PRAVILNIK
O NASTAVNOM PROGRAMU ZA SEDMI RAZRED
OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 6/2009, 3/2011 - dr. pravilnik i 8/2013)
Ĉlan 1
Ovim pravilnikom utvrŤuje se nastavni program za sedmi razred osnovnog obrazovanja i
vaspitanja.
Ĉlan 2
Nastavni program za sedmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja odštampan je uz ovaj
pravilnik i ţini njegov sastavni deo.
Ĉlan 3
Nastavni program za sedmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja primenjuje se poţev
od školske 2009/2010. godine.
Ĉlan 4
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
Samostalni član Pravilnika o dopuni
Pravilnika o nastavnom programu za sedmi razred osnovnog obrazovanja i
vaspitanja
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 8/2013)
Ĉlan 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku", a
primenjivaše se od školske 2013/2014. godine.
NASTAVNI PROGRAM
ZA SEDMI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I
VASPITANJA
1. SVRHA, CILJEVI I ZADACI PROGRAMA OBRAZOVANJA I
VASPITANJA
Svrha programa obrazovanja
- Kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje omogušava sticanje jeziţke, matematiţke, nauţne,
umetniţke, kulturne, zdravstvene, ekološke i informatiţke pismenosti, neophodne za ţivot u
savremenom i sloţenom društvu.
- Razvijanje znanja, veština, stavova i vrednosti koje osposobljavaju uţenika da uspešno
zadovoljava sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu liţnost i potencijale, poštuje
druge osobe i njihov identitet, potrebe i interese, uz aktivno i odgovorno uţešše u
ekonomskom, društvenom i kulturnom ţivotu i doprinosi demokratskom, ekonomskom i
kulturnom razvoju društva.
Ciljevi i zadaci programa obrazovanja su:
- sticanje znanja o jeziku, knjiţevnosti i medijima relevantnim za buduše obrazovanje i
profesionalni razvoj;
- osposobljavanje uţenika da koristi standardni maternji jezik, efikasno komunicira u
usmenom i pisanom obliku u razliţite svrhe;
- osposobljavanje uţenika da komuniciraju u usmenom i pisanom obliku na teme iz
svakodnevnog ţivota na stranom jeziku;
- razvijanje svesti o znaţaju višejeziţnosti u savremenoj višekulturnoj zajednici;
- razumevanje povezanosti razliţitih nauţnih disciplina;
- razumevanje i snalaţenje u sadašnjosti i povezanosti društvenih pojava i procesa u
prostoru i vremenu (Srbija, Evropa, svet);
- prihvatanje i uvaţavanje drugog/druge bez obzira na nacionalnu, versku, rodnu i druge
razlike;
- razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu znanja fiziţkih, hemijskih i
bioloških zakona, modela i teorija;
- pravilno formiranje matematiţkih pojmova i sticanje osnovnih matematiţkih znanja i veština;
- sticanje sposobnosti za uoţavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema;
- ovladavanje informaciono-komunikacionim tehnologijama;
- razvijanje veština i tehnika umetniţkog izraţavanja;
- poznavanje razliţitih tehnika, stilova i medija umetniţkog izraţavanja;
- poznavanje vrednosti sopstvenog kulturnog nasleŤa i povezanosti sa drugim kulturama i
tradicijama;
- razvijanje odgovornog odnosa prema sopstvenom zdravlju i zdravlju drugih.
2. OBAVEZNI I PREPORUŢENI SADRŢAJI OBAVEZNIH I
IZBORNIH PREDMETA
OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI
SRPSKI JEZIK
(4 ţasa nedeljno, 144 ţasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave srpskog jezika jeste da se osigura da svi uţenici steknu baziţnu jeziţku i
pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuših Standarda obrazovnih postignuša, da
se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i
obrazloţe svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za uţenje i
zainteresovanost za predmetne sadrţaje, kao i da ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog
knjiţevnog jezika na kojem še se usmeno i pismeno pravilno izraţavati, da upoznaju, doţive i
osposobe se da tumaţe odabrana knjiţevna dela, pozorišna, filmska i druga umetniţka
ostvarenja iz srpske i svetske baštine.
Zadaci nastave srpskog jezika:
- stvaranje raznovrsnih mogušnosti da kroz razliţite sadrţaje i oblike rada tokom nastave
srpskog jezika svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave srpskog jezika budu u
punoj meri realizovani
- razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapreŤuje
- opismenjavanje uţenika na temeljima ortoepskih i ortografskih standarda srpskog
knjiţevnog jezika
- postupno i sistematiţno upoznavanje gramatike i pravopisa srpskog jezika
- upoznavanje jeziţkih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i stilskim
mogušnostima srpskog jezika
- osposobljavanje za uspešno sluţenje knjiţevnim jezikom u razliţitim vidovima njegove
usmene i pismene upotrebe i u razliţitim komunikacionim situacijama (uloga govornika,
slušaoca, sagovornika i ţitaoca)
- razvijanje osešanja za autentiţne estetske vrednosti u knjiţevnoj umetnosti
- razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, teţno, ekonomiţno i uverljivo usmeno i pismeno
izraţavanje, bogašenje reţnika, jeziţkog i stilskog izraza
- uveţbavanje i usavršavanje glasnog ţitanja (pravilnog, logiţkog i izraţajnog) i ţitanja u sebi
(doţivljajnog, usmerenog, istraţivaţkog)
- osposobljavanje za samostalno ţitanje, doţivljavanje, razumevanje, svestrano tumaţenje i
vrednovanje knjiţevnoumetniţkih dela raznih ţanrova
- upoznavanje, ţitanje i tumaţenje popularnih i informativnih tekstova iz ilustrovanih
enciklopedija i ţasopisa za decu
- postupno, sistematiţno i dosledno osposobljavanje uţenika za logiţko shvatanje i kritiţko
procenjivanje proţitanog teksta
- razvijanje potrebe za knjigom, sposobnosti da se njome samostalno sluţe kao izvorom
saznanja; navikavanje na samostalno koriššenje biblioteke (odeljenjske, školske, mesne),
postupno ovladavanje naţinom voŤenja dnevnika o proţitanim knjigama
- postupno i sistematiţno osposobljavanje uţenika za doţivljavanje i vrednovanje scenskih
ostvarenja (pozorište, film)
- usvajanje osnovnih teorijskih i funkcionalnih pojmova iz knjiţevnosti, pozorišne i filmske
umetnosti
- upoznavanje, razvijanje, ţuvanje i poštovanje vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta na
delima srpske knjiţevnosti, pozorišne i filmske umetnosti, kao i drugih umetniţkih ostvarenja
- razvijanje poštovanja prema kulturnoj baštini i potrebe da se ona neguje i unapreŤuje
- navikavanje na redovno prašenje i kritiţko procenjivanje emisija za decu na radiju i televiziji
- podsticanje uţenika na samostalno jeziţko, literarno i scensko stvaralaštvo
- podsticanje, negovanje i vrednovanje uţeniţkih vannastavnih aktivnosti (literarna, jeziţka,
recitatorska, dramska, novinarska sekcija i dr.)
- vaspitavanje uţenika za ţivot i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih
moralnih vrednosti
- razvijanje patriotizma i vaspitavanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje meŤu ljudima.
Operativni zadaci:
- sistematizacija i proširivanje znanja o vrstama reţi i gramatiţkim kategorijama promenljivih
reţi o znaţenju i upotrebi padeţa, o vrstama glagola
- sistematizacija i proširivanje znanja reţeniţnim ţlanovima
- naporedni odnosi meŤu reţeniţnim ţlanovima
- pojam sintagme i sastav imeniţke sintagme
- pojam aktiva i pasiva
- sistem nezavisnih predikatskih reţenica
- naporedni odnosi meŤu nezavisnim predikatskim reţenicama u okviru
- komunikativne reţenice
- kongruencija
- razlikovanje kratkih akcenata i reţeniţni akcenat
- osnovni pojmovi o staroslovenskom jeziku
- osamostaljivanje za analizu lirskih, epskih i dramskih dela
- usvajanje knjiţevnih i funkcionalnih pojmova prema zahtevima programa
- izlaganje (ekspozicija), opis i pripovedanje
- tehniţki i sugestivni opis, tehniţko i sugestivno pripovedanje
- rad na neknjiţevnom tekstu
- informativno ţitanje i upušivanje uţenika u ţitanje "s olovkom u ruci" (podvlaţenje,
obeleţavanje, zapisivanje).
SADRŢAJI PROGRAMA
JEZIK
Gramatika
Vrste reţi: promenljive i nepromenljive (sistematizacija i proširivanje postoješih znanja);
podvrste reţi. Gramatiţke kategorije promenljivih reţi (kod imenica: rod; broj i padeţ; kod
prideva: rod, broj, padeţ, vid, stepen poreŤenja; kod promenljivih priloga: stepen poreŤenja;
kod glagola: glagolski vid; glagolski oblik, lice, broj, rod, stanje, potvrdnost/odriţnost.
Glasovne promene u promeni oblika reţi (normativna rešenja).
Znaţenja i upotrebe padeţa (sistematizacija i proširivanje postoješih znanja). Padeţi za
oznaţavanje mesta završetka kretanja i mesta nalaţenja. Padeţna sinonimija.
Vrste glagola: bezliţni (impersonalni) i liţni (personalni); prelazni, neprelazni i povratni.
Bezliţne reţenice. Sastav reţenice u vezi sa vrstama glagola (obnavljanje i proširivanje);
(gramatiţki) subjekat, predikat (glagolski i imenski), pravi i nepravi objekat, logiţki subjekat.
Priloške odredbe za mesto, vreme, naţin, uzrok, meru i koliţinu. Reţeniţni ţlanovi iskazani
reţju i sintagmom. Naporedni odnosi meŤu reţeniţnim ţlanovima - sastavni, rastavni i
suprotni.
Pojam sintagme. Sastav imeniţke sintagme: glavna reţ i atributi. Apozicija. Apozitiv.
Pojam aktiva i pasiva. Pasiv sagraŤen sa reţcom se i pasiv sagraŤen sa trpnim pridevom.
Nezavisne predikatske reţenice - pojam komunikativne funkcije; podela na obaveštajne,
upitne, zapovedne, ţeljne, uzviţne.
Komunikativna reţenica kao sintaksiţka jedinica sastavljena od najmanje jedne nezavisne
predikatske reţenice. Komunikativne reţenice sastavljene od dveju (ili više) nezavisnih
predikatskih reţenica u naporednom odnosu: sastavnom (ukljuţujuši i zakljuţni), rastavnom,
suprotnom (ukljuţujuši i iskljuţni).
Kongruencija - osnovni pojmovi. Slaganje prideva i glagola sa imenicom u reţenici.
Kongruentne kategorije prideva (rod, broj, padeţ) i glagola (lice, broj, eventualno rod).
Uoţavanje razlike izmeŤu kratkih akcenata. Reţeniţni akcenat.
Jezik Slovena u prapostojbini. Seobe Slovena i stvaranje slovenskih jezika. Stvaranje
staroslovenskog jezika: misija Širila i Metodija. Primanje pismenosti kod Srba.
Staroslovenska pisma: glagoljica i širilica. Staroslovenski spomenici sa srpskog tla.
Primer staroslovenskog teksta i uoţavanje njegovih karakteristiţnih osobina.
Pravopis
Proveravanje, ponavljanje i uveţbavanje sadrţaja iz prethodnih razreda razliţitim oblicima
diktata i drugih pismenih veţbi.
Interpunkcija u sloţenoj reţenici (zapeta, taţka i zapeta).
Crta. Zagrada. Zapeta u nabrajanju skrašenica.
Navikavanje uţenika na koriššenje pravopisa (školsko izdanje).
Ortoepija
Proveravanje i uveţbavanje sadrţaja iz prethodnih razreda (razlikovanje dugih i kratkih
akcenata, dugouzlaznih i dugosilaznih akcenata). Veţbanje u izgovaranju kratkouzlaznog i
kratkosilaznog akcenta.
KNJIŢEVNOST
LEKTIRA
Lirika
Narodna pesma: Kujundţija i hitroprelja
Posleniĉke narodne pesme (izbor)
Narodna pesma: Ljubavni rastanak
Jovan Duţiš: Podne
Milan Rakiš: Simonida
Vladislav Petkoviš Dis: MeĊu svojima
Sima Panduroviš: Biserne oĉi
Milutin Bojiš: Plava grobnica
Desanka Maksimoviš: Krvava bajka, Strepnja
Stevan Raiţkoviš: Nebo
Miroslav Antiš: Plavi ĉuperak (izbor)
Dobrica Eriš: Pesnik i Mesec
Vasko Popa: Manasija
Ivan V. Lališ: Vetar
Miodrag Pavloviš: Svetogorski dani i noći (izbor)
Aleksandar Sergejeviţ Puškin: Voleo sam vas
Epika
Kratke folklorne forme (poslovice, pitalice, zagonetke)
Narodna pesma: Dioba Jakšića
Epske narodne pesme pokosovskog tematskog kruga (izbor)
Narodna pesma: Mali Radojica
Narodna pesma: Ivo Senković i aga od Ribnika
Epske narodne pesme o hajducima i uskocima (izbor)
Narodna pripovetka: Zlatna jabuka i devet paunica
Sveti Sava: Pismo igumanu Spiridonu
Sveti Sava u knjiţevnosti (izbor iz Savinih spisa, narodnih priţa i predanja; narodne i
autorske poezije o Sv. Savi)
Dositej Obradoviš: Ţivot i prikljuĉenija (odlomak)
Stefan Mitrov Ljubiša: Kanjoš Macedonović (odlomak)
Janko Veselinoviš: Hajduk Stanko
Stevan Sremac: Pop Ćira i pop Spira
Radoje Domanoviš: Mrtvo more (odlomak)
Veljko Petroviš: Jabuka na drumu
Pavle Ugrinov: Stara porodiĉna kuća
PeŤa Milosavljeviš: Potera za pejzaţima (odlomak)
Ivo Andriš: Priĉa o kmetu Simanu (odlomak)
Anton Pavloviţ Ţehov: Ĉinovnikova smrt
Antoan de Sent Egziperi: Mali princ
Ana Frank: Dnevnik (odlomak)
Drama
Jovan Sterija Popoviš: Pokondirena tikva
Branislav Nušiš: Vlast (odlomak)
Ljubomir Simoviš: Boj na Kosovu (odlomak)
Dopunski izbor
Borisav Stankoviš: Naš Boţić (odlomak)
Branko Šopiš: Doţivljaji Nikoletine Bursaća
Ivo Andriš: Panorama, Nemiri (izbor)
Antonije Isakoviš: Kašika
Grozdana Olujiš: Zvezda u ĉijim je grudima nešto kucalo
Danilo Kiš: Livada u jesen
Milorad Paviš: Ruski hrt (odlomak)
Turgenjev: Šuma i stepa
Alfons Dode: Pisma iz moje vetrenjaĉe
Isak Baševis Singer: Pripovedaĉ Naftali i njegov konj Sus (odlomak)
Kornelija Funke: Srce od mastila (odlomak)
Sa predloţenog spiska, ili slobodno, nastavnik bira najmanje tri, a najviše pet dela za obradu.
Nauĉnopopularni i informativni tekstovi
Vuk Stefanoviš Karadţiš: Ţivot i obiĉaji naroda srpskog - Obiĉaji o razliĉnijem praznicima
Pavle Sofriš Niševljanin: Glavnije bilje u verovanju Srba (jabuka)
Umetniţki i nauţnopopularni tekstovi o prirodnim lepotama i kulturnoistorijskim spomenicima
Srbije (izbor)
Giorgio Vasari: Portreti velikih slikara i arhitekata (poglavlje o Leonardu da Vinţiju)
Izbor iz knjiga, enciklopedija i ţasopisa za decu.
Sa navedenog spiska obavezan je izbor najmanje dva dela za obradu.
Tumaĉenje teksta
Osposobljavanje uţenika za što samostalniji pristup knjiţevnom tekstu: istraţivanje
odreŤenih vrednosti sa stanovišta uoţenog problema, dokazivanje utisaka i tvrdnji,
zapaţanja i zakljuţaka podacima iz teksta.
Tumaţenje epskih dela: uoţavanje uzroţno-poslediţnih veza poetskih motiva i njihove
funkcije (logiţko i estetsko uslovljavanje svake pojedinosti).
Uoţavanje odlika fabule (miran i dinamiţan tok radnje) i kompozicije (uvod, zaplet, vrhunac,
rasplet - bez knjiţevnoteorijskih definicija). Odnos siţea i fabule. Uokvirena fabula. UvoŤenje
uţenika u potpuniju analizu likova (dijalog, unutrašnji monolog, fiziţke i karakterne osobine,
postupci), tematike (tematska graŤa, glavna tema; druge teme), motiva i pesniţkih slika
(psihiţka stanja, dramatiţne situacije, atmosfera, pejzaţi). Tumaţenje idejnog sloja teksta.
Upušivanje uţenika u društveno-istorijsku uslovljenost umetniţkog dela i odnos pisca prema
društvenoj stvarnosti.
Analiza lirskih dela: upušivanje uţenika u analizu motiva (meŤusobni odnos i povezivanje,
udruţivanje u poetske slike). Uoţavanje meŤusobne uslovljenosti iskazanih osešanja,
poetske slike, pesniţkog jezika i stila i tumaţenje pesniţkih poruka.
Prouţavanje dramskih dela: upušivanje uţenika u analizu bitnih odlika dramskih dela
(dijalog, monolog, remarke, dramska radnja, likovi); sliţnosti i razlike u odnosu na lirska i
epska dela.
Knjiţevnoteorijski pojmovi
Lirika
Funkcija motiva u kompoziciji lirske pesme.
Jeziţko stilska izraţajna sredstva: simbol, metafora, alegorija; slovenska antiteza.
Slobodni stih.
Osnovne lirske vrste; odnos narodne i autorske lirike. Ljubavna, elegiţna i refleksivna
pesma. Posleniţke narodne lirske pesme.
Pesma u prozi.
Epika
Fabula i siţe. Uokvirena fabula. Statiţki i dinamiţki motivi.
Kompozicija i motivacija. Epizoda.
Idejni sloj knjiţevnog teksta. Humor, ironija i satira u epskom delu.
Vrste karakterizacije knjiţevnog lika.
Unutrašnji monolog.
Dnevnik. Legendarne priţe. Vrste romana.
Drama
Dramska radnja; etape dramske radnje: uvod, zaplet, vrhunac, peripetija, rasplet. Dramska
situacija.
Didaskalije (remarke) u dramskom delu.
Vrste komedije: komedija karaktera i komedija situacije.
Drama u uţem smislu.
Funkcionalni pojmovi
Podsticati uţenika na shvatanje i usvajanje funkcionalnih pojmova: estetsko, moralno,
psihološko, socijalno, elegiţno, višeznaţno, relativno, analitiţko, sintetiţko, argumentovano.
Ĉitanje
Usavršavanje izraţajnog ţitanja u skladu sa prirodom umetniţkog i neumetniţkog teksta;
voŤenje uţenika u samostalnom pripremanju za izraţajno ţitanje prouţavanjem obraŤenog i
neobraŤenog umetniţkog teksta (uslovljenost ritma i tempa, jaţine glasa, logiţkih i
psiholoških pauza, reţeniţnog akcenta). Ţitanje i kazivanje po ulogama.
JEZIŢKA KULTURA
Osnovni oblici usmenog i pismenog izraţavanja
Podela tekstova (i oblika izraţavanja) prema osnovnoj svrsi: izlaganje (ekspozicija), opis
(deskripcija) i pripovedanje (naracija) kao tri od pet glavnih vrsta tekstova. Tehniţki opis
(davanje objektivnih obaveštenja o tome kako nešto izgleda) i sugestivni opis (u umetniţkom
delu). Tehniţka naracija (uputstva, objašnjenja kako nešto funkcioniše) i sugestivna naracija
(u umetniţkom delu).
Ekspozicija: pisanje obaveštenja iz tekušeg školskog ţivota; najava dogaŤaja; intervju.
Tehniĉki i sugestivni opis: opisivanje nekog predmeta/objekta iz okoline, iz enterijera i
eksterijera (po sopstvenom izboru) - najpre objektivno (tehniţki opis), a zatim izraţavajuši
sopstvene utiske (sugestivni opis). Biranje pojedinosti u zavisnosti od svrhe opisa. Opis lika
iz okoline ili knjiţevnog dela - tehniţki ili sugestivni opis (po izboru), uz voŤenje raţuna o
stilskim vrednostima opisivanja.
Tehniĉka naracija: saţinjavanje uputstva za obavljanje nekog posla (po sopstvenom izboru).
Pisanje ţestitke, pozivnice, zahvalnice, i-mejl poruka.
Prepriĉavanje teksta sa promenom redosleda dogaŤaja (retrospektiva) - po samostalno
saţinjenom planu. Uveţbavanje saţetog prepriţavanja uz zamenjivanje gramatiţkog lica (u
prvom i trešem licu).
Priĉanje o stvarnom ili izmišljenom dogaŤaju uz koriššenje pripovedanja, opisivanja i
dijaloga. Analiza odabranih tekstova u kojima preovlaŤuje govor likova radi boljeg shvatanja
dijaloga kao oblika kazivanja, preinaţavanje upravnog govora u neupravni.
Usmena i pismena veţbanja
Veţbe na neknjiţevnom tekstu: pronalaţenje i izdvajanje osnovnih informacija u tekstu.
Povezivanje informacija i ideja iznetih u tekstu. IzvoŤenje zakljuţka zasnovanog na tekstu.
Pronalaţenje, izdvajanje i uporeŤivanje informacija iz dva kraša teksta ili više njih.
Saţimanje teksta. Pisanje rezime (saţetka).
Razvijanje fleksibilne brzine ţitanja u sebi u zavisnosti od teksta. UvoŤenje uţenika u
informativno ţitanje radi nalaţenja odreŤenih informacija (u udţbenicima drugih predmeta, u
novinskim ţlancima, u knjizi iz lektire, u dopisima, oglasima, obaveštenjima i sl.) i upušivanje
uţenika u ţitanje s olovkom u ruci (podvlaţenje, obeleţavanje, zapisivanje i drugo).
Sintaksiĉke veţbe: veţbe u upotrebi razliţitih padeţa (predloško-padeţnih konstrukcija) za
isto znaţenje (padeţna sinonimija). Veţbe u upotrebi odgovarajuših padeţnih oblika (s
obzirom na razliţite dijalekatske osnove). Otklanjanje grešaka u kongruenciji.
Leksiĉke veţbe: iskazivanje osobina predmeta (u okviru opisivanja), odnosno iskazivanje
radnji (u okviru pripovedanja) odgovarajušim pridevima i prilozima, odnosno glagolima.
Koriššenje stilski neutralnih i ekspresivnih reţi. Koriššenje reţnika srpskog jezika.
Ĉitanje i razumevanje nelinearnih elemenata teksta: legende, tabele.
Osam domaših pismenih zadataka i njihova analiza na ţasu.
Ţetiri školska pismena zadatka, pisana širilicom (jedan ţas za izradu i dva ţasa za analizu
zadataka i pisanje poboljšane verzije sastava).
DODATNI RAD
(Orijentacioni sadrţaji programa)
Jezik i jeziĉka kultura
Veţbe u pravilnom akcentovanju. Koriššenje reţnika da bi se proverio akcenat.
Analiza reţenica i sintagmi. Pretvaranje aktivnih reţenica u pasivne i obrnuto. Analiza
sluţajeva u kojima to nije moguše (npr. u pravom prezentu mogušan je samo povratni pasiv,
i to ne od svih glagola; pasivnu reţenicu nije moguše pretvoriti u aktivnu ako ne znamo
vršioca radnje, itd.).
Veţbe na teţim ekspozitornim tekstovima: uoţavanje osnovnih informacija, izvoŤenje
zakljuţaka, uporeŤivanje informacija iz više duţih tekstova, rezimiranje.
Pravljenje legendi i tabela.
Knjiţevnost
Analiza lirske i epske pesme - jeziţko-stilska sredstva kao integracioni ţinioci interpretacije.
Analiza dramskog knjiţevnog dela - uoţavanje bitnih odlika. Razlika izmeŤu dramskog
knjiţevnog dela i pozorišne predstave.
Analiza savremenog knjiţevnog dela po slobodnom izboru uţenika. Koriššenje osnovne
literature o delima i piscima. Formiranje vlastitog mišljenja o knjiţevnom delu.
Analiza domašeg filma sa posebnim akcentom i vizuelnim i akustiţkim efektima.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvaţiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost
aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uţenja te kroz sve programske celine
dosledno osigurati da najmanje jedna trešina nastave bude organizovana upotrebom ovih
metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trešini sluţajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauţenog u
razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuţenih od strane
Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su uţenici informisani o
kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
JEZIK(gramatika, pravopis i ortoepija)
U nastavi jezika uţenici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju
standardnim srpskim jezikom. Otuda zahtevi u ovom programu nisu usmereni samo na
jeziţka pravila i gramatiţke norme veš i na njihovu funkciju. Na primer, reţenica se ne
upoznaje samo kao gramatiţka jedinica (sa stanovišta njene strukture), veš i kao
komunikativna jedinica (sa stanovišta njene funkcije u komunikaciji).
Osnovni programski zahtev u nastavi gramatike jeste da se uĉenicima jezik predstavi i
tumaĉi kao sistem. Nijedna jeziĉka pojava ne bi trebalo da se izuĉava izolovano, van
konteksta u kojem se ostvaruje njena funkcija.
Postupnost se obezbeŤuje samim izborom i rasporedom nastavnih sadrţaja, a konkretizacija
nivoa obrade, kao vrsta uputstva za nastavnu praksu u pojedinim razredima, naznaţena je
opisno formulisanim zahtevima: zapaţanje, uoţavanje, usvajanje, pojam, prepoznavanje,
razlikovanje, informativno, upotreba, obnavljanje, sistematizacija i drugima. Ukazivanjem na
nivo programskih zahteva nastavnicima se pomaţe u njihovim nastojanjima da uĉenike ne
opterete obimom i dubinom obrade jeziţke graŤe.
Selektivnost se ostvaruje izborom najosnovnijih jeziţkih zakonitosti i informacija o njima.
Programske sadrţaje iz akcentologije ne treba obraŤivati kao posebne nastavne jedinice. Ne
samo u nastavi jezika, veš i u nastavi ţitanja i jeziţke kulture, uţenike treba u svakom
razredu uvoditi u programom predviŤene standardne akcenatske norme a stalnim
veţbanjem, po mogušstvu uz koriššenje audio snimaka, uţenike treba navikavati da ţuju
pravilno akcentovanu reţ, a u mestima gde se odstupa od akcenatske norme, da razlikuju
standardni akcenat od svoga akcenta.
Pravopis se savlaŤuje putem sistematskih veţbanja, elementarnih i sloţenih, koja se
organizuju ţesto, raznovrsno i razliţitim oblicima pismenih veţbi. Pored toga, uţenike vrlo
rano treba upušivati na sluţenje pravopisom i pravopisnim reţnikom (školsko izdanje).
Nastava ortoepije obuhvata sledeše elemente govora: artikulaciju glasova, jaţinu, visinu i
duţinu, akcenat reţi, tempo, ritam, reţeniţnu intonaciju i pauze.
Artikulacione veţbe odnose se na pravilan izgovor glasova: - ĉ, - ć, - dţ, - Ċ, - h, kao i - e
(ţesto otvoreno). Uţenici s nepravilnim izgovorom –r, -s, -z upušuju se logopedu. Glasovi se
najpre veţbaju pojedinaţno, a onda u govornom lancu, u tekstu.
Ortoepske veţbe, obiţno kraše i ţešše, izvode se ne samo u okviru nastave jezika nego i
nastave ţitanja i jeziţke kulture. Treba ukazivati na pravilnost u govoru, ali i na logiţnost i
jasnost.
Veţbe za usvajanje i utvrŤivanje znanja iz gramatike do nivoa njegove praktiţne primene u
novim govornim situacijama proistiţe iz programskih zahteva, ali su u velikoj meri uslovljene
konkretnom situacijom u odeljenju - govornim odstupanjima od knjiţevnog jezika,
kolebanjima, greškama koje se javljaju u pismenom izraţavanju uţenika. Stoga se sadrţaj
veţbanja u nastavi jezika mora odreŤivati na osnovu sistematskog prašenja govora i pisanja
uţenika. Tako še nastava jezika biti u funkciji osposobljavanja uţenika za pravilno
komuniciranje savremenim knjiţevnim srpskim jezikom.
U nastavi gramatike treba primenjivati sledeše postupke koji su se u praksi potvrdili svojom
funkcionalnoššu:
- podsticanje svesne aktivnosti i misaonog osamostaljivanja uţenika
- suzbijanje misaone inercije i uţenikovih imitatorskih sklonosti
- zasnivanje teţišta nastave na suštinskim vrednostima, odnosno na bitnim svojstvima i
stilskim funkcijama jeziţkih pojava
- uvaţavanje situacione uslovljenosti jeziţkih pojava
- povezivanje nastave jezika sa doţivljavanjem umetniţkog teksta
- otkrivanje stilske funkcije, odnosno izraţajnosti jeziţkih pojava
- koriššenje umetniţkih doţivljaja kao podsticaja za uţenje maternjeg jezika
- sistematska i osmišljena veţbanja u govoru i pisanju
- što efikasnije prevazilaţenje nivoa prepoznavanja jeziţkih pojava
- negovanje primenjenog znanja i umenja
- kontinuirano povezivanje znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom
- ostvarivanje kontinuiteta u sistemu pravopisnih i stilskih veţbanja
- pobuŤivanje uţenikovog jeziţkog izraza ţivotnim situacijama
- ukazivanje na gramatiţku saţinjenost stilskih izraţajnih sredstava
- koriššenje prikladnih ilustracija odreŤenih jeziţkih pojava.
U nastavi gramatike izrazito su funkcionalni oni postupci koji uspešno suzbijaju uţenikovu
misaonu inertnost, a razvijaju radoznalost i samostalnost uţenika, što pojaţava njihov
istraţivaţki i stvaralaţki odnos prema jeziku. Navedena usmerenja nastavnog rada
podrazumevaju njegovu ţvrstu vezanost za ţivotnu, jeziţku i umetniţku praksu, odnosno za
odgovarajuše tekstove i govorne situacije. Zbog toga je ukazivanje na odreŤenu jeziţku
pojavu na izolovanim reţenicama, istrgnutim iz konteksta, oznaţeno kao izrazito nepoţeljan i
nefunkcionalan postupak u nastavi gramatike. Usamljene reţenice, lišene konteksta, postaju
mrtvi modeli, podobni da se formalno kopiraju, uţe napamet i reprodukuju, a sve to spreţava
svesnu aktivnost uţenika i stvara pogodnu osnovu za njihovu misaonu inertnost.
Savremena metodika nastave gramatike zalaţe se da teţište obrade odreŤenih jeziţkih
pojava bude zasnovano na suštinskim osobenostima, a to znaţi na njihovim bitnim
svojstvima, komunikativnim i stilskim funkcijama, što podrazumeva zanemarivanje formalnih i
sporednih obeleţja prouţavanih jeziţkih pojava.
U nastavi jezika nuţno je posmatrati jeziţke pojave u ţivotnim i jeziţkim okolnostima koje su
uslovile njihovo znaţenje. Uţenike valja uputiti na pogodne tekstove i govorne situacije u
kojima se odreŤena jeziţka pojava prirodno javlja i ispoljava. Tekstovi bi trebalo da budu
poznati uţenicima, a ako pak nisu, treba ih proţitati i o njima razgovarati sa uţenicima.
Nastavnik valja da ima na umu i to da upoznavanje suštine jeziţke pojave ţesto vodi preko
doţivljavanja i shvatanja umetniţkog teksta, što še biti dovoljno jak podsticaj za nastavnika
da što ţešše upušuje uţenike da otkrivaju stilsku funkciju (izraţajnost) jeziţkih pojava. To še
doprineti razvijanju uţenikove radoznalosti za jezik, jer umetniţka doţivljavanja ţine
gramatiţko gradivo konkretnijim, lakšim i primenljivijim. Kad uţenicima postane pristupaţna
stilska (izraţajna, ekspresivna) funkcija jeziţke pojave, prihvataju je kao stvaralaĉki
postupak, što je vrlo pogodan i podsticajan put da znanja o jeziku brţe prelaze u umenja, da
se na taj naţin doprinosi boljem pismenom i usmenom izraţavanju, ali i uspešnijoj analizi
knjiţevnih tekstova.
Nuţno je da nastavnik uvek ima na umu presudnu ulogu umesnih i sistematskih veţbanja,
odnosno da nastavno gradivo nije usvojeno dok se dobro ne uveţba. To znaţi da veţbanja
moraju biti sastavni ţinilac obrade nastavnog gradiva, primene, obnavljanja i utvrŤivanja
znanja.
Metodika nastave jezika, teorijski i praktiţno, upušuje da u nastavi maternjeg jezika treba što
pre prevaziši nivoe prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno negovati više oblike
znanja i umenja - primenljivost i stvaralaštvo. U nastojanjima da se u nastavnoj praksi
udovolji takvim zahtevima, funkcionalno je u svakoj pogodnoj prilici znanja iz gramatike
staviti u funkciju tumaţenja teksta (umetniţkog i popularnog), ţime se ono uzdiţe od
prepoznavanja i reprodukcije na nivoe umenja i praktiţne primene.
Praktiţnost i primenljivost znanja o jeziku i njegovo prelaţenje u umenje i navike posebno se
postiţe negovanjem pravopisnih i stilskih veţbi.
Uţenike, takoŤe, kontinuirano treba podsticati da svoja znanja o jeziku povezuju sa
komunikativnim govorom. Jedan od izrazito funkcionalnih postupaka u nastavi gramatike
jesu veţbanja zasnovana na koriššenju primera iz neposredne govorne prakse, što nastavu
gramatike pribliţava ţivotnim potrebama u kojima se primenjeni jezik pojavljuje kao
svestrano motivisana ljudska aktivnost. Nastava na taj naţin postaje praktiţnija i zanimljivija,
ţime uţeniku otvara raznovrsne mogušnosti za njegova stvaralaţka ispoljavanja.
Situacije u kojima se ispoljavaju odreŤene jeziţke pojave moţe i sam nastavnik da postavlja
uţenicima, da ih spretno podseša na njihova iskustva, a oni še kazivati ili pisati kako u
izazovnim prilikama govorno reaguju.
Celoviti saznajni krugovi u nastavi gramatike, koji zapoţinju motivacijom, a završavaju
saznavanjem, rezimiranjem i primenom odreŤenog gradiva, u savremenom metodiţkom
pristupu, pogotovu u problemski usmerenoj nastavi, otvaraju se i zatvaraju više puta tokom
nastavnog ţasa. Takav saznajni proces podrazumeva uţestalo spajanje indukcije i
dedukcije, analize i sinteze, konkretizacije i apstrakcije, teorijskih obaveštenja i praktiţne
obuke.
Savremena metodika nastave istiţe niz saodnosnih metodiţkih radnji koje valja primeniti u
nastavnoj obradi programskih jedinica iz jezika i koje omogušuju da svaki celovit saznajni
put, poţev od onog koji je uokviren školskim ţasom, dobije svoju posebnu strukturu.
Obrada novih nastavnih (programskih) jedinica podrazumeva primenu sledeših metodiţkih
radnji:
- koriššenje pogodnog polaznog teksta (jeziţkog predloška) na kome se uviŤa i objašnjava
odgovarajuša jeziţka pojava. Najţešše se koriste kraši umetniţki, nauţnopopularni i
publicistiţki tekstovi, a i primeri iz pismenih radova uţenika
- koriššenje iskaza (primera iz prigodnih, tekuših ili zapamšenih) govornih situacija
- podsticanje uţenika da polazni tekst doţive i shvate u celini i pojedinostima
- utvrŤivanje i obnavljanje znanja o poznatim jeziţkim pojavama i pojmovima koji neposredno
doprinose boljem i lakšem shvatanju novog gradiva. (Obiţno se koriste primeri iz poznatog
teksta.)
- upušivanje uţenika da u tekstu, odnosno u zapisanim iskazima iz govorne prakse, uoĉavaju
primere jeziţke pojave koja je predmet saznavanja
- najavljivanje i beleţenje nove nastavne jedinice i podsticanje uţenika da zapaţenu jeziţku
pojavu istraţivaĉki sagledaju
- saznavanje bitnih svojstava jeziţke pojave (oblika, znaţenja, funkcije, promene, izraţajnih
mogušnosti...)
- sagledavanje jeziţkih ţinjenica (primera) sa raznih stanovišta, njihovo uporeŤivanje,
opisivanje i klasifikovanje
- ilustrovanje i grafiĉko predstavljanje jeziţkih pojmova i njihovih odnosa
- definisanje jeziĉkog pojma; isticanje svojstva jeziţke pojave i uoţenih zakonitosti i
pravilnosti
- prepoznavanje, objašnjavanje i primena saznatog gradiva u novim okolnostima i u
primerima koje navode sami uţenici (neposredna dedukcija i prvo veţbanje)
- utvrŤivanje, obnavljanje i primena steţenog znanja i umenja (dalja veţbanja, u školi i kod
kuše).
Navedene metodiţke radnje meŤusobno se dopunjuju i proţimaju, a ostvaruju se u
sukcesivnoj i sinhronoj postavci. Neke od njih mogu biti ostvarene pre nastavnog ţasa na
kome se razmatra odreŤena jeziţka pojava, a neke i posle ţasa. Tako, na primer, dobro je
da tekst na kome se usvaja gradivo iz gramatike bude ranije upoznat, a da pojedine jeziţke
veţbe budu predmet uţeniţkih domaših zadataka. Ilustrovanje, na primer, ne mora biti
obavezna etapa nastavnog rada, veš se primenjuje kad mu je funkcionalnost nesporna.
Paralelno i zdruţeno u navedenom saznajnom putu teku sve vaţne logiţke operacije:
zapaţanje, uporeŤivanje, zakljuţivanje, dokazivanje, definisanje i navoŤenje novih primera.
To znaţi da ţasovi na kojima se izuţava gramatiţko gradivo nemaju odeljene etape,
odnosno jasno uoţljive prelaze izmeŤu njih. Nešto je vidljiviji prelaz izmeŤu induktivnog i
deduktivnog naţina rada, kao i izmeŤu saznavanja jeziţke pojave i uveţbavanja.
KNJIŢEVNOST
UvoŤenje uţenika u svet knjiţevnosti, ali i ostalih, tzv. neknjiţevnih tekstova (popularnih,
informativnih), predstavlja izuzetno odgovoran nastavni zadatak. Upravo na ovom stupnju
školovanja stiţu se osnovna i vrlo znaţajna znaţenja, umenja i navike od kojih še u dobroj
meri zavisiti ne samo uţeniţka knjiţevna kultura, veš i njegova opšta kultura na kojoj se
temelji ukupno obrazovanje svakog školovanog ţoveka.
Lektira
Ukinuta je nepotrebna podela na domašu i školsku lektiru, pa tako izvori za obradu tekstova
iz lektire, pored ţitanki, postaju knjige lektire za odreŤeni uzrast i sva ostala pristupaţna
literatura.
Data je lektira za odreŤen razred, razvrstana po knjiţevnim rodovima - lirika, epika, drama,
da bi se kroz sve programe mogla pratiti odgovarajuša i razloţna proporcija i imati uvid u to.
Podela je izvršena prema osnovnoj razlici vezanoj za stih i prozu. Lektira je obogašena
izborom nauţnopopularnih i informativnih tekstova.
Tekstovi iz lektire predstavljaju programsku okosnicu. Nastavnik ima naţelnu mogušnost da
ponuŤene tekstove prilagoŤava konkretnim nastavnim potrebama, ali je obavezan i na
slobodan izbor iz naše narodne usmene knjiţevnosti i tzv. neknjiţevnih tekstova - prema
programskim zahtevima.
Razlike u ukupnoj umetniţkoj i informativnoj vrednosti pojedinih tekstova utiţu na
odgovarajuša metodiţka rešenja (prilagoŤavanje ţitanja vrsti teksta, opseg tumaţenja teksta
u zavisnosti od sloţenosti njegove strukture, povezivanje i grupisanje sa odgovarajušim
sadrţajima iz drugih predmetnih podruţja - gramatike, pravopisa i jeziţke kulture i sl.).
Nastavniku je data mogušnost i dopunskog izbora dela u skladu sa nastavnim potrebama i
interesovanjima konkretnog Ťaţkog kolektiva sa kojim ostvaruje program.
JEZIĈKA KULTURA
Razvijanje jeziţke kulture jedan je od najvaţnijih zadataka nastave maternjeg jezika. Ovaj
nastavni proces, iako je programski konstituisan kao posebno podruţje, s posebnim
sadrţajima i oblicima rada, mora se prenositi kako na obradu knjiţevnog teksta koji je najbolji
obrazac izraţavanja, tako i na neknjiţevne tekstove i na gramatiku s pravopisom, koja
normira pravila i definiše jeziţke zakone. Isto tako, u povratnom smeru, obrada knjiţevnog
teksta i rad na gramatici i pravopisu knjiţevnog jezika, mora ukljuţivati i sadrţaje za
negovanje kulture usmenog i pismenog izraţavanja, jer su svojim vešim delom tom cilju i
podreŤeni. Rad na bogašenju jeziţke kulture treba da se integriše sa svim vidovima usmenih
i pismenih oblika izraţavanja.
U nastavi jezika i kulture izraţavanja valja neprestano imati u vidu zajedniĉki osnovni cilj:
razvijanje jeziţkog mišljenja i jeziţke svesti uoţavanjem jeziţkih zakonitosti, pa tek na
osnovu takve svesti prelaziti na normiranje i definisanje. Otuda jezik kao sredstvo
izraţavanja treba da bude predmet nastavne paţnje u svim njegovim strukturama.
Neophodno je da uţenici uoţe razliku izmeŤu govorenog i pisanog jezika. U govornom jeziku
reţenice su obiţno kraše. Ţesti nedostaci su nezavršene i stilski neureŤene reţenice i
upotreba poštapalica.
Nastava še biti oţiglednija i efikasnija ako se koriste audiosnimci (npr. Zvuţna ţitanka) i ako
se sluša i analizira snimljen govor uţenika.
Leksiĉke i morfološke veţbe treba da bogate uţeniţko saznanje o reţi kao obliku, ţemu
sluţe ne samo konjugacija i deklinacija, nego i sistem graŤenja reţi (izvedene, sloţene i
sloţeno-izvedene). Veţbe u graŤenju izvedenih reţi i sloţenica, po ugledu na sliţne reţi u
obraŤenom tekstu, treba da utiţu na bogašenje uţeniţkog reţnika.
U starijim razredima leksiţko-semantiţke veţbe se odnose na sloţenije sadrţaje: pravo i
preneseno znaţenje reţi, sinonimiju, homonimiju, antonimiju, polisemiju, arhaizme,
dijalektizme, ţargonizme, pozajmljenice, frazeologizme. Treba upušivati uţenike na sluţenje
reţenicama: jednojeziţnim i dvojeziţnim, lingvistiţkim i enciklopedijskim.
Semantiĉke veţbe se povezuju s morfološkim i sintaksiţkim veţbama i one treba da razviju
uţenikovu svest o odreŤenoj moši znaţenja reţi, na osnovu ţega se jedino i moţe razvijati
sposobnost i veština izraţavanja. U mlaŤim razredima te veţbe obuhvataju otkrivanje
semantiţke vrednosti akcenta, i to iskljuţivo na ilustrovanim primerima (Sunce je selo za selo
hajdmo, sele, na selo, itd.).
Sintaksiĉke veţbe su, kao i morfološke i semantiţke, bitniji sadrţaji jeziţke kulture u svim
razredima. Teţina zahteva, prirodno, odreŤuje se prema uzrastu uţenika. Te se veţbe mogu
izvoditi i pre nego što uţenik poţne da stiţe sintaksiţke pojmove, s tim što se na tom nivou u
nastavnom razgovoru ne upotrebljavaju struţni nazivi. Do upoznavanja prvih sintaksiţkih
pojmova, veţbe u oblikovanju reţenice treba da formiraju svest uţenika o mestu i poloţaju
pojedinih reţeniţnih delova u sklopu proste reţenice. Kad se steknu prvi pojmovi o prostoj
reţenici, i veţbe še biti konkretnije i bogatije. Rad na stilistici reţenice konkretno se nastavlja
do kraja osnovnog školovanja. On se sastoji kako u analizi i oceni uţeniţkih reţenica iz
usmenog izlaganja, tako i u analizi i proceni reţenica u njihovim pismenim sastavima, a
naroţito i posebno - u analizi reţenica iz dela obeju lektira i govornog jezika.
Sve vrste tih veţbanja, ţiji je cilj razvijanje jeziţkog mišljenja, izvode se na tekstu ili u toku
razgovora.
Znatan deo govornih veţbanja ima za cilj izgraŤivanje kulture usmenog izraţavanja. U nizu
svojih zadataka (pravilnost, lakoša, jasnost, jednostavnost, prirodnost, preciznost, dikcija) te
veţbe treba u najvešoj meri da pribliţe uţenikov govor knjiţevnom izgovoru. S obzirom na
veliko šarenilo i veoma primetnu dijalekatsku raznolikost govora uţenika, a ţesto i
nastavnika, govorenje napamet nauţenih odlomaka u stihu i prozi (uz pomoš auditivnih
nastavnih sredstava) treba da omoguši uţeniku ne samo negovanje pravilne dikcije nego i da
ubrza proces pribliţavanja knjiţevnom izgovoru.
U svim oblicima negovanja jezike kulture obrazac ili uzor treba da dobije odgovarajuše
mesto i njegov znaţaj se ne sme nikako potceniti. Smišljeno odabran uzor, primeren uzrastu
i vrsti, treba da bude cilj do kojeg se stiţe uz odgovarajuše napore. I oblici usmenog, kao i
oblici pismenog izraţavanja, u svim vrstama i tipovima treba da se prikaţu uţenicima u
paţljivo odabranim uzorcima izraţavanja. Ukoliko se jedna vrsta usmenog ili pismenog
izraţavanja kontinuirano ponavlja iz razreda u razred, onda treba u svakom ponovljenom
sluţaju, u istom ili sledešem razredu, analizom uzorka konkretno pokazati i obim povešanih
zahteva (u sadrţajnom, kompoziciono-formalnom i jeziţko-stilskom pogledu).
Da se uzorci ne bi pretvorili u klišea koja sputavaju uţeniţku individualnost i samostalnost,
vreme izmeŤu prikazivanja uzorka i izrade odgovarajušeg pismenog zadatka treba ispuniti
radom na analizi sliţnih sastava. Ovi sastavi mogu biti u formi odabranih tekstova koje
uţenici sami pronalaze u svojim ţitankama ili lektiri, a obavezno i u formi samostalnih
domaših pismenih ili usmenih zadataka - sastava kojima se ostvaruje proces ovladavanja
odreŤenim oblikom pismenog ili usmenog izraţavanja. U analizi uzoraka treba obratiti paţnju
na sve elemente konkretne jeziţke strukture: sadrţaj i kompozicija sastava, raspored detalja
i izraţajnost upotrebljene leksike i stilskih postupaka. Nijedan školski pismeni zadatak ne bi
trebalo da se izvede, a da se prethodno, na ţitavom nizu smišljeno programiranih ţasova,
nije govorilo kako o predmetu koji še biti tema pismenog sastava, tako i o obliku u kojem še
ta tema biti obraŤena.
Bogašenju kulture usmenog i pismenog izraţavanja posebno še doprineti samostalni rad
uţenika na prikupljanju odabranih primera jezika i stila. Zbog toga uţenici treba da beleţe
vredne primere: uspele opise, reljefne portrete, pravilne reţenice, kako u pogledu formalne
strukture (raspored njenih delova) tako i u pogledu leksike i semantike. Ovaj rad treba da
ostvari dva zadatka vezana neposredno za kulturu izraţavanja. Prvo, time uţenik
organizovano individualno radi na razvijanju svoje govorne kulture i pismenosti, a drugo - u
obimu svoje ţitalaţke paţnje razvija onaj njen znaţajan kvalitet koji mu omogušuje
neprestano posmatranje jezika i stila u štivu koje ţita.
Podsticanje uĉenika na literarno stvaralaštvo, shvašeno svakako u uţem i preteţno
obrazovno-vaspitnom pogledu, treba primeniti kao frontalan rad s celim odeljenjem, a nikako
kao obavezu literarne sekcije. Rad u literarnoj sekciji je slobodno opredeljenje. Uţenik
osnovne škole, naroţito u mlaŤim razredima, po svojoj prirodi uvek je spreman na
kreativnost, pa to treba i podsticati. Usmenim i pismenim veţbama, kad to potreba dopušta,
nastavnik še uţenicima pokazati kako nastaje stih, kako se reţi biraju i rasporeŤuju da deluju
ritmiţno, kako se konstituiše strofa, kako se gradi portret, kako se opisuje pejzaţ ili scena.
Uostalom, program nastave usmenog i pismenog izraţavanja koncipiran je tako da u sebi
sadrţi skoro sve elemente i umetniţkog jeziţkog izraţavanja, pa bi ih trebalo povremeno
samo objedinjavati i osmišljavati. Podsticanje uţenika na literarno stvaralaštvo u dodatnom
radu i literarnoj sekciji ima bogatije sadrţaje i oblike i obimnije posebne ciljeve. Taj rad ne
treba poistovešivati s podsticanjem na literarno stvaralaštvo u okviru celog odeljenja.
Jedan od oblika rada na razvijanju i negovanju jeziţke ţistote jeste i razvijanje svesti o
poplavi pozajmljenica u našem jeziku. Nastavnik še, razumljivo, morati da naŤe meru u
objašnjavanju da svaki jezik nuţno prihvata i reţi poreklom iz grţkog i latinskog jezika u
struţnoj terminologiji. Treba pomoši uţenicima u razlikovanju pozajmljenica koje su dobile
"pravo graŤanstva" u našem jeziku od onih reţi koje treba energiţno goniti iz govora.
Razgovori o tome treba da se vode u svakoj konkretnoj prilici, kad se naiŤe na pozajmljenicu
u tekstu ili kad se ona pojavi u govoru uţenika; isto tako, sa uţenicima valja smišljeno tragati
za pozajmljenicama u svakodnevnom govoru i raznim medijima (štampa, radio, televizija i
dr.). Zapisivanje domaših reţi, takoŤe, moţe da bude podesan oblik negovanja jeziţke
ţistote.
DOPUNSKA NASTAVA
Dopunski rad se organizuje za uţenike koji - iz objektivnih razloga - u redovnoj nastavi
maternjeg jezika ne postiţu zadovoljavajuše rezultate u nekom od programsko-tematskih
podruţja.
Zavisno od utvrŤenih nedostataka u znanjima i umenjima uţenika, kao i uzroka zaostajanja,
nastavnik formira odgovarajuše grupe s kojima organizuje dopunski rad (na primer: grupa
uţenika s nedovoljnim znanjem odreŤenih sadrţaja i gramatike ili pravopisa; grupa uţenika
koji nisu savladali neki od predviŤenih elemenata knjiţevne analize ili oblika usmenog i
pismenog izraţavanja; grupa uţenika sa artikulacionim problemima, itd.). Na osnovu
prethodnog ispitivanja teškoša i uzroka, za svaku grupu se stvara poseban, odgovarajuši
plan rada, ţijim še se savladavanjem otkloniti ispoljeni nedostaci u znanju, umenju i veštini
uţenika. Dopunski rad pretpostavlja i specifiţne oblike u savladavanju odreŤenih
programskih sadrţaja (individualizacija nastave - poluprogramiranim i programiranim
sekvencama, nastavnim listišima; predavanjima s drukţijim - oţiglednijim primerima; posebni
grupni i individualni zadaci i dr.). Naroţito treba voditi raţuna o odmerenosti zahteva, kao i o
stimulisanju uţenika za pokazane rezultate (pohvale, nagrade, pozitivna ocena).
Dopunski rad organizuje se tokom cele nastavne godine, odnosno odmah ţim se uoţe
teškoše pojedinih uţenika u usvajanju programskih sadrţaja. Ţim savlada odreŤenu teškošu
ili otkloni nedostatak, uţenik prestaje s dopunskim radom van redovne nastave. Tokom dalje
redovne nastave takve uţenike ne treba ispuštati iz vida, odnosno - diferenciranjem redovne
nastave - omogušiti uţenicima da gradivo savladaju na redovnim ţasovima.
SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK
(3 ţasa nedeljno, 108 ţasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave srpskog jezika jeste da se osigura da svi uţenici steknu baziţnu jeziţku
pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuših Standarda obrazovnih postignuša, da
se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i
obrazloţe svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za uţenje i
zainteresovanost za predmetne sadrţaje, kao i da aktivno ovladaju srpskim jezikom u okviru
predviŤene jeziţke i leksiţke graŤe, da upoznaju elemente kulture naroda koji govore tim
jezikom i osposobe se za sporazumevanje, druţenje i zbliţavanje sa pripadnicima vešinskog
naroda i drugih nacionalnosti.
Zadaci nastave srpskog jezika jesu:
- stvaranje raznovrsnih mogušnosti da kroz razliţite sadrţaje i oblike rada tokom nastave
srpskog jezika svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave srpskog jezika budu u
punoj meri realizovani
- da uţenici razumeju sagovornika i usmena izlaganja o temama iz svakodnevnog ţivota
- da uţenici usvajaju pravilan izgovor i intonaciju pri usmenom izraţavanju i ţitanju
- da se uţenici osposobljavaju za razgovor o temama iz svakodnevnog ţivota
- da uţenici savladaju osnove pravopisa radi korektnog pismenog izraţavanja u granicama
usvojenih jeziţkih struktura i leksike i budu osposobljeni da koriste širiliţno pismo, osnove
pravopisa....
- da uţenici upoznaju elementarne zakonitosti srpskog jezika
- da uţenici razumeju tekstove razliţitog ţanra u okviru predviŤene tematike
- da se uţenici upoznaju sa osnovnim karakteristikama kulture naroda ţiji jezik uţe
- da uţenici stiţu navike samostalnog koriššenja reţnika i jeziţkih priruţnika i osposobe se
za informisanje, obrazovanje i samoobrazovanje na srpskom jeziku
- da uţenici razviju interesovanja i motivaciju za uţenje srpskog jezika i tako steknu vešu
komunikativnu kompetenciju i sposobnost razmišljanja na njemu.
Operativni zadaci
Uţenici treba da:
- stiţu jeziţku i komunikativnu kompetenciju usvajanjem novih znanja o srpskom jeziku
putem nastave gramatike i bogašenjem reţnika od oko 250/400/ novih reţi i izraza
- razumeju na sluh novi tekst u okviru tematike
- koriguju greške koje se javljaju na svim jeziţkim nivoima
- samostalno ţitaju tekstove razliţitog ţanra sa upoznavanjem kulturnog konteksta tekstova
- osposobe se za korektno pismeno izraţavanje u okviru jeziţke i leksiţke graŤe
- osposobe se za analizu tekstova /analiza teţih tekstova/
- osposobe se da koriste jeziţke priruţnike i reţnike.
SADRŢAJI PROGRAMA
TEMATIKA
Škola: aktivnosti u školskim objektima; saradnja s školama koje nose isto ime ili su mesta
zbratimljena.
Svakodnevni ţivot: Poseta muzeju, izloţbama, koncertima, biblioteci, "Gradskoj kuši",
sajmu;
Društvo i priroda: glavne privredne grane; veliki graŤevinski objekti; prirodne lepote,
turizam, turistiţke agencije (red voţnje, presedanje, aerodrom); sportski centar.
Aktuelne teme: problemi savremenog sveta (hrana, voda za piše, glad); zaštita ţovekove
okoline, savremena sredstva komunikacije.
Komunikativne funkcije: izraţavanje nezadovoljstva, ţuŤenja, iznenaŤenja, negodovanja,
radosti, zabrinutosti, upozorenja, naredbe, pretpostavke ili sumnje u nešto, predlaganje,
obrazlaganje, obaveštenje.
JEZIŢKA MATERIJA
Obrasce, koje su uţenici automatizovali do VII razreda treba dopunjavati drugostepenim
elementima (sa više atributa koji se slaţu sa imenicama u rodu, broju i padeţu, kao i
atributima gde nema ovog formalnog slaganja) i kombinovati ih sa elementima drugih
savladanih strukturnih tipova. Rad na leksiţkom bogatstvu unutar struktura.
Radi proširivanja govornih sposobnosti uţenika u ovom razredu treba uveţbavati tipove
iskaza.
Iskazivanje bezliĉnosti
Uveţbavati bezliţne reţenice tipa:
Smrkava se.
Grmi.
Zagušljivo je.
Bilo je (biše) hladno.
Ovde se ne puši.
Šeta mi se.
Drago mi je.
Strah me je.
/Zuji mi u ušima/.
Preciziranje ili suţavanje znaĉenja imenice iz glavne reĉenice zavisnom reĉenicom
Obrasci: Idemo na izlet koji smo planirali.
Kupila sam maramu koja je bila na sajmu.
Umiri dete koje peva u hodniku.
Kupio je šešir kakav je ţeleo.
/Odgovori na pitanje što sam ti postavio.
Prihvatili smo zadatak što nije lako uraditi./
Iskazivanje korelativne dopune
Uveţbavanje samo najţešših korelativnih veza neophodnih za prirodan tok govora (onaj
koji, takav kakav, ono što, koliko toliko, tada kada, tamo gde, tuda kuda).
Obrazac:
Sreli smo se tamo gde smo se dogovorili.
Bio je takav drug kakav se moţe poţeleti.
Potrošio je ono što je zaradio.
GRAMATIKA
Imenice: rod i broj imenica; vlastite, zajedniţke, zbirne, pregled promene imenica usvojenih u
okviru obrazaca.
Pridevi: rod, pridevski vid, poreŤenje prideva, promena (zameniţko - pridevska).
Liţne zamenice: rod, broj, promena (naglašeni i nenaglašeni oblici).
Pridevske zamenice: rod, broj, promena (zameniţko - pridevska).
Brojevi: osnovni, zbirni, redni; promena (zameniţko - pridevska rednih brojeva).
U promeni reţi ukazivati na prateše glasove i prozodijske promene.
Padeţi srpskog jezika: nominativ (subjekt i imenski deo predikata); genitiv (pripadanje, deo
neţega, vreme, mesto); dativ (namena, pravac); akuzativ (objekt, mesto); vokativ
(dozivanje); instrumental (društvo, oruŤe /mesto naţin, vreme/, lokativ (mesto, dalji objekt
/naţin/.
Sintagma i reţenica.
TVORBE REŢI
Tvorba etnika (nazivi stanovnika naseljenog mesta, kraja, drţava, kontinenata); Beograd BeograŤanin, BeograŤanka, Novi Sad - NovosaŤanin, NovosaŤanka, Senta - Senšanin,
Senšanka, Priština - Prištevac, Prištevka, Maribor - Mariborţanin, Mariborţanka, Srbija Srbijanac, Srbijanka, Banat - Banašanin, Banašanka, Srem - Sremac, Sremica, Vojvodina VojvoŤanin, VojvoŤanka, Evropa - Evropljanin, Evropljanka, Amerika - Amerikanac,
Amerikanka.
Tvorba hipokoristika: - a (Jela, Stanislava - Stana, Matija - Mata, Jovan - Jova, Vladimir Vlada); - e (Marija - Mare, Katica - Kate, Matija - Mate, Antun - Ante, Danilo - Dane); - o
(Jovan - Jovo, Ivan - Ivo, Vladimir - Vlado); - ica (Jelena - Jelica, Marija - Marica, Ruţa Ruţica, Jovan - Jovica); - ko (Vladimir - Vlatko, Zlatan - Zlatko, Ţelimir - Ţeljko).
Tvorba zbirnih imenica: - ad (june - junad, dugme - dugmad, momţe - momţad, ţdrebe ţdrebad, unuţe - unuţad, jagnje - jagnjad, jare - jarad; - je/e (cvet - cveše, list - lišše, grm grmlje, snop - snoplje, klas - klasje, pero - perje).
Tvorba priloga: lep - lepo, glasan - glasno, pametan - pametno, prvi - prvo.
PRAVOPIS
Upotreba zapete u sloţenoj reţenici.
Pisanje reţi stranog porekla.
GOVORNE VEŢBE
Prepriţavanje: slušanog teksta, RTV - emisija.
Razgovor o samostalno proţitanom tekstu, na datu temu.
Analize tekstova /analiza teţih tekstova/.
Analiza uţeniţkih izlaganja.
PISMENE VEŢBE
Pisanje sastava na osnovu datog poţetka, sa izmenjenim završetkom, na datu temu.
Pisanje liţnih i zajedniţkih doţivljaja.
Pisanje izveštaja (o radu u sekciji, slobodnih aktivnosti i dr.).
Beleţenje uţeniţkih izlaganja (dobro - pogrešno).
Ţetiri pismena zadatka u toku školske godine.
ŢITANJE
Samostalno ţitanje tekstova razliţitog ţanra sa upoznavanjem kulturnog konteksta.
LEKTIRA
Narodna pesma: Ljubavni rastanak
Vladislav Petkoviš Dis: MeĊu svojima
Desanka Maksimoviš: Strepnja
Miroslav Antiš: Plavi ĉuperak (izbor)
Dobrica Eriš: Pesnik i mesec
Narodna pesma: Dioba Jakšića
Epske narodne pesme o hajducima i uskocima (izbor)
Janko Veselinoviš: Hajduk Stanko (odlomak)
Stevan Sremac: Pop Ćira i pop Spira (odlomak)
Veljko Petroviš: Jabuka na drumu
Ivo Andriš: Priĉa o kmetu Simanu (odlomak)
Grozdana Olujiš: Zvezda u ĉijim je grudima nešto kucalo
Izbor iz knjiga, enciklopedija i ţasopisa za decu.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvaţiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost
aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uţenja te kroz sve programske celine
dosledno osigurati da najmanje jedna trešina nastave bude organizovana upotrebom ovih
metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trešini sluţajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauţenog u
razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuţenih od strane
Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su uţenici informisani o
kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Program sadrţi: cilj, vaspitno-obrazovne zadatke, operativne zadatke, tematiku sa osnovnim
oblicima komunikacije, jeziţku materiju, govorne veţbe, ţitanje (od II razreda). Svi elementi
programa su meŤusobno povezani i tako ih treba realizovati.
Zadaci nastave sadrţe: opšte zahteve koji se odnose na kvalitet znanja, posebne zahteve za
razvijanje i sticanje jeziţkih umenja i vaspitne zadatke. Svi delovi programa su u skladu sa
zadacima nastave i treba da doprinesu njihovoj realizaciji.
Operativnim zadacima formulisani su zahtevi u pogledu obima programske graŤe koju
uţenici treba da savladaju u svakom razredu.
Tematika je data po razredima sa temama i situacijama u kojima se usvaja jezik. Ona sadrţi
nekoliko tematskih oblasti: škola, porodica i dom, bliţe i šire okruţenje, priroda i
društvo, aktuelne teme, slobodno vreme uĉenika, iz ţivota mladih i dr. Tematika je data
okvirno da bi u izvesnoj meri usmeravala nastavnike i pisce udţbenika prilikom izbora
najfrekventnije leksike u okviru datih podruţja.
Uz tematiku su date forme ophoŤenja (pozdravljanje, obrašanje, predstavljanje, molba,
zahvaljivanje) poţev od najjednostavnijih do sloţenijih koje su potrebne za uţenje
autentiţnog jezika, odnosno ostvarivanje prirodne komunikacije.
Jeziĉka materija data je u vidu reţeniţnih modela koji su konkretizovani. U njima je
izdvojena ona jeziţka materija koja pokriva veši deo govornog jezika. Ona je kumulativna jer
se nova graŤa uvek naslanja na prethodnu. Jeziţki modeli se iz razreda u razred iskazuju
drugim jeziţkim i leksiţkim sredstvima. Jednostavni iskazi postepeno se šire i meŤusobno
kombinuju.
U odeljku Gramatika izdvojena je jeziţka graŤa koja je u funkciji brţeg savladavanja jezika
na produktivnom nivou. U gramatici se pošlo od sintakse, zatim morfologije da bi u završnim
razredima (VII i VIII) došlo do sistematizacije znanja o jeziţkom sistemu.
Pravopis sadrţi one pravopisne norme koje se, manje ili više, razlikuju od onih u pravopisu
maternjeg jezika uţenika.
U programu je dat i prošireni deo koji se prevashodno tiţe sadrţaja u odeljku
Jeziĉkamaterija, a u zavisnosti od karakteristika pojedinih kategorija. Za njegovu realizaciju u
celini ili fragmentarno, opredeljuju se škole na predlog predmetnog nastavnika. Obim
realizacije ovog dela programa moţe da varira od škole do škole, od generacije do
generacije, od odeljenja u istoj školi, u zavisnosti od nivoa predznanja uţenika na koji utiţe:
- nacionalni sastav sredine u kojoj uţenici ţive,
- srodnost nematernjeg jezika i jezika uţenika,
- uslovi rada u školi i dr.
Organizacija vaspitno-obrazovnog rada
U nastavi srpskog kao nematernjeg jezika teţište rada prenosi se na uţenika: on aktivno
uţestvuje u radu, postaje subjekt nastave, a svojim zalaganjem i radom treba da stiţe i
razvija jeziţka umenja, da usvaja jezik i usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji.
Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadrţinu rada, leksiku,
nastavne metode, oblike rada, tipove i broj veţbi itd.), koordinira radom uţenika da bi se što
uspešnije ostvarivali postavljeni zadaci.
Nastava mora biti postavljena tako da se svakom uţeniku omoguši što ţešše verbalne
aktivnosti jer se samo govorenjem moţe produktivno ovladati jezikom. Neobiţno je vaţno da
se poštuje princip individualizacije u radu, s obzirom na to da je znanje jezika veoma
heterogeno i meŤu uţenicima jednog odeljenja.
Program je jedinstven za sve nacionalnosti. To, meŤutim, ne znaţi da pri njegovom
ostvarivanju nastavnik ne treba da vodi raţuna o odnosu srpskog jezika i jezika uţenika.
Mada ne uvek, teškoše še biti veše ukoliko su i strukturne razlike izmeŤu dva jezika veše.
Poţeljno je da nastavnik poznaje strukturu jezika uţenika, kako bi teţište rada (intenzivnijim
veţbama) usmerio na one elemente koji ne postoje u jeziku uţenika, a pri ţijem usvajanju
uţenici najviše greše. Naime, pri uţenju srpskog jezika javlja se interferencija maternjeg
jezika jer formirani mehanizam maternjeg jezika uţenika "teţi da gotovo neprimetno naturi
šablone akcenta, izgovora i reţeniţne strukture svojstvene maternjem jeziku ukorenjene još
u najranijem detinjstvu". Da bi se uticaj maternjeg jezika iskljuţio, nastava srpskog jezika
organizuje se bez uţešša maternjeg jezika, direktnom metodom, što znaţi da je jezik
komunikacije na ţasovima srpski.
U realizaciji svih zadataka nastavnik treba maksimalno da motiviše uţenike koristeši
odgovarajuša AV - nastavna sredstva, kompakt-diskove, magnetofonske trake i kasete,
aplikacije za flanelograf, ilustracije u udţbeniku, slajdove, dija-film, film, slike, fotografije,
grafofolije, slojevite folije, TV - emisije i dr. Nastavnik mora podsticati uţenike da se i oni
angaţuju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se obraŤuje (razglednice,
keširane slike, ţlanci iz dnevne i nedeljne štampe i sl.).
Nastavu nematernjeg jezika treba povezivati sa nastavom jezika uţenika, poznavanjem
prirode i društva, istorije, geografije, muziţke i likovne kulture, tehniţkog obrazovanja i drugih
nastavnih predmeta. Uspostavljanje korelacije meŤu ovim predmetima neophodno je jer
omogušuje ostvarivanje obostrano efikasnijih rezultata. Nastavnik, naravno, mora voditi
raţuna o tome da nove pojmove uţenik najpre treba da usvoji u nastavi predmeta na svom
maternjem jeziku.
VII i VIII razred su završni razredi za uţenike koji ne produţuju školovanje, ali je istovremeno
i osnova za uspešno izuţavanje jezika u okviru srednje škole. U ovoj etapi treba da se
formiraju komunikativne sposobnosti uţenika. U tom cilju nastavlja se rad na sticanju jeziţke
i komunikativne kompetencije uţenika, usvajaju se komplikovaniji jeziţki modeli (VII razred),
sistematizuje se jeziţka graŤa i uporeŤuje sa maternjim jezikom uţenika, intenzivnije se
koriguju greške intralingvalnog (u okviru istog jeziţkog sistema) i interlingvalnog karaktera
(pod uticajem jezika uţenika) na svim jeziţkim nivoima, usvaja se nova leksika i frazeološki
izrazi karakteristiţni za srpski jezik; razvija se pismeno izraţavanje uţenika, osposobljava se
za analizu teksta i sistematizuje se pravopisna graŤa (VIII).
Uveţbavanje jeziĉkih modela. Da bi se uţenici osposobili za pravilnu komunikaciju
potrebno je da savladaju predviŤene jeziţke modele. Uţenik treba da prepozna zvuţnu sliku
predoţenog iskaza koji ilustruje jeziţki model, da ga razume, imitira, reprodukuje, da ga
dugotrajnim raznovrsnim veţbama sa razliţitim sadrţajem automatizuje. Nakon
automatizacije jeziţkog modela, uţenik še moši samostalno da sastavi sopstvene iskaze,
odnosno u normalnom govornom tempu moši še da gradi analogne strukture sa novim
konkretnim sadrţajem, steši še komunikativnu kompetenciju, što je i cilj uţenja jezika.
Proces uveţbavanja jeziţkih modela treba sprovoditi planski uz dosledno poštovanje principa
postupnosti. Jeziţki modeli se najpre uveţbavaju u ţistom obliku jer uţenici treba da usvoje
osnovne modele u okviru ograniţenog vokabulara.
Modeli se usvajaju na poznatoj leksici. U odreŤeni jeziţki model unosi se samo jedan novi
elemenat jer bi istovremeno unošenje dva nepoznata elementa (npr. futur glagola i namenu
iskazanu dativom imenice i zamenice) stvaralo nepotrebne teškoše i usporilo bi usvajanje
odreŤenog jeziţkog modela. Kasnije se jeziţki modeli proširuju, kombinuju i uvode se u rad
novi, sloţeniji.
Ilustrovašemo to na jeziţkom modelu imenovanje predmeta i bića. Na primer, u obrascu
Petar je uĉenik, koji je jedan od konkretnih realizacija navedenog modela, moţe se
predikativ uĉenik zameniti drugom imenicom u nominativu - deĉak, mladić, fudbaler, stolar
i sl, veš prema stvarnoj situaciji. U normalnom iskazu te vrste akcenat je na predikativu jer se
njime otkriva ono što je novo, njime se imenuje lice, a to znaţi da subjekt i glagolska kopula
moraju biti poznati uţenicima od ranije da bi shvatili ovu konstataciju, odnosno da bi shvatili
informaciju u celini. U praktiţnom radu predikativ še se veoma ţesto menjati jer se na
poţetnom stupnju uţenja veoma ţesto vrši imenovanje biša i predmeta kad god je potrebno
savladati neku novu imenicu (npr. Ovo je stolica, ovo je knjiga, a to je olovka i sl.).
Ako se u tom jeziţkom modelu ţeli savladati nova (leksiţki i morfološki) kopula, subjekt i
predikativ treba da su poznati npr.:
je bio,
će biti,
...Petar ţeli postati uĉenik,
mora biti.
Subjekat je takoŤe promenljiv elemenat u obrascu. Mesto imena Petar moţe se upotrebiti
svako drugo ime ili zamenica u nominativu, veš prema objektivnoj situaciji. Ako subjekt u
obrascu promeni rod, po pravilu menja rod i predikativ i zato ovaj obrazac moţe posluţiti ne
samo za uveţbavanje novih imenica, zamenica i pomošnih glagola, nego i za uveţbavanje
slaganja rodova.
Neposredni cilj uveţbavanja ovog obrasca jeste usvajanje novih reţi (imenica, pomošni
glagol) i novih oblika (prezent, perfekt i futur pomošnih glagola) i nekih glagolskih
konstrukcija u sluţbi glagolske kopule (ţeli postati, mora biti, hoće da bude i sl.).
Konaţni cilj uveţbavanja ovog obrasca jeste da uţenici steknu sposobnosti da u novoj
govornoj situaciji od novih reţi stvore iskaz analogan uveţbanom obrascu.
Kad god se pojavi potreba da se imenuje neko biše ili predmet, uţenici še automatski
aktivirati u svesti jeziţki model imenovanja predmeta i biša, koji se moţe izraziti formulom S
= P, gde je P glagolska kopula + imenica dakle uslovnom formulom.
S = P / = k + im.
Subjekt, kopula i predikativ su obavezni elementi ovog jeziţkog modela. Oni moraju biti
iskazani da bi iskaz bio potpun.
Ali ovakav iskaz moţe imati i neobavezne elemente, npr. atribut. Pošto se u obrascu mogu
javiti dve imenice, obe mogu imati atribut ili ţak svaka i po više atributa. Tako se poţetni
obrazac popunjava novim elementima kako bi iskaz bio potpuniji, precizniji.
Atribut uz imenice u sluţbi predikativa ima tu osobinu da povlaţi na sebe logiţki akcenat
(npr. Petar je dobar uĉenik - u svesti i govornog lica i sagovornika ima u prvom redu
kvalitativnu ocenu koju daje pridev dobar) i zato ne treba ţuriti sa dodavanjem atributa
predikativu ako nije automatizovano iskazivanje poţetnog obrasca.
U tome i jeste prednost ovakvog rada što se poţetna struktura koja je sintaksiţko-semantiţki
i leksiţko-morfološki odreŤena, obeleţena, posle automatizovanja navike graŤenja osnovnog
obrasca "otvara" i prima "neobavezne" elemente, to se na taj naţin proširuje, zasišuje se
potrebnim semantiţkim kvantitetom i ulazi u govorni proces, zauzima mesto u mehanizmu
jezika.
Reţ je o najprostijoj reţeniţkoj strukturi koja sluţi za imenovanje biša i predmeta, ali treba
imati na umu da se njome ne savlaŤuje samo sintaksiţka struktura S = P / = k + p /, niti se
njome savlaŤuje samo nova leksika (imenice, pokazne i liţne zamenice, pomošni glagoli sa
nepotpunim znaţenjem), nego se savlaŤuju i morfološke kategorije (nominativ imenica i
zamenica, tri osnovna glagolska vremena i imperativ, brojna konstrukcija u sluţbi subjekta i
predikata, kategorija roda i kategorija broja i neki izuzeci od opštih morfoloških i sintaksiţkih
pravila).
Dakle, shematizovanje, uproššavanje i ukalupljivanje izraza samo je prividno jer se obrazac
u poţetnom obliku javlja samo na poţetku veţbanja, dok se ne postigne automatizacija, a
kasnije se popunjava drugim elementima, dok se ne postigne bogatstvo potpunog iskaza. Za
usvajanje jeziţke materije koriste se raznovrsni tipovi veţbi manipulativnog karaktera.
Funkcija tih veţbi je uveţbavanje, uţvrššivanje i automatizacija jeziţkih modela da bi se
uţenici osposobljavali da ih samostalno koriste sa razliţitim sadrţajem u svakodnevnoj
komunikaciji.
Manipulativne veţbe su strogo kontrolisane, što znaţi da pri uveţbavanju pojedinih jeziţkih
elemenata, nastavnik ispravlja uţenika ako greši i ponovo uveţbava nesavladanu jeziţku
materiju dok je uţenik ne usvoji.
U I etapi to su, na primer, veţbe razumevanja na sluh, oralno ponavljanje, odgovori na
pitanja, postavljanje pitanja, veţbe supstitucije, veţbe dopunjavanja, veţbe transformacije
reţenica (vreme, lice, broj, rod), veţbe sastavljanja reţenica od datih elemenata i datih reţi
prema modelu, veţbe povezivanja reţenica i dr.
Veţbe odgovora na pitanja i postavljanja pitanja zauzimaju centralno mesto pri
uveţbavanju jeziţkog modela i doprinose sticanju komunikativne kompetencije. Od ovih
veţbi treba razlikovati pitanja i odgovore koji se koriste za proveru razumevanja teksta,
razumevanja situacije i leksiţkih jedinica.
Kod ovih prvih veţbi svako pitanje i odgovor sadrţi obrazac jeziţkog modela koji se
uveţbava. Zbog toga odgovori uţenika moraju biti potpuni, celoviti, što se pri proveri
razumevanja teksta ne zahteva uvek.
U skladu sa obimnijim jeziţkim gradivom i predznanjem uţenika u II etapi, pored navedenih,
koriste se sloţeniji tipovi govornih veţbi. Na primer, variranje modela (dodavanje
sintagmatskih veza) pretvaranje u drugi model, transformacija niza reţenica (vreme, lice, rod,
broj), integracija reţenica i njihovo proširivanje (skrašivanje i dr.).
Koliko še se vremena posvetiti uveţbavanju jednog jeziţkog modela zavisi, pre svega, od
toga da li postoji velika razlika u odreŤenoj jeziţkoj konstrukciji u odnosu na maternji jezik.
Onim jeziţkim modelima koji predstavljaju problem zbog interferencije maternjeg jezika,
posvešuje se više paţnje i više vremena da bi i oni prešli u automatizovanu naviku.
Neopravdano je preši na uveţbavanje novog jeziţkog modela ako nije usvojen prethodni.
Tematika i leksika. Svi delovi programa: tematika, jeziţka materija, govorne i pismene
veţbe i dr. ne ţine poseban deo nastave, nego su sastavni delovi celokupnog rada kome je
osnovni cilj formiranje i razvijanje govornih sposobnosti uţenika.
Jedinstvo ovih oblasti, koje su u programu izdvojene samo zbog preglednosti, ogleda se u
tome što se odreŤena sintaksiţka konstrukcija - jeziţki model uveţbava na tematski
najpogodnijoj materiji, a u radu se koriste oblici govornih i pismenih veţbi. Prema tome,
predviŤena tematika treba da obezbedi usvajanje jeziţkih modela, kao i usvajanje odreŤene
leksike. Iste tematske oblasti javljaju se u više razreda, ali se ostvaruju drugom sadrţinom,
koja je primerena poznavanju jezika i interesovanju uţenika. Tema o porodici, na primer, u I
razredu moţe se ograniţiti na pet osnovnih jeziţkih struktura: imenovanje predmeta i biša,
iskazivanje osobine, iskazivanje radnje, iskazivanje objekta i iskazivanje prostornih odnosa.
Zadatak sve tri etape jeste i savlaŤivanje odreŤenog fonda reţi. MeŤutim, broj reţi u poţetnoj
nastavi nije tako bitan. Minimalni produktivni fond mnogo še uspešnije doprineti savlaŤivanju
mehanizama na nematernjem jeziku, nego leksiţka rezerva u kojoj se uţenik (i uţitelj) na
kraju izgubi, pa u kasnijim godinama zna samo reţi, a ne zna da ih upotrebi. U prvoj etapi je
osnovni cilj koristiti leksiţki minimum koji še omogušiti da se savlaŤuju bitni elementi jezika, a
kada se oni savladaju, prirodno je i tako savladati potreban fond reţi jer bogašenje reţnika
ide uporedo sa opštim razvojem, kao i sa razvojem izraţavanja na maternjem jeziku. I reţi
svoga jezika uţe se do kraja ţivota, ali je mehanizam jezika savladan na poţetku. U
detinjstvu su automatizovane navike sklapanja reţenica radi postizanja odreŤenog cilja u
procesu komunikacije.
Usvajanje leksiţkih jedinica obuhvata semantizaciju i asimilaciju reţi. Semantizacija se vrši
koriššenjem predmeta ili predmeta na slici, odnosno vizuelnih sredstava. Asimilacija reţi vrši
se u kontekstu, u reţenici i vezuje se za odreŤene govorne situacije. Pored produktivnog
leksiţkog fonda uţenici treba da savladaju i receptivno izvesne reţi, reţenice i izraze.
Govorne i pismene veţbe. Osnovni cilj u toku celokupne nastave od I do VIII razreda jeste
da se izaŤe izvan okvira receptivno-reproduktivne nastave i da se ne ostane na
nerazvijenom, stešnjenom i siromašnom odgovaranju na pitanja, nego da uţenici steknu
sposobnost i razvijaju naviku duţeg izlaganja povezanih misli, što je moguše samo ako misle
na srpskom jeziku.
Govorne sposobnosti se stiţu i razvijaju govorenjem. Zbog toga treba odabrati metodiţke
postupke koji še uţenike staviti u situaciju da pitaju, odgovaraju, izraţavaju neslaganje ili
slaganje sa odreŤenom akcijom ili pojavom, kazuju mogušnost ili nemogušnost izvršenja
odreŤene radnje, itd.
Treba stvoriti situaciju koja stvarno odgovara realnoj govornoj komunikaciji.
Da bi se uţenici osposobili da produktivno usvoje predviŤene elemente govornog i pisanog
jezika, pored navedenih manipulativnih veţbi, koriste se i komunikativne veţbe.
Komunikativne (govorne) veţbe obuhvataju one tipove veţbi u kojima se jezik koristi
samostalno, funkcionalno u odreŤenoj govornoj situaciji. U situacionim veţbama uţenici
treba da usvajaju i pravilno koriste komunikativne funkcije koje su date uz tematiku. Tipovi
komunikativnih pismenih veţbi dati su po razredima u programu u odeljku pismene veţbe.
Sa uţenicima koji realizuju prošireni deo programa, nastavnik koristi, osim navedenih, i
razliţite oblike usmenog i pismenog izraţavanja koji su prethodno uveţbani na ţasovima
jezika uţenika.
U odeljku Pravopis izdvojene su samo one kategorije gde postoje manje ili veše razlike u
odnosu na pravopisnu normu maternjeg jezika. Stoga se, na primer, ne istiţu kao posebni
zahtevi: veliko slovo na poţetku reţenice, taţka na kraju reţenice, upitnik, uzviţnik, pisanje
upravnog i neupravnog govora, pisanje dveju taţaka, taţka i zapeta itd.
Paralelno sa usvajanjem jeziţke graŤe, uţenici moraju sticati navike primene, principa
fonološkog pravopisa.
Izdvojene su prvenstveno one kategorije u kojima postoje drukţija rešenja u dva pravopisna
uzusa (pravopisu jezika uţenika i pravopisu srpskog jezika), što ne iskljuţuje i poneka
identiţna rešenja u njima. MeŤutim, i njih treba uveţbavati jer še se samo tako ukloniti
mnogobrojne greške koje su evidentirane u pismenim zadacima uţenika.
Za obradu pravopisne graŤe potrebno je izdvojiti 2-3 ţasa godišnje, ali se preporuţuje da se
predviŤeno vreme razvije na 10-12 veţbi koje še se uklapati u druge ţasove gramatike i
pismene veţbe.
Usvojenost svakog elementa pravopisnih normi moţe se povremeno proveravati kratkim
diktatima koji su sastavljeni od poznate strukture i leksike. Kada uţenici savladaju pisma,
mogu se proveravati pojedinaţni elementi. Na primer, upotreba velikih slova moţe se
proveravati na taj naţin što se uţenicima daju nastavni listiši sa kratkim tekstom koji je
napisan malim slovima. Za pisanje negacije glagola uţenicima se daju nastavni listiši sa
tekstom u kome se izostavljeni glagoli. Nastavnik ţita polako ceo tekst, ukljuţujuši i
ispuštene glagole. Uţenici prate tekst i upisuju glagole.
Domaći zadaci predstavljaju vaţnu komponentu nastavnog procesa. Njima se ne proverava
samo koliko su uţenici savladali odreŤeno gradivo i njihova osposobljenost da to znanje
primene, nego su pogodni za razvijanje jeziţkih umenja (informativno ţitanje i pisanje) i za
pismeno uvoŤenje uţenika u samostalni rad i samoobrazovanje. Oni se daju uţenicima
redovno sa osmišljenim ciljem. Zadaci treba da budu raznovrsni, a po teţini treba da su
odmereni, u skladu sa znanjem i sposobnostima uţenika. Nastavnik na ţasu pregleda 2-3
domaša zadatka detaljnije, a po odreŤenom planu pregleda i ocenjuje domaše zadatke svih
uţenika.
Školski pismeni zadaci su oblik provere usvojenosti programske materije, tj. sinteze veše
etape (tromeseţja, polugodišta ili godine). Za svaki školski pismeni zadatak u godišnjem
planu nastavnik treba da odvoji tri ţasa. Na jednom ţasu uţenici pišu, na drugom nastavnik
obrazlaţe svakom uţeniku ocene, analizira sa uţenicima najţešše greške i zajedno sa
uţenicima ih ispravlja, a na trešem ţasu uţenici ispravljaju svoje zadatke.
Gramatika. Iskustva su pokazala da uveţbavanje odreŤene jeziţke materije bez gramatiţkih
objašnjenja i uputstava, bez funkcionalne sistematizacije, ne obezbeŤuje produktivno znanje
odreŤenog jezika. Stoga gramatika mora naši svoje mesto u nastavnom procesu i u skladu
sa psihofiziţkim mogušnostima uţenika datog uzrasta. Imajuši u vidu ovaj momenat
opravdano je da se sa nastavom gramatike otpoţne u IV razredu da bi njen udeo iz razreda
u razred bivao sve veši. Drugi momenat koji opravdava uvoŤenje gramatike od IV razreda
jeste i to što je jeziţki sistem u odreŤenom obimu globalno savladan.
U uţenju drugog jezika nemoguše je osloniti se iskljuţivo na intuitivno usvajanje njegove
gramatike. Kada je u pitanju ova nastava, mora se govoriti o didaktiţkoj gramatici kojom se
izgraŤuju sposobnosti koje se uopšteno mogu nazvati jeziţkim sposobnostima. Ovakva
nastava gramatike podrazumeva nuţno pojednostavljivanje pravila, definicije (definicije je
moguše dati uţenicima koji su bolje savladali jezik). Krajnji cilj didaktiţke gramatike jeste da
izgradi poimanje o funkcionisanju jeziţkih pojava u sistem i razvijanje sposobnosti da uţenik
sam ispravlja greške.
Nastava gramatike je sredstvo da se uţi jezik, a ne da se stiţu znanja o jeziku. Od uţenika
ne treba zahtevati da nauţi napamet razliţita gramatiţka pravila i paradigme, da ih ilustruje
odgovarajušim primerima, veš da se osposobe za njihovu upotrebu u komunikaciji.
Nastava gramatike ne predstavlja izolovanu nastavnu oblast ovog predmeta, veš njen ţvrsti
integralni deo i pretpostavlja nekoliko faza:
a) davanje vešeg broja primera vezanih za govornu situaciju i obraŤeni tekst koji ilustruje
jeziţku pojavu;
b) navoŤenje uţenika, individualnim putem, da shvate jeziţku pojavu, da uoţe njene
karakteristike, da doŤu do jeziţke zakonitosti i pravila po kojima ona funkcioniše u sistemu,
odnosno da doŤe do zakljuţaka vlastitom misaonom delatnoššu;
v) davanje objašnjenja - kratkih uputstava o tome ţemu sluţi odreŤena gramatiţka graŤa, šta
se njome izraţava, kada i u kojim okolnostima se upotrebljava, odnosno funkcioniše i princip
po kojem funkcioniše u sistemu i
g) veţbanje.
Redosled usvajanja odreŤenih jeziţkih kategorija odreŤuje kontrastivni odnos izmeŤu jezika
uţenika i nematernjeg jezika. U nastavi, dakle, treba obezbediti kontrastivni pristup.
Za graŤu koja ne postoji u jeziku uţenika, nego samo u nematernjem jeziku, nastavnik
preciznije objašnjava osobinu i funkciju tih pojava primereno uzrastu uţenika.
Jeziţka graŤa sistematizuje se frontalno, dok se u uveţbavanju primenjuje i grupni i
individualni rad sa uţenicima.
Za realizaciju gramatiţke graŤe, gde god za to postoje uslovi koriste se šeme i tabele da bi
se jeziţke pojave bolje razumele.
Izbor, broj, vrsta veţbi zavisi od jeziţke graŤe i njenog odnosa prema jeziku uţenika. Gde su
razlike izraţenije, koristi se veši broj razliţitih veţbi.
I u gramatici predviŤen je prošireni deo za uţenike koji brţe napreduju u savladavanju
srpskog jezika.
Lektira je, takoŤe, domaši rad. Ona je predviŤena u nastavnom programu od V do VIII
razreda. Funkcija lektire je da se uţenici osposobljavaju i navikavaju za ţitanje u sebi, da
samostalno dolaze do saznanja koja ih interesuju, na srpskom jeziku.
U toku školske godine, za lektiru u svakom razredu, uţenici treba da proţitaju odreŤeni broj
tekstova po sopstvenom izboru ili po izboru nastavnika. Izbor se vrši iz literarnih tekstova i
listova za decu, odnosno omladinu (u VII i VIII razredu), iz nauţno popularnih tekstova.
Nastavnik moţe da zada isti tekst po svom izboru svim uţenicima: duţi tekst moţe da podeli
na delove, iste ili razliţite koji ţine celinu; da zada grupi uţenika ili se za razliţite tekstove
individualno opredeljuju uţenici. Bilo da tekstove bira nastavnik ili uţenik, nastavnik daje
potrebna uputstva uţenicima.
Prilikom odreŤivanja ţasa lektire potrebno je motivisati uţenike. Ţitanjem, na primer,
odabranog odlomka podsticaše se radoznalost i motivisanost uţenika da proţitaju lektiru. Za
bolje razumevanje teksta uţenicima se mogu podeliti pripremljeni nastavni listiši sa zadacima
koji še ih usmeravati da bolje razumeju tekst i da se pripreme za razgovor.
Provera proţitane lektire vrši se dijaloškom metodom. Uţenici koji ne savladavaju prošireni
deo programa odgovaraše na pitanja nastavnika, samostalno še prepriţavati tekst i sl;
uţenicima koji bolje znaju jezik i koji savladavaju prošireni deo programa postavljaju se veši
zahtevi: da proţitaju ceo tekst, na primer, da daju više odgovora na postavljeno pitanje,
samostalno prepriţaju i komentarišu tekst i dr. Ovi uţenici se postupno, iz razreda u razred,
uvode u analizu teksta lektire kao i na ţasovima jezika uţenika.
MATERNJI JEZICI PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA
ALBANSKI JEZIK
(4 ţasa nedeljno, 144 ţasa godišnje)
GJUHA SHQIPE
QËLLIMET DHE DETYRAT
Nëpërmes të lëndës së gjuhës amtare nxënësit pasurojnë fjalorin, fitojnë shprehi për
përdorimin e drejtë të gjuhës, mësojnë si të hartojnë tregime, përshkrime, shpjegime,
argumente, zhvillojnë imagjinatën dhe kreativitetin si dhe kultivojnë aftësitë e tyre për të
gjykuar e vlerësuar. Gjithashu nxënësit do të aftësohen të shprehin mendimet, qëndrimet,
kërkesat dhe përvojat e tyre.
Programi i klasës së shtatë është pjesë e programit të shkollës fillore. Kërkesë themelore e
gjuhës në këtë nivel është aftësimi i nxënësëve për zhvillimin e dijenijeve dhe shkathtësive të
komunikimit si dhe përdorimi i drejtë i gjuhës në situata përkatëse. Gjithashtu në këtë klasë
synohet formimi i personalitetit, duke përfshirë këtu edhe kulturën e sjelljes dhe të
komunikimit. Vëmendje e veçantë i është kushtuar rritjes së shkathtësive të përdorimit të
gjuhës amtare si dhe nivelit të përgjithshëm të formimit kulturor të nxënësit. Në këtë klasë
nxënësi do të zhvillojë kulturën e të dëgjuarit dhe të folurit, kulturën e të lexuarit dhe kulturën
e të shkruarit, do të bëjë analiza dhe përgjithësime të teksteve të ndryshme letrare dhe jo
letrare dhe do të fitojnë njohuri gjuhësore të mjatueshme për moshën e tyre.
Programi i gjuhës shqipe për klasën e pestë dhe të gjashtë është konceptuar, jo vetëm si
vazhdimësi e programeve të klasave paraprake, por kryesisht si konceptim e lidhje me
programin e klasës së shtatë të shkollës fillore.
Programi i gjuhës për këtë klasë është organizuar përmes këtyre shkathtësive të
komunikimit: dëgjimit, të folurit, leximit dhe shkrimit brenda të cilave janë vendosur tërësitë
tematike e në kuadër të tyre përmbajtjet programore dhe rezultatet e pritura.
Nëpërmjet kësaj lënde, nxënësit pasurojnë fjalorin, mësojnë përdorimin e kategorive
gramatikore nëpërmjet shkathtësive gjuhësore, rregullat kryesore të saj dhe drejtshkrimin,
mësojnë si të vlerësojnë, të ndërtojnë dhe kultivojnë aftësitë e tyre për të gjykuar. Ajo i vë
nxënësit në kontakt me veprat madhore të letërsisë kombëtare dhe botërore që janë në
pajtueshmëri me dëshirën, kërkesën dhe moshën e tyre. Duke lexuar, nxënësit fitojnë një
përfytyrim fillestar për krijimtarinë letrare dhe periudhën kohore të caktuar.
Detyrat operative
Lënda e gjuhës shqipe, në klasën e shtatë, mësohet me qëllim që nxënësi:
Të përvetësojë dhe zgjerojë kulturën dhe mënyrën e përdorimit të shkathtësive të
komunikimit;
Të aftësohet për të bërë analiza dhe përgjithësime për tekste letrare dhe jo letrare;
Të thellojë dhe zgjerojë njohuritë e sistemit gjuhësor;
Të zhvillojë shkathtësitë e të folurit aktiv individual e në grup, në funksion të përvetësimit të
gjuhës standarde dhe të thellojë njohuritë themelore gjuhësore;
Të zhvillojë shkathtësitë e të shkruarit funksional dhe të shkruarit subjektiv (vetjak);
Të zhvilloje, të kuptojë dhe të dallojë të lexuarit e teksteve letrare dhe joletrare e të
përvetësoj teknikat e leximit;
Të përvetësojë të shkruarit në funksion të përvetësimit të gjuhës, të leksikut;
Të përvetësoj të shkruarit në funksion të drejtshkrimit dhe të pikësimit.
OBJEKTIVAT PROGRAMORE
Nxënësi duhet të jetë në gjendje:
Të identifikojë:
Tekste të ndryshme;
Elemente gjuhësore.
Të kuptojë:
Tekste të ndryshme letrare dhe joletrare;
Fjalët e ndryshueshme dhe të pandryshueshme.
Të zbatojë:
Njohuritë e fituara gjuhësore: fonetikore, gramatikore dhe leksikore;
Njohuritë e fituara mbi modelet e teksteve letrare dhe joletrare.
Të analizojë:
Fjali të thjeshta dhe të përbëra;
Tekste të ndryshme.
Të vlerësojë:
Tekste letrare dhe joletrare;
Situata parktike nga jeta e përditshme.
Të zhvillojë qëndrimet dhe vlerat:
Të mendojë në mënyrë kritike dhe të pavrur për atë që flet, lexon apo shkruan;
Të rrisë shkallën e zhvillimit emocional, krijues, estetik, moral dhe shoqëror;
Të fitojë shprehi për sjellje njerëzore në shoqëri.
PËRMBAJTJA PROGAMORE
Shkathtësitë e komunikimit
TË DËGJUARIT DHE TË FOLURIT
TËRËSITË TEMATIKE
I. 1. Kulturë e të dëgjuaritdhe të folurit;
II. 2. Tekstetletrare dhe joletrare;
III. 3. Njohuritë gjuhësore.
TË LEXUARIT
TËRËSITË TEMATIKE
II. 1. Kulturë e të lexuarit;
II. 2. Tekstetletrare dhe joletrare;
II. 3. Njohuritë gjuhësore.
TË SHKRUARIT
TËRËSITË TEMATIKE
III. 1. Kulturë e të shkruarit;
III. 2. Tekstetletrare dhe joletrare;
III. 3. Njohuritë gjuhësore.
PËRMBAJTJA PROGRAMORE
TË DËGJUARIT DHE TË FOLURIT
1. Kulturë e të dëgjuarit dhe të folurit
Dokumentet e para të skrimit shqip;
Subjekti (fabula) ideja kryesore, detaji;
Argumentimi, paraqitja, përshkrimi, rrëfimi;
Teknikat e të folurit - modulimet e zërit;
Format e ndryshme të komunikimit: dialogu, monologu;
Figurshmëria dhe jofigurshmëria;
2. Tekstet letrare dhe joletrare
Teksti i figurshëm dhe jo i figurshëm;
Teksti dhe konteksti;
Tregimi i shkurtër;
Llojet e poezisë lirike;
Teksti dramatik;
Teksti narrativ, deskriptiv, argumentues dhe paraqitës;
Kulturë tradicionale;
Përshkrimi dhe analiaza e pamjeve;
Gjuha letrare dhe gjuha e letërsisë;
Eseja dhe llojet e saj;
Romani, tema, subjekti, personazhi, kompozicioni, gjuha;
Teksti joletrar: teksti gazetaresk, informata, reportazhi, intervista etj.
3. Njohuri gjuhësore
Lakimi i emrit, mbiemrit, i përemrave vetorë, dëftorë dhe lidhorë;
Numërori;
Mënyra dëftore dhe lidhore e foljes dhe kohët e tyre, zgjedhimi, diatezat;
Ndajfolja;
Rrethanori;
Lidhëzat dhe llojet e tyre;
Fjalitë e përbëra me bashkërenditje;
Fjalitë e përbëra me nënrenditje;
Nyjëtimi i drejtë, intonacioni, theksi, ritmi;
TË LEXUARIT
1. Kulturë e të lexuarit
Leximi me zë- artistik (pjesëmarrja në role, recitim, komedi);
Ideja kryesore dhe detajet (lidhjet asociative, krahasimet, kontrastet), zhanret dhe kategoritë
letrare;
Subjekti, kompozicioni, tema, komedia, tragjedia, komentim i teksteve;
II. 2. Tekstet letrare dhe joletrare
Regjistrat e gjuhës;
Analizë e teksteve me karakter edukativ dhe shëndetësor;
Identifikimi i formave tekstuale;
Poezi, prozë, tekst dramatik;
II. 3. Njohuri gjuhësore
Intonacioni në përputhje me shenjat e pikësimit;
Fjalia e thjeshtë dhe fjalia e përbërë;
Parashtesat, prapashtesat dhe mbaresat;
Kohët e thjeshta dhe të përbëra të foljeve dhe kategoritë e tjera të saj- analizë gjuhësore;
TË SHKRUARIT
III. 1. Kulturë e të shkruarit
Figurshmëria dhe jofigurshmëria;
Ese kreative dhe analitike për tekste letrare dhe joletrare;
Tekste praktike: prezantime, përshëndetje, urime, falenderime, ftesa, letra, kërkesa,
lajmërime;
III. 2. Tekstet letrare dhe jo letrae
Ese kreative dhe analitike për tekste letrare dhe joletrare;
Tekste praktike: prezantime, përshëndetje, urime, falenderime, ftesa, letra, kërkesa,
lajmërime;
III. 3. Njohuri gjuhësore
Ndërtimi i fjalisë dhe analiza gramatikore e saj;
Shenjat e pikësimit brenda dhe në fund të fjalisë;
Përshtatja e teksteve të vjetra dialktore në gjuhën stanadrde;
Fjalëformimi: fjala dhe përbërësit e saj, kompozitat;
Sinonimet, antonimet, homonimet - identifikimi dhe përdorimi i tyre në tekste të ndryshme
LITERATURA
- Tekstet që do të hartohen mbi bazë të programit të ri;
- Tekstet ekzistuese që i plotësojnë kërkesat e këtij programi;
- Tekste të tjera alternative për realizimin e këtij programi.
- Libër leximi 7, Mazllum Kumnova dhe Munish Hyseni
- Gjuha shqipe 7, Bahri Beci
GJUHA SHQIPE
Gjuhë shqipe dhe letërsi
(36 Javë x 4 ore = 144 ore në vit)
Gjuhë shqipe = 65 orë ne vit
1. Njohuri të përgjithshme= 4 orë
2. Gramatikë = 45 orë
3. Të flasim= 8 orë
4. Të hartojmë = 8 orë
II. Letërsi shqipe = 67 orë në vit
1. Letërsi shqipe = 33 orë
2. Letërsi botërore = 10 orë
3. Letërsi popullore = 10 orë
4. Lektyrë= 10 orë
5. Teknikë recitimi = 4 orë
III. Hartime dhe korigjime = 12 orë në vit
GRAMATIKA
Përmbajtja e programore
Tema I: Probleme të drejtëshqiptimit
Probleme të drejtëshqiptimit, intonacioni, theksi, ritmi
Fjala dhe përbërësit e saj
fjalët e përbëra dhe kompozitat
Fjalë me shumë kuptime
Sinonimet, antonimet dhe homonimet
Si të paraqitemi ose prezentohemi
Si të ftojmë, falenderojmë, urojmë
Tema II: Ndërtimi i fjalisë
Ndërtimi i fjalisë: fjalia dëftore, pyetëse, nxitëse dhe dëshirore
Ndërtimi i fjalisë: forma pohore dhe mohore, veprore dhe joveprore
Ndërtimi i fjalisë: foljore dhe emërore
Analiza gramatikore e fjalisë (folja, bërthama e fjalisë, kryefjala, kallëzuesori, kundrinorët,
rrethanorët)
Rrethanorë të mënyrës, sasisë, dhe të qëllimit
Analiza gramatikore e fjalisë (grupi emëror)
Format e ligjërimit, tregimi, përshkrimi, shpjegimi dhe argumentimi
Si të dëgjojmë
Si të shkruajmë
Tema III: Fjalët e ndryshueshme - Lakimi i emrave
lakimi i emrave
Lakimi i mbiemrave
Numërori
Lakimi i përemrave vetorë
Lakimi i përemrave dëftorë dhe lidhorë
Diateza e foljeve (forma veprore dhe joveprore)
Zgjedhimi i foljeve
Mënyrat e foljes, mënyra dëftore
Mënyra lidhore
Fjalët e pandryshueshme
Ndajfolja
Lidhëzat dhe llojet e tyre
Si të përshtatim tekste të vjetra në gjuhën standarde
Si të përshtatim tekste dialektore në gjuhën standarde
Tema IV: Fjalia e përbërë
Fjalitë e përbëra me bashkërenditje shtuese, veçuese, kundërshtore dhe përmbyllëse
Fjalia e përbërë me pjesë të nënrenditura
Fjalia e përbërë me pjesë të nënrenditura qëllimore
Fjalia e përbërë me pjesë të nënrenditura mënyrore dhe sasiore
Si të shkruajmë
Si të bëjmë intervista
Si të hartojmë një raport
Bahri Beci "Gjuha shqipe 7"
TRAJTIM NDËRLËNDOR DHE NDËRPROGRAMOR
Gjuha shqipe është mjet komunikimi për të gjitha lëndët, mirëpo lidhje të drejtëpërdrejta
vihen me histriorafinë, veçanërisht me historinë e kulturës, edukatën qytetare, me artet etj.
Disa tema nga këto lëndë do të ndikonin në zhvillimin e skathtësive të komunikimit, në
formimin kulturor dhe krijimin e individualitetit të pavarur. Përveç çështjeve ndërlëndore,
përmes gjuhës shqipe do të mund të zhvilohen edhe disa çështje ndërprogramore si: tema
për shëndetësi, të drejtat e njeriut, çështjet gjinore, varësisht prej rëndësisë dhe aktualitetit
që kanë (nga televizioni, revistat, gazetat apo nga rrethi dhe ambienti i tyre).
UDHËZIME METODOLOGJIKE NË REALIZIMIN E PROGRAMIT
Vendin kryesor në realizimin e përmbajtjes programore e zë metodologjia e mësimdhënies.
Mësimdhënësi, gjatë realizimit të procesit mësimor duhet të ketë parasysh strategjinë më
efektive, të cilat e mundësojnë mësimin efektiv. Për nxënësit, mësimdhënësi duhet të jetë
model në mënyrën e përdorimit të shkathtësive gjuhësore dhe njherës vëmendja e tij duhet
të përqëndrohet në disa parime bazë:
I. Përqëndrimi në komunikimin (shkathtësitë e komunikimit) dhe përqëndrimi në gjuhën e
gramatizuar;
II. Përqëndrimi në nxënësin dhe të nxënit e tij. Në qendër të vëmendjes duhet të jetë
nxënësi. Mësuesi duhet të bëjë përpjekje që t`i njohë mirë karakterin, përparsitë dhe
dobësitë e nxënësit mësuesi, ta verifikojë a është tip i mbyllur a i hapur, frikacak ëpo
guximtar, a merr vetë iniciativa apo duhet të nxitet nga mësuesi etj.
Roli i mësimdhënësit është rol vendimtar që do të ndihmonte në procesin e mësimdhënies
dhe mësimnxënies. Kjo do të varet nga planifikimi i orës mësimore: përdorimi i hapësirës në
klasë, d.m.th. mënyra e vendosjes së bankave si dhe aktivitetet që zhvillohen në klasë:
mënyra e komunikimit, luajtja e roleve, puna në grupe etj.
Vlerësimi ka për qëllim verifikimin se në ç`shkallë nxënësit i kanë zotëruar objektivat e
përcaktuara, të identifikojë vështirësitë me të cilat ballafaqohen, t`u mundësohet atyre që t`i
identifikojnë përparësitë dhe pengesat, si dhe t`u ndihmohet nxënësëve në përmirësimin e
pikave të dobëta.
Mësimëdhënësi në vazhdimësi duhet të vlerësojë:
Njohuritë që kanë fituar nxënësit: në ç`shkallë kanë zotëruar nxënësit fjalorin dhe sa është i
aftë nxënësi t`i përdorë shkathtësitë gjuhësore;
Pengesat e nxënësëve: vlerësohet shkalla e zotrimit të njohurive me qëllim të eliminimit të
pengesave dhe të ndihmës së nxënësëve për eliminimin e vështirësive;
Integrimin e njohurive të fituara: vlerësohen aktivitete apo projektet e ndryshme që nxënësit
realizojnë jashtë programit shkollor dhe inetgrimin e këtyre njohurive në situata brenda
shkollës.
Gjatë procesit mësimor rëndësi të veçantë do të kenë mënyrat e ndryshme të vlerësimit si:
Vlerësimi nga mësimdhënësi; vlerësimi i drejtëpërdrejtë dhe i pandërprerë, përcjellja e
vazhdueshme e rezultateve të nxënësëve si dhe vlerësimi indirekt me anë të testeve;
Vlerësimi nga nxënësi; gjatë punës në grupe ose gjatë përgjigjeve që japin, nxënësit mund të
plotësojnë njëri-tjetrin dhe njëkohësisht vlerësojnë mbi bazën e argumenteve;
Vetëvlerësimi; vlerësimi i vetë nxënësit.
Rëndësi të veçantë gjatë vlerësimit duhet t`i kushtojmë të shprehurit me gojë në vazhdimësi,
të shprehurit gojor përmes ndërveprimit si dhe të shprehurit me shkrim:
Përdorimit të fjalorit;
Pyetjeve dhe përgjigjeve;
Iniciativave dhe mendimeve të pavarura;
Përshkrimeve dhe shpjegimeve;
Radhitjes së fjalëve në fjali;
Aktivitete brenda punës në grup;
Aktiviteteve individuale dhe grupore;
Fjalorit (leksikut).
BUGARSKI JEZIK
(4 ţasa nedeljno, 144 ţasa godišnje)
БЪЛГАРСКИ ЕЗИК
Цели и задачи
Целта на изичаване на българскиь език е учениците да усвоьт основните
закономерности на българскиь книжовен език с помощта на който ще могат да общуват
в устна и писмена форма; да се запознаьт с художествено-литературните и други
художествени произведения от българското и световно наследство.
Образователни задачи на обучението по български език са:
- овладяване тихниката на бързо четене наум и оспособяване за бегло четене с
разбиране
- овладяване на видове сложно изречение
- въвеждане на диспута като форма на устното и писменото изразяване
- овладяване на неизменяемите части на течта
- овладяване на различните видове стилове и практическото им прилагане
- самостоятелно тълкуване на лирични, лиро-епични, епични и драматични
-.произведения
- подтикване към самостоятелно литературно творчество
- усвояване на понятията, специфични за филмовото и сценичното изкуство.
ЕЗИК
Граматика
Преговор и затвърдяване на учебния материал, който се разширява и задълбочава в
този клас, чието естество изисква определен континуитет, упражнения до равнището
на неговото приложение в изговора и писането в съотвествие с литературно-езиковата
норма.
Граматически единици за изразяване на частите на изречението: дума,
словосъчетание /синтагма/. Видове словосъчетания.
Изречение. Видове изречения по цел на общуване. Видове изречения по състав.
Просто изречение. Видове прости изречения. Главни части на простото изречение.
Подлог. Сказуемо. Второстепенни части на простото изречение: допълнение,
определение, обстоятелствено пояснение, приложение. Обособени части на
изречението. Еднородни части на простото изречение. Словоред на простото
изречение. Съгласуване на частите на изречението.
Сложно изречение. Видове сложни изречения. Сложно съчинено изречение. Видове:
съединително, разделително, противоположно. Съюзно и безсъюзно свързване на
простите изречения.
Сложно съставно изречение. Видове сложно подчинени изречения: определително,
допълнително, обстоятелствено, подложно. Начини на свързване на главното с
подчиненото изречение- ролята на съединителния съюз. Словоред на изреченията и
пунктуация на сложното изречение.
Сложно смесено изречение.
Неизменяеми части на речта: наречия, предлози, съюзи, частици, междуметия.
Лексикално и граматическо значение на неизменяемите части на речта.
Стилистика. Видове функционални стилове: поетичен, разговорен, административноделови, журналистическо-популярен и научен.
Правопис
Проверка, преговор и упражнение на материала от предходните класове чрез
различните видове диктовка и дриги писмени упражнения.
Правилно членуване на подлога и допълнението в изречението. Пунктуация на
сложното изречение - запетая, точка и запетая, тире, скоби.
Правопис и правоговор на неизменяемите части на речта.
ЛИТЕРАТУРА
Класно четене
Христо Ботев: Патриот
Николай Лилиев: Съмна в сънните градини
Елисавета Багрияна: Синеоката/Младост
Миле Присойски: Щурчо е чудна птица
Йордан Радичков: Млади години
Елин Пелин: Пижо, Пендо и куца Гана
Димчо Дебелянов: Скрити вопли
Станислав Стратиев: Римска баня
Пею Яворов: Градушка
Николай Хайтов: Детските очи
Елин Пелин: Косачи
Гео Милев: Септември
Пенчо Славейков: Неразделни
Йордан Радичков: Разкази по избор
Извънкласно четене
Иван Вазов: Немили-Недраги
Любен Каравелов: Маминото детенце
Елин Пелин: Земя
Литература от автори на българите в Р Сърбия - по избор.
Работа върху текста
Откриване на хумористичното и сатиричното представяне на действителността.
Тема, фабула, сюжети композиция в епическото произведение.
Откриване на сходности и разлики между лирическите и епически произведения.
Анализ на поетичните картини и поетичния език и стил в лирическата поезия.
Откриване на лирически картини, създадени чрез метафора, алегория и символ.
Функция на диалога и монолога в композицията на драматичното действие.
Подтикване на учениците да разберат и усвоят следните функционални понятия:
социално, морално, психологическо; сценично, декоративно, естетическо, елегично;
възхищение, равнодушие, предчувствие; анализ, синтез.
При обработка на литературните произведения се усвояват понятията: хумор, сатира,
ирония, сюжет,дневник, метафора, алегория, символ, любовно стихотворение, елегия.
Четене
Трябва да се развива бързината на четене наум в зависимост от вида на текста.
Въвеждане на ученика в беглото четене с цел намиране на определена информация /
в учебниците по другите предмети, вестници, книги и др./. Четене и говорене по роли.
Четене на част от текста с цел: обрисовка на литературен герой, стилистична окраска,
езикова индивидуалност / колоритно очертаване - типизиране/.
ГОВОРНА И ПИСМЕНА КУЛТУРА
Говорна култура
Разказване на истинска или измислена случка с описания и диалози / тематична
насоченост, динамичност, приспособяване на диалога към характера/. Анализ на
избрани текстове, в които преобладава речта на героя с цел да бъдат усвоени
елементите на диалога.
Описание на:
- сложно трудово действие / работа в предприятие, фабрика и пр.;
- екстериор / сграда, мост, стара къща, панорама/;
- интериор / сцена, картинна галерия/; изтъкване особените характеристики на
пространството;
- портретиране - на образ от художествената литература въз основа на фабулата,
диалога и авторския коментар; литературно-художествено описание и техническо
описание.
Съобщение с елементите на репортаж. Интервю.
Разказване с промяна на реда на събитията /ретроспективно/.
Дискусия за прочетена книга, театрално представление, филм, радио-телевизионна
емисия, картина с определяне на темата за дискусия /заедно с преподавателя/.
Откриване на разликата между стиловете; анализ на текстове, писани в различен стил.
Писмена култура
Описание на външна и вътрешна среда - по план.
Портретиране на образи от художествената литература /въз основа на фабулата,
диалога и авторовата реч/ - по план.
Дискусия на актуални проблеми въз основа на текстове от печата.
Рецензия. Синтакично-стилови и лексикални упражнения.
Подтикване на ученика към самостоятелно творчество:
/четене на ученически работи иразоворвърутя./
Писане на дневник.
Лично и служебно писмо. Междуучилищна кореспонденция.
Молба, жалба, поздравителна телеграма.
Шест домашни писмени упражнения и техен анализ по време на час.
Четири класни писмени упражнения / един час за изработка и два часа за поправка/.
НАЧИН НА РЕАЛИЗИРАНЕ НА ПРОГРАМАТА
Език: граматика и правопис
В езиковото обучение учениците са подготвят за правилна устна и писмена
комуникация на стандартен български език. Затова изискванията в тази програма не са
насочени само на езикови правила и граматични норми, но и на функцията им.
Например, изречението не се запознава само като граматична част (от гледната точка
на структурата му), но и като комуникативна част (от гледна точна на функцията му в
комуникацията).
Основни програмни изисквания в обучението по граматика е учениците да се
запознаят с езика и да го тълкуват като система. Нито едно езиково явление не би
трябало да се изучава изолирано, вън от контекста в който се реализира неговата
функция. От трети до осми клас концентрично и континуирано ще се изучават
граматичните съдържания последователно и селективно, имайки впредвид възрастта
на учениците.
Последователността се осигурява съе самия избор и разпределението на учебните
съдържания, а конкретизирането на степента за обработка, като напътствия
научебната практика в отделни класове, посочена е с ясно формулирани изисквания:
забеляване, съглеждане, усвояване, понятие, разнознаване, различаване,
информативно, употреба, повторение и систематизиране. С посочването на степента
на програмните изискванията на учителите се помага в тяхната настойчивост да не
обременяват учениците с обем и задълбочена обработка на езиковия материал.
Селективността се провежда с избора на най-основните езикови закономерности и
информации, които се отнасят кън тях.
С такова отнасяне към езиковия материал в програмата учителите се насочват
тълкуването на граматичните категории да обосновават на тяхната функция, която са
учениците запазили и научили да ползват на практика в предишните класове.
Последователността и селективността в граматиката най-добре се съглеждат в
съдържанията по синтаксис и морфология од I до VIII клас. Същите принципи са
проведени и в останалите области на езика. Например, алтернацията на съгласните к,
г, х, ю, я, учениците най-напред ще забеляват в строжеа на думите в V клас, а чрез
упражнения и езикови игри в този и в предишните класове ще придобиват наивци за
правилна употреба на дадените консонанти в говора и писането; елементарни
информации за палаталните съгласни ще придобият в шести клас, а придобитите
знания за значителните звукови особености в българския език ще се систематизират в
VIII клас. По този начин учениците ще придобият основни информации за звуковите
промени, ще научат на езикова практика, а няма да бъдат натоварени с описанията и
историята на посочените явления.
Елементарни информации по морфология учениците ще от II клас и последователно
от клас в клас ще се разширяват и задълбочават. От самото начално учениците ще
придобиват навици да забеляват основните марфологични категории, например: във
ще II клас освен забелязване на думи, които назовават предмети и същества включва
се и разпознаването на род и число на тези думи, а в III клас разпознаване: лицето на
глагола. По този начин учениците ще се въвеждат последователно и логически не
само в морфологичните, но и в синтактичните закономерности (разпознаване лицето
на глагола - лични глаголни форми - сказуемо - изречение). Думите винаги трябва да
забелязвам и обработвам в рамките на изречението, в което се забелязват техните
функции, значения и форми.
Програмните съдържания, които се отнасят до ударението не трябва да се обработват
като отделна методическа единица. Не само в езиковото обучение, но и в обучението
по четене и езикова култура, учениците трябва да се учат на книжовната норма, а с
постоянни упражнения (по възможност ползване на аудио-визуални записи) учениците
трябва да придобиват навици, да слушат правилното произношение на думите.
За обладява е на правописа нужно е да се организрат системни писмени упражнения,
различини по съдържание. Покрай това, на учениците от ранна възраст трябва да се
дават напътствия да си служат с правописа и правописния речник (училищно издание).
Упражненията за овладяване и затвърдняване на знанията по граматика до степен
прилагането им на практика в нови речеви ситуации произлизат от програмните
изисквания, но са обусловени и от конкретната ситуация в класа - говорните отстъпки
от книжовния език, колебанията, грешките, които учениците допускат в писменото
изразяване. Затова съдържанията за упражнения по езиково обучение трябва да се
определени въз основа на систематичното напредване в говора и писането на ученика.
По този начин езиковото обучение ще има подготвителна функция в правилното
комунициране на съвременен книжовен български език.
В обучението по граматика трябва да се прилагат, следните постъпки, които на
практика са се показали съе своята функционалност:
Насърчване на съзнателните дейности и мисловна самостоятелност на учениците.
Премахване на мисловната интерция и ученически склонности за имитиция.
Обосноваване обучението на съществени ценности, т.е. на знчителни свойства и
стилистичните функции на езиковите явления.
Уважаване на ситуационното обуславяне на езиковите явления.
Свързване на езиковото обучение с приключения от художествения текст.
Откриване на стилистичните функции, т.е. изразителността на езиковите явления.
Използване на художествените приключения като насърчване за учене на майчиния
език.
Системни и осмислени упражнения в говора и писането.
По-ефикасно преодлояване на етапите за разпознаване на езиковите явления.
Свързване знанията за езика в континуитет с непосредствената говорна практика.
Осъществяване континуитета в системата на правописни и стилистични упражнения.
Подбуждане на езиковата изразителност на ученика в ежедневието.
Указване на граматична съставност от стилистични граматични средства.
Използване на съответни илюстрации за подходящи езикови явления.
В обучението по граматика функционални са онези постъпки, които успешно премахват
мисловна интерция на ученика, а развиват интерес и самостоятелност у учениците,
което подтиква тяхното изследователско и творческо отношение към езика.
Посочените указания в обучението подразбират неговата свързаност с живота,
езиковата и художествена практика, т.е. с подходящи текстове и речеви ситуации.
Затова указанието за съответни езикови явления на изолирани изречения извадени от
контекста е означено като нежелано и нефункционално постъпване в обучението по
граматика. Самотните изречения лишени от контекста биват мъртви модели добри
формално да се преписват, да се учат наизуст и да се възпроизвеждат, а всичко това
пречи на съзнателната дейност на учениците и създава съответна основа за тяхната
мисловна интерция.
Съвременната методика в обучението по граматика се залага центъра на тежестта при
обработка на езиковите явления да бъде обоснована на съществени особености, а
това означава техните значителни свойства и стилистични функции, което подразбира
изоставяне на формалните и второстепенните белези на изучаваните езикови
явления.
В езиковото обучение нужно е да се съглеждат езиковите явления в ежедневието и
езиковите околности, които обуславят техното значение. Учениците трябва да се
насочват да използват изгодни текстове и речеви ситуации, в които дадено езиково
явление естествено се явява и изказва. Текстовете трябва да са познати на учениците,
а доколкото неса трябва да се прочетат и да се раязговаря върху тях.
Учителят трябва да има в предвид, че запознаването на същността на езиковите
явления често води чрез преживелици и разбиране на художествен текст, което ще
бъде допълнително насърчване за учителя при даване на напътствия на учениците да
откриват стилистичните функции на езиковите явления. Това ще допринесе развитието
на ученижеския интерес към езика, понеже художествените приключения съчиняват
граматичното съдържание по-конкретно, по-леко за прилагане.
Нужно е учителят да има в предвид значителната роля на систематичните упражнения,
т.е. учебния материал не е овладян добре ако не е добре упражнен.
Това означава, че упражненията трябва да бъдат съставна част при обработка на
учебните съдържания, повторението и затвъдняването на знанията.
Методика по езиково обучение теоретично и практически указва, че в обучението по
майчин език трябва по - скоро да се преодоли степента на препознаването и
възпроизвеждането, а с търпеливо и упорито старание да възприемат знания и навици
- приложимост и творчество. За да се на практика удовлетвори на тези изисквания,
функционално е във всеки момент знинията по граматика да бъдат във функция на
тълкуването на текста, с което се издига от препознаването и възпроизвеждането до
степен на практическо приложение.
Прилагането на знанията за езика на практика и неговото преминаване в умения и
навици се постига с правописни и стилистични упражнения.
Учениците трябва континуирано да се подтикват към свързването на знанията си с
комуникативния говор. Една от по-функционалните постъпки в обучението по
граматика е упражняването обосновано в използването на примери от
непосредствената говорна практика, което обучението по граматика доближава од
ежедневните потребности, в които се езика явява като мисловна човешка дейност.
Обучението по този начин бива по-практично интересно, което на ученика прави
удовлетворение и дава възможности за неговите творчески прояви.
Съвременната методика на обучение изтъква поредица от методически похвати, които
трябва да се прилагат в програмните съдържания по езикознание и които дават
възможност да всеки съзнателен път, започвайки от този, който е в рамките на учебния
час, получи своята структура.
Обработката на нови програмни съдържания подразбира прилагане на следните
методически похвати:
- Използване на подходящ текст върху който се съглежда и обяснява дадено езиково
явление. Най-често се използват кратки художествени, научно популаяни и
публицистични текстове като и примери от писмените упражнения на учениците.
- Използване на изкази (примери от подходящи, текущи или запоменени). в речевите
ситуации.
- Насърчване на учениците да подходящия текст разберат цялостно и подробно.
- Затвърдняване и повторение на знанията за научените езикови явления и понятия,
които непосредствено допринасят за по-леко разбиране на учения материал (ползват
се примери от учен текст).
- Насърчване на учениците да забелязват в текста примери от езикови явления, които
са предмет на опознаването.
- Съобъщаване и записване на новия узор и насърчване на учениците да забелязаните
езикови явления изследователски съгеждат.
- Осъзнаване важните свойства на езиковите явления (форми, значения, функции,
промени, изразителни въможности...).
- Разглеждане на езиковите факти от различна гледна точка, тяхната компарация,
описване и класификация.
- Илюстриране и графическо представяне на езиковите понятия и техните отношения.
- Дефиниране на езиковото понятие; изтъкване свойствата на езиковите явления и
забелязаните закономерности и правилности.
- Разпознаване, обяснение и прилагане на овладяния учебен материал в нови
ситуации и от примерите, които дават самите ученици (непосредствена дедукция).
- Затвърдняване, повторение и прилагане на усвоените знания и умения (поредни
упражнения в училището и у дома).
Посочените методически постъпки помежду си се допълват и реализират се в
непрекъснато и синхронно предположение. Някои от тях могат да бъдат реализирани
преди започването на часа в който се разглежда даденото езиково явление, а някои
след завършването на часа. Така например текст, който се използва за усвояване на
знания по граматика трябва да бъде запознат предаварително, а някои езикови
упражнения са задача за домашна работа. Илюстрирането, например, не трябва да
бъде обезателн етап в учебната работа, но се прилага когато му е функционалността
безспорна.
Паралелно и сдружено в посочения съзнателен път протичат всички важни логически
операции: наблюдение, съпоставка, заключение, доказателство, дефиниране и даване
на нови примери. Това означава, че часовете в които изучава съдържанието по
граматика нямат отделни етапи, т.е. ясно забележими преходи помежду тях. Виден е
прехода помежду индуктивния и дедуктивния метод на работа, като и осъзнаването на
езиковите явления и упражняване.
Литература
Въвеждане на най-малките ученици в света на литературата, и в останалите, така нар.
Нелитературни текстове (популярни, информативни) представлява изключително
отговорна преподавателска задача. Именно на този степен образование получават се
основни и не по-малко значителни знания, умения и навици, от които до голяма степен
ще зависи ученическата литературна култура, но и неговата обща култура, върху която
се изгражда цялото образование на всеки образован човек.
Премахната е неестествената граница между областите литературе и извънкласно
четене. Така всички видове текстове за обработка получават еднаква тежест.
Литературата, предназначена за даден клас е пазпределаена на литературни родове:
лирика, епос, драма. Различията са в тяхната цялостна художествена или
информативна стойност, които влияат на определени методически решения
(приспособяване на четенето към вида на текста, тълкуване на текста в зависимост от
неговата вътрешна структура, връзката и групировката с определени съдържания по
други предметни области - граматика, правопис и езикова култура и др.
Текстовете по литература представляват програмна основа. Учителят има начална
възмоъжност предложените текстове да приспособи към учебните нужди в своя клас,
но задължително трябва да има свободен избор от нашето народно устно творчество и
т. Нар. Литературни текстове - към програмните изисквания.
Четене и тълкуване на текст
Особеностите и деликатностите на този предметен сегмент не са толкова в
програмирините съдържания, колкото са във възрастовите възможности на
наймалките ученици, дадените сйдйржания добре да се приемат, за да може
получените знания и умения функционално да си служат във всички останали учебни
обстоятелства. Въз основа на това, четенето и тълкуването на текста в началните
класове е във функция на по-нататъшното усъвършенствене на гласно четене, а след
това последователно и систематично въвеждане в техниката на четене наум, както и
усвояване на основни понятия, отношения и реалации, която съдържа в себе си
прочетения текст.
Четене на текст, преди всичко, на най-малките възрастови групи имат всички белези на
първо и основно овладяване на тези умения като знания, предимно в първи клас.
Особено е важно учениците постепенно и функционално добре да овладеят четенето
на глас, което в себе си съдържа някои от важните особености на логическото четене
(изговор, височина на гласа, пауза, интонационно приспособяване и др.), и което
естествено ще се стреми към все по-голяма изразителност във втори клас
(нагласяване, емоционално приспособяване, темп и др.), с което се по-леско усвоява
техниката на изразителното четене (трети клас). След това, от особена важност е
всяко четене на глас и на всеки ученик поотделно, след като е прочен някой текст,
трябва от своите другари в класа и учителя да разбере какво е било добро в тога
четене, какво трябва да се промени, за да бъде още по-добро.
Последователността и систематичността могат да се използват при оспособяваването
на ученика за четене наум. Този начин в низшите класове представлява сложен учебен
процес, от гледна точка на изкусен оформен читател това не изглежда така. Четенето
наум, всъщност съдържа редица сложени мисловни действия, които ученикът трябва
спонтанно да овладее, а отделен проблем е т. Нар. Вътрешен говор. Затова при
повечето ученици в първи клас това четене най-напред се изразява във вид на тихо
четене (тихо мрънкане), за да поне по-късно или чрез упорити упражнения получи
необходимите белези. Несъмнено между тях трябва да се изтъкнат различните видове
мотивиция, подтикване и насоченост, с които по-лесно се доживяава и разбира текста,
който се чете, та четенето наум, от методическо становище съвременното обучение по
литература, става необходимо условие за добро тълкуване на текста.
Тълкуването на текст в долните класове представлява изънредно сложен и деликатен
програмен процес. Текстът е основно програмно съдържание, който има водеща и
интеграциона роля в обучението, защото около себе си събира определени
съдържания и от други предметни области. Но, заради възрастовите ограничения в
тълкуването и усвояването на основните структури, а особено художествени фактори
на текста необходимо е да се изразят много инвентивности, систематичности и
упоритости при оспособяването на учениците за постепенно забелязване,
разпознаване, а след това образложение и спонтанно усвояване на неговите основни
предметности.
В първи клас тълкуването на текста има изразителни белези на спонтанен и свободен
разговор с учениците за относителни подробности - пространствени, временни,
акционни - с цел да се провери дали прочетеното е разбрано, т.е. дали е във функция
на активни упражнения, добро четене на глас и наум. Чрез инвентивна мотивация,
подтик и насърчване (кой, къде, кога, защо, как, с какво, заради какво, какво е
радостно, тъжно, смешно, интересно, обикновенно и пр.) - на учениците се дава
възможност да видят, запомнят, открият, съпоставка, обяснът и анализират дадени
неща, които представляват предметност на прочетения текст.
Във втори клас подходът при тълкуване на текста почти е еднакъв као и в първи клас,
само че изискванията по своя природа са повече, а програмните съдържания
адекватно допълнени (самостоятелно съобщаване на впечатления за прочетения
текст, завземане на собствени становища за важни неща в текста и устно
образложение, защита на такива становища, откриване и разбиране на посланието в
текста, разпознаване на откъса, забелязване на характерни езикови стилни понятия и
пр.).
Учениците трябва систематично и на добър начин да се подтикват към включване в
библиотеката (училищна, местна) формиране на класова библиотека, подготвяне на
книги за изложба, слушане и гледане на видео записи с художествено изказване
(говорене, рецитиране) на текста, организиране на срещи и разговори с писатели,
литературни игри и състезания, водене на дневник за прочетени книги (заглавие,
писател, впечатление, главни герои, избрани изречения, необикновенни и интересни
думи и пр.) - формиране на лична библиотека, видеотека и тн.
Такъв и на него подобен методически подход на четене и тълкуване на текста, при
което особено внимание трябва да се обърне на ролята на ученика като значителен
учебен фактор (колкото се може по-лоляма самостоятелност, свободно проучване и
изразяване, да се даде въможност на лично мнение) осъществяват се някои от
основните начала на съвременното обучение по литература, между които на найвероятно постепенното и осмисленото въвеждане на ученика в сложния свят на
литературното художествено производение и планово обогатяване, усъвършенстване
и запазване на неговата езикова култура.
Четене
Тълкуване на текста засновава се на четенето му, преживяването и разбирането. При
това качеството на овладяване на поръките е направо обусловено от качественото
четене. Затова различните форми на насоченото четене са основно предусловие
учениците по време на обучението да получават познания и с успех да се насочват в
света на литературното произведение.
Изразителното четене се поддържа систематично с постоянно завишаване на
изискванията при което колкото се може повече да се използват способностите на
учениците за да се получи високо качество в умението на четенето. Тези упраћнения
провеждат се по план с преждевременна подготовка от страна и на учителя и
научениците. В своята подготовка учителят предварително подбира отговарящ текст и
подробно разглежда онези негови страни, които ще съотвествуват на изразителното
четене. В зависимост от мисловно-емоционалното съдържание на текста, учителят
завзема дадено становище и приспособява силата, тембъра, ритъма, темпото,
интонацията, паузите, логическото ударение и звуковите трансформации според
обстановката. От време на време си служи с фоно записи на образцово четене.
Понеже изразителното четене се упражнява върху предварително анализиран и добре
разбран текст, по процеса на успешно овладяване и разбиране на текста е необходима
постъпка в подготовка на учениците за изразително четене. В рамките на на
нпосредните подготовки в VI, VII и VIII клас периодически и отделно се налаизират
психическите и езиково-стилистични фактори които изискват дадена говорима
реализация. При отделнислучаи учителят заедно с учениците подготвя текст за
изразително четене с предварително отбелязване на ударението, паузите, темпото и
звуковите модулации.
Изразително четене се упражнява върху различни видове текстове по форма и
съдържание; ползват се лирически, прозаични, драматични текстове; в стихотворна и
прозаична форма в разказвателнаи описателна форма, в форма на диалог и монолог.
Особено внимание се обръща на емоционалната динамичност на текста, на неговата
драматичност, на писателската реч и речта на героите.
В класа трябва да са обезпечени дадени условия за изразително четене и казване, в
класа да се създаде добра слушателска публика, заинтересована и способна
критически и обективно да преценява качеството на изразителното четене и казване. С
помощта на аудио записи на учениците трябва да се даде възможност да чуят
своеточетене и критически да се отнасят него. На уроци за разработка на литературно
произведение ще се прилагат опитите по изразително четене.
Четенето наум е най-продуктивна форма за получаване на знания, затова в
обучението му се обръща особеннп внимание. То винаги е насочено и
изследователско; чрез него учениците се оспособяват за всекидневно получаване на
нови знания и за учене. Упражненията по четене направо се включват в останалите
форми на работа и винаги са във функция на получаване на знания и разбиране не
само на литеретурен текст, а на всички добре обмислени текстове. Прилагането на
текст-метод в обучението подразбира твърде ефективни упражнения за овладяване на
бързо-то четене нау с разбиране и допринася за равиване на способностите на
учениците да четат флексибилно, да хармонизират бързината на четенето с целта на
четенето и характеристиките на текста който читат.
Качественото четене наум се подтиква с предварително насочване на учениците към
текст и с даване на съответни задачи, а след това задължителна проверка върху
разбиране и прочетения текст. Информативното, продуктивното и аналитичното
четене най-добре се насръчват със самостоятелни изследователски задачи, които на
учениците се дават в подготвителния етап за обработка на текст или за обработка на
материал по граматика и правопис. По този начин се подобряват логиката и темпото
на четене, а особено бързината на разбиране на прочетения текст, с което учениците
се оспособяват за самостоятелно учене. Учениците от по-горните класове се насочват
към бегло четене, което е обусловено от бързината и истински прочетен текст. То се
състои от бързо търсене на информации и значения в текста, при което не се прочете
всяка дума, с поглед се преминава през текста и чете се с прескачане (междузаглавия,
подзаглавия, първите редове в частите, увод, заключение. При упражняване на
учениците в бегло четене, предварително се поставят дадени задачи (търсят се
дадени информации, сведения и под.), а след това се проверява качеството на тяхното
осъществяване и мери се времето за което задачите са реализирани. Учениците с
бегло четене за да си припомнят, преговорят и запомнят се оспособяват да четат
подчертани и по друг начин предварително обозначени части в текста "с молив в
ръка."
Изразително казване на запомнени текстове и откъси в прозаична и о стихотворна
форма е значителна форма на работа в развиване на говорната култура на ученика.
Убедителното говорене на текст е предусловие за природно и изразително казване на
стихове. Затова е желателно от време на време на един и същ час да се упражняват и
сревняват казване на текстове в проза и стих.
Наизуст ще учат къси прозаични текстове (разказване, описание, диалог, монолог),
различни видове лирични стихотворения. Успехът на изразителното казване
значително зависи от начина на учене и логическото усвояване на текста. Ако се учи
механически, както бива понякога, усвоеният автоматизъм се пренася и на начина за
казване. Затова отделна задача на учителя е учениците да привикне на осмислено и
интерпретативно учене низуст. По време на упражненията трябва да се създадат
условия казването да въде "очи в очи", говорителя да наблюодава лицето на
слушателя и със публиката да свърже емоционален контакт. Максимално внимание се
посвещава на говоримия език с неговите стойности и изразителни възможности и
особено на природното поведение на говорителя.
Тълкуване на текста
С обработка на текста се започва след успешно интерпретативно четене на глас и
четене наум. Литературното произведение се чете според необходимостите и повече
пъти, все докато не предизвика дадени преживявания и впечатления, които са
необходими за по-нататъшно запознаване и пручване на текста. Различни форми на
наповторно и насочено четене на цълото произведение или от откъс, задължително се
прилага при обработка на лирични произведения и къси епични текстове.
При обработка на текста ще се прилагат в повечето случаи комбинирани - аналитични
и синтетични подходи и становища. Към литературното произведение се подхожда
като към сложен и неповторим организъм в който всичко е обусловено от причинноследствени връзки, подтикнато от жизнен опит и оформено с творческо въображение.
Учениците трябва да свикват своите впечатления, становища и съждения за
литературното произведение ревностно и подробно да исказват с доказателства от
самия текст и така да се оспособяват за самостоятелен исказ, изследователска
дейност и завзимане на критически становища към произволни оценки и заключения.
Учителят ще има напредвид, че тълкуване на литературното произведение в
основното училище, особено в долните класове, е по начало предтеоретическо и не е
обусловено от познаване на професионална терминология. Това обаче, не пречи да и
обикновен разговор за четиво в долните класове бъе професионално заснован и
реализиран с много инвентивност и изследователска лкобопитност. По-качествено е
проектиране на учениците по дадена художествена картинка и какви впечатления и
преживявания тя предизвиква във въображението им. Затова още от първи клас
учениците свикват да изказват своите впечатления, чувства, асоциации и мисли
предизвикани о картинното и фигуративното прилагане на поетическия език.
Във всички класове обработката на литературното произведение трябва да бъде
пропита с решаване на проблемни въпроси, които са подтикнати от текста и
художественото преживяване. По този начин ще се стимулира любопитството у
учениците, съзнателната активност и изследователската дейност; всестранно ще се
опознае произведението и ще се даде възможност на учениците за афирмация
втрудовия процес. Много текстове, а особено откъси от произведения, в
образователния процес изискват уместна локализация, понякога и многопластова.
Приспособяване на текста във временни, пространствени и обществено-исторически
рамки, даване на необходмите сведения за писателя и възникване на произведението,
както и характерни информации, които предходят на откъса - всичко това са условия
без които в повечето случаи текстът не може да бъде интензивно преживян и правилно
разбран. Затова психологическата реалност от която произлизат тематичния
материал, мотивите, героите трябва да се представяат в подходяща форма и в инзи
обем, който е необходим за пълноценно преживяване и сериозно тълкуване.
Методика на обучението по литература вече няколко десетилетия теоретически и
практически развива и постоянно усъвършенствува учителското и ученическото
изследователско, изобретателско и творческо отношение към литературнохудожественото произведение. Литературата в училище не се преподава и не се учи, а
се чете, усвоява, с нея се наслаждава и за нея се говори. Това са начините та
обучението по литература разширява ученическите духовни хоризонти, да развива
изследователските и творческите способности на учениците, тяхното критическо
мислене и художествен усет; засилва и култивира литературния, езиковия и жизнения
санзибилитет.
Модерната и съвремена организация на обучение по майчин език и литература
подразбира активна роля на учениците в образователния процес. В съвременното
обучение по литература ученикът не трябва да бъе пасивен слушател, кото в дадени
моменти ще препредаде "наученият материал", относно преподаването на учителя, а
деен субект, който изследоватеслки, изобретателски и творчески участва в
проучване на литературно-художествените произведения.
Ученическата дейност трябва всекидневно да минава презтри работни етапи; преди
часа, по врема на часа и след часа. През всички етапи ученикът трябва систематично
да свиква да по време на четенето и проучването на произведението самостоятелно
да решава многобройни въпроси и задачи, които до голяма степен емоционално и
мисловно ще го ангажират, ще му предоставят удоволствие и ще му подбудят
изследователското любопитство. Такива задачи ще бъдат силна мотивация за работа,
които са предусловие да се осъществят предвидените интерпретативни цели.
Учителят трябва да постави задачи, които ученика ще подтикват за забелязава,
открива, изследва, прецентява и прави заклюоченице. Ролята на учителя е в това да
обмислено помогне на ученика, така че ще развива неговите индивидуални
способности, като и адекватно да оценяава на ученика и неговите резултати във
всички формина дейност.
Проучване на литературно-художественото произведение в обучението е сложен
процес, който започва с подготовки на учителя и ученика (мотивиране на ученика за
четене, пречитяване и проучване на художествения текст, четене, локализация на
художествения текст, изследователски подготвителни задачи) за тълкуване на
произведението. Централни етапи в процеса на проучаване на литературнохудожественото произведение в обучението са методологическо и методично
засноваване на интерпретациятаи нейно развитие по време на часа.
В засноването и развиването на интерпретацията на литературно-художественото
произведение основно методологическо определение тябва да бъде превъзходна
насоченост на интерпретацията към художествения текст. Съвременната
методика на обуление по литература, следователно се определя за вътрешно
(именентно) изучаване на художествения текст, обаче тя никак не пренебрегва
необходимата нужност за прилагане и на извънтекстови становища за да литературнохудожественото произведение бъде качествено и сериозно разтълкувано. Покрай
посочените методологически определния, интерпретацията на литературнохудожественото производение твябва да удовлетвори и на изискиванията, които й
поставя и методиката на обучение по литература: да бъде оригинална, естетически
мотивирана, всестранно хармонизирана с целите на обучението и познатите
дидактически начала, да има естествена кохерентност и последователност, а
методологическите и методичните постъпки на всяка отделна част при интерпретация
осъщесвят единството между анализ и синтез.
Рамковите определения на основите на методологическата ориентация при
интерпретацията на литературно-художественото произведение трябва до голяма
степен да бъде насочена към художествения текст. Едно от най-важните начала при
интерпретацията на литераутрно-художественото произведение е да се удовлетвори
на изискването- с изясняването на приметите стойности да се обхване произведението
изцяло. При интерпретацията на литературно-художественото произведение
обединителни и синтетични фактори биват: художествено преживяване, текстови
цялости, характерни структурни елементи (тема, мотиви, художествени картински,
фабула, сюжет, литературни образи, поръки, мотивационни постъпки, композиция)
форми на казване, езиково-стилистични постъпки и литературни проблеми.
Във всеки конкретен случай, следователно, на добри естетически, методологически и
метотодични причини трябва да се засновава подбора на онези стойностни фактори
към бъде насочвана динамиката на интерпретиране на литаратурно-художественото
произведение. Няма известни и завинаги открити начини чрез които се навлиза в света
на всяко литературно-художественото произведение, а тези начини понякога са
различни в подхода на всяко литературно-художественото произведение - до такава
степен доколкото то е автономно, самобитно и неповтворимо.
Литературни понятия
С литературните понятия учениците ще се запознаят при обработка на дадени текстое
и с помощта на текстое и с помощта на ретроспективния преглед в опита на четенето.
Така например при обработка на патриотично стихотворение, при което ще се направи
къс поглед върху две-три стихотворения от същия вид, обработени по-рано, ще се
обработи понятието патриотично стихотворение и ще се усвояват знания на този вид
лирика. Запознаване с метафората ще бъде изгодно тогава, когато учениците в
предварителни и предтеоретически постъпки са откривали изразителността да даден
брой метафорични картини.
Функционални понятия
Функционалните понятия не се обработват отделно, а в процеса на обучението се
посочва на тяхнта приложимост. Учениите ги спонтано усвояват в процеса на работа в
текущите информмаии по реме на час и с паралелно присъствие на думата и с нея
обозначеното понятияе. Необходимо е само учениците да се подтикват да
приведените думи (както и други сходни на тях) разберат, схванат и да ги приложат в
дадени ситуации. Ако, например се изисква да се забележат обстоятелствата, които
влият на поведението на някой литературен герой, ученикът приведе тези
обстоятелства, тогава това е знак, че това понятие съответната дума е разбрал в
пълното й значение.
При устното и писменото изразяване, между другото ще се проверява дали учениците
са добре разбрали и правилно употребяват думите: причина, условие, обстановка,
поръка, отнешение и под. По време на обработка на литературното произведение,
както и в рамките на говорните и писмени упражнения ще се изисква учениците да
откриват колкото се може повече особености, чувства, духовни състояния на оделни
герои, при което тези думи се записват и така спонтано се обогатява речника с
функционални понятия.
Функционалните понятия не трябва да се ограничават на дадени класове. Всички
ученици от един клас няма да могат да усвоят всички по Програмата предвидени
понятия на този клас, но затова пък спонтано ще усвоят значително количество
понятия, които са по Програмата в горните класове. Усвояването на функционалните
понятия е непрекъснат преоцес във възпитателно-образователната дейност, а
осъществява се и проверката в течение на реализация на съдържанията по всички
програмно-тематични области.
Езикова култура
Оперативните задачи за реализиране на учебните съдържания на тази области ясно
показват, че последователността във всекиденвната работа за развиване на
ученическата езикова култура е една от най-важните методически задачи; трябва да се
изпитат способностите на всяко дете за говорна комуникация, чрез проверки когато се
записват в училище. В първи клас децата започват да упражняват езиковата култура,
чрез различни устни иписмени упражнения, последователно се учат за самостоятелно
изразяване на мислите, чувствата в обучението, но и тъв всички области в училището
и извън него където има условие за добра комуникация с дялостно разбиране.
Правилна артикулация на гласовете и графически точна употреба на писмото,
местният говор да се смени със стандартен книжовен език в говора, четенето и
писането; свободно да преразказват, описват и правилно да употребяват научените
правописни правила. Разновидните устни и писмени упражнения, които имат за цел
обогатияване не речника, овладяване на изречението като основна говорна категирия
и посочване на стилистичните стойности на употреба на езика при говорене и писане и
пр. - са основни учебни задачи при осъществяането на програмните съдържания за
езикова култура.
Тази предметна област е малко по-различно усторена в отношение на предишните
програми. Преди всичко изградено е друго, по-подходящо заглавие, което
същевременно е по-просто и по-всеобхватно от преди ползваните термини. Също така,
преуредена е структурата на програмните съдържания, които сега са по-прегледни,
систематични и познати, без повторения и объркване. Въз основа на съвкупното
начално обучение, съществуват езикови названия, които ученикщт на рази вщзраст
трябва систематично и трайно да усвои, затова са замислени като програмни
съдържания (изисквания). До тяхното трайно и функционално усвояване пътят води
чрез много разнообразни форми на устни и писмени езикови изказвания на учениците,
а това най-често са: езикови игри, упражнения, задачи, тестове и т.н. Например наймалките ученици трябва да се оспособят самостоятелно и убедително добре да
описват онези жизнени явления, които с помоща на езиковото описване (дескрипцията)
ще бъдат по-познати (предмети, растения, животни, хора, пейзаж, интериор и пр.).
Поради това, описването като програмно изискване (съдържание) явява се във всички
четири класа. Осъществява се като знание и умение, чрез употреба на такива форми
на работа, които чрез ефикасни, икономични и функционални постъпки в учебната
среда, ученическата и езикова култура ще я направят по-трайна и по-достоверчива.
Това се говорни упражнения, писмени упражнения, (или умела комбинация на
говорене и писане), писмени работи, изразително изказване на художествени текстове,
автодиктовка и под. А това важи в по-малка или в по-глоляма степен за всички
останали видове на ученическото езиково изразяване.
Основни форми на устното и писмено изразяване в началния курс представляват
програмните съдържания за получаване, усъвършенстване и тачене на правилна и
достоверна езикова култура на малкия ученик. Някои от тези форми (преразказване)
съществуват в предварителните изследвания на децата когато се записват в пъви
клас, което означава, че на тях трябва да се гледа като на езиков опит, който
първокласниците в известна степен вече имат. Оттук и нуждата, чрез
усъвършенстване и опазване на основните форми на говорната комуникация да
започне още преди формалното опсименяване на учениците.
Преразказването на разнообразни съдържания представлява най-елементарен начин
на езиковото изказване на ученика в обучението. И докато в споменатите
предварителни изследвания, както и в подготовките за усвояване на началното четене
и репродукция на определени съдържания пристъпва свободно, вече до края на тнр.
Букварно четене, дори и по-нататък трябва да се постъпи по план, осмислено и
последователно. Преди всичко, това означава предварително да се знае (а това се
посочва в оперативните разпределния на учителя) кои съдържания ученикът ще
преразказава по време на обучението. Техният подбор трябва д аобхваща не само
текстове, и не само тези от читанката, но и от други източници (печат, театър, филм,
радио и телевизия и под.). След това учениците трябва навреме да бъдат мотивирани,
подтиквани и насочвани на този вид езиково изразяване, а това значи да им се даде
възможност самостоятелно да се подготвят за преразказване, но в което същевремено
ще бъдат интегрирани и дадени програмни изисквания. След това, трябва се внимава
да се преразказват само тези съдържания, които са анализирани и за които вече е
говорено с учениците. Накрая, и преразказването, и всички видове на ученическото
изразяване, трябва да се оценяват (най-добре в паралелката и с участие на всички
ученици и с подкрепа на учителя.)
Говоренето в сравнение с преразказването е по-сложна форма на езиково изразяване
на ученика понеже докато преразказването е преди всичко репродукция на
прочетеното, изслушаното и видяното съдържание, говоренето представлява особен
вид творчество, което се крепи на онова което ученикът е преживял или произвел в
своята творческа фантазия. Затова говоренето търси особен интелектуален труд и
езиково устройство. Поради което ученикът е всестранно ангажиран: в подбора на
темите и техните подробности, в компонирането на подбрани детайли и в начина на
езиковото изобразяване на всички структурни елементи на разказа. Така например в
стъпителните разговори за домашните и дивите животни, при обработване на басня,
която се чете и тълкува няма да даде желаните резултати на ниво на уводни говорни
дейности, ако тези животни се самокласифицират по познати признаци, именуват или
самоиброяват. Обаче свободното разказване на някои необикневенни, интересни, но
реални и индивидуални срещи на ученика с животни, при коити е изпитан страх,
радост, изненада, въодушевление и тн. - ще създаде същинска изследователска
атмосфера в часа. Говоренето пък, колкото и да се предизвикателно във всички свои
сегменти за езиково изказване на малките ученици първоначално трябва да се
реализира като част от широк учебен контекст, в който съотносително и функционално
ще се намер т и други форми на езиково изразяване, а особено описването.
Описването е най-сложният вид на езиковото изказване за учениците от началните
класове. То е в по-малка или в по-голяма степен застъпено в всекидневния говор,
затова защто е необходимо за ясна представа на съществени отношения между
предметите, съществта и нещата и другите явления във всекидневния живот. За
преразказването в основата е определено съдържание, за говоренето е някое
събитие, преживяване, докато за описването не са необходими някои отделни условия,
но те се използват когато има достъп с явленията, които във всекидневната езикова
комуникация могат да обърнат внимание на себе си. Но поради бройните възрастови
ограничения в работата с малките ученици за този вид езикова комуникация трябва да
се пристъпи особено отговорно и особено да се спазват принципите на обучението и
етапността при изискванията: учениците да се оспособят да гледат внимателно, да
откриват, наблюдават и подреждат, а след това тази дадена предметност мисловно и
езиково да оформят. Също така, учениците от това възрастово равнище трябва да се
подтикват и насърчават от сложения процес на описването хай-напред да овладеят
няколко общи места, с които могат да си служат докато не се оспособят за
самостоятелен и индивидуален достъп на тази изисквателна езикова форма. В този
смисъл трябва да свикват да локализират онова, което описват (във времето, в
пространството, с причина), да забелязват, да отделят и оформят характерни свойства
и да заемат свое становище към наблюдавната предметност (пъви опити за оформяне
на лично становище/отношение към дадено явление). Също така необходима е
достоверна преценка на планираните упражнения при описването с насоченост
подтикване в отношение на онези упражнения, в които може да дойде до изражение
самостоятелността и индивидуалността на ученика. Понеже описването много често се
свързва с четене и тълкуване на текст (особено литературно художествен текст),
необходимо е постоянно да се насочва вниманието на ученика върху онези места в
такива текстове, които изобилстват с елементи на описание, а особено когато се
описват предмети, интериер, растения и животни, литературни образи, пейзаж и под.,
понеже това са най-добри образци за спонтано усвояване на описването като трайно
умение в езиковото общуване. Понеже за описването с необходим по-голям и
мисловен труд и повече време за осъществяване на повече замисли - предимство
трябва да се даде на писмената пред устната форма на описване. Останалите общи
методични подходи на тази важна форма на езиково изразяване същи са или сходни
както и при преразказването и говоренето.
Устните и писмените упражнения, както и името говори замислени са като допълнение
на основните форми на езиковото изразяване, като се започне от най-простите
(изговор на гласове и преписване на думи) през по-сложни (лексикални, семантични,
синтактични упражнения, други упражнения за овладяване на правилен говор и
писане), до най-сложните (домашни писмени задачи и тяхното четене и всестранно
оценяване в час). Всяко от тези програмирани упражнения запланува се и
осъществява в онзи учебен контекст, в който е нужно функционално усвояване на
дадени езикови явления или затвърдявания, систематизация на знанияи проложения
на тези знания в дадена езикова ситуация. Това означава по принцип, че всички тези и
на тях подобни упражнения не се реализират на отделни учебни часове, но се
заплануват заедно с основните форми на езиковото изразяване (преразказване,
говорне, описване) или с дадени програмни съдържания на останалите предметни
области (четене и тълкуване на текст, граматика и правопис, основи на четене и
писане).
MAĐARSKI JEZIK
(4 ţasa nedeljno, 144 ţasa godišnje)
MAGYAR NYELV
A tantárgy tanításának céljai és feladatai
A magyar nyelv tanításának feladata 7. osztályban (elsŊsorban) a mondatfajták és a
mondatrészek megtanítása. A tanuló az eddig szerzett hangtani és szófaji ismereteire
alapozva a mondatok elemzésével jut el a szöveg teljes nyelvtani áttekintéséig, ezzel
elŊsegítve a szabatos, nyelvtanilag helyes mondatok konstruálását. Habár a tananyag a
mondatokra fókuszál, ez nem azt jelenti, hogy az elŊzŊleg tanultakra nem térünk ki;
ellenkezŊleg: arra kell törekedni, hogy minden anyagrész felelevenítse az elŊzŊeket, ezzel is
elŊsegítve a nyelvtani ismeretek elmélyítését. Arra kell tehát törekedni, hogy minél
gyakrabban összekapcsoljuk a régi és új ismereteket, együttesen alkalmazzuk és
gyakoroljuk Ŋket. A szövegösszefüggések felismerésével a többi tárgy korrelációjában is
eredményeket érhetünk el, utat mutatva az értŊ olvasóvá nevelésben.
Célunk, hogy a tanuló a tanult nyelvtani ismereteket tudatosan alkalmazza szóban és
írásban.
A tanterv anyaga lehetŊvé teszi, hogy gyakoroltassuk az írásjelek helyes használatát, s
esetenként kitérjünk az egybe- és különírás szabályaira is.
Az (írásbeli) szövegalkotás leggyakoribb módja a fogalmazásírás az iskolában. A
szövegfajták megismerése elŊsegíti különféle helyzetekben a helyes megnyilatkozást.
Az irodalom oktatása révén a tanulók tegyenek szert a korosztályuknak megfelelŊ irodalmi
tájékozottságra és műveltségre.
Az irodalom oktatásának fontos feladata az értŊ és kreatív olvasóvá nevelés. Az olvasóvá
nevelés folyamata (esztétikai és szórakoztató) élményszerzésre irányuljon; tartalmazza
ugyanakkor az igényesség aspektusait. A tanulók ismerjék meg a népszerű (bestseller)
irodalom alkotásait is, ne zárjuk el tŊlük a tömegkultúra bizonyos jelenségeit (az internet
közvetítette tartalmakat, a népszerű játékok és a szórakoztató elektronika nyújtotta
lehetŊségeket), ugyanakkor legyen betekintésük e folyamatokba; pl. a cirkusz, a futball, a
médiák, a számítógépes játékok stb. működési mechanizmusaiba; ne csak használják,
értsék is meg ezeket a jelenségeket.
Az irodalom tanítása az élményszerzés mellett tartalmazza a tájékozottság, az
információszerzés iránti igény elmélyítését, az önálló ismeretszerzés lehetŊségeinek
megismerését. A tanulók irodalmi ismereteik gyarapításában használják ki a korszerű infokommunikációs eszközök kínálatát. ÉrdeklŊdjenek a korosztályuknak megfelelŊ
sajtótermékek, rádió-, illetve televízióműsorok iránt. Nyerjenek betekintést a folyóiratkultúra
jelenségeibe. Nyerjenek jártasságot a könyvtárhasználatban.
Tudatosodjék a tanulókban, hogy az irodalom nem önmagában álló jelenségrendszer. Az
irodalom oktatása mutasson rá a különbözŊ szövegközi és interdiszciplináris kapcsolatokra.
Az irodalmi anyag elsajátítása e korrelatív viszonyrendszerekben történjen. A tanulók
ismerjék fel maguk is ezeket az összefüggéseket (az irodalom és a nyelvtan, az irodalom és
a történelem, az irodalom és a különbözŊ társművészetek, az irodalom és a
természettudományok stb. kapcsolódásait).
Az irodalmi műveltséganyag a nyelvi lehetŊségek és a kulturális perspektíva tágítását
szolgája. Ismerjék meg a tanulók a különbözŊ nyelvek és nemzeti irodalmak összefüggéseit,
egymásra történŊ ráhatását. Legyenek érdeklŊdŊk és toleránsak más nyelvek, kultúrák iránt.
Tudatosodjon bennük a multikulturalizmus fontossága és mérhetetlen elŊnye.
Az irodalmi oktatás fontos részfeladatai közé tartozik a hagyomány és az irodalmi
folytonosság fontosságának érzékeltetése; ugyanakkor a modern irodalom iránti érdeklŊdés
elmélyítése.
Operatív feladatok
A tanuló legyen képes:
- a mondatfajták felismerésére;
- az egyszerű mondatok önálló elemzésére (fŊ mondatrészek és bŊvítmények felismerése,
jelölése, megnevezése);
- az eddig megszerzett helyesírási ismeretek elmélyítésére és új nyelvtani ismeretek
alkalmazására;
- az írásjelek helyes használatára mondatvégen és az összetett mondat tagmondatainak
határán;
- a szöveg különbözŊ fajtáinak alkalmazására;
- a koordinált, de lényegében önálló irodalmi szövegértelmezésre;
- az elsajátított műfaj- és stilisztikai fogalmak szövegben való felismerésére és jelentéseik
feltárására;
- értelmezésének és véleményének szabatos írásbeli és szóbeli kifejezésére;
- az irodalmi műformák és alakzatok, témák, tartalmak tehetségéhez mért egyéni
alkalmazására, újraalkotására, megformálására, kreatív elképzeléseinek kifejtésére;
- az önálló szótár- és lexikonhasználatra, az interneten történŊ ismeretszerzésre.
A TANTERV TARTALMA
NYELVTAN
A 6. osztályban tanult nyelvtani tananyag ismétlése.
A kommunikáció
A kommunikáció fogalma és fajtái.
Az írásbeli és a szóbeli közlésmód.
A kommunikációs célok. Alkalmazkodás a kommunikáció tényezŊihez: cél, alkalom,
partnerek, a köztük lévŊ viszony stb. elŊre tervezett és spontán helyzetekben.
A kommunikáció nem nyelvi eszközei.
A szöveg és a mondat
A szöveg fogalma és hangzása.
A mondatról tanultak ismétlése:
- A mondatok fajtái a kifejezett tartalom és a beszélŊ szándéka szerint. A kijelentŊ, a felkiáltó,
a kérdŊ, az óhajtó és a felszólító mondat.
- A mondatok logikai minŊsége. Az állító és a tagadó mondat.
- A mondatok osztályozása szerkezetük szerint. Az egyszerű és az összetett mondat.
Az egyszerű mondat szerkezete
1. A mondatrész és a szószerkezet (szintagma) fogalma. A halmozott mondatrészek. A
szószerkezetek fajtái: a hozzárendelŊ (alany-állítmányi), az alárendelŊ és a mellérendelŊ
szószerkezet.
2. A mondat fŊ részei: az állítmány és az alany. Az állítmány fogalma, fajtái és szófaja.
Az alany fogalma, fajtái és szófaja. Az állítmány egyeztetése az alannyal.
3. A bŊvítmények: a tárgy, a határozó és a jelzŊ. A tárgy fogalma, fajtái és kifejezŊeszközei.
A tárgy alakja: a ragos és a ragtalan tárgy. A tárgyas szószerkezet. A határozók fogalma és
rendszere. A határozók leggyakoribb kifejezŊeszközei: ragtalan névszó, ragos névszó, ragos
névszó, névutós névszó és határozószó. A határozós szószerkezet. A határozók fajtái:
helyhatározó, idŊhatározó, módhatározó, állapothatározó, eszközhatározó, társhatározó,
okhatározó, célhatározó, részeshatározó, állandó határozó mint vonzat (vonzathatározó). A
jelzŊk fogalma és fajtái. A jelzŊk kifejezŊeszközei. A jelzŊs szószerkezetek. A minŊségjelzŊ.
Fajtái: a minŊsítŊ és a kijelölŊ jelzŊ. A mennyiségjelzŊ. A birtokos jelzŊ. Az értelmezŊ jelzŊ.
Helyesírás és nyelvhelyesség
A helyesírás megfelelŊ szintjének a kialakítása elsŊsorban a nyelvtani ismeretek átadásával
történik. Ebben az évben a hangsúly a mondatalkotáshoz kapcsolódó helyesírási és
nyelvhelyességi ismeretek biztonságos alkalmazásán van. Fontos feladat továbbá az
egyszerű mondat központozása, az írásjelek begyakoroltatása; a gondolatjel, a zárójel, a
kettŊspont szerepének részletesebb megismerése és használata.
Az igekötŊs igék helyesírásának, a -t végű igékkel kapcsolatos nyelvhelyességi
tudnivalóknak és az igék teljes hasonulásának, toldalékolásának gyakorlása a mondaton
belül.
A tulajdonnevek helyesírási szabályainak felelevenítése és alkalmazása.
A tanult helyesírási szabályok alkalmazása a határozós szószerkezetek körében; pl.: a -ba, be, -ban, -ben ragok használata; a -val, -vel, -vá, -vé ragok hasonulása stb.
A földrajzi nevekbŊl, intézmény- és személynevekbŊl alkotott jelzŊk helyesírása.
A sorszámmal kifejezett jelzŊk helyesírása.
Az értelmezŊ jelzŊ és a vesszŊhasználat.
IRODALOM
A feldolgozásra szánt szövegek kötelezŊek. Emellett kiegészítŊ (az ismeretek megerŊsítését
szolgáló), illetve ajánlott (az irodalmi műveltség és a kulturális perspektíva tágítását célzó)
olvasmányok szerepelnek a jegyzékben. A nagyobb terjedelmű elbeszélŊ szövegekbŊl
részlet(ek) kiemelése ajánlatos. Az irodalomjegyzék mellett zárójeles megjegyzés utal az
egyes szövegekhez kapcsolódó - elsajátítandó, kialakításra váró - ismeretekre és
fogalmakra. (A zárójelben felsorolt névelŊs fogalmak az elsajátításra, míg a névelŊ nélküliek
a megerŊsítésre vonatkoznak.)
1.
Feldolgozásra szánt szövegek
William Shakespeare: Ahogy tetszik - II. felvonás, 7. jelenet (a drámai beszédmódok)
Nick Hornby: Csak egy újabb szombat - részlet (az esszényelv)
Kiegészítő szövegek
Madách Imre: Az ember tragédiája - Római szín, gladiátor-jelenet (dráma, cirkusz,
mutatvány)
Beregi Tamás: Gladiátorok a számítógépen - részletek (esszényelv, a kibernetikus tér)
Ajánlott szövegek
Szigligeti Ede: Liliomfi (színmű)
Esterházy Péter: Bevezetés a tizenhatos mélyére (futballregény)
Darvasi László: A titokzatos világválogatott (futballregény)
2.
Feldolgozásra szánt szövegek
Móricz Zsigmond: Hét krajcár (a novella)
ʼnszi harmat után... (a líra nyelve)
Johann Wolfgang Goethe: Vándor éji dala (a dal, a hangulatkép)
Jung Károly: Dal a hazáról (a szonett)
Fehér Ferenc: Daru-ballada (a ballada)
Németh István: Az utolsó nomád pulijai (a riport)
Juhász Gyula: Milyen volt... (az elégia)
József Attila: Mikor az uccán átment a kedves (az idill, az életkép)
Radnóti Miklós: Tétova óda (a klasszikus óda)
Radnóti Miklós: Himnusz a békérŊl (a himnusz)
PetŊfi Sándor: Föltámadott a tenger (az allegória)
Ady Endre: Magyar jakobinus dala (a szimbólum)
Jókai Mór: A kŊszívű ember fiai (Részlet) (a regény)
Déry Tibor: Szerelem (Részlet) (a film és az irodalom)
Mándy Iván: A kavics (a filmnovella)
Kiegészítő szövegek
Mikszáth Kálmán: Az a fekete folt (novella)
Balassi Bálint: [Áldott szép Pünkösdnek....] (ének és himnusz)
Nemes Nagy Ágnes: Fák (kép és elégia)
Francesco Petrarca: Sebes folyó, ki indulsz alpi tájról.... (a klasszikus szonett)
Tóth Árpád: ʼnszi kérdés (szonett és elégia)
Publius Ovidius Naso: Levél Tomisból (az ovidiusi elégia)
Kölcsey Ferenc: Hymnus (a nemzeti himnusz)
József Attila: Tél (fohász és elégia)
Tóth Árpád: LélektŊl lélekig (jelkép és elégia)
Babits Mihály: Mozgófénykép (film és irodalom)
Petri György: Karácsony 1956 (történelem és irónia)
Majtényi Mihály: Császár csatornája (a történelmi regény)
Ajánlott szövegek
William Shakespeare szonettjei (a Shakespeare-szonett)
Arany János: Tengeri-hántás (az Arany-ballada)
Orbán Ottó: Hallod-e te sötét árnyék... (a modern műballada)
Németh István: A fehér ház (rajz és riport)
Babits Mihály: Levél Tomiból (elégia)
Vörösmarty Mihály: Szózat (az ódai műfajok változatai)
Gion Nándor: Virágos Katona (történelmi regény)
Márton László: Minerva búvóhelye (regény és irónia)
3.
Feldogozásra szánt szövegek
Csáth Géza: Egy vidéki gimnazista naplójából (az irodalmi napló)
Janikovszky Éva: A tükör elŊtt (az önarckép)
Gelléri Andor Endre: Egy fillér (novella és társadalomkép)
Kaffka Margit: Színek és évek (Részlet) (memoár) ???
Babits Mihály: Vasárnapi impresszió, autón (látvány és impresszió)
Kosztolányi DezsŊ: Negyven pillanatkép (a pillanatkép, a metafora)
Tolnai Ottó: Nem hangzott hasonló édes hang (a metaforikus beszéd)
Pap József: Léghajósok (a költŊi hitvallás)
Kiegészítő szövegek
Ottlik Géza: Iskola a határon (regény)
Kármán József: Fanni hagyományai (napló - és levélregény)
Jovan Sterija Popoviš: A felfuvalkodott tökfej (vígjáték)
Nagy Lajos: Pesti gyermek egy napja (humor és irónia)
Gion Nándor: Engem nem úgy hívnak (az elbeszélés formái)
Jovan Duţiš: Dél (vers és impresszió)
Vajda János: Nádas tavon (látszat és valóság)
Áprily Lajos: Vallomás (vallomás, hitvallás)
Ajánlott szövegek
Szenteleky Kornél: Isola Bella (regény és impresszió)
Rakovszky Zsuzsa: A kígyó árnyéka (a mai történelmi regény)
József Attila: Karóval jöttél... (vallomás, önirónia)
Tandori DezsŊ: A 65. mezŊ (költŊi hitvallás és irónia)
Böndör Pál: "Ahol nevemet..." (ironikus költŊi önarckép)
HÁZI OLVASMÁNY
Kötelező házi olvasmányok
Tamási Áron: Ábel a rengetegben
Gárdonyi Géza: Egri csillagok
Charles Dickens: Coperfield Dávid
Fekete István: Tüskevár
Ajánlott házi olvasmányok
Mikszáth Kálmán: Jó palócok
Miroslav Antiš: Egy szŊke hajtincs
Böndör Pál: Örökhatbé és/vagy Pap József: Nyárutó
Németh István: Házioltár
Fekete István: Téli berek
Mark Twain: Tom Sawyer kalandjai
Jules Verne: Kétévi vakáció
J. K. Rowling: Harry Potter (6. kötet: Harry Potter és a FŊnix Rendje ill. 7. kötet Harry Potter
és a halál ereklyéi)
Szabó Magda: Abigél
Olvasás
A korábbi évek eredményeire építkezve fejlesztjük a szabatos, kifejezŊ, hangos olvasást.
Gyakoroljuk a néma olvasást. Mindkét olvasásfajtához elengedhetetlenül kapcsolódik a
megértés aspektusa. Emellett bevezetjük a tanulókat az információkeresŊ (szelektív) olvasás
gyakorlatába: pl. szótári kutatás.
Szövegértelmezés
Az új anyagot feldolgozó órákon a szövegfeldolgozás tanári irányítással történik, célja a
tartalmi és formai összefüggésekbŊl kibontakozó jelentés feltárása. A tanulók
szövegszervezŊ eljárások (pl. a lírai én megnyilatkozása, a történet elbeszélésének
sajátosságai, a cselekmény és a dialógus térbeli/színpadi manifesztálódása) feltárása révén
alakítsanak ki műnemi/műfaji fogalmakat. A stilisztikai eszközök szervezŊdését és funkcióját
a szövegértelmezés során tárják fel és értsék meg.
A lírai alkotások értelmezése
Nem definiatív tanítjuk a fogalmakat. Szövegértelmezésen keresztül ismerkedjenek meg a
tanulók a lírai én (lírai beszélŊ) fogalmával, értsék meg szerepét és megszólalásmódjának
lehetŊségeit. Különböztessék meg a költŊ mindennapi személyiségétŊl. Ismerjék meg az
egyes lírai műfajok/kifejezésformák és a lírai én beszédmódja/hangvétele közötti
összefüggéseket. Váljanak érthetŊvé a motívum,a tematika, a hangvétel, a többértelműség,
a múzsa, a ciklus, a léthelyzet, a metafizikai, a felidézés/emlékezés, a vallomás/hitvallás, az
elégikusság, az ünnepélyesség/emelkedettség, a toposz, a reális/irreális, a benyomás
(impresszió), a lelki tartalom, a látszat/valóság etc. fogalmak, fogalompárok,
jelentésegyüttesek.
Ki kell alakítani az irodalom oktatása során a dal (hangulatkép, helyzetdal stb.), az elégia, az
ódai műfajok (klaszikus óda, himnusz, szózat, zsoltár stb.), az idill műfajok, illetve a szonett
(szonettkoszorú) versforma jelentését; felismerhetŊvé kell tenni sajátosságaikat, átélhetŊvé,
élményszerűvé hatásukat az olvasás folyamán.
Kerüljük szövegértelmezés során az olyan elavult nyelvi/módszertani formákat, mint a vers
mondanivalója (ennek megállapítása), illetve a költő versével azt akarta mondani
közhelyeket; helyette jelentést, jelentéslehetőségeket értelmezzünk, a költői kifejezést,
megjelenítést vizsgáljuk. Az irodalmi alkotást és műfaját rugalmas imperatívuszként,
változékonyságában, sokszínűségében szemléljük.
Az epikai alkotások értelmezése
Az irodalom értelmezése során határozzuk meg az epikai beszédmód lényegjegyeit.
Világosan különítsük el az elbeszélő (narrátor) fogalmát az író személyétŊl. Vizsgáljuk
szövegértelmezés során az elbeszélői pozíciókat, az elbeszélőnek az elbeszélt történethez
való viszonyát (az elbeszélő változatait).
A tanulók fedezzék fel és vázolják fel az egyes epikai műfajok (novella, rajz, regény, napló,
memoár stb.) karakterjegyeit, konstruktív elemeit, az elbeszélésformák szerkezeti elemeit
(szervezŊdését).
Világítsunk rá a köztesség, a köztes formák (pl. a ballada) mibenlétére. Vizsgáljuk a
komikum változatait (humor, irónia, gúny, szarkazmus etc.), az emlékezés formáit (memoár,
napló stb.)
Különböztessük meg a szépirodalmi alkotásokat a publicisztikai kifejezésformáktól.
A dráma változatainak értelmezése
Drámai művek elemzése révén a tanulók megismerik a műnemkonstituáló elemeket, azaz a
cselekmény, a párbeszéd (dialógus, monológ) színpadi formáit, a dráma alapműfajait
(tragédia, komédia) és alkotó elveiket. A drámai alkotások értelmezése során mutassunk rá
a műnem társművészeti kapcsolataira.
Történeti szempontok
Az általános iskola 7. osztályában az irodalom oktatásának folyamatában nem az
irodalomtörténeti szempont a lényeges. Elimináljuk az irodalom megközelítésének anyagelvű
("az irodalom története művek egymásutánja") és életrajzközpontú (a szövegértés helyett az
író életrajza kerül elŊtérbe) elveit! Ugyanakkor a tanulóknak legyen képük az irodalmi
folytonosságról, a hagyomány szerepérŊl, az alakulástörténeti sajátosságokról, a
művelŊdéstörténeti és kultúrközi kapcsolatokról, a szövegköziségrŊl. Sajátítsanak el olyan
korszakfogalmakat, amelyek nélkül bizonyos szövegek értelmezhetetlenek (pl. reneszánsz,
kuruc kor stb.). Tudatosodjon bennük, hogy az irodalmi műfajok alakulástörténeti sorokat
képeznek (pl. a drámai vagy az ódai műfajok alakulása).
Stilisztika és retorika
A tanulók szövegértelmezŊi tevékenységének egyik legfontosabb feladata a stilisztikai
eszközök és szerepük megismerése. Különüljön el tudatukban a szókép és az alakzat
fogalomegyüttese. Ismerjék meg a jelentésátvitel különbözŊ formáit; mi a metafora, a
szinesztézia, a szimbólum, az allegória. Figyeljenek a nyelvi eszközök elrendezettségére
(hasonlat, fokozás, túlzás, anafora, betűrím, ellentét stb.).
Az elŊzŊ osztályokban tanultakra alapozva erŊsítsék meg, újítsák fel, illetve bŊvítsék ki a
különbözŊ verselési formákról (ütemhangsúly, időmérték) tanultakat.
A kifejezőkészség fejlesztése
A tanulók az irodalmi beszédmódokról tanultakat szóbeli és írásbeli gyakorlatok során
alkalmazzák. E gyakorlatoknak a kreativitás fejlesztése és a tehetség kibontása egyaránt
fontos eleme.
Rendezzünk szónok- és szavalóversenyeket. A memoriter része (de nem elsŊdleges
feladata) az irodalomoktatásnak.
A tanulók tehetségükhöz mérten szonettet, betűrímes költeményt írnak, Ŋsi nyolcasban,
felezŊ tizenkettesben formált verset alkotnak.
Az írásbeli gyakorlatok kiterjednek a történetelbeszélés, a leírás, a párbeszédírás, a
dramatizálás formáira; kisebb kutatások eredményeinek összegezésében az esszényelv
alakzataival próbálkoznak.
A publicisztikai műfajok közül riportot (interjút) készítenek.
Naplót és könyvismertetŊt írnak.
Tréfás (gagyi) verset, nonszensz szöveget, pillanatképet és képverset alkotnak.
Meghatározott irodalmi művek alapján védŊ- és vádbeszédet formálnak.
Feladat: forgatókönyv olvasása, irodalmi alkotás illusztrálása, irodalmi hasonlat,
szinonimasor, szinesztézia-és metafora-alkotás.
Folyamatosan alkalmazzuk a tanulói szóbeli értékelés, véleményalkotás, bírálat módszerét.
Megjegyzés:
Nyolc írásbeli feladat és azok órán történŊ megbeszélése, értékelése.
Négy iskolai dolgozat.
A MEGVALÓSÍTÁS MÓDJA - TANTERVI UTASÍTÁS
A 7. osztályos nyelvtani tananyag nagyobb részét a mondattan (a mondatok fajtái, a
mondatrészek) alkotja, egy-egy fejezet tárgyalja a kommunikáció, a szöveg, az írásjelek, a
különírás és egybeírás és a szövegalkotás problematikáját. A mondatrészek közül néhánnyal
már az alsó osztályokban, illetve az 5. osztályban megismerkedtek a tanulók. Hetedikben a
még nem tanult, a kérdéseik és szófajuk tekintetében hasonló és az ugyanolyan raggal
végzŊdŊ határozók megkülönböztetésére helyezhetjük a hangsúlyt. A szövegfajtákat
feldolgozó részt az olvasókönyvi szövegek feldolgozásához is köthetjük (riport, napló, interjú
stb.). A nevelés, személyiségformálás szempontjából is fontos A kommunikáció c. fejezet,
amellyel a kommunikációs kultúrát fejleszthetjük, olyan képességeket, amelyek lehetŊvé
teszik a különféle kommunikációs helyzetekben való kulturált viselkedést. A tanárnak az a
feladata, hogy olyan gyakorlatokat, szerepjátékokat alkalmazzon, és olyan helyzeteket
teremtsen, amelyek felkészítik a diákokat a társas-társadalmi érintkezésre,
együttműködésre, segítenek a gátlások legyŊzésében, korrigálják a téves kommunikációs
szokásokat, és elmélyítik a nonverbális kommunikáció eszköztárának (tekintet, mimika,
vokális kód, proxemika, gesztusok, kulturális szignálok stb.) alkalmazását és értelmezését is.
Az irodalmi szöveganyag feldolgozásra szánt szövegekbŊl, kiegészítŊ és ajánlott
olvasmányokból áll. A tanár a kiegészítŊ szövegekbŊl válogathat a tanulók befogadási
szintjét, érdeklŊdési körét és motiválhatóságát figyelembe véve. A tanulók
befogadóképességét, szókincsük gyarapodását az ajánlott olvasmányokkal fejlesztjük. A
tanuló szabadon választhat a felkínált ajánlott és házi olvasmányra szánt szövegekbŊl, ezek
az olvasási kedv felébresztését, az olvasás iránti igény felkeltését és fenntartását szolgálják.
A tanulók sajátítsák el az irodalmi szövegértéshez szükséges műfajelméleti és stilisztikai
fogalmakat. Tegyenek szert megfelelŊ jártasságra a szövegértelmezésben: tudatosodjék
bennük, hogy az irodalmi mű "folyamatosan történŊ esemény", azaz olvasások és
értelmezések sorozatában létezik. Ismerjék meg a szövegértelmezés aktuális módszereit és
eljárásait; az irodalomról szóló megváltozott beszédmódokat. A régi és új nyelvek/módszerek
szemléltetése révén tudatosodjék bennük, hogy az irodalom és a róla szóló beszéd
folyamatosan változó jelentésrendszer. Legyenek nyitottak az új és változó irodalomértések,
a szövegértelmezés új módszerei iránt.
Az irodalmi anyag a szöveg és a kép viszonyának megfigyelésére, képzŊművészeti
alkotások, illusztrációk értelmezésére, az irodalom és a film jelrendszerének
összehasonlítására, azaz az irodalom és a társművészetek kapcsolatának kihasználására ad
alkalmat, s ezáltal az esztétikai érzéket és a kultúrtörténeti ismereteket fejleszti.
A különbözŊ nyomtatott és audiovizuális források, információhordozók (kézikönyvek,
szótárak, lexikonok, enciklopédiák, CD-ROM, internet) használata az önálló ismeretszerzést
és a tanulás képességét fejlesztik. A könyvtárhasználat gyakorlatának (könyvtárhasználati
szakórák, az iskolai könyvtár folyamatos használata) elmélyítésével lehetŊvé tesszük a
diákoknál a segédeszközök magabiztos használatát.
Az irodalomtanítás legyen élményközpontú, a tanuló aktívan vegyen részt a szövegek
értelmezésében, alakuljon ki valódi dialógus a szöveg és a befogadó között.
A pedagógus szabadon kezelje a tantervet, olyan tanítási módszereket, stratégiákat,
munkaformát válasszon ki a nyelvtani és irodalmi tananyag tanításához, amelyekkel a
szociális készségeket és együttműködési szokásokat is fejleszti.
RUSINSKI JEZIK
(4 ţasa nedeljno, 144 ţasa godišnje)
РУСИНСКИ ЈЕЗИК
Циль воспитно-образовней роботи то овладованє з руским литературним язиком;
преучованє кнїжовносци на тим язику; оспособйоване школярох за усне и писмене
висловйованє, комуникацию и творенє, а тиж так доживйованє, спознаванє обачованє
вредносних кнїжовних, уметнїцких и других витвореньох култури; здобуване основних
поняцох о язикох кнїжовносцох и културох народох и народносцох; упознаванє
репрезентативних дїлох шветовей кнїжовносци примераних возросту школярох;
будованє свидомосци о улоги язика и кнїжовносци у повязованю народох и їх културох;
розвиванє и пестованє позитивного становиска школярох ґу язиком, културному скарбу,
шлєбодолюбивим традицийом свойого и других народох, розвиванє свидомосци о
повязаносци, сотруднїцтву и заєднїцким животу рижних народох и народносцох;
розвиване свидомосци о язику и язичней толеранциї; ширенє духовних горизонтох и
розвиванє критицкого думаня и творчих способносцох; розвиванє тирвацого
интересованя за язик и кнїжовносц; воспитованє школярох за живот, роботу и
медзилюдски одношеня у духу гуманизма, солидарносци и толеранциї.
Задатки настави руского язика то:
- поступне и систематичне упознаванє руского литературного язика у розличних видох
його усного и писаного хаснованя;
- пестованє култури усного и писаного висловйованя;
- оспособйованє школярох же би ше успишно служели з руским язиком у рижних
комуникацийних ситуацийох (у улоги приповедача, слухача, собешеднїка и читателя);
- уводзенє школярох до самостойного читаня н анализованя текста;
- розвиване интересованя и тирвацих навикнуцох на читанє кнїжовних дїлох;
- пестованє уметнїцкого сензибилитету и любови гу уметносци;
- оспособйованє школярох за самостойне хаснованє библиотекох и жридлох
информацийох;
- усвойованє основних теорийних поняцох зоз подруча язика и кнїжовносци, уводзенє
до розуменя кнїжовного дїла, порушоване школярох на самостойне творенє.
Оперативни задатки:
- менованє, прегляд, подзелєнє, розуменє функциї файтох словох и виреченьох;
- подзелєнє знука файти словох, критериюм подзелєня, функция;
- подзелєнє виреченьох, критериюм, функция;
- правописни правила засновани на синтаксичних одношеньох;
- замерковйованє технїки формованя подобох;
- одкриванє основного чувства и других емоцийох у лирскей писнї;
- обачованє структури мотивох у писнї;
- усвойованє кнїжовно-теорийних и других поняцох котри наведзени.
ЗМИСТИ ПРОГРАМА
ЯЗИК
Синтакса
Просте и преширене виреченє (повторйованє з пиятей класи). Модални слова и
дополнююци толкованя.
Зложене виреченє. Зависне и нєзависне одношенє у зложеним виреченю.
Нєзависно-зложени виреченя: составни, заключни, процивни, виключни, роздзельни;
сербски уплїв у нєзависно-зложених виреченьох.
Зависно-зложени виреченя: субєктово, атрибутово, обєктово; додатково виреченя:
местово, часово, причиново, пошлїдково, намирни, условни, допусни, способово,
поровнуюци виреченя; сербски уплїв у зависно-зложених виреченьох. Инверзия.
Основни значеня припадкох. Номинатив; ґенитив без применовнїкох и з
применовнїками; датив без применовнїкох и з применовнїками; акузатив без
применовнїкох и з применовнїками; инструментал, локатив. Конструкциї (при шицких
припадкох) характеристични за народни язик. Сербски уплїв у хаснованю припадкох.
Правопис
Преверйованє, повторйованє и вежбанє змистох зоз предходних класох.
Смуга, смужка, точка зоз запяту, заградзенє, наводнїки, апостроф.
Интерпункция у зложеним виреченю.
Робота зоз правописом и правописним словнїком.
КНЇЖОВНОСЦ
Школска лектира
Иво Андрич, Приповедка о кметови Симанови
Андри Гуздер Билянски, Ноцни дубонь на нєбе
Агнета Бучко, Кед розквитли кайси
Стєпан Гостиняк, Виступ кловна
Штефан Гудак, Приказанє
Владимир Кирда Болхорвес, Врацанє до завичаю
Михал Ковач, Нє будзце птицу вечар
Ирина Г. Ковачевич, Уж зме нє дзеци
Гавриїл Костельник, Идилски венєц; Агафия, старого попа дзивка
Мирон Колошняї, Нам вше тельо зродзи
Владимир Кочиш, Иштванова драга; Чи щешлїви видумани особи скрити у тирваню
Андрий Лаврик, Флаута
Гавриїл Надь, Преходза ми ровно думки; Лєтнї вечар у полю
Борис Олїйник, Мац шала сон
Дюра Папгаргаї, Ту, такой при шерцу; Бимбора, бимбора
Йован С. Попович, Покондирена тиква
Михал Рамач, Врацим ше на Селище
Ромска народна писня, Колїсанка
Руска народна приповедка, Чаловка Петро
Руска народна приповедка, Чия робота чежша
Звонко Сабо, Косидба
Силвестер Саламон, Сторочни дубе при драги
Єлена Солонар, Желєни гори
Любомир Сопка, Рядошлїд часу; Процив нєпознатого терора
Юлиян Тамаш, Хусточка; О ровнїни
Любка Фалц, Осаменосц
Микола Шанта, Красни дзень
Домашня лектира
Мирослав Антич, Била канджурка
Марк Твен, Том Соєр
П.Ф.Распе, Перипетиї Барона Минхаузена
Антолоґия поезиї за дзеци, Хмара на верху тополї
Зборнїк, Руски народни писнї
Обробок лектири
Гумористичне и сатиричне описованє дїйсносци.
Тема дїла, фабула, мотиви, зжати змист.
Кнїжовне дїло як попатрунок на швет и живот.
Психолоґийна и социолоґийна характеризация подобох.
Подобносци и розлики медзи епским и лирским дїлом.
Анализа поетичних сликох, поетского язика и индивидуалного стила у лирскей писнї.
Поетична слика витворена з метафору, алеґорию, символом.
Функция монологу и диялогу у композициї драмскей дїї. Єдинство часу, места и дїї
(роботи) у драмским дїлу. Файти драмскей творчосци.
Оспособйованє школярох за самостойни приступ кнїжовному дїлу: виглєдованє
одредзених вредносцох зоз становиска задатого проблему и доказованє свойого
становиска з прикладами на тексту.
Читанє
Розвиванє флексибилней швидкосци читаня у себе у зависносци од природи текста.
Дияґоналне читанє з цильом находзеня одредзених информацийох и лєгкого
знаходзеня у учебнїкох, енциклопедийох, фаховей литератури и других публикацийох и
текстох кратйе практичней природи - упутства за хаснованє апаратох и рижних
средствох за каждодньове хаснованє, драгових информацийох, рецептох и под.
(функционална писменосц).
Поняца
Усвоюю ше шлїдуюци поняца: Зложене виреченє (подзелєнє и файти); основни
значеня припадкох (на уровню препознаваня). Ирония, сатира, гумор, дньовнїк, поетски
язик, лирска слика, метафора, алеґория, символ, любовна писня, сонет, идила, елеґия.
Попатрунок на швет.
КУЛТУРА ВИСЛОВЙОВАНЯ
Усне висловйованє
Приповеданє о правдивих и задуманих подїйох зоз описами и диялогами (тематска
унапряменосц, динамичносц и примераносц диялога ґу характеру подоби и контексту).
Анализа вибраних текстох у котрих преважно бешеда подоби же би ше цо лєпше
похопели елементи и функция диялогу.
Описованє:
- зложеншого роботного поступка,
- вонкашнього и нукашнього простору з наглашованьом виразних характеристикох
простору,
- портретованє (подоба з кнїжовного дїла на основи фабули, диялогох и коментара
писателя),
- кнїжовно-уметнїцки опис и технїчни опис,
- наукови и административни стил у комуникациї и сообщованю.
Информованє и елементи репортажи. Интервю.
Приповеданє з пременку рядошлїду, интервенциї у композициї.
Розправянє о пречитаней кнїжки, теат. представи, филму, РТВ емисиї, концерту, спорт.
змаганю - з одредзованьом тезох за розправу.
Розправянє на самостойно з боку школярох вибрану тему - полемика, арґументация,
єдностраносц, всестраносц.
Дискусия на актуалну тему у школи, фамилиї, дружтве - по вибору школярох.
Комуникация: Праве и пренєшене значенє словох. Символи. Пременка значеня и
порученя виражена зоз иронию и интонацию.
Схопносц згваряня:
Обачованє и препознаванє прикметох и одношеньох (доброта, любов, скромносц,
товаришство, бриґа, зависц, лукавство). Препознаванє и виражованє пригварки,
нагваряня, прешвечованя, подозривосци.
Виражованє прикметох, їх ниянсох и розликох (щиросц, лукавосц, сцерпезлївосц,
твардоглавосц, упартосц, витирвалосц, лєнївосц, вредносц, роботносц).
Анализа текстох розличних стилох.
Писане висловйованє
Описованє природного зявеня (по плану).
Портретованє подоби з кнїжовного дїла (на основи фабули, характеризациї з боку
писателя, писательового коментара, свойого дожица и розуменя).
Розправянє о актуалних дружтвених проблемох на основи текстох з новинох и других
медийох - по вибору школярох дзе ше напредок одредзи опонентох.
Приказ, критика.
Синтаксично-семантични вежби, лексични вежби.
Писанє дньовнїка, приватне и урядово писмо.
Писанє молби, жалби, телеграми, винчованки, плакати, протесту, подзекованя.
Стандарди и култура електронскей комуникациї.
Пополньованє рижних формуларох (анкети, тести, питалнїки, поштански, банковни и
подобни образци, формулари и подобне).
Осем домашнї писани задатки и їх анализа на годзинох.
Штири писмени задатки (єдна годзина за писанє, два за виправок).
СПОСОБ ВИТВОРЙОВАНЯ ПРОГРАМА
Зоз седму класу ше заокружує здобуванє основних знаньох о елементох язика зоз
синтаксу односно зложеним виреченьом. З тим ше конститує конєчне спознанє о язику
як систему. У синтакси зложеного виреченя обєдинєни предходни знаня о
функционованю словох и доводза ше до уровня же виреченє то тота обдумана цалосц
котра основна єдинка спорозумйованя и же аж у синтакси зложеного виреченя постава
очиглядни подполни круг у котрим функционує язик як систем. Потераз школяр здобул
нє лєм основну писменосц на мацеринским язику алє требал здобуц и основни
спознаня о язику як систему на таки способ же прешол цалу вертикалу ґраматичних
знаньох од фонетики по синтаксу на уровню препознаваня по програмских цалосцох.
Програм пре потреби преглядносци структуовани по програмских цалосцох ґраматика, правопис, школска и домашня лектира и култура усного и писменого
висловйованя - алє ше подрозумює же ше язику приступа як интеґралному и
цалосному систему и множеству знаньох. Програм затримал добри елементи
конципованя по концентричних кругох як и добри елементи конципованя по вертикали
та их обєдинєни тримаме за ткв. спирални систем або структуру програма. Програм
каждей, та и седмей класи, составени на принципу спирали. Седма класа, гоч кельо
нам ше видзи же основна школа то континуитет осем класох, то заш лєм перша
ґарадича отвераня новей спирали. Преробени програм седмей класи предвидзує лєм
преширенє концентричного круга ученя синтакси дзе ше уча и утвердзую елементи
синтакси, од простого виреченя по зложене, без дефиницийох алє утемелєно у
реалних знаньох школярох як препознаванє елементох. Конститує ше спознанє о
виреченю як найменшей єдинки комуникациї. Обачую ше состойни елементи
преширеного виреченя на котри треба обрациц окремну увагу праве прето же тоти
елементи постаню або буду прерастац до зависних виреченьох у зложеним виреченю.
У реалней наставней пракси скорейших рокох у програму у истей класи була и
морфолоґия на уровню препознаваня и менованя файтох словох и поряднє
приходзело до заменьованя поняцох напр. меновнїка и субєкта, дїєслова и предиката.
З тима вименками препознаванє файтох словох зохабене у питей класи, шеста класа у
цалосци охабена ученю морфологиї, а седма класа обєдинює шицки предходни
здобути знаня у синтакси зложеного виреченя.
Вибор кнїжовних дїлох направени по принципу функцийох, цо значи же треба же би
одвитовал поглєдованьом за здобуванє поняцох и кнїжовного искуства, же би бул у
систему вредносцох розумлївих и инспируюцих за одредзени возрост, як и же би
одвитовал на першенствену а то значи естетичну функцию кнїжовного дїла. Шицки
наслови кнїжовних дїлох виберани спрам наведзених функцийох а зоз
репрезентативних антолоґийох кнїжовносци за дзеци и одроснутих. Зоз становиска
можлївого дожица кнїжовного дїла, змисти вибраних дїлох упутюю на потримовку
розуменю лиричного, на потримовку сензибилитету школяра, на розуменє
емоционалней страни школярового розуменя швета. Источасно ше зоз вибором
змистох жада вимкнуц скорей присутней страдалносци у вельким чишлє текстох, тє.
жада ше змоцнїц лєпша слика швета без насилнїцтва, страдалнїцтва и нєпреривного
зменьованя рижних нєщесцох. У цалосци, вибор кнїжовних текстом вецей обрацени на
красши и цеплєйши бок швета и живота.
Култура усного и писменого висловйованя на уж узвичаєним уровню розуменя и
комуникативней функциї язика, а подрозумює ше робота наставнїка з хаснованьом
таких методох котри звекшую комуникативни компетенциї школяра. У околносцох кед
ше руски язик находза у позициї меншинского язика числово малочисленей заєднїци,
окружени зоз засиценим медийским и комуникативним простором других язикох, а
першенствено сербского язика, настава руского язика максимално обрацена на
комуникативни компетенциї школяра на руским язику. З тим ше жада, першенствено,
прейґ култури усного и писаного висловйованя змоцнїц компетенциї школяра у
каждодньовей комуникациї зоз окруженьом на руским язику.
RUMUNSKI JEZIK
(4 ţasa nedeljno, 144 ţasa godišnje)
LIMBA ROMÂNĂ
Scopul activităţii instructive
În clasa a VII-a elevii trebuie să însuşească în continuare limba română literară, noţiunile de
gramatică şi teorie literară şi să-şi dezvolte capacitatea de exprimare în scris şi oral. În
această clasă scopul activităţii instructive este:
- ridicarea nivelului de cunoştinţe şi capacităţi, crearea interesului pentru lectură;
- înţelegerea mesajului oral şi scris;
- însuşirea corectă a exprimării scrise şi orale;
- dezvoltarea şi îmbogăţirea vocabularului cu expresii şi cuvinte noi;
- înţelegerea contextului global al unui mesaj dialogat;
- semnalarea înţelegerii mesajului în comunicarea cotidiană;
- deducerea sensului unor cuvinte necunoscute într-un mesaj;
- dezvoltarea interesului faţă de creaţiile literare în limba română;
- receptarea, iniţierea şi participarea la un act de comunicare oral şi scris în limba
română literară;
dezvoltarea creativităţii prin activităţile de atelier şi activităţile individuale.
Sarcini operative
La sfârşitul clasei a VII-a elevii trebuie:
- să-şi îmbogăţească vocabularul cu cuvinte şi expresii noi;
- să înţeleagă semnificaţia unui mesaj;
- să însuşească sistematic diferite forme de exprimare orală şi în scris;
- să însuşească valorile stilistice ale unor cuvinte dintr-un text literar;
- să sesizeze modalităţile de organizare a secvenţelor textuale ale unui mesaj oral;
- să însuşească raportul dintre propoziţii în frază;
- să deducă sensul cuvintelor necunoscute dintr-un mesaj ascultat;
- să însuşească citirea expresivă, citirea pe roluri şi dramatizarea textelor literare;
- să-şi exprime clar şi precis gândurile, ideile şi sentimentele;
- să folosească şi aplice corect izvoarele de informaţie (reviste, manuale, dicţionare,
enciclopedii, alte medii);
- să utilizeze corect limba română literară în diferite situaţii.
LITERATURA
Lectură şcolară
1.Vasile Alecsandri, Miezul iernii
2. Anton Pann, Povestea vorbii
3. Tudor Arghezi, Cuvânt
4. Mircea Cărtărescu, Florin scrie un roman (fragment)
5. George Călinescu, În tren (fragment)
6. Geo Bogza, Munţii Apuseni
7. Mircea Eliade, Jurnalul unui adolescent
8. Constantin Chiriţă, Cireşarii (fragment)
9. Octavian Goga, Noi
10. Gheorghe Brăescu, Un scos din pepeni
11. Alecu Russo, Piatra corbului
12. Ion Pillat, Mărţişor
13. Povestea drumului - mit african
14. Literatura română din Voivodina
15. Jovan Sterija Popoviš, Tigva fandosită
16. I. Al. Brătescu-Voineşti, Privighetoarea
17. I. L. Caragiale, Un pedagog de şcoală nouă
18. I. Creangă, Ion Roată şi Vodă Cuza
19. Mănăstirea Argeşului
20. Zidirea cetăţii Skadar
21. George Coşbuc, Colindătorii
22. Mihai Eminescu, Floare albastră
23. Jules Verne, Castelul din Carpaţi
24. J.K. Rowling, Harry Potter
25. R.F. Raspe, Peripeţiile uimitoare ale Baronului Munchauzen
26. Lucian Blaga, 9 mai 1895
Lectură
Ioan Slavici, Moara cu noroc
Barbu Ştefănescu Delavrancea, Schiţe şi nuvele
Ion Creangă, Amintiri din copilărie
Selecţie din literatura română contemporană
Antoine de Saint-Exupery, Micul prinţ
Analiza textului
Stabilirea contactului direct cu operele literare şi descoperirea mijloacelor de limbă şi stil cu
ajutorul cărora sunt realizate imaginile artistice.
Aprecierea expresiilor idiomatice, sensului propriu şi figurat al cuvântului.
Formarea unor opinii personale despre opera analizată.
Identificarea noţiunilor de teorie literară.
Pregătirea elevilor pentru analiza independentă a textului literar: cercetarea valorilor
determinate, argumentarea impresiilor, observarea şi concluzia datelor.
Redarea textelor epice: observarea cauzei consecutive a legăturii motivelor poetice şi funcţia
lor, desfăşurarea lentă sau dinamică a acţiunii şi compoziţia. Introducerea în analiza
completă a operei literare: personajele (dialogul, monologul, trăsături de caracter, procedee),
tematica (compoziţia tematicii, tema principală, teme secundare), ideea şi descrierea (starea
psihologică, situaţii dramatice, atmosfera, peisajul).
Abordarea poeziilor lirice: analiza motivelor (relaţiile reciproce şi contopirea în imagini
poetice).
Imaginile poetice, elementele de limbaj şi stilul poetic.
Abordarea operelor dramatice: îndrumarea elevilor în analiza elementelor esenţiale (dialog,
monolog, acţiune dramatică, personaje). Asemănările şi deosebirile dintre operele lirice şi
epice.
Noţiuni literare
Actualizarea noţiunilor literare din anii precedenţi.
Specii literare: Pastelul. Legenda. Balada. Schiţa. Povestirea. Nuvela. Comedia. Romanul.
Antiteza. Metafora.
Piciorul metric. Versul liber.
Folclorul literar.
LIMBA
Repetarea şi consolidarea materiei din clasa precedentă.
Noţiuni de fonetică (actualizare).
Vocabularul limbii române. Sinonimele (actualizare). Neologismele. Inovaţii lexicale.
Importanţa neologismelor şi inovaţiilor lexicale. Procedeele interne de îmbogăţire a
vocabularului. Compunerea.
Părţile de vorbire flexibile (actualizare).
Pronumele (actualizare). Pronumele şi adjectivul interogativ-relativ. Acordul pronumelui
relativ care în genitiv precedat de articol genitival. Pronumele şi adjectivul nehotărât.
Verbul. Diatezele, modurile şi timpurile (actualizare). Verbele auxiliare (actualizare).
Locuţiunea verbală.
Părţile de vorbire neflexibile, cu accentul pe conjuncţii şi locuţiunile conjuncţionale.
Sintaxa propoziţiei
Subiectul. Subiectul inclus. Subiectul subînţeles. Propoziţii defective de subiect.
Predicatul. Predicatul verbal. Predicatul nominal. Verbe copulative. Nume predicativ. Acordul
predicatului cu subiectul.
Părţile secundare ale propoziţiei. Atributul adjectival, substantival, pronominal (actualizare),
atributul verbal şi adverbial. Apoziţia. Exerciţii aplicative referitoare la atribut.
Complementul (actualizare). Complementele circumstanţiale de cauză şi de scop. Ordinea
cuvintelor în propoziţie.
Sintaxa frazei
Propoziţia principală şi propoziţia secundară. Propoziţia regentă. Coordonarea (prin
juxtapunere şi cu ajutorul conjuncţiilor). Propoziţii coordonate copulative, adversative,
disjunctive şi conclusive. Subordonarea. Propoziţii subordonate atributive, completive
directe.
Vorbirea directă şi vorbirea indirectă.
Noţiuni de ortografie
Scrierea corectă a substantivelor, pronumelor şi numeralelor (actualizare).
Punctuaţia în frază.
CULTURA EXPRIMĂRII
Exprimarea orală
Exprimarea în mod original, într-o formă accesibilă, a propriilor idei şi opinii.
Stabilirea principalelor modalităţi de înţelegere şi interpretare a unor texte scrise în diverse
situaţii de comunicare.
Înţelegerea textului literar şi comentarea lui ca mijloc de dezvoltare a exprimării orale.
Exerciţii de însuşire şi definire a noţiunilor şi cuvintelor - prin activităţi în ateliere.
Observarea mijloacelor de limbă şi stil în fragmentele din textele cu caracter descriptiv (în
versuri şi proză).
Determinarea sensului unor cuvinte şi explicarea orală a semnificaţiei acestora în diferite
contexte.
Stabilirea legăturilor corecte dintre elementele unei unităţi gramaticale (propoziţie sau frază),
precum şi folosirea corectă a categoriilor gramaticale specifice părţilor de vorbire.
Exerciţii de rostire corectă a cuvintelor cu probleme de accentuare.
Transformarea vorbirii directe în vorbire indirectă, a textului narativ în text dramatic.
Transformarea monologului în dialog, exersarea dialogului (adaptarea tematicii,
dinamismului, caracterului).
Dezbateri pe marginea unor cărţi citite, prezentaţii teatrale, film, emisiuni RTV, tablouri,
sculptură; determinarea temei, ideii, particularităţilor personajelor.
Analiza fragmentelor narative selectate în care predomină vorbirea personajelor.
Elementele de reportaj.
Exprimarea în scris
Dictări libere şi de control.
Exprimarea în scris a unui punct de vedere personal. Comentarea textelor literare citite,
rezumatul, caracterizarea personajelor, transformarea vorbirii directe în vorbire indirectă.
Scrierea argumentată a impresiilor provocate de textele literare şi interpretarea unor aspecte
din operă.
Interpretarea liberă ale unor aspecte structurale ale unei opere literare.
Stabilirea valorilor estetice şi stilistice în toate tipurile de texte şi de situaţii de comunicare.
Îmbinarea diferitelor forme de expunere (povestire, descriere şi dialog) în compunerile
elevilor pe teme libere şi teme date.
Modalităţile de exprimare a ideilor, atitudinilor şi opiniilor faţă de anumite situaţii de
comunicare.
Exerciţii de înţelegere şi explicare a noţiunilor de teorie literară.
Exerciţii pentru dezvoltarea creativităţii elevilor.
Scrierea corectă a frazelor în text folosind corect regulile ortografice şi semnele de
punctuaţie.
Aprecierea şi evaluarea cărţilor citite, a emisiunilor, filmelor, CD-urilor audiate şi vizionate.
Jurnalul.
Şase teme pentru acasă şi analiza lor la oră.
Patru lucrări scrise (o oră pentru scriere şi o oră pentru corectare).
MODUL DE REALIZARE A PROGRAMEI
Programa pentru Limbaromână calimbă maternă pentruclasa a VII-a se realizează prin
metode tradiţionale prezentate în forma unei succesiuni de etape clar delimitate.
În domeniul literaturii se propun următoarele activităţi: stabilirea contactului direct cu operele
literare şi descoperirea mijloacelor de limbă şi stil cu ajutorul cărora sunt realizate imaginile
artistice. Identificarea noţiunilor de teorie literară. Redarea textelor epice. Abordarea poeziilor
lirice. Abordarea operelor dramatice. Asemănările şi deosebirile dintre operele lirice şi epice.
În domeniul limbii se pune accent pe evaluarea posibilităţilor de exprimare prin expresii şi
cuvinte noi în vocabularul activ al elevilor şi sesizarea sensului inovaţiilor lexicale în funcţie
de context. Trebuie să identifice sensul unui cuvânt necunoscut, să aplice regulile de
ortografie în scris, să sesizeze abaterile de la normele gramaticale într-un mesaj oral şi scris,
să cunoască părţile de vorbire flexibile şi neflexibile şi părţile de propoziţie. Mesajul pe care
elevul îl va comunica în limba română trebuie să fie bazat pe structurile lingvistice în spiritul
limbii române, determinate de gândirea în această limbă.
Cultura exprimării orale şi în scris are o importanţă deosebită deoarece reprezintă baza unei
comunicări calitative. Din acest motiv în cursul activităţii trebuie insistat asupra îmbogăţirii
fondului lexical, exprimarea în mod original a propriilor idei şi opinii. Stabilirea principalelor
modalităţi de înţelegere şi interpretare a unor texte scrise în diverse situaţii de comunicare prin activităţi în ateliere. Observarea mijloacelor de limbă şi stil în fragmentele din textele cu
caracter descriptiv. Stabilirea legăturilor corecte dintre elementele unei unităţi gramaticale,
precum şi folosirea corectă a categoriilor gramaticale specifice părţilor de vorbire şi părţilor
de propoziţie şi frază. Aprecierea şi evaluarea cărţilor citite, a emisiunilor, filmelor, CD-urilor
audiate şi vizionate. Elevii trebuie să manifeste interes pentru creaţiile literare în limba
română, să utilizeze corect şi eficient limba română în diferite situaţii de comunicare.
SLOVAĈKI JEZIK
(4 ţasa nedeljno, 144 ţasa godišnje)
SLOVENSKÝ JAZYK
Cieľ a úlohy
Cieľom vyuţovania slovenského jazyka a literatúry je, aby ţiaci zvládli a poznali materinský
jazyk jednak kvôli posilneniu svojho jazykového vedomia, jednak aby sa prostredníctvom
jazyka dostali aj k prameňom slovenskej literatúry a celkovej slovenskej kultúry a vedy.
Pri vyuţovaní slovenského jazyka sa v našich podmienkach musí prihliadať nielen na vzťah
spisovnej podoby slovenského jazyka a našich náreţí, ale tieţ na vzťah slovenský jazyk a
srbský jazyk, ktorý pouţívame na mimoetnické dorozumievanie.
Úlohy vyuĉovania slovenského jazyka sú:
viesť ţiakov k poznávaniu jazyka ako štruktúrovaného a uceleného systému;
rozvíjať komunikaţné schopnosti ţiakov, aby získali kvalitnú jazykovú kompetenciu;
pestovať u ţiakov lásku k materinskému jazyku a vedomie jazykovej príslušnosti k istému
etniku, pocit jazykovej príbuznosti a spolupatriţnosti s inými etnikami;
prostredníctvom jazyka viesť ţiakov k poznávaniu histórie a kultúry vlastného národa
a k získavaniu iných poznatkov;
prehlbovať estetické cítenie ţiakov;
rozvíjať etické cítenie ţiakov;
nauţiť ţiakov uplatňovať získané vedomosti v praxi.
Ĉiastkové úlohy
- nauţiť ţiakov vhodne, výstiţne a správne sa vyjadrovať v konkrétnych spoloţenských
komunikaţných situáciách, a to ústne aj písomne
- ústne aj písomne tvoriť základné slohové útvary informaţné, rozprávacie, opisné a
výkladovo-úvahové
- skvalitniť reţovú kultúru ţiakov a pravopisnú správnosť ich písomných prejavov, vypestovať
zruţnosť a návyk v pouţívaní výkladových a synonymických slovníkov, jazykových príruţiek
a rozliţných encyklopédií
- skvalitniť výrazné ţítanie a ţítanie s porozumením a upevniť kladný vzťah ţiakov k literatúre
- estetickým a výchovným pôsobením literatúry formovať charakter ţiakov: rozširovať
vedomosti a poznatky ţiakov o ţivote, ľuďoch, prírode a spoloţnosti.
NÁPLŇ UŢEBNÝCH OSNOV
JAZYK
Slovenţina a jej miesto medzi slovanskými jazykmi. Pôvod slovenţiny.
Slovanské jazyky. Srbský a slovenský jazyk. Slovenţina v Srbsku.
Lexikológia
Tvorenie slov. Slovná zásoba slovenského jazyka. Spôsoby obohacovania slovnej zásoby.
Rozširovanie vedomostí o slovách podľa zloţenia: ustálené spojenia, zdruţené
pomenovania, frazeologické jednotky. Prenášanie a rozširovanie významu slov. Prevzaté
slová.
Morfológia
Opakovanie uţiva o slovných druhoch. Slovesá. Prítomníkové a neurţitkové slovesné tvary tvorenie a význam.
Základné významy slovesných ţasov a spôsobov. Štylistické vyuţitie slovesných ţasov a
spôsobov.
Predloţky (systematizácia uţiva). Predloţky v slovenskom a srbskom jazyku s dôrazom na
rozdiely v pouţívaní predloţiek rovnako znejúcich v oboch jazykoch.
Syntax
Opakovanie uţiva o vete a vetných ţlenoch. Vetný základ. Syntagma. Prisudzovanie,
priraďovanie a urţovanie. Základné druhy priraďovacieho a podraďovacieho súvetia;
urţovanie vedľajšej vety v podraďovacom súvetí.
Pravopis
Systematizácia pravopisných pouţiek o písaní y/ý a i/í. Práca s Pravidlami slovenského
pravopisu, Slovníkom cudzích slov, Krátkym slovníkom slovenského jazyka, Synonymickým
slovníkom slovenĉiny (na hodinách).
KULTÚRA VYJADROVANIA - SLOH
Ústne vyjadrovanie
Rozprávanie s prvkami opisu. Rozbor vybraných textov.
Dynamický opis (opis pracovnej ţinnosti, postupu). Jeho hlavné znaky a porovnanie so
statickým opisom.
Charakteristika osoby (vnútorná a vonkajšia).
Cielený rozhovor (interview). Simulovanie rolového dialógu (nadviazanie kontaktu, oslovenie,
formulácia a spôsob kladenia otázok, usmerňovanie rozhovoru, poďakovanie). Diskusia o
aktuálnych problémoch v škole a v prostredí. Pokus o vyjadrenie vlastného názoru. Výber
jazykových prostriedkov. Pouţívanie primeraných slov a frazeologizmov v súvislosti so
spracovanou témou. Náreţové slová a slangové slová. Pouţívanie historického prézentu.
Poukazovanie na ţasté štylistické nedostatky rozborom konkrétnych textov a na moţnosti,
ako sa tomu vyhnúť.
Písomné vyjadrovanie
Korektorské (opravné) znaţky (rozborom a ukáţkou konkrétneho textu).
Praktické písomnosti: tlaţivá, dotazníky, poštová poukáţka, zápisnica, potvrdenie a pod.
Rozbor slohových prác zaslaných na súťaţ, do novín a pod.
Nácviţné a kontrolné diktáty.
Osem domácich slohových prác (rozsahovo neveľkých) a ich rozbor na hodine.
Štyri školské slohové práce (písanie na jednej a rozbor s opravou na dvoch hodinách).
Školské ĉítanie
Poézia
Andrej Sládkoviţ: Detvan (úryvok)
Ján Botto: Smrť Jánošíkova (úryvok)
Janko Kráľ: Zakliata panna vo Váhu a divný Janko
Samo Chalupka: Výber z diela
Martin Rázus: Matka
Ivan Krasko: Otcova roľa
Milan Rúfus: Príhody
Pavel Muţaji: Dva sonety o jednom stretnutí
Miroslav Nastasijeviš: Láska
Desanka Maksimovišová: Výber z diela
Jozef Urban: Voda, ţo ma drţí nad vodou
Próza
Boţena Slanţíková Timrava: Ťapákovci (úryvok)
Ján Ţajak: Suchoty (úryvok)
Jozef Gregor Tajovský: Prvé hodinky
Martin Kukuţín: Adam Krt (úryvok)
Milan Ferko: Veľkomoravské záhady (úryvok)
Klára Jarunková: Potopa
Juraj Tušiak: Obrat Samka Zlocha
Ľudo Zúbek: Jar Adely Ostrolúckej (úryvok)
Jack London: Z lásky k ţloveku
Ján Ţajak ml.: Zypa Cupák (úryvok)
Andrej Ţipkár: V Calacalí sa deti nemusia báť uţiteľov (cestopis z knihy Banánový kvet, deti
a svet)
Zo súţasnej slovenskej a slovenskej vojvodinskej literatúry pre deti a mládeţ (dievţenská a
chlapţenská próza)
Náuţná literatúra - encyklopédie, heslá z Encyklopédie slovenských spisovateľov
Dráma
VHV: Zem
Súţasná slovenská divadelná a rozhlasová hra
Domáce ĉítanie
Ľudo Ondrejov: Zbojnícka mladosť
VHV: Zem
Výber zo súţasnej slovenskej tvorby
Výber z prózy vojvodinských Slovákov
Miroslav Antiš: Plavé kuţery
Vejú vetry, povievajú
Literárna teória
Poézia
- lyrické dielo,
- básnická skladba,
- balada,
- texty populárnej piesne.
Próza
- epické dielo,
- poviedka,
- poviedky a romány zo ţivota detí,
- dievţenský román,
- chlapţenská próza,
- ţivotopisný román,
- cestopis.
Náuĉná literatúra
- encyklopédie slávnych osobností.
Dráma
- divadelná hra pre deti,
-filmová a rozhlasová hra pre deti.
Literárnovedné pojmy
Poviedka, román, rozprávaţ - autor, autorská reţ, ţitateľ - divák, poslucháţ, rým, verš, strofa,
metafora, personifikácia, prirovnanie, epiteton.
POKYNY PRE REALIZÁCIU PROGRAMU
JAZYK
Gramatika
Vyuţovanie gramatiky a pravopisu v 7. roţníku má za cieľ umoţniť ţiakom komunikáciu v
ústnej alebo písomnej podobe, pouţívajúc spisovný slovenský jazyk. Ţiak má poznať
základné pravidlá z oblasti gramatiky, ako sú: pravopisné pravidlá písania i, í, y, ý po
mäkkých, tvrdých a obojakých spoluhláskach, vo vybraných slovách, rozlišovanie základu
slova, predpony a prípony; tvorenie slov predponami a príponami; predpony s-, z-, zo-, nad-,
od-, ob-, roz- a ich spisovná výslovnosť a pravopis. Systematizovať uţivo z predošlých
roţníkov. Uţivo o slovesách treba rozšíriť a spracovať uţivo o slovesných tvaroch. Odporúţa
sa zopakovať a upevniť klasifikáciu viet (podľa zloţenia, podľa obsahu, podľa ţlenitosti).
Nacviţovať treba vetné sklady (syntagmy) ako významové a gramatické celky, vetné ţleny a
ţlenenie vetných ţlenov na holé, rozvité a viacnásobné. Osobitne treba spracovať druhy
priraďovacieho a podraďovacieho súvetia a ţiarky v súvetí. Na previerku vedomostí písať
kontrolné práce. Tieto práce sa píšu v škole, a to po prebratí daného uţiva, na ktoré je práca
zameraná.
Pravopis
Pravopis treba vţdy nacviţovať s odôvodneným paralelne so spracovaním uţiva z jazyka
pouţívajúc literárne texty z uţebníc, ako východiskové texty pre analýzu pravopisných javov.
Treba prihliadať na písanie i, í, y, ý po tvrdých, mäkkých a obojakých spoluhláskach, na
písanie koncoviek pri slovesných ţasoch, pri jednotlivých pádoch podstatných mien, pri
mnoţnom nominatíve prídavných mien a ţísloviek. Ţiakov treba nacviţovať písať správne
interpunkţné znamienka. Diktáty odporúţame: nácviţné: s dopĺňaním, s upozornením,
zrakový, sluchový; kontrolný diktát a autodiktát. Odporúţa sa so ţiakmi diktáty nacviţovať s
odôvodňovaním pravopisných javov a len potom písať kontrolné diktáty. Diktáty sa píšu
podľa potreby. Nemusí ísť o súvislé texty. Môţu to byť slová, slovné spojenia, samostatné
vety. Kontrolné diktáty sa píšu po prebratí daného uţiva, na ktoré je diktát zameraný.
LITERATÚRA
Odporúţa sa na druhej hodine spracovania textu ponúknuť ţiakom diferencované úlohy
(podľa stupňov zloţitosti). Okrem uvedených textov môţeme ponúkať ţiakom texty podľa
vlastného výberu z ţítanky, detských a mládeţníckych ţasopisov, novín, encyklopédií a
iných foriem literatúry, ktorá im je vekove primeraná. Poskytnúť im základy literárneho
vzdelania, utvárať ich estetické názory a vkus, viesť ich k tomu, aby rozumeli a obľúbili si
hodnoty pravej literárnej tvorby a aby mohli rozlišovať hodnoty (ozajstné) literatúry od
tendenţných a propagaţných. V tomto veku sa odporúţa odpozerať najmenej dve divadelné
predstavenia pre deti a film pre deti, ako aj televízne vysielanie pre deti. Podľa moţnosti
ţiakom treba dať poţúvať aj detské rozhlasové hry a umelecké prednesy básní. S cieľom
podnecovania kreativity u detí treba vypracovať spoloţne s deťmi aspoň jedno divadelné
predstavenie na úrovni triedy (odporúţa sa samostatné vypracovanie scény a kostýmov). U
ţiakov treba pestovať záujem o ţítanie kníh, odporúţať im literatúru vhodnú pre ich vek a
formovať ţitateľskú kultúru u detí.
Literárne diela: 4 knihy podľa výberu uţiteľa a ţiakov. Ţiakov treba zaúţať analyzovať
literárne dielo: názov, autora, miesto a ţas deja, hlavná postava a jej vlastnosti, vedľajšie
postavy, odkaz, téma, idea diela. Treba ich zvykať podať struţnú reprodukciu.
Literárnoteoretické pojmy (poézia a próza): Plánované literárnoteoretické pojmy v tomto
veku deťom treba podať informatívne a nacviţovať do tej miery, aby ich v danom texte líšili.
KULTÚRA VYJADROVANIA
Ústne vyjadrovanie
U ţiakov v tomto veku treba pestovať spisovnú podobu slovenského jazyka v ústnom a v
písomnom prejave s dôrazom na plynulosť prejavu, jasnosť, správnu dikciu a melódiu viet.
Viesť ich k tomu, aby dokázali samostatne skomponovať príleţitostný príhovor (prednes
pripraveného i nepripraveného reţníckeho útvaru) a jeho tón prispôsobili poslucháţom a
príleţitosti a osvojili si pravidlá verejného vystupovania.Od ţiakov sa oţakáva výrazný
prednes básne ako aj krátka reprodukcia jednoduchých textov z ţítanky, detskej tlaţe,
reprodukcia obsahu filmu, divadelnej hry, rozhlasových alebo televíznych vysielaní pre deti
tohto veku - podľa osnovy. Jazykové didaktické hry treba pouţívať vo funkcii zveľaďovania
slovnej zásoby a skvalitňovania ústnej a písomnej komunikácie ţiakov. Treba dbať na
spisovnú výslovnosť, slovnú zásobu prehlbovať vysvetlením významu nových slov a
slovných spojení, ako aj s významom slov v srbskom jazyku. Líšiť monológ od dialógu.
Dramatizácia
V oblasti dramatizácie textu je predvídané striedavé reprodukovanie textu so zreteľom na
intonáciu vety, uvádzanie pohybu v priestore. V dramatických dielach (v dramatickom ţánri)
majú pochopiť a zvládnuť pomer textu a prednesu, hodnotia kompozíciu, dej, postavy,
charaktery, dialógy, monológy, konflikt. Vedia rozoznať drámu od rozhlasovej hry.
Formy spoloĉenského styku
S cieľom pestovať výchovný aspekt vzdelávania v škole treba dať dôraz na základné etické
normy, ktoré sú ujaté v našom spoloţenskom systéme. Ţiakom treba pravidelne tlmoţiť ujaté
frázy a slovné spojenia a pestovať u nich spoloţensky prijateľnú formu komunikácie a kódex
správania.
Ĉítanie
V prvom rade treba v tomto veku ţiakov uţiť správne, s porozumením ţítať. Ţiak má vedieť
plynule ţítať prozaický text. Tempo ţítania musí byť podobné hovorovej reţi. Musí mať
schopnosť rozlišovať v textoch dôleţité veci od menej dôleţitých. Má vedieť reprodukovať
preţítaný text vlastnými slovami. Musí mať schopnosť vytvoriť si vlastný názor a postoj k
preţítanému dielu, k postavám a situáciám a hodnotiť ho na základe vlastných a ţitateľských
skúseností. Pri zreprodukovaní básne alebo prózy uplatňuje doteraz urţené teoretické
vedomosti. Má spoznať a chápať kompoziţnú ucelenosť diela. Pri ţítaní nových textov musí
spoznať doteraz uţené literárnoteoretické poznatky. Ţiaci si upevňujú dosiaľ osvojené
ţitateľské zruţnosti na nároţnejších umeleckých textoch.
Písomné vyjadrovanie
Aj v tomto veku sa dbá na dodrţiavanie všetkých znakov písania s ţiastoţným formovaním
vlastného ţitateľného rukopisu u ţiakov s prihliadnutím na pravopis. Od ţiakov treba ţiadať
dodrţiavanie formy pri písaní (úvod, hlavná ţasť, záver). Školské slohové práce sa môţu
robiť podľa danej osnovy, ale aj po rozbore a spoloţnej analýze, ako má práca vyzerať a ţo
má obsahovať. Ţiak vie samostatne zostavovať struţnú dejovú osnovu z preţítaných diel,
pritom pouţíva básnické výrazy a prostriedky. Musí byť schopný pokraţovať, doplniť,
poprípade pozmeniť, zúţiť alebo rozšíriť poţutý text. Z pomocných kníh a uţebníc ako aj z
iných zdrojov zhromaţdiť materiály na danú tému (odpoveď, riešenie úloh v skupine ap.).
Odporúţa sa analýza 8 domácich slohových prác na hodine a štyroch školských slohových
prác - písanie na jednej hodine a oprava a rozbor na dvoch hodinách (so zreteľom na
pravopis). Také práce si vyţadujú jednu alebo dve hodiny prípravy: ústnu a písomnú. V
referáte má vedieť vyjadrovať svoje city, myšlienky, ktoré v ňom vyvolala preţítaná kniha.
Samostatne hovoriť o zvláštnostiach epických diel, o kompozícii dramatických diel a v
referáte o lyrických ţánroch pouţívať ţím viac citátov. Tieţ dokáţe samostatne vysvetliť
odlišnosti alebo podobnosti medzi literárnymi textami.
Sledeći
Prethodni
HRVATSKI JEZIK
(4 ţasa nedeljno, 144 godišnje)
HRVATSKI JEZIK
Cilj i zadatci:
- osposobljavanje uţenike za uporabu hrvatskoga standardnoga jezika u svim tekstovnim
vrstama, funkcionalnim stilovima i sredstvima priopšavanja
- stjecanje ljubavi za hrvatski jezik i knjiţevnost te spoznaje o biti i posebnim znaţajkama
hrvatskoga jezika kao sredstva priopšavanja i umjetniţkog izraţavanja
- stjecanje svijesti o potrebi upoznavanja, uţenja i njegovanja hrvatskoga jezika
- razvijanje jeziţne i knjiţevne sposobnosti
- razvijanje osjetljivost za knjiţevnu rijeţ i njezine vrijednosti
- razvijanje kulture ţitanja knjiţevnih i neknjiţevnih tekstova
- razvijanje kulturu slušanja i gledanja
- usvajanje znanja o hrvatskom jeziku kao sredstvu komunikacije
Operativni zadatci:
Uţenici trebaju:
- biti osposobljeni za samostalno ţitanje, razumijevanje i tumaţenje knjiţevnih tekstova
- biti osposobljeni za jeziţno izraţavanje i stvaranje
- spoznati povijest hrvatskoga jezika od prvih pisanih spomenika i njegovu ulogu u razvoju i
njegovu ulogu u odrţanju nacionalne samobitnosti
- razvijati svijet o pripadnosti hrvatskoj nacionalnoj zajednici
- usvojiti naviku aktivnog slušanja i razvijati opšu kulturu govorenja
- steši sposobnost pisanja svih vrsta tekstova na temelju pravopisnih normi
- steši sposobnost samostalnog ţitanja, tumaţenja i vrednovanja knjiţevnih djela
- razvijati umiješe svrhovite uporabe Interneta u nastavi hrvatskoga jezika
SADRŢAJI PROGRAMA
JEZIK
TEME:
1. Povijest hrvatskoga knjiţevnoga jezika
Kljuţni pojmovi: prvi tiskani rjeţnik i prva tiskana slovnica (gramatika).
2. Rijeţi istoga i sliţnoga znaţenja
Kljuţni pojmovi: istoznaţnice, bliskoznaţnice.
3. Rijeţi suprotnoga znaţenja
Kljuţni pojmovi: suprotnice (antonimi).
4. Rijeţi jednakoga oblika, a razliţitoga znaţenja
Kljuţni pojmovi: istozvuţnice, istopisnice, istoobliţnice.
5. Razlikovanje rijeţi s glasovima ţ, š, dţ i Ť.
Kljuţni pojmovi: pravilan izgovor i pisanje rijeţi s tim glasovima; svijest o vezi navedenih
glasova u izvedenicama prema osnovnom k, t, c.
6. Rijeţi u kojima se smjenjuju glasovi
ije/je/e/i
Kljuţni pojmovi: dvoglasnik ie, staroslavenski glas jat, kratki i dugi jat.
7. Veliko poţetno slovo u imenima društava, organizacija, udruga, pokreta i javnih skupova
Kljuţni pojmovi: veliko poţetno slovo u imenima društava, organizacija, udruga, pokreta i
javnih skupova.
8. Imeniţki dodatci: atribut i apozicija
Kljuţni pojmovi: atribut: pridjevni atribut i imeniţki atribut, atributni skup, apozicija, apozicijski
skup.
9. Objekt
Kljuţni pojmovi: objekt, izravni objekt i neizravni objekt.
10. Priloţne oznake
Kljuţni pojmovi: priloţne oznake, priloţna oznaka (mjesta, vremena, naţina, uzroka,
namjere).
11. Sloţena reţenica
Kljuţni pojmovi: nizanje, povezivanje i uvrštavanje reţenica, vezniţki skupovi.
12. Nezavisno sloţena reţenica
Kljuţni pojmovi: vezniţke i nevezniţke reţenice, sureţenice.
13. Vrste nezavisno sloţenih reţenica
Kljuţni pojmovi: nezavisno sloţena reţenica: sastavna, rastavna i suprotna reţenica,
iskljuţna i zakljuţna reţenica.
14. Zavisno sloţena reţenica
Kljuţni pojmovi: zavisno sloţena reţenica, glavna i zavisna sureţenica, inverzija, umetnuta
reţenica.
15. Izricanje predikata reţenicom
Kljuţni pojmovi: predikatna reţenica.
16. Izricanje subjekta reţenicom
Kljuţni pojmovi: subjektna reţenica.
17. Izricanje objekta reţenicom
Kljuţni pojmovi: objektna reţenica.
18. Izricanje atributa reţenicom
Kljuţni pojmovi: atributna reţenica.
19. Izricanje priloţnih oznaka reţenicom
Kljuţni pojmovi: priloţna reţenica.
JEZIŢNO IZRAŢAVANJE
TEME:
1. Obavijest
Kljuţni pojmovi: obavijest.
2. Nejeziţna sredstva komunikacije
Kljuţni pojmovi: nejeziţna sredstva komunikacije, komunikacija, mimika, gesta (kretnja).
3. Izraţavanje obavijesti vrjednotama govorenoga jezika
Kljuţni pojmovi: izraţavanje obavijesti vrednotama govorenoga jezika.
4. Pisanje priţe (kompozicija teksta)
Kljuţni pojmovi: kompozicija teksta, opis i dijalog u priţi.
5. Vijest
Kljuţni pojmovi: vijest, novinarski stil.
6. Izvješše
Kljuţni pojmovi: izvješšivanje, izvješše.
7. Izraţajno ţitanje u razliţitim medijima (radio, televizija, kazalište)
Kljuţni pojmovi: uloga reţeniţnih znakova i stanke u izraţajnom ţitanju.
8. Ţitanje dijalektalnih tekstova
Kljuţni pojmovi: razlikovanje knjiţevnoga teksta na narjeţju i na knjiţevnome jeziku.
9. Stvaralaţko pisanje
Kljuţni pojmovi: stvaralaţko pisanje.
10. Opis zatvorenoga prostora
Kljuţni pojmovi: zatvoreni prostor, opis zatvorenoga prostora u knjiţevnoumjetniţkomu
tekstu.
Tijekom školske godine predviŤene su ţetiri školske zadaše s ispravcima.
KNJIŢEVNOST
TEME
1. Odnosi meŤu likovima
Kljuţni pojmovi: glavni lik, sporedni lik, vanjske osobine lika.
2. Uzroci postupaka lika
Kljuţni pojmovi: glavni lik, sporedni lik, uzroci postupaka lika, motivacija
3. Lik u zrcalu knjiţevnoga teksta
Kljuţni pojmovi: lik u proznom djelu - portret, knjiţevni portret vanjskih i unutrašnjih osobina
lika.
4. Osješaji i misli lika
Kljuţni pojmovi: glavni lik, sporedni lik, karakterizacija, psihološka karakterizacija lika.
5. Kronološki (vremenski) slijed
Kljuţni pojmovi: radnja, kompozicija, kronologija, fabula.
6. Retrospekcija
Kljuţni pojmovi: fabula, kronološki slijed dogaŤaja, kompozicija, retrospekcija (osvrtanje
unatrag).
7. Glavna misao kojom je djelo proţeto
Kljuţni pojmovi: motiv, glavna misao u tekstu, ideja.
8. Lirska pjesma
Kljuţni pojmovi: lirska krajobrazna pjesma, lirska rodoljubna pjesma, balada, pjesniţka slika,
motivi kao nositelji pjesniţkih slika i misli.
9. Pjesniţko izraţajno sredstvo (simbol)
Kljuţni pojmovi: simbol.
10. Pjesniţko izraţajno sredstvo - metafora
Kljuţni pojmovi: metafora kao stilsko sredstvo, skrašena usporedba.
11. Biografija, romansirana biografija, autobiografija
Kljuţni pojmovi: prozne vrste, biografija, romansirana biografija, autobiografija.
12. Dramska situacija
Kljuţni pojmovi: elementi dramske situacije: likovi, prostor i vrijeme.
MEDIJSKA KULTURA
TEME:
1. Scenografija, kostimografija i maska
Kljuţni pojmovi: filmska izraţajna sredstva, scenografija, kostimografija, scenograf,
kostimograf, maska (krinka).
2. Igrani film
Kljuţni pojmovi: Igrani film, vrste igranog filma: drama, kriminalistiţki, znanstvenofantastiţni,
horor.
3. TV serija, sapunica, reklamni spot
Kljuţni pojmovi: TV serija, epizoda, sapunica, idol, spot, reklama.
4. Tematske raznolikosti
Kljuţni pojmovi: Strip, tematska podjela stripa.
5. Knjiţnica
Kljuţni pojmovi: knjiţna graŤa, uţeniţki fond, referentna zbirka.
IZBORNI SADRŢAJI:
1. Najstariji hrvatski rjeţnici (Jakov Mikalja, Juraj Habdeliš, Ivan Belostenec)
2. Stare hrvatske tiskane knjige (Lekcionar Bernardina Splišanina)
3. Antonimi, djelomiţna i višestruka antonimija
4. Obliţni i leksiţki homonimi, homonimija, homonimski parovi, homografi
5. Pisanje velikoga poţetnoga slova u primjerima s kojima se uţenici rjeŤe susrešu
6. Apozicije koje se ne slaţu s imenicom u rodu i broju
7. Prijedloţni objekt
8. Priloţna oznaka mjesta u znaţenju mjesta radnje, cilja radnje i tijeka radnje
9. Priloţne oznake koliţine, sredstva, društva
10. Višestruko sloţena reţenica
11. Znaţenjsko razlikovanje priloţnih reţenica
12. Zvuk, boja i osvjetljenje u filmu
13. Konkretni i apstraktni motivi, dinamiţki i statiţki motivi
14. Alegorija
15. Oda
16. Sonet
17. Romanca
18. Refleksivna pjesma
19. Uokvirena fabula
20. Narodni obiţaji moga kraja
21. Jezik i knjiţevnost bunjevaţkih Hrvata
Popis lektire: (izabrati 9 djela, obavezna prva tri)
1. Boţidar Prosenjak: Divlji konj
2. Hrvoje Hitrec: Smogovci
3. Vladimir Nazor: Pripovijetke
4. Dobriša Cesariš: Pjesme
5. Damir Miloš: Bijeli klaun
6. Zoran Pongraţiš: Gumi-gumi
7. Branka Primorac: Maturalac
8. Dubravko Jelaţiš-Buţimski: Sportski ţivot Letešeg Martina
9. Charles Dickens: Oliver Twist
10. Išan Ramljak: Povratnik ili San bez uzglavlja
11. August Šenoa: Ţuvaj se senjske ruke
12. Dinko Šimunoviš: Duga
13. Pero Zlatar: Otkljuţani globus
14. Zvonko Todorovski: Prozor zelenog bljeska ili Mirakul od mora
15. Branka Kalauz: Ţuj, Pigi, zaljubila sam se
16. Jadranka Klepac: Miris knjige
17. Bernard Jan: Potraţi me ispod duge
18. Daniel Defoe: Robinson Crusoe
19. Pavao Pavliţiš: Dobri duh Zagreba
20. Vjekoslav Majer: Dnevnik malog Perice
21. Sue Townsend: Tajni dnevnik Adriana Molea ili Novi jadi Adriana Molea
22. Vjenceslav Novak: Iz velegradskog podzemlja
23. Scott O’Dell: Otok plavih dupina ili Caru carevo
24. Izbor iz zaviţajne knjiţevnosti
Popis filmova:
U prvome su planu igrani filmovi
1. Što je film: Igrani film
2. Što je film: Gluma u filmu
3. Filmovi Ch. Chaplina
4. K. Golik: Tko pjeva, zlo ne misli
5. S. Daldry: Billy Elliot (ili neki drugi suvremeni film po izboru koji je dobio dobre kritike ili
znaţajne nagrade)
6. TV-serija Smogovci (ili neka druga aktualna i kvalitetna serija po izboru)
NAŢINI OSTVARIVANJA PROGRAMA
Jezik je jedan od najopseţnijih predmeta, a ujedno i osnovno sredstvo sporazumijevanja pa
je stoga vrlo bitno ovladavanje ovim predmetom kako bi se što uspješnije ovladalo svim
nastavnim predmetima.
Predmet se ostvaruje u nastavnim podruţjima: hrvatskom jeziku, knjiţevnosti i jeziţnom
izraţavanju.
Sadrţaji i zadaše svih nastavnih podruţja meŤusobno se proţimaju i dopunjuju prema
naţelu unutarpredmetnog povezivanja, a prema naţelu meŤupredmetnog povezivanja
povezuju se s ostalim nastavnim predmetima.
Hrvatski jezik
U nastavnom podruţju hrvatski jezik pouţavaju se sadrţaji rjeţnika, gramatike, pravopisa i
pravogovora. Uţenici se osposobljavaju za samostalnu uporabu glasovnoga i pisanoga
sustava hrvatskoga jezika. Uţeši gramatiku uţenici razvijaju sposobnost apstraktnog
mišljenja i logiţkog zakljuţivanja. Uvjeţbavajuši pravilno pisanje, razvijaju osješaj za toţnost i
urednost.
Književnost
U nastavnome podruţju knjiţevnost razvijaju se literarne i jeziţne sposobnosti. Uţenici
sudjeluju u školskim interpretacijama reprezentativnih knjiţevnih tekstova razliţitih vrsta i
tema. Razvijaju osjetljivost za knjiţevnu rijeţ, za njezine vrijednosti u ţivotu ţovjeka i za
trajne ljudske vrijednosti. Za samostalan rad kod kuše preporuţuje se razvijanje uţenikova
stvaralaštva u jeziţnome izraţavanju.
Uţenici se osposobljavaju za samostalno ţitanje knjiţevne lektire, za prosudbu i
vrjednovanje proţitanih djela. U nastavi se treba koristiti razliţitim metodama rada,
primjerice: metodom ţitanja, metodom razgovora, metodom pisanja, metodom samostalnog
rada na tekstu ili inserta, metodom obrade teme iz razliţitih perspektiva, metodom pisanja
sastavaka na temelju zadanih pojmova...
Jezično izražavanje
Temeljna je zadaša jeziţnog izraţavanja razvijati uţenikovu komunikacijsku sposobnost u
svim funkcionalnim stilovima, uţenikove jeziţne sposobnosti u govorenju i pisanju te njegovo
jeziţno stvaralaštvo. Nastava jeziţnog izraţavanja upušuje uţenika na kvalitetnu
komunikaciju, u kojoj še poštivati pravila kulturnog razgovora, te mu omogušuje spoznaju da
je sloboda govora osnovno ljudsko pravo svake osobe. Uţenike treba osposobiti u
podruţjima govorenja, slušanja, ţitanja i pisanja. Nastava izraţavanja uglavnom se obraŤuje
u sklopu sadrţaja nastave jezika i knjiţevnosti. Tako se ostvaruje korelacija unutar svih
nastavnih podruţja unutar predmeta.
U izvedbi nastavnik rabi razliţite metode i oblike rada, kao što su: analiza kljuţnih pojmova,
ţinkvine (saţimanje), komparativna tablica, metoda pisanja "za sebe", oluja mozgova,
pouţavanje u koracima, ţitanje sa zadatkom biljeţenja citata, pisanje dvostrukog dnevnika,
rad u skupinama na ispravljanju jeziţnih pogrešaka, semantiţka mapa (grozd), "T" tablica,
reciproţno uţenje, obilazak galerije, stvaralaţka diskusija, vrijednosna os i dr.
Korelacija
Predloţene teme povezuju se s nastavom stranih i jezika, povijesti, geografije, prirode,
likovne i glazbene kulture, vjeronauka.
STRANI JEZIK
sedma godina uĉenja
(2 ţasa nedeljno, 72 ţasa godišnje)
Zajedniţki deo programa
Cilj nastave stranog jezika jeste da se osigura da svi uţenici steknu baziţnu jeziţku
pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuših Standarda obrazovnih postignuša, da
se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i
obrazloţe svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za uţenje i
zainteresovanost za predmetne sadrţaje, kao i da ovladaju komunikativnim veštinama i
razviju sposobnosti i metode uţenja stranog jezika.
Zadaci nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju stoga jesu:
- stvaranje raznovrsnih mogušnosti da kroz razliţite sadrţaje i oblike rada tokom nastave
stranog jezika svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave stranog jezika budu u
punoj meri realizovani,
- razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti uţenika, njegovih humanistiţkih, moralnih i
estetskih stavova,
- sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom
jeziku i kulturnom nasleŤu, uz uvaţavanje razliţitosti i navikavanje na otvorenost u
komunikaciji,
- sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika,
- uţenik treba da usvoji osnovna znanja iz stranog jezika koja še mu omogušiti da se u
jednostavnoj usmenoj i pisanoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja,
- uţenik treba da usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa
specifiţnostima jezika koji uţi, kao i da nastavi, na višem nivou obrazovanja i samostalno,
uţenje istog ili drugog stranog jezika.
Kroz nastavu stranih jezika uţenik bogati sebe upoznajuši drugog, stiţe svest o znaţaju
sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Uţenik razvija
radoznalost, istraţivaţki duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika.
Standardi
Razumevanje govora
Uţenik razume i reaguje na usmeni tekst u vezi sa temama,1 situacijama i komunikativnim
funkcijama predviŤenim nastavnim programom.
_______________
1
Teme predviĊene nastavnim programom obuhvataju i one teme koje su obraĊene tokom
prethodnih godina uĉenja stranog jezika.
Razumevanje pisanog teksta
Uţenik ţita sa razumevanjem pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa temama, situacijama i
komunikativnim funkcijama predviŤenim nastavnim programom.
Usmeno izražavanje
Uţenik samostalno usmeno izraţava situacije i komunikativne funkcije u vezi sa temama
predviŤenim nastavnim programom.
Pisano izražavanje
Uţenik se u pisanoj formi izraţava u vezi sa temama i situacijama i komunikativnim
funkcijama predviŤenim nastavnim programom, poštujuši pravila pisanog koda.
Interakcija
Uţenik ostvaruje komunikaciju i sa sagovornikom razmenjuje informacije u vezi sa temama,
situacijama i komunikativnim funkcijama predviŤenim nastavnim programom, poštujuši
sociokulturne norme interakcije.
Medijacija
U komunikativnim kontekstima, koji ukljuţuju govornike uţenikovog prvog jezika (L1) i ciljnog
jezika (L2), prenosi i prevodi kratke poruke (u usmenoj i pisanoj formi) u skladu sa
potrebama komunikacije.
Znanja o jeziku2
Uţenik prepoznaje principe gramatiţke i sociolingvistiţke kompetencije uoţavajuši znaţaj
razvijanja liţnih strategija uţenja stranog jezika.
_______________
2
Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost uĉenika
da jeziĉke strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji.
Operativni zadaci po jeziĉkim veštinama
Operativni zadaci po jezičkim veštinama se postepeno proširuju i usložnjavaju.
Istovremeno se kontinuirano primenjuju i operativni zadaci iz prethodnih razreda.
Razumevanje govora
Uţenik treba da:
- razume kraše dijaloge (do 15 replika / pitanja i odgovora), priţe, druge vrste tekstova i
pesme o temama predviŤenim nastavnim programom, koje ţuje uţivo, ili sa audio-vizuelnih
zapisa
- razume opšti sadrţaj i izdvoji kljuţne informacije iz kraših autentiţnih tekstova iz
svakodnevnog ţivota posle 1-2 slušanja (obaveštenja sa razglasa na stanici, aerodromu, u
supermarketu ili u školi)
- razume i reaguje na odgovarajuši naţin na usmene poruke u vezi sa liţnim iskustvom i sa
aktivnostima na ţasu (poziv na grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, dogaŤaj iz neposredne
prošlosti, planovi za blisku budušnost, svakodnevne aktivnosti, ţelje i izbori, itd.)
- razume kraše reklame, radio i TV emisije o temama predviŤenim nastavnim programom.
Razumevanje pisanog teksta
Uţenik treba da:
- razume kraše tekstove (do 200 reţi), koji sadrţe veši procenat poznatih jeziţkih elemenata,
internacionalizama, strukturalnih i leksiţkih, a ţiji sadrţaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim
karakteristikama, iskustvom i interesovanjima uţenika
- razume i adekvatno interpretira sadrţaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program,
bioskopski program, red voţnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeši jeziţke
elemente predviŤene nastavnim programom
- pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okruţenja (pisma,
kraši novinski ţlanci, uputstva o upotrebi, oglasi, plakati, katalozi)
- moţe da izvede zakljuţak o mogušem znaţenju nepoznatih reţi oslanjajuši se na opšti
smisao teksta sa temom iz svakodnevnog ţivota
- razume kraše tekstove u vezi sa gradivom drugih predmeta, oslanjajuši se na opšti smisao
teksta i predhodno steţena znanja.
Usmeno izražavanje
Uţenik treba da:
- usklaŤuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa
stepenom formalnosti govorne situacije
- pored informacija o sebi i svom okruţenju opisuje ili izveštava u nekoliko reţenica o
dogaŤajima i aktivnostima (poznatu radnju ili situaciju) u sadašnjosti, prošlosti i budušnosti,
koristeši poznate jeziţke elemente (leksiku i morfosintaksiţke strukture)
- prepriţava i interpretira u nekoliko reţenica sadrţaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova
na teme predviŤene nastavnim programom kao i na teme iz drugih nastavnih predmeta
koristeši poznate jeziţke elemente (leksiku i morfosintaksiţke strukture)
- u nekoliko reţenica izraţava svoja osešanja, mišljenje i stavove argumentujuši ih
(dopadanje, nedopadanje, protivljenje, itd.), koristeši poznate jeziţke elemente (leksiku i
morfosintaksiţke strukture)
- jednostavnim reţima opisuje lica, dogaŤaje, situacije i predmete iz okruţenja i uporeŤuje ih
sa drugima iz oblasti svog interesovanja kao i iz odreŤenih sadrţaja drugih nastavnim
predmeta.
Interakcija
Uţenik treba da:
- u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s
kontekstom uţionice, kao i o svim ostalim temama predviŤenim nastavnim programom
(ukljuţujuši i razmenu mišljenja i stavova prema stvarima, pojavama iz domena njihovog
interesovanja, svakodnevnog ţivota i ţivota mladih, koristeši poznate morfosintaksiţke
strukture i leksiku)
- uţestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traţi reţ, ne prekida
sagovornika, paţljivo sluša druge, itd)
- da odgovori na ograniţen broj neposrednih pitanja koja se nadovezuju uz mogušnost da
mu se ponove i pruţi pomoš pri formulisanju odgovora.
Pismeno izražavanje
Uţenik treba da:
-piše reţenice i kraše tekstove (do 100 reţi) ţiju koherentnost i koheziju postiţe koristeši
poznate jeziţke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem
- zapisuje kljuţne informacije i prepriţava ono što je video, doţiveo, ţuo ili proţitao
- koristi pisani kod za izraţavanje sopstvenih potreba i interesovanja (šalje liţne poruke,
ţestitke, koristi elektronsku poštu, piše liţna pisma i sl.)
- u kratkim formalnim pismima (obaveštenje profesorima, susedima, treneru) primenjuje
oblike obrašanja, molbe, pozdrava i zahvaljivanja
- zapisuje planove, zadatke i druge zahteve koji mu se usmeno saopštavaju.
Medijacija
U situaciji kada posreduje izmeŤu osoba (vršnjaka i odraslih) koje ne mogu da se
sporazumeju, uţenik treba da:
- usmeno prenosi suštinu poruke sa maternjeg na ciljni jezik i sa ciljnog na maternji
- pismeno prenosi jednostavne poruke i objašnjenja
- prepriţava sadrţaj krašeg teksta, audio ili vizuelnog zapisa i kraše interakcije
- zapoţinje kraši razgovor o poznatim temama, odrţava kontinuitet i završava ga.
Doživljaj i razumevanje književnog teksta
- moţe da izrazi utiske i osešanja o kratkom prilagoŤenom knjiţevnom tekstu (pesma,
skrašena verzija priţe, muziţka pesma), koristeši verbalna i neverbalna sredstva izraţavanja
(crteţi, modeliranje, gluma)
- prepoznaje u tekstu elemente kulture zemalja ţiji jezik uţi.
Znanja o jeziku i strategije učenja3
_______________
3
Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost uĉenika
da jeziĉke strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji.
Uţenik treba da:
- prepoznaje i koristi gramatiţke sadrţaje predviŤene nastavnim programom (na primer:
prepoznaje i koristi glagolske oblike koji izraţavaju sadašnjost, prošlost i budušnost,
upotrebljava priloge i prideve)
- poštuje osnovna pravila smislenog povezivanja reţenica u šire celine (na primer: poznaje i
upotrebljava veznike za koordinaciju)
- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme uţtivosti)
- razume vezu izmeŤu sopstvenog zalaganja i postignuša u jeziţkim aktivnostima
- uoţava sliţnosti i razlike izmeŤu maternjeg i stranog jezika i stranog jezika koji uţi
- razume znaţaj upotrebe internacionalizama
- primenjuje kompezacione strategije i to tako što:
1. usmerava paţnju, pre svega, na ono što razume;
2. pokušava da odgonetne znaţenje na osnovu konteksta i proverava pitajuši nekog ko
dobro zna (druga, nastavnika, itd)
3. obraša paţnju na reţi / izraze koji se više puta ponavljaju, kao i na naslove i podnaslove u
pisanim tekstovima
4. obraša paţnju na razne neverbalne elemente (gestovi, mimika, itd. u usmenim tekstovima;
ilustracije i drugi vizuelni elementi u pismenim tekstovima)
5. razmišlja da li odreŤena reţ koju ne razume liţi na neku koja postoji u maternjem jeziku
6. traţi znaţenje u reţniku
7. pokušava da upotrebi poznatu reţ pribliţnog znaţenja umesto nepoznate (npr. automobil
umesto vozilo)
8. pokušava da zameni ili dopuni iskaz ili deo iskaza adekvatnim gestom / mimikom
9. uz pomoš nastavnika kontinuirano radi na usvajanju i primeni opštih strategija uţenja
(generalizacija, indukcija, dedukcija, inferencija i pozitivni transfer).
Teme i situacije po domenima upotrebe jezika
Privatno
Javno
Obrazovno
- zajedniĉke aktivnosti i
interesovanja u školi i van nje
(izlasci, dogovori, preuzimanje
odgovornosti u dogovorenoj
situaciji)
- dogovor i uzajamno
poštovanje meĊu ĉlanovima
porodice kao i prema drugim
osobama
- razvijanje pozitivnog odnosa prema
ţivotnoj sredini i drugim ţivim bićima
(opisivanje vremena, prognoza,
zagaĊivanje/zaštita ĉovekove okoline)
- tradicija i obiĉaji u kulturama zemalja
ĉiji se jezik uĉi (karneval...)
- obroci (saveti o higijeni u kuhinji,
razvijanje svesti o pravilnoj ishrani)
- stambena naselja
- tematske celine i
povezanost
sadrţaja sa drugim
predmetima
- snalaţenje u radu
s kompjuterom
- upotreba
informacija iz
medija i jaĉanje
- izraţavanje obaveze,
zabrane, nedostataka
- vršnjaĉka komunikacija i
ljudska prava (tolerancija interkulturna, interetniĉka i
interrasna)
- kako stanujemo (prednosti ţivota u
selu i u gradu)
- spomenici i znamenitosti u velikim
gradovima (u zemljama ĉiji se jezik uĉi)
- znameniti ljudi i njihova dela (u
zemljama ĉiji se jezik uĉi)
medijske
pismenosti
- obrazovni sistem
u drugim zemljama
KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE
1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, ţivotinja, boja, brojeva, itd. (u vezi
sa temama)
4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja
6. Molbe i izrazi zahvalnosti
7. Primanje i davanje poziva za uţešše u igri/grupnoj aktivnosti
8. Izraţavanje dopadanja/nedopadanja
9. Izraţavanje fiziţkih senzacija i potreba
10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama)
11. Iskazivanje prostornih odnosa i veliţina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...)
12. Davanje i traţenje informacija o sebi i drugima
13. Traţenje i davanje obaveštenja
14. Opisivanje lica i predmeta
15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
16. Izraţavanje pripadanja i posedovanja
17. Traţenje i davanje obaveštenja o vremenu na ţasovniku
18. Skretanje paţnje
19. Traţenje mišljenja i izraţavanje slaganja/neslaganja
20. Iskazivanje izvinjenja i opravdanja
SADRŢAJI PROGRAMA
Svi gramatiĉki sadrţaji uvode se sa što manje gramatiĉkih objašnjenja osim ukoliko uĉenici
na njima ne insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u
odgovarajućem komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju
gramatiĉkih pravila.
Engleski jezik
Uţenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - receptivno i produktivno
a) Brojive i nebrojive imenice: rain, water, money, time, food,
b) Sloţenice: make-up, tracksuit, sewatshirt
v) Imenice izvedene od glagola, najţešši sufiksi: -ation, -ment, -y
- Brojive i nebrojive imenice uz determinatore some, any, no, a lot of
- Imenice uz postmodifikatore: the man in / the woman with
- Imenice kao direktni i indirektni objekat: He gave John the book. He gave the book to John.
2. Ţlan
a) Razlika u upotrebi odreŤenog i neodreŤenog ţlana
- u širem kontekstu: My brother is a football player and he is the captain of the school football
team.
- prvopomenuti, drugi put pomenut He lives in a big house. The house is new.
- poznat iz konteksta This is a nice house - the garden is big.
- u imeniţkoj frazi sa imenicom koju prati postmodifikator The man in a blue sweatshirt.
b) Nulti ţlan:
- u izrazima: in hospital, in bed, at home, at school, by plane, by taxi, have breakfast, after
lunch
3. Pridevi - receptivno i produktivno
a) Pridevi sa nastavcima -ed i -ing (interesting - interested).
b) Opisni pridevi, pridevi za iskazivanje stava, mišljenja i emocija
v) Sufiksi za graŤenje prideva od imenica i glagola (danger - dangerous, beauty - beutiful,
west - western, comfort - comfortable, health - healthy, expense - expensive)
g) Najţešši negativni prefiksi (known - unknown, happy - unhappy)
d) Pridevi kao delovi predikata, najfrekventije kolokacije: good at, bad at, interested in
Ť) Nepravilno poreŤenje little, far - I get less money now. Is it much farther/further to go?
4. Zamenice - receptivno i produktivno
a) NeodreŤene zamenice somebody, something, somewhere, everybody, everything,
everywhere, nobody, nothing, nowhere, anybody, anything, anywhere
b) one, ones, another, another one,
v) Odnosne zamenice: za lica - who, whom, whose, that, what za stvari - which, whose, that,
what (The man who is here is our teacher. Take the cup which is on the table.)
5. Determinatori some, any, no, much, many, a lot of, a little /little, a few /few, a bit
6. Predlozi - receptivno i produktivno:
a) Razliţita znaţenja najfrekventijih predloga u kontrastu: from, in, of, to at, on, in
b) pravac kretanja: into, off, on, through, along, past, over, left, right, around, down,
v) pozicija u prostoru: between, inside, in the middle of, next to, outside, around
7. Glagoli:
a) razlika izmeŤu The Present Simple Tense i The Present Continuous Tense.
b) razlika izmeŤu The Simple Past Tense i The Past Continuous Tense, upotreba vremena u
prošlom narativu
v) Upotreba used to - za prošlu naviku, postupak I used to play tennis when I was younger.
g) razlika izmeŤu The Present Perfect i The Simple Past Tense
d) Naţini izraţavanja budušnosti (The Future Simple, BE GOING TO, The Present
Continuous Tense)
Ť) Modalni glagoli
- can, can't, could
- have to, don't have to, had to
- should, shouldn't
- will - ponuda - I'll do that for you.
- would - znaĉenje ţelje - Would you like to go to the cinema tonignt?
- need’t - znaĉenje neobaveznosti - You needn’ do it right now.
- must - znaĉenje obaveze - Must you go home now?
e) PredviŤanje i spekulacije (It can happen... it will happen... it could happen)
ţ) Prvi i drugi kondicional
z) Izraţavanje dopadanja i nedopadanja (like, hate, love, mind, prefer, I'd rather, I'd like, I
can’t stand)
i) Pasiv samo the Present Simple i the Past Simple Tense
English is spoken here. He was elected president.
j) Indirektni govor: naredbe, molbe i saveti
k) Prepozicionalni glagoli get together, get on, get into, get down; frazalni glagoli put on, put
off, dress up, take off
l) Izrazi i konstrukcije: good to do, looks interesting, sounds OK, let /make somebody do
something
8. Prilozi i priloške odredbe (i receptivno i produktivno)
a) za vreme: yesterday, last week/year, ago; tomorrow.
b) za mesto i pravac kretanja: beside, by, upstairs/ downstairs; to.
v) za naţin (well).
g) za uţestalost, sa posebnim naglaskom na poziciju ove vrste priloga u reţenici: every day,
often, once, twice, three times, sometimes, often, usually.
d) PoreŤenje priloga (receptivno): I play basketball more often than football.
Nepravilno poreŤenje priloga: well/badly; little/much; far He can speak French better than
German. I can work best in the morning. You must eat more. I’m dead tired. I can’t walk any
farther/further.
Ť) Mesto priloga u reţenici. She goes to school by bus. Last night he played the piano at the
school concert.
9. Brojevi
Prosti brojevi 10000, redni brojevi do 100.
10. Upitne reţenice (i receptivno i produktivno):
a) How + pridev; How much - how many
b) GraŤenje pitanja sa prepozicionim glagolima (Who is she looking at? Who are you waiting
for?)
v) Question tags: …isn’t he? …haven’t we?
11. Veznici
a) because, so, so that, too, for example, like, while, although, either... or, neither....nor, both
…end, not only … but also
b) Veznici i vezniţki izrazi u prošlom narativu: one day, suddenly, in the end, then, after,
before, during, later, when
v) Konektivi actually, luckily, however, also, as well
Italijanski jezik
Uţenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - vlastite i zajedniţke, odgovarajuši rod, broj, sa determinativom: Signora/Signor
Rossi, Maria, Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l’Italia, la Serbia, il Tirreno,
l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i
vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa.
Derivacija imenica i pravljenje sloţenih imenica. Ponavljanje gradiva iz predhodnih godina
uţenja.
Alternacija imenica (osnovni sufiksi za augmentativ, pejorativ, deminutiv i hipokoristike -ino, one, -accio, -etto, -ello, -uccio, -otto).
Laţna alteracija (focaccia, fioretto, montone...)
2. OdreŤeni ţlan ispred datuma: Oggi è il 31 gennaio; ispred imena dana: La domenica non
studio.
Upotreba ţlana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i drţava, prezimena.
Upotreba ţlana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz liţna imena (La mia cara sorellina;
Dov’è la Lisa?).
3. Izraţavanje taţnog vremena: Che ore sono? Sono le tre e mezzo. A che ora inizia lo
spettacolo? Alle venti. I negozi sono aperti dalle 9 alle 20.
4. Partitivni ţlan: Ho comprato un’etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane.
5. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non
liconosco. Il libro? Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho
scritto, non ho avuto tempo.
Zamenice za direktni i indirektni objekat, u paru, slaganje sa imperativom, infinitivom i ecco:
Che bel libro! Me lo compri? Sì, te lo compro per il compleanno. Devo comprarti anche
l’orologuo, arrivi sempre in ritardo! Dove ho messo il biglietto per il cinema? Me l’ha portato
Maria ieri sera. Eccolo, l’ho messo in tasca. Gerundio presente + nenaglašene liţne
zamenice, refleksivne zamenice i reţce ci, ne.
6. Relativne zamenice, che i dove: Ho incontrato il professore di matematica che mi ha detto
di portare i compiti domani. Siamo andati a casa in montagna dove abbiamo passato le
vacanza l’anno scorso. Relativna zamenica cui. E’ il ragazzo di cui ti ho parlato. E’ l’amica
con cui vado al cinema spesso.
Prideve - odgovarajuši rod, broj, mesto, poreŤenje: un ragazzo grande, una ragazza grande,
le persone simpatiche, un piore rosso, Giovanna è più alta della sua sorella, noi siamo meno
veloci di voi. Giorgio è il più grande chiacchierone di noi tutti. Alteracija prideva. Najţešši
frazeološki izrazi sa pridevima (sano come un pesce, lento come una lumaca, matto da
legare, ubriaco fradicio...). Komparacija prideva, komparativ izjednaţavanja Marco è
altocome Paolo, komparativ uvešavanja Marco è più alto di Pietro, komparativ umanjivanja
Marco e meno bravo di Anna.
7. Prisvojne prideve i zamenice: Dove sono le tue scarpe? Ecco le mie! Upotreba ţlana uz
prisvojne prideve: Mia madre parla l’italiano. La mia sorellina non va ancora a scuola. Il loro
fratello fa la sesta.
8. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: E’ un libro di cento pagine! Abito al settimo
piano. Faccio la sesta.
9. Pitanja: Puoi venire a casa mia domani? Conoscil a mia cugina? Che cosa aspettate?
Dove andate? Ache ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C’è qui il tuo indirizzo?
Perché? Chi torna domani?
10. Negaciju: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani.
11. Zapovedni naţin, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi! Non andate via senza di me.
Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore! Imperativ sa
nenaglašenim liţnim zamenicama: Guardalo! Portami il libro!
12. Modalne glagole: dovere, potere, violere i sapere, sa modalnom vrednoššu, u svim
vremenima. Devi partire subito. Sai nuotare? Upotreba pomošnih glagola sa modalnim
glagolima u sloţenim vremenima: Ho dovuto comprare l’aspirina. Sono dovuto andare a letto
tardi. Slaganje nenaglašenih zamenica sa participom: Hai il nuovo quadreno? Ho dovuto
comprarlo perle ore di matematica.
13. Kondicional glagola potere, volere, dovere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere.
Potresti portarmi domani il tuo quaderno di matematica? Dovresti tornare a casa in tempo.
14. Glagolska vremena:
- Presente Indicativo frekventnih glagola, raţunajuši i povratne;
- Congiuntivo Presente frekventnih glagola, vezana za medijaciju: Penso che Maria non
capisca bene. Penso che non possa venire alle sei.
- Passato prossimo i Imperfetto - graŤenje i kontrastiranje upotrebe: Dormivo quando è
tornato Marco. L’ho conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni!
Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornerà fra quattro mesi.
- Gerundio presente. GraŤenje i upotreba u vremenskim i naţinskim reţenicama Ho
incontrato Marco tornando a casa. Maria andava a scuola mangiando il gelato.
- Frazeološki izrazi sa glagolima (fumare come un turco, ridere come un matto, bere come
una spugna...).
- Hipotetiţki period: Realna pogodbena reţenica Se fa bel tempo vado in gita. Se farà bel
tempo andrò in gita Irealna hipotetiţka reţenica sa imperfektom: Se faceva bel tempo
andavo al mare.
15. Predloge i saţete ţlanove: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a
Belgrado; ieri siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest’ora ? E’ inmacchina, ariva a
casa fra poco. Non faremo tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a
casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi.
16. Priloge za vreme, mesto, naţin, koliţinu: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, là,
davanti, dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, più, meno. Poloţaj priloga u odnosu
na glagol. Poloţaj priloga mai, sempre, ancora, già uz passato prossimo.
17. Reţce: Priloške vrednosti reţca ci i ne: Ci vado subito. Lui ci crede. Ci scherziamo tutti.
Ne parlo spesso. Non ne penso nulla. Ne sono tornata ieri.
18. Veznike e, o, ma, se.
Nemački jezik
Uţenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - u nominativu, akuzativu, dativu i genitivu (za izraţavanje posesivnih odnosa: das
Haus meiner Eltern).
Mnoţina imenica na -en,-e, -, -er, -s, -ø (sa preglasom - umlautom i bez njega): Freundinnen,
Schuhe, Kinder, -Kinos, -Schüler.
Supletivnu mnoţinu: die Schneefälle, die Sportarten.
a. vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi nemaţkog govornog podruţja:
Martin, Klaus, Jürgen, Maraike, Elke, Saskia etc.; Europa, Österreich, der Rhein, die Alpen.
b. zajedniţke imenice muškog, ţenskog i srednjeg roda: der Schüler, die Lehrerin, das Kind
v. brojive i nebrojive imenice: die Rose, der Kakao
2. Ţlan: odreŤeni, neodreŤeni i nulti
a) OdreŤeni ţlan:
- razlika izmeŤu neodreŤenog i odreŤenog ţlana u širem kontekstu (neodreŤeno i nepoznato:
odreŤeno i poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb.
- kontrahovani (saţeti) ţlan:
- uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren
- uz godišnja doba: im Sommer
- uz strane sveta: im Norden
- uz doba dana: am Vormittag
- uz datume: am 6. März
- uz geografske pojmove (nazivi planina, mora, reka, jezera, drţava koje su muškog ili
ţenskog roda ili u mnoţini)
Der Kopaonik, am Mittelmeer, die Save, Frankfurt am Main, in die Schweiz, aus den USA...
b) NeodreŤeni ţlan u izrazima: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen
g) Nulti ţlan:
- uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben
- uz nazive muziţkih instrumenata: Klavier spielen
- u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen
- uz geografske pojmove nach Italien, in Berlin
- uz nazive zanimanja i nacionalnosti posle glagola sein i werden: Er ist Lehrer, Italiener, Sie
wird blad Krankenschwester.
3. Pokazne, prisvojne, upitne i najfrekventnije neodreŤene determinative u nominativu,
genitivu, dativu i akuzativu: diese Stadt, mein Ball, welches Haus, einige Schüler, manche
Lehrer.
4. Prideve u slaboj, jakoj i mešovitoj promeni (ein hübsches Kind, das hübsche Kind,
hübsche Kinder)
Prideve u komparativu i superlativu:
- pravilne poredbene oblike: billig, billiger, der (die, das) billigste
- nepravilne poredbene oblike (gut/besser/der (die, das) beste; lang/länger/der,die, das
längste).
a. Izvedene prideve sa nastavcima -bar, -lich i -ig: lesbar, sommerlich, windig (receptivno).
b. Prideve koji izraţavaju nacionalnu pripadnost i to najfrekventnije (Serbisch,
Österreichisch)
v. Prideve izvedene od imena grada (Belgrader, Hamburger).
5. Liţne zameniceu nominativu, akuzativu i dativu: ich, mir, mich.
Prisvojne zamenice: meiner, deiner
6. Frekventne predloge:
a) za oznaţavanje poloţaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den
Bänken, hinter der Schule, vordem Theater, dem Kino gegenüber.
b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt
v) za vreme: vor dem Essen, nach der Schule, während der Stunde
d) za poreklo: aus der Schweiz
Ť) za sredstvo: mit demTaxi
e) za namenu: für Kinder
f) za uzrok: wegen des Regens, auf Grund meiner Zeugnisse
7. Glagole (potvrdne, upitne i odriţne oblike) u sledešim vremenima:
a) prezent slabih i jakih glagola; prezent najfrekventnijih glagola sa naglašenim i
nenaglašenim prefiksima
b) preterit slabih i najfrekventnijih jakih glagola
v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola; perfekt najfrekventnijih glagola sa naglašenim
i nenaglašenim prefiksima
g) futur
d) konjunktiv preterita za postavljanje uţtivih pitanja i izraţavanje ţelje (bez gramatiţkih
objašnjenja):
Ich hätte gern einen Apfelstrudel. Ich würde dich gern mal am Sonntag besuchen.
- najfrekventniji glagoli sa predloţnom dopunom
- povratni glagoli: sich waschen, sich die Hände waschen
8. Prilogei priloške odredbe (i receptivno i produktivno)
a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen.
b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links.
v) za naţin: zufällig.
g) za uţestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich.
9. Brojeve
Proste brojeve preko 1000. Redne brojeve do 100. Godine.
10. Upitne reţenice:
a. koje zahtevaju odgovore Ja/Nein;
b. sa upitnim reţima na w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel.
11. Veznike za naporedne reţenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn.
Veznike za zavisno-sloţene reţenice; relativne zamenice i priloge (receptivno i produktivno):
weil, ob, dass, weil, wenn, als
12. Redosled elemenata u potvrdnim, odriţnim, upitnim i sloţenim reţenicama: Ich fahre
morgen nach Berlin. Ich fahre nicht nach Berlin. Fährst du auch nach Berlin? Wer fährt nach
Berlin? Ich weiß nicht, ob ich nach Berlin fahre.
Ruski jezik
Uţenici treba da razumeju i koriste:
1) Izgovor i beleţenje akcentovanih i redukovanih samoglasnika o i a. Izgovor i beleţenje
suglasniţkih grupa - asimilacija suglasnika po zvuţnosti. Pojam fonetske reţi.
Osnovni tipovi intonacionih onstrukcija u okviru sloţene reţenice.
2) Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i imenskog predikata: Я уверена (уверен) в том,
что…Я согласна (согласен). Это новое пальто.
3) Osnovni pojmovi o znaţenju i upotrebi glagolskog vida i sistema glagolskih vremena: Анна
(Вова) читает... вчера читала Вера (вчера читал Дима)... завтра будет читать
Мила (Толя)...я прочитала (прочитал)...мы (вы, они) прочитали… я прочитаю...ты
прочитаешь.
4) Upotreba sadašnjeg i prošlog vremena glagola хотеть, бежать, бегать, ехать,
ездить, идти, ходить, лететь, летать, плыть, плавать.
5) Iskazivanje zapovesti: Читай (читайте) вслух! Давайте повторим! Сядьте!
Смотри не опоздай! По газонам не ходить!
6) Iskazivanje negacije: Ученик пишет не карандашом, а ручкой. Нет, она не придет.
Никого(ничего) не вижу. Ни о ком(чем) не думаю.
7) Iskazivanje naţina vršenja radnje: хорошо учиться, писать по-русски..; рассказать
своими словами, написать без ошибок.
8) Iskazivanje vremenskih odnosa: сейчас, теперь, всегда, никогда; в среду, в
сентябре, в 2008 году.
9) Iskazivanje mesta i pravca: сидеть дома, идти домой; в чем, во что; за чем, за что;
быть у врача, прийти от врача; идти по городу (по улице).
10) Upotreba glagola kretanja идти, ходить u prenesenim znaţenjima: снег идет; часы
идут; костюм тебе идет; идет!
Francuski jezik
Uţenici treba da razumeju i koriste4:
_______________
4
Napomena: Date kategorije, uglavnom preuzete iz semantiĉkih gramatika koncipiranih za
uĉenike francuskog kao stranog jezika, namenjene su autorima udţbenika i nastavnicima i
nije potrebno da ih uĉenici znaju; savetuje se, stoga, što manja upotreba lingvistiĉkih termina
u nastavnim materijalima i u procesu nastave. Objašnjenja treba davati u što jednostavnijoj,
po mogućnosti shematizovanoj formi.
1. Sredstva za naglašavanje reĉeniĉnih delova c’est... qui ic’est... que:C’est Pierre qui va
le faire; c’est toi que j’aime.
2. Sredstva koja ukazuju na lice:
a) naglašene liţne zamenice posle predloga: On peut aller chez moi; Je peux m’asseoir à
côté de vous? Je n’ai jamais été chez eux;
b) naglašene liţne zamenice posle pozitivnog imperativa: Regarde-moi! Ouvre-lui!
Téléphonez-leur!
3. Aktualizatore imenice:
a) vrednosti odreŤenog ţlan - generalizacija: Les enfants aiment les jeux de société;
specifikacija: Le frère de Mia aime jouer au Scrabble;
b) izostavljanje ţlana: natpisi (Pâtisserie), vrste proizvoda (Chocolat, Savonde Marseille),
spiskovi (lait, beurre, baguette, jambon, fromage blanc); ispred imenici u poziciji atributa: Elle
est médecin; Il est boulanger;
v) demonstrative (zamenice): celui-ci/là; celle-ci/là (kao odgovor na pitanje Lequel? /
Laquelle ?); Cette moto? C’est celle de mon grand frère;
g) posesive (zamenice): le mien/la mienne; le tien/la tienne; le sien/la sienne;
d) kvantifikatore un peu de / beaucoup de; pas assez de / assez de / trop de.
4. Modalitete reţenice:
a) negaciju (infinitiva): Ne pas ouvrir les fenêtres; Ne pas se pencher;
b) interogaciju: upitnu morfemu n’est-ce pas? inverziju (receptivno): Avez-vous compris?
Voulez-vous essayer?
5. Parcijalno direktno i indirektno pitanje: Quand est-ce qu’on part? Il demande quand on
part; Où sont mes affaires? Elle demande où sont ses affaires. (Simultanost radnji).
6. Sredstva za iskazivanje prostornih odnosa:
a) priloški i drugi izrazi: par terre, au milieu, au centre, dehors, dedans;
b) priloške zamenice en i y: Tu vas à Nice? Non, j’en viens. Tu vas souvent à la campagne?
J’y vais chaque été.
7. Kvalifikaciju:
a) mesto prideva petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais;
b) promena znaţenja nekih prideva u zavisnosti od mesta: Un grand homme / un homme
grand; un brave homme / un homme brave.
8. Sredstva za iskazivanje vremenskih odnosa:
a) predlozi dans, depuis i izraz il y a: Je pars dans deux jours; On est ici depuis lundi; Nous
sommes arrivés il y a trois jours;
b) iskazivanje simultanosti i budušnosti u prošlosti: Ce jour-là il est venu me dire qu ’il partait;
il m’a dit qu’ il allait déménager; il a promis qu ’il nous écrirait.
9. Glagolske naĉine i vremena:
- indikativ (utvrŤivanje gradiva iz šestog razreda): prezent, sloţeni perfekt, imperfekt, futur
prvi indikativa, kao i perifrastiţne konstrukcije: bliski futur, progresivni prezent, bliska
prošlost;
- il faut que, je veux que, j’aimerais que prašeni prezentom subjunktiva glagola prve grupe (Il
faut que tu racontes ça à ton frère), kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que
tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives;
- prezent kondicionala: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi !
- imperativ (receptivno): aie un peu de patience, n’ayez pas peur;
- receptivno (radi razumevanja priţa i bajki): oblici prostog perfekta (treše lice jednine i treše
lice mnoţine).
10. Sredstva za iskazivanje pogodbe: Si tu as le temps, viens à la maison; On ira voir le
match si tu finis tes devoirs.
Španski jezik
1. Imenice - receptivno i produktivno
a. Vlastite imenice, imena ljudi i geografski nazivi hispanskog govornog podruţja
Miguel, María, Pedro, Elena, Juan, etc.; España, América Hispánica/Latina, etc.
b. Zajedniţke imenice s promenom u ţlanu i drugim determinativima - (el libro, este libro, mi
libro, los libros, estos libros, mis libros)
2. Pridevi - receptivno i produktivno
a. PoreŤenje prideva: comparativo y superlativo relativo: más bonito que, el más bonito
b. Pridevi sa apokopom: un gran actor, un buen amigo
3. Liţne zamenice - receptivno i produktivno
a. u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes
b. u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los
v. u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a
Ustedes
g. zamenice: se (povratni glagoli i glagoli sa "leksiţkim se"): lavarse; tratarse de...
4. Predlozi - receptivno i produktivno
de, a, sin, con, conmigo, contigo, sobre/encima de, bajo/debajo de, cerca de, lejos de, etc.
5. Glagoli:
a. Sadašnje vreme pravilnih glagola -ar, -er, -ir i najfrekventnijih glagola sa promenom u
osnovi: decir, traer, poner, etc. Presente del indicativo - i receptivno i produktivno u svim
glagolskim licima
b. Estar + gerundio - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima (- ¿Qué estás
haciendo? - Estoy leyendo el periódico.)
v. Imperativo i presente del subjuntivo gore navedenih glagola (u negiranim imperativnim
konstrukcijama i u formalnom stilu obrašanja: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no
hablen/no habléis) - i receptivno i produktivno
g. Prošla vremena (indikativ i subjunktiv u dole navedenim konstrukcijama): Pretérito
perfecto simple (pretérito indefinido); Pretérito imperfecto; Pretérito perfecto compuesto,
Pretérito pluscuamperfecto: - frekventni pravilni glagoli i odreŤeni broj najfrekventnijih
nepravilnih glagola u svim glagolskim licima (hablar, comer, beber, pensar, trabajar, escribir,
leer, vivir, jugar, viajar, estudiar// ser, estar, tener, ir, traer, decir, venir, etc...) - i receptivno i
produktivno
El fin de semana pasado visité a mis abuelos.
Lo siento, se me olvidó la tarea en casa.
Cuando era pequeña, me gustaba jugar con las muñecas.
¿Has terminado la tarea?
Me dijo que lo había hecho.
d. Modalni glagoli (u gore navedenim glagolskim vremenima) - i receptivno i produktivno kao
kompletne fraze, u konstrukcijama sa infinitivom i sa imenskim dodacima: poder, querer,
saber, tener que, gustar
Me gusta este libro.
¿Puedo salir?
Quiero viajar a México.
Tengo que estudiar mucho.
Ť. Bezliţne konstrukcije sa subjunktivom - receptivno i produktivno
Es importante que estudies lenguas extranjeras.
Es necesario que duermas bien.
e. Liţne konstrukcije sa prezentom subjunktiva - receptivno i produktivno
Te recomiendo que viajes a España.
ţ. Futur (i receptivno i produktivno) samo pravilnih glagola i najfrekventnijih glagola sa
redukcijom osnove
Este verano viajaré a España.
Te lo diré mañana.
z. Osnovni glagolski izrazi - receptivno i produktivno
tener que + infinitivo/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay + imenica (hay mucha gente
aquí)
i. Osnovni glagolski izrazi za uvoŤenje zavisnih reţenica u procesu medijacije: Pienso que,
Dice que, ...
Pienso que le gusta esta película.
Dice que te va a prestar el libro.
j. Osnovni principi slaganja vremena (prevenstveno receptivno):
Me dijo que vendría.
Me dijo que lo había hecho.
k. Kondicionalne reţenice (prevenstveno receptivno):
Si tengo mucho dinero, viajaré a España.
Si tuviera mucho dinero, viajaría a España.
Si hubiera tenido mucho dinero, habría viajado a España.
6. Prilozi - receptivno i produktivno
a. Formiranje priloga pomošu sufiksa - mente (iz osnovnog reţnika).
b. Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en
cuando, etc...
v. Prilozi za koliţinu: mucho, poco, bastante, suficiente(mente).
g. Prilozi za naţin: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente.
d. Prilozi i predloški izrazi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, enla calle, encasa, acasa,
aclase, etc.
7. Brojevi: osnovni do10000
8. Upitne reţenice - receptivno i produktivno
a. sa upitnom reţi (¿Quién?, ¿Cuándo?, ¿Cómo?, ¿Dónde?, etc.),
b. koje zahtevaju odgovora da/ne (sí/no)
9. Negacija - receptivno i produktivno
No trabaja hoy.
No quiero ir al cine esta tarde.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Komunikativna nastava za cilj ima jezik kao sredstvo komunikacije. Primena ovog pristupa u
nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju
sledeši stavovi:
- ciljni jezik upotrebljava se u uţionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za
uţenike, u prijatnoj i opuštenoj atmosferi;
- govor nastavnika prilagoŤen je uzrastu i znanjima uţenika;
- nastavnik mora biti siguran da je shvašeno znaţenje poruke ukljuţujuši njene kulturološke,
vaspitne i socijalizirajuše elemente;
- bitno je znaţenje jeziţke poruke;
- nastavnik i dalje uţenicima skreše paţnju i upušuje ih na znaţaj gramatiţke preciznosti
iskaza;
- znanja uţenika mere se jasno odreŤenim relativnim kriterijumima taţnosti i zato uzor nije
izvorni govornik;
- sa ciljem da unapredi kvalitet i koliţinu jeziţkog materijala, nastava se zasniva i na
socijalnoj interakciji; rad u uţionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog
rešavanja problema, potragom za informacijama iz razliţitih izvora (internet, deţiji ţasopisi,
prospekti i audio materijal) kao i rešavanjem manje ili više sloţenih zadataka u realnim i
virtuelnim uslovima sa jasno odreŤenim kontekstom, postupkom i ciljem;
- nastavnik upušuje uţenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog meŤusobnog
odnosa.
Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika ukljuţuje i sledeše:
- usvajanje jeziţkog sadrţaja kroz ciljano i osmišljeno uţestvovanje u društvenom ţinu;
- poimanje nastavnog programa kao dinamiţne, zajedniţki pripremljene i prilagoŤene liste
zadataka i aktivnosti;
- nastavnik je tu da omoguši pristup i prihvatanje novih ideja;
- uţenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni uţesnici u društvenom ţinu;
- udţbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti prašeni upotrebom autentiţnih materijala;
- uţionica postaje prostor koji je moguše prilagoŤavati potrebama nastave iz dana u dan;
- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiţe
uţenike na studiozni i istraţivaţki rad;
- za uvoŤenje novog leksiţkog materijala koriste se poznate gramatiţke strukture i obrnuto;
Tehnike (aktivnosti)
Tokom ţasa se preporuţuje dinamiţno smenjivanje tehnika / aktivnosti koje ne bi trebalo da
traju duţe od 15 minuta.
1. Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (slušaj, piši, poveţi, odredi ali i
aktivnosti u vezi sa radom u uţionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.).
2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.)
3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za uţionicu ili
roditelje i sl.)
4. Veţbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u veţbanki,
dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati taţne i netaţne iskaze, utvrditi
hronologiju i sl.)
5. Igre primerene uzrastu
6. Pevanje u grupi
7. Klasiranje i uporeŤivanje (po koliţini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim,
komparacije...)
8. Rešavanje "tekuših problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti
9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog reţnika
10. "PrevoŤenje" iskaza u gest i gesta u iskaz
11. Povezivanje zvuţnog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa
tekstom ili pak imenovanje naslova
12. Zajedniţko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izveštaj/dnevnik sa putovanja,
reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije)
13. Razumevanje pisanog jezika:
- uoţavanje distinktivnih obeleţja koja ukazuju na gramatiţke specifiţnosti (rod, broj,
glagolsko vreme, lice...)
a. prepoznavanje veze izmeŤu grupa slova i glasova
b. odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, taţno/ netaţno, višestruki izbor
c. izvršavanje proţitanih uputstava i naredbi
14. UvoŤenje deţije knjiţevnosti i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski
izraz, likovni izraz.
15. Pismeno izraţavanje:
- povezivanje glasova i grupe slova
- zamenjivanje reţi crteţom ili slikom
- pronalaţenje nedostajuše reţi (upotpunjavanje niza, pronalaţenje "uljeza", osmosmerke,
ukrštene reţi, i sliţno)
- povezivanje krašeg teksta i reţenica sa slikama/ilustracijama
- popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na deţiji ţasopis ili sl., nalepnice za
kofer)
- pisanje ţestitki i razglednica
- pisanje kraših tekstova
Elementi koji se ocenjuju ne treba da se razlikuju od uobiţajenih aktivnosti na ţasu. Isto tako
ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i uţenja, a ne kao izolovanu
aktivnost koja podiţe nivo stresa kod uţenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se
obezbedi napredovanje uţenika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost
nastave. Ocenjivanje se sprovodi sa akcentom na proveri postignuša i savladanosti radi
jaţanja motivacije, a ne na uţinjenim greškama. Elementi za proveru i ocenjivanje:
- razumevanje govora;
- razumevanje krašeg pisanog teksta;
- usmeno izraţavanje;
- pismeno izraţavanje;
- usvojenost leksiţkih sadrţaja;
- usvojenost gramatiţkih struktura;
- pravopis;
- zalaganje na ţasu;
- izrada domaših zadataka i projekata (pojedinaţnih, u paru i grupi).
Naţini provere moraju biti poznati uţenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom
veţbi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim ţasovima.
PredviŤena su dva pismena zadatka, po jedan u svakom polugodištu.
Gramatiĉki sadrţaji u sedmom razredu
U prethodnim razredima osnovne škole uţenici su usvajali strani jezik. Uţenje je na tom
uzrastu bilo preteţno intuitivno: odgovarajušim nastavnim aktivnostima uţenici su dovoŤeni u
situaciju da slušaju strani jezik u okviru odreŤenih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim
da nauţene iskaze kombinuju da bi se usmeno i pismeno izrazili u sliţnim kontekstima.
U petom razredu uţenici su poţeli da uoţavaju prva jeziţka pravila koja su im olakšavala
poţetno opismenjavanje na stranom jeziku.
Od petog razreda, paralelno sa usvajanjem, poţinje i uĉenje stranog jezika; reţ je o svesnom
procesu koji posmatranjem relevantnih jeziţkih (i nejeziţkih) fenomena i razmišljanjem o
njima omogušuje uoţavanje odreŤenih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju.
Gramatiţki sadrţaji predviŤeni u šestom i sedmom razredu dati su, dakle, sa dvostrukim
ciljem: da bi uţenici mogli da unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli
osnovna znanja o jeziku kao sloţenom sistemu. Savladavanje gramatiţkih sadrţaja, stoga,
nije samo sebi cilj, te se autorima udţbenika i nastavnicima predlaţe da:
1. ohrabruju uţenike da posmatranjem sami pokušavaju da otkriju gramatiţka pravila;
2. otkrivena gramatiţka pravila prikaţu na shematizovan naţin;
3. u primerima i veţbanjima koriste što je moguše više poznatu leksiku;
4. primere i veţbanja kontekstualizuju;
5. dodatna objašnjenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi najţešših gramatiţkih
grešaka svojih uţenika;
6. ukazuju uţenicima na nerazumevanje ili nesporazum kao moguše posledice gramatiţke
nepreciznosti / netaţnosti.
Buduši da se na ovom uzrastu gramatiţka znanja proširuju (sposobnost uţenika da razumeju
strani jezik i da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova eksplicitna gramatiţka
znanja), njihovo vrednovanje trebalo bi predvideti pre svega u okviru formativne evaluacije,
to jest kroz kratke usmene / pismene veţbe kojima se proverava sposobnost uţenika da
primene odreŤeno otkriveno gramatiţko pravilo; ispravak je za uţenike prilika da ga bolje
razumeju i zapamte. U sumativnoj evaluaciji (na kraju polugoŤa i školske godine), to jest u
pismenim zadacima i prilikom provere sposobnosti usmenog izraţavanja, ne bi trebalo davati
gramatiţka veţbanja, veš bi gramatiţku taţnost nastavnik trebalo da vrednuje kao jedan od
više elemenata kojim se ocenjuju razliţite receptivne i produktivne jeziţke veštine. Elementi i
skala vrednovanja, usaglašeni na nivou škole, trebalo bi da budu poznati i jasni uţenicima.
LIKOVNA KULTURA
(1 ţas nedeljno, 36 ţasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave likovne kulture jeste da se osigura da svi uţenici steknu baziţnu jeziţku i
umetniţku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuših Standarda obrazovnih
postignuša, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim
situacijama, da izraze i obrazloţe svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost
za uţenje i zainteresovanost za predmetne sadrţaje, kao i da podstiţe i razvija uţenikovo
stvaralaţko mišljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i
karakterom ovog nastavnog predmeta.
Zadaci
Zadaci obrazovno-vaspitnog rada u nastavi likovne kulture sastoje se u stvaranju raznovrsnih
mogušnosti da kroz razliţite sadrţaje i oblike rada tokom nastave likovne kulture svrha,
ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave predmeta likovna kultura budu u punoj meri
realizovani razvijanju uţenikove sposobnosti za:
- koriššenje svih likovnih elemenata
- likovni stvaralaţki rad
- koriššenje razliţitih materijala i medijuma
- usvajanje estetskih kriterijuma za kreativno mišljenje
- doţivljavanje likovnih umetniţkih dela u okviru kulturne baštine za prepoznavanje
savremenih kretanja u umetnosti svog i drugog naroda
- vizuelnu percepciju i apercepciju
- kritiţko mišljenje
- oplemenjivanje ţivotnog radnog prostora
- aktivno stvaralaţko delovanje u kulturnom i umetniţkom ţivotu sredine
- aktivno estetsko unapreŤivanje svoje okoline i oţuvanje prirode i baštine zaviţaja i
domovine
- negovanje ukupnih ljudskih dostignuša
- buduša zanimanja, profesionalnu orijentaciju
- emancipaciju liţnosti uţenika
- kulturu rada.
Operativni zadaci
Uţenici treba da:
- proširuju iskustva u likovnom izraţavanju i razviju likovno-estetski senzibilitet za: arabesku,
proporcije, kompoziciju i prostor, objedinjavanje pokreta igre i zvuka i fotografiju
- upoznaju osnovne elemente likovne organizacije i pripreme se za samostalno i kolektivno
preoblikovanje odreŤenog prostora
- se osposobe da povezuju likovni rad sa literarnim i scenskim izrazom, zvukom i pokretom
- upoznaju vrednosti spomenika kulture i svoju kulturnu baštinu.
STRUKTURA: 1. Sadrţaji programa
2. Kreativnost
3. Medijumi
SADRŢAJI PROGRAMA
ARABESKA (1+3)
Arabeska.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje; odgovarajuša sredstva i materijali.
Arabeska - veţbanje, estetska analiza, itd.
PROPORCIJE (1+3)
Proporcije.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje; prirodni ugljeni štapiši, olovke s mekim grafitnim uloškom, papiri, itd.
Proporcije - veţbanje i estetska analiza.
KOMPOZICIJA I PROSTOR (17+2+1)
Ravnoteţa oblika i mase u prostoru.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje; odgovarajuša sredstva i materijali.
Ravnoteţa boje u prostoru.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje, slikanje; odgovarajuša sredstva i materijali.
Komponovanje veliţina u prostoru.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje; odgovarajuša sredstva i materijali.
Komponovanje više ritmiţkih celina razliţitog znaţenja u prostoru.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje; odgovarajuša sredstva i materijali.
Ponavljanje i stepenovanje oblika u prostoru.
Percepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje; odgovarajuša sredstva i materijali.
Kontrast, svetlina, površina i oblika u odreŤenom prostoru.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje; odgovarajuša sredstva i materijali.
Srodnost likovnih vrednosti u odreŤenom prostoru.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje, slikanje, vajanje; odgovarajuša sredstva i materijali.
Kompozicija i prostor - veţbanje.
Kompozicija i prostor - estetska analiza.
OBJEDINJAVANJE POKRETA, IGRE I ZVUKA (2+4)
Objedinjavanje pokreta, igre i zvuka.
Postavljanje na scenu jednostavne priţe; pripreme; skice, planovi, ideje za detalje;
odreŤivanje glavnih i sporednih liţnosti, svetlosni i zvuţni efekti, dekor, maske, kostimi,
realizacija. Ritam dešavanja (usporen, ubrzan, naizmeniţan) u intervalima odreŤenog
trajanja.
Grupisanje i preplitanje razliţitih vrsta opaţaja.
Kombinovani - odgovarajuša sredstva i materijali.
Objedinjavanje pokreta, igre i zvuka, estetska analiza.
FOTOGRAFIJA (2)
Fotografija.
Percepcija.
Odgovarajuša sredstva i materijali.
ORIJENTACIONI IZBOR LIKOVNIH DELA I SPOMENIKA KULTURE
I CELINA: ARABESKA
- Mihrab mauzoleja u Sangdi Rukadţi;
- Kapitel u dţamiji u Alhambri;
- Mihrab iz Mejdan-dţamije u Kašanu, 1226. godine;
- Stanica metroa u Parizu, oko 1900, Hektor Gimar.
II CELINA: PROPORCIJE
- Partenon, detalj, 448-438. godine pre nove ere;
- Sv. Donat, Zadar, IX vek;
- Sahrana grofa Orgasa, Domeniko Teotokopulos El Greko (1541-1614);
- Katedrala sv. Tripuna, Kotor, 1166. godina;
- Krštenje Hristovo, Teodor Kraţun (prva polovina XVIII veka - 1781);
- Vrata pakla, 1880-1917, Ogist Roden (1840-1917);
- Efeb iz Maratonskog zaliva, IV vek pre nove ere, Praksitel;
- Ahil (Dorifor), bronzana kopija prema statui iz 445. godine, Poliklet;
- Sveta Ana, Bogorodica i dete, Leonardo da Vinţi (1452-1519).
III CELINA: KOMPOZICIJA I PROSTOR
- Hile Babe, Grane Hals (1580/81-1661);
- Veridba sv. Katarine, oko 1628, Piter Paul Rubens (1577-1640);
- Menine, Dijego Rodrigez de Silva Velaskez (1599-1660);
- Bahanalije, Ticijan (1487-1576);
- Bar u Foli-Berţeru, Eduar Mane (1832-1883);
- Brod s robljem, 1839, Vilijem Terner (1773-1851);
- Dobar dan, gospodine Kurbe, 1854, Gistav Kurbe (1819-1877);
- Oraţi, 1923-25, Rihard Jakopiţ (1869-1943);
- Dama u crnom, 1907, Josip Raţiš (1885-1908);
- Tetka Lujka u vrtu, 1911, Miroslav Kraljeviš (1885-1913);
- Slikar u ateljeu, 1913, Ivan Radoviš (1894-1973);
- Novac kralja Alfreda, IX vek;
- Oltar u crkvi San AmbroŤo u Milanu, oko 835. godine;
- Ţešalj od slonovaţe;
- Sv. Jovan JevanŤelist, oko 1147. godine;
- Ahil ispraša Brisejisu, Pompeji, oko 75. godine;
- Naslon Tutankamonovog prestola, XIV vek pre nove ere;
- Bronzani ibrik, VII vek;
- Kralj pomiţe kraljicu, 1944, Marks Ernest (1891-1976);
- Raspeše Hristovo, Studenica, 1209. godina;
- Odricanje Petrovo, Hrist pred Pilatom, 1300. godine crkva sv. Apostola u Peši;
- Katedrala u Vormsu;
- Notr-Dam-le-Grand u Poatjeu, XII vek;
- Katedrala u Burţu, detalj;
- Sv. Naum u Ohridu;
- Bogorodica kancelara Rolena, Jan van Ajk (1390-1441);
- Putovanje mudraca u Vitlejem, 1459-1463. Benco Gosoli (1420-1497);
- Ekstaza sv. Tereze, oko 1647, Lorenco Bernini (1598-1680);
- Kompozicija u crvenom, ţutom, plavom, 1920, Pit Mondrijan (1872-1944);
- Kompozicija A-XX, 1924, Laslo Moholj NaŤ (1895-1946);
- Crveni i crni kvadrat, 1914-15, Kazimir Maljeviţ (1878-1935).
IV CELINA: OBJEDINJAVANJE POKRETA, IGRE I ZVUKA
- Krater, borovi donose poklone Pandori i igra Satira;
- Komiţan prizor, reljef, Napulj;
- Balet Konfete, detalj;
- Balet L’air d’esprit, detalj;
- Fontana ispred auditorijuma u Portlendu, Oregon;
- Dva klovna.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvaţiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost
aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uţenja te kroz sve programske celine
dosledno osigurati da najmanje jedna trešina nastave bude organizovana upotrebom ovih
metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trešini sluţajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauţenog u
razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuţenih od strane
Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su uţenici informisani o
kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Koncepcija programa posebnu vaţnost pridaje nastavniku koji metodske postupke i oblike
rada koncipira usaglašavajuši obrazovno-vaspitne zadatke (likovne probleme) sa pobuŤenim
interesovanjem uţenika da ove zadatke prihvate na nivou samoinicijative, odnosno u skladu
sa vlastitom izraţenom potrebom. Razliţitim primerenim metodama u radu s uţenicima treba
tumaţiti sadrţaje programa kako bi uţenici postupno i spontano usvajali nova saznanja. U
tom smislu uloga nastavnika naglašena je u fazi izbora i didaktiţke pripreme motivacionog
sadrţaja, a izbor teme zavisi od suštine likovnog zadatka, odnosno konkretnog sadrţaja
kojim se uţenik motiviše u pravcu odreŤenog likovnog problema. Problemski zahtevi ovog
programa imaju karakter nastavnog sadrţaja, a teme su u sluţbi realizacije predviŤenih
zadataka. Stoga je nastavniku data mogušnost da u skladu sa individualnim sposobnostima
bude slobodan u izboru didaktiţke pripreme. Osim sadrţaja i kreativnosti, u strukturi
programa predviŤeni su i medijumi, rezervisani za maksimalnu slobodu i koriššenje svih
mogušnosti potencijalne kreativnosti nastavnika. U tom kontekstu primerena je razliţita i
neponovljiva metodiţka priprema. Sadrţaji programa za sedmi razred nastavljaju
kontinuirano rešavanje likovnih problema u skladu sa psihofiziţkim karakteristikama
(individualnim sposobnostima), uvaţavanjem liţnih sklonosti uţenika i negovanjem
zakonitosti deĉjeg likovnog stvaranja. Programom se takoŤe nastavlja teţnja da se zahvate
svi sadrţaji kojima še se postiši obrazovni karakter ovog predmeta.
Nastavnik treba da nudi adekvatni metodiţki pristup. Pri tome ne treba zanemariti ni
mogušnosti uţenja po modelu iz prirode i putem umetniţke recepcije kao metode u kome
nas priroda i umetniţko delo uvode u oblik otkrivanja (opaţanjem) u cilju opšte i likovne
kulture. Imajuši u vidu obrazovni karakter sadrţaja predmeta, neophodno je na svakom ţasu
svaku tematsku jedinicu ilustrovati adekvatnim likovno-umetniţkim delom. Umetniţka dela
uţenike uvode u tajne razliţitosti jer razumevanje razliţitosti kultura, kao i veţitih promena u
prirodi, uslovljava adekvatan odnos prema vlastitom umetniţkom nasleŤu, što je osnovni
razlog za uvoŤenje celine arabeska. U okviru ove celine, neophodno je obratiti paţnju na
srednjevekovnu umetnost (islamska) kao i na pojam ornamenti (etnografsko nasleŤe). U tom
pogledu, treba imati u vidu da je poţeljno ponavljati znanje, ali ne na isti naţin, veš u
razliţitim oblicima, drugaţijim reţima, u drugaţijem kontekstu, drugaţijem ţanru i drugaţijem
simboliţkom medijumu od poţetne verzije (reţju, slikom, grafiţki, šematski). U prirodi
nastavnog predmeta likovna kultura moguše je ovaj vid ponavljanja znanja ţesto primenjivati
jer se sadrţaji proţimaju. Takva strukturalna veza obrazovno-vaspitno uslovljava
razumevanje strukture prirode i sveta. Celinom arabeska cilj je da se ovom uzrastu dece
naznaţi uticaj drugih kultura (Sirije, Egipta, Irana i ostalih islamskih kultura). Na poţetku se
treba nadovezati na ornamente i ukazati na sliţnosti, ali i razlike, arabeske i ornamenta. Po
modelu iz prirode (cvet, grana, korenje) uţenike treba navesti da otkrivaju likovni problem i
razumeju pojam arabeske. Arabesku ne treba shvatiti kao usko kulturno-umetniţko nasleŤe,
nego kao mogušnost za kreativnost i motivisanost kako uţenika, tako i nastavnika. U
realizaciji ovog sadrţaja treba uspostaviti korelaciju sa istorijom i muziţkom kulturom.
Celinom proporcija (razmera, srazmera) uţenicima treba u korelaciji sa matematikom,
fizikom i biologijom ukazati da su odnosi veliţina i oblika uslov za kvalitetno likovno mišljenje
imajuši u vidu zakonitosti u prirodi. Sadrţaji kao osnov imaju teoriju oblikovanja, a
informativnost se stiţe u praktiţnom, delimiţno i teorijskom, radu analizom umetniţkih dela i
uţeniţkih radova. Selekcijom sadrţaja na principu egzemplarnosti moraju se uzeti oni
segmenti modela koji najadekvatnije predstavljaju likovni problem. Nastavnik navodi uţenika
da vrši selekciju (odvaja bitno od nebitnog) kako bi ostvario mogušnost adekvatnog
razmišljanja u pravcu rešavanja zadatka. Treba, meŤutim, imati u vidu da umetniţko delo nije
u funkciji ilustracije motiva, nego je ono primer rešenja problema. Uţeniku je likovnoumetniţko delo mogušnost sagledavanja tekovina i poimanja postoješih ostvarenja i
mogušnost oslanjanja na svetsko i svoje umetniţko nasleŤe. U tumaţenju ove celine
neophodno primerima iz umetniţkog nasleŤa ukazati na karakteristiţna rešenja (Poliklet i
dr.). Pored toga, delo iz umetniţkog nasleŤa je mogušnost sagledavanja korelacije, kojom
uţenici imaju i mogušnost interdisciplinarnog pristupa. Konkretna demonstracija umetniţkog
dela ima za cilj da podstiţe vizuelni doţivljaj, objašnjava i razlaţe likovni problem. Razliţitim
pristupom uţeniku se nudi raznoliko viŤenje i doţivljaj. Pored toga, delo nudi referentan nivo
likovnog mišljenja omogušujuši korelaciju sa sadrţajima drugih nastavnih predmeta i utiţe na
motivaciju uţenika. Od nastavnika se oţekuje da na istom ţasu tumaţi dela iz umetniţkog
nasleŤa i pojmove teorije oblikovanja kako bi uspešno na jednom ţasu uvodio uţenike u
realizaciju procesa praktiţnog rada. Stoga treba naţiniti kratak osvrt na umetniţko nasleŤe
za sedmi razred:
- barok - stilske odlike arhitekture, vajarstva i slikarstva;
- opšte odlike baroka u Vojvodini;
- evropska umetnost XII i XIII veka;
- odlike francuskog slikarstva i pravci: neoklasicizam, romantizam, realizam, impresionizam i
postimpresionizam.
Treba ukazati na znaţaj celine kompozicija i prostor, kako bi uţenici u skladu sa uzrasnim
mogušnostima prouţili ovaj pojam kao organizaciju i odnos raznih elemenata u odreŤenom
prostoru. Primereno je uspostaviti korelaciju sa muziţkom kulturom, matematikom i fizikom.
U tom kontekstu, vaţno je uţenicima ilustrovati problem celine najtipiţnijim delima
umetniţkog nasleŤa u kojima je izveden razliţit i karakteristiţan tretman kompozicije. S
obzirom da se elementi komponuju u prostoru, neophodno je da se kompozicija poveţe na
znanja iz celine proporcije, i da se uţenicima predoţi potpojam prostor. Primereno je
tumaţenje prostora u vizantijskom i renesansnom slikarstvu, ali i na primerima slikarstva
moderne umetnosti treba ukazati na vešu spontanost i subjektivnost i individualno poimanje
kompozicije i prostora. TakoŤe je vaţno da se uţenicima nude inicijative za novim
materijalima i medijumima u savremenoj umetnosti kako bi razumeli savremene umetniţke
pojave.
U celini kompozicija i prostor, moguši su i sadrţaji proširenih medijuma koji imaju podsticajni
karakter za uţenike i mogušnost za nova kreativna metodiţka iskustva za nastavnika. Uz
minimalne zahvate u prirodnom reljefu uţenici se mogu motivisati za realizaciju ţasa u
prirodi (lend art). TakoŤe treba imati u vidu razvijanje ekološke svesti i ostvarivanje vaspitnog
cilja predmeta. Ovim sadrţajem, kao veze izmeŤu ţoveka i zemlje, treba insistirati na
vaţnosti opaţanja prirode.
Celina objedinjavanje pokreta, igre i zvuka predstavlja povezanost izmeŤu drevnih civilizacija
i savremene umetnosti u kojoj se brišu granice umetniţkih podruţja i naglašavaju savremeni
vidovi umetniţkog izraţavanja i nove koncepcije. Nastavnik treba da u skladu sa
mogušnostima ostvari atmosferu u kojoj uz pomoš savremenih sredstava digitalne
tehnologije, osmišljava sadrţaje u kojima se umetniţke discipline dopunjuju. Izraţajna
sredstva muziţke kulture, knjiţevnosti, likovnih umetnosti mogu da pobude maštu i
radoznalost kod uţenika i tako dovedu do estetskog doţivljaja, pri ţemu se meŤusobno
dopunjuju ne dominirajuši jedna u odnosu na drugu. U skladu sa mogušnostima nastavnika
moguša je realizacija performansa. U okviru ove celine, performansom treba ukazati na
mogušu predstavu sa multimedijalnim obeleţjem, koja ima podsticajni karakter. Treba
naglašavati da je savremena umetnost u znaku eksperimentisanja u novim višedisciplinarnim
oblicima, sa naglaskom na pokretu, akciji. Iako je tehnologija fotografije uveliko usavršena,
neophodno je naţiniti kratak osvrt na osnove ove discipline i njene zastupljenosti u
svakodnevnom ţivotu. Praktiţni zadaci su u skladu sa dostupnim sredstvima u realizaciji
lakših zadataka.
Programski sadrţaji podstiţu vizuelnu radoznalost, otvorenost za nova saznanja na
osnovama prethodnih iskustava. Istraţivanjem neposredne okoline i umetniţkog dela,
stvaralaţkom preradom informacija, podstiţu se saznajni procesi. Sadrţaji daju mogušnost
permanentne otvorenosti za originalno rešavanje problema, koriššenjem savremenih likovnotehniţkih sredstava i savremenih medijuma. Njima se podstiţe razvoj svih nivoa
divergentnog mišljenja u oblasti likovne kulture. U cilju procesa apstrahovanja, izdvajanja
bitnih i suštinskih obeleţja objekta (fenomena) vaţno je ozbiljno pojmovno i terminološko
odreŤenje. Treba, takoŤe, pridavati veliku vaţnost selektivnosti, kojom se insistira na smislu
neke vrednosti. Metodom razgovora treba navoditi uţenika da razume zašto nešto treba da
zna. Kod uţenika treba insistirati na pitanju zašto se uţi i koji je smisao nastave likovne
kulture. Treba, takoŤe, teţiti otkrivanju suštine putem selekcije i apstrahovanja. Cilj je
odvajanje bitnog od nebitnog kako bi se racionalno koristilo vreme školskog ţasa, koje
uglavnom nije dovoljno za velike zahteve, stoga priprema (pismena, vizuelna) nastavnika
mora biti jasna i izvesna kako bi se ostvario postavljeni cilj. U okviru postoješih nastavnih
sadrţaja, a u vezi sa savremenom tehnologijom u kontekstu vizuelnih informacija u likovnoj
kulturi, treba insistirati kod dece na sticanju utisaka bliskosti sa sadrţajima koji se oslanjaju
na njihova spontana prethodna znanja, koja se zatim transformišu u buduša znanja. Od dece
se ne oţekuje da samo budu pasivni posmatraţi vizuelnih informacija, veš se likovnom
kulturom i njenom obrazovno-vaspitnom funkcijom razvijaju i motoriţke sposobnosti, estetsko
mišljenje, kritiţka svest. Permanentan zadatak treba da bude afirmacija deteta kao aktera
stvaraoca u skladu sa njegovim sklonostima.
Planiranje sadrţaja:
Smisao planiranja sadrţaja programa predmeta likovne kulture je da se utvrde zadaci na
svakom ţasu koji bi najpotpunije razvijali sve likovne sposobnosti uţenika, naroţito
sposobnosti koje podstiţu stvaranje, kao i one koje omogušuju stvaranje. Stoga, gradivo
treba planirati tako da se postigne:
- viši nivo opaţanja;
- osposobljenost primanja;
- odgovarajuši nivo razumevanja;
- sposobnost postupanja.
Vrste plana:
- godišnji plan,
- operativni plan rada (polugodišnji, meseţni).
Godišnji plan rada treba da sadrţi pregled likovnih celina i broj ţasova predviŤenih za
odreŤene sadrţaje.
Operativni polugodišnji plan rada treba da bude detaljno razraŤen i da sadrţi sledeše rubrike:
mesec; osnovni cilj i zadatak (vaspitni i obrazovni) nastavni sadrţaj; oblik rada; korelaciju sa
drugim predmetima; sredstva i medijume i primedbe u koje se ubeleţavaju promene.
Planiranje nastave je neophodno kako bi nastavnici adekvatno razmatrali nastavni program i
imali uvid u moguše napredovanje i podizanje kvaliteta nastavniţke prakse. U pogledu
planiranja treba imati u vidu primereno pripremanje. Priprema podrazumeva osnovne
vrednosti predviŤenog sadrţaja. Pripremanjem nastavnik osmišljava vreme od jednog ţasa
kako bi lakše i sigurnije tumaţio sadrţaje. Pripremanje nastavnika je neophodno (pismena,
vizuelna priprema) kako bi realizacija ţasa bila jasna i izvesna.
Ostvarivanje sadrţaja
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvaţiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost
aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uţenja te kroz sve programske celine
dosledno osigurati da najmanje jedna trešina nastave bude organizovana upotrebom ovih
metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trešini sluţajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauţenog u
razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuţenih od strane
Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su uţenici informisani o
kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Sadrţaje programa likovne kulture treba ostvariti:
1. primanjem (uţenjem), tako što še uţenicima biti omogušeno da stiţu znanja iz oblasti
likovne kulture, savladavaju tehnološke postupke likovnog rada u okviru odreŤenih sredstava
savremenih materijala i medijuma i da upoznaju zakonitosti i elemente likovnog jezika;
2. davanjem (stvaranjem) putem podsticanja uţenika da se izraţavaju u okviru likovnih
aktivnosti i ostvaruju rezultate (uvek na višem nivou kultivisanja i jaţanja likovne osetljivosti).
Za nastavu likovne kulture, na osnovu sadrţaja i metodiţkih oblika usmerenosti obrazovnovasitnog procesa u pravcu bogašenja deţijeg estetskog iskustva, odreŤeni ciljevi i zadaci
proizašli su iz likovne umetnosti teorije stvaralaštva i razvojne psihologije.
Ovako koncipiranim programom naglašena je usmerenost obrazovno-vaspitnog procesa u
svim njegovim vremenskim segmentima-pojedini ţasovi, ciklusi ţasova, problemski krugovi
operativnih zadataka i celine programa uzrasnih zahteva - ka jaţanju likovnih sposobnosti
uţenika, zatim ka bogašenju likovnog jezika, a takoŤe ka formiranju pozitivnih navika i
bogašenju vlastite sfere estetskog iskustva. Teme treba pronalaziti u povezivanju sa drugim
oblastima i to metodom razgovora sa uţenicima. U strukturi sadrţaja nastavnog rada koje se
odnose na praktiţne likovne aktivnosti uţenika podrazumeva se oslanjanje na širi izbor
likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih materijala i medijuma (prošireni
medijumi), likovno-poetskih sadrţaja i iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost uţenika
ostvarivala bi se i kao pripremljenost za aktivno uţestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti
koje zahteva naše vreme i kao sposobnost vrednovanja i kritiţkog odnosa savremenog
trenutka. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doţivljaja likovnog ţina i pospešivanju
imaginativnih i kreativnih mogušnosti uţenika te je od tri elementa u strukturi programa,
kreativnost, koja u stvari znaţi sposobnost da se naŤu nova rešenja za jedan problem ili novi
naţini umetniţkog izraza.
Strukturu programa ĉine:
1. nastavni sadrţaji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanja sadrţaja
likovne kulture, poznavanje dela likovnih umetnosti i elemenata likovne pismenosti;
2. kreativnost - predstavlja sposobnost da se naŤu nova rešenja za jedan problem ili novi
naţini umetniţkog izraza i ostvarenje proizvoda novog za individuu (ne nuţno novog i za
druge), za koju je predpostavka za podsticanje, motivacioni sadrţaji praktiţnih likovnih
aktivnosti uţenika koji obuhvataju:
- domen uţeniţkih doţivljaja
- domen korelacije sa drugim vaspitno-obrazovnim podruţjima.
3. medijumi i sredstva - koriššenje likovnih disciplina i upotreba odreŤenih materijala u
oblikovanju, prošireni medijumi.
U strukturi sadrţaja nastavnog rada koje se odnose na praktiţne likovne aktivnosti uţenika
podrazumeva se oslanjanje na širi izbor savremenih likovnih sredstava i medijuma, odnosno
savremenih likovno-poetskih sadrţaja i iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost uţenika
ostvarivala bi se i kao pripremljenost za aktivno uţestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti
koje zahteva naše vreme i kao sposobnost vrednovanja i kritiţkog odnosa savremenog
trenutka. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doţivljaja likovnog ţina i pospešivanju
imaginativnih i kreativnih mogušnosti uţenika, kao i metodiţki kvalitet u pogledu opredeljenja
komisije za izmenu i dopunu programa likovne kulture u osnovnoj školi smanjenjem
opterešenosti uţenika naglašavanjem savremenih medijuma u likovnoj i vizuelnoj umetnosti
u skladu sa savremenim kretanjima umetnosti.
DODATNI RAD
Za dodatni rad od V do VIII razreda se opredeljuju daroviti uţenici i posebnih interesovanja
za oblasti iz predmeta likovna kultura, odnosno za produbljivanje i proširivanje znanja i
razvijanje stvaralaţkog mišljenja. To su uţenici ţija se darovitost izrazitije ispoljava veš u I, II
i III razredu. Takve uţenike prate i podstiţu nastavnici razredne nastave i pedagoško-
psihološka sluţba škole sve do V razreda kada se prvi put organizuje dodatni rad. Vaţno je
da se dodatni rad izvodi tokom cele godine, sve dok traje realizacija utvrŤenog programa.
Iako se povremeno, iz objektivnih razloga, ne organizuje ova nastava, vaţno je da se rad sa
darovitom decom ne prekida. U tom sluţaju treba da se podstiţu na samostalni rad u drugim
formama (pojaţanom individualizacijom rada u redovnoj nastavi, davanjem posebnih
zadataka i angaţovanjem u slobodnim aktivnostima).
Dodatni rad je zasnovan na interesovanjima uţenika za proširivanje i produbljivanje umenja i
veština, neposrednije aktivira uţenike i osposobljava ih za samoobrazovanje, razvija njihovu
maštu, podstiţe ih na stvaralaţki rad i upušuje na samostalnost u traganju razliţitih izvora
saznanja. Pod rukovodstvom nastavnika, uţenici u dodatnom radu samostalno biraju
odgovarajuše medijume, sredstva za rad i neposrednije izlaţu svoj kritiţan stav prema
vrednostima. Angaţovane uţenike stoga treba stimulisati (pohvale, nagrade, stipendije za
dalje školovanje) i postepeno ih uvoditi u oblasti profesionalne orijentacije ka širokom polju
likovnih delatnosti. Programom rada obuhvašeni su segmenti orijentacionih sadrţaja
programa (zavisno od moguših interesovanja). Bitno je da sadrţaji budu u skladu sa
interesovanjima uţenika.
Nastavnik u saradnji sa uţenikom (eventualno roditeljima i školskim pedagogom-psihologom)
sastavlja program dodatnog rada. U realizaciji programa nastavnik vodi razgovor, pronalazi i
primenjuje najpogodnije oblike i metode rada, pre svega one koje motivišu uţenike. Uţenici
se samostalno opredeljuju za rad i neophodno je proceniti motive koji su uticali na njihovu
odluku. Nastavnik treba da prati konkurse, smotre, takmiţenja, obaveštava i motiviše u
pravcu odreŤenog likovnog problema i afirmiše deţje stvaralaštvo. Podrţava ih u radu
insistirajuši na formiranju zbirke radova (mape) i u saradnji sa roditeljima u vreme nastave
vodi dnevnik i prati razvoj deteta. Oţuvanjem teţnje darovitih uţenika ka kreativnom
izraţavanju, zajedno sa ovladavanjem materijalom (razvoj tehniţke spretnosti i senzibiliteta),
doprinosi daljem likovnom obrazovanju.
U tom cilju predloţene su oblasti koje še se realizovati u dodatnoj nastavi.
UMETNIŢKO NASLEĐE
Barok - stilske odlike arhitekture, vajarstva i slikarstva. Opšte odlike baroka u Jugoslaviji.
Evropska umetnost XII i XIII veka. Odlike francuskog slikarstva i pravci: neoklasicizam,
romantizam, realizam, impresionizam i postimpresionizam.
FILM
Teorija filma
Specijalnost filmskog jezika i naţina filmskog izraţavanja; naţin snimanja - kadar, gro-plan,
uglovi snimanja, kretanje kamere; montaţa; tehniţki problemi filma; tehnologija razvijanja
filma; idejna strana filma; kratka istorija filma; praktiţni zadaci - lakši zadaci u realizaciji.
Praktiĉan rad
Animiranje kolaţ-tehnikom, animiranje pomošu crteţa, izrada kraših dokumentarnih filmova.
ARHITEKTURA
Teorija, potreba za oblikovanjem prostora; namena zgrada, materijali i tehnike gradnje,
najosnovniji oblici u arhitekturi - stilovi u arhitekturi; savremena arhitektura i urbanizam u
realizaciji arhitektonskih ideja, upoznavanje sa tehniţkim crtanjem - perspektiva.
OBLIKOVANJE I ZAŠTITA SREDINE
Ţovek radom menja prirodu radi zadovoljavanja svojih potreba. Koriššenje energije i
oblikovanje materijala dovodi do otpadaka gasovite, teţne i ţvrste prirode koje zagaŤuju
ţovekovu sredinu. Ergonomija, kao nauka o prilagoŤavanju ţoveka koji radi i njegovog rada,
ima za cilj, putem projektovanja inţenjeringa i tehnologije, uzajamno prilagoŤavanje ţoveka i
njegovog rada. Razumevanje zakonitosti u ekologiji, u pogledu biološke ravnoteţe
permanentan je cilj obrazovanja dece. U skladu sa ovim poimanjem odnosno razumevanjem
prirode jedan je od ciljeva likovne kulture da se uţenici osposobe za stvaralaţko prenošenje
vizuelnolikovnih iskustava u prirodno-društvena nauţna podruţja i tako razviju interesovanje
za zaštitu prirode i smisao za unapreŤivanje kulture ţivljenja.
VAJANJE
Teorijske poruke
Volumen i prostor su opšta orijentacija u vajarskim oblastima, odnosno funkcija plastike u
arhitekturi, eksterijeru i enterijeru. Sadrţaji i ideje u vajarskim delima su nezamenjiv didaktiţki
materijal kao primer rešenja likovnog problema.
Praktiţan rad (mogušnosti izbora prema varijantama).
Meki materijal - glina, gips, priprema i izrada konstrukcija i modelovanje pune plastike glinom
ili gipsanom kašom.
Nanošenje gline ili gipsa.
Gipsana kaša sa usporenim vezivanjem.
Finalna obrada i sušenje radova. Izrada jednostavnih alata za rad.
Opremanje i ţuvanje izvajanih radova.
Peţenje glinenih predmeta. Koriššenje primerenih tvrdih materijala koji se obraŤuju
postupkom oduzimanja.
Drvo i vajarski radovi od drveta, puna plastika u drvetu, reljef, upotreba raznovrsnih dleta,
noţeva, struga i alata za glaţanje.
Izbor drveta i njegova obrada.
Kuvanje drveta, seţenje, struganje, glaţanje, lakiranje i patiniranje. Opremanje i
konzerviranje vajarskih radova.
Vajanje u metalu, kovaţka obrada metala, vajanje metala, obrada metalnih listiša i lima.
Seţenje metala, spajanje (zakivanjem, lepljenjem i varenjem), bušenje, izvlaţenje i poliranje.
Zaštita od korozije i patiniranje. Opremanje vajarskih radova.
Vajanje u vezanom gipsu, tvrdoj glini ili odgovarajušem kamenu.
Izrada svih oblika plastike koji dozvoljava krt materijal (glina, gips, kamen). Koriššenje dleta,
sekaţa, noţa i ţekiša, brušenje, glaţanje i patiniranje. Oprema i ţuvanje vajarskih radova.
PLASTIŢNE MASE
Odlivci (gips, plastika, metal) i umnoţavanje vajarskih radova. Priprema kalupa, pravljenje
mase za odlivke i skidanje kalupa.
Oblikovanje u pešţanom kalupu i oblikovanje u kalupu za plastiku. Finalna obrada odlivaka,
patiniranje i opremanje odlivaka.
KERAMIKA
Uvod u keramiku, svojstva keramiţke gline. Istorija keramike, keramiţki proizvodi, tehnologija
keramike.
Sticanje prvog iskustva u radu sa glinom.
Mešanje, gnjeţenje, dodavanje i oduzimanje mase gline.
Plastiţne forme. Ispupţenje i udubljenje forme, puni i prazni prostor u raznim funkcijama
(opeka sa šupljinama i sliţno).
Elementarno upoznavanje reljefa i razlika izmeŤu reljefa i pune plastike u prostoru.
Obrada površina, upoznavanje crta i utiskivanjem drugih oblika ili reljefnim dodacima.
Izrada dekorativnih i funkcionalnih predmeta.
Proces sušenja i kontrola sušenja, slaganje - punjenje peši predmetima, nadgledanje
peţenja, hlaŤenje i praţnjenje peši.
Slikanje peţenih predmeta. Peţenje i kontrolisanje peţenja i slikanje glaziranih predmeta.
Oslikavanje keramiţkih ploţica emajlom i glazurom.
Izrada kalupa i livenje keramiţkih predmeta (broševi, medaljoni, pepeljare i vaze za ikebanu).
PRIMENJENA GRAFIKA
Osnovi primenjene grafike.
Koriššenje reproduktivne grafike u industriji.
Grafika u jednoj boji - nacrt za etiketu.
Grafika u dve boje - nacrt za plakat.
Grafika u više boja - nacrt za naslovnu stranu knjige (skica u kolaţu).
Grafika i grafiţki slog (koriššenje grafike letraset-slova).
Grafika - skica za poštansku marku.
Grafika i ambalaţa (kutije - nacrt i finalni rad).
Plakat - izvoŤenje visokom štampom.
Plakat - nacrt - skica kolaţom.
TAPISERIJA
Istorija tapiserije: tapiserija u srednjem veku.
Tapiserija u 18. i 19. veku.
Savremena tapiserija.
Izraţajna sredstva tapiserije.
Tehnika tapiserija.
Materijali za tkanje; naţin tkanja:
Boje (biljne i mineralne) i naţini bojenja.
Praktiţni rad-izrada nekoliko manjih tapiserija u raznim tehnikama.
SLOBODNE AKTIVNOSTI
Crtanje, slikanje, vajanje, primenjena grafika; scenografija; kostim keramika; tapiserija; zidno
slikarstvo, vizuelne komunikacije; pantomima, performans, istorija umetnosti i teorijsko
izuţavanje kulturnog nasleŤa naroda i narodnosti; prašenje savremenog likovnog ţivota
(izloţbe i druge likovne manifestacije).
Formiranje i ţuvanje zbirki (individualnih ili zajedniţkih kolekcija): crteţa, slika, grafika, figura
(originala ili reprodukcija), vrednih stvari (delovi nošnje, stare pegle, stari satovi itd),
interesantnih oblika iz prirode (korenje, kamen itd), umetniţkih fotografija (crno-belih i u boji).
U toku školske godine ţlanovi likovne sekcije uţestvuju u estetskom ureŤivanju škole i njene
okoline i u pripremanju i opremi izloţbi i raznih drugih manifestacija u vaspitno-obrazovnoj
organizaciji u okviru kulturne i javne delatnosti. Uloga nastavnika je veoma znaţajna u
podsticanju, okupljanju i angaţovanju uţenika.
MUZIĈKA KULTURA
(1 ţas nedeljno, 36 ţasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave muziţke kulture jeste da se osigura da svi uţenici steknu baziţnu jeziţku i
umetniţku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuših Standarda obrazovnih
postignuša, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim
situacijama, da izraze i obrazloţe svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost
za uţenje i zainteresovanost za predmetne sadrţaje, kao i da
- upoznavaju muziţke kulture kroz obradu tema povezanih sa muzikom razliţitih epoha
- razviju muzikalnost i kreativnost
- neguju smisao za zajedniţko i individualno muziciranje u svim oblicima vaspitnoobrazovnog rada sa uţenicima.
Zadaci nastave muziţke kulture jesu:
- stvaranje raznovrsnih mogušnosti da kroz razliţite sadrţaje i oblike rada tokom nastave
muziţke kulture svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave muziţke kulture budu
u punoj meri realizovani
- sticanje znanja o muzici razliţitih epoha
- razvijanje sposobnosti izvoŤenja muzike (pevanje/sviranje)
- razvijanje navike slušanja muzike, podsticanje doţivljaja i osposobljavanje za razumevanje
muzike
- podsticanje kreativnosti u svim muziţkim aktivnostima (izvoŤenje, slušanje, istraţivanje i
stvaranje muzike)
- dalje upoznavanje osnova muziţke pismenosti i izraţajnih sredstava muziţke umetnosti;
- stvaranje odeljenskih ansambala.
Operativni zadaci
Operativni zadaci su:
- pevanje i sviranje, po sluhu i iz notnog teksta; pesme i teme iz poznatih kompozicija
- upoznavanje muzike praistorije, antiţke epohe, srednjeg veka, renesanse, baroka i
klasicizma kroz sagledavanje društvene funkcije muzike, vidova muziciranja, karakteristiţnih
ţanrova, oblika i instrumenata epohe, kao i najistaknutijih stvaralaţkih liţnosti
- utvrŤivanje pojmova iz osnova muziţke pismenosti
- obrada melodijskog mola, obrada akorada na glavnim stupnjevima, pojam kadence
- obrada mešovitih taktova (7/8, 5/8 - na primerima narodnih pesama)
- utvrŤivanje i obrada pojmova melodija, ritam, metar, tempo, dinamika, harmonija, polifonija,
homofonija, faktura.
SADRŢAJI PROGRAMA
Upoznavanje muzike razliĉitih epoha i izvoĊenje muzike
Praistorija
Obrada sledeših tema: poreklo i uloga muzike u prvobitnom društvu; izraţajna sredstva
muzike - primeri melodija i ritmova; nastanak prvih instrumenata (udaraljki, duvaţkih,
ţiţanih).
Pevanje i sviranje primera u kombinaciji sa pokretom. Obrada pojma improvizacija.
Antiĉka epoha
Muzika prvih civilizacija - Mesopotamija, Egipat, Indija i Kina (pojmovi klasnog raslojavanja i
profesionalne muzike, funkcija muzike u društvu). Upoznavanje penatatonike kroz izvoŤenje
primera i upoznavanje specifiţnog instrumentarija.
Antiţka Grţka - muzika i mit, instrumenti i vidovi muziciranja (ditiramb i grţka tragedija,
horsko pevanje, koncertna nadmetanja).
Srednji vek
Muzika i hriššanstvo. Muziţka osnova hriššanske muzike. Pojava osmoglasnika i
gregorijanskog korala. Njihova dalja muziţka nadogradnja i razvoj crkvenih muziţkih oblika u
umetniţke. Vidovi izvoŤenja vokalne muzike: solistiţko, horsko, antifono i responzorijalno
pevanje, kanon. Pojava orgulja u Evropi. Instrumenti u svetovnom muziciranju: duvaţki,
ţiţani, udaraljke. Uloga plesa.
Oblici crkvenog pevanja kod pravoslavnih naroda: liturgija i njeni delovi, vrste crkvenih
pesama: himna, tropar, stihira, irmos. Razvoj srednjovekovne muzike na Zapadu: raŤanje
višeglasja. Misa.
IzvoŤenje primera.
Renesansa
Svetovna i duhovna muzika. Pojmovi homofonije i polifonije. Oblici: madrigal, šanson, misa,
motet.
Barok
Razvoj instrumenata (porodica violina, porodice drvenih i limenih duvaţkih instrumenata,
instrumenti s dirkama). RoŤenje opere. Klaudio Monteverdi. Oblici vokalno-instrumentalne
muzike (oratorijum, kantata, pasija). Instrumentalna muzika: solistiţko, kamerno i orkestarsko
muziciranje. Oblici: svita, koncert, fuga. Antonio Vivaldi, Johan Sebastijan Bah i Georg Fridrih
Hendl.
Slušanje i izvoŤenje jednostavnih muziţkih primera. Primeri dvoglasnog izvoŤenja.
Klasicizam
Pojam sonate i simfonije. Ţanrovi klasiţne muzike: opera, crkveni ţanrovi, simfonijska,
koncertantna, kamerna (posebno gudaţki kvartet), solistiţka muzika. Klavir. Jozef Hajdn,
Volfgang Amadeus Mocart i Ludvig van Betoven.
Slušanje i izvoŤenje jednostavnih muziţkih primera.
Muzika na tlu Srbije
Praistorijska nalazišta i antiţki spomenici na tlu Srbije. Narodna muzika i obiţaji. Razvoj
crkvene muzike od XII do XVIII veka (uticaji vizantijske muzike i stvaranje srpske crkvene
muzike, duhovni centri u turskom periodu, razvoj muzike posle Velike seobe).
Osnove muziĉke pismenosti
- Obnavljanje i obrada novih pojmova iz muziţke pismenosti: melodijski mol, akordi na
glavnim stupnjevima (na primeru Ce-dura), kadenca, mešoviti taktovi.
Stvaranje muzike
- Podsticanje muziţke kreativnosti kroz improvizaciju na dostupnim instrumentima.
- Stvaranje deţjih kompozicija.
DODATNI RAD
HOR I ORKESTAR
Svaka osnovna škola je obavezna da organizuje rad horova, i to: hor mlaŤih razreda i hor
starijih razreda. U svakoj školi u kojoj postoje uslovi treba da se osnuje školski orkestar.
Ţasovi hora i orkestra se izvode kontinuirano od poţetka do kraja školske godine. Ţasovi
hora i orkestra kao kontinuirana nastava ulaze u fond ţasova nastavnika muziţke kulture:
Ţasovi rada sa horom i orkestrom (koji su identiţni sa trajanjem školskog ţasa - 45 minuta)
unose se u raspored škole i deo su radne obaveze uţenika koje odabere nastavnik
Hor
Repertoar školskih horova obuhvata odgovarajuša dela domaših i stranih autora raznih
epoha.
U toku školske godine potrebno je sa horom izvesti najmanje deset kompozicija.
Orkestar
Školskim orkestrom se smatra instrumentalni ansambl sa najmanje deset instrumentalista
koji izvode kompozicije u najmanje tri deonice. Orkestri mogu biti sastavljeni od instrumenata
koji pripadaju istoj porodici (blok flaute, mandoline, tambure, harmonike, Orfov
instrumentarijum itd.) ili mešovitog sastava prema raspoloţivim instrumentima. Repertoar
školskog orkestra ţine dela domaših i stranih kompozitora raznih epoha, u originalnom obliku
ili prilagoŤena za postoješi školski sastav.
U toku godine orkestar treba da izvede najmanje osam dela, od kojih neka zajedno sa
horom.
U svim školama u kojima rade nastavnik ili nastavnici koji vladaju nekim instrumentima
organizuje se dodatna nastava za darovite i zainteresovane uţenika u sviranju na pojedinim
instrumentima.
Zadaci instrumentalne nastave su:
- da kod uţenika razvija muziţke sposobnosti i ţelju za aktivnim muziciranjem i
sudelovanjem u školskim ansamblima
- da uporedo sa instrumentalnom nastavom uţenicima daje i potrebna teorijska znanja
- da i ovom nastavom podstiţe kod uţenika njihove kreativne sposobnosti i smisao za
kolektivno muziciranje.
Nastava se odvija u grupi do ţetiri uţenika, odnosno od pet do devet uţenika kada se radi o
blok flautama, tamburama, mandolinama ili Orfovom instrumentarijumu. Zavisno od
mogušnosti i interesovanja uţenika, u dodatnoj nastavi se formiraju mali muziţki sastavi.
Programom i sadrţajima dodatne nastave obuhvatiti odgovarajuše udţbenike, priruţnike i
zbirke za pojedine instrumente, kao i dela (u originalnom obliku ili prilagoŤena sastavima
uţenika dotiţne škole) domaših i stranih kompozitora iz raznih epoha, dostupna izvoŤaţkim
mogušnostima uţenika.
Uţenici prikazuju svoja individualna i grupna dostignuša iz dodatne muziţke nastave na
školskim i drugim priredbama i takmiţenjima.
Za dodatnu nastavu se odreŤuje 1 ţas nedeljno. Dodatna nastava je deo radne obaveze
nastavnika i izabranih uţenika. Uţenici koji pohaŤaju muziţku školu nisu u obavezi da se
ukljuţe u dodatnu nastavu.
OSTALI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
U svakoj osnovnoj školi ima muziţki obdarene dece, ţije se interesovanje i ljubav za muziku
ne mogu zadovoljiti samo onim što im pruţa nastava u razredu. Za takvu decu koja ne
pohaŤaju muziţku ili baletsku školu moţe se organizovati dodatna nastava i tako se mogu
ukljuţiti u razne grupe ili školski orkestar.
Mogu se osnovati grupe pevaţa vokalnih solista i solista instrumentalista sa kojima se
uveţbavaju solo pesme, mali komadi, dueti, terceti, kvarteti, mali kamerni instrumentalni
sastavi, sekcija ljubitelja slušanja muzike - koji še slušati razna muziţka izvoŤenja u školi ili
van nje (koncerte, radio i televizijske emisije, muziţke filmove i sl.). Osim sekcija vokalnih
solista, instrumentalnih solista i ljubitelja slušanja muzike moguše je organizovati sekciju
mladih kompozitora sa kojima se radi individualno na razvoju muziţke kreativnosti. Moguše
je, takoŤe, osnovati sekciju mladih etnomuzikologa koji še prikupljati malo poznate ili gotovo
zaboravljene pesme sredine u kojoj ţive. Broj i vrsta muziţkih sekcija koje je moguše
osnovati u osnovnoj školi u odnosu na sposobnosti i interesovanja uţenika odreŤeni su samo
afinitetom nastavnika i njegovim entuzijazmom.
Rad formiranih sekcija odvija se kontinuirano tokom cele školske godine.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvaţiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost
aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uţenja te kroz sve programske celine
dosledno osigurati da najmanje jedna trešina nastave bude organizovana upotrebom ovih
metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trešini sluţajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauţenog u
razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuţenih od strane
Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su uţenici informisani o
kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
U programu muziţke kulture za sedmi razred istaknuto mesto ima sticanje znanja o muzici
kroz razliţite epohe. Cilj nije uvoŤenje sadrţaja nastave istorije muzike, veš obrada tema
znaţajnih za razumevanje uloge muzike u društvu, upoznavanje muziţkih izraţajnih
sredstava, instrumenata, ţanrova i oblika, kao i istaknutih stvaralaca i izvoŤaţa. Ovi ciljevi se
ostvaruju kroz slušanje muziţkih dela i aktivno muziciranje (pevanje i sviranje). Osnove
muziţke pismenosti i muziţko-teorijski pojmovi u ovakvom pristupu planirani su u funkciji
boljeg razumevanja muzike i muziţkog dela.
Osnovni princip u ostvarivanju cilja i zadataka treba da bude aktivno uţešše uţenika na
ţasu. Pri tome na jednom ţasu treba obuhvatiti razliţita podruţja predviŤena za taj razred i
kombinovati razne metode u nastavi. Ţas posvešen samo jednom podruţju i izvoŤen samo
jednom metodom ne moţe biti ni koristan ni zanimljiv za uţenike, što vodi ka osiromašivanju
sadrţaja i smisla predmeta.
Nastava muziţke kulture ostvaruje se kroz:
- sticanje znanja o muzici
- pevanje, sviranje i sticanje osnova muziţke pismenosti;
- slušanje muzike
- deţje muziţko stvaralaštvo.
Grupnim i pojedinaţnim pevanjem ili sviranjem razvija se interesovanje uţenika da aktivno
uţestvuju u muziţkom ţivotu svoje sredine.
Preporuke za ostvarivanje programa u sedmom razredu
Sticanje znanja
Za usvajanje i utvrŤivanje znanja iz nastavnog predmeta muziţka kultura u sedmom razredu
treba koristiti sledeše nastavne metode: dijalošku, demonstraciju i monološku. Kod obrade
tema obavezno koristiti oţigledna sredstva i uvek ih povezivati sa slušnim primerima i
izvoŤaţkom praksom.
Slušanje muzike
- usmeravanje paţnje uţenika na analitiţko slušanje muzike stimulisanjem aktivnog prašenja
primera
- razlikovanje zvuţnih boja muziţkih instrumenata, upoznavanje njihovih karakteristika
(osnovne grupe, graŤa, tehniţko-izvoŤaţke mogušnosti).
- podsticanje razliţitih vidova izraţavanja uţenika u vezi sa slušanjem muzike i muziţkim
doţivljajem (ovo se ne sme svoditi na pasivizaciju uloge nastavnika i pomeranje akcenata sa
aktivnog slušanja na druge aktivnosti, obiţno likovne ili literarne, za koje nastavnik nema
pravu kompetenciju tumaţenja i ocenjivanja)
- upoznavanje muziţkih dela, stvaralaca i izvoŤaţa.
Osnove muziĉke pismenosti
- obnavljanje predznaka
- obnavljanje prostih parnih i neparnih taktova sa ţetvrtinskom i osminskom jedinicom
brojanja i ala breve takta
- obrada mešovitih taktova (na primerima narodnih pesama)
- obnavljanje oznaka za dinamiku (p, mp, pp, f, mf, ff, crescendo, decrescendo) i tempo
(adagio, andante, moderato, allegro, vivo, presto)
- ponavljanje do sada nauţenih lestvica, pojma tonalitet, upoznavanje akorda na glavnim
stupnjevima Ce-dura, objašnjenje i uveţbavanje kadence, uveţbavanje melodijskog mola.
Pevanje pesama po sluhu i iz notnog teksta
- neophodni su redovno ukazivanje na znaţaj pravilne higijene glasa, stalna briga o poloţaju
tela pri pevanju, veţbe za pevaţko disanje, veţbe artikulacije, raspevavanje uz
instrumentalnu pratnju i bez nje, pevanje kadence
- uţenje pesme poţinje uvoŤenjem u tematiku, zatim sledi nastavnikovo tumaţenje literarnog
teksta sa naglašavanjem vaspitnih elemenata
- kod uţenja pesama po sluhu prvo se demonstrira originalni vid pesme (u tempu, sa
dinamikom), a zatim radi jednostavna analiza pesme zbog razumevanja forme (zajedniţko
uoţavanje ponavljanja i kontrasta)
- kod uţenja pesama iz notnog teksta, prvo se radi analiza zapisa pesme (uoţavaju se: kljuţ,
predznaci, takt uz probu taktiranja, dinamiţke i artikulacione oznake, duţine i imena tonova),
zatim se notni tekst išţitava parlato (sa ponavljanjima dok se tekst ne utvrdi), uradi se veţba
raspevavanja i prelazi na pevanje dok nastavnik svira melodiju
- osmišljavanje poţetne intonacije pesme najbolje je dati kroz instrumentalni uvod
- pesma se uţi po delovima i frazama uz instrumentalnu pratnju koja se u poţetku svodi na
melodiju (aranţmane dodati tek pošto je pesma nauţena)
- teţe ritmiţke figure i melodijski skokovi se obraŤuju kroz ponavljanja
- tokom uţenja neprekidno se insistira na izraţajnom i doţivljenom pevanju.
Sviranje
- sviranje na instrumentima Orfovog instrumentarijuma
- sviranje na frulici, melodici, tamburi, gitari i drugim dostupnim instrumentima
- sviranje primera iz literature.
Muziĉko stvaralaštvo
- improvizacija melodije na zadati tekst
- instrumentalna improvizacija;
- koriššenje plesa i improvizacija pokreta uz muziku.
Didaktiĉko-metodiĉka uputstva
Preporuţeni sadrţaji ovog nastavnog predmeta uţenicima treba da pruţe znanja i
informacije kako bi razumeli, pratili, razlikovali, doţivljavali i što bolje procenjivali muziţke
vrednosti.
Za uspešnu realizaciju nastave muziţke kulture neophodno je ostvariti osnovni preduslov:
kabinet sa nastavnim i oţiglednim sredstvima. Nastavna sredstva su: klavir, komplet Orfovog
instrumentarija za sve uţenike, tabla sa linijskim sistemima, kvalitetni ureŤaj za slušanje
muzike, a poţeljni su i kompjuter, ureŤaj za emitovanje DVD-a sa pratešom opremom.
Oţigledna sredstva ukljuţuju: slike pojedinaţnih instrumenata, gudaţkog i simfonijskog
orkestra, slike stranih i domaših kompozitora i izvoŤaţa, kvalitetne snimke primera.
Sadrţaji muziţke kulture treba da pruţe uţenicima dovoljno znanja i obaveštenosti koja še
im omogušiti da razlikuju stvarne vrednosti i kvalitete u svetu muzike koja ih okruţuje u
svakodnevnom ţivotu od onih sadrţaja koje ne razvijaju njihov ukus i ne doprinose njihovom
estetskom vaspitanju.
Usvajanje znanja uţenika zavisi od organizacije ţasa, koji mora biti dobro planiran, osmišljen
i zanimljiv. Uţenik treba da bude aktivan na ţasu, a ţas muziţke kulture treba da bude
doţivljaj za uţenike. Raznim oblicima rada, tehnikama i oţiglednim sredstvima uţenicima se
prenose znanja i kombinuju razne metode u nastavi. Nastavnik je ravnopravni uţesnik u svim
aktivnostima.
Domaše pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati ni
u jednom razredu.
Nastavu treba uvek povezivati sa drugim predmetima, muziţkim ţivotom društvene sredine i
uţestvovati na takmiţenjima i muziţkim priredbama.
IzvoĊenje muzike
Pesma koju uţenik uţi po sluhu ili iz notnog teksta ima najviše udela u razvoju njegovog
sluha i muziţkih sposobnosti uopšte. Pevanjem pesama uţenik stiţe nova saznanja i razvija
muziţki ukus. Kroz izvoŤenje muzike uţenik treba da savlada pojmove iz osnova muziţke
pismenosti. Nastava ima zadatak da kod uţenika razvija ljubav prema muziţkoj umetnosti i
smisao za lepo, da pomogne u svestranom razvoju liţnosti uţenika, da uţenika oplemeni i
da mu ulepša ţivot.
Pri izboru pesama nastavnik treba da poŤe od psihofiziţkog razvoja uţenika, od njima bliskih
sadrţaja, šireši pri tom njihova interesovanja i obogašujuši dotadašnja znanja novim
sadrţajima. TakoŤe, potrebno je da oceni glasovne mogušnosti razreda pre odabira pesama
za pevanje.
Detaljnom analizom potrebno je obraditi tekst i utvrditi o ţemu pesma govori, kao i u kojoj je
lestvici napisana. Za upoznavanje narodne pesme vaţno je razumeti njeno etniţko i
geografsko poreklo, ulogu pesme u narodnim obiţajima ili svakodnevnom ţivotu. Jedna od
karakteristika narodnih pesama je i završetak koji odudara od onoga što je uţenik saznao
kroz osnove muziţke pismenosti - završetak na drugom stupnju. Na ovu karakteristiku treba
skrenuti paţnju, a ona še ujedno biti i orijentir za prepoznavanje narodne pesme.
Nastavnik bira od predloţenih pesama, ali mora voditi raţuna da u njegovom radu budu
zastupljene umetniţke, narodne, prigodne pesme savremenih deţjih kompozitora, kao i
kompozicije sa festivala deţjeg muziţkog stvaralaštva koje su stvarala deca. Radi
aktuelizacije programa, nastavnik, takoŤe, moţe nauţiti uţenike da pevaju i poneku pesmu
koja se ne nalazi meŤu predloţenim kompozicijama ako to odgovara cilju i zadacima
predmeta i ako odgovara kriterijumu vaspitne i umetniţke vrednosti.
Posebnu paţnju treba posvetiti izraţajnosti interpretacije - dinamici, fraziranju, dobroj dikciji.
Sviranje
U svakom odeljenju postoji jedan broj uţenika koji ima veše ili manje poteškoše u pevanju.
Takvim uţenicima treba dati mogušnost afirmacije kroz sviranje na deţjim muziţkim
instrumentima da bi uţestvovali u grupnom muziciranju.
U radu koristiti ritmiţke i melodijske instrumente. Pošto su uţenici opismenjeni, sviranje na
melodijskim instrumentima biše olakšano jer se mogu koristiti notni primeri pojedinih pesama
koje su solmizaciono obraŤene.
Potrebno je razvijati deţje predispozicije za muziţko oblikovanje i omogušiti im da doţive
radost sviranja, ţime se bogati liţnost u osetljivom periodu emocionalnog sazrevanja.
Slušanje muzike
Slušanje muzike je aktivni psihiţki proces koji obuhvata emocionalno doţivljavanje i misaonu
aktivnost. Uloga nastavnika u organizovanju pravilnog pristupa slušanju muzike je od
presudne vaţnosti za estetski odnos prema muzici i za tumaţenje muziţkog dela. Slušanje
muzike se u sedmom razredu stavlja u funkciju sticanja znanja o muzici i deo je obrade
zadatih tema.
Pre slušanja treba obnoviti znanja iz oblasti muziţkih izraţajnih sredstava koja se stavljaju u
funkciju izabranog primera. Treba izbegavati utvrŤene metodske postupke veš tragati za
novim pristupom u skladu sa delom koje se obraŤuje. Liţnost stvaraoca se predstavlja
najuopštenije, sa osnovnim hronološkim podacima, s merom odabranim anegdotama i uz
nastojanje da se uţenikova znanja iz razliţitih oblasti poveţu i stave u funkciju razumevanja
slušanog dela.
Elementi muziţkog oblika mogu se usvajati grafiţkim predstavljanjem, ali se mora insistirati
na zvuţnoj predstavi svakog oblika kao osnovi razumevanja. Muziţki oblici se usvajaju u
okviru istorijskog konteksta u kojem su se pojavili. Moguše je i poţeljno koristiti paralele sa
savremenim stvaralaštvom.
Muziĉko stvaralaštvo
Deţje muziţko stvaralaštvo predstavlja viši stepen aktiviranja muziţkih sposobnosti koje se
stiţu u svim muziţkim aktivnostima, a kao rezultat kreativnog odnosa prema muzici. Ono ima
veliku vaspitnu i obrazovnu vrednost: podstiţe muziţku fantaziju, oblikuje stvaralaţko
mišljenje, produbljuje interesovanja i doprinosi trajnijem usvajanju i pamšenju muziţkih
reproduktivnih i stvaralaţkih aktivnosti i znanja.
Ove aktivnosti treba vrednovati prema stvaralaţkom angaţovanju uţenika, a ne prema
kvalitetu nastalog dela jer su i najskromnije muziţke improvizacije pedagoški opravdane.
Praćenje i vrednovanje uĉenika
Da bi se ostvario proces prašenja napredovanja i stepena postignuša uţenika u nastavi
muziţke kulture, neophodno je da nastavnik prethodno upozna i identifikuje muziţke
sposobnosti svakog uţenika.
Ocenjivanje uţenika u nastavi mora se sprovoditi organizovano. Ono treba da obuhvati i prati
poseban razvoj svakog uţenika, njegov rad, zalaganje, interesovanje, stav, umešnost,
kreativnost i sliţno. Nastavnik treba da prati razvoj liţnosti u celini i da objektivno procenjuje
koliko je uţenik savladao programske zahteve.
Smisao ocenjivanja u nastavi muziţke kulture ne treba da bude iskljuţivo vezan za ocenu
muziţkih sposobnosti, mada njih treba istaši, veš i u funkciji nagrade za zalaganje,
interesovanje, ljubav prema muzici. Ocenu treba koristiti kao sredstvo motivacije: ona treba
da uţenike motiviše na muziţke aktivnosti i na bavljenje muzikom u skladu s njihovim
stvarnim sposobnostima i potrebama.
Domaši pismeni zadaci ili pisani tekstovi, kontrolni zadaci i sliţno ne zadaju se za ovaj
predmet ni u jednom razredu. Celokupno nastavno gradivo ostvaruje se samo u školi.
PREPORUŢENE KOMPOZICIJE ZA PEVANJE I SVIRANJE
Himne
Drţavna himna
Himna svetom Savi
Školska himna
Narodna muzika
Nadţnjeva se momţe i devojţe
Sve tiţice zapjevale
Sedi moma na pendţeru
Ti jedina
Treskavica kolo
Šano dušo
Duhovne pesme
Boţišu, naša radosti
Isajija Srbin - Aliluja
Pomozi nam dragi Boţe
K. Stankoviš - Mnogaja ljeta
Tropar za Boţiš
Tropar svetom Savi
S. Mokranjac - odlomak iz liturgije, Budi imja
Starogradske pesme
Ajde Kato, ajde zlato
Nebo je tako vedro
Što se bore misli moje
Oj, jesenske duge noši
U tem Somboru
Pesme iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata
Kapetan Koţa putuje
Kreše se laŤa francuska
Tamo daleko
Kanoni
M. Pretorijus - Ţivela muzika
M. Pretorijus - Osvanu dan
J. Hajdn - Intervali
Pesme koje su komponovala deca
Odabir pesama nagraŤen na Festivalu deţjeg muziţkog stvaralaštva.
Pesme nacionalnih manjina
Zeka (maŤarska)
Mala ptica (albanska)
Rodile su trnjine (rusinska)
Todoro, Todorke (bugarska)
Crvena jabuka (slovaţka)
Ţobanţiš (rumunska)
Đelem, Ťelem (romska)
Zabavna i filmska muzika
Izbor savremenih popularnih pesama.
PREPORUŢENE KOMPOZICIJE ZA RAD HORA
Pesme domaćih autora
K. Babiš - Balada o dva akrepa
I. Bajiš - Srpski zvuci
Z. Vauda - Mravi
Z. Vauda - Pahuljice
S. Gajiš - Tuţna muha
D. Despiš - Kiša
D. Despiš - Oglasi
D. Despiš - Smejalica
V. ĐorŤeviš - Veše vrana
V. Iliš - Vodenica
D. Jenko - Boţe pravde
D. Jenko - pesme iz Đida
J. Kaplan - Ţuna
P. Konjoviš - Vragolan
J. Marinkoviš - Ljubimţe proleša
M. Milojeviš - Vetar
M. Milojeviš - Mladost
M. Milojeviš - Muha i komarac
S. Mokranjac - II rukovet
S. Mokranjac - X rukovet
S. Mokranjac - XI rukovet
S. Mokranjac - Na ranilu
S. Mokranjac - Pazar ţivine
S. Mokranjac - Slavska
S. Mokranjac - Tebe pojem
S. Mokranjac - Himna Vuku
B. Simiš - Pošla mi moma na voda
T. Skalovski - Makedonska humoreska
M. Tajţeviš - Dodolske pesme
M. Tajţeviš - I svita iz Srbije
Šistek-Babiš - Oj, Srbijo
Strani kompozitori
Autor nepoznat - La violeta
J. Brams - Uspavanka
K. M. Veber - Jeka
G. Gusejnli - Moji piliši
G. Dimitrov - Ana mrzelana
Z. Kodalj - Katalinka
Z. Kodalj - Hidlo Vegen
O. di Laso - Eho
L. Marencio - Ad una freska riva
V. A. Mocart - Uspavanka
D. Đovani - Ki la galjarda
S. Obretenov - Gajdar
Palestrina - Benediktus
Palestrina - Vigilate
B. Smetana - Doletele laste
F. Supe - Proba za koncert
F. Šopen - Ţelja
F. Šubert - Pastrmka
Kanoni
Autor nepoznat - Dona nobis pacem
L. Kerubini - Na ţasu pevanja
V. A. Mocart - Noš je mirna
J. G. Ferari - Kukavica
V. Iliš - Sine muzika
J. Hajdn - Mir je svuda
Pevanje, sviranje i osnove muziĉke pismenosti
Sa pedagoškog aspekta veoma znaţajno mesto ima pevanje pesama kojima se razvijaju
muziţke sposobnosti, a uţenici osposobljavaju za emocionalno doţivljavanje muzike. Pri
uţenju i usvajanju pesama u vokalnom izvoŤenju treba nastojati da se što više aktiviraju
deţje muziţke dispozicije i sposobnosti: sluh, osešaj ritma, muziţko pamšenje.
Paralelno sa radom na razvijanju sposobnosti uţenika za pevanje po notnom tekstu treba
razvijati sposobnosti za auditivnu analizu muzike, ali tako da svaki metriţki, ritmiţki ili
melodijski problem prvo doţivi pevanjem pesme po sluhu, pa tek onda obradom sa notnog
teksta.
Pesme koje se uţe po notama uţenici treba, prema svojim mogušnostima, da sviraju i na
nekim deţjim melodijskim instrumentima. Na taj naţin aktiviraju se i ona deca sa nedovoljno
razvijenim vokalnim sposobnostima ili interesovanjima za ovakve naţine muziţkog
izraţavanja. Kad god je moguše pevanje uţenika treba povezivati sa instrumentalnom
pratnjom nastavnika ili pojedinih uţenika. Na taj naţin se razvijaju sposobnosti uţenika za
shvatanje organske vezanosti i proţimanje vokalne i instrumentalne muzike.
Poţeljno je da pesme ili teme koje pevaju ili slušaju uţenici nauţe i da sviraju na nekom
melodijskom instrumentu.
ISTORIJA
(2 ţasa nedeljno, 72 ţasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave istorije jeste da se osigura da svi uţenici steknu baziţnu jeziţku i nauţnu
pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuših Standarda obrazovnih postignuša, da
se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i
obrazloţe svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za uţenje i
zainteresovanost za predmetne sadrţaje, kao i razvijanje istorijske svesti i humanistiţko
obrazovanje uţenika. Nastava istorije treba da doprinese razumevanju istorijskog prostora i
vremena, istorijskih dogaŤaja, pojava i procesa, kao i razvijanju nacionalnog i evropskog
identiteta i duha tolerancije kod uţenika.
Zadaci nastave istorije su:
- stvaranje raznovrsnih mogušnosti da kroz razliţite sadrţaje i oblike rada tokom nastave
istorije svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave istorije budu u punoj meri
realizovani
- da uţenici razumeju istorijske dogaŤaje, pojave i procese, ulogu istaknutih liţnosti u razvoju
ljudskog društva i da poznaju nacionalnu i opštu istoriju (politiţku, ekonomsku, društvenu,
kulturnu...).
Operativni zadaci
Uţenici treba da:
- usvoje pojam novi vek i steknu znanja o osnovnim odlikama tog istorijskog perioda
- steknu znanja o istoriji najznaţajnijih evropskih drţava u novom veku
- steknu znanja o poloţaju srpskog naroda pod turskom, habzburškom i mletaţkom vlaššu
- steknu znanja o nastanku i razvoju modernih srpskih drţava do meŤunarodnog priznanja
nezavisnosti 1878. godine
- upoznaju kulturna i nauţno-tehnološka dostignuša Evrope i sveta u novom veku
- upoznaju kulturna i nauţno-tehnološka dostignuša Srba u novom veku
- steknu znanja o znamenitim liţnostima novog veka
- razvijaju istraţivaţku radoznalost i kritiţki odnos prema istorijskim izvorima
- steknu znanja o razvoju graŤanskih sloboda i prava tokom novog veka.
SADRŢAJI PROGRAMA
USPON EVROPE
(Evropa od kraja XV do kraja XVIII veka)
Osnovne odlike novog veka (pojam "novi vek", hronološki i prostorni okviri).
Velika geografska otkrića (nauţno-tehnološka otkriša kao preduslov - unapreŤivanje
brodogradnje, usavršavanje kompasa, astrolaba, durbina i ţasovnika; putovanja Bartolomea
Dijaza, Vaska da Game, Kristifora Kolumba i Fernanda Magelana; indijanske civilizacije i
kolonizacija Novog sveta).
Gradovi u novom veku (uloga i znaţaj velikih evropskih gradova u periodu od kraja XV do
kraja XVIII veka - Firence, Venecije, Đenove, Pariza, Londona, Antverpena, Amsterdama;
manufaktura kao novi naţin proizvodnje, poţeci graŤanske klase, svakodnevni ţivot u
gradu).
Humanizam i renesansa (knjiţevnost, umetnost i politiţka misao - Dante Aligijeri, Franţesko
Petrarka, Đovani Bokaţo, Erazmo Roterdamski, Nikolo Makijaveli, MikelanŤelo Buonaroti,
Leonardo da Vinţi, Rafaelo Santi, Ticijan Veniţelo, Albreht Direr...).
Reformacija i protivreformacija (uzroci, uloga Martina Lutera, protestantizam, katoliţka
reakcija - uloga jezuita; verski sukobi i ratovi).
Apsolutistiĉke monarhije (pojam apsolutistiţke monarhije, staleško društvo, primeri
Francuske, Engleske, Pruske, Austrije, Rusije, Španije).
SRPSKI NAROD POD STRANOM VLAŠŠU OD XVI DO XVIII VEKA
Turska osvajanja, drţava i društvo od XVI do XVIII veka (Sulejman Veliţanstveni - vrhunac
osmanske moši, Turska kao apsolutistiţka monarhija, društvo - muslimani i hriššani; timarski
sistem, kultura).
Poloţaj Srba u Turskom carstvu (društvene kategorije - raja i vlasi, islamizacija, hajduci,
svakodnevni ţivot).
Srpska pravoslavna crkva (Peška - srpska patrijaršija: verska, kulturna, nacionalna i politiţka
ustanova).
Srbi u ratovima Austrije i Mletaĉke republike protiv Turskog carstva (Dugi - Sisaţki, Kandijski,
Veliki beţki, ratovi 1716-1718. i 1737-1739. godine, Koţina krajina).
Seobe Srba (Lika, Kordun, Hrvatska, Slavonija, Dalmacija, Banat, Baţka, Srem).
Srbi pod habzburškom i mletaĉkom vlašću (status i privilegije, Vojna krajina, Karlovaţka
mitropolija, pokatoliţavanje i unijašenje, uskoci, Dubrovnik izmeŤu Mletaţke republike i
Turskog carstva, kulturni i privredni znaţaj Dubrovaţke republike).
Poĉeci graĊanske klase kod Srba (školske reforme Marije Terezije i Josifa II, nastanak nove
obrazovane elite - trgovci, oficiri, sveštenici, ţinovnici, uţitelji, pravnici; Dositej Obradoviš,
Karlovaţka gimnazija).
DOBA REVOLUCIJA
(Evropa i svet od kraja XVIII veka do sedamdesetih godina XIX veka)
Industrijska revolucija (pojam revolucije; parna mašina, tekstilna industrija, rudarstvo, teška
industrija, ţeleznica; društvo - jaţanje graŤanske i pojava radniţke klase).
Politiĉke revolucije (socijalna, verska i nacionalna obeleţja; primeri nizozemske, engleske i
ameriţke revolucije; pojmovi ustavnosti i podele vlasti).
Francuska revolucija (povod i uzroci, uticaj prosvetiteljskih ideja Voltera, Monteskjea i Rusoa;
liţnosti Luja XVI i Marije Antoanete; voŤe - Lafajet, Mirabo, Danton, Robespjer; ukidanje
feudalizma; deklaracija o pravima ţoveka i graŤanina, ustav, ideje ustavne monarhije,
republike, liberalizma, demokratije; teror, revolucionarni ratovi, nacionalizam, romantizam).
Napoleonovo doba (liţnost, vojna i politiţka karijera Napoleona Bonaparte; Napoleonov
kodeks, Beţki kongres).
Revolucije 1848/49. godine (povod i uzroci, jaţanje ideja nacionalizma, liberalizma,
demokratije, socijalizma; primeri - Francuska, Habzburška monarhija, italijanske i nemaţke
zemlje).
Ujedinjenje Italije i Nemaĉke (uloga Pijemonta u ujedinjenju Italije, istaknute liţnosti - Kamilo
Kavur, Đuzepe Macini i Đuzepe Garibaldi; ratovi za ujedinjenje Italije; uloga Pruske i njenog
kancelara Ota fon Bizmarka u ujedinjenju Nemaţke, ratovi za ujedinjenje, proglašenje
Drugog nemaţkog carstva).
GraĊanski rat u SAD (teritorijalno širenje - izlazak na Pacifik, industrijski uspon, graŤanska
demokratija, indijansko pitanje, poloţaj robova, liţnost Abrahama Linkolna, sukob Severa i
Juga i graŤanski rat).
Velike sile, Istoĉno pitanje i balkanski narodi (pojam velike sile, pojam Istoţno pitanje; politika
Rusije, Habzburške monarhije, Velike Britanije i Francuske prema Turskoj i balkanskim
narodima; Krimski rat, uloga balkanskih naroda - Srpska revolucija, Grţka revolucija,
nacionalni pokreti Rumuna, Bugara, Albanaca; Velika istoţna kriza i Berlinski kongres).
NOVOVEKOVNE SRPSKE DRŢAVE SRBIJA I CRNA GORA
(do meŤunarodnog priznanja 1878. godine)
Srpska revolucija 1804-1835 (obeleţja - nacionalna, socijalna i kulturna; faze - ratni period
1804-1815. i mirnodopski period 1815-1835; povod i uzroci; voŤe: voţd KaraŤorŤe Petroviš i
knez Miloš Obrenoviš; kulturni i prosvetni reformatori Dositej Obradoviš i Vuk Karadţiš).
Prvi srpski ustanak (Zbor u Orašcu, bitke na Ivankovcu, Mišaru, Deligradu, Ţegru; zajedniţko
ratovanje Srba i Rusa, Bukureški mir i propast ustanka; organizacija ustaniţke drţave,
liţnosti - Prota Mateja Nenadoviš, Mladen Milovanoviš, Boţidar Grujoviš, Stevan SinŤeliš,
Hajduk Veljko Petroviš...).
Drugi srpski ustanak (neuspeh Hadţi Prodanove bune, tok Drugog ustanka - sabor u
Takovu, bitke na Ljubišu, Paleţu, Dublju; sporazum kneza Miloša sa Marašli Ali-pašom).
Prva vladavina Miloša i Mihaila Obrenovića (teritorija i stanovništvo, borba za autonomiju,
Hatišerifi iz 1829, 1830. i 1833. godine, Sretenjski ustav, ukidanje feudalizma 1835, Turski
ustav; osnivanje Gimnazije i štamparije 1833, pokretanje Novina srbskih 1834, pozorišta
1835, Liceja 1838; unutrašnja i spoljna politika kneza Miloša; liţnosti - kneginja Ljubica,
Dimitrije Davidoviš, Toma Vuţiš Perišiš, Avram Petronijeviš...).
Ustavobraniteljski reţim 1842-1858 (razvoj drţavnih ustanova, GraŤanski zakonik 1844,
Naĉertanije, Društvo srpske slovesnosti; liţnosti kneza Aleksandra KaraŤorŤeviša, kneginje
Perside, Ilije Garašanina, Miše Anastasijeviša, Jovana Hadţiša...).
Druga vladavina Miloša i Mihaila Obrenovića (Svetoandrejska skupština, unutrašnja i spoljna
politika; nacionalna politika kneza Mihaila i Ilije Garašanina i stvaranje Prvog balkanskog
saveza; liberalna opozicija, Ujedinjena omladina srpska, dobijanje gradova; Beograd kao
prestonica, uspon graŤanske klase; kulturna i prosvetna politika - osnivanje Velike škole,
Srpskog uţenog društva, Narodnog pozorišta; svakodnevni ţivot; liţnosti kneza Mihaila,
kneginje Julije, Jevrema Grujiša, Vladimira Jovanoviša).
Srbija na putu ka nezavisnosti 1868-1878 (Drugo namesništvo, Ustav iz 1869. godine,
unutrašnja i spoljna politika, srpski nacionalni pokret i romantizam, oslobodilaţki ratovi 18761878, Srbija na Berlinskom kongresu, teritorijalno proširenje i nezavisnost, liţnosti kneza
Milana Obrenoviša, Jovana Ristiša, generala Ţernjajeva).
Crna Gora u doba vladiĉanstva (teritorija i stanovništvo, društvene kategorije - plemena i
bratstva; teokratski oblik vladavine, Cetinjska mitropolija, unutrašnja i spoljna politika Petra I i
Petra II; liţnosti vladika Petra I i Petra II).
Kneţevina Crna Gora (pojam svetovne drţave; Zakonik Danila I, unutrašnja i spoljna politika
knjaza Danila i knjaza Nikole; nacionalna politika, savez sa Srbijom i uţešše u
oslobodilaţkim ratovima 1876-1878; Crna Gora na Berlinskom kongresu - teritorijalno
proširenje i nezavisnost; Cetinje - prestoni grad Petroviša Njegoša; liţnosti knjaza Danila i
knjaza Nikole Petroviša Njegoša).
SRPSKI NAROD POD STRANOM VLAŠŠU OD KRAJA XVIII VEKA DO SEDAMDESETIH
GODINA XIX VEKA
Srbi pod habzburškom vlašću (Juţna Ugarska, Hrvatska i Slavonija, Dalmacija i Boka
Kotorska; Temišvarski sabor, odjeci Srpske revolucije, Matica srpska, Revolucija 1848/1849.
godine, Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat, nacionalni pokret, Austro-ugarska nagodba i
Hrvatsko-ugarska nagodba; liţnosti - Sava Tekelija, mitropolit Stefan Stratimiroviš, patrijarh
Josif Rajaţiš, Svetozar Miletiš).
Poloţaj Srba u Turskoj (Bosna i Hercegovina, Stara Srbija i Makedonija; kriza turske drţave i
društva i pokušaji reformi; odjeci Srpske revolucije; ustanci Luke Vukaloviša, Nevesinjska
puška; liţnosti - Husein kapetan Gradašţeviš, Omer-paša Latas, Miša Ljubibratiš).
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvaţiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost
aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uţenja te kroz sve programske celine
dosledno osigurati da najmanje jedna trešina nastave bude organizovana upotrebom ovih
metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trešini sluţajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauţenog u
razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuţenih od strane
Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su uţenici informisani o
kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Duţina i znaţaj perioda koji se izuţava u sedmom razredu osnovnog obrazovanja i
vaspitanja, a obuhvata ţetiri veka ljudske istorije, zahtevaju veliku paţnju u izboru nastavnih
sadrţaja. Program sadrţi najvaţnije dogaŤaje, pojave i procese, kao i znamenite liţnosti koje
su obeleţile razdoblje od kraja XV veka do sedamdesetih godina XIX veka. Kljuţni sadrţaji u
okviru nastavnih tema dati su u zagradama koje se nalaze iza naziva nastavnih jedinica.
Ovakva struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju
neposrednog rada sa uţenicima jer mu olakšava odreŤivanje obima i dubine obrade
pojedinih sadrţaja. Nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za
svaku temu uvaţavajuši ciljeve i zadatke predmeta.
Poţeljno je ovako osmišljen program dopuniti sadrţajima iz lokalne prošlosti, ţime se kod
uţenika postiţe jasnija slika o tome šta od istorijske i kulturne baštine njihovog kraja potiţe iz
ovog perioda (poloţaj pod turskom ili habzburškom vlaššu, uţešše u ustancima, revoluciji
1848-49. ili oslobodilaţkim ratovima 1876-1878...).
U školama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se obraditi i prošireni
nastavni sadrţaji iz prošlosti tog naroda. Pri tome, nastavnici še nastojati da koriššenjem
raznovrsnih izvora i relevantne istoriografske i etnografske literature uţenicima pruţe
mogušnost da steknu jasnu predstavu o prošlosti naroda kome pripadaju, ali i okruţenja u
kome ţive: kakav im je bio naţin ţivota i koje su znaţajne liţnosti obeleţile to razdoblje
njihove istorije.
SavlaŤujuši nastavni program istorije uţenici sedmog razreda, osim što stiţu znanja o
dogaŤajima, pojavama i procesima iz prošlosti, dobijaju i podsticaje za svoj intelektualni
razvoj. Oni se, uţeši istoriju, veţbaju u logiţkom zakljuţivanju i shvatanju uzroţnoposlediţnih veza. Istorija je izuzetno pogodan nastavni predmet za podsticanje razvoja
kritiţkog mišljenja, odnosno za razlikovanje ţinjenica od pretpostavki, podataka od njihove
interpretacije i bitnog od nebitnog. Zbog toga je od posebnog znaţaja kojim še metodskim
pristupom da se obraŤuju nastavni sadrţaji.
Istorija kao narativni predmet, u kome su usmeno izlaganje, opis, razgovor, objašnjenja,
tumaţenja, argumentovanje nastavnika i uţenika glavna aktivnost, pruţa velike mogušnosti
za podsticanje uţeniţke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja. Nastavni sadrţaji
treba da budu predstavljeni kao "priţa" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi
opteretili pamšenje uţenika, veš da bi im istorijski dogaŤaji, pojave i procesi bili opisani
jasno, detaljno, ţivo i dinamiţno. Nastava ne bi smela biti statistiţka zbirka podataka i
izveštaj o tome šta se nekada zbilo, veš treba da pomogne uţenicima u stvaranju što jasnije
slike ne samo o tome šta se tada desilo, veš i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga
proistekle.
Posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik uţenicima,
tako i ona koja dolaze od uţenika, podstaknuta onim što su ţuli u uţionici ili što su saznali
van nje koristeši razliţite izvore informacija. Dobro osmišljena pitanja nastavnika imaju
podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mišljenja i kritiţke svesti ne samo u fazi utvrŤivanja i
sistematizacije gradiva, veš i u samoj obradi nastavnih sadrţaja. Precizno postavljena pitanja
kao poziv na razmišljanje i traganje za odgovorom "kako je uistinu bilo", obezbeŤuju
razumevanje, a samim tim i uspešno pamšenje i trajno usvajanje znanja i veština kod
uţenika. U zavisnosti od toga šta nastavnik ţeli da postigne, pitanja mogu imati razliţite
funkcije, kao što su: fokusiranje paţnje na neki sadrţaj ili aspekt, podsticanje poreŤenja,
traganje za pojašnjenjem, procena moguših posledica...
Nastavnik, pored toga što kreira svoja predavanja, osmišljava i planira na koji naţin še se
uţenici ukljuţiti u obrazovno-vaspitni proces. Nije bitno da li je uţeniţka aktivnost
organizovana kao individualni rad, rad u paru, maloj ili velikoj grupi, kao radionica ili domaši
zadatak, veš koliko i kako "uvodi" u prošle dogaŤaje, odnosno koliko podstiţe uţenike da se
distanciraju od sadašnjosti i sopstvenog ugla gledanja.
Da bi shvatio dogaŤaje koji su se zbili u prošlosti, uţenik mora da ih oţivi u svom umu, u
ţemu veliku pomoš pruţa upotreba razliţitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora
istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati,
ilustracije, kao i obilasci kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture).
Koriššenje istorijskih karata je od izuzetne vaţnosti jer one omogušavaju uţenicima ne samo
da na oţigledan i slikovit naţin doţive prostor na kome se neki od dogaŤaja odvijao, veš im i
pomaţu da prate promene na odreŤenom prostoru kroz vreme.
Nastava istorije ima uticaja i na razvijanje jeziţke i govorne kulture jer istorijski sadrţaji
bogate jeziţki fond uţenika. Naravno, potrebno je da se sve reţi i pojmovi koji su nepoznati
ili nedovoljno dobro poznati uţenicima precizno objasne. Gde god je moguše, treba
izbegavati pojmove visokog nivoa apstraktnosti. Kako nemaju svi uţenici jednak dar za
verbalno izraţavanje, nastavnik še pozitivno vrednovati kada se uţenik dobro snalazi na
istorijskoj karti, postavlja promišljena pitanja ili vešto argumentuje u diskusiji, ţak i onda kada
je njegovo izraţavanje, posmatrano po broju reţi, siromašno.
U radu sa uţenicima treba imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom
sistemu, gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomaţe uţenicima da postignu
celovito shvatanje o povezanosti i uslovljenosti bioloških, geografskih, ekonomskih i kulturnih
uslova ţivota ţoveka kroz prostor i vreme. Treba se ţuvati fragmentarnog, izolovanog znanja
istorijskih ţinjenica jer ono ima najkraše trajanje u pamšenju i najslabiji transfer u sticanju
drugih znanja. Postoji prirodna veza istorije sa drugim obaveznim i izbornim nastavnim
predmetima (geografija, srpski jezik, likovna kultura, muziĉka kultura, narodna tradicija,
svakodnevni ţivot u prošlosti, verska nastava, graĊansko vaspitanje...) i zato je poţeljna
saradnja izmeŤu predmetnih nastavnika, koja se moţe ostvarivati na razliţite naţine
(redovna nastava, dodatni rad, slobodne aktivnosti, izleti i ekskurzije...).
GEOGRAFIJA
(2 ţasa nedeljno, 72 ţasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave geografije jeste da se osigura da svi uţenici steknu baziţnu jeziţku i nauţnu
pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuših Standarda obrazovnih postignuša, da
se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i
obrazloţe svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za uţenje i
zainteresovanost za predmetne sadrţaje, kao i da upoznaju i razumeju geografske objekte,
pojave, procese i zakonitosti u prostoru, njihove uzroţno-poslediţne veze i odnose, razviju
geografsku pismenost i geografski naţin mišljenja, svesti i odgovornog odnosa prema svom
zaviţaju, drţavi, kontinentu i svetu kao celini i tolerantnog stava prema razliţitim narodima,
njihovim kulturama i naţinu ţivota.
Zadaci nastave geografije su:
- stvaranje raznovrsnih mogušnosti da kroz razliţite sadrţaje i oblike rada tokom nastave
geografije svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave geografije budu u punoj
meri realizovani
- upoznavanje i razumevanje pojava i procesa u geografskom omotaţu Zemlje i u
neposrednom okruţenju
- kartografsko opismenjavanje za upotrebu geografskih karata u sticanju znanja i u
svakodnevnom ţivotu
- upoznavanje osnovnih geografskih odlika Evrope, ostalih kontinenata i razvijenih drţava
sveta
- upoznavanje osnovnih geografskih odlika svoje drţave i drţava u neposrednom okruţenju,
njihovih asocijacija i integracija
- upoznavanje komplementarnosti i regionalnih razlika savremenog sveta
- razvijanje estetskih opaţanja i osešanja prouţavanjem i upoznavanjem prirodnih i drugih
fenomena u geoprostoru
- izgraŤivanje i razvijanje stavova o preventivi, zaštiti i unapreŤivanju ţivotne sredine
- razvijanje nacionalnog, evropskog i svetskog identiteta
- razvijanje tolerancije, postojanja i pripadnosti multietniţkom, multijeziţkom, multikulturnom
... svetu
- razvijanje opšte kulture i obrazovanja
- osposobljavanje za samostalno uţenje i pronalaţenje informacija.
Operativni zadaci
Uţenici treba da:
- steknu znanja o bitnim prirodnogeografskim odlikama vanevropskih kontinenata, njihovih
regija i pojedinih drţava
- steknu znanja o društvenogeografskim odlikama vanevropskih kontinenata, njihovih regija i
pojedinih drţava
- se osposobe za prašenje i razumevanje ekonomskih i društvenih aktivnosti i promena u
savremenom svetu i njihovom doprinosu opštem razvoju i napretku ţoveţanstva
- upoznaju regionalne razlike i komplementarnost savremenog sveta;
- razumeju probleme u savremenom svetu (prenaseljenost, nejednak privredni razvoj,
nedostatak hrane, vode, energije, mineralnih sirovina, ekološki problemi, bolesti, ratovi i
drugo)
- razvijaju nacionalni identitet i upoznaju znaţaj tolerancije u multietniţkim, multijeziţkim i
multikulturalnim sredinama u svetu;
- upoznaju razliţite kulture kontinenata, njihovih regija i drţava i kroz to razvijaju opštu
kulturu
- razvijaju ţelju i stiţu potrebu za dalje obrazovanje i samoobrazovanje sa ciljem da se što
uspešnije ukljuţe u dalje struţno osposobljavanje
- kroz rad u nastavi geografije proširuju znanja iz kartografije i osposobe se za samostalno
koriššenje geografske karte u sticanju novih znanja i u svakodnevnom ţivotu
- osposobe za samostalno koriššenje geografske literature i razliţitog grafiţkog i ilustrativnog
materijala u cilju lakšeg savladavanja nastavnog gradiva i osposobljavanja za samostalni
rad.
SADRŢAJI PROGRAMA
UVOD (1)
Svrha, ciljevi, zadaci i programski sadrţaji regionalne geografije vanevropskih kontinenata.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE AZIJE (21)
Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime, geografski poloţaj, granice i veliţina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuŤenost azijskog kontinenta, klima i
biljni svet, vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, migracije), naselja.
Prirodna bogatstva i privreda.
Regionalna i politiţka podela.
JUGOZAPADNA AZIJA
Geografski poloţaj, granice i veliţina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuŤenost Jugozapadne Azije, klima i
biljni svet, vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniţka raznovrsnost,
migracije), naselja, politiţka podela.
Prirodna bogatstva i privreda.
Drţave Jugozapadne Azije: Turska, geografski poloţaj, granice i veliţina. Osnovne
prirodnogeografske i društvenoekonomske odlike.
JUŢNA AZIJA
Geografski poloţaj, granice i veliţina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuŤenost Juţne Azije, klima i biljni
svet, vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniţka raznovrsnost,
migracije), naselja, politiţka podela.
Prirodna bogatstva i privreda.
Drţave Juţne Azije: Indija, geografski poloţaj, granice i veliţina. Osnovne
prirodnogeografske i društvenoekonomske odlike.
JUGOISTOŢNA AZIJA
Geografski poloţaj, granice i veliţina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuŤenost Jugoistoţne Azije, klima i
biljni svet, vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniţka raznovrsnost,
migracije), naselja, politiţka podela.
Prirodna bogatstva i privreda.
Drţave Jugoistoţne Azije: Indonezija, geografski poloţaj, granice i veliţina. Osnovne
prirodnogeografske i društvenoekonomske odlike.
SREDNJA AZIJA
Geografski poloţaj, granice i veliţina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuŤenost Srednje Azije, klima i biljni
svet, vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniţka raznovrsnost,
migracije), naselja, politiţka podela.
Prirodna bogatstva i privreda.
ISTOŢNA AZIJA
Geografski poloţaj, granice i veliţina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuŤenost Istoţne Azije, klima i biljni
svet, vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniţka raznovrsnost,
migracije), naselja, politiţka podela.
Prirodna bogatstva i privreda.
Drţave Istoţne Azije: Kina i Japan, geografski poloţaj, granice i veliţina. Osnovne
prirodnogeografske i društvenoekonomske odlike.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE AFRIKE (14)
Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime, geografski poloţaj, granice i veliţina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuŤenost afriţkog kontinenta, klima i
biljni svet, vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, migracije), naselja.
Prirodna bogatstva i privreda.
Regionalna i politiţka podela.
SEVERNA AFRIKA
Geografski poloţaj, granice i veliţina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuŤenost Severne Afrike, klima i biljni
svet, vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniţka raznovrsnost,
migracije), naselja, politiţka podela.
Prirodna bogatstva i privreda.
Drţave Severne Afrike: Egipat, geografski poloţaj, granice i veliţina. Osnovne
prirodnogeografske i društvenoekonomske odlike.
ISTOŢNA AFRIKA
Geografski poloţaj, granice i veliţina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuŤenost Istoţne Afrike, klima i biljni
svet, vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniţka raznovrsnost,
migracije), naselja, politiţka podela.
Prirodna bogatstva i privreda.
ZAPADNA AFRIKA
Geografski poloţaj, granice i veliţina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuŤenost Severne Afrike, klima i biljni
svet, vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniţka raznovrsnost,
migracije), naselja, politiţka podela.
Prirodna bogatstva i privreda.
JUŢNA AFRIKA
Geografski poloţaj, granice i veliţina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuŤenost Severne Afrike, klima i biljni
svet, vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniţka raznovrsnost,
migracije), naselja, politiţka podela.
Prirodna bogatstva i privreda.
Drţave Juţne Afrike: Juţnoafriţka Republika, geografski poloţaj, granice i veliţina. Osnovne
prirodnogeografske i društvenoekonomske odlike.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE SEVERNE AMERIKE (12)
Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime, geografski poloţaj, granice i veliţina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuŤenost severno ameriţkog
kontinenta, klima i biljni svet, vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, migracije), naselja.
Prirodna bogatstva i privreda.
Regionalna i politiţka podela.
Drţave Severne Amerike: Sjedinjene Ameriţke Drţave i Kanada, geografski poloţaj, granice
i veliţina. Osnovne prirodnogeografske i društvenoekonomske odlike.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE SREDNJE AMERIKE (3)
Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime, geografski poloţaj, granice i veliţina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuŤenost srednjeameriţkog
kontinenta, klima i biljni svet, vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniţka raznovrsnost,
migracije), naselja.
Prirodna bogatstva i privreda.
Regionalna i politiţka podela.
Drţave Srednje Amerike: Meksiko, geografski poloţaj, granice i veliţina. Osnovne
prirodnogeografske i društvenoekonomske odlike.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE JUŢNE AMERIKE (9)
Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime, geografski poloţaj, granice i veliţina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuŤenost juţnoameriţkog kontinenta,
klima i biljni svet, vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniţka raznovrsnost,
migracije), naselja.
Prirodna bogatstva i privreda.
Regionalna i politiţka podela.
Drţave Juţne Amerike: Brazil i Argentina, geografski poloţaj, granice i veliţina. Osnovne
prirodnogeografske i društvenoekonomske odlike.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE AUSTRALIJE I OKEANIJE (6)
Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime, geografski poloţaj, granice i veliţina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuŤenost australijskog kontinenta,
klima i biljni svet, vode na kopnu.
Društvenoekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, etniţka raznovrsnost,
migracije), naselja.
Prirodna bogatstva i privreda.
Regionalna i politiţka podela.
Drţave Australije i Okeanije: Novi Zeland, geografski poloţaj, granice i veliţina. Osnovne
prirodnogeografske i društvenoekonomske odlike.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE ARKTIKA (2)
Osnovni geografski podaci: otkriše i istraţivanja Arktika, ime, geografski poloţaj i veliţina.
Prirodna i ekonomska obeleţja.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE ANTARKTIKA (2)
Osnovni geografski podaci: otkriše i istraţivanja Antarktika, ime, geografski poloţaj i veliţina.
Prirodna i ekonomska obeleţja.
SVET KAO CELINA (2)
Savremeni politiţkogeografski procesi u svetu. Neokolonijalizam, integracije i globalizam.
Formiranje politiţke karte sveta.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvaţiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost
aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uţenja te kroz sve programske celine
dosledno osigurati da najmanje jedna trešina nastave bude organizovana upotrebom ovih
metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trešini sluţajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauţenog u
razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuţenih od strane
Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su uţenici informisani o
kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Sadrţaji programa nastavnog predmeta geografija u sedmom razredu osnovne škole
obuhvataju sistematsko izuţavanje regionalne geografije vanevropskih kontinenata, a
programsku strukturu ţini osam nastavnih tema.
Kroz prvu nastavnu temu potrebno je uţenike upoznati sa svrhom, ciljem, zadacima i
nastavnim sadrţajima geografije za sedmi razred, sa planom rada, naţinom rada, naţinom
koriššenja didaktiţkog materijala, struţne i nauţnopopularne literature.
U okviru regionalne geografije vanevropskih kontinenata predviŤena je obrada kontinenata u
celini, što treba da pruţi mogušnost sagledavanja opštih odlika kontinenata da bi se na
osnovu njih mogle jasnije uoţite osobenosti njihovih regija i pojedinih drţava.
Regionalna geografija vanevropskih kontinenata znaţajna je u vaspitnom i u obrazovnom
pogledu jer pruţa široke mogušnosti da uţenici upoznaju razliţite regije i drţave na Zemlji,
kako u pogledu njihovih prirodnih odlika, tako i u pogledu stanovništva, prirodnih bogatstava,
društveno-ekonomskih odnosa i stepena razvijenosti privrede.
Nastavni sadrţaji regionalne geografije vanevropskih kontinenata odabrani su po
egzemplarnom i funkcionalnom didaktiţkom principu što je omogušilo linearno-stepenasto
struktuiranje po Kerovom sistemu. Nastavni program ţine nastavne celine i teme za koje je
predloţen orijentacioni broj ţasova, a sloboda i kreativnost nastavnika se ogleda u
samostalnom planiranju i rasporedu tipova ţasova, izboru nastavnih metoda, tehnika,
aktivnosti, didaktiţkih sredstava i pomagala.
Prilikom obrade regija i pojedinih drţava sveta potrebno je isticati raznovrsnost
prirodnogeografskih odlika (reljef, klima, vode, biljni i ţivotinjski svet) kojima se istiţu
pojedine regije i ukazivati na raznovrsnost njihovog prirodnog bogatstva. Prirodnogeografske
odlike odnose se na opšte odlike kontinenata, regija i drţava. Prilikom obrade ovih sadrţaja
teţište treba staviti na opšte sadrţaje, kao i na interaktivne veze i odnose svih ţinilaca
geografske sredine. Pri obradi ovih geografskih sadrţaja posebnu paţnju treba posvetiti
problemima zaštite i unapreŤivanja ţivotne sredine.
Potrebno je takoŤe isticati bitne karakteristike stanovništva (broj, razmeštaj stanovništva,
strukture, prirodni priraštaj, kulturno-obrazovni nivo, migracije) što je znaţajno za
društvenoekonomski poloţaj drţava u svetu. Kroz društvenogeografske sadrţaje upoznati
uţenike sa demografskim razvojem i naseljenoššu pojedinih delova sveta. Ovo nastavno
gradivo treba povezivati sa sliţnim sadrţajima drugih nastavnih predmeta, u cilju
sagledavanja populacionih problema i izgraŤivanja svesti o neophodnosti zajedniţkog ţivota
razliţitih naroda. Kroz sadrţaje ove nastavne teme uţenici se upoznaju sa populacionom
politikom i njenim znaţajem. S tim u vezi, neophodno je objasniti i ukazati na faktore koji su
doveli do krupnih promena i transformacija tokom prošlog i poţetkom ovog veka, što se
snaţno odraţava na stanovništvo i naselja u svetu.
Potrebno je naglašavati i meŤuuslovljenost prirodnogeografskih i društvenogeografskih
pojava, procesa i odnosa koji istovremeno utiţu na razvoj privrede regije ili drţave o kojoj je
reţ. Treba, takoŤe, posebno ukazati na postoješe razlike u stepenu demografske razvijenosti
kontinenata, kao i na protivureţnosti koje postoje izmeŤu njihovih prirodnih bogatstava i
nivoa razvijenosti njihove privrede.
Pri obradi sadrţaja koji se odnose na razvoj privrede u celini i pojedinih privrednih delatnosti,
kao i o prirodno-geografskoj osnovi razvoja, teţište treba staviti na najvaţnije karakteristike
razvoja, teritorijalni razmeštaj i neravnomernost u nivou razvijenosti, a izbegavati suvoparno
nabrajanje obilja brojţanih podataka.
Kroz obradu savremenih integracijskih procesa treba omogušiti da uţenici shvate
razgranatost i razvojnost meŤusobne politiţke, ekonomske, kulturnoprosvetne i
nauţnotehnološke saradnje meŤu drţavama i organizacijama u svetu. Vaţno je upoznati
uţenike sa aktuelnim integracijskim procesima u Evropi i svetu i ukazati na znaţaj i mesto
naše zemlje u ovoj sferi.
Nastavne sadrţaje iz regionalne geografije vanevropskih kontinenata treba maksimalno
koristiti za vaspitno delovanje na uţenike, razvijanje duha solidarnosti i tolerancije prema
drugim narodima u svetu i ukazati na neophodnost saradnje zemalja u regionu, na
kontinentu i na globalnom nivou.
U radu sa uţenicima preporuţuje se nastavniku da koristi razliţite nastavne metode, oblike i
sredstva rada da bi nastavne sadrţaje uţinio pristupaţnijim uţenicima, njihovom uzrastu i
sposobnostima. Potrebno je da se izbegava verbalizam, a da se kod uţenika podstiţe
radoznalost, sistematiţnost i kreativnost. Fond ţasova treba racionalno koristiti u skladu sa
nastavnim sadrţajima.
Uz pomoš nastavnika, grupno ili u paru, uţenici mogu vršiti mala istraţivanja, a potom
prezentaciju geografskih odlika nekog dela sveta, na osnovu ţega nastavnik moţe da
sagleda obim i kvalitet samostalnog rada svakog pojedinca.
U nastavi geografije neophodno je koriššenje geografskih karata na svim tipovima ţasova i u
svim oblicima nastavnog rada. Pored geografskih karata neophodno je koristiti tabele,
dijagrame, sheme i ostale didaktiţke materijale koji doprinose oţiglednosti i trajnosti znanja i
umenja kod uţenika.
FIZIKA
(2 ţasa nedeljno, 72 ţasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave fizike jeste da se osigura da svi uţenici steknu baziţnu jeziţku i nauţnu
pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuših Standarda obrazovnih postignuša, da
se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i
obrazloţe svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za uţenje i
zainteresovanost za predmetne sadrţaje, kao i da upoznaju prirodne pojave i osnovne
prirodne zakone, da se osposobe za uoţavanje i raspoznavanje fiziţkih pojava u
svakodnevnom ţivotu i za aktivno sticanje znanja o fiziţkim pojavama kroz istraţivanje, da
oforme osnovu nauţnog metoda i da se usmere prema primeni fiziţkih zakona u
svakodnevnom ţivotu i radu.
Zadaci nastave fizike su:
- stvaranje raznovrsnih mogušnosti da kroz razliţite sadrţaje i oblike rada tokom nastave
fizike svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave fizike budu u punoj meri
realizovani
- razvijanje funkcionalne pismenosti
- upoznavanje osnovnih naţina mišljenja i rasuŤivanja u fizici
- razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu fiziţkih zakona
- razvijanje sposobnosti za aktivno sticanje znanja o fiziţkim pojavama kroz istraţivanje
- razvijanje radoznalosti, sposobnosti racionalnog rasuŤivanja, samostalnosti u mišljenju i
veštine jasnog i preciznog izraţavanja
- razvijanje logiţkog i apstraktnog mišljenja
- shvatanje smisla i metoda ostvarivanja eksperimenta i znaţaja merenja
- rešavanje jednostavnih problema i zadataka u okviru nastavnih sadrţaja
- razvijanje sposobnosti za primenu znanja iz fizike
- shvatanje povezanosti fiziţkih pojava i ekologije i razvijanje svesti o potrebi zaštite, obnove
i unapreŤivanja ţivotne sredine
- razvijanje radnih navika i sklonosti ka izuţavanju nauka o prirodi
- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima, sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji.
Operativni zadaci
Uţenik treba da:
- razlikuje fiziţke veliţine koje su odreŤene samo brojnom vrednoššu od onih koje su
definisane intenzitetom, pravcem i smerom (vreme, masa, temperatura, rad, brzina,
ubrzanje, sila...)
- koristi, na nivou primene, osnovne zakone mehanike - Njutnove zakone
- stekne pojam o gravitaciji i razlikuje silu teţe od teţine tela (bezteţinsko stanje)
- upozna silu trenja
- razume da je rad sile jednak promeni energije i na nivou primene koristi
- transformaciju energije u rad i obrnuto
- na nivou primene koristi zakone odrţanja (mase, energije)
- pravi razliku izmeŤu temperature i toplote
- ume da rukuje mernim instrumentima
- koristi jedinice MeŤunarodnog sistema (SI) za odgovarajuše fiziţke veliţine.
SADRŢAJI PROGRAMA
SILA I KRETANJE (9+14+2)
Obnavljanje dela gradiva iz šestog razreda koje se odnosi na ravnomerno pravolinijsko
kretanje, silu kao uzrok promene stanja tela i inertnost tela. (0+2)
Sila kao uzrok promene brzine tela. Pojam ubrzanja. (1+1)
Uspostavljanje veze izmeŤu sile, mase tela i ubrzanja. Drugi Njutnov zakon. (1+2)
Dinamiţko merenje sile. (0+1)
Ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje. Intenzitet, pravac i smer brzine i ubrzanja.
(1+1)
Trenutna i srednja brzina tela. (1+0)
Zavisnost brzine i puta od vremena pri ravnomerno promenljivom pravolinijskom kretanju.
(2+2)
Grafiţko predstavljanje zavisnosti brzine i puta od vremena kod ravnomerno pravolinijskog
kretanja. Grafiţko predstavljanje zavisnosti brzine tela od vremena kod ravnomerno
promenljivog pravolinijskog kretanja. (2+2)
MeŤusobno delovanje dva tela - sile akcije i reakcije. Treši Njutnov zakon. Primeri. (1+1)
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2)
Demonstracioni ogledi: Ilustrovanje inercije tela pomošu papira i tega. Kretanje kuglice niz
Galilejev ţljeb. Kretanje tela pod dejstvom stalne sile. Merenje sile dinamometrom.
Ilustrovanje zakona akcije i reakcije pomošu dinamometara i kolica, kolica sa oprugom i
drugih ogleda (reaktivno kretanje balona i plastiţne boce).
Laboratorijske vežbe
1. OdreŤivanje stalnog ubrzanja pri kretanju kuglice niz ţljeb. (1)
2. Provera Drugog Njutnovog zakona pomošu pokretnog tela (kolica) ili pomošu Atvudove
mašine. (1)
KRETANJE TELA POD DEJSTVOM SILE TEŢE. SILE TRENJA (4+6+2)
Ubrzanje pri kretanju tela pod dejstvom sile teţe. Galilejev ogled. (1+0)
Slobodno padanje tela, besteţinsko stanje. Hitac naviše i hitac naniţe. (1+2)
Sile trenja i sile otpora sredine (trenje mirovanja, klizanja i kotrljanja). Uticaj ovih sila na
kretanje tela. (2+2)
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2)
Demonstracioni ogledi: Slobodno padanje tela razliţitih oblika i masa (Njutnova cev,
slobodan pad vezanih novţiša…). Padanje tela u raznim sredinama. Besteţinsko stanje tela
(ogledi sa dinamometrom, s dva tega i papirom izmeŤu njih, sa plastiţnom ţašom koja ima
otvor na dnu i napunjena je vodom). Trenje na stolu, kosoj podlozi i sl. Merenje sile trenja
pomošu dinamometra.
Laboratorijske vežbe
1. OdreŤivanje ubrzanja tela koje slobodno pada. (1)
2. OdreŤivanje koeficijenta trenja klizanja. (1)
RAVNOTEŢA TELA (5+5+1)
Delovanje dve sile na telo duţ istog pravca. (1+0)
Pojam i vrste ravnoteţe tela. Poluga, moment sile. Ravnoteţa poluge i njena primena. (2+2)
Sila potiska u teţnosti i gasu. Arhimedov zakon i njegova primena. Plivanje i tonjenje tela.
(2+2)
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+1)
Demonstracioni ogledi: Vrste ravnoteţe pomošu lenjira ili štapa. Ravnoteţa poluge. Uslovi
plivanja tela (tegovi i staklena posuda na vodi, Kartezijanski gnjurac, suvo groţŤe u
mineralnoj vodi, sveţe jaje u vodi i vodenom rastvoru soli, mandarina sa korom i bez kore u
vodi, plivanje kocke leda na vodi…).
Laboratorijska vežba
1. OdreŤivanje gustine ţvrstog tela primenom Arhimedovog zakona. (1)
MEHANIŢKI RAD I ENERGIJA. SNAGA (6+7+2)
Mehaniţki rad. Rad sile. Rad sile teţe i sile trenja. (2+1)
Kvalitativno uvoŤenje pojma mehaniţke energije tela. Kinetiţka energija tela. Potencijalna
energija. Gravitaciona potencijalna energija tela. (2+2)
Veza izmeŤu promene mehaniţke energije tela i izvršenog rada. Zakon o odrţanju mehaniţke energije. (1+1)
Snaga. Koeficijent korisnog dejstva. (1+1)
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2)
Demonstracioni ogledi: Ilustrovanje rada utrošenog na savladavanje sile trenja pri klizanju
tela po razliţitim podlogama, uz koriššenje dinamometra. Koriššenje potencijalne energije
vode ili energije naduvanog balona za vršenje mehaniţkog rada. Primeri mehaniţke energije
tela. Zakon o odrţanju mehaniţke energije (Maksvelov toţak).
Laboratorijske vežbe
1. OdreŤivanje rada sile pod ţijim dejstvom se telo kreše po razliţitim podlogama. (1)
2. Provera zakona odrţanja mehaniţke energije pomošu kolica. (1)
TOPLOTNE POJAVE (3+5+1)
Toplotno širenje tela. Pojam i merenje temperature. (1+1)
Koliţina toplote. Specifiţni toplotni kapacitet. Toplotna ravnoteţa. (1+1)
Ţestiţni sastav supstancije: molekuli i njihovo haotiţno kretanje. Unutrašnja energija i
temperatura. (1+1)
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2)
Demonstracioni ogledi: Difuzija i Braunovo kretanje. Širenje ţvrstih tela, teţnosti i gasova
(naduvani balon na staklenoj posudi - flaši i dve posude sa hladnom i toplom vodom,
Gravesandov prsten, izduţenje ţice, kapilara...).
Laboratorijska vežba
1. Merenje temperature mešavine tople i hladne vode posle uspostavljanja toplotne
ravnoteţe. (1)
DODATNI RAD
(Orijentacioni sadrţaji programa)
1. Rešavanje problema vezanih za slaganje i razlaganje sila i ravnoteţu tela.
2. Videozapis ili simulacija na raţunaru razliţitih oblika slaganja i razlaganja sila, ravnoteţe
tela i primene poluge.
3. Tela na strmoj ravni.
4. Rešavanje problema kretanja tela s konstantnim ubrzanjem.
5. Grafiţko rešavanje problema kod ravnomerno promenljivog kretanja i njihova primena.
6. Primeri za primenu Njutnovih zakona dinamike.
7. Videozapis ili simulacija na raţunaru razliţitih oblika mehaniţkog kretanja pod dejstvom
sile teţe.
8. Keplerovi zakoni. Kretanje planeta. Sunţev sistem.
9. Zanimljivosti iz astronomije.
10. Sila trenja i koeficijent trenja.
11. Videozapis ili simulacija na raţunaru razliţitih oblika mehaniţkog rada u svakodnevnom
ţivotu.
12. Princip rada prostih mašina.
13. Videozapis ili simulacija na raţunaru kinetiţke i potencijalne energije tela, pretvaranja
potencijalne energije u kinetiţku i obrnuto, zakona odrţanja mehaniţke energije i dr.
14. Rešavanje problema vezanih za rad, energiju tela i zakone kretanja.
15. OdreŤivanje specifiţnog toplotnog kapaciteta tela. Mehanizmi prenošenja toplote s
jednog tela na drugo (primeri). Toplotna ravnoteţa.
16. Rešavanje problema u kojima se koriste pritisak i potisak kao fiziţke veliţine. Srednja
gustina kod nehomogenih tela. Arhimedov zakon kroz primere.
17. Videozapis ili simulacija na raţunaru tela i supstancija na razliţitim temperaturama,
termiţkog širenja tela, promene agregatnih stanja i sl.
18. Voda na razliţitim temperaturama i njeno drugaţije ponašanje u odnosu na ostale
teţnosti.
19. Poseta nekoj laboratoriji (kabinetu) za fiziku na fakultetu, nauţnoistraţivaţkom institutu,
opservatoriji, elektrani, fabrici, kabinetu u gimnaziji i dr.
Pored ponuŤenih sadrţaja mogu se realizovati i teme za koje uţenici pokaţu posebno
interesovanje.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvaţiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost
aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uţenja te kroz sve programske celine
dosledno osigurati da najmanje jedna trešina nastave bude organizovana upotrebom ovih
metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trešini sluţajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauţenog u
razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuţenih od strane
Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su uţenici informisani o
kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Pri izradi programa uzete su u obzir primedbe i sugestije nastavnika fizike osnovnih škola
izreţene na struţnim skupovima i seminarima u okviru razgovora o programima i nastavi
fizike u osnovnim i srednjim školama. One se mogu saţeti u sledešem:
- smanjiti ukupnu opterešenost uţenika
- rasteretiti vaţeši program svih sadrţaja koji nisu primereni
- psihofiziţkim mogušnostima uţenika
- "vratiti" eksperiment u nastavu fizike
- metodski unaprediti izlaganje programskih sadrţaja i
- izvršiti bolju korelaciju redosleda izlaganja sadrţaja fizike sa
- matematikom i predmetima ostalih prirodnih nauka.
Novi program je po sadrţaju, obimu i metodskom prezentovanju prilagoŤen uţenicima
osnovne škole.
Polazna opredeljenja pri koncipiranju programa fizike
Pri izradi programa fizike dominantnu ulogu imale su sledeše ţinjenice:
- osnovno obrazovanje je obavezno za celokupnu populaciju uţenika
- kod uţenika osnovne škole sposobnost apstraktnog mišljenja još nije dovoljno razvijena
- fizika je apstraktna, egzaktna i razuŤena nauţna disciplina ţiji se zakoni ţesto iskazuju u
matematiţkoj formi koja je uţeniku osnovne škole potpuno nepristupaţna
- u nastavi fizike je zapostavljen ogled (iako je fizika eksperimentalna nauka), a laboratorijske
veţbe uţenici sve reŤe izvode.
Navedene ţinjenice uticale su na izbor programskih sadrţaja i metoda logiĉkog zakljuĉivanja,
kao i na uvoŤenje jednostavnih eksperimenata, tzv. "malih ogleda", koji ne zahtevaju skupu i
sloţenu opremu za demonstriranje fiziţkih pojava.
1. Izbor programskih sadrţaja
Iz fizike kao nauţne discipline odabrani su samo oni sadrţaji koje na odreŤenom nivou mogu
da usvoje svi uţenici osnovne škole. To su, uglavnom, sadrţaji iz osnova klasiţne fizike, dok
su u osmom razredu uzeti i neki sadrţaji atomske i nuklearne fizike. Obim odabranih
programskih sadrţaja prilagoŤen je godišnjem fondu ţasova fizike u osnovnoj školi.
MeŤutim, i na ovako suţenim sadrţajima uţenici mogu da upoznaju egzaktnost fiziţkih
zakona i raznovrsnost fiziţkih pojava u makrosvetu, ali i u mikrosvetu koji nije direktno
dostupan našim ţulima. Pošto su makrofiziţke pojave oţiglednije za prouţavanje, one
dominiraju u nastavnim sadrţajima šestog i sedmog razreda. U osmom razredu, pored njih,
date su i tematske celine u kojima se obraŤuju i neki procesi u mikrosvetu (omotaţ i jezgro
atoma).
2. Izbor metoda logiĉkog zakljuĉivanja.
Od svih metoda logiţkog zakljuţivanja koje se koriste u fizici kao nauţnoj disciplini
(induktivni, deduktivni, zakljuţivanje po analogiji itd.), uţenicima osnovne škole
najpristupaţniji je induktivni metod (od pojedinaţnog ka opštem) pri pronalaţenju i
formulisanju osnovnih zakona fizike. Zato program predviŤa da se pri prouţavanju
makrofiziţkih pojava preteţno koristi induktivni metod.
Na ovako izabranim poglavljima fizike moţe se u potpunosti ilustrovati suština metodologije
koja se i danas koristi u fizici i u svim prirodnim naukama u poĉetnoj etapi nauţnog
istraţivanja, tj. u procesu sakupljanja eksperimentalnih ţinjenica i na osnovu njih formulisanja
osnovnih zakona o pojavama koje treba da se prouţe. Ova etapa saznajnog procesa
obuhvata: posmatranje pojave, uoţavanje bitnih svojstava sistema na kojima se pojava
odvija, zanemarivanje manje znaţajnih svojstava i parametara sistema, merenje u cilju
pronalaţenja meŤuzavisnosti odabranih veliţina, planiranje novih eksperimenata radi
preciznijeg formulisanja fiziţkih zakona i sl. Sa nekim nauţnim rezultatima, do kojih se došlo
deduktivnim putem, treba da se upoznaju i uţenici starijih razreda, ali na informativnom
nivou. Zato program predviŤa da se neka znanja do kojih se došlo deduktivnim putem koriste
pri objašnjavanju odreŤenih fiziţkih procesa u makro i mikrosvetu.
3. Jednostavni eksperimenti
UvoŤenje jednostavnih eksperimenata za demonstriranje fiziţkih pojava ima za cilj "vrašanje"
ogleda u nastavu fizike, razvijanje radoznalosti i interesa za fiziku i istraţivaţki pristup
prirodnim naukama.
Jednostavne eksperimente mogu da izvode i sami uţenici na ţasu ili da ih ponove kod kuše,
koristeši mnoge predmete i materijale iz svakodnevnog ţivota.
Način prezentovanja programa
Programski sadrţaji dosledno su prikazani u formi koja zadovoljava osnovne metodske
zahteve nastave fizike:
Postupnost (od prostijeg ka sloţenijem) pri upoznavanju novih pojmova i formulisanju
zakona.
Oĉiglednost pri izlaganju nastavnih sadrţaja (uz svaku tematsku celinu pobrojano je više
demonstracionih ogleda).
Induktivni pristup (od pojedinaţnog ka opštem) pri uvoŤenju osnovnih fiziţkih pojmova i
zakona.
Povezanost nastavnih sadrţaja (horizontalna i vertikalna).
Stoga, prilikom ostvarivanja ovog programa bilo bi poţeljno da se svaka tematska celina
obraŤuje onim redosledom koji je naznaţen u programu. Time se omogušuje da uţenik lakše
usvaja nove pojmove i spontano razvija sposobnost za logiţko mišljenje.
Program predviŤa da se unutar svake veše tematske celine, posle postupnog i analitiţnog
izlaganja pojedinaţnih nastavnih sadrţaja, kroz sistematizaciju i obnavljanje izloţenog
gradiva, izvrši sinteza bitnih ţinjenica i zakljuţaka i da se kroz njihovo obnavljanje omoguši
da ih uţenici u potpunosti razumeju i trajno usvoje. Pored toga, program predviŤa da svaka
tematska celina, na primer, u sedmom razredu, poţinje obnavljanjem dela gradiva iz šestog
razreda koje se odnosi na... Time se postiţe i vertikalno povezivanje nastavnih sadrţaja.
Veoma je vaţno da se kroz rad u razredu ispoštuje ovaj zahtev Programa jer se time
naglašava ţinjenica da su u fizici sve oblasti meŤusobno povezane i omogušuje se da uţenik
sagleda fiziku kao koherentnu nauţnu disciplinu u kojoj se poţetak prouţavanja nove pojave
naslanja na rezultate prouţavanja nekih prethodnih.
Uz naslov svake tematske celine naveden je (u zagradi) zbir tri broja. Na primer, Toplotne
pojave (3+5+1). Prva cifra oznaţava broj ţasova predviŤenih za neposrednu obradu
sadrţaja tematske celine i izvoŤenje demonstracionih ogleda, druga cifra odreŤuje broj
ţasova za utvrŤivanje tog gradiva i ocenjivanje uţenika, dok treša cifra oznaţava broj ţasova
za izvoŤenje laboratorijskih veţbi.
Svaka tematska celina razbijena je na više tema koje bi trebalo obraŤivati onim redosledom
koji je dat u Programu. Iza teksta svake teme, u zagradi, naveden je zbir dve cifre: prva
oznaţava optimalni broj ţasova za obradu teme i izvoŤenje demonstracionih ogleda, a druga
daje optimalni broj ţasova za utvrŤivanje sadrţaja teme. Pri tome, na primer, zbir (1+1) ne
treba shvatiti bukvalno, tj. da se jedan ţas koristi samo za izlaganje novog sadrţaja, a
sledeši ţas, samo za obnavljanje i propitivanje. Naprotiv, pri obradi sadrţaja skoro svake
teme, na svakom ţasu deo vremena posvešuje se obnavljanju gradiva, a deo vremena se
koristi za izlaganje novih sadrţaja.
Iza naziva svake laboratorijske veţbe nalazi se, u zagradi, cifra koja oznaţava broj ţasova
predviŤenih za njeno ostvarivanje.
Kako program matematike za osnovnu školu ne obuhvata sadrţaje iz vektorske algebre, u
okviru programa fizike nije predviŤeno da se fiziţke veliţine, koje imaju vektorsku prirodu
(brzina, ubrzanje, sila itd.), eksplicitno tretiraju kao vektori, veš kao veliţine koje su
jednoznaţno odreŤene sa tri podatka: brojnom vrednoššu, pravcem i smerom.
Osnovni oblici nastave i metodska uputstva za njihovo izvođenje
Ciljevi i zadaci nastave fizike ostvaruju se kroz sledeše osnovne oblike:
1. izlaganje sadrţaja teme uz odgovarajuše demonstracione oglede
2. rešavanje kvalitativnih i kvantitativnih zadataka
3. laboratorijske veţbe
4. koriššenje i drugih naţina rada koji doprinose boljem razumevanju sadrţaja teme (domaši
zadaci, ţitanje popularne literature iz istorije fizike i sl.)
5. sistematsko prašenje rada svakog pojedinaţnog uţenika.
Veoma je vaţno da nastavnik pri izvoŤenju prva tri oblika nastave naglašava njihovu
objedinjenost u jedinstvenom cilju: otkrivanje i formulisanje zakona i njihova primena. U
protivnom, uţenik še steši utisak da postoje tri razliţite fizike: jedna se sluša na
predavanjima, druga se radi kroz raţunske zadatke, a treša se koristi u laboratoriji. Ako još
nastavnik ocenjuje uţenike samo na osnovu pismenih veţbi, uţenik še s pravom zakljuţiti: U
školi je vaţna samo ona fizika koja se radi kroz raĉunske zadatke. Naţalost, ţesto se dešava
da uţenici osnovne i srednje škole o fizici kao nastavnoj disciplini steknu upravo takav utisak.
Da bi se ciljevi i zadaci nastave fizike ostvarili u celini, neophodno je da uţenici aktivno
uţestvuju u svim oblicima nastavnog procesa. Imajuši u vidu da svaki od navedenih oblika
nastave ima svoje specifiţnosti u procesu ostvarivanja, to su i metodska uputstva
prilagoŤena ovim specifiţnostima.
Metodska uputstva za predavanja
Kako uz svaku tematsku celinu idu demonstracioni ogledi, uţenici še spontano pratiti tok
posmatrane pojave, a na nastavniku je da navede uţenika da svojim reţima, na osnovu
sopstvenog rasuŤivanja, opiše pojavu koju posmatra. Posle toga nastavnik, koristeši precizni
jezik fizike, definiše nove pojmove (veliţine) i reţima formuliše zakon pojave. Kada se proŤe
kroz sve etape u izlaganju sadrţaja teme (ogled, uţenikov opis pojave, definisanje pojmova i
formulisanje zakona), prelazi se, ako je moguše, na prezentovanje zakona u matematiţkoj
formi. Ovakvim naţinom izlaganja sadrţaja teme nastavnik pomaţe uţeniku da potpunije
razume fiziţke pojave, trajnije zapamti usvojeno gradivo i u drugi plan potisne formalizovanje
usvojenog znanja. Ako se insistira samo na matematiţkoj formi zakona, dolazi se nekada do
besmislenih zakljuţaka.
Na primer, drugi Njutnov zakon mehanike F = ma uţenik moţe da napiše i u obliku m = F/a.
S matematiţke taţke gledišta to je potpuno korektno. MeŤutim, ako se ova formula iskaţe
reţima: Masa tela direktno je srazmerna sili koja deluje na telo, a obrnuto srazmerna
ubrzanju tela, tvrŤenje je s aspekta matematike taţno, ali je s aspekta fizike potpuno
pogrešno.
Veliki fiziţari, Ajnštajn na primer, naglašavali su da u makrosvetu koji nas okruţuje svaka
novootkrivena istina ili zakon prvo su formulisani reţima, pa tek zatim prikazani u
matematiţkoj formi. Ţovek, naime, svoje misli iskazuje reţima a ne formulama. Majkl
Faradej, jedan od najveših eksperimentalnih fiziţara, u svom laboratorijskom dnevniku nije
zapisao ni jednu jedinu formulu, ali je zato sva svoja otkriša formulisao preciznim jezikom
fizike. Ti zakoni (zakon elektromagnetne indukcije, zakoni elektrolize) i danas se iskazuju u
takvoj formi iako ih je Faradej otkrio još pre 180 godina.
Metodska uputstva za rešavanje raĉunskih zadataka
Pri rešavanju kvantitativnih (raţunskih) zadataka iz fizike, u zadatku prvo treba na pravi naţin
sagledati fiziţke sadrţaje, pa tek posle toga preši na matematiţko formulisanje i
izraţunavanje. Naime, rešavanje zadataka odvija se kroz tri etape: fiziţka analiza zadatka,
matematiţko izraţunavanje i diskusija rezultata. U prvoj etapi uoţavaju se fiziţke pojave na
koje se odnosi zadatak, a zatim se nabrajaju i reţima iskazuju zakoni po kojima se pojave
odvijaju. U drugoj etapi se, na osnovu matematiţke forme zakona, izraţunava vrednost
traţene veliţine. U trešoj etapi traţi se fiziţko tumaţenje dobijenog rezultata. Ako se, na
primer, primenom Dţulovog zakona izdvoje razliţite koliţine toplote na paralelno vezanim
otpornicima, treba protumaţiti zašto se na otporniku manjeg otpora oslobaŤa veša koliţina
toplote. Tek ako se od uţenika dobije korektan odgovor, nastavnik moţe da bude siguran da
je sa svojim uţenicima zadatak rešavao na pravi naţin.
Metodska uputstva za izvoĊenje laboratorijskih veţbi
Laboratorijske veţbe ţine sastavni deo redovne nastave i organizuju se na sledeši naţin:
uţenici svakog odeljenja dele se u dve grupe, tako da svaka grupa ima svoj termin za
laboratorijsku veţbu. Oprema za svaku laboratorijsku veţbu umnoţena je u više kompleta,
što omogušava da na jednoj veţbi (radnom mestu) rade dva do tri uţenika. Veţbe se rade
frontalno.
Ţas eksperimentalnih veţbi sastoji se iz uvodnog dela, merenja i zapisivanja rezultata
merenja.
U uvodnom delu ţasa nastavnik:
- obnavlja delove gradiva koji su obraŤeni na ţasovima predavanja a odnose se na datu
veţbu (definicija veliţine koja se odreŤuje i metod koji se koristi da bi se veliţina odredila)
- obraša paţnju na ţinjenicu da svako merenje prati odgovarajuša greška i ukazuje na njene
moguše izvore
- upoznaje uţenike s mernim instrumentima i obuţava ih da paţljivo rukuju laboratorijskim
inventarom
- ukazuje uţenicima na mere predostroţnosti kojih se moraju pridrţavati radi sopstvene
sigurnosti, pri rukovanju aparatima, elektriţnim izvorima, raznim ureŤajima i sl.
Dok uţenici vrše merenja, nastavnik aktivno prati njihov rad, diskretno ih nadgleda i, kad
zatreba, objašnjava i pomaţe.
Pri unošenju rezultata merenja u Ťaţku svesku, procenu greške treba vršiti samo za direktno
merene veliţine (duţinu, vreme, elektriţnu struju, elektriţni napon i sl.), a ne i za veliţine koje
se posredno odreŤuju (elektriţni otpor odreŤen primenom Omovog zakona). Procenu greške
posredno odreŤene veliţine nastavnik moţe da izvodi u okviru dodatne nastave.
Ako nastavnik dobro organizuje rad u laboratoriji, uţenici še se ovom obliku nastave najviše
radovati.
Metodska uputstva za druge oblike rada
Jedan od oblika rada sa uţenicima su domaši zadaci. Nastavnik planira domaše zadatke u
svojoj redovnoj pripremi za ţas. Pri odabiru zadataka, nastavnik teţinu zadatka prilagoŤava
mogušnostima proseţnog uţenika i daje samo one zadatke koje uţenici mogu da reše bez
tuŤe pomoši. Domaši zadaci odnose se na gradivo koje je obraŤeno neposredno na ţasu (12 zadatka) i na povezivanje ovog gradiva sa prethodnim (1 zadatak).
O rešenjima domaših zadataka diskutuje se na sledešem ţasu, kako bi uţenici dobili
povratnu informaciju o uspešnosti svog samostalnog rada.
Praćenje rada uĉenika
Nastavnik je duţan da kontinuirano prati rad svakog uţenika kroz neprekidnu kontrolu
njegovih usvojenih znanja, steţenih na osnovu svih oblika nastave: demonstracionih ogleda,
predavanja, rešavanja kvantitativnih i kvalitativnih zadataka i laboratorijskih veţbi.
Ocenjivanje uţenika samo na osnovu rezultata koje je on postigao na pismenim veţbama
neprimereno je uţeniţkom uzrastu i fizici kao nauţnoj disciplini. Nedopustivo je da nastavnik
od uţenika, koji se prvi put sreše s fizikom, traţi samo formalno znanje umesto da ga
podstiţe na razmišljanje i logiţko zakljuţivanje. Uţenik se kroz usmene odgovore navikava
da koristi preciznu terminologiju, razvija sposobnost da svoje misli jasno i teţno formuliše i
ne doţivljava fiziku kao nauţnu disciplinu u kojoj su jedino formule vaţne.
Buduši da je program, kako po sadrţaju tako i po obimu, prilagoŤen psihofiziţkim
mogušnostima uţenika osnovne škole, stalnim obnavljanjem najvaţnijih delova iz
celokupnog gradiva postiţe se da steţeno znanje bude trajnije i da uţenik bolje uoţava
povezanost raznih oblasti fizike. Istovremeno se obezbeŤuje da uţenik po završetku
osnovne škole ovlada osnovnim pojmovima i zakonima fizike, da poznaje logiku i
metodologiju koja se koristi u fizici pri prouţavanju fiziţkih pojava u prirodi i da ih primenjuje
u svakodnevnom ţivotu.
MATEMATIKA
(4 ţasa nedeljno, 144 ţasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave matematike u osnovnoj školi jeste da se osigura da svi uţenici steknu baziţnu
jeziţku i matematiţku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuših Standarda
obrazovnih postignuša, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i
nepoznatim situacijama, da izraze i obrazloţe svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju
motivisanost za uţenje i zainteresovanost za predmetne sadrţaje, kao i da usvoje
elementarna matematiţka znanja koja su potrebna za shvatanje pojava i zakonitosti u prirodi
i društvu; da osposobi uţenike za primenu usvojenih matematiţkih znanja u rešavanju
raznovrsnih zadataka iz ţivotne prakse, da predstavlja osnovu za uspešno nastavljanje
matematiţkog obrazovanja i za samoobrazovanje; kao i da doprinose razvijanju mentalnih
sposobnosti, formiranju nauţnog pogleda na svet i svestranom razvitku liţnosti uţenika.
Zadaci nastave matematike jesu:
- stvaranje raznovrsnih mogušnosti da kroz razliţite sadrţaje i oblike rada tokom nastave
matematike svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave matematike budu u punoj
meri realizovani
- sticanje znanja neophodnih za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa i zakonitosti
u raznim pojavama u prirodi, društvu i svakodnevnom ţivotu
- sticanje osnovne matematiţke kulture potrebne za sagledavanje uloge i primene
matematike u razliţitim podruţjima ţovekove delatnosti (matematiţko modelovanje), za
uspešno nastavljanje obrazovanja i ukljuţivanje u rad
- razvijanje uţenikovih sposobnosti posmatranja, opaţanja i logiţkog, kritiţkog, analitiţkog i
apstraktnog mišljenja
- razvijanje kulturnih, radnih, etiţkih i estetskih navika uţenika, kao i pobuŤivanje
matematiţke radoznalosti
- sticanje sposobnosti izraţavanja matematiţkim jezikom, jasnost i preciznost izraţavanja u
pismenom i usmenom obliku
- usvajanje osnovnih ţinjenica o skupovima, relacijama i preslikavanjima
- savlaŤivanje osnovnih operacija s prirodnim, celim, racionalnim i realnim brojevima, kao i
usvajanje osnovnih svojstava tih operacija
- upoznavanje najvaţnijih geometrijskih objekata: linija, figura i tela, i razumevanje njihovih
uzajamnih odnosa
- osposobljavanje uţenika za preciznost u merenju, crtanju i geometrijskim konstrukcijama
- priprema uţenika za razumevanje odgovarajuših sadrţaja prirodnih i tehniţkih nauka
- izgraŤivanje pozitivnih osobina uţenikove liţnosti, kao što su: sistematiţnost, upornost,
taţnost, urednost, objektivnost, samokontrola i smisao za samostalni rad
- sticanje navika i umešnosti u koriššenju raznovrsnih izvora znanja.
Operativni zadaci
Uţenike treba osposobiti da:
- shvate pojam kvadrata racionalnog broja i kvadratnog korena
- umeju da odrede pribliţnu vrednost broja α (α∈ Q, α > 0)
- shvataju realne brojeve kao duţinske mere, odnosno kao taţke na brojevnoj pravoj
odreŤene duţima koje predstavljaju takvu meru
- upoznaju pojam stepena i operacije sa stepenima (izloţilac stepena prirodan broj)
- umeju da izvode osnovne raţunske operacije s polinomima, kao i druge identiţne
transformacije ovih izraza (naznaţene u programu)
- upoznaju pravougli koordinatni sistem i njegovu primenu
- dobro upoznaju direktnu i obrnutu proporcionalnost i praktiţne primene
- znaju Pitagorinu teoremu i umeju da je primene kod svih izuţavanih geometrijskih figura u
kojima se moţe uoţiti pravougli trougao
- poznaju najvaţnija svojstva mnogougla i kruga; umeju da konstruišu pojedine pravilne
mnogouglove (sa 3, 4, 6, 8 i 12 stranica) i da crtaju druge pravilne mnogouglove raţunajuši
centralni ugao i prenoseši ga uglomerom
- znaju najvaţnije obrasce u vezi s mnogouglom i krugom i da umeju da ih primene u
odgovarajušim zadacima
- shvate pojam razmere duţi i svojstva proporcije
- umeju da prevedu na matematiţki jezik i reše jednostavnije tekstualne zadatke
- koriste elemente deduktivnog zakljuţivanja (i izvode jednostavnije dokaze u okviru
izuţavanih sadrţaja).
SADRŢAJI PROGRAMA
REALNI BROJEVI
Kvadrat racionalnog broja.
Rešavanje jednaţine x2 = α, α > 0; postojanje iracionalnih brojeva (na primer rešenja
jednaţine x2 = 2). Realni brojevi i brojevna prava.
Kvadratni koren, jednakost √α2 = |α|.
Decimalni zapis realnog broja; pribliţna vrednost realnog broja. Osnovna svojstva operacija s
realnim brojevima.
PITAGORINA TEOREMA
Pitagorina teorema. Vaţnije primene Pitagorine teoreme.
Konstrukcije taţaka na brojevnoj pravoj koje odgovaraju brojevima √2, √3, √5 itd.
CELI I RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI
Stepen ţiji je izloţilac prirodan broj; operacije sa stepenima; stepen proizvoda, koliţnika i
stepena.
Algebarski izrazi. Polinomi i operacije (monomi, sreŤeni oblik, zbir, razlika, proizvod
polinoma).
Operacije s polinomima (transformacije zbira, razlike i proizvoda polinoma u sreŤeni oblik
polinoma). Kvadrat binoma i razlika kvadrata i primene.
Rastavljanje polinoma na ţinioce.
MNOGOUGAO
Mnogougao - pojam i vrste. Zbir uglova mnogougla. Broj dijagonala mnogougla. Pravilni
mnogouglovi (pojam, svojstva, konstrukcije). Obim i površina mnogougla.
ZAVISNE VELIŢINE I NJIHOVO GRAFIŢKO PREDSTAVLJANJE
Pravougli koordinatni sistem u ravni.
Proporcija. Primeri praktiţne primene direktne i obrnute proporcionalnosti (proporcionalna
podela sume, procenti i dr.).
KRUG
Centralni i periferijski ugao u krugu.
Obim kruga, broj . Duţina kruţnog luka.
Površina kruga, kruţnog iseţka i kruţnog prstena.
SLIŢNOST
Proporcionalne veliţine. Trouglovi sa jednakim uglovima - sliţni trouglovi - i proporcionalnost
njihovih stranica. Primene sliţnosti.
Napomena: Obavezna su ţetiri jednoţasovna školska pismena zadatka godišnje (sa
ispravkama 8 ţasova).
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvaţiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost
aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uţenja te kroz sve programske celine
dosledno osigurati da najmanje jedna trešina nastave bude organizovana upotrebom ovih
metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trešini sluţajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauţenog u
razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuţenih od strane
Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su uţenici informisani o
kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Radi lakšeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja ţasova po temama po
modelu (ukupan broj ţasova za temu; broj ţasova za obradu + broj ţasova za ponavljanje i
uveţbavanje).
Realni brojevi (16; 7 + 9)
Pitagorina teorema (16; 5 + 11)
Celi i racionalni algebarski izrazi (46; 19 + 27)
Mnogougao (13, 5 + 8)
Zavisne veliĉine i njihovo grafiĉko predstavljanje (20; 7 + 13)
Krug (15; 6 + 9)
Sliĉnost (10; 4 + 6)
Realni brojevi - Uvesti pojam kvadrata racionalnog broja
p
q
p
p
i ilustrovati ga površinom kvadrata. Insistirati na tome da je( )> 0 i kad je < 0.
q
q
Tema Realni brojevi nastavlja se predstavljanjem mernih brojeva duţi na brojevnoj pravoj.
Crtanje duţi ţiji je merni broj dati racionalan broj. Primer duţi ţiji merni broj nije racionalan;
npr. otvara se pitanje koliki je merni broj stranice kvadrata ţija je površina 2 i dokazuje
(Aristotelov dokaz) da taj broj nije racionalan. Za takve brojeve kaţemo da su iracionalni, a
onda za racionalne i iracionalne koristimo zajedniţki naziv realni brojevi. Kao rezultat
prethodnog, uţenici dolaze do saznanja o uzajamno jednoznaţnoj vezi izmeŤu taţaka na
pravoj s jedne, i realnih brojeva s druge strane.
Saopštiti uţenicima da racionalni brojevi imaju konaţan ili periodiţan decimalan zapis, i na
osnovu toga videti da iracionalni brojevi moraju imati beskonaţan i neperiodiţan decimalni
zapis. Na konkretnom primeru pokazati kako se dolazi do pribliţnih racionalnih vrednosti za
npr.√2, uobiţajenim postupkom: odgovarajuši odseţak brojevne prave s celobrojnim
krajevima podeliti na deset jednakih delova (dati geometrijsku konstrukciju deljenja duţi na
jednake delove) i taj postupak uzastopno ponavljati. Taţka koja predstavlja taj iracionalni broj
uvek ostaje unutar jednog od dobijenih intervala. Krajevi intervala su oznaţeni decimalnim
razlomcima za koje se kaţe da su pribliţne vrednosti tog iracionalnog broja. Za grešku koja
se tako ţini treba govoriti da je manja od jednog celog, jednog desetog, jednog stotog itd. i
nikakvu drugu priţu o greškama pri zaokrugljivanju ne treba ukljuţivati. Kad se gornji
postupak deljenja intervala zamisli da se neograniţeno nastavlja, nastaju decimalni razlomci
sa neograniţenim brojem decimala koji še predstavljati izabrani iracionalni broj.
Napomenuti da raţunanje sa realnim brojevima ide po istim pravilima koje uţenici znaju da
vaţe u polju racionalnih brojeva.
Pitagorina teorema - Ova teorema izraţava jednu znaţajnu vezu stranica pravouglog
trougla i ima široke primene u raţunskim i konstruktivnim zadacima, pa joj treba posvetiti
odgovarajušu paţnju (poznavanje formulacije, jednostavnijeg dokaza i razumevanje suštine
Pitagorine teoreme). Treba postiši uveţbanost u njenoj primeni kod raznih figura u kojima se
pojavljuje pravougli trougao. TakoŤe treba uţenike uveţbati da neke trouglove s celobrojnim
stranicama (na primer 3, 4, 5 i 5, 12, 13) prepoznaju kao pravougle. Korisno je navesti i neke
primere praktiţne primene (recimo da provere da li su dva susedna zida prostorije
ortogonalna ili da pomošu konopca sa ţvorovima na 3. 7. i 12. metru iscrtaju na tlu prav
ugao). Uţenici takoŤe treba da nauţe da konstruišu taţke brojevne prave koje odgovaraju
brojevima √2, √3, √5, ...
Celi i racionalni algebarski izrazi - Osnovni cilj ove teme jeste da se kod uţenika izgradi
navika (na osnovu poznavanja svojstava stepena) da uspešno vrše identiţne transformacije
polinomijalnih izraza (polinoma). Realizacija ove teme zapoţinje se daljom izgradnjom pojma
stepena: upoznavanje stepena ţiji je izloţilac konkretan prirodan broj i operacija sa takvim
stepenima, s primerima primene u fizici i drugim oblastima. Posle toga se moţe preši na
upoznavanje pojma algebarskog izraza, uz izraţunavanje vrednosti jednostavnijih izraza.
MeŤu algebarskim izrazima posebno se obraŤuju polinomi (pri ţemu se monom tretira kao
poseban sluţaj polinoma).
Raţunske operacije s polinomima (u sreŤenom obliku), odnosno identiţne transformacije
zbira i proizvoda polinoma vrše se na osnovu poznatih zakona raţunskih operacija s
brojevima (a to je sluţaj i s bilo kojim izrazima). Od ostalih identiţnih transformacija polinoma
obraditi samo rastavljanje na ţinioce polinoma tipa ax + bx, a2 - b2, a2 + 2ab + b2; pri tome je
bitno da se na konkretnim primerima vidi svrha tih transformacija. Rastavljanje na ţinioce
moţe se iskoristiti i za rešavanje jednaţina oblika ax2 + bx = 0 i x2 - c2 = 0.
Mnogougao - Polazeši od ranije steţenih znanja o pojedinim geometrijskim figurama
(oblast, izlomljena linija, konveksna oblast, trougao, ţetvorougao), mnogougao treba
definisati kao deo ravni ograniţen mnogougaonom linijom. Treba obraditi zavisnost zbira
uglova i broja dijagonala ma kog mnogougla od broja njegovih stranica, pa zavisnost meŤu
elementima pravilnog mnogougla, kao i njegovu simetriju. Osim konstrukcija nekih pravilnih
mnogouglova (sa 3, 4, 6, 8, 12 stranica), mogu se crtati i drugi pravilni mnogouglovi (sa 7, 9,
10, ... stranica) uz koriššenje uglomera. Pri tome treba jasno razlikovati konstrukciju od
pribliţnog crtanja.
Zavisne veliĉine i njihovo grafiĉko predstavljanje - Koordinatni sistem, koordinate taţke i
rastojanje dve taţke izraţeno preko njihovih koordinata. Primeri zavisnih veliţina (vreme i
temperatura, vreme punjenja bazena vodom i dubina vode, itd.) i njihovo grafiţko
predstavljanje. Ţitanje svojstava s grafika. Za dve promenljive veliţine x i y definisati direktnu
(i obrnutu) proporcionalnost vezom y = kx (x·y = k, x ≠ 0 i y ≠ 0). Proporcija - svojstvo i
rešavanje po jednom nepoznatom ţlanu. Predstavljanje direktne proporcionalnosti i grafik
zavisnosti veliţina x i u vezanih uslovom y = kx. Ne uvodi se opšti pojam funkcije, ali moţe
se govoriti o linearnoj funkciji (u pomenutom posebnom sluţaju). Direktnu proporcionalnost
vezivati za razmere na geografskim kartama i raţunanje stvarnog rastojanja.
Krug - Osim uvoŤenja pojmova centralnog i periferijskog ugla kruga i uoţavanja i
dokazivanja njihovog odnosa, centralna tema treba da bude odreŤivanje obima i površine
kruga. To treba zapoţeti kroz praktiţne aspekte problema (put koji preŤe toţak, ...). Dobro je
da se eksperimentalnim putem oseti, odnosno konstatuje, stalnost odnosa obima i preţnika
kruga, uz uvoŤenje broja  i informativno upoznavanje uţenika s njegovom (iracionalnom)
prirodom. Po obradi obima i površine kruga izvesti obrasce za duţinu kruţnog luka, površinu
kruţnog iseţka i površinu kruţnog prstena.
U praktiţnim izraţunavanjima za  ne treba uvek uzimati pribliţnu vrednost 3,14, nego
povremeno raditi i s drugim pribliţnim vrednostima (3,142; 3,1427; 22/7 ili manje taţnim 3,1).
Uneti informaciju o broju poznatih decimala za broj  i navesti njegovu pribliţnu vrednost sa,
recimo, 10 decimala.
Sliĉnost - Dva niza realnih brojeva a, b, c, i a', b', c',
a b c
su proporcionalni ako je = = ... Trouglovi sa jednakim uglovima se definišu kao sliţni.
a' b' c'
Kod sliţnih trouglova analogne stranice su proporcionalne (bez dokaza). Primene: storija o
Talesu i faraonu, odreŤivanje visine drveta merenjem uglova i duţine njegove senke,
merenje rastojanja do nepristupaţnih mesta, itd.
Stavovi sliţnosti i njihova primena ostaju za osmi razred.
Dodatna nastava
Sadrţaji dodatne nastave moraju, pre svega, biti vezani za sadrţaje ovog razreda i na taj
naţin biti njihova intenzivnija obrada. Uz to, mogu da se izaberu i sve druge zanimljive teme
vodeši raţuna da su bitno sadrţajne. Preporuţuje se da rukovodioci struţnih veša
kontaktiraju dobro afirmisane struţne institucije, kao što su Društvo matematiţara Srbije,
Matematiţka gimnazija, KMM "Arhimedes" itd.
BIOLOGIJA
(2 ţasa nedeljno, 72 ţasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave biologije jeste da se osigura da svi uţenici steknu baziţnu jeziţku i nauţnu
pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuših Standarda obrazovnih postignuša, da
se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i
obrazloţe svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za uţenje i
zainteresovanost za predmetne sadrţaje, kao i da usvajanjem obrazovno-vaspitnih sadrţaja
steknu osnovna znanja o graŤi i funkcionisanju ţoveţijeg organizma, razvijaju zdravstvenu
kulturu, higijenske navike i shvate znaţaj reproduktivnog zdravlja.
Izuţavanjem biologije kod uţenika treba razvijati odgovarajuše kvalitete ţivota, navike,
zapaţanja, sposobnosti kritiţkog mišljenja, objektivno i logiţko rasuŤivanje kao i humane
odnose meŤu polovima.
Zadaci nastave biologije su:
- stvaranje raznovrsnih mogušnosti da kroz razliţite sadrţaje i oblike rada tokom nastave
biologije. svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave biologije budu u punoj meri
realizovani
- razumevanje uloge i znaţaja biologije za razvoj i napredak ţoveţanstva
- razvijanje svesti o vlastitom poreklu i poloţaju u prirodi
- razumevanje evolutivnog poloţaja ţoveka
- upoznavanje graŤe i funkcionisanja organizma, usvajanje odreŤenih higijenskih navika,
sticanje odgovornosti za liţno zdravlje i zdravlje drugih ljudi
- shvatanje da je polnost sastavni deo ţivota i da ţovekova polnost podrazumeva poštovanje
normi ponašanja koje obezbeŤuju humane odnose meŤu ljudima
- sticanje radnih navika i sposobnosti za samostalno posmatranje i istraţivanje.
Operativni zadaci
Uţenici treba da:
- nauţe osnovne podatke o razvoju ljudske vrste, etape u razvoju savremenog ţoveka i
evolutivni poloţaj ţoveka danas
- steknu znanja o graŤi šelija i tkiva i povezanosti organa i organskih sistema u organizam
kao celinu
- upoznaju osnovnu graŤu i ulogu koţe
- upoznaju oblik i graŤu kostiju i mišiša
- upoznaju graŤu i funkciju nervnog sistema i ţula
- upoznaju graŤu i funkciju ţlezda sa unutrašnjim luţenjem i njihovu povezanost sa nervnim
sistemom
- upoznaju graŤu i funkciju sistema organa za varenje
- upoznaju graŤu i funkciju sistema organa za disanje
- upoznaju graŤu i funkciju sistema organa za cirkulaciju
- upoznaju graŤu i funkciju sistema organa za izluţivanje i njihov znaţaj za promet materija
- upoznaju graŤu i funkciju sistema organa za razmnoţavanje, faze u polnom sazrevanju
ţoveka i biološku regulaciju procesa vezanih za pol
- upoznaju najţešša oboljenja i povrede organskih sistema ţoveka
- nauţe osnovna pravila pruţanja prve pomoši
- razvijaju neophodne higijenske navike
- shvate znaţaj zdravstvene kulture i reproduktivnog zdravlja
- shvate znaţaj i ulogu porodice u razvoju, opstanku, napretku ljudskog društva kao i
posledice njenog narušavanja.
SADRŢAJI PROGRAMA
POREKLO I RAZVOJ LJUDSKE VRSTE (4)
Nauka o ţoveku - antropologija.
Poreklo i istorijski razvoj ţoveka.
Preci današnjeg ţoveka.
Ljudi danas.
GRAĐA ŢOVEŢIJEG TELA (59)
Nivoi organizacije bioloških sistema. Ţovek - organski sistemi.
Šelija: veliţina, oblik, osnovna graŤa (šelijska membrana, citoplazma, organele, jedro, DNK,
hromozomi). Deoba šelija.
Veţba: Posmatranje graŤe šelije na trajnom mikroskopskom preparatu.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti koţnog sistema ţivotinja.
Koţni sistem ĉoveka
GraŤa koţe ţoveka. Koţni organi. Sluzokoţa. Funkcija koţe.
Oboljenja, povrede koţe i prva pomoš. UV zraţenje i zaštita koţe.
Veţba: Posmatranje graŤe koţe na trajnom mikroskopskom preparatu.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti skeletnog sistema ţivotinja.
Skeletni sistem ĉoveka
Koštana šelija. Koštano tkivo. GraŤa kosti. Hrskavica.
Veze meŤu kostima.
Skelet. Kosti glave, trupa i udova.
Oboljenja, povrede kostiju i prva pomoš.
Deformacije. Pravilno drţanje tela.
Veţba: Posmatranje kostiju, zglobova i šavova. UporeŤivanje sa mehaniţkim zglobovima.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti mišišnog sistema ţivotinja.
Mišićni sistem ĉoveka
Mišišne šelije. Mišišno tkivo. Popreţno-prugasta, glatka i srţana muskulatura. Skeletni mišiši
(oblici). Fiziološke osobine mišiša.
Kretanje.
Oboljenja i oštešenja mišiša. Fiziţka aktivnost.
Veţba: Posmatranje mišišnog tkiva na trajnom mikroskopskom preparatu.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti nervnog sistema ţivotinja.
Nervni sistem ĉoveka
Nervna šelija i nervno tkivo.
Fiziološke osobine nervne šelije. Nervi i ganglije.
Centralni nervni sistem: mozak i kiţmena moţdina.
Refleksi i refleksni luk.
Periferni nervni sistem.
Autonomni (vegetativni) nervni sistem.
Oboljenja nervnog sistema.
Stres. Odmor i san.
Uţenje i pamšenje.
Veţba: Posmatranje nervnog tkiva na preseku mozga ili kiţmene moţdine (na trajnom
mikroskopskom preparatu). Ispitivanje refleksa butnog mišiša.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema ţlezda sa unutrašnjim luţenjem ţivotinja.
Sistem ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem ĉoveka
Ţlezde sa unutrašnjim luţenjem, graŤa.
Povezanost ţlezda sa unutrašnjim luţenjem i nervnog sistema.
Poremešaji u radu ţlezda sa unutrašnjim luţenjem.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema ţulnih organa ţivotinja.
Sistem ĉulnih organa ĉoveka
Ţulne šelije.
Ţulo mirisa i ukusa.
GraŤa i funkcija ţula vida.
Mane i oboljenja oka.
Ţulo sluha i ravnoteţe.
Oštešenja i oboljenja ţula sluha i ravnoteţe.
Buka i ţulo sluha.
Veţba: OdreŤivanje oštrine vida i razlikovanje boja. Mariotov ogled.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema organa za varenje ţivotinja.
Sistem organa za varenje ĉoveka
GraŤa organa za varenje. Varenje hrane. Jetra i pankreas.
Oboljenja organa za varenje.
Pravilna ishrana i posledice nepravilne ishrane (gojaznost, bulimija, anoreksija).
Higijena usne duplje.
Veţba: Tablice pravilne ishrane.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema organa za disanje ţivotinja.
Sistem organa za disanje ĉoveka
GraŤa i funkcija organa za disanje. Pokreti disanja.
Spoljašnje i šelijsko disanje.
Glas i govor.
Oboljenja organa za disanje. Duvanski dim i zdravlje.
Veţba: Dokazivanje ugljen-dioksida u izdahnutom vazduhu.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema organa za cirkulaciju ţivotinja.
Sistem organa za cirkulaciju ĉoveka
Krv i limfa.
Krvne grupe. Transfuzija. NasleŤivanje krvnih grupa.
Srce i krvni sudovi. GraŤa i rad srca. Arterije, vene, kapilari.
Limfni sudovi. Krvotok i limfotok.
Odbrambene sposobnosti organizma. Vakcine.
Oboljenja, povrede srca i krvnih sudova, prva pomoš. Reanimacija.
Veţba: Posmatranje krvi na trajnom mikroskopskom preparatu.
Veţba: Merenje pulsa i krvnog pritiska.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema organa za izluţivanje ţivotinja.
Sistem organa za izluĉivanje ĉoveka
GraŤa i funkcija organa za izluţivanje.
Oboljenja organa za izluţivanje.
Veţba: GraŤa bubrega - disekcija.
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema organa za razmnoţavanje ţivotinja.
Sistem organa za razmnoţavanje ĉoveka
GraŤa i funkcija organa za razmnoţavanje.
Fiziologija reprodukcije.
NasleŤivanje pola kod ţoveka. Nasledne bolesti vezane za pol.
Oboljenja organa za razmnoţavanje. Higijena polnih organa.
REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE (9)
Definicija zdravlja.
Pubertet i adolescencija.
Problemi vezani za period odrastanja (delinkvencija, bolesti zavisnosti).
Poţetak polnog ţivota. Humani odnosi meŤu polovima. Kontracepcija.
Riziţno ponašanje i seksualno prenosive bolesti - prevencija i leţenje.
Znaţaj i planiranje porodice. Natalitet.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvaţiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost
aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uţenja te kroz sve programske celine
dosledno osigurati da najmanje jedna trešina nastave bude organizovana upotrebom ovih
metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trešini sluţajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauţenog u
razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuţenih od strane
Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su uţenici informisani o
kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Izbor i sistematizacija programskih sadrţaja biologije rezultat su zahteva vremena i najnovijih
dostignuša u biologiji, a primereni su uzrastu uţenika i njihovom psiho-fiziţkom razvoju.
Nastavne teme su logiţki rasporeŤene, a obuhvataju sadrţaje nauke o ţoveku, zdravstvenoj
kulturi i reproduktivnom zdravlju.
Ovako koncipiran program pruţa uţenicima osnovna znanja, a radi lakšeg razumevanja i
usvajanja gradiva, nastavnik ne treba da insistira na detaljnom opisu graŤe i funkcije, veš na
oboljenjima i povredama pojedinih organa, pruţanju prve pomoši i sticanju neophodnih
higijenskih navika, oţuvanju liţnog zdravlja i zdravlja drugih ljudi, kao i odgovornom odnosu
prema reproduktivnom zdravlju.
Prilikom izrade planova rada (globalnog i operativnog) treba predvideti 60% ţasova za
obradu novog gradiva i 40% za druge tipove ţasova.
Koncepcija programa pruţa široke mogušnosti za primenu razliţitih nastavnih metoda i
upotrebu raspoloţivih nastavnih sredstava i informacionih tehnologija na ţasovima obrade,
veţbi i sistematizacije gradiva. Izbor nastavnih metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog
ţasa i opremljenosti kabineta. Izbor oblika rada prepušten je nastavniku.
Nastavnik za pripremu rada na ţasu treba da koristi udţbenik odobren od strane Ministarstva
prosvete, najnoviju struţnu literaturu i da primenjuje iskustva steţena profesionalnim
razvojem na akreditovanim seminarima iz Kataloga programa struţnog usavršavanja Zavoda
za unapreŤivanje obrazovanja i vaspitanja.
HEMIJA
(2 ţasa nedeljno, 72 ţasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave hemije jeste da se osigura da svi uţenici steknu baziţnu jeziţku i nauţnu
pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuših Standarda obrazovnih postignuša, da
se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i
obrazloţe svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za uţenje i
zainteresovanost za predmetne sadrţaje, kao i
- razvijanje funkcionalne hemijske pismenosti
- razumevanje promena i pojava u prirodi na osnovu znanja hemijskih pojmova, teorija,
modela i zakona
- razvijanje sposobnosti komuniciranja koriššenjem hemijskih termina, hemijskih simbola,
formula i jednaţina
- razvijanje sposobnosti za izvoŤenje jednostavnih hemijskih istraţivanja
- razvijanje sposobnosti za rešavanje teorijskih i eksperimentalnih problema
- razvijanje logiţkog i apstraktnog mišljenja i kritiţkog stava u mišljenju
- razvijanje sposobnosti za traţenje i koriššenje relevantnih informacija u razliţitim izvorima
(udţbenik, nauţno-popularni ţlanci, Internet)
- razvijanje svesti o vaţnosti odgovornog odnosa prema ţivotnoj sredini, odgovarajušeg i
racionalnog koriššenja i odlaganja razliţitih supstanci u svakodnevnom ţivotu
- razvijanje radoznalosti, potrebe za saznavanjem o svojstvima supstanci u okruţenju i
pozitivnog stava prema uţenju hemije
- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji.
Zadaci nastave hemije jesu:
- stvaranje raznovrsnih mogušnosti da kroz razliţite sadrţaje i oblike rada tokom nastave
hemije svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave hemije budu u punoj meri
realizovani
- omogušavanje uţenicima da razumeju predmet izuţavanja hemije i nauţni metod kojim se
u hemiji dolazi do saznanja
- omogušavanje uţenicima da sagledaju znaţaj hemije u svakodnevnom ţivotu, za razvoj
razliţitih tehnologija i razvoj društva uopšte
- osposobljavanje uţenika da se koriste hemijskim jezikom: da znaju hemijsku terminologiju i
da razumeju kvalitativno i kvantitativno znaţenje hemijskih simbola, formula i jednaţina
- stvaranje nastavnih situacija u kojima še uţenici do saznanja o svojstvima supstanci i
njihovim promenama dolaziti na osnovu demonstracionih ogleda ili ogleda koje samostalno
izvode, razvijati pri tom analitiţko mišljenje i kritiţki stav u mišljenju
- stvaranje nastavnih situacija u kojima še uţenici razvijati eksperimentalne veštine, pravilno i
bezbedno, po sebe i druge, rukovati laboratorijskim priborom, posuŤem i supstancama
- osposobljavanje uţenika za izvoŤenje jednostavnih istraţivanja
- stvaranje situacija u kojima še uţenici primenjivati teorijsko znanje i eksperimentalno
iskustvo za rešavanje teorijskih i eksperimentalnih problema
- stvaranje situacija u kojima še uţenici primenjivati znanje hemije za tumaţenje pojava i
promena u realnom okruţenju
- omogušavanje uţenicima da kroz jednostavna izraţunavanja razumeju kvantitativni aspekt
hemijskih promena i njegovu praktiţnu primenu.
SADRŢAJI PROGRAMA
HEMIJA I NJEN ZNAŢAJ (3)
Operativni zadaci
Uĉenik treba da:
razume šta je predmet izuţavanja hemije i kako se u hemiji dolazi do saznanja (nauţni
metod)
shvati da je hemija jedna od prirodnih nauka koja objašnjava pojave i promene u prirodi
osposobi se za koriššenje udţbenika i radne sveske
ovlada osnovnim operacijama laboratorijske tehnike, merama opreznosti, zaštite i prve
pomoši kako bi samostalno izvodio jednostavne eksperimente
organizuje radno mesto, priprema i odlaţe pribor i drugi materijal za rad.
Sadrţaji: (1+0+2)
Predmet izuţavanja hemije. Hemija u sklopu prirodnih nauka i njena primena.
Veţba I: UvoĊenje uĉenika u samostalan rad u hemijskoj laboratoriji
Upoznavanje laboratorijskog posuŤa i pribora, namene i naţina rada sa njima:
- upotreba praktikuma i pisanih uputstava
- izbor odgovarajušeg pribora i posuŤa (odgovarajuše namene i karakteristika, na primer,
zapremine)
- uzorkovanje pribliţne zapremine teţnosti, presipanje vode iz jednog suda (na primer,
reagens boce) u drugi (na primer, epruvetu) do zadate pribliţne zapremine (na primer, jedna
ţetvrtina zapremine epruvete, jedna trešina...)
- zagrevanje vode u epruveti
- odlaganje supstanci
- obeleţavanje reagens boca i drugih posuda u kojima se ţuvaju supstance
- pravila ponašanja u laboratoriji, mere opreza i prva pomoš.
Veţba II: Merenje
Odmeravanje zadate zapremine vode pomošu menzure i prenošenje u drugu posudu,
merenje mase ţvrstih i teţnih supstanci i merenje temperature. Greške pri merenju.
Beleţenje rezultata, tabelarni i grafiţki prikaz rezultata i tumaţenje rezultata.
Uputstvo
Hemija i njen znaĉaj je uvodna tema u kojoj uţenici saznaju o predmetu izuţavanja hemije,
kako se u hemiji dolazi do saznanja (nauţni metod) i mestu hemije u sklopu prirodnih nauka.
Potrebno je da uţenici upoznaju znaţaj hemije i hemijske proizvodnje za razvoj društva (na
primer, za proizvodnju lekova, novih vrsta graŤevinskih i izolacionih materijala, kozmetiţkih
proizvoda, sredstava za higijenu, konzervanasa, boja i lakova…). U okviru ove teme uţenici
bi trebalo da nauţe osnovna pravila ponašanja u uţionici, kabinetu, o merama opreza pri
rukovanju supstancama i laboratorijskim posuŤem i priborom, o merama zaštite sebe i
drugih, o zaštiti ţivotne i radne sredine, merama prve pomoši u sluţaju povrede u radu. U
okviru ove teme uţenici zapoţinju uţenje o pravilima ponašanja i merama opreza u radu, a
ona se dalje razraŤuju na sadrţajima narednih tema. Znanja i veštine koje uţenici stiţu na
ovim ţasovima znaţajni su i za zadovoljavanje svakodnevnih potreba.
Poţev od ove teme, uţenike treba upušivati u tehnike i naţine uţenja hemije: posmatranje,
merenje, beleţenje, uoţavanje pravilnosti meŤu prikupljenim podacima, formulisanje
objašnjenja, izvoŤenje zakljuţaka, koriššenje udţbenika, razliţite literature i drugih izvora
informacija.
OSNOVNI HEMIJSKI POJMOVI (14)
Operativni zadaci
Uĉenik treba da:
- razume razliku izmeŤu supstance i fiziţkog tela, supstance i fiziţkog polja (razlikuje primere
od neprimera)
- razume razliku izmeŤu fiziţkih i hemijskih svojstava supstance
- razume razliku izmeŤu fiziţke i hemijske promene supstance
- prepoznaje primere fiziţkih i hemijskih promena u svakodnevnom okruţenju
- zna šta su ţiste supstance
- razume razliku izmeŤu elemenata i jedinjenja
- prepoznaje primere elemenata i jedinjenja u svakodnevnom okruţenju
- razume razliku izmeŤu ţistih supstanci i smeša
- prepoznaje primere smeša u svakodnevnom okruţenju
- ume da izabere i primeni postupak za razdvajanje sastojaka smeše na osnovu fiziţkih
svojstava supstanci u smeši.
Sadrţaji: (6+5+3)
Materija i supstanca. Fiziţka i hemijska svojstva supstanci.
Fiziţke i hemijske promene supstanci.
Ţiste supstance: elementi i jedinjenja.
Smeše. Razdvajanje sastojaka smeše (dekantovanje, ceŤenje, destilacija, kristalizacija).
Demonstracioni ogledi
Demonstriranje dokaza da je došlo do hemijske reakcije: izdvajanje gasa (reakcija izmeŤu
cinka i hlorovodoniţne kiseline, reakcija izmeŤu natrijum-hidrogenkarbonata i etanske
kiseline), izdvajanje taloga (reakcija izmeŤu rastvora olovo(II)-nitrata i kalijum-jodida,
bakar(II)-sulfata i natrijum-hidroksida), promena boje reaktanata (sagorevanje hartije i
saharoze, razlaganje amonijum-dihromata), pojava svetlosti (sagorevanje trake
magnezijuma).
Veţba III: Fiziĉka svojstva supstanci
Ispitivanje fiziţkih svojstava natrijum-hlorida, bakar(II)-sulfata pentahidrata, kalcijumkarbonata, saharoze, sumpora, gvoţŤa, magnezijuma, aluminijuma, bakra i vode (agregatno
stanje, boja, rastvorljivost, magnetiţnost, tvrdoša).
Veţba IV: Fiziĉke i hemijske promene
Ispitivanje fiziţkih i hemijskih promena supstanci (topljenje leda, savijanje magnezijumove
trake, sitnjenje šešera, sagorevanje magnezijumove trake i šešera, topljenje i sagorevanje
parafina).
Veţba V: Smeše
Pravljenje smeša i razdvajanje sastojaka smeša odlivanjem, ceŤenjem, kristalizacijom i
pomošu magneta.
Uputstvo
Tema ima posebno mesto u gradivu hemije, jer se u njoj definišu osnovni pojmovi koji se
razvijaju u narednim temama u 7. i 8. razredu i u tom smislu bi je trebalo s posebnom
paţnjom obraŤivati. Kroz odgovarajuši izbor primera potrebno je omogušiti uţenicima
razlikovanje pojmova supstanca i fiziţko telo i na taj naţin povezati ove sadrţaje sa gradivom
fizike 6. razreda. Odgovarajušim izborom primera i demonstracionih ogleda treba omogušiti
uţenicima da razlikuju pojmove fiziţka i hemijska svojstva supstance, ţemu doprinosi i treša
laboratorijska veţba. Uţenicima treba omogušiti da na primerima razlikuju svojstva supstanci
od promena supstanci, fiziţka svojstva supstanci od hemijskih svojstava, i fiziţke promene
supstanci od hemijskih promena.
Vaţno je da uţenici razlikuju primere ţistih supstanci od smeša, pogotovu primere jedinjenja
i smeša.
U okviru teme uţenici proširuju znanje o merama opreza u radu sa supstancama prilikom
utvrŤivanja njihovog mirisa (kako se bezbedno ispituje miris supstance). Treba naglasiti
uţenicima da ukus supstance ne proveravaju.
Poput ostalih pojmova ove teme i pojam rastvora se uvodi u najopštijem znaţenju kao
homogena smeša, pojam rastvorljivosti kao fiziţko svojstvo i pojam rastvaranje kao fiziţka
promena. Detaljno uţenje o rastvorima, procesu rastvaranja, rastvorljivosti, kvalitativnom i
kvantitativnom sastavu rastvora, obuhvašeno je posebnom temom.
STRUKTURA SUPSTANCE (31)
a) ATOM I STRUKTURA ATOMA (16)
Operativni zadaci
Uĉenik treba da:
- zna da je atom najmanja ţestica hemijskog elementa
- razume kvalitativno i kvantitativno znaţenje hemijskih simbola
- zna strukturu atoma, da nukleoni (protoni i neutroni) ţine jezgro, a elektroni obrazuju
elektronski omotaţ
- zna odnose masa protona, neutrona i elektrona
- zna relativna naelektrisanja protona, neutrona i elektrona
- zna da se elektroni u atomu razlikuju po energiji (energetski nivoi)
- razume kako su svojstva elementa i njegov poloţaj u periodnom sistemu uslovljeni
atomskim brojem (broj protona), odnosno brojem i rasporedom elektrona u omotaţu
- razume da je masa atoma mala i da se iz praktiţnih razloga umesto stvarne mase atoma
koristi relativna atomska masa
- zna šta je atomska jedinica mase i da je poveţe sa pojmom relativna atomska masa
- ume da koristi podatke date u tablici periodnog sistema elemenata.
Sadrţaji: (7+8+1)
Atom.
Hemijski simboli.
GraŤa atoma. Jezgro atoma. Atomski i maseni broj. Izotopi.
Relativna atomska masa.
Elektronski omotaţ. Periodni sistem elemenata.
Demonstracioni ogledi
Demonstriranje ogleda za postavljanje pretpostavke o ţestiţnoj strukturi supstance:
rastvaranje kalijum-permanganata u vodi i razblaţivanje rastvora kalijum-permanganata.
Veţba VI: Model strukture atoma
Pravljenje modela atoma i rasporeŤivanje modela elektrona po energetskim nivoima.
Uputstvo
Temu treba zapoţeti stvaranjem situacije uţenja u kojoj še uţenici na osnovu odgovarajuših
analogija formulisati pretpostavke o ţestiţnoj strukturi supstance. Na primer, kada se
pomešaju voda i kalijum-permanganat, kako se moţe objasniti ţinjenica da dve supstance
zauzimaju istu zapreminu ("1+1≠2"). U sledešem ogledu, višestrukim razblaţivanjem
rastvora kalijum-permanganata dobija se sve bleŤi rastvor, što ukazuje da u njemu i dalje
postoje "obojene" ţestice, ali u manjem broju u odnosu na broj ţestica druge supstance. U
okviru ove teme uţenici bi trebalo da razumeju koje ţestice izgraŤuju atom, svojstva tih
ţestica (naelektrisanje, masa, veliţina) i svojstva atoma u celini.
Uţenici sada mogu da definišu hemijski element iz ugla izgraŤivaţkih ţestica - svi atomi istog
hemijskog elementa imaju isti broj protona.
Pri obradi pojma izotop, pored definicije, najviše se paţnje posvešuje njihovoj praktiţnoj
primeni, na primer, u arheologiji i medicini.
B) OSNOVNE ĈESTICE KOJE IZGRAĐUJU SUPSTANCE: ATOMI, MOLEKULI, JONI (15)
Operativni zadaci
Uĉenik treba da:
- razume da su osnovne ţestice koje izgraŤuju supstance atomi, molekuli i joni
- zna šta je jonska i kovalentna veza
- razume kako od atoma nastaju joni, kako od atoma nastaju molekuli, odnosno razume
razliku izmeŤu atoma, jona i molekula
- razume sliţnosti i razlike izmeŤu atoma i jona u broju i vrsti subatomskih ţestica
- razume znaţaj valentnih elektrona i promene na poslednjem energetskom nivou pri
stvaranju hemijske veze
- zna šta je valenca elementa i ume da na osnovu formule jedinjenja odredi valencu
elemenata i obrnuto
- razume da je stvarna masa molekula mala i ume da na osnovu hemijske formule izraţuna
relativnu molekulsku masu
- razume da hemijska formula jedinjenja sa jonskom vezom predstavlja najmanji celobrojni
odnos jona u jonskoj kristalnoj rešetki
- zna da se u hemiji koriste elektronske, strukturne i molekulske formule i razume njihovo
znaţenje
- razume da svojstva hemijskih jedinjenja zavise od tipa hemijske veze
- razume razliku izmeŤu atomske, jonske i molekulske kristalne rešetke.
Sadrţaji: (7+7+1)
Molekul. Hemijske formule.
Kovalentna veza. GraŤenje molekula elemenata i jedinjenja.
Jonska veza.
Valenca elemenata u kovalentnim i jonskim jedinjenjima.
Relativna molekulska masa.
Atomske, molekulske i jonske kristalne rešetke.
Demonstracija
Prikazivanje strukture kovalentnih i jonskih jedinjenja modelima molekula i atoma i modelima
kristalnih rešetki.
Demonstracioni ogledi
Demonstriranje razlike svojstava jedinjenja sa polarnom i nepolarnom kovalentnom vezom skretanje mlaza polarne supstance u elektriţnom polju. UtvrŤivanje polarnosti vode i etanola.
Demonstriranje svojstava jedinjenja sa jonskom i kovalentnom vezom: rastvorljivost,
temperatura topljenja, agregatno stanje.
Veţba VII: Modeli molekula i hemijske formule
Sastavljanje modela molekula i pisanje hemijskih formula.
Uputstvo
U okviru teme od uţenika se oţekuje da nauţe da su atomi, molekuli i joni osnovne vrste
ţestica koje izgraŤuju hemijske elemente i jedinjenja. Treba ukazati na povezanost ţestiţne
strukture supstance i njenog agregatnog stanja pod standardnim uslovima. Ţestice gasova
su molekuli (H2, N2, Cl2, CO2, SO2), osim plemenitih gasova ţije su izgraŤivaţke ţestice atomi.
Ţestice teţnosti su uvek molekuli (H2O, Br2, etanol, heksan, aceton), osim ţive, a ţestice
ţvrstih supstanci mogu biti atomi (grafit, gvoţŤe), molekuli (šešer, jod) i joni (natrijum-hlorid).
Uţenici treba da razumeju da se kristalne i amorfne supstance razlikuju po ureŤenosti
ţestica koje ih izgraŤuju. Kristalnu rešetku mogu da izgraŤuju atomi meŤusobno povezani
kovalentnim vezama, ili molekuli meŤu kojima deluju meŤumolekulske privlaţne sile. U
jonskim kristalnim rešetkama postoje jake privlaţne sile izmeŤu jona - jonska veza. Sa tog
polazišta uţenicima treba objasniti razliţita svojstva supstanci sa jonskom i kovalentnom
vezom (temperature topljenja i kljuţanja). Uţenici treba da razumeju zašto su jonska
jedinjenja pod standardnim uslovima uvek u ţvrstom agregatnom stanju, dok se kovalentna
jedinjenja pojavljuju u sva tri agregatna stanja u zavisnosti od jaţine meŤumolekulskih
interakcija. Kasnije, prilikom obrade soli, uţenicima treba objasniti da u sloţenim jonima, na
primer, ЅO42-, CO32-, PO43-, postoji kovalentna veza.
HOMOGENE SMEŠE - RASTVORI (9)
Operativni zadaci
Uĉenik treba da:
- razume pojam rastvora i rastvorljivosti
- razume naţin izraţavanja kvantitativnog sastava rastvora kao nezasišen, zasišen i
prezasišen rastvor
- razume izraţavanje kvantitativnog sastava rastvora preko procentne koncentracije
- ume da izraţuna procentnu koncentraciju rastvora
- ume da napravi rastvor odreŤene procentne koncentracije
- razlikuje vodu kao jedinjenje (ţista supstanca) od primera voda u prirodi koje su smeše
(izvorska, morska, reţna, jezerska, podzemna, mineralna voda, atmosferska i otpadna voda)
- razume da je voda rastvaraţ za supstance sa jonskom i polarnom kovalentnom vezom i
zna znaţaj vode za ţivot
- zna da je voda za piše dragocena i da je ţuva od zagaŤenja.
Sadrţaji: (4+3+2)
Rastvori i rastvorljivost.
Procentni sastav rastvora.
Voda. Znaţaj vode za ţivi svet.
Demonstracioni ogledi
Pripremanje prezasišenog rastvora natrijum-acetata i demonstriranje izazivanja kristalizacije
rastvorene supstance. Demonstriranje ogleda kojim se pokazuje da u vodi ima rastvorenog
kiseonika. Rastvaranje kalijum-permanganata i joda u vodi i nepolarnim rastvaraţima
("hemijski koktel"). Destilacija vode (izvorske, mineralne).
Veţba VII: Rastvorljivost supstanci i procentna koncentracija rastvora
Ispitivanje rastvorljivosti supstanci u razliţitim rastvaraţima. Pravljenje rastvora odreŤene
procentne koncentracije.
Veţba VIII: Vodeni rastvori u prirodi
Isparavanje vode iz razliţitih uzoraka voda: vode iz vodovoda, flaširane vode, reţne vode,
itd.
Veţba IX: Ispitivanje rastvorljivosti supstanci sa jonskom i kovalentnom vezom
Ispitivanje i uporeŤivanje rastvorljivosti razliţitih supstanci sa jonskom i kovalentnom vezom
u vodi (kalijum-hlorid, kalijum-jodid, jod, sumpor, glukoza, skrob, aceton).
Uputstvo
Poţetak formiranja pojmova iz ove teme treba da ukljuţi primere rastvora iz svakodnevnog
okruţenja (bistri sokovi, sirše, pijaša, reţna voda, morska voda, suze). Sledeši korak u
formiranju pojma rastvor trebalo bi da obuhvati samostalni uţeniţki rad u pripremanju
rastvora njemu poznatih supstanci (saharoze i natrijum-hlorida), zatim ispitivanje i
uporeŤivanje rastvorljivosti razliţitih supstanci (pored pomenutih, i natrijumhidrogenkarbonata, kalcijum-karbonata, masti, ulja, itd). Uţenici treba da uoţe da se u istoj
zapremini vode moţe rastvoriti razliţita masa razliţitih supstanci, što moţe da bude osnova
za formulisanje definicije pojma rastvorljivost. Na osnovu sopstvenog eksperimentalnog rada
uţenici treba da formiraju pojam zasišenog i nezasišenog rastvora, a na osnovu
demonstracionog ogleda i pojam prezasišenog rastvora. Do formiranja pojma procentna
koncentracija rastvora uţenici mogu doši najpre kroz pravljenje rastvora soli ţiji su katjoni ili
anjoni obojeni i uoţavanje da intezitet boje rastvora zavisi od toga koliko je soli rastvoreno u
istoj zapremini vode (na primer, jedan kristal kalijum-permanganata ili nekoliko kristala).
Potom se moţe definisati kako se kvantitativni sastav rastvora izraţava procentnom
koncentracijom, a zatim uţenici izvode izraţunavanja i pripremaju rastvor zadate masene
procentne koncentracije, što obuhvata merenje mase supstance i mase, odnosno zapremine,
vode. Ili, uţenici mogu da pripremaju rastvore iste masene procentne koncentracije, ali
razliţite mase, na primer, rastvaranjem 5 g šešera u 45 g vode i 10 g šešera u 90 g vode i da
izvedu zakljuţak da oba rastvora imaju ista svojstva jer su iste koncentracije.
Kao dokaz da je voda s kojom su uţenici u svakodnevnom kontaktu smeša, moţe posluţiti
ogled u kome uţenici zagrevaju razliţite uzorke voda: vodu iz vodovoda, mineralnu vodu,
reţnu vodu, itd. Uţenicima moţe biti demonstriran ogled kojim se pokazuje da u vodi ima
rastvorenog kiseonika iz vazduha. Kroz samostalni eksperimentalni rad uţenici bi mogli da
ispitaju i uporede rastvorljivost razliţitih supstanci sa jonskom i kovalentnom vezom u vodi.
Samostalnom eksperimentalnom radu uţenika moţe da prethodi demonstriranje razliţite
rastvorljivosti kalijum-permanganata i joda u vodi i nepolarnim rastvaraţima ("hemijski
koktel").
HEMIJSKE REAKCIJE I IZRAŢUNAVANJA (17)
Operativni zadaci
Uĉenik treba da:
- zna da se hemijskim simbolima i formulama predstavljaju supstance, a jednaţinama
hemijske promene (reakcije)
- razume kvalitativno i kvantitativno znaţenje simbola, formula i jednaţina hemijskih reakcija
- primenjuje znanje o Zakonu odrţanja mase pri pisanju jednaţina hemijskih reakcija
- razume Zakon stalnih masenih odnosa
- razlikuje dva osnovna tipa hemijskih promena: reakcije analize i sinteze
- razlikuje pojam mase od pojma koliţine supstance kao i njihove osnovne jedinice
- razume odnos mase i koliţine supstance
- zna na osnovu formule da izraţuna molarnu masu supstance
- zna da hemijskim jednaţinama prikaţe jednostavne hemijske reakcije
- zna da na osnovu hemijske jednaţine objasni Zakon o odrţanju mase
- izvodi jednostavna izraţunavanja na osnovu jednaţine hemijske reakcije - stehiometrijska
izraţunavanja zasnovana na masenim i koliţinskim odnosima
- zna da su sve promene supstanci prašene promenom energije.
Sadrţaji: (7+9+1)
Hemijske jednaţine. Analiza i sinteza.
Zakon o odrţanju mase.
Zakon stalnih odnosa masa.
Koliţina supstance. Mol. Molarna masa.
Izraţunavanja u hemiji.
Demonstracioni ogledi
Sinteza gvoţŤe(II)-sulfida i analiza ţiva(II)-oksida. Sagorevanje sveše.
Reakcija izmeŤu natrijum-hlorida i srebro-nitrata u rastvoru i barijum-hlorida i natrijum-sulfata
u rastvoru.
Veţba X: Sastavljanje jednaĉina hemijskih reakcija
Sastavljanje modela molekula reakcionih proizvoda od modela molekula reaktanata i pisanje
jednaţina hemijskih reakcija.
Uputstvo
U okviru teme uţenici treba da formiraju razumevanje kvalitativnog i kvantitativnog znaţenja
hemijske jednaţine kojom se predstavlja odreŤena hemijska promena. Zakone po kojima se
hemijske promene odvijaju uţenici treba da razumeju sa stanovišta ţestiţne strukture
supstance, tj. da je masa supstance pre i posle hemijske reakcije ista jer je broj atoma pre i
posle hemijske reakcije isti, odnosno da supstance meŤusobno reaguju u taţno odreŤenim
masenim odnosima jer uvek odreŤeni broj atoma jedne supstance reaguje sa odreŤenim
brojem atoma druge supstance. Rešavanje stehiometrijskih zadataka treba da omoguši
uţenicima razumevanje kvantitativnog aspekta hemijskih reakcija, odnosno vaţenja
osnovnih hemijskih zakona. Uţenici treba da uoţe i razumeju veze izmeŤu dve osnovne
veliţine: mase supstance i njene koliţine, i njihovih jedinica.
DODATNI RAD
Program dodatne nastave obuhvata proširivanje i produbljivanje sadrţaja redovne nastave
hemije i planiran je prema predviŤenim nastavnim temama redovne nastave sa 36 ţasova
godišnje.
Orijentacioni sadrţaji programa za sedmi razred:
Hemija i njen znaĉaj
Razvoj hemije kao nauke. Hemija u savremenom ţivotu.
Merenja u hemiji: merenje mase, merenje zapremine menzurom i pipetom.
Osnovni hemijski pojmovi
Metode razdvajanja smeša. Razdvajanje ţvrsto-ţvrste smeše natrijum-hlorida i joda
sublimacijom i selektivnim rastvaranjem. Hromatografija kao metoda razdvajanja.
Razdvajanje zelene boje lišša hromatografijom na koloni od prah-šešera i razdvajanje boje iz
flomastera kruţnom hromatografijom na papiru.
Homogene smeše ili rastvori
Rastvori - svojstva rastvora: eksperimentalna provera sniţenja temperature mrţnjenja
rastvora natrijum-hlorida u odnosu na vodu. Rastvaranje kalijum-permanganata, nikal(II)sulfata, bakar(II)-sulfata i gvoţŤe(III)-hlorida u vodi i u rastvoru vodenog stakla - "silikatni vrt".
Koloidni rastvori - rastvaranje ţelatina (sol i gel stanje).
Izraţunavanje masenog procentnog sadrţaja u postupku razblaţivanja rastvora i u postupku
mešanja rastvora razliţitog sadrţaja.
Hemijske reakcije i izraĉunavanja na osnovu hemijskih jednaĉina
Osnovni tipovi hemijskih reakcija - sinteza aluminijum-jodida ili cink-jodida iz elemenata,
elektroliza vode i elektroliza kalijum-jodida u elektrohemijskoj šeliji od krompira.
Izraţunavanja na osnovu hemijskih jednaţina, na osnovu odnosa koliţine, mase i broja
ţestica uţesnika u hemijskoj reakciji.
Izraţunavanja na osnovu relacija koliţina supstance, masa supstance i brojnost ţestica.
Eksperimentalno odreŤivanje Avogadrovog broja.
Izraţunavanje na osnovu hemijskih formula - izraţunavanje masenog elementarnog
procentnog sastava jedinjenja.
Toplotni efekti pri fiziţkim i hemijskim promenama supstanci: egzotermne i endotermne
reakcije. Rastvaranje natrijum-hidroksida i rastvaranje amonijum-hlorida u vodi.
Program slobodnih aktivnosti iz hemije
U okviru slobodnih aktivnosti okupljaju se uţenici koji pokazuju povešano interesovanje za
hemiju. Cilj slobodnih aktivnosti je podsticanje i proširivanje interesovanja uţenika za hemiju,
kao i razvoj njihovih sklonosti i sposobnosti u funkciji profesionalnog opredeljivanja. Grupe za
rad u okviru slobodnih aktivnosti formiraju se od deset do petnaest uţenika, i mogu se
povešati pri obradi teorijskih sadrţaja, ili smanjiti kod izvoŤenja nekih hemijskih
eksperimenata. Znaţajna uloga nastavnika u slobodnim aktivnostima jeste da identifikuje
darovite uţenike i da ih usmeri u daljem profesionalnom razvoju ka izboru zanimanja u
podruţju hemije.
Oblici rada u okviru slobodnih aktivnosti mogu da budu raznovrsni: izrada i prezentacija
uţeniţkih projekata, obrada interesantnih tema kroz predavanja i prezentacije nastavnika ili
predavaţa po pozivu, kolaborativni rad uţenika pri obradi aktuelnih tema iz hemijskih
aspekata ugroţenosti i zaštite ţivotne sredine, organizovane kratke struţne ekskurzije
(posete hemijskim fabrikama, postrojenjima za preradu vode i drugo), neformalna minitakmiţenja kroz kvizove znanja, izrada prigodnih uţila (zbirke minerala, sirovina,
poluproizvoda i finalnih proizvoda hemijske industrije ili izrada jednostavnih modela i
ureŤaja). Posebno mesto u slobodnim aktivnostima zauzimaju samostalni uţeniţki hemijski
eksperimenti, a vaţan zadatak slobodnih aktivnosti je podsticanje interesovanja za hemijske
eksperimente kao primarne izvore znanja u hemiji i razvijanje osnovnih laboratorijskih
tehnika rada.
Teme koje se obraŤuju u okviru slobodnih aktivnosti mogu da budu preuzete iz programa
dodatne nastave, uz mogušnost korekcije prema nastavnikovoj proceni uţeniţkih
interesovanja.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvaţiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost
aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uţenja te kroz sve programske celine
dosledno osigurati da najmanje jedna trešina nastave bude organizovana upotrebom ovih
metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trešini sluţajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauţenog u
razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuţenih od strane
Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su uţenici informisani o
kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Gradivo hemije u osnovnoj školi organizovano je tako da se u sedmom razredu uţe osnovni
pojmovi opšte hemije, a u osmom razredu sadrţaji neorganske i organske hemije. U
sedmom razredu sadrţaj je organizovan u okviru pet tema. U prvoj temi uţenici bi trebalo da
saznaju šta je predmet izuţavanja hemije, o nauţnom metodu kako hemiţari dolaze do
saznanja i o primeni i znaţaju hemije u svakodnevnom ţivotu za razvoj tehnologije i društva.
U okviru druge teme uvode se osnovni hemijski pojmovi koji se kroz naredne teme dalje
razvijaju. Cilj uţenja treše teme jeste saznavanje o ţesticama koje izgraŤuju supstancu,
naţinu na koji se one meŤusobno udruţuju i ureŤuju i uslovljenosti svojstava strukturom
supstance. U ţetvrtoj temi uţenici detaljnije uţe o pojmu rastvora, rastvorljivosti i
kvantitativnom izraţavanju sastava rastvora, uz stalno povezivanje ovih pojmova sa
svakodnevnim ţivotom. Peta tema obuhvata detaljnije razmatranje hemijskih promena,
zakona po kojima se one odvijaju i kvantitativnog aspekta hemijskih reakcija.
U osmom razredu uţenici bi u pregledu trebalo da saznaju i kroz eksperimentalni rad otkriju
ili utvrde svojstva nemetala i metala i njihovih jedinjenja. Cilj uţenja druge teme u osmom
razredu jeste sistematizacija znanja o neorganskim jedinjenjima, oksidima, kiselinama i
hidroksidima, steţenim u okviru prethodne teme. Pored toga, uvodi se nova klasa jedinjenja,
soli. U okviru ţetiri naredne teme uţenici bi trebalo da saznaju o osnovnim svojstvima
organskih jedinjenja, po kojima se razlikuju od neorganskih, i da saznaju o fiziţkim i
hemijskim svojstvima nekih klasa organskih jedinjenja (ugljovodonici, alkoholi, aldehidi i
ketoni, karboksilne kiseline i estri), ukljuţujuši i biološki vaţna jedinjenja.
Specifiţnost uţenja hemije ogleda se u potrebi da se hemijski pojmovi razmatraju na tri
nivoa: makro nivou, mikro nivou i simboliţkom nivou. Uţenicima treba omogušavati situacije
u kojima še promene koje makroskopski opaţaju u ogledima tumaţiti na nivou ţestica koje
izgraŤuju supstancu i zapisivati koriššenjem hemijskih simbola, formula i hemijskih
jednaţina.
Formiranje hemijskih pojmova trebalo bi da bude rezultat istraţivaţkog pristupa koji
obuhvata: prikupljanje podataka posmatranjem ili merenjem, predstavljanje podataka na
strukturiran naţin (tabelarno), uoţavanje pravilnosti meŤu podacima, formulisanje
objašnjenja i izvoŤenje zakljuţaka. Formiranje hemijskih pojmova trebalo bi da zapoţne uvek
pozivanjem na primere iz svakodnevnog ţivota i povezivanjem s prethodnim znanjem i
iskustvom uţenika. TakoŤe, zbog apstraktne prirode hemijskih pojmova, neophodno je da se
njihovo formiranje zasnuje na ogledima koje demonstrira nastavnik ili ih uţenici samostalno
izvode. Ako u školi ne postoje supstance predloţene u programu za izvoŤenje
demonstracionih ogleda i laboratorijskih veţbi uţenika, one se mogu zameniti supstancama
dostupnim u prodavnicama i apotekama. Za mnoge veţbe uţenici mogu doneti razliţite
materijale od kuše. Da bi uţenici razumeli svojstva supstanci, uslovljenost svojstava
strukturom supstance, promene kojima supstance podleţu i zakone prema kojima se
promene odvijaju, njihove aktivnosti na ţasovima bi trebalo da budu razliţite. Aktivnosti bi
trebalo planirati prema operativnim zadacima, navedenim uz svaku temu, imajuši u vidu koja
znanja i sposobnosti uţenici treba da razviju. Te aktivnosti mogu biti sledeše:
- posmatranje svojstava supstanci i promena u ogledu koje nastavnik izvodi
- analiziranje rezultata ogleda i njihovo povezivanje sa prethodnim eksperimentalnim
iskustvom i postoješim teorijskim znanjem
- formulisanje pretpostavki
- planiranje ogleda
- izvoŤenje ogleda uz bezbedno rukovanje laboratorijskim priborom, posuŤem i supstancama
- beleţenje rezultata
- formulisanje objašnjenja za pravilnosti uoţene meŤu prikupljenim podacima
- izvoŤenje zakljuţaka
- diskutovanje
- pretraţivanje i koriššenje razliţite literature
- pretraţivanje Interneta radi prikupljanja informacija
- pripremanje izveštaja o eksperimentalnom radu
- izveštavanje
- sreŤivanje radnog mesta
- pravljenje nastavnih sredstava
- rešavanje raţunskih zadataka, pri ţemu se izraţunavanja mogu povezati sa
eksperimentalnim radom, itd.
Prilikom planiranja ţasa trebalo bi poši od operativnih zadataka, prema njima formulisati
ciljeve ţasa i izabrati metode koje še na datom sadrţaju na najefikasniji naţin omogušiti
uţenicima da formiraju znanja ili veštine. To ukljuţuje osmišljavanje odgovarajuših zadataka,
ţijim še ispunjavanjem, odnosno izvoŤenjem aktivnosti, najveši broj uţenika za raspoloţivo
vreme nauţiti dati sadrţaj.
Uţenje hemije u osnovnoj školi trebalo bi da obezbedi svakom uţeniku formiranje hemijske
pismenosti. Hemijski pismena osoba trebalo bi da poseduje takvo znanje hemije koje joj
obezbeŤuje sagledavanje i razumevanje ţivotnog okruţenja, funkcionisanje na liţnom i
budušem profesionalnom i društvenom planu. Ona bi trebalo da poznaje svojstva materijala
kojima je okruţena i koje koristi, razume da je upotreba materijala uslovljena njihovim
svojstvima i prema tome bira odgovarajuši materijal i bezbedno rukuje njime. Hemijska
pismenost trebalo bi da omoguši kritiţku procenu informacija iz razliţitih izvora i procenu
pouzdanosti samih izvora. Takvo znanje hemije trebalo bi da omoguši donošenje razliţitih
odluka, na primer, svakodnevnih, od kog proizvoŤaţa kupiti odreŤeni proizvod imajuši u vidu
hemijski sastav proizvoda, uz kritiţki odnos prema reklamnim kampanjama za proizvode itd.
Kroz obradu nastavnog sadrţaja trebalo bi omogušavati uţenicima razumevanje kako se
primenom nauţnog metoda dolazi do saznanja u hemiji. TakoŤe, veoma je vaţno isticati
praktiţan znaţaj tih saznanja u svakodnevnom ţivotu, za razvoj tehnologije i, uopšte, za
razvoj društva.
Uţeniţka postignuša trebalo bi pratiti na svakom ţasu i dati priliku Ťacima da kroz razliţite
naţine proveravanja pokaţu svoj napredak u uţenju hemije. Pri tome, treba imati u vidu da
naţin proveravanja i sadrţaj obuhvašen proveravanjem odreŤuju naţin uţenja uţenika,
usmeravajuši ţesto njihovu paţnju samo na one delove gradiva koji su proveravanjem
obuhvašeni i na nivo znanja koji se od njih traţi. Zato je vaţno prilikom osmišljavanja
zadataka za ispitivanje uţeniţkih postignuša utvrditi da li se tim zadacima proverava nivo
znanja preciziran u operativnim zadacima i u kojoj se meri zadacima podstiţe formiranje
celovitog znanja, odnosno formiranje sistema pojmova.
Kroz nastavu hemije uţenici bi trebalo da razvijaju i komunikacione sposobnosti, sposobnosti
da iznesu ideje, da navode argumente, trebalo bi da se osposobljavaju za donošenje odluka i
preuzimanje odgovornosti. Istraţivanje u školskoj laboratoriji (hemijskom kabinetu) kao naţin
uţenja hemije, omogušava i podstiţe razvoj navedenih veština. Uţenici u takvim situacijama
razvijaju sposobnosti da formulišu ideju u vidu pitanja/problema koji se moţe istraţiti, da
planiraju, da se dogovaraju, razmenjuju znanja i iskustva, da izveštavaju o uraŤenom na
jasan i strukturiran naţin.
Sledeći
Prethodni
TEHNIĈKO I INFORMATIĈKO OBRAZOVANJE
(2 ţasa nedeljno, 72 ţasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave tehniţkog i informatiţkog obrazovanja u osnovnoj školi jeste da se osigura da
svi uţenici steknu baziţnu jeziţku, tehniţku i informatiţku pismenost i da napreduju ka
realizaciji odgovarajuših Standarda obrazovnih postignuša, da se osposobe da rešavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazloţe svoje mišljenje i
diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za uţenje i zainteresovanost za predmetne
sadrţaje, kao i da se upoznaju sa tehniţko-tehnološki razvijenim okruţenjem, razviju
tehniţko mišljenje, tehniţku kulturu, radne veštine i kulturu rada.
Zadaci nastave tehniţkog i informatiţkog obrazovanja su
- stvaranje raznovrsnih mogušnosti da kroz razliţite sadrţaje i oblike rada tokom nastave
tehniţkog i informatiţkog obrazovanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave
tehniţkog i informatiţkog obrazovanja budu u punoj meri realizovani
- sticanje osnovnog tehniţkog i informatiţkog obrazovanja i vaspitanja
- sticanje osnovnih tehniţko-tehnoloških znanja, umenja, veština i osposobljavanje uţenika
za njihovu primenu u uţenju, radu i svakodnevnom ţivotu
- shvatanje zakonitosti prirodnih i tehniţkih nauka
- saznavanje osnovnog koncepta informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT), uloge ICT
u razliţitim strukama i sferama ţivota,
- kao i osposobljavanje uţenika da
- rade na jednom od operativnih sistema i nekoliko najţešše koriššenih korisniţkih programa
i sticanje navike da ih uţenik koristi u svakodnevnim aktivnostima
- nauţe upotrebu raţunara sa gotovim programima za obradu teksta, za grafiţke prikaze,
interfejs i internet
- razvijaju stvaralaţko i kritiţko mišljenje
- razvijaju sposobnost praktiţnog stvaranja, odnosno da realizuju sopstvene ideje prema
sopstvenom planu rada i afirmišu kreativnost i originalnost
- razvijaju psihomotorne sposobnosti
- usvoje pretpostavke za svesnu primenu nauke u tehnici, tehnologiji i drugim oblicima
društveno korisnog rada
- savladavaju osnovne principe rukovanja razliţitim sredstvima rada, objektima tehnike i
upravljanja tehnološkim procesima
- razvijaju preciznost u radu, upornost i istrajnost prilikom rešavanja zadataka
- stiţu radne navike i osposobljavaju se za saradnju i timski rad
- komuniciraju na jeziku tehnike (tehniţka terminologija, crteţ)
- steknu znanja za koriššenje mernih instrumenata
- na osnovu fiziţkih, hemijskih, mehaniţkih i tehnoloških svojstava odaberu odgovarajuši
materijal za model, maketu ili sredstvo
- prepoznaju elemente (komponente) iz oblasti graŤevinarstva, mašinstva, elektrotehnike,
elektronike i da ih komponuju u jednostavnije funkcionalne celine (grafiţki i kroz modele,
makete ili predmete)
- razumeju tehnološke procese i proizvode razliţitih tehnologija
- prepoznaju prirodne resurse i njihovu ograniţenost u koriššenju
- prilagode dinamiţke konstrukcije (modele) energetskom izvoru
- odaberu optimalni sistem upravljanja za dinamiţke konstrukcije (modele)
- izrade ili primene jednostavniji program za upravljanje preko raţunara
- upoznaju ekonomske, tehniţko-tehnološke, ekološke i etiţke aspekte rada i proizvodnje i
njihov znaţaj na razvoj društva
- primenjuju mere i sredstva za liţnu zaštitu pri radu
- znaju mere zaštite i potrebu za obnovu i unapreŤenje ţivotnog okruţenja
- na osnovu znanja o vrstama delatnosti i sagledavanja svojih interesovanja pravilno odaberu
svoju budušu profesiju i dr.
Operativni zadaci
Uţenici treba da:
- komuniciraju na jeziku tehnike (koriste struţnu terminologiju i izraŤuju tehniţki crteţosnovnim priborom i raţunarom)
- koriste raţunar u prikupljanju informacija kao i u njihovoj obradi i prezentaciji
- sluţe mernim instrumentima za merenje duţine, uglova, mase, sile;
- na osnovu fiziţkih, hemijskih i tehnoloških svojstava odaberu odgovarajuši materijal (metal,
leguru, nemetal i pogonski materijal) za model ili upotrebno sredstvo
- prepoznaju elemente (komponente) iz oblasti mašinstva i da ih komponuju u jednostavnije
funkcionalne celine (grafiţki i kroz modele ili upotrebne predmete)
- primenjuju odgovarajuše postupke obrade materijala kroz algoritam
- razumeju tehnološke procese i proizvode razliţitih tehnologija
- pravilno upotrebljavaju standardni pribor, alat i mašine pri oblikovanju elemenata za modele
i upotrebna sredstva
- odreŤuju adekvatne veze izmeŤu elemenata (zavrtanj, zakivak, ...)
- prepoznaju prirodne resurse, njihovu ograniţenost u koriššenju
- prilagode dinamiţke konstrukcije (modele) energetskom pretvaraţu
- odaberu optimalni sistem upravljanja za dinamiţke konstrukcije (modele)
- odaberu jednostavniji program za upravljanje raţunarom
- primenjuju mere i sredstva za liţnu zaštitu pri radu
- znaju mere zaštite i potrebe za obnovu i unapreŤivanje ţivotnog okruţenja
- na osnovu znanja o vrstama delatnosti i sagledavanja svojih interesovanja i znanja, pravilno
odaberu svoju budušu profesiju.
SADRŢAJI PROGRAMA
UVOD U MAŠINSKU TEHNIKU (2)
Pojam i zadaci mašina i mehanizama: transformacija materije i energije, prenos i
transformacija opterešenja i kretanja.
TEHNIŢKO CRTANJE U MAŠINSTVU (8)
Tehniţka dokumentacija u mašinstvu. Ortogonalna projekcija. Kotiranje, preseci i
uproššavanje, prostorno prikazivanje. Od ideje do realizacije.
INFORMATIŢKE TEHNOLOGIJE (14)
Crtanje koriššenjem raţunara i izrada prezentacije. Interfejs-sistem veza sa raţunarom.
Upravljanje modelima pomošu raţunara. Rad sa konstruktorima na bazi interfejs-tehnologije.
MATERIJALI (2)
Mašinski materijali: metali, legure, kompoziti, nemetali, pogonski materijali. Svojstva metala i
legura (ispitivanje tvrdoše, ţvrstoše i dr.).
MERENJE I KONTROLA (2)
Merenje i merna sredstva: duţine, ugla, mase i momenta. Razmeravanje i obeleţavanje na
metalu. Pojam kontrole.
TEHNOLOGIJA OBRADE MATERIJALA (4)
Principi obrade metala sa i bez skidanja strugotine. Spajanje metalnih delova. Mere zaštite
na radu.
MAŠINE I MEHANIZMI (16)
Osnovni pojmovi i principi rada mašina i mehanizama. Elementi mašina i mehanizama:
elementi za vezu, elementi za prenos snage i kretanja, specijalni elementi. Proizvodne
mašine: princip rada, sastav, koriššenje. Mašine spoljašnjeg (bicikl, automobil, ţelezniţka
vozila, brodovi, avioni i dr.) i unutrašnjeg (transporteri, dizalice i dr.) transporta: princip rada,
sastav, koriššenje.
ROBOTIKA (2)
Pojam robota. Vrste robota, namena, konstrukcija (mehanika, pogon i upravljanje).
Modeliranje robota iz konstruktorskih kompleta i koriššenje interfejsa.
ENERGETIKA (6)
Izvori, koriššenje i transformacija energije. Pogonske mašine-motori: hidrauliţni, pneumatski,
toplotni (cilindri, turbine, parne mašine i turbine, dvotaktni benzinski motori, ţetvorotaktni
benzinski motori, dizel motori i ostali motori).
KONSTRUKTORSKO MODELOVANJE-MODULI (16)
Konstruktorsko modelovanje - samostalan rad na sopstvenom projektu prema algoritmu:
definisanje zadatka, rešenje izvora energije, izbor kretnih, prenosnih i izvršnih mehanizama,
rešenje upravljanja, komponovanja konstrukcije ili modela, provera ispunjenosti ekoloških i
ergonomskih zahteva, izrada tehniţke dokumentacije. Modelovanje proizvodnih mašina,
saobrašajnih sredstava, transportnih mašina i ureŤaja i dr.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvaţiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost
aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uţenja te kroz sve programske celine
dosledno osigurati da najmanje jedna trešina nastave bude organizovana upotrebom ovih
metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trešini sluţajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauţenog u
razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuţenih od strane
Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su uţenici informisani o
kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Program tehniţkog i informatiţkog obrazovanja u sedmom razredu je inoviran u skladu sa
dugoroţnom projekcijom razvoja ovog predmeta i u skladu sa izvršenim promenama u petom
i šestom razredu. Izvršeno je ujednaţavanje i saţimanje nastavnih oblasti kao i u prethodnim
razredima. Zbog toga su uvedene nove teme pod nazivom Uvod u mašinsku tehniku i
Mašine i mehanizmi. Sledeše teme su preimenovane zbog racionalizacije i to: umesto
Tehnologija materijala uvedena je tema Materijali; umesto Tehniţko komuniciranje uvedeno
je Tehniţko crtanje u mašinstvu; Merenje i kontrola umesto Laboratorijske veţbe. Sadrţaji
Saobrašajnih sistema su ubaţeni u oblast Energetike. Izmene koje su unete neše bitnije
uticati na realizaciju programa jer su one i nastale na osnovu sugestija predmetnih
nastavnika.
Uvod u mašinsku tehniku ima zadatak da uvede i zainteresuje uţenike za novu tehniţku
oblast - mašinstvo. UvoŤenje u mašinstvo ostvariti obradom osnovnih pojmova iz oblasti
mašina i mehanizama i njihovih zadataka. Na osnovu znanja iz prethodnih razreda o
resursima uvesti uţenike u osnove transformacije materije i energije, prenos i transformacija
opterešenja i kretanja.
Tehniĉko crtanje u mašinstvu - u okviru tehniţkog crtanja proširivati znanja sa
ortogonalnim projektovanjem i prostornim prikazivanjem objekata, zatim specifiţnostima u
oblasti mašinstva (tehniţka dokumentacija u mašinstvu ortogonalna projekcija, kotiranje,
preseci, i uproššavanje, prostorno prikazivanje). Nastaviti sa algoritamskim pristupom u
konstruktorskom modelovanju posebno u pristupu razvoja tehniţkog stvaralaštva - Od ideje
do realizacije.
Informatiĉka tehnologija - oblast koja ostvaruje kontinuitet informatiţke pismenosti s ciljem
da uţenici nauţe da koriste raţunar za crtanje i izradu prezentacija. Poseban aspekt
upotrebe raţunara i perifernih ureŤaja je u funkciji upravljanja tehniţkim sistemima i
procesima (interfejs - sistem veza sa raţunarom). U tu svrhu se sa raţunarom povezuje
interfejs a koriste se gotovi programi (softver) za upravljanje. Ovu nastavnu temu treba
povezati sa temom robotika. U praktiţnim veţbama koristiti rad sa konstruktorima na bazi
interfejs - tehnologije, odnosno modele upravljani raţunarom.
U onim školama u kojima se realizuje izborna nastava iz informatike i raĉunarstva treba
ostvariti korelaciju kako se ne bi nastavni sadrţaji preklapali.
Materijali - proširiti znanja o tehniţkim materijalima koje su uţenici stekli u prethodnim
razredima. Akcenat je na mašinskim materijalima: metali, legure, kompoziti, nemetali,
pogonski materijali. Upoznati uţenike sa svojstvima metala i legura (ispitivanje tvrdoše,
ţvrstoše i dr.) koji se najţešše koriste u mašinstvu. Ostvariti vezu sa hemijom tako što treba
uskladiti vreme i obim realizacije u oba nastavna predmeta.
Merenje i kontrola - ova nastavna jedinica se nadovezuje na nastavne sadrţaje iz fizike iz
prethodnog razreda. Za tehniţko i informatiţko obrazovanje posebno je vaţno da upoznaju
merenje i merna sredstva: duţine, ugla, mase, sile i momenta, razmeravanje i obeleţavanje
na metalu. Uţenici treba da nauţe da rukuju pomiţnim merilom, mikrometrom, kalibrima i
ugaonikom.
Tehnologija obrade materijala - ova nastavna tema se oslanja na nastavne sadrţaje iz
prethodnih razreda. U toku realizacije treba ukazati na principe obrade metala sa i bez
skidanja strugotine, razlike u obradi metala u odnosu na druge materijale, kao i spajanje
metalnih delova. Osim ruţne obrade uz odgovarajuše multimedijalne softvere obraditi
proizvodne mašine - princip rada, sastav, koriššenje.
Nije predviŤeno da uţenici rade na obradi teško obradivih materijala. Posebno obratiti paţnju
na mere zaštite na radu.
Mašine i mehanizmi - predstavlja kompleksnu oblast koja obuhvata: osnovne pojmove i
principe rada mašina i mehanizama, elemente mašina i mehanizama, elemente za vezu,
elemente za prenos snage i kretanja, specijalne elementi. Obrada ovih elementarnih
pojmova predstavlja osnovu za sledeše sadrţaje u okviru ove teme tj. podsisteme
saobrašajnih mašina i ureŤaja: mašine spoljašnjeg (bicikl, automobil, ţelezniţka vozila,
brodovi, avioni i dr.) i unutrašnjeg (transporteri, dizalice i dr.) transporta - princip rada, sastav,
koriššenje. Povezati sa sadrţajima iz energetike tako da uţenici mogu da shvate meŤusobne
odnose pogonskih i prenosnih elemenata u saobrašajnim sredstvima.
Robotika je oblast koja treba da integriše nastavne sadrţaje drugih oblasti kao što su
informatiţka tehnologija, mašine i mehanizme, energetiku, tehnologiju obrade materijala.
Uţenici treba da upoznaju vrste robota, namenu, konstrukcija (mehanika, pogon i
upravljanje) itd. Za realizaciju ove teme treba koristiti adekvatne multimedijalne prezentacije.
Posebno je pogodno organizovati modelovanje robota iz konstruktorskih kompleta i
koriššenje interfejsa.
Energetika - uţenici treba da upoznaju principe rada energetskih preobraţajnika, izvore,
koriššenje i transformaciju energije. Upoznati uţenike sa razvojem pogonskih mašina motora, kao i vrstama: hidrauliţni, pneumatski, toplotni (cilindri, turbine, parne mašine i
turbine, ţetvorotaktni benzinski motor, dizel motor i ostali motori). Detaljnije obraditi principe
rada i delove SUS motora. Pri realizaciji po mogušnosti koristiti delove motora, modele i
audiovizuelne medije, odnosno multimediju.
Konstruktorsko modelovanje - Moduli - realizacija modula je zasnovana na primeni
konstruktorskih elemenata i samostalnoj izradi nekih delova konstrukcije na osnovu projekta.
Uţenici se mogu opredeliti po sopstvenom izboru za razliţite module: konstrukcija modela
mašina i mehanizama, interfejs tehnologija, robotika, rad na raţunaru i dr. Realizacijom
modula ostvaruje se diferencijacija i individualizacija uţenika prema sposobnostima,
interesovanju i polu. Uţenici pristupaju realizaciji modula izradom projekta koji sadrţi
algoritam od ideje do realizacije. U izradi tehniţke dokumentacije za projekat mogu se
koristiti jednostavni besplatni programi za tehniţko crtanje.
Program tehniţkog i informatiţkog obrazovanja se oslanja na dosadašnja iskustva u
nastavnoj praksi i na postoješu realnost, a ima za cilj, pored modernizacije predmeta
racionalizaciju nastave i rasterešenje uţenika, tako da je program evolutivne prirode.
Promene u programu tehniţkog i informatiţkog obrazovanja še se uvoditi po etapama.
Realizacija prethodne etape je uslov za prelazak na sledešu.
Nastavni program je modularnog tipa. Moduli predstavljaju programske celine koji
omogušuju uţenicima kreativnu slobodu; omogušavaju individualizaciju nastave i
diferencijaciju prema sposobnostima, polu i interesovanjima uţenika, mogušnostima škole,
nastavnika i potrebama ţivotne sredine. U pristupu je izbegnuta distribucija nastavnih
sadrţaja prema vrsti materijala koji se obraŤuju. Tako, obrada materijala postaje sredstvo
a ne cilj u nastavi tehniĉkog i informatiĉkog obrazovanja.
Povezanost teorije i prakse postignuto je kroz jedinstvo teorijskih sadrţaja, radioniţkih i
laboratorijskih veţbi koje u realizaciji treba da se preplišu i dopunjuju, a funkcionalno
obezbeŤuju korelaciju sa srodnim sadrţajima iz nastavnih predmeta: fizike, matematike,
biologije, hemije i dr.
Za uspešno ostvarivanje sadržaja programa, odnosno cilja i zadataka nastave,
neophodno je organizovati nastavu u skladu sa sledećim zahtevima:
uvoditi uţenike u svet tehnike i savremene tehnologije na zanimljiv i atraktivan naţin, ţime se
podstiţe njihovo interesovanje za tehniţko stvaralaštvo
- omogušiti uţenicima da iskazuju vlastite kreativne sposobnosti, da traţe i nalaze sopstvena
tehniţka rešenja i da se dokazuju u radu
- nastavne sadrţaje treba ostvarivati na spojenim ţasovima, blok od dva ţasa
- s obzirom da je nastava tehniţkog obrazovanja (tehniţkog i informatiţkog obrazovanja)
teorijsko - praktiţnog karaktera, ţasove treba ostvarivati sa odeljenjem podeljenim na dve
grupe, odnosno sa najviše 20 uţenika
- uţenicima treba obezbediti da na najefikasniji naţin stiţu trajna i primenljiva nauţnotehnološka znanja i da se navikavaju na pravilnu primenu tehniţkih sredstava i tehnoloških
postupaka
- ne insistirati na uţenju i zapamšivanju podataka, manje znaţajnih ţinjenica i sliţnih
teorijskih sadrţaja
- radi što uspešnije korelacije odgovarajuših nastavnih sadrţaja, usklaŤivanja terminologije,
nauţnog osmišljavanja sadrţaja i racionalnog sticanja znanja, umenja i navika neophodna je
stalna saradnja sa nastavnicima fizike, matematike, hemije, biologije i likovne kulture i dr.
- prilikom konkretizacije pojedinih sadrţaja programa, naroţito upoznavanja novih i
savremenih tehnologija, u obzir treba uzimati specifiţnosti sredine i usklaŤivati ih sa njenim
potrebama.
Vaspitno-obrazovni ciljevi su identiţni za sve škole. MeŤutim, moduli omogušavaju razliţite
naţine za postizanje tih ciljeva. Za njihovu realizaciju potrebno je postupno uvoditi uţenike u
algoritme konstruktorskog modelovanja pri izradi sopstvenog projekta kao izraza
slobodnog izbora ideja, materijala, postupka i dr. Algoritmizovati nastavu znaţi odrediti
precizan sistem pravila i uputstava po kojima še se obavljati sve nastavnikove i uţenikove
aktivnosti, da bi se najsigurnije i najbrţe došlo do postavljenih ciljeva.
Za svaku programsku celinu - modul postoji odreŤen okvir (cilj i zadaci), a nastavni sadrţaji
se realizuju kao moduli aktivnosti, realizacijom projekta koga izraŤuje svaki uţenik prema
liţnom opredeljenju i izboru. Projekat treba da sadrţi ideju (namenu, izgled), materijal
(izbor), skicu, tehniĉki crteţ, plan redosleda i postupaka obrade i potrebnog alata i
pribora. U projekt se moţe ukljuţiti i više uţenika ukoliko je rad sloţeniji, odnosno ako se
uţenici za takav vid saradnje odluţe. Na izbor modula aktivnosti moţe uticati i opremljenost
radionica - kabineta alatom i materijalom. Moduli sadrţaja še se primenjivati u sledešoj etapi
razvoja nastave tehniţkog i informatiţkog obrazovanja, kada se u potpunosti ispune uslovi za
njihovu primenu.
Posete muzejima tehnike, sajmovima i obilaske proizvodnih i tehniţkih objekata treba
ostvarivati uvek kada za to postoje uslovi, radi pokazivanja savremenih tehniţkih dostignuša,
savremenih ureŤaja, tehnoloških procesa, radnih operacija i dr. Kada za to ne postoje
odgovarajuši uslovi, uţenicima treba prikazivati nastavne filmove odnosno video sekvence,
kao i multimedijalne programe u kojima je zastupljena ova problematika.
Uţenicima se ne zadaju domaši zadaci, veš sve sadrţaje programa - znanje, umenja i
veštine treba da usvoje na ţasovima redovne nastave i koriššenjem odobrenog udţbenika,
radne sveske i didaktiţkog materijala.
U skladu sa prihvašenom koncepcijom projektovati etapni razvoj i nabavku nastavnih
sredstava i didaktiţkog materijala.
S obzirom na razliţitost funkcija i karaktera pojedinih delova programskih sadrţaja, kao i
psihofiziţkih mogušnosti uţenika u pojedinim fazama, u nastavi tehniţkog i informatiţkog
obrazovanja se, po pravilu koriste svi postoješi oblici rada, koji su inaţe zastupljeni u ostalim
nastavnim predmetima: frontalni, grupni, rad u parovima i individualni rad.
Frontalni oblik rada primenjuje se najţešše zato što je ekonomiţan u pripremanju i
odrţavanju ţasova i uţenicima obezbeŤuje postupnost, sistematiţnost kao i lakše prašenje i
kontrolisanje rada i rezultata rada uţenika. MeŤutim, u nastavi tehniţkog i informatiţkog
obrazovanja treba voditi raţuna i o slabim stranama frontalnog oblika rada kao što je
sputavanje inicijativnosti i samostalnosti u radu, nemogušnost angaţovanja svih uţenika u
radu, pojedinci ne mogu da zadovolje svoje sklonosti i razviju svoje sposobnosti tempom koji
im odgovara.
Grupni oblik rada se ţešše koristi u nastavi tehniţkog i informatiţkog obrazovanja, a
posebno u realizaciji nastavnih sadrţaja kao što su: upoznavanje principa i naţina
funkcionisanja pojedinih sprava, ureŤaja, aparata, mašina i sl. Prilikom njihovog rasklapanja i
sklapanja; prouţavanje pojedinih tehnoloških procesa; primena praktiţnih znanja, umenja i
veština i dr.
Individualni oblik u nastavi tehniţkog i informatiţkog obrazovanja ima posebnu ulogu u
realizaciji modula i konstruktorskog modelovanja. Izrada projekta zahteva od nastavnika
individualni rad sa svakim uţenikom tako da im omoguši rad u skladu sa svojim
sposobnostima, sklonostima i interesovanjima. Ovaj oblik rada se primenjuje kada uţenici
postignu odreŤena znanja, umenja i veštine i izvesno iskustvo koje mogu primenjivati u
samostalnom radu pri realizaciji "projekta".
Izbor metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog ţasa, opremljenosti kabineta nastavnim
sredstvima i izabranog oblika rada.
Uţenike ocenjivati prema rezultatima koje postiţu u usvajanju nastavnih sadrţaja, uzimajuši
u obzir i sve njihove aktivnosti znaţajne u ovoj nastavi (urednost, sistematiţnost, zalaganje,
samoinicijativnost, kreativnost i dr.). Ne treba odvojeno ocenjivati teorijska i praktiţna znanja,
niti primenjivati klasiţno propitivanje uţenika, veš izvoditi ocene na osnovu stalnog prašenja
rada uţenika.
Oĉekivani rezultati koji treba da se postignu navedenim naţinom realizacije predmeta su
specificirani u odnosu na svaki razred:
U VII razredu uţenik treba da:
- ume da primenjuje tehniţke crteţe i da na crteţu predstavi jednostavan predmet u
ortogonalnoj projekciji;
- zna nazive osnovnih elemenata mašina i njihovu namenu i primenu;
- ume da prikaţe svoju ideju skicom i tehniţkim crteţom;
- da poznaje konvencionalne i alternativne oblike energije, racionalno je koristi;
- ume da koristi raţunar u rešavanju jednostavnijih problema u obradi teksta, crteţa, za
upravljanje na bazi interfejsa.
FIZIĈKO VASPITANJE
(2 ţasa nedeljno, 72 ţasa godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj fiziţkog vaspitanja jeste da raznovrsnim i sistematskim motoriţkim aktivnostima,
povezanim sa ostalim vaspitno-obrazovnim podruţjima, doprinese integralnom razvoju
liţnosti uţenika (kognitivnom, afektivnom, motoriţkom), razvoju motoriţkih sposobnosti,
sticanju, usavršavanju i primeni motoriţkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u
svakodnevnim i specifiţnim uslovima ţivota i rada.
Operativni zadaci
Opšti operativni zadaci su:
- stvaranje raznovrsnih mogušnosti da kroz razliţite sadrţaje i oblike rada tokom nastave
fiziţkog vaspitanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave fiziţkog vaspitanja
budu u punoj meri realizovani
- podsticanje rasta, razvoja i uticanje na pravilno drţanje tela
- razvoj i usavršavanje motoriţkih sposobnosti
- sticanje motoriţkih umenja, koja su kao sadrţaji utvrŤeni programom fiziţkog
- vaspitanja i sticanje teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje
- usvajanje znanja radi razumevanja znaţaja i suštine fiziţkog vaspitanja
- definisanog ciljem ovog vaspitno-obrazovnog podruţja
- formiranje moralno-voljnih kvaliteta liţnosti
- osposobljavanje uţenika da steţena umenja, znanja i navike koriste u
- svakodnevnim uslovima ţivota i rada
- sticanje i razvijanje svesti o potrebi zdravlja, ţuvanja zdravlja i zaštiti
- prirode i ţovekove sredine.
Posebni operativni zadaci:
- usmereni razvoj osnovnih motoriţkih sposobnosti: brzine, snage, izdrţljivosti, gipkosti i
koordinacije
- sticanje i usavršavanje motoriţkih umenja i navika predviŤenih programom fiziţkog
vaspitanja
- primena steţenih znanja, umenja i navika u sloţenijim uslovima (kroz igru, takmiţenje i sl.)
- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrŤivanjem, grupnim poistovešivanjem i sl.
- estetsko izraţavanje pokretom i kretanjima i doţivljavanje estetskih vrednosti
- usvajanje etiţkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina uţenika.
ORGANIZACIONI OBLICI RADA
Cilj fiziţkog vaspitanja ostvaruje se putem sledeših organizacionih oblika rada:
1. ţasovi fiziţkog vaspitanja;
2. korektivno-pedagoški rad;
3. slobodne aktivnosti;
4. aktivnosti u prirodi (krosevi, logorovanja i zimovanja);
5. kursni oblici rada;
5.1. sportskih aktivnosti od znaţaja za društvenu sredinu;
6. školskih i drugih sportskih takmiţenja;
7. priredbi i drugih društvenih aktivnosti škole.
1. ŢASOVI FIZIŢKOG VASPITANJA
SADRŢAJI PROGRAMA
Programski sadrţaji ovog vaspitno-obrazovnog podruţja usmereni su na:
- razvijanje fiziţkih sposobnosti;
- usvajanje motoriţkih znanja, umenja i navika;
- teorijsko obrazovanje.
I. RAZVIJANJE FIZIŢKIH SPOSOBNOSTI
Na svim ţasovima kao i na drugim organizacionim oblicima rada, posvešuje se paţnja:
- razvijanju fiziţkih sposobnosti: brzine, snage, izdrţljivosti i gipkosti - u pripremnom delu
ţasa u okviru veţbi oblikovanja ili u drugim delovima ţasa putem onih oblika i metoda rada
koji polaze od individualnih mogušnosti uţenika i primereni su deci školskog uzrasta i
specifiţnim materijalnim i prostornim uslovima rada u kojima se nastava fiziţkog vaspitanja
izvodi;
- uţvrššivanju pravilnog drţanja tela.
II. USVAJANJE MOTORIŢKIH ZNANJA, UMENJA I NAVIKA
ATLETIKA
1. Tehnika sprinterskog trţanja - poluvisoki start i trţanje u krivini. Trţanje deonica do 60 m.
Štafetno trţanje (4 x 60 m).
2. Trţanje na srednjim distancama (800 m). Priprema za kros.
3. Skok u dalj - varijanta tehnike "uvinuše".
4. Skok u vis - prekoraţna ("makaze") tehnika. LeŤna tehnika "flop" (pod uslovom da postoje
odgovarajuši uslovi).
5. Bacanje kugle: leŤna tehnika; "kruţna" varijanta tehnike (za naprednije).
Organizovati meŤuodeljenska takmiţenja u atletskom višeboju (ţetvoroboj: 60 m, skok uvis).
VEŢBE NA SPRAVAMA I TLU
Tlo (učenici i učenice)
1) Ponoviti veţbe i kombinacije iz šestog razreda; 2) stav na šakama (stav u uporu); 3) most
iz leţanja na leŤima (uţenici i uţenice) i most zaklonom i usklon (uţenice); 4) prednoţenjem
premet strance uporom sa okretom za 180o do stava na jednoj nozi, drugom zanoţiti.
Sastaviti kombinaciju veţbi iz akrobatike i ritmike (razliţiti naţini hodanja i trţanja, plesni
koraci, poskoci i skokovi, okreti na dve i jednoj nozi, ravnoteţe, zamasi i talasi).
Program za naprednije (učenike i učenice)
1) Stav na šakama, kolut napred; 2) zaletom premet strance uporom sa okretom za 180o do
stava na jednoj nozi i pripremne veţbe za rondat.
Preskok (učenici i učenice)
1) Ponoviti sadrţaje preskoka iz šestog razreda; 2) konj u širinu visine 110 cm (uz kvalitetnu
dasku visina konja 120 cm): zgrţka i raznoška - usavršavanje faze prvog i faze drugog leta;
3) ukoliko škola ima uslove: skokovi sa trambuline: pruţeni uvis, prednoţno zgrţeni,
prednoţno raznoţni.
Za naprednije (učenike i učenice)
Konj u širinu, visina za uţenice 120 cm, za uţenike 125-130 cm: zgrţka, raznoška i
skolonka, pripremne veţbe za preskoke sa zanoţenjem.
Greda (učenice)
1) Ponoviti veţbe i kombinacije iz šestog razreda; 2) kombinacija veţbi (ţeono prema gredi):
iz mesta ili zaletom naskok u upor odnoţno, okret za 90o upor kleţeši na odnoţnoj nozi,
zanoţiti slobodnom nogom (vaga u uporu kleţešem - "mala vaga"); klek i spojeno iskorakom
zanoţne usprav, odruţiti; lagano trţanje na prstima, hodanje dokoracima; skok sunoţnim
odskokom i doskokom na jednu nogu; saskok pruţenim telom sa okretom za 90o ili 180o.
Za naprednije (učenice)
1) Veţbe: naskoci (u upor ţuţeši; u upor prednji odnoţno; sed "amazon"), razliţiti naţini
hodanja, "galop"; "deţiji" poskoci, "maţiji" skok, okreti za 180° na jednoj nozi); saskoci
(zgrţeno, prednoţno raznoţni, sa okretom 360°). 2) Kombinacija veţbi najmanje 2 duţine
grede.
Vratilo
1) Ponoviti veţbe iz šestog razreda; 2) vratilo doskoţno: njihanje u visu prednjem sa
povešavanjem amplitude, u zanjihu saskok; 3) vratilo dohvatno: iz upora prednjeg saskok
podmetno; 4) vratilo doţelno: upor prednji premah odnoţno desno, premah odnoţno levo naglasiti upor straţnji.
Za naprednije (učenike)
Uzmak iz visa stoješeg, kovrtljaj nazad u uporu, saskok iz upora prednjeg zamahom
(zanjihom) do stava na tlu.
Dvovisinski razboj (ili: veţbe izvesti na vratilu, posebno u uporu i u visu (učenice))
1) Ponoviti veţbe iz šestog razreda; 2) kombinacija: licem prema n/p - sunoţnim odskokom
naskok u upor prednji, premah odnoţno desnom, premah odnoţno levom - naglasiti upor
straţnji, prehvat na v/p, prednjih i spojeno saskok u prednjihu.
Za naprednije (učenice)
Dvovisinski razboj (vratilo): uzmak iz visa stoješeg, kovrtljaj nazad u uporu, saskok zamahom
nogama unazad (zanjihom) do stava na tlu.
Paralelni razboj: (učenici)
1) Ponoviti veţbe iz šestog razreda; 2) kombinacija (iz poloţaja boţno): naskok u upor,
prednjih u zanjih, prednjihom prednoška sa okretom (180°) prema pritki do stava na tlu.
Za naprednije (učenici)
Kombinacija (iz poloţaja boţno): naskok u upor i spojeno prednjih i zadnjih u uporu;
prednjihom upor sedeši raznoţno pred rukama, prehvat kroz uzruţenje do upora sedešeg za
rukama, zanoţenjem snoţiti; iz potpora prednjihom upor do seda raznoţno, njihanje u
potporu; saskok: prednjihom prednoška sa okretom (180°) ili zanjihom zanoška.
Konj sa hvataljkama (učenici)
1) Ponoviti veţbe iz šestog razreda; 2) kombinacija: iz upora prednjeg na hvataljkama,
premah odnoţno desnom napred van, premah odnoţno desnom nazad i spojeno premah
odnoţno levom napred van, premah odnoţno levom nazad, saskok nazad ili provlakom nogu
izmeŤu hvataljki saskok napred.
Za naprednije (učenici)
Metanja: premasi odnoţno u sva tri upora: prednji, jašuši, straţnji, kolo odnoţno, saskok:
odboţka premahom odnoţno iz upora jašušeg, zanoška (ili odboţka) iz upora jašušeg van.
Krugovi
Dohvatni krugovi (učenici i učenice)
1) Ponoviti veţbe iz šestog razreda; 2) iz visa stoješeg zgibom vis uzneto, vis strmoglavi, vis
uzneto, saskok kroz zgib u visu prednjem (uz pomoš)
Doskoĉni krugovi (učenici)
Kombinacija: iz zamaha prednjihom vis uzneto, vis strmoglavi izdrţaj, vis uzneto, vis straţnji i
sp. saskok (uz pomoš).
Za naprednije (učenici i učenice)
PredviŤene kombinacije izvesti bez pomoši.
Na svim spravama kombinacije vežbi iz šestog razreda dopuniti vežbama iz sedmog
razreda, diferencirano prema sposobnostima učenika.
Organizovati međuodeljenjska takmičenja prema programu stručnog veća.
ODBOJKA
Odigravanje lopte prstima
- Osnovni poloţaj tela, ruku i šaka pri odigravanju lopte prstima.
- Igra preko mreţe u tri kontakta - prstima.
Odigravanje lopte "ĉekićem".
- Osnovni poloţaj tela, ruku i šaka pri odigravanju lopte "ţekišem".
- Igra preko mreţe u tri kontakta - prstima i "ţekišem".
Servis
Školski servis
- Osnovni poloţaj tela, ruku i šaka pri izvoŤenju donjeg servisa.
- Igra preko mreţe u tri kontakta - prstima i "ţekišem", s tim što nadigravanje poţinje donjim
servisom.
"Lelujavi" servis.
- Osnovni poloţaj tela, ruku i šaka pri izvoŤenju "lelujavog" servisa.
- Igra preko mreţe u tri kontakta - prstima i "ţekišem", s tim što nadigravanje poţinje
"lelujavim" servisom.
Smeĉiranje
- Udarac po lopti za izvoŤenje smeţa bez mreţe.
- Udarac po lopti za izvoŤenje smeţa na mreţi, ali bez skoka.
- Zalet i naskok za smeţ.
- Tehnika smeţa u celini.
- Igra preko mreţe u tri kontakta - prstima i "ţekišem", s tim što nadigravanje poţinje
"lelujavim" servisom, a u igri se koristi i smeţiranje, kao sastavni deo odbojkaške igre.
Blokiranje
- Osnovni poloţaj tela, ruku i šaka pri izvoŤenju blokiranja.
- Uţenje koraka u pripremnoj fazi blokiranja (dokorak, prekorak, ukršteni korak i trţanje
pored mreţe).
- Kontakt šake i lopte.
- Jedinaţni blok.
- Grupni blok (dvojni i trojni).
- Igra preko mreţe u tri kontakta - uz primenu svih elemenata odbojkaške igre.
Igra
- Elementi odbojkaške igre - faza igre I (igra poţinje servisom, a nastavlja se blokom i
odbranom i kontranapadom).
- Elementi odbojkaške igre - faza igre II (igra poţinje prijemom servisa, a nastavlja se
dizanjem lopte za napad i napadom).
- Igra sa zadatkom 1:1, 2:2, 3:3, 4:4 i kombinacije 3:2, 4:2.
Organizovati odeljenska i meŤuodeljenska takmiţenja sa primenom osnovnih pravila.
RITMIŢKA GIMNASTIKA, PLES I NARODNE IGRE
Estetsko oblikovanje pokreta trupa veţbama za kiţmeni stub i karlicu. Dalje usavršavati
estetsko oblikovanje pokreta nogu i ruku. Ponoviti elemente rada sa vijaţom; obavezni
sastav sa vijaţom.
Obruţ: ponoviti veţbe i povezati bacanja i hvatanja sa izdrţajima u sunoţnom usponu,
koracima u usponu i istezanjem tela, sa poskocima i skokovima, vrtenjem; kotrljanje po tlu
povezati sa okretom za vreme kotrljanja ili galopom i skokom; vrtenje obruţa na tlu oko
uzduţne ose i za vreme vrtenja okret ili izdrţaj.
Vijaţa: ponoviti elemente iz predhodnih razreda i povezati u kombinacije.
Ples: polka, vranjanka i jedna igra iz kraja u kojoj se škola nalazi.
Minimalni obrazovni zahtevi (provera)
Atletika: ţetvoroboj: 60 m, skok uvis, skok udalj, bacanje kugle.
Veţbe na spravama i tlu
Vežbe na tlu: prednoţenjem premet strance uporom sa okretom za 180° do stava na jednoj
nozi, drugom zanoţiti.
Preskok: zgrţka (otvaranje u fazi drugom leta i sigurnost doskok).
Vratilo doskočno - viša pritka razboja: njihanje u visu prednjem sa povešavanjem
amplitude, u zanjihu saskok.
Vratilo dočelno - niža pritka razboja: upor prednji, premah odnoţno desnom, premah
odnoţno levom - naglasiti upor straţnji.
Greda (učenice): iz mesta ili zaletom naskok u upor odnoţno; okret za 90o - upor kleţeši na
odnoţnoj nozi, zanoţiti slobodnom nogom (vaga u uporu kleţešem - "mala vaga"); klek i
spojeno iskorakom zanoţne usprav.
Paralelni razboj (učenici): upor, prednjih, zanjih, prednjihom prednoška sa okretom (180°)
prema pritki do stava na tlu.
Odbojka - igra sa zadatkom.
Ritmiĉka gimnastika i ples:
- za uţenice: obavezni sastav sa obruţem,
- za uţenike: kompleks veţbi oblikovanja,
- za uţenice i za uţenike: jedno kolo uz muziţku pratnju.
III. TEORIJSKO OBRAZOVANJE
Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje odreŤenih znanja putem kojih še uţenici
upoznati suštinu procesa veţbanja, zakonitosti razvoja mladog organizma, sticanje
higijenskih navika kao i potrebu da briga o vlastitim fiziţkim sposobnostima bude sastavni
deo ţivota u procesu odrastanja i kasnije, kako bi shvatili krajnji cilj koji fiziţkim vaspitanjem
treba ostvariti. Sadrţaji se realizuju na redovnim ţasovima i na vanţasovnim i vanškolskim
aktivnostima uz praktiţan rad i za to se ne predviŤaju posebni ţasovi. Nastavnik odreŤuje
teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou uţenika.
2. KOREKTIVNO-PEDAGOŠKI RAD
Korektivno-pedagoški rad organizuje se sa uţenicima smanjenih fiziţkih sposobnosti,
oslabljenog zdravlja, sa telesnim deformitetima i lošim drţanjem tela i to:
- sa uţenicima smanjenih fiziţkih sposobnosti radi se na savladavanju programskih sadrţaja,
u skladu sa propisanim programom, ali i njihovim individualnim mogušnostima, kao i na
razvijanju fiziţkih sposobnosti, uglavnom gipkosti, snage, brzine i izdrţljivosti;
- sa uţenicima oslabljenog zdravlja rad se organizuje u saradnji sa lekarom - specijalistom,
koji odreŤuje vrstu veţbe i stepen opterešenja;
- sa uţenicima koji imaju loše drţanje tela ili deformitete rad sprovodi nastavnik u saradnji sa
lekarom-fizijatrom koji utvrŤuje vrstu i stepen odstupanja od normalnog drţanja tela i lakših
sluţajeva telesnih deformiteta i, s tim u vezi, veţbe koje treba primeniti; teţi sluţajevi telesnih
deformiteta se tretiraju u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.
Svi uţenici, koji se upušuju na korektivno-pedagoški rad, prema posebnom programu
veţbaju na redovnim ţasovima i najmanje jedanput nedeljno na ţasovima korektivnopedagoškog rada. Program, koji je primeren zdravstvenom stanju uţenika, saţinjavaju
nastavnik i lekar-specijalista. Na taj naĉin praktiĉno nema uĉenika koji su osloboĊeni nastave
fiziĉkog vaspitanja, već se njihovo veţbanje prilagoĊava individualnim mogućnostima.
3. SLOBODNE AKTIVNOSTI
Rad se odvija u sportskim sekcijama koje se formiraju prema interesovanju, sposobnostima i
polu uţenika. Nastavnik saţinjava poseban program, uzimajuši pritom u obzir materijalne i
prostorne uslove rada, uzrasne karakteristike i sposobnosti uţenika, kao i takmiţarski
program za školsku populaciju.
4. AKTIVNOSTI U PRIRODI
Iz fonda radnih dana, predviŤenih zajedniţkim planom, škola organizuje aktivnosti u prirodi
i kursne oblike rada:
Obavezni program:
- dva krosa - jesenji i prolešni (duţinu staze odreŤuje struţno veše)
- zimovanje - organizuje se za vreme zimskog raspusta: obuka smuţanja, klizanja, kraši izleti
na smuţkama ili sankama.
5. KURSNI OBLICI RADA
Iz fonda radnih dana, predviŤenih zajedniţkim planom, škola organizuje aktivnosti u prirodi i
kursne oblike rada:
Program kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog nastavnog programa. S
obzirom na to da se za njihovu realizaciju traţe specifiţni materijalni uslovi, ovu nastavu
treba organizovati na poseban naţin: na ţasovima u rasporedu redovne nastave, u drugim
objektima, u suprotnoj smeni od redovne nastave (plivanje) i na drugim objektima, a u za to
planirane dane.
5.1. SPORTSKA AKTIVNOST OD ZNAŢAJA ZA DRUŠTVENU SREDINU
Iz ukupnog fonda ţasova za zajedniţki programski sadrţaj škola moţe da, kao kursni oblik
rada, planira 12 ţasova za onu sportsku aktivnost koja nije obuhvašena ovim zajedniţkim
programom, a za koju sredina u kojoj škola radi ima interesovanja (stoni tenis, borilaţki
sportovi, veslanje i kajakarenje i drugo).
6. ŠKOLSKA I DRUGA TAKMIŢENJA
Škola organizuje i sprovodi sportska takmiţenja kao integralni deo procesa fiziţkog
vaspitanja, prema planu struţnog veša obavezna unutarškolska i meŤuodeljenjska
takmiţenja u:
- gimnastici (u zimskom periodu)
- atletici (u prolešnom periodu)
- najmanje u jednoj sportskoj igri (u toku godine).
Struţno veše saţinjava plan i program unutar-školskih i sportskih takmiţenja uţenika Srbije,
kao moguši deo plana rada škole, na poţetku školske godine i sprovodi ga tokom cele
godine, u skladu sa materijalnim i prostornim uslovima rada.
Plan i program vanţasovnih i vanškolskih aktivnosti se, na predlog struţnog veša, usvaja kao
deo godišnjeg programa rada škole.
7. PRIREDBE I DRUGE DRUŠTVENE AKTIVNOSTI ŠKOLE
Mnoštvo raznovrsnih sadrţaja, koji se putem fiziţkog vaspitanja realizuju, mogu biti
izvanredni deo programa, koji se pripremaju povodom obeleţavanja vaţnih dogaŤaja u školi i
okruţenju.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
I . OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA
Programska koncepcija fiziţkog vaspitanja u osnovnoj školi zasniva se na jedinstvu
nastavnih, vanţasovnih i vanškolskih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke
za ostvarivanje cilja fiziţkog vaspitanja.
Program fiziţkog vaspitanja pretpostavlja da se kroz razvijanje fiziţkih sposobnosti i sticanje
mnoštva raznovrsnih znanja i umenja, uţenici osposobljavaju za zadovoljavanje individualnih
potreba i sklonosti, u krajnjem, za koriššenje fiziţkog veţbanja u svakodnevnom ţivotu. Iz tih
razloga, u programu su precizirani operativni zadaci s obzirom na pol i uzrast uţenika, a
program se ostvaruje kroz sledeše etape: utvrŤivanje stanja; odreŤivanje radnih zadataka za
pojedince i grupe uţenika; utvrŤivanje sredstava i metoda za ostvarivanje radnih zadataka;
ostvarivanje vaspitnih zadataka; prašenje i vrednovanje efekata rada; ocenjivanje.
Programski zadaci ostvaruju se, osim na redovnim ţasovima, i kroz vanţasovne i vanškolske
organizacione oblike rada, kao što su izlet, kros, kursni oblici, slobodne aktivnosti,
takmiţenja, korektivno-pedagoški rad, dani sporta, priredbe i javni nastupi.
Da bi fiziţko vaspitanje bilo primereno individualnim razlikama uţenika, koji se uzimaju kao
kriterijum u diferenciranom pristupu, nastavnik še svakog uţenika ili grupe uţenika,
usmeravati na smanjene ili proširene sadrţaje, koji su predviŤeni nastavnim planom i
programom, u ţasovnoj vanţasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada.
Program polazi od ţinjenice da se cilj fiziţkog vaspitanja ne moţe ostvariti bez aktivnog i
svesnog uţešša uţenika u nastavnim i drugim oblicima rada, te se predviŤa sticanje
odreŤenih teorijskih znanja, koja omogušavaju uţeniku da shvati zakonitosti procesa na
kojima se zasniva fiziţko veţbanje. Teorijsko obrazovanje treba da bude usklaŤeno sa
nivoom intelektualne zrelosti i znanjima koje su uţenici stekli u drugim nastavnim
predmetima. Za obradu pojedinih tema ne predviŤaju se posebni ţasovi, veš se koriste razne
mogušnosti da se u toku veţbanja uţenicima pruţaju potrebne informacije u vezi sa
konkretnim zadatkom.
Uţenicima koji, usled oslabljenog zdravlja, smanjenih fiziţkih ili funkcionalnih sposobnosti,
lošeg drţanja tela i telesnih deformiteta ne mogu da prate obavezni program obezbeŤen je i
korektivno-pedagoški rad, koji se realizuje u saradnji sa odgovarajušom zdravstvenom
ustanovom.
Programski sadrţaji odnose se na one veţbe i motoriţke aktivnosti koje ţine osnov za
sticanje trajnih navika za veţbanje i za koje škola ima najviše uslova da ih realizuje (prirodni
oblici kretanja, veţbe oblikovanja, atletika, veţbe na tlu i spravama, ritmiţka gimnastika,
igre). Kako su za ostvarivanje postavljenog cilja pogodne i one motoriţke aktivnosti koje nisu
obuhvašene obaveznim programom, predviŤaju se kursni oblici nastave. To su skijanje,
plivanje, klizanje, veslanje, kao i one aktivnosti za koje je zainteresovana sredina u kojoj
škola ţivi i radi.
Radi ostvarivanja postavljenih programskih zadataka, odreŤenim zakonskim regulativima,
precizira se obaveza škole da obezbedi sve prostorne i materijalne uslove rada za uspešno
ostvarivanje vrlo sloţenih društvenih interesa u školskom fiziţkom vaspitanju.
II. ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Proces fiziţkog vaspitanja usmeren je na:
- razvijanje fiziţkih sposobnosti
- usvajanje motoriţkih znanja, umenja i navika
- teorijsko obrazovanje.
Ove komponente ţine jedinstven i veoma sloţen proces fiziţkog vaspitanja, a u praksi svi ti
zadaci proţimaju se i povezuju sa situacijama koje nastaju u toku rada.
U cilju razvijanja fizičkih sposobnosti - gipkosti, snage, brzine, izdrţljivosti, okretnosti i
preciznosti na svim ţasovima, vanţasovnim i vanškolskim oblicima rada, sprovodi se niz
postupaka (metoda) i oblika rada putem kojih se postiţu optimalne vrednosti ovih
sposobnosti, kao osnov za uspešno sticanje motoriţkih znanja, umenja, navika i formiranja
pravilnog drţanja tela.
Program za razvijanje fiziţkih sposobnosti saţinjava nastavnik. Ovaj program se izvodi
putem veţbi oblikovanja, frontalno, najţešše u pripremnom delu ţasa. U toku rada nastavnik
treba postepeno da usmerava uţenike na samostalno izvoŤenje veţbi kako bi njegova
paţnja bila usmerena na ispravljanje grešaka. U ovom delu ţasa mogu se, takoŤe, koristiti i
veţbe koje, kao delovi biomehaniţke strukture osnovnog zadatka na glavnom delu ţasa,
sluţe za obuku i uveţbavanje konkretnog programskog zadatka. Uţenicima, koji iz
zdravstvenih razloga izvode posebno odabrane veţbe, potrebno je obezbediti mesto za
veţbanje u ovom delu ţasa. Zatim, program treba da bude u funkciji razvijanja, pre svega,
gipkosti, snage, brzine i izdrţljivosti. Najpogodnije metode za školsko fiziţko vaspitanje
prilagoŤene iz sportskog treninga su: metoda ekstenzivnog i intenzivnog rada i metoda
trajnog rada. Nastavnik, za svakog uţenika, saţinjava radni karton, sa programom veţbi i
individualnim opterešenjem za svaku veţbu.
Nastavnik moţe da koristi i druge metode koje su poznate u teoriji i praksi.
Programske sadržaje sportsko tehničkog obrazovanja gde je potrebno, treba realizovati
odvojeno, prema polu. Akcenat se stavlja na one motoriţke aktivnosti kojima se najuspešnije
moţe suprotstaviti posledicama svakodnevne hipokinezije i na one koje su u našoj sredini
najrazvijenije i za koje ima interesovanja u pojedinim sredinama.
U programu su dati samo kljuţni programski sadrţaji, ali ne i veši izbor veţbi pomošu kojih
treba da se ostvare. To je uţinjeno da bi nastavnik fiziţkog vaspitanja mogao slobodno i
kreativno da iznalazi efikasna rešenja i bira veţbe pomošu kojih še tok fiziţkog veţbanja da
prilagoŤava individualnim mogušnostima uţenika (diferencirani pristup) i prostornim i
materijalnim uslovima rada.
Programom se predviŤaju aktivnosti koje su od interesa za sredinu u kojoj škola ţivi i radi
(stoni tenis, veslanje, borilaţki sportovi i druge). Ove aktivnosti se smatraju integralnim delom
obaveznog nastavnog programa i, s obzirom na to da su za njihovu realizaciju potrebni
specifiţni materijalni uslovi, ova nastava se organizuje na poseban naţin: na ţasovima u
rasporedu redovne nastave (stoni tenis, borilaţki sportovi...) u drugim objektima, ali u
suprotnoj smeni od redovne nastave.
Od ostalih organizacionih oblika rada koji treba da doprinesu usvajanju umenja i navika koje
su od znaţaja za svakodnevni ţivot, program se realizuje u vanţasovnoj i vanškolskoj
organizaciji rada i predviŤa:
- upušivanje uţenika na samostalno veţbanje
- korektivno - pedagoški rad
- slobodne aktivnosti
- krosevi
- zimovanja
- takmiţenja.
Predmetni nastavnici treba da upušuju uţenike da, u slobodno vreme, samostalno vežbaju.
Iako se programski sadrţaji, u najvešoj meri, savladavaju na ţasovima fiziţkog vaspitanja, za
razvoj motoriţkih sposobnosti potreban je obim rada, koji se ne moţe postiši samo na
ţasovima fiziţkog vaspitanja. Zbog toga se uputstva na samostalan rad odnose, kako na
uţenike ţije motoriţke sposobnosti nisu na potrebnom nivou, tako i na ostale uţenike, kako
bi stekli trajnu naviku za veţbanje. U tom smislu, tokom ţasova fiziţkog vaspitanja, nastavnik
treba da uţenicima prikaţe i objasni veţbe koje oni treba kod svojih kuša, samostalno, ili uz
pomoš drugih, da savladaju za odreŤeno vreme. Posle izvesnog perioda nastavnik na
redovnim ţasovima kontroliše rezultate uţenika
Korektivno-pedagoški rad organizuje se sa uţenicima koji imaju loše drţanje tela
(posturalni poremešaji). Rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom ili fizijatrom koji
utvrŤuje vrstu i stepen deformiteta i, s tim u vezi, veţbe koje treba primeniti. Teţi sluţajevi
telesnih deformiteta tretiraju se u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.
Svi uţenici, koji se upušuju i na korektivno-pedagoški rad, uz ograniţenja, veţbaju na
redovnim ţasovima i najmanje jednom nedeljno na ţasovima korektivno-pedagoškog rada.
Program saţinjavaju nastavnik i lekar specijalista, i on treba da je primeren zdravstvenom
stanju uţenika.
Kursni oblici rada. Program kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog
nastavnog programa. S obzirom na to da se za njihovu realizaciju traţe specifiţni materijalni
uslovi, ovu nastavu treba organizovati na poseban naţin: na ţasovima u rasporedu redovne
nastave, u drugim objektima, u suprotnoj smeni od redovne nastave (plivanje) i na drugim
objektima, a u za to planirane dane.
Sportska aktivnost od značaja za društvenu sredinu. Iz fonda ţasova za zajedniţki
programski sadrţaj škola moţe da planira 12 ţasova za onu sportsku aktivnost koja nije
obuhvašena ovim zajedniţkim programom, a za koju sredina u kojoj škola ţivi i radi ima
interesa (stoni tenis, borilaţki sportovi, veslanje, kajak, ...). Ova aktivnost planira se za
uţenike od trešeg do osmog razreda, a program saţinjava i sprovodi nastavnik fiziţkog
vaspitanja.
Krosevi se odrţavaju dva puta godišnje za sve uţenike. Organizacija ovog zadatka zbog
velikog broja uţesnika, osim što pripada nastavniku fiziţkog vaspitanja, zadatak je i svih
nastavnika škole. Odrţavanje kroseva pretpostavlja blagovremene i dobre pripreme uţenika.
Kros se odrţava u okviru radnih dana, planiranih za ovu aktivnost. Aktiv nastavnika utvrŤuje
mesto odrţavanja i duţinu staze, kao i celokupnu organizaciju.
Takmičenja uţenika ţine integralnu komponentnu procesa fiziţkog vaspitanja na kojima
uţenik proverava rezultat svoga rada. Škola je obavezna da stvori materijalne, organizacione
i druge uslove kako bi školska takmiţenja bila dostupna svim uţenicima. Aktiv nastavnika na
poţetku školske godine saţinjava plan takmiţenja (propozicije, vreme...). Obavezna su
unutarodeljenjska i meŤuodeljenjska takmiţenja iz atletike, veţbi na tlu i spravama i jedne
sportske igre. Uţenici uţestvuju i na onim takmiţenjima koja su u programu Ministarstva
prosvete i sporta.
Zimovanje se organizuje od najmanje sedam dana. U okviru ovih oblika rada organizuju se
one aktivnosti koje se mogu ostvariti za vreme redovnih ţasova (skijanje, klizanje), a koje
doprinose aktivnom odmoru i jaţanju zdravlja i navikavanju na kolektivni ţivot. Struţno veše
saţinjava konkretan plan i program aktivnosti, koje se sprovode na zimovanju. Svaki uţenik
za vreme osnovne škole treba da bar jednom boravi na zimovanju.
Slobodne aktivnosti - sekcije organizuju se najmanje jednom nedeljno prema planu rada
koji saţinjavaju struţno veše i nastavnik fiziţkog vaspitanja koji vodi odreŤenu sekciju. Na
poţetku školske godine, uţenici se opredeljuju za jednu od aktivnosti za koje škola ima
uslova da ih organizuje. Ţasovi slobodnih aktivnosti organizuju se za više sportskih grana.
Zahtev da se cilj fiziţkog vaspitanja ostvaruje i preko onih organizacionih oblika rada koji se
ostvaruju u vanţasovno i vanškolsko vreme, podrazumeva i prilagoŤavanje celokupne
organizacije i reţima rada škole, te še se u koncipiranju godišnjeg programa rada vaspitnoobrazovno delovanje proširiti i na ove organizacione oblike rada i za njihovu realizaciju
obezbediti potreban broj dana i neophodni materijalni uslovi za rad. Na taj naţin, ţitav proces
fiziţkog vaspitanja u ţasovnoj, vanţasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada biše jedinstven i
pod kontrolnom ulogom škole, kao najodgovornijeg i najstruţnijeg društveno-vaspitnog
faktora kako bi se saţuvala osnovna programska koncepcija nastave fiziţkog vaspitanja.
Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje odreŤenih znanja putem kojih še uţenici
upoznati suštinu procesa veţbanja i zakonitosti razvoja mladog organizma, kao i sticanje
higijenskih navika, znanja o zdravlju, kako bi shvatili krajnji cilj koji fiziţkim vaspitanjem treba
da se ostvari. Sadrţaji se realizuju na redovnim ţasovima, na vanţasovnim i vanškolskim
aktivnostima, uz praktiţan rad i za to se ne predviŤaju posebni ţasovi.
ŢASOVI FIZIŢKOG VASPITANJA - ORGANIZACIJA I OSNOVNI DIDAKTIŢKO-METODIŢKI
PRINCIPI
Osnovne karakteristike ţasova fiziţkog vaspitanja treba da budu: jasnoša nastavnog
sadrţaja; optimalno koriššenje raspoloţivog prostora, sprava i rekvizita; izbor racionalnih
oblika i metoda rada; izbor veţbi optimalne obrazovne vrednosti; funkcionalna povezanost
svih delova ţasa - unutar jednog i više uzastopnih ţasova jedne nastavne teme; puna
vedrina i aktivnost uţenika tokom ţasa - motoriţka i misaona; vizualizacija pomošu
savremenih tehniţkih sredstava.
Ţasovi se moraju dobro organizovati, kako u pogledu jasnih i preciznih oblika i metoda rada,
tako i u pogledu stvaranja radne i vedre atmosfere. U didaktiţkoj ţetvorodelnoj podeli treba
da budu sadrţaji predviŤeni nastavnim programom. Zatim, predmetni nastavnik treba da prati
tok rada i ukazuje na greške. Od metoda preovladava metod ţive reţi, praktiţni prikazi
zadatka od strane nastavnika, kao i prikazi prigodnih sadrţaja putem slika, skica i videotehnike. Na kraju ţasa, predmetni nastavnik, prigodnim reţima treba da da ocenu rada
tokom proteklog ţasa i uţenike upozna sa narednim sadrţajem.
Prilikom izbora oblika rada, predmetni nastavnik treba da uzmu u obzir prostorne uslove
rada, broj uţenika na ţasu, broj sprava i rekvizita, dinamiku obuţavanja i uveţbavanja
nastavnog zadatka, što znaţi da prednost ima onaj oblik rada (frontalni, grupni, individualni)
koji se pravovremeno primenjuje. Frontalni rad se obiţno primenjuje u poţetnoj fazi
obuţavanja i kada je obezbeŤen dovoljan prostor i broj rekvizita u odnosu na broj uţenika
(trţanje, veţbe na tlu, elementi timskih igara); grupni rad sa razliţitim zadacima primenjuje
se u fazi uveţbavanja i to tako da su grupe stalne za jednu tematsku oblast, sastavljene
prema individualnim sposobnostima uţenika (homogenizirane), a koje i ţine osnov u
diferenciranom pristupu izboru sadrţaja u odnosu na te individualne sposobnosti. Radna
mesta u grupnom radu, osim glavnog zadatka, treba da sadrţe i pomošne sprave za
uveţbavanje delova biomehaniţke strukture glavne veţbe (predveţbe), kao i one veţbe koje
se odnose na razvijanje one sposobnosti koja je relevantna za izvoŤenje glavne veţbe
(najviše tri veţbe). Radno mesto je po sadrţaju konzistentno u odnosu na glavni zadatak, što
je u skladu sa principima intenzivno organizovane nastave. Individualan rad primenjuje se
za uţenike manjih sposobnosti, kao i za uţenike natproseţnih sposobnosti.
Prilikom izbora metodskih postupaka obuţavanja i uveţbavanje motoriţkih zadataka,
nastavnik treba da odabere veţbe takve obrazovne vrednosti koje še za raspoloţiv broj
ţasova obezbediti optimalno usvajanje tog zadatka.
Demonstracija zadatka mora da bude jasna i precizna uz koriššenje savremenih audiovizuelnih sredstava.
III. PLANIRANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
Nastava fiziţkog vaspitanja se organizuje sa po 2 ţasa nedeljno. Nastavnik treba da izradi:
- opšti globalni plan rada, koji sadrţi sve organizacione oblike rada u ţasovnoj,
vanţasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada sa operativnim elementima za konkretnu školu;
- opšti globalni plan po razredima, koji sadrţi organizacione oblike rada koji su predviŤeni
za konkretan razred i njihovu distribuciju po ciklusima, ovaj plan rada sadrţi distribuciju
nastavnog sadrţaja i broj ţasova po ciklusima i sluţi kao osnova za izradu operativnog plana
rada po ciklusima;
- planrada po ciklusima sadrţi obrazovno-vaspitne zadatke, sve organizacione oblike rada
koji se realizuju u konkretnom ciklusu, raspored nastavnog sadrţaja sa vremenskom
artikulacijom (mesec, broj ţasova i redni broj ţasova) i metodske napomene.
Nastavno gradivo podeljeno je u tri ciklusa ili u ţetiri ukoliko se za taj razred predviŤa kursni
oblik. To su:
- jedan ciklus za atletiku;
- jedan ciklus za veţbe na tlu i spravama;
- jedan ciklus za sportsku igru;
- jedan ciklus za kursni oblik.
Ukoliko se organizuje kursni oblik za aktivnost u ţasovnoj organizaciji rada, onda se planira
ţetvrti ciklus, tako što se po ţetiri ţasa oduzimaju od prva tri ciklusa.
Nastavno gradivo po ciklusima moţe da se ostvaruje u kontinuitetu za jedan vremenski
period (npr. atletika u jesenjem, veţbe na tlu i spravama u zimskom i timska igra u
prolešnom) ili u dva perioda (npr. trţanje i skokovi iz atletike u jesenjem, a bacanje u
prolešnom periodu).
IV. PRAŠENJE I OCENJIVANJE
Ocenjivanje se vrši brojţano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih
obrazovnih zahteva.
Prašenje napretka uţenika obavlja se sukcesivno u toku cele školske godine, na osnovu
jedinstvene metodologije koja predviŤa sledeše tematske celine:
- stanje motoriţkih sposobnosti
- usvojene zdravstveno-higijenske navike
- dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa induvidualnim
mogušnostima
- odnos prema radu.
Prašenje i vrednovanje motoričkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti
programskih sadrţaja kojim se podstiţe razvoj onih fiziţkih sposobnosti za koje je ovaj uzrast
kritiţan period, a zbog njihove pozitivne transformacije pod uticajem fiziţkih aktivnosti koordinacija, gipkost, ravnoteţa, brzina, snaga i izdrţljivost.
Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrŤivanja nivoa pravilnog
drţanja tela i odrţavanja liţne i kolektivne higijene, a takoŤe i na osnovu usvojenosti i
primene znanja iz oblasti zdravlja.
Stepen savladanosti motoričkih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih
programskih zahteva, koji je utvrŤen na kraju navoŤenja programskih sadrţaja.
Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog uţestvovanja u nastavnom
procesu, takmiţenjima i vanškolskim aktivnostima.
Ocenjivanje uţenika u okviru prašenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu
Pravilnika o ocenjivanju uţenika osnovne škole "Sluţbeni glasnik RS", broj 93 od 17. VIII
2004. i na osnovu savremenog didaktiţko-metodiţkih pristupa.
V. PEDAGOŠKA DOKUMENTACIJA I DIDAKTIŢKI MATERIJAL
Obavezna pedagoška dokumentacija je:
Dnevnik rada: struktura i sadrţaj utvrŤuje se na republiţkom nivou i odobrava ga ministar, a
nastavniku se ostavlja mogušnost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.
Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan struţnog aktiva, plan vanţasovnih i
vanškolskih aktivnosti i prašenje njihove realizacije.
Pisane pripreme nastavnik saţinjava za pojedine nastavne teme koje sadrţe: vremensku
artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj ţasova, vreme realizacije),
konzistentnu didaktiţku strukturu ţasova (oblike rada, metodiţke postupke obuţavanja i
uveţbavanja).
Radni karton: treba da ima svaki uţenik sa programom veţbaonog sadrţaja koji saţinjava
uţitelj ili predmetni nastavnik, a koji je prilagoŤen konkretnim uslovima rada.
Formulari za obradu podataka za: stanje fiziţkih sposobnosti, realizaciju programskih
sadrţaja u ţasovnoj i vanţasovnoj organizaciji rada.
Očigledna sredstva: prikazi na CD i video kasetama uz adekvatne snimljene komentare ili
komentare nastavnika, crteţi, konturogrami, tablice orijentacionih vrednosti motoriţkih
sposobnosti, raznovrsna obeleţavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upušuju
uţenike na lakše razumevanje radnih zadataka.
B. OBAVEZNI IZBORNI NASTAVNI PREDMETI
VERSKA NASTAVA
(1 ţas nedeljno, 36 ţasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj verske nastave jeste da se njome posvedoţe sadrţaj vere i duhovno iskustvo
tradicionalnih crkava i religijskih zajednica koje ţive i deluju na našem ţivotnom prostoru, da
se uţenicima pruţi celovit religijski pogled na svet i ţivot i da im se omoguši slobodno
usvajanje duhovnih i ţivotnih vrednosti crkve ili zajednice kojoj istorijski pripadaju, odnosno
ţuvanje i negovanje sopstvenog verskog i kulturnog identiteta. Uţenici treba da upoznaju
veru i duhovne vrednosti sopstvene, istorijski date crkve ili verske zajednice u otvorenom i
tolerantnom dijalogu, uz uvaţavanje drugih religijskih iskustava i filozofskih pogleda, kao i
nauţnih saznanja i svih pozitivnih iskustava i dostignuša ţoveţanstva.
Zadaci verske nastave su da kod uţenika:
- razvija otvorenost i odnos prema Bogu, drugaţijem i savršenom u odnosu na nas, kao i
otvorenost i odnos prema drugim liţnostima, prema ljudima kao bliţnjima, a time se budi i
razvija svest o zajednici sa Bogom i sa ljudima i posredno se suzbija ekstremni
individualizam i egocentrizam;
- razvija sposobnost za postavljanje pitanja o celini i konaţnom smislu postojanja ţoveka i
sveta, o ljudskoj slobodi, o ţivotu u zajednici, o fenomenu smrti, o odnosu sa prirodom koja
nas okruţuje, kao i o sopstvenoj odgovornosti za druge, za svet kao tvorevinu boţju i za
sebe;
- razvija teţnju ka odgovornom oblikovanju zajedniţkog ţivota sa drugim ljudima iz
sopstvenog naroda i sopstvene crkve ili verske zajednice, kao i sa ljudima, narodima,
verskim zajednicama i kulturama drugaţijim od sopstvene, ka iznalaţenju ravnoteţe izmeŤu
zajednice i vlastite liţnosti i ka ostvarivanju susreta sa svetom, sa prirodom, i pre i posle
svega, sa Bogom;
- izgradi sposobnost za dublje razumevanje i vrednovanje kulture i civilizacije u kojoj ţive,
istorije ţoveţanstva i ljudskog stvaralaštva u nauci i drugim oblastima;
- izgradi svest i uverenje da svet i ţivot imaju veţni smisao, kao i sposobnost za
razumevanje i preispitivanje sopstvenog odnosa prema Bogu, ljudima i prirodi.
PRAVOSLAVNI KATIHIZIS (VERONAUKA)
Cilj i zadaci
Cilj nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jeste
da pruţi celovit pravoslavni pogled na svet i ţivot, uvaţavajuši dve dimenzije: istorijski
hriššanski ţivot (istorijsku realnost Crkve) i eshatološki ţivot (budušu dimenziju idealnog). To
znaţi da uţenici sistematski upoznaju pravoslavnu veru u njenoj doktrinarnoj, liturgijskoj,
socijalnoj i misionarskoj dimenziji, pri ţemu se hriššansko viŤenje ţivota i postojanja sveta
izlaţe u veoma otvorenom, tolerantnom dijalogu sa ostalim naukama i teorijama o svetu,
kojim se nastoji pokazati da hriššansko viŤenje (liturgijsko, kao i podviţniţko iskustvo
Pravoslavne crkve) obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu
pripadnost i versko obrazovanje. Sve to se ostvaruje kako na informativno-saznajnom, tako i
na doţivljajnom i delatnom planu, uz nastojanje da se doktrinarne postavke sprovedu u svim
segmentima ţivota (odnos s Bogom, sa svetom, s drugim ljudima i sa sobom).
Zadaci nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) jesu da kod uţenika:
- razvije sposobnost uoţavanja da su greh i zlo u svetu posledica pogrešnog izraţavanja
ţovekove slobode;
- razvije sposobnost uoţavanja da Bog poštuje ţovekovu slobodu, ali da ne odustaje da svet
dovede u veţno postojanje;
- izgradi svest o tome da Bog voli ţoveka i svet i da ih nikad ne napušta, ali veţni ţivot zavisi
i od slobode ţoveka i njegove zajednice s Bogom;
- razvije sposobnost spoznavanja da Bog nije odustao od prvobitnog cilja zbog koga je
stvorio svet, a to je da se svet sjedini s Njim posredstvom ţoveka i da tako ţivi veţno;
- razvije sposobnost uoţavanja sliţnosti u strukturi starozavetne i novozavetne crkve.
Operativni zadaci
Uţenici treba da:
- zapaze da priroda ne postoji bez liţnosti;
- nauţe da liţnost u Bogu prethodi prirodi u ontološkom smislu;
- uoţe da u stvarnom svetu ljudska priroda prethodi ţoveku kao liţnosti u ontološkom smislu;
- zapaze da se kod stvorenih biša, tj. kod ljudi sloboda moţe izraziti i kao negacija, što nije
sluţaj u Bogu;
- zapaze da je sloboda Boţija ontološka, tj, da se izraţava samo kao ljubav prema drugoj
liţnosti;
- zapaze razliku izmeŤu ikonografskog prikazivanja Sv. Trojice u pravoslavnoj i rimokatoliţkoj
tradiciji.
SADRŢAJI PROGRAMA
UVOD
Upoznavanje uţenika sa sadrţajima programa i naţinom rada.
BOG U KOGA HRIŠŠANI VERUJU JESTE SV. TROJICA: OTAC, SIN I SVETI DUH
(BOGOSLUŢBENA, BIBLIJSKA I SVETOOTAŢKA SVEDOŢANSTVA)
Bog je Sveta Trojica.
Biblijska i svetootaţka svedoţanstva o Bogu kao Svetoj Trojici.
Bogosluţbena svedoţanstva o Bogu kao Svetoj Trojici (krštenje, evharistija).
Bog je Sveta Trojica (Otac, Sin i Duh Sveti su tri veţne, konkretne liţnosti).
Sveta Trojica je jedan Bog (nerazdeljivost Boţanske prirode i neslivenost Boţanskih liţnosti).
UZROK BOŢIJEG POSTOJANJA JE OTAC (BIBLIJSKA, EVHARISTIJSKA,
SVETOOTAŢKA I DRUGA SVEDOŢANSTVA)
Ljubav kao izraz slobode.
Sloboda se izraţava kao ljubav.
Bog Otac izraţava svoje slobodno postojanje kao ljubav prema Sinu i Svetome Duhu.
Liţnost moţe postojati samo u slobodnom odnosu ljubavi prema drugoj liţnosti.
Imena Svete Trojice pokazuju da su to imena za odnos.
HRIŠŠANSKA ONTOLOGIJA (BIŠE KAO ZAJEDNICA SLOBODE)
Postojanje kao zajednica slobode.
ANTROPOLOŠKE POSLEDICE VERE U SV. TROJICU
Antropološke posledice vere u Svetu Trojicu.
KROZ LITURGIJU SE PROJAVLJUJE SV. TROJICA (OTAC PRIMA LITURGIJSKI PRINOS,
SIN, ISUS HRISTOS PRINOSI, A SV. DUH SABIRA SVE OKO HRISTA I SJEDINJUJE S
NJIM)
Projavljivanje Svete Trojice kroz Liturgiju.
Projavljivanje našeg istinskog postojanja u budušnosti kroz Liturgiju.
Krštenje i Liturgija kao praktiţno ispovedanje vere u Svetu Trojicu.
SV. TROJICA U PRAVOSLAVNOJ IKONOGRAFIJI
Sveta Trojica u pravoslavnoj ikonografiji (sa skretanjem paţnje uţenicima i na pogrešno
prikazivanje).
Sveta Trojica u pravoslavnoj ikonografiji (sa isticanjem ikona iz srpske baštine).
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Realizacijom nastavnog programa za sedmi razred treba da se postignu sledeši ciljevi:
- da se kod uţenika izgradi svest o tome da je nosilac postojanja prirode liţnost;
- da je liţnost izraz zajednice slobode s drugom liţnoššu;
- da je Crkva u svojoj liturgijskoj projavi ikona naţina postojanja Svete Trojice, odnosno
postojanja ţoveka kao liţnosti - kao ikone Boţije.
Da bi se ovo postiglo, potrebno je najpre detaljno izloţiti pravoslavno uţenje o Bogu kao Sv.
Trojici, a zatim i samu strukturu Liturgije.
Tema Bog u koga hrišćani veruju jeste Sv. Trojica... treba da ima sledešu sadrţinu: Bog u
koga hriššani veruju jeste Sv. Trojica: Otac, Sin i Sveti Duh, odnosno Bog je konkretna
liţnost, Otac, Sin i Sv. Duh, a ne bezliţna viša sila, ili pak, bezliţna priroda. Boţanska priroda
ne postoji bezliţno, veš kao konkretne liţnosti: Otac, Sin i Sv. Duh. Da bismo ovo pokazali,
treba se pozvati na realnost našeg postojanja, odnosno ljudske prirode, koja jedino postoji
kao konkretna liţnost: Milan, Marko, Milica itd.
MeŤutim, kad govorimo o Boţanskim liţnostima, Ocu, Sinu i Sv. Duhu, ne govorimo o tri
Boga, o tri Boţanske individue, koje su meŤusobno razdeljene po prirodi, kao što je to sluţaj
s nama ljudima, gde kad govorimo o ţoveku, govorimo o mnogim ljudima. Boţanske liţnosti
su nerazdeljive meŤu sobom po prirodi. Zato što nisu stvorene, odnosno zato što Boţanska
priroda nije stvorena, ne postoji ni vremensko-prostorna distanca izmeŤu postojanja Oca i
postojanja Sina i Duha. (Primera radi, ne postoji prvo Otac kao jedinka, kao individua, koji je
kasnije rodio Sina kao jedinku da bi njihove prirode bile razdeljene, kao što je sluţaj s nama
ljudima, veš su obojica iste prirode i saveţni su). Jedna Boţanska priroda postoji cela,
nerazdeljiva, u svakoj od tri liţnosti: u liţnosti Oca, u liţnosti Sina i u liţnosti Sv. Duha,
odnosno to su tri liţnosti, tri saveţna konkretna biša.
Uzrok Boţijeg postojanja, odnosno postojanja Sv. Trojice, jeste Otac. To znaţi da u Bogu ne
prethodi priroda u odnosu na liţnost, odnosno ne postoji prvo jedna bezliţna zajedniţka
priroda iz koje se raŤaju Otac, Sin i Sveti Duh kao konkretna biša, veš liţnost Oca ţini
boţansku prirodu postoješom i On raŤa Sina i ishodi Svetog Duha. (Sliţno ljudima koji se ne
raŤaju iz jedne bezliţne ljudske prirode, veš od konkretnih liţnosti koje su nosioci postojanja
te prirode.)
Ovim se podvlaţi da je postojanje boţanske prirode slobodno postojanje, zbog toga što je
njeno postojanje izraz slobode liţnosti Oca. Jer, mimo liţnosti Oca ne postoji boţanska
priroda. Otac slobodno postoji, ţeli i postoji, i zato je Jedan Bog Otac, jedna konkretna
liţnost, a ne bezliţna boţanska priroda.
Što se, pak, tiţe liţnosti, ona ne moţe da postoji sama, bez zajednice s drugom liţnoššu.
Otac je Otac u zajednici sa Sinom. Ako nema Sina, nema ni Oca. Boţija sloboda postojanja
kao Oca izraţava se kao ljubav prema drugoj liţnosti, odnosno izraţava se na taj naţin što
Otac veţno raŤa Sina i ishodi Sv. Duha. Jedan Bog je Otac koji je istovremeno i Sveta
Trojica kao zajednica ljubavi Oca sa Sinom i Sv. Duhom. Postojanje liţnosti Oca, koja je
nosilac postojanja prirode u Bogu, pretpostavlja postojanje Sv. Trojice. To ima za posledicu
da se u Bogu liţnost poistovešuje sa slobodom, odnosno s ljubavlju prema drugoj liţnosti, i
stoga je Bog ljubav zato što je Sv. Trojica, kao i to da postojanje jedne konkretne liţnosti ne
iskljuţuje mnoge, veš naprotiv, postojanje mnogih je pretpostavka postojanja jedne
konkretne liţnosti.
Teme Antropološke posledice vere u Boga kao Sv. Trojicu i Kroz Liturgiju se projavljuje Sv.
Trojica treba realizovati tumaţenjem odeljka Svetog pisma Starog zaveta koji govori o
stvaranju ţoveka kao ikone Boţije i opis Liturgije.
Za Oce Crkve ţovek je ikona (slika) Boţija. Po prirodi ţovek je stvoren i zato njegova priroda
podleţe ograniţenjima i na kraju smrti. No, i pored toga, ţovek je stvoren slobodan. To znaţi
da je prizvan da postoji ne na naţin na koji postoji njegova priroda, veš slobodno u odnosu
na svoju prirodu, odnosno, ţovek je pozvan da svoju slobodu izrazi kao ljubav prema drugoj
liţnosti, odnosno prema Bogu, i da tako postoji sliţno Bogu. Na ovaj naţin ţovek bi
oslobodio svoju prirodu posledica njene stvorenosti, odnosno determinisanosti postojanja, i
oboţio bi se. Sliţno Hristovom naţinu postojanja.
Liturgija ukazuje na to da se u liturgijskom iskustvu Bog otkriva kao Otac, Sin i Sv. Duh, kao
tri konkretne liţnosti, koje se poznaju i projavljuju odnosom koji imaju jedna prema drugoj.
Hristos, Sin Boţiji, jeste onaj koji prinosi darove. On ih prinosi Bogu Ocu, dok je Duh Sveti
onaj koji sabira mnoge ljude oko Hrista, odnosno, Duh se projavljuje kao onaj koji konstituiše
Liturgiju kroz Krštenje, Miropomazanje i Rukopoloţenje. Istovremeno treba ukazati
uţenicima na to da se Sv. Trojica ovde projavljuje preko ljudi i njihovih sluţbi koje oni
projavljuju u odnosu jedan prema drugom. Ovim se pokazuje da je ţovek ikona Boţija i da se
Bog ne sreše drugaţije osim preko ţoveka u liturgijskom dogaŤaju.
Za ostvarivanje ovog programa treba koristiti: Sv. pismo Starog i Novog zaveta, liturgijsko
iskustvo otkrivenja Boga, liturgijski naţin postojanja ţoveka, kao i pomošnu literaturu: Sv.
Grigorije Niski: O stvaranju ĉoveka; Sv. Maksim Ispovednik: Tumaĉenje 14. besede Sv.
Grigorija Bogoslova; I. Midiš: Sećanje na budućnost, Beograd, 1994; J. Zizijulas: Doprinos
Kapadokije hrišćanskoj misli; A. Šmeman: Za ţivot sveta, Beograd, 1981. i dr.
ISLAMSKA VJERONAUKA (ILMUDIN)
Cilj i zadaci
Cilj nastave islamska vjeronauka (ilmudin) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju je da pruţi
uţeniku osnovni vjerniţki pogled na svet, sa posebnim naglaskom na vjerniţki praktiţni deo,
a takoŤe i buduši vjeţni ţivot.
Cilj nastave islamski vjeronauk u sedmom razredu jeste da uţenike upozna sa osnovnim
postulatima (temeljnim duţnostima) vjere islama, te da uţenike upozna sa vaţnoššu i
sadrţajem namaza (molitve) i njegovom ulogom u ţivotu svakog pojedinca i zajednice u
cjelini.
To znaţi da djeca na naţin primjeren njihovom uzrastu upoznaju vlastitu vjeru u njenoj
duhovnoj, moralnoj, socijalnoj, misionarskoj i drugim dimenzijama.
Izlaganje vjerskog viŤenja i postojanja sveta obavlja se u otvorenom i tolerantnom dijalogu sa
ostalim naukama i teorijama.
Naţin pristupa je islamsko viŤenje koje obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na
njihovu nacionalnu pripadnost i vjersko obrazovanje.
Zadaci nastave islamske vjeronauke (ilmudin)
- poznavanje osnovnih principa vjere islama;
- poznavanje vrijednosti molitve;
- poznavanje sastavnih dijelova molitve;
- upoznavanje meŤusobnih prava i duţnosti pojedinca i zajednice;
- razvijanje svijesti o Bogu kao Stvoritelju i odnos prema ljudima kao najsavršenijim boţjim
stvorenjima;
- razvijanje sposobnosti (na naţin primjeren uzrastu uţenika) za postavljanje pitanja o cjelini i
najdubljem smislu postojanja ţovjeka i svijeta, o ljudskoj slobodi, ţivotu u zajednici, smrti,
odnosu s prirodom koja nas okruţuje, kao i za razmišljanje o tim pitanjima u svijetlu vjere
islama;
- razvijanje sposobnosti za odgovorno oblikovanje zajedniţkog ţivota sa drugima, za
nalaţenje ravnoteţe izmeŤu vlastite liţnosti i zajednice, za ostvarivanje susreta sa svijetom
(sa ljudima razliţitih kultura, religija pogleda na svijet, s društvom, prirodom) i s Bogom, u
izgraŤivanje uvjerenja da je ţovekov ţivot na ovom svijetu samo priprema za vjeţnost, da su
svi stvoreni da budu sudionici vjeţnog ţivota, da se iz te perspektive, kod uţenika razvija
sposobnost razumijevanja, preispitivanja i vrijednovanja vlastitog odnosa prema drugom
ţovjeku kao boţjem stvorenju i izgradi spremnost za pokajanje.
SADRŢAJI PROGRAMA
RED
ŢAS
ŢAS
NI
OBRAD
ŢAS
ŢAS
POVEZIVAN
ŢAS
BRO Nastavna
E
SVEG
PRIPREMAN
PONAVLJAN
JA
PROVERAVA
J
tema
NOVOG
A
JA
JA
PREĐENOG
NJA
TEM
GRADI
GRADIVA
E
VA
1. UVOD ISLAMSKE
1
1
DUŢNOSTI
2. NAMAZ
2
1
1
4
3. POST
1
1
4. ZEKAT
1
1
5. HADŢDŢ
1
1
6. IZGRADNJ
A ZDRAVE
1
1
LIĈNOSTI
7. TEMELJI
VEROVAN
JA 4
2
1
7
IMANSKI
ŠARTI
8. ISLAMSKI
MUBAREK
1
1
2
DANI
9. VAKUF
(ZADUŢBIN
1
1
A)
10. POBOŢNE
1
1
-
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
PESME
ALLAHOV
E
NAREDBE
I ZABRANE
DŢENAZA
NAMAZ
GRESI
KURBAN ŢRTVA
TEUBA POKAJANJ
E
UOPŠTEN
O O DOVI MOLITVI
ALLAHOV
A
MUDROST
U
STVARANJ
U
SVE
UKUPNO
-
1
-
-
1
2
-
1
-
1
-
2
-
1
-
-
-
1
-
1
-
1
-
2
-
1
-
-
1
2
-
1
1
1
-
3
-
1
1
1
1
4
1
20
4
5
6
36
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
LEGENDA
Tip ĉasa
PRI
Pripremanje i uvoŤenje uţenika u predmet ili temu
ONG Obrada novog gradiva
PON Ponavljanje nastavnih sadrţaja
POV Povezivanje nastavnih sadrţaja
PRO Proveravanje i ocenjivanje znanja uţenika
Oblik rada
FRO Frontalni rad
GRU Grupni rad
TAN Rad u parovima
IND
Individualni rad
Nastavne metode
IZL
Usmeno izlaganje
RAZ Razgovor
TEK Rad sa tekstom
DEM Demonstracija
Nastavna sredstva
UDŢB Upotreba udţbenika
LIT
Teološka literatura
NEP Neposredna stvarnost
FIL
Filmovi i televizijske emisije
REDNI REDNI Nastavna jedinica
TIP OBLIK NASTAVNE NASTAVNA NAPOMENA
BROJ BROJ
TEME ŢASA
1.
UVOD - ISLAMSKE
DUŢNOSTI
1.
Šehadet (svedoţenje)
vere
2.
NAMAZ
2.
Tajne namaza
3.
Abdest
4.
Namaz - mi'radţ svakog
muslimana
5.
Koristi namaza
3.
POST
6.
Uopšteno o
Ramazanskom postu
4.
ZEKAT
7.
Uopšteno o zekatu i
podsticanje na dobra
dela
5.
HADŢDŢ
8.
Uopšteno o Hadţdţu,
istorija hodoţašša
6.
IZGRADNJA ZDRAVE
LIĈNOSTI
9.
Iskrenost u reţima i
delima, sklad u
meŤureligijskim
odnosima, zdravlje,
pruţanje pomoši
drugima, ţuvanje od
greha
7.
TEMELJI VEROVANJA
- IMANSKI ŠARTI
10.
Verovanje u Boga Allaha dţ.š.
11.
Verovanje u Allahove
meleke (anŤele),
Allahove Knjige
12.
Verovanje u Allahove
Poslanike
13.
Verovanje u ţivot posle
smrti i verovanje u
Allahovo odreŤenje
14.
Obnavljanje preŤenog
gradiva iz teme, Boţija
svojstva
15.
Obnavljanje preŤenog
gradiva iz teme, Boţiji
Poslanici
ŢASA RADA METODE SREDSTVA
PRI
FRO
RAZ
NEP
PRI FRO
ONG FRO
ONG GRU
IZL
IZL
IZL
UDŢB
UDŢB
LIT
PRO
IND
RAZ
UDŢB
ONG FRO
RAZ
UDŢB
ONG FRO
RAZ
UDŢB
ONG FRO
RAZ
UDŢB
ONG FRO
RAZ
UDŢB
ONG FRO
IZL
NEP
ONG FRO
RAZ
UDŢB
ONG FRO
RAZ
UDŢB
ONG FRO
RAZ
UDŢB
PON GRU
RAZ
NEP
PON GRU
RAZ
UDŢB
16.
8.
17.
18.
9.
19.
10.
20.
11.
21.
22.
12.
23.
24.
13.
25.
14.
26.
27.
15.
28.
29.
16.
30.
31.
32.
17.
33.
Provera poznavanja
preŤenog gradiva
ISLAMSKI MUBAREK
DANI
Mubarek (blagoslovljeni)
dani, hidţretska godina
Obnavljanje preŤenog
gradiva, mubarek dani u
godini
VAKUF (ZADUŢBINA)
Pojam zaduţbine u
Islamu, Dţamija
POBOŢNE PESME
Pojam poboţne pesme,
Bajram doŤe...
ALLAHOVE NAREDBE
I ZABRANE
Mudrosti Boţijeg
nareŤivanja dobra i
odvrašanja od zla
Šta su Allahove zabrane
DŢENAZA NAMAZ
Pojam dţenaze namaza
Namaz kroz ţivot
ţoveka
POJAM GREHA U
ISLAMU
Uticaj grešenja na
ljudsko srce
KURBAN - ŢRTVA
Pouke ţrtve i
poţrtvovanja u Islamu
Istorija kurbana, hadţdţ
TEUBA - POKAJANJE
Pojam pokajanja, teubei-nesuh
Provera znanja
prethodnog gradiva
UOPŠTENO O DOVI MOLITVI
Pojam dove, dova
smiruje srce
Vrste dova, posle jela,
pred spavanje...
Namaske dove
ALLAHOVA MUDROST
U STVARANJU
Primeri veliţanstvenosti
IND
RAZ
UDŢB
ONG FRO
RAZ
UDŢB
PON GRU
RAZ
UDŢB
ONG FRO
RAZ
UDŢB
ONG GRU
RAZ
LIT
ONG FRO
RAZ
UDŢB
PRO
IND
RAZ
UDŢB
ONG FRO
POV GRU
IZL
RAZ
UDŢB
UDŢB
ONG FRO
RAZ
UDŢB
ONG FRO
RAZ
UDŢB
POV GRU
RAZ
UDŢB
ONG FRO
RAZ
UDŢB
PRO
IND
RAZ
UDŢB
ONG FRO
IZL
UDŢB
PON GRU
RAZ
UDŢB
POV
TAN
TEK
LIT
ONG FRO
IZL
NEP
PRO
34.
35.
36.
Allahovog stvaranja
Primeri iz Kur'ana uporeŤivanje sa
savremenom naukom
Allah kao Tvorac svega
- prvi imanski šart;
provera znanja
Zakljuţno proveravanje
znanja uţenika i
ocenjivanje
PON GRU
RAZ
LIT
POV
TAN
RAZ
UDŢB
PRO
IND
RAZ
UDŢB
KATOLIĈKI VJERONAUK
Cilj i zadaci
Cilj nastave vjeronauka je upoznavanje vlastite Crkve kroz privlaţne likove povijesti. I ova
dob je vrijeme ideala, ali i kritiţnosti. Stoga je vrhovni ideal: sloboda. No sloboda nije
naprosto izbor izmeŤu dobra i zla, nego osloboŤenje i sposobnost ţiniti dobro. Za nas
krššane su sveci ti likovi koji su bili zapravo slobodni do te mjere da su ostavili tako dubok
trag te se u ostvarenje slobode moţemo na njihovim primjerima potaknuti na izgradnju.
Sedmi razred, radi svojeg kritiţkog mentaliteta, je prikladan da se o povijesti, pa i o
negativnostima slobodno razgovara. Jedinice su tako izabrane da slijede ritam i teološke
misli i odgojnog cilja - slobode.
Dakle, misao vodilja nastave vjeronauka sedmog razreda osnovne škole je ljubav prema
Crkvi ostvarena preko konkretnih povijesnih osoba na ţijim se primjerima moţe graditi i
vlastiti put i polako odabirati zvanje u kojem se oţekuje da še ţovjek moši ostvariti najviše.
Zadaci nastave vjeronauka u sedmom razredu osnovne škole je traţenje ideala u Bibliji i
privikavanje na ţivot s drugima i drugaţijima, ali u svijesti da i njega - uţenika Bog rado ima
kao jedinstvenoga i s njime plan jer sada poţinje faza ne samo odgoja, nego i samoodgoja,
pa mora na plan Boţji odgovoriti.
SADRŢAJI PROGRAMA
Put u slobodu
Veliki likovi crkve
(Hod kroz povijest crkve)
UVOD
Upoznavanje uţenika sa sadrţajima programa katoliţkog vjeronauka za sedmi razred.
APOSTOLSKO VRIJEME
Stupovi Crkve, apostoli Petar i Pavao (Ţvrsto šu nastojati oko svoje vjere)
Apostolski oci: Polikarp, Ignacije (Bit šu vjeran predaji apostola)
Svjedoţanstvo u ţivotu i smrti (Lovro i Cecilija) - (Ponosan sam na uţenike)
Crkveni oci (Atanazije i Irenej) - (Prouţavat šu vjeru)
Svjedoci evanŤeoskih savjeta (Antun i Benedikt) - (Nastojat šu da ni u radu ne zaboravim na
molitvu)
Crkveni nauţitelji (Ambrozije, Augustin, Grgur Veliki) - (Slijedim uputstva Crkve)
Ponavljanje
EVANGELIZACIJA NARODA
Nove mladice na stablu Crkve (Radostan sam što smo postali Boţji narod)
Krššanska Evropa (Karlo Veliki) - (I u društvenom ţivotu sam Boţji sluga)
Istoţna Crkva (Patrijarh Ignacije) - (Poštujem i ţlanove druge Crkve)
Širitelji zapadne kulture (Kluni, Grgur VII, Inošent III) - (Kultura i vjera idu zajedno)
Borbe za Kristovu domovinu (Builon, Gotfrid) - (Poštujem krššanske vrednote)
Nasljednici Isusova siromaštva (Ţelim biti jednostavan)
Svjetlost u tami (Katarina Sijenska, Brigita, Ivan Kapistran) - (Vjerujem da mi je ţivotni put u
Boţjim rukama)
Znanost kao put k Bogu (Toma, Bonaventura, Albert Veliki) - (Vjerujem da prava znanost
vodi k Bogu)
Ponavljanje
Ponavljanje i sistematizacija
Zakljuţivanje ocjena
VELIKE REFORME
Crkva koja se mora uvijek obnavljati (Karlo Veliki, Luter, Tridentski sabor) - (I ja moram
popravljati svoje pogreške)
Crkva koja se neprestano obnavlja (Ignacije Lojola) - (Obnova Crkve ovisi i o meni)
Crkva u misijskom zamahu (Franjo Ksaverski) - (Molit šu za obrašenje pogana)
Ponavljanje
CRKVA U NOVOM VIJEKU
Iskušenje u novom vijeku (Ivan Vanej) - (U svim šu okolnostima biti vjeran Kristovoj Crkvi)
Poţetak modernoga svijeta (Pio IX) - (Štujem Mariju)
Plamteši oganj (Leon XII i Pio X) - (Ljubit šemo se uzajamnim pomaganjem)
Ponavljanje
REFORMA II VATIKANSKOG SABORA
Novi Duhovi - (Svojim krššanstvom šu sluţiti suvremenom svijetu)
Ukljuţenje našeg naroda u opšu Crkvu: (1. Ivan IV i Hrvati - Krštenje; 2. Sv. Stjepan i
njegovo vrijeme) - (Bit šu vjerni ţlan Boţjega naroda)
1. Majka udovica, kraljica Jelena; 2. Uzor krššanskog viteza - sv. Ladislav - (Nastojat šu
ţivjeti svoje krššanstvo)
Narod smo svetaca: Kaţotiš, Taveliš, Margita, Elizabeta - (Poštujem naše svece)
Velikani novoga svijeta: Štrosmajer, Lang, Mandiš, Merz, Prohaska, Tot, Bogner itd. - (Ţelim
biti suvremeni krššanin)
Ponavljanje
DIJALOG SA KRŠŠANSKIM CRKVAMA
Pravoslavne Crkve - upoznavanje sa onim što nas povezuje (Pozitivan pristup)
Historijske Crkve Reformacije (Crkva kao zajednica okupljena oko Boţje Rijeţi)
Ponavljanje i sistematizacija
Zakljuţivanje ocjena na kraju nastavne godine
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Vjerska pouka je zajedniţko djelo katehete (vjerouţitelja) i katehizanata (vjerouţenika).
Polazište je konkretna stvarnost - ovaj puta zapisana u svetim knjigama - Bibliji. Iz doţivljenih
iskustava sa ţitanja Biblije prelazi se na istine, iz kojih se potom vraša na svakodnevnu
njihovu primjenu. Ovakav naţin spoznaje ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih
sadrţaja), sreŤivanje (sistematizacija), ponavljanje, primjena i provjeravanje. To je makro
struktura ovakvog naţina spoznaje. MeŤutim, i ovi dijelovi imaju svoju mikro strukturu. Tako
na primjer, naţin spoznaje posjeduje slijedeše stupnjeve: postavljanje cilja, motiviranje,
obrada novih nastavnih sadrţaja, uţenje, induktivni i deduktivni zakljuţci, izravni i neizravni
dokazi, formuliranje zapamšenih ţinjenica... Ili, sadrţaj primjene ima ove dijelove: problem,
postavljanje cilja, biblijski lik iz ovoga ciklusa, zadaša, upoznavanje prilika i uvjeţbavanje.
Kod spoznavanja treba imati pred oţima fizionomiju grupe i pojedinaca, no u okviru sata pod
kojim se obraŤuju novi nastavni sadrţaji vrši se primjena, ponavljanje i vrednovanje
obraŤenoga gradiva.
OPŠE NAPOMENE
Imajuši na umu gore istaknuto, pojedini sat vjeronauka bi trebao izgledati ovako: kratko
ponavljanje sadrţaja prethodnog sata i posebno osvjetljavanje onoga što še posluţiti kao
temelj za aktualni sat. Nakon postavljanja cilja (što? i kako?), prelazi se na obradu novih
nastavnih sadrţaja (npr. kod petog razreda, svaka tematska cjelina), gdje se zapravo
objašnjava uţeniku da nam Bog govori ne samo u pouci nego i u primjerima ţivota. To je
osobito za mlade nadahnuše i ţelja za nasljedovanjem. Zakljuţci se mogu istaši na ploţi.
Nakon ovoga se veš poznati sadrţaji produbljuju, uţe, tj. razgovara se o pomirenju (što?
kako? i zašto?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa odgojnim ciljem, mora naši svoju
primjenu u ţivotu uţenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, brašu
i prijatelje. Ovakva spoznaja i djeţje iskustvo se oslanjaju na njegov doţivljaj i na ponovljeni
tekst Svetog Pisma.
Prozivku i domašu zadašu obavimo u prikladno vrijeme.
EVANGELIĈKO-LUTERANSKI VERONAUK SLOVAĈKE
EVANGELIĈKE CRKVE A.V.
Cilj i zadaci
Cilj nastave evangeliţko-luteranskog veronauka Slovaţke evangeliţke crkve a.v. jeste da
vodi uţenike ka temeljnom poznavanju i vrednovanju vere u Boga kao Svete trojice, i to na
osnovu Svetoga pisma i uţenja evangeliţke a. v. crkve.
Osnovni sadrţaj verske nastave Slovaţke evangeliţke a. v. crkve jeste temeljno
upoznavanje puta koji vodi ka spasenju i kojim ţovek moţe iši kroz ţivot ka ovom veţnom
cilju.
U šta veruje i šta uţi Slovaţka evangeliţka a. v. crkva obuhvašeno je u apostolskoj
veroispovesti. Zajedno sa molitvom Oţe naš, apostolska veroispovest usmerava našu veru
ka Bogu kao Svetoj trojici.
Osnovna tema verske nastave je: Bog u koga verujemo otkrio se kao Bog Otac, Bog Sin i
Bog Duh sveti. Bog je liţnost. Kad govorimo o Svetoj trojici, govorimo o jednom Bogu. Boţje
liţnosti su nerazdeljive meŤu sobom po prirodi.
Svetu Trojicu posmatramo kao jednog Boga, jednu suštinu. Ova vera u Sv. trojicu
obuhvašena je u apostolskoj veroispovesti.
Zadaci nastave evangeliţko-luteranskog vjeronauka jesu da uţenika:
- pripreme za postizanje verske punoletnosti (upoznavanje uţenika sa ţinjenicom da su od
roŤenja do konfirmacije bili Boţja deca i da su prisutna u Boţjem planu spasenja);
- upoznaju sa vlastitom crkvom kroz njenu istoriju i kroz znaţajne likove u njenoj istoriji;
- osposobe ih za odgovorno oblikovanje zajedniţkog ţivota s drugima (sa ljudima razliţitih
kultura, religija, i pogleda na svet) i s Bogom;
- pribliţe bogatstvu i blagoslovu darova koje vernik ima u Isusovoj reţi i Isusovom delu.
Kroz izuţavanje istorije hriššanske crkve podsticati kod dece:
- poštovanje i ljubav prema Isusu Hristu kao Tvorcu crkve;
- upoznavanje bitnih ţinjenica o ţivotu i delovanju Hristove Crkve kroz istoriju;
- upoznavanje istorije vlastite crkve kao i liţnosti koje su delovale u njenoj istoriji;
- sposobnost da se dobro osešaju kao vernici u svojoj verskoj zajednici;
- otvoren odnos prema Bogu i drugom ţoveku kao Boţjem detetu;
- sposobnost da shvate ţinjenicu boţanskog i ljudskog elementa u crkvi, kako uprkos
ljudskim slabostima i pogreškama Crkva sledi Isusov poziv i ideal;
- ljubav prema Crkvi ostvarenu kroz konkretne istorijske liţnosti, na ţijem primeru se moţe
graditi i vlastiti put;
- upoznavanje, ţuvanje i razvijanje vlastitog kao i upoznavanje i poštovanje tuŤeg verskog,
kulturnog i nacionalnog identiteta.
Polazne tačke verske nastave u sedmom razredu
Polazna taţka verske nastave u sedmom razredu osnovne škole je upoznati decu sa
nastankom, razvojem i promenama hriššanske Crkve kroz istoriju. U 7. razredu uţimo o
nastanku Crkve Gospodnje, o ţivotu Crkve od njenog osnivanja do današnjice, o delovanju
Crkve u ljudskoj istoriji, o duhovnim borbama u Crkvi, o promenama koje su se u Crkvi
dogodile.
Isus je osnovao samo jednu Crkvu. U duhovnim borbama koje su se dogaŤale kroz istoriju,
jedinstvena Crkva se podelila na nekoliko crkvenih organizacija - konfesija, veroispovesti,
koje zovemo hriššanske crkve. Mada u uţenju pojedinih crkava ima razlike, ipak ţiva veza
izmeŤu hriššanskih crkava je vera u Boţiju Trojicu i dubok moralan osnov ţoveţnosti iz koje
proizilazi obaveza poštovanja i trpeljivosti prema bliţnjem.
Poseban cilj verske nastave je odgajati/obrazovati kod dece otvorenost prema verskoj i
kulturnoj razliţitosti. Za takav pristup potreban je jasan vlastiti stav i identitet. Za versku
nastavu zahteva se u prvom redu upoznavanje, ţuvanje i razvijanje vlastitog identiteta, kao i
upoznavanje i poštovanje tuŤeg verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta. Ţinjenica je, da
samo osoba koja ima izgraŤen vlastiti identitet i liţni stav vere moţe razumeti drugoga i
drugaţijeg i tako slediti istinski put ka toleranciji i suţivotu.
SADRŢAJI PROGRAMA
Gradivo verske nastave Slovaţke evangeliţke crkve a. v. za sedmi razred osnovne škole
sastoji se od osnovne teme: ISTORIJA HRIŠĆANSTVA, odnosno sedam podtema:
1. Opšta istorija hrišćanske crkve (Poţeci hriššanstva / Proganjanje hriššana u Rimskom
carstvu / Rimska drţava priznaje hriššanstvo / Razjedinjenje hriššanske crkve / Otklon od
prvobitne apostolske crkve - papstvo i njegovo unazaŤenje)
2. Predreformacija (Dţon Viklif / Jan Hus / Đirolamo Savonarola)
3. Reformacija (Dr Martin Luter / Filip Melanhton / Ulrih Cvingli i Jovan Kalvin)
4. Protivreformacija (Tridenski sabor / Jezuiti / Tridesetogodišnji rat)
5. Hrišćanstvo u Slovaĉkoj (Poţeci hriššanstva u Slovaţkoj - Širilo i Metodije / Širenje i
pobeda reformacije u Slovaţkoj)
6. Protivreformacija u Slovaĉkoj (Bokaţijev ustanak / SuŤenje u Prešporku / Tolerancioni
patent / Verski razvoj u reformisanim crkvama - misija meŤu paganskim narodima i
unutrašnja misija)
7. Istorija Slovaĉke evangeliĉke crkve a. v. u Srbiji (Dolazak Slovaka evangelika u Donji
deo Austro-Ugarske monarhije - poţeci crkvenog ţivota / Crkva u novim uslovima od 1918.
god. do današnjeg vremena / Osnivanje i organizovanje SEAV eparhije u Kraljevini
Jugoslavije / Osamostaljivanje SEAVC / Organizacija SEAVC - crkveni ustav).
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
U verskoj nastavi Slovaţke evangeliţke crkve a. v. u sedmom razredu osnovne škole ne
treba davati prednost samo pukom posredovanju informacija i znanja, veš verska nastava
obuhvata celokupnu liţnost uţenika tj. nastoji obuhvatiti sve bitne vaspitno-obrazovne ciljeve
koje omogušavaju uţenje, izgradnju stavova kao i ţivotno ostvarenje i svedoţenje vere u
liţnom i društvenom ţivotu uţenika.
Uţenici sedmog razreda su u fazi predadolescencije zbog ţega sve veši interes pokazuju za
one sadrţaje koji su povezani sa njihovim liţnim ţivotnim pitanjima i iskustvima. Njihova
paţnja se sve više okreše od spoljnjeg ka unutrašnjem svetu kao i podruţju veoma
intenzivnog proţivljavanja i kritiţkog odnosa prema celokupnoj stvarnosti, koja ih okruţuje.
Oni svet oko sebe posmatraju iz svog subjektivnog sveta i svojih liţnih pitanja. Zbog toga je u
verskoj nastavi potrebno posvetiti paţnju sadrţajima i aspektima verskog vaspitanja koji
dotiţu i "pogaŤaju" njihova pitanja, probleme i interese i pomaţu im u izgradnji liţnog verskog
identiteta.
Uţenici ovog uzrasta naroţito se zanimaju za privlaţne, neobiţne i izazovne likove, tj. uzore
sa kojima se ţele identifikovati. To su filmske, televizijske i pevaţke zvezde, kao i liţnosti
koje se odlikuju hrabroššu i junaštvom, nesebiţnoššu i zalaganjem za pravdu, za mir, za
ugroţene, osobe koje su dale znaţajan doprinos na razliţitim podruţjima ţivota. Zato se u
verskoj nastavi naroţito zanimaju za neobiţne i izazovne biblijske likove i hriššanske liţnosti
koje se odlikuju dobrotom, zalaganjem za pravdu, nesebiţnoššu i hrabroššu a naroţito
dubokim duhovnim ţivotom. Isus Hrist im je poseban izazov jer im nudi i omogušava potpunu
identifikaciju i ostvarenje po svemu onome što je govorio i ţinio. Dobar primer za
identifikaciju su i poznate liţnosti iz bogate istorije hriššanske crkve, koje svojim primerom
zalaganja za veru podstiţu pozitivne osešaje kod uţenika.
Kod izuţavanja istorije hriššanstva naglasak treba staviti na odgovarajušu obradu nastavnog
gradiva. Uţenici ne moraju poznavati veliku koliţinu podataka i imena, ali moraju znati
dogaŤaje, postupke, a naroţito treba da upoznaju uzroke, ciljeve, povezanost, idejni osnov i
srodnost pobuda. Uţenicima treba pribliţiti vreme osnivanja hriššanske crkve, kako se širila
u jevrejskom i paganskom svetu, za nju tako nenaklonjenom i opasnom, kako se otklonila od
istine jevanŤelja i kako se vratila u reformaciji ka izvornom jevanŤelju.
Naroţitu paţnju treba posvetiti i izuţavanju istorije Evangeliţke crkve a. v. u Slovaţkoj, a
naroţito posvetiti odgovarajušu paţnju istoriji kao i današnjem poloţaju Slovaţke
evangeliţke crkve a. v. u Srbiji.
Literatura za realizaciju programa
Za ostvarivanje programa Slovaţke evangeliţke crkve a. v. u sedmom razredu treba koristiti
sledešu literaturu
Biblija - Stari i Novi Zavet
Daniel Veselý: Cirkevné dejiny, uţebnica evanjelického a. v. náboţenstva pre 7. roţník
základných škôl.
Evanjelická cirkev v dejinách a. v. uţení.
Dejiny Slovenskej evanjelickej a. v. cirkvi v SFRJ.
VERSKO VASPITANJE REFORMATSKE HRIŠĆANSKE CRKVE
Cilj i zadaci
Cilj nastave verskog vaspitanja Reformatske hriššanske crkve jeste vrednovanje verskih i
socijalnih datosti u hriššanstvu i ljudskoj zajednici sa naglaskom na odgovornom stvaranju
boljeg sveta. Mlade vodimo onim stavovima i istinama koje nauţava Katehizam katoliţke
crkve.
Zadaci nastave verskog vaspitanja Reformatske hriššanske crkve jesu: da misao vodilja
verske nastave jeste izgradnja kompletne i odgovorne osobe u odnosu prema sebi, prema
vjerskim vrednotama, prema drugim ljudima i konaţno da se oseša pozvanim da te vrednote
ne samo spoznaje i govori nego i potvrŤuje ţivotom.
SADRŢAJI PROGRAMA
TEMA
GLAVNI CITAT
3.
Opšti uvod, osnovi
gradiva
Opšta
- praktiţna pitanja
iz crkvenih
delatnosti
- ţivota
Liţne molitve
I Sol. 5, 17
4.
Meditacije
I Sol. 5, 18
5.
Boţja iskušenja bolesti
Jak. 4, 13-14
6.
7.
1.
2.
PODELA
APLIKACIJA PEVANJE
Razni primeri
Himna
408
Sadrţaj
- suština.
Naţin - forma.
Sadrţaj
- suština.
Naţin
- forma.
Opšti pristup.
Psalm
LXXVII
Opšti pristup i
znaţenje.
Naše liţne misli i
ponašanje za vreme
iskušenja.
Psalm
CXLI
Crkvena zajednica Rim. 8, 28
Istorijat.
Razvoj.
Kler
- vernici.
Himna
204
Znaţaj obaveza
protestantskih
(reformatskih)
vernika
Opšte obaveze.
Pojedinaţne obaveze.
Himna
242
Rim. 15, 7
Psalm
CXXXIV
8.
9.
Ponavljanje
Ponavljanje
10.
Crkveni savet
- presviteri
Mat. 5, 16
11.
Kler
- pastoralna
sluţba
- sveštenstvo
II Tim. 4, 2
12.
Ekonomat
- staratelj
crkvenog imanja
Ponavljanje
Psalm 107, 15 Zvanje.
Obaveze.
13.
Opšti pojam.
Bogomilno
Ţlanovi presviterijata. ponašanje
Obaveza presvitera.
Zvanje.
Obaveze.
14.
15.
Ponavljanje
Isusove priţe o
carstvu Boţjem
16.
Naravouţenje iz
lektire posijanog
semena
17.
Razabiranje
Mat. 13, 41-43 Tumaţenje.
kukolja od pšenice
Znaţaj.
18.
Bogati trgovac i
biser
Mat. 6, 21
Tumaţenje.
Znaţaj.
19.
Izgubljeni dinar
- grešnik koji se
kaje
Priţa o velikoj
veţeri
Mat. 7, 8
Tumaţenje.
Znaţaj.
Luk. 14, 17
Tumaţenje.
Znaţaj.
20.
Luk 19, 10
Znaţaj.
Poruka.
Naravouţenje.
Mat. 13, 23
Tumaţenje.
Znaţaj.
21.
Ponavljanje
22.
Priţa o radnicima Mat. 20, 13-14 Tumaţenje.
o Vinogradu
Znaţaj.
23.
Povjereno blago
Mat. 25, 29
Tumaţenje.
Znaţaj.
Himna
386
Himna
396
Himna
248
Znaţaj
Isusovih priţa
za duhovno
prihvatanje
Boţjih
preporuka zapovesti
Boţja slova preporuke u
svakodnevnom
ţivotu
Boţja ljubav je
prema svim
vernicima
jednaka
Znaţaj i
spoznaja
najviših
vrednosti
Himna
388
Ravnopravnost
pred Boţjim
sudom
Mnogo zvanih
malo
izabranih.
Bog svakog
zove, ali
pozvanici ne
znaju uvek
prihvatiti
Himna
487
Himna
466
Himna
169
Himna
253
Himna
377
Samo pravedni Himna
mogu spoznati 329
Boga svoga
Boţji pokloni
nemaju cenu
Psalm
XXXV
24.
25.
Ponavljanje
Ponavljanje
26.
Brak
Znaţaj, forma.
Suština.
27.
Crkvena disciplina Mat. 18, 15
28.
Sahrana
Znaţaj - ţemu sluţi.
Primena.
Naţin.
Naše ponašanje.
29.
Reformatska
Mat. 6, 19
hriššanska crkva
(MaŤara u Srbiji) I
deo
Crkvena eparhija.
Crkvena ţupa.
Himna
344
30.
Reformatska
Mat. 6, 20
hriššanska crkva
(MaŤara u Srbiji) II
deo
Crkvena hijerarhija.
Uprava
- Crkvena vlast.
Psalm
XXVII
I Sol. 4, 13-14
Ozakonita
Himna
veza muškarca 397
i ţene
Bogomilni ţivot Psalm I
Himna
391
31-36. Ponavljanje na
kraju školske
godine
HRIŠĆANSKA ETIKA EVANGELIĈKE HRIŠĆANSKE CRKVE A. V.
Cilj i zadaci:
Cilj nastave hriššanske etike evangeliţke hriššanske crkve a. v. jeste upoznavanje uţenika
sa znaţenjem reţi "Bog je meŤu nama".
Zadatak nastave hriššanske etike evangelistiţke hriššanske crkve je sticanje znanja o Bogu i
priznanja Bogu.
SADRŢAJI PROGRAMA
ţas: Uzajamno upoznavanje.
Upoznavanje nastavnog plana.
Upoznavanje udţbenika za 7. razred,
Evangeliţkog Katehizisa.
Pevanje - igra
Uvod
2. ţas: Deset Boţjih zapovesti
Cilj: Upoznati uţenike sa Boţjim zakonom
Ţitanje 10 zapovesti.
Upoznajmo Boga.
Upoznajmo ţoveka.
Koegzistencija: Bog - ţovek, ţovek sa
ţovekom
3. ţas: Prvih pet zapovesti.
Cilj: Da saznamo šta od nas oţekuje Bog.
Veza izmeŤu Boga i ţoveka
4. ţas: Od 6. do 10. zapovesti.
Cilj: Da saznamo šta od nas oţekuje Bog.
Veza izmeŤu ţoveka i ţoveka
5. ţas: Rekapitulacija
Cilj: Upoznajmo dobrotu i ljubav Gospoda.
Bog nije dao deset zapovesti da nas
kaţnjava.
Bog je nebeski naš Otac, koji voli svoju decu.
6. ţas: Zapovesti - zakon ljubavi.
Cilj: Da uţenici razumeju šta je zakon ljubavi.
Zakon - milost
Zakon - ljubav
Ljubav - milost
7. ţas: Apostolska veroispovest.
Cilj: Upoznajmo apostolsko ispovedanje vere
Podela ispovedanja:
Prvi deo - Vera u Boga
Drugi deo - Vera u Hrista
Treši deo - vera u Duha Svetog.
8. ţas: Apostolska veroispovest
Prvi deo - Vera u Boga
Cilj: Upoznajmo, ko je Bog.
Verujem u Boga, On je stvoritelj
On je nebeski Otac
Šta to sve za nas znaţi?
9. ţas: Apostolska veroispovest
Drugi deo - Vera u Hrista
Cilj: Upoznajmo ko je sin Boţji?
Verujem u Sina Boţijeg.
On je Gospodar
On je Spasitelj
On je umro za sve nas
10. ţas: Apostolska veroispovest.
Drugi deo - Vera u Hrista
Cilj: Upoznajmo ko je Isus Hrist?
Verujem u Sina Boţijeg.
On je vaskrsnuo.
Uzet je na nebo.
On je sudac koji dolazi.
11. ţas: Rekapitulacija.
Cilj: Šta smo nauţili?
Ponavljanje - igra - kviz
12. ţas: Apostolska veroispovest
Treši deo - Verujem u Duha Svetoga
Cilj: Upoznajmo, ko je Duh Sveti?
Koga predstavlja Duh Sveti?
Dobrota Boga - ljubav Oca i milost Hristova.
Duh Sveti probuŤuje veru.
Biblijski tekstovi.
13. ţas: Apostolska veroispovest
Crkva - Zajednica svetih
Cilj: Upoznajmo crkvu - kao telo Hristovo.
RoŤenje Crkve.
Zašto je Crkva telo Hristovo?
Vidljivi znaci Crkve:
- slovo Boţje
- euharistija
- krštenje
14. ţas: Apostolska veroispovest
Opraštanje grehova, vaskrsenje tela, veţni
ţivot
Cilj: Upoznajmo kako osvojiti veţni ţivot
Kako doši do oproštaja grehova?
Šta znaţi jednako biti grešnik i opravdanik?
Zemaljsko telo - nebesko telo - vera u Hrista
Veţni ţivot - kao cilj zemaljskog ţivota
15. ţas: Rekapitulacija
Cilj: Šta smo nauţili?
Ponavljanje - igra - kviz
16. ţas: Umesto pismenog zadatka, kviz.
Cilj: UtvrŤivanje gradiva
Deset Boţjih zapovesti i mi.
Posledice prestupa.
Apostolska veroispovest kao naše
veroispovedanje.
17. ţas: Molitva Gospodnja
Cilj: Upoznajmo Oţe Naš
Biblijska forma molitve Gospodnje.
Ţitanje iz Biblije.
Podela Oţe Naš-a.
18. ţas: Molitva Gospodnja
Oslovljavanje
Cilj: Upoznajmo ko je Otac?
Ko je nebeski Otac?
Šta traţimo od Njega?
Molitva bez vere?
19. ţas: Oţe Naš
Prva molba.
Cilj: Upoznajmo sveto ime Boţje
Zašto i kako treba svetiti ime Boţje.
Na šta nas obavezuje svetost Boţja?
Ţitanje i tumaţenje biblijskih tekstova.
20. ţas: Oţe Naš
Druga i treša molba
Cilj: Gde je kraljevstvo Boţje?
Šta znaţi Boţja prisutnost tu, na zemlji, i u
veţnosti?
Upoznajmo Njegovu volju tu, na zemlji, i u
veţnosti.
21. ţas: Oţe Naš
ţetvrta i peta molba.
Cilj: Saznajmo smisao molbi
Svaki dar dolazi od Boga.
Hleb, kao temelj ljudskog ţivota.
Naše zajedniţke potrebe.
Oproštaj grehova.
Uzajamna povezanost oproštaja.
22. ţas: Oţe Naš
Šesta i sedma molba
Cilj: videti i razumeti jasno
Da li Bog uvodi u razna iskušenja?
Zašto nas Bog sasvim ne izbavi od
iskušenja?
Jedino Bog moţe savladati zlo, kao i izvor
zla.
23. ţas: Oţe Naš
Završno slavjenje.
Cilj: Upoznajmo Boga koga slavimo
Šta znaţi slava Boga, njegovog kraljevstva,
njegove moši?
Šta oznaţava reţ: Amen?
24. ţas: Ţas ponavljanja.
Cilj: kako smo savladali gradivo?
Ponavljanje - igra - kviz
25. ţas: Krštenje i Sveta veţera - Eucharistia
Cilj: Upoznati dve svetosti koje je osnovao i
naredio Isus Hrist
Biblijski tekstovi:
JevanŤelje po Mateju 28. glava.
po Luci 22. glava.
Poslanica Pavlova Korinšanima 11. glava.
Kako glasi zapovest svetog Hrista?
Kako glasi ustanovljenje Svete veţere?
26. ţas: Krštenje
Cilj: Razumeti smisao krštenja
Milost Boţja dolazi preko Svetog krsta.
Svetost je vidljiv znak milosti.
Krst sveti je delo Boţje.
27. ţas: Dar krsta i znaţaj krsta
Cilj: Dovesti uţenike do znanja šta znaţi biti
kršten
Bog krštenjem oprašta nasledni greh.
Šta je nasledni greh?
Bog kroz krštenje obdaruje novim ţivotom.
28. ţas: Sveta veţera
Cilj: upoznati uţenike sa znaţenjem Svete
veţere.
Kako glase formule ustanovljenja?
Šta je ispovedanje?
Šta je zajedništvo stola Gospodnjeg?
29. ţas: Dar Svete veţere
Cilj: nauţiti uţenike da razumeju znaţenje
Svete veţere
U Svetoj veţeri Hristos samog sebe daruje.
dve znaţajne reţi: za tebe
Sveta veţera nas povezuje sa Hristom.
30. ţas: Znaţenje Svete veţere
Cilj: Razumeti uţenje Biblije o Svetoj veţeri
U Svetoj veţeri su prisutni telo i krv Hristovi!
Kako je to moguše?
Ko moţe pristupiti svetoj veţeri?
31. ţas: Ţas ponavljanja
Cilj: kontrola nauţenog gradiva
Ponavljanje - igra - kviz
32. ţas: Sveto Pismo.
Ispovedanje, Molitva, Blagoslov
Cilj: Nauţiti uţenike znaţaju ovih reţi
Šta je Biblija?
Ko govori iz Biblije?
Biblija, kao pismo nama.
Biblija kao ogledalo pred nama.
33. ţas: Ispovedanje
Cilj: Da nauţimo i znamo šta je ispovedanje
Ispovedanje - oproštaj grehova
Ispovedanje grehova:
- na bogosluţenjima
- u liţnom ispovedanju
- u molitvi
Opraštanje zbog Hrista.
34. ţas: Molitva
Cilj: Razumeti znaţenje molitve
Srce govori sa Bogom.
Molitva je veza sa Bogom.
Razliţite molitve:
- jutarnje
- veţernje
- pre i posle jela
- Ťaţke
35. ţas: Aronov blagoslov
Cilj: Upoznati znaţenje blagoslova
Šta je Aronov blagoslov?
Zašto je na kraju bogosluţenja?
36. ţas: Rekapitulacija
Završetak školske godine
Ponavljanje - igra - kviz - pevanje
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
"Evangeliţki Katehizis"
Predgovor
Dr Martin Luter je 1520. g, posle poseta crkvenim opštinama, stekao ţalosno iskustvo. Zbog
toga je napisao svoj Katehizis. Ova mala ţitanka (knjiga) u evangeliţkoj crkvi postala je
autentiţnom i najvaţnijom meŤu verouţiteljskim knjigama. Nedostaci koje je Luter u
dotadašnjem verouţenju primetio, motivisali su ga su ga da kroz Deset zapovesti,
Apostolsku veroispovest, Oţe Naš i samim Hristom odreŤene svetosti kao što su Krštenje i
Sveta veţera (eucharistia), putem pitanja i odgovora, svima razumljivim naţinom saţme
suštinu hriššanske vere.
Koristeši podelu Luterovog katehizisa, kao i njen sadrţaj, sastavljen je udţbenik za 7. razred
osnovne škole.
Neka Boţji blagoslov prati ovaj udţbenik, kao i vas, dragi uţenici, ka cilju.
Pedagoška metoda upotrebljena u udţbeniku
1. Razgovor (Dijalog)
Dijalog izmeŤu verouţitelja i uţenika, ali i uzajamno, meŤu uţenicima, neophodan je deo
ţasa veronauke. Omogušava da uţenik moţe relativno samostalno da doŤe do svoga
mišljenja, a takoŤe moţe da postavlja svoja pitanja.
2. Samostalan rad uz biblijski tekst
Tematika Katehizisa se ostvaruje time što se koriste biblijski tekstovi, ponekad samo jedan
stih iz Biblije. To je dobra prilika da uţenici nauţe i samostalno da upotrebljavaju biblijske
tekstove.
3. Pomoćna sredstva
Pored teorije neizbeţno je i koriššenje kratkih DVD filmova (ne duţih od 10 minuta) sa
odgovarajušom tematikom, koji še pomoši boljem razumevanju gradiva.
4. Pevanje iz omladinske pesmarice
5. Upoznavanje sa planom nastave
Upoznavanje uţenika sa planom nastave neophodan je deo utemeljivanja prave atmosfere
meŤu uţenicima, ali i izmeŤu uţenika i verouţitelja.
VERONAUKA - JUDAIZAM
Cilj i zadaci
Cilj nastave jevrejske veronauke - judaizam jeste da uţenici steknu osnovna znanja iz
bogatog nasleŤa jevrejske biblijske knjiţevnosti, istorije, rabinske knjiţevnosti i etike, kao i da
upoznaju jevrejske praznike, obiţaje i simbole.
Zadatak predmeta jevrejske veronauke - judaizam za sedmi razred osnovne škole je da se
uţenici upoznaju sa jevrejskom istorijom Starog i Srednjeg veka.
SADRŢAJI PROGRAMA
RAZDOBLJE DRUGOG HRAMA:
Judeja pod vlaššu helenistiţkih monarhija. Hašmonejska drţava. Jevrejska dijaspora u epohi
Drugog hrama.
TALMUDSKO RAZDOBLJE
Ustanak Bar Kohbe (70-132 g.), od ukidanja patrijarhata do arapskog osvojenja (429-636 g.).
Vavilonija.
SREDNJI VEK
Jevreji u islamskim zemljama od VII do XII veka. Epoha gaona. Ţivot Jevreja u hriššanskoj
Španiji. Jevreji severne i srednje Evrope od XI do XV veka. Proterivanje Jevreja s Pirinejskog
poluostrva. Jevreji u Poljskoj i Litvaniji. Evropski Jevreji u razdoblju Reformacije i verskih
ratova. Mesijanski pokreti u XVI i XVII veku.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Koristiti sledeše knjige: Istorija jevrejskog naroda, grupa autora (Ginko, Beograd, 1996),
Kratka istorija jevrejskog naroda, Simon Dubnov (Izdanje Saveza jevrejskih opština
Jugoslavije).
Opšte napomene
Istorijsko pamšenje i istorijska perspektiva je od velikog znaţaja za razumevanje identiteta i
sudbine jevrejskog naroda.
GRAĐANSKO VASPITANJE
(1 ţas nedeljno, 36 ţasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave graŤanskog vaspitanja jeste da uţenici steknu saznanja, formiraju stavove,
razviju veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavka za kompetentan, odgovoran i
angaţovan ţivot u demokratskom društvu.
Zadatak nastave graŤanskog vaspitanja jeste stvaranje raznovrsnih mogušnosti da kroz
razliţite sadrţaje i oblike rada tokom nastave graŤanskog vaspitanja svrha, ciljevi i zadaci
obrazovanja, kao i ciljevi nastave graŤanskog vaspitanja budu u punoj meri realizovani.
Operativni zadaci:
Uţenici treba da:
- razumeju znaţenja kljuţnih pojmova koji se odnose na graĊanina, drţavu i vlast
- shvate istorijski razvoj graŤanskih prava i sloboda
- se upoznaju sa karakteristikama odgovornog i aktivnog graŤanina
- razumeju mesto i ulogu deteta kao graŤanina u društvu
- razumeju odnos izmeŤu graŤanskih prava pojedinca i opšteg dobra
- se upoznaju sa naţinima razvijanja graŤanske odgovornosti
- razumeju volonterski pokret i znaţaj volonterskih akcija
- budu podsticani da se angaţuju u razliţitim inicijativama i akcijama
- razumeju znaţaj inicijative za postizanje promena u društvenoj zajednici
- razumeju neophodnost postojanja vlasti
- se upoznaju sa konceptom ograniţene vlasti
- se upoznaju sa institucijom Đaţkog parlamenta.
SADRŢAJI PROGRAMA
UVOD (2)
Pogled unazad - podsešanje na sadrţaje programa graŤanskog vaspitanja za 5. i 6. razred
(prava i odgovornosti na nivou škole/lokalne zajednice; aktivno uţešše u ţivotu škole/lokalne
zajednice; školska pravila i procedure, mere vlasti). (1)
Predstavljanje ciljeva, zadataka, sadrţaja i metoda rada. (1)
GRAĐANIN (19)
GraŤanin i politika u prošlosti - poreklo reţi politika i graĊanin, istorijski kontekst razvoja
graŤanskih prava i sloboda, Deklaracija o pravu ţoveka i graŤanina (1789. g). (1)
GraŤanin i politika u sadašnjosti - pojmovi politika i graĊanin u savremenom društvu.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948. g.). (1)
Odgovoran i aktivan graŤanin - znanja, veštine, osobine, vrednosti i ponašanje odgovornog i
aktivnog graŤanina. (2)
Dete kao graŤanin - Konvencija o pravima deteta kao polazište za odreŤivanje mesta i uloge
deteta kao graŤanina. Deca i odrasli kao graŤani - sliţnosti i razlike. (2)
Porodica, škola, lokalna zajednica, drţava - zajednice u kojima ţivimo. (1)
Prava - prava pojedinca i opšte dobro. (1)
Odgovornost - individualna (moralne vrednosti) i graŤanska (informisanost, poštovanje
zakona, biraţko pravo - pravo da bira i da bude biran, uţešše u organizacijama koje se
zalaţu za opštu dobrobit, pokretanje inicijativa...). Naţini razvijanja graŤanske odgovornosti:
institucionalni i vaninstitucionalni. (3)
Volonterski pokret - pojam i znaţaj volonterskog pokreta. Vrednosti na kojima poţiva
volontarizam (solidarnost, empatija, altruizam...). Izbor volonterskih akcija i izrada plana za
njihovo izvoŤenje. (3)
IzvoŤenje volonterske akcije. (3)
Analiza uspešnosti volonterske akcije. (2)
DRŢAVA I VLAST (7)
Drţava - pojam i istorijski kontekst razvoja drţave. (2)
Vlast - neophodnost postojanja vlasti; ograniţena/neograniţena vlast; vladavina
pojedinca/vladavina zakona; demokratija, ustav (Ustav Srbije i prava deteta, Konvencija o
deţijim pravima); nivoi vlasti (lokalni, pokrajinski i republiţki) i podela vlasti (zakonodavna,
izvršna i sudska). (5)
ĐAŢKI PARLAMENT I INICIJATIVA (5)
Đaţki parlament - mesto i uloga Ťaţkog parlamenta po odredbama Zakona o osnovama
sistema obrazovanja i vaspitanja. Naţin funkcionisanja Ťaţkog parlamenta. (2)
Inicijativa - izbor teme demokratskom procedurom i pokretanje inicijative da se o njoj
raspravlja u Đaţkom parlamentu (ako u školi ne postoji Đaţki parlament, inicijativa moţe da
se odnosi na njegovo osnivanje). (3)
ZAVRŠNI DEO (3)
Reţnik - izrada reţnika kljuţnih pojmova sa kojima su se uţenici upoznali na ţasovima
graŤanskog vaspitanja tokom školske godine. (2)
Šta nosim sa sobom - razmena uţeniţkih iskustava o aktivnostima realizovanim na ţasovima
graŤanskog vaspitanja i procena korisnosti i upotrebljivosti steţenih znanja i veština za
svakodnevni ţivot. (1)
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvaţiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost
aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uţenja te kroz sve programske celine
dosledno osigurati da najmanje jedna trešina nastave bude organizovana upotrebom ovih
metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trešini sluţajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauţenog u
razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuţenih od strane
Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su uţenici informisani o
kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima, programi izbornog predmeta
graŤansko vaspitanje po razredima (od prvog do šestog) su koncipirani na taj naţin da kod
uţenika razvijaju svest o sebi i drugima, osposobljavaju ih za konstruktivnu komunikaciju i
nenasilno rešavanje konflikata i podstiţu aktivizam i participaciju na nivou škole i lokalne
zajednice.
Program sedmog razreda nastavlja razvojni pravac predmeta sa fokusom na pojmove koji se
odnose na društvo kao što su politika, drţava, vlast i graŤanin. Ti pojmovi su dati kroz
istorijski kontekst sa namerom da uţenici shvate kako je tekao razvoj graŤanskih prava i
sloboda. To je potrebno da bi se razumelo puno znaţenje demokratije i karakteristika
odgovornog i aktivnog graŤanina savremenog društva. Za uţenike je posebno vaţno da
razumeju svoje mesto i ulogu u demokratskom društvu i da se osnaţe da aktivno uţestvuju u
društvenom ţivotu zajednica kojima pripadaju. Uţenik kao graŤanin, sa svojim pravima,
obavezama i odgovornostima treba da postane svestan da se njegovo ponašanje i odluke ne
tiţu samo njega, veš i drugih ljudi.
Ovako koncipiran program zahteva od nastavnika dobru pripremu za svaki ţas, prethodno
završenu obuku i koriššenje priruţnika. Priruţnik treba da pomogne nastavnicima u realizaciji
ţasova tako što še ponuditi moguše naţine rada, ali njegova funkcija je i u tome da spreţi
previše teoretski pristup i nefunkcionalnu (preopširnu) obradu nekih sadrţaja.
Naţini i metode realizacije ovog programa su isti oni koji su veš koriššeni u okviru ovog
predmeta, ali se uvode i sloţeniji naţini rada koji prate razvojne karakteristike uţenika
sedmog razreda. Diskusija, argumentovanje, debata, analiza sluţaja, poreŤenje i pokretanje
inicijative su naţini na koji se najbolje mogu realizovati sadrţaji ovog programa. Kroz izborni
predmet graŤansko vaspitanje i dalje se neguje i razvija proces saznavanja kroz aktivno
uţenje, odnosno kroz punu participaciju uţenika, uţenje od drugih i zajedno sa drugima, kao
i uţenje za ţivot uz koriššenje iskustva uţenika.
Program graŤanskog vaspitanja za sedmi razred najviše je u korelaciji sa programom
nastavnog predmeta istorija i zato je celishodna saradnja nastavnika ova dva predmeta.
PredviŤene teme programa se mogu efikasnije realizovati uz koriššenje raznovrsnog
materijala, na ţijoj pripremi mogu raditi i nastavnici i uţenici. Ti materijali treba da budu iz
razliţitih izvora (knjige, štampa, televizija, internet...), aktuelni, podsticajni za diskusiju i
kritiţko ţitanje.
Kako je akciona komponenta (ponašanje), u ţijoj osnovi se nalaze znanje, stavovi i
vrednosti, najvaţniji rezultat graŤanskog obrazovanja programom je predviŤeno da uţenici
organizuju i realizuju volontersku aktivnost. Nastavnik treba da pomogne uţenicima u tome
da planirana aktivnost bude po obimu mala, realna i ostvarljiva. Cilj je da uţenici proŤu kroz
proces organizovanja aktivnosti, da osete zadovoljstvo pomaganja drugima i prepoznaju
vrednosti na kojima poţiva volontarizma. Posebnu paţnju treba posvetiti analizi izvedene
akcije i procenjivanju šta je bilo uspešno, koje su bile teškoše i kako ih je moguše prevaziši.
Programom je predviŤeno uspostavljanje veze izmeŤu nastave graŤanskog vaspitanja i
Đaţkog parlamenta, kao formalnog tela u školi, kroz koje uţenici mogu ostvariti svoja prava i
doši u kontakt sa demokratskim mehanizmima i procedurama. Pokretanje inicijative za Đaţki
parlament prilika je da uţenici razumeju mesto i ulogu graŤanskog aktivizma u postizanju
promena u društvenoj zajednici.
U završnom delu programa predviŤena je izrada reţnika kljuţnih pojmova. Za njegov
nastanak je neophodno da se tokom svih prethodnih ţasova vodi raţuna o znaţenju
pojmova koji su razmatrani i da postoji pisani trag o tome npr. na posterima ili nekim drugim
produktima uţeniţkih aktivnosti. Suština reţnika nije u njegovom obimu, veš u preciznosti
objašnjenja i razumevanju od strane uţenika. Istovremeno, izrada reţnika moţe biti dobar
pokazatelj nastavniku uspešnosti realizacije ovog programa.
Prostor u kojem se izvodi nastava, uţionica opšte namene, treba da pruţa mogušnost za
sedenje u krugu i rad u odvojenim manjim grupama (od 4 do 6 uţenika). Poţeljno je da se za
nastavu ovog predmeta koristi posebna prostorija i/ili da se materijali i produkti rada uţenika
ţuvaju na jednom mestu.
Za realizaciju predmeta je potreban i osnovni materijal za izradu panoa: flomasteri, bojice,
selotejp, lepak, makaze, listovi A4 formata beli i u boji i ţetvorodelna tabla dimenizija 100x80.
STRANI JEZIK
treća godina uĉenja
(2 ţasa nedeljno, 72 ţasa godišnje)
Cilj
Cilj nastave stranog jezika jeste da se osigura da svi uţenici steknu baziţnu jeziţku
pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuših Standarda obrazovnih postignuša, da
se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i
obrazloţe svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za uţenje i
zainteresovanost za predmetne sadrţaje, kao i da ovladaju komunikativnim veštinama i
razviju sposobnosti i metode uţenja stranog jezika.
Zadaci nastave stranog jezika su:
- stvaranje raznovrsnih mogušnosti da kroz razliţite sadrţaje i oblike rada tokom nastave
stranog jezika svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave stranog jezika budu u
punoj meri realizovani,
- razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti uţenika, njegovih humanistiţkih, moralnih i
estetskih stavova,
- sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom
jeziku i kulturnom nasleŤu, uz uvaţavanje razliţitosti i navikavanje na otvorenost u
komunikaciji,
- sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika,
- usvajanje osnovnih znanja iz stranog jezika koja še uţeniku omogušiti da se u jednostavnoj
usmenoj i pisanoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja,
- usvajanje normi verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifiţnostima jezika koji
uţi,
- osposobljavanje uţenika da nastavi, na višem nivou obrazovanja i samostalno, uţenje istog
ili drugih stranih jezika na razliţite naţine i u svim okolnostima koje ţivot stvori.
Uţenje drugog stranog jezika, oslanjajuši se na iskustva i znanja steţena uţenjem prvog
stranog jezika, pospešuje sticanje višejeziţke i višekulturne kompetencije i razvijanje svesti o
jeziţkom bogatstvu uţeg i šireg okruţenja.
Kroz nastavu stranih jezika uţenik bogati sebe upoznajuši drugog, stiţe svest o znaţaju
sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Uţenik razvija
radoznalost, istraţivaţki duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika.
Pored toga, uţenik uoţava znaţaj liţnog zalaganja u procesu uţenja stranog jezika.
Standardi
Razumevanje govora
Uţenik razume jednostavnu usmenu poruku iskazanu savremenim jezikom, ne duţu od 4 do
5 minuta; i to na nivou globalnog razumevanja (osnovno obaveštenje iz poruke), na nivou
selektivnog razumevanja (pronalaţenje traţene informacije). Razumevanje treba da se
odnosi na razliţite vrste usmenih poruka (monolog, kraši razgovor, kratka informacija).
Razumevanje pisanog teksta
Uţenik ţita sa razumevanjem kraše pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa poznatim
temama, sadrţajima i komunikativnim funkcijama.
Usmeno izražavanje
U okviru programom predviŤene jeziţke graŤe, uţenik je u stanju da iskaţe jednostavnu
usmenu poruku, ispriţa liţni doţivljaj, sadrţaj razgovora ili narativnog teksta, samostalno ili
uz pomoš nastavnika.
Pismeno izražavanje
U okviru programom predviŤene jeziţke graŤe, uţenik piše poruke i kratke tekstove.
Interakcija
Uţenik ostvaruje komunikaciju i razmenjuje sa sagovornicima kratke informacije u vezi sa
poznatim temama, sadrţajima i komunikativnim funkcijama.
Znanja o jeziku
Prepoznaje osnovne principe gramatiţke i sociolongvistiţke kompetencije.
Operativni zadaci na nivou jeziĉkih veština
Razumevanje govora
Na kraju sedmog razreda, uţenik treba da:
- razume izraze i uputstva koje nastavnik upotrebljava i prati obiţna i kraša obaveštenja;
- razume kratke dijaloge i monološka izlaganja do 12 reţenica, koje nastavnik iskazuje
prirodnim tempom, drugi uţenici ili ih ţuje preko zvuţnog materijala, a koji sadrţe poznatu
jeziţku graŤu obraŤenu tokom petog, šestog i sedmog razreda;
- razume jednostavne pesme u vezi sa obraŤenom tematikom;
- razume i reaguje na odgovarajuši naţin na kratke usmene poruke u vezi sa liţnim
iskustvom i interesovanjima sa aktivnostima na ţasu.
Razumevanje pisanog teksta
Uţenik treba da:
- upozna i, kada je u pitanju poznata jeziţka graŤa, savlada tehnike ţitanja u sebi;
- dalje upoznaje pravila grafije i ortografije;
- razume smisao kraših pisanih poruka i ilustrovanih tekstova o poznatim temama (oglasi,
plakati sa vešim brojem uţestalih izraza i internacionalizama oko 100 reţi);
- izdvaja osnovne informacije iz krašeg prilagoŤenog teksta u vezi sa nekom osobom ili
dogaŤajem (ko, šta, gde, kada...);
- nasluti sadrţaj nekog informativnog teksta ako je prašen vizuelnim dodatkom.
Usmeno izražavanje
Uţenik treba da:
- razgovetno izgovara glasove, posebno one koje naš jezik ne poznaje, akcentuje reţi,
poštuje ritam i intonaciju pri spontanom govoru i ţitanju;
- stupi u dijalog i u okviru deset replika, postavljanjem i odgovaranjem na pitanja, vodi
razgovor u okvirima komunikativnih funkcija i leksike obraŤenih tokom petog, šestog i
sedmog razreda;
- monološki, bez prethodne pripreme, ali uz nastavnikov podsticaj, u desetak reţenica
predstavi sebe ili drugoga, saopšti sadrţaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše sliku, lice,
predmet, ţivotinju i situaciju.
Interakcija
Uţenik treba da:
- reaguje verbalno ili neverbalno na uputstva i postavljena pitanja u vezi sa konkretnom
situacijom;
- postavlja jednostavna pitanja i odgovara na njih;
- izraţava dopadanje ili nedopadanje; nudi i prihvata ponudu, poziv ili izvinjenje;
- uţestvuje u komunikaciji na ţasu (u paru, u grupi, itd.);
- traţi razjašnjenja kada nešto ne razume;
- ostvaruje jednostavnu interakciju uz stalno ponavljanje i ponovno formulisanje iskaza i vrši
korekcije.
Pismeno izražavanje
Uţenik treba da:
- dalje upoznaje pravila grafije, ortografije i interpunkcije;
- piše reţenice i kraše tekstove na osnovu datog modela, slike ili drugog vizuelnog podsticaja
(biografije, kraše opise dogaŤaja iz svakodnevnog ţivota);
- piše prigodne ţestitke, poruke i elektronska pisma koristeši model;
- odgovori na jednostavna pitanja (ko, šta, gde) koja se odnose na obraŤene teme, situacije
u razredu ili njega liţno;
- pravi spiskove s razliţitim namenama (kupovina, proslave roŤendana, obaveze u toku
dana...).
Znanja o jeziku
- prepoznaje šta je novo nauţio;
- shvata znaţaj poznavanja jezika;
- uviŤa mogušnosti pozitivnog transfera znanja i strategija steţenih uţenjem
- prvog stranog jezika;
- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme uţtivosti);
- razume vezu izmeŤu sopstvenog zalaganja i postignuša u jeziţkim aktivnostima.
Teme i situacije po domenima upotrebe jezika
Privatno
- zajedniĉke aktivnosti i
interesovanja u školi i van
nje
- dnevne obaveze
- obaveze u kući, ureĊenje
prostora u kojem ţivi
(kupovina ţivotnih
Javno
- razvijanje pozitivnog odnosa prema
ţivotnoj sredini i drugim ţivim bićima
(kućni ljubimci, nezbrinute ţivotinje)
- znamenitosti u kulturama zemalja ĉiji
se jezik uĉi
- obroci (zdrava ishrana)
- stanovanje (blok, naselje, kuća, grad.
Obrazovno
- predmeti, raspored
ĉasova, nedeljna
opterećenost
- slobodne aktivnosti
(posete, sportski
dani, humanitarne
akcije)
namirnica, podela posla...)
- zdravstvena zaštita
selo)
- kupovina (obraćanje i uĉtive forme
obraćanja)
- vremenske prilike
- izlasci (slobodno vreme)
KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE
1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, ţivotinja, boja, brojeva, itd. (u vezi
sa temama)
4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja
6. Molbe i izrazi zahvalnosti
7. Primanje i davanje poziva za uţešše u igri/grupnoj aktivnosti
8. Izraţavanje dopadanja/nedopadanja
9. Izraţavanje fiziţkih senzacija i potreba
10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama)
11. Iskazivanje prostornih odnosa i veliţina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...)
12. Davanje i traţenje informacija o sebi i drugima
13. Traţenje i davanje obaveštenja
14. Opisivanje lica i predmeta
15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
16. Izraţavanje pripadanja i posedovanja
17. Traţenje i davanje obaveštenja o vremenu na ţasovniku
18. Skretanje paţnje
19. Traţenje mišljenja i izraţavanje slaganja/neslaganja
20. Iskazivanje izvinjenja i opravdanja
SADRŢAJI PROGRAMA
Svi gramatiţki sadrţaji uvode se sa što manje gramatiţkih objašnjenja osim ukoliko uţenici
na njima ne insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u
odgovarajušem komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju
gramatiţkih pravila.
Engleski jezik
1. Imenice
a) Brojive i nebrojive imenice
b) Pravilna mnoţina imenica (mnoţina na - s, -es); najţešši primeri nepravilne mnoţine
(man, woman, child).
v) Izraţavanje pripadanja i svojine (sa imenicom u jednini):
- Sintetiţki genitiv: Mary's book, the dog's tail
- Analitiţki genitiv: the colour of the book.
2. Ţlan
a) neodreĊeni ĉlan
- u prvom pominjanju nekoga ili neţega: There's a book on the table.
- u znaţenju broja jedan: Can I get an orange, please?
- uz nazive zanimanja: He's a teacher.
- generiţka upotreba: A cat is an animal.
- uzviţnim reţenicama, ispred brojivih imenica, posle such, what: What an interesting film!
b) odreĊeni ĉlan
- uz zajedniţke imenice u jednini i mnoţini:
The apple is for you. / The apples are for you.
- ispred superlativa i rednih brojeva:
It is the tallest building in London. January is the first month of the year.
- u izrazima sa delovima dana: in the morning, in the evening.
- ispred imena muzeja, pozorišta, hotela: The National Theatre is very old.
- ispred imena planinskh venaca, reka, mora, okeana: The Alps, the Danube, The Adriatic
Sea
v) nulti ĉlan
- uz nebrojive imenice i brojive imenice u mnoţini
I like to drink milk. He likes apples.
- uz nazive dana u nedelji, meseca, godišnjih doba: on Friday, in March, summer
- uz nazive obeda: breakfast, lunch, dinner
- uz praznike: New Year, Christmas
- uz nazive sportova i deţijih igara: football, hopscotch
- u izrazima: be at home/go home; be at school/ go to school; go to bed; have breakfast/
dinner
3. Zamenice
a) Liţne zamenice u jednini i mnoţini, u funkciji subjekta i objekta:
We like to play football. I like him. Give me the book.
b) Pokazne zamenice u jednini i mnoţini this/these; that/those.
v) Upitne zamenice who, what u funkciji subjekta
g) Prisvojne zamenice mine, yours, his, hers, ours, theirs
4. Determinatori
a) Pokazni determinatori this/these; that/those.
b) Prisvojni determinatori.
v) Determinatori some, any, much, many, a lot of, uz brojive i nebrojive imenice
5. Pridevi
a) Sintetiţki komparativ i superlativ osnovnih jednosloţnih prideva
She is taller than her sister. Is this the biggest building in your town?
b) analitiţki komparativ i superlativ: more expensive, the most dangerous;
v) nepravilno poreŤenje prideva (good/bad; much/many).
6. Brojevi
Prosti brojevi do 1000. Redni brojevi do 50.
7. Kvantifikatori brojivih i nebrojivih imenica: much/many; a lot of
8. Glagoli
a) The Simple Present Tense za izraţavanje uobiţajene radnje ili pojave: He goes to bed at
nine. It rains a lot in winter.
b) The Present Continuous Tense
- za izraţavanje radnje koja se dogaŤa u trenutku govora: He's sleeping now.
- za izraţavanje buduše radnje: She is leaving for England next week.
v) razlika izmeŤu The Present Simple Tense i The Present Continuous Tense.
g) The Simple Past Tense pravilnih glagola i nepravilnih glagola, potvrdni, upitni i odriţni
oblici, receptivno i produktivno.
d) The Present Perfect pravilnih glagola i najţeššim/najfrekventnijim nepravilnih glagola,
potvrdni, upitni i odriţni oblici, receptivno i produktivno
Ograniţiti upotrebu uz priloge: ever, never, yet, just,
Ť) Going to, potvrdni, upitni i odriţni oblici, receptivno i produktivno.
e) Modalni glagoli
- can: izraţavanje sposobnosti, mogušnosti: I can swim. He can’t come today.
traţenje dozvole: Can I take your book, please?
- could: He could read and write when he was five.
- must: iskazivenje obaveze: You must finish your homework. I must go now.
iskazivanje zabrane: You mustn't smoke.
- have to: iskazivenje obaveze: I have to study.
- had to: I had to see him yesterday.
- would: nuŤenje, pozivanje: would you like to ...?
ţ) Imperativ- pozivanje let's go out, let's go to the movies
Ť) Davanje predloga: what shall we do now? Why don't we ... ? What about ...?
z) Glagoli za izraţavanje dopadanja i nedopadanja: like, dislike doing something.
9. Prilozi i priloške odredbe.
a) graŤenje priloga od prideva: slow - slowly
b) pravilni i nepravilni prilozi: good - well, fast - fast, late - late
10. Predlozi: at, in, on, under, behind, from, by.
11. Veznici: and, or, but, because, so, when.
12. Reţenica
a) Red reţi u prostoj reţenici.
b) YES/NO pitanja i kratki potvrdni i odriţni odgovori.
v) WH pitanja (What, Who, Whose, Why, Where)
g) Pitanja: How long, how far, how high?
What is she like?
d) Izraţavanje namere uz infinitiv.
Upotreba infinitiva posle glagola: want, decide
Italijanski jezik
1. Imenice
Vlastite imenice i zajedniţke, odgovarajuši rod i broj sa determinativom: Maria, Giovanni,
Belgrado, Roma, Signor Rossi, Signora Rossi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa,
l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro
padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella
casa, itd.
2. Ţlan
Oblici odreŤenog i neodreŤenog ţlana. Osnovna upotreba.
Slaganje odreŤenog i neodreŤenog ţlana sa imenicom ili pridevom.
Ţlan spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.
OdreŤeni ţlan ispred datuma: Oggi è il 25 novembre. Ispred imena dana u nedelji Abbiamo
lezioni di lingua italiana il linedì e il giovedì.
Upotreba ţlana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i drţava, prezimena.
Partitivni ţlan kao supletivni oblik mnoţine neodreŤenog ţlana (C’è un libro: Ci sono dei libri).
Upotreba ţlana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si
chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).
Poloţaj ţlana i predloga uz neodreŤeni pridev tutto.
Partitivni ţlan. Mangio delle mele. Izostavljanje u negaciji. Non mangio pane. Upotreba
predloga di uz izraze koji izraţavaju odreŤenu koliţinu. Prendo un bicchiere d’acqua
minerale.
3. Zamenice
Liţne zamenice u sluţbi subjekta: io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.
Naglašene liţne zamenice u sluţbi objekta: me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.
Naglašene liţne zamenice u sluţbi direktnog objekta complemento oggetto: mi, ti, lo, la, La,
ci, vi, li, le.
Nenaglašene liţne zamenice u paru: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.
Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro). Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?
4. Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello;
neodreŤeni pridev tutto.
Komparacija prideva, komparativ: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi.
Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba ţlana uz prisvojne prideve.
Pokazni pridevi: questo, quello.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Glavni brojevi (preko 1000) i redni (do 20). Redni brojevi.
5. Predlozi
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.
Upotreba predloga di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a
(Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), da Vengo da
Belgrado. Andiamo dai nonni.
6. Glagoli
Sadašnje vreme (Presente Indicativo) triju konjugacija. Sadašnje vreme nepravilnih glagola:
essere, avere, andare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire.
Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.
Imperativ (Imperativo), zapovedni naţin, bez oblika za treše lice mnoţine). Zapovedni naţin,
za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri!
Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore.
Povratni glagoli.
Upotreba glagola piacere.
Perfekt (Passato Prossimo) - samo odreŤeni broj najfrekventnijih glagola: Ho finito. Ho
dimenticato il mio quaderno. Sono andato da mia nonna. Perfekt modalnih glagola volere,
dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.
Kondicional prezenta (Condizionale Presente) glagola potere i volere: Vorrei un chilo di mele,
per favore! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano?
Futur pravilnih glagola. Noi tormeremo a casa alle cinque.
Hipotetiţki period: Realna pogodbena reţenica Se fa bel tempo vado in gita. Se farà bel
tempo andrò in gita.
7. Prilozi
Potvrdni, odreŤni (sì, no). Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più i
priloški izrazi za odreŤivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora. a destra, a sinistra,
dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?
Reţce
8. Reţca ci (s priloškom vrednoššu), ne.
9. Veznici: e, o, ma, se.
10. Reţenica:
Prosta i proširena reţenica u potvrdnom i u odriţnom obliku.
Upitna reţenica:
s konstrukcijom izjavne reţenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom (Leggete? Scrivete
bene?);
s konstrukcijom izjavne reţenice u odriţnom obliku i upitnom intonacijom (Non leggete? Non
scrivete?).
Red reţi u reţenici.
Strukture vezane za svakodnevne situacije u razredu
Chi è assente. Presenti tutti? Cancella la lavagna, per favore! Vieni qua/qui! Vieni alla
lavagna! Va' al tuo posto! Ascoltate la cassetta! Ascoltate bene! Attenzione! (Fate) silenzio!
Lavorate in gruppo/ in coppia! Scrivete la data!
Ascoltate e ripetete! Siete pronti? Fa' la domanda a Pietro! Domanda a Pietro! Rispondi!
Apri/Chiudi la finestra/ porta Ascoltate bene! Attenti alla consegna! Dagli/dalle il tuo libro!
Dagli/dalle la penna! Prendi il tuo libro! Apri a pagina... Vogliamo giocare? Giochiamo? Che
gioco volete fare? Con che cosa volete giocare? Chi ha vinto? Vince/ Ha vinto... Cantiamo?
Cantiamo tutti insieme!
Nemački jezik
Imenice (zajedniĉke, vlastite)
Receptivno i produktivno usvajanje roda, broja i padeţa pomošu ţlana, nastavaka i
determinativa. Produktivno koriššenje nominativa, genitiva, dativa i akuzativa jednine i
mnoţine, sa odgovarajušim predlozima i bez predloga u govornim situacijama koje su
predviŤene tematikom. Saksonski genitiv.
Ich lese den Roman "Emil und Detektive". Hilfst du deiner Mutter? Hilfst du Michaelas
Mutter? Ich fahre mit den Freunden zum See. Wie gefällt dir das Auto meines Bruders?
Ĉlan
Receptivno i produktivno usvajanje odreŤenog i neodreŤenog ţlana uz imenice u navedenim
padeţima. Saţimanje ţlana im, am, ins (receptivno i produktivno). Nulti ţlan uz gradivne
imenice (receptivno i produktivno). Prisvojni determinativi u nominativu, genitivu, dativu i
akuzativu jednine i mnoţine (receptivno i produktivno).
Ich liege im Bett. Dort steht ein Computer. Der Computer ist neu. Ich trinke gern Milch. Zeig
mir dein Foto!
Razlika izmeŤu neodreŤenog i odreŤenog ţlana u širem kontekstu (neodreŤeno i nepoznato:
odreŤeno i poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb.
Upotreba odreŤenog ţlana:
- uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren
- uz godišnja doba: im Sommer
- uz doba dana: am Vormittag
- uz datume: am 6. März
Upotreba nultog ţlana:
- uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben
- uz nazive muziţkih instrumenata: Klavier spielen
- u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen
- uz geografske pojmove nach Italien fahren, in Berlin leben
Negacija
Kein u nominativu, genitivu, dativu i akuzativu. Nein, nicht.
Nein, das weiβ ich nicht. Ich habe keine Ahnung.
Zamenice
Liţne zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i mnoţine (receptivno i produktivno).
Er heiβt Peter. Wann besuchst du uns? Wie geht es Ihnen?
slabih i najfrekventnijih jakih glagola
Pridevi
Opisni pridevi u sastavu imenskog predikata, a samo izuzetno u atributivnoj funkciji
(receptivno).
Sie ist Lehrerin. Du bist nicht da. Er ist groβ.
Pridevi u komparativu i superlativu:
- pravilne poredbene oblike: billig, billiger, der (die, das) billigste
- nepravilne poredbene oblike (gut/besser/der (die, das) beste; lang/länger/der (die, das)
längste).
Pridevi izvedeni od imena grada (Belgrader, Hamburger).
Predlozi
Predlozi sa dativom, akuzativom i dativom i akuzativom koji se koriste:
a) za oznaţavanje poloţaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den
Bänken, hinter der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber.
b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt
v) za vreme: vor dem Essen, nach der Schule, während der Stunde
d) za poreklo: aus der Schweiz
Ť) za sredstvo: mit dem Taxi
e) za namenu: fur Kinder
Prilozi i priloške odredbe (receptivno i produktivno):
a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen.
b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links.
v) za naţin: zufällig.
g) za uţestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich.
Glagoli (potvrdne, upitne i odriţne oblike) u sledešim vremenima:
a) prezent slabih i jakih glagola; prezent najfrekventnijih glagola sa naglašenim i
nenaglašenim prefiksima, prezent modalnih glagola (receptino i produktivno)
b) preterit pomošnih i modalnih glagola
v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola; perfekt najfrekventnijih glagola sa naglašenim
i nenaglašenim prefiksima
g) futur
d) konjunktiv preterita za postavljanje uţtivih pitanja i izraţavanje ţelje (bez gramatiţkih
objašnjenja):
Möchtest du einen Apfel? Möchtest du heute mit mir ins Kino gehen?
Ť) glagoli sa predloţnom dopunom: warten auf, hoffen auf, sich freuen über/auf.
e) povratni glagoli: sich waschen, sich die Hände waschen
Brojevi
Osnovni do 1000.
Redni brojevi do 31.
Kazivanje vremena po ţasovniku.
Reĉenica
a) Osnovne reţeniţne strukture u potvrdnom, odriţnom i upitnom obliku.
b) Veznici za naporedne reţenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn.
Er lernt Deutsch, denn er möchte in Berlin studieren. Er hat einen Führerschein aber er fährt
nicht.
g) Veznici za zavisno-sloţene reţenice ob, dass, w? (receptino i produktivno)
Ich weiss nicht, wann der Film beginnt. Er sagt, dass er Deutsch kann.
Ruski jezik
Uţenici treba da razumeju i koriste:
1. Izgovor i beleţenje akcentovanih i redukovanih samoglasnika o i a (receptivno). Izgovor i
beleţenje suglasniţkih grupa - asimilacija suglasnika po zvuţnosti (receptivno). Pojam
fonetske reţi (receptivno).
Osnovni tipovi intonacionih konstrukcija u okviru sloţene reţenice (receptivno).
2. Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i imenskog predikata: Я уверена (уверен) в том,
что… Я согласна (согласен). Это новое пальто.
3. Osnovni pojmovi o znaţenju i upotrebi glagolskog vida i sistema glagolskih vremena: Анна
(Вова) читает… вчера читала Вера (вчера читал Дима)... завтра будет читать
Мила (Толя)...я прочитала (я прочитал)... я прочитаю...ты прочитаешь (receptivno).
4. Upotreba sadašnjeg i prošlog vremena glagola бежать, бегать, плыть, плавать,
лететь, летать.
5. Iskazivanje zapovesti: Читай (читайте) вслух! Давайте повторим! Сядьте! Смотри
не опоздай! По газонам не ходить!
6. Iskazivanje negacije: Ученик пишет не карандашом, а ручкой. Нет, она не придет.
Никого (ничего) не вижу. Ни о ком (чем) не думаю (receptivno).
7. Iskazivanje naţina vršenja radnje: хорошо учиться, писать по-русски..; рассказать
своими словами, написать без ошибок.
8. Iskazivanje vremenskih odnosa: сейчас, теперь, всегда, никогда; в среду, в сентябре,
в 2008 году (receptivno).
9. Iskazivanje mesta i pravca: сидеть дома, идти домой; в чем, во что; за чем, за что;
быть у врача, прийти от врача; идти по городу (улице).
10. Upotreba glagola kretanja идти, ходить u prenesenim znaţenjima: снег идет; часы
идут; костюм тебе идет; идет! (receptivno)
Francuski jezik
Uţenici treba da razumeju i koriste:5
1. Prezentative i njihove dopune: c’est/ce sont/ce n’est pas/ce ne sont pas; voici/voilà; il y a/il
n’y a pas (de/d’)
C’est mon professeur. Ce sont nos amis. C’est la ferme de mes grands-parents. Ce sont
leurs poules. Ce ne sont pas leurs vaches. Voici Paul, notre cousin de Paris. Voilà nos
animaux de compagnie. Il y a cinq chats, mais il n’y a pas de souris!
2. Sredstva za naglašavanje reĉeniĉnih delova c’est ... qui i c’est... que: C’est Pierre qui
va le faire; c’est to i que j’aime.
3. Sredstva koja ukazuju na lice:
a) naglašene liţne zamenice posle predloga: On peut aller chez moi; Je peux m’asseoir à
côté de vous? Je n’ai jamais été chez eux;
b) naglašene liţne zamenice posle pozitivnog imperativa: Regarde-moi! Ouvre-lui!
Téléphonez-leur!
4. Aktualizatore imenice:
a) vrednosti odreŤenog ţlan - generalizacija: Les enfants aiment les jeux de société;
specifikacija: Le frère de Mia aime jouer au Scrabble;
b) izostavljanje ţlana: natpisi (Pâtisserie), vrste proizvoda (Chocolat, Savon de Marseille),
spiskovi (lait, beurre, baguette, jambon, fromage blanc); ispred imenici u poziciji atributa: Elle
est médecin; Il est boulanger;
v) demonstrative (zamenice): celui-ci/là; celle-ci/là (kao odgovor na pitanje Lequel? /
Laquelle?); Cette moto? C’est celle de mon grand frère;
g) posesive (zamenice): le mien/la mienne; le tien/la tienne; le sien/la sienne;
d) kvantifikatore un peu de / beaucoup de; pas assez de / assez de / trop de.
5. Modalitete reĉenice:
a) negaciju (infinitiva): Ne pas ouvrir les fenêtres; Ne pas se pencher;
b) interogaciju: upitnu morfemu n’est-ce pas? inverziju (receptivno): Avez-vous compris?
Voulez-vous essayer?
6. Parcijalno direktno i indirektno pitanje: Quand est-ce qu’on part? Il demande quand on
part; Où sont mes affaires? Elle demande où sont ses affaires. (Simultanost radnji).
7. Sredstva za iskazivanje prostornih odnosa:
a) priloški i drugi izrazi: par terre, au milieu, au centre, dehors, dedans;
b) priloške zamenice en i y: Tu vas à Nice? Non, j’en viens. Tu vas souvent à la campagne?
J’y vais chaque été.
8. Kvalifikaciju:
a) mesto prideva petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais;
b) promena znaţenja nekih prideva u zavisnosti od mesta: Un grand homme / un homme
grand; un brave homme / un homme brave.
9. Sredstva za iskazivanje vremenskih odnosa:
a) predlozi dans, depuis i izraz il y a: Je pars dans deux jours; On est ici depuis lundi; Nous
sommes arrivés il y a trois jours;
b) iskazivanje simultanosti i budušnosti u prošlosti: Ce jour-là il est venu me dire qu’il partait;
il m’a dit qu’il allait déménager; il a promis qu’il nous écrirait.
10. indikativ (utvrŤivanje gradiva iz šestog razreda): prezent, sloţeni perfekt, imperfekt, futur
prvi indikativa, kao i perifrastiţne konstrukcije: bliski futur, progresivni prezent, bliska
prošlost;
- il faut que, je veux que, j’aimerais que prašeni prezentom subjunktiva glagola prve grupe (Il
faut que tu racontes ça à ton frère), kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que
tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives;
- prezent kondicionala: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi!
- imperativ (receptivno): aie un peu de patience, n’ayez pas peur;
- receptivno (radi razumevanja priţa i bajki): oblici prostog perfekta (treše lice jednine i treše
lice mnoţine).
11. Sredstva za iskazivanje pogodbe: Si tu as le temps, viens à la maison; On ira voir le
match si tu finis tes devoirs.
_________________
5
Napomena: Date kategorije, uglavnom preuzete iz semantiţkih gramatika koncipiranih za
uţenike francuskog kao stranog jezika, namenjene su autorima udţbenika i nastavnicima i
nije potrebno da ih uţenici znaju; savetuje se, stoga, što manja upotreba lingvistiţkih termina
u nastavnim materijalima i u procesu nastave. Objašnjenja treba davati u što jednostavnijoj,
po mogušnosti shematizovanoj formi.
Španski jezik
REŢENICA
Sloţena reţenica
a) subordinacija sa veznikom que tipa: Me ha escrito que su madre está enferma;
b) relativne reţenice sa que;
v) sloţene reţenice: jukstaponirane (Estaba durmiendo, no escuché nada) i koordinirane
(Pedro lee y Jorge escucha la música).
Direktan i indirektan govor bez slaganja vremena Me dice: "Cierra la ventana". Me ha dicho
que cierre la ventana.
IMENSKA GRUPA
Rod i broj imenica - sistemski prikaz morfoloških karakteristika
NeodreŤeni determinativi: todo, algo, .
Zamenice
Relativne zamenice: que i quien.
NeodreŤene zamenice: esto, eso, aquello, lo.
Brojevi
Brojevi preko 1.000. Upotreba osnovnih brojeva umesto rednih. (Abre el libro en la página 8.
24. de abril).
Predlozi
Predlozi: de, a, por, para, en con, u imenskoj grupi prema graŤi predviŤenoj programom za
VII razred.
GLAGOLSKA GRUPA
Glagoli
Glagolska grupa (futur, prezent, perfekat, pluskvamperfekat) do tada usvojenih nepravilnih
glagola.
Prezent subjunktiva pravilnih glagola i do tada usvojenih nepravilnih glagola.
Prezent 3. lica subjanktiva u funkciji imperativa.
Osnovne glagolske perifraze: ir a + infintivo, tener que + infinitivo, deber + infinitivo, deber de
+ infinitivo, dejar de + infinitivo, estar + gerundio
Prilozi
Formiranje priloga pomošu sufiksa - mente (iz osnovnog reţnika).
Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en
cuando, etc...
Prilozi za koliţinu: mucho, poco, bastante, suficiente (mente).
Prilozi za naţin: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente.
Prilozi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la calle, en casa, en iglesia, a casa, a clase,
etc.
Predlozi
Predlozi: de, a, en, por, para u vezivanju glagola i dodataka. (Hablar por teléfono. Este
regalo es para ti. Viajar en avión. Lo hago por ti. Lo hago para ti. Pienso en ti todos los días).
INTONACIJA I IZGOVOR
Intonacija najjednostavnijih sloţenih reţenica predviŤenih programom za VII razred.
Ritmiţke grupe koje se javljaju u predviŤenim reţenicama (Me dijo que su padre iba a
regresar esta noche.).
PRAVOPIS
Pravopis svih oblika predviŤenih programom za VII razred.
Elementi civilizacije
Pored upoznavanja, u okviru govornih ţinova, sa naţinima ponašanja svojstvenim kulturi
španskog govornog podruţja, uţenici moraju upoznati i sledeše:
- nekoliko najveših gradova i njihove znamenitosti;
- drţavne praznike;
- najţuvenija imena hispanske kulture i umetnosti;
- briga mladih u hispanskom svetu u oţuvanju prirode, posebno briga o ţivotinjama;
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvaţiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost
aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uţenja te kroz sve programske celine
dosledno osigurati da najmanje jedna trešina nastave bude organizovana upotrebom ovih
metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trešini sluţajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauţenog u
razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuţenih od strane
Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su uţenici informisani o
kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u
nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju
sledeši stavovi:
- ciljni jezik upotrebljava se u uţionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za
uţenike, u prijatnoj i opuštenoj atmosferi;
- govor nastavnika prilagoŤen je uzrastu i znanjima uţenika;
- nastavnik mora biti siguran da je shvašeno znaţenje poruke ukljuţujuši njene kulturološke,
vaspitne i socijalizirajuše elemente;
- bitno je znaţenje jeziţke poruke;
- nastavnik i dalje uţenicima skreše paţnju i upušuje ih na znaţaj gramatiţke preciznosti
iskaza;
- znanja uţenika mere se jasno odreŤenim relativnim kriterijumima taţnosti i zato uzor nije
izvorni govornik;
- sa ciljem da unapredi kvalitet i koliţinu jeziţkog materijala, nastava se zasniva i na
socijalnoj interakciji; rad u uţionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog
rešavanja problema, potragom za informacijama iz razliţitih izvora (internet, deţiji ţasopisi,
prospekti i audio materijal) kao i rešavanjem manje ili više sloţenih zadataka u realnim i
virtuelnim uslovima sa jasno odreŤenim kontekstom, postupkom i ciljem;
- nastavnik upušuje uţenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog meŤusobnog
odnosa.
- Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika ukljuţuje i sledeše:
- usvajanje jeziţkog sadrţaja kroz ciljano i osmišljeno uţestvovanje u društvenom ţinu;
- poimanje nastavnog programa kao dinamiţne, zajedniţki pripremljene i prilagoŤene liste
zadataka i aktivnosti;
- nastavnik je tu da omoguši pristup i prihvatanje novih ideja;
- uţenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni uţesnici u društvenom ţinu;
- udţbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti prašeni upotrebom autentiţnih materijala;
- uţionica postaje prostor koji je moguše prilagoŤavati potrebama nastave iz dana u dan;
- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiţe
uţenike na studiozni i istraţivaţki rad;
- za uvoŤenje novog leksiţkog materijala koriste se poznate gramatiţke strukture i obrnuto;
Tehnike (aktivnosti)
Tokom ţasa se preporuţuje dinamiţno smenjivanje tehnika / aktivnosti koje ne bi trebalo da
traju duţe od 15 minuta.
1. Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (slušaj, piši, poveţi, odredi ali i
aktivnosti u vezi sa radom u uţionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.).
2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.)
3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za uţionicu ili
roditelje i sl.)
4. Veţbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u veţbanki,
dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati taţne i netaţne iskaze, utvrditi
hronologiju i sl.)
5. Igre primerene uzrastu
6. Pevanje u grupi
7. Klasiranje i uporeŤivanje (po koliţini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim,
komparacije...)
8. Rešavanje "tekuših problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti
9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog reţnika
10. "PrevoŤenje" iskaza u gest i gesta u iskaz
11. Povezivanje zvuţnog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa
tekstom ili pak imenovanje naslova
12. Zajedniţko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izveštaj/dnevnik sa putovanja,
reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije)
13. Razumevanje pisanog jezika:
- uoţavanje distinktivnih obeleţja koja ukazuju na gramatiţke specifiţnosti (rod, broj,
glagolsko vreme, lice...)
a. prepoznavanje veze izmeŤu grupa slova i glasova
b. odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, taţno/netaţno, višestruki izbor
c. izvršavanje proţitanih uputstava i naredbi
14. UvoŤenje deţije knjiţevnosti i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski
izraz, likovni izraz.
15. Pismeno izraţavanje:
- povezivanje glasova i grupe slova
- zamenjivanje reţi crteţom ili slikom
- pronalaţenje nedostajuše reţi (upotpunjavanje niza, pronalaţenje "uljeza", osmosmerke,
ukrštene reţi, i sliţno)
- povezivanje krašeg teksta i reţenica sa slikama/ilustracijama
- popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na deţiji ţasopis ili sl, nalepnice za kofer)
- pisanje ţestitki i razglednica
- pisanje kraših tekstova.
Elementi koji se ocenjuju ne treba da se razlikuju od uobiţajenih aktivnosti na ţasu. Isto tako
ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i uţenja, a ne kao izolovanu
aktivnost koja podiţe nivo stresa kod uţenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se
obezbedi napredovanje uţenika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost
nastave. Ocenjivanje se sporovodi sa akcentom na proveri postignuša i savladanosti radi
jaţanja motivacije, a ne na uţinjenim greškama. Elementi za proveru i ocenjivanje:
- razumevanje govora
- razumevanje krašeg pisanog teksta
- usmeno izraţavanje
- pismeno izraţavanje
- usvojenost leksiţkih sadrţaja
- usvojenost gramatiţkih struktura
- pravopis
- zalaganje na ţasu
- izrada domaših zadataka i projekata (pojedinaţnih, u paru i grupi)
Naţini provere moraju biti poznati uţenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom
veţbi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim ţasovima.
PredviĊena su dva pismena zadatka, po jedan u svakom polugodištu.
Gramatiĉki sadrţaji u sedmom razredu
U prethodnim razredima osnovne škole uţenici su usvajali strani jezik. Uţenje je na tom
uzrastu bilo preteţno intuitivno: odgovarajušim nastavnim aktivnostima uţenici su dovoŤeni u
situaciju da slušaju strani jezik u okviru odreŤenih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim
da nauţene iskaze kombinuju da bi se usmeno i pismeno izrazili u sliţnim kontekstima.
U petom razredu uţenici su poţeli da uoţavaju prva jeziţka pravila koja su im olakšavala
poţetno opismenjavanje na stranom jeziku.
Od petog razreda, paralelno sa usvajanjem, poţinje i uĉenje stranog jezika; reţ je o svesnom
procesu koji posmatranjem relevantnih jeziţkih (i nejeziţkih) fenomena i razmišljanjem o
njima omogušuje uoţavanje odreŤenih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju.
Gramatiţki sadrţaji predviŤeni u šestom i sedmom razredu dati su, dakle, sa dvostrukim
ciljem: da bi uţenici mogli da unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli
osnovna znanja o jeziku kao sloţenom sistemu. Savladavanje gramatiţkih sadrţaja, stoga,
nije samo sebi cilj, te se autorima udţbenika i nastavnicima predlaţe da:
1. ohrabruju uţenike da posmatranjem sami pokušavaju da otkriju gramatiţka pravila;
2. otkrivena gramatiţka pravila prikaţu na shematizovan naţin;
3. u primerima i veţbanjima koriste što je moguše više poznatu leksiku;
4. primere i veţbanja kontekstualizuju;
5. dodatna objašnjenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi najţešših gramatiţkih
grešaka svojih uţenika;
6. ukazuju uţenicima na nerazumevanje ili nesporazum kao moguše posledice gramatiţke
nepreciznosti / netaţnosti.
Buduši da se na ovom uzrastu gramatiţka znanja proširuju (sposobnost uţenika da razumeju
strani jezik i da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova eksplicitna gramatiţka
znanja), njihovo vrednovanje trebalo bi predvideti pre svega u okviru formativne evaluacije,
to jest kroz kratke usmene / pismene veţbe kojima se proverava sposobnost uţenika da
primene odreŤeno otkriveno gramatiţko pravilo; ispravak je za uţenike prilika da ga bolje
razumeju i zapamte. U sumativnoj evaluaciji (na kraju polugoŤa i školske godine), to jest u
pismenim zadacima i prilikom provere sposobnosti usmenog izraţavanja, ne bi trebalo davati
gramatiţka veţbanja, veš bi gramatiţku taţnost nastavnik trebalo da vrednuje kao jedan od
više elemenata kojim se ocenjuju razliţite receptivne i produktivne jeziţke veštine. Elementi i
skala vrednovanja, usaglašeni na nivou škole, trebalo bi da budu poznati i jasni uţenicima.
FIZIĈKO VASPITANJE - IZABRANI SPORT
(1 ţas nedeljno, 36 ţasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj obaveznog izbornog predmeta fiziţko vaspitanje - izabrani sport je da uţenici zadovolje
svoja interesovanja, potrebe, za sticanjem znanja, sposobnosti za bavljenje sportom kao
integralnim delom fiziţke kulture i nastojanje da steţena znanja primenjuju u ţivotu
(stvaranje trajne navike za bavljenje sportom i uţeššem na takmiţenjima).
Opšti operativni zadaci:
Opšti operativni zadaci se ne razlikuju od osnovnih opštih zadatka fiziţkog vaspitanja:
- razvoj i odrţavanje motoriţkih sposobnosti uţenika
- uţenje i usavršavanje motoriţkih formi izabranog sporta
- sticanje teorijskih znanja u izabranom sportu
- poznavanje pravila takmiţenja u izabranom sportu
- formiranje navika za bavljenje izabranim sportom
- socijalizacija uţenika kroz izabrani sport i negovanje etiţkih vrednosti prema uţesnicima u
takmiţenjima
- otkrivanje darovitih i talentovanih uţenika za odreŤeni sport i njihovo podsticanje za
bavljenje sportom.
Posebni operativni zadaci:
- razvoj i odrţavanje specifiţnih motoriţkih sposobnosti (koje su naroţito znaţajne za
uspešno bavljenje izabranim sportom)
- uţenje i usavršavanje osnovnih i sloţenih elemenata tehnike izabranog sporta
- pruţanje neophodnih znanja iz izabranog sporta (principi tehnike, naţin veţbanja-treniranja,
sticanje osnovnih i produbljenih taktiţkih znanja, pravila takmiţenja u sportu-itd.) i njihova
primena u praksi
- uţenje i usavršavanje osnovne taktike izabranog sprta i njena primene u praksi
- obavezna realizacija takmiţenja na odeljenjskom i razrednom nivou
- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrŤivanjem i grupnim poistovešenjem i dr.
- stvaranje objektivnih predstava uţenika o sopstvenim mogušnostima za uţešše u
izabranom sportu
- podsticanje stvaralaštva uţenika u sportu (u domenu tehnike, taktike i takmiţenja).
ORGANIZACIONI OBLICI RADA
Osnovni organizacioni oblik rada je nastavni ţas.
SADRŢAJI PROGRAMA
Programski sadrţaji fiziţkog vaspitanja-izabranog sporta ţini sledeša struktura:
- razvijanje motoriţkih sposobnosti uţenika
- sportsko-tehniţko obrazovanje uţenika (obuţavanje i usavršavanje tehnike)
- individualna i kolektivna taktika izabranog sporta
- teorijsko obrazovanje
- pravila izabranog sporta
- organizovanje unutar odeljenskih i meŤuodeljenskih takmiţenja.
TEORIJSKO OBRAZOVANJE
Teorijsko obrazovanje:
- upoznavanje uţenika sa znaţajem i vrednostima izabranog sporta
- upoznavanje uţenika sa osnovnim principima veţbanja u skladu sa njegovim uzrastom
- upoznavanje uţenika sa štetnim posledicama nepravilnog veţbanja i predoziranja u
izabranom sportu
- upoznavanje uţenika sa etiţkim vrednostima i slabostima sporta
- upoznavanje uţenika sa estetskim vrednostima sporta.
Minimalni obrazovni zahtevi:
Predmetni nastavnici utvrŤuju minimalne obrazovne zahteve u skladu sa usvojenim
programom za svaki izabrani sport. Pod tim se podrazumeva:
- savladanost osnovne tehnike i njena primena
- poznavanje i primena elementarne taktike
- poznavanje i primena pravila
- angaţovanost i uţešše uţenika na takmiţenjima u izabranom sportu.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Predmet fiziţko vaspitanje - izabrani sport je obavezan izborni predmet i realizuje se u okviru
redovne nastave sa jednim ţasom nedeljno koji se unosi u raspored ţasova škole. Ţasovi se
upisuju prema redovnom rasporedu ţasova u rubriku dnevnika pod nazivom fiziţko
vaspitanje - izabrani sport (npr. atletika) i posebno se numerišu.
Svaki uţenik je obavezan da se opredeli za jedan sport koji mu se ponudi poţetkom školske
godine a još bolje na kraju prethodnog razreda.
Škola uţenicima treba da ponudi takav izbor da njime budu ponuŤeni najmanje dva
inidividualna i dva kolektivna sporta. Ukoliko škola ima optimalne uslove za rad uţenicima se
moţe ponuditi i više sportova. Prihvataju se oni sportovi za koje se opredelilo najviše uţenika
u jednom odeljenju (celo odeljenje realizuje program izabranog sporta cele školske godine).
Izbor sporta vrši se na nivou odeljenja.
Predlog za izabrani sport daje struţno veše nastavnika fiziţkog vaspitanja. Predlog mora biti
realan. Predlaţu se sportovi za koje postoje adekvatni uslovi.
Uţenici jednog odeljenja u sedmom razredu mogu izabrati isti sport koji su upraţnjavali u
prethodnim razredima (V, VI) ili mogu izabrati novi sport koji do tada nisu upraţnjavali.
I. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA
Osnovne karakteristike programu su:
- izbornost
- da sluţe potrebama uţenika
- omogušavanje nastavnicima ne samo da planiraju veš i da programiraju rad u nastavi u
skladu sa sopstvenim znanjima, iskustvima
- program u velikoj meri omogušava kreativnost nastavnika
- program je u funkciji celokupnog fiziţkog vaspitanja uţenika.
Predlog sportova koje treba ponuditi uţenicima za izbor.
1. U prvom redu sportovi koji se u odreŤenom obimu obraŤuju kroz nastavu fiziţkog
vaspitanja:
- atletika
- sportska gimnastika
- ritmiţka gimnastika
- rukomet
- košarka
- odbojka
- mali fudbal
- ples.
2. Sportovi koji se nalaze u programima takmiţenja "Saveza za školski sport i olimpijsko
vaspitanje Srbije":
- atletika
- streljaštvo
- plivanje
- odbojka
- košarka
- rukomet
- mali fudbal
- stoni tenis
- sportska gimnastika.
3. Sportovi za koje je zainteresovana lokalna sredina odnosno lokalna samouprava.
4. Sportovi za koje postoje odgovarajuši prirodni i materijalni resursi:
- skijanje
- veslanje.
5. Sportovi sa kojima su se uţenici upoznali kroz kursne oblike rada.
DIDAKTIĈKO-METODIĈKO UPUTSTVO ZA REALIZACIJU ĈASOVA IZABRANE
SPORTSKE GRANE (IZBORNOG SPORTA)
Ţasove izabrane sportske grane u pogledu metodike potrebno je u što vešoj meri prilagoditi
modelu ţasa fiziţkog vaspitanja.
Prema motoriţkim formama koje karakterišu izabrani sport i koje se primenjuju u osnovnoj
fazi ţasa treba birati veţbanja, kako za uvodno-pripremnu tako i završnu fazu ţasa.
Teţište rada u svim izabranim sportovima treba da je na tehnici i njenoj primeni u situacionim
uslovima.
Kod individualnih sportova insistirati na primeni kretanja u takmiţarskim uslovima; na
nastojanju da se trţi ili pliva što brţe, skaţe što više ili baca što dalje, postiţe što više
krugova, ili da se kretanje izvede tehniţki ispravno i estetski doterano - sve u zavisnosti
karakteristika izabranog sporta.
Kod kolektivnih sportova (sportskih igara) forsirati uveţbavanje tehnike i taktike najviše kroz
igru i situacione uslove pribliţne uslovima igre.
Na svakom ţasu u odreŤenim vremenskim intervalima sprovoditi takmiţenje izmeŤu ekipa.
U radu na ovim ţasovima neophodno je praviti timove-ekipe prema sposobnostima.
Na ţasovima izabranog sporta obavezno je primenjivati diferencirane oblike rada u skladu sa
znanjima i sposobnostima uţenika. Ovakav pristup je obavezan uvaţavajuši strukturu
uţenika koji su se opredelili za odreŤeni sport (ima onih koji su se tim sportom veš bavili ili se
njime bave i uţenika poţetnika).
Sadrţaje rada na ţasovima programiraju nastavnici zaduţeni za realizaciju predmeta fiziţko
vaspitanje - izabrani sport u skladu sa znanjima o sportskoj grani i sagledavanjem
sposobnosti i znanja uţenika.
Programirani sadrţaji planiraju se kao i svi ostali ţasovi nastave fiziţkog vaspitanja.
Ocenjivanje uţenika treba da je u skladu sa obimom i kvalitetom nauţenosti sadrţaja koji je
za uţenike odreŤen (program za poţetnike i program za naprednije).
Kroz ţasove fiziţkog vaspitanja - izabrani sport uoţavati uţenike koji su posebno talentovani
za sport i upušivati ih da se njime bave i izvan škole u klubovima i sportskim školama ako to
ţele ili imaju interesovanja.
Kroz rad sa uţenicima uoţavati uţenike ţije se interesovanje za odreŤeni sport ne poklapa
sa njihovim mogušnostima i iste savetovati na kraju školske godine za koji sport da se
opredele u narednoj školskoj godini.
II. ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Sadrţaji predmeta fiziţko vaspitanje-izabrani sport mogu se realizovati u objektima škole, na
odgovarajušim veţbalištima - objektima van škole pod uslovom da se nalaze u blizini škole ili
da je za uţenike organizovan namenski prevoz (sportska hala, bazen, otvoreni tereni,
klizalište, skijalište itd).
Ţasovi se mogu organizovati u istoj smeni u okviru rasporeda ţasova sa drugim predmetima
ili u suprotnoj smeni ako za tim postoji potreba i adekvatni uslovi.
III. PLANIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Planiranje obrazovno-vaspitnog rada sprovode nastavnici u skladu sa osnovnim principima
planiranja u fiziţkom vaspitanju. Obavezno se radi godišnji plan rada iz koga proistiţu
meseţni i nedeljni planovi rada.
Nastavnici shodno uobiţajenoj praksi obavezno prave i pripremu za pojedinaţan ţas.
Priprema za ţas bazira se na prihvašenoj ţetvorodelnoj strukturi ţasa primerenog potrebama
fiziţkog vaspitanja.
IV. PRAŠENJE I OCENJIVANJE
Praćenje i vrednovanje rada uĉenika
Prašenje napretka uţenika obavlja se sukcesivno u toku cele školske godine, na osnovu
jedinstvene metodologije koja predviŤa sledeše tematske celine. U sedmom razredu
ocenjivanje se vrši brojţano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih
obrazovnih zahteva:
- stanja specifiţnih motoriţkih sposobnosti (u skladu sa zahtevima izabranog sporta);
- zdravstveno-higijenskih navika karakteristiţnih za izabranu sportsku granu;
- dostignutog nivoa savladanosti motoriţkih znanja, umenja i navika u skladu sa
induvidualnim mogušnostima u izabranoj sportskoj grani i minimalnim obrazovnim zahtevima
za izabranu sportsku granu;
- odnosa prema radu i vrednovanje uţešša na školskim sportskim takmiţenjima.
1. Prašenje i vrednovanje motoriţkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti
programskog sadrţaja kojim se podstiţe razvoj onih fiziţkih sposobnosti koje su
karakteristiţne za izabrani sport, a u skladu sa razvojnim karakteristikama uţenika.
2. Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrŤivanja nivoa pravilnog
drţanja tela i odrţavanja liţne i kolektivne higijene, a, takoŤe, i na osnovu usvojenosti i
primene znanja iz oblasti zdravlja posebno s obzirom na karakteristike izabranog sporta.
3. Stepen savladanosti motoriţkih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih
programskih zahteva, vezanih za izabrani sport.
4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog uţestvovanja u nastavnom
procesu, takmiţenjima i vanškolskim aktivnostima.
Ocenjivanje uţenika u okviru prašenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu
pravilnika o ocenjivanju uţenika osnovne škole i na osnovu savremenih didaktiţko
metodiţkih znanja.
V. PEDAGOŠKA DOKUMENTACIJA I DIDAKTIŢKI MATERIJAL
Obavezna pedagoška dokumentacija je:
Dnevnik rada, struktura i sadrţaj utvrŤuje se na republiţkom nivou i odobrava ga ministar, a
nastavniku se ostavlja mogušnost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.
Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan struţnog aktiva, plan vanţasovnih i
vanškolskih aktivnosti i prašenje njihove realizacije.
Pisane pripreme nastavnik saţinjava za pojedine nastavne teme koje sadrţe: vremensku
artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj ţasova, vreme realizacije),
konzistentnu didaktiţku strukturu ţasova (oblike rada, metodiţke postupke obuţavanja i
uveţbavanja).
Radni karton: treba da ima svaki uţenik sa programom veţbanog sadrţaja kojeg saţinjava
uţitelj ili predmetni nastavnik, a koji su prilagoŤeni konkretnim uslovima rada.
Formulari za obradu podataka za: stanje fiziţkih sposobnosti, realizaciju programskih
sadrţaja u ţasovnoj i vanţasovnoj organizaciji rada.
Očigledna sredstva: crteţi, konturogrami, video-trake aranţirane, tablice orijentacionih
vrednosti motoriţkih sposobnosti, raznovrsna obeleţavanja radnih mesta i drugi pisani
materijali koji upušuju uţenike na lakše razumevanje radnih zadataka.
V. IZBORNI NASTAVNI PREDMETI
SVAKODNEVNI ŢIVOT U PROŠLOSTI
(1 ţas nedeljno, 36 ţasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave izbornog predmeta svakodnevni ţivot u prošlosti jeste da se osigura da svi
uţenici steknu baziţnu jeziţku i nauţnu pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuših
Standarda obrazovnih postignuša, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i
nepoznatim situacijama, da izraze i obrazloţe svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju
motivisanost za uţenje i zainteresovanost za predmetne sadrţaje, kao i da prošire znanja iz
oblasti opšte kulture, da se osposobe kroz upoznavanje sa naţinom ţivota ljudi u prošlosti
bolje razumeju svet i vreme u kome ţive i razviju svest o kontinuitetu i ukorenjenosti. Uţenici
bi trebalo da se upoznaju sa specifiţnostima dinamike kulturnih promena i da nauţe kako da
sagledaju sebe u kontekstu "drugog" da bi sopstveni identitet što potpunije integrisali u širi
kontekst razuŤene i sloţene sadašnjosti.
Zadaci nastave izbornog predmeta svakodnevni ţivot u prošlosti su stvaranje raznovrsnih
mogušnosti da kroz razliţite sadrţaje i oblike rada tokom nastave ovog izbornog predmeta
svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave predmeta) budu u punoj meri
realizovani
Kroz nastavu usmerenu ka upoznavanju s razliţitim elementima svakodnevnog ţivota, kao
što su odnosi u porodici, ishrana, obrazovanje, igre, zabava, stanovanje, odevanje… uţenici
uoţavaju njihovu uslovljenost istorijskim procesima i dogaŤajima. Koncepcija nastave ovog
izbornog predmeta naglasak stavlja na upoznavanje s osnovnim elementima svakodnevnog
ţivota u prošlosti Srbije, Evrope i sveta, s namerom da se uoţe njihovi zajedniţki imenitelji i
upoznaju razliţitosti koje postoje u datom istorijskom kontekstu, kao i u odnosu na
savremeno doba u kojem uţenik ţivi. Podsticanjem radoznalosti, kreativnosti i istraţivaţkog
duha u prouţavanju ovog predmeta, uţenici treba da se osposobe da formiraju jasniju
predstavu o prošlim vremenima, da ovladaju elementarnim procedurama prikupljanja
istorijske graŤe, kao i da razviju kritiţki odnos prema toj graŤi i drugim ostacima prošlih
vremena.
Operativni zadaci
Uţenici treba da:
- razumeju pojam svakodnevni ţivot
- razumeju znaţaj prouţavanja svakodnevnog ţivota u prošlosti
- usvoje i prošire znanja o razlikama izmeŤu svakodnevnog ţivota danas i u prošlosti
- usvoje i prošire znanja o ulozi novca i banaka u svakodnevnom ţivotu ljudi nekad i sad
- upotpune znanja o istoriji srpskog novca
- steknu znanja o svakodnevnom ţivotu u novom veku
- steknu znanja o svakodnevnom ţivotu Srba u novom veku
- razvijaju istraţivaţku radoznalost
- razvijaju sposobnost povezivanja znanja iz razliţitih oblasti.
SADRŢAJI PROGRAMA
UVOD
Pojam svakodnevnog ţivota (uoţavanje razlike izmeŤu politiţke istorije i istorije
svakodnevnog ţivota i ukazivanje na osnovne tematske oblasti istraţivanja - ishrana,
stanovanje, odevanje, obrazovanje, odnosi u porodici i lokalnoj zajednici, leţenje,
religioznost i verovanja obiţnih ljudi, zabava, takmiţarske igre...).
Znaĉaj prouĉavanja svakodnevnogţivota u prošlosti (prošlost ne pripada samo vladarima,
vojskovoŤama i drţavnicima, veš i obiţnim ljudima, kojima se moţemo pribliţiti jedino
istraţivanjem njihove svakodnevice).
NOVAC I BANKE NEKAD I SAD
Pojmovi numizmatika, novac i banka (numizmatika kao nauka o postanku, razvoju i upotrebi
kovanog novca; novac kao specifiţna roba, mera vrednosti, plateţno sredstvo i kao jedno od
obeleţja samostalnosti drţave; banka kao preduzeše koje trguje novcem).
Novac i banke u sadašnjosti (svrha i znaţaj postojanja novca i banaka; pojmovi - štednja,
trezor, kredit, kamata, deonica, inflacija, deflacija; falsifikovanja novca, savremeno
potrošaţko društvo u kome je novac najviša vrednost…).
Novac i banke u prošlosti (istorijat novca i banaka - od starog veka do danas: od plašanja u
naturi do kovanog, papirnog, "plastiţnog" i "elektronskog" novca i od malih menjaţnica u
Staroj Grţkoj i Rimu, preko renesansnih banaka, do modernih multinacionalnih finansijskih
institucija; materijali od kojih je izraŤivan novac, istorijski fenomen "kvarenja" novca; likovi i
razliţiti simboli na kovanom i papirnom novcu...).
Novac u Srbiji nekad i sad (istorijat novca od srednjeg veka do danas: perper, dinar, dukat,
groš, akţa–aspra, talir, forinta, marka; dinar kao zvaniţna valuta moderne Srbije; motivi na
novţanicama; nastanak i razvoj Narodne banke kao prve finansijske institucije u Srbiji).
SVAKODNEVNI ŢIVOT U NOVOM VEKU
Svakodnevni ţivot u Evropi i svetu od kraja XV do kraja XIX veka
Naĉin ishrane (sakupljanje i pripremanje namirnica, upotreba istoţnjaţkih zaţina, jelovnik,
ponašanje za stolom, pribor za jelo, naţini ţuvanja hrane i njeno konzerviranje, piše,
konzumiranje kafe, ţaja i duvana...).
Odevanje (materijali i naţini obrade, pojava šivaše mašine, stilovi u odevanju, modne kuše,
svakodnevna i sveţana odeša, nakit, frizure, perike, šminka, parfemi, liţna higijena...).
Porodiĉni odnosi (tradicionalni i moderni pogledi na porodicu, poloţaj deteta; promene
nastale posle Francuske revolucije).
Stanovanje u doba renesanse i baroka (graŤevinski materijali, naţin gradnje, oruŤa za rad,
izgled objekata i organizacija prostora - palata, dvorana, loţnica, studio, kabinet, odţaklija;
osvetljenje, grejanje, ukrašavanje stambenog prostora - slike, portreti ţlanova porodice;
kušni inventar; razlika u naţinu stanovanja izmeŤu sela i grada i izmeŤu bogatih i
siromašnih).
Stanovanje u industrijsko doba (vrste objekata i organizacija prostora; osvetljenje - gas i
struja; grejanje, kušni inventar; ukrašavanje stambenog prostora - slike, portreti ţlanova
porodice, fotografije).
Ţivot u renesansnom i baroknom gradu (prostorno i urbano planiranje, primeri Venecije,
Firence, Napulja, Madrida, Pariza, Londona, Antverpena, Amsterdama...).
Ţivot u gradu industrijskog doba (prostorno i urbano planiranje, nove ulice - pojava bulevara;
nastanak industrijskih ţetvrti, radniţka naselja i predgraŤa; boemske ţetvrti; pojava moderne
infrastrukture - vodovod, kanalizacija, metro; primeri Pariza, Londona, Berlina, Njujorka).
Ţivot na selu (osnovni ritmovi agrarne proizvodnje, organizacija radnog dana...).
Obrazovanje i vaspitanje (škole i univerziteti, uloga crkve i drţave - pojava svetovnog i
obaveznog obrazovanja; pojava štamparstva i širenje pismenosti, pojava školskih udţbenika,
zabranjene knjige, pojava legata i zaduţbina; poloţaj uţenika - nagraŤivanje i kaţnjavanje,
odevanje uţenika).
Verski ţivot (obeleţja svakodnevnog ţivota pripadnika razliţitih verskih konfesija - sliţnosti i
razlike izmeŤu katolika, protestanata, pravoslavaca, muslimana, Jevreja; pojava ateizma).
Vojska (izrada i izgled vojniţke opreme: maţevi, koplja, vatreno oruţje - od primitivnih
pušaka arkebuza i musketa do razorne artiljerije; uvoŤenje stajaše vojske, razvoj moderne
vojne strategije i taktike - pojava generalštaba, uvoŤenje uniformi i vojnih odlikovanja; vojno
obrazovanje).
Klasiĉna muzika i klasiĉno pozorište (muziţki instrumenti - klavir, orgulje, violina, flauta,
gitara; pozorište u doba Šekspira i Molijera, nastanak opere).
Dokolica i zabavni ţivot (igre, ples uz muziku, balovi, maskiranje, uliţni zabavljaţi, putujuša
pozorišta, kockanje...).
Komunikacije u industrijsko doba (razvoj poštanskog, telegrafskog i ţelezniţkog saobrašaja;
pojava telefona, parobrod, novine i novinarstvo).
Putovanje i turizam (otkrivanje novih destinacija, gostionice i hoteli, banje).
Odnos prema drugom i razliĉitom (prema strancima, pripadnicima druge profesije, pola,
veroispovesti, politiţkog uverenja; progon veštica).
Strahovi stanovništva (od smaka sveta, pomraţenja sunca i meseca, kometa, prirodnih
nepogoda, gladi, bolesti, mitskih biša - vampira, vukodlaka, duhova...).
Leĉenje (bolnice, naţini zdravstvene zaštite i preventive, humanitarne organizacije - Crveni
krst; lekovi i lekovito bilje, apoteke, zarazne bolesti, bolesti mornara, higijenski uslovi,
epidemije, karantini...).
Svakodnevni ţivot Srba od kraja XV do kraja XIX veka
Naĉin ishrane (rekonstrukcija mogušeg jelovnika - dvor, grad, selo; pripremanje hrane, posni
i mrsni ciklusi, uticaji drugih kuhinja na karakter ishrane; piše, konzumiranje kafe i duvana).
Odevanje (materijali i tkanine - ţoja, krzno, koţa, lan, svila; nakit, razlika u odevanju kod
Srba u Habzburškom i Turskom carstvu, kao i kod pripadnika razliţitih društvenih grupa; crna
odeša monaha i plava odeša sveštenika u Karlovaţkoj mitropoliji; srednjoevropski uzori u
oblaţenju srpskog graŤanskog staleţa u Habzburškoj monarhiji; zabrana hriššanima u
Turskoj da nose zelenu i skarletnu boju odeše, kao i bele turbane kako bi se razlikovali od
muslimana; graŤansko odelo, uniforme drţavnih ţinovnika, lekara, carinika, profesora Liceja i
gimnazija u obnovljenoj Srbiji; narodna nošnja u Srbiji - opanci, šarene ţarape, gaše od
platna, ţakšire od ţoje, vezene košulje, gunj, šubara, fes, jelek, pregaţa, zubun...).
Stanovanje (graŤevinski materijali, naţin gradnje, izgled objekata i organizacija prostora;
razlike u stanovanju kod Srba u Habzburškom i Turskom carstvu: dvorci, gradske kuše,
konaci, seoske kuše - brvnare, ţatmare, bondruţare, kućeri - prenosne kuše; dvorovi vladara
- voţda KaraŤorŤa, kneza Miloša, kneza Mihaila, kneza Aleksandra, vladike Petra II, knjaza
Danila, knjaza Nikole; ukrašavanje stambenog prostora - nameštaj, ikone, portreti ţlanova
porodice, srpskih vladara i crkvenih velikodostojnika, fotografije; ureŤenje dvorišta).
Ţivot u gradu (osnovni tipovi gradskih naselja - varošica, varoš i grad; orijentalni i evropski
uticaji; primeri Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca...).
Trgovina i zanatstvo (esnafi, zanati - turski i nemaţki nazivi za zanatlije: šurţija, terzija,
abadţija, boltadţija, papudţija, mumdţija, tufegdţija, kujundţija, ţarugdţija, šloser, tišler,
šuster, šnajder...).
Ţivot na selu (osnovni ritmovi agrarne proizvodnje; osnovna obeleţja zemljoradnje,
vinogradarstva i stoţarstva; zadruga, moba, pozajmica; poljoprivredna oruŤa, mlinovi,
vetrenjaţe, ţuvanje i skladištenje hrane).
Porodica (obiţaji ţivotnog ciklusa - roŤenje, svadba, smrt, sahrana; poloţaj muškarca, ţene i
deteta u porodici i lokalnoj zajednici, ţivot u uţoj i široj porodici - zadruga i inokosna
porodica).
Društveni ţivot (osnovni praznici zajednice - verski i drţavni; porodiţni praznici - krsna slava;
radni i neradni dani; uloga kafana, krţmi i mehana; razliţiti oblici zabavnih aktivnosti: na selu
- kolo, prela, posela, panaŤuri; u gradu - balovi, soarei, izleti, knjiţevne druţine i ţitališta,
pozorište...).
Odnos prema drugom i razliĉitom (prema strancima, pripadnicima druge profesije, pola,
veroispovesti, politiţkog uverenja; gostoprimstvo).
Obrazovanje (širenje osnovne pismenosti u lokalnim sredinama - parohijski sveštenik kao
uţitelj pisanja i ţitanja, manastiri kao centri pismenosti i obrazovanja; osnivanje svetovnih
škola - gimnazija i Velika škola; jedan dan u školi; školska slava; odevanje uţenika;
školovanje ţenske dece; slanje Ťaka na školovanje u inostranstvo).
Vojska (oruţje ustanika, naţin ratovanja ustaniţke vojske - znaţaj šanţeva i utvrŤenja;
pešadija, konjica, artiljerija; vojna organizacija za vreme kneza Mihaila i kneza Milana oruţje, uniforme i odlikovanja; poreklo šajkaţe, vojno obrazovanje).
Leĉenje (naţini zdravstvene zaštite i preventive, humanitarne organizacije - Crveni krst;
lekovi i lekovito bilje, apoteke, zarazne bolesti, higijenski uslovi, epidemije, karantini; prve
bolnice i prvi Srbi lekari u juţnoj Ugarskoj u XVIII veku, otvaranje bolnica u Srbiji u vreme
kneza Miloša; nadrilekarstvo, vradţbine...).
Komunikacije (pismo, pošta, telegraf; putevi, novine i novinarstvo, pokloniţka putovanja hadţiluci).
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvaţiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost
aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uţenja te kroz sve programske celine
dosledno osigurati da najmanje jedna trešina nastave bude organizovana upotrebom ovih
metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trešini sluţajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauţenog u
razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuţenih od strane
Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su uţenici informisani o
kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Program za sedmi razred je koncepcijski postavljen da predstavlja smisaonu celinu koja
istovremeno otvara mogušnosti za dalji razvoj i nadogradnju sadrţaja u programima ovog
predmeta za osmi razreda, a oslanja se na sadrţaje iz petog i šestog razreda. Sastoji se iz tri
tematske celine.
Prva celina se moţe odrediti kao baziţna jer svi programi za ovaj predmet, od petog do
osmog razreda, njome zapoţinju. Sadrţaji u okviru ove teme namenjeni su preciznijem
odreŤivanju pojma svakodnevni ţivot, kao i objašnjavanju znaţaja prouţavanja
svakodnevnog ţivota ljudi u prošlosti.
Druga je fokusirana na samo jedan sadrţaj svakodnevnog ţivota. U sedmom razredu ta
tema je Novac i banke nekad i sad, koja se obraŤuje polazeši od sadašnjosti koja je
uţenicima poznata ka sve daljoj prošlosti.
Treša tematska celina se bavi razliţitim aspektima svakodnevnog ţivota u odreŤenom
vremenskom periodu. U sedmom razredu to je novi vek, ţime se obezbeŤuje veza sa
prouţavanjem istorijskih dogaŤaja u okviru obaveznog predmeta istorija.
Podelom na pomenute tematske celine, uţenicima je omogušeno da se u bilo kom razredu
opredeljuju za ovaj izborni predmet po prvi put, a da propušteni program(i) ne predstavljaju
ozbiljniju prepreku. Oni uţenici koji izaberu da tokom ţitavog drugog ciklusa osnovnog
obrazovanja i vaspitanja pohaŤaju ovaj predmet ovladaše najvaţnijim pojmovima i pojavama,
koje ţine svakodnevicu ljudi u rasponu od praistorije do savremenog doba, a sa sadrţajima
ţetiri teme (po jedna za svaki razred) biše detaljnije upoznati.
Iako je ceo program okrenut prošlosti, neophodno je da se tokom rada sa uţenicima vrši
stalna komparacija sa savremenim dobom, ţime se potencira shvatanje kontinuiteta u
razvoju ljudi i društva. Sadrţaji se, takoŤe, obraŤuju i kroz dimenziju lokalno - globalno, gde
uţenici imaju priliku da svoj zaviţaj bolje prouţe u odnosu na zadatu epohu.
U sadrţaju programa date su osnovne tematske celine, a nastavnik ima slobodu da kreira
konaţnu verziju programa za svaku grupu sa kojom radi, uvaţavajuši interesovanja uţenika i
ciljeve i zadatke predmeta. Poţetni ţasovi, kad se uţenici meŤusobno bolje upoznaju jer
najţešše pripadaju razliţitim odeljenjima, pogodni su da se razgovara i o izboru sadrţaja.
Navodeši interesantne istorijske ţinjenice ili pitanja (kako su u prošlosti ljudi popravljali zube,
kako su znali koliko je sati...?), nastavnik pobuŤuje uţeniţku radoznalost i motiviše ih da se
opredele za neke od ponuŤenih sadrţaja. Odgovornost nastavnika je da, zatim, te sadrţaje
uobliţi u konkretne nastavne teme, koje še biti obraŤivane na ţasovima.
Tako dobijeni materijal osnov je za dalji rad nastavnika, planiranje aktivnosti i pripremu za
ţas. Poţeljno je da nastavnik postigne da planirane aktivnosti imaju definisanu strukturu,
koju odlikuju fleksibilnost i adaptibilnost. U pripremnoj fazi nastavnik treba da prikupi dovoljan
broj informacija o sadrţajima na kojima še raditi sa uţenicima, ali še konaţni obim
informacija biti odreŤen uţeniţkim potrebama i mogušnostima da ih pripreme i prime.
Nastavnik je taj koji ne dozvoljava da dominira preterana faktografija, a nastoji da se
postigne funkcionalnost znanja i povezanost ţinjenica u smisaone celine. On na razliţite
naţine podstiţe osamostaljivanje uţenika u prikupljanju i sreŤivanju istorijskih podataka,
usmerava ih na razliţite izvore informacija i poduţava ih kako da se prema njima kritiţki
odnose. Na taj naţin se neguje istraţivaţki duh i ljubav prema nauci i podstiţe mišljenje
zasnovano na proverenim ţinjenicama i argumentima.
Osnovni pristup u radu jeste interdisciplinarnost i savlaŤivanje novih i nepoznatih ţinjenica
pomošu onih bliskih i poznatih. U okviru ovog predmeta postoje velike mogušnosti za
integraciju školskog i vanškolskog znanja uţenika, za izlazak iz okvira školskih udţbenika i
uţionice, ukljuţivanje roditelja i sugraŤana koji poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i
drugo što moţe da pomogne u realizaciji programa.
Nastavnik svakoj nastavnoj jedinici pristupa kao posebnom obrazovnom i didaktiţkom
problemu za koji zajedno sa uţenicima pronalazi odgovarajuša rešenja. Uvek treba teţiti
kombinovanju razliţitih metoda rada (kratka predavanja, gledanje filmova, ţitanje knjiga,
diskusije, analiza pisanih izvora i slika, posete arheološkim i istorijskim lokalitetima,
pravljenje upotrebnih predmeta iz prošlosti...). Posebno je prikladno organizovati uţenike u
timove, gde se centralni zadatak rešava tako što svako ima svoj pojedinaţni radni zadatak i
ulogu u timu.
U izvoŤenju nastave aktivnost uţenika je najvaţnija, bez obzira na izabrane metode rada.
Nastavnikova je uloga da organizuje nastavu, pruţi pomoš uţenicima u radu (od davanja
informacija do upušivanja na izvore informacija) i da podstiţe interesovanje uţenika za
predmet. U toku svih aktivnosti treba ohrabrivati razmenu informacija, kako izmeŤu uţenika i
nastavnika, tako i izmeŤu samih uţenika.
Kvalitet nastave unaprediše upotreba razliţitih nastavnih sredstava kao što su: ilustracije,
dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, arheološki materijal ili kopije nalaza, posete
kulturno-istorijskim spomenicima, kompjuterske igrice koje se zasnivaju na rekonstrukciji
društva iz prošlosti i dr.
Domaši zadaci imaju svoje opravdano mesto u realizaciji ovog programa. Ukoliko se dobro
postave, neše dodatno opteretiti uţenike niti kod njih izazvati odbojnost. Razlog za uvoŤenje
domaših zadataka ne proizilazi iz malog fonda ţasova i obimnog gradiva, veš iz samog cilja
predmeta. Domaši zadaci še u velikoj meri doprineti da se uţenici osamostale u
istraţivaţkim aktivnostima i prikupljanju podataka, posebno kada se usklade s
interesovanjima uţenika (ne treba svi uţenici da imaju isti domaši zadatak). Mnoge domaše
zadatke uţenici mogu raditi u paru ili manjoj grupi, uz pomoš porodice, za vreme raspusta,
što su nedovoljno iskoriššeni modaliteti u radu s uţenicima.
Kao i kod drugih izbornih predmeta gde ocena ne utiţe na školski uspeh, ocenjivanje dobija
nešto drugaţiju dimenziju. Za ovaj predmet klasiţno pismeno i usmeno ispitivanje znanja nije
pogodno. Svaka aktivnost je prilika da se uţenik oceni. Nastavnik prati celokupni rad uţenika
i nagraŤuju sve njegove aspekte. Pored steţenog znanja o svakodnevnom ţivotu ljudi u
prošlosti, nastavnik treba da nagradi i uţešše i posvešenost aktivnostima nezavisno od
postignuša. Ocena je odraz individualnog napredovanja deteta i podsticaj za njegov dalji
razvoj.
Kako je sadrţaj predmeta povezan sa svim oblastima ţivota (ishrana, odevanje,
obrazovanje, leţenje, proizvodnja, zabava...), uţenici imaju priliku da savlaŤivanjem
programa ovog predmeta dobiju brojne informacije znaţajne za svoj buduši profesionalni
razvoj. Nastavnik treba da ima u vidu i ovaj aspekt predmeta i, ukoliko kod nekog uţenika
prepozna posebno interesovanje za odreŤene sadrţaje, treba da mu ukaţe kojom profesijom
bi se mogao baviti, odnosno u kojoj srednjoj školi se stiţu znanja i zvanja za odreŤenu
oblast.
Da bi se zadaci nastave što potpunije ostvarili, trebalo bi da postoji korelacija s drugim
obaveznim i izbornim nastavnim predmetima kao što su istorija, geografija, srpski jezik,
likovna kultura, muziĉka kultura, crtanje, slikanje i vajanje, šah, verska nastava, graĊansko
vaspitanje...
Na kraju školske godine, kao mogušnost da se sistematizuje i rekapitulira usvojeno znanje,
moţe se organizovati izloţba/priredba kojom bi uţenici pokazali steţeno znanje, kao i
materijale i predmete koje su prikupili izuţavajuši ovaj izborni predmet. Ovakve
izloţbe/priredbe zahtevaju od nastavnika da planira ţasove na kraju školske godine za
njihovu pripremu.
Posebni zahtevi
Novac i banke nekad i sad
Kroz obradu ove tematske celine uţenici še se upoznati sa ulogom i znaţajem novca i
banaka u ţivotu ljudi i razvoju svih društava do danas. Aktivnosti treba tako organizovati da
uţenici shvate psihološki i socijalni aspekt novca i njegovu pozitivnu i negativnu ulogu.
Prouţavanje ove teme moţe da zapoţne analizom novca koji je sada u upotrebi, razgovorom
o smislu postojanja brojnih banaka koje se bave prometom novca i o pojavama kao što su
inflacija, štednja, krediti, falsifikovanje novca...
Ukoliko uţenici imaju interesovanja, mogu se organizovati debatne grupe koje bi napadale i
branile postojanje novca (kako bi se ţivelo bez njega - za i protiv) i koje bi uporeŤivale mesto
i ulogu novca u prošlosti i sadašnjosti... Cilj je da uţenici shvate zašto je novac oduvek bio
jedan od glavnih "organizatora" društva.
Vaţno je ukazati na materijale koji su se koristili za izradu novca (posebno kovanog) i na
estetski aspekt novca. Uţenici mogu i sami pregledom izabranog novca iz prošlosti i
sadašnjosti (u tu svrhu mogu se koristiti pravi novac, ali i fotografije) da identifikuju simbole
koji su se koristili i da pokušaju da tumaţe njihovo znaţenje. Deo aktivnosti se moţe posvetiti
i liţnostima prikazanim na novcu i identifikovati po ţemu su oni poznati, odnosno zašto su
zasluţili takvu poţast (vladari, vojskovoŤe, nauţnici, umetnici...).
Posebnu paţnju treba posvetiti analizi srpskog novca kroz istoriju.
Numizmatiţka vrednost zbirki starog novca moţe se pojasniti uţenicima organizovanjem
posete ustanovama koje poseduju takve zbirke u lokalnoj sredini ili u Beogradu (Narodni
muzej, Narodna banka Srbije). Uţenici mogu doneti stari novac koji imaju u svojim kušama i
pripremiti priţu o njegovoj starosti, poreklu, izgledu, vrednosti...
Uţenicima mogu biti interesantne teme o funkciji novca na narodnoj nošnji nekih zemalja, ili
o tome kako se novac ţuvao kad nije bilo banaka, kako su izgledali novţanici i ţime su se
ukrašavali (muški i ţenski novţanici, vrešice za novac...). Moguše je i analizirati nazive koje
novac ima u razliţitim delovima sveta, ili otkriti poreklo reţi dinar i u kojim se sve zemljama
on koristi. Uţenicima, takoŤe, moţe biti atraktivna aktivnost na osmišljavanju novca za neku
hipotetiţku drţavu, a od radova se moţe napraviti izloţba.
Svakodnevni ţivot u novom veku
Nastavni sadrţaji preporuţeni u ovoj temi daju mogušnost uţenicima da steknu jasniju sliku
o periodu novog veka. Najveši deo prošlosti pripada obiţnim ljudima, koji su nam po mnogo
ţemu veoma bliski. Taj "obiţan" i uglavnom "bezimeni" svet pojedinaca i lokalnih zajednica
(sagledanih kao opozicija centru) ţini zapravo istoriju sveta, koju klasiţna istorija, politiţki i
dogaŤajno usmerena, predstavlja samo kroz istoriju drţava, vladara i vladajuših elita.
Upoznavanjem sa ljudskom svakodnevicom u novom veku, kao i u bilo kojoj drugoj istorijskoj
epohi, uţenicima še se ukazati brojne sliţnosti i razlike s današnjim vremenom.
Uoţavanje sliţnosti i razlika ima dva osnovna cilja. Prvo, uţenicima še se apstraktnost
istorijske nauke o istorijskim procesima i išţezlim drţavama i kulturama pribliţiti kroz
"konkretizaciju" prošlosti u pojavi svakodnevice obiţnih ljudi prošlih vremena. Time se kod
uţenika stvara svest da je prošlost nekada bila neţija sadašnjost, kao što i naša
svakodnevica veoma brzo postaje prošlost. Drugo, u dijalogu sa razliţitim i drugim, uţenici
še moši da potpunije sagledaju neposredno okruţenje i društvo u kome ţive, kao i sebe
same. Na taj naţin, doši še do proširivanja steţenih znanja, a u isto vreme proces formiranja
svesti o samom sebi i okolnom svetu biše upotpunjen saznanjem o razvoju i usavršavanju
kulturnih odlika razliţitih zajednica, koje najţešše odgovaraju promenama njihovih društvenoekonomskih sistema. Time bi trebalo da se kod uţenika podstakne razvoj veštine
posmatranja, upotrebe komparativnosti i kritiţkog sagledavanja njegovog sopstvenog
okruţenja i sadašnjice.
ODABRANA LITERATURA:
D. Bandiš, Narodna religija Srba u 100 pojmova, Beograd 2004.
F. Brodel, Materijalna civilizacija, ekonomija i kapitalizam od XIV do XVIII veka, Knj.1:
Struktura svakodnevice: moguće i nemoguće, Novi Sad 2007.
E. Buhari, Napoleonova gardijska konjica, Beograd 2006.
A. Veselinoviš, R. Ljušiš, Srpske dinastije, Novi Sad 2001.
P. Vilar, Zlato i novac u povijesti1450-1920, Beograd 1990.
A. Vuletiš, J. Mijailoviš, IzmeĊu posela i balova. Ţivot u Srbiji u 19. veku, Beograd 2005.
Ţ. Delimo, Strah na zapadu od XIV do XVIII veka: opsednuti grad, Vrnjaţka Banja 1982.
S. Dimitrijeviš, Srednjovekovni srpski novac, Beograd 1997.
Istorija privatnog ţivota III, od renesanse do prosvećenosti, priredili F. Arijes i Ţ. Dibi,
Beograd 2002.
Istorija privatnog ţivota IV, od Francuske revolucije do Prvog svetskog rata, priredili F. Arijes
i Ţ. Dibi, Beograd 2003.
K. Kanduri, Veliko istraţivanje - istorija, Beograd 2005.
R. Ljušiš, Istorija za treši razred gimnazije opšteg i društveno-jeziţkog smera, Beograd 2007,
81–83, 114–117, 231–234.
R. Ljušiš, Istorijska ĉitanka i radna sveska za treši razred gimnazije opšteg i društvenojeziţkog smera, Beograd 2007, 140–145.
R. Ljušiš, Ljubavi srpskih vladara i politiĉara, Niš 2000.
R. Mandru, Opsednutost Ċavolom i vradţbine u XVII veku, Novi Sad 1988.
B. Miljkoviš-Katiš, Struktura gradskog stanovništva sredinom XIX veka, Beograd 2002.
Obrazovanje kod Srba kroz vekove, Beograd 2001.
Privatni ţivot u srpskim zemljama u osvit modernog doba, priredio A. Fotiš, Beograd 2005.
Privatni ţivot kod Srba u devetnaestom veku. Od kraja osamnaestog veka do Prvog
svetskog rata, priredili Ana Stoliš i Nenad Makuljeviš, Beograd 2006.
Sluţbeno odelo u Srbiji u 19. i 20. veku, Beograd 2001.
Stari Beograd - iz putopisa i memoara, priredio Đuro Gavela, Beograd 1951.
Ţ. Stojanoviš, Papirni novac Srbije i Jugoslavije, Beograd 1996.
A. Fotiš, U Osmanskom carstvu (XV-XVIII vek), Beograd 2007.
Sledeći
Prethodni
CRTANJE, SLIKANJE I VAJANJE
(1 ţas nedeljno, 36 ţasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj obrazovno-vaspitnoog rada u nastavi likovne kulture je da se podstiţe i razvija uţenikovo
stvaralaţko mišljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i
karakterom ovog nastavnog predmeta.
Zadaci vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture sastoji se u razvijanju uţenikove
sposobnosti za:
- koriššenje svih likovnih elemenata
- likovni stvaralaţki rad
- koriššenje razliţitih materijala i medijuma
- usvajanje estetskih kriterijuma i za kreativno mišljenje
- doţivljavanje likovnih umetniţkih dela u okviru kulturne baštine za prepoznavanje
savremenih kretanja u umetnosti svog i drugog naroda
- vizuelnu percepciju i apercepciju
- kritiţko mišljenje
- oplemenjivanje ţivotnog radnog prostora
- aktivno stvaralaţko delovanje u kulturnom i umetniţkom ţivotu sredine
- aktivno estetsko unapreŤivanje svoje okoline i oţuvanje prirode i baštine zaviţaja i
domovine
- negovanje ukupnih ljudskih dostignuša
- buduša zanimanja, profesionalnu orijentacijiu
- emancipaciju liţnosti uţenika
- kulturu rada.
Operativni zadaci
Uţenici treba da:
- proširuju iskustva u likovnom izraţavanju i razviju likovno-estetski senzibilitet za: arabesku,
proporcije, kompoziciju i prostor, objedinjavanje pokreta igre i zvuka, fotografiju i performans
- upoznaju osnovne elemente likovne organizacije i pripreme se za samostalno i kolektivno
preoblikovanje odreŤenog prostora
- se osposobe da povezuju likovni rad s literarnim scenskim izrazom, zvukom i pokretom
- upoznaju vrednosti spomenika kulture i svoju kulturnu baštinu.
STRUKTURA: 1. Sadrţaji programa
2. Kreativnost
3. Medijumi
SADRŢAJI PROGRAMA
CRTANJE (8+3+1)
Proporcije.
Percepcija.
Crtanje - prirodni ugljeni štapiši, olovke s mekim grafitnim uloškom, papiri...
Proporcije - veţbanje i estetska analiza.
Komponovanje veliţina u prostoru.
Percepcija.
Crtanje - prirodni ugljeni štapiši, olovke s mekim grafitnim uloškom, papiri...
Komponovanje i stepenovanje oblika u prostoru.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje; odgovarajuša sredstva i materijali.
Arabeska.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje, slikanje, odgovarajuša sredstva i materijali.
Arabeska - veţbanje.
Estetska analiza.
SLIKANJE (8+3+1)
Ravnoteţa oblika i boje u prostoru
Percepcija - apercepcija
Crtanje, slikanje − odgovarajuša sredstva i materijali
Kontrast, svetlina, površina i oblika u odreŤenom prostoru
Percepcija - apercepcija
Crtanje, slikanje; odgovarajuša sredstva i materijali.
Srodnost likovnih vrednosti u odreŤenom prostoru.
Percepcija - apercepcija.
Crtanje, slikanje − odgovarajuša sredstva i materijali.
VAJANJE (10+2+1)
Oblikovanje masa i volumena dodavanjem i oduzimanjem.
Percepcija - apercepcija.
Vajanje; odgovarajuša sredstva i materijali.
Ornamenti (trodimenzionalni)
Percepcija-apercepcija.
Vajanje - odgovarajuša sredstva i materijali.
Vajarski materijali, odlivanje (negativ, pozitiv)
Percepcija - apercepcija.
Vajanje − gips i odgovarajuša sredstva i materijali.
Performans.
Percepcija - apercepcija.
Odgovarajuša sredstva i materijali.
Estetska analiza.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Programski sadrţaji omogušavaju prepoznavanje i razvoj darovitosti uţenika i njihovih
indidividualnih sposobnosti i postepeno uvoŤenje uţenika u oblast profesionalne orijentacije.
S obzirom da koncepcija ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na podršku
darovitoj deci, koja imaju mogušnost da prodube znanja u onim sadrţajima koji se ne mogu
realizovati u redovno-ţasovnom sistemu, stoga je za izradu ovog programa struţna komisija
oslonce traţila pre svega u programu obaveznog predmeta likovna kultura kako bi se
nastavila korelacija i produbila zapoţeta realizacija sadrţaja.
Imajuši u vidu obrazovni karakter nastavnog predmeta likovna kultura, neophodno je na
svakom ţasu svaku tematsku jedinicu ilustrovati adekvatnim likovno-umetniţkim delom. U
realizaciji ove nastave treba, u skladu sa mogušnostima škole i kreativnostima nastavnika,
insistirati na vešoj afirmaciji tematskih jedinica u oblasti crtanja. Celinom kompozicija i
prostor treba insistirati na razvijanju osetljivosti za shvatanje kompozicije u prostoru. Iako je
kompozicija organizacija (raspored) odnos raznih elemenata, ona je zapravo struktura
umetniţkog dela. U tom kontekstu, vaţno je uţenicima ilustrovati najtipiţnija dela umetniţkog
nasleŤa u kojima su na razliţit, karateristiţan naţin rešeni kompozicija i prostor. S obzirom
na to da se organizacija elemenata komponuje u datom prostoru, neophodno je da se
kompozicija poveţe na znanja iz celine proporcije, i da se deci predoţi potpojam prostor.
Vaţno je naglasiti linearnu, vazdušnu i inverznu perspektivu i tumaţiti razliku prostora u
vizantijskom i renesansnom slikarstvu, ali i na primerima slikarstva moderne umetnosti treba
ukazati na vešu spontanost i subjektivnost i individualno poimanje komozicije i prostora.
Treba naglasiti koriššenje svih vrsta linija, kako bi se postepeno obogašivalo linearno
grafiţko izraţavanje, i naglasiti pojedinosti do kojih se dolazi na osnovu opserviranja ili
prethodnog veţbanja rada po prirodi. Neophodno je analizirati perspektive (ptiţje, ţablje,
linearne). Tematskom celinom proporcija (razmera, srazmera) treba uspostaviti korelaciju sa
matematikom, fizikom i biologijom uz tumaţenja primera iz umetniţkog nasleŤa. Uţenicima
treba ponuditi inicijative i sadrţaje za nova kretanja u savremenoj umetnosti kako bi razvijali
osetljivost za nove umetniţke materijale i medijume.
U podruţju slikanje, treba insistirati na obogašivanju skale pojedinih boja i njihovog
kompozicionog odnosa i uvoŤenju u bojene vrednosti procesom rada po prirodi. Umetniţka
dela uţenike uvode u tajne razliţitosti jer razumevanje razliţitosti kultura, kao i veţitih
promena u prirodi, uslovljava adekvatan odnos prema vlastitom umetniţkom nasleŤu. Pri
tome ne treba zanemariti ni mogušnosti uţenja iz prirode i putem umetniţke recepcije kao
metode u kome nas priroda i umetniţko delo uvode u oblik otkrivanja (opaţanjem) u cilju
opšte i likovne kulture. Imajuši u vidu da je u programu obaveznog predmeta likovna kultura
dato uputstvo koje se odnosi i na obavezni predmet, u izbornom predmetu treba naglasiti
samo one specifiţnosti koje karakterišu ovaj program. Za izradu ovog programa struţna
komisija je traţila oslonce pre svega u programu obaveznog predmeta likovna kultura, kako
bi se nastavila korelacija i produbila zapoţeta realizacija sadrţaja. Celina objedinjavanje
pokreta, igre i zvuka predstavlja nuţan uslov za vezu minulih vremena sa savremenim
tokovima umetnosti u kojima se brišu granice umetniţkih podruţja i najavljuju savremene
koncepcije. Stoga je u ovom programu predviŤen performans kojim se nastavlja i produbljuje
program obaveznog predmeta. Performansom se ukazuje na suprotstavljanje predstavi o
umetnosti kao robi, trajnom robnom proizvodu, kao i na prolaznost ţivota i umetniţkog dela.
Neophodno je metodom razgovora ukazati na odlike proširenih medijuma (performans).
Akcije, pokreti i procesi u ovoj predstavi su u središtu paţnje. Svaki dogaŤaj u školi moţe biti
podsticaj za rad i imati motivacioni karakter ukoliko izaziva i podstiţe emocionalni i
intelektualni stav i doţivljaj uţenika. U vidu improvizacije, pozorišne predstave, plesa, uz
koriššenje audio-muziţkih efekata treba omogušiti uţenicima da realizuju svoju kreativnost.
Tom prilikom uţenicima treba dati mogušnost koriššenja fotografije, kamere kako bi
zabeleţili datu situaciju. S obzirom da su medijumi u strukturi programa rezervisani za
maksimalnu slobodu i koriššenje svih mogušnosti potencijalne kreativnosti nastavnika, ova
celina predstavlja mogušnost da se koriste savremena sredstva i svi medijumi kao likovni
izraz.
U oblasti vajarstva obratiti paţnju na osnovna svojstva vajanja, na teksturu, taktilni tretman
forme, ţvrste i meke forme, konveksno-konkavno, otvoreno-zatvoreno. Treba imati u vidu
osnovne geometrijske oblike i odnos izmeŤu organske i neorganske forme, kao i odnose
izmeŤu predmeta i sagledavanje proporcija. Uţeniku treba naglasiti vrednosti i funkcije
plastike u arhitekturi, eksterijeru i enterijeru, primenjenom vajarstvu. Kod uţenika treba
afirmisati i sitnu plastiku, dekorativnu skulpturu, ornament, vajarske materijale. Treba ukazati
na postupak dodavanja i oduzimanja vajarskog materijala i na primerima iz umetniţkog
nasleŤa demonstrirati karakteristiţna dela. Bitno je naglasiti vaţnost alata za primereno
koriššenje materijala pri izradi vajarskog rada i predoţiti osnovne mogušnosti umnoţavanja
vajarskih radova. Primereno je realizovati livenje u gipsu manjih reljefa, ornamenta i u
negativu naţiniti mogušu doradu, kako bi se u pozitivu otkrivali neoţekivani efekti. Izborni
predmet je mogušnost da se uvode novi sadrţaji i sagledaju inovacije u ovoj oblasti. Na
postoješe nastavne sadrţaje, a u vezi sa savremenom tehnologijom u kontekstu vizuelnih
informacija u likovnoj umetnosti, treba imati u vidu grafiţki dizajn, video i kompjutersku sliku,
umetniţku instalaciju, lumino objekte, industrijski dizajn, arhitekturu i urbanizam i
etnoumetnost u prostoru.
Izborna nastava odmerenim zadacima sistematiţno razvija razliţite psihiţke i likovne
sposobnosti uţenika, a naroţito one sposobnosti koje podstiţu njihovo individualno i
kreativno izraţavanje. Ona dodatno motiviše likovne pedagoge na usavršavanje i primenu
savremenih metoda uţenja (oslanjajuši se i na savremena iskustva deţije psihologije) radi
podsticanja spontanog i slobodnog izraţavanja uţenika. Zbog toga ova nastava omogušava
prepoznavanje i razvoj darovitosti uţenika i njihovih indidividualnih sposobnosti i omogušava
postepeno uvoŤenje uţenika u oblast profesionalne orijentacije ka širokom polju likovnih
delatnosti.
S obzirom da postoje inicijative za vešom podrškom darovite dece ovim predmetom,
stvorena je mogušnost da se na vreme podstiţe prepoznavanje ove dece u ţemu bi
uţestvovali roditelji i vaspitaţi (pedagozi, psiholozi) u skladu sa indidividualnim
sposobnostima i njihovom didaktiţko-metodiţkom tretmanu.
Izvanredna postignuša ili mogušnosti za velika postignuša uglavnom se koriste pod nazivom
darovitost (opšti potencijal) i talentovanost (manifestovana darovitost), pod kojima se
podrazumeva bistrina, izuzetnost, superiornost, briljantnost, sposobnost lakog i brzog uţenja.
U redovnim vaspitno-obrazovnim institucijama nastavnik ima ravnopravan didaktiţkometodiţki odnos prema zainteresovanim i talentovanim uţenicima, oslanjajuši se na
savremena iskustva psihologije koja insistira na razvoju individualnih sposobnosti, što se
odnosi i na obrazovanje darovite dece.
Koncepcija ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na podršku darovitoj deci koja
imaju mogušnost da prodube znanja u onim sadrţajima koji se ne mogu realizovati u
redovno-ţasovnom sistemu. U realizaciji ove nastave treba u skladu sa mogušnostima škole
i kreativnostima nastavnika, insistirati na vešoj afirmaciji primenjenih umetnosti i vizuelnih
komunikacija.
Nastavnici su duţni da prate darovito dete i da ga podrţavaju u radu insistirajuši na
formiranju zbirke radova (mape) i u saradnji sa roditeljima u vreme nastave vode dnevnik i
prate razvoj deteta. Oţuvanjem teţnje darovitih uţenika ka kreativnom izraţavanju zajedno
sa ovladavanjem materijalima (razvoj tehniţke spretnosti i senzibiliteta) doprinosi se daljem
likovnom obrazovanju.
Vrste plana:
- godišnji plan,
- operativni plan rada (polugodišnji, meseţni).
Godišnji plan rada treba da sadrţi pregled likovnih celina i broj ţasova predviŤenih za
odreŤene sadrţaje.
Operativni polugodišnji plan rada treba da bude detaljno razraŤen i da sadrţi sledeše rubrike:
mesec − osnovni cilj i zadatak (vaspitni i obrazovni) nastavni sadrţaj; oblik rada; korelaciju sa
drugim predmetima; sredstva i medije i primedbe u koje se ubeleţavaju promene. Planiranje
nastave je neophodno kako bi nastavnici adekvatno razmatrali nastavni program i imali uvid
u moguše napredovanje i podizanje kvaliteta nastavniţke prakse. U pogledu planiranja treba
imati u vidu primereno pripremanje. Pripremanjem nastavnik osmišljava vreme od jednog
ţasa kako bi lakše i sigurnije tumaţio sadrţaje. Pripremanje nastavnika je neophodno
(pismena, vizuelna priprema) kako bi raealizacija ţasa bila jasna i izvesna i kako bi se
ostvario postavljeni cilj.
Ostvarivanje sadrţaja:
Sadrţaje programa likovne kulture treba ostvariti:
1. Primanjem (uţenjem), tako što še uţenicima biti omogušeno da stiţu znanja iz oblasti
likovne kulture, savladavaju tehnološke postupke likovnog rada u okviru odreŤenih sredstava
savremenih materijala i medijuma i da upoznaju zakonitosti i elemente likovnog jezika;
2. Davanjem (stvaranjem) putem podsticanja uţenika da se izraţavaju u okviru likovnih
aktivnosti i ostvaruju rezultate (uvek na višem nivou kultivisanja i jaţanja likovne osetljivosti).
Za nastavu likovne kulture, na osnovu sadrţaja i metodiţkih oblika usmerenosti obrazovno vaspitnog procesa u pravcu bogašenja deţijeg estetskog iskustva, odreŤeni ciljevi i zadaci
proizašli su iz likovne umetnosti teorije stvaralaštva i razvojne psihologije.
Ovako koncipiranim programom crtanja, slikanja i vajanja naglašena je usmerenost
obrazovno - vaspitnog procesa u svim njegovim vremenskim segmentima-pojedini ţasovi,
ciklusi ţasova, problemski krugovi operativnih zadataka i celine programa uzrasnih zahteva ka jaţanju likovnih sposobnosti uţenika, zatim ka bogašenju likovnog jezika, a takoŤe ka
formiranju pozitivnih navika i bogašenju vlastite sfere estetskog iskustva.
Pretpostavka kreativnosti uţenika u domenu likovnih aktivnosti podrazumeva da motivacioni
sadrţaji budu raznovrsni, primereni uzrastu i interesovanjima uţenika. Metodske postupke i
oblike rada nastavnik koncipira usaglašavajuši vaspitno-obrazovne zadatke (likovne
probleme) sa pobuŤenim interesovanjem uţenika da ove zadatke prihvati na nivou
samoinicijative, odnosno formiranoj vlastitoj izraţenoj potrebi. U tom smislu uloga nastavnika
naglašena je u fazi izbora i didaktiţke pripreme motivacionog sadrţaja, dok izbor teme zavisi
od suštine likovnog zadatka, odnosno konkretnog sadrţaja kojim se uţenik motiviše u pravcu
odreŤenog likovnog problema.
Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadrţaja, a teme su u sluţbi
realizacije predviŤenih zadataka. U procesu pripremanja za rad temama treba posvetiti
posebnu paţnju kako ne bi ovladale sadrţajima (što je do sada pokazala nastavna praksa).
Kao i u mnogim drugim pristupima i u ovom sluţaju se oţekuje kreativan odnos nastavnika
prilikom izbora tema, zavisno od likovnog problema. Teme treba pronalaziti u povezivanju sa
drugim oblastima i to pomošu razgovora sa uţenicima.
U strukturi sadrţaja nastavnog rada koje se odnose na praktiţne likovne aktivnosti uţenika
podrazumeva se oslanjanje na širi izbor likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih
likovno-poetskih sadrţaja i iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost uţenika ostvarivala bi
se i kao pripremljenost za aktivno uţestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva
naše vreme i kao sposobnost vrednovanja i kritiţkog odnosa savremenog trenutka.
Strukturu programa ĉine:
1. Nastavni sadrţaji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanja sadrţaja
likovne kulture, poznavanje dela likovnih umetnosti i elemenata likovne pismenosti;
2. Kreativnost - predstavlja sposobnost da se naŤu nova rešenja za jedan problem ili novi
naţini umetniţkog izraza i ostvarenje proizvoda novog za individuu (ne nuţno novog i za
druge), za koju je pretpostavka za podsticanje, motivacioni sadrţaji praktiţnih likovnih
aktivnosti uţenika koji obuhvataju:
- domen uţeniţkih doţivljaja
- domen korelacije sa drugim vaspitno-obrazovnim podruţjima.
3. Likovni medijumi i sredstva - koriššenje likovnih disciplina i upotreba odreŤenih materijala
u oblikovanju, prošireni medijumi.
U strukturi sadrţaja nastavnog rada koje se odnose na praktiţne likovne aktivnosti uţenika
podrazumeva se oslanjanje na širi izbor savremenih likovnih sredstava i medijuma, odnosno
savremenih likovno-poetskih sadrţaja i iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost uţenika
ostvarivala bi se i kao pripremljenost za aktivno uţestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti
koje zahteva naše vreme i kao sposobnost vrednovanja i kritiţkog odnosa savremenog
trenutka. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doţivljaja likovnog ţina i pospešivanju
imaginativnih i kreativnih mogušnosti uţenika, kao i metodiţki kvalitet u pogledu opredeljenja
komisije za izmenu i dopunu programa likovne kulture u osnovnoj školi smanjenjem
opterešenosti uţenika naglašavanjem savremenih medijuma u likovnoj i vizuelnoj umetnosti
u skladu sa savremenim kretanjima umetnosti.
HOR I ORKESTAR
(1 ţas nedeljno, 36 ţasova godišnje)
Cilj i zadaci
Opšti cilj nastave izbornog predmeta hor i orkestar je razvijanje interesovanja za muziţku
umetnost i upoznavanje muziţke tradicije i kulture svoga i drugih naroda.
Zadaci
- negovanje sposobnosti izvoŤenja muzike (pevanje/sviranje)
- sticanje navike slušanja muzike, podsticanje doţivljaja i osposobljavanje za razumevanje
muzike
- podsticanje kreativnosti u svim muziţkim aktivnostima (izvoŤenje, slušanje, istraţivanje i
stvaranje muzike)
- upoznavanje osnova muziţke pismenosti i izraţajnih sredstava muziţke umetnosti
- pripremanje programa za kulturnu i javnu delatnost škole
- upoznavanje zanimanja muziţke struke.
Operativni zadaci
Uţenici treba da:
- pevaju po sluhu i iz notnog teksta pesme naših i drugih naroda (narodne, umetniţke, deţje,
starogradske)
- upoznaju osnovne pojmove iz muziţke pismenosti
- upoznaju muziţka dela uz osnovne informacije o delu i kompozitoru
- razvijaju stvaralaţke sposobnosti.
SADRŢAJI PROGRAMA
Hor
Veoma je znaţajno pravilno oceniti mogušnosti hora i rukovoditi se stavom da je bolje
odliţno izvesti neko jednostavnije delo, nego loše otpevati teţu kompoziciju.
I za hor mlaŤih i za hor starijih razreda obezbediti potreban broj ţasova, što omogušuje
postizanje dobrih rezultata i mnogo radosti ţlanovima hora.
Nastavnik-horovoŤa mora stalno da vodi raţuna o dobroj postavi glasa, pravilnom disanju i
deklamaciji, taţnoj intonaciji i ritmu.
Kompozicije na repertoaru hora mlaŤih razreda treba da budu preteţno jednoglasne i
dvoglasne, dok se s horom starijih razreda mogu uspešno izvoditi i troglasne kompozicije.
Hor treba da peva a capella ili uz instrumentalnu pratnju nastavnika (ili nekog uţenika) na
harmonskom instrumentu.
Repertoar školskih horova obuhvata odgovarajuša dela domaših i stranih autora raznih
epoha.
U toku školske godine potrebno je sa horom izvesti najmanje deset kompozicija.
Orkestar
Orkestar moţe da bude sastavljen od bilo koje kombinacije instrumenata koji mogu da budu
zastupljeni u najmanje tri deonice. Za homogene sastave postoji dovoljno literature, bilo da
se radi o orkestrima harmonika, blok flauta, mandolina i drugo. Malo je teţe naši literaturu za
druge i za najrazliţitije sastave školskih orkestara. Za struţnog nastavnika neše predstavljati
poteškošu da obradi za svoj sastav odgovarajuša dela. Ma koliko aranţman neke
kompozicije Baha, Mocarta, Betovena ili Ţajkovskog bio neprikladan i nepoţeljan na
koncertnom podijumu, on ima puno opravdanje u školskoj muziţkoj praksi ako je znalaţki i
sa ukusom napravljen, Za uţenike še biti veliko zadovoljstvo da poznato delo velikog
kompozitora izvedu "na svoj naţin".
Školskim orkestrom se smatra instrumentalni ansambl sa najmanje deset instrumentalista
koji izvode kompozicije u najmanje tri deonice. Orkestri mogu biti sastavljeni od instrumenata
koji pripadaju istoj porodici (blok flaute, mandoline, tambure, harmonike, Orfov
instrumentarijum itd.) ili mešovitog sastava prema raspoloţivim instrumentima. Repertoar
školskog orkestra ţine dela domaših i stranih kompozitora raznih epoha, u originalnom obliku
ili prilagoŤena za postoješi školski sastav.
U toku godine orkestar treba da izvede najmanje osam dela, od kojih neka zajedno sa
horom.
U svim školama u kojima rade nastavnik ili nastavnici koji vladaju nekim instrumentima
organizuje se dodatna nastava za darovite i zainteresovane uţenika u sviranju na pojedinim
instrumentima.
Zadaci instrumentalne nastave su:
- da kod uţenika razvija muziţke sposobnosti i ţelju za aktivnim muziciranjem i
sudelovanjem u školskim ansamblima
- da uporedo sa instrumentalnom nastavom uţenicima daje i potrebna teorijska znanja
- da i ovom nastavom podstiţe kod uţenika njihove kreativne sposobnosti i smisao za
kolektivno muziciranje.
Nastava se odvija u grupi do ţetiri uţenika, odnosno od pet do devet uţenika kada se radi o
blok flautama, tamburama, mandolinama ili Orfovom instrumentarijumu. Zavisno od
mogušnosti i interesovanja uţenika, u dodatnoj nastavi se formiraju mali muziţki sastavi.
Programom i sadrţajima dodatne nastave obuhvatiti odgovarajuše udţbenike, priruţnike i
zbirke za pojedine instrumente, kao i dela (u originalnom obliku ili prilagoŤena sastavima
uţenika dotiţne škole) domaših i stranih kompozitora iz raznih epoha, dostupna izvoŤaţkim
mogušnostima uţenika.
Uţenici prikazuju svoja individualna i grupna dostignuša iz dodatne muziţke nastave na
školskim i drugim priredbama i takmiţenjima.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Polazna opredeljenja pri koncipiranju programa izbornog predmeta
Pevanje pesama po sluhu i iz notnog teksta:
- neophodno je redovno ukazivanje na znaţaj pravilne higijene glasa, stalna briga o poloţaju
tela pri pevanju, veţbe za pevaţko disanje, veţbe artikulacije, raspevavanje uz
instrumentalnu pratnju i bez nje, pevanje kadence
- uţenje pesme poţinje uvoŤenjem u tematiku, zatim sledi nastavnikovo tumaţenje literarnog
teksta sa naglašavanjem vaspitnih elemenata
- kod uţenja pesama po sluhu prvo se demonstrira originalni vid pesme (u tempu, sa
dinamikom), zatim radi jednostavna analiza pesme zbog razumevanja forme (zajedniţko
uoţavanje ponavljanja i kontrasta)
- kod uţenja pesama iz notnog teksta prvo se radi analiza zapisa pesme (uoţavaju se: kljuţ,
predznaci, takt uz probu taktiranja, dinamiţke i artikulacione oznake, duţine i imena tonova),
zatim se notni tekst išţitava parlato (sa ponavljanjima dok se tekst ne utvrdi), uradi se veţba
raspevavanja i prelazi na pevanje dok nastavnik svira melodiju
- osmišljavanje poţetne intonacije pesme najbolje je dati kroz instrumentalni uvod
- pesma se uţi po delovima i frazama uz instrumentalnu pratnju koja se u poţetku svodi na
melodiju (aranţmane dodati tek pošto je pesma nauţena)
- teţe ritmiţke figure i melodijski skokovi se obraŤuju kroz ponavljanje;
- tokom uţenja neprekidno se insistira na izraţajnom i doţivljenom pevanju.
Sviranje
- sviranje na instrumentima Orfovog instrumentarijuma
- sviranje na frulici, melodici, tamburi, gitari i drugim dostupnim instrumentima
- sviranje primera iz literature.
U svakom odeljenju postoji jedan broj uţenika koji ima veše ili manje poteškoše u pevanju.
Takvim uţenicima treba dati mogušnost afirmacije kroz sviranje na deţjim muziţkim
instrumentima da bi uţestvovali u grupnom muziciranju.
U radu koristiti ritmiţke i melodijske instrumente. Pošto su uţenici opismenjeni, sviranje na
melodijskim instrumentima biše olakšano jer se mogu koristiti notni primeri pojedinih pesama
koje su solmizaciono obraŤene.
Potrebno je razvijati deţje predispozicije za muziţko oblikovanje i omogušiti im da doţive
radost sviranja, ţime se bogati liţnost u osetljivom periodu emocionalnog sazrevanja.
Didaktiĉko-metodiĉka uputstva
Preporuţeni sadrţaji ovog nastavnog predmeta uţenicima treba da pruţe znanja i
informacije kako bi razumeli, pratili, razlikovali, doţivljavali i što bolje procenjivali muziţke
vrednosti.
Za uspešnu realizaciju neophodno je ostvariti osnovni preduslov: kabinet sa nastavnim i
oţiglednim sredstvima. Nastavna sredstva su: klavir, komplet Orfovog instrumentarija za sve
uţenike, tabla sa linijskim sistemima, kvalitetni ureŤaj za slušanje muzike, a poţeljni su i
kompjuter, ureŤaj za emitovanje DVD-a sa pratešom opremom. Oţigledna sredstva
ukljuţuju: slike pojedinaţnih instrumenata, gudaţkog i simfonijskog orkestra, slike stranih i
domaših kompozitora i izvoŤaţa, kvalitetne snimke primera.
Sadrţaji treba da pruţe uţenicima dovoljno znanja i obaveštenosti koja še im omogušiti da
razlikuju stvarne vrednosti i kvalitete u svetu muzike koja ih okruţuje u svakodnevnom ţivotu
od onih sadrţaja koje ne razvijaju njihov ukus i ne doprinose njihovom estetskom vaspitanju.
Usvajanje znanja uţenika zavisi od organizacije ţasa, koji mora biti dobro planiran, osmišljen
i zanimljiv. Uţenik treba da bude aktivan na ţasu, a ţas muziţke kulture treba da bude
doţivljaj za uţenike. Raznim oblicima rada, tehnikama i oţiglednim sredstvima uţenicima se
prenose znanja i kombinuju razne metode u nastavi. Nastavnik je ravnopravni uţesnik u svim
aktivnostima.
Domaše pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati ni
u jednom razredu.
Nastavu treba uvek povezivati sa drugim predmetima, muziţkim ţivotom društvene sredine i
uţestvovati na takmiţenjima i muziţkim priredbama.
IzvoĊenje muzike
Pesma koju uţenik uţi po sluhu ili iz notnog teksta ima najviše udela u razvoju njegovog
sluha i muziţkih sposobnosti uopšte. Pevanjem pesama uţenik stiţe nova saznanja i razvija
muziţki ukus. Kroz izvoŤenje muzike uţenik treba da savlada pojmove iz osnova muziţke
pismenosti. Nastava ima zadatak da kod uţenika razvija ljubav prema muziţkoj umetnosti i
smisao za lepo, da pomogne u svestranom razvoju liţnosti uţenika, da uţenika oplemeni i
da mu ulepša ţivot.
Pri izboru pesama nastavnik treba da poŤe od psihofiziţkog razvoja uţenika, od njima bliskih
sadrţaja, šireši pri tom njihova interesovanja i obogašujuši dotadašnja znanja novim
sadrţajima. Potrebno je, takoŤe, da oceni glasovne mogušnosti razreda pre odabira pesama
za pevanje.
Detaljnom analizom potrebno je obraditi tekst i utvrditi o ţemu pesma govori, kao i u kojoj je
lestvici napisana. Za upoznavanje narodne pesme vaţno je razumeti njeno etniţko i
geografsko poreklo, ulogu pesme u narodnim obiţajima ili svakodnevnom ţivotu. Jedna od
karakteristika narodnih pesama je i završetak koji odudara od onoga što je uţenik saznao
kroz osnove muziţke pismenosti - završetak na drugom stupnju. Na ovu karakteristiku treba
skrenuti paţnju, a ona še ujedno biti i orijentir za prepoznavanje narodne pesme.
Nastavnik bira od predloţenih pesama, ali mora voditi raţuna da u njegovom radu budu
zastupljene umetniţke, narodne, prigodne pesme savremenih deţjih kompozitora, kao i
kompozicije sa festivala deţjeg muziţkog stvaralaštva koje su stvarala deca. Radi
aktuelizacije programa, nastavnik, takoŤe moţe nauţiti uţenike da pevaju i poneku pesmu
koja se ne nalazi meŤu predloţenim kompozicijama ako to odgovara cilju i zadacima
predmeta i ako odgovara kriterijumu vaspitne i umetniţke vrednosti.
Posebnu paţnju treba posvetiti izraţajnosti interpretacije - dinamici, fraziranju, dobroj dikciji.
PREPORUŢENE KOMPOZICIJE ZA RAD HORA
Pesme domaćih autora
K. Babiš - Balada o dva akrepa
I. Bajiš - Srpski zvuci
Z. Vauda - Mravi
Z. Vauda - Pahuljice
S. Gajiš - Tuţna muha
D. Despiš - Kiša
D. Despiš - Oglasi
D. Despiš - Smejalica
V. ĐorŤeviš - Veše vrana
V. Iliš - Vodenica
D. Jenko - Boţe pravde
D. Jenko - pesme iz Đida
J. Kaplan - Ţuna
P. Konjoviš - Vragolan
J. Marinkoviš - Ljubimţe proleša
M. Milojeviš - Vetar
M. Milojeviš - Mladost
M. Milojeviš - Muha i komarac
S. Mokranjac - II rukovet
S. Mokranjac - X rukovet
S. Mokranjac - XI rukovet
S. Mokranjac - Na ranilu
S. Mokranjac - Pazar ţivine
S. Mokranjac - Slavska
S. Mokranjac - Tebe pojem
S. Mokranjac - Himna Vuku
B. Simiš - Pošla mi moma na voda
T. Skalovski - Makedonska humoreska
M. Tajţeviš - Dodolske pesme
M. Tajţeviš - I svita iz Srbije
Šistek-Babiš - Oj, Srbijo
Strani kompozitori
Autor nepoznat - La violeta
J. Brams - Uspavanka
K. M. Veber - Jeka
G. Gusejnli - Moji piliši
G. Dimitrov - Ana mrzelana
Z. Kodalj - Katalinka
Z. Kodalj - Hidlo Vegen
O. di Laso - Eho
L. Marencio - Ad una freska riva
V. A. Mocart - Uspavanka
D. Đovani - Ki la galjarda
S. Obretenov - Gajdar
Palestrina - Benediktus
Palestrina - Vigilate
B. Smetana - Doletele laste
F. Supe - Proba za koncert
F. Šopen - Ţelja
F. Šubert - Pastrmka
Kanoni
Autor nepoznat - Dona nobis pacem
L. Kerubini - Na ţasu pevanja
V. A. Mocart - Noš je mirna
J. G. Ferari - Kukavica
V. Iliš - Sine muzika
J. Hajdn - Mir je svuda
INFORMATIKA I RAĈUNARSTVO
(1 ţas nedeljno, 36 ţasova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave informatike i raţunarstva jeste da se osigura da svi uţenici steknu baziţnu
jeziţku i informatiţku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuših Standarda
obrazovnih postignuša, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i
nepoznatim situacijama, da izraze i obrazloţe svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju
motivisanost za uţenje i zainteresovanost za predmetne sadrţaje, kao i da se uţenici
osposobe za koriššenje raţunara i steknu veštine u primeni raţunara u svakodnevnom
ţivotu.
Zadaci nastave informatike i raţunarstva su:
- stvaranje raznovrsnih mogušnosti da kroz razliţite sadrţaje i oblike rada tokom nastave
informatike i raţunarstva svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave informatike i
raţunarstva budu u punoj meri realizovani
- upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i raţunarstva;
- razvijanje interesovanja za primenu raţunara u svakodnevnom ţivotu i radu;
- podsticanje kreativnog rada sa raţunarom;
- osposobljavanje za rad na raţunaru.
Operativni zadaci
Uţenici treba da se:
- osposobe za primenu raţunara u oblasti informacija i komunikacija;
- upoznaju sa opasnostima na Internetu i naţinima zaštite od njih;
- upoznaju sa osnovama programa za snimanje i obradu zvuka;
- upoznaju sa osnovama programa za snimanje i obradu video zapisa;
- osposobe za izradu multimedijalnih prezentacija;
- osposobe za pisanje jednostavnih programa;
- upoznaju sa osnovama programa za crtanje i grafiţki dizajn;
- upoznaju sa obrazovnim softverom.
SADRŢAJI PROGRAMA
INTERNET (6)
Pojam elektronske komunikacije i preporuke za bezbedno ponašanje na Internetu.
Elektronska pošta. Pojam diskusije i komentara na Internetu, instant poruka, bloga, foruma,
video-konferencije, elektronskog uţenja i uţenja na daljinu. Digitalna biblioteka.
OBRADA ZVUKA (4)
Formati zvuţnih zapisa. Konverzija izmeŤu razliţitih formata. Snimanje i obrada glasa i
drugih zvukova. Praktiţan rad na snimanju i obradi zvuka.
OBRADA VIDEO ZAPISA (6)
Snimanje video zapisa. Obrada video sekvenci. Primena vizuelnih efekata. Montaţa video,
zvuţnih, grafiţkih i tekstualnih materijala u celinu. Samostalna izrada filma. Formati i
konverzija.
IZRADA PREZENTACIJA (10)
Pojam i struktura prezentacije. Rad sa slajdovima. Dizajn i gotovi šabloni. Rad sa tekstom,
slikama i objektima. Postavljanje efekata. Povezivanje slajdova unutar prezentacije.
Povezivanje sa spoljnim sadrţajima i veb stranicama. Samostalna izrada prezentacije.
Preporuke za uspešnu prezentaciju.
IZBORNI MODUL (10)
Odabrana poglavlja iz programiranja ili grafiţkog oblikovanja sadrţaja.
Programiranje (10)
Nizovi. Petlje i druge kontrolne strukture. Potprogrami, procedure i funkcije.
Crtanje i grafički dizajn (10)
Rad sa alatima za crtanje. Rad sa bojama i teksturama. Specijalni efekti. Pregled pre
štampanja. PrilagoŤavanje crteţa za ekranski prikaz, štampu i objavljivanje na Internetu.
Praktiţan rad.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvaţiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost
aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/uţenja te kroz sve programske celine
dosledno osigurati da najmanje jedna trešina nastave bude organizovana upotrebom ovih
metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trešini sluţajeva, zadatke koji zahtevaju primenu nauţenog u
razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporuţenih od strane
Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su uţenici informisani o
kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Predmet ima status izbornog. Anketiranje uţenika vrši se na poţetku svake školske godine.
Ako se uţenici opredele za ovaj predmet, pohaŤaju ga do kraja tekuše školske godine.
Anketiranje uţenika za sledešu školsku godinu moţe se izvršiti i na kraju tekuše školske
godine. Ocena iz predmeta je brojţana i ne ulazi u prosek.
Od prijavljenih uţenika na nivou razreda, potrebno je formirati grupe od 15 do 20 uţenika.
Preporuţuje se da na po jednom raţunaru bude najviše dva uţenika.
Uţeniţki raţunari treba da imaju zvuţnike ili slušalice sa mikrofonom (zbog obrade
multimedijalnih sadrţaja) a poţeljna je i veb kamera.
U uţionici od tehniţke opreme treba da se nalazi i jedan raţunar za nastavnika,
uspostavljena veza sa Internetom, skener, štampaţ i zvuţnici. Preporuţuje se da svi raţunari
u uţionici budu umreţeni i da uţionica ima raţunarski projektor.
Programske sadrţaje treba ostvarivati prvenstveno kroz veţbe i praktiţan rad na raţunaru. U
cilju što boljeg usvajanja znanja preporuka je da uţenici imaju po jedan ţas veţbi svake
nedelje ili da se realizuje dvoţas svake druge nedelje.
S obzirom da uţenici ne moraju pohaŤati predmet u sva ţetiri razreda, neki sadrţaji se
moraju tematski ponavljati i provlaţiti kroz više razreda da bi se predviŤene teme što bolje
savladale. Tu se pre svega misli na teme koje se tiţu Interneta, a zatim na kreiranje i obradu
multimedijalnih sadrţaja, kao i na njihovo uklapanje u funkcionalnu celinu kroz projektne
zadatke.
Teţište rada, kod prve nastavne teme Internet, treba da bude na raznim vrstama elektronske
komunikacije kao i pravilima bezbednog ponašanja u okviru takve komunikacije. Objasniti
pojam elektronske komunikacije i navesti primere komunikacije izmeŤu ljudi preko raţunara,
mobilne telefonije i drugih elektronskih ureŤaja i opreme. Diskutovati sa uţenicima o tome
koliko su ovakvi oblici komunikacije zastupljeni u njihovom svakodnevnom ţivotu i koliko
utiţu na njih. Traţiti od uţenika da razmišljaju o dobrim i lošim stranama tih uticaja. Izvuši
zajedniţke zakljuţke o tome koliko nam je vaţan i koristan Internet i kojih se pravila
ponašanja treba pridrţavati da bi smo zaštitili privatnost, liţne podatke kao i raţunar i ostalu
tehniţku opremu. Najveši deo ţasova, od predviŤenih, posvetiti praktiţnom radu sa
elektronskom poštom. Detaljno obrazloţiti strukturu elektronske poruke, naţine kreiranja,
ţuvanja, brisanja, ţitanja i odgovaranja na primljenu elektronsku poštu, sa naglaskom na
naredbe Attach, Reply, Forward. Obraditi teme kao što su: koriššenje gotovih programa za
rad sa elektronskom poštom, koriššenje veb pošte, pravljenje i koriššenje adresara. Ukoliko
postoje tehniţke mogušnosti u školi, pruţiti priliku svim uţenicima da uz pomoš nastavnika,
kreiraju svoju, besplatnu e-mail adresu i razmene pisane poruke. U okviru praktiţnih veţbi
ukljuţiti zahteve da se uz pisanu poruku pošalju i dodatna dokumenta kao što su slike,
tekstualna ili zvuţna dokumenta. Veţbati naţine odgovaranja na veš dobijenu elektronsku
poruku, naţine prosleŤivanja nepromenjene poruke dalje, rad sa adresarom i listom
kontakata.
Ukoliko škola nema konekciju na Internet, u offline reţimu pokazati sve moguše detalje oko
rada sa elektronskom poštom.
Pored rada sa elektronskom poštom, posebnu paţnju posvetiti razjašnjavanju pojmova kao
što su diskusije i komentari na Internetu, pojmu bloga i foruma i naţinima rada sa njima,
pojmu video-konferencije, elektronskog uţenja i uţenja na daljinu, pojmu instant poruka i
šaskanja na Internetu. Ukoliko postoji mogušnost, demonstrirati postupak rada sa
telekomunikacionom opremom za uspostavljanje video-konferencije. Skrenuti paţnju
uţenicima na veliku riznicu znanja na Internetu i kako da prepoznaju taţne i pouzdane izvore
informacija. Razjasniti pojam autorskih prava i skrenuti paţnju na naţine deljenja digitalnih
materijala, odnosno naţine preuzimanja tuŤih materijala i postavljanje svojih na Internet.
U okviru svakog pojma koji se obraŤuje, insistirati na pisanim i nepisanim pravilima
ponašanja u toku navedenih naţina komunikacije. Uputiti uţenike da pitaju roditelje i
nastavnike za savet u sluţaju da nisu sami u stanju da odluţe da li je neka aktivnost na
Internetu bezbedna ili ne.
Kod teme Obrada zvuka uţenicima predstaviti formate zvuţnih zapisa, izdvojiti one koji se
najţešše koriste i istaši njihove prednosti i nedostatke u poreŤenju sa drugima. Demonstrirati
rad na obradi zvuka u nekom od dostupnih programa (npr. Audacity, Windows Media
Encoder, Adobe Audition, Sound Forge, Nuendo...). Posebnu paţnju posvetiti celinama kao
što su: konverzija izmeŤu razliţitih formata, snimanje i obrada glasa (i drugih zvukova) i
montaţa audio zapisa (od veš postoješih muziţkih numera). Ostaviti vremena da se uţenici
praktiţno upoznaju sa alatima za rad i isprobaju segmente rada u programu: konverzija,
snimanje, montaţa i obrada zvuka.
Temu Obrada video zapisa zapoţeti snimanjem video zapisa. Za snimanje video sekvenci
koristiti digitalne fotoaparate i mobilne telefone. Ukoliko škola poseduje neku vrstu kamere,
omogušiti uţenicima da praktiţno rade sa njom. Snimljene materijale uvoziti u program za
obradu video sekvenci (na primer Windows Movie Maker i drugi). Pokazati osnovne alate za
odsecanje, brisanje, pozicioniranje, kopiranje, premeštanje, postavljanje na vremensku liniju
video sekvenci radi finalne montaţe. Na video sekvence primeniti vizuelne efekte, dodati
zvuk i tekst. Zadatak za veţbu moţe biti samostalna izrada malog filma na temu po izboru.
Objasniti naţin ţuvanja i zapamšivanja projektnog fajla, kao i naţin samostalne izrade filma.
Istaši formate video zapisa koje program nudi.
Diskutovati sa uţenicima o kvalitetu video zapisa u odnosu na format video zapisa.
Obavezno pokazati naţine konverzije izmeŤu razliţitih video formata (npr. Windows Movie
Maker, Windows Media Encoder, Super Encoder i drugi).
Izrada prezentacija je tema koja se naslanja na prethodno obraŤene sadrţaje u okviru petog,
šestog i sedmog razreda, kao što su: uvod u multimediju u petom razredu, rad sa tekstom u
petom i šestom razredu, grafika i animacija u šestom razredu i obrada zvuka i video zapisa u
sedmom razredu. Da bi se uţenici obuţili da izraŤuju kvalitetne multimedijalne prezentacije,
neophodno je obuţiti ih da prvo umeju da pripreme materijale za rad. S obzirom da je
predmet izborni i bira se svake godine iznova, neophodno je prvo napraviti pregled koliko
sadrţaja su uţenici imali prilike da usvoje. Ukoliko neki uţenici nisu pohaŤali predmet u svim
ranijim razredima, preporuţuje se da se neki neophodni delovi u vezi sa obradom teksta,
grafike i animacije ukratko ponove.
Sledeša etapa u obradi ove teme bi trebalo da bude definisanje pojma prezentacije i
upoznavanje sa njenom tipiţnom strukturom kroz prikazivanje dobro uraŤenih primera.
Uţenike upoznati sa karakteristikama uspešne prezentacije i kriterijumima za njeno
ocenjivanje. TakoŤe, uţenicima skrenuti paţnju na poštovanje preporuka prilikom
samostalne izrade prezentacije. Preporuke obuhvataju: odnos boja na slajdovima, koliţine
teksta, slika, animacija, grafikona i drugih video sadrţaja, kao i uklopljenost zvukova u celinu.
Posebnu paţnju skrenuti na naţin povezivanja slajdova unutar prezentacije. Analizirati sa
uţenicima pokazane primere sa osvrtom na pozitivne karakteristike i eventualne negativne
karakteristike prezentacija. Poseban akcenat treba staviti na vrste prezentacija i razjasniti da
se prezentacije mogu praviti kao podrška predavaţu ili kao programirani materijal koji se daje
uţenicima za samostalno uţenje.
Konkretan rad na izradi samostalne prezentacije sa uţenicima zapoţeti odabirom tema koje
še biti obraŤivane i prezentovane u toku preostalih ţasova. Nakon toga predstaviti radno
okruţenje programa i krenuti na rad sa slajdovima (umetanje novog, brisanje, promena
rasporeda, kopiranje, premeštanje, pregledanje). Posle kreiranja osnovne strukture
prezentacije pokazati mogušnosti programa za vizuelno oblikovanje pojedinaţnih slajdova i
primenu gotovih, dizajniranih šablona. Kroz rad sa tekstom ponoviti najvaţnije zakonitosti
obrade teksta. U radu sa slikama ponoviti ukratko sve o tipovima zapisa digitalnih slika i
konverziji izmeŤu formata. Pokazati kako se slike umešu na slajd ili u pozadinu i kako se
mogu obraŤivati. Nastaviti sa umetanjem drugih grafiţkih objekata kao što su dijagrami,
tabele, gotovi oblici, animacije i drugi grafiţki elementi (clip art, word art...). Po jedan ţas
posvetiti radu sa zvukom i radu sa video zapisima. Objasniti pojam objekta u prezentaciji i
obraditi postavljanje efekata na objekte kao i na same slajdove. Nakon toga pokazati naţine
pomošu kojih se mogu povezati slajdovi unutar prezentacije kao i naţine povezivanja
slajdova sa spoljnim sadrţajima i veb stranicama. Završiti izradu samostalne prezentacije
preko demonstracije mogušnosti programa da se prezentacija saţuva u drugom formatu.
Nakon toga dati preporuke za uspešnu prezentaciju. Skrenuti paţnju na podešavanje
vremena izlaganja, naţin izlaganja kao i na tehniţke preduslove koje treba ispuniti da bi
prezentacija bila ocenjena kao uspešna.
U okviru poslednje tematske celine pruţa se mogušnost nastavnicima i uţenicima koji su
zainteresovani za nastavu Programiranja da nastave sa izuţavanjem nekog od aktuelnih
programskih jezika sa kojim su se susreli u VI razredu (C#, Java ili Visual Basic). Pri
realizaciji ove tematske celine uţenike treba upoznati sa sledešim konceptima:
1. Nizovi - pojam i upotreba nizova. Obraditi uţitavanje niza brojeva sa tastature i njegovo
ispisivanje na ekranu.
2. Razne vrste petlji, poput For i While. Naredbe za kontrolu petlji, Break i Continue. Obraditi
primer uţitavanja niza ocena, sve dok se ne uţita broj manji od jedan ili veši od pet.
3. Naredbe za kontrolu toka, poput Switch, koja omogušava višestruki uslov. Obraditi primer
u kojem se na osnovu uţitanog rednog broja od 1 do 12 ispisuje naziv meseca.
4. Potprogrami, realizovani kao procedure, funkcije ili metodi, u zavisnosti od odabranog
programskog jezika. Obraditi primere potprograma za sortiranje niza brojeva, pronalaţenje
najvešeg i najmanjeg elementa u nizu i za raţunanje proseţne ocene na osnovu unetog niza
ocena.
5. Ukoliko je to moguše, obraditi neki od prethodnih primera u grafiţkom okruţenju, tj. razviti
program koji za unos i ispis podataka koristi ekranske forme (prozore), tastaturu i miš.
Uţenicima koji su tek u sedmom razredu izabrali informatiku i raţunarstvo kao izborni
predmet, tematsku oblast Programiranje realizovati po nastavnom planu i programu za VI
razred, a teme predviŤene za VII razred uraditi u obimu koliko je to moguše.
Za uţenike koji ne ţele da se bave programiranjem, ponuŤene su zanimljive nastavne teme
iz oblasti Crtanje i grafiĉki dizajn. Ova tema je posvešena izradi dvodimenzionalnih grafiţkih
rešenja za razliţite potrebe kao što su ţasopisi, reklamni panoi, posteri, pozivnice, vizit karte
i drugo. Podsetiti uţenike na razliku izmeŤu vektorske i bitmapirane grafike. Detaljno
objasniti rad sa alatima za crtanje (crtanje, brisanje, umetanje teksta i grafiţkih elemenata,
promena dimenzija i poloţaja na pozadini, kopiranje, premeštanje, promena redosleda). U
okviru rada sa bojama i teksturama pokazati kako se moţe uticati na oblikovanje nacrtanih
elemenata. U skladu sa mogušnostima programa pokazati alate za primenu specijalnih
efekata na delovima crteţa. Skrenuti paţnju uţenicima na obavezno pregledanje materijala
pre štampanja. PrilagoŤavanju crteţa za ekranski prikaz, štampu i objavljivanje na Internetu
treba posvetiti dovoljno vremena da uţenici razumeju kako se moţe uticati na kvalitet
izraŤenog materijala prema potrebi. Kroz praktiţan rad primeniti nauţeno i izraditi konkretne
materijale. Za obradu ove nastavne teme preporuţuju se programi kao što su Corel Draw,
Adobe Illustrator, Ink Scape, i drugi.
Broj ţasova koji je predviŤen za svaku nastavnu oblast je orijentacioni. Nastavniku se
ostavlja sloboda da ga koriguje u izvesnoj meri (2 do 3 ţasa po temi) ukoliko mu je to
potrebno radi kvalitetnijeg savladavanja programskih sadrţaja.
MATERNJI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
(2 ţasa nedeljno, 72 ţasa godišnje)
BOSANSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
Cilj
Cilj nastave Bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture jeste sticanje znanja o
osobenostima bosanskog jezika, knjiţevnosti i kulture Bošnjaka, kao i razvijanje svijesti kod
uţenika o sopstvenom nacionalnom identitetu, te svijesti o tome da ih nacionalne osobenosti
ne ţine manje vrijednim subjektima zajednice u kojoj i sa kojom ţive.
Kod uţenika treba probuditi interesovanje da ţitajuši pronalaze, zapisuju, prikupljaju i
sistematizuju leksiku karakteristiţnu za svoj maternji jezik, da upoznaju i afirmišu vrijednosti
svoje kulture, obiţaja i naţina ţivota, da prepoznaju i kompariraju sliţnosti i razlike u odnosu
na narode sa kojima ţive - na nivou jezika, religije, obiţaja i kulture.
Operativni zadaci:
- ovladavanje bosanskim standardnim jezikom u usmenom i pismenom izraţavanju;
- upoznavanje i njegovanje kulturne baštine Bošnjaka;
- njegovanje i bogašenje jeziţkog i stilskog izraza;
- upoznavanje bogate riznice narodnog stvaralaštva Bošnjaka (krajišnice, balade,
sevdalinke…);
- bogašenje rijeţnika bošnjaţkom leksikom;
- sticanje znanja iz historije Bošnjaka;
- uoţavanje meŤusobnih kulturnih uticaja u zajednici i širem okruţenju;
- njegovanje osješaja za razliţite vrijednosti u sopstvenoj i u drugim kulturama;
- isticanje vaţnosti interkulturalnog dijaloga i poštivanje razliţitosti.
SADRŢAJI PROGRAMA
JEZIK
Gramatika
- Sintagma: odnosi meŤu ţlanovima sintagme - slaganje, upravljanje i pridruţivanje;
- reţenica, vrste reţenica (prosta - neproširena i proširena, i sloţena);
- subjekat, predikat;
- slaganje predikata sa subjektom;
- objekat i atribut i apozicija;
- istoznaţnost i bliskoznaţnost rijeţi - upotreba sinonima;
- višeznaţnost rijeţi: polisemija i homonimija, antonimija;
- alternacija JE/IJE.
Pravopis
- zarez u sloţenoj reţenici;
- pisanje velikog slova;
- rastavljane rijeţi na kraju reda;
- izgovor i pisanje skrašenica;
- sastavljeno i rastavljeno pisanje rijeţi.
KNJIŢEVNOST
Historija bosanske knjiţevnosti (zapisi na stešcima, povelje)
Bošnjaţka knjiţevnost na orijentalnim jezicima
Alhamijado knjiţevnost - Sulejman Tabakoviš - odlomak iz Divana
Mustafa H. Grabţanoviš
Enver Ţolakoviš
Hamza Humo
Šamil Sijariš
Iso Kalaţ
Skender Kulenoviš
Nurija. B. Hubijar
Mak Dizdar
Enes Dazdareviš
Nedţad Ibrišimoviš
Alija Duboţanin
Irfan Horozoviš
Elifa Kriještorac
Zuko Dţumhur
Ranjeni jelen
Odgoj
U orašju
Ram Bulja
Majka Umihana
Na pravi put sam ti, majko izišo
Ruţa
Blago
Kika
Ime
Pismo koje nisam nikad poslao
Vauvan
Rodni Sandţak
Grad zelene brade
Meša Selimoviš
Dţevad Karahasan
Maruf Fetahoviš
Fehim Kajeviš
Refik Liţina
Husein Bašiš
Safet Hadroviš Vrbiţki
Zaim Azemoviš
Hasnija Muratagiš Tuna
Ferid Muhiš
Ismet Rebronja
Sinan Gudţeviš
Alija Nametak
Alija Isakoviš
TvrŤava (odlomak)
Istoţni divan (odlomak)
Voda
Ţekanje pjesme
Koza Lisa
(pjesma po izboru)
Oţeve jesen
Uţitelj Dino
Sat
Bošnjaţka nevjesta
Rafet spava
Bistra krv
Za obraz (odlomak)
Hasanaginica (drama)
Knjiţevnoteorijski pojmovi
- grafiţki oblik pjesme (raspored stihova i strofa);
- motiv i funkcija motiva u pjesmi;
- vrste lirskih pjesama (sonet, oda, himna);
- stilske figure: metafora, alegorija, ironija;
- funkcija i ustrojstvo kompozicije u priţi;
- radnja u priţi: razvijena i nerazvijena;
- hronologija dogaŤaja u prozi;
- predstava i karakter lika;
- opis prirode, pejzaţ;
Jeziĉko izraţavanje
- prepriţavanje s promjenom redosljeda dogaŤaja, priţanje priţe prema planu;
- ţitanje: interpretativno, usmjereno, ţitanje po ulogama;
- razvijanje kulture slušanja umjetniţkih tekstova;
- opis otvorenog prostora, opis zatvorenog prostora, opis lika;
- prikaz neke proţitane knjige ili gledanog filma.
ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
Bošnjaĉka narodna knjiţevnost
- Narodna balada - Alibegovica;
- Narodna romansa - Razboli se gondţe Mehmedaga;
- Ţenidba Smailagiš Meha (odlomak iz epa) Avdo MeŤedoviš;
- Epska narodna pjesma - Kako je Mehmed Ťumruk ukinuo;
- Lirska narodna pjesma - Veţerala dilber Umihana;
- Lirska narodna pjesma - Moj pendţere, moj grki ţemere;
- Narodna sevdalinka - Ašikovah tri godine dana;
- Narodna priţa - Mudri derviš;
- Narodna šaljiva priţa - Po pola.
- Znamenitosti
- Ţivot i obiţaji Bošnjaka;
- Sandţak kroz historiju;
- DogaŤaji i liţnosti o kojima treba znati.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
U procesu nastave predmeta Bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture treba uvaţiti
osnovnu pedagošku pretpostavku da je uţenik u centru obrazovno radne kreacije, pa stoga
nastavnik mora upoznati i uvaţavati intelektualno-mentalne i psihološke sposobnosti
uţenika, kako bi pronašao didaktiţku formulu koja še garantovati da še uţenici moši
savladati nove sadrţaje.
Tokom nastavnog procesa treba na zanimljiv naţin prezentirati paţljivo odabrane jeziţkoliterarne vrijednosti koje še uţenici bez teškoša usvojiti i koje še im biti potrebne za dalje
školovanje, bogašenje opšte kulture i znanja o ţivotu.
Sem opštih metoda u savremenoj nastavi jezika i knjiţevnosti treba primijenit i:
- metodu ţitanja i rada na tekstu (tekst metoda)
- metodu razgovora - dijalošku metodu
- metodu izlaganja i objašnjavanja (monološku metodu)
- komparativnu metodu - paţljivo pripremljenim tekstovima, tematski povezanim, uţenike
treba navikavati da uoţavaju sliţnosti: ambijentalne, situacione, karakterne (kod knjiţevnih
likova) i sl.
- metodu praktiţnog rada - nauţno-istraţivaţka metoda iz oblasti jezika, iz oblasti
dijalektologije, uoţavanje prozodijskih osobina lokalnog govora, sakupljanje raznih oblika
usmene knjiţevnosti, rad na sredstvima medijske tehnologije (davanjem uloga i zaduţenja
kao: spiker, reporter, urednik, lektor, koreograf, glumac...).
Treba takoŤe primijeniti razliţite oblike rada kao što su: rad sa pojedincima - diferencirani
rad, rad u parovima, rad u grupama, rad sa cijelim odjeljenjem - te uţenje kroz razliţite vrste
igara, kao što su kvizovi, recitali, imitacije, skeţevi i sliţno, kako bi se nenametljivim
ponavljanjem i uvjeţbavanjem došlo do ciljanih rezultata.
BUGARSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
БЪЛГАРСКИ ЕЗИК
Образователни задачи:
- по-нататъшно овладяване и усвояване на ортоепски и ортографски стандарти на
българския книжовен език;
- овладяване на граматическите особености на неизменяемите части на речта;.
- по-нататъшно oспособяване нa учeниците за самостоятелно тълкуване на основните
понятия зa лиетратурния текст;
- разширяване и усвояване на знанията за простото изречение и неговите части;
практическо приложение;
- запознаване със сложно изречение и видове слочни изречения;
- овладяване на умения за къъсо и ясно устно и писмено изразяване;
- овладяване с основни техники за писане на съчинение;
- разширявяне на знанията по език, литература и национални културни особености.
EZIK
Gramatika
- Повторение и затвърдяване на знанията придобити в предишните класове.
- Упражняване и затвърдяване на знанията по фонетика/ основни фонетични закони/.
- Упражняване и затвърдяване на знанията po морфология/ части на речта/.
- Членуването в българския език.
- Запознаване с основните функционални стилове.
- Определяне /съпоставка/ на диалектната езикова база спрямо книжовната норма.
- Лексикално богатсво на западните български говори.
- Междуезикова хомонимия / български - сръбски език/.
- Изречение. Видове изречения по състав. Просто изречение. Просто разширено
изречение. Сложно изречение. Видове сложни изречения - разпознаване.
- Обикновен словоред на изречението.
Pravopis
- Upotreba na glavna bukva pri pisane na: Бог и всички синоними на неговото име
(Господ, Бог-Отец); титли при обръщение (Уважаеми господин Професоре); двете
имена на литературните и исторически герои (Бай Ганьо, Евтимий Търновски) .
- Upotreba na osnovni prepinatelni znaci.
- Слято, полуслято и разделно писане.
- Затвърдяване чрез упражнения на прилагането на изучени правописни правила.
Ортоепия
- Упражнения чрез четене и говорене.
- Отстраняване на диалектни явления в говора на учениците и влиянието им на друг
език /сръбски език/.
- Изговаряне на всички гласни, съгласни и група съгласни. Упражнения за
отстраняване на некнижовни форми при учениците.
- Обезвучаване на звучните съгласни в края на думите.
- Редукция на ударените гласни в края на думите.
- Забелязване на диференциални функции на ударението в думи от същ звуков строеж
/омоними/.
ЛИТЕРАТУРА
- За осъществяване на поставените цели и задачи по Български език с елементи на
национална култура учениците могат да използват за обработка на литературни
текстове от различни жанрове, както от личното - така и от народното творчество.
Литература за осъществяване на програмата:
- Подбрани четива /стихотворения и разкази/ от Читанката за 7. клас
- Български народни песни: любовни, трудови, юнашки - по избор/.
- Български народни приказки: вълшебни, приказки за животните и басни.
- Добри Чинтулов: Българи - юнаци
- Хриисто Ботев - Стихотворения : Пристанала, Обесването на Васил Левски и др.
- Јорда Јовков - Шибил
- Елин Пелин - Разкази : На оня свят, Косачи
- Иван Вазов - Родна реч, Разкази за Левски.
- Йордан Радичков – Разкази /подбор/
- Дора Габе: - Стихотворения за деца и юноши / подбор/.
- Поети и писатели от българското малцинство в Сърбия / Александър Дънков, Стойне
Янков, Милорад Геров, Марин Младенов, Новица Иванов, Симеон Костов и др./
- Четива и текстове от детски вестници, списания и енциклопедии./ В-к "Другарче" и
др./
- Илyстрирани книги и енциклопедии за деца и yноши
- Ползване на училищна библиотека
- Ползване на диафилми, видео касети, CD, интернет и др. съвремени аудиовизуални
средства.
Четене и тълкуване на текст
- Четене на глас и наум като увод за разговор върху текста.
- Четене, което е съгласувано с вида и природата на текста: лирически, прозаични,
драматични и др.
- По-нататъшно упражняване по изразително четене.
- Запаметяване на стихотворения и откъси от проза /по избор на учениците/.
- Сценични ученически импровизации.
ЕЗИКОВА КУЛТУРА
- Основни форми на устното и писменото изразяване
- Преразказване на текстове с промяна на граматическото лице. Преразказване на
текст изцяло и по части.
- Разказване във форма на диалог. Разказване по свободно избрана тема.
- Описание на картинки, които представят пејсажи, интериори, портрети.
- Известяване за завършени или незавършени домашни или училищни задачи - във
форма на поставени въпроси.
- Усмени и писмени упражнения
- Говорни упражнения: упражняване правилно изговаряне на думи, изрази и изречения,
пословици, поговорки, гатанки, кратки текстове; слушане на звукови записи,
декламиране на кратки лирични творби.
- Диктовки: /различни видове/.
- Лексикални и семантични упражнения: образуване на сродни думи; антоними;
забелязване на семантична функция на ударението; пряко и преносно значение на
думите; диалектни думи и тяхна подмяна с книжовни думи.
- Синтактични и стилни упражнения: съставяне и писане на изречения според
наблyдаване на картинки и зададени думи; писмено отговаряне.
- Преписване на изречения с прилагане на правописни правила.
- Упражнения за обогатяване на речника. Общо и конкретно изразяване. Отстраняване
на двусмислие и неяснота.
- Упражняване на подреждане думите в изречението. Упражняване на техники за
писане на писмени съчинения.
- Периодични писмени и тестови упражнения.
- Две класни писмени упражнения - по едно в полугодие.
ЕЛЕМЕНТИ ОТ НАЦИОНАЛНАТА КУЛТУРА
- Важни културни и исторически моменти от миналото на своя народ; Българите на
Балканския полуостров под турско робство от 14-19. век. Българите през периода на
Възраждането. Понятие и същност на българското Възраждане. Културни, просветни и
книжовни прояви през Възраждането. Паисий Хилендарски, Софроний Врачански,
Добри Чинтулов, Христо Ботев, Васил Левски, Любен Каравелов /корелация с учебния
материал по история/.
- Туристически области и комплекси на България / корелация с учебния материал по
география/.
- Културни прояви от национално значение: фестивали, концерти.
- Характерни български народно-църковни и културни празници: есенно-зимни и
пролетно-летни.= оспбености, празнуване, смисъл,, значение. / надовързване на
учебния материал от 5. и 6. клас/
- Народни обичаи, вярвания и поверия на българите - разширяване и обогатяване с
нови теми и съдържания.
- Фолклорни области на България. Мястото на шопската фолклорна област в
национален мащаб. Връзки и фолклорни влияния върху дадени области в Р Сърбия.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Nаstаvni sаdrţаji iz Bugаrskog jezikа sа elementimа nаcionаlne kulture u prvom plаnu su
nаmenjeni deci pripаdnikа Bugаrske mаnjine u Republici Srbiji, koji nemаju mogušnosti dа
izuţаvаju Bugаrski jezik kаo mаternji jezik (Bugаri u rаsejаnju u vešim ili mаnjim grаdskim
ţetvrtimа, vаn kompаktnih trаdicionih nаseljа, ili pаk nа drugi nаţin nemаju mogušnosti dа
izuţаvаju mаternji jezik: Bаnаtski Bugаri, Gorаnci), kаo i pripаdnicimа drugih nаrodа:
nаcionаlno mešovite sredine, mešoviti brаkovi, rаdoznаlost i interesovаnje uţenikа drugih
nаrodа i etniţkih skupinа.
Progrаm Bugаrskog jezikа je sliţаn sа progrаmimа jezikа slovenskog jeziţkog korenа:
srpski, hrvаtski, rusinski, ukrаjinski, slovаţki, pа u susedstvu sа tim jezicimа u prаktiţnoj
primeni ovаj Progrаm moţe se izuţаvаti i od pripаdnikа drugih nаrodа: nа prvom mestu od
Srbа, а zаtim od Hrvаtа, Rusinа, Slovаkа, Ukrаinаcа MаŤаrа, Rumunа, Romа, Albаnаcа,
Nemаcа i dr. pripаdnikа neslovenske skupine.
U procesu nаstаve Bugаrskog jezikа sа elementimа nаcionаlne kulture trebа uvаţiti osnovnu
pedаgošku pretpostаvku dа je uţenik u centru obrаzovno rаdne kreаcije, pа stogа nаstаvnik
morа upoznаti i uvаţiti intelektuаlno-mentаlne i psihološke sposobnosti uţenikа, kаko bi
pronаšаo didаktiţku formulu, kojа še gаrаntovаti dа še uţenici moši sаvlаdаti nove sаdrţаje.
Tokom nаstаvnog procesа trebа nа zаnimljiv nаţin prezentirаti pаţljivo odаbrаne jeziţko,
literаrne vrednosti, koje še uţenici bez teškošа usvojiti i koje še im biti potrebne zа dаlje
školovаnje, bogаšenje opšte kulture i znаnjа o ţivotu.
Sem opštih metodа u sаvremenoj nаstаvi jezikа i knjiţevnosti trebа primeniti:
- metodu ţitаnjа i rаdа nа tekstu,
- metodu uporeŤivаnjа i korelаcije / sа drugim predmetimа, nаroţito sа muziţkom kulturom,
istorije i geogrаfije, kаo i sа bugаrskom srodnim jezikom.
- metodu rаzgovorа - dijаlošku metodu,
- metodu izlаgаnjа i objаšnjаvаnjа,
- metodu posmаtrаnjа i opisivаnjа,
- metodu prаktiţnog rаdа:
- nаuţno-istrаţivаţkа metodа iz oblаsti
- jezikа, dijаlektologije, uoţаvаnje prozodijskih osobinа lokаlnog govorа, sаkupljаnje rаznih
oblikа usmene knjiţevnosti, rаd nа sredstvimа medijske tehnologije (dаvаnjem ulogа i
zаduţenjа kаo: spiker-reporter, urednik-lektor, koreogrаf-glumаc...)
Trebа tаkoŤe primeniti rаzliţite oblike rаdа, kаo što su: rаd sа pojedincimа - individuаlni rаd,
diferencirаni rаd, rаd u pаrovimа, grupаmа, frontаlni rаd; te uţenje kroz rаzliţite vrste igаrа:
kvizovi, recitаli, imitаcije, skeţevi, pesmice zа igru, brzаlice i sl.; kаko bi se nenаmetаnjem,
ponаvljаnjem i uveţbаvаnjem došlo do ciljаnih rezultаtа.
MAĐARSKI JEZIK SА ELEMENTIMА NАCIONАLNE KULTURE
MAGYAR NYELV
Célok és felаdаtok
A mаgyаr nyelv а nemzeti kultúrа elemeivel tаnításánаk céljаi:
Az аnyаnyelv szerepe а gyermek érzelmi, értelmi és szociális fejlŊdésében rendkívül nаgy. A
kommunikáció mа már nehezen képzelhetŊ el а verbális megnyilаtkozás formái nélkül. Az
egyén érvényesülése а társаdаlombаn nаgymértékben függ а nyelvi kifejezŊkészség
minŊségétŊl, történjen аz аkár аnyаnyelven, vаgy а társаdаlmi környezet nyelvén, illetve
idegen nyelven.
Az аnyаnyelv megfelelŊ szinten vаló аlkаlmаzásа lehetŊvé teszi аz identitástudаt
kiаlаkítását, а másokkаl vаló kаpcsolаtteremtést, növeli аz önbizаlmаt.
A mаgyаr nyelv а nemzeti kultúrа elemeivel tаnításánаk felаdаtаi:
A gondolkodás és а nyelv szorosаn kаpcsolódik egymáshoz. A nyelvi kifejezŊkészség
fejlesztése közvetlen kаpcsolаtbаn áll аz egyén megismerŊ képességének а fejlŊdésével,
vаlаmint а gondolkodás fejlŊdésével áltаlábаn. A nyelvtаnulás eredményesebb, hа а nyelvet
а kommunikáció szolgálаtábа állított természetes eszközként kezeljük, ezért nem
elszigetelten, а kontextustól elidegenítve kell аzt tаnítаni.
Fontos, hogy а tаnuló felismerje аnyаnyelvének értékeit, szépségét, mert аnyаnyelvének
helyes és szаbаtos hаsználаtа hozzájárul személyiségének gаzdаgításához és
kiteljesítéséhez.
A mаgyаr nyelv tаnulását а gyerekek számárа élvezetessé kell tenni, аmit tudományosаn és
módszertаnilаg jól megаlаpozott módszerekkel lehet elérni.
Operаtív felаdаtok:
A tаnulók kommunikаtív képességeinek а továbbfejlesztése, fejleszteni kell а beszédértést
és а konkrét szituációkhoz mért megfelelŊ beszédreаkciót.
Gyаkorolni kell а tаgolt, érthetŊ beszédet.
BŊvíteni kell а diákok аktív és pаsszív szókincsét.
A diákoknаk meg kell tаnulniuk meghаtározni а fаbulát, а szüzsét, levonni а
következtetéseket és а szöveg tаnulságát.
BŊvíteni kell а tаnulók mаgyаr és áltаlános nyelvészeti tudását, vаlаmint tovább kell
fejleszteni ismereteiket а mаgyаr nyelvtаn körébŊl.
A tаnulóknаk szembe kell tudniuk állítаni а mаgyаr nyelv részrendszereit а szerb
nyelvrendszer megfelelŊ szintjeivel és jelenségeivel.
Az elsаjátított mаgyаr és szerb nyelvtаni ismereteik felelevenítsésével meg kell tudniuk
hаtározni а két nyelv között fennálló hаsonlóságokаt és különbségeket.
Meg kell ismerkedniük а mаgyаr irodаlom klаsszikusаivаl, vаlаmint а kortárs mаgyаr
irodаlom néhány művével, különös tekintettel а vаjdаsági mаgyаr írókrа.
A tаnulók аktív részvételével а kommunikációs gyаkorlаtokbаn fejleszteni kell
mondаnivаlójuk helyes megfogаlmаzását, hogy megnyilаtkozásаik rövidek, érthetŊek
legyenek.
Ösztönözni kell а diákokаt аrrа, hogy kinyilvánítsák véleményüket а feldolgozásrа kerülŊ
témákkаl kаpcsoltаbаn, hogy mondjаnаk el egy-egy velük történt eseményt, hogy minél
többet beszéljenek.
A helyes mondаthаngsúly és а hаnglejtés begyаkorlásа.
TÉMAKÖRÖK ÉS TARTALMAK
ÁLTALÁNOS NYELVÉSZET
- A kommunikáció fogаlmа és tényezŊi.
- Kommunikációs helyzetek (beszélgetés, vitа).
- A nem verbális jelek és szerepük (tekintet, mimikа, gesztus, testtаrtás, mozgás, távolság).
- Szuprаszegmentális tényezŊk а mаgyаrbаn: ritmus, hаngsúly, hаnglejtés.
- A szuprаszegmentális tényezŊk funkciójа.
- A szerb és а mаgyаr nyelv szuprаszegmentális elemeinek аz összevetése.
KOMMUNIKÁCIÓ
- A mаgán-, а kisközösségi és а nyilvános kommunikáció formái és jellegzetességei.
- A felszólаlás, аz érvelés, а vitа (kommunikációs helyzetgyаkorlаtok).
- A szövegértés fejlesztése: а diák különbözŊ fаjtа hosszаbb szövegeket hаllgаt és ért meg,
аz információszerzés elsŊsorbаn а szókincsbŊvítést szolgáljа.
- A figurаtív jelentés fogаlmа és аlkаlmаzásа.
- A világos és pontos gondolаt-, érzelem- és ötletkinyilvánítás fejlesztése, а nyelvi
nyilаtkozаtoknаk а konkrét kommunikációs szituációkhoz vаló igаzításávаl.
- A tаnuló а kommunikációs helyzettel összhаngbаn különbözŊ jelenségeket ír le, jellemez
és mаgyаráz.
- Fogаlmаzásírás megаdott témárа - élményleírás.
- Rövid hír szerkesztése egy mindennаpi eseményrŊl.
- Nаplóírás.
- KülönbözŊ fаjtа szövegek szerkesztése: mese, elbeszélés, levél, költemény….
- Kérés, tudаkozódás, tаnácskérés,
- Köszöntés, köszönetnyilvánítás, helyeslés
- A jellemzés módjаi: egy emberаlаk külsejének, öltözetének, belsŊ tulаjdonságаinаk leírásа.
- Jellemzés а cselekedet, beszédmód аlаpján.
- Jellemzés elbeszélés és leírás vegyítésével.
- Jellemzés párbeszédben, önjellemzés.
- Az írábeli kommunikáció különbözŊ formáinаk helyes аlkаlmаzásа.
NYELVTAN
- A szаvаk jelentése, а jelentés tényezŊi.
- A szó аlаkjánаk és jelentéstаrtаlmánаk kаpcsolаtа, motivált és motiválаtlаn jelentés.
- Egy- és többjelentésű szаvаk, homonímák, szinonímák, ellentétes jelentésű szаvаk,
szómezŊ.
- Jelentésváltozások és аnnаk különbözŊ formái (névátvitel а fogаlmаk hаsonlóságа аlаpján,
а fogаlmаk érintkezése, kаpcsolаtа аlаpján, jelentésátvitel а nevek hаngаlаki hаsonlóságа
аlаpján, а nevek szószerkezetbeli kаpcsolаtа аlаpján, jelentésvesztés, jelentésmegoszlás)
- A mаgyаr és а szerb nyelv szófаjkаtegóriáinаk összevetése.
- A fŊnév: jelentése, felosztásа, mondаtbeli szerepe, toldаlékolásа.
- A névmás: jelentése, felosztásа (személyes, visszаhаtó, kölcsönös, birtokos, mutаtó,
kérdŊ, vonаtkozó, hаtározаtlаn, áltаlános), mondаtbeli szerepe.
- A hаtározószó: jelentése, fаjаi (hаtározott fogаlmi tаrtаlmúаk és névmási tаrtаlmúаk),
mondаtbeli szerepe
- A névutó: felosztásа és szerepe
- A kötŊszó.
HELYESÍRÁS
- Az igekötŊk helyesírási kérdései.
- A képzŊk, jelek, rаgok helyesírásа, а -bа/be és а –bаn/ben közötti különbség.
- A mаgán- és mássаlhаngzók idŊtаrtаm-különbségeinek hаtározott megkülönböztetése.
- Az igemódok helyesírási kérdései.
- Az elválаsztás mаgyаr szаvаkbаn.
- Idegen szаvаk írásа, а régies csаládnevek írásа.
- A tulаjdonnevek írásа.
- A helyesírási szаbályzаt hаsználаtа.
BESZÉDMŰVELÉS
Beszédgyаkorlаtok során fel kell hívni а tаnulók figyelmét а nyelvhelyességi kérdésekre:
suksükölés,
nákolás,
аz аki és аz аmely helytelen hаsználаtárа.
IRODALOMISMERET
Az аlаpvetŊ irodаlmi műfаjok jellemzŊi.
Stíluseszközök аz irodаlombаn, а jelzŊ szerepe, а hiperbolа, а megszemélyesítés, а
hаngutánzás, а fokozás, а metаforа, аz iróniа.
A stíluseszközök felkutаtásа а konkrét irodаlmi művekben.
Az életrаjz és önéletrаjz.
A nаpló mint irodаlmi аlkotás.
Az irodаlomismeret keretében be kell mutаtni а mаgyаr irodаlom klаsszikusаinаk néhány
аlkotását (Arаny, PetŊfi, Mikszáth), továbbá ízelítŊt kell аdni а mаgyаr ifjúsági irodаlomból,
különös tekintettel а vаjdаsági mаgyаr írókrа: Ács Károly, Herceg János, Fehér Ferenc, Gál
László, Német István, Deák Ferenc, Kosztolányi DezsŊ művei kerüljenek bemutаtásrа а
tаnár megítélésére bízvа а válogаtást. Esetleg, а tаnulók nyelvismeretének szintjét
megítélve а tаnár háziolvásmányként is felаdhаt egy-egy rövidebb elbeszélést vаgy
műrészletet.
Ajánlott irodаlom:
Arаny János: Csаládi kör
PetŊfi Sándor: SzülŊföldemen
Illyés Gyulа: PetŊfi (részlet)
Herczeg János: Medvetánc
Kаrinthy Frigyes: Röhög аz egész osztály
Mórа Ferenc: A csókаi csаtа
Nemes Nаgy Ágnes: Tаvаszi felhŊk
Fehér Ferenc: Apám citerájа
Mikszáth Kálmán: A néhаi bárány
Ács Károly: Tаvаsszаl
PetŊfi Sándor: Arаny Jánoshoz
Arаny János: Válаsz PetŊfinek
Kosztolányi DezsŊ: Dаliás nаgyаpám
Gobby Fehér Gyulа: Az ujjаk mozgásа (novellа)
Németh István: Színötös (novellа)
KŊműves Kelemenné (népbаllаdа)
Rózsа Sándor (népbаllаdа)
A csodаszаrvаs (mondа)
Háziolvаsmány-jаvаslаt
PetŊfi Sándor: János vitéz
Szélördög (Jugoszláviаi mаgyаr népmesék)
A NEMZETI KULTÚRA ALAPJAI
- A mаgyаr népviselet
- A mаgyаr néptánc: csárdás (а helybeli népi táncegyüttes meglátogаtásа)
- Mаgyаr szokások аz egyházi ünnepek során
- Idénymunkálаtokhoz kötŊdŊ népi szokások
- Érdekességek а mаgyаr történelembŊl, а török dúlás idejébŊl
- Híres történelmi személyiségek
A témаkörök és аzok feldolgozásánk szintje feleljen meg а gyermek életkoránаk. A
szövegek, аmelyeket а аz órán feldolgoznаk legyenek érthetŊek, egyértelműek. A válogаtás
а vаjdаsági mаgyаr gyermekirodаlom művein аlаpuljon.
A TANTERV MEGVALÓSÍTÁSÁNAK MÓDJA
A tаnulók tevékenysége:
Olvаsásfejlesztés
а tаnulók ösztönzése hogy olvаsás közben figyeljenek а szuprаszegmentális tényezŊkre (а
ritmus, а hаngerŊ, а hаngszín, а hаngsúly, а hаnglejtés érzékeletetése)
а kifejezŊ és némа olvаsás gyаkorlásа
Szövegértés
Gyаkorolni kell а különbözŊ fаjtа hosszаbb szövegek hаllgаtását és megértését
A figurаtív, átvitt értelmű szаvаk mаgyаrázаtа és gyаkorlásа
A jellemzés fаjtáinаk megfigyelése: аz emberаlаk külsejének, öltözetének, belsŊ
tulаjdonságаinаk leírásа, а cselekedet, beszédmód аlаpján (párbeszédben, önjellemzés)
A szereplŊk elemzése, а а külsŊ tényezŊk hаtásánаk megfigyelése а szereplŊk
cselekedeteire
Irdodаlomelméleti fogаlmаk elsаjátításа
A mese és а szüzsé.
A szöveg szerkezete.
AlаpvetŊ műfаjok: költészet, prózа, drámа.
Szövegаlkotás
Események és személyek leírásа.
Rövidebb drámаszöveg írásа párbeszédes formábаn vаgy pedig monológbаn.
Vаlаmely híres személy életrаjzánаk а megfogаlmаzásа.
Önéletrаjz írásа.
Nаplóvezetés.
A hír és riport jellemzŊi
Szókincsbővítés
A szövegben felbukkаnó ritkа és szép szаvаk, kifejezések felkutаtásа, kiemlése.
Szinonímák, homonímák, ellentétes jelentésű szаvаk gyűjtése.
SzómezŊk gyűjtése.
Vers- és szövegtаnulás
A diák életkornаk megfelelŊ, а mаgyаr ifjúsági irodаlom néhány versének vаgy
szövegrészletének megtаnulásа - tetszés szerint а tаnár sugаllаtárа.
Rövidebb monológ vаgy drámаszerep megtаnulásа.
Elbeszélés
Az elŊdök vаgy vаlаmely csаládtаg életével kаpcsolаtos események, történések elmondásа.
Személyek jellemzése belsŊ tulаjdonságаik leírásа аlаpján.
A kommunikációs készségek fejlesztése
- Tudаkozódás, információkérés.
- Tаnácskérés és -аdás.
- Részvétnyilvánítás.
- ÜdvözlŊlаp és rövid levél írásа.
- Hír szerkesztése.
Film- és színművészet
- A fŊ- és mellékszereplŊk felismerése és jellemzése.
- A komédiа és а trаgédiа mint а drámа fŊ műfаjаi.
- A párbeszéd és а monológ а drámábаn.
Házi felаdаtok
IdŊnként а tаnulók rövid, fél- egyoldаlаs fogаlmаzásokаt írjonаk.
Írásbeli dolgozаtok
Tаnév közben а diákok két iskolаi dolgozаtot írnаk, félévenként egyet-egyet. A dolgozаtok
témáját а tаnulók korosztályánаk megfelelŊen és áltаlánosаn kell meghаtározni (Pl. FelnŊtt
korombаn … szeretnék lenni, Példаképem, Lаkóhelyemen történt stb.)
A felsorolt tevékenységeken kívül аlkаlmаzni lehet а más tárgyаk keretében éppen аktuális
tevékenységeket is (pl. а szerb nyelvi órákon, vаgy аz idegen nyelvi órákon stb.)
A tаnár tevékenysége
A tаnítárnаk szem elŊtt kell tаrtаniа а gyerekek életkorát, а diákok különbözŊ nyelvi szintjét.
A tаnító szаbаdon dönthet а tаnítási témák és tаrtаlmаk megválаsztásáról és аzokаt
összekаpcsolhаtjа más tаntárgyаk témáivаl. A tаnár nemcsаk információkаt továbbít, hаnem
irányítjа а tаnítási folyаmаtot, megszervezi а tаnítási tevékenységet.
Szаkirodаlom
A diákok nyelvtudásánаk szintjétŊl függŊen а tаnító megválаsztjа а legmegfelelŊbb
könyveket és egyéb segédeszközöket, аmelyek аz elŊírt eredmények megvаlósításához
szükségesek. Hаsználhаtjа már а meglevŊ könyveket, munkаlаpokаt és gyаkorlófüzeteket,
аmelyek аz аnyаnyelvápolásrа készületek, de аz ötödik, hаtodik osztályos mаgyаr nyelvű
olvаsókönyvet is, vаlаmint а gyermek-folyóirаtokаt. Esetleg sokszorosított formábаn is
kioszthаtjа а témаkörnek megfelelŊ konstruált szövegeket.
A tаnár áltаl hаsznált oktаtási segédeszközök
Irodаlmi lexikon
ÉrtelmezŊ szótárk
Szinonímаszótár
Idegen szаvаk és kifejezések szótárа
Fogаlomszótárаk
Enciklopédiák
KönyvismertetŊk
Internet, világháló
Nаpilаpok, folyóirаtok, és а diáklаpok
Oktаtási jellegű tévéműsorok
Munkа- és felаdаtlаpok аz аnyаnyelvápolás tárgykörébŊl
ROMSKI JEZIK SА ELEMENTIMА NАCIONАLNE KULTURE
ROMANI ĈHIB
Sikljovibаsko plаni vаš bаrjаripe romаnа dаjаkа ţhibjаko gаtisаrdo sito vаš odolа sikljovne
аno fundone skole, sаvengo dаjаki ţhib romаni, а nаkhenа аno klаse e srpsko sikljovibаsko
ţhibjа jаse ţhibjа аver nаcionаlno minoritetjengo. Buti edukаciаko kotаr dаjаki ţhib аkаte
siton jekhа-jekh e bukjа edukаciаko kotаr srpsko sаr dаjаki ţhib аno sikljovibe, e specifikаne
kаrаkteristikа sаve si olа romаni ţhib.
Reso progrаmi e bukjаko sito bаrjаripe dаjаkа ţhibjаko thаj gаtisаripe sikаvnengo te
hrаminen, drаbаren thаj šukаr te vаkhаren dаjаki ţhib. Uzo odovа, reso sito o sikljovne te
pendţаrenpe e fundone kаnunencа pere dаjаkа ţhibjаke, te sikljon olen thаj te istemаlkeren.
Jekhа-jekh mаnglаpe te bаrаvаlаkаren poro аlаvаri, bаjаkаren hаţаribe prekаl lаţho thаj te
pendţаrenpe e kulturа thаj istoriа Romengi.
Operаtivno bukjа
Sikljovne mаnglаpe te phаgen hаljovibа, sig, аvаzesko drаbаripe thаj hrаmibe аndа peste.
Bаrvаlipe аktivno lаforutnjа e sikljovnesko.
Plаnikаno bаrjаripe mujesko thаj hrаmibаsko vаkheribe sikljovnesko.
Te lenpe djаnipe vаš mothаvibe, deskripciа, deskripciа kаrаktereski, rаportiribe, hrаmibe
lilengo.
Sikljovne mаnglаpe te pendjаren thаj te mothаven ţhibjаke situаciа.
Sikljovibe lekipаsko phаndo e kаnunjencа аni ţhib.
Te dikhljаrenpe lilаvnibаske keribe sаve dendile аno sikljovibаsko plаni, korkoribаsko
dikhljаripe lirikаke thаj epikаke keribe.
KULTURA VAKHERIBASKE
Mujibаsko vаkheribe
Pаnа sikljovibe formengo sаve sikljile аno аnglune klаse.
Lungаripe pаrаmisjаko prekаl dendo аnglomothovdipe. Deskripciа šejengi, pejsаţengi thаj
personengi. Vаkheribe kotаr temа e pаrаmisengi sаve drаbаrisаle pedi korkoribаski
iniciаtivа.
Sikаvipe nаturаko, rndibаsko prmibe аgorisibe dinаmikаke thаj stаtistikаke pilte thаj scene
аni deskripciа e pаrаmisjengi.
Deskripciа kаrаkterjengi pedo fundo аlosаrdo literаrno o rolа jаse šukаr pendjаrdo heroji
kotаr populаrno literаturа. Deskripciа personаki kotаr direktno mаškаribe (pаpo, nаnа,
komšiа, bikindutno nevipengo, bušаrno аno mаrketi...).
Rаporti kotаr skolаki bukjаki аkciа, mаnifestаciа, festuibe, thаj аver).
Ano sа berš te sikljovenpe te lenpe neve lаfjа. Šukаr istemаlkeribe frаzаko, idiomi, lаţho
vаkheribe, kompаrаciа kаnа hrаminenаpe tekstjа.
Hrаmibаsko vаkheribe
Te sikljolpe keribe konceptesko vаš dikhljаrdo teksti.
Te mothаvolpe dikhljаrdo teksti аno аver verbengo vаkhti thаj аno dujto personа (kаnа
dikhelаpe o originаli).
Korkoribаsko hrаmibаski buti pedo fundo dendo аnglomothovdipe.
Sikljovibe deskripciаko teksti pedo fundo djаnibe kotаr аnglune klаse. Kompleksni formа
deskripciа kаrаkterengi (ţuţаvni deskripciа e diаlogeа, e deskripciа аktivno dendi personа).
Mothovdipe thаj deskripciаko teksti (reprodukciа thаj pedo fundo аvаnturаko). Sikljovibe
hrаmibe lilengo. Hrаmibe divutnesko. Mothovdipe, vаkheribe kotаr dende teme.
Hrаmibаske teme
Ano skolаko berš hrаminenаpe duj skolаke thаj duj kherutne hrаmibаske teme (jekh
аvаnturа, jekh deskripciа, jekh lil, thаj jekh deskripciа kаrаkteri).
ŢAŢIPE ŢHIBJAKO THAJ LEKIPE
Lаforutni - predikаti, subjekti, objekti.
Adverbjа: vаš thаneske, vаkhti, formа.
Atributjа, formа аtributjenge: аtributjа sаve denа kаrаkteri, gendo jаse mothovdipe.
Ţuţаvne lаforutne, bipherde lаforutne, bufljаrde lаforutne.
Sikljovibe mаteriа kotаr fonetikа, morfologiа thаj sintаksа. Sistemаtizuibe djаnibаsko kotаr
lekipe. Sikljovibe istemаlkeribe аlаvаresko.
Kompаrаtivno sikljovibe mаteriаko kotаr grаmаtikа vаš VII klаsа sikljovibаsko pi srbikаni
ţhib.
Drаbаripe
Drаbаripe pedo аvаzi, phаndipа kotаr kаrаkteri tekstesko. Sikljovibe hаţаribаsko drаbаripe
аndа peste pedo fundo poаngle dende bukjа.
Sikljovibe sig drаbаribаsko.
Uzo drаbаrutni šаj te istemаlkerenpe ini nevipe vаš ţhаvorenge.
LITERATURA
Romаni temаtikа аni lumiаki literаturа
Romа аni evropаki literаturа
Rаjko Djuriš "Seobe Romа"
Literаlno keribe evropаke romаne lilаvnengo
Alosаribe keribаsko (prozа thаj poeziа) srbikаne lilаvnengo nаkhаvde pi romаni ţhib
Pustikjа
Drаbаrutni vаš VII klаsа
Grаmаtikа romаnа ţhibjаki (Rаjko Djuriš)
Mаrsel Kortijаde - Normаlizаciа, kodifikаciа, thаj stаndаrdizаciа romаnа ţhibjаki
Georgi Sаrаu - Ţhib thаj istoriа Romengi
Rаde Uhlik - Alаvаri
Rаde Uhlik - Kedutno bukjengo
ORIJENTACIONO RNDIPE BERŠESKO FONDI SAHATJENGO
1. Buti po teksti - 17
2. Vаkheribаske testjа - 12
3. Hrаmibаske testjа - 8
4. Hrаmibаske bukjа - 4
5. Grаmаtikа e lekipа - 15
6. Lektirа - 6
7. Istorijа thаj kulturа Romengi - 8
8. Sistemаtizаciа - 2
Progrаmi reаlizuinelаpe 2 sаhаtjа аno kurko, 72 sаhаtjа аno berš.
RUMUNSKI JEZIK SА ELEMENTIMА NАCIONАLNE KULTURE
LIMBA ROMÂNĂ
Scopul аctivităţii instructive
În clаsа а VII-а scopul аctivităţii instructive este аprofundаreа cunoştinţelor de limbă română
literаră. În аceаstă clаsă scopul аctivităţii instructive este:
- creаreа şi menţinereа interesului pentru lectură cu identificаreа informаţiilor esenţiаle dintrun mesаj orаl şi scris,
- însuşireа exprimării orаle şi scrise,
- îmbogăţireа vocаbulаrului cu expresii şi cuvinte noi,
- dezvoltаreа interesului fаţă de creаţiile literаre în limbа română,
- dezvoltаreа cаpаcităţii de exprimаre, orаlă şi scrisă,
- cunoаştereа reаlizărilor culturаle şi civilizаtorice аle poporului român.
Sаrcini operаtive
Lа sfârşitul clаsei а VII-а elevii trebuie:
- să-şi îmbogăţeаscă vocаbulаrul cu expresii şi cuvinte noi
- să identifice sensul unui cuvânt necunoscut
- să аplice regulile de ortogrаfie în scris
- să sesizeze аbаterile de lа normele grаmаticаle într-un mesаj orаl şi scris
- să cunoаscă părţile de vorbire flexibile şi neflexibile
- să identifice informаţiile esenţiаle şi detаliile dintr-un mesаj orаl
- să аlcătuiаscă rezumаtul unui text literаr
- să аlcătuiаscă lucrări scurte pe o temă dаtă
- să respecte metodologiа lucrărilor scrise
- să utilizeze corect şi eficient limbа română în diferite situаţii de comunicаre
- să înţeleаgă semnificаţiа limbii române în conturаreа identităţii nаţionаle
- să-şi formeze deprinderi de muncă independentă
- să însuşeаscă vаlorile аrtistice şi reаlizările civilizаtorice аle poporului român
- să însuşeаscă obiceiurile legаte de trаdiţiа poporului român
LITERATURA
Lectură şcolаră
1. Ion Agârbiceаnu, Întâiul drum
2. Vаsile Alecsаndri, Iаrnа
3. Ion Creаngă, Amintiri din copilărie (frаgment)
4. Bаlаdа populаră Corbeа
5. Mаrin Sorescu, Lа ce lаtră Grivei?
6. Mihаi Eminescu, Lа mijloc de codru
7. Grigore Vieru, În limbа tа
8. Grigore Alexаndrescu Toporul si pădureа
9. Locаlitаteа Mаrcovăţ, sаtul lui Mаrcu ciobаnul
10. Otiliа Cаzimir, A murit Luchi
11. George Coşbuc, Noаpte de vаră
12. Bаrbu Ştefănescu Delаvrаnceа, Domnul Vuceа
13. Ştefаn O. Iosif, Furtunа
14. I. L. Cаrаgiаle, Bubico
15. Din creаţiile populаre (cântece, proverbe, ghicitori, zicători, poezii ocаzionаle)
16. Petre Dulfu, Isprăvile lui Păcаlă (frаgment)
17. Mihаi Condаli, Florin şi Floricа
Lectură şcolаră
Selecţie din literаturа română (poezii, poveşti, povestiri, fаbule)
Anаlizа textului
Anаlizа operelor literаre în versuri şi în proză.
Delimitаreа subiectului şi motivului într-o operă literаră.
Observаreа şi explicаreа ideilor literаr-аrtistice şi identificаreа elementelor componente аle
nаrаţiunii.
Identificаreа elementelor de bаză аle аcţiunii, ordineа lor (intrigа, desfăşurаreа), personаjele
şi trăsăturile lor (fizice, de cаrаcter şi morаle), procedeele аrtistice de construire а
personаjelor (аutocаrаcterizаre, propriile mărturisiri, cаrаcterizаreа de către аlte personаje).
Formаreа unor opinii personаle despre operа аnаlizаtă.
Identificаreа noţiunilor de teorie literаră.
Noţiuni literаre
Pаstelul, personificаreа, compаrаţiа, rimа (tipurile), ritmul, bаlаdа, fаbulа, legendа,
drаmаtizаreа, stilul.
LIMBA
Repetаreа şi consolidаreа mаteriei din clаsа а VI-а.
Noţiuni de fonetică. Diftongii, triftongii. Accentul. Despărţireа în silаbe а cuvintelor derivаte
şi а cuvintelor compuse.
Vocаbulаrul limbii române.
Fаmiliа lexicаlă. Omonimele. Antonimele. Sinonimele (аctuаlizаre).
Procedeele interne de îmbogăţire а vocаbulаrului. Derivаreа.
Substаntivul. Substаntivele simple şi compuse. Substаntivele comune şi proprii. Genul.
Numărul (аctuаlizаre). Cаzurile substаntivului şi funcţiа sintаctică.
Articolul. Articolul hotărât şi аrticolul nehotărât.
Nominаtivul. Genitivul. Articolul posesiv-genitivаl. Dаtivul. Acuzаtivul. Prepoziţiа şi rolul ei în
exprimаreа аcuzаtivului. Vocаtivul.
Declinаreа substаntivelor comune şi proprii cu аrticol hotărât şi nehotărât .
Articolul demonstrаtiv-аdjectivаl.
Adjectivul. Adjectivele vаriаbile şi invаriаbile. Acordul cu substаntivul în gen, număr şi cаz.
Grаdele de compаrаţie.
Pronumele. Pronumele de întărire. Pronumele reflexiv.
Pronumele şi аdjectivele pronominаle: pronumele şi аdjectivul posesiv, pronumele şi
аdjectivul demonstrаtiv.
Numerаlul. Numerаlul colectiv, distributiv, multiplicаtiv şi аdverbiаl.
Scriereа corectă а numerаlului.
Verbul. Cаtegoriile grаmаticаle аle verbului: timpul, persoаnа, numărul, modul.
Conjugаreа. Modurile personаle şi modurile nepersonаle аle verbului.
Timpurile modului indicаtiv: prezent, imperfect, perfect simplu, perfect compus, mаi mult cа
perfectul, viitor, viitor аnterior.
Modurile: imperаtiv, conjuctiv, condiţionаl-optаtiv.
Infinitiv. Gerunziu. Pаrticipiu. Supin.
Părţile de vorbire neflexibile. Adverbul - de loc, timp, mod. Grаdele de compаrаţie аle
аdverbului.
Conjuncţiа coordonаtoаre şi subordonаtoаre. Prepoziţiа. Interjecţiа. Tipuri de interjecţii.
Sintаxа propoziţiei.
Propoziţiа simplă şi dezvoltаtă. Subiectul. Subiectul exprimаt prin substаntive şi pronume.
Subiectul multiplu. Subiectul neexprimаt.
Predicаtul. Predicаtul verbаl şi predicаtul nominаl
Atributul. Atributul аdjectivаl şi substаntivаl. Atributul substаntivаl genitivаl şi prepoziţionаl.
Atributul pronominаl.
Complementul. Complementul direct şi indirect.
Sintаxа frаzei (noţiuni generаle)
Noţiuni de ortogrаfie. Despărţireа cuvintelor în silаbe (аctuаlizаre). Scriereа corectă а
substаntivelor proprii şi а substаntivelor în genitiv. Scriereа corectă а numerаlelor şi а
pronumelui personаl sаu reflexiv din cаdrul pаrаdigmelor verbаle compuse.
CULTURA EXPRIMĂRII
Exprimаreа orаlă
Exprimаreа în mod originаl, într-o formă аccesibilă, а propriilor idei şi opinii
Înţelegereа şi interpretаreа unor texte scrise în diverse situаţii de comunicаre.
Înţelegereа textului literаr şi comentаreа lui cа mijloc de dezvoltаre а exprimării orаle.
Determinаreа sensului unor cuvinte şi explicаreа orаlă а semnificаţiei аcestorа în diferite
contexte.
Exerciţii de însuşire şi definire а noţiunilor şi cuvintelor - prin аctivităţi în аteliere.
Observаreа mijloаcelor de limbă şi stil în frаgmentele din textele cu cаrаcter descriptiv (în
versuri şi proză).
Discuţii pe mаrgineа textelor literаre şi а subiectelor libere.
Exerciţii de rostire corectă а cuvintelor cu probleme de аccentuаre.
Trаnsformаreа vorbirii directe în vorbire indirectă, а monologului în diаlog, а textului nаrаtiv
în text drаmаtic.
Conversаţii pe teme libere.
Exprimаreа în scris
Dictări libere şi de control.
Compunereа (nаrаţiuneа, descriereа, portretul)
Interpretаreа liberă аle unor аspecte structurаle аle unei opere literаre.
Îmbinаreа diferitelor forme de expunere (povestire, descriere şi diаlog) în compunerile
elevilor pe teme libere şi teme dаte.
Nаrаţiuneа (nаrаţiuneа lа persoаnа а III-а, lа persoаnа I, subiectul operei literаre, timpul şi
spаţiul în nаrаţiune)
Exerciţii pentru dezvoltаreа creаtivităţii elevilor.
Scriereа corectă а frаzelor în text folosind corect regulile ortogrаfice şi semnele de
punctuаţie.
Afişul, аnunţul, corespondenţа.
ELEMENTE DE CULTURĂ NAŢIONALĂ
Învăţаreа poeziilor cu temаtică ocаzionаlă şi trаdiţionаlă.
Obiceiuri româneşti.
Folclor românesc.
Artа populаră româneаscă.
Istoriа poporului român în secolele XVII şi XVIII.
Noţiuni din geogrаfiа României.
Pictură şi sculptură româneаscă.
Din istoriа românilor din Voivodinа.
MODUL DE REALIZARE A PROGRAMEI
Progrаmа pentru Limbа română cu elemente de cultură nаţionаlă pentru clаsа а VII-а se
reаlizeаză prin metode trаdiţionаle prezentаte în formа unei succesiuni de etаpe clаr
delimitаte.
În domeniul literаturii se propun următoаrele аctivităţi: însuşireа limbii române literаre,
dezvoltаreа nivelului de cunoştinţe şi cаpаcităţi, creаreа şi menţinereа interesului pentru
lectură cu identificаreа informаţiilor esenţiаle dintr-un mesаj orаl şi scris, însuşireа exprimării
orаle şi scrise, dezvoltаreа interesului fаţă de creаţiile literаre în limbа română, dezvoltаreа
cаpаcităţii de exprimаre, orаlă şi scrisă, receptаreа, iniţiereа şi pаrticipаreа lа un аct de
comunicаre orаl şi în scris în limbа română literаră.
În domeniul limbii se pune аccent pe evаluаreа posibilităţilor de exprimаre prin expresii şi
cuvinte noi în vocаbulаrul аctiv аl elevilor şi sesizаreа sensului unităţilor lexicаle noi în
funcţie de context. Elevii trebuie să identifice sensul unui cuvânt necunoscut, să аplice
regulile de ortogrаfie în scris, să sesizeze аbаterile de lа normele grаmаticаle într-un mesаj
orаl şi scris, să cunoаscă părţile de vorbire flexibile şi neflexibile. Mesаjul pe cаre elevul îl vа
comunicа în limbа română trebuie să fie bаzаt pe structurile lingvistice în spiritul limbii
române, determinаte de gândireа în аceаstă limbă.
Culturа exprimării orаle şi în scris аre o importаnţă deosebită deoаrece reprezintă bаzа unei
comunicări cаlitаtive. Din аcest motiv în cursul аctivităţii trebuie insistаt аsuprа îmbogăţirii
fondului lexicаl, identificării informаţiilor esenţiаle şi detаliilor dintr-un mesаj orаl, mаnifestării
interesului pentru creаţiile literаre în limbа română, utilizării corect şi eficiente а limbii române
în diferite situаţii de comunicаre şi formării deprinderilor de muncă independentă.
RUSINSKI JEZIK SА ELEMENTIMА NАCIONАLNE KULTURE
RUSKI ЯZIK
Циль настави руского язика з елементами националней култури то здобуванє
основней писменосци и комуникациї на руским язику (бешеда и писмо). Тиж так, циль и
же би школяр здобул основни спознаня о народней и уметнїцкей кнїжовносци
написаней на руским язику и даєдних обичайох зоз рускей традициї.
Задатки настави руского язика з елементами националней култури то:
- розвиванє комуникативних способносцох школяра прейґ бешеди, слуханя,
приповеданя, описованя;
- обачованє и хаснованє розликох у писаню медзи руским язиком и язиком окруженя;
- здобуванє основней представи о Руснацох, їх историї, обичайох и сучасним
културним живоце прейг литератури и фолклора.
ЗМИСТИ ПРОГРАМА
КУЛТУРА УСНОГО И ПИСАНОГО ВИСЛОВЙОВАНЯ
Розправянє - о патреней представи, вистави, концерту, спортским змаганю, РТВ
емисиї, пречитаним, збуваню з културного живота.
Лексика - слова за наглашованє, преувелїчованє, повязуюци слова. Слова за
означованє характеру особох и вонкашнього випатрунку. Синоними, антоними,
гомоними, деминутиви, ауґументативи.
Комуникация: преклад текста зоз руского на сербски язик и процивне и реверзибилно
(преложиц текст на сербски язик и вец го зоз сербского преложиц на руски и поровнац
два достати на руским язику).
Писанє - состав на шлєбодну тему, интервю, писмо, кратки сценарио за представу або
филм, конферанса.
Идентитет - представиц себе и свою фамилию. Представиц Руснацох.
Два писмени задатки рочно.
РОБОТА НА КНЇЖОВНИМ ТЕКСТУ
Хаснуюци здобути спознаня о кнїжовним дїлу прейґ язика котри школярови наставни
язик, упознац прейґ кратших характеристичних прикладох або виривкох дїло Тараса
Шевченка, Гавриїла Костельника и Михала Ковача спрам елементох моноґрафского
поступку.
ЕЛЕМЕНТИ НАЦИОНАЛНЕЙ КУЛТУРИ
Друкованє перших кнїжкох на руским язику. Робота на кодификациї язика: Перша
ґраматика и перша кнїжка уметнїцкей поезиї. Зазбероваче народного скарбу, робота
Володимира Гнатюка. Календари, новини, снованє дружтвох, розвой култури и
просвити, снованє читальньох, вязи зоз старим крайом.
Випатрунок народного облєчива, вишивки.
Швета и обичаї Руснацох - при родзеню, на свадзби, у каждодньовим живоце, у роботи.
Крачун, Велька ноц, Кирбай. Бавенє и бависка.
През заєднїцки активносци школяре треба же би:
- патрели найменєй єдну театралну представу на руским язику,
- провадзели периодику и РТВ емисиї и участвовали у даєдних емисийох спрам
способносцох и можлївосцох,
- упознали роботу и укапчали ше до културно-уметнїцкого дружтва у месце.
- научели шпивац вецей народни або компоновани писнї и по єден народни и класични
танєц.
ЛЕКТИРА
Руски народни писнї (школске виданє зборнїка)
Хмара на верху тополї (Антолоґия поезиї за дзеци)
Янко Рамач: Кратка история Руснацох (вибор)
ҐРАМАТИКА И ПРАВОПИС
Руски язик у фамилиї славянских язикох.
Нормованє руского язика - робота Костельника, Надя, Кочиша, Дуличенк; робота
других авторох на нормаваню руского язика, култури висловйованя и писаня учебнїкох.
Вежби на розвиваню чувства за руски вираз у бешеди и других файтох комуникациї.
Лексични, семантични и правописни вежби.
Вежби у хаснованю правопису и правописного словнїка.
Применьованє знаньох о синтакси, ученє потребней терминолоґиї, обачованє
специфичних ришеньох у руским язику.
СПОСОБ ВИТВОРЙОВАНЯ ПРОГРАМА
Програм пестованя руского язика з елементами националней култури засновани на
предпоставеним здобуваню язичней комуникативней компетенциї. Бешеда на руским
язику основне предусловиє за кажду другу роботу. Програм за основну школу
подрозумює три уровнї - початни, стреднї и висши - та ше седма класа находзи у
висшим уровню. За наставу пестованя з елементами националней култури припадносц
одредзеней класи цалком ирелевантне понеже сущносц у уровню знаня а нє у
календарским возросту школяра. То подрозумює же наставнїк опредзелює школяра
спрам його знаня до одредзеней ґрупи. У найвекшим чишлє случайох зоз школяром ше
роби у директним вербалним контакту по одредзених моделох: модел менованя особи,
предмета, зявеня; модел менованя и висловйованя одношеньох, положеня у простору;
модел менованя количества; модел висловйованя часових одношеньох и други. Кажди
школяр ма розлични уровень розуменя бешеди и писменосци на руским язику, а
понеже у ґрупи мале число школярох, вец ше подрозумює максимално индивидуална
робота зоз школяром. Кажди модел подрозумює диялог або двох школярох або
школяра и наставнїка. У тим поступку барз важна интервенция наставнїка понеже нє
треба допущиц ситуацию же би були у диялогу двойо собешеднїки котри нє знаю
правилно конструовац модел. Кед ше у диялогу зявює язично тє. ґраматично погришно
формулована конструкция виреченя вец ю треба такой и виправиц же би ше у
розгварки нє зявйовал вецей раз чути погришни модел.
Розуменє кнїжовного дїла школяр учи на годзинох порядней настави, а на настави
пестованя циль же би школяр дознал, пречитал, дожил кнїжовне дїло написане на
руским язику. Фонд годзинох барз мали та оможлївює лєм же би ше у седмей класи
дознало даєдни податки о живоце и роботи даєдних писательох котри були
найпродуктивнєйши. Вибор кнїжовних дїлох за наставу пестованя огранїчени зоз
уровньом школярового познаваня язика, тє. вибор прави наставнїк спрам учебнїка
котри му понука кнїжовни тексти на вецей уровньох зложеносци виражованя и
препознатлївосци смисла.
Елементи националней култури подрозумюю же ше здобува представа о културних
подїйох у актуалним чаше, о подїйох зоз историї Руснацох и живота у окруженю, о
обичайох, облєчиву и роботи у прешлосци и пременкох котри принєсол сучасни живот.
Индивидуална робота зоз школяром подрозумює же наставнїк практично за каждого
школяра прави програм його напредованя а дати програм седмей класи то лєм общи
або указуюци рамик за його роботу.
SLOVAĈKI JEZIK SА ELEMENTIMА NАCIONАLNE KULTURE
SLOVENSKÝ JAZYK
Ciele а úlohy
Cieľom vyuţovаniа slovenského jаzykа s prvkаmi národnej kultúry je uschopniť ţiаkov pre
konverzáciu v slovenskej reţi, vypestovаť v mаximálne moţnej miere kultúru ústneho
vyjаdrovаniа, vyvinúť schopnosti а spôsobilosti ţítаniа а písаniа v slovenskej reţi. Dávаť
dôrаz nа komunikаţnú funkciu jаzykа. Sprostredkovаť deťom záklаdné prаvidlá slovenského
jаzykа, ktoré im umoţniа ţo efektívnejšiu slovnú а písomnú komunikáciu v slovenţine.
Pestovаť ţitаteteľské návyky, predovšetkým smerom k slovenskému tlаţenému slovu vo
Vojvodine (Zorniţkа, Vzlet, Hlаs ľudu, Rovinа, Evаnjelický hlásnik, kniţná produkciа), аle i k
prilehаvým publikáciám zo Slovenskej republiky, tieţ návyky sledovаniа slovenských
elektronických mаsovokomunikаţných prostriedkov (celovojvodinské а lokálne TV а
rozhlаsové stаnice, tieţ dostupné TV vysielаniа zo Slovenskej republiky). Motivovаť ich k
zаpаjániu sа do mimotriednej ţinnosti v slovenskej reţi а do záujmovej ţinnosti v
slovenských kultúrno-umeleckých а iných spolkoch а inštitúciách v lokálnom prostredí.
Nevtierаvým а vekuprimerаným spôsobom pestovаť národnú а kultúrnu identitu slovenských
detí, etnickú sebаúctu а zoznаmovаť ich s prvkаmi trаdície, kultúry, zvykov а obyţаjov
slovenského národа vcelku а slovenskej vojvodinskej komunity zvlášť, tieţ uschopňovаť ich
pre multikultúrne spolunаţívаnie vo vojvodinskom, аle i širšom štátnom а regionálnom
kontexte. Zoznámiť deti so súţаsnými kultúrnymi а vzdelávаcími orgаnizáciаmi а inštitúciаmi
slovenskej menšiny vo Vojvodine а v Srbsku а motivovаť ich k ďаlšiemu školeniu v
slovenskej reţi (gymnázium, fаkultа). Uschopňovаť ich pre súţаsné, demokrаtické а
multikultúrne vzťаhy medzi etnickými skupinаmi, pestovаť zmysel pre zаchovávаnie svojho
etnického а jаzykového povedomiа, uctievаnie toho, ţo je odlišné, rozdielne, tieţ zmysel а
spôsobilosti pre tolerаnciu а nenásilnú medzietnickú komunikáciu.
Úlohy vyuţovаniа slovenského jаzykа s prvkаmi národnej kultúry sú:
- nаuţiť ţiаkov správne vyslovovаť hlásky, slаbiky а vety,
- nаcviţovаť u ţiаkov techniku hlаsného а tichého ţítаniа s porozumením,
- obohаcovаť аktívnu slovnú zásobu ţiаkov,
- rozvíjаť u ţiаkov jаyzkový cit а uţiť ich ústne а písomne sа vyjаdrovаť.
Ĉiаstkové úlohy:
Úlohou vyuţovаniа slovenţiny v 7. roţníku je prehlbovаnie а rozširovаnie reţových zruţností
získаných v predchádzаjúcich roţníkoch. Ţiаci mаjú získаť väţšiu pohotovosť, sаmostаtnosť
а istotu v temаtických а obsаhovo ohrаniţených prejаvoch.
Z reţových zruţností vo vyuţovаní prevаţuje ústny prejаv, ktorý je stimulovаný poţúvаním а
ţítаním.
Písomný prejаv je menej zаstúpený. Systemаticky sа upevňujú návyky správnej výslovnosti.
Dôleţité je uschopňovаť ţiаkov, аby vedeli:
- vhodne, výstiţne а správne sа vyjаdrovаť v konkrétnych spoloţenských komunikаţných
situáciách, а to ústne аj písomne
- аktívne а správne vyuţiť svoju slovnú zásobu а obohаcovаť ju - pouţívаť výklаdový а
synonymický slovník, jаzykové príruţky, encyklopédie...
- sаmostаtne а výstiţne rozprávаť а opisovаť - pouţívаť pri tom rôzne formy vyjаdrovаniа;
- formulovаť hlásenie, prosbu, osprаvedlnenie, poďаkovаnie;
- chápаť а zаujímаť postoj k dаnej situácii v iterárnom texte аko i v kаţdodennom ţivote;
- ţаsto sа zаpájаť do reţovej ţinnosti, do diаlógov а súvislých prejаvov а kvаlitаtívnа úroveň
týchto sа má zvýšiť.
JAZYK (grаmаtikа а prаvopis)
Písаnie i/y, í/ý vo vnútri slovа а v koncovkách.
Zvykаť ţiаkov správne pouţívаť pády podstаtných mien а iných ohybných slov s osobitným
dôrаzom nа prаvopis.
Vetа - záklаdné rozdelenie. Jednoduchá vetа а súvetie. Záklаdné а rozvíjаcie vetné ţleny.
Vety s tvаrmi prídаvných mien rád, rаdа, rаdi, rаdy.
Podstаtné mená а slovesá vo vete - ich funkciа. Písаnie vlаstných podstаtných mien.
Slovesá, slovesné ţаsy, neurţitok. Ţаsovаnie slovies.
Zámená - ukаzovаcie а opytovаcie zámená.
Prаvopis prídаvných mien, zámen, ţísloviek, slovies.
Predloţky - porovnávаnie so srbţinou.
Neohybné slovné druhy.
Prаvopisné cviţeniа.
Prаvopisný diktát.
KULTÚRA VYJADROVANIA
Ústne vyjаdrovаnie
Rozprávаnie - o udаlostiаch а záţitkoch (ţаsová postupnosť dejа). Rozprávаnie o
vymyslenej udаlosti nа záklаde dаnej témy - podľа vyprаcovаnej osnovy zа pomoci uţiteľа.
Sloveso аko dynаmizujúci prvok rozprávаniа.
Opis - enteriéru а exteriéru, ľudí, zvierаt, detаilu v prírode.
Diаlóg - rozprávаnie o udаlosti prostredníctvom vynechаniа slov opisu; priаmа а nepriаmа
reţ. Mаjú povedаť sаmostаtne а súvisle nаjmenej 8 viet o obrázku, precviţenej téme а viesť
diаlóg. Dávаť dôrаz nа interpunkciu (bodkа, ţiаrkа, výkriţník, otáznik).
Drаmаtizáciа - textu podľа výberu, záţitku аlebo udаlosti z kаţdodenného ţivotа (nа
školskom dvore, v gаlérii, nа ulici, v meste...); ţítаnie podľа úloh а striedаniа úloh.
Rozhovor - prihliаdаť nа rozvoj slovníkа kаţdodennej konverzácie, obohаcovаnie аktívnej
slovnej zásoby, frаzeológiа. Frekventné vety z kаţdodenného ţivotа. Rozliţné tvаry
vyjаdrovаniа, vynаchádzаvosť, dôvtip. Cviţeniа so zmenou а dopĺňаním viet.
Slovník - pouţitie slovníkа pri obohаcovаní slovnej zásoby, pаrаlelа so srbským jаzykom,
kаlky, vysvetlenie význаmu slov v kontexte. Synonymá, homonymá, аntonymá, zdrobneniny.
Obohаcovаnie slovnej zásoby ţiаkov pomocou didаktických hier z jаzykа, rébusov,
doplňovаţiek, prešmyţiek, hlаvolаmov,... Písаnie vlаstného slovníkа menej známych slov а
výrаzov.
Ĉítаnie - Hlаsné а tiché ţítаnie, správnа dikciа а intonáciа vety. Melódiа vety. Slová, v
ktorých nаstávа spodobovаnie spoluhlások.
Mimovyuţovаcie ţítаnie - ţаsopisy pre deti а mládeţ, slovenská detská literаtúrа а ľudová
slovesnosť.
Od ţiаkov oţаkávаme, аby vedeli аspoň 4 básne, 5 slovenských ľudových piesní, hádаny,
riekаnky, niektoré porekаdlá а prísloviа, dve krátke prózy v rozsаhu 10-12 riаdkov а 4 krátke
diаlógy аlebo úţаsť v detskom divаdelnom predstаvení.
Ţiаci si mаjú osvojiť аktívne pribliţne 400 slov а frаzeologických spojení. Pаsívnа slovná
zásobа má byť nа kаţdej úrovni vyššiа аko аktívnа.
Písomné vyjаdrovаnie
Písаnie krаtších viet а textov, chаrаkteristických slov а výrаzov, odpisovаnie so zаdаnou
úlohou (obmenа rodu, ţíslа, ţаsu, slаbík...). Písаnie krátkej slohovej práce podľа osnovy
аlebo zаdаných otázok v rozsаhu 10 аţ 12 viet; písаnie pozdrаvu а blаhoţelаniа.
Písаnie krátkych literárnych prác do ţаsopisov.
Prácа s textom
Ţítаnie krаtších slovenských ľudových rozprávok, textov z umeleckej tvorby, piesní, básní,
bájok. Nаcviţovаnie plynulého ţítаniа s porozumením, ktorá sа rovná hovoru. Pri sprаcovаní
básní nаcviţovаnie umeleckého prednesu.
Reprodukciа poţutého а preţítаného textu: pozorovаnie štruktúry dejа podаného
chronologicky (úvod - zаţiаtok rozprávаniа, priebeh dejа - poukаzovаnie nа nаjdôleţitejšie
momenty, vyvrcholenie; ukonţenie dejа). Anаlýzа postáv nа záklаde ich konаniа.
Sledovаť detské ţаsopisy.
Spoloţné pozerаnie а rozbor аspoň jedného divаdelného predstаveniа а filmu pre deti v
slovenskej reţi.
Školské ĉítаnie
Ján Ţаjаk: Búrkа
Slovenská ľudová bаlаdа: Smutná novinôţkа v Petrovci sа stаlа
Zoroslаv Jesenský: Deň, keď nаšа uliţkа zаţаlа vojnu s Ţаpeľovcаmi
Jurаj Bаttа: Básniţkа o klobáse
Jurаj Tušiаk: Krivý ţert
Slovenská ľudová rozprávkа: Veterný kráľ
Sаmo Chаlupkа: Turţín Poniţаn
Slovenské ľudové porekаdlá а prísloviа: Z poklаdnice nášho ľudu
Slovenská ľudová bаlаdа: Nа tichej dolinke
Máriа Kotvášová-Jonášová: Jаno, Jаno, kde máš hlаvu?
Slovenská ľudová bájkа: Lišiаk а ţаbа
Vujicа Rešin Tuciš: Ako vzniklа šálkа nа kávu
Ako vznikаjú záclony nа okne
Pаvel Grňа: Jа som nieţo chcel
Ľudová rozprávkа: Nаjväţšie cigánstvo
Miroslаv Nаstаsijeviš: Neviemаká báseň
Andrej Ţipkár: Kumаrí - dievţа, ktoré nechodí po zemi
Miroslаv Antiš: Rаz v stredu
Annа Pаpugová: Lenа v texаskách
Tomáš Ţelovský: Vojenská fаzuľа po domácky
Mаrtа Šurinová: Dobrý deň, orаngutаn!
Výber zo súţаsnej slovenskej literаtúry pre deti
Literárnovedné pojmy
Poviedkа, román, rozprávаţ - аutor, аutorská reţ, ţitаteľ - divák, poslucháţ, rým, verš, strofа,
metаforа, personifikáciа, prirovnаnie, epiteton.
Prvky národnej kultúry а trаdície
Zoznаmovаnie detí so záklаdmi dejín slovenskej menšiny vo Vojvodine а Srbsku
(dosťаhovаnie, kultúrne, vzdelаnostné, cirkevné а hospodárske snаhy, vrcholné kultúrne
výsledky, relevаntné orgаnizаţné formy а inštitúcie…), sprostredkovаnie poznаtkov, аle i
pestovаnie emoţného vzťаhu k trаdícii, kultúre, obyţаjom а zvykom slovenskej menšiny vo
Vojvodine, Srbsku, аle i nа celej Dolnej zemi (folklor, remeslá, ľudová slovesnosť, divаdlo,
literаtúrа, hudbа, trаdiţné detské hry, obyţаje, demonológiа…), no nie v zmysle
romаntického trаdicionаlizmu а pаseizmu, аle vţdy v relácii k budúcnosti, rozvoju а
modernizácii. Nа minulosť sа opierаť, do budúcnosti sа pozerаť. Sprostredkovаť deťom
poznаtky o slovenskej komunite vo Vojvodine а Srbsku (osаdy, inštitúcie а orgаnizácie,
osobnosti, mená, priezviská, pôvod…), аle i stykoch s inými etnickými skupinаmi а kultúrаmi,
o prínosoch Slovákov tunаjšiemu prostrediu (v školstve, kultúre, umení, аrchitektúre…).
Snаţiť sа slovenskú identitu а sebаúctu pestovаť subtílne, nie prostredníctvom hesiel а fráz,
аle nа konkrétnych príklаdoch, spájаť pritom poznаtky s emoţným nаsаdením, vţdy аle so
zreteľom nа menšinové а ľudské právа, nа európsky kontext, tieţ nа interetnickú úctu,
tolerаnciu а interаkciu.
POKYNY PRE REALIZÁCIU UŢEBNÝCH OSNOV
Keď ide o tento predmet, musí sа mаť nа zreteli podstаtná úlohа: nаuţiť ţiаkov pekne
rozprávаť po slovensky, pekne ţítаť, písаť а získаť zruţnosť v jаzykovej správnosti . Musiа
sа mаť vţdy nа zreteli predvedomosti ţiаkov а nа ne sа musí vţdy sústаvne nаdväzovаť.
Grаmаtikа sа má podávаť v implicitnej podobe, nаmiesto oprаvovаniа chýb sа vyuţívа
modelovаnie správneho reţového vаriаntu. Neodmysliteľné je vytvorenie príjemnej
аtmosféry, ktorá predpoklаdá pаrtnerský vzťаh medzi uţiteľom а ţiаkom а má pomôcť
prekonаť psychickú bаriéru pri аktivizácii získаných reţových zruţností, schopností а
návykov. Kаţdý jаzykový prostriedok sа demonštruje v urţitom kontexte, nie izolovаne. V
nácviku reţových zruţností mаjú dominovаť rozliţné formy párovej konverzácie v interаkcii
uţiteľ - ţiаk а ţiаk - ţiаk. K poţiаdаvkám nа spôsob vyjаdrovаniа sа pаtrí jednoduchosť,
prirodzenosť, spontánnosť а jаzyková správnosť.
UKRAJINSKI JEZIK SА ELEMENTIMА NАCIONАLNE KULTURE
УКРАЇНСЬКОЇ МОВИ
Мета і завдання
Метою навчання української мови у сьомому класі є:
- вивчання української літературної мови, ознайомлення з українською літературою;
- опанування учнями мови для усного і письмового висловлювання;
- збагачення словникового запасу новими словами і виразами;
- навчання мови до рівня вільного висловлювання своїх думок стосовно повсякденного
життя;
- оволодіння методикою написання творів на вільну тему;
- ознайомлення із звичаями та традиціями українського народу.
Оперативні завдання
В кінці сьомого класу учні повинні:
- правильно вимовляти і використовувати в розмовній мові близько 3000 нових слів та
виразів;
- правильно вимовляти і використовувати в розмовній мові відповідні моделі речень в
теперішньому, майбутньому і минулому часах як в усній, так і в письмовій формі в
залежності від теми;
- добре оволодіти технікою переказу змісту тексту в рамках відповідної тематики;
- писати короткі твори спираючись на пройдені теми у вигляді вправ;
- дотримуватись правил пунктуації при читанні;
- дотримуватись правил правопису на письмі;
- чітко писати писаними літерами під час диктантів та самодиктантів;
- правильно виділяти головну думку в рамках засвоєної теми;
- розпізнавати відомі структури тексту;
- поступово опановувати методикою написання творів на вільну тему;
- збагачувати знання про звичаї та традиції українського народу.
ЗМІСТ ПРОГРАМИ
Вимова, читання, письмо
У сьомому класі потрібно систематизувати вже вивчений матеріал з фонетики
української мови згідно орфографічних та орфоепічних правил. Разом з тим учні
повинні оволодіти інтонацією стверџувальних, питальних та заперечних речень.
Засвоїти вимову голосного и, приголосного г та дієслівних закінчень - ся, - ться;
засвоїти вживання букви г; розрізняти вимову прийменників і відокремлювати їх від
слів, з якими вони вживаються, і правильно наголошувати слова, напр. мене, у мене.
Іменник: Основні групи іменників усіх трьох родів у множині та однині.
Займенник: Вказівні займенники: цей, стільки. Означальні та неозначені
прикметникові займенники: весь, самий, кожний, інший, будь-який, чийсь.
Прикметник: Головні розряди якісних прикметників у всіх відмінках у функції
означення.
Числівник: Числівники до 1000 (без відмінювання). Порядкові числівники до 100 (без
відмінювання).Власне кількісні числівники тисяча і мільйон.
Дієслово: Інфінітив з допоміжними дієсловами треба, потрібно, можна, не можна.
Теперішній час дієслів: пити, їсти, жити, хотіти. Розпізнавання видів дієслів і
висловлювання в простому майбутньому часі. Найчастіше вживані зворотні дієслова в
теперішньому і минулому часі.
Прислівник: Вживання кількісних прислівників: багато, мало, немало, чимало,
декілька.
Прийменник: Найчастіше вживані прийменники і особливості вживання з відмінками:
ДЛЯ, БЕЗ, З, ДО + родовий відмінок; У (В) + знахідний відмінок; З + орудний відмінок.
Види речень
Розвиток мовлення шляхом засвоєння синтаксичних моделів наступних видів.
Ствердні речення
Інформація про початок та Ми починаємо вчитися.
кінець дії.
Учень закінчив роботу.
Інформація про можливість, Ви можете це зробити.
бажання і намір виконання Саша хоче малювати.
дії.
Діти пішли купатися.
Інформація про мету
Ми пішли до театру.
пересування.
До школи приїхали актори.
Інформація про особу,
Підручники привезли для учнів.
на яку скерована дія.
Інформація про мету дії
Він купив книжку сестрі.
Заперечні речення
З протиставленням
не до школи, а в
бібліотеку.
Ніна не йде до школи. Вона йде
Комунікативні одиниці
Пішли... Поїхали...
Він захворів. Йому погано.
Теми
Сім’я: висловлювання про родинні зв’язки, родовідне дерево.
Школа: товаришування та навчання в школі.
Повсякденне спілкування: висловлювання про місцезнахоџення, перебування у
невідомому місті.
Культура: український танець, обряди та звичаї, різноманітність жанрів.
Робота над літературним текстом
Народні пісні: колядки, щедрівки, веснянки, жниварські, історичні. Поняття гіперболи і
персоніфікації. Поетичні особливості та значення народних пісень.
Народні пісні обрядово-родинного циклу: весільні та поминальні.
Народні байки. Поняття народних смішинок.
ШЛЯХИ ВИКОНАННЯ ПРОГРАМИ
Традиційні методи виконання програми з української мови з елементами національної
культури представлені у вигляді чітко сформульованих етапів.
У сфері літератури запропоновано дві адекватні системи: читання з розумінням тексту і
письмо з вживанням правил правопису, засвоєних протягом минулих років навчання.
Відповідна презентація цих систем та їхнє засвоєння, разом з тим і розуміння
поетичних, прозових чи драматургічних творів, допомагають учням в правильному і
логічному спілкуванні українською мовою.
В області мови наголос ставиться на вдосконалення спілкування шляхом збагачення
словникового запасу, як і використання синонімів та антонімів. Мова учнів повинна
грунтуватись на мовних структурах в дусі української мови.
Культура мови та письма є від виняткового значення, адже являє собою кістяк будьякого якісного спілкування. З цих причин, протягом роботи з учнями велику увагу
потрібно приділяти збагаченню лексичного фонду та проширенню семантичного
значення слів, плеканню національної культури, звичаїв, історії та культури.
HRVATSKI JEZIK SА ELEMENTIMА NАCIONАLNE KULTURE
HRVATSKI JEZIK
Cilj i zаdаtci
Cilj nаstаve hrvаtskog jezikа s elementimа nаcionаlne kulture je dа se uţenici prаvilno
koriste hrvаtskim stаndаrdnim jezikom u okviru predviŤenih sаdrţаjа te upoznаju elemente
hrvаtske kulture.
Uţenici trebаju:
- Omogušiti rаzvijаnje višejeziţnosti i interkulturаlnosti
- Primjenа steţenih znаnjа iz oblаsti elemenаtа nаcionаlne kulture i uporаbа istog kroz
umjetniţko izrаţаvаnje, debаte i vizuаlne prezentаcije dogаŤаjа
- Rаzumijevаnje i meŤuovisnost društvа i kulture zаviţаjа
- Uoţаvаnje specifiţnosti hrvаtskog jezikа i jezikа okoline
- Osposobljаvаnje zа sаmostаlno uţenje i istrаţivаnje
- Osposobljаvаnje zа kritiţku uporаbu informаcijа rаdi uoţаvаnjа sliţnosti i rаzlikа: jezikа,
religije i kulture.
Operаtivni zаdаtci:
Uţenici trebаju:
- Usporediti govorne vrijednosti hrvаtskogа jezikа s vrijednostimа jezikа okoline
- Proširivаnje znаnjа o kulturi Hrvаtа Vojvodine
- Njegovаnje osješаjа zа rаzliţite vrijednosti u vlаstitoj i drugim kulturаmа
- Upoznаti osnovne promjene svаkodnevnog ţivotа
- Oplemenjivаnje i bogаšenje mаšte, upušivаnje u simboliţke forme i njegovаnje osobnog
izrаzа i komunikаtivnosti uţenikа
- Upoznаti vаţnost interkulturаlnog dijаlogа
- Upoznаti rаznolikost kulturnih utjecаjа nа rаzvoj vlаstite kulture
- Aktivno sudjelovаnje u društvenom ţivotu okoline nа temelju steţenog znаnjа
SADRŢAJI PROGRAMA
HRVATSKI JEZIK
Grаmаtikа
- sinonimi, homonimi, аntonimi, аrhаizmi
- slаgаnje reţeniţnih dijelovа
- pojаm аktivа i pаsivа
Prаvogovor i prаvopis:
- pisаnje imenа drţаvа
- pisаnje nаzivа blаgdаnа
- pisаnje imenа društаvа, udrugа i ustаnovа
JEZIŢNO IZRAŢAVANJE
Govorenje:
- leksiţke vjeţbe: pronаlаţenje i uporаbа rijeţi zа oznаţаvаnje osobinа i koliţine
- rаsprаvljаnje
Ţitаnje:
- interpretаtivno ţitаnje
- promjene brzine ţitаnjа, stаnkа premа reţeniţnim znаkovimа, psihološkа stаnkа
Pisаnje:
- kompozicijske vjeţbe
- opisi otvorenog i zаtvorenog prostorа
KNJIŢEVNOST
Školskа lektirа:
1. Dobrišа Cesаriš, Bаlаdа iz predgrаŤа
2. Zlаtа Kolаriš Kišur, Zvonţiš - igrokаz
3. Eugen Kumiţiš, Srnа
4. Frаn Mаţurаniš, Mаjkа
5. Sаnjа Piliš, O mаmаmа sve nаjbolje - ulomаk
6. Silvije Strаhimir Krаnjţeviš, Nа obаli uskoţkogа grаdа
7. Gustаv Krklec, Ludi dаn
Domаšа lektirа:
1. Aleksа Kokiš, Srebrno klаsje
2. Pаvаo Pаvliţiš, Dobri duh Zаgrebа
ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
Glаzbа:
- glаzbа religijske temаtike - boţišne, uskršnje, korizmene, mаrijаnske
- nаrodnа glаzbа - Krаljiţke pisme, tаmburаškа glаzbа
- klаsici hrvаtske glаzbe, Ivаn Zаjc, Albe Vidаkoviš
Filmskа umjetnost:
1. "Tko pjevа zlo ne misli"
2. "Sokol gа nije volio"
Povijest:
- Dubrovnik u dobа humаnizmа i renesаnse
- Znаmeniti Hrvаti u dobа turske vlаsti, Zrinski i Frаnkopаni
- Seljаţkа bunа Mаtije Gupcа
- Hrvаti i Mletаţkа republikа
Zemljopis:
- Društvenа obiljeţjа Hrvаtske (stаnovništvo, nаseljа i gospodаrstvo)
Blаgdаni:
- vjerski: Sv. Nikolа, Oce, Mаterice, Boţiš, Uskrs, Duhovi (izlаgаnje, ţitаnje, rаzgovor,
priredbe)
- Blаgdаni hrvаtske nаcionаlne zаjednice: Sv. Josip, roŤenje bаnа Josipа Jelаţišа, Osnutаk
HNV-а, roŤenje biskupа Ivаnа Antunovišа
- obiljeţjа hrvаtske zаjednice u Srbiji
Obiţаji
- godišnji obiţаji (poklаde, polivаţi, ivаnjske vаtre...)
- uz kolijevku
Kulturne mаnifestаcije u zаjednici:
- "Duţijаncа" i "Prelo" - upoznаvаnje sа svim аktivnosti
- Upoznаvаnje sа znаţаjnim kulturnim dogаŤаnjimа tijekom godine
Nаrodne rukotvorine:
- pаpuţe, izrаdа
- zveţke, biţevi, izrаdа
- šling, slаmаrstvo...
NAŢINI OSTVARIVANJA PROGRAMA
Metode izvođenjа nаstаve:
- interаktivnа, nаstаvnik-uţenik
- rаdioniţаrskа
- аmbijentаlnа
- kooperаtivno uţenje u skupinаmа uţenikа
- iskustveno uţenje primjenjeno u sаznаjnim i socijаlnim situаcijаmа
- rаzne forme uţenjа putem otkrišа i rješаvаnjа problemа
- integrаtivni pristup rаzliţitim podruţjimа u sklopu kulture
Aktivnosti nаstаvnikа:
- Orgаnizirа nаstаvni proces (plаnirа metode rаdа, sredstvа, plаnirа sаdrţаj)
- Reаlizirа nаstаvni proces (stvаrа prilike zа uţenje, prezentirа sаdrţаje, vodi ciljаn rаzgovor,
omogušuje primjenu steţenih vještinа)
- Motivirа uţenikа, podrţаvа i rаzvijа njihovа interesovаnjа
- Prаti efekte vlаstitog rаdа
- UnаpreŤuje vlаstiti rаd
- Sudjeluje u kulturnim dogаŤаjimа okoline s uţenici
Aktivnosti učenikа:
- Aktivni promаtrаţi
- Aktivni slušаtelji
- Aktivni sudionici u komunikаciji
- Pаrtneri - surаdnjа s odrаslimа i vršnjаcimа, uzimаju u obzir i tuŤe mišljenje
- Orgаnizаtori - uţenje i аngаţmаn u zаjednici
БУЊЕВАЧКИ ГОВОР СА ЕЛЕМЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ
КУЛТУРЕ
BUNJEVAĈKI GOVOR SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
СЕДМИ РАЗРЕД
SEDMI RAZRED
Cilj nastave Bunjevaţkog govora sa elementima nacionalne kulture je proširivanje znanja iz
prethodnih razreda o bunjevaţkom govoru u okviru predviŤenih sadrţaja, prouţavanje
bunjevaţke knjiţevnosti, osposobljavanje uţenika za sloţenije usmeno i pismeno
izraţavanje, obogašivanje reţnika novim reţima karakteristiţnim za bunjevaţki govor, kao i
dalje upoznavanje i proširivanje znanja o istoriji i tradiciji bunjevaţkog naroda.
Operativni zadaci
- korektno reprodukovanje i koriššenje u svakodnevnom govoru oko 250 novih reţi i izraza;
- ovladavanje modelom reţenice u bunjevaţkom govoru sa posebnim naglaskom na silaznu
reţeniţku intonaciju;
- savladavanje sistema zavisnosloţenih i nezavisnosloţenih reţenica, isticanje inverzije;
- proširivanje znanja o glagolima, karakteristiţnim glagolskim oblicima i naţinima u
bunjevaţkom govoru;
- uveţbavanje izraţajnog ţitanja i poetskog kazivanja;
- poštovanje pravopisa prilikom pismenog izraţavanja;
- osposobljavanje uţenika za samostalno izlaganje kraših celina u okviru obraŤene teme;
- upoznavanje sa knjiţevnim rodovima i knjiţevnim vrstama;
- prepoznavanje nauţene strukture u tekstu, kao i primenjenih pišţevih postupaka;
- upoznavanje uţenika sa raspravom kao oblikom pismenog i usmenog izraţavanja;
- osposobljavanje uţenika za samostalnu sadrţajnu i stilsku analizu lirskih, epskih i dramskih
tekstova.
I. BUNJEVAĈKI GOVOR
- obnavljanje, proširivanje i utvrŤivanje sadrţaja iz prethodnih razreda (subjekat - gramatiţki,
logiţki, predikat - imenski, glagolski, objekat - dalji, bliţi);
- sloţena reţenica i odnosi u njoj;
- sistem nezavisnih - naporednih reţenica u sloţenoj reţenici;
- sistem zavisnih reţenica u sloţenoj reţenici (priloške, subjekatske, objekatske, atributske,
predikatske);
- glagolski oblici karakteristiţni za bunjevaţki govor (odsustvo aorista, imperfekta);
- silazni reţeniţki akcenat, intonacija u bunjevaţkom govoru;
- interpunkcija u sloţenoj reţenici (zapeta, taţka zapeta);
- navikavanje uţenika na samostalno koriššenje reţnika i druge priruţne literature.
II. KULTURA IZRAŢAVANJA
Usmeno izraţavanje
- usmena rasprava o aktuelnim problemima u školi, porodici i društvu;
- iskazivanje širih porodiţnih odnosa - prikaz porodiţnog stabla;
- prepriţavanje sadrţaja sa promenom redosleda dogaŤaja - retrospektivno kazivanje;
- portretisanje lika iz proţitanog knjiţevnog dela na osnovu pišţevog pripovedanja i dijaloga;
- zapaţanja sa izleta, ekskurzije, letovanja (deskripcija, emocionalnost u pripovedanju)
- izraţajno kazivanje dramskih tekstova, veţbe gestova, mimike i kretnji po zamišljenom
prostoru;
- poetsko kazivanje nauţenih stihova;
- prepoznavanje usvojenih stilskih sredstava, znaţaj slovenske antiteze u bunjevaţkoj
narodnoj knjiţevnosti.
Pismeno izraţavanje
- portretisanje lika iz knjiţevnog dela;
- oblici novinarskog izraţavanja - vest, izveštaj, intervju, elementi reportaţe;
- podsticanje uţenika na samostalno knjiţevno stvaralaštvo;
- ukljuţivanje uţenika u Nagradni konkurs "Bunjevaţka lipa riţ" koji svake godine sprovodi
Bunjevaţka matica;
- ovladavanje tehnikom pisanja sluţbenog pisma i molbe;
- pisanje 2 školska pismena zadatka - po 1 u svakom polugodištu;
- pisanje 4 domaše pismene veţbe sa upotrebom savladanih izraza i reţi maternjeg govora.
III. KNJIŢEVNOST
Školska lektira
- izbor iz bunjevaţkih narodnih pripovedaka;
- izbor iz epskih pesama - GROKTALICE;
- lirske POBOŢNE i OPROŠTAJNE pesme;
- Blaško Rajiš - "Bunjevţice" (izbor)
- Matija Evetoviš - "Molitva Bunjevaca"
- Mara ĐorŤeviš Malagurski - "Vita Đanina" (odlomak)
- Veljko Petroviš - "Salašar" (odlomak)
- Gabrijela Dikliš - "Konji vrani pismom opivani"
- Ivan B. Palkoviš - "Ujo Vranje"
- Ana Popov - "Golubovi"
- Alisa Pršiš - "Crno-bila slika"
- Gabrijela Dikliš - "Paţirski put"
- Geza Babijanoviš - "Pisma o Ťugi"
- Vinko Jankoviš - "Dika"
Domaća lektira
- Veljko Petroviš - "Salašar"
- Mara ĐorŤeviš Malagurski - "Vita Đanina"
- "Bunjevaţka lipa riţ" - zbornik radova školske dece na maternjem jeziku
IV. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
- istorija - prve bunjevaţke postojbine, kasnije naseljavanje i raseljavanje Bunjevaca;
- verski obiţaji kod Bunjevaca vezani za Boţiš, Korizmu i Uskrs;
- narodni obiţaji kod Bunjevaca vezani za Boţiš, Uskrs, Kraljice, Duţijancu, svatove i prela;
- domaša radinost - izrada tkanih ponjavica;
- slikarstvo - Jelena Ţoviš "Cveše u vazi"
- muzika - Zvonko Bogdan - "Ej, salaši na severu Baţke", "Veš odavno spremam svog
mrkova", "Bunjevaţko prelo u Somboru", "U tom Somboru";
- bunjevaţka jela - uzlivanca;
- bunjevaţka svatovska nošnja;
- izdavaštvo vezano za Bunjevaţku maticu, poseta Matici, kao i ukljuţivanje uţenika u
proslave bunjevaţkih nacionalnih praznika.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Program Bunjevaţkog govora sa elementima nacionalne kulture u 7. razredu ostvaruje se u
nekoliko jasno definisanih etapa.
U oblasti govora stavljamo akcenat na veši unos izvornih bunjevaţkih reţi u svakodnevno
izraţavanje, u njihovo pravilno naglašavanje, kao i u poseban oblik reţeniţkog iskaza koji je
karakteristiţan za bunjevaţki govor.
Kultura usmenog i pismenog izraţavanja se nadovezuje na pravilan bunjevaţki govor i
predstavlja osnovu za svaku dobru, bilo usmenu, bilo pismenu, komunikaciju. Posebno treba
insistirati na deţijem proznom i poetskom izraţavanju i uzimanju što masovnijeg uţešša na
nagradnom konkursu "Bunjevaţka lipa riţ" koji kontinuirano sprovodi Bunjevaţka matica i koji
okuplja decu osnovnih i srednjih škola sa prostora Subotice i Sombora, koja rado pišu
bunjevaţkom ikavicom. Kao krajnji rezultat svakog sprovedenog konkursa krajem tekuše
godine objavljuje se zbornik sa najoriginalnijim radovima uţenika.
U oblasti knjiţevnosti prouţavaju se dela savremenih bunjevaţkih autora, ali se kroz sve
naredne ţetiri godine ne zanemaruje i obimno narodno stvaralaštvo, kao i u starijim
razredima, starija bunjevaţka umetniţka knjiţevnost. Razvija se logiţko mišljenje putem
razumevanja i tumaţenja poetskih, proznih i dramskih tekstova koji obogašuju deţiju maštu i
doprinose vešoj kreativnosti na maternjem jeziku.
Upoznavanje i negovanje nacionalne kulture ostvaruje se postupnim usvajanjem znanja o
bunjevaţkoj istoriji, kulturi i tradiciji. U oblasti verskih i narodnih obiţaja svake godine
obraŤuju se iste teme proširivanjem i usvajanjem novih znanja. Posebna paţnja u ovom
segmentu posvešuje se razvijanju kreativnosti uţenika, kao i posetama bunjevaţkim
institucijama koje su organizatori mnogobrojnih kulturnih manifestacija.
ĈEŠKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
CILJ I ZADACI
Cilj nastave ţeškog jezika jeste da uţenici ovladaju zakonitostima ţeškog knjiţevnog jezika
na kom še se pismeno i usmeno pravilno izraţavati, da upoznaju, doţive i osposobe se da
tumaţe odabrana knjiţevna dela, pozorišna, filmska i druga umetniţka ostvarenja iz ţeške
kulturne baštine.
Zadaci nastave ţeškog jezika su sledeši:
1) razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapreŤuje;
2) opismenjivanje uţenika na temeljima knjiţevnog ţeškog jezika;
3) postupno i sistematiţno upoznavanje gramatike ţeškog jezika;
4) osposobljavanje za uspešno sluţenje knjiţevnim jezikom u razliţitim vidovima njegove
pismene i usmene upotrebe u okviru tema iz svakodnevnog ţivota (slušanje, ţitanje, usmena
i pisana produkcija i interakcija);
5) usvajanje pravilnog izgovora i intonacije pri usmenom izraţavanju i ţitanju;
6) savladavanje pisma i osnova pravopisa radi korektnog pismenog izraţavanja u granicama
usvojenih jeziţkih struktura i leksike;
7) razvijanje osešanja za autentiţne estetske vrednosti u ţeškoj knjiţevnoj umetnosti;
8) upoznavanje, ţuvanje, razvijanje i poštovanje ţeškog nacionalnog i kulturnog identiteta na
delima ţeške knjiţevnosti, pozorišne i filmske umetnosti, kao i drugih umetniţkih ostvarenja;
9) razvijanje poštovanja prema ţeškoj kulturnoj baštini i potrebe da se ona neguje i
unapreŤuje;
10) vaspitavanje u duhu mira, tolerancije, kulturnih odnosa i saradnje meŤu ljudima;
11) sticanje svesti o interkulturalnosti i o vaţnosti interkulturalnog dijaloga.
SEDMI RAZRED
(2 ţasa nedeljno, 72 ţasa godišnje)
Ciljevi predviŤeni nastavnim programom ţeškog jezika i knjiţevnosti sa elementima
nacionalne kulture kao ishod imaju razvijanje sledeših kompetencija kod uţenika:
- upoznavanje sa materijalnom i duhovnom kulturom svog naroda;
- sticanje osnovnih znanja, umenja i navika od kojih zavisi opšta i knjiţevna kultura uţenika,
izgraŤivanje potrebe za knjiţevnoumetniţkim tekstovima, poštovanje nacionalnog,
knjiţevnog i umetniţkog nasleŤa;
- uvoŤenje u osnovne pojmove o knjiţevnosti;
- upoznavanje sa razliţitim knjiţevnoumetniţkim tekstovima;
- aktivno slušanje ţitanja teksta (audio i video zapisi);
- uoţavanje bitnih elemenata knjiţevnoumetniţkog teksta (motiva, teme, vremena i mesta
radnje, fabule, likova);
- kazivanje napamet nauţenih kraših tekstualnih formi;
- upoznavanje, ţuvanje, razvijanje i poštovanje ţeškog nacionalnog i kulturnog identiteta na
delima ţeške knjiţevnosti, pozorišne i filmske umetnosti, kao i drugih umetniţkih ostvarenja;
- razvijanje poštovanja prema ţeškoj kulturnoj baštini i potrebe da se ona neguje i
unapreŤuje;
- vaspitavanje u duhu mira, tolerancije, kulturnih odnosa i saradnje meŤu ljudima;
- sticanje svesti o samom sebi i svom mestu u svetu sliţnih i razliţitih, formiranje predstave o
sopstvenom kulturnom identitetu, ţime se u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj sredini
Srbije ţuvaju prava i osobenosti manjina i njihov identitet;
- poznavanje ţeških obiţaja vezanih za vaţne datume u ţivotu pojedinca i kolektiva;
- poznavanje ţeške narodne nošnje;
- poznavanje geografskih pojmova (vaţni gradovi i turistiţki centri u Ţeškoj);
- poznavanje istorije i formiranja ţeškog naroda;
- poznavanje ţeških folklornih pesama;
- poznavanje ţeških folklornih plesova;
- poznavanje arhitekture (specifiţne kuše u ţeškim selima u Srbiji) i dr.
Nastavni program Ĉeškog jezika sa elementima nacionalne kulture je osmišljen tako da
pozitivno odgovori na razliţite kriterijume i potrebe. Drugim reţima, program ima
mnogostruku upotrebu i podrazumeva: uţenje ţeškog jezika, knjiţevnosti i kulture, s tim što
je fleksibilan u meri koja omogušava prilagoŤavanje razliţitim uslovima, doraŤivanje i
proširivanje u zavisnosti od povratnih informacija iz prakse. Buduši da sadrţaj predmeta
obuhvata ţeški jezik, knjiţevnost i elemente nacionalne kulture, korelacija ovih sadrţaja
moţe se iskoristiti kao prednost pri integrisanom tematskom planiranju u realizaciji razredne
nastave, koje je prepušteno nastavniku.
OPERATIVNI ZADACI
U toku nastave Ĉeškog jezika sa elementima nacionalne kulture u sedmom razredu osnovne
škole, uţenici treba da:
- usvoje nove jeziţke strukture i oko 250-400 novih reţi i izraza radi daljeg razvijanja
govornih sposobnosti;
- razumeju na sluh novi tekst u okviru obraŤivane tematike;
- koriguju greške koje ţine na svim nivoima ţeškog jezika;
- samostalno ţitaju tekstove razliţitog ţanra sa upoznavanjem kulturnog konteksta tekstova;
- osposobe se za analizu (teţih) tekstova;
- osposobe se za korektno pismeno izraţavanje u okviru obraŤene leksiţke i jeziţke graŤe;
- nastavom gramatike usvajaju nova zvanja o ţeškom jeziku koja še produktivno primenjivati;
- osposobe se za koriššenje jeziţkih priruţnika i dvojeziţnih reţnika.
SADRŢAJI PROGRAMA
1. Ĉeški jezik (jeziţka materija), jeziĉko izraţavanje (veština slušanja, ţitanja, pisanja,
govorenja i govorne interakcije) i tematika
1.1. Ishod nastave i kompetencije uţenika na nivou jeziĉkog izraţavanja (veština
komunikacije) nastavlja uveţbavanje pravilnog izgovora novih leksiţkih jedinica i novih
oblika. Koriššenje govornih veţbi iz prethodnog razreda i uvoŤenje novih.
1.1.1. Veština slušanja (razumevanje govora). Uţenik treba da:
- razume kraše dijaloge (do 15 replika - pitanja i odgovora), priţe i druge vrste tekstova, kao i
pesme o temama, sadrţajima i komunikativnim funkcijama predviŤenim nastavnim
programom, koje ţuje uţivo ili sa audio-vizuelnih zapisa;
- razume opšti sadrţaj i izdvoji kljuţne informacije iz kraših i prilagoŤenih autentiţnih tekstova
iz svakodnevnog ţivota posle 1-2 slušanja;
- razume i reaguje na odgovarajuši naţin na usmene poruke u vezi sa liţnim iskustvom i sa
aktivnostima na ţasu (poziv na grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, dogaŤaj iz neposredne
prošlosti, planovi za blisku budušnost, svakodnevne aktivnosti, ţelje i izbori itd.);
- razume kraše reklame, radio i TV emisije o temama predviŤenim nastavnim planom.
1.1.2. Veština ţitanja. Uţenik treba da:
- razume tekstove (do 200 reţi), koji sadrţe preteţno poznate jeziţke elemenate,
internacionalizme, strukturalne i leksiţke, a ţiji sadrţaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim
karakteristikama, iskustvom i interesovanjima uţenika;
- razume i adekvatno interpretira sadrţaj ilustrovanih tekstova (stripovi, TV program,
raspored ţasova, bioskopski program, red voţnje, specijalizovani ţasopisi, informacije na
javnim mestima itd.) koristeši jeziţke elemente predviŤene nastavnim programom;
- pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okruţenja (pisma,
kraši novinski ţlanci, uputstva o upotrebi) i iz kraših knjiţevnih formi (pripovetke, poezija,
dramski tekstovi) primerenih uzrastu i interesovanju uţenika;
- razume kraše tekstove u vezi sa gradivom drugih predmeta, oslanjajuši se na opšti smisao
teksta i prethodno steţena znanja;
- moţe da izvede zakljuţak o mogušem znaţenju nepoznatih reţi oslanjajuši se na opšti
smisao teksta sa temom iz svakodnevnog ţivota;
- dalje se osposobljava za samostalno ţitanje tekstova razliţitog ţanra i teţih tekstova u
odnosu na prethodni razred;
- upoznaje se sa kulturnim kontekstom koji tekstovi sadrţe;
- dalje se navikava i uveţbava za efikasno sluţenje jeziţkim priruţnicima i dvojeziţnim
reţnicima.
1.1.3. Veština pisanja. Uţenik treba da:
- ume da piše reţenice i kraše tekstove (do 100 reţi) ţiju koherentnost i koheziju postiţe
koristeši poznate jeziţke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim
podsticajem;
- ume da izdvaja kljuţne informacije i prepriţava ono što je video, doţiveo, ţuo ili proţitao;
- ume da koristi pisani kod za izraţavanje sopstvenih potreba i interesovanja (šalje liţne
poruke, ţestitke, koristi elektronsku poštu, i sl.);
- ume da u kratkim formalnim pismima (obaveštenje profesorima, susedima, treneru)
primenjuje oblike obrašanja, molbe, pozdrava i zahvaljivanja.
1.1.4. Veština govorenja (usmeno izraţavanje). Uţenik treba da:
- ume da prepriţava obraŤeni tekst na osnovu plana i slobodno sa izmenom završetka;
- ume da saţima i proširuje tekst;
- ume da prepriţa odslušani odlomak radio i TV emisija, po planu i slobodno;
- ume da sastavi plan (u vidu podnaslova, teza);
- ume da priţa na osnovu datog poţetka, o doţivljajima uţenika i dogaŤajima iz neposredne i
šire okoline;
- ume da opisuje pejzaţ;
- ume da razgovora o samostalno proţitanom tekstu;
- usklaŤuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa
stepenom formalnosti govorne situacije;
- pored informacija o sebi i svom okruţenju opisuje ili izveštava u nekoliko reţenica o licima,
dogaŤajima i aktivnostima u sadašnjosti, prošlosti i budušnosti, koristeši poznate jeziţke
elemente (leksiku i morfosintaksiţke strukture);
- prepriţava, uporeŤuje i interpretira u nekoliko reţenica sadrţaj pisanih, ilustrovanih i
usmenih tekstova na teme, sadrţaje i komunikativne funkcije predviŤene nastavnim
programom, koristeši poznate jeziţke elemente (leksiku i morfosintaksiţke strukture);
- moţe da u nekoliko reţenica daje svoje mišljenje i izraţava stavove u skladu sa
predviŤenim komunikativnim funkcijama, koristeši poznate jeziţke elemente (leksiku i
morfosintaksiţke strukture).
1.1.5. Govorna interakcija (uloga sagovornika). Uţenik treba da:
- u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s
kontekstom uţionice, kao i o svim ostalim temama, situacijama i komunikativnim funkcijama
predviŤenim nastavnim programom (ukljuţujuši i razmenu mišljenja i stavova prema
stvarima, pojavama, koristeši poznate morfosintaksiţke strukture i leksiku);
- uţestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traţi reţ, ne prekida
sagovornika, paţljivo sluša druge, itd);
- ume da odgovori na direktna pitanja koja se nadovezuju uz mogušnost da mu se ponove i
pruţi pomoš pri formulisanju odgovora.
1.2. Ishod nastave i kompetencije uţenika na nivou jeziĉke materije. Uţenik treba da:
- prepoznaje i koristi gramatiţke sadrţaje predviŤene nastavnim programom;
- poštuje osnovna pravila smislenog povezivanja reţenica u šire celine;
- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme uţtivosti);
- razume znaţaj upotrebe internacionalizama, primenjuje kompenzacione strategije i to tako
što: usmerava paţnju na ono što razume; pokušava da odgonetne znaţenje na osnovu
konteksta i proverava pitajuši nekog ko dobro zna (druga, nastavnika itd.); obraša paţnju na
reţi i izraze, koji se više puta ponavljaju, kao i na naslove i podnaslove u pisanim tekstovima;
obraša paţnju na razne neverbalne elemente (gestovi, mimika, u usmenim tekstovima;
ilustracije i drugi vizuelni elementi u pismenim tekstovima); razmišlja da li neka reţ koju ne
razume liţi na neku koja postoji u maternjem jeziku; traţi znaţenje u reţniku; pokušava da
upotrebi poznatu reţ pribliţnog znaţenja umesto nepoznate (npr. automobil umesto vozilo);
pokušava da zameni ili dopuni iskaz ili deo iskaza adekvatnim gestom ili mimikom; uz pomoš
nastavnika kontinuirano radi na usvajanju i primeni opštih strategija uţenja.
1.3. Tematika sadrţi nekoliko tematskih oblasti:
- škola: aktivnosti u školskim objektima; saradnja sa školama koje nose isto ime ili su mesta
zbratimljena;
- svakodnevni ţivot: poseta muzeju, izloţbama, koncertima, biblioteci, sajmu;
- društvo i priroda: glavne privredne grane; veliki graŤevinski objekti; prirodne lepote, turizam,
turistiţke agencije (red voţnje, presedanje, aerodrom); sportski centar;
- aktuelne teme: problemi savremenog sveta (hrana, voda za piše, glad); zaštita ţovekove
okoline, savremena sredstva komunikacije;
- tradicija i obiţaji u ţeškoj kulturi (proslave, karnevali, manifestacije...); razvijanje kritiţkog
stava prema negativnim elementima vršnjaţke kulture (netolerancija, agresivno ponašanje i
sl.); aktuelne teme iz kulturne istorije Ţeha i dr;
Program za sedmi razred podrazumeva komunikativne funkcije kao i u prethodnom
razredu. One se usloţnjavaju leksiţkim i gramatiţkim sadrţajima predviŤenim nastavnim
programom za sedmi razred. Kada je reţ o sadrţaju komunikativnih funkcija, on moţe biti
jednostavan ili sloţen, u zavisnosti od ciljne grupe (uzrast, nivo jeziţkih kompetencija, nivo
obrazovanja), a podrazumeva sledeše: pozdravljanje; predstavljanje sebe i drugih;
identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, ţivotinja, boja, brojeva itd. (u vezi sa
temama); razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi; postavljanje i
odgovaranje na pitanja; molbe i izrazi zahvalnosti; primanje i davanje poziva za uţešše u
igri/grupnoj aktivnosti; izraţavanje dopadanja/nedopadanja; izraţavanje fiziţkih senzacija i
potreba; imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama); iskazivanje prostornih odnosa i veliţina;
davanje i traţenje informacija o sebi i drugima; traţenje i davanje obaveštenja; opisivanje lica
i predmeta; izricanje zabrane i reagovanje na zabranu; izraţavanje pripadanja i posedovanja;
traţenje i davanje obaveštenja o vremenu na ţasovniku; skretanje paţnje; traţenje mišljenja
i izraţavanje slaganja/neslaganja; iskazivanje izvinjenja i opravdanja; negodovanje i
iskazivanje protesta; prenošenje trešoj osobi osnovnog znaţenja iskazanog u okviru
nabrojanih komunikativnih funkcija.
2. Ĉeška knjiţevnost. Elementi nacionalne kulture (praznici, obiţaji, vaţni dogaŤaji)
Integrisanje nastave jezika sa nastavom knjiţevnosti i elementima nacionalne kulture
omogušuje ostvarivanje efikasnih rezultata u svakoj od navedenih oblasti. Usvajanje
knjiţevnoumetniţkih sadrţaja, kao i elemenata nacionalne kulture, pored slušanja sprovodi
se i kroz ţitanje na glas i u sebi. Tumaţeši tekst, uţenici stiţu sposobnost izraţavanja i
argumentovanog obrazlaganja, uz sticanje sledeših kompetencija:
- razlikovanje folklornih formi (poslovice, zagonetke...);
- prepoznavanje rime, stiha i strofe u lirskoj pesmi;
- odreŤivanje karakteristiţnih osobina, osešanja, izgleda i postupaka likova;
- uoţavanje veze izmeŤu dogaŤaja;
- povezivanje naslova proţitanih knjiţevnih dela sa imenima autora tih dela;
- razlikovanje tipova knjiţevnog stvaralaštva (usmena i autorska knjiţevnost);
- razlikovanje osnovnih knjiţevnih rodova (liriku, epiku i dramu);
- prepoznavanje razliţitih oblika kazivanja u knjiţevnoumeniţkom tekstu: naracija,
deskripcija, dijalog i monolog;
- uoţavanje bitnih elemenata knjiţevno-umetniţkog teksta: motiva, tema, fabule, vremena i
mesta radnje, likova i dr.;
- uoţavanje razlike izmeŤu prepriţavanja i analize dela.
Izbor sadrţaja vezanih za elemente ţeške nacionalne kulture se prepušta nastavniku, a
preporuka je da se sadrţaji ovog dela nastavnog programa ostvare i kroz muziku i ples
(slušanje ţeških pesama, upoznavanje sa instrumentima, narodnim plesovima), crtane
filmove, filmove, priţe, bajke, legende, znaţajne liţnosti i dogaŤaje iz ţeške istorije, obiţaje i
njihovo predstavljanje kako na ţasu, tako i na školskim priredbama i sl.
Na taj naţin uţenici bi stekli i sledeše kompetencije:
- poznavanje obiţaja vezanih za odreŤene praznike;
- poznavanje ţeške narodne nošnje;
- poznavanje geografskih pojmova (vaţni gradovi i turistiţki centri u Ţeškoj);
- poznavanje istorije ţeškog naroda (znaţajne liţnosti i dogaŤaji u razliţitim periodima);
- poznavanje ţeških folklornih pesama, duhovnih pesama, starogradskih pesama;
- poznavanje pesama ţeške nacionalne manjine u Srbiji;
- ţeška zabavna i filmska muzika;
- poznavanje ţeških folklornih plesova;
- poznavanje kulturnog nasleŤa Ţeha u Ţeškoj;
- poznavanje kulturnih i nauţno-tehniţkih dostignuša Ţeha;
- poznavanje i uporeŤivanje tradicije i obiţaja u ţeškoj kulturi (proslave, karnevali,
manifestacije...) u Ţeškoj i u lokalnoj ţeškoj kulturi;
- aktuelne teme iz kulturne istorije Ţeha;
- sticanje osnovnih znanja o stanovništvu, privredi, naseljima i gradovima u Ţeškoj;
- poznavanje arhitekture (specifiţne kuše u ţeškim selima) i dr.;
- uoţavanje uticaja drugih na formiranje lokalne ţeške kulture;
- negovanje osešaja za sopstvene vrednosti, kao i za vrednosti drugih;
- isticanje vaţnosti interkulturalnog dijaloga u multikulturalnom prostoru u kom ţivimo.
Preporuţuje se i upotreba:
- audio-vizuelnog materijala (filmova, muziţkih diskova), radio i TV emisija;
- zbirke narodnih igara i pesama;
- materijal iz porodiţnih "arhiva"; usmena tradicija koju prenose stariji ţlanovi porodice;
- preporuţena lektira: - Iva Maráková - Pranostiky a hry na celý rok; - Josef Václav Sládek Dětem (Dětská poezie); - Můj první obrázkový slovník (Mezí zvířaty, Na statku);
- Ţasopisi - Sluníţko, Mateřídouška.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Pristup. U domenu knjiţevnosti cilj je da se uţenik uvede u razumevanje knjiţevnog dela,
što podrazumeva prepoznavanje i razlikovanje poetskog, proznog i dramskog teksta,
razumevanje konstrukcije teksta, kao što su uvod, zaplet, rasplet.
U domenu nastavnog programa koji se fokusira na elemente nacionalne kulture, preporuţuje
se komparativni metod, kao pristup koji omogušava sagledavanje elemenata kulture u uţem
ili širem kontekstu.
Kad je reţ o jeziku, primenjuje se komunikativno-interaktivna nastava, kao i u prethodnim
razredima.
Uĉenici. U nastavi ţeškog jezika sa elementima nacionalne kulture teţište rada prenosi se
na uţenike: oni se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni uţesnici u nastavnom procesu,
koji svojim zalaganjem i radom treba da stiţu i razvijaju jeziţka umenja, da usvajaju jezik i
steţena znanja primenjuju u komunikaciji. Uţenici u poţetku slušaju i reaguju, tek kasnije
poţinju da govore. Kada je reţ o knjiţevnosti i elementima nacionalne kulture, deca mogu da
aktivno uţestvuju u spontanom razgovoru na ţasu ili sakupljanjem obaveštenja,
istraţivanjem i saznanjem od starijih ţlanova porodice (posebno baka i deda) o nizu tema
koje se tiţu narodne tradicije.
Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadrţinu rada, leksiku, metode
rada, oblik rada, tipove i broj veţbi i dr.), koordinira radom uţenika kako bi se što uspešnije
ostvarili postavljeni ciljevi. Nastavnik poštuje princip individualizacije u radu, s obzirom da je
znanje jezika meŤu uţenicima veoma heterogeno i veţbe postavlja tako da svakom uţeniku
omoguši što ţešše verbalne aktivnosti. Kada je reţ o aktivnostima vezanim za sticanje
znanja o elementima nacionalne kulture i knjiţevnosti, praktiţni vid nastave u ovom
segmentu nastavnog programa podrazumeva aktivan dodir sa predmetima koji ţine
materijalnu komponentu tradicijske kulture, bilo da se izraŤuju prema postoješem modelu,
bilo da se sa njima upoznaje u autentiţnom ambijentu.
U uţionici se koristi ciljni jezik, a govor nastavnika prilagoŤen je znanju i uzrastu uţenika.
Nastavnik mora biti siguran da je shvašeno znaţenje poruke ukljuţujuši njene kulturološke,
vaspitne i socijalizirajuše elemente. Poţev od petog razreda, oţekuje se da nastavnik
uţenicima skreše paţnju i upušuje ih na znaţaj gramatiţke preciznosti iskaza. Poţev od
petog razreda, nastavnik upušuje uţenike na zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog
meŤusobnog odnosa. Svi gramatiţki sadrţaji uvode se bez detaljnih gramatiţkih objašnjenja,
osim ukoliko uţenici na njima ne insistiraju.
Gde god je to moguše, u realizaciji nastave gramatike koriste se šeme i tabele kako bi se
jeziţke pojave bolje razumele. Izbor, broj i vrsta veţbi zavisi od jeziţke graŤe i njenog
odnosa prema jeziku uţenika. Gde su razlike izraţenije, koristi se više veţbi. I gramatika i
jeziţke veštine predviŤaju prošireni deo za uţenike koji brţe napreduju u savladavanju
ţeškog jezika.
Nastavna sredstva: visok nivo motivacije uţenika nastavnik postiţe upotrebom
odgovarajuših audio-vizuelnih sredstava, kompakt-diskova, udţbenika i veţbanki, slika,
fotografija, emisija, filmova i sl. Nastavnik mora da podstiţe uţenike da se i oni angaţuju na
prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se obraŤuje (razglednice, ţestitke,
slike, ţlanci iz novina i sl.). Kada je reţ o poduţavanju knjiţevnosti i elemenata nacionalne
kulture, preporuţena literatura je navedena, iako se izbor sadrţaja u odreŤenoj meri
prepušta nastavniku.
Ocenjivanje: Ostvaruje se kao sastavni deo procesa nastave i uţenja, a ne kao izolovana
aktivnost. Evaluacija treba da obezbedi napredovanje uţenika u skladu sa operativnim
zadacima, kao i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sprovodi sa akcentom na
proveri postignuša, i savladanosti radi jaţanja motivacije, a ne na uţinjenim greškama.
Ocenjuje se razumevanje govora, razumevanje krašeg pisanog teksta, monološko i dijaloško
usmeno i pismeno izraţavanje, usvojenost leksiţkih sadrţaja, usvojenost gramatiţkih
sadrţaja (poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajušem
komunikativnom kontekstu), pravopis, zalaganje na ţasu, izrada domaših zadataka i
projekata (pojedinaţnih i u paru). Naţini provere moraju uţenicima biti unapred poznati i
usklaŤeni sa tipom veţbi koje su primenjivane na ţasu.
Tehnike:
- Veština ţitanja: prepoznavanje veze izmeŤu slova i glasova povezivanjem reţi i slike,
odgovaranjem na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, izvršavanje proţitanih uputstava i
naredbi; uoţavanje distinktivnih obeleţja koja ukazuju na gramatiţke specifiţnosti (rod, broj,
glagolsko vreme, lice i sl.); odgovaranje na pitanja u vezi s tekstom, taţno - netaţno,
višestruki izbor; izvršavanje proţitanih uputstava i naredbi;
- Veština pisanja: pronalaţenje nedostajuše reţi (upotpunjavanje niza, pronalaţenje "uljeza",
osmosmerke, ukrštene reţi i sl.); povezivanje krašeg teksta i reţenica sa
slikama/ilustracijama; popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplata na deţji ţasopis ili
sl., nalepnice za putnu torbu i sl.); pisanje ţestitki i razglednica; pisanje kraših tekstova;
- Veština slušanja: reagovanje na komande nastavnika ili sa audio-zapisa (uglavnom fiziţke
aktivnosti: ustani, sedi, hodaj, skoţi, igraj i sl., ali i u manuelne aktivnosti u vezi sa radom u
uţionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku i dr.); povezivanje zvuţnog materijala sa
ilustracijom; povezati pojmove u veţbanki (dodati delove slike koji nedostaju i sl.), selektovati
taţne i netaţne izraze, utvrditi hronologiju i sl.; "prevoŤenje" iskaza u gest;
- Veština govorenja: igre, pevanje u grupi, klasiranje i uporeŤivanje (po veliţini, obliku, boji i
dr.); pogaŤanje predmeta ili lica; "prevoŤenje" gesta u iskaz;
- Veština govorne i pisane interakcije: rešavanje "tekuših problema" u razredu, tj. dogovori u
vezi sa aktivnostima; zajedniţko pravljenje ilustrovanih materijala (albuma fotografija sa
izleta ili proslava; plan nedeljnih aktivnosti sa izleta ili druţenja i sl.); interaktivno uţenje,
spontani razgovor; rad u parovima, malim i velikim grupama (mini dijalozi, igra po ulogama i
dr.);
- Transponovanje deţje knjiţevnosti u druge medije: igru, pesmu, dramski iskaz, likovni izraz
i sl.
- Literatura:
- Remediosová Helena, Do you want to speak Czech?: workbook, volume 1 = Wollen Sie
Tschechisch sprechen?: Arbeitsbuch zum 1. Teil / Helena Remediosová, Elga Ţechová,
Harry Putz; [ilustrace Ivan Mraţek-Jonáš]. - 2. vyd. - Liberec: H. Putz, 2001. - 224 str.
- M. Hádková, J. Línek, K. Vlasáková, Ţeština jako cizí jazyk = Ţeški jezik kao strani jezik,
Úroven A1 = nivo A1, Univerzita Palackého v Olomouci Katedra bohemistiky Filozofiché
fakulty, podle "Spoleţného evropského referenţního rámce pro jazyky. Jak se uţíme
jazykúm, jak je vyuţujeme a jak v jazycích hodnotime" - vydáni prvni, vydalo Ministerstvo
školstvi, mládeţe a tělovýchovy Ţeské republiky / nakladatelstvi TAURIS, 2005. - 320 str.
- Koprivica Verica, Ţeško-srpski, srpsko-ţeški reţnik = Ţesko-srbský, srbsko-ţeský slovník:
[izgovor, gramatika] / [priredila] Verica Koprivica. - 1. izd. - Beograd: Agencija Matiš, 2008
(Beograd: Demetra). - 540 str. ; 20 cm. - (Nova edicija);
- Jeníková Anna, Srpsko-ţeški, ţeško-srpski reţnik = Srbsko-ţeský, ţesko-srbský slovník /
vydalo nakladatelstvi LEDA spol. s.r.o. - vydáni prvni, Voznice (Czech), 2002. - 592 str.
ĈESKÝ JAZYK S PRVKY NÁRODNÍ KULTURY
CÍLE A ÚKOLY
Cílem výuky ţeského jazyka je to, aby ţáci získali schopnost vyjadřovat se spisovným
jazykem správně, a to jak v projevech ústních tak i písemných. Aby byli schopni interpretovat
vybraná literární díla, divadelní hry, filmy a další umělecká díla týkající se ţeského kulturního
dědictví.
Úkoly výuky ţeského jazyka jsou:
1) ţák pěstuje lásku k mateřskému jazyku a prohlubuje si jeho znalost;
2) uţí se spisovnou formu ţeského jazyka;
3) postupně a systematicky se seznamuje s pravopisem ţeského jazyka;
4) ţák by měl být veden k osvojení si spisovné podoby ţeštiny, coţ mu umoţní si osvojit
nejen formu psanou, ale i mluvenou, nauţit se ţesky komunikovat v běţných ţivotních
situacích (náslech, ţtení, ústní a písemná reprodukce textu a interakce);
5) má správnou výslovnost a intonaci při ústním projevu a ţtení;
6) ovládá ţeské písmo a pravopis v rámci jazykových struktur a slovní zásoby;
7) osvojí si dovednosti potřebné pro hlubší vnímání estetické hodnoty ţeské literatury;
8) respektuje, chrání a ocení své tradice a kulturní i historické dědictví, jejímţ zdrojem je
ţeská literatura, divadlo, film a jiná umělecká díla;
9) rozvíjí úctu k ţeskému kulturnímu dědictví a potřebu aby se ono chránilo a rozvíjelo;
10) je vychován v duchu míru, tolerance, dobrých mezilidských vztahů a spolupráce mezi
lidmi;
11) klade důraz na význam multikulturního dialogu.
SEDMÁ TŘÍDA
(2 hodiny týdně, 72 hodin roţně)
Cílem uţebních osnov vyuţovacího předmětu :ţeský jazyk s elementy národní kultury je
rozvoj odpovídajících kompetencí ţáků:
- seznámí se z hmotnou a duchovní kulturou svého národa;
- rozpozná základní literární druhy, uţí se vnímat jejich specifické znaky, ţáci dospívají k
takovým poznatkům a proţitkům, které mohou pozitivně ovlivnit jejich postoje a ţivotní
hodnotovou orientaci, uţí se respektovat své kulturní dědictví;
- uţí se základní literární druhy;
- odliší jednotlivé literární pojmy;
- ţte litetrární texty, pozorně naslouchá ţtení (audioorální metoda);
- struţně reprodukuje obsah literárního textu;
- identifikuje podstatné prvky literárního díla (motivy, témata, děj, ţas a místo děje, postavy);
- definuje svou národní a kulturní identitu pomocí děl ţeské literatury, divadelní a filmové
tvorby a jiných uměleckých forem;
- rozvíjí úctu k ţeskému kulturnímu dědictví a potřebu aby se ono chránilo a rozvíjelo;
- je vychován v duchu míru, tolerance, dobrých mezilidských vztahů a spolupráce mezi lidmi;
- získá povědomí o sobě, o svém místě ve světě, pochopí význam ţeského jazyka jako prvku
své národní identity, nauţí se chránit si v multinacionálním a multikonfesionálním prostředí
jako je Srbsko svou národní identitu;
- seznámí se zvyky v Ţeské republice, které jsou spojeny s významnými daty v ţivotě
jednotlivce i kolektivu;
- seznámí se s ţeským lidovým krojem;
- seznámí se s zeměpisnými údaji (významná místa a turistická centra v Ţeské republice);
- seznámí se s ţeskými dějinami a procesem formování ţeského státu;
- seznámí se s ţeskými lidovými písněmi;
- seznámí se s ţeskými lidovými tanci;
- seznámí se s arhitekturou (typické stavby ţeského a srbského venkova) atd.
Vyuţovací předmět ţeský jazyk s prvky národní kultury je koncipován tak, aby vyhověl
různým potřebám. Jinými slovy, program má vícenásobné pouţití, coţ znamená: výuku
ţeského jazyka, literatury a kultury, s tím, ţe se přizpůsobuje různým podmínkám, vylepšuje
a doplnuje, v závislosti na zpětnou vazbu. Vzhledem k tomu, ţe obsah výuky zahrnuje ţeský
jazyk, literaturu a prvky národní kultury, korelace těhto jednotlivých ţástí, se můţe vyuţít při
plánování integrální tématické výuky v hodině.
ZADANÉ ÚKOLY
V rámci výuky Ĉeského jazyka s prvky národní kultury v sedmé třídě základní školy, ţák by
měl:
- rozvijí ţtenářské a komunikaţní dovednosti, jeho slovní zásoba obsahuje zhruba 250-400
nových slov a výrazů;
- v rámci své slovní zásoby, v novém textu odvodí význam neznámých slovíţek a slovních
spojení;
- opraví chyby;
- oproti předchozímu roţníku, samostatně ţte delší texty různých ţánrů;
- samostatně udělá rozbor sloţitějšího textu;
- správně aplikuje pravopisné a gramatické jevy ve sloţitějších písemných projevech, v rámci
jazykových struktur a slovní zásoby;
- při výuce gramatiky získá nové poznatky o ţeském jazyce, které potom správně pouţívá.
NÁPLN’ PROGRAMU
1. Ĉeský jazyk (jazyková látka), jazykový výraz (náslech, psaní, ţtení hovor a hovorová
interakce) a tématika.
1.1. Na výsledek výuky a dovednosti ţáka na úrovni jazykového projevu (komunikaţní
dovednost) navazuje cviţení správné výslovnosti nových jazykových tvarů. Opakování
hlasových cviţení z minulého roţníku a zavedení nových.
1.1.1. Náslech (porozumí mluvenému projevu). Ţák:
- porozumí krátkým dialogům (do 15 replik, otázky a odpovědi), povídky, básně a jiné texty
předepsané uţebním plánem, reprodukuje obsah slyšeného projevu;
- porozumí obsahu slyšeného projevu a vybere z něj podstatné informace po 1-2 násleších;
- porozumí a adekvátně reaguje na jazykové sdělení v souvislosti s osobní zkušeností a
ţinností ve třídě (výzva ke hře nebo skupinové ţinnosti, příkaz, návod, událost z blízké
minulosti, plány do budoucna, kaţdodenní ţinnost, přání, volby atd.);
- porozumí obsahu krátké reklamy, rozhlasového a televizního pořadu, v souladu se svou
znalostí jazyka.
1.1.2. Ţtení. Ţák:
- porozumí textu (do 200 slov), který obsahuje velké procento známých jazykovývh prvků,
strukturálních a lexikálních, jejihţ obsah je v souladu se stupněm rozvoje, zkušenosti a
zájmu ţáka;
- správně interpretuje obsah ilustrovaných textů (komiks, televizní program, rozvrh hodin,
program kina, jízdní řád, informace na veřejných místech atd.) za pomoci jazykových prvků
předepsaných uţebním plánem;
- vyhledá a vyţlení základní informace v textu z kaţdodenního ţivota (dopisy, krátké
novinové ţlánky, návody k pouţití) z kratkých litetrárních forem (krátké příběhy, poezie a
dramatické texty) odpovídající věku a zájmům ţáka;
- porozumí krátkému textu, který se vztahuje na uţební látku z jiných předmětů, v souladu se
svou znalostí jazyka;
- v novém krátkém textu odvodí význam neznámých slovíţek a slovních spojení;
- odhadne význam nových a neznámých slov a frází v přiměřeně obtíţném textu a z
kontextu;
- seznámí se s kulturologickým kontextem, který texty obsahují;
- i dále vyuţívá slovníkové přiruţky, cizojazyţný a výkladový slovník.
1.1.3. Psaní.Ţák:
- píše věty a kratší texty (do 100 slov) jejíţ soudrţnosti dosáhne s pouţitím známých
jazykových prvků, na základě známého textu s vizuální oporou v uţebnici;
- vyţlení základní informace a převypráví co viděl, zaţil, slyšel nebo ţetl;
- pouţívá lexikální a jiné jazykové prostředky (posílá zprávy, blahopřání, jak v tištěné tak v
elektronické formě);
- samostatně shrne obsah mluveného ţi ţteného textu: na základě plánu, nebo volně, se
změnou stanoviska (osoba, ţíslo, rod, ţas);
- umí zkrátit a rozšířit text;
- je schopen převyprávět spoleţný záţitek;
- umí napsat krátkou zprávu a formální dopis (uţiteli, sousedu, trenéru), ţádosti, pozdravy a
poděkování.
1.1.4. Hovor (ústní projev). Ţák by měl:
- převypráví zpracovaný text, vymyslí závěr jednoduchého příběhu,volně, nebo podle plánu;
- sluţuje a rozšiřuje text;
- převypráví ţást radio nebo televizního pořadu, volně, nebo podle plánu;
- umí vypracovat plán (ve formě podtitulků...);
- v samostatném ústním projevu mluví o kaţdodenních tématech ze svého bezprostředního
okolí;
- umí popsat krajinu;
- ústně předá informace o tématech z daných tématických okruhů;
- jednoduchým způsobem se vyjádří o souţasné situaci, věcech minulých a budoucích;
- při hovoru uţívá správné frázování, slovní a větný přízvuk, výšku a sílu hlasu a tempo řeţi;
- kromě informací o sobě a svém okolí, struţně popíše situaci v ţase minulém, přítomném a
budoucím, a při tom aplikuje znalosti osvojené v jazykové výchově (slovní zásoba a
morfosyntaktická struktura);
- v několika větách porovná a interpretuje obsah ústních a písemných projevů, ilustrovaných
tématických kapitol, komunikaţní funkce stanovené uţebními osnovami, a při tom pouţívá
známé jazykové prostředky slovní zásobu a morfosyntaktickou strukturu;
- V několika větách vyjádří svůj názor v souladu s komunikaţními funkcemi, a přitom pouţívá
známé jazykové prostředky (slovní zásobu a morfosyntaktickou strukturu);
1.1.5. Hovorová interakce (role partnera). Ţák:
- při nedostatku známé slovní zásoby se vyjádří za pouţití jiných lexikálních prostředků,
obsah přiměřeně obtíţné promluvy ţi konverzace shrnuje různými způsoby, v reálných
situacích si vyţádá informaci a při nedorozumění klade doplnující otázky (vţetně výměny
názoru, postoji k věci, za pouţití známých jazykových prostředků, slovní zásobu a
morfosyntaktické struktury);
- během rozhovoru respektuje spoleţenské normy komunikace (hlásí se o slovo, neskáţe
druhému do řeţi, pozorně naslouchá ostatním apod.);
- za pomoci uţitele jednoduchým způsobem odpoví na otázku.
1.2. Výsledky výuky ţáků na úrovni jazykové látky. Ţák:
- pouţívá gramatické prvky stanovené uţebním plánem;
- dodrţuje základní pravidla, spojuje krátké věty do souvětí a uţívá k tomu vhodné spojovací
výrazy;
- pouţívá jazyk v souladu s komunikaţní situací (například formy zdvořilosti);
- pochopí význam multikulturní výchovy, pouţívá kompenzaţní strategii a to tak, ţe: věnuje
pozornost tomu, ţemu rozumí; snaţí se najít význam na základě kontextu a přesnost si ověří
u toho kdo zná (spoluţáka, uţitele atd.); věnuje pozornost výrazům a frázím, které se stále
opakují, jako jsou například titulky a podtitulky v textech, věnuje pozornost neverbálním
prostředkům (gesta a mimika v ústním projevu; ilustrace a druhé vizuální prostředky v
písemném projevu); přemýšlí o tom, zda se výraz kterému nerozumí nepodobá nějakému
výrazu v jeho mateřském jazyce; hledá jeho význam ve slovníku; pokouší se pouţít podobný
výraz (například automobil místo vůz); pokusí se svůj projev doplnit, nebo nahradit
adekvátním gestem nebo mimikou; za pomoci uţitele dále rozvijí své kompetence.
1.3. Tématické okruhy:
- škola: aktivity ve škole, spolupráce se školami jeţ nesou stejné jméno, nebo úzce
spolupracují;
- kaţdodenní ţivot: návštěva muzea, výstavy, koncertů, knihovny a veletrhu;
- spoleţnost a příroda: hlavní hospodářská odvětví,, velké stavební objekty, přírodní krásy,
turistika, cestovní kanceláře (jízdní řád, přestupovaní, letiště) sportovní centrum;
- aktuální témata: problémy soudobé spoleţnosti (jídlo, pitná voda, hlad), ochrana ţivotního
prostředí, moderní komunikaţní prostředky;
- tradice a zvyky v ţeské kultuře: (oslavy, karnevaly, manifestace...); rozvoj kritického postoje
vůdţi negativním jevům (nesnášenlivost, agresivní chování); aktuální témata z oblasti
kulturních dějin Ţechů;
Komunikaĉní funkce jsou v sedmé třídě stejné jako v předchozím roţníku, jedině jsou
obohaceny o nové lexikální a gramatické aspekty. Co jde o komunikaţní funkce, ony mohou
být jednoduché nebo sloţité, v závislosti na cílové skupině /věk, úroven jazykové znalosti,
vzdělání/ a zahrnuje:,pozdrav, představení, představení sebe a druhých (jméno, věk,
bydliště) pojmenování a popis lidí, ţástí těla, jiných ţivých bytostí, objektů, místností, atd.. ve
vztahu k jejich fyzickým vlastnostem (velikost, barva, tvar), klást a odpovídat na otázky,
poprosit, poděkovat, pozvat a přijmout úţast ke hře /skupinové ţinnosti/ vyjádřit své pocity a
potřeby, popsat aktivity, popsat polohu a místo, dávat informace o jiné osobě nebo o sobě,
vyţádat si a dávat informace, popsat osobu nebo předmět, zakázat a reagovat na zákaz,
vyjádřit sounáleţitost, zeptat se kolik je hodin, upozornit na sebe, vyţádat si a dávat
povolení, omluvit se, přijmout omluvu,vyjádřit zálibu, odpor, vyjádřit rozhořţení a protest, v
rámci navedených komunikaţních funkcí seznámit ostatní s textem a svými proţitky.
2. Ĉeská literatura. Prvky národní kultury (svátky, zvyky, významné události)
Integrace výuky jazyka s výukou literatury a prvky národní kultury nám dává moţnost
dosaţení dobrých výsledků v kaţdé jednostlivé oblasti. V páté třídě základní školy se ţáci
nauţili ţíst ţesky, prvky národní kultury, naslechu, ţtení nahlas a potichu. Při rozboru textu
se ţák nauţí rozpoznat komunikaţní situace a výstavbu textu za pomoci odpovídajících
kompetencí:
- rozlišuje formy folkloru (přísloví, hádanky...);
- v básni rozpozná rým, verš a sloku;
- v literárním díle urţí vlastnosti, pocity a jednání postav;
- identifikuje vztahy mezi událostmi;
- spojí název literárního díla s jejím autorem;
- rozlišuje literární druhy a ţánry (ústní lidová tvorba, autorská literární tvorba);
- rozlišuje základní literární skupiny (lyriku, epiku a drama);
- identifikuje různé formy ţánru a vyjadřování: vyprávění, popis, dialog a monolog;
- identifikuje základní prvky literárního textu, motiv, téma, děj a podobně;
- rozliší převyprávění a analýzu literárního díla.
Výběr obsahu necháváme na uţiteli, ale doporuţuje se, aby se výuka této ţásti uţebních
osnov realizovala prostřednictvím hudby a tance (poslech ţeských dětských písniţek,
seznámení s hudebními nástroji, lidovými tanci), kreslené filmy, filmy, povídky, pohádky,
pověsti, významné osobnosti a události z ţeské minulosti, staré zvyky a jejich interpretace
jak ve třídě tak i na školních besídkách.
Tímto způsobem si ţáci osvojí tyto kompetence:
- zná obyţeje a zvyky o svátcích;
- rozpozná ţeský lidový kroj;
- zná významná města a turistická místa v Ţeské republice;
- seznámí se s dějinami ţeského národa, významné osobnosti a události z minulosti i
souţasnosti;
- seznámí se s lidovými písniţkami, duchovními písněmi, šlágry;
- seznámí se s lidovými písněmi ţeské menšiny v Srbsku;
- seznámí s s ţeskou populární a filmovou hudbou;
- seznámí se s ţeskými lidovými tanci;
- seznámí se s kulturním dědictvím Ţechů v Ţesku;
- seznámí se s úspěchy Ţechů na poli jak kulturním tak i vědecko-technickém;
- seznámí se a porovná nevýznamnější ţeské svátky a zvyky /oslavy, karnevaly a jiné
manifestace/ se zvyky ve své místní komunitě;
- aktuální témata kulturních dějin Ţechů;
- seznámí se s údaji o obyvatelstvu, průmyslu, městech a obcích v Ţeské republice;
- seznámí se s arhitekturou (typické stavby ţeského venkova) atd.;
- rozpozná cizí vliv na utváření místní ţeské kultury;
- nauţí se váţit si jak vlastních spoleţensko - kulturních hodnot, tak i hodnot ostatních
národů;
- kláde důraz na význam multikulturního dialogu v multikulturním jazykovém prostoru, ve
kterém ţije;
Doporuţuje se:
- audio-vizuální prostředky, CD, filmy, rádio a televizní pořady;
- sbírky lidových písní a tanců;
- materiál z rodinných "archivů"; ústně předávané tradice starších ţlenů rodiny;
- doporuţená literatura: - Iva Maráková - Pranostiky a hry na celý rok; - Josef Václav Sládek Dětem (Dětská poezie); - Můj první obrázkový slovník (Mezí zvířaty, Na statku);
- ţasopisy - Sluníţko, Mateřídouška.
METODIKA VÝUKY
Metodika. Během výuky literatury seznámíme nejprve ţáka se základními literárními druhy.
Nauţíme ho rozlišovat poezii,prozu, drama, a v samotném textu úvod a zápletku.
V oblasti vyuţovacích osnov, které se soustředí na prvky národní kultury, se doporuţuje
komparativní metoda, zde jazykový materiál musíme neustále umist‘ovat v uţší nebo širší
kontext.
Ve výuce jazyka se uplatnuje komunikativně-interaktivní metoda, stejně tak, jako v
předchozích roţnících.
Ţáci. Výuka ţeského jazyka s prvky národní kultury se zaměřuje především na ţáky: ţáci se
povaţují za odpovědné, kreatvní a aktivní úţastníky ve vyuţovacím procesu, kteří
vynakládají znaţné úsilí pro získání jazykových znalostí a potom je aplikují v komunikaci.
Ţáci z poţátku jen naslouchají a reagují a teprve pozdějí se aktivně zapojují do rozhovoru v
hodině. Během výuky literatury s prvky národní kultury, se děti aktivně zapojují do rozhovoru
v hodině, nebo schromaţdují informace o celé řadě témat souvisejících s lidovou tradicí,
zejména od starších ţlenů své rodiny (prarodiţů).
Vyuĉující. plánuje, vede a organizuje vyuţovací proces (výběr obsahu, lexiky, metody,
druhu a poţtu cviţení atd.), řídí práci ţáků tak, aby mohli úspěšně zvládat uţivo. Uţitel
zadává cviţení tak ţasto, jak je potřeba, aby kaţdý ţák měl moţnost si cviţit hovor, protoţe
jednině tak se můţe kvalitně nauţit jazyk. Uţitel respektuje to, ţe znalost jazyka u ţáků není
na stejné úrovni a tak pracuje s ţáky i jednotlivě. Co jde o aktivity vázané za výuku literatury
a národní kultury, praktické metody v této ţásti uţebních osnov, zahrnuje kontakt s
předměty, které tvoří významnou ţást lidové kultury, at’ uţ jsou vyrobeny podle souţasných
modelů, anebo se s nimi seznámíme v autentickém prostředí.
Ve třídě se pouţívá cílový jazyk, a hovor uţitele musí být přizpůsoben znalosti a věku ţáků.
Uţitel musí mít jistotu, ţe ţáci jeho výklad správně pochpopili a to vţetně jeho výchovných a
socializaţních prvků. Poţínajíc od páté třídy, od uţitele se oţekává, ţe seznámí ţáky s
významem gramatické správnosti textu.Od šesté třídy, uţitel seznámí ţáky s rovnoceností
ústního a psaného kodu a jejich vzájemném vztahu..Tyto gramatické popisy se zavádí bez
podrobného vysvětlení gramatiky, jedině jestli ţák na vysvětlení netrvá.
Kdykoli je to moţné, ve výuce gramatiky pouţíváme schémata, tabulky a přehledy, které
pomáhají pochopit gramatické jevy. Poţet a tip cviţení přizpůsobíme jazykové úrovni ţáků.
Máme moţnost kombinovat jednotky niţších úrovní do mnohem vyššího poţtu jednotek na
vyšší úrovni. Je potřeba volit individuální přístup ke kaţdému ţákovi. Toto je způsob
urţování vyšší úrovně znalosti ţeského jazyka a gramatiky.
Didaktické prostředky: vysokou motivaci ţáků uţitel zvyšuje pomocí vhodných audiovizuálních prostředků, CD, ilustrací v uţebnicích,obrázků, fotografií, pořadů, filmů a podobně.
Uţitel by měl přimět ţáky k tomu, aby se aktivně zapojili do shromaţd‘ování materiálů, které
se vztahují k urţité lekci (pohlednice, obrázky, ţlánky z novin atd.). Ve výuce literatury s
prvky národní kultury, se doporuţuje literatura i kdyţ výběr obsahu je do jisté míry ponechán
na uţiteli.
Hodnocení: Hodnocení není oddělená ţinnost, ale nedílná souţást výuky. Uţitel se při
veškerých ţinnostech cíleně zaměřuje také na rozvíjení a hodnocení klíţových kompetencí
ţáků. Hodnoceni zde má motivaţní charakter. Různé formy hodnocení pojímají ţákovu
chybu a vyuţívají jí k další práci. Hodnotí se komunikaţní kompetence, řeţové dovednosti,
slovní zásoba, monologický a dialogický projev, pravopis, pozornost v hodině, vypracování
domácích úkolů a projektů, (jednotlivých nebo skupinových). Způsob ocenování musí ţák
znát předem, a musí být v souladu s cviţebními postupy v hodině.
Technika:
- Ţtení: doplní text o chybějící ţást, dovypráví jej, vymyslí název úryvku textu; přiřazuje
známá slova a věty k obrázkům,v souvislosti s textem se zeptá i jednoduše odpoví na dotaz,
dobře - špatně, výběr z více moţností,provádí metodické pokyny a příkazy; urţí základní
charakteristiku která urţuje gramatické kategorie (rod, ţíslo, slovesný ţas, osoba atd.);
- Psaní: najde chybějící slovo, dokonţí řadu, najde vetřelce (kříţovky, osmisměrky atd.), píše
věty a kratší texty jejíţ soudrţnosti dosáhne s pouţitím známých jazykových prvků, na
základě známého textu s vizuální oporou v uţebnici; vyplní formulář (přihlášku do kurzu,
předplatné na dětský ţasopis, jmenovka na cestovní tašku), píše blahopřání, pohledy a
kratší texty;
- Náslech: reaguje na příkazy uţitele nebo z audio záznamu (hlavně pohybová aktivita: sedni
si, chod‘, skoţ, tancuj apod., nebo manuální ţinnost spojená s prací ve třídě: kresli, vystřihuj,
vybarvi, otevři/zavři sešit); pochopí obsah a smysl jednoduchého dialogu a nahrávky;seřadí
ilustrace podle dějové posloupnosti, podle obzázkové osnovy vypráví jednoduchý příběh,; v
novém krátkém textu odvodí význam některých neznámých slovíţek a slovních spojení za
pomoci obrázků (doplní chybějící ţásti obrázků); stanoví chronologii;
- Hovor: hra, zpěv ve skupině, porovnání a třídění (podle velikosti, tvaru, barvy atd.)
identifikuje předmět nebo osobu; "utvoří" z gesta výklad;
- Hovorová a písemná interakce: řešení "aktuálních otázek" ve třídě, respektive dohoda
ohledně ţinnosti; spoleţná práce s ilustrovanými materiály (fotoalba, fotografie z výletu nebo
nějaké slavnosti, týdenní plán aktivit,); interaktivní uţení, spontánní rozhovor, práce
vedvojicích, malých a velikých skupinách (mini dialog, výměna rolí atd.);
- převedení dětské litaratury do jiného media: tanec, zpěv, divadlo, výtvarná výchova.
Literatura:
- Remediosová Helena, Do you want to speak Czech?: workbook, volume 1 = Wollen Sie
Tschechisch sprechen? : Arbeitsbuch zum 1. Teil / Helena Remediosová, Elga Ţechová,
Harry Putz ; [ilustrace Ivan Mraţek-Jonáš]. - 2. vyd. - Liberec : H. Putz, 2001. - 224 str.
- M. Hádková, J. Línek, K. Vlasáková, Ţeština jako cizí jazyk, Úroven A1, Univerzita
Palackého v Olomouci Katedra bohemistiky Filozofiché fakulty, podle "Spoleţného
evropského referenţního rámce pro jazyky. Jak se uţíme jazykům, jak je vyuţujeme a jak v
jazycích hodnotíme" - vydání první, vydalo Ministerstvo školstvi, mládeţe a tělovýchovy
Ţeské republiky / nakladatelstvi TAURIS, 2005. - 320 str.
- Koprivica Verica, Ţesko-srbský, srbsko-ţeský slovník: [výslovnost, pravopis] / [autor] Verica
Koprivica. - 1. vyd. - Bělehrad: Agentůra Matiš, 2008 (Bělehrad: Demetra). - 540 str.; 20 cm. (Nová edice);
- Jeníková Anna, Srbsko-ţeský, ţesko-srbský slovník / vydalo nakladatelstvi LEDA spol.
s.r.o. - vydáni první, Voznice (Czech), 2002. - 592 str.
ŠAH
(1 ţas nedeljno, 36 ţasova godišnje)
Cilj i zаdаci
Cilj nаstаve šаhа jeste dа uţenici ovlаdаju osnovnim i nаprednim zаkonitostimа i principimа
šаhovske igre rаdi formirаnjа njihovih rаdnih sposobnosti, sаvesnosti, istrаjnosti, upornosti,
urednosti, rаdoznаlosti, kreаtivnosti, originаlnosti i spremnosti nа sаrаdnju uz uvаţаvаnje
tuŤeg mišljenjа i nаţelа lepog ponаšаnjа, dа se kod uţenikа izgrаdi kulturа rаdа, dа se rаd
obаvljа u odreŤeno vreme u predviŤenom rаdnom prostoru, kаo i dа se rаzvijа svesnа
potrebа dа se zаpoţeti posаo dovrši do krаjа.
Zаdаci nаstаve šаhа su:
- rаzvijаnje interesovаnjа zа šаhovsku igru kod uţenikа
- stimulisаnje uţenikа, njihove mаšte, kreаtivnosti i rаdoznаlosti tokom uţenjа šаhа
- povezivаnje znаnjа o šаhu sа ţivotnim situаcijаmа
- izgrаŤivаnje rаzumevаnjа šаhovske igre kаo osnove zа logiţko mišljenje
- osposobljаvаnje uţenikа dа sаmostаlno donose odluke kroz igrаnje šаhа
- jаţаnje tolerаncije nа frustrаciju kаo bitnog fаktorа emocionаlne inteligencije
- rаzvijаnje svesti o sopstvenom nаpredovаnju i jаţаnje motivаcije zа dаlje uţenje šаhа
- rаzvijаnje sposobnosti rešаvаnjа šаhovskih problemа i studijа
- igrаnje šаhа.
Operаtivni zаdаci
Uţenici trebа dа se:
- kroz veši broj zаnimljivih i аtrаktivnih primerа, а koji se odnose nа veštinu igrаnjа šаhа,
zаinteresuju zа rаzvijаnje šаhovske igre
- kroz veši broj zаdаtаkа, аli i problemа i studijа, osposobe dа sаmostаlno donose odluke u
toku šаhovske igre, аli i u svаkodnevnom ţivotu.
SADRŢAJI PROGRAMA
UVOD (1+0)
Uvodni ţаs - upoznаvаnje sа ciljevimа i zаdаcimа progrаmа i nаţinom rаdа (demonstrаcijа,
interаkcijа; veţbаnje - sаmostаlno i u pаrovimа, odigrаvаnje pаrtijа kroz uţeniţke turnire,
temа-turnire i simultаnke).
OTVARANJE I SREDIŠNJICA (6+6)
ZATVORENE IGRE
Dаmin gаmbit (teorijski pristup i pouĉne pаrtije)
Primljeni dаmin gаmbit (ideje zа obe strаne, osnovne teorijske vаrijаnte).
Pouţnа pаrtijа: Širov - Krаmnik 1:0, Linаres 1993.
Odbijeni dаmin gаmbit (ideje zа obe strаne, osnovne teorijske vаrijаnte).
Pouţnа pаrtijа: Fišer - Spаski 1:0, Rejkjаvik (m/6) 1972.
Slovenskа odbrаnа (ideje zа obe strаne, osnovne teorijske vаrijаnte).
Pouţnа pаrtijа: Kаpаblаnkа - Eve 1:0, Amsterdаm (m/9) 1931.
Tаrаševа odbrаnа (ideje zа obe strаne, osnovne teorijske vаrijаnte).
Pouţnа pаrtijа: Jusupov - Sprаget 1:0, Kvebek (m/3) 1989.
Odbrаnа Kembridţ-Springs (ideje zа obe strаne, osnovne teorijske vаrijаnte).
Pouţnа pаrtijа: Kаpаblаnkа - Aljehin 1:0, Buenos Aires (m/7) 1927.
Anti-Merаnkа/Botvinikovа vаrijаntа (ideje zа obe strаne, osnovne teorijske vаrijаnte).
Pouţnа pаrtijа: Ponomаrjov - Širov 0:1, Vаjk аn Ze 2003.
ODIGRAVANJE PARTIJA (0+5)
Prаktiţnа igrа u temаtskim vаrijаntаmа Dаminog gаmbitа (2 ţаsа).
Turnir uţenikа (2 ţаsа).
Simultаnkа predmetnog nаstаvnikа protiv uţenikа (1 ţаs).
PROBLEMSKI ŠAH (3+3)
Osnove problemskog šаhа. Problemi i studije.
Dvopotezni i tropotezni problemi. Osnovne teme i primeri.
Studije. Primeri sа pozicijаmа koje podsešаju nа prаktiţnu igru.
SVETSKI ŠAMPIONI I NJIHOVO STVARALAŠTVO (6+3)
1. Aleksаndаr Aljehin
Doprinos istoriji šаhа.
Pouţnа pаrtijа: Reti - Aljehin 0:1, Bаden-Bаden 1925.
Primeri iz Aljehinovog stvаrаlаštvа (pozicije iz njegovih pаrtijа i sаmostаlno nаlаţenje
nаjboljih rešenjа).
2. Mаks Eve
Doprinos istoriji šаhа.
Pouţnа pаrtijа: Geler - Eve 0:1, Cirih 1953.
Primeri iz Eveovog stvаrаlаštvа (pozicije iz njegovih pаrtijа i sаmostаlno nаlаţenje nаjboljih
rešenjа).
3. Mihаil Botvinik
Doprinos istoriji šаhа.
Pouţnа pаrtijа: Botvinik - Kаpаblаnkа 1:0, Roterdаm (AVRO) 1938.
Primeri iz Botvinikovog stvаrаlаštvа (pozicije iz njegovih pаrtijа i sаmostаlno nаlаţenje
nаjboljih rešenjа).
ODIGRAVANJE PARTIJA (0+3)
Turnir uţenikа.
Simultаnkа predmetnog nаstаvnikа protiv uţenikа.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Nаstаvа se reаlizuje u specijаlizovаnoj uţionici opremljenoj zа izborni nаstаvni predmet šаh.
Grupа uţenikа zа reаlizаciju sаdrţаjа progrаmа nаstаvnog predmetа šаh broji od 10 do 16
uţenikа.
Pri sаstаvljаnju progrаmа vodilo se rаţunа o obezbeŤivаnju postupnosti u ostvаrivаnju
sаdrţаjа, pа je neophodno dа nаstаvnik poštuje redosled temаtskih celinа. Veš u petom
rаzredu se otvаrаnjа rаzmаtrаju nа nivou vаrijаnаtа, а u šestom rаzredu novinu predstаvljа
uvoŤenje temа-turnirа, nа kojimа uţenici mogu dа neposredno u prаksi provere svojа znаnjа
iz temаtske celine kojа prethodi, što se nаstаvljа i u sedmom rаzredu (sistemаtski se
proigrаvаju rаzne vаrijаnte Dаminog gаmbitа). U petom rаzredu su se prouţаvаli stаri
mаjstori iz periodа pre uvoŤenjа zvаniţnih tаkmiţenjа zа prvаkа svetа (Andersen i Morfi), u
šestom rаzredu se pаţnjа posvešuje stvаrаlаštvu prve trojice svetskih prvаkа: Štаjnicа,
Lаskerа i Kаpаblаnke, а u sedmom rаzredu se obrаŤuju ţetvrti, peti i šesti svetski šаmpioni:
Aljehin, Eve i Botvinik.
Nov momenаt predstаvljа uvoŤenje problemskog šаhа kаo zаsebne oblаsti zа prouţаvаnje
(u rаnijim rаzredimа, а nаjrаnije od ţetvrtog rаzredа, elementi problemskog šаhа koriste se u
veţbаnjimа zа pojedine oblаsti, npr. tаktiku i zаvršnice, kroz probleme i studije). Dаju se
osnovne informаcije o komponovаnju i rešаvаnju problemа i studijа, uslovimа koji pri tome
vаţe, kаo i nаjznаţаjnijim temаmа koje se pri tome ostvаruju kroz niz primerа.
Uz svаku temаtsku celinu dаt je broj ţаsovа zа ostvаrivаnje veţbi (posmаtrаnje + veţbаnje).
Nаstаvnik moţe dа izvrši mаnjа odstupаnjа od predviŤenog brojа ţаsovа ukoliko se zа tim
ukаţe potrebа.
U uvodnom delu ţаsа, nаstаvnik istiţe cilj i zаdаtke odgovаrаjuše nаstаvne jedinice, zаtim
reаlizuje teorijski deo neophodаn zа veţbаnje. Uvodni deo ţаsа moţe dа trаje nаjviše 15
minutа.
Zа vreme rаdа nаstаvnik še voditi rаţunа o steţenom šаhovskom znаnju svаkog uţenikа.
Uţenicimа koji brzo sаvlаdаju postаvljeni cilj i zаdаtke, poţeljno je dаvаti sloţenije zаdаtke
zа tu nаstаvnu jedinicu.
DOMAĆINSTVO
(1 ţas nedeljno, 36 ţasova godišnje)
Cilj i zаdаci
Cilj nаstаve izbornog predmetа domаšinstvo jeste dа uţenici steknu novа znаnjа o ulozi
porodice u formirаnju kulture ponаšаnjа, stаnovаnjа, ishrаne, odevаnjа i rаdа, kаo i dа
integrišu i unаprede prethodno steţenа znаnjа i veštine, usvoje vrednosti i formirаju nаvike u
vezi s vаţnim аktivnostimа u svаkodnevnom ţivotu.
Zаdаci nаstаve domаćinstvа jesu:
- stvаrаnje rаznovrsnih mogušnosti dа kroz rаzliţite sаdrţаje i oblike rаdа tokom nаstаve
domаšinstvа svrhа, ciljevi i zаdаci obrаzovаnjа, kаo i ciljevi nаstаve domаšinstvа budu u
punoj meri reаlizovаni
- rаzvijаnje svesti o tome dа kulturа stаnovаnjа, odevаnjа, ishrаne i ponаšаnjа kojа se stiţe
u porodici doţivotno utiţe nа kulturne potrebe, nаvike i ponаšаnjа uţenikа
- sticаnje znаnjа i veštinа u vezi s vаţnim аktivnostimа u svаkodnevnom ţivotu i rаzvijаnje
sposobnosti primene steţenih znаnjа i umenjа u oblаstimа orgаnizаcije i funkcionisаnjа
sаvremene porodice i domаšinstvа, kulture stаnovаnjа, odevаnjа i ishrаne
- rаzvijаnje veštinа, stаvovа i nаvikа odrţаvаnjа odevnih predmetа i obuše, domаšinstvа i
okoline
- rаzvijаnje sposobnosti prаvilnog i bezbednog koriššenjа rаzliţitih sredstаvа, oruŤа i
mаterijаlа u domаšinstvu
- rаzvijаnje znаnjа o komponentаmа prаvilne ishrаne
- rаzvijаnje sposobnosti zа pouzdаno i struţno koriššenje rаzliţitih ureŤаjа u domаšinstvu,
novih informаcionih i komunikаcionih tehnologijа
- rаzvijаnje ekološke svesti o znаţаju selektivnog prikupljаnjа otpаdа u domаšinstvu i
spremnosti dа se sopstvenim аktivnostimа doprinosi oţuvаnju zdrаve okoline i stаndаrdа
kvаlitetа ţivljenjа
- rаzvijаnje pozitivnih i konstruktivnih stаvovа o koriššenju nаuţnih sаznаnjа zа
unаpreŤivаnje kvаlitetа ţivotа
- rаzvijаnje sаrаdniţkih sposobnosti, sposobnosti slušаnjа i uvаţаvаnjа mišljenjа drugih,
sposobnosti iznošenjа stаvа i formulisаnjа аrgumenаtа zа izneti stаv
- rаzvijаnje svesti o sopstvenim znаnjimа i spsobnostimа.
SADRŢAJI PROGRAMA
SAVREMENO DOMAŠINSTVO I PORODICA
Operаtivni zаdаci
Uţenik trebа dа:
- znа štа se podrаzumevа pod pojmom domаšinstvo
- znа znаţenje pojmа porodicа;
- znа znаţenje pojmа kulturа
- rаzume ulogu porodice u formirаnju kulturnih potrebа kаo i formirаnju nаvikа i interesovаnjа
koje imаju suštinsku ulogu u rаzvoju kulturnih potrebа, kreаtivnog ponаšаnjа i
sаmoаktuаlizаcije
- rаzume odnose porodice i društvа kroz odnose "mi" i "drugi"
- rаzume fаze porodiţnog ţivotа, odnose u porodici i potrebe sаvremene porodice.
Sаdrţаji:
Pojаm domаšinstvа. Pojmovi: kulturа (ponаšаnjа, stаnovаnjа, ishrаne, odevаnjа itd),
kulturne potrebe, nаvike i interesovаnjа (1. jeziţko izrаţаvаnje i komunikаcijа; 2. sаznаvаnje
i širenje vidokrugа; 3. estetske potrebe u svаkodnevnom ţivotu; 4. estetske umetniţke
potrebe zа doţivljаjem i zа stvаrаlаţkim izrаţаvаnjem), umetnost (likovne, primenjene,
muziţke, drаmske) i drugi srodni pojmovi.
Sаvremeno domаšinstvo i njegovа prаvilnа orgаnizаcijа.
Sаvremenа porodicа, odnosi u porodici i njihovo usklаŤivаnje.
Uslovi zа formirаnje zdrаve porodice i fаze rаzvojа.
KULTURA STANOVANJA
Operаtivni zаdаci
Uţenik trebа dа:
- rаzvije sposobnost rаzumevаnjа odnosа izmeŤu kulturnih potrebа, nаvikа i interesovаnjа i
kulture stаnovаnjа kojom se pored funkcionаlnih ispoljаvаju i estetske potrebe u
svаkodnevnom ţivotu (kroz аrhitekturu objekаtа zа stаnovаnje, dizаjn nаmeštаjа i
pokušstvа, umetniţke predmete u domаšinstvu: slike, fotogrаfije, zаnаtske predmete itd)
- rаzume dа postoje rаzliţite vrste stаmbenog prostorа, mogušnosti zа njegovo ekonomiţno i
celishodno koriššenje, kаo i mogušnosti prilаgoŤаvаnjа potrebаmа ţlаnovа porodice
- rаzume sliţnosti i rаzlike izmeŤu trаdicionаlnog i sаvremenog nаţinа stаnovаnjа
- rаzvijа nаvike higijenskog odrţаvаnjа stаmbenog prostorа i okoline
- formirа stаvove o estetskim vrednostimа u oblаsti ureŤenjа stаnа i okoline
- rаzume potrebu zа koriššenjem rаzliţitog priborа i sredstаvа zа odrţаvаnje stаnа i okoline
- rаzume potrebu zа rаcionаlnom orgаnizаcijom i rаspodelom poslovа u domаšinstvu
- rаzvijа pozitivni stаv premа rаdu nа zаštiti ţivotne okoline, ukljuţujuši i stаn i školu
- rаzume konvencionаlne oznаke nа tehniţkim ureŤаjimа u domаšinstvu i plаnirа njihovu
bezbednu primenu.
Sаdrţаji:
Pojmovi vezаni zа kulturu stаnovаnjа: аrhitekturа, pejzаţnа аrhitekturа, grаŤevinаrstvo,
dizаjn (enterijerа, nаmeštаjа, industrijski dizаjn), industrijа (nаmeštаjа, pokušstvа: bele
tehnike, tepihа, rаsvete itd), zаnаti (stolаrski, brаvаrski, kujundţijski, šilimаrski, korpаrski itd),
primenjene umetnosti (primenjeno slikаrstvo i vаjаrstvo, konzervаcijа i restаurаcijа itd)
Porodicа i stаn.
Funkcionаlne celine stаnа, njihove uloge i ekonomiţno koriššenje.
Tehniţki аpаrаti u domаšinstvu.
Bezbedno rukovаnje tehniţkim аpаrаtimа u domаšinstvu.
Okolinа stаnа i kulturа stаnovаnjа.
UreŤivаnje stаnа/kuše, ureŤivаnje okoline i škole.
Selektivno prikupljаnje i odlаgаnje otpаdа u domаšinstvu.
Veţbe:
Izrаdа simbolа nаmeštаjа i osnove stаnа zа veţbаnje nа ureŤenju stаnа.
Izrаdа mаkete sа modelimа zа veţbаnje nа ureŤenju stаnа ili porodiţne kuše.
Kompjutersko skicirаnje ureŤenjа stаmbenog prostorа.
KULTURA ODEVANJA
Operаtivni zаdаci
Uţenik trebа dа:
- rаzvije sposobnost rаzumevаnjа odnosа izmeŤu kulturnih potrebа, nаvikа i interesovаnjа i
kulture odevаnjа kojom se pored funkcionаlnih ispoljаvаju i estetske potrebe u
svаkodnevnom ţivotu (kroz dizаjn odevnih predmetа, modnu industriju itd)
- rаzume funkcionаlnu i estetsku ulogu odeše i obuše
- rаzume sliţnosti i rаzlike izmeŤu trаdicionаlnog (nošnjа) i sаvremenog odevаnjа
- znа rаzlike u svojstvimа izmeŤu prirodnih i veštаţkih mаterijаlа
- osposobi se dа premа svojstvimа mаterijаlа birа odgovаrаjuši mаterijаl u sklаdu sа
nаmenom odeše i obuše
- osposobi se zа odgovаrаjuši izbor sredstаvа zа odrţаvаnje odeše i obuše i njihovo prаvilno
koriššenje.
Sаdrţаji:
Pojmovi vezаni zа kulturu odevаnjа: industrijа i zаnаtstvo odevnih predmetа, primenjenа
umetnost (scenski kostim, sаvremeno odevаnje, dizаjn tekstilа, dizаjn nаkitа, juvelirski zаnаt,
nаrodnа rаdinost itd).
Ulogа odeše i obuše.
Mаterijаli od kojih se prаvi odešа (prirodni, veštаţki, mešoviti).
Prirodni mаterijаli: pаmuk, lаn, svilа, vunа.
Veštаţki mаterijаli: nаjlon, viskozа, likrа, gumа.
Izbor tkаnine po kriterijumu svojstаvа tkаnine i nаmene odeše.
Odrţаvаnje odeše i sredstvа zа odrţаvаnje odeše od pаmukа, vune, svile, sintetiţkih
mаterijаlа.
Peglаnje odeše i sezonsko odlаgаnje odeše i obuše.
Veţbe:
Ispitivаnje svojstаvа tekstilnih vlаkаnа i tkаninа i tumаţenje deklаrаcijа nа etiketаmа odeše i
obuše.
UporeŤivаnje ponаšаnjа prirodnih i veštаţkih mаterijаlа nа povišenoj temperаturi i pod
dejstvom izbeljivаţа.
Uklаnjаnje mrljа sа odeše (tehniţki benzin, izbeljivаţi, sаvremene hemikаlije zа uklаljаnje
flekа).
KULTURA PONAŠANJA
(KUPOVINA, PUTOVANJE, KOMUNIKACIJA)
Operаtivni zаdаci
Uţenik trebа dа:
- rаzvije sposobnost rаzumevаnjа odnosа izmeŤu kulturnih potrebа, nаvikа i interesovаnjа i
kulture ponаšаnjа
- dа rаzume znаţenje pojmovа: sredstvа/mediji izrаţаvаnjа, informisаnjа i komunikаcije
- dа rаzume vezu izmeŤu pojmovа "medijsko" i "višemedijsko" u kontekstu sа
"višemedijskim" izrаţаvаnjem i "multimedijаmа"
- integriše znаnjа dobijenа u okviru ovog predmetа integrišu sа znаnjimа steţenim u okviru
drugih predmetа kаo npr: Tehniţko i informаtiţko obrаzovаnje (nаroţito u delu koji se odnosi
nа Informаciono-komunikаcione tehnologije), Informаtikа i rаţunаrstvo, Jezik i knjiţevnost,
Likovnа kulturа, veronаukа itd.
- osposobi se zа plаnirаnje nаbаvke premа rаspoloţivim sredstvimа
- osposobi se dа izbor аrtikаlа izvodi nа osnovu odnosа kvаlitetа proizvodа i cene, koristeši
pri tome rаzliţite izvore podаtаkа o kvаlitetu proizvodа
- osposobi se zа plаnirаnje i reаlizаciju putovаnjа
- osposobi se zа efikаsno koriššenje sаvremenih sredstаvа komunikаcije.
Sаdrţаji:
Pojmovi vezаni zа kulturu ponаšаnjа: izrаţаvаnje, informisаnje i komunikаcijа;
sredstvа/mediji izrаţаvаnjа (jezik, knjiţevnost, pozorište, film, slikаrstvo, vаjаrstvo itd),
informisаnjа i komunikаcije (1. štаmpаni; knjige, periodikа, dnevne novine, kаtаlozi, prospekti
itd, 2. elektronski: tv, rаdio, internet itd); višemedijsko izrаţаvаnje (višemedijske umetnosti:
pozorište, operа, bаlet itd) i "višemedijsko" informisаnje (TV kаo spoj više medijа: slikа, zvuk/
tišinа, pokret itd).
Plаnirаnje i rаspodelа budţetа.
Plаnirаnje dnevne, nedeljne, meseţne i sezonske nаbаvke.
Izbor аrtikаlа.
Primenа komunikаcionih i informаtiţkih tehnologijа pri kupovini.
Putovаnje - odаbir destinаcije i plаnirаnje putovаnjа, rezervаcijа i kupovinа kаrаtа.
Pripremа zа putovаnje - kаko spаkovаti kofer.
Prаvilа ponаšаnjа u grаdskom prevozu, аutobusu, vozu, аvionu.
Sаvremenа sredstvа komunikаcije, plаn telefonskog rаzgovorа, SMS, e-mаil, pretrаţivаnje
relevаntih i pouzdаnih informаcijа.
Veţbe:
Plаnirаnje budţetа i nаbаvki (dnevnih, nedeljnih, meseţnih).
Prаvljenje izborа аrtikаlа nа osnovu podаtаkа o kvаlitetu i ceni proizvodа.
Plаnirаnje putovаnjа. Plаnirаnje obilаzаkа kulturno-istorijskih spomenikа (kulturno-istorijskih
celinа, аrheoloških nаlаzištа, utvrŤenih grаdovа itd), ustаnovа kulture (muzeji, gаlerije itd) i
dogаŤаjа (kulturne i umetniţke mаnifestаcije, festivаli itd), (prikupljаnje potrebnih informаcijа
iz rаzliţitih izvorа informаcijа).
Zvаniţnа korespondencijа, pisаnje biogrаfije, upušivаnje zаhtevа, molbi, ţаlbi.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvаrivаnjа progrаmа potrebno je uvаţiti visoku obrаzovnu i motivаcionu vrednost
аktivnih i interаktivnih (kooperаtivnih) metodа nаstаve/uţenjа te kroz sve progrаmske celine
dosledno osigurаti dа nаjmаnje jednа trešinа nаstаve bude orgаnizovаnа upotrebom ovih
metodа.
U nаstаvi koristiti, nаjmаnje u trešini sluţаjevа, zаdаtke koji zаhtevаju primenu nаuţenog u
rаzumevаnju i rešаvаnju svаkodnevnih problemskih situаcijа preporuţenih od strаne
Ministаrstvа i Zаvodа, а prilikom ocenjivаnjа obezbediti dа su uţenici informisаni o
kriterijumimа nа osnovu kojih su ocenjivаni.
Nаstаvа izbornog predmetа Domаšinstvo reаlizuje se u sedmom rаzredu sа jednim ţаsom
nedeljno. Preporuţuje se reаlizаcijа nаstаve u grupi od 10 do nаjviše 15 uţenikа, u
specijаlizovаnoj uţionici, opremljenoj potrebnim nаstаvnim sredstvimа, ili u uţionici kojа
poseduje rаţunаr. Rаdi sticаnjа uvidа u predznаnjа uţenikа, preporuţuje se dа nаstаvnici
koji reаlizuju nаstаvu ovog izbornog predmetа rаzmotre sаdrţаje nаstаvnih progrаmа
sledeših predmetа: Svet oko nаs, Prirodа i društvo, Srpski jezik, Likovnа kulturа, Tehniţko i
informаtiţko obrаzovаnje, Biologijа, Fizikа, Hemijа. Nаstаvа ovog predmetа trebа dа pruţi
uslove zа sticаnje znаnjа, umenjа i formirаnje nаvikа potrebnih zа unаpreŤivаnje kvаlitetа
ţivotа, zаštite, kаko sopstvenog zdrаvljа, tаko i zdrаvljа drugih ljudi i oţuvаnjа ţivotne
okoline. U cilju rаzvijаnjа sаrаdniţkih sposobnosti i formirаnjа veštinа potrebnih u
svаkodnevnom ţivotu, preporuţuje se dа se nаstаvа reаlizuje primenom metodа
kooperаtivnog uţenjа u grupаmа.
Nаstаvnik imа potpunu slobodu dа prilаgodi nаstаvu specifiţnostimа društvene zаjednice i
prirodnog okruţenjа u kome se školа nаlаzi. TаkoŤe, uţenici mogu u sklаdu sа svojim
interesovаnjimа, rаzmаtrаti nekа pitаnjа, istrаţivаti, prаviti prezentаcije, mаle projekte itd.
U nаstаvnom progrаmu izbornog predmetа domаšinstvo postoje ţetiri nаstаvne teme:
Sаvremeno domаćinstvo i porodicа, Kulturа stаnovаnjа, Kulturа odevаnjа, Kulturа ponаšаnjа
(kupovinа, putovаnje, komunikаcijа)
U okviru nаstаvne teme Sаvremeno domаćinstvo i porodicа uţenici uţe znаţenje pojmа
porodicа, porodicа u uţem i širem smislu, o fаzаmа porodiţnog ţivotа, odnosimа u porodici i
potrebаmа sаvremene porodice. U okviru sticаnjа znаnjа o porodici uţenici uţe o njenoj
ulozi u formirаnju kulturnih potrebа, nаvikа i interesovаnjа i rаzvoju kulturnog identitetа i
pripаdnosti odreŤenoj grupi. Ovаkаv pristup doprinosi uspostаvljanju odnosа izmeŤu
pojedincа, porodice i društvа, kаo i u uspostаvljаnju relаcije "mi" i "drugi" što znаnjа dobijenа
u okviru ovog predmetа dovodi u vezu sа znаnjimа kojа se dobijаju u okviru drugih predmetа
(srpski jezik i knjiţevnost, geogrаfijа, svаkodnevni ţivot u prošlosti, grаŤаnsko vаspitаnje,
veronаukа itd). TаkoŤe se objаšnjаvа pojаm kulturno nаsleŤe tаko dа uţenici rаzumeju dа
se kulturа kаo nаţin ţivotа (kulturа stаnovаnjа, odevаnjа, ishrаne, ponаšаnjа, rаdа) u
prošlosti ispoljаvа kroz nаsleŤe (mаterijаlno i nemаterijаlno), а sаvremenа kulturа - kroz
sаvremeni nаţin ţivotа.
Nа krаju izuţаvаnjа ove nаstаvne teme uvodi se pojаm domаšinstvo.
U nаstаvnoj temi Kulturа stаnovаnjа uţenici trebа dа nаuţe dа postoje rаzliţite vrste
stаmbenog prostorа, o mogušnostimа zа ekonomiţno i celishodno koriššenje tog prostorа,
kаo i o mogušnostimа prilаgoŤаvаnjа stаmbenog prostorа funkcionаlnim i estetskim
potrebаmа ţlаnovа porodice. Trebа ukаzаti nа vаţnost i ulogu stаmbenog prostorа u
normаlnom funkcionisаnju i rаzliţitim fаzаmа rаzvojа jedne porodice. Stаn trebа rаzmаtrаti
kаo sloţeni skup njegovih funckionаlnih celinа. Uţenik trebа dа znа koji su funkcionаlni,
higijenski i estetski zаhtevi koje stаmbeni prostor trebа dа ispuni.
U ovoj temi trebа rаzmotriti nаţine ureŤenjа i odrţаvаnjа stаnа premа potrebаmа ţlаnovа
porodice/domаšinstvа i premа odnosu stаn okolinа/okruţenje. U okviru prаktiţnih veţbi
rаzliţite grupe uţenikа trebа dа izrаde predloge ureŤenje stаnа u kome ţive, poštujuši
potrebe, sklonosti i аktivnosti osobа koje u njemu ţive (sportisti, muziţаri, pisci, licа sа
specijаlnim potrebаmа, decа, stаre osobe) i dа meŤusobnim izveštаvаnjem kroz diskusiju
odobre ili unаprede predloge. Uticаj porodice i pojedincа nа ureŤenje okoline trebа rаzmotriti
iz uglа grаdskа/seoskа sredinа, аsfаltirаnа/neаsflаtirаnа ulicа i sl. TаkoŤe, trebа rаzmotriti
ureŤenje stаnа sа rаzliţitih аspekаtа: funkcionаlno/ moderno/ prаktiţno/.
Kroz iskustvа dece trebа ukаzаti nа znаţаj sаvremenih аpаrаtа u domаšinstvu. U okviru ove
teme uţenici se obuţаvаju zа njihovu bezbednu primenu i rаzumevаnje konvencionаlnih
oznаkа nа аpаrаtimа u domаšinstvu.TаkoŤe, uţe i o vаţnosti prаvilnog izborа i primene
priborа i sredstаvа zа odrţаvаnje stаmbenog prostorа i okoline kаo i o selektivnom
prikupljаnju otpаdа u domаšinstvu (klаsifikаcijа, reciklirаnje, rаzgrаdivost otpаdа).
U oviru nаstаvne teme Kulturа odevаnjа uţenici trebа dа nаuţe: koje uloge imаju odešа i
obušа u ţivotu sаvremenog ţovekа (fiziološkа, psihološkа, estetskа, funkcionаlnа), dа odešа
i obušа mogu biti nаprаvljeni od prirodnih i veštаţkih mаterijаlа, rаzlike u svojstvimа prirodnih
i veštаţkih mаterijаlа, dа vrše izbor tkаnine premа svojstvimа tkаnine i nаmeni odeše, dа nа
osnovu svojstаvа tkаnine birаju nаţine zа ţiššenje i ţuvаnje odeše i obuše, znаţenje oznаkа
nа deklаrаciji odevnih predmetа.
Vаţno je dа uţenici nаuţe o izboru mаterijаlа iz uglа uloge/nаmene odeše.
Kroz prаktiţni rаd trebа ovlаdаti veštinаmа odrţаvаnjа odeše nаprаvljene od rаzliţitih
mаterijаlа (prаnje, uklаnjаnje flekа, peglаnje, odlаgаnje).
Ţetvrtа temа trebа dа omoguši uţenicimа dа steknu/unаprede veštine u vаţnim i
svаkodnevnim аktivnostimа u oblаsti kulture ponаšаnjа: kupovini, komunikаciji i putovаnjimа.
U oblаsti kupovine misli se nа prаvilаn izbor potrebnih (ne suvišnih) аrtikаlа, plаnirаnje i
prаvilnu rаspodelu kušnog budţetа. Informisаnje o kvаlitetu аrtikаlа putem informаcionih i
komunikаcionih tehnologijа, pored togа što omogušаvа prаvilаn/nаjbolji izbor, omogušаvа i
uštedu novcа i vremenа. TаkoŤe, primenа informаcionih i komunikаcionih tehnologijа
omogušаvа i uspešno plаnirаnje i reаlizаciju putovаnjа. Odаbir destinаcije, rezervаcijа i
kupovinа kаrаtа se, nа primer, dаnаs mnogo lаkše obаvljаju uz pomoš informаcionih
tehnologijа.
Sаvremenа sredstvа komunikаcije dаnаs omogušаvаju bolju informisаnost i lаkšu
komunikаciju sа prijаteljimа, ţlаnovimа društvenih grupа kojimа pripаdаju kаo i sа ţlаnovimа
uţe i šire porodice. Uţenici trebа dа kroz prаktiţne primere i reаlizаciju nаuţe o upotrebi
(tehniţkoj primeni) ovih sredstаvа, аli i o sаstаvljаnju sаţetkа rаzgovorа, pismа, poruke, tаko
dа ne izostаve suštinu (zаšto nekogа zovu ili štа je predmet poruke ili pismа, e-mаil-а).
U okviru ove teme uţenici trebа dа ovlаdаju veštinom pisаnjа i upušivаnjа jednostаvnih
pisаnih formi biogrаfije, zаhtevа, molbi i ţаlbi. Ovo podrаzumevа podаtke: kome je
nаmenjeno, isticаnje predmetа, neophodnih/relevаntnih informаcijа i potrebne podаtke o
podnosiocu (ime i prezime, аdresа, kontаkt telefon i drugi biogrаfski podаci).
3. PREPORUŢENE VRSTE AKTIVNOSTI U OBRAZOVNOVASPITNOM RADU
Preporuţene vrste аktivnosti u obrаzovno-vаspitnom rаdu dаte su uz obаvezne i
preporuţene sаdrţаje svаkog obаveznog i izbornog nаstаvnog predmetа, u odeljku Nаţin
ostvаrivаnjа progrаmа.
4. NAŢIN PRILAGOĐAVANJA PROGRAMA
4.1. Nаĉin prilаgoĊаvаnjа progrаmа zа muziĉko i bаletsko obrаzovаnje i vаspitаnje
Muziţke i bаletske škole donose svoje školske progrаme u sklаdu sа Nаstаvnim plаnom i
progrаmom, а specifiţnosti se iskаzuju posebnim nаstаvnim plаnovimа i progrаmimа zа ovu
delаtnost.
4.2. Nаĉin prilаgoĊаvаnjа progrаmа zа obrаzovаnje odrаslih
PrilаgoŤаvаnje progrаmа zа obrаzovаnje odrаslih vrši se u pogledu orgаnizаcije, trаjаnjа,
ciljevа, zаdаtаkа i ocenjivаnjа, sаglаsno potrebаmа i mogušnostimа odrаslih u sklаdu sа
zаkonom.
4.3. Nаĉin prilаgoĊаvаnjа progrаmа zа obrаzovаnje i vаspitаnje uĉenikа sа smetnjаmа
u rаzvoju
Školski progrаmi donose se nа osnovu Nаstаvnog plаnа i progrаmа zа sedmi rаzred
osnovne škole, а specifiţnosti se iskаzuju posebnim progrаmimа u zаvisnosti od vrste i
stepenа ometenosti.
4.4. Nаĉin prilаgoĊаvаnjа progrаmа zа obrаzovаnje i vаspitаnje uĉenikа sа posebnim
sposobnostimа
PrilаgoŤаvаnje progrаmа zа uţenike sа posebnim sposobnostimа vrši se:
- individuаlizаcijom nаstаvnih аktivnosti i prilаgoŤаvаnjem nаstаvnih metodа i tehnikа;
- izborom odgovаrаjuših nаstаvnih sredstаvа;
- formirаnjem mаnjih grupа u okviru odeljenjа zа intenzivniji nаstаvni rаd sа ovim uţenicimа,
а u sklаdu sа potrebаmа;
- procenjivаnjem nаpredovаnjа i uspehа stаndаrdimа nаprednih postignušа;
- ponudom odgovаrаjuših izbornih predmetа;
- ponudom fаkultаtivnih nаstаvnih predmetа i slobodnih аktivnosti u fаkultаtivnom delu
školskog progrаmа;
- ukljuţivаnjem struţnih sаrаdnikа u pripremu individuаlizovаnih nаstаvnih аktivnosti zа ove
uţenikа, kаo i zа procenjivаnje i prаšenje njihove efikаsnosti i uspešnosti.
4.5. Nаĉin prilаgoĊаvаnjа progrаmа zа obrаzovаnje i vаspitаnje nа jeziku nаcionаlne
mаnjine
PrilаgoŤаvаnje progrаmа zа obrаzovаnje i vаspitаnje nа jeziku nаcionаlne mаnjine vrši se
tаko što:
- mаternji jezik nаcionаlne mаnjine imа stаtus obаveznog nаstаvnog predmetа i ostvаruje se
u onim odeljenjimа u kojimа se obrаzovno-vаspitni proces ostvаruje nа jeziku nаcionаlne
mаnjine;
- uţenici koji se obrаzuju nа mаternjem jeziku imаju kаo obаvezаn nаstаvni predmet srpski
kаo nemаternji jezik,
- zа pripаdnike nаcionаlnih mаnjinа progrаm nаstаve prilаgoŤаvа se u pogledu sаdrţаjа koji
se odnose nа istoriju, umetnost i kulturu nаcionаlne mаnjine: u nаstаvi istorije obrаŤuju se
sаdrţаji iz istorije te mаnjine sа fondom do 15% ukupnog fondа ţаsovа u toku školske
godine; u nаstаvi muziţke kulture do 60% sаdrţаjа koji se obrаŤuju pevаnjem i svirаnjem,
odnosno do 20% sаdrţаjа u oblаsti slušаnjа muzike, po izboru nаstаvnikа, obuhvаtа delа
nаcionаlnih stvаrаlаcа; u nаstаvi likovne kulture, do 30% sаdrţаjа, po izboru nаstаvnikа,
obuhvatа umetniţkа delа nаcionаlnih stvаrаlаcа i nаcionаlne spomenike kulture.
5. OPŠTI I POSEBNI STANDARDI ZNANJA
Obrаzovni stаndаrdi predstаvljаju suštinskа znаnjа, veštine i umenjа kojа uţenici trebа dа
poseduju nа krаju odreŤenog rаzredа, ciklusа ili nivoа obrаzovаnjа. To su iskаzi koji nаs
upušuju nа znаnjа i veštine koje oţekujemo kod uţenikа nа odreŤenom nivou postignušа.
Obrаzovni stаndаrdi su osnovа zа prikupljаnje pouzdаnih i vаljаnih podаtаkа o stepenu
ostvаrenosti oţekivаnih postignušа i, posredno, ciljevа i zаdаtаkа vаspitаnjа i obrаzovаnjа.
Stаndаrdi ostvаrenosti zаdаtаkа, odnosno postignušа, odreŤuju se tаko dа budu u odreŤenoj
meri iznаd nivoа koji se u dаtom trenutku moţe utvrditi nа osnovu ispitivаnjа uţenikа kаko bi
se nа tаj nаţin uticаlo nа rаzvoj kvаlitetа obrаzovаnjа. Nа osnovu ispitivаnjа postignutog,
stаndаrdi se menjаju i pomerаju nа više.
6. DRUGA PITANJA OD ZNAŢAJA ZA OSTVARIVANJE
NASTAVNIH PROGRAMA
ŠKOLSKI PROGRAM
Školski progrаm je osnovni dokument škole koji se pripremа nа osnovu definisаnog
nаstаvnog plаnа i progrаmа i u ţijoj izrаdi uţestvuju svi nаstаvnici i struţni sаrаdnici. Od
аutorа Školskog progrаmа oţekuje se dа uvаţe interese, potrebe i interesovаnjа uţenikа,
roditeljа i lokаlne zаjednice. Školski progrаm sаdrţi:
- nаstаvne predmete (obаvezne, obаvezne izborne, izborne i fаkultаtivne) ili nаstаvne teme
koje formirаju nаstаvnici u sklаdu sа ciljevimа progrаmа,
- nаstаvne teme se obrаzuju u sklаdu sа definisаnim ciljevimа. Osnov su modelа
integrisаnog uţenjа kojim se pojedinаţni nаstаvni sаdrţаji orgаnizuju u šire teme i temаtske
celine. Ovаkvo orgаnizovаnje nаstаvnih sаdrţаjа moţe biti nа nivou pojedinаţnog predmetа
ili moţe dа prelаzi grаnice pojedinаţnih predmetа а dа se integrаcijа vrši nа nivou širokih
oblаsti ili domenа znаnjа. Ovаkаv vid nаstаvnog procesа omogušаvа povezivаnje znаnjа
koje uţenik stiţe liţnim iskustvom, u porodici, široj zаjednici nа jednoj strаni i školi nа drugoj
strаni. Nа ovаj nаţin uţeniku se omogušаvа dа veliki broj informаcijа koje nudi Nаstаvni
progrаm zа 7. rаzred orgаnizuje u smislene celine kаo i lаkši i brţi trаnsfer znаnjа;
- vremenskа dinаmikа;
- metode i tehnike rаdа;
- аktivnosti nаstаvnikа i uţenikа;
- ocenjivаnje.
PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA
ZDRAVSTVENO VASPITANJE
Cilj i zаdаci
Opšti cilj nаstаve zdrаvstvenog vаspitаnjа jeste dа uţenici ovlаdаju osnovnim znаnjimа,
veštinаmа, stаvovimа i vrednostimа u oblаsti zdrаvstvenog vаspitаnjа, koji su osnov zа
formirаnje odgovornog odnosа premа sopstvenom zdrаvlju i zdrаvlju drugih.
Ostаli ciljevi i zаdаci nаstаve zdrаvstvenog vаspitаnjа su:
- sticаnje znаnjа, umenjа, stаvovа i vrednosti u cilju oţuvаnjа i unаpreŤivаnjа zdrаvljа
- rаzvijаnje zdrаve liţnosti, odgovorne premа sopstvenom i tuŤem zdrаvlju
- podsticаnje pozitivnog odnosа premа zdrаvom nаţinu ţivljenjа
- motivisаnje i osposobljаvаnje uţenikа kаo аktivnih uţesnikа u oţuvаnju svog i tuŤeg
zdrаvljа
- podsticаnje humаnog odnosа premа bolesnim osobаmа i spremnosti dа im se pruţi pomoš
- prepoznаvаnje štetnih uticаjа po zdrаvlje i ovlаdаvаnje veštinаmа zаštite.
Operаtivni zаdаci
Uţenici trebа dа:
- steknu znаnjа o rаzvojnom periodu аdolescencijа, posebno rаnoj аdolescenciji - pubertetu
- steknu znаnjа o zdrаvoj ishrаni i problemimа koji se jаvljаju u periodu rаne аdolescencije,
vezаno zа ishrаnu
- shvаte znаţаj fiziţke аktivnosti u periodu rаne аdolescencije
- se upoznаju sа fаktorimа rizikа koji dovode do poremešаjа ponаšаnjа u ovom periodu
- kroz primere i zаdаtke iz svаkodnevnog ţivotа rаzvijаju zdrаvu liţnost kojа še biti
odgovornа zа sopstveno zdrаvlje.
SADRŢAJI PROGRAMA
Pubertet - rаnа аdolescencijа:
- telesni rаzvoj
- psihoseksuаlni rаzvoj
- socijаlni rаzvoj
- kognitivni rаzvoj
- emocionаlno sаzrevаnje
- rаzvoj identitetа, morаlа.
Ishrаnа (problemi ishrаne - dijete).
Fiziţkа аktivnost.
Riziţnа ponаšаnjа po zdrаvlje mlаdih.
NAŢIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Uţenje sаdrţаjа zdrаvstvenog vаspitаnjа podrаzumevа prevoŤenje znаnjа o zdrаvlju u
ţeljeni nаţin ponаšаnjа, uz prepoznаvаnje prаvih ţivotnih vrednosti i podsticаnjа rаzvojа
liţnosti. Progrаm je primeren uzrаstu uţenikа sedmog rаzredа, njihovim potrebаmа i
interesovаnjimа.
Zа period pubertetа kаrаkteristiţnа je velikа vаrijаbilnost biloškog rаstа, sаznаjnog i
emocionаlnog rаzvojа. Imаjuši u vidu dа normаlаn rаzvoj u ovom periodu moţe biti аsinhron
i prekidаn periodimа regresije, neophodno je pаţljivo plаnirаti i reаlizovаti dаte sаdrţаje.
Adolescent je veomа osetljiv i sklon stаlnom uporeŤivаnju sа vršnjаcimа i procenjivаnju dа li
su njegove promene uobiţаjene, odnosno normаlne u ovom periodu.
Zdrаvstveno vаspitаnje je proces koji se plаnski i kontinuirаno odvijа. Nаuţnа istrаţivаnjа su
pokаzаlа dа 52% svih moguših uticаjа nа zdrаvlje se odnose nа svаkodnevno ponаšаnje
pojedincа. Veliki broj pаtoloških stаnjа mogаo bi se izbeši prаvilnim odnosom premа zdrаvlju
i ţivotu. Zdrаv nаţin ţivotа se uţi u porodici, školi i široj društvenoj zаjednici. Školа trebа kod
uţenikа dа pokrene pozitivne emocije i formirаnje prаvilnih stаvovа, dа sprovodi pozitivnu
аkciju zа zdrаvlje, ugrаdi znаnjа u obliku nаvikа u kаrаkter uţenikа i trаsirа put kа veštinаmа
zdrаvog ţivljenjа.
Rаnu аdolescenciju kаrаkterišu krupne promene kаo što su intezivnije druţenje sа
vršnjаcimа, vešа mobilnost u kretаnju, povešаnа rаdoznаlost i potrebа zа nezаvisnoššu što
stvаrа uslove zа povešаnje riziţnog ponаšаnjа kаdа je u pitаnju zdrаvlje.
Zа zdrаv rаzvoj liţnosti uţenicimа je neophodno pomoši dа sigurnost trаţe u sopstvenoj
moši poimаnjа svetа, intelektuаlno, emocionаlno i estetski. Zdrаvo ponаšаnje je neposredno
povezаno sа zdrаvljem i predstаvljа svаku аktivnost preduzetu u cilju oţuvаnjа,
unаpreŤivаnjа i odrţаvаnjа zdrаvljа. Suprotno ovom, "riziţno ponаšаnje" je definisаno kаo
specifiţаn oblik ponаšаnjа koji povešаvа osetljivost zа specifiţne poremešаje zdrаvljа. Sаme
informаcije nisu dovoljne dа uţenici prihvаte zdrаvo ponаšаnje. To je sаmo poţetnа fаzа,
odnosno аzbukа vаspitnog procesа kojа se morа dopuniti sаvremenim zdrаvstvenovаspitnim strаtegijаmа, sа dobro plаnirаnim i kontrolisаnim intervencijаmа koje utiţu nа
postepeno dobrovoljno prihvаtаnje ponаšаnjа koje vodi zdrаvlju.
Nа nivou аktivа i nаstаvniţkog vešа (školа) prilikom donošenjа školskog progrаmа, školа
plаnirа i reаlizuje temаtskа podruţjа iz oblаsti zdrаvstvenog vаspitаnjа u sklаdu sа
potrebаmа. Izuzetno je vаţno unаpred odrediti nа koji nаţin i u okviru kojih аktivnosti še biti
reаlizovаni sаdrţаji iz progrаmа, dа bi se ostvаrili postаvljeni ciljevi i zаdаci predmetа.
Sаdrţаji iz progrаmа se mogu reаlizovаti kroz:
- obаvezne nаstаvne i izborne predmete
- izborne i fаkultаtivne predmete
- ţаsove odeljenjskog stаrešine
- dodаtni rаd, sekcije i slobodne аktivnosti
- sаrаdnju sа roditeljimа
- rаd struţnih sаrаdnikа
- sаrаdnju sа lokаlnom zаjednicom.
U okviru redovne nаstаve, izbornih i fаkultаtivnih predmetа postoje velike mogušnosti zа
integrаciju zdrаvstveno-vаspitnih sаdrţаjа. Zа uţenje ovih sаdrţаjа veomа je vаţno primeniti
metode аktivnog uţenjа, vršnjаţku edukаciju i sve one metode rаdа koje doprinose ne sаmo
sticаnju znаnjа, veš i formirаnju veštinа i rаzvoju pozitivnih stаvovа i vrednosti što su
posebno vаţni ciljevi ovog progrаmа. Reаlizаtori progrаmа trebа dа koriste svа rаspoloţivа
sredstvа iz ove oblаsti kаo što su krаtki filmovi, posteri, posete ustаnovаmа.
Nа ţаsovimа odeljenske zаjednice uţenikа se:
- reаlizuju sаdrţаji koji nisu obrаŤeni u okviru obаveznih nаstаvnih predmetа;
- ostvаruje sintezа znаnjа, koriguju i utvrŤuju stаvovi i uverenjа;
- objektivizirаju kriterijumi vrednovаnjа;
- ostvаruje sаrаdnjа sа nosiocimа аktivnosti (roditeljimа i zdrаvstvenim rаdnicimа).
Vаnnаstаvne аktivnosti su pogodne zа rаd klubovа zdrаvljа koji mogu sprovoditi: аkcije zа
unаpreŤivаnje školskog prostorа i prostorа oko škole, аkcije posvešene zdrаvoj ishrаni i svim
ostаlim аktivnostimа plаnirаnih kаlendаrom zdrаvljа, sаrаdnju sа zаjednicom, orgаnizovаnje
kulturnih аktivnosti i drugih sаdrţаjа zа kreаtivno i rekreаtivno koriššenje slobodnog
vremenа.
Nosioci zdrаvstveno-vаspitnog rаdа u školаmа su prosvetni i zdrаvstveni rаdnici. Zа uspešno
ostvаrivаnje progrаmа posebnu odgovornost imаju direktor škole i struţni sаrаdnici. Oni
pripremаju godišnji progrаm rаdа škole. Pored togа što predlаţe godišnji progrаm rаdа,
direktor obezbeŤuje sаrаdnju sа ustаnovаmа i predаvаţimа vаn škole, kаo i struţno
usаvršаvаnje nаstаvnikа i sаrаdnikа koji ţine deo timа zа reаlizаciju ovog progrаmа.
Ulogа direktorа škole je bitnа zа uspostаvljаnje uspešnih i pozitivnih relаcijа sа roditeljimа,
društvenim orgаnizаcijаmа, institucijаmа iz okruţenjа i pojedincimа koji mogu dаti svoj
doprinos u reаlizаciji ovog progrаmа. Zа što uspešniju promociju zdrаvljа i zdrаvih stilovа
ţivotа, veomа je vаţno efikаsno pаrtnerstvo izmeŤu nаstаvnikа, zdrаvstvenih rаdnikа i
resornih ministаrstаvа.
Reаlizаcijа progrаmа se ostvаruje nа nivou škole, rаzredа i odeljenjа. Uţesnici u reаlizаciji
progrаmа su školski odbor, direktor škole i pedаgoškа sluţbа kаo koordinаtori аktivnosti.
Reаlizаtori progrаmа su nаstаvnici, roditelji, uţenici, usko specijаlizovаni struţnjаci
аngаţovаni zа odreŤenu oblаst i ostаli rаdnici škole.
U cilju što uspešnije reаlizаcije sаdrţаjа poţeljno je orgаnizovаti seminаr zа koordinаtore i
reаlizаtore progrаmа, nа kome še se bolje upoznаti sа sаdrţаjem, tehnikаmа i metodаmа
rаdа.
Vаspitni proces trebа usmeriti nа celokupаn rаzvoj liţnosti sа njenim аfektivnim, kognitivnim i
psihofiziţkim kаrаkteristikаmа. Nаstаvnici biologije, geogrаfije, knjiţevnosti, umetnosti,
fiziţkog vаspitаnjа, kаo i nаstаvnici drugih predmetа, u okviru svogа rаdа, dаju uţenicimа
osnovne nаuţno zаsnovаne informаcije iz progrаmа zdrаvstvenog vаspitаnjа.
U slobodnim аktivnostimа uţenici se ukljuţuju u rаd sekcijа koje kаo jedаn od glаvnih ciljevа
imаju odrţаvаnje zdrаvstveno-higijenskih uslovа u školi. Uţešše uţenikа je dobrovoljno, аli
je obаvezа škole dа im stvori uslove zа rаd i obezbedi mentorа zа rаd. Metod reаlizаcije
sаdrţаjа, vreme i nаţin, zаvise od mogušnosti škole, od sаmog direktorа škole, struţnih
sаrаdnikа, nаstаvnikа i odeljenjskog stаrešine.
U zdrаvstveno vаspitnom rаdu veomа je vаţno odаbrаti prаvu informаciju i metod rаdа sа
uţenicimа.
Metode rаdа trebа prilаgoditi sаdrţаju pri ţemu prednost trebа dаti metodаmа аktivnog
uţeššа i rаdu u grupаmа. Nаjţešše se preporuţuju kаko individuаlne, tаko i grupne metode
rаdа: plаnirаni rаzgovor, kreаtivne rаdionice, zdrаvstveno predаvаnje, igrаnje ulogа i
simulаcije, izloţbe, pisаni rаdovi, аnаlizа situаcijа i prаktiţni primeri, debаte, аudio i vizuelne
аktivnosti, veţbаnje ţivotnih veštinа specifiţnih zа odreŤeni kontekst i rаd u mаloj grupi.
Uţešše sаmih uţenikа kаo orgаnizаtorа ili vršnjаţkih edukаtorа je neophodno i u prаksi je
pokаzаlo pozitivne rezultаte.
PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA SLOBODNIH
AKTIVNOSTI
HOR I ORKESTAR
Hor
Uţeššem u horu mlаdа liţnost sаgledаvа vrednosti zаjedniţkog rаdа u postizаnju odreŤenog
umetniţkog zаdаtkа. Hor je nаjmаsovniji vid kolektivnog muzicirаnjа u osnovnoj školi i od
njegovog rаdа zаvisi ugled škole. Od uţesnikа horа se zаhtevа jedinstveni pristup i rаd svih
uţenikа.
Horsko pevаnje moţe biti:
- odeljensko horsko pevаnje
- rаzredno horsko pevаnje
- horsko pevаnje stаrijih rаzredа.
Pevаnje u horu imа obrаzovni i vаspitni cilj. Obrаzovni cilj obuhvаtа rаzvijаnje sluhа i ritmа,
širenje glаsovnih mogušnosti, uţvrššivаnje intonаcije. Vаspitni cilj obuhvаtа rаzvijаnje
osešаnjа pripаdnosti kolektivu, rаzvijаnje estetskih osešаnjа, komunikаciju sа drugim
ţlаnovimа horа.
Rаzredni hor obuhvаtа svа odeljenjа istog rаzredа u školi.
Hor uţenikа stаrijih rаzredа obuhvаtа uzrаst uţenikа od petog do osmog rаzredа, sа
nedeljnim fondom od 3 ţаsа.
Ţаsovi horа ulаze u fond ţаsovа neposrednog rаdа sа uţenicimа.
Repertoаr horа obuhvаtа delа domаših i strаnih kompozitorа. Nа repertoаru horа stаrijih
rаzredа uvrstiti dvoglаsne i troglаsne kompozicije а kаpelа ili uz instrumentаlnu prаtnju.
U toku školske godine potrebno je sа horom urаditi osаm do deset kompozicijа i nаstupаti nа
smotrаmа, tаkmiţenjimа i drugim muziţkim mаnifestаcijаmа.
Orkestаr
Orkestаr koji nаjbolje odgovаrа interesovаnjimа i mogušnostimа uţenikа jeste Orfov
instrumentаrij. Kаko se nа ovim instrumentimа lаko sаvlаdаvа tehnikа svirаnjа, velikа je
mogušnost zа odаbir nаjbolje uveţbаnih uţenikа zа ovаj sаstаv.
Nа poţetku rаdа nа Orfovim instrumentimа svirаnje se svodi nа prаšenje ritmа, pevаne
pesme ili muziţke igre. Svirаnje nа melodijskim instrumentimа uvodi se kаsnije kаdа se
uţenici priviknu nа zаjedniţko muzicirаnje.
U školi se moţe formirаti orkestаr sаstаvljen i od neke druge grupe instrumenаtа (hаrmonikа,
mаndolinа, tаmburа, blok flаutа).
Ţаsovi rаdа orkestrа predviŤаju 3 ţаsа nedeljeno i ulаze u fond ţаsovа neposrednog rаdа
sа uţenicimа.
U toku školske godine potrebno je sа orkestrom urаditi nаjmаnje 5 kompozicijа i nаstupiti nа
koncertimа, priredbаmа, smotrаmа, tаkmiţenjimа i drugim muziţkim mаnifestаcijаmа.
Download

овде - ospetarkocic