
hrane i vode, a davana im je voda pome{ana s dizel-gorivom. U istom
saop{tenju navodi se da je nekoliko izbeglica svedo~ilo o tome da su
dr`ani u Pri{tini, u objektu koji je poznat pod nazivom ,,Zgrada 92’’,
gde su fizi~ki zlostavljani, a neki su, navodno, dr`ani u sobi koja je
bila ispunjena hladnom vodom do visine kolena. Odatle su pritvoreni
vo|eni na razli~ita mesta radi ispitivanja, tokom kojih su podvrgavani
mu~enju (7. septembar, UNHCHR). Neki od najte`ih slu~ajeva
mu~enja, prema UNHCHR, dogodili su se u privatnoj ku}i u Uro{evcu,
koja je ranije kori{}ena kao kafi}, gde su mla|i Albanci dr`ani u
podrumu i povremeno dovo|eni na gornji sprat zbog ispitivanja o
aktivnostima ,,OVK’’. Tokom ispitivanja tu~eni su drvenim palicama
a neki su, navodno, podvrgavani elektro-{okovima. Pored fizi~kog
mu~enja pritvoreni su bili i pod psihi~kom torturom ---- navode se,
izme|u ostalog, slu~ajevi odvo|enja na la`no pogubljenje.
^esti slu~ajevi silovanja i ostalog seksualnog zlostavljanja tako|e su specifi~an oblik mu~enja. Amnesty International bele`i slu~aj
vi{estrukog silovanja do koga je do{lo u selu Draga~in, u op{tini Suva
Reka. @ene koje su bile `rtve silovanja bile su taoci srpskih snaga tri
dana od 21. aprila 1999. Oko 300 `ena i dece dr`ano je u tri ku}e u
selu, odakle je nekoliko mla|ih `ena povremeno odvo|eno. Pet `ena
dalo je detaljno svedo~enje o tome kako su silovane (27. maj, AI; 28.
april, HRW).
Izve{taj OEBS iznosi svoj nalaz da je sistematsko silovanje
Albanki od strane pripadnika srpskih snaga bezbednosti i paravojnih
formacija kori{}eno kao sredstvo rata kako bi se povredila i ponizila
~itava nacionalna zajednica kojoj one pripadaju. Ovaj izve{taj nabraja
pojedina~ne slu~ajeve otimanja `ena s javnih mesta radi silovanja, kao
i silovanja `ena u njihovim ku}ama pre po~etka vojne intervencije
NATO. Posle 20. marta, tvrdi se u ovom izve{taju, Albanke su bile
201
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
potencijalne `rtve silovanja gotovo u svakom trenutku i na svakom
mestu. Mla|e `ene su odvajane od ostalih me{tana napadnutih sela,
izdvajane iz izbegli~kih konvoja, a postoje i svedo~enja da su dr`ane
u pritvoru kako bi tokom dana radile za vojsku i policiju, a tokom no}i
bile silovane. Uo~eni su slu~ajevi silovanja pred o~ima drugih, kao i
silovanja pre ubistava. Izgleda da je silovanje ~esto primenjivano kao
pretnja ako potencijalne `rtve ili ~lanovi njihovih porodica nisu imali
novac koji bi im tra`ili pripadnici srpskih snaga bezbednosti ili paravojnih formacija.
Prema izve{tajima mnogih me|unarodnih organizacija, i pripadnici ,,OVK’’ snose odgovornost za mu~enje lica koja su se nalazila u
pritvoru pod njihovom kontrolom. U saop{tenju od 25. juna Human
Rights Watch iznosi optu`be da su odre|eni ~lanovi ,,OVK’’ odgovorni
za otmice, nestanke i premla}ivanja srpskih civila, ali i albanskih koji
su optu`eni za saradnju sa Srbima. Human Rights Watch intervjuisao
je 14 otetih lica od kojih je ve}ina Srba. Njih dvanaest, uklju~uju}i
~etiri `ene, opisali su kako su tu~eni, dvoje su pokazali rane od uboda
na nogama. Prema navodima Fonda za humanitarno pravo nekoliko
Srba iz Orahovca i okoline sredinom juna se nalazilo u pritvorima
,,OVK’’, gde su mu~eni.
Predstavnici me|unarodnih humanitarnih organizacija koji su
`rtvama ukazivali medicinsku pomo} u Prizrenu rekli su da su le~ili
oko 25 ljudi od sli~nih povreda, za koje su `rtve tvrdile da su im ih
naneli ljudi u uniformama ,,OVK’’. Nema~ki vojnici pripadnici KFOR
oslobodili su petnaestak ljudi iz policijske stanice u Prizrenu 18. juna,
me|u kojima i nekoliko Albanaca. Neki od njih su opisali kako su
zlostavljani od strane ,,OVK’’. Jedan te{ko pretu~en ~ovek na|en je
mrtav u zgradi. U saop{tenju od 18. juna Human Rights Watch prenosi
svedo~enje jednog sedamdesetjednogodi{njeg Srbina o tome kako su
ga pripadnici ,,OVK’’ vezali, dr`ali kao taoca 6 sati i svirepo tukli.
HRW navodi slu~aj silovanja jedne mlade Albanke od strane pet
maskiranih pripadnika ,,OVK’’. I `rtva i njena ro|aka koja je prisustvovala incidentu veruju da je silovanje trebalo da predstavlja odmazdu zato {to je jedan ro|ak `rtve radio kao policajac za srpske vlasti
(25. jun, HRW).
202
Ljudska prava u primeni
2.3.2. Ostali slu~ajevi mu~enja. ---- Praksa policijskih organa u
Srbiji da putem mu~enja iznu|uju priznanja pritvorenih lica da su,
navodno, po~inili dela koja im se stavljaju na teret nastavljena je i ove
godine. Ona je posebno rasprostranjena u sudskim postupcima protiv
kosovskih Albanaca. Izve{taj OEBS govori o tome da su uhap{eni
Albanci veoma ~esto mu~enjima primoravani da potpi{u iskaze o tome
da pripadaju teroristi~koj organizaciji. Iznu|ivanje priznanja de{ava se
i u drugim situacijama. Takve tvrdnje je izneo i Australijanac Stiv Prat
(Steve Pratt), slu`benik australijske humanitarne organizacije Care,
koji je u aprilu osu|en na vi{egodi{nju zatvorsku kaznu zbog {pijuna`e
(Glas javnosti, 14. septembar, str. 6). ,,Dragomir Puzavac (20) iz
Ljubljane, Branko Prorokovi} (42) iz Cetinja i Du{ko Ostoji} (22) iz
Beograda, koji su optu`eni za ubistvo i plja~ku, na su|enju su poricali
svaku vezu s ovim krivi~nim delom tvrde}i da ih je policija posle
hap{enja tukla da bi dobila priznanje’’ (Glas javnosti, 15. septembar,
str. 13).
Slu~aj policijske torture i o~iglednog zlostavljanja lica li{enog
slobode koji je privukao najve}u pa`nju javnosti jeste prebijanje slikara
Bogoljuba Arsenijevi}a Makija, organizatora vi{enedeljnih antivladinih protesta u Valjevu. Arsenijevi} je uhap{en 17. avgusta u Beogradu,
ispred sedi{ta Pokreta za demokratsku Srbiju. Op{tinsko javno
tu`ila{tvo u Valjevu tereti ga da je 12. jula, na Mitingu protiv vlasti,
po~inio slede}a krivi~na dela: u~estvovanje u skupini koja spre~ava
slu`beno lice u vr{enju slu`bene radnje, pozivanje na otpor i spre~avanje slu`benog lica u vr{enju slu`bene radnje, {to se svrstava u krivi~na
dela protiv javnog reda i mira. Za te je prestupe predvi|ena kazna od
jedne do deset godina zatvora. Istra`ni sudija je odredio Arsenijevi}u
jednomese~ni pritvor, a 15. novembra doneta je prvostepena presuda
od tri godine zatvora, {to je maksimalna kazna za delo koje mu se
stavlja na teret (Izve{taj o poja~anoj represiji u Srbiji, Helsin{ki odbor
za ljudska prava u Srbiji).
Arsenijevi} ovako opisuje svoje li{avanje slobode: ,,Na izlazu
iz zgrade uo~io sam nekoliko specifi~no obu~enih civila, svi su bili
obu~eni u crno, s leve dvojica, s desne dvojica i ispred mene dvojica,
203
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
na par metara od mene. Kako sam zagazio sa zadnjeg stepenika na
hodnik, svi su se munjevitom brzinom, bez ikakvog upozorenja, pitanja, tra`enja, s isukanim pi{toljima na{li na meni, udaraju}i me sa svih
strana nogama, pesnicama, kundacima pi{tolja. Jedan od njih je dok
su me dr`ali i le`ali na meni uhvatio za kosu da bi mi podigao glavu,
dok me je drugi udario u lice i tim udarcem mi slomio vilicu. ^uo sam
njihovu galamu da niko ne prilazi od civila, jer je to policija’’ (Vreme,
11. septembar).
Arsenijevi} se `alio i na uslove pritvora u zgradi gradske policije u Beogradu. On je zatim preba~en u Valjevo. Mada je ustanovljen
prelom vilice, odgovaraju}i medicinski tretman je dobio tek posle
nekoliko dana, na maksiofacijalnoj klinici u Beogradu.
2.4. Pravo na slobodu i bezbednost li~nosti
i postupanje s licima li{enim slobode
2.4.1. Policijske i sudske zloupotrebe pritvora. ---- Pravo na
slobodu i bezbednost li~nosti tokom 1999. godine ograni~eno je zakonskim putem dono{enjem posebnih uredaba koje su bile na snazi u
vreme ratnog stanja na osnovu kojih je, izme|u ostalog, produ`eno
trajanje policijskog pritvora (Vidi III.1.2).
Do proizvoljnog i nezakonitog hap{enja, me|utim, dolazilo je
tokom ~itave godine, posebno na Kosovu. Izve{taj OEBS navodi da je
jo{ u periodu od januara do marta nekoliko stotina lica li{eno slobode
bez odgovaraju}ih zakonskih preduslova. Vrlo ~esto nisu obave{tavani
o razlozima hap{enja. Kao povod za li{avanje slobode obi~no je bilo
dovoljno to {to uhap{eni nema li~nu kartu, {to je, navodno, simpatizer
,,OVK’’, ili je vojno sposobno. Srpska policija se, prema Izve{taju
OEBS, veoma ~esto slu`ila ustanovom tzv. informativnih razgovora,
koja joj je omogu}avala privo|enje u policijsku stanicu bez formalne
odluke o pritvoru. Ovakvi razgovori bi se veoma ~esto pretvarali u
ispitivanje kombinovano s pretnjama i zlostavljanjem.
204
Ljudska prava u primeni
Po~etkom godine je, prema izjavi republi~kog dr`avnog tu`ioca
Dragi{e Krsmanovi}a, za krivi~na dela terorizma, ugro`avanje teritorijalne celovitosti zemlje i udru`ivanje radi neprijateljske delatnosti bilo
osumnji~eno 2.007 osoba, u pritvoru se nalazilo 1.060 lica, a optu`nica
je podignuta protiv 824 osobe (Politika, 11. februar, str. 15).
Prema izve{taju OEBS, u periodu delovanja KVM, do 20. marta
nisu registrovani slu~ajevi masovnih hap{enja. Pored toga, KVM je,
prema istom izvoru, uspela da u vreme svog boravka na Kosovu
otkloni jedan vid protivpravnog li{avanja slobode koji je bio dosta ~est
tokom 1998. godine. To su bila hap{enja Albanaca na kontrolnim
punktovima koje je srpska policija raspore|ivala du` kosovskih puteva.
Stanje prava na slobodu i bezbednost li~nosti dramati~no se
pogor{alo posle odlaska KVM, kada su masovna, samovoljna i nezakonita hap{enja postala redovna praksa. Albanski intelektualci, politi~ari i advokati koji se bave ljudskim pravima, kao i aktivisti koji se
bore za ljudska prava bili su samovoljno hap{eni i pritvarani. Dolazilo
je i do masovnih hap{enja civila iz izbegli~kih konvoja.
Prilikom operacija ~i{}enja koje su pratile ofanzivu vlasti, ~esto
su odrasli mu{karci najpre odvajani od svojih porodica, a potom sme{tani u pritvor. Tako su pripadnici paravojnih snaga i specijalne policije li{ili slobode veliki broj mu{karaca tokom operacija u selima
Vrbovac, Baks, Gladno Selo, Donje i Gornje Prekaze u op{tinama
Glogovac i Srbica. Zarobljeni iz tih sela su okupljeni u lokalnoj
d`amiji odakle su, krajem aprila, preba~eni u Glogovac, zatim u pri{tinsku policijsku stanicu, a onda na lokaciju u Pri{tini poznatu pod
imenom ,,Zgrada 92’’. Na kraju su transportovani u zatvor u Lipljanu,
posle ~ega su neki oslobo|eni i deportovani u Makedoniju 30. maja
(7. septembar, UNHCHR).
Kada su se srpske snage povukle s Kosova u prvi plan je izbila
sudbina uhap{enih Albanaca koji su, u razli~itim fazama postupka,
preba~eni u zatvore u Srbiji. Potpuno ta~an broj ovih lica nije mogu}e
utvrditi. Dok su neki albanski izvori pominjali znatno ve}e cifre,
srpska vlada je, u julu, saop{tila listu od 2.071 imena kosovskih
Albanaca koji su se u tom ~asu nalazili u srpskim zatvorima. Na ovoj
205
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
listi nalazi se samo ime uhap{enog i mesto gde se nalazi, ali se ne
navodi po kom je osnovu uhap{en (7. juli, UNHCHR; 6. avgust, HRW;
6. avgust AI). Krajem jula delegacija Me|unarodnog komiteta Crvenog
krsta posetila je oko 2.000 pritvorenih lica s ovog spiska, ka`e se u
izve{taju Specijalnog izvestioca za ljudska prava na teritoriji SRJ.
Ministar pravde Republike Srbije Dragoljub Jankovi} u septembru je izjavio da se u zatvorima u Srbiji nalazi 2.050 zatvorenika i
pritvornih lica izme{tenih s Kosova iz bezbedonosnih razloga i dodao
da se me|u tim licima, pored Albanaca, nalazi i jedan broj Srba,
Crnogoraca i pripadnika drugih nacionalnosti s Kosova. ,,^este manipulacije o broju izme{tenih Albanaca, navodno ~ak i do 5.000 su
neta~ne, ka`e Jankovi}’’ (Blic, 7. septembar, str. 2). Polovinom novembra isti ministar je izjavio da je iz zatvora u Zaje~aru i Leskovcu
pu{teno ili }e biti pu{teno na slobodu 73 lica koja }e biti predata
KFOR. On je dodao da je za jedan broj osoba u toku postupka
utvr|eno da nema dokaza da su izvr{ili krivi~na dela i da su posle
ukidanja pritvora pu{tena na slobodu. U me|uvremenu je otpu{teno jo{
416 lica po raznim pravnim osnovama (Blic, 18. novembar, str. 9). Po
saop{tenju Informativnog centra kosovskih Albanaca, iz zatvora u
Srbiji pu{teno je 30. novembra jo{ 17 Albanaca na kojima su, prema
ovom izvoru, primetne posledice fizi~kih i psihi~kih zlostavljanja (izve{taj agencije Beta, 30. novembar).
Specifi~an vid kr{enja prava na bezbednost li~nosti tokom sukoba na Kosovu bilo je kori{}enje civilnog stanovni{tva kao {tita u
oru`anim sukobima. U izve{taju UNHCHR od 7. septembra navodi se
da su srpske snage koristile Albance kao ljudski {tit u op{tini Uro{evac, u selu Stutica u blizini Glogovca, a u nekim selima u op{tini
Vitina bilo je izve{taja da su ljudi dr`ani u ku}nom pritvoru kako bi
se za{titila vojna vozila.
2.4.2. Otmice. ---- Kosovski Srbi su tako|e bili `rtve izuzetno
grubih kr{enja prava na slobodu i bezbednost li~nosti. Gotovo tokom
~itavog trajanja oru`anog sukoba na Kosovu, a posebno po{to su srpske
snage napustile pokrajinu, oni su bili `rtve otmica za koje je naj~e{}e
bila odgovorna ,,OVK’’.
206
Ljudska prava u primeni
U saop{tenju objavljenom 12. januara Amnesty International,
izme|u ostalog, navodi da je vi{e od sto ljudi, uglavnom Srba i
Crnogoraca, nestalo iz oblasti pod kontrolom ,,OVK’’. Sama ,,OVK’’
je retko priznavala da dr`i zatvorenike. Po~etkom godine njeni pripadnici su priznali da dr`e osam jugoslovenskih vojnika uhva}enih u
blizini Starog Trga kao taoce i u zamenu za njih tra`ili su devet
pripadnika ,,OVK’’, uhva}enih u sukobu s jugoslovenskom vojskom
na albanskoj granici decembra 1998.
Prema izve{taju Fonda za humanitarno pravo ,,Nestali pripadnici nealbanskih etni~kih zajednica na Kosovu od 24. marta do 10.
avgusta’’, u ovom periodu na Kosovu je nestalo 318 nealbanaca, ~ija
je sudbina jo{ uvek nepoznata. Izuzimaju}i nekoliko slu~ajeva nestanka
do kraja maja, sve ostale otmice su se dogodile posle dolaska KFOR
na Kosovo. U julu i avgustu je pu{teno na slobodu desetoro Srba koje
su kidnapovali naoru`ani Albanci, dok je devetnaestoro kidnapovanih
Srba ubijeno. Njihova tela su na|ena. Me|u evidentiranim licima koje
je otela ,,OVK’’ postoji izvestan broj Muslimana, Albanaca i Roma.
Tu je i prili~an broj izbeglica iz Hrvatske koji su bili privremeno
naseljeni u Pri{tini i Orahovcu. Kona~no, pedeset rezervista iz Prokuplja, Prizrena i Pe}i i sedam pripadnika VJ tako|e se vode na spisku
nestalih lica.
U svom najnovijem izve{taju Specijalni izvestilac za ljudska
prava u SRJ Jir`i Dinstbir navodi da je u direktnom razgovoru komandant ,,OVK" demantovao postojanje centara za pritvor pod kontrolom
,,OVK’’. Istovremeno, me|utim, Dinstbir pominje da, prema podacima
KFOR, postoje makar jo{ dva takva centra u Prizrenu i Gnjilanu u
kojima je ~esta praksa mu~enja pritvorenih lica. Specijalni izvestilac
zamera KFOR na tome {to se nije dovoljno anga`ovao na re{enju ovog
problema.
2.5. Pravo na pravi~no su|enje
Slu~ajevi nepo{tovanja prava na pravi~no su|enje mogli bi se
podeliti na nekoliko karakteristi~nih grupa prema vrsti sudskih procesa
do kojih je naj~e{}e dolazilo. U prvoj grupi bi se na{li postupci protiv
207
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
kosovskih Albanaca koji su u pozadini oru`anog sukoba na Kosovu
naj~e{}e optu`ivani za terorizam ili za udru`ivanje radi neprijateljske
delatnosti. U drugoj grupi bi se mogli na}i postupci protiv Srba koji
su ostali na Kosovu posle povla~enja srpskih snaga s teritorije pokrajine. Gonjenje zbog izbegavanja vojne obaveze pred vojnim sudovima
u SRJ predstavljalo bi tre}u grupu. Mnogi procesi protiv lica koja su
uzela u~e{}e u antivladinim demonstracijama u drugoj polovini godine
bio bi ~etvrta grupa. Kona~no, za u`ivanje prava na pravi~no su|enje
od velikog zna~aja je i problem nezavisnosti i nepristrasnosti sudstva
(vidi II.2.10).
2.5.1. Su|enja kosovskim Albancima. ---- Na osnovu delovanja
KVM na terenu do 20. marta i izjava koje su davale izbeglice s
Kosova, Izve{taj OEBS je uo~io nekoliko vidova kr{enja prava na
pravi~no su|enje. Mu~enje radi iznu|ivanja iskaza koji se kasnije
koriste na glavnom pretresu bilo je veoma ~esta praksa. Sudije su olako
odbacivale predloge odbrane. Braniocima su se ote`avali komunikacija
s klijentom i prikupljanje dokaza. Pojedini delovi postupka nisu prevo|eni na albanski jezik. Analiziraju}i presude izve{taj OEBS je do{ao
do zaklju~ka da su srpske sudije na Kosovu pokazale izuzetno {iroko
shvatanje kriminalne radnje. Kao primer za ovu tvrdnju navode se
osu|uju}e presude zbog dopremanja }ebadi na ime humanitarne pomo}i ili zbog navodnog le~enja terorista.
Isti Izve{taj navodi da je prisustvo pripadnika KVM i njihovo
pra}enje sudskog postupka imalo pozitivnih efekata u nekoliko slu~ajeva i posebno izdvaja dobru saradnju KVM sa sudijama u Prizrenu.
Me|utim, tvrdi se dalje, ionako niski standardi pravi~nog postupka jo{
su ni`e pali posle 20. marta, kako zbog op{teg stanja, tako i zbog ratnih
uredaba koje su u me|uvremenu donete.
Krajem maja u Beogradu je uhap{ena grupa od pet Albanaca ---studenata beogradskog univerziteta, ~iji je zadatak navodno bio, prema
pisanju provladinog lista Politika, da ,,prikuplja materijalnu pomo},
nabavlja i transportuje lekove i oru`je za ,,OVK’’, kao i da prikuplja
podatke o kretanju jedinica vojske i policije. Ova grupa je, kako je u
istrazi utvr|eno, planirala diverzije na Trgu republike u vreme odr-
208
Ljudska prava u primeni
`avanja protestnih koncerata na kojima desetine hiljada Beogra|ana
svakodnevno na svojstveni na~in izra`avaju prkos agresiji NATO snaga’’ (Politika, 30. maj, str. 11). Su|enje pripadnicima ove grupe po~elo
je 23. novembra.
Prvooptu`eni Petrit Beri{a (Petrit Berisha), koji je naknadno
okrivljen i za ubistvo dva policajca tokom sukoba na Kosovu, izjavio
je da nije kriv ni po jednoj ta~ki optu`nice dodaju}i da su mu sva
priznanja iznu|ena u pretkrivi~nom postupku pod policijskom torturom. Povodom njegove izjave emitovane na RTS prema kojoj je
priznao dela koja su mu stavljena na teret, optu`eni Driton Beri{a
(Driton Berisha) je naveo da je ona neta~na i da su mu policajci
naredili {ta da pri~a (izve{taj agencije Beta, 25. novembar). Advokat
Petrita Beri{e Ivan Jankovi} rekao je novinarima ,,da je sudija postavljao optu`enom pojedina pitanja oslanjaju}i se na podatke iz pretkrivi~nog postupka, {to prema njegovim re~ima nije dozvoljeno, jer saznanja iz tog dela postupka moraju biti isklju~ena iz spisa’’ (Beta, 23.
novembar).
Od juna pa sve do kraja godine doma}a {tampa bele`i brojne
sudske presude protiv kosovskih Albanaca koji su, u vreme povla~enja
srpskih snaga s Kosova, preba~eni u zatvore u u`oj Srbiji. Njih su
sudovi u Prokuplju, Kraljevu, Ni{u ili Beogradu naj~e{}e osu|ivali za
krivi~na dela terorizma ili udru`ivanja radi neprijateljske delatnosti, a
izre~ene kazne se kre}u od 1,5 do 15 godina zatvora. Nata{a Kandi},
direktor Fonda za humanitarno pravo, tvrdi da ,,su u Srbiji u toku
procesi protiv nekoliko stotina Albanaca uhap{enih tokom bombardovanja NATO zbog krivi~nih dela protiv bezbednosti. U oktobru i
novembru oko 150 Albanaca osu|eno je na vi{egodi{nje kazne zatvora,
a 17. i 18. novembra u Leskovcu je saslu{ano 128 Albanaca iz \akovice koji su optu`eni za teroristi~ke akcije. Polaze}i od izjava o~evidaca i okrivljenih, Fond ukazuje da je re~ o civilima uhap{enim u maju
u njihovim ku}ama, na ulici ili izdvojenim iz kolona koje su proterivane u Albaniju. Kandi}eva je zatra`ila osloba|anje ovih civila’’ (Beta,
22 novembar). Zemljoradnik Hasan Ferati iz okoline Prizrena osu|en
je u okru`nom sudu u Prokuplju na 14 godina zatvora zbog pripadnosti
,,OVK’’. (Glas javnosti, 24. decembar, str. 7)
209
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Jugoslovenski komitet pravnika (JUKOM) ocenio je da ovaj
talas sudskih procesa protiv Albanaca u Srbiji predstavlja ,,politi~ku
manipulaciju pravosu|em, javno{}u i gra|anima Srbije.’’ JUKOM podse}a na su|enje u Prokuplju na kome je predsednik suda Branislav
\uki} izrekao pau{alne kazne zatvora od 14 godina u procesu u kome
nijedan navod optu`nice nije dokazan, niti su po{tovana prava odbrane,
uklju~uju}i i pravo optu`enih da se brane na svom jeziku JUKOM je
pozvao sve sudije da dignu svoj glas protiv zloupotrebe pravosu|a od
strane re`ima i medije da korektnim izve{tavanjem sa su|enja doprinesu razobli~avanju ovih procesa kojih }emo se svi jednoga dana
stideti’’ (Beta, 11. novembar). Ovim povodom je reagovala i Advokatska komora Srbije, koja je zatra`ila od vlasti evidenciju o licima koja
su iz zatvora na Kosovu preba~ena u zatvore u Srbiji. ,,Mnoga od njih
nemaju re{enja o pritvoru ili produ`avanju pritvora i nisu evidentirana
na propisan na~in, te advokati ne mogu da stupe u kontakt s njima’’
(Beta, 4. oktobar).
Od svih kosovskih Albanaca koji se nalaze u srpskim zatvorima
i protiv kojih se vodio ili se vodi sudski postupak, me|unarodnoj i
doma}oj javnosti najpoznatiji je slu~aj Fljore Brovine (Flora Brovina),
pedijatra, pesnikinje i osniva~a Lige albanskih `ena. Ona je uhap{ena
ispred svog stana u Pri{tini 20. aprila pod optu`bom da je Liga, koju
je ona osnovala, imala zadatak da organizuje neprijateljske demonstracije, prikuplja hranu i lekove za ,,OVK’’ i planira teroristi~ke akte.
Tereti se i da je bila ministar zdravlja u paralelnoj vladi kosovskih
Albanaca i da je odr`avala kontakte s vi{im komandnim strukturama
,,OVK’’. Prvi deo pritvora provela je u zatvoru u Lipljanu, odakle je
10. juna, u vreme povla~enja jugoslovenskih snaga bezbednosti s Kosova, zajedno s ostalim zatvorenicima preba~ena u zatvor u Po`arevcu.
Odatle je preba~ena u zatvor u Ni{u 10. novembra, po{to je Vrhovni
sud delegirao Okru`nom sudu u Ni{u predmete koje je vodio sud u
Pri{tini. Sud u Ni{u osudio je dr Brovinu 9. decembra na dvanaest
godina zatvora zbog ,,izvr{enja krivi~nog dela udru`ivanja radi neprijateljske delatnosti u vezi s krivi~nim delom terorizma izvr{enim u
vreme neposredne ratne opasnosti i rata’’ (Vreme, 18. decembar, str.
12).
210
Ljudska prava u primeni
Prema re~ima njenog branioca Husnije Biti}i (Husnija Bitiqui),
presuda je neodr`iva jer je zasnovana samo na fotokopiji potpisane
izjave koju je Brovina navodno dala policiji jo{ u vreme pritvora u
zatvoru u Lipljanu posle iscrpljuju}ih saslu{anja. Sadr`aj ove izjave
ona je negirala na glavnom pretresu. Biti}i smatra da su svi drugi
navodi iz optu`nice o kontaktima s ,,OVK’’ i le~enju terorista bili
pobijeni na sudu i najavljuje `albu Vrhovnom sudu. Komentari{u}i
ostale sudske postupke protiv kosovskih Albanaca Biti}i posebno nagla{ava kr{enje prava na pravi~no su|enje od strane sudije Branislava
Niketi}a iz Prokuplja, za koga tvrdi da ne dozvoljava optu`enima da
koriste maternji jezik u sudnici i da je jednom naredio advokatu
optu`enog da napusti sudnicu i naredio novog branioca po slu`benoj
du`nosti (Vreme, 18. decembar, str. 13).
Tokom vojne intervencije NATO protiv SRJ desio se jo{ jedan
primer iznu|enog priznanja. U aprilu je odr`ano su|enje trojici radnika
australijske humanitarne organizacije CARE, koji su osu|eni na vi{egodi{nje zatvorske kazne zbog {pijuna`e. Dvojicu Australijanaca, Stiva
Prata (Steve Pratt) i Pitera Valasa (Peter Wallace), pomilovao je
predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milo{evi} po~etkom septembra,
dok je tre}i osu|eni, jugoslovenski dr`avljanin Branko Jelen, ostao u
zatvoru. ,,Stiv Prat je u Kanberi, posle pu{tanja, izjavio da je video
snimak RTS prema kome je on priznao svoju krivicu isfabrikovan i da
mu je, re~enicu po re~enicu, diktirana izjava o navodnoj krivici’’ (Glas
javnosti, 14. septembar, str. 6). Branka Jelena su jugoslovenske vlasti
31. decembra oslobodile daljeg izdr`avanja kazne.
2.5.2. Su|enja Srbima na Kosovu. ---- Advokatska komora Srbije
je skrenula pa`nju na ugro`enost prava na pravi~no su|enje Srba koji
su ostali na Kosovu. Komora je zatra`ila od UN, Me|unarodne unije
advokata i Saveza advokatskih komora Evrope da, u kontaktu s civilnom misijom UN na Kosovu (UNMIK), omogu}e advokatima iz Srbije
zastupanje okrivljenih pred sudovima na Kosovu. Na Kosovu se primenjuje deo prava SRJ i Srbije, ali ne i zakon o sudovima i javnim
tu`iocima. [ef misije UNMIK Bernard Ku{ner (Bernard Kouchner)
sam postavlja sudije i tu`ioce (Beta, 4. oktobar).
211
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Prema izjavi Jovice Jovanovi}a, ~lana privremenog izvr{nog
ve}a Kosova koje je formirala srpska vlada, UNMIK nije pru`io
nikakvu za{titu niti garantovao bezbednost nekolicini izabranih sudija
i tu`ilaca srpske i crnogorske nacionalnosti po{to su im, posle izbora,
stanovi obijeni i oplja~kani a uniformisani pripadnici ,,OVK’’ ih prinudili da napuste Kosmet. ,,Jedan od njih, Du{an Cvetkovi}, koji se
opredelio da ostane na Kosovu, ubijen je u Gnjilanu, ka`e Jovica
Jovanovi}’’ (Blic, 25. septembar, str. 6).
Srpski ministar pravde Dragoljub Jankovi} su|enja na Kosovu
i Metohiji posle formiranja UNMIK naziva ,,najobi~nijom farsom’’
(Politika, 24. septembar, str. 13). Prvi potezi novih sudskih vlasti u
Pri{tini i Prizrenu, gde su one najpre ustanovljene, izazvali su o{tre
reakcije kosovskih Srba. Optu`nicu koju je istra`ni sudija Aziz Red`a
(Aziz Rexha) podigao protiv trojice Srba iz Kosovske Mitrovice,
,,osumnji~enih da su u aprilu ove godine s umi{ljajem ubili 26 Albanaca’’, srpsko ve}e ovog grada kvalifikuje kao ,,politi~ku, bez konkretnih dokaza i usmerenu na uznemiravanje preostalih Srba na Kosovu’’ (Blic, 30. avgust, str. 9).
2.5.3. Postupci pred vojnim sudovima. ---- Tokom 1999. godine
velika grupa gra|ana SR Jugoslavije, kako u Srbiji, tako i u Crnoj
Gori, na{la se pod jurisdikcijom vojnog sudstva zbog izbegavanja ili
nepo{tovanja vojne obaveze. Prema navodima Helsin{kog odbora za
ljudska prava u Srbiji (Izve{taj o poja~anoj represiji u Srbiji), zbog
krivi~nih dela koja se odnose na vojnu slu`bu u Srbiji se vodi ili je
okon~ano oko 20.000 postupaka, a u Crnoj Gori je pokrenuto oko
14.000. Pred Vojnim sudom u Beogradu vode se postupci po 2.400
optu`nica i 1.900 po zahtevima za sprovo|enje istrage.
U izve{taju Crnogorskog helsin{kog komiteta za ljudska prava
navodi se da su mnogi od onih koji su bili odre|eni za mobilizaciju
iskazivali svoje protivljenje re`imu Slobodana Milo{evi}a, tako da su
se na udaru na{li mnogi novinari, me|u kojima su i osniva~ nedeljnika
Monitor Miodrag Perovi} i urednik radija Slobodna Crna Gora Neboj{a Red`i} (Blic, 9. jul, str. 6). Polovinom novembra u Crnoj Gori
je donet Zakon o amnestiji za gra|ane Crne Gore. Prema tom zakonu
212
Ljudska prava u primeni
osloba|aju se krivi~nog gonjenja lica koja su izbegla mobilizaciju.
Savezni ministar pravde Petar Joji} je izjavio da za tu vrstu dela
amnestiju mo`e da proglasi samo Savezna skup{tina (Tanjug, 19.
novembar). Jugoslovenski ministar odbrane Pavle Bulatovi} je crnogorski zakon o amnestiji nazvao ,,krupnim kr{enjem Ustava SRJ,
Zakona o odbrani, Zakona o Vojsci Jugoslavije i Ustava Republike
Crne Gore’’ (Tanjug, 18. novembar). Jo{ nije sasvim jasno kako }e se
ovaj zakon sprovoditi u praksi.
Vojni sudovi na teritoriji Srbije su u toku i posle intervencije
NATO doneli veliki broj presuda protiv vojnih rezervista. Vojni sud u
Ni{u je 5. juna osudio jednog dezertera na ~etiri godine i jo{ ~etvoricu
na po jednu godinu zatvora (Politika, 6. jun, str. 15), a 15 dana kasnije
petoricu dezertera na po tri godine zatvora (Politika, 21. jun, str. 15).
Dan kasnije isti sud je osudio rezervistu iz Beograda Mileta Stankovi}a
(43) na godinu i po dana zatvora zbog kra|e (Politika, 23. jun, str. 15),
dok je Vojni sud u U`icu devetnaestorici rezervista izrekao kazne
zatvora od jedne do ~etiri godine ,,zbog protivljenja pretpostavljenom,
odnosno zbog samovoljnog napu{tanja jedinice’’ (Blic, 19. jun, str. 6).
U pitanju je bilo odbijanje rezervista da idu na Kosovo. Isti sud je,
me|utim, osudio na 14 meseci zatvora i aktivnog oficira Rada Klinca
(28) zbog ,,zlostavljanja pot~injenih vojnika i vre|anja njihovog dostojanstva’’ (Blic, 14. jul, str. 7).
Prema pomenutom izve{taju Helsin{kog odbora za ljudska prava u Srbiji, kao minimalna kazna za neodazivanje vojnom pozivu
odre|ivana je kazna od dve godine zatvora. O{trije se sudilo licima u
odsustvu. Za neodazivanje na vojni poziv, izbegavanje vojne obaveze
i sli~na krivi~na dela sprovo|eni su ekspresni postupci, u kojima su se
okrivljenim licima izricale vi{egodi{nje kazne zatvora. Tako je stvorena paradoksalna situacija da su vrlo o{tre kazne izricane u krivi~nom
postupku koji je trajao veoma kratko, s obzirom da su gotovo svi
rokovi osetno skra}eni Uredbom o primenjivanju Zakona o krivi~nom
postupku za vreme ratnog stanja.
Izve{taj Helsin{kog odbora izdvaja dva slikovita primera. Zoltan
Ric, dvadesetpetogodi{nji Ma|ar iz Zrenjanina, u Vojnom sudu pri
213
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
komandi Novosadskog korpusa osu|en je na tri godine zatvora zbog
dva ,,samovoljna napu{tanja jedinice’’ (ukupno devet sati) i ,,{irenja
defetizma i slabljenja borbenog morala’’. Prema vojnim vlastima Ric
je svojim izjavama {irio strah i defetizam i nagovarao vojnike na
predaju neprijatelju time {to je govorio da Vojska Jugoslavije nije
sposobna da se odbrani od agresije zbog lo{eg naoru`anja i obu~enosti
i da bi u slu~aju da do|u NATO vojnici trebalo izvr{iti predaju. U
svojoj izjavi za Danas od 24--25. jula Ric ka`e: ,,Bio sam ube|en da
je NATO tehni~ki daleko superiorniji od nas i da bi stoga bilo te{ko
zadr`ati njihov prodor. Pretpostavljam da su oni koji su ih pustili
mislili isto {to i ja, samo ja svoje mi{ljenje treba da platim zatvorom,
a oni svoje potpise ni~im’’.
Osu|en je i Goran Vesi}, odbornik Demokratske stranke u
Skup{tini grada Beograda, zbog krivi~nog dela neodazivanja vojnom
pozivu. Prijavu protiv njega podnela je 17. aprila komanda Vojnog
odseka Kraljevo. Vojni sud okruga U`ice doneo je re{enje da se
optu`enom sudi u odsustvu i izrekao kaznu zatvora od dve godine.
Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) predlo`io je dono{enje saveznog zakona o amnestiji, u uverenju da bi
takav zakon ozna~io izlazak iz ratne psihoze. Biv{i jugoslovenski
ministar za ljudska prava Mom~ilo Gruba~ ocenio je da za dono{enje
takvog zakona postoje pragmati~ni razlozi jer bi on oslobodio odgovornosti mnoge mlade i obrazovane ljude (Beta, 15. novembar). Jugoslovenske vlasti jo{ uvek nisu reagovale na ovaj predlog.
2.5.4. Sudski procesi protiv u~esnika opozicionih protesta. ---Krajem leta i u jesen pokrenut je prili~an broj sudskih postupaka protiv
gra|ana koji su na mirnim demonstracijama tra`ili ostavku predsednika
SR Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a. Na taj na~in su ozbiljno ugro`eni pravo na slobodu mirnog okupljana i mogu}nost za politi~ko
delovanje pristalica opozicije. Doma}e nevladine organizacije navode
i slu~ajeve kr{enja prava na pravi~no su|enje.
Ivan Novkovi}, organizator protestnog mitinga u Leskovcu,
osu|en je na 30 dana zatvora zbog organizovanja neprijavljenog skupa
(Blic, 9. jul, str. 7). JUKOM je sudije u ovom procesu optu`io za
214
Ljudska prava u primeni
,,elementarno kr{enje prava optu`enog, jer je su|enje odr`ano tajno,
bez svedoka i odbrane. Novkovi} nije imao mogu}nost ni da se sam
brani, a na su|enju se nisu pojavila dva policajca, niti je optu`enom
pro~itana njihova izjava koju su oni navodno dali u svojstvu svedoka
tu`itelja’’ (Blic, 13. jul, str. 6).
Organizator vi{enedeljnih protesta u Valjevu, slikar Bogoljub
Arsenijevi} Maki, koga je policija pretukla prilikom hap{enja i dr`ala
u pritvoru du`e od dva meseca, u novembru je osu|en na tri godine
zatvora zato ,,{to je, posle mitinga protiv vlasti koji je organizovao 12.
jula, ometao lica s jasnim ovla{}enjima u vr{enju slu`bene du`nosti i
{to je pritom jednog policajca povredio te`e a dvojicu lak{e’’. Fond za
humanitarno pravo je ocenio da je presuda doneta na osnovu dokaza
koji nisu pravno relevantni jer su protivure~ni i nelogi~ni. Fond je
istakao da je i predsednik suda Mitar \enisi} priznao da su izjave
svedoka policajaca nesaglasne i protivure~ne, ali da ih je uzeo u obzir
jer je imao u vidu okolnosti u kojima su se svedoci nalazili te kriti~ne
ve~eri (Beta, 16. novembar).
2.6. Pravo na za{titu privatnog `ivota,
porodice, stana i prepiske
Od svih vidova prava na privatnost najve}u pa`nju medija i
doma}ih nevladinih organizacija privuklo je pravo na nepovredivost
stana. Razlog le`i u spornoj Odluci MUP Srbije o proveri prebivali{ta
i boravi{ta gra|ana, koja je stupila na snagu 27. septembra. Prema ovoj
odluci, policijski organi su ovla{}eni da izvr{e uvid u li~na dokumenta
i utvrde da li je prijava prebivali{ta ili boravi{ta gra|ana verodostojna.
Policija je u Srbiji krajem septembra po~ela proveru dokumenata o
prebivali{tu i boravi{tu u stanovima gra|ana, {to mnogi pravnici komentari{u kao neustavno i nezakonito kr{enje prava na nepovredivost
stana.
Provladin dnevnik Politika akciju obja{njava na slede}i na~in:
,,Uniformisani policajci }e obilaziti gra|ane u njihovim domovima ili
stanovima u kojima `ive i proveravati dokumenta, a svima koji nisu
215
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
regulisali boravi{te ukaza}e na na~in na koji to da urade. Cilj akcije je
pobolj{anje ukupne bezbednosti i pomo} gra|anima da reguli{u svoje
obaveze i time izbegnu prekr{ajnu odgovornost. Od posebnog zna~aja
jeste bolje upoznavanje gra|ana i sektorskih policajaca, ~ime se omogu}ava bolji kontakt me|u njima {to }e rezultirati razmenom informacija zna~ajnih za bezbednost, objasnio je general potpukovnik policije
Obrad Stevanovi} na konferenciji za {tampu odr`anoj u SUP Beograd’’
(Politika, 25. septembar, str. 13).
Opozicione politi~ke partije su ovaj potez nazvale uvodom u
teror, zastra{ivanjem i stvaranjem ose}aja nesigurnosti i pozvale gra|ane da policiji zatvore vrata. JUKOM je podsetio da policija sme da
u|e u stanove gra|ana samo ako za to ima nalog ili ako goni osumnji~enog za neko krivi~no delo. Akcija u skladu s novom odlukom
MUP predstavlja agresivno uplitanje u privatnost i uznemiravanje
gra|ana. Ona kod gra|ana stvara ose}aj nespokojstva i ose}aj krivice
i zadire u ljudska prava koja proisti~u iz Ustava Srbije, smatra JUKOM
(Blic, 28. septembar, str. 6).
Podstaknuti ovom odlukom MUP Srbije, funkcioneri novobeogradske mesne zajednice Bratstvo i jedinstvo, verovatno najve}e u
Srbiji, doneli su ,,obaveznu’’ odluku kojom je stanarima nalo`eno da
izvr{e detaljnu proveru svih stanara zgrade i da, ako primete sumnjiva
lica, ali i strance bez prijave boravka, izveste MUP. Stanarima je
tako|e nare|eno da kontroli{u da li nepoznata lica bacaju sme}e u
kontejnere i da izvr{e pregled svih sumnjivih vozila u blizini zgrade,
a naro~ito da provere stanove Albanaca koji su u toku rata bili odsutni,
i da obrate pa`nju na mu{ke ~lanove porodice.
Aleksa Bo`ovi} (70), predsednik ove mesne zajednice (naravno,
zakonski neovla{}ene da donosi ovakve odluke), bio je uveren ,,da je
provera sumnjivih lica, prijava boravka, pa i [iptara koji nisu bili tu
za vreme rata, patriotska du`nost svakog gra|anina i sasvim normalna
ljudska briga’’. JUKOM je podneo krivi~nu prijavu protiv Bo`ovi}a u
kojoj se ka`e da je on obavezuju}om odlukom neselektivno i neosnovano sugerisao da su pripadnici celog jednog naroda teroristi. Na taj
na~in je izazvano ili mo`e biti izazvano nespokojstvo ili ose}aj nesi-
216
Ljudska prava u primeni
gurnosti kod pripadnika ovog naroda koji `ive u Beogradu i drugim
delovima Srbije, ~ime je Bo`ovi} u~inio krivi~no delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mr`nje, razdora ili netrpeljivosti iz ~l. 134 KZ
SRJ (Vreme, 23. oktobar, str. 12). Bo`ovi} je, naprotiv, izjavio da je
danas takvo vreme da bi policajcima-profesionalcima trebalo da poma`u i policajci-amateri u hvatanju sumnjivih lica i razmeni bezbednosnih podataka od zna~aja za op{tu sigurnost. Do kraja godine nikakav postupak nije pokrenut.
2.7. Pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti
Prema Izve{taju OEBS, za vreme sukoba na Kosovu, a posebno
posle povla~enja KVM 20. marta, do{lo je do masovnog uni{tavanja
privatnih zgrada i javnih dobara, pri ~emu je uni{teno ili o{te}eno oko
200 d`amija. ,,Od dolaska KFOR do danas na Kosovu i Metohiji je
uni{teno ili oplja~kano preko 70 pravoslavnih crkava i manastira,
izgra|enih izme|u X i XVI veka, me|u kojima su i neki objekti koji
se nalaze na listi svetske kulturne ba{tine, saop{tila je Srpska pravoslavna crkva’’ (Beta, 29. oktobar).
Prema re~ima predsednika Crnogorskog helsin{kog komiteta za
ljudska prava Slobodana Franovi}a, vlasti Crne Gore su odgovorne za
specifi~an vid kr{enja prava na slobodu veroispovesti zato {to su
stavile u privilegovan polo`aj Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) u
odnosu na Crnogorsku pravoslavnu crkvu (CPC). Franovi} je zatra`io
da resorno ministarstvo registruje CPC i, povodom izjave predstavnika
crnogorske vlade da je SPC kanonski priznata, konstatovao da dr`ava
nije ovla{}ena da interpretira crkvene kanone (Beta, 24. novembar).
U javnosti i dalje postoji sna`no nepoverenje, pa i neprijateljstvo, prema svim verskim sektama. Tome znatno doprinose izjave
zvani~nika Srpske pravoslavne crkve. Tako, na primer, protojerej Lazar Milin ka`e: ,,Sekte su nas zasule sa svih strana kao me}ava. Ima
ih na stotine. Sve su one ljudske tvorevine, a ne bo`anske, a neke od
njih su i direktno satanske. Sve nevolje kojima smo danas izlo`eni, pa
i ta, do{le su uglavnom sa Zapada.’’ (Glas javnosti, 27. avgust, str. 12).
217
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Na tribini o sektama odr`anoj u Pirotu krajem godine, pravoslavni
publicista Sla|an Mialjevi} je rekao da su ,,sekte deo specijalnog rata
koji se protiv na{e zemlje vodi preko 25 godina’’. Na tribini je iznet
podatak da je preko 500.000 gra|ana Srbije vezano za sekte kao i da
satanisti koriste perfidne metode uklju~uju}i crtane filmove i serije.
Kod nas ih najvi{e koristi TV Pink a tipi~ni su Porodica Adams,
Betmen i druge s porukom da se mo`e `iveti suprotno na~elima 10
bo`ijih zapovesti. (Tanjug, 14. decembar)
Sedi{ta pojedinih verskih zajednica bila su mete nerazja{njenih
bomba{kih napada. Tako je u dvori{te kancelarije odbora Islamske
zajednice u Beogradu ba~ena bomba. Prema izjavi beogradskog muftije Hamdije Jusufspahi}a nije bilo povre|enih, a pri~injena je materijalna {teta (Glas javnosti, 7. april, str. 8). Sna`na detonacija je, sredinom septembra, odjeknula i iz prostorija verske sekte ,,Slobodna crkva
bo`ija’’ u Beogradu. Poginulih i povre|enih nije bilo, ali je uni{ten
krov zgrade, a prozori na susednim zgradama su popucali (Glas javnosti, 15. septembar, str. 8).
Zbog odbijanja vojne slu`be pokrenuto je na hiljade sudskih
postupaka (vidi II.2.5.3). Prema izve{taju Amnesty International od
oktobra 1999, nekoliko hiljada mu{karaca koji nisu hteli da se odazovu
pozivima za mobilizaciju trenutno se nalaze izvan zemlje. Svesni da
im u slu~aju povratka u zemlju sleduju zatvorske kazne u prose~nom
trajanju od nekoliko godina oni se ne vra}aju na teritoriju Srbije i
nastavljaju neizvestan `ivot u izbegli{tvu.
2.8. Sloboda izra`avanja
2.8.1. Primena Zakona o informisanju. ---- Drakonski Zakon o
javnom informisanju od 20. oktobra 1998, koji omogu}ava dono{enje
izuzetno visokih nov~anih kazni protiv medijskih ku}a po kratkom
prekr{ajnom postupku i bez dovoljno mogu}nosti da se pripremi odgovaraju}a odbrana, primenjivao se tokom ~itave 1999. godine uprkos
brojnim zahtevima da {to pre ukine. Sredinom oktobra Vlada Republike Srbije je odbacila Predlog zakona o prestanku va`enja Zakona o
218
Ljudska prava u primeni
javnom informisanju, koji su Narodnoj skup{tini uputili poslanici koalicije Vojvodina.
Od dono{enja zakona do po~etka intervencije NATO 24. marta
nov~ano je ka`njeno 18 dnevnika i nedeljnika s ukupno 14.515.000
dinara, {to odgovara sumi od 1.800.000 DEM (Danas, 24. mart, str.
5). Od dana dono{enja Zakona o informisanju, pa do 1. novembra
izre~eno je preko 30 kazni u ukupnom iznosu od preko 18 miliona
dinara. Prema podacima Helsin{kog odbora za ljudska prava u Srbiji
(Izve{taj o poja~anoj represiji u Srbiji) u prvih deset meseci 1999.
godine u skladu s ovim zakonom izre~ene su 24 kazne, ~iji se pojedina~ni iznos kretao od 10.000 do 1.650.000 dinara. Naj~e{}e `rtve ovih
presuda bili su nezavisni pisani mediji.
Rb.
Ime medija
Datum
Iznos kazne u
dinarima
1.
Evropljanin
24. oktobar 1998.
2.400.000
2.
Dnevni telegraf
09. novembar 1998.
1.200.000
3.
Politika
12. novembar 1998.
150.000
4.
Glas javnosti
12. novembar 1998.
50.000
5.
Glas javnosti
21. novembar 1998.
380.000
6.
Politika
21. novembar 1998.
150.000
7.
Monitor
22. novembar 1998.
2.800.000
8.
Dnevni telegraf
09. decembar 1998.
450.000
9.
Na{a borba
13. decembar 1998
150.000
10.
Svet
05. januar 1999.
150.000
11.
Prava ~oveka
21. januar 1999.
220.000
219
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
12.
Pan~evac
05. februar 1999.
61.500
13.
Ve~ernje novosti
26. februar 1999.
260.000
14.
Somborske novine
10. mart 1999.
40.000
15.
Kosova sot
12. mart 1999.
1.600.000
16.
Glas javnosti
13. mart 1999.
150.000
17.
Blic
13. mart 1999.
220.000
18.
Danas
13. mart 1999.
400.000
19.
Gazete shqiptare
16. mart 1999.
1.600.000
20.
Kombi
21. mart 1999.
1.600.000
21.
Koha ditore
21. mart 1999.
520.000
22.
TV Studio B
23. mart 1999.
150.000
23.
Glas javnosti
24. mart 1999.
10.000
24.
Parlament
05. jul 1999.
65.000
25.
Profil
15. avgust 1999.
150.000
26.
^a~anski glas
11. septembar 1999.
350.000
27.
Politika
17. septembar 1999.
70.000
28.
Glas javnosti
29. septembar 1999.
200.000
29.
Kikindske novine
09. oktobar 1999.
200.000
30.
Glas javnosti
12. oktobar 1999.
270.000
31.
Narodne novine
19. oktobar 1999.
200.000
220
Ljudska prava u primeni
32.
Danas
26. oktobar 1999.
280.000
33.
Promene
oktobar 1999.
320.000
34.
ABC grafika
Po~etak
novembra 1999.
35.
Nedeljni telegraf
23. novembar 1999.
160.000
36.
Blic
08. decembar 1999.
310.000
37.
Danas
08. decembar 1999.
360.000
38.
TV Studio B
08. decembar 1999.
300.000
39.
Kikindske novine
20. decembar 1999.
200.000
40.
Vranjske novine
23. decembar 1999.
800.000
41.
RTS
02. decembar 1999.
160.000
UKUPNO:
21.785.500
3.039.000
Ukupan iznos kazni, prera~unat po crnom kursu od 31. decembra 1999, iznosi 2.022.870 DEM, ili 1.075.994 USD.41
Treba pomenuti da su srpske vlasti preduze}u ABC grafika, koje
{tampa ve}inu nezavisnih dnevnika u Srbiji, vi{e puta plenile opremu
zbog navodno nepla}enih doprinosa i poreza.
Prvu kaznu na osnovu ovog zakona u 1999. godini izrekao je u
januaru sudija za prekr{aje u Leskovcu. Postupak protiv glasila Prava
~oveka, biltena leskova~kog Odbora za ljudska prava, pokrenut je na
zahtev Radio Leskovca zbog teksta u kome se autor osvr}e na Zakon
o javnom informisanju i konstatuje da je lokalni Radio Leskovac
,,zavredio pozitivnu ocenu vladaju}e partije ne odstupaju}i od tragiko-
41 Po va`e}em zvani~nom kursu, iznosi su bar tri puta vi{i.
221
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
mi~ne papazjanije, pre}utkivanja, zamagljivanja i primitivizma.’’ Najpre su ka`njeni glasilo i njegov glavni urednik, ali je presuda posle
nedelju dana preina~ena po{to bilten Prava ~oveka nije javno glasilo,
pa ne mo`e ni imati status pravnog lica i odgovarati po Zakonu o
javnom informisanju. Zato su ka`njeni sam Odbor za ljudska prava,
njegov predsednik Dobrosav Ne{i} i urednik biltena Bojan Ton~i}.
Ovo je prva presuda izre~ena jednoj nevladinoj organizaciji za ljudska
prava (Helsin{ka povelja, br. 14, januar 1999).
U februaru je dva puta za samo tri dana ka`njen Pan~evac zbog
~lanaka u kojima se kritikuje op{tinska vlast zbog problema bespravne
gradnje. U martu je ka`njen jo{ jedan lokalni list, Somborske novine.
Neposredno pred po~etak vojne intervencije NATO protiv SRJ izuzetno visokim kaznama ka`njeni su listovi koji na Kosovu izlaze na
albanskom jeziku Kosova sot, Gazeta shqiptare, Kombi i Koha ditore.
Ovaj poslednji je ka`njen 21. marta zbog saop{tenja tima kosovskih
Albanaca posle pregovora u Parizu i objavljivanja izjave {efa njihovog
tima Ha{ima Ta~ija (Hashim Thaqi). (Izve{taj o poja~anoj represiji u
Srbiji, Helsin{ki odbor za ljudska prava).
Serija nov~anih kazni, posebno listovima koji kriti~ki pi{u o
vlastima, posle pauze u vreme vojne intervencije NATO, nastavljena
je i po okon~anju rata. Nedeljnik ^a~anski glas ka`njen je s 350.000
dinara jer je objavio izve{taj s konferencije gradskog odbora SPO
(Glas javnosti 10. septembar, str. 20). Dnevnik Glas javnosti je ka`njen s 200.000 dinara zbog kritike rada op{tinskog {taba za humanitarnu pomo} u Valjevu (Glas javnosti, 30. septembar, str. 20). Ni{ke
Narodne novine ka`njene su s 150.000 dinara zbog objavljivanja saop{tenja gradske vlade Ni{a u kom su sadr`ane kritike na ra~un ni{kih
funkcionera SPS i direktorskog tima Duvanske industrije Ni{ (Glas
javnosti, 20. oktobar, str. 4). Sledi ka`njavanje Danasa s 280.000
dinara po tu`bi potpredsednika Vlade Srbije Vojislava [e{elja (Blic,
27. oktobar, str. 6).
[tamparija ABC grafika ka`njena je astronomskim iznosom od
1.650.000 dinara zbog {tampanja biltena opozicionog Saveza za promene, ~ijih je 36.000 primeraka zaplenjeno. Razlog je na|en u tome
222
Ljudska prava u primeni
{to bilten nije registrovan kao javno glasilo, iako direktor ABC grafike
Slavoljub Ka~arevi} tvrdi da je {tamparija do tada {tampala mnogo
sli~nih biltena politi~kih partija i drugih grupa, koji nisu smatrani
glasilima (Vreme, 18. decembar, str. 11). Istovremeno, glavni i odgovorni urednik biltena ^edomir Jovanovi} osu|en je na 320.000 dinara
kazne (Glas javnosti, 29. oktobar, str. 5). Nedeljni telegraf je 23.
novembra ka`njen jer je kritikovao generalnog direktora Jugoslovenskog re~nog brodarstva i poslovanje u ovom preduze}u (Blic, 24. novembar, str. 6).
2.8.2. Sloboda {tampe u vreme intervencije NATO. ---- Do posebno ozbiljnih vidova ograni~avanja prava na slobodno informisanje
do{lo je u vreme intervencije NATO protiv SRJ od 24. marta do 10.
juna. Na osnovu odluke Vlade Srbije od 23. marta, neposredno uo~i
po~etka bombardovanja, koja je regulisala rad dr`avnih organa u slu~aju rata i ratne opasnosti, Ministarstvo za informacije Republike
Srbije pripremilo je Uputstvo za rad medija u slu~aju ratne opasnosti.
Ovo uputstvo, kojim se od medija zahteva da u vreme oru`anog sukoba
vode ra~una o dr`avnim interesima i da se bore protiv defetizma, nije
objavljeno u formi zakonskog teksta, ve} je direktno prosle|eno redakcijama (Vidi III.1.2.5). Dok su mediji u Srbiji morali da se povinuju
ovom uputstvu, u Crnoj Gori je situacija bila druga~ija.
Prema Izve{taju br. 1 podgori~kog Centra za demokratiju i
ljudska prava (CEDEM), situacija u crnogorskim medijima se u poslednje dve godine promenila na bolje. Dr`avna televizija je bitno
umanjila broj politi~kih komentara i otvorila se za sve politi~ke opcije
u Republici, mada favorizuje vladaju}u koaliciju. Sve ve}i broj privatnih elektronskih medija stvorio je solidne uslove za medijski pluralizam. U vreme sukoba s NATO crnogorske vlasti nisu uvele ratnu
cenzuru, pa su se mnogi mediji na{li na udaru vojnih vlasti. Vojska
Jugoslavije je najpre privatnim elektronskim medijima nalo`ila da
prestanu s preuzimanjem emisija inostranih radio stanica, {to ove nisu
pristale da urade. Ne{to kasnije su svim mu{karcima koji rade u ovim
medijskim ku}ama upu}eni pozivi za mobilizaciju. Nezadovoljni ure|iva~kom politikom dnevnika Vijesti tokom sukoba, predstavnici VJ
223
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
su dva puta pose}ivali redakciju i najavljivali mogu}nost zabrane
izla`enja lista. Prema pomenutom izve{taju, protiv nekoliko novinara
nezavisnih listova podnete su krivi~ne prijave pred vojnim sudovima
zbog podrivanja borbene mo}i zemlje.
Sna`an udarac na slobodu {tampe u vreme trajanja intervencije
NATO bilo je ubistvo vlasnika i glavnog i odgovornog urednika
~asopisa Evropljanin i dnevnika Dnevni telegraf Slavka ]uruvije 11.
aprila, koje sve do kraja godine nije razja{njeno i o kojem je ve} bilo
re~i (vidi II.2.2.2). Za vreme intervencije NATO zatvorsku kaznu je
dobio glavni i odgovorni urednik Televizije Soko iz Soko Banje Neboj{a Risti} koji je 23. aprila osu|en zbog {irenja la`nih vesti. Risti}
je, u stvari, osu|en zbog natpisa Free press made in Serbia koji je
postavio na prozor svoje redakcije. Sve `albe i peticije koje su imale
za cilj da se oslobodi Risti} nisu urodile plodom.
Po podacima iz hronologije agencije Beta, od 27. aprila do 19.
juna, savezno i srpsko ministarstvo za informisanje kao i savezno
ministarstvo za telekomunikacije, prekinuli su emitovanje programa
radija 021 iz Novog Sada, radio Jasenice iz Smederevske Palanke,
radio Ozona i radio D`okera iz ^a~ka, kao i TV stanica Soko iz Soko
Banje, TV ^a~ak, TV Mladenovac i TV Devi} iz Smederevske
Palanke. Osim toga, Ministarstvo za informacije Srbije je krajem aprila
naredilo elektronskim medijima da svoje kapacitete i programe stave
na raspolaganje RTS.
Za vreme intervencije NATO, strani novinari koji izve{tavaju iz
SRJ imali su dodatne te{ko}e. Na samom po~etku, uhap{eni su holandska novinarka Ninke Laport (Nynke Laporte) i njen ma|arski
snimatelj Lajo{ Galano{ (Lajos Galanos) dok su poku{avali da snime
{tetu od bombardovanja; optu`eni su za {pijuna`u, ali su ve} sutradan
pu{teni (26. mart, HRW). Najve}i broj stranih novinara iz zemalja-~lanica NATO su ili proterani, ili su se povukli iz straha za sopstvenu
bezbednost (26. mart, AI). Me|u onima koji su pritvarani su i ekipe
ameri~ke stanice CNN, nema~kog ZDF i britanskog BBC. ,,^etvoro~lana ekipa ZDF, koju su pripadnici vojske uhapsili zbog navodnog
kretanja u nedozvoljenoj zoni kod Podgorice, i peto~lana ekipa BBC
224
Ljudska prava u primeni
koja je uhap{ena u Nik{i}u, pu{tene su. Prema informacijama Sekretarijata za informacije Crne Gore, svi su izjavili da ih pripadnici
Vojske Jugoslavije nisu maltretirali i da se ose}aju dobro’’ (Danas,
10--12. april, str. 16). Uhap{en je i novinar hrvatskog nedeljnika Globus Anton Masle koji je optu`en za {pijuna`u i koji je pobegao iz
podgori~ke bolnice (Politika, 19. maj, str. 16; Blic, 9. jun, str. 8). Po
izve{tajima vlade Crne Gore, jugoslovenske vojne vlasti su sredinom
maja stranim novinarima koji su boravili u Podgorici oduzele opremu
vrednu oko tri miliona maraka (Glas javnosti, 28. oktobar, str. 20).
2.8.3. Dr`avni elektronski mediji. ---- Tokom vojne intervencije
avioni NATO su sistematski ga|ali televizijske predajnike {irom Srbije
i ozbiljno o{tetili zgrade dr`avne televizije RTS u Beogradu i Novom
Sadu. U vazdu{nom napadu na zgradu RTS u Beogradu 23. aprila
poginulo je 16 zaposlenih. Prema izjavi ministra za informisanje Srbije, {teta od bombardovanja NATO na postrojenjima elektronskih medija u Srbiji iznosi oko 1,5 milijardi USD (Beta, 11. jul). Udari su se
opravdavali potrebom da se uni{ti re`imska propagandna ma{inerija,
ali su ih kritikovala mnoga doma}a i inostrana novinarska udru`enja.
Jugoslovenske vlasti su tokom i posle intervencije optu`ivale
susedne zemlje i ~lanice NATO za ,,agresiju elektronskim signalima’’.
Provladina Politika pi{e: ,,Projektu 'Prsten oko Srbije', koji podrazumeva sistematsko ometanje radio i TV signala jugoslovenskih stanica
s podru~ja susednih dr`ava, pridru`io se i KFOR, ~iji su pripadnici iz
francuskog kontigenta sru{ili predajnik na Mokroj Gori na Kosovu. To
je poku{aj informativne okupacije suprotan pravilima me|unarodne
Unije za telekomunikacije’’ (Politika, 19. avgust, str. 14).
Kona~no, emitovanje programa najuticajnijeg dr`avnog medija,
RTS, 26. maja je suspendovano sa satelita Eutelsat, zbog toga {to
emisije RTS propagiraju genocid i rasnu mr`nju, kako je re~eno u
saop{tenju britanske vlade. Ukidanje programa RTS sa satelita izazvalo
je negodovanje organizacija koje {tite slobodu izra`avanja, jer se ne
vidi pravni osnov za takav potez, a nije jasno da li je po{tovana
procedura, odnosno da li je RTS pru`ena mogu}nost da odgovori na
`albe protiv njegovih emisija, da li su `albe uop{te ulo`ene i ko ih je
225
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
ulo`io, i da li postoji mogu}nost da se RTS `ali na odluku o suspenziji
emitovanja (28. maj, Article 19).
Dr`avni mediji se ve} nekoliko godina koriste za prore`imsku
propagandu i za diskreditaciju neistomi{ljenika (Izve{taj o poja~anoj
represiji u Srbiji, Helsin{ki odbor za ljudska prava), ali izgleda da je
u drugom delu godine ova tendencija postala jo{ izra`enija. O tome
svedo~i izjava doskora{njeg urednika informativnog programa TV Leskovac Zorana Raki}a: ,,Ne}u da mi diktiraju tekstove koje }u da
potpisujem, ne}u da `murim kada mi narede, ne}u da gledam kako
zapo{ljavaju ro|ake i pulene visokih li~nosti koji po pravilu nemaju
potrebne kvalifikacije, ne}u da mi {efuju partijski ljudi skromnih performansi i da budem svedok partijskog preuzimanja televizije putem
najavljene transformacije. Dokle hvata oko kamere ---- svuda sve~ana
otvaranja, veliki radni uspesi, tople ljudske pri~e, hvalospevi lokalnim
veli~inama i pljuvanje po 'izdajnicima', 'stranim pla}enicima' i 'bolesnim umovima {to nave~e {etaju i stvaraju buku'... Sre}u me na ulici i
pitaju da li me je sramota. Jeste, sramota me je. Zato sam odbio da
ure|ujem informativni program i podneo neopozivu ostavku, ka`e
Raki} u pismu koje je uputio rukovodstvu televizijske ku}e i javnosti’’
(Blic, 28. oktobar, str. 6).
2.8.4. Ometanje rada privatnih medija. ---- I dalje se rad privatnih elektronskih medija ometa ili onemogu}ava na razne na~ine (vidi
I.4.8.3).
Po~etkom godine pokrenut je sudski postupak protiv Nikole
^uri}a, glavnog urednika ni{kog City radija, zbog emitovanja radio
programa bez dozvole (13. januar, HRW). ^uri} je ka`njen s dva
meseca zatvora, uslovno godinu dana. City radio je u~estvovao na
poslednjem konkursu za dodelu frekvencija s urednom prijavom, o
~ijoj sudbini ni posle godinu dana nije bio obave{ten. Nisu postojale
ni zakonske ni tehni~ke prepreke za dodelu frekvencije ovom radiju.
Predstavnici Ministarstva za telekomunikacije su u vi{e navrata izjavljivali da sve stanice mogu da nastave s radom do kona~ne odluke o
dodeli frekvencija, ali su, ipak zabranili rad ni{kom City radiju avgusta
226
Ljudska prava u primeni
1998. godine, kada su mu oduzeli emisionu opremu i podneli krivi~nu
prijavu protiv ^uri}a.
Dan pre po~etka intervencije NATO, vlasti u Srbiji su iskoristile
priliku da uklone najpoznatiji i najuticajniji nevladin elektronski medij
u zemlji. Uz obrazlo`enje da je snaga predajnika nezavisne beogradske
radio stanice B--92 ve}a od dozvoljene, prekinule su emitovanje programa ovog radija. Policija je privela na informativni razgovor Verana
Mati}a, glavnog i odgovornog urednika stanice. U prostorije radija u{la
su dva slu`benika Ministarstva za telekomunikacije u pratnji nekoliko
policajaca i naredila da se emitovanje smesta obustavi. Mati} tvrdi da
razlozi za prekid programa nisu istiniti, jer je snaga predajnika bila
190, a dozvoljena je 300 vati. Mati} je zatim priveden u policijsku
stanicu gde je dr`an osam sati bez re{enja o pritvoru ili obja{njenja
za{to je priveden (Glas javnosti, 25. mart, str. 10). Frekvenciju, predajnik i najve}i deo opreme radija B--92 preuzeo je Omladinski savet
Beograda, provladina studentska organizacija, koja je nastavila da
ure|uje i emituje program pod istim imenom, B--92, koriste}i ~ak i
prepoznatljive d`inglove ove radio stanice. Posle nekoliko meseci
novinari biv{eg B--92, zapo~eli su s emitovanjem programa na frekvencijama lokalne beogradske stanice Studio B, pod novim imenom
B2--92.
Sli~nu sudbinu do`iveo je i Radio Index krajem 1998. godine.
U 1999. godini Radio Index je emitovao program najpre iz Crne Gore,
a potom, kao i ponovno pokrenuti Radio B2--92, na frekvenciji Studija
B (Beta, 4. novembar). Savezni inspektori za veze su 25. marta, odmah
po{to je po~ela intervencija NATO i u vreme trajanja znaka vazdu{ne
opasnosti, zatvorili novosadski Radio 021 i oduzeli mu predajnik, s
obrazlo`enjem da se to ~ini zbog duga od oko 6.000 dinara koji taj
radio nije platio za emitovanje tokom februara 1999. godine. (Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji).
Za onemogu}avanje rada elektronskih medija vlasti su se koristile oduzimanjem opreme zbog nepla}enih visokih ra~una za frekvencije. Na taj na~in je, prema pisanju {tampe, oduzeta oprema od 18
medijskih elektronskih ku}a. Prose~na vrednost opreme je izme|u
227
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
10.000 i 15.000 DEM. ,,Iako je, po zakonu, oduzimanje opreme privremena mera, ure|aji se ne vra}aju vlasnicima, ka`e Slobodan \ori},
generalni sekretar Udru`enja za razvoj privatne radiodifuzije Spektar’’
(Glas javnosti, 23. septembar, str. 5).
Za pritisak na pojedine elektronske medije kori{}ena su i neka
druga sredstva. Tako je televizija Ko{ava koju vodi Marija Milo{evi},
k}i predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a, svojim jakim signalom na
frekvenciji koja je dodeljena privatnoj televiziji K--27 iz Zaje~ara
prakti~no onemogu}ila njen rad (Blic, 31. avgust, str. 6).
Novinari koji rade u pisanim medijima kriti~ki nastrojenim prema vlasti ~esto su `rtve sudskih postupaka za krivi~na dela klevete ili
{irenja la`nih vesti. U javnosti je najja~e odjeknuo slu~aj protiv urednika i novinara Dnevnog telegrafa, Slavka ]uruvije, Zorana Lukovi}a
i Sr|ana Jankovi}a koji su 8. marta osu|eni na po pet meseci zatvora
zbog ,,{irenja la`nih vesti i uznemiravanja javnosti’’. Povod je bio
objavljivanje teksta ,,Ubijeni kritikovao Boji}a’’, povodom ubistva
lekara Aleksandra Popovi}a u Dnevnom telegrafu od 5. decembra
1998.
Op{tinsko javno tu`ila{tvo u Beogradu pokrenulo je postupak
na osnovu prijave Milovana Boji}a, potpredsednika Vlade Srbije, visokog funkcionera JUL i direktora kardiovaskularne klinike Dedinje.
U obrazlo`enju presude sud je naveo da ,,insinuacija da je Boji}, kao
javna li~nost, odgovoran za ubistvo, mo`e da izazove uznemiravanje
javnosti i da se samo efikasnom kaznom zatvora mo`e posti}i svrha
ka`njavanja’’. Sporni deo teksta jeste, zapravo, tvrdnja dvojice autora
da je ubistvo izvr{eno profesionalno, kao i njihov osvrt na to da je
Popovi} bio u grupi lekara koji su kritikovali direktora Klinike Boji}a
optu`uju}i ga za malverzacije i ,,naduvane’’ fakture u iznosu od oko
20 miliona DEM (Izve{taj o poja~anoj represiji u Srbiji, Helsin{ki
odbor za ljudska prava u Srbiji).
Ovakve sudske presude, bilo po Krivi~nom zakonu ili po Zakonu o javnom informisanju, sna`no uti~u na stepen slobode u obavljanju
novinarske profesije. Pojedine izjave visokih dr`avnih funkcionera
imaju sli~an efekat. Tako je, na primer, predsednik SRS i potpredsed-
228
Ljudska prava u primeni
nik republi~ke Vlade Vojislav [e{elj, komentari{u}i intervenciju policije protiv pristalica opozicije 30. septembra, kada je prebijeno i nekoliko novinara, rekao da je to rizik profesije i da jedan broj novinara
prosto ,,~ezne za pendrekom’’. [e{elj je dodao i da ,,reporter agencije
Beta, Aleksandra Rankovi} nije slu~ajno udarena, verovatno se pona{ala huliganski. ^udi me {to pre deset godina nije dobila batine od
policije’’ (Glas javnosti, 1. oktobar).
Poja~ani su i druga~iji oblici ugro`avanja prava na obavljanje
novinarske profesije {ikaniranjem, smanjivanjem plata, preme{tanjem
na neodgovaraju}a radna mesta ili otpu{tanjem. Prema podacima Nezavisnog udru`enja novinara Srbije, od 1100 registrovanih ~lanova u
periodu posle dono{enja Zakona o javnom informisanju 70% je ostalo
bez posla.
U ovaj odeljak bi se mogla svrstati i odluka o zabrani uno{enja
privatnog banjalu~kog politi~kog nedeljnika Reporter u SR Jugoslaviju
koju je MUP SRJ doneo 15. oktobra. Ovaj list je stekao popularnost
u vreme intervencije NATO, kada su svi ostali mediji u Srbiji bili pod
ratnom cenzurom. MUP je svoju odluku dostavio distributeru ~asopisa
u SRJ Data pres. Pre novembarske odluke MUP, policija je zaplenila
8.500 primeraka jednog od prethodnih brojeva ~asopisa ,,zbog osnovane sumnje da je izvr{eno delo povrede simbola republike iz ~l. 157
Krivi~nog zakona SR Jugoslavije’’ (Izve{taj o poja~anoj represiji u
Srbiji, Helsin{ki odbor za ljudska prava).
Predsednik SRJ Slobodan Milo{evi} je u novogodi{njem intervjuu Politici ocenio da ,,postoji apsolutna sloboda delovanja svih sredstava informisanja’’, optu`uju}i, ujedno, deo medija da ,,pod kontrolom
zapadnih vlada podsti~u destabilizaciju Jugoslavije. U na{oj zemlji ne
postoji dr`avna kontrola medija. Jedan veliki broj televizijskih i radio
stanica, kao i {tampe je, me|utim, finansijski i politi~ki pod kontrolom
nekih zapadnih vlada ili njihovih institucija pod imenom tzv. nevladinih organizacija i ima zadatak da podsti~e destabilizaciiju Jugoslavije.’’
Milo{evi} je, tako|e, rekao i da je ,,u poslednje vreme primena zakona
o informisanju dosta slaba i praksa je ponovo blizu stanja medijske
neodgovornosti u kojem smo bili poslednjih desetak godina.’’ (Beta,
30. decembar)
229
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
2.8.5. Akademske slobode. ---- Zakon o univerzitetu od 26. maja
1998. jo{ uvek je na snazi. Po{to je potpuno ukinuo autonomiju
univerziteta, ovaj zakon je bio povod da Evropska rektorska konferencija po~etkom godine suspenduje iz svog ~lanstva sve univerzitete iz
Srbije, o ~emu je ta organizacija obavestila predsednika Srbije Milana
Milutinovi}a. Jugoslovenska javnost je za to saznala krajem oktobra.
Konferencija isti~e da }e suspenzija biti ,,ukinuta kada se pojavi dovoljno dokaza da univerziteti u`ivaju odre|en stepen autonomije u
izboru i naimenovanju svojih glavnih slu`benika (dekana) {to je klju~na karakteristika evropskog univerziteta’’ (Blic, 28. oktobar, str. 6).
Otpu{tanja univerzitetskih nastavnika s univerziteta nastavljena
su i tokom 1999. godine. ,,Primenom Zakona o univerzitetu i dolaskom dekana Vlade Teodosi}a, Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu je
ostao bez dvanaest profesora i nastavnika a jo{ toliko ih se nalazi u
fazi odlaska. Profesor ovog fakulteta Slavoljub Marjanovi} ocenjuje da
otkaz profesorki Srbijanki Turajli}, dok je regularno bila na bolovanju,
govori o totalnoj aroganciji univerzitetskih vlasti’’ (Blic, 20. jul, str. 6).
Zbog protivljenja Zakonu na istom fakultetu je penzionisan i akademik
Branko Popovi}, iako je, zakonski, mogao da predaje jo{ dve godine
(Blic, 20. septembar, str. 6), dok je profesoru Marjanovi}u preturano
po li~nim stvarima u kabinetu, iz koga je kasnije izba~en (Blic, 28.
septembar, str. 6). Da ironija bude ve}a, sve ovo se doga|a na fakultetu
koji je za tro{kove obezbe|enja od dono{enja zakona do 25. marta ove
godine platio 727.000 dinara, {to je bilo dovoljno da se isplate jednomese~ne plate svim zaposlenima (Blic, 31. jul, str. 6).
,,Otpu{teni profesor [umarskog fakulteta u Beogradu Slobodan
Petkovi} je sudskim procesom dva puta vra}en na posao, ali njegov
slu~aj kao svojevrsni presedan jo{ nije stigao do Vrhovnog suda.
Petkovi} isti~e da se sudske odluke ne po{tuju zbog Zakona o univerzitetu koji dekanima daje {iroka ovla{}enja. Ina~e, on je dobio otkaz
kada se pobunio protiv nelegalnog kori{}enja {umskog kompleksa na
Go~u koji je legat Beogradskog univerziteta’’ (Blic, 15. septembar,
str. 6).
Od dono{enja Zakona o univerzitetu s 13 fakulteta je otpu{teno
ili je oti{lo 117 nastavnika i 8 saradnika. Plate onih koji su ostali
230
Ljudska prava u primeni
uglavnom se kre}u od 1.600 do 2.500 dinara (80 do 125 DEM), navodi
Marija Bogdanovi}, profesor sociologije na beogradskom Filozofskom
fakultetu. (Blic, 27. novembar, str. 11)
Da vlasti u Srbiji nisu zadovoljne dosada{njim u~inkom Zakona
o univerzitetu pokazuje izjava Mirjane Markovi}, direktorke Direkcije
JUL i supruge predsednika Milo{evi}a. Ona je krajem godine stanje
na univerzitetu opisala na slede}i na~in. ,,Na univerzitetima u na{oj
zemlji u poslednje vreme mogu se uo~iti napori nekih pojedinaca da
jugoslovenskim studentima objasne zbivanja u na{oj zemlji i svetu. Ti
tuma~i naj~e{}e nisu nikad i ni{ta studirali. Neki jesu, ali van ove
zemlje, uz preuzetu obavezu da se jednog dana, kada to zatreba,
revan{iraju onima koji su ih finansirali.’’ Mirjana Markovi} tvrdi da su
ti kontakti tajni i da se ,,umesto teorijskih, nau~nih i filozofskih razgovora s njima, studentima nude devize i droga.’’ Sve se to, navodno,
radi ,,pod tu|om zastavom’’, s novcem i po instrukcijama ,,dobijenim
u ambasadama nekih stranih zemalja i stranim obave{tajnim slu`bama.’’ (Vreme, 25. decembar, str. 24)
2.9. Sloboda mirnog okupljanja
2.9.1. Ograni~enja u vreme ratnog stanja. ---- Sloboda mirnog
okupljanja ozbiljno je ograni~ena u vreme ratnog stanja Uredbom o
okupljanju gra|ana u vreme ratnog stanja (Vidi III.1.2.7). Tako su
ka`njena dvojica Srba, izbeglica s Kosova, koji su 21. juna organizovali javni protest u Beogradu zbog toga {to su vlasti napustile kosovske
Srbe (23. jun, AI). Po{to nisu imali prethodno odobrenje za odr`avanje
skupa, obojica su ka`njena s po 20 dana zatvora.
Za isti prekr{aj, odr`avanje skupa bez odobrenja policije, na
osnovu iste Uredbe, sudija za prekr{aje u ^a~ku kaznio je Svetlanu
Eri}, predsednika Op{tinskog odbora Gra|anskog saveza Srbije i ~lana
Gra|anskog parlamenta u ^a~ku, nov~anom kaznom u iznosu od 3.200
dinara, jer je ,,kao osniva~ i ~lan Gra|anskog parlamenta u~estvovala
na vi{e javnih skupova u ^a~ku za vreme ratnog stanja’’. Na tim
skupovima ona je, ina~e, zajedno s gra|anima ^a~ka, zahtevala da se
prekine s bombardovanjem SR Jugoslavije, kao i anga`ovanje svih
231
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
relevantnih faktora, od predsednika SRJ do Generalnog sekretara UN,
na uspostavljanju mira u zemlji i za{titi `ivota gra|ana’’ (Danas,
26--27. jun).
2.9.2. Opozicioni protesti posle okon~anja bombardovanja. ---Do u~estalih kr{enja slobode mirnog okupljanja do{lo je tokom leta i
jeseni kada su {irom Srbije odr`avani mirni protesti na kojima su
isticani zahtevi za odlaskom predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a.
Mesec dana posle zavr{etka bombardovanja po~elo je potpisivanje
peticije za Milo{evi}evu ostavku. Policija je zbog toga uhapsila tri
funkcionera opozicionih partija u Kraljevu (Blic, 27. jul, str. 2), opozicione aktiviste i slu~ajne prolaznike u Para}inu (Glas javnosti 2.
avgusta, str. 2), privodila na informativni razgovor opozicione aktiviste
u Beogradu (Blic, 13. jul, str. 2) i Vranju (Blic, 17. jul, str. 7).
Nezavisna {tampa je tako|e registrovala da su nepoznata lica pretukla
osam opozicionih aktivista (Blic, 16. jul, str. 8) i sindikalaca u Beogradu (Blic, 17. jul, str. 8).
Incident je zabele`en u Prokuplju, gde je {ef lokalnog SPS, u
vreme mitinga opozicije, pucao u vazduh iz revolvera, dok su ~lanovi
njegove partije ga|ali lidere opozicije jajima i fla{ama (Blic, 5. jul, str.
3). Prilikom sli~nog incidenta u Valjevu, kada su demonstranti poku{ali da preuzmu zgradu op{tine, povre|eno je desetak gra|ana i ~etiri
policajca, dok je 13 demonstranata uhap{eno (Blic, 13. jul, str. 2).
Veliki opozicioni miting, odr`an 19. avgusta u Beogradu tako|e
nije pro{ao bez raznih oblika ometanja prava na mirno okupljanje. Na
dan mitinga vozovi iz unutra{njosti su zaustavljeni u Valjevu ,,zbog
opravke pruge’’, redovni autobuski polasci iz Pirota i Bora otkazani su
bez razloga, a mnoge autobuse s pristalicama opozicije iz unutra{njosti
policija je zaustavljala radi vanrednog tehni~kog pregleda i tako spre~avala da na vreme stignu u Beograd. Na samom mitingu bilo je sedam
te`e povre|enih lica zbog suzavca koji je ba~en u masu (Glas javnosti,
20. avgust, str. 9).
U seriji mitinga koja je usledila u organizaciji opozicionog
Saveza za promene (SZP) i omladinske opozicione organizacije Otpor,
bilo je zabrana okupljanja kao {to se dogodilo u Boru (Glas javnosti,
232
Ljudska prava u primeni
22. septembar, str. 4), ali i ~estih hap{enja aktivista ovih organizacija
---- u Zaje~aru (Blic, 8. septembar, str. 3), Kragujevcu (Glas javnosti,
20. septembar, str. 7), Smederevu (Beta, 24. novembar), Beogradu
(Beta, 14. oktobar), u Boru (Blic, 24. jula str. 6 i 27. septembar, str.
3), Novom Sadu (Beta, 14. oktobar) i [apcu (Blic, 25. septembar, str.
3). Neki od u~esnika protesta u Beogradu hap{eni su zbog ,,neposedovanja prijave boravka’’ (Tanjug, 28. septembar). Na ovim protestima
se tako|e dva puta desilo da privatni automobili ule}u u masu demontranata i to u Beogradu (Blic, 31. oktobar, str. 5) i u [apcu (Blic, 25.
septembar, str. 3), kada je te{ko povre|ena jedna devoj~ica.
Tokom dvomese~nih protesta u Beogradu policija je nekoliko
puta grubo intervenisala i tukla gra|ane koji su u~estvovali i novinare
koji su pratili ove doga|aje. Dana 28. septembra pretu~eno je najmanje
30 gra|ana, pet novinara, kojima su uni{tavani kamere i fotoaparati, i
pet policajaca, a uhap{eno je i 11 ~lanova rukovodstva opozicione
Socijaldemokratije (Blic, 30. septembar, str. 3).42 Na Novom Beogradu, 12. oktobra, osobe u civilu naoru`ane bezbol palicama, za koje se
pretpostavlja da su aktivisti vladaju}e stranke JUL, pretukle su najmanje
5 gra|ana. Policija nije uhapsila napada~e ali je zato istog dana uhapsila
najmanje dva demonstranta (Beta, 13. oktobar). Za vreme protesta
odr`anih 2. novembra policija je pretukla najmanje 7 studenata.
U napadu policije na pristalice Saveza za promene na Brankovom mostu u Beogradu 30. septembra, policija je tukla tridesetak
demonstranata, me|u kojima su bili i Zoran \in|i}, predsednik Demokratske stranke, Ljubomir Mad`ar i Goran Mili}evi}, profesori Ekonomskog fakulteta, kao i novinari Julijana Mojsilovi} (Reuters), Slavi{a Leki} (Reporter), Aleksandra Rankovi} (Beta), Imre Sabo (Szabo
---- fotoreporter Danasa), kao i ekipe CNN i SKY.
Jedinstven na~in da ograni~e opoziciona okupljanja prona{li su
lokalni funkcioneri u Vrnja~koj Banji. Odbornici SPS i JUL u skup{tini
42 Anika Krsti} je 29. septembra u Beogradu, u toku trajanja demonstracija, prilikom
policijske intervencije zadobila te{ke telesne povrede. Ovim povodom Fond za
humanitarno pravo podneo je Drugom op{tinskom javnom tu`ila{tvu krivi~nu
prijavu. Do 31. decembra 1999. nije postupljeno po prijavi.
233
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
lokalne op{tine doneli su 5. novembra odluku da SZP pred svaki
protestni miting mora da uplati 10.000 dinara u republi~ku kasu.
Odluka je doneta bez prisustva odbornika koalicije Zajedno, koji su
napustili sednicu Skup{tine op{tine posle odluke da ona bude zatvorena
za javnost (izjava potpredsednika DS Vrnja~ke Banje, Blic, 6. novembar). Svetozar Rakovi}, odgovorni urednik lista Sindikalni poverenik,
pretu~en je po~etkom oktobra 1999, a potom priveden i osu|en na
kaznu od 30 dana zatvora (Glas javnosti, 7. oktobar).
2.9.3. Skupovi nepoliti~kog karaktera. ---- Policija je spre~avala
{trajk radnika Beogradske industrije mesa Slavija koji su zahtevali
neispla}ene plate. Hapsila je one za koje je mislila da su kolovo|e, a
onima koji su direktoru skandirali ,,Veljo lopove, deca su nam gladna’’
pretila da }e ih uhapsiti jer ,,vre|aju dostojanstvo generalnog direktora
Velibora Toma{evi}a’’ (Glas javnosti, 7. avgust, str. 7 i 11. avgust,
str. 8).
Policajci u uniformi su do{li i me|u {trajka~e u beogradskoj
Industriji motora i traktora i zahtevali od radnika da im poka`u ko je
predsednik Nezavisnog sindikata koji je organizovao {trajk, ali su se
povukli kada su radnici jasno pokazali nezadovoljstvo takvim pona{anjem (Blic, 28. septembra, str. 3).
Muzi~ko-scensko-igra~ki performans, u organizaciji obnovljene
radio stanice B2--92, policija je zabranila iako joj je uredno prijavljen
i to zbog ,,ometanja javnog reda i mira’’ (Blic, 20. septembar, str. 15).
2.10. Sloboda udru`ivanja
Od svih koji su na prostoru SRJ tokom 1999. godine `eleli da
u`ivaju pravo na slobodu udru`ivanja, najvi{e smetnji su do`iveli
~lanovi Dru{tva sudija Srbije. Dru{tvo je profesionalna i nepoliti~ka
organizacija koja se zala`e za po{tovanje principa vladavine prava i
nezavisnosti sudstva. Ono je nastalo kao reakcija na manipulisanje
sudstvom radi izigravanja rezultata lokalnih izbora u novembru 1996.
godine. Smatra se da je oko ~etvrtina ukupnog broja sudija u Srbiji
u~lanjeno u Dru{tvo.
234
Ljudska prava u primeni
Vrhovni sud Srbije je 17. februara doneo presudu kojom je
odbijena `alba Dru{tva sudija Srbije povodom re{enja MUP u Beogradu kojim Dru{tvu nije dozvoljen upis u registar udru`enja gra|ana,
a samim tim ni dobijanje statusa pravnog lica. Vrhovni sud je presudu
obrazlo`io stavom da sudije nemaju pravo na gra|ansko udru`ivanje.
Me|utim, prema PGP, koji obavezuje i Jugoslaviju, jedino dozvoljeno
ograni~avanje prava na slobodu udru`ivanja odnosi se na pripadnike
vojske i policije.
Potpredsednik srpske Vlade Vojislav [e{elj je na svojoj konferenciji za {tampu u februaru tvrdio da ima podmi}enih sudija, da se
oni nalaze u takozvanom nezavisnom udru`enju sudija i da o~igledno
rade za ameri~ku CIA. U televizijskoj emisiji on je optu`io sudiju
Ustavnog suda Slobodana Vu~eti}a i sudiju Vrhovnog suda Zorana
Ivo{evi}a da deluju protiv Srbije, povezuju}i se s marginalnim politi~kim strankama instrumentalizovanim od Zapada (Danas, 10. februar,
str. 7). Zbog toga je Dru{tvo sudija podnelo krivi~nu prijavu protiv
Vojislava [e{elja.
Predsednik Vrhovnog suda Srbije Bal{a Govedarica je po~etkom oktobra izjavio da }e zahtevati razre{enje svih sudija koji su
~lanovi Dru{tva sudija. Prema Govedarici se preko tog dru{tva ,,iskazuju politi~ki zahtevi nekih stranaka, a to udru`enje nema ni pravne
preduslove za delovanje jer mu je Vrhovni sud Srbije uskratio dozvolu
za registrovanje’’ (Beta, 13. oktobar) Na to je reagovalo Dru{tvo
podse}aju}i Govedaricu da je ono registrovano u prole}e 1997. kao
,,dobrovoljno, profesionalno, nestrana~ko i specijalizovano dru{tvo u
sastavu Udru`enja pravnika Srbije’’ i preciziralo da Ustav Srbije jam~i
slobodu politi~kog, sindikalnog i drugog organizovanja i delovanja
gra|ana i bez dozvole, samo uz prijavu nadle`nom organu (Blic, 20.
oktobar, str. 6).
Zajedno sa srpskim ministrom pravde Dragoljubom Jankovi}em
Govedarica je zatra`io od predsednika sudova da se sve sudije na sudijskim kolegijumima izjasne da li su ~lanovi Dru{tva sudija, i da }e oni
koji se pozitivno izjasne biti razre{eni funkcije jer se bave politi~kom
delatno{}u, nespojivo s funkcijom koju vr{e. S druge strane, niko nije
zamerio ministru Jankovi}u ~lanstvo u Direkciji JUL i predsediku
Vrhovnog suda Srbije Bal{i Govedarica {to je visoki funkcioner SPS.
235
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Informativni kolegijumi na kojima se od sudija zahtevalo da
priznaju ~lanstvo u Dru{tvu sudija, pa im se pretilo razre{enjem ako
se ono utvrdi, odr`avani su krajem godine. Trideset sudija iz Novog
Pazara priznalo je ~lanstvo u Dru{tvu, dok su se sudije iz Ni{a pozvale
na ustavom zajam~eno pravo na privatnost, koje zabranjuje primoravanje gra|ana da se izjasne o svom ~lanstvu u bilo kakvom udru`enju.
Narodna skup{tina Srbije je 21. decembra razre{ila du`nosti trojicu
istaknutih ~lanova Dru{tva sudija Srbije ---- Slobodana Vu~eti}a, sudiju
Ustavnog suda Srbije, Zorana Ivo{evi}a, sudiju Vrhovnog suda i Bo`u
Prelevi}a, sudiju Petog op{tinskog suda (vidi II.2.1.2).
O ukupnom polo`aju sudija i stanju u sudstvu govori potez Sa{e
Obradovi}a, sudije Op{tinskog suda u Valjevu, koji je 6. oktobra
podneo zahtev Narodnoj skup{tini Srbije da ga, shodno odredbi ~l. 45
Zakona o sudovima, razre{i du`nosti. Kao razloge Obradovi} navodi:
,,krah morala i osnovnih dru{tvenih vrednosti, pot~injenost suda uskim
strana~kim interesima’’ koji su ,,u~inili da nam i pravosu|e do|e u
apsurdan polo`aj, a krivi~ni sud, u uslovima obezvre|enosti krivi~nopravne za{tite `ivota, slobode, imovine izgubi deo legitimiteta koji po
prirodi poseduje’’ (Izve{taj o poja~anoj represiji u Srbiji, Helsin{ki
odbor za ljudska prava).
2.11. Pravo na mirno u`ivanje imovine
2.11.1. Sukob na Kosovu. ---- Najve}i broj povreda prava na
mirno u`ivanje imovine u sprezi s povredom privatnog `ivota i prava
na stanovanje, vezan je za masovna nasilna iseljavanja Albanaca s
Kosova za vreme intervencije NATO. U mnogim selima i gradovima
na Kosovu, srpska policija i jugoslovenska vojska su nare|ivale ljudima da napuste svoje domove u roku od nekoliko sati i terale ih u
kolone koje su potom ispra}ene do granice.
Tokom sukoba na Kosovu ~este su bile situacije da je policija,
zajedno s paravojnim formacijama plja~kala napu{tene ku}e, pa ~ak i
stanove u kojima su Albanci jo{ uvek boravili (7. septembar,
UNHCHR). Tako su upali u ku}u N. L. u Pe}i, tra`ili novac od
236
Ljudska prava u primeni
uku}ana i konfiskovali mnoge stvari, uklju~uju}i i auto, posle ~ega su
naterali N. L. i njegovu porodicu da se autobusom odvezu do Prizrena
i, kasnije, do albanske granice (2. april, HRW). U Glogovcu su policija
i paravojne snage upadali u ku}e, stanove i radnje, tra`e}i novac, zlato,
mobilne telefone, televizore i druge vrednosti. Privatna kola i traktori
oduzimani su za potrebe policije i paravojnih snaga (7. jul, HRW).
Prema podacima LCHR, na Kosovu je uni{teno ili te{ko o{te}eno oko 70.000 ku}a, dok je prema izve{taju UNHCR re~ o 40--50
hiljada ku}a (28. avgust, UNHCR).
Srpska policija i paravojne grupe presretale su konvoje raseljenih lica i terale ih da predaju novac, nakit, automobile, traktore i druge
vrednosti. De{avalo se i da ljudi budu ubijeni ako nisu uspeli da sakupe
onoliko novca koliko su im pripadnici paravojnih grupa tra`ili. Novac
je iznu|uivan i na grani~nim prelazima. Pre nego {to }e pre}i granicu,
izbeglice su ~esto primoravane da napuste svoje automobile (7. septembar, UNHCHR).
Va`an nalaz izve{taja OEBS jeste i to da su svi po~inioci
najgrubljih kr{enja osnovnih ljudskih prava tokom proterivanja kosovskih Albanaca imali krupne materijalne i finansijske motive za obavljanje ovih poslova. Potencijalnim `rtvama je pre}eno smr}u, silovanjem ili fizi~kim zlostavljanjem ako ne bi dale novac. Prema istom
izvoru, za ova dela su ~esto bili odgovorni doskora{nji zatvorenici, koji
su pu{teni na slobodu i priklju~eni paravojnim formacijama posle
po~etka bombardovanja NATO. Prema svedo~enjima albanskih izbeglica, bilo je slu~ajeva kada su pripadnici paravojnih grupa, ~im bi stigli
u neki grad ili selo, najpre tra`ili imena bogatijih Albanaca od lokalnih
Srba.
2.11.2. Preuzimanje privatnog vlasni{tva od strane dr`ave. ---Dr`ava Srbija je preuzela vlasni{tvo nad me{ovitom firmom ICN
Jugoslavija u Beogradu, najzna~ajnijom farmaceutskom firmom u zemlji. Na~in kako je to ura|eno stvara ozbiljnu sumnju da se radilo o
krupnoj povredi prava na mirno u`ivanje imovine.
Dr`ava je prvo u februaru preuzela 24% akcija koje je u ovu
me{ovitu firmu unela zemunska Galenika, jedan od dva najve}a akci-
237
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
onara ICN. Zatim je dr`avna direkcija naknadnom procenom vrednosti
kapitala ICN umanjila udeo kapitala ameri~kog partnera s 74% na
35,7%, a udeo dr`ave pove}ala na 64,3% i time joj omogu}ila da
preuzme upravljanje ovom firmom. Posle preuzimanja, ve}inski vlasnik kompanije je postao Republi~ki zavod za zdravstvenu za{titu Srbije, ina~e najve}i du`nik ICN za isporu~ene lekove (Vreme, 13. februar,
str. 12--15).
Spor ICN sa Srbijom po~eo je sredinom 1998. godine kada je
ova kompanija zatra`ila da joj dr`ava vrati dug, na {ta je odgovoreno
uklanjanjem svih lekova ICN iz dr`avnih apoteka. U isto vreme se
Milan Pani}, direktor ameri~kog dela ICN i biv{i premijer SR Jugoslavije, vratio u politi~ki `ivot Srbije i javno podr`ao opozicioni Savez
za promene, koji tra`i odlazak predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a.
2.12. Prava pripadnika manjina
O polo`aju nekoliko nacionalnih grupa ve} je bilo re~i u delovima izve{taja posve}enim zabrani diskriminacije, pravu na `ivot,
zabrani mu~enja ili pravu na slobodu i bezbednost. Op{te stanje u
kome se nalaze pripadnici nacionalnih manjina u SRJ u poslednjih
nekoliko godina detaljno je opisano u izve{taju Beogradskog centra
Ljudska prava u Jugoslaviji 1998. Zbog toga }e se ovde uputiti samo
na najva`nije doga|aje koji se ti~u prava pripadnika manjina u SRJ u
1999. godini.
2.12.1. Sukob na Kosovu. ---- O sudbini kosovskih Albanaca pre
povla~enja srpskih snaga iz pokrajine i sudbini kosovskih Srba i Roma
posle 10. juna ve} je bilo govora. Muslimani koji `ive na Kosovu
tako|e su postali veoma ugro`ena etni~ka grupa, posebno posle ulaska
snaga KFOR. Jedan od njihovih politi~kih predstavnika ka`e ,,Milo{evi} je bio mila majka u pore|enju s ,,OVK’’ i navodi da naoru`ani
Albanci primoravaju Muslimane da napuste svoje stanove i ku}e. On
tvrdi da su neka uglavnom muslimansko-bo{nja~ka sela u prizrenskoj
regiji ve} prazna. ,,Od 200 muslimanskih ku}a u pojedinim naseljima
ostalo ih je desetak, ~im primete da nismo Albanci, da ne govorimo
238
Ljudska prava u primeni
albanski, ,,OVK’’ nas napada. D`abe im ka`emo da nismo Srbi. Uzvra}aju nam da je ovo Albanija i ko god nije Albanac mora da be`i s
Kosova’’. Muslimani su bezuspe{no poku{avali da re{e ovaj problem
s predstavnicima albanskih partija i me|unarodnih snaga. Procene o
broju Muslimana na Kosovu kretale su se od 50.000 do 150.000.
(Helsin{ka povelja, br. 8/1999)
2.12.2. Muslimani u Sand`aku. ---- Prema podacima Sand`a~kog
odbora za ljudska prava oko 30.000 Muslimana iz Sand`aka potra`ilo
je uto~i{te u Bosni i Hercegovini za vreme intervencije NATO u SRJ.
Bosna i Hercegovina ih nije trajno prihvatila, tako da su se vratili u
Sand`ak. Posebno }e biti te{ko onima koji se vra}aju u mesta u kojima
~ine manjinu. Sand`a~ki odbor za ljudska prava navodi da su, zbog
neodazivanja radnoj obavezi, preduze}a iz Priboja podelila 500 otkaza
zaposlenima bo{nja~ko-muslimanske nacionalnosti koji su izbegli izvan zemlje.
Povodom masovnog napu{tanja domova od strane Muslimana
iz Crne Gore, Matica muslimanska Crne Gore iz Podgorice je 24.
aprila apelovala ,,na sve gra|ane muslimanske nacionalnosti da ne
napu{taju svoje domove, ne prihvate namjere specijalnog psiholo{kog
rata i opstanu kao svoji na svome, zajedno s crnogorskim i drugim
narodima u Crnoj Gori.’’ (Pobjeda, 25. april, str. 2)
,,Bo{nja~ko-nacionalno ve}e Sand`aka usvojilo je Memorandum o autonomiji Sand`aka i posebnim odnosima s Bosnom i Hercegovinom, kao {to imaju Republika Srpska i SRJ. Rasim Ljaji}, umereni
muslimanski lider iz Sand`aka, izjavio je da }e zahtevi za autonomijom rasti {to u Srbiji bude bilo manje demokratije i ocenio da je,
me|utim, pravo re{enje problema odlazak sada{nje garniture s vlasti i
Sand`ak kao regija zasnovana na gra|anskom principu s lokalnom
samoupravom, koja }e imati puno uva`avanje kulturnog i obrazovnog
identiteta manjinskih zajednica’’ (Blic, 7. jul, str. 7 i 19. jul, str. 6).
Op{tinski sud u Novom Pazaru je 23. juna, po hitnom postupku,
je na osnovu ~l. 70 Zakona o javnom informisanju, izrekao nov~anu
kaznu od 65.000 dinara novopazarskom dvonedeljniku Parlament. List
je ka`njen zbog toga {to je u impresumu poslednjeg broja, umesto
239
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
zakonom obaveznog imena glavnog i odgovornog urednika, stajalo da
,,list ure|uje redakcijski kolegijum’’. Alija Halilovi}, predsednik Gra|anskog foruma, osniva~a lista, ocenjuje da ,,osim ovog formalnog
razloga za kaznu postoje i drugi razlozi, prije svega politi~ke prirode’’
(Helsin{ka povelja, br. 17/1999).
2.12.3. Bugari. ---- Izve{taj Helsin{kog odbora za ljudska prava
Bugara u Jugoslaviji za prva tri meseca 1999. godine iznosi ocenu da
se stanje ljudskih prava i sloboda bugarske manjine u Srbiji pogor{alo.
Od januara do marta vi{e od 500 pripadnika bugarske nacionalnosti je
mobilisano. Po~etkom aprila su bili mobilisani gotovo svi rukovodioci
jedine politi~ke organizacije bugarske manjine u Srbiji, Demokratske
unija Bugara u Jugoslaviji, kao i njihov predsednik Marko [ukarev.
Po{to je mobilisan, o [ukarevu se od 18. maja do 4. juna nije
znalo ni{ta. Njegova porodica je obave{tena 5. juna da je uhap{en i da
je izveden pred Vojni sud u Ni{u. Za skoro tri nedelje nije mu bilo
dozvoljeno da pozove svoju porodicu. U pritvoru nije dobijao lekove,
retko mu je bilo dozvoljeno da iza|e na sve` vazduh, dobijao je vodu
u ograni~enim koli~inama. U toku no}i pose}ivala su ga vojna lica i
tra`ila od njega da se odrekne bugarskog dr`avljanstva, da pru`i informacije o ~lanovima njegove partije kao i o studentima, jugoslovenskim
dr`avljanima bugarskog porekla, koji studiraju u Bugarskoj. Optu`nica
protiv [ukareva je podignuta 28. maja zbog samovoljnog napu{tanja
vojne jedinice, iako je to trajalo samo nekoliko sati, posle ~ega se
svojevoljno vratio u jedinicu. [ukarev je 17. juna osu|en na 8 meseci
zatvora (Analysis of the State of the Rights and Freedoms of the
Bulgarian National Minority in Serbia ---- April--May 1999, Helskin{ki
odbor za za{titu prava i slobodu Bugara u Jugoslaviji, 1999).
2.12.4. Vlasi. ---- Ovoj etni~koj grupi nije priznat status nacionalne manjine u SRJ. Sami Vlasi tvrde da ih ima od 300.000 do
500.000. Pro{le godine su formirali svoju stranku i najavili borbu za
svoja prava. ,,U selu [abanovac kod Bora je, pod vedrim nebom,
odr`ana osniva~ka skup{tina Vla{ke demokratske unije. Prema re~ima
predsednika stranke Slobodana \or|evi}a, lokalna socijalisti~ka vlast
je odbila da iznajmi bilo koju salu u gradu za odr`avanje skup{tine.
240
Ljudska prava u primeni
Socijalisti su sale iznajmljivali svima, pa i Jehovinim svedocima, ali
nama nisu hteli, rekao je on’’ (Blic, 31. avgust, str. 2).
2.12.5. Manjine u Vojvodini. ---- Srazmerno veliki broj u~enika
---- pripadnika manjinskih etni~kih grupa u Vojvodini ne poha|a nastavu na maternjem jeziku. Postoje}e zakonodavstvo u Srbiji dopu{ta
mogu}nost otvaranja razreda s nastavom na jezicima etni~kih manjina
tamo gde se za takvu nastavu prijavi 15 ili vi{e u~enika u jednoj {koli.
Ovaj uslov je te{ko ispuniti, zato {to se {kolski sistem odlikuje velikim
brojem srednjih stru~nih {kola s vrlo razu|enim profilom. Tako je u
sredinama u kojima postoji brojno manjinsko stanovni{tvo te{ko sakupiti dovoljan broj u~enika koji bi se opredelili za poha|anje srednje
{kole uskog profila. Stoga mnogi u~enici iz redova etni~kih manjina
slu{aju nastavu u osnovnim i srednjim {kolama na srpskom jeziku.
Me|utim, ovakva organizacija {kolovanja ugro`ava kulturni identitet
manjina i posebno uti~e na njihovu ruralizaciju (Helsin{ka povelja, br.
15/1999).
Jedini dnevni list najbrojnije manjinske zajednice u Vojvodini
Magyar szo, na{ao se u veoma te{koj poziciji tokom 1999. godine.
Zbog lo{e materijalne situacije zaposleni u redakciji su marta meseca
stupili u {trajk, jer su primali minimalne plate s vi{emese~nim zaka{njenjem. Osniva~ ovog dnevnog lista je Skup{tina Vojvodine, pri
~emu je Magyar szo u sastavu holding korporacije Forum. Redakcija
je zatra`ila pomo} od Foruma, ali im je generalni direktor Geza Borda{
rekao da je Forum u jo{ te`oj situaciji nego Magyar szo. Uprkos svemu
tome, Skup{tina Vojvodine je odbila zahtev redakcije da se list osamostali od izdava~ke ku}e Forum i dobije status pravnog lica s posebnim `iro ra~unom. Magyar szo bi tako mogao da opstane, smatraju u
redakciji, s obzirom da on sam posluje bez gubitaka, ali je problem {to
kao deo Foruma deli njegovu sudbinu. Ne dozvoljava se ni osamostaljivanje, ni privatizacija ovog lista (Izve{taj o poja~anoj represiji u
Srbiji, Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji).
Predstavnici ma|arske nacionalne manjine u avgustu su osnovali Nacionalni savet koji bi trebalo da stvori ,,politi~ku platformu
stranaka koje okupljaju Ma|are za dijalog s vlastima. Kroz dijalog s
241
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
vlastima inicirale bi se mere za pobolj{anje stanja u raznim oblastima
dru{tvenog `ivota manjinskih zajednica’’ (Blic, 22. avgust, str. 4).
Reakcije nadle`nih nisu bile pozitivne. ,,U Jugoslaviji su ustavom
zagarantovana ljudska prava po najvi{im svetskim standardima, rekao
je Ivan Sedlak, ministar u vladi Srbije zadu`en za ljudska prava i prava
nacionalnih manjina. On je ocenio da neke susedne dr`ave imaju
zadatak od strane Zapada da vr{e pritisak na na{u zemlju i da to ~ine
preko svojih nacionalnih zajednica i politi~kih partija, tra`e}i raznorazne autonomije, ~ak i autonomije u autonomiji. Ovu tvrdnju ministar je
ilustrovao usagla{enim pristupom ma|arskih politi~kih stranaka i ma|arske dr`ave u pogledu trostepene autonomije koju oni tra`e u Vojvodini’’ (Blic, 9. avgust, str. 3).
,,Zajednica Rumuna u Jugoslaviji podr`ava isklju~ivo ekonomsku autonomiju Vojvodine, ali ne i teritorijalnu autonomiju tamo{njih
etni~kih zajednica’’, izjavio je Jon ^izma{ (Ion Cizmas), predsednik te
organizacije. On je precizirao da bi teritorijalna etni~ka autonomija
dovela do me|unacionalnih sukoba i najavio borbu za ekonomska
prava ove zajednice kojoj su tokom komunisti~ke vladavine oduzete
brojne zgrade. ,,I zgrada u kojoj je sedi{te na{e organizacije u Vr{cu
je do 1945. godine bila na{e vlasni{tvo, a sada smo u njoj podstanari’’,
ka`e ^izma{ (Beta, 16. novembar).
2.13. Politi~ka prava
Po{to u 1999. godini u SR Jugoslaviji nije bilo ni lokalnih, ni
republi~kih, ni saveznih izbora moglo bi se re}i da se, makar u formalnom smislu, nije postavilo pitanje izbornih prava. Me|utim, drugu
polovinu godine su obele`ile velike politi~ke napetosti zbog zahteva
opozicije za odr`avanjem prevremenih izbora. Tako su se otvarala
mnoga pitanja koja se su{tinski ti~u politi~kih prava, neposredno odnose na slobodu mirnog okupljanja i slobodu izra`avanja, a posredno
na izborna prava.
242
Ljudska prava u primeni
Na zahteve opozicije za prevremenim izborima vlast u Srbiji se
oglu{ivala tvrde}i da takav zahtev niko nije formalno podneo. Kada je
Srpski pokret obnove (SPO), na osnovu ,,Zaklju~aka okruglog stola
demokratske opozicije’’, usvojenih 14. oktobra, formalno podneo ,,Zahtev za vanrednim demokratskim izborima na svim nivoima u Srbiji’’
na sednici republi~kog parlamenta, odr`anoj 9. i 10. novembra, rasprava je preba~ena u skup{tinski Odbor za pravosu|e, posle ~ega je
uglavnom odlagana. ,,'Izbori se raspisuju kada do|e do parlamentarne
krize, a u skup{tini Srbije nje nema ve} tamo postoji stabilna ve}ina,
najstabilnija u dugom nizu godina', rekao je Stevo Dragi{i}, poslanik
SRS, na sednici ovog odbora’’ (Beta, 25 novembar). Ovakav stav dele
i predstavnici ostalih partija vladaju}e koalicije.
Me|utim, na istoj sednici republi~kog parlamenta, vladaju}a
koalicija je usvojila novi Zakon o lokalnoj samoupravi, prema ~ijim
odredbama se dvokru`ni proporcionalni sistem, prema kojem je opozicija 1996. godine osvojila vlast u najve}em broju op{tina u Srbiji,
zamenjuje jednokru`nim ve}inskim sistemom, koji vi{e odgovara vladaju}oj koaliciji. Promena izbornog sistema bez usagla{enog stava svih
relevantnih politi~kih snaga na posredan na~in favorizuje izborna prava
bira~a koji podr`avaju vladaju}u koaliciju.
Republi~ka i savezna skup{tina su sredinom godine donele jednu odluku koja ima direktne veze s poslednjim republi~kim izborima.
Novoj demokratiji, partiji koja je bila u koaliciji sa SPS i JUL, a
kasnije je po~ela da kritikuje politiku vladaju}e koalicije, oduzeti su
poslani~ki mandati i u srpskom i u saveznom parlamentu. Skup{tina
Srbije je na osnovu obave{tenja republi~ke izborne komisije ,,da su
nadle`ni organi SPS i JUL zbog naru{avanja programskih ciljeva i
predizbornih zalaganja isklju~ili Novu demokratiju iz koalicije’’ oduzeli mandate petorici poslanika ove partije. Skup{tina se pozvala na ~l.
102, st. 1, ta~ka 1 Zakona o izboru poslanika, po kome poslaniku
prestaje mandat pre isteka vremena na koji je izabran ako mu prestane
~lanstvo u politi~koj stranci na ~ijoj je listi izabran za poslanika (Blic,
16. jul, str. 3).
243
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Sli~no su pro{la i tri poslanika Nove demokratije u jugoslovenskom parlamentu. ,,Miroslav Stefanovi}, dosada{nji poslanik ND je
izjavio da je na ju~era{njoj sednici jugoslovenskog parlamenta saznao
da je podneo ostavku. 'Nismo podneli nikakve ostavke, ve} je re`im u
svom bolj{evi~kom maniru te ostavke falsifikovao', zaklju~io je Stefanovi}’’ (Blic, 18. avgust, str. 3). Savezni ustavni sud je 15. decembra
odbacio `albu ND zbog oduzimanja mandata petorici poslanika te
partije u Skup{tni Srbije, s obrazlo`enjem da nije nadle`an da odlu~uje
o `albi jer je ,,pravna za{tita obezbe|ena pred redovnim sudovima’’
(Tanjug, 15. decembar).
Povrh svega, Savezni ustavni sud koji je u oktobru proglasio
neustavnim zakon Republike Srbije o izboru poslanika za Ve}e republika, gornji dom ovog parlamenta. ,,Odredbe zakona nisu u skladu s
Ustavom SRJ jer ne garantuju predstavljanje republike ~lanice u skladu
s izbornim sistemom za koji se opredelila, ocenio je sudija izvestilac
Branislav Tomkovi}’’ (Blic, 21. oktobar, str. 6). S obzirom da je
Savezni ustavni sud proglasio neustavnim i crnogorski zakon o izboru
poslanika za isto ve}e, dovedeni su u pitanje legitimnost Ve}a republika, kao i sve odluke koje je to ve}e donosilo u poslednjih {est godina.
Posle okon~anja intervencije NATO politi~ka aktivnost u Srbiji
je o`ivela. Dok je opozicija odmah po~ela da kritikuje vlast optu`uju}i
je zbog pogre{ne politike koja je dovela do bombardovanja i ekonomskih te{ko}a, vlast je uzvra}ala optu`bama opozicionih prvaka za
nacionalnu izdaju i preko svojih medija zao{trila politi~ku retoriku vi{e
no ikada ranije. Tako je u tekstu pod naslovom ,,Prodane du{e \ukanovi} i \in|i}’’ provladina Politika objavila slede}u analizu: ,,Bilo je
samo pitanje dana kada }e se iz skromnog arsenala doma}ih moralnih
patuljaka pojaviti persone namera~ene da jad i muku svog naroda, rat
i nevi|ena stradanja zbog agresije zlikovaca iz NATO pakta ---- i uz
njihovu pomo} ---- iskoriste za sopstvenu politi~ku recikla`u i svojevrsno zabadanje no`a u le|a odbranom otad`bine preokupiranom
vo|stvu’’ (Politika, 13. maj, str. 14).
Kada je opozicioni Savez za promene zapo~eo svakodnevne
proteste u Srbiji, optu`be za izdaju i saradnju s NATO postale su
244
Ljudska prava u primeni
svakodnevne. Potpredsednik Vlade Srbije Vojislav [e{elj optu`io je
SZP da mitingom svojih pristalica u Beogradu u stvari ,,slavi Klintonov ro|endan’’ (Blic, 11. avgust, str. 2), dok je SPS tvrdio da opozicione stranke slu`e NATO da ,,uradi ono {to nije uspeo bombardovanjem, a to je porobljavanje Jugoslavije’’ (Blic, 11. avgust, str. 3).
Predsednik Vlade Srbije Mirko Marjanovi} nazvao je SZP ,,teroristi~kom organizacijom koja najavljuje fizi~ke obra~une i ubistva neistomi{ljenika’’ (Blic, 16. avgust, str. 2). Ministar unutra{njih poslova
Srbije Vlajko Stojiljkovi} izjavio je 5. oktobra: ,,O~igledno je da Savez
za promene podr`ava teroriste koji vr{e zlo~ine nad Srbima i u toj
~injenici treba videti veliku {tetu i odgovornost koju te opozicione
snage preuzimaju za sudbinu zemlje’’ (Glas javnosti, 6. oktobar). Savezni sekretar za informisanje Goran Mati} je opoziciju nazvao ,,petom kolonom’’ (Blic, 27. septembar, str. 3) a direktorka Direkcije JUL
Mirjana Markovi} je izjavila da je predsednik Demokratske stranke
Zoran \in|i} ,,pomagao NATO-u u odre|ivanju ciljeva za bombardovanje’’. Za vreme demonstracija opozicije, komandant 3. armije, general Neboj{a Pavkovi} pretio je onima koji ,,ugro`avaju ustavni poredak’’ i poru~ivao da je ,,Vojska Jugoslavije uz predsednika, vrhovnog
komandanta, u odbrani zemlje’’ (Politika, 24. jul).
2.14. Posebna za{tita porodice i deteta
Prema nedavnim istra`ivanjima UNICEF, deca u SRJ su najugro`enija u Evropi. Zamenik {efa beogradske kancelarije UNICEF
rekao je novinarima da je, na skali koja ide do 100, stopa rizika kojem
su izlo`ena deca u SRJ 29. On je precizirao da se do te stope do{lo
novom metodom koja se zasniva na faktorima kao {to su izlo`enost
oru`anim sukobima, rasprostranjenost HIV virusa, neuhranjenost dece,
procenat dece koja zavr{e osnovnu {kolu i smrtnost dece do 5 godina
starosti (Blic, 24. jul, str. 6).
[tampa je zabele`ila pove}an broj slu~ajeva ~edomorstva i napu{tanje dece. ,,U poslednjih pet meseci u Beogradu tri su majke digle
ruke na svoju decu. Pet mali{ana je li{eno `ivota, dvoje je uspelo da
245
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
pre`ivi. Jedna od majki je decu izbola no`em, druga iglama za pletenje
da bi ih zatim zadavila, a tre}a je udavila svoje dete. Sve tri su posle
toga poku{ale da izvr{e samoubistvo. Miodrag Miti}, specijalista medicinske psihologije, ocenjuje da vi{e ~inilaca mo`e da objasni taj ~in
a me|u njima su spoljno okru`enje, nema{tina, nesigurnost, bespomo}nost, odsustvo perspektive u `ivotu’’ (Blic, 19. jul, str. 8). ,,U
proteklih {est meseci, prema podacima Centra za za{titu odoj~adi, bilo
je ostavljeno 1229 beba, od kojih je samo 375 imalo sre}u da se vrati
roditeljima’’ (Glas javnosti, 13. septembar, str. 9).
2.14.1. Pravo na socijalno obezbe|enje. ---- O materijalnom
polo`aju porodica koje imaju decu slikovito govori podatak da dr`ava
kasni s isplatom de~ijih dodataka vi{e od 20 meseci. ,,Osmog juna ove
godine vlada Srbije je isplatila de~ije dodatke za decembar 1997, i to
za prvo dete 124, za drugo 155, a za tre}e 186 dinara. Samohrane
majke i deca bez roditelja su primili po tridesetak dinara vi{e.’’ Vlada
je predlo`ila da roditelji neispla}enim de~ijim dodacima izmiruju poreske obaveze prema dr`avi. Ekonomista Bo{ko Mijatovi} ocenjuje
predlog kao ,,{arenu la`u jer poreska obaveza roditelja iznosi najvi{e
nekoliko stotina dinara, dok neispla}eni de~iji dodaci za godinu dana
iznose u proseku 6.000 dinara’’ (Glas javnosti, 19, oktobar, str. 5).
Jugoslovenski centar za prava deteta precizira da naknade za
de~ji dodatak u Srbiji kasne 21 mesec. Pri tom je osnovica prema kojoj
se ova davanja ispla}uju, umanjena za 36%. Prema podacima Gradskog sekretarijata za socijalnu i de~ju za{titu Beograda, svakoj od
42.000 porodica u Beogradu koje imaju pravo na de~ji dodatak, Ministarstvo za brigu o porodici Srbije, duguje oko 3.000 dinara. Sli~na je
situacija s materinskim dodatkom, naknadom nezaposlenim porodiljama i jednokratnom pomo}i porodiljama za opremu novoro|en~eta. U
oktobru 1999 su ispla}ivani zahtevi iz novembra 1998.
2.14.2. Pravo na osnovno obrazovanje. ---- Ustav SRJ i Konvencija o pravima deteta predvi|aju obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za svu decu. Zakon o osnovnoj {koli razra|uje ovo pravo i
propisuje kazne za roditelje koji odbijaju da {alju svoju decu u osnovnu
{kolu.
246
Ljudska prava u primeni
Jugoslovenski centar za prava deteta (JUCPD) tvrdi da se u
Srbiji ova mera ka`njavanja ne primenjuje, verovatno zbog toga {to bi
striktno pridr`avanje zakona otvorilo mnoga druga socijalna pitanja.
Te{ko je o~ekivati da roditelji plate ovu kaznu ako i sami ne rade, ili
rade na crno a decu koriste kao ispomo}, ili ih teraju da prosja~e da
bi popunila ku}ni bud`et. Ve}ina ove dece u Srbiji su Romi ili deca
koja `ive na selu, uglavnom `enska. U Crnoj Gori je situacija druga~ija. Prema izjavama nadle`nih, ove {kolske godine u ovoj republici
su podneta 103 zahteva za prekr{ajno gonjenje roditelja ~ija deca ne
poha|aju osnovnu {kolu, od ~ega je u 90 slu~ajeva kazna napla}ena.
Radi se uglavnom o `enskoj deci sa severa Republike.
Tokom juna meseca stanovni{tvo Kosova, prete`no srpskog,
romskog i drugog nealbanskog porekla, masovno je napu{talo pokrajinu. To se podudarilo s periodom upisivanja |aka u osnovne i srednje
{kole. Na osnovu interne naredbe direktorima {kola (jer drugi pravni
osnov nije postojao), deca raseljenih s Kosova nisu mogla da se upi{u
u {kole u mestima svog privremenog boravka, ve} su upu}ivani da se
upisuju u svoje dotada{nje {kole na Kosovu, odnosno u mestima na
Kosovu u kojima je po oceni vlasti bilo bezbedno. Sve je to ~injeno u
sklopu kampanje organizovanog vra}anja Srba i drugog nealbanskog
stanovni{tva na Kosovo. Tek posle pritisaka Jugoslovenskog centra za
prava deteta i nezavisnih medija, prosvetne vlasti su pristale da se
dozvoli upis |aka s Kosova u {kole u mestima njihovog privremenog
boravka. I pored toga jedan broj dece ostao je neupisan.
Za razliku od Srbije, u Crnoj Gori, gde se broj izbeglica i
raseljenih lica kre}e oko 12% od ukupnog broja stanovnika Republike,
nije bilo ovakvih ometanja prava dece na obrazovanje ---- sva izbegla
deca upisana su u odgovaraju}e osnovne i srednje {kole, odnosno
organizovano im je alternativno i dopunsko obrazovanje.
2.14.3. Pravo na slobodu mi{ljenja, savesti i veroispovesti. ---Prema pisanju Ve~ernjih novosti (16. maj), za vreme NATO intervencije, u Domu za decu bez roditeljskog staranja Jefimija u Kru{evcu,
pomo}nik ministra za rad, bora~ka i socijalna pitanja u Srbiji, obavila
je kolektivno kr{tenje u pravoslavnu veru pedesetosmoro {ti}enika
247
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Doma. Jugoslovenski centar za prava deteta smatra da je time prekr{eno pravo deteta na slobodu mi{ljenja, savesti i veroispovesti. Odgovaraju}i ~lan Konvencije garantuje pravo i obavezu roditelja i, u
odre|enim slu~ajevima zakonskih staratelja, da usmeravaju dete na
na~in koji je u skladu s razvojnim sposobnostima deteta. Izgleda da u
ovom slu~aju nisu uva`avane individualne `elje svakog pojedina~nog
deteta, pa ~ak i onih starijeg uzrasta.
2.14.4. Postupanje prema HIV pozitivnom detetu. ---- Jo{ {kolske
1997/98. godine u jednu {kolu na teritoriji Beograda upisan je HIV
pozitivan de~ak. Odmah po po~etku nastave, direktor {kole i nadle`ni
iz Ministarstva zdravlja Srbije obznanili su na roditeljskom sastanku
ovaj podatak. Usledila je brutalna kampanja roditelja ostale dece iz tog
odeljenja da se HIV pozitivni de~ak isklju~i iz {kole, uz pretnju da }e
oni ispisati svoju decu. O ovom slu~aju je jedno vreme pisala i {tampa,
a potom, po zahtevu staratelja de~aka, mediji su zamoljeni da o tome
vi{e ne pi{u. U saradnji s Ministarstvom prosvete Srbije re{enje je
na|eno u organizovanju individualne nastave za de~aka u istoj {koli.
Predstavnici Jugoslovenskog centra za prava deteta su samoinicijativno
obi{li {kolu, razgovarali s direktorom i dobili uveravanja da je detetu
pravo na obrazovanje obezbe|eno i da je s na~inom organizovanja
nastave saglasan i staratelj deteta.
Po~etkom ove {kolske godine, Jugoslovenskom centru za prava
deteta po prvi put se obratila baka deteta koja je njegov staratelj (majka
je umrla pre nekoliko godina, otac ne obilazi dete), s molbom da
pomogne da se de~aku omogu}i razredna nastava, s obzirom da ve}
tre}u godinu poha|a individualnu nastavu. Skrenula je pa`nju da se
nastava odvija u neodgovaraju}oj prostoriji (nije u pitanju u~ionica,
ve} prostorija s re{etkama na prozorima, u kojoj nema table, niti bilo
kakvog nastavnog sredstva). Uz to je de~ak potpuno stigmatiziran od
strane vr{njaka ---- za vreme {kolskih odmora izlo`en je pogrdama i
uvredama. De~ak je, ina~e, zdrav, intelektualno iznad proseka, ali mu
se na~inom nastavnog procesa destimuli{u postoje}i kapaciteti.
JUCPD se obratio Ministarstvu prosvete i Ministarstvu zdravlja
Srbije sa zahtevom da {to je mogu}e pre izna|u re{enje, prebace dete
u neku drugu {kolu na teritoriji Beograda i da se tako obezbedi
248
Ljudska prava u primeni
po{tovanje prava deteta na privatnost. Centar se pozvao na kr{enje
Konvencije o pravima deteta i to: prava na nediskriminaciju (~l. 2),
najboljeg interesa deteta (~l. 3), prava na privatnost i prava na zakonsku za{titu protiv takvog me{anja, prava na obrazovanje, uklju~uju}i i
ciljeve obrazovanja (~l. 28 i 29). Tako|e, ukazano je i na Preporuke
Komiteta za prava deteta (oktobar 1998), koje se odnose na decu koja
`ive u okru`enju s AIDS, me|u kojima je centralno na~elo da ,,prevencija i mere za{tite ne smeju prouzrokovati stigmatizaciju deteta’’
(na~elo br. 9). Ministarstvo obrazovanja uzelo je u razmatranje inicijativu JUCPD. Odr`an je sastanak svih regionalnih predstavnika Ministarstva s ciljem da se povodom ovog slu~aja utvrdi stav za mogu}e
budu}e slu~ajeve.
2.14.5. U~e{}e dece kao dobrovoljaca u Vojsci Jugoslavije. ---Po~etkom oktobra u Glasu javnosti objavljen je tekst o de~aku starom
12 godina, koji se dobrovoljno javio da tokom bombardovanja NATO
Jugoslavije bude li~ni kurir pukovnika ]ur~i}a u brigadi Ratne mornarice u Baru. Ka`e se da je de~ak za taj svoj gest dobio na poklon sat
od na~elnika general{taba Dragoljuba Ojdani}a, kao i da je unapre|en
u po~asni ~in mla|eg vodnika.
JUCPD je reagovao povodom ove informacije smatraju}i da je
na ovaj na~in prekr{ena ne samo Konvencija o pravima deteta, ve} i
doma}i propisi, koji su u ovom domenu iznad standarda Konvencije.
Prema Zakonu o Vojsci Jugoslavije, vojni obveznik mo`e biti regrutovan na svoj zahtev u kalendarskoj godini u kojoj puni 17 godina.
Prema Zakonu o odbrani, tek s navr{enih 15 godina osoba mo`e da
u~estvuje u civilnoj za{titi, odnosno mo`e biti anga`ovana na za{titi i
spasavanju civilnog stanovni{tva i materijalnih dobara od ratnih razaranja ili elementarnih nepogoda.
2.15. Pravo na dr`avljanstvo
Najve}u zakonodavnu novinu u pogledu u`ivanja prava na dr`avljanstvo na teritoriji SRJ tokom 1999. godine predstavlja dono{enje
novog Zakona o crnogorskom dr`avljanstvu (Sl. list RCG, br. 41 od 2.
249
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
novembra 1999). Ova odluka crnogorske Skup{tine je ocenjena kao
jedan od koraka u pravcu stvaranja samostalne crnogorske dr`ave. Ona
je istovremeno otvorila i brojna pitanja vezana za pravo na dr`avljanstvo mnogih kategorija lica koja se nalaze na teritoriji Crne Gore i
Srbije (AIM, 29. jul). To se posebno odnosi na izbeglice ili raseljena
lica, ~iji je broj u Crnoj Gori izuzetno porastao, kao posledica sukoba
na Kosovu. Me|utim, do kraja godine nije bilo najjasnije kakve }e sve
prakti~ne posledice za ove, ali i za druge kategorije lica (kao {to su
bra~ni drugovi crnogorskih dr`avljana, Crnogorci koji `ive u Srbiji ili
Srbi koji su se poslednjih godina preselili u Crnu Goru) imati novi
Zakon o dr`avljanstvu.
U toku masovnih proterivanja Albanaca s Kosova u periodu
mart-jun do{lo je do jednog specifi~nog oblika kr{enja prava na dr`avljanstvo. Prema brojnim svedo~enjima albanskih izbeglica, pripadnici
srpskih snaga bezbednosti na samoj granici su velikom broju Albanaca
oduzimali li~na dokumenta, posebno li~ne karte, voza~ke dozvole i
paso{e. Nije sasvim jasno {ta je bio osnovni razlog ovakvog pona{anja,
ali je njegova posledica sigurno mogla da bude ote`avanje prognanim
Albancima da ikada u budu}nosti doka`u da su imali dr`avljanstvo
SFRJ, to jest da su `iveli na Kosovu.
2.16. Sloboda kretanja
U vreme trajanja ratnog stanja progla{enog zbog intervencije
NATO zabranjeno je putovanje u inostranstvo vojnim obveznicima od
18 do 60 godina (Vidi III.1.2.7). Tokom ~itave godine i dalje je ostala
na snazi Odluka Savezne vlade o pla}anju posebne takse prilikom
izlaska iz zemlje.
Oru`ani sukob koji je trajao na Kosovu nesumnjivo je ograni~io
slobodu kretanja u tom delu zemlje. Istovremeno, sve je vi{e problema
za slobodan protok ljudi, robe i usluga izme|u Srbije i Crne Gore.
Prema Glasu javnosti (27--30. novembar, str. 6) ,,na prolaz u Crnu
Goru svakodnevno ~eka izme|u 20 i 30 kamiona natovarenih uglavnom prehrambenom robom. Niko jo{ nije video formalnu odluku
kojom se obustavlja isporuka hrane iz Srbije u Crnu Goru. Voza~i
250
Ljudska prava u primeni
kamiona ka`u da policajci tra`e neke dodatne papire, ali da ni oni nisu
na~isto koji su to papiri’’.
Evropska unija i Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave donele su u toku
1999. godine odluke da nekim jugoslovenskim dr`avljanima zabrane
ulaz na teritoriju zemalja ~lanica EU, odnosno SAD. Spiskovi tih lica,
koji sadr`e vi{e od tri storine imena i koji su se menjali, objavljivani
su u nezavisnim glasilima (npr. Danas, 6. i 7. decembar) ali ne i u
provladinim, mada su se u njima prenosile izjave o nepravi~nosti i
navodnoj nelegitimnosti ovih mera. Na listama su visoki funkcioneri
dr`ave i vladaju}ih stranaka, ali i lica bez funkcija, koje strane vlade
smatraju bliskim re`imu. Neki od onih na koje se ova mera odnosi
objavili su se da }e se `aliti me|unarodnim sudovima, ali se iz njihovih
izjava i izjava njihovih branilaca ne da zaklju~iti na koje sudove misle
i koje im je pravo povre|eno (jedan od njih je knji`evnik Milovan
Vitezovi} ---- Vreme, 11. novembar).
2.17. Ekonomska i socijalna prava
SR Jugoslavija je i pre oru`anih sukoba na Kosovu i intervencije
NATO bila jedna od najsiroma{nijih zemalja Evrope s velikim brojem
nezaposlenih. ,,Kosovski sukobi su ko{tali Jugoslaviju 60 milijardi
USD i njeni stanovnici su postali siroma{niji od Albanaca, dakle
najsiroma{niji u Evropi, tvrdi se u studiji londonskog lista Ekonomist
intelid`ens junit (Economist Intelligence Unit). Bruto proizvod po
stanovniku od 75 USD mese~no (900 USD godi{nje) je najni`i u
Evropi. Pola decenije ratova u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i na Kosovu,
Jugoslavija pla}a `alosnim rekordom, najspektakularnijim padom doma}eg bruto proizvoda u isto~noj Evropi, ka`e se u ovoj studiji’’ (Blic,
23. avgust, str. 7). ,,U Jugoslaviji je osnovna pomo} u hrani za
odr`avanje golog `ivota potrebna za oko 3,4 miliona ljudi, konstatovano je u razgovoru delegacije Svetskog programa za hranu i UNHCR
s predstavnicima nadle`nih saveznih ministarstava’’ (Blic, 10. jul,
str. 6)
251
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Po zvani~nim jugoslovenskim izvorima, broj nezaposlenih je u
avgustu bio 771.000 (Beta, 25. novembar), dok podaci nezavisnih
sindikata govore o 1.600.000 radnika bez posla, u koje su ura~unati i
oni na prinudnom odmoru (Beta, 17. novembar). Ina~e, broj zaposlenih
je u decembru iznosio 1.733.000.(Glas javnosti, 26. decembar, str. 5).
Prose~na neto plata, po zvani~nim statisti~kim podacima, u oktobru je
iznosila 1.512 dinara, {to je tada bio ekvivalent od oko 45 USD (Beta,
23. novembar) a za prose~nu potro{a~ku korpu, koja obuhvata samo
hranu za ~etvoro~lanu porodicu, bilo je potrebno 3.672 dinara, dakle
oko 110 USD (Glas javnosti, 27--30. novembar, str. 7).
Vlasti u Srbiji duguju novac gotovo svim kategorijama lica koji
zavise od bud`eta ---- deci, penzionerima, zaposlenima u prosveti i
obrazovanju, medicinskim slu`bama. ,,Penzionerima dr`ava od 1990.
duguje dvanaest penzija, ka`e Milan \uri}, predsednik nezavisnog
sindikata penzionera’’ (Glas javnosti, 17. septembar, str. 5). Po zvani~nim podacima ,,vi{e od polovine penzionera prima oko 1.000 dinara
dok su tro{kovi minimalnog `ivotnog standarda za dvo~lanu penzionersku porodicu 2.700 dinara’’ (Blic, 27. septembar, str. 6).
,,Zarade prosvetnim radnicima u Srbiji kasne koliko i penzionerima, vi{e od tri meseca, {to zna~i da im dr`ava duguje 850 miliona
dinara ili 68 miliona DEM’’ (Blic, 2. septembar, str. 6). ,,Prose~na plata
profesora univerziteta je 2.500 dinara, a asistenta upola manja’’ (Beta,
14. oktobar). Prema procenama Udru`enja profesora i istra`iva~a Srbije, oko 15.000 biv{ih i sada{njih univerzitetskih profesora je toliko
ugro`eno da je za njih neophodna humanitarna pomo} (Blic, 20. septembar, str. 20). To udru`enje je, u saradnji s me|unarodnim organizacijama, ugro`enim profesorima delilo pakete s hranom i higijenskim
sredstvima, a priprema i podelu lekova bolesnim i penzionisanim
profesorima (Blic, 26. oktobar, str. 6).
U zdravstvu nema dovoljno novca da se obezbedi najosnovnija
medicinska za{tita stanovni{tva. ,,Prvo polugodi{te Zavod za zdravstveno osiguranje Srbije je zavr{io s deficitom od 1,7 milijardi dinara,
od ~ega nepla}eni lekovi ~ine 30 posto svote, a dug za neispla}ene
plate iznosi 375 miliona dinara’’ (Blic, 27. septembar, str. 7).
252
Ljudska prava u primeni
U dr`avnoj kasi nije bilo dovoljno novca ni da se isplate dnevnice rezervistima Vojske Jugoslavije koji su bili mobilisani u vreme
intervencije NATO. Samo dve nedelje posle zavr{etka bombardovanja,
rezervisti VJ po~eli su s protestima i blokadama saobra}ajnica zbog
toga {to im dr`ava nije isplatila zarade. Rezervisti su blokirali puteve
u podru~ju Kragujevca (Blic, 20. jun, str. 4), Kraljeva (Blic, 25. jun,
str. 6), Velike Plane, Po`arevca i Vrbasa jer ,,dr`ava svakom od njih
za boravak na Kosovu duguje izme|u 6.000 i 8.000 dinara’’ (Blic, 27.
jun, str. 4). Policija je proteste rezervista rasturala u Ni{u, Prokuplju i
Knja`evcu gde je uhapsila Zorana Nikoli}a (Blic, 19. jul, str. 8).
,,Ratne dnevnice vojnicima i rezervistima VJ bi}e ispla}ene u {est
mese~nih rata, po~ev od 1. avgusta, odlu~ila je savezna vlada. Procenjeno je da }e vojni obveznik koji je proveo rat na teritoriji Kosova i
Metohije primiti oko 1.800 dinara mese~no, a oni koji su bili izvan tog
podru~ja oko 1.200 dinara’’ (Blic, 22. jul, str. 6). Rezervisti su bili
nezadovoljni ovom odlukom pa su zbog toga {trajkovali i gla|u (Glas
javnosti, 15. avgust, str. 9). Kada su protesti na jesen izgubili na
intenzitetu, vlasti su protiv rezervista koji su u znak protesta blokirali
puteve, poput rezervista iz Blaca, podnosili i prekr{ajne prijave (Blic,
27. oktobar, str. 8).
Ostvarenje prava na penzijsko osiguranje vlasti su uskratile
penzionerima tako {to su im, u drugoj polovini septembra, umesto
penzija za maj, jun i jul, podelile bonove za pla}anje utro{ene elektri~ne energije. ,,Na potvrdama }e penzioneri mo}i da upi{u broj samo
jednog elektri~nog brojila ~iju }e potro{nju pla}ati zaostalim penzijama, a ako im po{tari u roku od deset dana ne uru~e bonove, oni se
vra}aju penzijskom fondu i ispla}uju se kada za to bude novca’’ (Glas
javnosti, 19. septembar, str. 5). Prose~na tromese~na penzija za taj
period iznosi oko 8.100 dinara a prose~an mese~ni ra~un za utro{enu
elektri~nu energiju ne iznosi vi{e od 350 dinara. S obzirom da je
inflacija u Jugoslaviji sada najmanje 50 posto godi{nje, to zna~i da }e
penzioneri samo po tom osnovu izgubiti polovinu vrednosti zaostalih
penzija.
253
III
GLAVNI PROBLEMI ---- 1999.
1. Oru`ana intervencija
Severnoatlanskog pakta (NATO)
1.1. Uvod
Vojna intervencija NATO protiv SR Jugoslavije, koja se sastojala u svakodnevnim i sve intenzivnijim vazdu{nim napadima, trajala
je od 24. marta do 10. juna 1999. Tokom ovih jedanaest nedelja
avijacija NATO je pro{irivala listu ciljeva koji su bili meta bombardovanja. U po~etku su to bili protivvazdu{ni sistemi Vojske Jugoslavije
i vojna skladi{ta. Ubrzo se pre{lo na komunikacionu infrastrukturu
zemlje, kao {to su mostovi, saobra}ajnice, releji i repetitori i skladi{ta
nafte i naftinih derivata. U slede}oj fazi lista ciljeva je pro{irena na
va`nije vladine zgrade kao {to su ministarstva vojske i policije, privredni objekti i medijske ku}e. [to je intervencija du`e trajala, pove}avao se broj pogo|enih ili o{te}enih kvartova u kojima `ivi civilno
stanovni{tvo, bolnica, {kola i kulturnih spomenika. Sve vreme je pove}avan broj aviona koji je u~estvovao u operaciji, tako da je s
po~etnih tri stotine, stigao na preko hiljadu.
Najkrupnija neposredna posledica po~etka bombardovanja SRJ
do koje je do{lo na teritoriji Kosova bila je pogor{avanje polo`aja
albanskog stanovni{tva i poja~avanje intenziteta sukoba izme|u Vojske
Jugoslavije i ,,OVK’’. Nekoliko dana posle po~etka vazdu{nih napada,
srpske policijske i paravojne trupe zapo~ele su proces organizovanog
254
Glavni problemi ---- 1999.
proterivanja albanskog stanovni{tva s Kosova. Dok je pre po~etka
bombardovanja oko 230.000 Albanaca s Kosova bilo izvan svojih
domova u izbegli{tvu ili rasejanju, na kraju intervencije je njih skoro
1,4 miliona bilo primorano da napuste svoje domove ---- od toga je oko
870.000 napustilo Kosovo i potra`ilo uto~i{te u Albaniji, Makedoniji
i drugim zemljama.
Za vreme intervencije nije bilo mogu}e utvrditi koliki je broj
Albanaca s Kosova ubijen tokom kampanje proterivanja, a najve}i broj
procena kretao se oko deset hiljada mrtvih. Prema Karli del Ponte,
glavnom tu`iocu Me|unarodnog tribunala za ratne zlo~ine po~injene
na teritoriji biv{e Jugoslavije, istra`itelji Tribunala su do novembra
1999. godine, posle nekoliko meseci rada na terenu i ispitivanja otprilike tre}ine prijavljenih masovnih grobnica prona{li 2.108 tela.43 Precizniji broj civilnih `rtava bi}e verovatno poznat na prole}e, kada se
predvi|a da istra`itelji Tribunala nastave ispitivanja mesta ozna~enih
kao masovne grobnice. Del Ponte je upozorila da su istra`itelji utvrdili
da je na izvesnim mestima do{lo do zametanja dokaza i da broj
otkrivenih grobnica i tela verovatno nije kona~an. Tako|e, glavni
tu`ilac Tribunala je ustvrdila da je na nekim mestima koja kriju tela
nemogu}e utvrditi ta~an broj `rtava.44
NATO je opravdavao intervenciju razli~itim razlozima. U samom po~etku se ~inilo da je osnovna namera bila da se prinudi srpska
strana da potpi{e predlo`eni dokument iz Rambujea i da se vojni~ki
oslabi. Pominjana je i potreba ja~anja regionalne bezbednosti. Proterivanje Albanaca s Kosova je u~inilo da NATO formuli{e svoje
ciljeve kao ,,zaustavljanje genocida i etni~kog ~i{}enja’’. Me|utim,
ako je obrazlo`enje intervencije variralo, ciljevi su bili prili~no konstantni. Tra`ilo se od zvani~nog Beograda da okon~a vojne akcije i
represiju na Kosovu, da povu~e sve vojne, policijske i paravojne trupe
43 ,,Prosecutor for former Yugoslavia, Rwanda briefs Security Council’’, Press Rele-
ase SC/6749, 10. novembar 1999.
44 Ameri~ka administracija stoji na stanovi{tu da se ukupan broj mrtvih kre}e oko
10.000. Vidi izve{taj Stejt dipartmenta (U.S. State Department), ,,Ethnic Cleansing
at Kosovo: An Acount’’, od 10. decembra 1999.
255
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
iz pokrajine, pristane na prisustvo me|unarodnih vojnih snaga na
Kosovu, osigura povratak svih izbeglica i raseljenih lica i da garantuje
da }e se zalagati za kona~no politi~ko re{enje Kosovske krize u okvirima koji su ustanovljeni dokumentom iz Rambujea.
Intervencija je otvorila mno{tvo pravnih pitanja, kao {to su
legalitet upotrebe sile protiv jedne suverene zemlje, uloga Ujedinjenih
nacija u odr`avanju me|unarodnog mira i bezbednosti, na~in i metodi
za{tite prava pripadnika nacionalnih manjina, razlika izme|u vojnih i
civilnih ciljeva prilikom vo|enja vazdu{nog rata, odgovornost za ratne
zlo~ine ili opasnost od ugro`avanja ~ovekove okoline u slu~aju ratnih
sukoba.
Postoje ozbiljne indicije da je tokom svoje operacije NATO
prekr{io mnoge odredbe humanitarnog prava u domenu obaveze da se
maksimalno za{tite `ivoti civilnog stanovni{tva. Kao naj~e{}e pominjan dokaz jeste masovno uni{tavanje tzv. objekata dvostruke namene
(mostovi, elektri~ne centrale, toplane, repetitori, i dr.) koji bi, prema
odredbama Prvog protokola uz @enevske konvencije, mogli da budu
predmet napada samo ako po svojoj prirodi, mestu ili cilju efikasno
doprinose vojnoj akciji i ~ije totalno ili delimi~no uni{tenje, osvajanje
ili neutralizacija, u okolnostima koje postoje u vreme napada, predstavljaju definitivnu vojnu prednost. ^esto napadi NATO na objekte
dvostruke namene nisu zadovoljavali ovo merilo, kao ni zahtev za
maksimalnom za{titom civilnih lica. Pored toga, upotreba kasetnih
bombi i osiroma{enog uranijuma ozbiljno dovodi u pitanje sklad vojne
akcije sa zahtevima humanitarnog prava.
Nije lako proceniti ukupnu {tetu koja je prouzrokovana bombardovanjem. Prema zvani~nim izvorima jugoslovenske strane ukupan
broj `rtava jeste ,,nekoliko hiljada civila’’, od kojih je 30% dece, i {est
hiljada povre|enih (40% dece).45 Isti izvor je precizniji kada se govori
45 Dokument Vlade SRJ ,,Provisional Assesment of Destruction and Damages Caused
by the NATO Aggression on the Federal Republic Yugoslavia’’ iz jula 1999.
godine, citiran u izve{taju Specijalnog izvestioca UN za stanje ljudskih prava na
teritoriji biv{e Jugoslavije Jir`ija Dinstbira, objavljenom u jesen 1999, UN dok.
A/54/396, S/1999/1000, st 94.
256
Glavni problemi ---- 1999.
o ubijenim pripadnicima vojske i policije ---- ka`e se da su stradala 462
vojnika i 114 pripadnika Ministarstva unutra{njih poslova Republike
Srbije. Podaci o materijalnoj {teti nalaze se u dva toma koje je objavilo
Ministarstvo inostranih poslova SR Jugoslavije.46
1.2. Ukidanja ljudskih prava u SR Jugoslaviji
tokom vojne intervencije NATO
1.2.1. Merila za procenu derogacije. ---- Tokom intervencije
NATO na teritoriji SRJ vlasti su uvele niz mera kojima se odstupa od
ustavom garantovanih ljudskih prava. O nekima je odlu~ila Savezna
vlada, ali je ve}ina uvedena odlukom predsednika Srbije i one su va`ile
samo na teritoriji ove republike. Nije sporno da situacija u kojoj su
ove mere donete potpada pod ,,izuzetnu op{tu opasnost koja ugro`ava
opstanak nacije’’ kako to zahteva PGP. Me|utim, odluke kojima su
derogacije uvedene imaju niz nedostataka, koji predstavljaju kr{enje
Ustava SRJ i PGP. Savezna vlada nije obavestila Generalnog sekretara
UN o derogaciji, {to je prema PGP bila du`na da u~ini. Savezna
skup{tina nije potvrdila odluke kojima su ljudska prava ograni~ena za
vreme ratnog stanja na svom prvom zasedanju po uvo|enju ograni~enja, kako to propisuje Ustav SRJ. Kona~no, ve}inu mera derogacije
doneo je predsednik Srbije grubo kr{e}i savezni ustav. Mo`e se zaklju~iti da su mere derogacije prima facie bile u suprotnosti s ustavnim
i me|unarodnim garancijama ljudskih prava koje obavezuju Jugoslaviju (vidi I.3.2.4).
Iako je u ratnim okolnostima i drugim vanrednim situacijama
te{ko procenjivati celishodnost mera koje vlasti preduzimaju, ne zna~i
da ne postoje kriterijumi koje te mere treba da zadovolje. Klju~no je
pitanje da li su one bile preduzete ,,u onom strogom obimu u kojem
to izuzetna op{ta opasnost zahteva’’ kako to propisuje PGP. Mora se
46 NATO Crimes in Yugoslavia: Documentary Evidence I i II, maj i juli 1999,
http://www.mfa.gov.yu/.
257
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
odmah ukazati da Ustav SRJ ne propisuje da preduzete mere u doba
ratnog stanja moraju da budu u srazmeri s opasno{}u koja preti naciji.
Neophodnost mera derogacije treba posmatrati uzimaju}i u obzir situaciju u kojoj su preduzete.47 Derogacija mora da bude neophodna kao odgovor na problem na koji se reaguje, tj. mora da postoji neki
razlog zbog koga druge, bla`e mere ograni~enja ljudskih prava ne
zadovoljavaju.48 Drugo, paralelno s derogacijom moraju da postoje
delotvorni na~ini da se spre~e njene zloupotrebe, posebno u onoj meri
u kojoj one mogu da ugroze prava koja se ne mogu ukidati.49
1.2.2. Pravo na slobodu i bezbednost li~nosti. ---- Mere uvedene
za vreme ratnog stanja znatno su ograni~ile pravo na slobodu, produ`uju}i vreme trajanja pritvora po raznim osnovama. Prema ZKP,
pritvor po pravilu odre|uje istra`ni sudija, {to je u skladu s me|unarodnim standardima (za neustavne izuzetke vidi I.4.4.1.1). Me|utim,
prema saveznoj Uredbi o primenjivanju Zakona o krivi~nom postupku
za vreme ratnog stanja (Sl. list SRJ, br. 21/1999), osim istra`nog sudije
pritvor mogu da odrede i policija ili javni tu`ilac, i to u trajanju do
trideset dana (~l. 8). Ovom merom je ukinut ~lan 24 saveznog ustava,
prema kome pritvor mo`e da odredi samo nadle`ni sud, kao i ~lan 9
PGP, prema kome se svaki uhap{eni mora bez odlaganja dovesti pred
sudiju ili lice ovla{}eno da vr{i sudsku vlast. ^ak i bez ula`enja u
raspravu o opravdanosti tako dugog policijskog pritvora, ova mera nije
obezbedila nikakvu kontrolu nad odlukom tu`ioca i policije. Tako|e,
jugoslovenski propisi (suprotno Ustavu SRJ) ne obezbe|uju pravo na
advokata odmah po li{enju slobode, nego tek pred prvo saslu{anje kod
istra`nog sudije (~l. 74, st. 1 ZKP). Tako je data mogu}nost tu`iocu i
policiji da dr`e neko lice u pritvoru i do 30 dana bez kontakta s
advokatom, pa ~ak i bez dodira sa spoljnim svetom. Praksa je pokazala
47 Vidi npr. presudu Evropskog suda za ljudska prava u slu~aju Aksoy protiv Turske,
18. decembar 1996, Reports 1996-VI, st. 68.
48 Up. analizu Evropskog suda za ljudska prava u slu~aju Brannigan i McBride protiv
Ujedinjenog Kraljevstva, 26. maj 1993, A 258-B, st. 51.
49 Vidi Brannigan i McBride protiv Ujedinjenog Kraljevstva, op. cit, st. 63 i Aksoy
protiv Turske, op. cit, st. 82--83.
258
Glavni problemi ---- 1999.
da se u tzv. policijskom pritvoru od 72 ~asa, koji dopu{taju jugoslovenski propisi, de{ava najvi{e slu~ajeva mu~enja i ne~ove~nog postupanja od strane policije (vidi I.4.3.3). Sve ovo ukazuje da mera kojom
je policiji ili tu`iocu omogu}eno da odrede pritvor u trajanju do 30
dana za vreme ratnog stanja, bez istovremenog pru`anja delotvorne
za{tite pritvoreniku, nije u skladu s me|unarodnim standardima ljudskih prava.
U Srbiji je za vreme ratnog stanja doneta Uredba o unutra{njim
poslovima za vreme ratnog stanja, kojom je izmenjen republi~ki Zakon
u unutra{njim poslovima (Sl. glasnik RS, br. 17/1999) Uredbom je
predvi|eno da policija mo`e ograni~iti kretanje, i to du`e od 24 sata,
licu koje naru{ava javni red i mir, {pekuli{e na tr`i{tu prometa u
uslovima ratnog stanja, povla~i robu iz prometa, stvara zalihe kupovinom velike koli~ine robe radi {verca, neovla{}eno podi`e cene, uslovljava kupovinu osnovnih `ivotnih namirnica kupovinom drugih roba
ili pla}anjem u devizama, ili na drugi na~in remeti propisane tokove
snabdevanja gra|ana osnovnim `ivotnim namirnicama i roba u posebnom re`imu i u drugim slu~ajevima ugro`avanja bezbednosti gra|ana
ili odbrane i bezbednosti Republike (~l. 2).
Tako|e, ministar unutra{njih poslova je uredbom dobio ovla{}enje da izri~e mere internacije (,,za{titnu meru upu}ivanja na boravak u odre|eno mesto’’) licima koja predstavljaju opasnost za bezbednost Republike. Internacija je mogla da traje do 60 dana, posle ~ega
se internirano lice predaje u nadle`nost suda (~l. 3).
Ovom merom su prekr{ene odredbe ~l. 23 i 24 Ustava SRJ, koje
propisuju da do li{enja slobode mo`e do}i samo u slu~ajevima predvi|enim saveznim zakonom i na osnovu odluke nadle`nog suda. Kao
{to je ve} pomenuto, mere derogacije u Srbiji donete su u suprotnosti
s Ustavom SRJ i moraju se posmatrati kao ,,obi~na ograni~enja ljudskih prava’’. Me|utim, ~ak i kada bi se posmatrala kao derogacija,
Uredba o unutra{njim poslovima Srbije nije bila u skladu s me|unarodnim standardima.
Mera kojom je propisano zadr`avanje du`e od 24 sata sadr`i
{iroke formulacije osnova za takvo zadr`avanje, {to ostavlja otvorena
vrata samovolji policije, bez ikakve pravne kontrole. Ovo se naro~ito
259
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
odnosi na mogu}nost zadr`avanja ,,u drugim slu~ajevima ugro`avanja
bezbednosti gra|ana ili odbrane i bezbednosti Republike.’’ Tako|e, nije
jasno koliki je maksimum zadr`avanja lica, jer se u Uredbi pominje
samo mogu}nost produ`enja i du`e od 24 ~asa bez postavljanja gornje
granice. Jedna mogu}nost je da je najdu`i rok za zadr`avanje 30 dana,
kao {to to predvi|a savezna Uredba o primenjivanju ZKP. Me|utim,
~injenica da maksimalni rok nije bio izri~ito predvi|en predstavlja
te{ku povredu pravne sigurnosti.
Isto kao i mera tridesetodnevnog pritvora odre|ena saveznom
Uredbom o primenjivanju ZKP za vreme ratnog stanja, i mere koje je
doneo predsednik Srbije nisu pru`ile bilo kakva pravna sredstva kojima bi se spre~ile mogu}e zloupotrebe. Zadr`avanje du`e od 24 sata,
kao i internacija koja mo`e da traje do 60 dana ostavile su ogromne
mogu}nosti za zloupotrebe i kr{enja ljudskih prava. Prvo, nisu bila
predvi|ena pravna sredstva kojima bi se ovo ograni~enje slobode
moglo preispitati od strane nekog sudskog organa. Drugo, policiji je
ostavljena mogu}nost da pritvorenicima ograni~i svaki kontakt sa
spoljnim svetom (incommunicado), uklju~uju}i tu i ~lanove porodice i
advokata.
Prema tome, ove mere, a naro~ito internacija, ne samo {to su
uvedene suprotno garantijama Ustava SRJ, ve} predstavljaju i kr{enje
me|unarodnih standarda.
1.2.3. Pravo na pravi~no su|enje. ---- U ovoj oblasti Savezna
vlada je uvela niz derogacija pomenutom Uredbom o primenjivanju
ZKP za vreme ratnog stanja. Odredba o izuze}u sudije u krivi~nom
postupku ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u sudijsku nepristrasnost (~l. 39, st. 6 ZKP) bila je ukinuta. Ovaj osnov za izuze}e
sudije se prema ZKP ne primenjuje automatski (ex lege) nego po
proceni suda. U prilog legitimiteta ove mere u ratnoj situaciji govori i
~injenica da je rad sudova bio ote`an a veliki broj sudija podlegao
vojnoj obavezi. Istovremeno, treba imati u vidu da je Uredba istovremeno propisala da sudija pojedinac sudi u prvostepenom postupku za
krivi~na dela za koja se mo`e odrediti nov~ana kazna ili kazna zatvora
do pet godina (~l. 5). Na taj na~in je jo{ vi{e pove}ana mogu}nost da
260
Glavni problemi ---- 1999.
optu`eni ne dobije pravi~no su|enje, jer u normalnim okolnostima u
krivi~nom postupku sudi sudsko ve}e.
1.2.4. Pravo na za{titu privatnog `ivota, porodice, stana i prepiske. ---- Prema Uredbi o primenjivanju ZKP za vreme ratnog stanja
pretres stana i lica bilo je mogu}e izvr{iti i bez pismenog sudskog
naloga i bez saglasnosti tog lica, ako je postojala osnovana sumnja da
je to lice izvr{ilo krivi~na dela za koja je propisana kazna zatvora od
najmanje 5 godina; ratne zlo~ine, zlo~ine protiv ~ove~nosti ili genocid;
za dela protiv ustavnog ure|enja, bezbednosti ili Vojske Jugoslavije
(~l. 7). Ovim je derogirana odredba ~l. 31 Ustava SRJ, prema kojoj
policija za pretres stana mora uvek da ima sudski nalog, osim u slu~aju
kada je to neophodno za neposredno hvatanje u~inioca krivi~nog dela
ili spa{avanje ljudi i imovine. Me|utim, ovako {iroka ovla{}enja policije ne prati ikakva mogu}nost za spre~avanje zloupotreba. Sudsko
odobrenje za pretres nije obavezno, a zbog derogacije ne bi postojala
ni mogu}nost krivi~nog gonjenja koju predvi|aju jugoslovenski propisi
u slu~aju povrede nepovredivosti stana i nezakonitog pretresanja. Na
kraju, treba imati u vidu da, ni u mirno doba, odredbe ZKP o pretresanju stana nisu u skladu s odredbama Ustava SRJ (vidi I.4.6.2).
Jo{ drasti~nije mere donete su u Srbiji. Bez sudskog re{enja
policija je mogla da vr{i pretresanje lica, prostorija, stvari, vozila i
prostorija, da bi proverila da li lice u pitanju neovla{}eno poseduje
oru`je, municiju, eksploziv, druge stvari podobne za napad ili vr{enja
diverzije, robu koja je u posebnom re`imu za vreme ratnog stanja, kao
i propagandni materijal neprijateljske sadr`ine (~l. 4). Tako|e, policija
je mogla da bez sudskog re{enja otvara pisma i druge po{iljke, kada
to nala`u interesi bezbednosti i odbrane zemlje i kada postoji osnovana
sumnja da se radi o krivi~nom delu (~l. 5).
Kao u ostalim slu~ajevima mera derogacije donetih u Srbiji, i
ove mere su u suprotnosti sa saveznim ustavom. [to se ti~e njihove
uskla|enosti s PGP, ~ini se da velika ovla{}enja kod pretresa koja je
policija dobila mogu da se opravdaju pove}anim interesom bezbednosti u vreme ratnog stanja. Me|utim, kao i sa saveznim merama kojima
se derogira pravo na nepovredivost stana, nisu predvi|ena sredstva za
261
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
spre~avanje zloupotreba u vr{enju ovih velikih ovla{}enja. Policija je
mogla da otvara pisma i pretresa bez ikakve kontrole, jer nije bilo
na~ina da se kori{}enje ovih ovla{}enja ospori ili da se za{titi od
zloupotrebe i {ikane.
1.2.5. Sloboda izra`avanja. ---- Vlada Srbije je 23. marta 1999,
dan pred izbijanje rata, drasti~no ograni~ila slobodu informisanja i rad
medija i prakti~no uvela cenzuru.
Me|utim, ne mo`e se sa sigurno{}u utvrditi pravni osnov na
osnovu koga je to u~injeno. U tom smislu je relevantna, ali nikako
dovoljna da pru`i osnov za cenzuru, Odluka Vlade Srbije kojom se
reguli{e rad i pona{anje raznih dr`avnih organa u situaciji neposredne
ratne opasnosti (Sl. glasnik RS, br. 12/1999). Prema ovoj odluci, ,,organi i organizacije u oblasti informativne delatnosti svoje aktivnosti
usmeri}e na blagovremeno, neprekidno i objektivno informisanje doma}e i strane javnosti o ciljevima i interesima na{e zemlje u aktuelnoj
situaciji u kojoj se zemlja nalazi, radi postizanja {to ve}eg propagandnog efekta, efikasnog suprotstavljanja svim oblicima neprijateljske aktivnosti, a posebno radi preventivnog delovanja na suzbijanju
dezinformacija’’.
Neposredno po dono{enju ove odluke, Ministarstvo za informacije Srbije donelo je ,,Uputstvo’’ za rad medija u slu~aju neposredne
ratne opasnosti, koje se primenjivalo tokom celog sukoba.50 Prema
uputstvu, svaki novinar se mora staviti u slu`bu trenutnih interesa
dr`ave i u~e{}a u sistemu obave{tavanja i javljanja, a nijedna informacija koja mo`e da doprinese {irenju defetizma i panike ne sme biti
objavljena. Zabranjuje se izve{tavanje o gubicima Vojske Jugoslavije
i Ministarstva unutra{njih poslova. Uvodi se posebna terminologija
koju su mediji morali da koriste (npr. akcije vojske i policije su
,,odbrambene aktivnosti ili borba za o~uvanje i odbranu zemlje’’; NATO je ,,agresor’’ itd.).
Sve ovo veoma podse}a na Uredbu o posebnim merama u
uslovima pretnji oru`anim napadima NATO pakta na{oj zemlji (Sl.
50 Ovo ,,Uputstvo’’ nije objavljeno u Slu`benom listu, nego je direktno slano redak-
cijama. Za tekst, vidi www.freeb92.net.
262
Glavni problemi ---- 1999.
glasnik RS 35/1998--881), koja je bila uvod u dono{enje drakonskog
Zakona o javnom informisanju Srbije. Uredba je propisivala da mediji
imaju du`nost da deluju u skladu sa du`no{}u ~uvanja teritorijalnog
integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Srbije i Jugoslavije. Medijima je
bilo zabranjeno {irenje defetizma.51
Mere srpske vlade su bile u dubokoj suprotnosti i s Ustavom
SRJ i s Ustavom Srbije. Za vreme ratnog stanja Savezna vlada nije
derogirala pravo na slobodu {tampe, garantovano ~lanom 36. Ustava
SRJ. Ovla{}enje da donese mere derogacije Vlada Srbije nema ni na
osnovu Ustava Srbije ---- ona jedino mo`e predsedniku Republike
predlo`iti da on donese mere kojima se ograni~avaju ljudska prava za
vreme ratnog stanja (~l. 83, st. 7 Ustava Srbije). Kona~no, pomenuto
,,Uputstvo’’ Ministarstva za informacije nije nigde objavljeno i prema
tome nikada nije moglo ni da bude obavezuju}i pravni akt.
Me|utim, u uslovima rata nepo{tovanje mera koje je donela
Vlada Srbije moglo je da ima te{ke posledice. Glavni urednici medija
su morali da idu na svakodnevne sastanke u Ministarstvo za informacije. Tako|e, tokom rata bili su privedeni glavni urednik poznate (od
strane vlasti kasnije preuzete) beogradske radio stanice B92, Veran
Mati}, i glavni urednik nedeljnika NIN, Stevan Nik{i}.
^injenica da vlasti u Srbiji nisu na{le za shodno da donesu
makar formalnu odluku kojom bi se sankcionisalo ukidanje slobode
{tampe za vreme intervencije NATO, govori o potpunom nestanku
principa vladavine prava. Va`nost medija tokom rata, nikako ne mo`e
da opravda legalizovano bezakonje u oblasti informisanja i potpuno
ukidanje prava koje je bitno za demokratsko dru{tvo.
1.2.6. Pravo na slobodu mirnog okupljanja. ---- Predsednik Srbije je za vreme ratnog stanja ograni~io i pravo na mirno okupljanje
gra|ana (Sl. glasnik RS, br. 17/1999). Javni skup, bez obzir na karakter
(politi~ki ili neki drugi) mogao se odr`ati samo po prethodnom odobrenju policije, bilo da se odr`ava u zatvorenom ili otvorenom prostoru
(~l. 2). Kaznene odredbe su predvi|ale da se saziva~ skupa koji nije
51 Vidi Ljudska prava u SRJ 1998, I.4.8.2.
263
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
dobio dozvolu od policije, kao i govornik na takvom skupu, mogu
kazniti nov~ano ali i kaznom zatvora do 60 dana (~l. 3). Tako je
ograni~eno pravo garantovano ~lanom 40. Ustava SRJ, kojim se jam~i
sloboda zbora i drugog mirnog okupljanja, bez odobrenja, uz prethodnu prijavu skupa nadle`nom organu. Ograni~eno je i pravo na slobodu
govora i javnog istupanja iz ~l. 39 Ustava.
Kao {to je ve} pomenuto, potpunu derogaciju ovih prava mogu
da izvr{e jedino savezni organi u vreme ratnog stanja. U drugim
slu~ajevima, slobodu okupljanja je mogu}e samo privremeno ograni~iti
,,odlukom nadle`nog organa radi spre~avanja ugro`avanja zdravlja i
morala, ili radi bezbednosti ljudi i imovine.’’ Naravno, uredba predsednika Srbije se ne mo`e posmatrati kao privremeno ograni~enje, jer je
njeno dejstvo bilo bez ograni~enja, tj. dok ratno stanje traje i dok se
ne ukine. [to se ti~e slobode govora i javnog istupanja, ona ne mo`e
da podle`e nikakvim ograni~enjima, osim derogacije.
Ako se posmatra sa stanovi{ta primerenosti okolnostima vanredne situacije, kako to PGP zahteva, osnovno pitanje je opravdanost
zahteva da se skup mo`e odr`ati samo uz prethodnu dozvolu policije.
Naime, u mirnodopskim uslovima skup se samo prijavljuje kod policije, koja ako smatra da postoje zakonom odre|eni razlozi, skup mo`e
da zabrani, trajno ili privremeno. (vidi I.4.9.2). U uslovima rata mo`e
se pretpostaviti postojanje legitimnog interesa za ograni~enjem pa ~ak
i potpunim ukidanjem slobode okupljanja, kao {to je za{tita bezbednosti gra|ana ili spre~avanje nereda. Me|utim, nije jasno koji je to
legitimni interes dr`ave zahtevao dodatno ograni~enje da svaki skup
mora prethodno da odobri policija, ako ve} i po mirnodopskom zakonodavstvu svaki skup mora da se prijavi i ako policija mo`e da ga
zabrani kada smatra da postoje zakonom odre|eni razlozi. Nepostojanje legitimnog interesa dr`ave da tra`i prethodno odobrenje javnog
skupa, vidi se i iz ~injenice da je Uredba istovremeno predvi|ala da
dr`avni organ ne mora da ima prethodno odobrenje da bi organizovao
skup (~l. 2, st. 2). Mo`e se zaklju~iti da je Uredba neopravdano ote`ala
kori{}enje prava na slobodu okupljanja. Ona je istovremeno stavila u
povla{}eni polo`aj dr`avne organe u odnosu na druge potencijalne
264
Glavni problemi ---- 1999.
saziva~e skupa, {to se u praksi pre svega odnosilo na opozicione
politi~ke partije i druge neistomi{ljenike. Da je cilj ove mere bio da
ograni~i slobodu politi~kog delovanja govori i ~injenica da su o{tre
kazne, nov~ane i zatvorske, predvi|ene ne samo za organizatora neodobrenog skupa nego i za one koji na njemu govore. Po ovoj uredbi
ka`njeni su organizatori protesta Srba s Kosova, odr`anog u Beogradu
21. juna 1999, sa po 20 dana zatvora, jer nisu imali odobrenje za
odr`avanje skupa.52
1.2.7. Sloboda kretanja. ---- Jedna od prvih mera koje je Savezna
vlada donela po progla{enju ratnog stanja, bilo je ograni~enje putovanja u inostranstvo obveznika Vojske Jugoslavije (Sl. list SRJ, br.
16/1999 i 36/1999). Svim vojnim obveznicima izme|u 18 i 60 godina
`ivota bilo je zabranjeno putovanje u inostranstvo i ukinuto izdavanje
i produ`enje paso{a, osim kada to zahtevaju interesi odbrane zemlje i
drugi opravdani razlozi, uz odobrenje nadle`nog organa General{taba
Vojske Jugoslavije (~l. 1--3). Me|utim, vojnim obveznicima koji su
imali stalno boravi{te u inostranstvu bilo je dozvoljeno napu{tanje
zemlje, prvo u praksi, a potom i formalno (Sl. list SRJ, br. 36/1999).
Ovom merom je derogirano pravo na slobodu kretanja garantovano ~lanom 30. Ustava SRJ. Postoje jaki argumenti za opravdanje
zabrane putovanja u inostranstvo u uslovima rata. Treba imati u vidu
da i u mirnodopskim situacijama Ustav predvi|a da se ovo pravo mo`e
ograni~iti saveznim zakonom u interesu odbrane zemlje. Tako|e, dejstvo ove mere Savezne vlade je bilo ubla`eno s mogu}no{}u da se
dobije izuze}e od zabrane, kao i potpunim izuzimanjem vojnih obveznika koji su imali prebivali{te u inostranstvu.
U Srbiji je za vreme rata doneta Uredba o prebivali{tu i boravi{tu gra|ana (Sl. glasnik RS, br. 17/1999). Njome je krug lica koja
52 Zajedno s kaznom za kr{enje Uredbe o prebivali{tu i boravi{tu, dobili su ukupno
30 dana zatvora. Vidi: Helsin{ki komitet, ,,Izvestaj o poja~anoj represiji u Srbiji’’,
str. 20. Interesantno je da je sudija za prekr{aje u ^a~ku za isti prekr{aj ---odr`avanje skupa bez odobrenja policije ---- kaznio ~lanove Gra|anskog parlamenta
s nov~anim kaznama. Vidi ,,Nov~ane kazne zbog kr{enja Uredbe o okupljanju
gra|ana za vreme rata’’, Politika, 26. maj 1999.
265
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
moraju prijavljivati i odjavljivati prebivali{te, boravi{te i adresu stana
pro{iren na sva lica starija od 14 godina, dok je Zakonom o prebivali{tu i boravi{tu Srbije (Sl. glasnik SRS, br. 51/71 poslednje izmene
48/94) predvi|eno da to moraju da ~ine samo punoletnici (tj. lica starija
od 18 godina, ~l. 6 Zakona). Istovremeno je doneta uredba o li~noj
karti, kojom je uvedena obaveza da sva lica starija od 14 godina imaju
li~nu kartu.53 Tako|e je rok prijave prebivali{ta s 8 dana (~l. 8 Zakona)
skra}en na svega 24 ~asa po dolasku u novo mesto. [to se promene
boravi{ta ti~e, prijava se morala izvr{iti odmah a najkasnije u roku od
12 sati po dolasku u mesto. Za prekr{aj navedenih odredbi ili davanje
neta~nih podataka umesto nov~ane kazne uvedena je kazna zatvora od
30 dana.
Iako je cilj ovih mera o~igledno bio efikasnije sprovo|enje
mobilizacije i spre~avanje izbegavanja vojnih poziva, {to je u nadle`nosti federacije, ne mo`e se osporiti pravo Srbije da reguli{e pitanja
boravi{ta, prebivali{ta i li~ne karte, {to je u republi~koj nadle`nosti.
Me|utim, problem je {to se ove mere nisu odnosile samo na vojne
obveznike nego i na sve gra|ane, tako da su uvele ograni~enje {ire
nego {to njihova pretpostavljena svrha zahteva. Drugo, u uslovima
ratnih dejstava, kada su mnogi dr`avni organi preme{teni sa svojih
lokacija ili nisu radili redovno, prakti~no je nemogu}e bilo po{tovati
propisane rokove prijave prebivali{ta i boravi{ta. Tako|e, te{ko je
pretpostaviti da su raseljena lica u uslovima ratnih dejstava mogla da
po{tuju ovakav propis. Sve ovo je otvorilo mogu}nost selektivne primene i ka`njavanja. O tome svedo~i i slu~aj kada su organizatori
protesta izbeglih Srba u Beogradu, 21. juna 1999, ka`njeni s deset dana
zatvora zbog kr{enja Uredbe o prebivali{tu i boravi{tu (dodatno su bili
ka`njeni i s dvadeset dana zatvora, zbog kr{enja Uredbe o okupljanju
gra|ana). Zato se mo`e zaklju~iti da su ove mere drasti~no ograni~ile,
pa ~ak i potencijalno ukinule, slobodu kretanja unutar zemlje, i to za
sve gra|ane.
53 Prema Zakonu o li~noj karti, obaveza va`i za lica starija od 18 godina, Sl. glasnik
RS, br. 15/1974, poslednja promena 48/1994.
266
Glavni problemi ---- 1999.
1.3. Zaklju~ak
Mere derogacije ljudskih prava donete za vreme rata od strane
jugoslovenskih i srpskih vlasti formalno nisu bile u skladu s Ustavom
SRJ i PGP. One ~esto ni po sadr`ini nisu odgovarale me|unarodnim
standardima ljudskih prava, pre svega zahtevu da mere derogacije
moraju da budu preduzete u strogom obimu koji situacija zahteva.
Preduzete mere su uglavnom davale ogromna ovla{}enja dr`avnim
organima, pre svega policiji, a da pri tom nije postojala bilo kakva
mogu}nost za osporavanje odluke ili za{titu od zloupotreba. Ovo se
pre svega odnosi na odredbe o policijskom pritvoru do 30 dana,
odnosno internaciji do 60 dana. Drasti~ni su bili i suspenzija slobode
{tampe i uvo|enje cenzure bez toga da je vlast ~ak i poku{ala da
donese akte koji bi mogli bar da poslu`e kao formalni osnov za njih.
Za vreme ratnog stanja ionako slabe garancije ljudskih prava u
jugoslovenskom pravnom sistemu u potpunosti su obesmi{ljene. [iroke
derogacije najva`nijih prava, koje ni formalno ni sadr`inski nisu odgovarale ustavnim i me|unarodnim standardima, ne samo da su dale
re`imu odre{ene ruke za mogu}i obra~un s neistomi{ljenicima, ve} su
u potpunosti ukinule ustavnost i vladavinu prava.
1.4. Mediji o intervenciji NATO
1.4.1. Srbija. ---- Mediji u Srbiji i mediji iz zemalja ~lanica
NATO tokom intervencije su vodili propagandni rat u kome su se
prikrivale informacije koje sopstvenu stranu prikazuju u nepovoljnom
svetlu.
U Srbiji, provladin dnevnik Politika je razloge za intervenciju
NATO nalazio isklju~ivo u navodnoj `elji ovog saveza da ,,pot~ini
Jugoslaviju’’. Predsednik Slobodan Milo{evi} je, u obra}anju naciji 24.
marta, rekao da je ,,Kosovo samo izgovor za napad sa ciljem da
Jugoslavija izgubi svoju samostalnost i slobodu’’ (Glas javnosti, 25.
mart, str. 3), ministar spoljnih poslova @ivadin Jovanovi} je rekao da
267
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
,,ilegalnu agresiju prate {okantne la`i’’ (Danas, 27 mart, str. 5) a
komandant 3. armije general Neboj{a Pavkovi} konstatovao je da ,,ne
mo`emo pobediti NATO, ali }emo odbraniti otad`binu’’ (Danas, 27.
mart, str. 2).
Naslovi u Politici ---- ,,NATO ubice `ele da razore Srbiju i
uni{te srpski narod’’ (4. april, str. 16), ,,NATO ubija decu’’ (1. maj, str.
12), ,,Rat koji ne odobrava ni jedan narod na svetu’’ (2. maj, str. 1),
,,Vazdu{ni napadi na civile ---- kontinuirani ratni zlo~in’’ (27. maj, str.
1), stvarali su ~itaocima crno belu sliku u kojoj je odgovornost za
intervenciju pripisana NATO, tvr|eno da Jugoslavija u`iva {iroku
podr{ku u svetu i sugerisano da ona mo`e da bude makar moralni
pobednik u ovom ratu. U pisanju ovog dnevnika patriotska ose}anja i
opravdani bes gra|ana zbog bombardovanja predstavljani su kao podr{ka dr`avnom rukovodstvu i Slobodanu Milo{evi}u li~no.
Kada je podignuta optu`nica protiv predsednika Slobodana Milo{evi}a pred Me|unarodnim tribunalom u Hagu, Politika je to ocenila
kao politi~ki potez bez ikakve pravne osnove ---- ,,Farbanje javnosti iz
Haga’’ (29. maj, str. 12), ,,Ha{ke optu`nice ---- deo NATO kampanje’’
(28. maj, str. 14), ,,Niko ne mo`e suditi braniocima otad`bine’’ (28.
maj, str. 16).
U periodu intervencije u Politici su se javljali i tekstovi sa
naslovima kao {to su ,,Da li je Bler zaljubljen u Klintona’’ (4. april,
str. 5) ili ,,Monikin cug’’ (4. april, str. 21) koji su dovodili u pitanje
mentalno i seksualno zdravlje lidera NATO zemalja, pre svega ameri~kog predsednika Bila Klintona (Bill Clinton).
Pisanje srpskih privatnih medija nije se u tom periodu mnogo
razlikovalo od pisanja Politike zbog cenzure i direktne kontrole vlasti.
Oni gotovo da nisu pisali o kr{enju ljudskih prava na Kosovu i u
ostalim delovima Srbije. Iscrpno su izve{tavali o onome {to se doga|alo tokom intervencije, ali uglavnom u obliku vesti ili preno{enja
saop{tenja dr`avnih organa i politi~kih stranaka, gotovo bez komentara
---- ,,Raketirana zgrada Radio televizije Srbije’’ (Danas, 24--25. april,
268
Glavni problemi ---- 1999.
str. 1), ,,Masakr civila u centru grada’’ (Vreme, 15. maj, str. 5), ,,Vlade
SRJ i Srbije proglasile primirje’’ (Glas javnosti, 7. april, str. 1), ,,Mladi
sada odbacuju sve {to je ameri~ko’’ (Glas javnosti, 5. april, str. 5),
,,Milo{evi}: nismo dali Kosovo’’ (Blic, 11. jun, str. 3).
Me|utim, ve} u drugoj polovini aprila, u privatnim novinama
se pojavljuju {ture informacije o ga{enjima privatnih radio i TV
stanica, hap{enjima gra|ana koji su kritikovali Milo{evi}evu politiku i poku{ajima organizovanja protesta protiv pona{anja vlasti. Ovi
mediji su se, nakon zavr{etka intervencije, vratili kriti~kom preispitivanju poteza vlasti {to im je donelo mnoge sudske procese po
Zakonu o javnom informisanju i potvrdilo ocenu da ih vlast vidi
kao svoje opasne oponente.
1.4.2. Crna Gora. ---- Tokom NATO intervencije mediji u Crnoj
Gori su, s izuzetkom dnevnika Dan, glasila Socijalisti~ke narodne
partije saveznog premijera Momira Bulatovi}a i privatne TV stanice
Elmag, izve{tavali na sli~an na~in. Oni nisu priznavali ratno stanje
koje je proglasila jugoslovenska vlada, prenosili su informacije stranih agencija i iznosili stanovi{te da je uzro~nik intervencije re`im u
Beogradu. Ni jedno glasilo u Crnoj Gori nije upotrebilo re~ ,,agresija’’, jer je to bila politika crnogorskog dr`avnog vrha. Oni su
podr`avali crnogorske mladi}e koji su odbili da obuku uniformu i
afirmisali zahteve crnogorskog rukovodstva Vojsci Jugoslavije da
svojim dejstvima ne izaziva NATO avijaciju da bombarduje i ciljeve
u Crnoj Gori.
Dnevnik Dan je pozivao na ,,op{tenarodni otpor agresoru’’ i
pru`ao maksimalnu podr{ku re`imu u Beogradu, oslanjaju}i se, gotovo
u potpunosti, na izve{taje o ratnim zbivanjima jugoslovenske dr`avne
agencije Tanjug.
Privatna TV Elmag iz Podgorice je nastojala da postigne maksimalnu objektivnost pa je u programu imala izve{taje i stranih televizija i dr`avne televizije Srbije (RTS), ~ije izve{taje dr`avna televizija
Crne Gore nije emitovala.
269
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
2. Stanje na Kosovu i Metohiji
2.1. Verifikaciona misija OEBS za Kosovo
Sporazumom potpisanim izme|u Vlade SR Jugoslavije i OEBS
16. oktobra 1998, koji je podr`ala Rezolucija Saveta bezbednosti 1203
usvojena 24. oktobra 1998, bilo je predvi|eno raspore|ivanje Verifikacione misije za Kosovo (Kosovo Verification Mission ---- KVM).
Mandat ove misije sastojao se u tome da ustanovi kako se po{tuju
odredbe Rezolucija Saveta bezbednosti 1160 i 1199, kao i da verifikuje
odr`avanje prekida vatre, nadgleda kretanje vojnih snaga, obezbe|uje
pomo} prilikom povratka izbeglica i raseljenih lica, pripremi najavljeni
izborni proces i vr{i nadzor nad stanjem ljudskih prava na Kosovu.
Misija je trebalo da bude sastavljena od dve hiljade nenaoru`anih
verifikatora, ali je do kraja decembra 1998. godine ukupan broj ~lanova
Misije bio jedva hiljadu. Taj je broj vremenom porastao na oko 1300.
KVM je podnosila izve{taje Stalnom savetu OEBS. U okviru
Misije delovalo je posebno odeljenje za ljudska prava (Human Rights
Division), koje je pripremalo nekoliko vrsta izve{taja.54 Svi izve{taji
bili su poverljivi tako da se nisu objavljivali. Ipak, zapa`anja KVM o
stanju na Kosovu objavljivana su, zajedno s nalazima UNHCR i Visokog komesara UN za ljudska prava, u mese~nim izve{tajima Generalnog sekretara UN u skladu s Rezolucijom Saveta bezbednosti 1160.
Tokom 1999. godine podneta su dva takva izve{taja: prvi, 30. januara
i drugi, 17. marta, koji sadr`e veoma detaljan pregled zbivanja na
terenu iz dana u dan.
U prvom od ova dva izve{taja registrovano je da je od raspore|ivanja Verifikacione misije do kraja januara 1999. godine do{lo do
54 Izve{taj OEBS ,,Kosovo/Kosova: As seen, as told I ---- An Analysis of the Human
Rights Findings of the OSCE Kosovo Verification Mission from October 1998 to
June 1999’’, ODIHR, decembar 1999. godine. Podaci o radu odeljenja za ljudska
prava nalaze se u drugoj glavi ,,The OSCE Kosovo Verification Mission ---- Human
Rights Operation’’. Vidi: http://www.osce.org/kosovo/reports/hr.
270
Glavni problemi ---- 1999.
smanjenja broja interno raseljenih lica i njihovog postepenog povratka
ku}ama. U istom izve{taju se ka`e da u pokrajini jo{ uvek ima 180.000
raseljenih lica, da se izvan Kosova nalazi oko 60.000 izbeglica i
raseljenih lica, a da se 110.000 raseljenih vratilo ku}ama. Me|utim,
izve{taj tako|e ukazuje da su, umesto vojnih operacija velikih razmera
koje su se odvijale tokom 1998. godine, u~estali prora~unati akti nasilja
i osvete i navodi mnogo incidenata za koje su odgovorne ili jedna ili
druga strana.55 Drugi izve{taj opisuje sli~nu matricu sukoba koja je
definisana kao ,,nesrazmerna upotreba sile od strane jugoslovenskih
vlasti, kao odmazda na provokacije paravojnih formacija Kosovskih
Albanaca’’.56
2.2. Slu~aj Ra~ak
Najbitniji doga|aj u ovom periodu svakako je bio slu~aj u selu
Ra~ak pored [timlja gde je 15. januara ubijeno 45 Albanaca.57 Srpske
vlasti tvrdile su da je re~ o intervenciji policije protiv jedne teroristi~ke
grupe i da je akcija bila najavljena pripadnicima Verifikacione misije.
Prema albanskim izvorima, u pitanju je surov obra~un policije s civilnim stanovni{tvom.
Pretpostavlja se da je oru`ana akcija na selo Ra~ak bila izazvana
prethodnim zasedama ,,OVK’’ na policijske patrole u okolini [timlja.
VJ je opkolila podru~je jer je ,,OVK’’ u blizini imala upori{te. Prema
izjavama koje su stranim novinarima i aktivistima organizacije Human
Rights Watch dali seljani Ra~ka, policija je u{la u selo i zapo~ela
pretragu po doma}instvima. Me{tani tvrde da su policajci razdvojili
`ene i decu od mu{karaca i da su se ubrzo potom ~uli pucnji. (Izve{taj
55 Report of the Secretary General pursuant to Resolutions 1160 (1998), 1199 (1998)
and 1203 (1998) of the Security Council, UN dok. S/1999/99, 30. januar 1999, st.
3 i 4.
56 Report of the Secretary General prepared pursuant to Resolutions 1160 (1998),
1199 (1998) and 1203 (1998) of the Security Council, UN dok. S/1999/293, 17.
mart 1999, st. 33.
57 Izve{taj OEBS ,,As seen as told, I’’, op. cit, poglavlje o [timlju.
271
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Human Rights Watch (HRW) o Ra~ku, januar, 1999). [ef Verifikacione misije ambasador Vilijem Voker (William Walker) je na mestu
zlo~ina istoga dana ocenio da je re~ o masakru civilnog stanovni{tva,
koji predstavlja zlo~in protiv ~ove~nosti i dodao: ,,Ne oklevam ni da
optu`im vladine snage za taj zlo~in.’’58 Jugoslovenske vlasti ostale su
pri tvrdnjama da je svih 40 Albanaca poginulo u borbi na strani
ilegalne ,,OVK’’ i da su le{evi u toku no}i iz uniformi bili presvu~eni
u civilnu ode}u.
Slu~aj je imao veliki odjek u medijima i brojne politi~ke posledice. Ambasador Voker i predsedavaju}i OEBS norve{ki ministar Knut
Volebek (Volleabeck) zatra`ili su da jugoslovenske vlasti omogu}e
istragu predstavnicima Me|unarodnog tribunala za ratne zlo~ine po~injene na teritoriji biv{e Jugoslavije. Me|utim, jugoslovenske vlasti
su odbile da puste glavnog tu`ioca Tribunala Luiz Arbur (Louise
Arbour) na teritoriju Kosova. Pored toga, proglasile su ambasadora
Vokera personom non grata, ali su, kasnije, ipak, ,,zamrzle’’ ovu
odluku.
Autopsiju ubijenih u selu Ra~ak je isprva vr{io tim jugoslovenskih stru~njaka, kojima su se kasnije pridru`ili beloruski i finski patolozi. Sve tri ekipe dale su pojedin~no mi{ljenje o svakom prona|enom
le{u ponaosob. Finski tim je pregledao 24 le{a, po{to su pet odmah
odneli ~lanovi porodica, a ostalih {esnaest u Pri{tinu preneli istra`ni
organi Srbije. Sva tri tima su do{la do zaklju~ka da su na telima
ubijenih prona|ene rane prouzrokovane vatrenim oru`jem kojim nije
delovano iz blizine, kao i da nije ustanovljeno postojanje nikakvih
povreda nanetih posle smrti.59 Timovi nisu bili saglasni oko toga da li
su ubijeni koristili vatreno oru`je ili ne. Prema beloruskom i jugoslovenskom timu, koji su upotrebili metodu tzv. parafinske rukavice,
gotovo svi ubijeni su imali tragove baruta na rukama {to ukazuje na
to da su pred smrt rukovali vatrenim oru`jem. Finski tim je izjavio da
58 ,,Verifikovano usijanje’’, Vreme, 23. januar 1999, str. 6.
59 Aleksandar ]iri}, ,,Na{ ~ovek na Kosovu’’, Vreme, br. 461, 6. novembra 1999, str.
15.
272
Glavni problemi ---- 1999.
pomenuta metoda nije pouzdana, ali nije koristio neku drugu metodu
kako bi potvrdio ili odbacio pomenuti nalaz.60 Na~elnik Instituta za
sudsku medicinu u Pri{tini dr Slavi{a Dobri~anin izjavio je da je
autopsija pokazala da na telima nema tragova mu~enja. Helena Ranta,
{ef tima finskih patologa, distancirala se od ove tvrdnje i izrazila
zabrinutost da su prilikom obdukcije odre|eni dokazi mogli biti uni{teni (HRW). Do kraja 1999. godine izve{taj finske komisije nije obelodanjen.
2.3. Pregovori
Zbivanja povodom slu~aja Ra~ak ukazala su na opasnu spiralu
nasilja koja bi mogla da dovede do sukoba {irokih razmera, kao i na
odsustvo napretka ka postizanju obostrano prihvatljivog politi~kog
re{enja. Pove}avanjem stepena nasilja u pokrajini osetno se menjala
predstava o tome ko bi trebalo da bude predstavnik albanske strane na
pregovorima. Ja~ao je uticaj ,,Oslobodila~ke vojske Kosova’’ (OVK) s
kojom srpska strana nije `elela da pregovara, a slabio uticaj umerene
struje oko Demokratskog saveza Kosova (LDK) Ibrahima Rugove.
Kontakt grupa za biv{u Jugoslaviju uprili~ila je dve runde pregovora u Rambujeu (Rambouillet), u Francuskoj. Nije lako saznati
kako su tekli ovi pregovori. Predstavnici srpske strane isti~u da se
radilo o ultimatumu da }e do}i do bombardovanja ukoliko se ne
potpi{e dokument u obliku u kom je predlo`en.61 Me|unarodni posrednici su nagla{avali da su bile istro{ene sve raspolo`ive mogu}nosti
za diplomatsko i politi~ko re{enje spora zbog isklju~ivosti srpskih
pregovara~a.62
60 Ibid.
61 Posle prve etape pregovora u Rambujeu, srpska strana je ocenila da su ponu|ena
re{enja ,,diktat za me|unarodnim protektoratom (sic!) sa nizom krupnih zahteva
koje, normalno, na{a delegacija nije mogla da prihvati.’’ Vidi ,,Priprema dr`avne
delegacije za nastavak razgovora’’, Tanjug, 5. marta 1999.
62 Elaine Sciolino, Ethan Bronner, ,,The Road to War: A Special Report’’, New York
Times, 18. april 1999.
273
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Prva runda je trajala od 6. do 23. februara, i u ~itavom tom
periodu pregovara~i obe strane nisu ni zapo~eli me|usobni dijalog,
po{to su posrednici insistirali na odvojenim razgovorima s predstavnicima jedne i druge strane. Ova runda je okon~ana podno{enjem predloga ,,Prelaznog sporazuma za mir i samoupravu na Kosovu’’ (tzv.
Sporazum iz Rambujea) koji je ponu|en obema stranama na potpisivanje.63 Po{to ni jedna strana nije prihvatila ponu|eni papir, dogovorena je pauza od tri nedelje. Druga runda je jo{ manje li~ila na
pregovore. Pod sna`nim pritiskom SAD i u uverenju da }e njihov
pristanak uz nepotpisivanje srpske strane dovesti do bombardovanja
srpskih snaga, albanski pregovara~ki tim je potpisao ponu|eni dokument 18. marta 1999. Istog dana, srpska delegacija je potpisala ,,Politi~ki sporazum o samoupravi na Kosmetu’’, koji je ustvari bio njen
predlog sporazuma.64
Posle kraha pregovora u Rambujeu postalo je o~igledno da }e
zbog odbijanja srpske strane da potpi{e sporazum koji su ponudili
me|unarodni pregovara~i do}i do bombardovanja SR Jugoslavije od
strane NATO. Zbog toga je predsedavaju}i OEBS odmah doneo odluku o povla~enju Verifikacione misije koje je izvr{eno ve} 20. marta.
Kao razlozi povla~enja pominjani su problemi u saradnji s jugoslovenskim vlastima i pretnje za bezbednost ~lanova KVM. Vojna intervencija NATO je po~ela 24. marta 1999.
2.4. Predlog tzv. Sporazuma iz Rambujea
i predlozi srpskih vlasti
Osnovno pitanje politi~kog dela ,,Prelaznog sporazuma za mir
i samoupravu na Kosovu’’ (tzv. Sporazum iz Rambujea) odnosilo se
na uspostavljanje novog ustavnopravnog polo`aja pokrajine koji bi
63 ,,Prelazni sporazum za mir i samoupravu na Kosovu’’ (Interim Agreement for Peace
and Self-Government in Kosovo), 23. februar 1999, Vidi: http://www.balkanaction.org.
64 Vidi ,,Na{a delegacija uru~ila Kontakt grupi potpisan Politi~ki sporazum’’, Tanjug,
18. marta 1999.
274
Glavni problemi ---- 1999.
garantovao pravo na demokratsku samoupravu svim gra|anima Kosova i dodatna prava svim nacionalnim zajednicama koje tamo `ive. Da
bi se osiguralo po{tovanje ovog sporazuma predvi|eno je masovno
prisustvo me|unarodnih vojnih snaga pod vo|stvom NATO.
Sporazum je predvideo sasvim druga~iji ustavni polo`aj Kosova
u odnosu na stanje koje je postojalo prema Ustavu Srbije iz 1990.
godine i SR Jugoslavije iz 1992. godine. Moglo bi se re}i da ovaj
polo`aj predstavlja me{avinu elemenata dr`avnosti koje je Kosovo
imalo prema Ustavu SFRJ iz 1974. godine i sopstvenom Ustavu koji
je na osnovu njega donet, s jedne strane, i re{enja sadr`anih u Ustavu
Bosne i Hercegovine usvojenom Dejtonsko-pariskim mirovnim sporazumom iz 1995. godine, kojima se `elelo osigurati sna`no prisustvo
me|unarodnih ~inilaca u unutra{njem pravnom i politi~kom razvoju
zemlje.
Sporazum iz Rambujea nije doveo u pitanje teritorijalni integritet SR Jugoslavije opredeljenjem za nezavisno Kosovo i ostavio je
nadle`nost saveznih organa u oblastima kao {to su zajedni~ko tr`i{te,
monetarna politika, odbrana, spoljna politika, carine, savezni porezi i
savezni izbori. Me|utim, on je predvideo stvaranje glavnih zakonodavnih, izvr{nih i sudskih organa pokrajine kako bi se obezbedila demokratska samouprava sa mnogim odlikama fakti~ke dr`avnosti.
Bilo je predvi|eno postojanje jednodomog Parlamenta sa 120
~lanova od kojih bi se 80 biralo na neposrednim izborima, dok bi
preostalih ~etrdeset mesta zauzeli predstavnici nacionalnih zajednica
srazmerno njihovoj broj~anoj snazi. Parlament je trebalo da ima {irok
spektar nadle`nosti, a njegove odluke nisu mogle da budu izmenjene
u parlamentima Srbije ili Jugoslavije. Da bi se izbeglo dono{enje
odluka na {tetu pojedine nacionalne zajednice bio je predvi|en postupak kojim su njeni predstavnici mogli da stave veto na ve}insku
odluku. Pored toga, ustanovljeno je da predsednik Parlamenta ne mo`e
da bude pripadnik iste nacionalne grupe kao i predsednik Kosova.
Predsednik Kosova, koga bi birao Parlament ve}inom glasova,
imao bi prili~no velika ovla{}enja. Izvr{na vlast bi se nalazila u rukama
vlade i upravnih organa. Veliku ulogu bi imao Ustavni sud koji bi
275
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
re{avao sva eventualna sporna pitanja u primeni ovog jedinstvenog
Ustava. U njegovom sastavu bi se nalazilo devet sudija ---- ~etiri s
Kosova i pet s liste koju bi predlo`io predsednik Evropskog suda za
ljudska prava. Sudstvo na Kosovu bi se staralo da se po{tuju zakoni
koje donese Parlament Kosova, ali i zakoni koji su doneti na jugoslovenskom nivou, s tim {to bi u ovom drugom slu~aju postojala mogu}nost `albe saveznim sudovima.
Veza sa saveznim organima ogledala se i u pravu stanovnika
Kosova da biraju bar deset svojih predstavnika u Saveznu skup{tinu
SRJ i dvadeset u Skup{tinu republike Srbije. Parlament Kosova bi,
tako|e, mogao da delegira po jednog ~lana u saveznu i republi~ku
vladu i po jednog sudiju sa Kosova u ustavne sudove republike Srbije
i SRJ. Za budu}e izbore na teritoriji Kosova bila bi nadle`na OEBS.
Jedna glava Ustava predlo`enog dokumentom iz Rambujea bila
je posve}ena dodatnim pravima pripadnika nacionalnih zajednica na
Kosovu. Zajem~ena su kolektivna prava kao {to su pravo na kori{}enje
lokalnih imena gradova, sela i ostalih topografskih objekata, pravo na
obrazovanje na sopstvenom jeziku i na sopstvene obrazovne institucije,
pravo na nesmetane kontakte s pripadnicima iste nacije unutar SR
Jugoslavije i izvan nje, kao i pravo na upotrebu nacionalnih simbola
ili za{titu verskih mesta. Tako|e su predvi|ena i individualna prava
pripadnika nacionalnih zajednica kao {to su pravo na jednaku mogu}nost zapo{ljavanja u javnim slu`bama na svim nivoima ili pravo
da obrazuju sopstvena kulturna ili verska udru`enja.
U pogledu javne bezbednosti i policijske slu`be gotovo sva
ovla{}enja su se nalazila u rukama {efa budu}e civilne me|unarodne
misije na Kosovu, koji bi mogao da izdaje obavezuju}e direktive svim
stranama u pitanjima iz ovog domena. Sporazum predvi|a stvaranje
zajedni~ke policije ~iji bi sastav verno odslikavao multinacionalnu
strukturu Kosova. Ovla{}enja srpske policije na Kosovu, koja je trebalo da se povu~e iz provincije, bila su predvi|ena samo u izuzetnim
slu~ajevima.
Dva dodatna elementa dokumenta iz Rambujea imala su poseban zna~aj u fazi pregovora. Prvi elemenat se odnosio na razoru`anje
276
Glavni problemi ---- 1999.
,,OVK’’. Tekst sporazuma nije izri~ito imenovao ovu vojnu organizaciju, ali je naveo da sve ,,druge snage’’ moraju javno da se obave`u
na demilitarizaciju.65 Drugi elemenat se odnosio na budu}u sudbinu
Kosova. Predvi|eno je da se posle tri godine sazove me|unarodni
sastanak koji bi doneo odluku o mehanizmu za kona~no re{enje Kosova, na osnovu volje naroda, mi{ljenja nadle`nih vlasti, napora svake
od strana na sprovo|enju sporazuma i Helsin{kog zavr{nog akta.66
Prema srpskim pregovara~ima u Rambujeu, ponu|eni sporazum
je bio sporan jer je predvi|ao prisustvo stranih vojnih trupa (NATO)
radi svog sprovo|enja,67 kao i zbog toga {to je uvodio, za srpsku stranu
neprihvatljive elemente dr`avnosti Kosova. Glavne sporne odredbe
bile su da Kosovo ima predsednika, ustav, zakonodavna ovla{}enja,
poseban sudski sistem, kao i da je za uvo|enje vanrednog stanja na
njegovoj teritoriji i promenu granica pokrajine bila potrebna saglasnost
Kosova. Tako|e, srpska strana nije prihvatala ni odredbu da bi za tri
godine trebalo ponovo pregovarati o kona~nom re{enju za Kosovo.68
Od novembra 1998. godine srpske vlasti su nudile svoja re{enja
za samoupravu Kosova, {to je trebalo da poka`e njihovu konstruktivnost i spremnost za pregovore. Prvi takav predlog je objavljen u
novembru 1998, ali nije predlagao nikakve su{tinske promene u polo`aju Kosova u odnosu na polo`aj koji pokrajina ima prema Ustavu
Srbije, osim uvo|enja ombudsmana, sudova nacionalnih zajednica s
nadle`no{}u u oblasti nasle|ivanja i porodi~nog prava, kao i lokalnu
policiju, ~ija je ovla{}enja uvek mogla da preuzme srpska policija.69
Drugi predlog je dokument koji je srpska delegacija potpisala u Rambujeu, odmah po{to su Albanci potpisali tekst koji su predlo`ili me|u65 ,,Prelazni sporazum za mir i samoupravu na Kosovu’’, op. cit, Glava 7, ~lan V.
66 Ibid, Glava 8, ~lan I.3.
67 ,,Su{tina cele ove igre sa pregovorima su bile trupe i samo trupe. Pritisak oko trupa
otkriva prave ciljeve ---- poku{aj da se stane ~izmom na strate{ki va`an deo
evropskog kontinenta pod providnim izgovorom da se name}e mir' iako svi dobro
znaju da nema, niti je bilo bilo kakve vojne konfrontacije'.’’ ,,Priprema dr`avne
delegacije za nastavak razgovora’’, Tanjug, 5. marta 1999.
68 Ibid.
69 Vidi ,,Politi~ki okvir samouprave na Kosovu i Metohiji’’, Beta, 21. novembra 1998.
277
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
narodni posrednici.70 Iako drugi predlog srpske strane nudi daleko
ve}a ovla{}enja za Kosovo od prethodnog, on je o~igledno bio znatno
ispod onoga {to su u tom trenutku mogle da prihvate albanska strana
i me|unarodna zajednica.
Srpska strana je predlagala uspostavljanje parlamenta Kosova s
relativno {irokim nadle`nostima (na primer, bud`et, porezi, uprava,
obrazovanje, zdravstvo, izbor sudija i tu`ilaca). Iako se akti koje bi
parlament Kosova donosio ne bi zvali zakoni nego ,,propisi’’ u svemu
osim u imenu imali bi funkciju zakona. Jedino ograni~enje zakonodavne autonomije je bila supremacija saveznih zakona, kao i primena
republi~kih zakona u slu~aju kada pravna lica ili gra|ani izaberu da se
oni primenjuju po ,,personalnom principu’’. Predvi|en je bio poseban
mehanizam usagla{avanja prilikom dono{enja odluka o pitanjima koja
mogu biti osetljiva za predstavnike pojedinih nacionalnih zajednica.
Nisu predvi|eni postojanje Ustavnog suda niti funkcija predsednika
Kosova, ali su velika ovla{}enja data Ministarskom savetu (Vladi) i
sudovima na Kosovu. Sli~no dokumentu iz Rambujea i predlog srpske
strane predvi|a amnestiju za po~inioce krivi~nih dela vezanih za sukob
na Kosovu osim za lica optu`ena za zlo~ine protiv ~ove~nosti. Oba
predvi|aju mogu}nost da gra|ani Kosova budu zastupljeni u republi~koj i saveznoj skup{tini. Oba teksta predvi|aju glavnu ulogu za
OEBS prilikom odr`avanja budu}ih izbora, pri ~emu se u dokumentu
srpske vlade govori jo{ i o potrebi organizovanja popisa stanovni{tva
uz pomo} OEBS.
Iako je u pogledu zakonodavnih i sudskih ovla{}enja Kosova
predlog srpske vlade bio iznad onoga {to je dotle srpska strana bila
spremna da prihvati, kao i odredbi Ustava Srbije, gotovo da nije bilo
nikakvih odstupanja u delu posve}enom ovla{}enjima srpske policije,
sprovo|enju republi~kih i saveznih zakona, kao i primeni samog sporazuma. Na Kosovu je, prema predlogu, trebalo da postoji lokalna
policija, ali bi srpska policija zadr`ala ovla{}enja u istrazi te`ih krivi~nih dela, dr`avne bezbednosti, kontrole oru`ja, u pogledu stranaca
70 ,,Politi~ki sporazum o samoupravi na Kosmetu’’. Predlog je objavljen u Politici od
20. marta 1999.
278
Glavni problemi ---- 1999.
i paso{a. Savezne zakone bi izvr{avala direktno federacija preko svojih
regionalnih organa, a republi~ke zakone, kada se oni po personalnom
principu primenjuju, izvr{avali bi republi~ki organi. Srpska strana nije
odustala ni od svog ~vrstog stava da nema dolaska stranih trupa na
Kosovo, radi garantovanja sprovo|enja sporazuma.
Mada se po svom sadr`aju udaljio od ustavnog re{enja Kosova
prema va`e}em Ustavu republike Srbije i donekle pribli`io tekstu
predlo`enom u Rambujeu, ovaj srpski protivpredlog je o~igledno do{ao
isuvi{e kasno da bi bio uzet ozbiljno i imao nekog politi~kog i diplomatskog dejstva. O njemu se nije raspravljalo, tako da su razgovori
prekinuti zbog nespremnosti srpskih pregovara~a da potpi{u ponu|eni
dokument u celini. Razlike izme|u politi~kog dela sporazuma kojeg je
ponudila Kontakt grupa i onoga kojeg je ponudila srpska vlada ostale
su znatne. Najdublja razlika bila je u garanciji sprovo|enja mogu}eg
sporazuma, gde srpska strana nije htela da prihvati strano vojno prisustvo, dok je Zapad, pou~en iskustvima ratova u Hrvatskoj i Bosni,
stajao na suprotnom stanovi{tu.
Kasnije se naro~ito isticalo da je vojni dodatak sporazuma bio
neprihvatljiv za srpsku stranu jer je zna~io prakti~nu okupaciju zemlje
od strane NATO trupa.71 U vojnom dodatku72 je utvr|ena obaveza
povla~enja jugoslovenskih vojnih i policijskih snaga s teritorije Kosova. U delu koji je govorio o statusu multinacionalnih snaga bile su i
odredbe o potpunom imunitetu NATO trupa od svakog krivi~nog,
gra|anskog ili upravnog postupka ili o besplatnom kori{}enju gotovo
svih saobra}ajnica ili drugih pogodnosti potrebnih za ispunjenje misije.
Najte`u prepreku za srbijansku stranu predstavljala je odredba prema
kojoj je snagama NATO bio obezbe|en ,,slobodan i neograni~en prolaz i nesmetan pristup na teritoriji ~itave SRJ’’ radi ostvarenja naj{ire
71 ,,Ovaj deo je zadao kona~ni udarac diplomatskom procesu.’’ (,,This section dealt
the final blow to the diplomatic process.’’), Eric Rouleau, ,,French diplomacy adrift
in Kosovo’’, Le Monde Diplomatique, decembar 1999.
72 ,,Prelazni sporazum za mir i samoupravu na Kosovu’’, op. cit, Dodatak B: Status
Multinacionalnih vojnih snaga za primenu (Appendix B: Status of Multi-National
Military Implementation Force).
279
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
postavljenih ciljeva ove operacije.73 Izvesno je da ju je srpska strana
do`ivela kao diktat koji nije mogla da prihvati.
Oslanjaju}i se na duboko ukorenjen i propagandom oja~an mit
prema kojem srpski narod tradicionalno odbija ultimatume velikih sila
(Austro-ugarske 1914. godine, Hitlerove Nema~ke 1941. i Staljinovog
Sovjetskog Saveza 1948. godine), ali verovatno i sumnjaju}i u re{enost
NATO da preduzme vojnu akciju velikih razmera, vlasti SRJ su se
opredelile da odbiju ponu|eni dokument.
2.5. Kr{enja ljudskih prava na Kosovu
za vreme vojne intervencije NATO
Kr{enja ljudskih prava na Kosovu u periodu mart ---- jun 1999.
godine, prikazana su u izve{tajima me|unarodnih vladinih i nevladinih
organizacija. Zbog toga }e se u delu koji sledi dati samo glavne crte
matrice kr{enja ljudskih prava koja su na Kosovu tokom intervencije
NATO ~inile srpske i jugoslovenske vlasti.
^injenica da na Kosovu tokom vojne intervencije NATO nije
bilo predstavnika me|unarodnih organizacija niti nezavisnih novinara
ote`ava prikupljanje dokaza i utvr|ivanje odgovornosti za zlo~ine protiv ~ove~nosti po~injene na Kosovu. Izve{taji se zbog toga uglavnom
zasnivaju na razgovorima sa svedocima, pre`ivelima ili s ~lanovima
porodica `rtava.
Prema procenama Visokog komesarijata UN za izbeglice
(UNHCR) od marta do juna s Kosova je proterano vi{e od 800,000
ljudi a najvi{e izbeglica sme{teno je u logore Stenkovac i Blace u
Makedoniji, Kukes u Albaniji, a oko 60.000 izbeglica primila je Crna
Gora.74 Izjave svedoka, iako iz razli~itih mesta na Kosovu, mahom se
poklapaju kada je re~ o na~inu zastra{ivanja i proterivanja. U gradovima su nasilno proterivanje stanovni{tva vr{ile jedinice MUP. Nao73 Ibid. ~l. 8.
74 ,,Report of the Secretary-General on the United Nations Interim Administration
Mission in Kosovo’’ (S/1999/779), 12 July 1999.
280
Glavni problemi ---- 1999.
ru`ani i ~esto maskirani mu{karci upadali su u stanove Albanaca i uz
pretnje i zastra{ivanje davali rok za iseljavanje koji cesto nije bio du`i
od nekoliko minuta. U unutra{njosti su podr{ku jedinicama MUP
pru`ale neke snage VJ. Prema izve{tajima Albanaca, ali i vojnika VJ,
zlo~ine i teror sprovodili su pripadnici MUP i paravojnih formacija.
Posle akcije ~i{}enja u naseljima i selima kontrolu bi uspostavljale
jedinice VJ i `ivot bi se koliko-toliko normalizovao.75
Pe} i okolina bili su pod naro~itim udarom snaga bezbednosti.
Nevladine organizacije za za{titu ljudskih prava, poput HRW i Fonda
za humanitarno pravo, kao i istra`iva~ki timovi stranih novinskih ku}a
(nedeljnik Time i National Public Radio) izve{tavali su o tome.76
U prvim danima intervencije ubijeni su ugledni advokat iz
Pri{tine Bajram Keljmendi (Bairam Kelmendi) i njegova dva sina ---Kastriot i Ku{trim (Kushtrim). Njihova tela prona|ena su pokraj benzinske pumpe jugozapadno od Pri{tine, na putu za Kosovo Polje.77
Tokom intervencije, ubijen je i ugledni albanski politi~ar Fehmi Agani,
potpredsednik Demokratskog saveza Kosova (LDK) i u~esnik pregovora u Rambujeu.
2.6. Mirovni plan, me|unarodna uprava, razoru`anje
Predsednik SRJ Slobodan Milo{evi} prihvatio je plan koji su u
Beograd 3. juna doneli me|unarodni predstavnici Marti Ahtisari
(Martti Ahtisaari) u ime EU, i Viktor ^ernomirdin, specijalni izaslanik
predsednika Rusije Borisa Jeljcina.78 Istog dana je Skup{tina Srbije
prihvatila ovaj plan kojim se, izme|u ostalog predvi|alo ,,povla~enje
s Kosova vojnih, policijskih i paravojnih snaga, slanje na Kosovo
sna`nog me|unarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva, podr`anog
i usvojenog od strane UN koje }e biti sposobno da garantuje postizanje
75 Helsin{ka povelja, br. 17, jun 1999.
76 Helsin{ka povelja, br. 17, jun 1999.
77 Human Rights Flash No. 4, HRW, 26. mart, citiraju}i izve{taj Fonda za humani-
tarno pravo (FHP).
78 Za tekst Mirovnog plana Grupe G8, vidi: http://jurist.law.pitt.edu/peace.htm#plan.
281
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
zajedni~kih ciljeva; osnivanje privremene administracije za Kosovo o
kojoj }e odlu~iti Savet bezbednosti UN kako bi se obezbedili uslovi
za miran i normalan `ivot svih stanovnika Kosova; politi~ki proces
usmeren ka osnivanju privremenog okvirnog sporazuma koji }e Kosovu obezbediti zna~ajnu samoupravu, uzimaju}i u obzir sporazume iz
Rambujea i principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i drugih zemalja regiona i demilitarizaciju ,,OVK’’.’’79
Istovremeno su u vojnoj bazi NATO u Kumanovu okon~ani
pregovori izme|u predstavnika VJ i NATO i 9. juna 1999. sklopljen
je takozvani Vojno-tehni~ki sporazum po kome je snagama bezbednosti jugoslovenskih vlasti ostavljen rok od jedanest dana za povla~enje.80 Sporazum predvi|a povratak odere|enog broja pripadnika
jugoslovenskih snaga bezbednosti na Kosovo (u pitanju su stotine, a
ne hiljade, kako je nagla{eno), ali se ne pominje rok. Ove snage bile
bi raspore|ene na grani~nim prelazima, oko istorijskih spomenika i
zadu`ene za uklanjanje mina.
Savet bezbednosti UN doneo je 10. juna 1999. Rezoluciju 1244,
kojom se reguli{u me|unarodno civilno i vojno prisustvo na Kosovu i
rad prelazne uprave pod pokroviteljstvom UN.81 Misiju UN vodi
specijalni predstavnik generalnog sekretara UN. Vr{ilac du`nosti specijalnog predstavnika bio je na kratko Brazilac Ser|o Viera de Melo
(Sergio Vieira de Mello), da bi ga kasnije zamenio Bernar Ku{ner iz
Francuske.
Ha{im Ta~i, kao politi~ki vo|a ,,OVK’’ potpisao je s komandantom KFOR 21. juna 1999. sporazum o demilitarizaciji ,,OVK’’ i njenoj
transformaciji u politi~ku organizaciju.82 Kona~an datum zavr{etka
procesa razoru`anja dva puta je odlagan, da bi se ,,OVK’’ formalno
demilitarizovala 21. septembra, tri meseca po potpisivanju sporazuma.
79 Odluka Narodne Skup{tine Republike Srbije od 3. juna 1999, Sl. glasnik RS, br.
25/1999.
80 ,,Military Technical Agreement between the International Security Force
(,,KFOR’’) and the Governments of the Federal Republic of Yugoslavia and the
Republic of Serbia’’, za tekst vidi: http://www.nato.int/kosovo/docu/a990609a.htm.
81 S/RES/1244 (10. jun 1999).
82 Za tekst vidi: http://jurist.law.pitt.edu/peace.htm.
282
Glavni problemi ---- 1999.
Me|utim, krajem 1999, vi{e od tri meseca po isteku zvani~nog roka
za predaju oru`ja, pripadnici KFOR i me|unarodne policije svakodnevno su pronalazili i oduzimali oru`je stanovnicima Kosova.
Kona~an datum demilitarizacije odlagan je zbog pritiska vo|a
,,OVK’’ da UNMIK dozvoli osnivanje Kosovskog za{titnog korpusa.
Korpus je osnovan kao organizacija civilne za{tite, a njegovim je
~lanovima dozvoljeno da nose lako naoru`anje. Prema aktu o uspostavljanju Kosovskog za{titnog korpusa,83 on mo`e da broji najvi{e 3000
aktivnih pripadnika, 2000 rezervista, dok najmanje 10 odsto od ovog
broja treba da ~ine pripadnici manjina. Me|utim, radikalne politi~ke
struje na Kosovu, uklju~uju}i i predsednika samoproklamovane vlade
Kosova Ha{ima Ta~ija, nadaju se da Kosovski za{titni korpus predstavlja embrion budu}e vojske nezavisnog Kosova. Srbi su odbili da
u~estvuju u Korpusu, smatraju}i ga produ`etkom ,,OVK’’.
2.7. Organizacija vlasti na Kosovu
Me|unarodna uprava na Kosovu (UNMIK), osnovana Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti, ima vojni i civilni karakter i oslanja
se na ~etiri nosioca funkcija uprave. To su UN (civilna administracija),
UNHCR (humanitarna pitanja), OEBS (izgradnja demokratskih institucija) i EU (obnova i izgradnja) ---- oni zajedno ~ine UNMIK. Uz
saglasnost predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a i skup{tine Srbije,
prema Rezoluciji 1244, na Kosovu su razme{tene vojne snage ~iji
sastav gotovo u potpunosti ~ine vojnici iz zemalja ~lanica NATO.84 Na
Kosovu, pored UNMIK, trenutno deluje veliki broj stranih humanitarnih organizacija i organizacija za za{titu ljudskih prava i izgradnju i
ja~anje institucija civilnog dru{tva.
Prema Rezoluciji 1244, Specijalni predstavnik UN ima vrhovnu
zakonodavnu i upravnu vlast na Kosovu. On ovu vlast vr{i u saradnji
s Prelaznim administrativnim ve}em Kosova, zadr`avaju}i svoja ov83 Vidi UNMIK uredbu br. 1999/8 (UNMIK/REG/1999/8), od 20. septembra 1999.
84 Rezolucija 1244, Aneks br. 2, st. 4.
283
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
la{}enja. Prema sporazumu koji je Specijalni predstavnik potpisao s
predstavnicima kosovskih Albanaca (predstavnici Srba su to odbili)
sredinom decembra 1999, uspostavljeno je Prelazno administrativno
ve}e Kosova. Tako|e je uspostavljena i ,,zajedni~ka administrativna
struktura’’, koja }e imati 14 odeljenja sli~no klasi~nim ministarstvima.
Svako odeljenje }e voditi po jedan predstavnik UNMIK i jedan predstavnik gra|ana. Prelazno administrativno ve}e odlu~uje o politici koju
}e voditi odeljenja ,,zajedni~ke administrativne strukture’’ i predla`e
nove uredbe. Ve}e odlu~uje konsensusom, a slu~aju da to nije mogu}e,
poslednju re~ ima Specijalni predstavnik. Ve}e bi trebalo da se sastoji
od 8 ~lanova; ~etiri predstavnika UNMIK, tri predstavnika Albanaca i
jednog predstavnika Srba.85 Srbi su do kraja 1999. odbijali da u~estvuju u radu Ve}a.
Potpisivanjem ovog sporazuma institucija prelazne vlade i institucija predsednika republike Kosova ---- strukture neformalne vlasti
kosovskih Albanaca ---- prestaju da postoje i transformi{u se u pomenutu administrativnu strukturu. To se posebno odnosi na paralelni
sistem vlasti, naro~ito na lokalnom nivou, koji je ,,OVK’’ uspostavila
po povla~enju VJ i srpske policije s Kosova i koji se pokazao kao
prepreka radu UNMIK. Na primer, uprkos tome {to Kosovski za{titni
korpus (KZK) nema ni policijski ni pravosudni mandat Izve{taj OEBS
govori da postoje dokazi da se ,,pripadnici KZK ili (osobe koje se tako
predstavljaju) u nekim podru~jima vr{e ulogu policije. U Pe}i i Prizrenu, na primer, postoje jaki dokazi da deluju u 'policijskim stanicama'
i pozivaju lica na 'informativne razgovore'.’’86
Na Kosovu nema pouzdane bezbednosti za stanovnike uglavnom zbog nedovoljnog broja policijskih snaga i nepostojanja sudova.
Do novembra 1999, kada su se uspostavile policijske patrole, za javnu
bezbednost bile su zadu`ene snage KFOR. Me|utim, KFOR tada jo{
nije bio razme{ten na Kosovu u punom sastavu, a uz to je i njegov
85 See ,,Local Political Leaders to Share the Administration of Kosovo with the UN’’,
15. decembar 1999, http://www.un.org/peace/kosovo/pages/kosovo1.htm.
86 ,,Kosovo/Kosova: As Seen, As Told’’, izve{taj OEBS-a o kr{enju ljudskih prava
od juna do oktobra 1999.
284
Glavni problemi ---- 1999.
mandat bio mnogostruk ---- od kontrolisanja javne bezbednosti do
pra}enja dogovora o razoru`anju, pa do obezbe|ivanja mesta ozna~enih kao masovne grobnice. Na Kosovu trenutno ima oko 1800
policajaca, iz preko ~etrdeset zemalja. Me|u njima ima kosovskih
Albanaca i veoma malo Srba koji su policijsku buku stekli pod pokroviteljstvom UNMIK.
Prema re~ima zamenika komesara policije UNMIK Petera [tajningera (Peter Steininger), ,,najve}i problem predstavlja ~injenica da
na Kosovu jo{ ne funkcioni{u pravosudni organi’’.87 Od dolaska KFOR
do po~etka novembra, na Kosovu je uhap{eno 400 lica, ali ih je preko
trista ubrzo pu{teno iz pritvora bez su|enja, jer sudovi ne rade, istakao
je [tajninger. Policijski komesar UNMIK Sven Frederikson (Sven
Frederiksson) izjavio je da se u pritvoru zadr`avaju samo osumnji~eni
za najte`a krivi~na dela, kao {to su ubistva, dok se ostali pu{taju na
slobodu, a sudovi za sada mogu samo da izreknu produ`enje pritvora
jer pravih su|enja jo{ nema. Funkcionisanje pravosu|a dodatno ote`ava ~injenica da su jugoslovenske snage bezbednosti uni{tile ili oduzele li~ne dokumente velikom broju kosovskih Albanaca.
Do decembra je, na primer, bilo svega 35 su|enja, i sva su
odr`ana u Prizrenu.88 UNMIK je do sredine novembra imenovao 41
sudiju i 14 tu`ilaca za pet okru`nih sudova na Kosovu i jedan apelacioni sud. Svih sedam imenovanih sudija srpske nacionalnosti podneli
su ostavku na funkciju iz protesta, tako da su me|u sudijama i tu`iocima 42 Albanca 4 Muslimana-Bo{njaka, jedan Rom i jedan Tur~in;
pore|enja radi, na Kosovu je pre rata radilo 650 sudija i tu`ilaca.89
Uprkos tome, Specijalni predstavnik tvrdi da }e ve} po~etkom 2000.
godine svi sudovi raditi u normalnim uslovima i da }e u najkra}em
roku biti zaposleno jo{ oko 400 sudija i tu`ilaca.90
87 AFP (6. novembar 1999).
88 ,,Kouchner announces measures to strengthen law and order in Kosovo’’, 13.
decembar 1999, op. cit.
89 Fred Abrahams, ,,Justice Delayed In Kosovo’’, IWRP No. 96, 26. novembar 1999.
90 ,,Kouchner announces measures to strengthen law and order in Kosovo’’, op. cit.
285
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Povodom mnogobrojnih kritika zbog bezakonja na Kosovu,
Bernar Ku{ner izjavio je u sedi{tu NATO u Briselu da ,,apsolutno
odbacuje’’ sve kritike zbog nepostojanja reda i zakona na Kosovu sve
dok mu ~lanice UN ne po{alju dovoljan broj policajaca i novac da plati
rad javnih slu`bi.91
[to se ti~e prava koje se primenjuje na Kosovu, prvobitno je
Specijalni predstavnik odlu~io da va`e svi zakoni koji su bili na snazi
24. marta 1999, ako nisu u suprotnosti s me|unarodnim standardima
ljudskim prava, ispunjavanjem mandata UNMIK, kao i s va`e}im
uredbama UNMIK.92 Me|utim, za sudije albanskog porekla ovakvo
re{enje je bilo neprihvatljivo, jer se poziva na zakone koji su doneti
nakon ukidanja autonomije, {to ih podse}a na period represije.93 Kako
su imenovani tu`ioci i sudije Albanci odbijali da rade po ovakvim
zakonima, Bernar Ku{ner je izdao uredbu koja progla{ava da }e se na
Kosovu, pored njegovih ranijih uredbi, primenjivati zakoni koji su
va`ili na dan 22. marta 1989, tj. pre nego {to je pokrajini ukinuta
autonomija koju je imala po Ustavu od 1974. godine.94 Me|utim, sada
su sudije srpskog porekla odbile da po{tuju odluku: ,,Odlu~ili smo da
ni jedan od nas ne u~estvuje u ovakvom Ku{nerovom pravosu|u i
prekidamo sve pregovore na temu pravosu|a dok ne do|e do promena
ove uredbe’’, izjavio je sudija Nikola Kabasi}.95
Ne postoji ni slu`beno glasilo u kome bi se novi propisi i uredbe
objavljivali i bili dostupni sudskim organima.
Specijalni predstavnik je doneo pojedina~ne uredbe kojima se
posredno obustavlja va`enje odre|enih jugoslovenskih i srpskih propisa na teritoriji Kosova. Re~ je, na primer, o Uredbi o uspostavljanju
carine i sli~nih slu`bi na Kosovu (UNMIK/REG/1999/3, 31. avgust
1999) i o Uredba o valuti (UNMIK/REG/1999/4, 2. septembar 1999).
91 Radio B2-92, 16. decembar 1999.
92 ,,On the authority of the interim administration’’ in Kosovo’’, UNMIK/REG/
1999/1, 25. jul 1999.
93 Fred Abrahams, ,,Justice Delayed In Kosovo’’, IWRP No. 96, 26. novembar 1999.
94 ,,Kouchner announces measures to strengthen law and order in Kosovo’’, 13.
decembar 1999, op. cit.
95 Radio B2-92, 18. decembar1999.
286
Glavni problemi ---- 1999.
2.8. Stanje ljudskih prava posle 10. juna 1999.
Iako su povla~enje jugoslovenskih snaga i razme{tanje trupa
KFOR bili istovremeni, na Kosovu je stvoren bezbednosni vakuum
koji je omogu}io pripadnicima ,,OVK’’ i naoru`anim bandama da pre
snaga KFOR uspostave kontrolu na odre|enim podru~jima. Kao {to
potvr|uje i izve{taj UNMIK (S/1999/779), pripadnici ,,OVK’’ su se u
kratkom roku vratili u ve}inu mesta na Kosovu, naro~ito na jugozapadu zemlje (Pe} i okolina), odakle su i krenule prve kolone srpskih
izbeglica. Dok je prvi talas izbeglica bio u najve}em delu izazvan
strahom od odmazde, drugi talas, tvrdi se u izve{taju, prouzrokovali
su brojni incidenti u kojima su u~estvovali Albanci. ^ak su se i Srbi
koji su do po~etka rata `iveli mirno pored svojih albanskih suseda
iselili zbog napada koje su na njih vr{ile osobe koje su se predstavljale
kao ,,OVK’’. Meta progona i osvetni~kih akcija bile su i druge nealbanske zajednice na Kosovu, naro~ito Romi.
Uprkos tvrdnjama zvani~nika NATO i UNMIK da se stanje
stabilizuje, napetost nije prestala do kraja 1999. godine. Kr{enje prava
pripadnika manjina96 na Kosovu ima zabrinjavaju}e razmere. Poslednji
izve{taji nagove{tavaju da je broj krivi~nih dela protiv pripadnika
manjina u opadanju, to je najverovatnija posledica smanjenog broja
nealbanskog stanovni{tva u poslednjim mesecima. Srbi, Romi, Turci i
ostale manjine ~esto su izlo`eni pretnjama i maltretiranju, isklju~ivo
zbog svoje etni~ke pripadnosti. Sve ovo ~ini da se sa Kosova i dalje
iseljava nealbansko stanovni{tvo. Jugoslovenski crveni krst objavio je
15. oktobra 1999. da je u Srbiji i Crnoj Gori registrovano 230.884
raseljenih lica s Kosova.
UNMIK je saop{tio da je od juna, kada je me|unarodna uprava
uspostavljena, do decembra 1999. na Kosovu ubijeno 414 osoba. Prema zajedni~kim podacima UNMIK, KFOR i Visokog komesarijata UN
96 Pod pojmom ,,manjina’’ ovde se misli na etni~ku grupu koja po svojoj brojnosti
~ini manjinu na teritoriji Kosova, a ne na status koji im je odre|en nekim dr`avnim
dokumentom, i bez obzira na njihov broj u drugim delovima zemlje. Dakle, ovde
}e biti re~i o nealbanskom stanovni{tvu na Kosovu.
287
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
za izbeglice, od 12. juna do 4. decembra na Kosovu je ubijeno 150
Albanaca i 140 Srba. Ubijeno je i 124 pripadnika drugih etni~kih
zajednica, odnosno osoba ~iji identitet nije utvr|en. Po drugim izvorima u istom periodu kidnapovane su 153 osobe, od kojih 83 Albanaca,
43 Srba i 27 pripadnika drugih etni~kih zajednica.97
Kao posledica ovakvog stanja, u Pe}i i Prizrenu gotovo da nema
vi{e Srba, dok su Kosovska Mitrovica i Orahovac podeljeni po etni~koj
liniji. Me|unarodni izvori procenjuju da je u {irem centru Pri{tine
ostalo izme|u 400--600 Srba, ali se zbog stalnog iseljavanja pretpostavlja da ih je krajem 1999. bilo i manje. Pored otvorenenih pritisaka i
fizi~kog nasilja kojima su manjine izlo`ene, u razloge iseljavanja ubrajaju se i smanjena sloboda kretanja i ograni~en pristup obrazovnim
i zdravstvenim institucijama. Predstavnici me|unarodne zajednice prime}uju da se u cilju podsticanja iseljavanja manjinskog stanovni{tva
ka`njavaju albanski vlasnici trgovina i pekara koji uslu`uju Srbe. Iako
se ne navodi koje politi~ke grupacije u~estvuju u napla}ivanju kazni
ili u pretnjama albanskim vlasnicima prodavnica, strani mediji tvrde
da to ~ine radikalniji pripadnici ,,OVK’’. Politi~ki predstavnici ,,OVK’’,
me|utim, uvek odbijaju ovakve optu`be.
Nasilju je izlo`ena i romska zajednica Kosovu. Mnogi Romi su,
poput Srba, Kosovo napustili jo{ dok su se povla~ile VJ , srpska
policija i paravojne formacije. Me|u njima bilo je i onih koji su
u~estvovali u represiji nad Albancima.98 Ostali su oni koji su smatrali
da nemaju razloga da strahuju za svoju bezbednost. Me|utim, Romi
na Kosovu su proterivani iz stanova i ku}a, njihova je imovina plja~kana i paljena, a bilo je i ubistava. Nasilje se sprovodilo pod izgovorom
da su Romi kao zajednica tokom NATO intervencije u~estvovali u
zlo~inima nad Albancima, da su plja~kali napu{tene ku}e i zakopavali
le{eve u masovne grobnice. KFOR nije uspeo da obezbedi za{titu onim
Romima koji su odlu~ili da ostanu na Kosovu od samovolje naoru`anih
97 Radio B2-92, 10. decembar 1999.
98 O kori{}enju Roma za prinudni rad, plja~ku i uni{tavanje imovine kosovskih
Albanaca videti izve{taj Fonda za humanitarno pravo ,,Zloupotreba i nasilje nad
kososvkim Romima 24. mart -- 1. septembar’’.
288
Glavni problemi ---- 1999.
albanskih pojedinaca i grupa, a nedostatak pravosudnih organa ote`ava
pronala`enje i ka`njavanje po~inilaca zlo~ina. Ta~an broj ubijenih Roma i dalje nije poznat, a najvi{e ubistava desilo se u Pri{tini, Pe}i,
Obili}u, Prizrenu i Podujevu. Na primer, ~itavo romsko naselje u
Kosovskoj Mitrovici (Radni~ka ulica), gradu s velikom romskom zajednicom, spaljeno je i oplja~kano, a Romi su naterani u izbegli{tvo.
Progon Roma iz Mitrovice dogodio se po~etkom jula, kada je grad ve}
bio pod kontrolom francuskog kontigenta KFOR. Romi svedoci tvrde
da pripadnici KFOR nisu ni poku{ali da spre~e ovaj zlo~in.99
Romi koji su re{ili da ostanu na Kosovu uto~i{te su potra`ili u
Leposavi}u, Zve~anu ili severnom delu Kosovske Mitrovice s ve}inskim srpskim stanovni{tvom. Danas ih na Kosovu nema vi{e nekoliko
hiljada. Romi koji su ostali u op{tinama s ve}inskim albanskim stanovni{tvom zastra{eni su i prakti~no nemaju pristup pijacama, javnom
prevozu i zdravstvenim institucijama. ^ak i deca onih Roma kojima
je albanski maternji jezik (tzv. A{kalije) nemaju mogu}nosti da nastave
{kolovanje.
Predsednik Helsin{kog odbora za ljudska prava (HOP) u Sand`aku [efko Alomerovi} izjavio je da su ,,Muslimani-Bo{njaci na
Kosovu, iako nisu u~estvovali u srpsko-albanskim sukobima, bili `rtve
i jedne i druge strane.’’ Alomerovi} je saop{tio da je podru~je Kosova
u 1998. i 1999. godini napustilo oko 40.000 Muslimana, a da su prvi
koji su po dolasku KFOR pokusali da se vrate na Kosovo, ubijeni. ,,U
Pri{tini je od 11.000 Muslimana-Bo{njaka ostalo 70 porodica. Od
dolaska KFOR ubijeno je 51 Muslimana-Bo{njaka, od kojih 11 `ena.
U Kosovskoj Mitrovici zapaljene su 92 ku}e u bo{nja~koj mahali, a u
selu Vitomirici 60 bo{nja~kih ku}a’’, rekao je Alomerovi}. On tvrdi da
se u ju`nim delovima Kosova ne vr{i pritisak za iseljavanje, ve} se
Muslimani-Bo{njaci prisilno asimiliraju.100
U poslednje vreme pritiscima su izlo`eni i Albanci za koje
postoji sumnja da su sara|ivali sa srpskim vlastima. Tako|e, na meti
99 Helsin{ka povelja br. 18, jul 1999.
100 Beta, 17. decembar 1999.
289
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
ekstremista su se na{li i oni albanski intelektualci koji su osudili nasilje
nad nealbanskim stanovni{tvom. Po{to je u dnevniku Koha Ditore
objavljen komentar njegovog izdava~a Vetona Suroia (Veton Surroi),
u kojem se nasilje nad manjinama poredi s fa{isti~kim pona{anjem,
Suroi je bio izlo`en verbalnim napadima Ha{ima Ta~ija, lidera biv{e
,,OVK’’, kao i njemu bliske novinske agencija Kosovapre{.101
3. Polo`aj izbeglica i raseljenih lica
3.1. Uvod
Prestankom vazdu{nih udara NATO i sukoba na Kosovu stvoreni su uslovi za povratak kosovskih Albanaca izbeglih na teritoriju
republike Albanije i BJR Makedonije. Albanske izbeglice su se u
velikom broju vratile na teritoriju Kosova i Metohije.102 Povla~enje
snaga VJ i MUP, sporo organizovanje civilne administracije UN i
njena neefikasnost, kao i nastali vakuum u organizaciji vlasti, doveli
su do eksplozije nasilja i bezvla{}a na Kosovu i Metohiji i izazvali
ubrzano iseljavanje srpskog ali i ostalog nealbanskog stanovni{tva s
Kosova i Metohije. Od tada pa do kraja novembra 1999. u SRJ je
izbeglo oko 300.000 lica.103 Ve}ina se na{la na preostaloj teritoriji
Srbije, dok je manji broj sme{ten na teritoriji Crne Gore.
Pravni i stvarni polo`aj izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine u SRJ nije se bitnije promenio u 1999. godini.
101 UNHCR/OSCE Overview of the Situation of Ethnic Minorities in Kosovo (novem-
bar 1999). Anthony Borden, ,,Hate Speech In Pristina ---- The Kosovo Media Wars
Could Start Here’’, IWPR, 8. oktobar 1999.
102 Prema podacima UNHCR, vratilo se i do 90% albanskih izbeglica, {to u znatnoj
meri odstupa od do tada u svetu uobi~ajnih 30%.
103 Prema podacima UNHCR i Saveznog ministarstva za izbeglice, raseljena lica i
humanitarnu pomo} u SRJ registrovano je 247.391 raseljeno lice, dok se u Srbiji
nalazi jo{ oko 50.000 neregristrovanih.
290
Glavni problemi ---- 1999.
3.2. Izbeglice104
3.2.1. Pravni polo`aj izbeglica. ---- Iako je bilo mnogo govora
u stru~noj javnosti i u nadle`nim dr`avnim organizacijama (posebno
od strane Komesarijata za izbeglice Republike Srbije) o predlaganju
dva amandmana na Zakon o izbeglicama iz 1992. godine105 kojima bi
se 1) brisala odredba o vojnoj obavezi za izbeglice; 2) omogu}ilo
izbeglicama sticanje i uknji`ba vlasni{tva na nepokretnostima i pre
sticanja jugoslovenskog dr`ljavljanstva ---- to se nije ostvarilo. Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o obrazovanju saveznih ministarstava i drugih saveznih organa i organizacija106 obrazovano je Savezno ministarstvo za izbeglice, raseljena lica i humanitarnu pomo}.
Polaze}i od Zakona o izbeglicama, Komesarijat za izbeglice Republike
Srbije je kao posebna organizacija nastavio s radom.
3.2.2. Integracija. ---- Zakon o dr`avljanstvu SRJ stupio je na
snagu 1. januara 1997, ali je usled organizacionih pote{ko}a u okviru
Saveznog ministarstva za unutra{nje poslove primena Zakona u smislu
~l. 48 (prihvat u jugoslovensko dr`avljanstvo) ---- otpo~ela tek u maju
iste godine. Prema podacima UNHCR od maja 1997. do novembra
1998. broj podnetih zahteva za prihvat u jugoslovensko dr`avljanstvo
od strane izbeglica iznosio je 82.977 (za preko 100.000 lica). Odluka
o prihvatanju u jugoslovensko dr`avljanstvo donesena je po 25.483
zahteva i odnosi se na 42.053 lica. Savezno ministarstvo unutra{njih
poslova nije donosilo negativne odluke, ve} je zahteve koji ne ispunjavaju uslove iz ~l. 48 Zakona o dr`avljanstvu vra}ao podnosiocima
radi dopune dokumentacije.
3.2.3. Repatrijacija. ---- Uslovi za znatniji povratak izbeglica u
Republiku Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu nisu ostvareni ni 1999.
Nekooperativnost vlasti u Hrvatskoj, nemogu}nost povra}aja stanarskog prava, ograni~en pristup fondovima za rekonstrukciju uni{tenih i
104 Op{irnije vidi: Ljudska prava u SRJ 1998, str. 347.
105 Sl. glasnik RS, br. 18/1992.
106 Sl list SRJ, br. 36/1999.
291
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
o{te}enih ku}a kao i ukupni politi~ko-socijalno-ekonomski razlozi uticali su da se u 1999. godini dobrovoljno vrati u Hrvatsku u organizaciji
UNHCR-a svega 1.634 izbegla lica.107 U Bosnu i Hercegovinu se u
istom periodu vratilo 581 izbeglo lice. UNHCR procenjuje da se u
sopstvenoj re`iji (tzv. spontani povratak) u Hrvatsku vratilo 20.000
izbeglica i 18.000 izbeglica u BiH.108 Trebalo bi me|utim naglasiti da
se dobar deo povratnika u Hrvatsku ponovo vratio u SRJ nakon
dobijanja hrvatskih dokumenata, regulisanja penzija i imovine. Ve}i
deo njih je ponovo ostvario status izbeglice na teritoriji SRJ, {to je
zanimljiva pojava koja otvara mnoga pitanja u vezi s njihovim statusom i uslovima boravka u SRJ.
3.2.4. Preseljenje. ---- U nemogu}nosti lokalne integracije, u
smislu sticanja jugoslovenskog dr`avljanstva za ve}i broj izbeglica,
kao i zbog gore navedenih problema repatrijacije, zahteve za preseljenje u tre}e zemlje u organizaciji UNHCR podnosi u proseku 400
izbeglica nedeljno. U 1999. godini109 u organizaciji UNHCR preseljenje
je omogu}eno za 1.933 izbegla lica iz Hrvatske i 620 iz BiH. Procenjuje
se da je u direktnom kontaktu sa stranim konzularnim predstavni{tvima
bez posredstva UNHCR u tre}e zemlje po osnovu preseljenja od 1992.
do oktobra 1999. godine oti{lo oko 15.000 izbeglica.
3.3. Raseljena lica
3.3.1. Pravni polo`aj raseljenih lica. ---- Sva lica izbegla s
Kosova i Metohije na teritoriju Srbije i Crne Gore u drugoj polovini
1999. nemaju re{en li~ni status. Pitanje pravnog kategorisanja ovih
lica nije samo formalnog karaktera. Do kraja 1999. godine nije
donet niti jedan propis koji bi pravno odredio status navedenih lica.
U sredstvima javnog informisanja ova lica se nazivaju ,,interno
raseljena lica’’ ili ,,privremeno interno raseljena lica’’. Jugoslovens107 Podaci UNHCR za period 1. januar ---- 31. oktobar 1999.
108 Podaci UNHCR za period od 1992 ---- 31. oktobar 1999.
109 Podaci do oktobra 1999.
292
Glavni problemi ---- 1999.
ko zakonodavstvo ne poznaje navedene formulacije. Zakon o izbeglicama Srbije uop{te ne pominje termin ,,raseljeno lice’’, dok Uredba o
zbrinjavanju raseljenih lica Crne Gore110 ne sadr`i re~i ,,privremeno’’
ili ,,interno’’. Nigde nije odre|en dan (datum) od kada im se ima
priznati status raseljenog lica.111 Ovako formulisana kategorizacija
navedenih lica je u svome nazivu kontradiktorna, nejasna i implicira
vi{e politi~ku nego pravnu sadr`inu. Raseljena lica s Kosova i
Metohije nemaju status izbeglica i tako nemaju nikakva prava koja
su izbeglicama priznata zakonodavstvom SRJ i normama me|unarodnog prava. Tako|e, nemaju ni sva prava koja su Ustavom garantovana gra|anima Srbije.
Pored katastrofalne finansijske situacije, raseljena lica susre}u
se i s pravnim problemima koji su prakti~no nere{ivi. Jedno od osnovnih pitanja iz oblasti statusnog prava je pitanje prijave prebivali{ta.
Lica s Kosova i Metohije nisu u mogu}nosti da na ostatku teritorije
Srbije prijave prebivali{te. Najvi{e {to mogu u tom smislu, jeste prijava
boravi{ta. Prijavu boravi{ta potvr|uje organizaciona jedinica MUP.
Prijava boravi{ta se obnavlja na svakih 90 dana.112 I kada su ispunjeni
svi subjektivni i objektivni zakonski uslovi za prijavu prebivali{ta
(vlasni{tvo na nepokretnosti, radni odnos, namera da se lice trajno
nastani u odre|enom mestu), raseljena lica ne mogu prijaviti prebivali{te, pri ~emu organizacione jedinice MUP ne daju nikakvo pismeno
ili usmeno pravno obrazlo`enje.113
Ostala prava koja su u vezi s prijavom prebivali{ta, raseljenim
licima tako|e nisu dostupna ili im je ostvarivanje znatno ote`ano. Bez
uredne prijave prebivali{ta u Srbiji je prakti~no nemogu}e registrovati
motorno vozilo, otvoriti teku}i ili `iro ra~un u bankama, registrovati
preduze}e, itd.
110 Sl. list RCG, br. 37/1992.
111 Ostalo je nejasno da li je to momenat progla{enja ratnog stanja, dan usvajanja i
primene Rezolucije Saveta bezbednosti UN br. 1244 ili dan kada su snage KFOR
u{le na teritoriju Kosova i Metohije.
112 Za ovakvu praksu MUP ne postoji upori{te u pravnim propisima.
113 Podaci Pravne klinike Centra za unapre|enje pravnih studija, Beograd.
293
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Do pred kraj novembra 1999, raseljena lica nisu mogla pribaviti
javne isprave o li~nom statusu. Ministarstvo pravde Srbije je 20. novembra izdalo saop{tenje o rasporedu privremenih sedi{ta mati~nih
knjiga i knjiga dr`avljana s Kosova i Metohije.114 Tako su u navedene
knjige privremeno razme{tene po slede}em rasporedu: Op{tinski sud
u Ni{u za grad Pri{tinu, op{tine Podujevo, Glogovac, Obili}, Kosovo
Polje i Lipljan; Op{tinski sud u Leskovcu za op{tine Uro{evac, Ka~anik, [timlje i [trpce; Okru`ni sud u Jagodini za op{tine \akovica i
De~ani; Op{tinski organ za prekr{aje u Kraljevu za op{tine Kosovska
Mitrovica, Zubin Potok, Zve~an, Leposavi}, Srbica i Vu~itrn; Op{tinski
sud u Bujanovcu za op{tine Gnjilane, Vitina, Kosovska Kamenica i
Novo Brdo; Op{tinski sud u Kragujevcu za op{tine: Istok, Pe} i Klina;
Op{tinski sud u Kru{evcu za deo knjiga s podru~ja op{tina Prizren i
Orahovac. Od tada je znatno olak{an proces pribavljanja izvoda od
zna~aja za li~ni status.
Raseljena lica koja imaju uredno prijavljeno boravi{te u`ivaju
sva prava koja proisti~u iz radnog odnosa, uklju~uju}i i pravo na
penziju, socijalnu i zdravstvenu za{titu.
3.3.2. Stvarni polo`aj raseljenih lica. ---- Od Ministarstva za
izbeglice, raseljena lica i humanitarnu pomo} nije bilo mogu}e dobiti
podatke o tome koliko osoba se nalazi u prihvatnim (kolektivnim)
centrima, a koliko u privatnom sme{taju.115
U Crnoj Gori je prema podacima Republi~kog komesarijata za
izbeglice sme{teno 31.000 raseljenih. Najvi{e ih je sme{teno u Herceg
Novom, preko 8.000. Svim raseljenim licima obezbe|ena su mese~na
sledovanja u hrani, sredstvima za higijenu, a dobili su i ne{to obu}e i
ode}e. Prema navodima sekretara Crvenog krsta Crne Gore, sve izbeglice s Kosova i Metohije imaju pravo na zdravstvenu za{titu, upis u
osnovne, srednje i visoko{kolske ustanove u Crnoj Gori, jednako kao
114 Danas, 20. novembar 1999, str. 5.
115 Izvestan broj kosovskih Srba posedovao je nepokretnosti van teritorije Pokrajine i
pre izbijanja sukoba ili je sme{taj potra`ilo kod ro|aka nastanjenih u preostalom
delu Srbije ili Crne Gore.
294
Glavni problemi ---- 1999.
gra|ani Crne Gore. Tako|e ne postoje nikakve prepreke za dobijanje
zaposlenja, osim u slu`bama gde se tra`i republi~ko dr`avljanstvo.116
U Srbiji se nalazi preostali broj raseljenih lica od preko 200.000.
Njihov polo`aj je nezavidan. Pored pomenutih pravnih problema, ova
kategorija stanovni{tva `ivi ispod svakog egzistencijalnog minimuma.
Kao najo~itiji primer mo`e da poslu`i op{tina Kraljevo, u kojoj
`ivi 123.000 stanovnika (sam grad normalno ima oko 70.000). Na
podru~ju op{tine trenutno ima 11.000 nezaposlenih (25% radno sposobnog stanovni{tva), a oko 10.000 ljudi je na prinudnim odmorima.
Prema podacima Op{tinskog komesarijata za izbeglice, na podru~ju op{tine Kraljevo trenutno se nalazi preko 20.000 evidentiranih
izbeglica i raseljenih lica. Prema nezvani~nim podacima, ima ih preko
30.000.
Od 17.000 raseljenih lica s Kosova (od toga 4.000 dece pred{kolskog i {kolskog uzrasta), evidentiranih u Op{tinskom komesarijatu
za izbeglice, skoro 16.000 je sme{teno u privatnom sektoru. Do po~etka {kolske godine, 1. septembra, oko 1.200 osoba se nalazilo u 13
kolektivnih centara ---- seoskim {kolama, domovima kulture i monta`nim barakama ---- lociranih u prigradskim naseljima i okolnim selima. Sme{tajni uslovi u ovim centrima su bili izuzetno lo{i (nedostatak
toaleta, kreveta, du{eka, }ebadi, sredstava za higijenu, nedostatak lekova i adekvatne zdravstvene nege, nedovoljna ishrana).
Dana 30. avgusta, Okru`ni {tab civilne za{tite izdao je usmenu
naredbu da se isprazne {kole u op{tini Kraljevo zbog po~etka {kolske
godine. Raseljenim licima je ponu|en alternativni sme{taj s jo{ lo{ijim
uslovima ---- monta`ne barake i ruinirani domovi kulture, bez toaleta,
struje, vode i grejanja, s razbijenim prozorima i krovovima koji proki{njavaju. U toku septembra neke od grupa raseljenih lica su odbijaju}i takav sme{taj boravile po vi{e dana u gradskim parkovima u
Kraljevu, gde ih niko od nadle`nih vlasti nije obilazio, niti im je
uru~ivana bilo kakva pomo}, sem od strane Foruma NVO iz Kraljeva.
116 Blic, 25. jul 1999, str. 10.
295
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Pri poku{ajima da krenu ka Beogradu zaustavljala ih je policija. U
me|uvremenu su seljani mesta u ~ijim {kolama su raseljene lica i dalje
boravila blokirali puteve daju}i im rok za napu{tanje {kola. Pojedine
grupe raseljenih lica upu}ene su u nekoliko gradova (Svilajnac, U`ice,
Gornji Milanovac, Po`egu, Jagodinu i Para}in), gde im je obe}an bolji
sme{taj.
Sva pomo} Visokog komesarijata za izbeglice pri Ujedinjenim
nacijama sastoji se u obezbe|ivanju jednog toplog obroka dnevno, za
~iju je distribuciju zadu`en Crveni krst. UNHCR je spreman da napravi
izbegli~ki centar s infrastrukturom, ali im ni op{tinske ni republi~ke
vlasti ne daju prostor ili zemlji{te za izgradnju.
Bez obzira na ovako te{ke uslove, prema podacima Op{tinskog
komesarijata za izbeglice, primetan je sve ve}i broj zahteva za sme{taj
u kolektivnim centrima. O~igledno je da veliki broj raseljenih lica koja
su bila sme{tena u privatnom sme{taju, nije vi{e u mogu}nosti da pla}a
stan niti da obezbedi novac za ishranu. Krajem decembra 1999, u
kolektivnim centrima (11) nalazi se 704 raseljenih lica.117
I u drugim gradovima, naro~ito na jugu Republike, situacija je
sli~na.
3.3.3. Stav javnosti i vlasti Republike Srbije. ---- Vlasti Srbije i
SRJ su po okon~anju sukoba na Kosovu i Metohiji i prestanku vazdu{nih udara NATO, putem medija propagirale ,,pobedu nad neuporedivo nadmo}nijim agresorom’’ i ,,o~uvanje teritorijalnog integriteta
zemlje’’ uklju~uju}i i teritoriju Kosova i Metohije. U tom smislu bilo
je te{ko logi~ki obrazlo`iti iseljavanje Srba i drugih nealbanaca iz
Pokrajine. Dr`avni mediji su poku{ali da prikriju ovu ~injenicu. No,
kako to nije bilo mogu}e, vlast se preusmerila na kampanju za povratak. Sastavni deo kampanje za povratak ~inili su pritisci i prepreke za
lica koja su izbegla. Vlasti su ~inile sve kako raseljena lica ne bi stigla
do Beograda i drugih gradova na severu, nastoje}i da ih zadr`e u
rubnim delovima Republike izvan Kosova. Krajem avgusta i po~etkom
117 Podaci Foruima NVO iz Kraljeva.
296
Glavni problemi ---- 1999.
septembra nije dozvoljen upis dece u osnovne i srednje {kole u drugim
gradovima, osim u ,,rubnim op{tinama’’ (Bujanovcu, Vranju, Leskovcu, Kru{umliji, itd).118 Tokom oktobra i novembra, od ovakvih prepreka se odustalo, te je dopu{ten izbor mesta boravka i upis dece u
{kole. Da bi pritisak bio umanjen, dopu{teno je i da se na fakultete
vr{i upis bez prijemnih ispita.
Uporedo se kroz izjave u medijima poku{ala stvoriti slika o
povratku Srba i drugih nealbanaca na Kosovo i Metohiju. Tako je u
junu 1999. u javnom pozivu emitovanom preko RTS, potpredsednik
Vlade Srbije Milovan Boji} pozvao raseljene Srbe da se vrate u svoje
domove sa srpskim ,,ministrima na ~elu kolone’’. Boji} je rekao da je
,,najzlatniji period’’ za povratak Srba u narednih 48 sati i da su
,,velikim naporom dr`avnog rukovodstva stvoreni uslovi potpune bezbednosti’’ za povratak izbeglica na Kosovo.119
Bogoljub Kari}, tada ministar u Vladi Srbije, u ime porodice
Kari} i BK grupe, uputio je ,,apel svima ---- Srbima, Albancima,
Crnogorcima, Muslimanima i Romima ---- koji su bili zaposleni u
fabrikama i kompanijama BK na Kosmetu ---- da se vrate na svoja
radna mesta...’’.120
Dr`avni mediji su uzeli u~e{}e u ovoj kampanji, te su od ignorisanja ~injenice iseljavanja Srba s Kosova, po~eli izve{tavati o organizovanom povratku Srba na Kosovo i Metohiju. Tako Politika izve{tava da se samo iz Leposavi}a, gde je tokom juna meseca sme{teno
oko 15.000, ku}i vratilo oko 5.000 raseljenih lica.121
S druge strane, ve}ina medija koja se ne finansira iz bud`eta,
izve{tavala je o te{kom polo`aju raseljenih lica i lo{em odnosu
vlasti Srbije prema njima (npr. ,,Taoci u svojoj zemlji’’, Blic, 25. jul
1999).
118 Blic, 27.
119 Blic, 20.
120 Politika,
121 Politika,
avgust 1999, str. 6.
jun 1999, str. 20.
24. jul 1999, str. 17.
25. jun 1999, str. 14.
297
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
3.4. Zaklju~ak
Katastrofalna materijalna situacija u kojoj se nalaze raseljena
lica i lo{ polo`aj izbeglica iz Hrvatske i BiH se, na `alost, ne mogu
brzo popraviti.
Uslovi za povratak Srba i ostalih nealbanaca na Kosovo i Metohiju objektivno ne postoje. Na Kosovu i Metohiji se i dalje nastavlja
s fizi~kim napadima, paljenjem ku}a i drugim oblicima pritisaka na
Srbe i druge nealbance.
Izbeglice iz BiH i Hrvatske su donekle uspele da se integri{u.
Kako je ve} navedeno, samo manji broj izbeglica se vratio u svoje
domove, te se mo`e pretpostaviti da }e ve}i deo populacije ostati da
`ivi u SRJ.
Iz navedenih razloga neophodno je da vlasti SRJ, a naro~ito
Srbije, prihvate ~injenicu da }e najve}i deo izbeglica i raseljenih lica
ostati da du`e `ivi u SRJ van Kosova. Stoga je neophodno u~initi sve
da se i pravno i prakti~no izbeglice i raseljena lica izjedna~e s ostalim
dr`avljanima SRJ. Do su{tinskog pobolj{anja ne}e do}i bez pomo}i
me|unarodnih organizacija i trajnog sveobuhvatnog re{enja za jugoisto~nu Evropu.
4. Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u
Jugoslaviju (Ha{ki tribunal)122
4.1. Kadrovske promene u toku 1999.
Glavna tu`iteljka Tribunala za biv{u Jugoslaviju i Tribunala za
Ruandu, sudija Luiz Arbur, dala je ostavku i 15. septembra preuzela
du`nost sudije Vrhovnog suda Kanade. Novog glavnog tu`ioca, [vajcarkinju Karlu del Ponte po~etkom avgusta su jednoglasno izabrali
122 Za osnovne podatke o Tribunalu vidi Ljudska prava u SRJ 1998, Beograd,
Beogradski centar za ljudska prava, 1999.
298
Glavni problemi ---- 1999.
~lanovi Saveta bezbednosti. Tribunal je napustila i predsednica, sudija
Gabrijela Kerk Mekdonald (Gabrielle Kirk McDonald), po isteku polovine predsedni~kog mandata. Predsednik za naredne dve godine je
sudija iz Francuske, Klod @orda (Claude Jorda), izabran 16. novembra. Florans Mumba (Florence Mumba), sudija iz Zambije, izabrana
je za potpredsednika, tako|e na dve godine. Prvi predsednik Tribunala
Antonio Kaseze (Cassese), objavio je da napu{ta Tribunal u februaru
2000. kako bi nastavio akademsku karijeru.
Do kraja godine broj zaposlenih u Tribunalu je pove}an na oko
900 osoba.
4.2. Optu`nice
Na objavljenoj listi Tribunala nalazi se ukupno 66 optu`enih,
od kojih je 33 krajem 1999. bilo u pritvoru (19 Srba, 11 Hrvata i 3
Muslimana). Broj lica na tajnoj listi optu`enih nije objavljen. Tokom
1999. u Hag su pristigla osmorica optu`enih. Sedmoricu bosanskih
Srba je uhapsio SFOR, a jednog bosanskog Hrvata su predale hrvatske
vlasti. Prema izjavama Tu`ila{tva, ve}ina ostalih optu`enih `ivi na
teritoriji BiH, dok se za devetoricu pouzdano zna da se nalaze u Srbiji.
Tribunal je 30. marta izdao me|unarodni nalog za hap{enje i
time objavio postojanje optu`nice protiv @eljka Ra`natovi}a Arkana.
Optu`nica protiv Ra`natovi}a, vo|e paravojne jedinice ,,Tigrovi’’, potvr|ena je jo{ 30. septembra 1997. godine. Kako tu`ila{tvo obja{njava,
njena sadr`ina ne}e biti objavljena, prvenstveno radi za{tite svedoka,
do trenutka hap{enja optu`enog. Prema objavljenom nalogu za hap{enje, Ra`natovi} se tereti za te{ke povrede @enevskih konvencija,
kr{enje zakona i obi~aja ratovanja i zlo~ine protiv ~ove~nosti.
Iako je vlada SRJ odbila da primi nalog za Ra`natovi}evo
hap{enje, tu`ila{tvo je saop{tilo da im se njegov advokat ve} obratio.
Optu`nica i me|unarodni nalozi za hap{enje protiv predsednika
SRJ Slobodana Milo{evi}a,123 predsednika Srbije Milana Milutinovi}a, potpredsednika Vlade SRJ Nikole [ainovi}a, na~elnika Gene123 Za tekst optu`nice vidi http://www.un.org/icty/bcs.
299
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
ral{taba Vojske Jugoslavije Dragoljuba Ojdani}a i ministra unutra{njih
poslova Srbije Vlajka Stojiljkovi}a, izdati su 27. maja. Sudija Dejvid
Hant (David Hunt) koji je potvrdio optu`nicu, odobrio je i propratne
naloge, kojima se dr`avama ~lanicama UN i [vajcarskoj nala`e da
istra`e da li optu`eni na njihovoj teritoriji poseduju materijalna ili
finansijska sredstva i da, ukoliko je to slu~aj, usvoje privremene mere
da se ta sredstva zamrznu sve dok se optu`eni ne na|u u pritvoru u
Hagu. Odre|eno je i da se dokazni materijal koji je prilo`en optu`nici,
radi osiguranja bezbednosti svedoka optu`be, ne obelodani sve do
trenutka hap{enja svih optu`enih.
Prema tu`iteljki Arbur, ova optu`nica je prva u istoriji Tribunala
kojom je jedan {ef dr`ave optu`en za vreme trajanja oru`anog sukoba
za te{ka kr{enja me|unarodnog humanitarnog prava.124 Arbur tvrdi da
je krajem marta pisala li~no predsedniku Milo{evi}u i drugim osobama
na najvi{im polo`ajima u SRJ i Srbiji o njihovim me|unarodnim
obavezama, i objavila nameru da ,,istra`uje sva ozbiljna kr{enja
me|unarodnog prava koja zaslu`uju su|enje pred me|unarodnim forumom, pogotovo ona koja uklju~uju napade na civilno stanovni{tvo.’’125 U nastavku je apelovala na primaoce da upotrebe svoj autoritet i spre~e zlo~ine, kao i da preduzmu sve neophodne korake da
kazne njima podre|ene koji ~ine zlo~ine.
Optu`nica navodi da su u periodu izme|u 1. januara i kraja maja
1999, vojne, policijske i paravojne snage pod kontrolom petorice optu`enih sistematski vr{ile progon albanskog civilnog stanovni{tva na
Kosovu. Tvrdi se da je vi{e od 740 hiljada kosovskih Albanaca nasilno
proterano iz pokrajine u nizu ofanziva protiv prete`no albanskih gradova i sela, tokom kojih su naterani da napuste domove upotrebom
sile i pretnjama smr}u. Dalje se tvrdi da je imovina koju su ostavljali
za sobom kradena, dok su ku}e uni{tavane ili paljene. Neka albanska
sela su prethodno bila granatirana, a stanovni{tvo ginulo u tim napa124 Glavni tu`ilac Luiz Arbur u podnesku od 24. maja 1999, kojim su optu`nica i
propratni nalozi dostavljeni na potvrdu sudiji Hantu (Hunt), vidi http://www.un.
org/icty.
125 Ovo pismo je javno objavljeno po{to je ambasada SRJ u Hagu odbila da ga primi.
Tribunal Update 119, 29.3.--3.4.
300
Glavni problemi ---- 1999.
dima. Pre`iveli su proterivani u kolonama ili su i organizovano prevo`eni ka granicama Kosova sa susednim zemljama. Tvrdi se da je
tokom ovakvih akcija albansko stanovni{tvo poni`avano i fizi~ki zlostavljano, da su u mnogim slu~ajevima mu{karci razdvajani od `ena i
dece i ubijani. Dalje se navodi da su im vlasti na grani~nim prelazima
sistematski plja~kale imovinu koju su imali pri sebi, uklju~uju}i i
motorna vozila, da su im oduzimana i na licu mesta uni{tavana li~na
dokumenta. Optu`eni se terete i za ubistvo oko 340 osoba koje su
identifikovane i ~ija se imena nalaze na listi priklju~enoj u dodatku
optu`nice. Tvrdi se da su snage SRJ i Srbije u vi{e navrata masovno
i namerno ubijale nenaoru`ane kosovske Albance, uklju~uju}i `ene i
decu.
Svi optu`eni se terete po tri ta~ke za zlo~ine protiv ~ove~nosti i
po jednoj ta~ki za kr{enje zakona i obi~aja ratovanja, tj. za: ubistva,
kao zlo~in protiv ~ove~nosti (~l. 5(a) Statuta Tribunala), kr{enje zakona
i obi~aja ratovanja (~l. 3 Statuta); proganjanje po osnovu politi~ke,
rasne i verske pripadnosti, zlo~in protiv ~ove~nosti (~l. 5(h) Statuta), i
deportaciju (~l. 5(d) Statuta).
Svi su optu`eni po osnovu individualne krivi~ne odgovornosti
kao osobe koje su planirale, podstakle, naredile, u~inile ili na drugi
na~in pomogle i doprinele planiranju, pripremanju ili izvr{enju gore
navedenih krivi~nih dela.126 Prema polo`ajima koje zauzimaju, optu`eni predsednik Milo{evi}, predsednik Milutinovi}, general-pukovnik Ojdani} i ministar Stojiljkovi} (ne i potpredsednik Nikola [ainovi}) terete se, i po osnovu komandne krivi~ne odgovornosti, zato {to
su ,,znali ili je bilo razloga da znaju da }e njima podre|eni po~initi
krivi~na dela ili su ih ve} po~inili, a da su kao nadre|eni propustili da
preduzmu neophodne i razumne mere da spre~e takva dela ili da kazne
po~inioce.’’127 Ova vrsta odgovornosti se zasniva na dokazivanju postojanja tzv. komandnog lanca odgovornosti, i to kako pravnog, de jure,
tako i stvarnog, de facto nadre|enog odnosa optu`enih prema pripad126 ^lan 7(2) Statuta Tribunala.
127 ^lan 7(3) Statuta Tribunala.
301
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
nicima vojnih, policijskih i paravojnih snaga koji su neposredno
izvr{avali navedena krivi~na dela.
Prema sada{njem stanju, optu`nica se prvenstveno zasniva na
de jure komandnoj odgovornosti ~etvorice optu`enih, u skladu s njihovim ustavnim i zakonskim ovla{}enjima. Kao predsednik SRJ, Slobodan Milo{evi} vr{i du`nost predsednika Vrhovnog saveta odbrane
SRJ, ovla{}en je da nare|uje sprovo|enje nacionalnog plana odbrane
i komanduje Vojskom Jugoslavije (VJ) u ratu i miru, a kao vrhovni
vojni komandant, ima komandnu odgovornost i nad jedinicama republi~ke i savezne policije koje su u vreme neposredne ratne opasnosti
ili ratnog stanja podre|ene VJ. U nastavku optu`nice se tvrdi da pored
zakonskih ovla{}enja, predsednik Milo{evi} ima i {iroku de facto
kontrolu nad brojnim saveznim i republi~kim institucijama, uklju~uju}i
i policijske snage Srbije, koje su od su{tinskog zna~aja ili su u~estvovale u izvr{enju krivi~nih dela navedenih u optu`nici.
Milan Milutinovi}, u svojstvu predsednika Srbije i ~lana Vrhovnog saveta odbrane, a u skladu s njegovim uticajem nad brojnim
ustanovama koje su doprinele ili su u~estvovale u izvr{enju zlo~ina,
uklju~uju}i i policijske snage Srbije, tereti se za krivi~na dela svih
njemu podre|enih unutar VJ i policijskih snaga.
Dragoljub Ojdani}, na~elnik General{taba VJ, tereti se za komandnu odgovornost nad 3. armijom, pa tako i nad Pri{tinskim korpusom (52. korpus) koji je neposredno sprovodio ofanzive protiv vi{e
desetina prete`no albanskih sela i gradova, zapo~ete krajem februara i
po~etkom marta 1999. Tereti se i za odgovornost za policijske snage,
koje su po Zakonu o oru`anim snagama SRJ za vreme rata ili neposredne ratne opasnosti podre|ene komandi VJ.
Vlajko Stojiljkovi}, kao ministar unutra{njih poslova Srbije,
prema optu`nici ,,du`an da obezbedi o~uvanje reda i mira u Srbiji’’,
smatra se odgovornim ,,za dela njemu podre|enih unutar policijskih
snaga MUP-a Srbije, koji su po~inili zlo~ine u pokrajini Kosovo po~ev
od januara 1999. godine.’’
Nikola [ainovi}, potpredsednik Vlade SRJ, kao izaslanik predsednika SRJ za Kosovsko pitanje, potpisao je Sporazum Klark-Nojman
302
Glavni problemi ---- 1999.
(Clark-Naumann) u oktobru 1998, koji je predvi|ao delimi~no povla~enje snaga SRJ i Srbije sa Kosova, ograni~enje dopremanja novih
snaga i razme{taj nenaoru`anih posmatra~a OEBS. Za razliku od ostalih, [ainovi}u se stavlja na teret isklju~ivo individualna odgovornost,
u skladu s njegovim funkcijama potpredsednika i specijalnog izaslanika.
U zaklju~ku izjave prilikom objavljivanja optu`nice, tu`iteljka
Arbur je rekla da su `rtve zlo~ina na Kosovu imale pravo da o~ekuju
za{titu svakog od optu`enih ponaosob.128
Optu`nica ne predstavlja kona~ni opseg optu`bi protiv optu`enih, niti predstavlja kona~ni stav tu`ila{tva o odgovornosti ostalih
lica za zlo~ine na Kosovu. Juna ove godine, tu`ila{tvo je objavilo da
razmatra pro{irenje postoje}e optu`nice optu`bom za genocid. Istraga
na Kosovu, koja je trajala od juna do kraja novembra, nastavi}e se
2000. godine.
4.3. Postupci i presude
Ove godine su donete i tri presude, dve u prvom stepenu, protiv
Zlatka Aleksovskog i Gorana Jeli{i}a, i jedna drugostepena, u slu~aju
Du{ka Tadi}a.
Zlatko Aleksovski, bosanski Hrvat, jedan od petorice u slu~aju
,,Kordi} i drugi’’, kao komandant zatvora Kaonik u centralnoj Bosni,
osu|en je 7. maja prvostepenom presudom na dve i po godine zatvora
za kr{enje zakona i obi~aja ratovanja. Oslobo|en je optu`be za te{ka
kr{enja @enevskih konvencija, jer tu`ila{tvo nije uspelo da doka`e
me|unarodni karakter oru`anog sukoba izme|u Hrvata i Muslimana u
centralnoj Bosni 1993. godine. Aleksovski je osu|en po osnovu individualne odgovornosti za nare|ivanje, pomaganje i podr`avanje fizi~kog i psihi~kog zlostavljanja muslimanskih zatvorenika u Kaoniku.
Posle izricanja presude, Aleksovski je pu{ten na slobodu jer se nalazio
128 Izjava za {tampu od 27. maja 1999. (http://www.un.org/icty/pressreal/p404e.htm).
303
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
u pritvoru du`e od dve i po godine, na koliko je osu|en. Tu`ila{tvo je
ulo`ilo `albu na ovu presudu.
Du{ko Tadi}, bosanski Srbin iz Prijedora, osu|en je 11. novembra na 25 godina zatvora, presudom `albenog ve}a Tribunala. Tako je
zavr{eno su|enje prvom optu`enom koji je stigao u pritvor Tribunala
i prvom ~oveku kome je od procesa u Nirnbergu su|eno za ratne
zlo~ine pred me|unarodnim sudom.129
Presuda `albenog ve}a u slu~aju Tadi} osta}e zapam}ena najvi{e po postavljanju preciznih kriterijuma za utvr|ivanje me|unarodnog karaktera oru`anog sukoba i utvr|ivanje statusa `rtava kao za{ti}enih lica prema @enevskim konvencijama. Tu`ila{tvo se `alilo na
deo prvostepene presude kojim je utvr|eno da se oru`ani sukob u
podru~ju Prijedora izme|u bosanskih Srba i Muslimana, posle zvani~nog povla~enja Vojske Jugoslavije iz BiH, ne smatra me|unarodnim
sukobom, jer nije dokazano da su tada oru`ane snage Republike Srpske
delovale kao de facto organi ili agenti SRJ. Usled ovakve odluke, koja
je zna~ila nedostatak osnova za kr{enje @enevskih konvencija, prvostepeno ve}e je oslobodilo Tadi}a 5 ta~aka optu`nice.
@albeno ve}e, suprotno stavu prvostepenog ve}a, utvrdilo je da
je me|unarodni konflikt postojao u podru~ju Prijedora, u periodu od
maja do decembra 1992, i da su njegove `rtve imale pravo na status
,,za{ti}enih lica’’ prema @enevskim konvencijama. Prema kona~nom
stavu Tribunala, posle zvani~nog napu{tanja VJ teritorije BiH 19. maja
1992, vlasti iz SRJ su nastavile da poma`u oru`ane snage bosanskih
Srba, i da u~estvuju u planiranju njihovih vojnih operacija. Tribunal
smatra da je izme|u 1992. i 1995. godine vlast SRJ vr{ila kontrolu nad
politi~kom i vojnom vlasti Republike Srpske.
Vinko Martinovi} [tela i Mladen Naletili} Tuta, bosanski Hrvati, optu`eni su tako|e za te{ke povrede @enevskih konvencija, {to
ukazuje na nameru tu`ila{tva da i u njihovom slu~aju dokazuje kontrolu hrvatskih vlasti nad jedinicama koje su u~estvovale u sukobu u
BiH, odnosno postojanje me|unarodnog sukoba u Mostaru.
129 Odbrana je najavila `albu na visinu izre~ene kazne.
304
Glavni problemi ---- 1999.
Prvostepena presuda u predmetu Gorana Jelisi}a, bosanskog
Srbina, doneta je 19. oktobra, a presuda kojom mu je odre|ena kazna
zatvora od 40 godina, 14. decembra. Po{to je priznao sve navode
optu`nice, osim optu`be za genocid, Jelisi} je osu|en po 31 ta~ki za
zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{enje zakona i obi~aja ratovanja. Jedina
ta~ka optu`nice po kojoj je oslobo|en odnosi se na genocid, gde je
sudsko ve}e utvrdilo da tu`ilac nije dokazao postojanje ,,namere za
vr{enje genocida’’, kao neophodnog subjektivnog elementa odgovornosti za ovu vrstu zlo~ina. Sud je ocenio da je Jelisi}evo pona{anje, pored
toga {to je bilo ,,diskriminatorno i gnusno’’, bilo i ,,oportuno i nedosledno’’, te je zauzet kona~ni stav da on nije postupao kao osoba sa
svesnom namerom da uni{ti nacionalnu, etni~ku, rasnu ili versku grupu. Kazna zatvora koja je izre~ena u ovom slu~aju predstavlja najvi{u
kaznu koju je Tribunal do sada izrekao (najve}a mogu}a kazna je
do`ivotni zatvor). Odbrana je ulo`ila `albu na visinu kazne.
U toku su su|enja protiv bosanskih Hrvata Kordi}a i ^erkeza
(zlo~ini u dolini La{ve), i Kupre{ki}a i ostalih (zlo~ini u selu Ahmi}i).
General Tihomir Bla{ki} tako|e o~ekuje prvostepenu presudu. Pokrenuti su i postupci po `albi u slu~aju bosanskih Muslimana optu`enih
za zlo~ine u logoru ^elebi}i i Anta Furund`ije (zlo~ini u dolini La{ve).
Protiv nekada{njeg branioca Du{ka Tadi}a, beogradskog advokata Milana Vujina, i protiv Milana Simi}a i njegovog branioca Branislava Avramovi}a, u toku su postupci za nepo{tovanje suda (contempt of court).130 Do kraja 1999, u oba postupka su odr`ana sva
ro~i{ta i o~ekuju se presude.131
Ostali uhap{eni pro{le i ove godine pro{li su prva pojavljivanja
pred sudijama Tribunala i njihova su|enja bi trebalo da zapo~nu 2000.
Prema odluci Suda, u cilju pove}anja ekonomi~nosti postupka (pona130 Tadi} tvrdi da je Vujin delovao na njegovu {tetu, navode}i svedoke da daju la`ne
iskaze i ne svedo~e o okolnostima koje su mogle da uka`u na odgovornost drugih
osoba. Simi} i Avramovi} se tako|e terete za nedozvoljen uticaj na svedoke (pretnje
i podmi}ivanje).
131 Najvi{a kazna koja mo`e da se izrekne za nepo{tovanje suda je 7 godina zatvora
i/ili 200 000 holandskih guldena.
305
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
vljanje svedo~enja je poseban problem), svima koji su optu`eni zajedni~kom optu`nicom ubudu}e }e se suditi u zajedni~kom postupku. Ne
zna se jedino koliko }e pritvorenici morati da ~ekaju na hap{enje onih
koji su jo{ su uvek na slobodi.
Trenutno se o~ekuje i odluka suda po zahtevu za preispitivanje
zakonitosti pritvaranja Stevana Todorovi}a, koji je, prema zvani~noj
verziji doga|aja, uhap{en 27. septembra 1998. u ,,operaciji SFOR u
severnoj Bosni.’’ Todorovi} tvrdi da su ga na Zlatiboru kidnapovale
~etiri naoru`ane osobe, da je preba~en preko Drine u Bosnu i predat
trupama SFOR, koje su ga predale Tribunalu. Odluka suda, koja }e,
ako se utvrdi istinitost Todorovi}evih navoda, biti od velikog zna~aja
za budu}u praksu, nije doneta do kraja 1999. godine.
4.4. Zahtevi za pokretanje postupka
Tu`ila{tvu Tribunala su maja ove godine podneta i tri predloga
za pokretanje postupka protiv NATO zbog kr{enja me|unarodnog
humanitarnog prava prilikom intervencije u SRJ: jedan od delegacije
Evropskog komiteta za za{titu Jugoslavije i srpskog nacionalnog interesa, sa sedi{tem u Parizu, drugi od grupe advokata iz nekoliko zemalja, predvo|ene profesorima Osgood Hall Law School of York University iz Toronta (fakulteta na kome je Arbur predavala pre nego {to je
postala sudija), i tre}i, samostalan zahtev gr~kog advokata Aleksandra
Likurezosa (Alexander Lykourezos).
Tu`iteljka Arbur nije komentarisala ove predloge, niti brojne
optu`be na ra~un NATO za kr{enje me|unarodnog humanitarnog prava prilikom intervencije u SRJ. Ona je svojevremeno istakla kako je
podsetila lidere NATO na njihove obaveze prema me|unarodnom
pravu, a posebno na komandnu odgovornost da spre~e i kazne kr{enje
prava. Izjavila je i da su se dr`ave ~lanice NATO svojevoljno podvrgle
nadle`nosti Tribunala prilikom zapo~injanja vojnih operacija u SRJ.
Prema zameniku glavnog tu`ioca, Bluitu (Blewit), ,,Tribunal je preuzeo nadle`nost prema NATO onog trenutka kada je prva bomba ba~ena
306
Glavni problemi ---- 1999.
na teritoriju Jugoslavije’’).132 Do kraja 1999. nije objavljeno da je
pokrenuta istraga u ovom pravcu.
Nova glavna tu`iteljka, Karla del Ponte, tvrdi da }e zahtevati od
Saveta bezbednosti odlu~niju akciju protiv SRJ i Hrvatske zbog odbijanja saradnje s Tribunalom. Savet bezbednosti je ve} ~etiri puta
izve{ten o odbijanju SRJ da izru~i optu`ene koji se nalaze na njenoj
teritoriji, posebno Mrk{i}a, [ljivan~anina i Radi}a, dok je Hrvatska
prijavljena zbog odbijanja nadle`nosti Tribunala za operacije ,,Oluja’’
i ,,Bljesak.’’ Za razliku od ove dve dr`ave, Del Ponte je istakla da vlasti
Republike Srpske pokazuju ,,ohrabruju}e znake saradnje s Tribunalom.’’133 Nova tu`iteljka je najavila i da }e se ispitivanje odgovornosti
,,OVK’’ za zlo~ine nad Srbima i Romima uklju~iti u istragu koja se
vodi na Kosovu.
4.5. Reakcije u SR Jugoslaviji
Sukob na Kosovu i Metohiji, propratna intervencija NATO i
podizanje optu`nice protiv predsednika SRJ i ~etvorice visokih funkcionera doveli su do poja~anja ve} postoje}eg negativnog stava vlada
SRJ i Srbije prema Tribunalu. Ministar pravde Srbije Dragoljub Jankovi}, ,,podsetio je javnost na poznati stav SRJ prema Ha{kom tribunalu, koji je nezakonito osnovan rezolucijom Saveta bezbednosti, kao
i da dosada{nja praksa te institucije govori da je ona osnovana upravo
da bi delovala protiv Srba i Srbije.’’134
Intervencija NATO nad Jugoslavijom je, po ovakvoj logici,
samo pru`ila potvrdu neprijateljstva Zapada prema srpskom narodu i
u~vrstila zvani~nu teoriju o `rtvenoj ulozi Srba u borbi protiv ,,novog
svetskog poretka’’.135 Krajnji izraz ovakvog stava, u kome Tribunal
132 Tribunal Update 124, 3--8.5.
133 Danas, 23. decembar 1999. ili http://www.un.org/icty/pressreal/.
134 Politika, 29. maj 1999.
135 ,,Ha{ki sud je sredstvo za uspostavljanje novog globalnog poretka u ~iju svrhu se
vr{i deregulacija i ru{enje starih pravnih normi’’---- akademik Milorad Ekme~i},
,,Civilizovano ukidanje Srba’’, Politika, 21. maj 1999.
307
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
zauzima posebno mesto me|u agresorima, predstavila je supruga predsednika SRJ i predsednica Direkcije JUL, Mirjana Markovi}:
Manifestacija gneva stratega kolonizacije bila je osnivanje
Suda u Hagu, koji predstavlja oblik legalizacije i institucionalizacije odmazde prema svima koji se protiv kolonizacije pobune i koji
se pobune protiv poni`enja ~oveka na kraju dvadesetog veka. Taj
Sud u Hagu je isto {to je i ~etrdesetih godina ovog veka bio
Gestapo, a njegovi zatvori su sofisticirani oblik zamene za krematorijume i koncentracione logore u kojima su po~etkom ~etrdesetih
godina zavr{avali suvi{ni narodi, rase i klase. Ponovo tako isto
treba da zavr{e predstavnici suvi{nog, odnosno neposlu{nog dela
sveta.136
Zvani~ne zamerke Tribunalu svode se na tri osnovna stava:
1) Ha{ki tribunal je isklju~ivo politi~ka institucija;
2) Tribunal je osnovan da bi sudio samo Srbima;
3) Rodoljub koji brani svoju zemlju ne mo`e biti odgovoran za
zlo~ine.
Prema saop{tenju Vlade SRJ:
Ha{ki Tribunal nije nikakva institucija prava i pravde ve}
puki instrument za izvr{avanje naloga iz Brisela i Va{ingtona ...
Ovim ~inom nastavlja se i intenzivira dobro poznata politika demonizacije i optu`ivanja celog na{eg naroda. To je poku{aj da se
`rtve proglase za krivce i da se prikrije odgovornost ~elnika NATO
za genocid nad narodom na{e zemlje.137
Sadr`inu optu`nice, koju je Tribunal objavio i, izme|u ostalih,
poslao ministru pravde SRJ, nije objavilo niti komentarisalo nijedno
javno glasilo u Srbiji. U Crnoj Gori, optu`nicu je u celosti objavio
nezavisni dnevni list Vijesti od 30. maja. Optu`nica u Srbiji nije
136 Politika, 21. decembar 1999.
137 Politika, 28. maj 1999.
308
Glavni problemi ---- 1999.
objavljena ni u skra}enoj verziji. S obzirom na Zakon o javnom
informisanju, to se nije moglo ni o~ekivati.
U~esnici Me|unarodnog simpozijuma o pravnim aspektima agresije na SRJ, u organizaciji Advokatske komore Srbije i Udru`enja za
krivi~no pravo i kriminologiju Jugoslavije, pod pokroviteljstvom ministra pravde Srbije, u zajedni~kom zaklju~ku su ,,odlu~no odbacili kao
pravno neosnovane optu`nice koje je podigao ad hoc Tribunal u Hagu
protiv nosilaca najodgovornijih funkcija SRJ i RS.’’138 Tom prilikom
je ministar pravde SRJ Zoran Kne`evi}, Tribunal nazvao ,,pravnim
nedono{~em koje je bilo i ostalo instrument za ostvarivanje ciljeva
kreatora novog svetskog poretka.’’139
Prema izjavi saveznog ministra za informisanje, Gorana Mati}a,
,,Jugoslavija prihvata da o situaciji u Jugoslaviji odlu~uje Me|unarodni
krivi~ni (sic!) sud u Hagu,140 ali Amerika taj sud ne priznaje ve}
insistira na Ha{kom tribunalu koji je, u stvari, privatni politi~ki sud
Madlen Olbrajt, D`ejmsa Rubina i Veslija Klarka za sve one koji nisu
njihovi istomi{ljenici ... Ha{ki sud predstavlja jednu vrstu inkvizicije
koji SAD, kada im se neko ne svi|a, koriste za poni{tenje suvereniteta
i pravnog poretka u tim zemljama.’’141
Me|utim, zvani~no neprihvatanje nadle`nosti Tribunala u Jugoslaviji, Komitet vlade SRJ za prikupljanje podataka o izvr{enim zlo~inima protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava, nije smatrao za prepreku da aprila ove godine, u pismu glavnom tu`iocu Tribunala ,,izrazi
~u|enje zbog ~injenice da do sada ni{ta jo{ nije preduzeto radi gonjenja
po~inilaca zlo~ina koje je NATO agresor po~inio prilikom neprekidnih
vojnih akcija protiv Jugoslavije.’’142
138 Me|unarodnom karakteru skupa su doprineli predstavnici advokata Gr~ke. Skup je
otvorio predsednik Komore, advokat Milan Vujin, protiv koga se kao biv{eg
zastupnika Du{ka Tadi}a vodi postupak pred Tribunalom za nepo{tovanje Suda.
Politika, 29. maj 1999.
139 Politika, 29. maj 1999.
140 Ministar verovatno misli na Me|unarodni sud pravde pred kojim je SRJ optu`ila
~lanice NATO zbog genocida i drugih delikata povezanih s intervencijom protiv
SRJ.
141 Politika i Vreme, 29. maj 1999.
142 Politika, 3. april 1999.
309
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Su|enja Hrvatima i Muslimanima vladini mediji prate u drugom
raspolo`enju.143 Redovno i detaljno izve{tavaju o doga|ajima vezanim
za odnos Hrvatske s Tribunalom, pri ~emu se ne vidi da SRJ zvani~no
ne priznaje ovaj Sud.144 Uz vest o pripremanju optu`nice protiv tri
generala hrvatske vojske za zlo~ine po~injene nad srpskim civilima u
operaciji ,,Oluja’’, koju je, pozivaju}i se na neobjavljene dokumente
Tribunala, objavio New York Times, a preneli svi jugoslovenski mediji,145 Politika objavljuje naslove ,,U Hagu ispitana 104 svedoka’’,
,,O~ekuju se optu`nice protiv ve}eg broja hrvatskih generala’’, ,,da li
}e biti prihva}ene tvrdnje kanadskih oficira o neselektivnom granatiranju Knina’’. Povodom garantovanja hrvatskih vlasti da }e Mladena
Naletili}a ,,Tutu’’ izru~iti u Hag, ukazuje se da se hrvatski dr`avni vrh
najzad ,,opametio’’ i pristao na saradnju s Tribunalom.146
Za razliku od re`ima u Srbiji, vlasti Crne Gore izra`avaju
spremnost na potpunu saradnju. Decembra 1999. dr`avni tu`ilac Crne
Gore Bo`idar Vuk~evi} pokrenuo je istragu protiv Veselina Vlahovi}a,
dr`avljanina SRJ iz Nik{i}a, zbog osnovane sumnje da je tokom 1992-93. godine u Sarajevu izvr{io ratne zlo~ine protiv civilnog stanovni{tva, ka`njive prema ~lanu 142 Krivi~nog zakona SRJ. Vlahovi}a,
koji se po osudi za razbojni{tvo i nasilni~ko pona{anje ve} nalazi na
izdr`avanju kazne zatvora prethodno je za zlo~ine tokom rata u Sarajevu optu`io sarajevski sud po krivi~noj prijavi ,,De~je ambasade.’’147
Vlada BiH je 15. novembra podnela zahtev SRJ za izru~enje Vlahovi}a.148 Crnogorski ministar pravde Dragan [o} izrazio je spremnost
da se Vlahovi} izru~i Hagu, ako takav zahtev podnese Tribunal. Do
kraja 1999. je ostalo neizvesno gde i kada }e po~eti su|enje Veselinu
Vlahovi}u.
143 Izjava zamenika glavnog tu`ioca Tribunala, Grejema Bluita, da je tu`ila{tvo ulo`ilo
`albu u slu~aju prethodno oslobo|enog Zejnila Delali}a, saop{tava se pod naslovom
,,Popravni ispit pravde za Srbe’’. (Politika, 13. februar 1999)
144 ,,Ha{ki sud se interesuje i za Tu|mana’’, Politika, 19. februar 1999, ,,Hrvatska
natezanja oko zlo~ina nad Srbima-istina stigla na videlo’’, Politika, 30. maj 1999.
145 Beta, 28. mart 1999.
146 Politika 5. septembar 1999.
147 Glas javnosti, 10. decembar 1999.
148 Monitor, 26. novembar 1999.
310
Glavni problemi ---- 1999.
Nezavisni mediji redovno prenose sva saop{tenja koja sti`u iz
Tribunala i to, po pravilu, bez komentara. Tako je nezavisna {tampa
na naslovnim stranama prenela prvu zvani~nu izjavu za {tampu novog
glavnog tu`ioca Tribunala, Karle del Ponte, koja je izazvala veliku
pa`nju, izme|u ostalog zbog komentara izjave Mirjane Markovi}, i
najave novih istraga protiv visokih funkcionera zara}enih strana u
ratovima u BiH i Hrvatskoj, kao i protiv ,,OVK’’.
Svi mediji u SRJ redovno su izve{tavali o ovogodi{njim hap{enjima optu`enih. Kako su od osmorice koji su ove godine pristigli
u Hag ~ak sedmorica Srbi iz Republike Srpske, tamo{nji politi~ari su
svaki put ogor~eno reagovali. Ove reakcije prenose i svi nezavisni
mediji bez propratnih komentara. Zvani~ni mediji predstavljaju po
pravilu najradikalnije izjave ove vrste. Najvi{e napadaju tajne optu`nice, jer su na njima ,,samo Srbi’’, kao i na~ine hap{enja, posebno u
slu~aju generala Tali}a.149 Sli~ne reakcije su propratile i hap{enje
generala Gali}a.150
Pokretanje postupka pred tribunalom protiv predsednika Advokatske komore Srbije i biv{eg advokata Du{ka Tadi}a, Milana Vujina,
zbog nepo{tovanja suda, izazvalo je u javnosti polemiku oko Vujinovog zastupanja, honorara koji advokati primaju u Hagu i postojanja
zvani~nog spiska branilaca za Hag, sastavljenog pod patronatom Ministarstva inostranih poslova SRJ, koji se po hap{enju dostavlja optu`enim Srbima.151. Nezavisna {tampa je prenela izjave nekoliko beogradskih advokata koji tvrde da ovaj spisak postoji, kao i da su ,,kao
prvi u Hag oti{li neki branioci koji ne ispunjavaju uslove propisane od
Advokatske komore Srbije, jer nisu imali me|unarodno iskustvo i ne
govore strane jezike.’’152
149 Politika je tim povodom nekoliko dana objavljivala reakcije pod naslovima ,,Sum-
rak me|unarodnog prava’’ (27. avgust 1999), ,,Akt bezakonja i bezumnog progona
srpskog naroda’’, ,,Atak na RS, njenu vojsku i narod’’ (28. avgust 1999).
150 ,,General Stanislav Gali} uhva}en u klasi~nom teroristi~kom prepadu.’’ Politika, 21.
decembar 1999.
151 Blic, 27--28. februar 1999.
152 Blic, 13--14, 16, 27--28. februar 1999.
311
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
Prose~an gra|anin u Srbiji nema osnovne informacije o zlo~inima za koje se sudi pred Ha{kim Tribunalom i ne zna kako izgleda
postupak koji se tamo vodi. Situacija je druga~ija u Crnoj Gori, gde
dr`avna televizija, dnevni listovi Vijesti i Pobjeda, i nedeljnik Monitor,
detaljno izve{tavaju o aktivnostima Tribunala.
Svojevremeno je i gra|anstvo Beograda bilo u prilici da u
kasnim ve~ernjim satima na lokalnoj televiziji Studio B prati snimke
sa su|enja pred Tribunalom, upozna se s postupkom, ~uje svedo~enja
svedoka, itd. Ova mogu}nost odavno ne postoji. Te{ka situacija u kojoj
su se na{li nezavisni mediji u Srbiji odra`ava se i na pra}enje rada
Tribunala.
Za razliku od nevladinih organizacija, od kojih su neke ~inile
napore da javnost i stru~njake upoznaju s radom Tribunala, opozicione
politi~ke stranke uglavnom su smatrale da je za njih ovo opasna tema.
Me|utim, u nizu demonstracija koje je opozicioni Savez za promene
u drugoj polovini 1999. organizovao u Srbiji neki govornici su ukazivali na potrebu saradnje s Tribunalom i za to dobijali aplauze.
312
Dodatak I
Najva`niji ugovori o ljudskim pravima koji
obavezuju SRJ
---- Dopunska Konvencija o ukidanju ropstva, trgovine robljem i
ustanova i prakse sli~nih ropstvu, Sl. list FNRJ (Dodatak), br.
7/1958.
---- Konvencija MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i za{titi sindikalnih prava, Sl. list FNRJ, br. 8/1958.
---- Konvencija MOR br. 98 o primeni principa prava organizovanja
i kolektivnog pregovaranja, Sl. list FNRJ, br. 11/1958.
---- Konvencija MOR br. 111 koja se odnosi na diskriminaciju u
pogledu zapo{ljavanja i zanimanja, Sl. list FNRJ (Dodatak), br.
3/1961.
---- Konvencija o dr`avljanstvu udate `ene, Sl. list FNRJ (Dodatak),
br. 7/1958.
---- Konvencija o nezastarevanju ratnih zlo~ina i zlo~ina protiv ~ove~nosti, Sl. list SFRJ (Me|unarodni ugovori), br. 50/1970.
---- Konvencija o politi~kim pravima `ena, Sl. list FNRJ (Dodatak),
br. 7/1954.
---- Konvencija o pravnom polo`aju lica bez dr`avljanstva i zavr{ni
akt konferencije Ujedinjenih naciija o pravnom polo`aju lica
bez dr`avljanstva, Sl. list FNRJ, br. 9/1959, Sl. list SFRJ (Dodatak), br. 2/1964, Sl. list FNRJ (Dodatak), br. 7/1960.
---- Konvencija o pristanku na brak, minimalnoj starosti za sklapanje braka i o registraciji brakova, Sl. list SFRJ (Dodatak), br.
13/1964.
---- Konvencija o ropstvu, Sl. novine Kraljevine Jugoslavije, god.
XI--1929, br. 234.
313
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
---- Konvencija o spre~avanju i ka`njavanju zlo~ina genocida, Sl.
vesnik Prezidijuma Narodne skup{tine FNRJ, br. 2/1950.
---- Konvencija o statusu izbeglica, Sl. list FNRJ (Dodatak), br.
7/1960.
---- Konvencija o suzbijanju i ukidanju trgovine licima i eksploataciji drugih, Sl. list FNRJ, br. 2/1951.
---- Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije `ena, Sl. list
SFRJ, br. 11/1981.
---- Konvencija protiv mu~enja i drugih surovih neljudskih ili poni`avaju}ih kazni ili postupaka, Sl. list SFRJ (Me|unarodni
ugovori), br. 9/1991.
---- Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta, Sl. list SFRJ
(Me|unarodni ugovori), br. 15/1990; Sl. list SRJ (Me|unarodni
ugovori), br. 4/1996 (povla~enje rezerve date pri potpisivanju);
Sl. list SRJ, br. 2/1997.
---- Konvencija UNESKO protiv diskriminacije u pogledu obrazovanja, Sl. list SFRJ (Dodatak), br. 4/1964.
---- Me|unarodna konvencija o suzbijanju i ka`njavanju zlo~ina
aparthejda, Sl. list SFRJ, br. 14/1975.
---- Me|unarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Sl. list SFRJ (Me|unarodni ugovori), br. 6/1967.
---- Me|unarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Sl. list SFRJ, br. 7/1971.
---- Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima, Sl. list
SFRJ, br. 7/1971.
---- Protokol iz 1953 kojim se menja Konvencija o ropstvu iz 1926,
Sl. list FNRJ (Dodatak), br. 6/1955.
---- Protokol kojim se menja Konvencija za suzbijanje trgovine
`enama i decom i Konvencija o suzbijanju trgovine odraslim
`enama, Sl. list FNRJ, br. 41/1950.
---- Protokol o statusu izbeglica, Sl. list SFRJ (Dodatak), br.
15/1967.
314
Dodatak II
Indeks saveznih i republi~kih propisa koji se
pominju u ovoj knjizi
Ustavi
---- Ustav Savezne Republike Jugoslavije, Sl. list SRJ, br. 1/92.
---- Ustav Republike Srbije, Sl. glasnik RS, br. 1/90.
---- Ustav Republike Crne Gore, Sl. list RCG, br. 48/92.
Savezni propisi
---- Krivi~ni zakon, Sl. list SFRJ, br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84,
74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90, 54/90, Sl. list SRJ, br. 35/92,
37/93, 24/94.
---- Odluka o pla}anju posebne takse prilikom izlaska iz Savezne
Republike Jugoslavije, Sl. list SRJ, br. 55/94, 83/94, 13/95,
24/95, 40/95, 16/95, 32/96.
---- Pravilnik o podacima i dokumentaciji koji se podnose uz zahtev
za pribavljanje dozvole za radio stanicu, Sl. list SFRJ, br. 44/76,
22/91, Sl. list SRJ, br. 46/96.
---- Pravilnik o promeni li~nog imena, Sl. list SFRJ, br. 6/83.
---- Uredba o dopuni Uredbe o ograni~enju putovanja u inostranstvo
vojnih obveznika Vojske Jugoslavije, Sl. list SRJ, br. 36/99.
---- Uredba o ograni~enju putovanja u inostranstvo vojnih obveznika
Vojske Jugoslavije, Sl. list SRJ, br. 16/99.
---- Uredba o primenjivanju Zakona o krivi~nom postupku za vreme
ratnog stanja, Sl. list SRJ, br. 9/99.
---- Zakon o dr`avljanstvu, Sl. list SRJ, br. 33/96.
---- Zakon o izboru saveznih poslanika u Ve}e gra|ana Savezne
skup{tine, Sl. list SRJ, br. 57/93.
315
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
---- Zakon o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja, Sl. list SRJ, br. 31/96, 34/96.
---- Zakon o kretanju i boravku stranaca, Sl. list SFRJ, br. 56/80,
53/85, 30/89, 26/90, 53/91, Sl. list SRJ, br. 42/94, 28/96.
---- Zakon o krivi~nom postupku, Sl. list SFRJ, br. 4/77, 36/77,
14/85, 26/86, 74/87, 57/89, 3/90, Sl. list SRJ, 27/92, 24/94.
---- Zakon o obligacionim odnosima, Sl. list SFRJ, br. 29/78.
---- Zakon o op{tem upravnom postupku, Sl. list SRJ, br. 33/97.
---- Zakon o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja, Sl. list
SRJ, br. 30/96, 58/98.
---- Zakon o osnovama radnih odnosa, Sl. list SRJ, br. 29/96.
---- Zakon o osnovama sistema javnog informisanja SFRJ, Sl. list
SFRJ, br. 84/90.
---- Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa, Sl. list SFRJ, br.
6/80, 36/90, Sl. list SRJ, br. 29/96.
---- Zakon o postupku za upis u sudski registar, Sl. list SRJ, br.
80/94.
---- Zakon o preduze}ima, Sl. list SRJ, br. 29/96.
---- Zakon o putnim ispravama jugoslovenskih dr`avljana, Sl. list
SRJ, br. 33/96, 46/96.
---- Zakon o saveznom bud`etu, Sl. list SRJ, br. 24/94.
---- Zakon o sistemima veza, Sl. list SFRJ, br. 41/88.
---- Zakon o {trajku, Sl. list SRJ, br. 29/96.
---- Zakon o udru`ivanju gra|ana u udru`enja, dru{tvene organizacije i politi~ke organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ,
Sl. list SFRJ, br. 42/90.
---- Zakon o uvo|enju mati~nog broja gra|ana, Sl. list SFRJ, br.
58/76.
---- Zakon o Vojsci Jugoslavije, Sl. list SRJ, br. 67/93, 43/94.
---- Zakon o za{titi podataka o li~nosti, Sl. list SRJ, br. 24/98.
316
Dodatak II ---- Savezni i republi~ki propisi koji se pominju u ovoj knjizi
Propisi Republike Srbije
---- Krivi~ni zakon, Sl. glasnik SRS, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79,
24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89, 21/90; Sl. glasnik RS, br.
16/90, 49/92, 23/93, 67/93, 47/94 i 17/95.
---- Odluka Vlade Republike Srbije kojom se reguli{e rad i pona{anje gra|ana, dr`avnih organa, javnih preduze}a, organa lokalne samouprave, i ostalih pravnih lica u situaciji neposredne
ratne opasnosti, Sl. glasnik RS, br. 12/99.
---- Pravilnik o upisu sindikalnih organizacija u registar, Sl. glasnik
RS, br. 6/97, 33/97.
---- Pravilnik o uslovima i na~inu upotrebe sredstava prinude, Sl.
glasnik RS, br. 40/95.
---- Re{enje o odre|ivanju prostora za okupljanje gra|ana u Beogradu, Sl. list Grada Beograda, br. 17/92.
---- Uputstvo o na~inu a`uriranja bira~kih spiskova, Sl. glasnik RS,
br. 37/97.
---- Uredba o li~noj karti za vreme ratnog stanja, Sl. glasnik RS, br.
17/99.
---- Uredba o ograni~enju putovanja u inostranstvo vojnih obveznika
Vojske Jugoslavije, Sl. list SRJ, br. 16/99.
---- Uredba o okupljanju gra|ana za vreme ratnog stanja, Sl. glasnik
RS, br. 17/99.
---- Uredba o prebivali{tu i boravi{tu gra|ana, Sl. glasnik RS, br.
17/99.
---- Uredba o unutra{njim poslovima za vreme ratnog stanja, Sl.
glasnik RS, br. 17/99.
---- Zakon o braku i porodi~nim odnosima, Sl. glasnik SRS, br.
22/80, Sl. glasnik RS, br. 22/93, 25/93, 35/94.
---- Zakon o dr`avnoj upravi, Sl. glasnik RS, br. 20/92, 48/93, 48/94.
---- Zakon o dru{tvenim organizacijama i udru`enjima gra|ana, Sl.
glasnik SRS, br. 24/82.
317
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
---- Zakon o dru{tvenoj brizi o deci, Sl. glasnik RS, br. 49/92, 23/93,
53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 25/96.
---- Zakon o eksproprijaciji, Sl. glasnik SRS, br. 40/84, 53/87, 22/89,
Sl. glasnik RS, br. 6/90, 15/90, 53/95.
---- Zakon o finansiranju politi~kih organizacija, Sl. glasnik RS, br.
32/97.
---- Zakon o gra|evinskom zemlji{tu, Sl. glasnik RS, br. 44/95,
16/97.
---- Zakon o izbeglicama, Sl. glasnik RS, br. 18/92.
---- Zakon o izbornim jedinicama za izbor narodnih poslanika, Sl.
glasnik RS, br. 32/97.
---- Zakon o izboru narodnih poslanika, Sl. glasnik RS, br. 79/92,
83/92, 53/93, 67/93, 90/93, 107/93, 48/94 i 32/97.
---- Zakon o izboru predsednika Republike, Sl. glasnik RS, br. 1/90,
79/92.
---- Zakon o izvr{enju krivi~nih sankcija, Sl. glasnik RS, br. 16/97.
---- Zakon o javnom informisanju, Sl. glasnik RS, br. 19/91, 36/98.
---- Zakon o javnom tu`ila{tvu, Sl. glasnik RS, br. 43/91, 71/92.
---- Zakon o jedinstvenom mati~nom broju gra|ana, Sl. glasnik RS,
br. 48/94.
---- Zakon o lokalnoj samoupravi, Sl. glasnik RS, br. 48/99.
---- Zakon o nasle|ivanju, Sl. glasnik RS, br. 46/95.
---- Zakon o okupljanju gra|ana, Sl. glasnik RS, br. 51/92.
---- Zakon o osnovnoj {koli, Sl. glasnik RS, br. 50/92.
---- Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Sl. glasnik RS,
br. 52/96.
---- Zakon o politi~kim organizacijama, Sl. glasnik RS, br. 37/90,
30/92, 53/93, 67/93, 48/94.
---- Zakon o pomilovanju, Sl. glasnik RS, br. 49/95, 50/95;
318
Dodatak II ---- Savezni i republi~ki propisi koji se pominju u ovoj knjizi
---- Zakon o posebnim uslovima prometa nepokretnosti, Sl. glasnik
SRS, br. 30/89, 42/89, Sl. glasnik RS, br. 55/90, 22/91, 53/93
visina kazni, 67/93 visina kazni, 48/94 visina kazni.
---- Zakon o postupku prekida trudno}e u zdravstvenoj ustanovi, Sl.
glasnik RS, br.16/95.
---- Zakon o pravnom statusu verskih zajednica, Sl. glasnik SRS, br.
44/77.
---- Zakon o radio televiziji, Sl. glasnik RS, br. 48/91.
---- Zakon o radnim odnosima u dr`avnim organima, Sl. glasnik RS,
br. 48/91.
---- Zakon o radnim odnosima u posebnim okolnostima, Sl. glasnik
RS, br. 40/90.
---- Zakon o radnim odnosima, Sl. glasnik RS, br. 55/96.
---- Zakon o sistemima veza, Sl. glasnik RS, br. 38/91.
---- Zakon o slu`benoj upotrebi jezika i pisma, Sl. glasnik RS, br.
45/91.
---- Zakon o socijalnoj za{titi i obezbe|ivanju socijalne sigurnosti
gra|ana, Sl. glasnik RS, br. 36/91.
---- Zakon o sudovima, Sl. glasnik RS, br. 46/91 60/91, 18/92,
71/92.
---- Zakon o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi, Sl.
glasnik RS, br. 4/91, 79/92, 82/92, 47/94.
---- Zakon o univerzitetu, Sl. glasnik RS, br. 20/98.
---- Zakon o unutra{njim poslovima, Sl. glasnik RS, br. 44/91,
79/91, 54/96.
---- Zakon o vanrednom stanju, Sl. glasnik RS, br. 19/91.
---- Zakon o za{titi na radu, Sl. glasnik RS, br. 42/91, Sl. glasnik RS,
br. 53/93, 67/93.
319
Ljudska prava u Jugoslaviji 1999.
---- Zakon o zapo{ljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica,
Sl. glasnik RS, br. 22/92, 73/93, 82/92.
---- Zakon o zdravstvenoj za{titi, Sl. glasnik RS, br. 17/92, 26/92,
50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96.
---- Zakon o zdravstvenom osiguranju, Sl. glasnik RS, br. 18/92,
26/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96, 48/98, 54/99.
Propisi Republike Crne Gore
---- Krivi~ni zakon, Sl. list RCG, br. 42/93, 14/94, 27/94.
---- Odluka o nadle`nostima i sastavu republi~kog Savjeta za za{titu
prava pripadnika nacionalnih i etni~kih grupa, Sl. list RCG, br.
32/93.
---- Porodni~ni zakon, Sl. list SRCG, br. 7/89.
---- Pravilnik o registru politi~kih organizacija, Sl. list RCG, br.
25/90, 46/90.
---- Uredba o registraciji sindikalnih organizacija, Sl. list RCG, br.
20/91.
---- Uredba o zbrinjavanju raseljenih lica, Sl. list RCG, br. 37/92.
---- Zakon o bira~kim spiskovima, Sl. list RCG, br. 4/98.
---- Zakon o izboru poslanika i odbornika, Sl. list RCG, br. 4/98.
---- Zakon o izboru predsjednika Republike, Sl. list RCG, br. 49/92.
---- Zakon o crnogorskom dr`avljanstvu, Sl. list RCG, br. 41/99.
---- Zakon o izvr{enju krivi~nih sankcija, Sl. list RCG, br. 25/94,
29/94.
---- Zakon o javnim skupovima, Sl. list RCG, br. 57/92.
---- Zakon o javnom informisanju, Sl. list RCG, br. 4/98.
---- Zakon o jedinstvenom mati~nom broju gra|ana, Sl. list RCG,
br. 45/93.
---- Zakon o li~nom imenu, Sl. list SRCG, br. 20/83.
---- Zakon o osnovnoj {koli, Sl. list RCG, br.50/92.
320
Dodatak II ---- Savezni i republi~ki propisi koji se pominju u ovoj knjizi
---- Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Sl. list SRCG, br.
23/85, 3/86, 14/89.
---- Zakon o pomilovanju, Sl. list RCG, br. 16/95.
---- Zakon o radnim odnosima, Sl. list RCG, br. 29/90, 42/90, 28/91,
16/95, 21/96.
---- Zakon o sistemima veza, Sl. list SRCG, br. 28/77.
---- Zakon o socijalnoj i dje~ijoj za{titi, Sl. list RCG, br. 45/93,
27/94, 16/95.
---- Zakon o srednjoj {koli, Sl. list RCG, br. 50/92.
---- Zakon o udru`ivanju gra|ana, Sl. list RCG, br. 23/90, 26/90,
13/91, 48/91, 17/92, 21/93, 27/94.
---- Zakon o unutra{njim poslovima, Sl. list RCG, br. 24/94.
---- Zakon o uslovima i postupku prekida trudno}e, Sl. list RCG, br.
29/79.
---- Zakon o ustavnom sudu, Sl. list RCG, br. 44/95.
---- Zakon o zapo{ljavanju, Sl. list RCG, br. 29/90, 27/91, 28/91,
48/91, 8/92, 17/92, 3/94, 27/94, 16/95, 22/95.
---- Zakon o zdravstvenoj za{titi i zdravstvenom osiguranju, Sl. list
RCG, br. 39/90, 21/91, 48/91, 17/92, 30/92, 58/92, 6/94, 27/94,
30/94, 16/95, 22/95, 23/96.
321
Dodatak III
Uredbe Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu
---- Uredba o nadle`nosti prelazne uprave na Kosovu, UNMIK/
REG/1999/1, 25. jul 1999.
---- Uredba o ukidanju diskriminatornih odredbi Zakona o posebnim
uslovima prometa nepokretnosti za teritoriju Kosova, UNMIK/
REG/1999/10, 13. oktobar 1999.
---- Uredba o uspostavljanju carine i sli~nih slu`bi na Kosovu, UNMIK/REG/1999/3, 31. avgust 1999.
---- Uredba o uspostavljanju Kosovskog za{titnog korpusa, UNMIK/REG/1999/8, 20. septembar 1999.
---- Uredba o valuti, UNMIK/REG/1999/4, 2. septembar 1999.
322
Download

Corel Ventura - DCHR1999.CHP - Beogradski centar za ljudska prava