3.
PARTNER mart 2013.
ŠVAJCARSKA
specijalno izdanje ZEMLJA
ŠVAJCARSKA U BROJKAMA
Stopa inflacije: −0,9% (2012)
Državno uređenje: Konfederacija
(26 kantona)
Radno sposobno stanovništvo:
4,91 milion (2012)
Predsednik Švajcarske: Ueli Maurer
Struktura zaposlenosti po sektorima:
Poljoprivreda 3,4%, industrija 23,4%,
usluge 72,3% (2012)
Kuriozitet u Švajcarskoj je da je pred−
sednik države ujedno i premijer (pred−
sednik vlade) koji predstavlja Sa−
vezno veće iz čijih redova se bira
sa jednogodišnjim mandatom.
Nezaposlenost: 3% (2012)
Vrednost izvoza: 298,3 milijarde $
(mašine, hemijski proizvodi, satovi, proizvodi
prehrambene industrije)
Potpredsednik Švajcarske
i ministar spoljnih poslova:
Didije Burkhalter
Glavni partneri u izvozu: Nemačka 19,2%,
SAD 10,2%, Italija 7,9%, Francuska 7,7%,
Velika Britanija 5,9%
Glavni grad: Bern
Službeni jezik: Nemački,
francuski, italijanski i romanš
Vrednost uvoza: 317,5 milijardi $
(mašine, vozila, metali, poljoprivredni proizvodi, tekstil)
Površina: 41.285 km2
Glavni partneri u uvozu:
Nemačka 32%, Italija 10,2%,
SAD 5,3%, Francuska 8,5%,
Holandija 4.5%
Stanovništvo:
7.790.000 (2010)
Etnička struktura: Nemci 65%,
Francuzi 18%, Italijani 10%, Romi 1% i ostali
6%. Srpska zajednica čini oko 2,5%
Stopa rasta BDP−a: 0,8% (2012)
BDP (po glavi stanovnika):
$ 45.300 (2012)
BDP struktura po sektorima:
Poljoprivreda: 1,3%, industrija: 27,7%,
usluge: 71% (2012)
Valuta: Švajcarski franak (CHF)
Internet domen: .ch
Švajcarska je vodeći i
najveći proizvođač
satova. Čak po−
lovinu svetske
proizvodnje
čine švajcarski
proizvodi. Ova industri−
ja izvozi 95% svoje proizvodnje.
Izradu ove publikacije pomogla je ambasada Švajcarske u Srbiji
This publication was supported by the Embassy of Switzerland in Serbia
Privredni pregled: Palmira Toljatija 5,11070 Novi Beograd; Izdavač: Ecoprint d.o.o.; direktor: Dušan Jugović; glavni i odgovorni urednik: Igor Todorović;
direktor marketinga: Drago Delić; urednik specijalnih izdanja: Dinko Jeličić; urednik izdanja „Švajcarska − zemlja partner“: Maja Vidaković;
novinari: Ljiljana Lukić, Lidija Ćoćaj, Radovan Radović i Maja Vidaković; dizajn i prelom: Zoran Mihailović, Vesna Anđelkoski; korektura: Ljiljana Vranić;
fotografije: Predrag Todorović; sekretarijat: tel./fax: 011 31 96 320 Centrala: 011 31 93 929 redakcija: 011 31 96 318 pretplata: tel.: 011 31 96 321
e−mail: [email protected] marketing: tel.: 011 31 96 322; 011 31 96 323 e−mail: [email protected]
štampa: Politika a.d.; mart 2013.
zemlja partner - Švajcarska
Zemlja iz bajke
u srcu Alpa
Cirih
Zakletva na livadi Ritli
Š
vajcarska je alpska zemlja i kontinentalna
država u Centralnoj Evropi, sa vrlo razvijenom ekonomijom, a posebno bankarstvom. Duga i snažna tradicija političke i vojne
neutralnosti, omogućila je Švajcarskoj da bude
zemlja domaćin mnogim međunarodnim organizacijama kao što su Međunarodni olimpijski komitet, Svetska zdravstvena organizacija, FIFA ili
Svetska trgovinska organizacija.
Ovu saveznu parlamentarnu republiku čini 26
kantona, a glavni, ali ne i najveći grad je Bern.
Švajcarska je članica Saveta Evrope, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Partnerstva
za mir, Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu, Ujedinjenih nacija, Svetske trgovinske organizacije i mnogih drugih organizacija.
2
Švajcarska je nastala posle za−
kletve na livadi Ritli, kao konfede−
racija tri prakantona 1. avgusta
1291. na centralnom području da−
našnje Švajcarske (Uri, Švic i Un−
tervalden). Vremenom su u tu kon−
federaciju ulazili novi kantoni. Ime
Švajcarske potiče od kantona Švic
(Schwyz), jednog od osnivača. Ovi
kantoni su bili formalno i nominal−
no deo Svetog rimskog carstva još
duži vremenski period, ali je njiho−
va faktička samostalnost nesporna.
Država direktne
demokratije
Politika Švajcarske se odvija u
okviru federalne parlamentarne de−
mokratske republike, po čemu je
Švajcarsko savezno veće na čelu
vlade i višepartijskog sistema. Iz−
vršnu vlast sprovodi vlada. Fede−
ralnu pravosudnu moć ima i vlada i
dva doma Bundeshausa. Sudstvo
je nezavisno od izvršne vlasti i za−
konodavstva. Švajcarska je od svih
država na svetu najbliža direktnoj
demokratiji. Za bilo koju promenu u
ustavu referendum je obavezan, za
bilo koju promenu u zakonu, može
se tražiti referendum. Kroz referen−
dume, građani mogu da menjaju
bilo koji zakon koji je izglasao Bun−
deshaus i kroz inicijative mogu da
uvode amandmane u federalni
ustav, što Švajcarsku čini državom
direktne demokratije.
Kantoni
Švajcarska je podeljena na 26
kantona, s tim što su tri kantona
podeljena na polukantone, i tako
je relevantan broj za izbor u Veće
kantona 23. Svaki kanton ima
svoj glavni grad. Oni su konstitu−
enti, federalne jedinice, Švajcar−
ske federacije. Svaki kanton je
jednak i ima svoj ustav, zakono−
davnu, sudsku i izvršnu vlast.
Vlada svakog kantona se sastoji
od pet do sedam članova (zavi−
sno od kantona).
Sve nadležnosti koja prema usta−
vu ne pripadaju vladi, ili nisu zako−
nom dodeljena federalnom nivou,
zemlja partner - Švajcarska
Planinski vrhovi okruženi jezerima
Švajcarska se nalazi u Srednjoj Evropi i prostire se između Ženev−
skog i Bodenskog jezera, u središnjem delu visokih Alpa i severno od
njih. Graniči sa Nemačkom, Austrijom, Italijom, Lihtenštajnom i Fran−
cuskom. Švajcarska je alpska zemlja čija je prosečna nadmorska visi−
na 500−800 m. Njeni najveći vrhovi prelaze i preko 4.500 m. U Švajcar−
skoj postoje 74 planine koje svojim vrhovima prelaze 4.000 m. Njih 55
se nalazi u unutrašnjosti Švajcarske, a 19 se nalaze sa granici sa Itali−
jom. Najveći vrhovi su Dufuršpic (4.636 m) i Materhorn (4.478 m).
Bern
su u nadležnosti kantona (organiza−
cija kantona, školski sistem, pone−
kad zdravstvo, ponekad planiranje i
gradnja, policija, sudstvo). U nekim
područjima vlada ima velike nad−
ležnosti, tako da to ponekad izaziva
tenzije između kantona i vlade. Naj−
veći kanton po površini je Kanton
Graubünden koji pokriva 17,2 odsto
površine Švajcarske, a kanton sa
najviše stanovnika je Cirih.
Bern, Cirih, Bazel...
Najvažniji gradovi Švajcarske su
Bern, Cirih, Bazel, Luzern, Ženeva,
Lozana i drugi. Ekonomsko i sao−
braćajno središte Švajcarske je Ci−
rih, dok je Bern administrativno
središte. Značajne uloge imaju i
Bazel i Ženeva. Bazel je sedište
mnogih bio−tehnoloških i hemijskih
institucija, dok se u Ženevi nalazi
sedište Ujedinjenih nacija za Evro−
pu. Svaki grad i svaka opština ima−
ju svog gradonačelnika, gradske
institucije i lokalnu policiju. Švajcar−
ska danas broji 3.032 opštine.
Kontrola kantona nad opštinama i
gradovima ograničena je na nad−
gledanje da li su opštinske odluke
u skladu sa važećim propisima i,
sa druge strane, na odobravanje
predračuna (ponekad budžeta)
gradskih vlada.
U nadležnosti opštine je ubiranje
poreza, upravljanje javnim komu−
nalnim preduzećima, osnovno
obrazovanje, upravljanje dobrima
građana, lokalna policija, kao i po−
moć siromašnima i bolesnima.
U Švajcarskoj su prava opštine
ograničena samo zakonom. Opšti−
na je ta koja prva odlučuje (npr. u
sudskom postupku ona je prvoste−
peni organ), a kanton interveniše
tek u slučaju žalbe.
Basel
Graubunden
Tradicija političke
neutralnosti
Švajcarska se smatra spoljnopo−
litički neutralnom, tj. praktikuje poli−
tiku nemešanja u sukobe između
država, i ne meša se u unutrašnje
stvari drugih zemalja. Neutralnost
Švajcarske je bila priznata na
Bečkom kongresu 1815. godine.
3
zemlja partner - Švajcarska
Ljubav prema skijanju
Pretežno planinski predeli zemlje su izvršili pre−
sudan uticaj na izbor omiljenih sportova i rekre−
ativnih aktivnosti. Tako je krajem 19. i počet−
kom 20. veka, skijanje bilo jedan od omiljenih
švajcarskih sportova. Razvojem tu−
rizma i izgradnjom skijaških
centara odnos Švajcaraca
prema zimskim sporto−
vima se još više uko−
renio. Skijanje, ski−
jaško trčanje i, u zad−
nje vreme, snoubor−
ding su neki od omilje−
nih švajcarskih zimskih
sportova. Pod uticajem plani−
na su i letnje slobodne aktivnosti i
sportovi, kao npr. planinarenje i pešačenje.
Tipične švajcarske atletske discipline su švin−
gen (vrsta rvanja na piljevini) i hornusen (sport−
ska disciplina slična kriketu i bejzbolu). Omilje−
ni timski sportovi su fudbal, odbojka, rukomet i
florbal (hokej u dvorani). Popularan je i hokej
na ledu, čija je Švajcarska prva liga jedna od
jačih u svetu.
Ova neutralnost je i danas
međunarodno priznata.
Švajcarska je članica u mnogim
međunarodnim organizacijama.
Kao jedna od poslednjih država,
Švajcarska je postala 2002. članica
UN, ali je istovremeno i jedina
država u kojoj se narod iz−
jašavao za pristup UN.
Osim toga, Švajcarska
je aktivna u Organiza−
ciji za evropsku bez−
bednost i saradnju,
Saveti Evrope i EFTI.
Švajcarska učestvuje
u programu NATO Part−
nerstva za mir i potpisala je
Protokol iz Kjota. Osnivač je
CERN, koji ima svoje sedište u
Ženevi. Švajcarska nije članica
Evropske unije, niti je članica
Evropskog ekonomskog prostora,
ali ima važne bilateralne sporazu−
me sa Evropskom unijom. Pristu−
panje u NATO bio bi prekid neu−
tralnosti Švajcarske.
Kultura
Jedna od
tipičnih
atletskih
disciplina
švingen
Federer i Hingis
ponos države
Krajem 20. i početkom 21. veka,
švajcarski teniseri Rodžer Fe−
derer i Martina Hingis su osva−
jali brojne velike teniske turni−
re i postali jedni od najboljih
tenisera svih vremena. Isto−
vremeno, Švajcarac Stefan
Lambijel jedan od najboljih
svetskih klizača. Gradić Sent Moric
je dva puta bio domaćin Zimskih
olimpijskih igara 1928. i 1948. Švaj−
carska je bila domaćin Svetskog pr−
venstva u fudbalu 1954, a zajedno
sa Austrijom bila je i domaćin
Evropskog prvenstva u fudbalu
2008.
4
Rodno mesto Crvenog krsta
Kultura Švajcarske je bila
pod uticajem svojih sused−
nih država, ali tokom
godina se stvorila sa−
mostalna kultura, uz
neke regionalne razli−
ke. Osobito francusko
govorno područje (Ro−
mandija) ima
tendenciju da
se orijentiše ka francuskoj kulturi i
da najviše bude proevropsko. Ge−
neralno, Švajcarci su poznati po
svojoj dugoj tradiciji humanitarizma
u Švajcarskoj. Švajcarska je rodno
mesto Crvenog krsta i sedište Veća
Ujedinjenih nacija za ljudska prava.
Deo Švajcarske u kom se govori
nemački jezik ima jaku tendenciju
prema nemačkoj kulturi, iako se
Švajcarci ne indentifikuju strogo
kao Nemci, zbog razlika između di−
jalekata nemačkog koji se govori u
Švajcarskoj i Nemačkoj. Italijansko
govorno područje se više orijentiše
prema italijanskoj kulturi. Jedino
ostaje retoromanska kultura koja
pokušava da očuva svoju lingvi−
stičku i kulturnu tradiciju.
Poljoprivreda povezuje
sve Švajcarce
Mnoge planinske oblasti zimi
imaju snažnu, energetičnu kulturu
skijaških gradova, dok leti žive
mirnije, kao rekreacioni centri. U
nekim oblastima u sezoni dominira
turizam, dok u proleće i jesen ima
manje stranih posetilaca, a više
Švajcaraca. Tradicionalna kultura
farmera i stočara takođe preo−
vlađuje u mnogim oblastima i ova
veza sa zemljom i poljoprivredom
je snažni „lepak“ koji povezuje sve
Švajcarce. Iako najveći broj farmi
sada ne proizvodi hranu za sebe,
male farme su prisutne svuda izvan
gradova, a Švajcarci iz gradova
često, pored gajenja sobnog cveća,
zemlja partner - Švajcarska
Gastronomija
održavaju bašte ili drže saksije sa
zdravcima na prozorima.
Nauka i obrazovanje
Postojbina Alberta Ajnštajna
U Švajcarskoj postoji 12 univerzi−
teta, od kojih se deset održavaju
na kantonalnom nivou i obično nu−
de niz netehničkih predmeta. Prvi
univerzitet u Švajcarskoj osnovan
je 1460. godine u Bazelu (sa medi−
cinskim fakultetom) i ima dugu tra−
diciju hemijskih i medicinskih
istraživanja u Švajcarskoj. Najveći
univerzitet u Švajcarskoj je Univer−
zitet u Cirihu, sa gotovo 25.000
studenata. Dva instituta univerzite−
ta koja savezna vlada Švajcarske
sponzoriše su: ETH Cirih (osnovan
1855) i EPFL u Lozani (osnovan
1969). Obe škole uživaju veliko
međunarodno priznanje.
Mnoge Nobelove nagrade otišle
su u ruke švajcarskih naučnika, po−
put Alberta Ajnštajna u području fizi−
ke. Vladimir Prelog, Hajnrih Rorer,
Rihard Ernst, Edmond Fišer, Rolf
Cinkernagel i Kurt Vitrih su dobili
Nobelove nagrade u prirodnim nau−
kama. Ukupno 113 dobitnika Nobe−
love nagrade imaju neke veze sa
Švajcarskom. Takođe devet puta su
međunarodne organizacije, koji ima−
ju svoje sedište u Švajcarskoj dobile
Nobelovu nagradu za mir. Grad
Ženeva je sedište CERN−a, naj−
većeg svetskog centra za istraživa−
nje elementarnih čestica.
Tradicionalna
kultura
farmera i
stočara
preovlađuje
u mnogim
oblastima
Prvu mlečnu
čokoladu Anri
Nesle stvorio
je 1875.
godine
Zemlja sira i krompira
Švajcarska kuhinja je oblikovana
uticajem nemačke, francuske i itali−
janske kuhinje, uz neke originalne
švajcarske recepte. Švajcarska je
zemlja brdsko−planinske poljoprivre−
de i stoga se tradicionalna hrana za−
sniva na krompiru i siru.
Vrste hrane koje se najčešće po−
vezuju sa Švajcarskom su čokolade
i sirevi. Švajcarska je postojbina oko
450 vrsta sireva. Najpoznatije vrste
su ementaler, grijer, vaherin, tilsiter i
apenceler. Sirevi su glavni sastojak
nacionalnih jela fondi i raklet.
Drugi poznati švajcarski recepti
su: resti (jelo od pečenog rendanog
krompira), musli (mešavina žita,
sušenog voća i oraha), servela (vr−
sta kuvanih kobasica), bazelski hleb
i biskviti, španski vetar (meringe) i
dr. Švajcarska važi kao postojbina
apsinta.
Prvi po proizvodnji čokolade
Kakao je po prvi put
došao u Evropu s Ernanom
Kortesom 1528. Čokolada
je u nekoj meri prvi put bila
bila proizvedena u Švajcar−
skoj u periodu između 16. i
17. veka, ali tek početkom
18. veka počele su se gra−
diti fabrike.
Pioniri poput Fransoa−Lu−
ja Kajea ili Anrija Neslea
uveli su revoluciju u indu−
striju čokolade u Švajcar−
skoj tokom 19. veka. Kaje je bio
osnivač prve tamne čokolade, koja
je posle nekog vremena postala hit
u svetu. Godine 1875. Anri Nesle je
stvorio prvu mlečnu čokoladu, koja
je i do danas poznata u Švajcarskoj
i jedan od njenih najvećih izvoznih
artikala u inostranstvo. Najbolji uzo−
rak je mlečna čokolada Toblerone,
koja simbolizuje najpoznatiji vrh
Švajcarske, Materhorn. Danas su
Švajcarci prvi po proizvodnji čokola−
de u svetu, a svaki Švajcarac poje−
de oko 11,6 kg čokolade u godini.
Saobraćaj
Auto−putevi među
najrazvijenijima u svetu
Švajcarska je veoma važna tran−
zitna država za ljude i robu koji pu−
tuju ka unutrašnjosti Evropske unije.
Zbog svog geografskog položaja,
Švajcarska ima veliki značaj u
međunarodnom saobraćaju sa po−
sebno dobro razvijenom saobraćaj−
nom infrastrukturom.
Ukupna dužina železničke mreže
u Švajcarskoj je 5.035 km, što je
jedna od najgušćih železničkih
mreža na svetu, a ukupna dužina
puteva je 71.011 km od čega je
1.638 km auto−puteva. Mreža auto−
puteva Švajcarske je jedna od najra−
zvijenijih na svetu. Većina stanovni−
ka živi manje od 10 km od najbližeg
izlaza na auto−put.
Najznačajnija saobraćajnica Švaj−
carske je drumsko−železnički put koji
spaja severnu Švajcarsku sa Itali−
jom, Auto−put A2: Bazel − Lucern −
Belincona − Lugano − Italija kao i Au−
to−put A1: Ženeva − Lozana − Bern −
Cirih − St. Gallen − Austrija, koji spa−
ja zapadnu Švajcarsku i Francusku,
sa istokom Evrope (Austrija).
Kroz Švajcarsku teče reka Rajna,
važan vodeni put koji povezuje Švaj−
carsku sa Atlantskim okeanom. Je−
dina međunarodna luka Švajcarske
se nalazi u Bazelu na Rajni.
Cirih – saobraćajna kapija
Aerodromi za međunarodni put−
nički saobraćaj u Švajcarskoj su u
Cirihu, Bazelu i Ženevi. Sa više od
20 miliona putnika godišnje, Aero−
drom Cirih je postao glavna sao−
braćajna kapija Švajcarske. Mnoge
avionske kompanije lete za Cirih,
kao npr. Amerikan erlajns, Lufthan−
za ili Iberija. Ostali međunarodni ae−
rodromi Švajcarske su Aerodrom
Bazel i Aerodrom Ženeva.
5
zemlja partner - Švajcarska
Raj za letnje i zimske sportove
Švajcarska je dokaz da za svetsku
popularnost i prepoznatljivost ne treba biti
veliki i imati veliki broj stanovnika, već je
od presudne važnosti jasan cilj i preda−
nost tome. Upravo to svrstalo je švajcar−
ski turizam na vrlo visoke grane.
Oko sedam miliona inostranih turista
dolazi svake godine u Švajcarsku pri−
vučeni, pre svega, izuzetnim prirodnim le−
potama njenih alpskih predela, bespre−
korno uređenim turističkim centrima i
očaravajućim gradovima.
Netaknuta priroda, posebno sačuva−
na nacionalna baština te gastronomsko −
adrenalinski i planinski turizam ono su
što Švajcarce izdvaja od ostalih. Skijališta
su moderna, opremljena po najvišim
svetskim standardima, te vrlo pedantno
vođena, kako bi zadovoljavala izbirljive
kriterijume imućnih gostiju. Osim samog
skijanja u velikoj meri se nude ostale
usluge, poput svih srodnih sportova,
razonode, gastronomije, pa do prirod−
nih i kulturnih znamenitosti koje se
nude gotovo na svakom koraku.
Švajcarska nudi nekoliko skijaških
regija, te neka vrlo specifična i ekstrava−
gantna skijališta. Od regije Valais, gdje
dominiraju Zermatt i Saas Fee, relativno
blizu se još nalaze i Crans Montana i An−
dermatt. Istočnije, uz granice s Lihtenštaj−
nom i Italijom nalaze se Davos, s pripa−
dajućim naseljima i visokoj klijenteli po−
znati St. Moritz. Malo prema unutrašnjo−
sti, nalaze se Lenzerheide, Arosa i Laax.
Na Zapadnom dijelu nalazi se izniman
centar 4 Vallees, s Verbierom i Veyson−
nazom. Predeo oko Jungfraua i Eigera
svakako karakterišu Wengen i Adelbo−
den, dok je nedaleko zapadnije smešten
Gstaad te Les Diablerets − Glacier 3000.
Uz restorane, planinarske domove, vidi−
kovce, podzemne vlakove, najmodernije
gondole, tu su i ledene pećine.
Kad je reč o gradovima, za svakog se
nudi ponešto.
Cirih koji leži na obalama reka Lima,
SIGURAN I BRZ
PUT DO SKIJALIŠTA: Stadler rail
6
EKSKLUZIVNA DESTINACIJA ZA SKIJAŠE:
St. Moritz
Ženevsko
jezero
Šil i Ciriškog
jezera je najdinamičniji švajcarski grad sa
mnogobrojnim poslovnim i kulturnim ma−
nifestacijama i vrlo bogatim zabavnim i
noćnim životom.
Znamenitosti Berna su zgrada Save−
znog parlamenta, katedrala i gradska ku−
la sa satom, trgovačka ulica Kramgase
sa kolonadama. Lozana je univerzitetski
je grad i prestonica svetskog sporta u ko−
me je sedište Međunarodnog olimpijskog
komiteta i gde se u prelepom parku „Mon
Repos“ nalazi Olimpijski muzej. Ženeva,
kosmopolitski grad, kulturni centar fran−
kofonske Švajcarske i jedna od diplomat−
skih prestonica sveta, leži na granici sa
Francuskom, na Ženevskom jezeru, gde
reka Rona ističe iz jezera. Treba obići
kompleks u kome su Palata naroda,
zgrada Međunarodnog crvenog krsta
i sedišta različitih međunarodnih or−
ganizacija, most Monblan, katedralu,
gradsku većnicu.
Montre − čuveno letovalište poznato
po televizijskom i džez festivalu. Centar
grada odiše atmosferom „bel epoka“. U
blizini je čuveni dvorac Šijon odakle se
pruža predivan pogled na celo Ženevsko
jezero. Dvorac je poznat po poemi lorda
Bajrona „Zatvorenik Šijona“ iz 1816. godi−
ne, posvećene poznatom svešteniku i po−
litičaru Fransoa de Bonivaru, zatvorenom
u dvorcu od 1530. do 1536. godine.
Lucern − po mnogima najlepši švaj−
carski grad na obalama Firveltštatskog
jezera i reke Rojs, ispod visokih alpskih
vrhova pod večitim snegom, koji ga
okružuju. Poznat je po maštovito oslika−
nim fasadama svojih građevina, elegant−
nim hotelima naspram obalskog šetališta,
najstarijem pokrivenom drvenom mostu u
Evropi iz 13. veka i jednom od najpozna−
tijih i najposećenijih muzičkih festivala u
svetu.
Izvor: Press
zemlja partner - Švajcarska
Oko 100.000 ljudi srpske nacionalnosti stvorilo sebi dom u Švajcarskoj
Najvažnija spona
tradicionalnog prijateljstva
P
rema zvaničnim podacima,
oko 100.000 Srba trenutno
živi i radi u Švajcarskoj, a
među njima je veliki broj onih koji
imaju švajcarsko državljanstvo.
Srpski klubovi i udruženja kojih
ima oko pedeset, prisutni su u go−
tovo svim kantonima Švajcarske.
Kako je nedavno istakao i mini−
star spoljnih poslova Švajcarske
Didije Burkhalter, ovako velika srp−
ska dijaspora u Švajcarskoj je spo−
na koja na najbolji način povezuje
dve zemlje i pokazuje tradicional−
no prijateljstvo.
Prema sačuvanim zapisima,
prošlo je više od 150 godina kako
su Srbi „otkrili“ Švajcarsku. Prvi
studenti iz Srbije počeli su da do−
laze na studije u ovu alpsku ze−
mlju polovinom 19. veka. To su
mahom bili uspešni đaci kraguje−
vačko−beogradske više škole zva−
ne Licej u ondašnjoj poluvazalnoj
kneževini Srbiji i svršeni srpski
srednjoškolci iz carske Austrije,
odnosno – potonje kraljevine Au−
stro−Ugarske. Najveći broj njih stu−
dirao je u Cirihu i Ženevi. Među
najpoznatijim Srbima koji su studi−
rali u Švajcarskoj bili su Nikola
Pašić, Svetozar Marković i Nikolaj
Velimirović. Profesor Cimerman,
Cirišanin, zabeležio je da je „go−
spodin Maksimović iz Beograda“
radio kod jednog mehaničara u Ci−
rihu, 1853. godine. To je najraniji
podatak o prisustvu jednog Srbina
u Švajcarskoj. Sudeći po tome, ni−
je isključeno da su Srbi i ranije sti−
zali u prvu zemlju narodne demo−
kratije u Evropi. Do kraja 19. veka,
u Švajcarskoj je studiralo između
150 i 200 studenata srpskog pore−
kla, a mnogi od njih postajali su,
nakon povratka u Srbiju, vodeći u
političkom, naučnom i kulturnom
životu mlade srpske kraljevine.
Trend dolaska u Švajcarsku na
studije nastavio se i u prvoj polovi−
ni 20. veka, sve do početka Dru−
gog svetskog rata. Od sredine 60−
ih godina prošlog veka Srbi počin−
ju masovnije da dolaze u Švajcar−
sku u potrazi za poslom. Tad su i
počeli da se formiraju klubovi jugo−
slovenskih građana. Najstariji klub
jugoslovenskih građana u zapad−
noj Evropi je Ciriški klub koji je
osnovan 1963. godine.
U proleće 1991. godine osnova−
no je Srpsko društvo „Nikola Te−
sla“ u Cirihu, da bi, zatim, ujesen,
niklo još pet−šest društava sa istim
imenom širom Švajcarske. U jesen
iste godine, osnovano je Srpsko
kulturno društvo, sa sedištem u Di−
bendorfu.
Godine 1992. rođen je Savez
Srba u Švajcarskoj kao krovna
srpska organizacije, koji je kasnije
promenio ime u Srpski kulturni sa−
vez. Ova organizacija odigrala je
veliku ulogu u povezivanju srpskih
organizacija sa maticom i sa švaj−
carskim organima, kao i u njiho−
vom organizovanju kad bi bila reč
o planiranju i izvođenju humanitar−
nih akcija, kulturnih manifestacija,
demonstracija, i slično.
Izvor: www.skss.ch
Folklor čuva kulturno nasleđe
Srpski kulturni savez je dosta pomogao u
osnivanju pojedinih klubova, udruženja i po−
jedinih saveza. Ova najznačajnija srpska or−
ganizacija u tom delu Evrope pod svojim
krovom okuplja preko 40 klubova koji se
bave kulturom i sportom, a u sastavu SKSŠ
su folklorni, fudbalski, šahovski i kuglaški
savezi, sektor za humanitarnu pomoć i me−
nadžment, kao i organizacija mladih. Svim
članovima SKSŠ je zagarantovana autono−
mija u radu, ali i pomoć kad je to potrebno
od krovne organizacije. Pored niza asocija−
cija i udruženja, mno−
gi pojedinci takođe
učestvuju u radu sa−
veza, koji je član Mi−
gracionog foruma za
strance, sa dvadese−
tak svojih predstavni−
ka. SKSŠ ostvaruje
dobru saradnju i sa
Komisijom za strance
pri vladi u Bernu, kao
i sa drugim etničkim
grupama koje u Švaj−
carskoj žive.
Sa željom da se
srpski folklor u Švaj−
carskoj ujedini, 1994.
godine u Nojhauzenu
osnovan je Savez srpskih kulturno−umet−
ničkih društava u Švajcarskoj, koji je
2008. godine promenio ime u Savez srp−
skog folklora Švajcarske (SSFŠ).
Njegov osnovni cilj je da sačuva od za−
borava kulturu, tradiciju, običaje i kulturno
nasleđe Srba, kao i da ujedini i prikaže
kroz smotre, sabore i druženja jedinstve−
nost, takmičarski duh i sliku srpskog naro−
da na području Švajcarske.
SSFŠ je jedna od najvećih srpkih organi−
zacija u Švajcarskoj a trenutno ga čine
dvadeset kulturno−umetničkih društava i u
njima preko dve hiljade dece i mladih fol−
kloraša. Još dva puta toliko čine pasivni
članovi, roditelji dece folkloraša i prijatelji
saveza.
7
zemlja partner - Švajcarska
Žan−Danijel Ruh, ambasador Švajcarske u Srbiji
Podrška reformama
na putu za EU
Opšti cilj Švajcarske je
da podrži Srbiju u
evropskim integracijama. U tom smislu, naš
fokus ostaje na insistiranju da Srbija održi
svoju makroekonomsku
stabilnost, poboljša
konkurentnost poslovnog okruženja, jača demokratske institucije i
vladavinu prava, primeni principe dobrog
upravljanja i održi stabilne ekonomske okvire,
kaže Žan-Danijel Ruh,
ambasador Švajcarske
u Srbiji.
Kako ocenjujete trenutnu ekonomsku i političku saradnju
Srbije i Švajcarske?
Bilateralni odnosi naše dve zemlje su dinamični, veoma diverzi−
fikovani i dobro razvijeni. Karakteriše ih širok spektar bilateralnih
ugovora, koji pokrivaju gotovo sve oblasti od zajedničkog interesa
i omogućavaju da se razvije veoma plodna saradnja. Ekonomska
saradnja je takođe dobra, iako ima mogućnosti za poboljšanja u
oblasti trgovine. Godišnji sastanci na nivou vlada, u formi zajed−
ničkih ekonomskih komisija i biznis foruma, imaju cilj da ustanove
prioritete, razjasne sve poteškoće, pruže priliku za bolje trgovinske
odnose i pripreme teren za buduće investicije.
Na multilateralnom nivou, saradnja Švajcarske i Srbije je takođe
odlična, što se vidi po uzastopnom predsedavanju Organizacijom
za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) u 2014. i 2015, što je
veoma inovativan i podsticajan pristup, kao i po saradnji u okviru
Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske
banke za obnovu i razvoj.
primeni principe dobrog upravljanja i održi stabilne ekonomske
okvire. Osim toga, sukcesivno predsedavanje OEBS−om (Švajcar−
ska 2014, a Srbija 2015) će nam pružiti još četiri godine bliske mul−
tilateralne saradnje.
Koji su prioriteti u saradnji naših zemalja?
Opšti cilj Švajcarske je da podrži Srbiju u evropskim integracija−
ma. U tom smislu, naš fokus ostaje na insistiranju da Srbija održi
svoju makroekonomsku stabilnost, poboljša konkurentnost po−
slovnog okruženja, jača demokratske institucije i vladavinu prava,
Koje najvažnije švajcarske kompanije posluju u Srbiji?
Prvo je važno da odredimo na šta se misli kada se kaže švajcar−
ske kompanije. Ako koristite široku definiciju koja obuhvata kom−
panije čije je sedište u Švajcarskoj, moglo bi biti mnogo više „švaj−
carskih“ kompanija nego što biste i pomislili. Mnoge velike multina−
8
Švajcarska je u 2012. bila jedan od najvećih investitora u
Srbiji, uglavnom zahvaljujući investiciji kompanije Nestle.
Koliko je ovo ulaganje važno u pogledu budućih investicija?
Švajcarska je među najvažnijim investitorima u Srbiji. Zahvalju−
jući akviziciji Centroproizvoda od strane Nestlea u 2012, Švajcar−
ska je dospela na vrh liste stranih investitora u Srbiji, sa 72,5 mili−
ona evra uloženih u prvih osam meseci prošle godine. Veoma
smo zadovoljni zbog činjenice da postoji interesovanje poznatih
švajcarskih kompanija − kao što su Nestle, Holcim, Ringijer, Dufri,
Basler osiguranje, Sika – za održanje i čak širenje njihovih investi−
cija. Znajući da su mogućnosti čak i veće od toga, Švajcarska i Sr−
bija će se truditi da intenziviraju bilateralnu saradnju.
zemlja partner - Švajcarska
cionalne kompanije imaju sedište u Švajcarskoj. U Srbiji ima nekih
200 kompanija, švajcarskih i onih povezanih sa Švajcarskom, a
njihov broj stalno raste. Najvažnije švajcarske kompanije koje po−
sluju u Srbiji su Nestle, Holcim, Ringijer, Roše, Novartis, Sandoz,
Basler osiguranje, SGS, Šindler, Biler, Glenkor, Singenta, Gebe−
rit... da pomenemo samo neke.
Šta još Srbija može da učini kako bi privukla strana ulaga−
nja i u kojim oblastima? Da li naši zakoni odgovaaju investi−
torima i koje su prepreke sa kojima se suočavaju?
Kao što sam pomenuo, stabilnost, transparentnost rada, pojed−
nostavljene procedure i predvidljivost poslovne klime su daleko
najpoželjniji elementi ako želite da privučete investitore u svoju ze−
mlju. Umesto još uvek preovlađujućeg „proizvođenja zakona u
parlamentu“, neophodna je dosledna primena usvojenih zakona i
propisa od strane efikasnih javnih službi. Strani investitori pokazu−
ju veliko interesovanje za srpski energetski sektor, posebno na po−
lju proizvodnje čiste i obnovljive energije. Srbija ima neistražen po−
tencijal u obnovljivim izvorima kao što su bio−masa, hidroenergija,
energija vetra, solarna i geotermalna energija. Sektori koji najviše
obećavaju su svakako nove tehnologije, ekologija i poljoprivreda.
Takođe postoji ogromna potreba i tražnja u sektorima industrije i
transporta.
Srbija ima deficit u trgovini sa Švajcarskom. Sa kojim bi
proizvodima Srbija bila uspešnija na švajcarskom tržištu?
Očigledno je da u trgovinskim odnosima postoji potencijal koji je
trpeo zbog ekonomske krize poslednjih godina. Sa druge strane,
ubeđeni smo da bismo mogli da uradimo mnogo više u međusob−
nim ekonomskim odnosima, gde postoji široka oblast tekućih ak−
tivnosti, ali je ukupan njihov obim po našem mišljenju još uvek pre−
mali. Srbija ima veliki izvozni potencijal. Glavni izvozni potencijal je
u poljoprivredi, IT sektoru, tekstilnom sektoru, obradi metala, obra−
di hrane, turizmu i mašinskoj industriji. Pomenuti proizvodi bi lako
mogli naći svoje mesto na švajcarskom tržištu, pod uslovom da
zadovolje neophodne standarde i budu konkurentni. Stoga u pot−
punosti podržavamo tekuće ekonomske reforme u Srbiji, koje je
čine konkurentnijom na polju spoljne trgovine.
Švajcarska je imala značajne investicije u srpski energet−
ski sektor u protekloj deceniji. Koliko je važna ta saradnja i
šta očekujete od projekta iz oblasti obnovljive energije?
Švajcarska saradnja sa Srbijom je definisana i formulisana za−
jedno sa glavnim partnerima u Srbiji i njen načelni cilj je pružanje
podrške Srbiji u njenim naporima za integraciju u Evropsku uniju.
Energetska efikasnost i obnovljiva energija su deo te saradnje. Za
nedavno potpisani ugovor o pilot projektu na polju obnovljive ener−
gije u Padinskoj Skeli, koji podrazumeva kombinovanu proizvod−
nju toplotne i električne energije iz obnovljivih izvora, očekujemo
da odigra pionirsku ulogu u budućem uvođenju te kombinacije na
drugim mestima u zemlji. Taj projekat će takođe doprineti daljem
usklađivanju srpskog zakonodavstva sa onim u EU.
Za maj je planirana poseta Srbiji 30 uticajnih poslovnih lju−
di iz Švajcarske. Koji je glavni cilj te posete?
Tačno, u maju očekujemo uticajnu švajcarsku delegaciju viso−
kog nivoa, sastavljenu od top menadžera. Cilj te posete je da se
vide kulturni i turistički potencijali Srbije, da se stekne uvid u srp−
sku istoriju i kulturu, ali takođe i upoznavanje sa aktuelnom poli−
tičkom i poslovnom situacijom. Plan posete koju organizuje Volf−
sberg, Platforma za poslovni razvoj švajcarske banke UBS, takođe
predviđa susrete delegacije sa političkim vrhom Srbije.
Da li će pristupanje Srbije EU dodatno poboljšati odnose
sa Švajcarskom, i da li imate neki savet u tom smislu?
Srbija i Švajcarska imaju jednu ključnu stvar zajedničku – za obe
države Evropska unija je najvažniji partner, iako smo izabrali raz−
ličite puteve u građenju odnosa sa EU: Srbija, kao zvanični kandi−
dat za članstvo, pokušava da postane član unije, dok Švajcarska
naglasak stavlja na dalji razvoj bilateralnih sporazuma sa EU. Pri−
stupanje Srbije Evropskoj uniji, kada do toga dođe, odista će omo−
gućiti dalji razvoj naših odnosa. Naš savet je da se tokom prego−
vora sa EU iskoriste sve mogućnosti za reformu ekonomije, uz vla−
davinu prava i druge oblasti u skladu sa pravnim tekovinama
Evropske unije.
Srbija i Švajcarska su prijateljske zemlje već više od jed−
nog veka. Šta to povezuje ove dve zemlje?
Zaista, to što smo prisutni u Srbiji duže od sto godina pokazuje
koliko je duboka veza među našim zemljama. Ipak, poslednje dve
decenije bile su najizazovnije u političkom pogledu. Za vreme
ogromnih promena u vašoj zemlji u 90−im, Švajcarska je započela
program saradnje koji se uglavnom bavio humanitarnom pomoći.
Nakon političkih promena iz oktobra 2000. premestili smo fokus na
razvoj saradnje u kojoj podržavamo proces transformacije poma−
ganjem institucionalnih reformi i tranziciji ka modernoj demokratiji
sa održivom tržišnom ekonomijom. Danas su naši bilateralni odno−
si dinamični, raznovrsni i dobro razvijeni sa potencijalom za dalje
unapređenje.
Desetine hiljada Srba žive i rade u Švajcarskoj. Koliko je
srpska dijaspora značajna za odnose dveju zemalja?
Prisustvo velike zajednice Srba u Švajcarskoj je sigurno uticalo
na naše bliske i prijateljske odnose. Veoma smo zahvalni srpskoj
dijaspori u Švajcarskoj za njen vredan doprinos stanju u našoj ze−
mlji, bilo da je to u domenu nauke, ekonomije, kulture ili sporta. Sa
druge strane, svesni smo da je iznos novčanih pošiljki dijaspore
matičnoj zemlji znatan. Možemo samo da ohrabrujemo taj poziti−
van trend i da poželimo da se ubuduće produbi u interesu građana
obe zemlje.
Iako ste ambasador tek par meseci, već duže poznajete Sr−
biju. Šta vam se naviše dopada i koliko su prema vašim
utiscima Švajcarci i Srbi različiti, odnosno slični?
Ono što mi se najviše dopada je da sednem za sto sa dobrom hra−
nom i vinom i uživam u strastvenim političkim diskusijama ili čak, ka−
ko mi se nedavno dogodilo, razgovorima o tome da li voleti mačke ili
pse! Ljudi ovde, pogotovo mlađi, imaju čvrste stavove o gotovo sve−
mu, i vole da dokažu da su u pravu! Mada postoji mnogo sličnosti,
mladi u Švajcarskoj su stidljiviji u izražavanju svojih stavova.
Može li Srbija i dalje da računa na pomoć Švajcarske?
Švajcarska je dugoročno posvećena pružanju podrške Srbiji u
njenom putu evropskih integracija. Stoga će Švajcarska nastaviti
da bude konstruktivan partner. Trenutno švajcarska kancelarija za
saradnju priprema novu strategiju saradnje za period 2014−2017,
sa povećanim budžetom, koja će biti zasnovana na pozitivnim re−
zultatima koje smo postigli sa srpskim partnerima.
9
zemlja partner - Švajcarska
Isabel Perich, direktor Švajcarske kancelarije za saradnju u Srbiji
Ekonomski razvoj
ključan za Srbiju
U Srbiji imamo četiri ključna domena saradnje za period 20102013. sa ciljem da se Srbija podrži u procesu evrointegracija, a
to su ekonomski razvoj, vladavina
prava i demokratija, obrazovanje i
energetska efikasnost-obnovljiva
energija. Od 90-ih godina, kada je
Švajcarska prvobitno učestvovala
u humanitarnim programima,
uložili smo oko 250 miliona evra u
različite projekte u Srbiji, kaže
Isabel Perich, direktor Švajcarske
kancelarije za saradnju
donatora u Srbiji, a kada kažem mi, mislim
Koji su ciljevi švajcarskih progra−
na dva glavna švajcarska ministarstva
ma podrške Zapadnom Balkanu,
Uloga Švajcarske kao
– ministarstvo spoljih poslova i mini−
posebno Srbiji?
donatora je da podrži napore
starstvo ekonomije, koja rade pod
Ciljevi švajcarske podrške su
Srbije u pravcu evropskih integracija.
okriljem Švajcarske kancelarije za
uvek u skladu sa prioritetima
Cilj nam je da tome doprinesemo
saradnju u Srbiji.
domaćih vlasti, kao što je i for−
podržavajući demokratiju i socijalno
mulisano u strateškim doku−
uključivanje, kao i poboljšanje
Možete li nam ukratko predstavi−
mentima. Kada određujemo svo−
ti detalje strategije saradnje sa Srbi−
ju strategiju saradnje nadovezuje−
konkurentnosti ekonomije
jom u narednih par godina?
mo se na prethodna iskustva, čime se
Važeća strategija (2010−2013) razvijena je za−
obezbeđuje kontinuitet podrške, a onda se
jedno sa našim srpskim partnerima. Objasniću četiri ključ−
prilagođavamo novim izazovima, imajući sve vreme na
na sektora.
umu lokalni i globalni kontekst.
Prvi je ekonomski razvoj. Čvrsto verujemo da je on ključan
U Srbiji imamo četiri ključna domena saradnje za period
za Srbiju. Najvažnije oblasti su održanje makroekonomske
2010−2013 sa ciljem da se Srbija podrži u procesu evrointegra−
stabilnosti, povećanje konkurentnosti u sektoru malih i sred−
cija, a to su ekonomski razvoj, vladavina prava i demokratija,
njih preduzeća (MSP), otvaranje radnih mesta i regionalno
obrazovanje i energetska efikasnost− obnovljiva energija.
ravnomeran ekonomski razvoj.
Od 90−ih godina, kada je Švajcarska prvobitno učestvovala u
Drugi stub naše saradnje je jačanje vladavine prava i de−
humanitarnim programima, uložili smo oko 250 miliona evra u
mokratije. To postižemo pružanjem podrške lokalnim samou−
različite projekte u Srbiji. Mi smo jedan od najvećih bilateralnih
10
zemlja partner - Švajcarska
Recite nam nešto više o švajcarskoj podršci reformi po−
pravama i opštinama, pomažući reforme zakona i uključivanje u
slovnog okruženja?
društvo marginalizovanih grupa kao što su Romi. Multikulturno
Kao što smo već istakli, posebno se trudimo da obezbedimo
švajcarsko društvo, u kome se govore četiri različita jezika, ima
funkcionalan finansijski sektor, promovišemo ohrabrujuće po−
veliko iskustvo u uključivanju manjina, a sada je to iskustvo do−
slovno okruženje, povećamo izvozni potencijal Srbije da bi se
stupno u Srbiji, pogotovo u multietničkim zajednicama.
stvarala radna mesta u manje razvijenim regionima. Nadamo se
Treći stub je obrazovanje i tu, u saradnji sa Ministarstvom pro−
da ćemo stvoriti konkurentno, transparentno i pouzda−
svete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Sr−
no regulatorno okruženje na nacionalnom i lo−
bije i lokalnim zajednicama, imamo pionir−
kalnom nivou, koje će zatim omogućiti ma−
sku ulogu u ustanovljivanju centara
Od 2002. švajcarska
lim i srednjim preduzećima da lakše i
za obuku nastavnog kadra. Po−
vlada investirala preko 30 miliona
bolje posluju.
znato je da se predavači moraju
evra u inkluzivno obrazovanje,
Takve reforme doprinose transpa−
neprestano usavršavati da bi
rentnosti i smanjuju mogućnost za
usvajali najbolje nastavne me−
profesionalni razvoj, školsku i
korupciju. Takođe, one povećavaju
tode za napredak učenika. Na
predškolsku infrastrukturu, nauku i
efikasnost i brzinu rada javne admi−
primer, edukacija Roma je
istraživanje, studentske stipendije,
nistracije, skraćuju se rokovi i
važna jer povećava toj ranjivoj
kao i dijalog o državnoj politici
uprošćavaju procedure. A što je naj−
grupi šansu da se uključi u norma−
obrazovanja
važnije, na taj način se smanjuje birokratija i
lan život.
druge formalnosti.
Četvrti stub saradnje je energija. Ona je
Švajcarska podrška pojednostavljivanju propisa na lokal−
dobar primer napretka na osnovu prethodnih rezultata,
nom nivou dosad je već rezultirala uštedom od 160 miliona evra
a saradnju u toj oblasti započeta je još 1999. godine. Učestvo−
za srpske kompanije.
vali smo u stvaranju kontrolnog centra za protok energije kroz
Srbiju. Danas se okrećemo modernoj energiji – obnovljivoj.
Koji principi dobrog upravljanja bi mogli biti primenjeni
Trenutno Švajcarska kancelarija za razvoj u Srbiji priprema
u Srbiji? Šta biste nam preporučili u tom pogledu?
novu strategiju saradnje za period 2014−2017, sa povećanim
Dobro upravljanje služi tome da se stvori okruženje koje odli−
budžetom, koja će nastaviti napredak ostvaren u saradnji sa
kuju jaka ustavna i ljudska prava, makroekonomska stabilnost i
srpskim partnerima. Uloga Švajcarske kao donatora je da podrži
pravilna raspodela moći. Osnovni principi dobrog upravljanja
napore Srbije u pravcu evropskih integracija. Cilj nam je da to−
koji se sprovode kroz sve švajcarske programe su: odgovor−
me doprinesemo podržavajući demokratiju i socijalno uključiva−
nost, transparentnost, efikasnost, ravnopravnost i učešće.
nje, kao i poboljšanje konkurentnosti ekonomije.
FOTOGRAF: DRAGAN KUJUNDŽIĆ
Centar za profesionalno usavršavanje Kikinda
11
zemlja partner - Švajcarska
U Srbiji ima prostora za napredak na tim poljima. Kada se
fokusiramo na principe dobrog upravljanja u javnom sektoru,
posebno bih istakla potrebu za većom transparentnošću jav−
nih službi, odgovornost prema građanima i poslovanju, kao i
učešće svih relevantnih grupa kroz konstruktivan dijalog i sa−
radnju.
za nadzor izvršne vlasti i analiziranje izveštaja nezavisnih
državnih organa, poboljšamo konsultativne procese i prisustvo
organa Skupštine u lokalnim zajednicama. Uvereni smo da će
sve te aktivnosti dovesti do toga da Skupština bolje radi i popra−
vi svoju sliku u javnosti.
Švajcarska je jedan od najvećih donatora za energetsku
efikasnost. Možete li nam reći nešto o tekućim projektima
Švajcarska je podržala demokratsku tranziciju i reformu
i možda najaviti neke nove?
javne administracije u Srbiji. Koja vrsta institucio−
Da, to je tačno. Od 1999. Švajcarska je, preko
nalne podrške je do sada pružena?
Četiri
ministarstva ekonomije, podržala elektroe−
Kao što znate, demokratski sistem u Švaj−
nergetski sektor Srbije sa više od 32 mili−
carskoj je u velikoj meri zasnovan na
ključna domena
ona evra. Isprva, podrška je predstavlja−
učešću građana u društvenim procesi−
strategije razvoja 2010−2013:
la pomoć u vidu uvoza, instaliranja i
ma i efikasnosti lokalnih vlasti. Švajcar−
Ekonomski razvoj,
kompletiranja hitno potrebne tehničke
sko znanje i novonastalo interesovanje
Jačanje vladavine prava i
opreme i rezervnih delova. Potom je
za lokalni razvoj u Srbiji bili su glavni po−
demokratije, Obrazovanje
2003. započet četvorogodišnji projekat
vod da se obezbedi dugoročna podrška
i Energija
modernizacije nacionalnog kontrolnog cen−
opštinama u modernizaciji lokalne admini−
tra Elektroprivrede Srbije.
stracije i lokalne vlasti približe građanima. Radi−
Godine 2009. Švajcarska je odlučila da finansijski
li smo na reformama lokalne vlasti u gotovo trećini
podrži novi sistem za nadgledanje i kontrolu u Termoelektrani
opština u Srbiji, većim delom u nerazvijenim opštinama. Te refor−
„Nikola Tesla“ B. Taj projekat je doprineo održivosti proizvodnje
me započeli smo 2001. godine. Sa druge strane, doprinos refor−
energije u Srbiji. Novi sistem za kontrolu i nadgledanje je u upo−
mi pravosuđa u Srbiji nije ni u kom slučaju manje važan. Nezavi−
trebi od oktobra prošle godine. Pre samo tri meseca, Švajcarska
sno, svima dostupno i transparentno pravosuđe je kamen teme−
i Srbija potpisale su sporazum o pilot−projektu u oblasti obnovlji−
ljac svakog demokratskog društva. Reforme pravosuđa će odi−
ve energije, koji uključuje kombinovanu proizvodnju toplotne i
grati ključnu ulogu u srpskim pregovorima o pristupanju Evrop−
električne energije iz obnovljivih izvora. Može se očekivati da će
skoj uniji. Švajcarska je sa donacijom od milion evra učestvovala
taj projekat odigrati pionirsku ulogu u budućem uvođenju kom−
u fondu namenjenom jačanju reformi u srpskom pravosuđu.
binovane energije u drugim delovima zemlje. Taj projekat će ta−
Osim toga, doprinosimo i poboljšanju rada Narodne skupštine
kođe doprineti daljoj harmonizaciji srpskih propisa sa propisima
Republike Srbije. U saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija
Evropske unije.
za razvoj (UNDP), cilj nam je da povećamo kapacitet Skupštine
FOTOGRAF: DRAGAN KUJUNDŽIĆ
Podrška privatnom sektoru na jugu Srbije, fabrika nameštaja
12
zemlja partner - Švajcarska
FOTOGRAF: DRAGAN KUJUNDŽIĆ
Švajcarska aktivno podržava projekte
socijalnog uključivanja i reforme obra−
zovnog sistema u Srbiji. Opišite nam to
detaljnije. Kakvi su rezultati postignuti?
U skladu sa nacionalnim prioritetima, ci−
ljevi švajcarske podrške Srbiji na tom polju
su poboljšanje efikasnosti, ravno−
pravnosti i kvaliteta obrazov−
nog sistema, kao i
Švajcarska
uključivanje ranjivih po−
podrška
pulacija.
pojednostavljivanju
Hiljade dece škol−
propisa
na lokalnom nivou
skog uzrasta u Srbiji,
donela uštedu od 160
uglavnom Roma, i da−
lje ne pohađa osnovnu
miliona evra srpskim
školu. Švajcarska vlada
kompanijama
je, sa partnerima iz Crvenog
Uslužni centar za građane u opštini Sjenica, program PROGRES
krsta Srbije i Unicefa, imple−
Na koji način Švajcarska podržava naučne i istraživačke
mentirala modele inkluzivnog obrazova−
programe u Srbiji?
nja i odgovarajući institucionalni okvir u više od 70 opština. Uve−
rena sam da se, ako želimo uključivanje te dece u obrazovni si−
Švajcarska ima dva progra−
stem, mora početi u predškolskom uzrastu, što će im omogućiti
ma namenjena podsticanju
U pripremi nova stra−
normalan život kasnije.
naučnih istraživanja na
tegija
saradnje 2014−2017,
Poboljšanje kvaliteta obrazovanja je ostvareno, u saradnji sa
Zapadnom Balkanu, ko−
sa povećanim budžetom, koja
Ministarstvom prosvete i nauke, programom stručnog usa−
ji takođe doprinose
će nastaviti napredak ostva−
vršavanja nastavnog osoblja na svim nivoima, kroz koji je proš−
stvaranju partnerskih
lo 50.000 nastavnika (2007−2012). Kroz programe koje je Švaj−
odnosa između institucija
ren u saradnji sa srpskim
carska finansirala potpomognuto je 15.000 korisnika (Roma i
u Švajcarskoj i u regionu.
partnerima
marginalizovanih grupa), više od hiljadu odraslih Roma
Kao prvo, cilj Regional−
obučeno je kroz funkcionalno obrazovanje odraslih, oko stotinu
nog istraživačkog programa je
dece i mladih sa posebnim potrebama steklo je radne veštine,
jačanje istraživačkih kapaciteta u društvenim naukama u ze−
sa ciljem da budu uključeni u društvo.
mljama Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, kroz obez−
Od 2002. švajcarska vlada investirala je preko 30 miliona evra
beđenje istraživačkih stipendija za nacionalne i regionalne
u inkluzivno obrazovanje, profesionalni razvoj, školsku i
istraživačke projekte, stvaranje istraživačkih mreža i finansi−
predškolsku infrastrukturu, nauku i istraživanje, studentske sti−
ranje niza kurseva stručnog osposobljavanja vezanih za me−
pendije, kao i dijalog o državnoj politici obrazovanja. Rezultati
todologiju i vođenje istraživanja. Program ispunjava potrebe
su ohrabrujući, ali mnogi izazovi ostaju.
lokalnih istraživača i relevantnih institucija.
Drugi program, Naučna saradnja
između Istočne Evrope i Švajcarske
(SCOPES) ima za cilj integraciju
istraživača iz Istočne Evrope u global−
nu naučnu mrežu, jačanje tendencija
prema reformatski orijentisanoj
istraživačkoj politici i pružanje podrške
osnivanju i reorganizaciji istraživačkih
institucija. Ovaj program pokriva sve
važne naučne oblasti: matematiku,
prirodne i primenjene nauke, hidrolo−
giju, geologiju, nauke o očuvanju
životne sredine, poljoprivredu i šumar−
stvo, kao i medicinske nauke, ekono−
miju, društvene i humanističke nauke.
Ukupno je u 32 projekta u Srbiji
uloženo više od osam miliona
evra u zajednička istraživanja,
partnerstva istraživačkih grupa i
instituta, istraživačke stipendije
povezane sa projektima, kao i od−
Socijalna i ekonomska inkluzija Roma u Vojvodini − korisnik pomoći pomaže izgradnju kuće laske na konferencije.
13
zemlja partner - Švajcarska
Na sastanku sa predsednikom
Nikolićem pozitivno ocenjeni
napori Srbije da se stabilizuju
prilike u regionu
Ministar spoljnih poslova Švajcarske Didije Burkhalter posetio Beograd
Dobar trenutak
za razvoj saradnje
U razgovorima ministra Burkhaltera sa najvišim srpskim zvaničnicima istaknuto da
Švajcarska podržaa va reforme koje sprovodi
Vlada Srbije i pozitivno ocenjuje nastojanja
da se dijalogom Beograda i Prii štine reše
problemi na Kosovu i Metohiji
Ministar spoljnih poslova Švajcarske Didije Burkhalter pose−
tio je prošlog meseca Beograd, a u razgovorima sa najvišim srp−
skim zvaničnicima istaknuto je da Bern podržava reforme koje
sprovodi Vlada Srbije i pozitivno ocenjuje nastojanja da se dija−
logom Beograda i Prištine reše problemi na Kosovu i Metohiji.
Šef švajcarske diplomatije, kome je ovo prva poseta Beogradu
sastao se odvojeno sa predsednikom Srbije Tomislavom Niko−
lićem, premijerom Ivicom Dačićem i srpskim kolegom Ivanom
Mrkićem. Na sastanku sa Nikolićem pozitivno su ocenjeni napo−
ri Srbije da se stabilizuju prilike u regionu. Govoreći o težnji Sr−
bije ka uspostavljanju trajne stabilnosti u regionu, Nikolić je re−
14
kao da danas sve balkanske države imaju svoje probleme, ali
ako ne budu radile zajedno da se ceo Balkan izvuče iz nevolja,
teško da će to uspeti pojedinačnim državama. Nikolić je istakao
da je neophodno povećati obim ekonomske saradnje između
Srbije i Švajcarske, jer, iako je Srbija zahvalna Švajcarskoj na
njenoj pomoći, sada je došlo vreme da država stvori uslove da
građani mogu da žive od svog rada, a ne od pomoći naših pri−
jatelja.
Ministar Burkhalter naveo je da je prisustvo više od 100.000
Srba koji žive i rade u Švajcarskoj spona koja na najbolji način
povezuje dve zemlje i pokazuje tradicionalno prijateljstvo, a da
je sada dobar trenutak za razvoj saradnje između dve države.
Švajcarski ministar pozitivno je ocenio napore Srbije da se
stabilizuju prilike u regionu i rekao da je Švajcarska zaintereso−
vana da sa Srbijom zajedno radi kroz zajedničke projekte u
okviru OEBS−a.
Dačić i Burkhalter su ocenili da su bilateralni odnosi između
Srbije i Švajcarske u usponu, a izraženo je očekivanje da će za−
jedničko predsedavanje OEBS−u u 2014. i 2015. godini otvoriti
zemlja partner - Švajcarska
Premijer Dačić i ministar Burkhalter:
Bilateralni odnosi u usponu
Ministar Mrkić zahvalio švajcarskom
kolegi na velikom broju donacija
novu perspektivu u tim odnosima. Srbija i Švajcarska rade na
zajedničkom planu u vezi sa predsedavanjem Organizacijom za
evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koji će biti predstavljen
u junu u Beču, izjavili su ovom prilikom srpski ministar spoljnih
poslova Ivan Mrkić i šef švajcarske diplomatije. Mrkić je naveo
da je sa Burkhalterom razgovarao o bilateralnim odnosima i da
u njima nema nijednog otvorenog aktuelnog pitanja. „Mi imamo
uglednu saradnju u svakom smislu i vrlo razvijenu trgovinu, a
srećni smo što u Srbiji ima puno švajcarskih investitora“, istakao
je šef srpske diplomatije. Ministar Mrkić je zahvalio Švajcarskoj
na velikom broju donacija, posebno u oblasti obrazovanja i
energetike. Burkhalter je istakao i da je Švajcarska u 2012. bila
drugi najveći investitor u Srbiji i izrazio nadu da će se rezultati
na tom polju ove godine poboljšati.
Švajcarska pomaže program za inkluziju romske dece i dece iz osetljivih grupa u obrazovanje
Burkhalter posetio osnovnu školu u Rušnju
Tokom boravka u Beogradu, švajcarski ministar posetio je Osnovnu školu „Aca Milosavljević“ u Rušnju i Crveni krst Čukarice,
koji realizuje projekat „Zajednički program za inkluziju romske dece i dece iz osetljivih grupa u obrazovanje“, gde je imao priliku
da se upozna sa korisnicima projekta, polaznicima predškolskog programa i da se uveri u rezultate rada sa decom.
Predškolsko odeljenje u okviru OŠ „Aca Milosavljević“ u Rušnju okuplja 31 dete starosti od pet i po do sedam godina. Zajed−
nički program Crvenog krsta Čukarica, Gradske opštine Čukarica i OŠ „Aca Milosavljević“, koji pomaže Švajcarska agencija za
razvoj, implementira se od 2004. godine sa ciljem da pruži pomoć romskoj deci u uključivanju u redovan sistem obrazovanja. U
poseti predškolcima u Rušnju bio je i ambasador Švajcarske u Srbiji Žan Danijel Ruh, Izabel Perich, direktorka Švajcarske
agencije za razvoj, kao i Vesna Milenović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbija.
15
zemlja partner - Švajcarska
Roksanda Ninčić, pomoćnica ministra spoljnih poslova
Visok stepen
međusobnog
poverenja i
otvorenosti
B
udući da su Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova u
Vladi Srbije i Didije Burkhalte, ministar inostranih
poslova Švajcarske, koji je sredinom februara po−
setio Beograd zajedno ocenili da su odnosi između
Srbije i Švajcarske u usponu, pitali smo Roksandu
Ninčić, pomoćnicu ministra spoljnih poslova, u čemu se taj us−
pon ogleda.
„To se ogleda, pre svega, u kvalitetu dijaloga i pristupu da u
otvorenoj komunikaciji rešavamo pitanja i razmatramo modalite−
te unapređenja saradnje. Uzmimo za primer pitanje lažnih azila−
nata: tokom 2012. godine zabeležen je značajan porast broja li−
ca iz Srbije koja su podnosila zahtev za azil u Švajcarskoj. Bila−
teralnim sastancima na visokom i ekspertskom nivou uspeli smo
da podstaknemo rešavanje ovog pitanja, što je, zahvaljujući me−
rama preduzetim od strane naših i švajcarskih vlasti, dovelo do
značajnog pada u broju zahteva za azil. Želela bih da istaknem i
primer Zajedničke ekonomske komisije, koja se sastaje jednom
godišnje i za cilj ima unapređenje privredne saradnje dve zemlje.
Naravno, Srbija i Švajcarska ostvaruju uspešnu saradnju i u
međunarodnim organizacijama, a odluka da se zajedno kandidu−
jemo za predsedavanje OEBS 2014. i 2015. godine glavni je po−
kazatelj kvaliteta i perspektive naših odnosa sa Švajcarskom“, is−
takla je na početku razgovora Roksanda Ninčić.
Ministar Burkhalter pozitivno je ocenio napore Srbije da
se stabilizuju prilike u regionu i rekao da je Švajcarska za−
interesovana da sa Srbijom radi kroz zajedničke projekte u
okviru OEBS−a. O kojim projektima je reč?
Imajući u vidu da će dva uzastopna predsedavanja biti za−
snovana na zajedničkom dvogodišnjem planu rada, ona će
predstavljati priliku za pružanje zajedničkog doprinosa razvoju
saradnje i stabilizaciji prilika, ne samo u našem regionu, već i na
širem prostoru regiona OEBS. U tom smislu, naše iskustvo
stečeno u procesu konsolidacije saradnje i pomirenja u regionu
može imati značaja, posebno za tri regiona takozvanih „zamr−
znutih sukoba“ – Pridnjestrovlje, južni Kavkaz, Nagorno−Kara−
bah, što naši švajcarski partneri jasno prepoznaju. Konkretnim
aktivnostima u sve tri dimenzije OEBS – vojno−političkoj, eko−
nomsko−ekološkoj i ljudskoj dimenziji, nastojaćemo da pro−
nađemo rešenja koja će biti prihvatljiva za sve strane, polazeći
od principa na kojima je zasnovana ova organizacija.
16
Ocenjeno je da će zajedničko predsedavanje OEBS−om u
2014. i 2015. godini otvoriti novu perspektivu u odnosima Srbi−
je i Švajcarske, na šta se konkretno misli?
Ova nova perspektiva odnosi se, pre svega, na sam pristup pri−
premama i realizaciji dva uzastopna predsedavanja, gde će po prvi
put biti uspostavljen jedan kvalitativno novi sistem saradnje unutar
ove organizacije. To podrazumeva blisku saradnju i usaglašavanje
stavova po svim pitanjima od značaja za postavljanje unutar organi−
zacije, ne samo tokom dvogodišnjeg perioda, nego i u periodu koji
mu prethodi. Ovakva saradnja, koja je započeta još u periodu pod−
nošenja zajedničke kandidature za dva predsedavanja, podrazume−
va visoki stepen međusobnog poverenja i otvorenosti i ona se već
odražava na našu sveukupnu bilateralnu saradnju.
Švajcarska i Srbija rade na zajedničkom dokumentu name−
njenom predsedavanju OEBS−om, koji će u junu ponuditi na
usvajanje Savetu ministara te organizacije u Beču. Šta će biti
suština i cilj tog dokumenta i na šta će naša strana posebno
biti usredsređena?
Zajedničkim planom rada biće utvrđeni prioriteti dva uzastopna
predsedavanja, kao i modaliteti saradnje u dvogodišnjem periodu.
Plan je trenutno u fazi usaglašavanja i očekuje se da će on biti pred−
stavljen stalnim predstavnicima zemalja učesnica na sednici Stalnog
saveta OEBS−a u Beču, krajem juna.
Ovaj inovativan pristup, koji se prvi put primenjuje u OEBS−u i ko−
ji će podrazumevati uspostavljanje dvogodišnjeg ciklusa rada, što će
se odnositi i na imenovanje specijalnih i ličnih predstavnika predse−
davajućeg, imaće za cilj obezbeđivanje kontinuiteta, dugoročnijeg
planiranja i realizacije aktivnosti, na predvidiv i transparentan način.
Prioriteti predsedavanja će u velikoj meri odražavati kontinuitet aktiv−
nosti prethodnih i sadašnjeg predsedavanja, ali će istovremeno težiti
da daju impuls radu OEBS, koji je u mnogim segmentima blokiran.
Rad u okviru procesa Helsinki+40, koji je iniciran odlukom poslednjeg
ministarskog sastanka u Dablinu, biće posebno važan pošto se od
njega očekuje utvrđivanje strateškog okvira za jačanje ove specifične
regionalne bezbednosne organizacije u periodu do obeležavanja
četrdesete godišnjice usvajanja Završnog dokumenta iz Helsinkija,
koja pada u vreme našeg predsedavanja 2015. godine. Naša država
na ovaj način ima priliku da pruži konkretan doprinos dugoročnom
strateškom rešavanju pitanja od suštinskog značaja za aktuelno i bu−
duće delovanje OEBS−a.
zemlja partner - Švajcarska
Jelena Marjanović, pomoćnica ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija
Agrar glavni
izvozni adut
E
konomski odnosi Srbije i Švajcarske mogu se oceniti
kao dobri i raznovrsni, jer obuhvataju sve aspekte pri−
vredne saradnje. Međutim, nivo robne razmene kao i
prisustvo švajcarskih investicija želimo da značajnije
unapredimo. U Srbiji trenutno posluje oko 150 pred−
stavništava švajcarskih kompanija. Procene su da bi se interesova−
nje švajcarskih kompanija za privrednu saradnju sa Srbijom moglo
znatno povećati ukoliko bi postojalo udruženje švajcarskih privredni−
ka. Postoje inicijative za osnivanje ovakve organizacije. U oblasti
robne razmene konstantan je deficit na srpskoj strani, međutim,
vrednost izvoza iz Srbije u periodu 2002−2012. je porasla bezmalo
četiri puta i u 2012. premašila je nivo iz pretkrizne 2008. godine. Sa−
da je na nivou od oko 250 miliona evra u oba pravca, ističe na počet−
ku razgovora Jelena Marjanović, pomoćnica ministra spoiljne i unu−
trašnje trgovine i telekomunikacije za Sektor za bilateralnu ekonom−
sku saradnju.
Ima li mogućnosti za povećanje obima spoljnotrgovin−
ske razmene?
Obe zemlje su iskazale zainteresovanost da se robna razmena
unapredi kako u obimu, tako i u pogledu zastupljenosti proizvoda.
Najveće izvozne mogućnosti imaju poljoprivreda, tekstilna, metalna,
prehrambena, mašinska industrija i turizam. Predstavnici Švajcarske
su saglasni da najbolje šanse za izvoz iz Srbije imaju meso, mesne
prerađevine, sveže voće i povrće, prirodni sokovi, voda, obojeni me−
tali, proizvodi od aluminijuma i bakra, delovi i pribor mašina, proizvo−
di za farmaceutsku i kozmetičku industriju, plastika i nameštaj.
Kakve su šanse za uspostavljenje viših oblika saradnje?
Mogućnosti industrijske saradnje se mogu naći u domenu proiz−
vodne kooperacije, naročito u industriji prerade metala, ali i u hemij−
skoj industriji i poljoprivredno−prehrambenom sektoru. Pored toga
mogući su viši oblici strateške saradnje, i to kroz veće švajcarske in−
vesticije u sektorima energetike, čistih tehnologija, proizvodnje hra−
ne, hemije, farmaceutske industrije i IT, razmena iskustva u organi−
zaciji klastera i malih i srednjih preduzeća. Primenom ovih oblika sa−
radnje, od kojih su neki već prisutni, promenila bi se postojeća struk−
tura trgovine i smanjili klasični kupoprodajni odnosi.
Koliko su sporazumi o trgovinskoj i privrednoj saradnji bit−
ni za unapređenje ukupnih ekonomskih odnosa?
Sa Švajcarskom su na snazi svi bitni ekonomski sporazumi, bez
kojih privredna saradnja ne bi bila moguća. Dodala bih i važne spo−
razume o tehničkoj i finansijskoj saradnji, saobraćaju, policijskoj sa−
radnji i socijalnom osiguranju. Svi zajedno u funkciji su razvoja bila−
teralne saradnje dve zemlje, dok je na multilateralnom planu Švaj−
carska značajna u kontekstu naših odnosa sa EFTA. Najveća korist
za Srbiju od ovog sporazuma je u značajnijem prilivu novih stranih
investicija iz ovih zemalja.
Koliko je do sada švajcarskih investicija stiglo u Srbiju i da−
li možemo očekivati neke nove?
Zainteresovani smo da se ukupan obim investicione saradnje i
ulaganja švajcarskih kompanija u srpsku privredu značajnije unapre−
di, što naravno važi i za druge zemlje. Prema podacima NBS,
novčana neto ulaganja Švajcarske u Srbiju, u periodu od 2002. za−
ključno sa prvih jedanaest meseci 2012. iznose 468,2 miliona evra,
dok je u periodu od januara 2005. zaključno sa novembrom 2012.
po visini ukupnih neto ulaganja u iznosu od 433,2 miliona evra Švaj−
carska na 10. mestu najvećih stranih investitora. Prošle godine, sa
uloženih 77,5 miliona evra bila je na drugom mestu. Pojedinačno,
najveći švajcarski investitor u Srbiji je kompanija Holcim (2002. go−
dine su kupili fabriku cementa „Novi Popovac“), Basler je prva švaj−
carska greenfield investicija u Srbiji, dok je najznačajnija greenfield
investicija Pharmaswiss u sektoru farmaceutske industrije. Postoje i
druge švajcarske kompanije, koje su već aktivne ili planiraju ulazak
na srpsko tržište, u oblasti industrije, proizvodnje alata, prehrane,
drvenih paleta, bitumenskih krovnih pokrivača, mašinskih delova...
Vredi spomenuti i farmaceutski gigant Roche, koji je 2011. godine
obeležio jubilej 20 godina direktnog poslovanja na srpskom tržištu,
zatim Schindler, koji je najveći svetski proizvođač pokretnih traka i
stepenica i drugi najveći svetski proizvođač liftova, prisutan u Srbiji
još od početka prošlog veka. Početkom marta 2013. godine potpisan
je ugovor između Železnica Srbije i švajcarske kompanije Stadler o
nabavci 21 novog elektromotornog putničkog voza, vredan oko 99
miliona evra. Kao što vidite, interes švajcarskih kompanija za srpsko
tržište postoji. Švajcarska takođe nastoji da pomogne Republici Sr−
biji u održavanju makroekonomske stabilnosti, kreiranju zaposleno−
sti i poboljšanju konkurentnosti malih i srednjih preduzeća.
Sve navedene teme redovno su na dnevnom redu sednica
međuvladine Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju, a kuriozi−
tet je da među zemljama Zapadne Evrope, samo sa švajcarskom
Konfederacijom postoji takva forma saradnje. Ove godine, šesta re−
dovna sednica biće održana 14. maja u Beogradu, kao i poslovni fo−
rum uz prisustvo predstavnika biznisa i privrednike iz obe zemlje.
17
zemlja partner - Švajcarska
Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine
Saradnja sa
Švajcarskom za primer
Od 2000. godine do danas
Švajcarska je u sektor
energetike uložila oko 27
miliona evra. Krajem
prošle godine Srbija i Švajcarska su potpisale ugovor o zajedničkom pilot
projektu u oblasti obnovljivih izvora energije. Doprinos Švajcarske ovom projektu, u vidu bespovratnih
sredstava, iznosi 6,4 miliona evra i 435.000 švajcarskih franaka
S
rbija i Švajcarska imaju tradicionalno dobru saradnju u
oblasti energetike koja je postala model za saradnju sa
drugim zemljama u regionu. Danas mnoge termoelektra−
ne u Srbiji koriste švajcarsku tehnologiju, a ukupno je od 2000.
godine Švajcarska uložila oko 27 miliona evra u sektor energe−
tike u Srbiji. Pre četiri godine Švajcarska je donela odluku da fi−
nansijski podrži novi sistem praćenja i kontrole u termoelektrani
„Tent B“. Ovaj projekat doprinosi održivosti proizvodnje energi−
je u Srbiji, a novi sistem praćenja i kontrole funkcioniše od okto−
bra 2012. Kako nijedna od dveju zemalja nema velike zalihe
nafte i gasa, poseban akcenat je stavljen na iskorišćavanju
energije dobijene iz bio−mase i drugih obnovljivih izvora. Krajem
prošle godine sklopljeno je i partnerstvo u oblasti obnovljive
energije. To je prvi projekat koji obuhvata kombinovanu proiz−
vodnju toplotne i električne energije iz obnovljivog izvora u Srbi−
ji. O tome i dokle se stiglo sa realizacijom ovog i ostalih projek−
ta u oblasti energetike razgovarali smo sa Zoranom Mihajlović,
ministarkom energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
Na osnovu sporazuma o saradnji između Savezne Republike
Jugoslavije i Švajcarske o tehničkoj i finansijskoj saradnji iz
18
2003. godine, 19. decembra 2012. potpisan je i sporazum
između Vlade Srbije, vlade Švajcarske i Grada Beograda o rea−
lizaciji projekta kombinovane toplane i elektrane (KTE) − spora−
zum o izgradnji KTE u Padinskoj skeli koja za gorivo koristi bio−
masu, rekla je ministarka. Sporazum o izgradnji KTE predviđa
davanje finansijske pomoći švajcarske vlade u iznosu od 6,4 mi−
liona evra i 435.000 švajcarskih franaka i sufinansiranje Grada
Beograda u iznosu od milion i po evra za realizaciju projekta iz−
gradnje postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energi−
je. Proizvedena toplotna energije koristiće se za zagrevanje dva
hektara plastenika i lokalne škole i bolnice, a električnu energi−
ju bi otkupljivalo JP EPS po podsticajnoj (fidin) tarifi budući da
bi Poljoprivredna korporacija Beograd a. d. Padinska skela
(PKB) nakon izgradnje energetskog objekta stekla status po−
vlašćenog proizvođača električne energije. Kao energent u
ovom postrojenju koristiće se otpadna bio−masa iz redovne ra−
tarske proizvodnje u PKB−u. U toku su aktivnosti na započinja−
nju realizacije projekta u skladu sa sporazumom o izgradnji
KTE. U tom smislu, u martu je planirano da bude održana sed−
nica Projektnog odbora, objašnjava Mihajlović.
zemlja partner - Švajcarska
Ministarka kaže da je Švajcarska pružila podršku srpskom
sektoru elektroenergetike još 2001. godine, kada je započet
projekat modernizacije nacionalnog dispečerskog centra Sr−
bije, odnosno TSU − tehničkog sistema upravljanja kroz dona−
ciju švajcarske vlade preko Seka (SECO − Državni sekretari−
jat za ekonomske poslove Švajcarske). Vrednost projekta je
15,3 miliona švajcarskih franaka (10 miliona evra) i uspešno
je realizovan 2007. godine.
Ovaj projekat je imao deset paketa usluga i opreme, a naj−
veći je upravljački sistem Scada/EMS za koji je opremu ispo−
ručila švajcarska kompanija Areva, dok je konsultant u reali−
zaciji projekta švajcarska firma Kolenko (Colenco). Korisnici
projekta su JP Elektroprivreda Srbije i JP Elektromreža Srbi−
je (JP EMS).
Švajcarska je 2009. godine, donela odluku da finansijski
podrži novi sistem praćenja i kontrole u termoelektrani „Tent
B“, projekat koji bi trebalo da bude završen 2014., a kao re−
zultat očekuje se unapređenje kvaliteta životne sredine.
U maju 2009. godine potpisan je sporazum između Vlade
Srbije i vlade Švajcarske o dodeli finansijske pomoći za pro−
jekat modernizacije sistema nadzora i upravljanja u Termoe−
lektrani Nikola Tesla B, koji se bazira na sporazumu između
SR Jugoslavije i Švajcarske o tehničkoj i finansijskoj saradnji
iz 2003. godine. Sporazum o dodeli finansijske pomoći pred−
viđa finansiranje ovog projekta ukupne vrednosti 28,6 miliona
švajcarskih franaka tako što će vlada Švajcarske učestvovati
www.alstom.com
sa 10,56 miliona a Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije
(JP EPS) sa 18,04 miliona švajcarskih franaka, kaže ministar−
ka i dodaje da se donacija po ovom projektu, čija realizacija
je u toku, implementira preko Seka.
Projekat se realizuje u dve faze što podrazumeva moderni−
zaciju u Bloku 1 u prvoj fazi i u Bloku 2 Termoelektrane u dru−
goj fazi. Očekuje se da projekat bude okončan u prvom kvar−
talu 2014. godine, a kao rezultat projekta očekuje se una−
pređenje kvaliteta životne sredine usled povećanja efikasno−
sti postrojenja što će se realizovati zahvaljujući smanjenju po−
trošnje uglja i posledično smanjenju emisije zagađujućih ga−
sova iz postrojenja termoelektrane uključujući i emisiju ugljen−
dioksida, izjavila je ministarka. Takođe će se povećati pou−
zdanost postrojenja što će rezultirati smanjenjem broja zasto−
ja u proizvodnji električne energije a to znači veću pouzda−
nost elektromreže Srbije, ali i regiona Jugoistočne Evrope,
što projektu daje i regionalni značaj, zaključila je.
Kad je reč o planovima za dalju saradnju sa Sekom, Mihaj−
lović ističe da je Ministarstvo energetike u potpunosti otvore−
no za sve vidove saradnje.
Kada to kažem, ne mislim samo na donacije i pomoć, već i
na projekte koje je ovo ministarstvo predstavilo i koje će u na−
rednom periodu realizovati. Ukoliko švajcarski partneri budu
imali interesa za ulaganje u sektor energetike ili zaštite život−
ne sredine, naše ministarstvo će im pružiti svu potrebnu po−
moć i podršku, objašnjava ministarka Zorana Mihajlović.
zemlja partner - Švajcarska
Maks Štajner, direktor Privredne komore Švajcarske za Centralnu Evropu
Srpski
privrednici
nedovoljno
angažovani u
inostranstvu
Š
vajcarska i Srbija imaju dugu bilateralnu saradnju.
Osim privatnih investicija švajcarskih malih i sred−
njih preduzeća i multinacionalnih kompanija, zva−
nična finansijska i tehnička saradnja traje već dva−
deset godina i biće dodatno intenzivirana u okviru
važećeg programa saradnje. Opšti cilj strategije podrške je po−
moć Srbiji u evropskim integracijama, ističe Maks Štajner, direk−
tor Privredne komore Švajcarske za Centralnu Evropu.
U poslednjem periodu povećao se uvoz iz Švajcarske u
Srbiju, dok je izvoz ostao nepromenjen? Kako bi se mogao
povećati izvoz u Švajcarsku i u kojim oblastima?
Uspešan izvoz u evropske zemlje je izazov i zahteva temeljan
pristup i „nou−hau“. Tržište Evrope sastoji se iz više različitih regi−
onalnih tržišta, a svako od njih ima svoj identitet i posebne karak−
teristike. Osim toga, za dugoročni prodor na takva tržišta potreban
je pristup svežim informacijama o evropskim i EFTA propisima i
zakonima. Srpsko tržište je i dalje relativno mlado. Privrednici su
još u procesu učenja. U Privrednoj komori Švajcarske i drugim in−
stitucijama dostupne su sve relevantne informacije, te im prepo−
ručujemo da pogledaju naš sajt ili nas direktno kontaktiraju. Veo−
ma efikasan način da se nauči više o zahtevnom švajcarskom
tržištu je poseta nekom od specijalizovanih sajmova trgovine.
U Srbiji postoji daleko više švajcarskih kompanija ne−
go srpskih u Švajcarskoj, šta je potrebno uraditi da se to
izmeni i koje su to informacije i saveti koje srpski privred−
nici mogu da dobiju u Privrednoj komori Švajcarske za
Centralnu Evropu (SEC)? Koji su to problemi sa kojima se
srpske kompanije u praksi najčešće susreću kad je reč o
švajcarskom tržištu?
Švajcarska u velikoj meri zavisi od izvoza jer je domaće
tržište ograničeno. Svaki drugi švajcarski franak ona zaradi iz−
van Švajcarske. Stoga su švajcarski privrednici upućeni na šire−
nje na nova tržišta, gde god prepoznaju da ima prilike za to.
Za investiranje u inostranstvu, kompanije moraju imati neke
ključne preduslove – konkurentne proizvode, finansijski kapacitet,
veštinu međunarodnog menadžmenta... Srbija se sada razvija, i
u takvoj situaciji očigledno je da se treba okrenuti susednim tržišti−
20
Srpsko tržište je i dalje relativno mlado. Privrednici
su još u procesu učenja. U Privrednoj komori
Švajcarske dostupne su sve relevantne informacije,
te im preporučujemo da pogledaju naš sajt ili nas
direktno kontaktiraju, poručuje Štajner
ma gde su uslovi poznati i slični onima na domaćem tržištu. Srp−
ski privrednici moraju pojačati svoje angažovanje u inostranstvu.
Kao što sam već pomenuo, Privredna komora Švajcarske je
spremna i voljna da pruži podršku i odgovore na sve upite.
Koliko je EFTA sporazum važan za saradnju Srbije i
Švajcarske?
Posle Hrvatske, Srbija je najveći trgovinski partner Švajcar−
ske izvan EU u Jugoistočnoj Evropi. U 2012. švajcarski izvoz u
Srbiju vredeo je 143 miliona franaka, dok je uvoz iznosio 89 mi−
liona. Bez sumnje, i dalje ima mogućnosti za povećanje i izvoza
i uvoza. Sa sporazumom o slobodnoj trgovini EFTA, sporazu−
mom o promociji i zaštiti investicija i bilateralnim sporazumima
o duplom oporezivanju Švajcarska i Srbija imaju modernu pale−
tu alata za razvoj svojih ekonomskih odnosa.
Koliko su mere Švajcarske nacionalne banke za slabljenje
franka pomogle izvoznicima, kakav je to uticaj imalo na eko−
nomiju i da li očekujete da se intenzivira takozvani valutni rat
koji moćne privrede vode preko svojih centralnih banaka?
Ekonomsko okruženje će izvesno ostati nepovoljno još neko
vreme. Dok zemlje Evropske unije ne nađu pravi način za izlazak
iz dužničke krize, veoma je teško verovati da će švajcarski franak
znatnije deprecirati. Strategija Švajcarske nacionalne banke je da
brani kurs franka u rasponu od 1,20 – 1,25 evra. Za mnoge švaj−
carske kompanije, to verovatno znači dalje spuštanje margina.
Međutim, intervencije Švajcarske nacionalne banke omogućava−
ju kompanijama da adekvatnije planiraju budžet.
zemlja partner - Švajcarska
Danijela Čabarkapa, savetnica za strana ulaganja u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza
Mala i srednja preduzeća
promoteri privrede
P
rivredna saradnja između Sr−
bije i Švajcarske je veoma
značajna i u stalnom usponu o
čemu između ostalog svedoči i činje−
nica da spoljnotrgovinska razmena
raste iz godine u godinu, mada posto−
ji još prostora za intenzivniju saradnju
kada su investicije u pitanju, ističe
Danijela Čabarkapa, savetnica za
strana ulaganja u Agenciji za strana
ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).
U tom kontekstu naša sagovornica i
posebno ističe potencijal ulaganja
malih i srednjih preduzeća, kao pro−
motera svake privrede, iz Švajcarske
u Srbiji.
Kada je reč o švajcarskim investici−
jama, naša sagovornica podseća da su podaci NBS jedini
zvanični podaci o stranim direktnim ulaganjima u Srbiji i da
NBS podatke o stranim direktnim ulaganjima u novcu dobija
od poslovnih banaka, što znači da
se podaci o stranim ulaganjima u
novcu, dobijaju po zemljama
plaćanja, a ne po zemljama ulaga−
nja, pri čemu zvanični podaci o ula−
ganjima po kompanijama ne posto−
je dok se SIEPA trudi da registruje
veće investicije kompanija (uglav−
nom one koje premašuju milion
evra) pri čemu je akcenat na ulaga−
njima u osnovna sredstva. „Prema
zvaničnim podacima NBS neto pri−
livi u novcu, zabeleženi iz Švajcar−
ske u periodu od 2005. do 2012.
godine premašuju 434 miliona
evra, što dovodi Švajcarsku na de−
seto mesto među zemljama sa naj−
većim neto prilivom u ovom razdoblju, kaže Danijela Čabarka−
pa i dodaje da „ako bi se uzeli u obzir bruto prilivi, investicije
iz Švajcarske su još veće“.
Najveće švajcarske investicije u Srbiji
Vrednost investicije
(u mil. evra)
Redni br.
Naziv kompanije
1
Holcim Srbija
Švajcarska
Građevinska
industrija
Paraćin
170
422
2
Nestlé SA
Švajcarska
Prehrambena
industrija
Stara Pazova;
Beograd
52
400
3
PharmaSwiss*
Švajcarska
Farmaceutska
industrija
Zemun (Belgrade)
30
300
4
Home Art & Sales
Švajcarska
Maloprodaja
Stari Grad (Belgrade)
22
130
Subotica
11
365
Zemlja
Sektor
Opština
Br.radnih mesta
5
Mineko Fidelinka
Švajcarska
Prehrambena
industrija
6
Emilio Stecher
Švajcarska
Građevinska
industrija
Prijepolje
3.3
53
7
Meier Mechanic
Švajcarska
Metalska industrija
Kragujevac
2.6
100
*Majka kompanija PharmaSwiss d.o.o., švajcarska PharmaSwiss S.A je prodata kanadskom „Valeant Pharmaceuticals International“, pri čemu
projekat u Srbiji ima punu podršku.
Napomena: Navedeni podaci dobijeni su na osnovu istraživanja koje sprovodi SIEPA i obuhvataju kako realizovane, tako i planirane investicije.
Neto ulaganja u novcu u hiljadama evra
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
Ukupno
45,922
−4,223
70,458
82,319
62,883
50,643
47,742
78,389
434,132
Izvor: NBS
21
zemlja partner - Švajcarska
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije
Najznačajniji partner
Srbije u EFTA asocijaciji
Š
vajcarska je najznačajniji part−
ner Srbije u Evropskoj asocijaci−
ji za slobodnu trgovinu (EFTA).
Naš izvoz u Švajcarsku, u okviru asoci−
jacije EFTA, učestvuje u ukupnom izvo−
zu u zemlje te ekonomske grupacije
88,5 odsto, dok uvoz robe iz Švajcar−
ske čini 87,5 odsto ukupnog uvoza Sr−
bije iz EFTA zemalja, izjavio je u razgo−
voru za specijalno izdanje "Privrednog
pregleda" − "Švajcarska zemlja part−
ner", predsednik Privredne komore Sr−
bije (PKS), Miloš Bugarin.
On je precizirao da je u robnoj raz−
meni već profilisana određena vrsta ro−
be, tako da se najveća razmena ostva−
ruje u oblasti električne energije, zatim,
obojene metalurgije, bakra i aluminiju−
ma. U velikoj meri zastupljena je drvna
i industrija nameštaja, kako po izvozu
rezane građe, tako i delova nameštaja i finalnih proizvoda, posebno
stolica. Zatim, program izvoza automobilskih guma, mermera, grani−
ta i ostalih vrsta kamena. Na uvoznoj strani, osim električne energi−
je, dominira farmaceutska industrija, uvoz lekova, medicinske opre−
me i aparata. Zastupljen je uvoz tekstila, u funkciji doradne industri−
je i tradicionalna roba, brend Švajcarske, kao što su satovi, čokola−
de, i ostali proizvodi konditorske industrije.
Kako ocenjujete robnu razmenu Srbije i Švajcarske u 2012?
U 2012. godini, obim robne razmene, vredne 266.485 miliona do−
lara, neznatno je porastao u odnosu na 2011. godinu, dok je pokri−
venost uvoza izvozom iznosila 52,8 odsto. Prema podacima o rob−
noj razmeni sa Švajcarskom za 2011. godinu, došlo je do značajnog
porasta izvoza za 33 odsto, a pokrivenost uvoza izvozom je sa 30,2
Poslovni forum - podrška povezivanju
Koristim priliku da najavim veliki poslovni forum švajcarskih
i srpskih privrednika, koji Privredna komora Srbije organizuje
15. maja u Beogradu u zgradi Komore Srbije u Resavskoj uli−
ci. Poslovni forum predstavlja podršku razvoju bilateralnih od−
nosa dveju država, institucionalnom i privrednom poveziva−
nju. PKS ima dugogodišnju saradnju i sa švajcarskim asoci−
jacijama i privrednim institucijama i svake godine, paralelno
sa međudržavnom komisijom, održavaju se poslovni forumi,
jedne godine u Srbiji, a druge u Švajcarskoj.
22
porasla na 47,7 odsto u odnosu na
prethodnu godinu. Naš izvoz u Švajcar−
sku gotovo je učetvorostručen u prote−
klih sedam godina.
Vrednost izvoza Republike Srbije u
Švajcarsku predstavlja 0,8 odsto
ukupnog izvoza Srbije, dok vrednost
uvoza Srbije iz Švajcarske predstavlja
0,9 odsto ukupnog uvoza Srbije. Od
ukupno 164 zemlje sa kojima je
ostvaren spoljnotrgovinski promet u
2012. godini, Švajcarska zauzima 25.
mesto. Pokrivenost uvoza izvozom
prošle godine je iznosila oko 52 odsto
i taj deficit je karakterističan za raz−
menu Srbije sa zapadnoevropskim
zemljama. Neuravnoteženost robnih
tokova, deficit na srpskoj strani, sve to
je ispod komplementarnih mogućnosti
i potreba oba tržišta.Najzastupljenije
vrste spoljnotrgovinskog prometa u uvozu su kupoprodaja, komi−
sioni poslovi, finansijski lizing, poslovi posredovanja, dok su u iz−
vozu to kupoprodaja, oplemenjivanje, poslovi posredovanja, pro−
met u slobodnim zonama.
Mnoge srpske kompanije pronašle su svoj put na zahtevno
švajcarsko tržište. Možete li navesti najuspešnije?
Svoju mesto na tržištu Švajcarske, od domaćih firmi, pronašli su
pirotski „Tigar“, koji već godinama izvozi na to tržište, zatim, „Valjao−
nica bakra Sevojno“, kao i „RTB Bor“ i firme koje se bave izvozom
malina i jagodičastog voća. Među najvećim izvoznicima u 2012. go−
dini bili su: Valjaonica bakra Sevojno, AD Sevojno, Dam−Mont d. o.
o – izvođač investicionih radova u zemlji i inostranstvu, FIJAT auto−
mobili Srbija, Impol Seval valjaonica, Sevojno, RTB − Invest d. o. o,
NIS a. d. Novi Sad, Kolarević d. o. o, proizvodnja nameštaja, d. o. o.
Mikrotek optika, Emilio Stretcher, Extraform d. o. o, Simens (Sie−
mens) d. o. o. Beograd, Tigar gume (Tigar Tyres) d. o. o, Pirot, To−
bler−Skele d. o. o. Preševo i Soja Protein AD Bečej.
Koji proizvodi se najviše uvoze iz Švajcarske?
Iz Švajcarske, prošle godine, najviše su uvozile kompanije: EFT
Trade d. o. o. Beograd, Roš (Roche) d. o. o, Beograd, Feniks Farm
(Phoenix Pharma) d. o. o. Beograd, Hemofarm Vršac, Beohemija d.
o. o. Beograd, Tetrapak (Tetra Pak Production) d. o. o, Beograd,
Tent Obrenovac, Identico International, Bimed d. o. o, Mikrotek opti−
ka, Inpharm co d. o. o, Anlek d. o. o. i ABB d. o. o, Spektar d. o. o,
Avala Ada AD, Erma d. o. o. Beograd, Pharmaswiss doo, Yura Cor−
zemlja partner - Švajcarska
poration, Eliksir grup ( Elixir Group) d. o. o, Šabac. Na uvo−
znoj strani, tradicionalno, dominiraju lekovi, a uvoz se
uglavnom realizuje preko predstavništava švajcarskih firmi
u Srbiji. U ostalim granama privrede, švajcarske firme pri−
sutne su kroz grinfild i braunfild investicije, po osnovu priva−
tizacija i kroz partnerstva.
Veliki broj švajcarskih firmi privređuje u Srbiji. Koje
su najznačajnije investicije?
Među prvim privatizacijama, koja je danas među 10 naj−
uspešnijih u Srbiji, bila je privatizacija „Fabrike cementa“
Novi Popovac od strane „Holcima“. Značajna grinfild inve−
sticija u farmaceutskoj industriji pripada švajcarskoj farma−
ceutskoj kompaniji „Farmasvis". Treba spomenuti i oblast
osiguranja, u kojoj je prisutna jedna od najvećih švajcarskih
kuća u toj oblasti, „Basler“. Sve pojedinačne primere
uspešne saradnje nije lako nabrojati, međutim, jedan od is−
taknutijih jeste švajcarska firma „Emilio Šteher“ iz Lucerna,
proizvođač mermera, nameštaja i enterijera od prirodnog
kamena, koji je otvorio pogone u Prijepolju.
Koje privredne oblasti su najperspektivnije u bilate−
ralnoj saradnji, a koje bi mogle da se poboljšaju?
Velike mogućnosti za unapređenje saradnje postoje,
pre svega, u oblasti farmaceutske i prehrambene indu−
strije, energetike, građevinarstva, zatim proizvodnje na−
meštaja, metaloprerade i precizne mehanike, a perspek−
tivan oblik saradnje sa švajcarskim firmama predstavljaju
i doradni poslovi u tekstilnoj industriji. U prehrambenoj in−
dustriji, najveću perspektivu ima saradnja u oblasti prera−
de voća i povrća. Takođe, perspektivni su i sektor usluga,
bankarstva i konsaltinga. Poseban podsticaj daljem raz−
voju privrednih odnosa daje unapređenje bankarsko−fi−
nansijske saradnje koja je u ranijem periodu veoma do−
bro funkcionisala u domenu platnog prometa (konto−ko−
rentnih veza sa UBS i Credit Suisse), a istovremeno i kod
uspostavljanja novih kreditnih linija.
Nedovoljno se koristi i Sporazum o slobodnoj trgovini ko−
ji Srbija ima sa Ruskom Federacijom.
Da li je institucionalni okvir saradnje podsticajan
za proširenje privredne saradnje Srbije i Švajcarske?
Srbija i Švajcarska su još 2005. i 2007. godine potpisale
dva značajna sporazuma o promociji i zaštiti investicija i iz−
begavanju dvostrukog oporezivanja, koji su postavili okvir
za bolju privrednu saradnju i ulaganja. Saradnja PKS i SIP−
PO, švajcarskog programa za promociju uvoza i SECO,
državnog sekretarijata za ekonomske odnose pri Ministar−
stvu za ekonomske poslove Švajcarske je na zavidnom ni−
vou i veoma je podsticajna za razvoj bilateralnih ekonom−
skih odnosa.
Švajcarska je i veliki donator u Srbiji, u kojim obla−
stima su donacije najčešće?
Interesantno je i da je Švajcarska najznačajniji donator u
Srbiji. U periodu od 2001. do 2012. godine visina donacija
dostigla je 122 miliona evra. Donacije su bile namenjene
energetskom sektoru, reformi, modernizaciji državne upra−
ve i pomoći lokalnoj samoupravi.
Robna razmena Srbije i zemlje, mil. USD: Švajcarska
Pokrivenost uvoza izvozom, u %
Vodeći odseci SMTK u izvozu u zemlju: Švajcarska
Obojeni metali
Drumska vozila
Nameštaj i delovi
Proizvodi od metala
Razni gotovi proizvodi
Ostalo
Vodeći odseci SMTK u uvozu iz zemlje: Švajcarska
Električna energija
Medicinski i farmaceutski
proizvodi
Razni gotovi proizvodi
Fotoaparati, časovnici
Električne mašine, aparati i
uređaji
Ostalo
23
zemlja partner - Švajcarska
Ana Govedarica, generalni direktor Roche d.o.o.
Pioniri brige o zdravlju
L
ekovi kompanije Roche nalaze se na
tržištu Srbije duže od osamdeset godi−
na. Trudimo se da omogućimo dostup−
nost svih novih naučnih saznanja i savreme−
nih lekova koji dolaze iz Roche laboratorija.
Imamo pionirsku ulogu u brizi o zdravlju i jed−
na smo od prvih kompanija koja je omogućila
lečenje prilagođeno potrebama specifičnih
grupa pacijenata. Ovakav pristup lečenju efi−
kasniji je, sigurniji i ekonomski isplativiji. Na−
ravno, primena ovakvog pristupa kod nas po−
nekad nije laka, pre svega zbog ekonomskih
uslova. Ali, nismo prestali ni u jednom mo−
mentu da snabdevamo bolnice i apoteke leko−
vima i planiramo da kroz partnerski odnos sa
domaćim kompanijama podstaknemo razvoj
farmaceutskog tržišta u Srbiji sa ciljem stabilnog snabdevanja leko−
vima i obezbeđivanja savremene i efikasne terapije.
Koliko Roche zapošljava ljudi u Srbiji?
Zapošljavamo više od 50 ljudi, većinu sa visokom stručnom
spremom medicinskih, ekonomskih i pravnih nauka. Zaposleni u
Roche−u Srbija su vredni i dinamični ljudi sa željom da stalno una−
pređuju svoja znanja i veštine.
Kakvi su poslovni rezultati na globalnom nivou za 2012. go−
dinu, a kakvi su što se tiče Srbije? Koliko ekonomska kriza
utiče na vaše poslovanje?
Prošla godina bila je uspešna za Roche kako na globalnom nivou,
tako i kod nas. Globalno, prodaja je porasla za četiri odsto što je
značajano s obzirom da je protekle godine zbog ekonomske krize
vođena vrlo restriktivna fiskalna politika. Roche u Srbiji očekuje do−
bre poslovne godine, jer verujemo da nećemo biti prinuđeni da vodi−
mo restriktivnu politiku troškova, već da kreiramo moderno, kompe−
titivno tržište. Vidimo Roche među prvim kompanijama u Srbiji.
Roche je vodeća kompanija čiji se rad zasniva na
istraživanju u oblasti lekova i dijagnostike. Izuzetan je dopri−
nos u lečenju malignih oboljenja. Koji su najnoviji proizvodi
Roche−a registrovani u ovoj oblasti?
Prioritet nam je ulaganje u naučna istraživanja i razvoj novih leko−
va. Imamo tri autonomna istraživačka centra i oko 150 raznih part−
nerstava širom sveta. Cilj je da se najnovija naučna otkrića primene
za inovativno lečenje mnogih bolesti, uključujući i one najteže. Tre−
nutno se oko 72 nova molekula nalaze u nekoj od faza kliničkog
istraživanja. U 2012. godini imali smo 11 pozitivnih ishoda kliničkih
studija koji jasno ukazuju na dobru perspektivu razvoja i uspešnost
lečenja naših pacijenata. Portfolio Roche dijagnostike takođe je do−
bar, sa 55 novih proizvoda.
U junu 2012. FDA je odobrio Perjetu − novi lek namenjen terapiji
karcinoma dojke, za primenu u Americi. Savremeni pristup u lečen−
24
ju danas podrazumeva tzv. kombinovanu te−
rapiju, jer je cilj suprotstaviti se malignim bo−
lestima sa različitim mehanizmima delovanja
lekova. Pored onkologije Roche značajno
ulaže i na polju neurologije, Alchajmerove bo−
lesti i šizofrenije, kao i metaboličkih, inflama−
tornih i autoimunih bolesti. Trudimo se da od−
mah po odobrenju leka u zemljama Evropske
unije, podnesemo zahtev za registraciju leka
u Srbiji, jer nam je cilj da u najkraćem mo−
gućem roku, svi savremeni lekovi budu do−
stupni i našim pacijentima.
Roche je vrlo aktivan i kad je reč o
društveno odgovornom poslovanju. Koji
su najznačajniji projekti koje Roche po−
država, a koje su najveće donacije koje je dodelio u Srbiji?
Roche je odgovorna kompanija koja je u 2012. sa 176 miliona švaj−
carskih franaka doprinela razvoju zdravstvenih ustanova širom sve−
ta. Pored toga, 36 miliona švajcarskih franaka donirano je udruženji−
ma pacijenata. Takva finansijska podrška deo je našeg poslovanja
kao i brojne humanitarne inicijative i projekte koje smo podržali.
U Srbiji Roche pomaže edukaciju medicinskih radnika, zajedno sa
najznačajnijim medicinskim institucijama i udruženjima pružamo po−
dršku obolelima kroz edukativne projekte za prevenciju, rano otkri−
vanje i lečenje mnogih bolesti. Trudimo se da pomognemo rad i ak−
tivnosti udruženja pacijenata. Poslednjih godina podržavamo kultur−
nu manifestaciju Beogradski festival igre i mnoge druge.
Poslovna filozofija kompanije?
Za farmaceutsku kompaniju odavno više nije dovoljno da „samo“
ima efikasne lekove. Okruženje značajno utiče na poslovnu filozofi−
ju. Ono što je karakteristično za zdravstvo je sve veći finansijski pri−
tisak, ali i sve veća potreba za boljim ishodima lečenja. Bez obzira
na vidljiv napredak u medicini i farmaciji, procenjuje se da za dve
trećine bolesti ne postoji dovoljno efikasna terapija. Stanovništvo
širom sveta sve je starije, pa se može očekivati da će bolesti poput
dijabetesa, malignih bolesti ili Alchajmera dominirati. Svesni ovog
trenda, razvijamo lekove i dijagnostiku koja će kreirati superiornu
vrednost ne samo za obolele, već i za društvo u celini.
Planovi za 2013. godinu?
Pokrenuli smo nove modele poslovanja i nove strateške projekte,
pa u ovoj godini očekujemo dobre rezultate. Nastojaćemo da zna−
njem, iskustvom i proizvodima značajno unapredimo lečenje
najčešćih malignih bolesti: karcinoma pluća, debelog creva, dojke i
melanoma, kao i hepatitisa i reumatoidnog artritisa.
Za to je neophodno unapređenje i razvoj bolničkog sektora
gde bi se primenjivale najsavremenije procedure i terapijske opci−
je. Jedino tako možemo da popravimo statistiku koja u odnosu na
zemlje u okruženju nije povoljna za naše pacijente.
Dnevni ekonomski list
u saradnji sa stranim ambasadama u Srbiji
priprema specijalna izdanja
ZEMLJA PARTNER
Cilj ovih publikacija je da približi
i predstavi ekonomsku i kulturnu
saradnju dve zemlje
Privredni pregled kontakt: [email protected]
Daily economic newspaper
in cooperation with foreign embassies
in Serbia prepares special editions
PARTNER COUNTRY
The aim of this publication
is to represent economic and
cultural relations between two countries
telefoni: +381 11 31 93 929 i +381 64 83 98 462
zemlja
Švajcarska
zemljapartner
partner-- Švajcarska
Aleksandar Obradović, v. d. generalnog direktora JP „Elektroprivreda Srbije“
Srpsko - švajcarski
recept za efikasnost
„Nedavni završetak prve faze
Državni
modernizacije nadzorno−
sekretarijat za ekoupravljačkog sistema u
nomske poslove Švajcarske
Termoelektrani „Nikola
(SECO) obezbedio je donaciju od
Tesla B“ u Obrenov−
10,5 miliona švajcarskih franaka za
cu samo je nasta−
projekat
modernizacije nadzorno-upravak uspešne sa−
radnje Švajcarske vljačkog sistema u TENT B, a udeo EPSi Srbije u energet−
a je 18 miliona švajcarskih franaka. skom sektoru, a
Konkretni rezultati primene projekta pomenadžment i za−
većanje efikasnosti blokova za 0,75 odposleni u „Elektro−
sto, godišnje smanjenje potrošnje
privredi Srbije“ veo−
uglja od 226.000 tona, kao i smama su ponosni na za−
jednički rad sa švajcar−
njenje emisije štetnih gasova.
skim partnerima“, kaže
- Godišnja ušteda tri
Aleksandar Obradović, v. d.
miliona evra
generalnog direktora JP „Elektro−
privreda Srbije“.
Ovaj projekat, kako ističe Obradović, veoma je značajan za
elektroenergetiku i „Elektroprivredu Srbije“, jer je sistem TENT−
a „kičma“ stabilnosti elektroenergetskog sistema Srbije. TENT
je jedan od najvećih garanta sigurnosti snabdevanja kupaca
električnom energijom u zemlji, te modernizacija najveće fabri−
ke električne energije u regionu predstavlja okosnicu ukupnog
razvoja kompanije i uspešnog držanja primata srpske energeti−
ke u uslovima budućeg otvorenog regionalnog tržišta.
Šta podrazumeva projekat modernizacije nadzorno−upra−
vljačkog sistema u Termoelektrani „Nikola Tesla B“?
Projekat modernizacije nadzorno−upravljačkog sistema u
TENT B čija prva faza je završena tokom prošlogodišnje revita−
lizacije bloka B1, snage 620 megavata, odvija se prema bilate−
ralnom sporazumu vlada Švajcarske i Srbije. Taj sporazum je
potpisan 2009. godine, a ukupna vrednost sporazuma je 28,5
miliona švajcarskih franaka. Državni sekretarijat za ekonomske
poslove Švajcarske (SECO) obezbedio je donaciju od 10,5 mi−
liona švajcarskih franaka, a udeo EPS−a je 18 miliona švajcar−
skih franaka. Udeo EPS−a je namenjen za finansiranje zamene
nadzorno−upravljačkog sistema na bloku B2, nabavku opreme
za oba bloka i adaptaciju komandnih sala.
Koji je značaj donacije švajcarskog SECO?
Donacijom SECO obezbeđena je nabavka, isporuka i ugrad−
nja opreme koju je posle tenderske procedure i dobijenog posla,
26
obavila kompanija „Simens“. U okviru donacije od 10,5 miliona
franaka obuhvaćene su i konsultantske usluge švajcarske kom−
panije AFC. Probni period je istekao 12. marta ove godine i ta−
da je urađena i zvanična primopredaja prve faze. Tada je ispo−
ručiocu, kompaniji „Simens“ predat sertifikat za kvalitet ispo−
ručene opreme i obavljenu ugradnju. Od 12. marta je počeo
dvogodišnji garantni period.
Koji su ciljevi ovog projekta?
Ovim projektom modernizovaće se upravljački sistem u TENT
B. To podrazumeva povećanje energetske efikasnosti i pouzda−
nosti, bolju zaštitu životne sredine, smanjenje emisije štetnih
gasova uključujući gasove koji doprinose efektu staklene bašte.
Ugradnjom nove, najsavremenije opreme biće obezbeđen i sta−
zemlja partner - Švajcarska
bilniji rad sa manje zastoja bloka
B−1, što doprinosi značajnim ušte−
dama u potrošnji uglja i drugih
energenata. Najvažniji efekat
ovog projekta je sigurnije i stabil−
nije snabdevanje kupaca elek−
tričnom energijom, što je i ključni
zadatak svih nas u sistemu „Elek−
troprivrede Srbije“. Konkretni re−
zultati primene ovog projekta su
povećanje efikasnosti blokova za
0,75 odsto, godišnje smanjenje
potrošnje uglja od 226.000 tona,
kao i smanjenje emisije štetnih
gasova. Na godišnjem nivou
TENT će uštedeti tri miliona evra.
Novi nadzorno−upravljački sistem u TE „Nikola Tesla B“ predat na upotrebu
Upravljački sistem TENT B
Šta će biti urađeno u drugoj fazi?
U narednom periodu i na bloku B2 trebalo bi da budu urađeni
isti poslovi modernizacije nadzorno−upravljačkog sistema kao
što je urađeno i na bloku B1. Ovi poslovi biće obavljeni tokom
revitalizacije bloka B2.
Na kojim sve projektima su do
sada sarađivali EPS i Vlada
Švajcarske?
Od 1999. godine vlada Švajcar−
ske je preko svog ministarstva eko−
nomije (SECO) energetskom sek−
toru Srbije pružila podršku vrednu
više od 32 miliona evra. Sve je
počelo sa uvozom, ugradnjom i za−
vršavanjem hitno neophodne teh−
ničke opreme devedesetih godina
prošlog veka.
Četvorogodišnji projekat za na−
dogradnju i modernizaciju Nacio−
nalnog upravljačkog centra „Elek−
troprivrede Srbije“ pokrenut je
2003. godine.
U 2009. godini Švajcarska je od−
lučila da donira 10,5 miliona švajcarskih franaka za novi nadzor−
no−upravljački sistem u TENT B, a prošle godine potpisan je
projektni sporazum za pilot projekat u oblasti korišćenja obno−
vljivih
izvora
energije.
Obrenovački moćni izvor energije
TENT B
Sa instalisanim kapacitetom od 3.288 megavata TENT čini
trećinu instalisanih kapaciteta EPS−a, a sa proizvodnjom
većom od 19 milijardi kilovat−sati godišnje podmiruje čak 50
odsto potreba kupaca električne energije u Srbiji. Ulaganjima
u modernizacije u poslednjih deset godina godišnja proizvod−
nja povećana je za više od 3,2 milijarde kilovat−sati električne
energije, uz uštedu od 400.000 tona godišnje.
Uporedo sa povećanjem proizvodnje u TENT−u se sprovode i
programi za zaštitu životne sredine, smanjenje emisije čvrstih
čestica, rekonstrukciju elektrofiltera, smanjenje negativnih posledica
odlaganja pepela na deponijama, manju emisiju azotnih oksida, odsum−
poravanje...
27
zemlja partner - Švajcarska
Peter Jenelten, izvršni potpredsednik za marketing i prodaju švajcarske kompanije „Stadler“
Ponosni na debi u regionu
S
tadler je ponosan što je pobedio
na tenderu Železnica Srbije. To je
naša prva velika narudžbina u regi−
onu Jugoistočne Evrope i veoma važna
referenca. Verujemo da će, ako se dobro
pokažemo i zadovoljimo svoje kupce, što
ćemo svakako i učiniti, uslediti novi projek−
ti, kaže Peter Jenelten za specijalno izda−
nje „Švajcarska zemlja partner“.
Možete li nam ukratko ispričati isto−
riju kompanije Stadler?
Gospodin Ernst Stadler osnovao je
našu kompaniju 1942. godine u Cirihu.
Prvih pet godina to je bila veoma mala
firma, specijalizovana za proizvodnju
malih dizel−lokomotiva i lokomotiva sa
baterijama. Sadašnji vlasnik Peter Spu−
ler preuzeo je kompaniju 1989. godine, a
prvi strani ogranak firme osnovan je
1999. godine u Berlinu.
Prvi FLIRT (Fast Light Innovative Regional Train) isporučen je
Švajcarskoj federalnoj železnici (SBB) 2004. Do danas, prodato je
890 primeraka tog uspešnog tipa voza u 14 različitih zemalja. Po−
tom je Stadler osnovao ćerke firme u Mađarskoj (2005), Poljskoj
(2006) i Alžiru (2008). Danas grupa ima ukupno oko 5.000 zapo−
slenih, od kojih 3.000 u Švajcarskoj.
Na koje vrste železničkog prevoza je fokusirana kompanija?
Stadler grupa je fokusirana na regionalni i gradski segment, la−
ke regionalne železnice, gradske vozove i tramvaje. Osim toga,
Stadler proizvodi vozove za pruge uzanog koloseka, putničke va−
gone i lokomotive, i svetski je lider u proizvodnji zupčastih žele−
zničkih vozila.
FLIRT za nemačko tržište
28
Koje sve proizvode obuhvata vaša
ponuda i da li se proizvodnja u potpu−
nosti odvija unutar Stadlera?
U suštini, proizvodimo sva vozila za
prevoz putnika, osim vozova za brzine
preko 250 kilometara na čas. U okviru
kompanije generišemo oko 40 odsto do−
date vrednosti i sami proizvodimo sve
školjke i obrtna postolja. Ostale kompo−
nente poput trakcionih motora, trakcionih
konvertera, generatora, toaleta, vrata itd.
kupujemo od svojih eksternih dobavljača.
U kojoj meri prilagođavate svoje
proizvode potrebama pojedinih kli−
jenata?
Stadlerovi proizvodi zasnovani su na
konceptu „porodica“, kao FLIRT porodica,
kod koje se svako vozilo iz te porodice
može adaptirati širokom opsegu speci−
fičnih zahteva klijenta. Na primer, prila−
gođavamo se zahtevima koji proističu iz odlika infrastrukture ili teh−
ničkih uslova – širina koloseka, sistem napajanja, dužina, kapaci−
tet, signalizacija itd, kao i zahtevima koji proizilaze iz operativnog
koncepta i uslova unutrašnjeg uređenja – broj i tip vrata, toaleta,
sedišta, klasa, sistema informisanja putnika i drugo.
Na koje ste vozilo najviše ponosni i koja su najproda−
vanija vozila?
Zaista smo ponosni na sve svoje proizvode, počevši od speci−
jalnih vozila rađenih po narudžbini, poput zupčaste železnice ili
panorama−vagona, preko gradskih vozila kao što su tramvaji i
metro, do porodica vozova za koncept teških železnica kao što
su pomenuti FLIRT EMU i DMU ili dabl−deker KISS. Od svih
zemlja partner - Švajcarska
naših poizvoda, za najprodavaniji bih nominovao
FLIRT EMU, jer smo od njegovog uvođenja u po−
nudu prodali 890 jedinica, a naredni projekti se
bliže, tako da verujemo da ćemo uskoro preći broj
od 1.000 jedinica.
Nedavno je potpisan ugovor sa Železnicama
Srbije o isporuci 21 električnog voza. Koliko je
ta saradnja važna za Stadler i postoji li mo−
gućnost za njeno proširenje na segment grad−
skog prevoza u Srbiji?
Stadler je ponosan što je pobedio na tenderu
Železnica Srbije. To je naša prva velika narudžbina u regionu Ju−
goistočne Evrope i veoma važna referenca. Verujemo da će, ako
se dobro pokažemo i zadovoljimo svoje kupce, što ćemo svakako
i učiniti, uslediti novi projekti. Takođe, veoma nam je interesantan
gradski transport vozovima i tramvajima u Srbiji.
Koje su najvažnije karakteristike vozova koji će biti ispo−
ručeni Srbiji? U kojim zemljama se koristi taj tip vozova?
Železnice Srbije naručile su 21 voz tipa FLIRT. To su električni
vozovi za međugradski i regionalni transport, a ispunjavaju infra−
strukturne zahteve − napajanje od 25 kilovata i 50 herca, standard−
na širina koloseka, UIC profil, signalni sistem itd. Oni odgovaraju
datoj specifikaciji naručioca po broju sedišta, broju vrata, imaju pr−
vu i drugu klasu, toalete, informacione sisteme itd.
Naši vozovi iz tipa FLIRT veoma su popularni na širokom pod−
ručju − od juga (Alžir)
ka severu (Norveška) i
sa zapada (Francuska)
na istok (Belorusija).
Osim ove četiri zemlje,
imamo narudžbine za
FLIRT iz Češke Repu−
blike, Italije, Finske,
Estonije, Nemačke,
Mađarske, Poljske, Sr−
bije, Švajcarske i Au−
strije.
Da li su ti vozovi ekološki i kolika je njihova potrošnja?
To su vozila najnovijeg tipa, poštuju sve propise u vezi sa zašti−
tom okoline, kao i bezbednosne. Velika prednost FLIRT vozova je
njihova mala težina, zahvaljujući materijalu od kog su sagrađeni. A
manja težina automatski znači i manju potrošnju energije, koja je
važna i zbog troškova i zbog ekologije.
Kakvi su uslovi garantnog roka i da li vaša kompanija na−
stavlja da održava vozove nakon isporuke?
Uslovi garancije su precizno određeni ugovorom sa Železnica−
ma Srbije. Stadler će u Srbiji imati svoje specijaliste koji brinu o ga−
ranciji a takođe će i sarađivati sa osobljem naručioca. Održavanje
će biti sprovedeno direktno kod naručioca, a Stadler će obezbedi−
ti tehničke konsultante tokom garantnog perioda.
Šta Srbija mora da unapredi u svojoj železničkoj mreži da
bi bila spremna za vaše vozove?
Smatramo da nikakva posebna infrastruktura nije neophodna za
korišćenje i održavanje naših vozova. Prema ugovoru, obezbe−
KISS aeroexpress za Rusiju
dićemo neke posebne alate i opremu za održavanje, kao što su
alati za dijagnostiku i slično.
FLIRT vozovi su veoma moćni i mogu da idu brzinom od 160 ki−
lometara na sat. Verujemo da će zahvaljujući ambicioznom pro−
gramu investiranja u železničku infrastrukturu u Srbiji biti moguće
da se koristi čak i maksimalna brzina tih vozova.
Svi vozovi u Srbiju stižu
za dve i po godine
Prema ugovoru, prvi novi voz u Srbiju treba da stigne 29. septembra 2014. godine.
Poslednji, 21. elektromotorni voz u našu
zemlju treba da stigne 31. avgusta 2015.
godine. Nakon što
krajem septembra
naredne godine
bude isporučen prvi voz, druga garnitura stići će dva
i po meseca kasnije. Novi vozovi će
nakon toga biti isFLIRT za Belorusiju
poručivani svakih
petnaest dana.
Novi elektromotorni vozovi koji će saobraćati srpskim prugama su četvorodelne
garniture, osposobljene za brzinu od 160
kilometara na sat. Kapacitet voza je 464
putnika, od čega je 234 mesta za sedenje
i 230 za stajanje.
Pored toga, nove garniture imaće najsavremeniju opremu: GPS sistem, RDU uređaj, sistem za informisanje putnika, auto
stop uređaj, klima uređaj, toalet univerzalnog tipa i ulaznu rampu za invalidska kolica, kao i dva mesta za smeštaj invalidskih
kolica. „Železnice Srbije“ sa švajcarskom
kompanijom ugovorile su nabavku vozova
tipa „FLIRT“- treće generacije.
29
zemlja partner - Švajcarska
Vladimir Medan, predsednik Uprave Basler osiguranja u Srbiji
Švajcarska sigurnost
u Srbiji
B
asler osiguranje je nakon pet godi−
na postojanja u Srbiji dostiglo svoj
cilj da premaši jedan posto tržišta
Srbije i ostvari pozitivan finansijski rezul−
tat. To pokazuje da je strategija postepe−
nog, ali stabilnog rasta u osnovi švajcar−
ska filozofija, koja se takođe na dobar
način može implementirati u Republici Sr−
biji, naravno prilagođena srpskom eko−
nomskom okruženju i tržišnim uslovima u
Srbiji, kaže Vladimir Medan, predsednik
Uprave Basler osiguranja.
Kako je tekao razvojni put kompani−
je Basler u Srbiji?
Za razliku od mnogih drugih kompanija,
Basler je u Srbiju došao kao grinfild investicija, odlučio da osnuje dve
kompanije za životno i neživotno osiguranje i da razvija biznis korak
po korak. Prvi korak je bio uvođenje sasvim novih proizvoda na
tržište osiguranja u Srbiji, a to su medicinska odgovornost i pravna
zaštita medicinskih radnika uz životna osiguranja koja su u krajnjoj
liniji i specijalnost jedne švajcarske kompanije, budući da životna osi−
garanja kao dugoročne investicije zahtevaju sigurnost, a Švajcarska
je pojam sigurnosti. To je bio prvi korak. Posle godinu, dve krenuli
smo na ostala imovinska osiguranja i na ono što je bilo klasično
tržište odiguranja u Srbiji, autoodgovornosti. Naš cilj je da u Srbiji im−
plementiramo Baslerovu filozofiju sigurnog sveta, što znači preven−
ciju. Odnosno, da zajedno sa našim klijentima ne samo dočekamo
štete, već i da aktivno radimo i obrazujemo naše klijente kako bi te
štete predupredili.
Kako funkcioniše taj segment „Sigurnog sveta“?
Basler osiguranje u okviru sekcije „Siguran svet“, svim građani−
ma daje praktične savete kako da budžet porodice očuvaju u
dužem vremenskom periodu, što je u vremenu ekonomske krize
vrlo važno. U tom smislu, postoji ceo niz postupaka, na primer kod
osiguranja imovine poklanjama zaštitne alarme ili ćebad za gašen−
je požara, obučavamo ljude kako da ih koriste. Kod autoodgovor−
nosti sprovodimo akciju u kojoj na tehničkom pregledu možete
besplatno proveriti viskozitet ulja u kočnicama, u okviru putnog osi−
guranja, posebno u skijaškoj sezoni, pokušavamo da objasnimo
zašto treba nositi kacigu, čak smo jedan broj dečijih i podelili.
Građani su na početku pomalo skeptični, ali kad shvate da je to i u
njihovom interesu onda počinju polako da usvajaju i primenjuju ovu
filozofiju. To je ono što Basler distancira od drugih osiguravajućih
kompanija.
30
Basler je prvi u Srbiju uveo medicin−
sko osiguranje. Koliko je to bio težak
zadatak i kakva je bila prva rakcija?
Kad je Basler došao u Srbiju, prema le−
karima nije ni postojala takva vrsta proiz−
voda i to je bio pionirski poduhvat kompa−
nije, da predoči lekarima zašto njima to
osiguranje uopšte treba. Bili smo prijatno
iznenađeni da je veliki broj klijenata znao
za tu vrstu osiguranja i nisu bili protiv ideje
da je to potrebno, jedino što je i to direktno
vezano za kupovnu moć i kapacitete te kli−
jentele, ali doktorski segment je istog tre−
nutka prepoznao te proizvode kao svoju
potrebu. Još uvek smo lideri u tom seg−
mentu, ali on je relatvno mali i samo jedan
od segmenata našeg poslovanja. Basler je sada kompanija koja
može ponuditi osiguravajuću uslugu bilo kom klijentu na teritoriji Re−
publike Srbije bilo na osiguranju imovine, života, nezgoda. U ovom
trenutku Basler pokušava da priđe klijentu sa celokupnim skupom
proizvoda koji bi mogli eventualno da se pojave kao njihova potreba.
Basler osiguranje ove godine proslavlja značajan jubilej. Ko−
liko je teško održati kontinuitet u poslovanju toliki niz godina?
Ove godine naš holding puni 150 godina što pokazuje samo sigur−
nost i stabilnost kompanije jer za sve te godine Basler nije imao ni
jedan trenutak prekida u svom poslovanju. Drugim rečima, za jedan
i po vek Basler je u svakom trenutku isplaćivao, odnosno pokrivao
svoje klijente, što ga razlikuje od drugih osiguravajućih kompanija.
Kakvi su planovi i ciljevi kompanije za naredni period?
Sistematski implementiramo upravo „Siguran svet“. Politika Basle−
ra je da kontinuirano prilagođava proizvode zahtevima tržišta i klije−
nata. Često izlazimo u susret kompanijama, pogotovo ako se radi o
kompleksnim rizicima da napravimo individulani pristup prilagođava−
jući i predlažući koncept osiguranja i vrste osiguranja našim klijenti−
ma, tako da im nudimo ceo jedan paket koji ne podrzumeva samo
jednu liniju osiguranja, nego ima sadržanih više proizvoda, a prila−
gođeno njegovim potrebama. Poenta je da klijent dobije osiguranje
koje mu je potrebno.
Cilj kompanije je i dalje dinamičan rast i da u jednom trenutku do−
stigne pet odsto tržišta, ali ne skokovito, nego korak po korak u vre−
menskom periodu koji će obezbediti sigurnost i stabilnost kako kom−
panije tako i naših klijenata. Jer svaki skokoviti rast se po pravilu za−
vršava problemima u kasnijim periodima, a naša filozofija je stalni
kotinuirani, željeni i kontrolisani rast.
zemlja partner - Švajcarska
Vodeći instrumenti i proizvodi
za forenzička istraživanja
Projectina Ltd. je
Naša misija
svetski lider u
Kreiranje bezbednijeg društva omo−
razvoju i proiz−
gućavajući bolju zaštitu države i njenih
vodnji proiz−
građana. Delujemo globalno primenjujući
voda iz obla− naše znanje i jedinstvenu tehnologiju za pri−
sti forenzičkih
kupljanje, analizu i podelu informacija na
nauka i viso−
način koji omogućava državnim instituci−
kotehnoloških
jama sprovođenje zakona, prevenciju i
optičkih kompo−
rešavanje prestupa.
nenti preko 65 godina.
Tokom 2011. godine kom−
panija Forensic Technology je preuzela kompaniju. Zajedno
pokrivaju tri kategorije proizvoda za: balistiku, ispitivanje do−
kumenata i ispitivanje mesta prestupa putem 100 agencija za
javnu bezbednost u približno 70 zemalja.
Projectina Ltd. pokriva sledeće
oblasti:
• Sisteme za primenu laborato−
rijskih forenzičkih nauka u do−
menu identifikacije prestupni−
ka i ispitivanja na mestu do−
gađaja prestupa.
• Projektovanje mikroskopa za
industrijske i naučne primene.
• Merenje i inspekcija sistema u
industrijskim procesima i u
kontroli kvaliteta.
• Razvoj i OEM proizvodnja op−
to−elektronskih komponenti,
podsistema i kompletnih ure−
đaja.
Istovremeno, Forensic Techno−
logy i Projectina omogućavaju
širok asortiman proizvoda i usluga,
kao što su interna i eksterna obuka
u skladu sa zahtevima kupca.
32
Za više informacija kontaktirati:
MRG Export−Import d.o.o.
Tel: +381 11 2433 799; Fax: +381 11 2433 792
Email: [email protected]
Naša vizija
Lideri u inovacijama koji će učiniti
svet bezbednijim mestom
zemlja partner - Švajcarska
Ansgar Bornemann, regionalni direktor Nestlé Adriatic d. o. o.
Nestlé - lokalni igrač
Nestlé je u našem regionu prisutan već
dugi niz godina. Prvi podaci datiraju iz
vremena kad je Srbija bila u sklopu Kra−
ljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Kompanija Nestlé Adriatic, koja danas
posluje na našim prostorima, osnovana
je 2003. godine, a pokriva tržišta Hrvat−
ske, Srbije, Kosova, Crne Gore, Make−
donije, Bosne i Hercegovine i Slovenije.
Zapošljava oko 950 ljudi i upravlja dve−
ma fabrikama: fabrikom sladoleda u Sta−
roj Pazovi i fabrikom začina i kulinarskih
proizvoda u Surčinu.
Kako ocenjujete poslovanje kompa−
nije Nestlé u Srbiji?
Nestlé je prepoznao potencijal ove regi−
je i predan je njenom razvoju, što se vidi
kroz konstantne investicije. Akvizicijom
Centroproizvoda prošle godine Nestlé je
postao prava lokalna kompanija te
značajno ojačao geografsku i prisutnost proizvoda iz kulinarskog
sektora u celom regionu. Planiramo da dalje jačamo poziciju naših
robnih marki u zemlji plasiranjem novih proizvoda i proizvodnjom
prepoznatljivih Nestlé marki kao što je MAGGI u fabrici u Surčinu.
Takođe, ponosni smo na izvoz Pirulo sladoleda koji se proizvodi u
Nestlé fabrici sladoleda u zemlje Evropske unije.
Koji su brendovi Nestlé−a zastupljeni na srpskom tržištu?
Da li je u planu uvođenje novih?
Nestlé na tržištu Srbije nudi svetski poznate robne marke, kao
što su NESCAFÉ, THOMY, MAGGI, NESQUIK, KITKAT,
SMARTIES, LION, PURINA, NESTLÉ žitarice, NESTLÉ dečja
hrana, NESTLÉ sladoledi i širok asortiman C proizvoda. Kon−
stantno radimo na inovacijama i renovacijama postojećih proiz−
voda − ove godine uspešno smo završili inovaciju NESCAFÉ−a
sa NESCAFÉ Classic Mild & Strong kafom i 3in1 Macchiato i
2in1 Espresso mixevima.
Nestlé je firma koja je dokazala da joj je važno dugoročno
održanje vrednosti proizvoda, što između ostalog obez−
beđuje visokim kvalitetom. Koliko je teško izaći u susret po−
trošačima i održati se dugi niz godina na samom vrhu?
Kontinuirano ulaganje u istraživanje i razvoj ključna je pred−
nost kompanije Nestlé koja je kompaniju i dovela na vodeće me−
sto u svetu kada je reč o ishrani, zdravlju i zdravom životu.
Uspeh naše kompanije se zasniva na osluškivanju potreba i
želja naših potrošača, kao i na temeljnom ispitivanju i istraživa−
nju tržišta. Nije lako opstati na samom vrhu, posebno kada je
konkurencija velika, a tržište sve otvorenije, ali zahvaljujući
ogromnom naporu koji ulažemo, svoju
poziciju uspevamo da sačuvamo.
Koja je poslovna filozofija Nestlé−a?
Posvećeni smo odgovornom poslova−
nju kroz stvaranje zajedničke vrednosti,
nudeći visok kvalitet hrane i pića, isto−
vremeno doprinoseći ekološki održivom
društvenom i ekonomskom razvoju.
Naša misija je da stvorimo korist za
lokalnu zajednicu podržavanjem lokal−
ne proizvodnje i razvoja lokalnog tržišta
u svakoj zemlji u kojoj poslujemo.
Projekat „ZdravoRastimo“ je već
dve godine zastupljen u školama Sr−
bije. Kako to funkcioniše i koliko
ima uticaja na decu da kreiraju zdra−
ve životne navike?
„ZdravoRastimo“ program je deo glo−
balnog Nestlé Healthy Kids programa
koji se sprovodi u Srbiji od 2011. godine, uz podršku Ministar−
stva za omladinu i sport i Ministarstva prosvete i nauke i imple−
mentaciju Atletskog saveza Srbije, sa ciljem da podigne svest o
ishrani, zdravlju i zdravom životu, kao i da popularizuje fizičku
aktivnost kod dece školskog uzrasta. Tokom 2012. godine, pre−
ko 2.000 osnovaca sedmih razreda je kroz četiri modula eduka−
cije o zdravoj ishrani značajno unapredilo svoje znanje o važno−
sti zdrave ishrane i fizičke aktivnosti te se nadamo da će pro−
gram iz godine u godinu sve više da se razvija i obuhvati veći
broj dece u Srbiji.
Kakvi su ostvareni rezultati u 2012. godini i planovi za
2013. godinu?
Uprkos nepovoljnim okolnostima zbog krize u regionu, kom−
panija Nestlé Adriatic ostvaruje pozitivan rast poslovanja još
od 2012. godine. U celokupnom jadranskom regionu, u po−
ređenju sa prethodnom godinom prodaja je ostvarila dvocifre−
ni rast, ne uključujući udeo akvizicije Centroproizvoda. Skoro
u svim zemljama u regiji ostvarili smo rast kao i u svim kate−
gorijama proizvoda, pogotovo u kategoriji sladoleda i Nescafé
kafe i dostigli tržišni udeo. Takođe, uspešno smo završili inte−
graciju poslovanja Centroproizvoda koji smo kupili krajem
2011. godine.
U 2013. godini u fokusu je ulaganje u fabriku u Surčinu, pre−
ma modelu primenjenom u našoj fabrici sladoleda u Staroj Pa−
zovi koja, pored zemalja regije, sladolede izvozi i u zemlje
Evropske unije te smo razvili jasnu strategiju izvoza proizvoda
iz fabrike u Surčinu u zemlje EU. Nastavljamo sa investicijama
u kvalitet, inovacije i robne marke.
33
zemlja partner - Švajcarska
SGS Beograd
Sigurni, kvalitetni
i pouzdani
SGS Beograd je osnovan 2001. godine kao punopravni član SGS grupe, najveće svetske organizacije za kontrolisanje, sertifikaciju,
ispitivanje i monitoring. SGS grupa upravlja mrežom od preko 75.000 zaposlenih, 1.500 kancelarija i laboratorija u više od 180 zema−
lja. Zahvaljujući vrhunskom profesionalnom iskustvu, strogom poštovanju etičkih standarda osnivača i podršci globalne mreže, SGS Be−
ograd je postao vodeća međunarodna kompanija u Srbiji u oblasti kontrolisanja i sertifikacije, sa ciljem da to uskoro postane i u oblasti
ispitivanja. SGS Beograd danas zapošljava preko 120 kvalifikovanih i iskusnih stručnjaka, posvećenih pružanju vrhunske usluge i
spremnih da u svako vreme stvore klijentu dodatnu vrednost. U sastavu preduzeća su savremena i vrhunski opremljena laboratorija za
poljoprivredno−prehrambene proizvode, sredstva za ishranu bilja, hrane za životinje, predizolovane sisteme višeslojnih cevi i tekstilne
proizvode, akreditovana prema standardu SRPS ISO IEC 17025, a koja se nalazi u Novom Sadu i laboratorija za nameštaj u Beogra−
du, kao i poslovnica u Crnoj Gori, sa lokacijom u Baru.
SGS Beograd pruža usluge u sledećim oblastima poslovanja:
−
−
−
−
−
−
−
−
−
Sektor
Sektor
Sektor
Sektor
Sektor
Sektor
Sektor
Sektor
Sektor
za
za
za
za
za
za
za
za
za
poljoprivredu
sertifikaciju sistema i usluga
automobilsku industriju
robu široke potrošnje
rude i minerale
zaštitu životne sredine
industriju
naftu, naftne derivate i hemikalije
usluge vladama i institucijama
Radi upoznavanja svojih klijenata sa rastućim zahtevima sa stanovišta kontrolisanja, sertifikacije, ispitivanja i monitoringa u svim
oblastima delovanja SGS Beograd, osnovan je i Education centar u kojem je od oktobra 2011. obučeno više od 700 polaznika pre−
ma zahtevima standarda sistema menadžmenta, poljoprivredne, industrijske proizvodnje i dr. Kao društveno odgovorna kompanija,
SGS Beograd je organizovao više besplatnih awareness kurseva, posebno sa stanovišta standarda koji su usvojeni u prethodnom
periodu (ISO 50001, ISO 39001, ISO 20000 i drugi).
34
Beri Kalebaut (Barry Callebaut), najveći proizvođač čokolade na svetu
Od zrna kakaoa
do najfinije čokolade
G
rupa Beri Kalebaut vodeći je svetski proizvođač visokokvali−
tetnog kakaoa i čokoladnih proizvoda, sa istorijom dužom od
150 godina. Kompanija ima 45 proizvodnih pogona u 30 ze−
malja, zapošljava oko 6.000 ljudi, a vrednost prodaje u fiskalnoj 2011−
12. godini iznosila je 4,8 milijardi švajcarskih franaka (blizu četiri miljar−
de evra). Godišnja proizvodnja na nivou grupacije iznosi oko 1,3 mili−
ona tona, dok samo fabrika u Belgiji, koja je ujedno i najveća fabrika
čokolade na svetu, proizvede dnevno oko hiljadu tona čokolade.
Istorijat grupe
Beri Kalebaut kompanija nastala je 1996. godine spajanjem belgij−
skog Kalebauta (Callebaut, osnovan 1850.) i francuskog Kakao Beri−
ja (Cacao Barry, osnovan 1842.). Kompanija je 1999. kupila švajcar−
skog proizvođača čokolade Karma (Carma AG). Nakon toga sledi pe−
riod intenzivnih akvizicija i izgradnje novih proizvodnih postrojenja
širom sveta uporedo sa sklapanjem ugovora o dugoročnoj saradnji sa
gigantima prehrambene industrije na globalnom nivou kao što su
Kraft, Unilever, Heršis (Hershey's ), Nestle. Sve to dovelo je do toga
da Beri Kalebuat danas bude svetski lider u proizvodnji čokolade i ka−
kao derivata.
Jedinstvena pozicija
Beri Kalebaut je jedina grupacija koja obuhvata ceo proizvodni la−
nac kada je čokolada u pitanju. U mogućnosti je da svoje klijente
usluži bilo gde u svetu, uz kvalitet koji je konstantan i sa više od 3.000
recepata. U ponudi je širok izbor čokolada, filova i dekoracija, glazu−
ra, kao i drugi proizvodi na bazi kakaoa ili lešnika za čokoladu, slado−
led, biskvite i druge potrebe prehrambene industrije. Ključ uspeha
kompanije su iskustvo i sveobuhvatno znanje u umetnosti čokolade,
bilo da se radi o zrnu kakaoa ili pravljenju vrhunskog čokoladnog pro−
izvoda. To omogućava kompaniji da stalno napreduje, uvodeći nove
proizvode, recepte i metode proizvodnje, konstantno podižući kvalitet.
Prosečno, 75 odsto prodaje kompanije generišu proizvodi uvedeni na
tržište u poslednjih pet godina.
Beri Kalebaut grupa fokusirana je na tri osnovna segmenta:
− Industrijski segment u okviru kojeg ostvaruje blisku saradnju kako
sa lokalnim konditorima tako i sa multinacionalnim kompanijama
snadbevajući ih čokoladom i čokoladnim proizvodima posebno
osmišljenim prema specifičnim potrebama njihovih proizvodnih
asortimana
− Gourmet segment koji obuhvata snadbevanje čokoladom i profe−
sionalnu podršku za zanatlije i profesionalne korisnike čokolade
kao što su specijalizovane prodavnice, poslastičarnice, pekare,
restorani, hoteli, ketering servisi, itd.
− Kakao segment gde lokalne proizvođače snabdeva kakao pre−
rađevinama, tj. polufabrikatima, kakao masom, kakao prahom,
kakao puterom i mnogim drugim proizvodima na sličnoj bazi
Kao jedan od najvećih uzgajivača kakaovca – 25 posto godišnje
berbe kakaovca na svetskom nivou − kompanija je aktivno angažova−
na na projektima čiji je cilj očuvanje ove dragocene biljke kako bi i bu−
duće generacije mogle da uživaju u njenim plodovima. To se postiže
konstantnim radom na unapređivanju metoda uzgajanja, na edukaci−
ji farmera, poboljšanju uslova rada na plantažama, kao i uslova živo−
ta zaposlenih i njihovih porodica. Beri Kalebaut zapošljava više od
1.000 ljudi u Zapadnoj Africi.
Saradnja na lokalnom tržištu
U skladu sa globalnom strategijom grupe čiji je cilj neposredna pri−
sutnost na svim tržištima, 2012. godine je doneta odluka da se se−
dište za Jugoistočnu Evropu otvori u Beogradu. Zemlje koje ono po−
kriva su bivše jugoslovenske republike, Rumunija, Bugarska i Grčka.
Razgovarali smo sa Stojanom Kemerom, direktorom za Jugoistočnu
Evropu:
„S obzirom na dugogodišnju blisku saradnju sa mnogim konditori−
ma u području, grupacija planira da usmeri fokus na lokalne proiz−
vođače radi povećanja njihove efikasnosti i da još aktivnije učestvuje
u razvoju njihovih proizvoda. Posvećeni tim tehnologa i inženjera
našim partnerima pruža punu podršku u inovacijama i svim segmen−
tima poboljšanja proizvodnje. Na taj način će, nadamo se uskoro, bi−
ti pripremljen teren za pokretanje lokalne proizvodnje Beri Kalebauta
u Jugoistočnoj Evropi.“
U razgovoru sa Marčinom Niedžielskim, glavnim odgovornim za
Gourmet segment u regionu, saznali smo više o tome šta se nudi Ho−
reka i Bapa klijentima Beri Kalebauta:
„Cilj kompanije je viši kvalitet peciva, deserta i poslastica uz pomoć
boljih recepata, sastojaka i metoda pripremanja. Naše stručno kuli−
narsko osoblje, tehnički savetnici i ambasadori naše čokolade,
pružaju podršku kupcima kroz demonstracije, treninge i testiranje pro−
izvoda. Osim toga, profesionalci koji žele da usavrše veštine i znanja
o čokoladi, ali i da prate nove trendove, tehnike i recepte, mogu to
učiniti u nekoj od Akademija čokolade koje je Beri Kalebaut osnovao
na svim kontinetima (Švajcarska, Belgija, Engleska, te u mnogim
područjima Severne Amerike i Azije).“
Kontakti:
Stojan Kemera
[email protected]
Marcin Niedzielski
[email protected]
Barry Callebaut South East Europe d.o.o.; Jurija Gagarina 32, 11070 Beograd, Srbija; Telefon: +381 11 353 2805
zemlja partner - Švajcarska
Gabrijel Dina, regionalni direktor predstavništva kompanije Novartis za Srbiju
Inovacije
i podrška zdravstvu
N
aša misija je da otkrivamo i razvijamo nove ino−
vativne lekove i učinimo ih dostupnim pacijenti−
ma na svakom tržištu na kome smo prisutni. Ta−
kođe, utiremo put integraciji lokalne naučne zajednice u
okviru kompanijske globalne istraživačke mreže. Imajući
na umu ekonomska ograničenja zdravstvenog sistema,
sarađujemo sa javnim zdravstvom ne samo da bismo
uveli naše lekove, nego da bismo i uložili sredstva u is−
punjavanje praznina u infrastrukturi i obezbedili medicin−
sku edukaciju i pružanje informacija koji su ključni fakto−
ri uspeha u poboljšanju kvaliteta nege i postizanju mak−
simalnih rezultata zdravstva u celini, kaže Gabrijel Dina,
regionalni direktor predstavništva Novartisa za Srbiju.
Gospodine Dina, poznati ste po svom iskustvu u
farmaceutskoj industriji. Možete li nam ukratko opi−
sati kako je tekla vaša karijera?
Diplomirao sam medicinu u rodnom gradu i bavio se
medicinom nekoliko godina. Da se priključim inovativnoj
farmaceutskoj industriji inspirisao me je potencijal te in−
dustrije u tome da transformiše naučni napredak u prak−
tična sredstva za negu i lečenje velikog dela populacije
kome je to neophodno. Poslednjih 17 godina imao sam
priliku da razvijam karijeru počevši od sektora prodaje,
do menadžmenta sa odgovornošću za lokalna tržišta u pojedi−
nim zemljama, kao i operacije u regionu. U Srbiju sam došao
2006. kao generalni direktor vodeće farmaceutske kompanije i
od tada sam oduševljen tempom promena, transformacije i iza−
zova kroz koje prolazi srpski zdravstveni sistem. Krajem 2012.
priključio sam se Novartisu sa misijom da razvijem poslovanje
kompanije na lokalu.
Srpsko tržište lekova je u poslednje vreme dosta turbu−
lentno, usred svetske ekonomske krize. Podelite sa nama
svoju viziju trendova u toj oblasti.
Svi zdravstveni sistemi se bore s rastom troškova i potrebe za
lečenjem u doba ekonomske krize. Jedan od potencijalnih nači−
38
na da se izbegne smanjivanje pružanja zdravstvenih usluga je
otkrivanje gubitaka i neefekasnosti koji postoje u svakom zdrav−
stvenom sistemu, a prema nekim studijama mogu iznositi i do
30 odsto troškova. Mogućnosti „socijalne“ medicine dostižu
svoje limite što zahteva prenošenje odgovornosti na po−
trošački zdravstveni sistem. To je pravo vreme za uvođenje
inovacija u zdravstvenom osiguranju i novih mehanizama za
plaćanje kao što je plaćanje po učinku. Kada se radi o lekovi−
ma, nije pitanje da li nam trebaju inovativni ili generički leko−
vi, već nam trebaju pravi lekovi, za pravog pacijenta, u pravo
vreme. U prošlosti, napori da se obuzda rast troškova uglav−
nom su se fokusirali na povremena sniženja cena i njihovu
kontrolu, iako je dobro poznato da su efekti takvih mera jed−
zemlja partner - Švajcarska
nokratni. Potrebni su dinamičniji mehanizmi, koji uvode više
konkurencije na tržištu zdravstvenih usluga na svim nivoima.
Multinacionalne farmaceutske kompanije se često žale
na teškoće da ubede srpske zdravstvene zvaničnike da
prihvate inovativne tretmane. Šta mislite o tome?
S obzirom da zdravstvo direktno utiče na ljudske živote, re−
gulacija je u tom sektoru neophodna. Ali preterana regulacija,
isključivost, nesrazmerno fokusiranje na troškove umesto na
kvalitet, sprečavaju širenje inovacija i konkurentnosti, sma−
njuju izbor rešenja koja sistem pruža svojim pacijentima. To
takođe povećava troškove dobijanja proizvoda i usluga, kao i
ukupne troškove od bolesti za zdravstveni sistem i društvo. U
Srbiji, duga registracija inovativnih lekova, za koje se već zna
da ispunjavaju visoke standarde kvaliteta, efikasnosti i bez−
bednosti regulatornih agencija SAD i EU, dodatno odlaže nji−
hovo lokalno uvođenje za prosečno dve godine. A nakon to−
ga, problem je kako ih učiniti dostupnim ljudima koji su izvan
sistema zdravstvenog osiguranja, proces u kome se većim
delom ne radi o zdravstvenom ili ekonomskom efektu leka ne−
go prosto o njegovoj ceni.
Da li je finansiranje inovativnih lekova luksuz za naš
zdravstveni sistem, ili dobra investicija?
Zdravstvo je dinamična industrija koja se menja vođena
znanjem i inovacijama. Ne postoji drugi način da se jedan
zdravstveni sistem nosi sa rastućim bremenom bolesti, stare−
nja populacije i uvek velikih očekivanja potrošača, nego da se
ohrabruju investicije u inovacije i njihovo širenje. I to je tako
bilo da govorimo o boljim lekovima ili medicinskim intervenci−
jama, uređajima, internetskim zdravstvenim servisima, novim
načinima finansiranja, ugovorima ili plaćanju medicinskih
usluga, ili korišćenju IT za smanjenje troškova administracije.
U tako izazovnom okruženju, regulatori i zdravstveni sistem
moraju se adaptirati i tražiti saradnike da bi ispunili zajednički
cilj – lečenje i negu.
Novi ste u Novartisu. Šta je uticalo na vašu odluku da
mu se priključite?
Kao prvo, posvećenost kompanije otkrivanju i razvoju ino−
vativnih, diferenciranih lekova za bolesti koje predstavljaju
veliko breme za pacijente, zdravstvene sisteme i društva u
celini. Drugo, napori kompanije da ta otkrića učini blagovre−
meno dostupnim pacijentima u celom svetu. I treće, svetska
reputacija kompanije.
Među mnogim skorašnjim priznanjima, izdvojio bih to da je
Novartis u 2013, treći put zaredom, proglašen za farmaceut−
sku kompaniju broj jedan na listi 500 najvećih svetskih kom−
panija časopisa „Forčun“ (Fortune).
Imajući na umu da su naši čitaoci uglavnom poslovni
ljudi, ekonomisti, politički i biznis lideri, možete li nam
reći na kojim poljima medicine će Novartis najviše dopri−
neti kada su u pitanju inovativni tretmani i teške bolesti?
Fokusiramo se na veću dostupnost Novartisovih inovativnih
lekova, uključujući bio−tehnologiju, za lečenje pacijenata obo−
lelih od raka, bolesti centralnog nervnog sistema, teških očnih
bolesti, bolesti respiratornog sistema, kardiovaskularnih bole−
sti, retkih bolesti i kod transplantacija.
Lideri u farmaceutskoj
industriji
Novartis je u 2013, treći put za−
redom, proglašen za farmaceut−
sku kompaniju broj jedan na listi
500 najvećih svetskih kompanija
časopisa „Forčun“ (Fortune).
Misija Novartisa
Novartisova misija je da otkrije, razvije i uspešno plasira na tržište
proizvode koji pomažu u prevenciji i lečenju bolesti, ublažavaju te−
gobe i poboljšavaju kvalitet života.
Fokus u diverzifikaciji
Strategija kompanije je da pruža takva rešenja u zdravstvu koja
ispunjavaju evoluciju potreba pacijenata i društava širom sveta.
Novartisova strategija se zasniva na fokusiranoj diverzifikaciji.
Naš jedinstveno širok poslovni portfolio fokusiran je na rastuće
sektore zdravstva zasnovane na nauci, nagrade za inovacije i po−
boljšanje života pacijenata.
Lider u inovacijama u zdravstvu
U 2010. investirali smo 16 odsto neto prihoda od prodaje u svoje
razvojne sektore, i posvećeni smo održanju visokog nivoa investi−
cija. Novartis je konstantno visokorangiran u okviru zdravstvene
industrije jer poseduje razvojni lanac sa 138 projekata u farmace−
utskom kliničkom razvoju, u oblastima u kojima se u znatnoj me−
ri ne ispunjavaju medicinske potrebe u borbi sa bolestima.
Kreiramo inovativne lekove i proritet u poslovanju su nam rešava−
nje neispunjenih medicinskih potreba i naučno shvatanje bolesti,
a ne veličina potencijalnog tržišta.
Novartis institut za bio−medicinska istraživanja (NIBR) je globalna
istraživačka farmaceutska organizacija Novartisa. Sa više od
6.000 naučnika i lekara širom sveta, istraživanje u NIBR−u je fo−
kusirano na otkrivanje inovativnih novih lekova koji mogu da pro−
mene medicinsku praksu u terapeutskim oblastima kao što su au−
toinflamatorne i autoimune bolesti, kardiovaskularne bolesti, bole−
sti metabolizma, virologija, neurološka oboljenja, onkologija, oftal−
mologija, tranplantacija, respiratorne bolesti...
Više od 120.000 Novartisovih saradnika u 140 zemalja širom sve−
ta dele viziju kompanije o boljem sutra za pacijente – viziju koja
podstiče naš rast i uspeh.
Novartisov jedinstveni portfolio fokusira se na brzorastuće sekto−
re zdravstva zasnovane na nauci, nagrade za inovacije i po−
boljšanje života pacijenata. Novartis je jedina kompanija sa vo−
dećim pozicijama u svakoj od ovih ključnih oblasti:
Novartis Pharma – inovativni lekovi zaštićeni patentima
Alkon – svetski lider u lečenju očnih bolesti sa hirurškim, oftalmo−
loškim i proizvodima za maloprodaju
Sandoz − dostupni, visokokvalitetni generički i biološki lekovi
Pomoćna lekovita sredstva – proizvodi koji se koriste bez uputa
lekara i proizvodi za lečenje životinja
Vakcine i dijagnostika – vakcine i dijagnostički alati za zaštitu od
bolesti opasnih po život
Kontakt: Bulevar Zorana Ðinđića 71/VI/18; tel: +381 11 2120175
39
zemlja partner - Švajcarska
Kompanija Sika prisutna na svim velikim i značajnim građevinskim projektima u Srbiji u protekloj deceniji
Pouzdan partner
u svim fazama gradnje
K
ompanija Sika je osnovana 1910. godine u Švajcarskoj.
Osnivač kompanije je Austrijanac preduzetničkog du−
ha Kaspar Vinkler koji je još 1904. godine proizveo,
a nešto kasnije i patentirao „Sika 1“, aditiv za vodonepro−
pusnost betona i maltera, a za potrebe izvođenja radova
na hidroizolaciji tunela Gotthard koji prolazi ispod Alpa.
Ovaj proizvod i danas ima široku primenu u građevi−
narstvu i polazna je tačka u prepoznatljivosti Sika
brenda. Danas je Sika AG lider na svetskom tržištu u oblasti pro−
izvodnje i distribucije materijala specijalne namene u oblasti
građevinarstva i industrije. Kompanija Sika nudi profesionalna
rešenja za zaptivanje, lepljenje, izolaciju, reparaciju i zaštitu kon−
strukcija, ojačanje konstrukcija, industrijske podne obloge kao i
proizvode i komponente za vozila, mašine i visokogradnju. Ova
kompanija danas je prerasla u svetski koncern sa više od 15.000
zaposlenih i 120 prodajnih i proizvodnih filijala širom sveta. Uku−
pan promet koji je kompanija ostvarila u prošloj godini iznosi pre−
ko 4,5 milijardi švajcarskih franaka. Osim korporativnog brenda,
Sika je razvila i preko 600 ostalih brendova kao što su: Sikaflex,
SikaDur, SikaGard, SikaViscoCrete, SikaBond i mnogi drugi. Sika
je poznata po svojim izuzetno naprednim tehnologijama, sveobu−
hvatnim uslugama, bogatim iskustvima, jedinstvenim stručnim
znanjem i brojnim uspešnim referentnim projektima širom sveta.
Sika d. o. o. Srbija je osnovana 2002. godine u Beogradu i u
proteklih 10 godina beleži konstantan napredak i porast obima po−
slovanja. Danas svojim klijentima naša kompanija pruža prednost
potpunog snadbevanja sa jednog mesta. Sprovodeći poslovnu po−
litiku pod sloganom „od poda do krova“ našim klijentima pružamo
kompletnu podršku u svim fazama realizacije građevinskih proje−
Sika d.o.o., Autoput za Novi Sad 244b
11273 Zemun-Belgrade, Srbija
Tel. +381 11 377 40 11
E-mail: [email protected]
kata. Prisutni smo na gotovo svim gradilištima u Srbiji i Crnoj
Gori. Učestvovali smo u izgradnji mosta na Adi i mosta preko
Dunava kod Beške, zatim projektima Belville i Delta City,
PC Ušće, Carlsberg, Interceptor, tunel Straževica, most
Gazela, Metro, Gorenje, Airport City, obilaznica oko
Beograda i mnogim drugim značajnim projektima.
Kada su u pitanju ulaganja u tehnologiju betona i
aditiva, svojim potrošačima obezbeđujemo nove
mogućnosti i ekonomičnija rešenja. Sika Srbija danas ima 55 za−
poslenih i ukupan godišnji promet oko 13−14 miliona evra, od čega
se 15 odsto odnosi na izvoz.
Kompanija Sika je tokom svog postojanja dopunjavala, širila
i usavršavala svoje proizvode pažljivo osluškujući i prilagođava−
jući se potrebama tržišta. Ujedno je imala ogroman, često i pio−
nirski uticaj na početak primene mnogih savremenih tehnologija
u oblasti građevinarstva koje do tada nisu primenjivane, a danas
imaju masovnu primenu. Na tržištu Srbije, prisutni smo u raznim
segmentima, a najprisutniji smo u oblasti proizvodnje betona,
aditiva za beton, reparacije i zaštite betona, dodacima za ce−
ment. Zatim, tu su industrijske podne obloge, zaštitni premazi,
sredstva za hidroizolaciju krovova, za lepljenje keramike i ela−
stično višenamensko lepljenje, reparaturni malteri, mase za inje−
ketiranje, zaptivne mase, lepljenje drvenih podnih obloga, itd. Sa
našim proizvodnim asortimanom prisutni smo na gradilištima, na
Koridoru 10, na izgradnji i sanaciji mostova i tunela, na objekti−
ma niskogradnje i visokogradnje, ukratko na svim velikim i
značajnim projektima u Srbiji. Teško je reći koji segment domini−
ra, naši proizvodi se primenjuju u svim fazama gradnje na skoro
svim projektima širom Srbije.
Download

specijalno izdanje ZEMLJA PARTNERmart 2013.