CIKEPEDIA
Mikić, Hristina
Razvojni trendovi i izazovi kreativnih industrija
Uputstvo za citiranje ovog članka prema izvorniku:
Mikić H. (2009) „Razvojni trendovi i izazovi kreativnih industrija“ tematski zbornik
Kreativne industrije i ekonomija znanja, Akademika, Beograd, str. 49-67.
Preuzeto sa www.madmarx.rs
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
UDK: 330.1 (101.54); 330.34; 338.46
Hristina Mikić
RAZVOJNI TRENDOVI I IZAZOVI
KREATIVNIH INDUSTRIJA
Uvod
Pre gotovo jednog veka ekonomija i društvo prošle su transformaciju od poljoprivrednog u industrijski
sistem, a danas novi ciklus transformacija dovodi do dalekosežnih promena, ovoga puta od industrijske ka
kreativnoj ekonomiji. Ljudska inteligencija, znanje i kreativnost postaju pokretač ovih promena, a finansijski
kapital se sve više udaljava od proizvodnje opipljivih ka proizvodnji neopipljivih sadržaja. Procenjuje se da
je vrednost transakcija u kreativnoj ekonomiji iznosila oko 2,2 milijarde dolara u 2001. godini (J. Howkins,
2003; p.167) i da je u razvijenim zemljama u proseku oko 25-30 odsto ukupne radne snage zaposleno u
kreativnom sektoru1 (R. Florida, I. Tiangli, 2004).
Iako još ne postoji jedinstveno gledište o opsegu kreativne ekonomije, evidentno je da njenu okosnicu čine
kreativne industrije shvaćene u širem ili užem smislu. Naime, danas se o kreativnoj ekonomiji govori kao o
masovnoj proizvodnji specifične robe za tržište i korišćenju kreativnosti u proizvodnji specifičnih kulturno
simboličkih proizvoda (N.Švob-Đokić, Primorac J, Jurlin K, 2008). Iz tog razloga se dinamizam i razvoj
kreativne ekonomije u najvećoj meri povezuje upravo sa dinamizmom i razvojem kreativnih industrija.
1. KREATIVNA EKONOMIJA I KREATIVAN KAPITAL
Poslednje decenije pokrenute se veoma intenzivne debate o novim izvorima rasta i blagostanja. Aktuelne
rasprave i proučavanja u stručnim i naučnim krugovima ističu da su sadašnji trendovi u svom uzajamnom
delovanju doveli do preobražaja industrijskog u postindustrijsko društvo u kome je izmenjena uloga
tradicionalnih proizvodnih faktora: zemlje, rada i kapitala. Nastanak nove ekonomije kojom dominiraju
znanje, kreativnost, veštine i originalnost ne menja samo privrednu strukturu, već i koncepte razvoja. Kao
što Houkins ističe, kreativnost nije nova, ali su novi priroda i opseg opšteg odnosa između kreativnosti i
1
Nauka, istraživanje i razvoj, inženjering, tehnološki orijentisane industrije, umetnost, muzika, kultura, industrija dizajna, visoko
kvalifikovane profesije u zdravstvu, finansijama i pravu.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
ekonomije, kao i oblici u kojima se one prožimaju kako bi stvorile izvanrednu vrednost i bogatstvo (J.
Howkins, 2003; p. 9).
U savremenoj literaturi se mogu naći različiti termini za označavanje dekade u kojoj kreativnost poprima
obeležje ekonomski relevantnog faktora koji utiče na transformaciju društvenih i ekonomskih struktura
poput „kreativne ekonomije“ (creative economy), „ekonomije doživljaja“ (experience economy), „simboličke
ekonomije“ (symbolic economy), „ekonomije dodate vrednosti“ (value-added economy) itd. Zajedničko za
sve ove neologizme je da se njima opisuju, sa različitih aspekata, nove ekonomske tendencije čija je
suština sveobuhvatna trasformacija ekonomije u kojoj kreativni resursi doživljavaju masovnu ekonomsku
valorizaciju i u kojoj kulturna i simbolička obeležja u rastućoj meri utiču na ekonomsku aktivnost. Ne bi
trebalo zanemariti da svako novo istraživanje fenomena kreativne ekonomije donosi i nove ideje o
razumevanju ovog fenomena, pa su brojni pokušaji da se odredi obuhvat kreativne ekonomije i da se
preciziraju područja koja ona obuhvata. Ipak, evidentno je da na međunarodnoj stručnoj i istraživačkoj
sceni postoji konsenzus da veći deo kreativne ekonomije čine kreativne industrije shvaćene u širem ili
užem smislu. Naime, danas se o kreativnoj ekonomiji govori kao o masovnoj proizvodnji specifične robe za
tržište ali i korišćenju kreativnosti u proizvodnji specifičnih kulturno-simboličkih proizvoda (Švob-Đokić
Nada, Primorac J, Jurlin K, 2008). Iz tog razloga se dinamizam i razvoj kreativne ekonomije u najvećoj meri
povezuje sa dinamizmom i razvojem kreativnih industrija.
U sveopštim nastojanjima da se verifikuju efekti i uticaji kreativne ekonomije, najveća interesovanja su
usmerena na definisanje pragmatičnog koncepta koji s jedne strane treba da obuhvati različite dimenzije
kreativnosti kao proizvodnog faktora, i s druge strane, zadovolji zahteve ekonomskog merenja razvoja.
Kreativnost kao racionalno-emocionalni vrednosni sadržaj je latentno obeležje svakog od nas. Tokom
kreativnih procesa ona se može uobličiti u određenu formu - kreiran sadržaj svesti koji se može saopštiti i
koristiti. Kako kreativnost po svojoj prirodi može biti umetnička, naučna, ekonomska itd, tako i ostvarenja
nastala kao uobličavanje kreativnosti mogu se pojaviti na različitim poljima: nauke, tehnologije, ekonomije,
kulture i umetnosti. U ekonomskim okvirima značajan je samo ekonomski relevantan oblik kreativnosti, a
najšire posmatrano, to je ona kreativnost koja se može učiniti delatnom i tržišno kapitalizovati. Osnovni
nosioci kreativnosti - ljudska bića sama po sebi nisu kapital, ali u najširem smislu, ona postaju izvorište
kapitala kada svoju kreativnost i sposobnost pretoče u opipljiva i neopipljiva dela koja stvaraju vrednost.
U literaturi koja se bavi fenomenom nove ekonomije pod terminom kapital često se obuhvataju proizvodni
činioci koji nisu strogo ekonomski određeni (kreativnost, intelekt, veštine, demokratija itd) i koji su po svojoj
prirodi neopipljivi. U zavisnosti od izvorišta kapitala koriste se različite sintakse kako bi ga bliže odredile
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
poput: intelektualni kapital koji ukazuje da je izvor kapitala intelekt, kulturni kapital koji ukazuje da su
izvorišta kapitala kulturne vrednosti, društveni kapital koji ukazuje da su njegovi izvori aktuelne i
potencijalne društvene veze i norme itd. Time se termin kapital ne udaljava od značenja pojma kako ga
definiše ekonomska nauka, s obzirom na to da je veza između različitih formi kapitala, kako ih određuju
ostale društvene nauke, i ljudskog kapitala, kako ga prepoznaje ekonomska nauka, više nego primetna –
on podrazumeva kombinaciju neopipljivih ljudskih resursa čijom se upotrebom pod određenim uslovima
može stvarati vrednost odnosno, jednostavnije rečeno, uvećavati imetak.
Sintagmu kreativan kapital po prvi put u literaturu uvodi Ričard Florida /Florida, Richard/. Florida definiše
kreativan kapital kao ljudsku sposobnost da kreira nove ideje, nove tehnologije, nove poslovne modele,
nove kulturne forme i nove industrijske grane (R. Florida, 2005; pp.32-33), a njegovu konceptualizaciju
svodi na kreativnu klasu odnosno visoko kvalifikovane kreativne profesije (umetnike, inženjere, naučnike,
istraživače, pravnike, lekare, ekonomiste itd). Kao što se može primetiti, ni Florida se ne udaljava od
ljudskog kapitala kakvog ga poznaje ekonomska nauka, već ga u svojoj definiciji posmatra sa aspekta
rezultata i ističe samo jednu njegovu osobenost - mogućnost da se kreira nešto novo i originalno.
Kreativna
klasa
ne
učestvuje
samo
u
kreativnoj
proizvodnji,
već
je
i
nosilac
novih
postmaterijalističkih vrednosti i normi koje dalje podstiču simboličku proizvodnju. Da bi se stvorilo
pogodno tlo za dugoročno održivu kreativnu proizvodnju, osim kreativne klase neophodno je da
postoji i objedinjeno dejstvo tolerancije i tehnološkog napretka.
Osnovno polazište za sagledavanje kreativne ekonomije, prema Floridi, jeste procena i praćenje
zapošljavanja i profesionalnih usmerenja, nezavisno od toga u kojim granama nosioci kreativnosti
(kreativna klasa) kapitalizuju svoje resurse. Ovaj autor ne poklanja veliku pažnju delatnostima u kojima se
kreativnost pojavljuje, već pokušava da pokaže da je kreativnost koncentrisana u nekim zanimanjima. S
obzirom na to da postoje različiti nivoi kreativnosti koja je neophodna za obavljanje različitih poslova i da su
kreativnom klasom obuhvaćena zanimanja koja zahtevaju različit intenzitet i vrste kreativnosti (naučnu,
tehničku, ekonomsku, umetničku), Florida diferencira kreativnu klasu na dve sub-komponente: jezgro
kreativne klase (arhitekte i inženjeri, matematičari i programeri, zanimanja u prirodnim i društvenim
naukama, profesije povezane sa obrazovanjem i obukom, bibliotekari, umetnici, dizajneri, muzičari, glumci,
zabavljači, novinari itd) i ostale kreativne profesije (upravljačka zanimanja, pravnici, zdravstveni radnici i
tehničari, ekonomisti i profesije povezane sa finansijama). Osnovna Floridina teza je da kreativna klasa,
odnosno ljudi svojom kreativnošću, u najvećoj meri doprinosi povećanju ekonomske vrednosti i da je
neophodno uočiti i iskoristiti vremenske i prostorne tačke koncentracije kreativne klase u okviru postojećih
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
društvenih grupa. Florida ističe da društvenom i humanom kapitalu treba pridodati i pojam „kreativnog
kapitala“ koji se konceptualno može sagledati kroz formiranje kreativne klase (klase koja je, istorijski
posmatrano, nosilac originalnih i novih ideja), ali i to da razvojna uloga kreativne klase zavisi od
institucionalnih promena, odnosno od strukture novih organizacionih oblika proizvodnje koji omogućuju
pokretljivost i zapošljavanje takve klase „kreativaca“.
Kreativna klasa ne učestvuje samo u kreativnoj proizvodnji, već je i nosilac novih postmaterijalističkih
vrednosti i normi koje dalje podstiču simboličku proizvodnju. Da bi se stvorilo pogodno tlo za dugoročno
održivu kreativnu proizvodnju, osim kreativne klase neophodno je da postoji i objedinjeno dejstvo
tolerancije i tehnološkog napretka. Tako dolazimo do nove paradigme ekonomskog rasta, tj. 3T modela
ekonomskog rasta koji objašnjava da su otvorenost za nove ideje (tolerancija), visoke tehnologije i talenti
(kreativna klasa) kritični faktori koji uokviruju i podstiču kreativnu ekonomiju. Švob-Đokić dobro primećuje
da se uključivanje kulture u Floridinu analizu ne odvija samo kao prihvatanje ili širenje kulturnih i simboličkih
vrednosti, nego u prvom redu kao afirmacija kreativnosti na svim planovima (Švob-Đokić Nada, Primorac J,
Jurlin K, 2008; s.64). Na taj način umetnička kreativnost ne predstavlja samo izvorište novih kulturnih
vrednosti, nego postaje i nosilac simboličke proizvodnje kao ekonomske aktivnosti koja obuhvata sve veći
proizvodni prostor.
Samo područje kreativnosti podložno je novim interdisciplinarnim pristupima kojima se želi doći do boljeg
razumevanja rastuće kreativne proizvodnje i potrošnje. Iako između različitih pristupa postoje raskoli po
pitanju razumevanja kreativnosti kao proizvodnog faktora, tačka oko koje oni konvergiraju jesu kreativne
industrije kao najprihvaćeniji oblik konceptualizacije ekonomskog autputa kreativnosti, ali i jezgro koje
većinu društava uvodi u svet ekonomije zasnovane na znanju.
2. RAZVOJNI KONCEPTI KREATIVNIH INDUSTRIJA
Postoji čitav niz delatnosti u kojima se umetnička kreativnost pojavljuje kao ključni input. Kada su aktivnosti
umetničkog stvaralaštva i prakse strateški organizovane i ako se njima komercijalno upravlja, one se
grupišu u šire poslovne okvire i svrstavaju u kategoriju, uslovno rečeno, industrija u sferi simboličke
proizvodnje. Ove industrije mogu stvarati proizvode i usluge za zadovoljavanje kulturnih potreba, ali se
mogu pojaviti i kao aktivnosti kojima se kreira dodata vrednost na višem stepenu finalizacije proizvoda
ostalih ekonomskih sektora. U globalnoj ekonomiji koncept kreativnih industrija ili šire definisanog
kreativnog sektora predstavlja najprihvaćeniji oblik konceptualizacije ekonomskog autputa umetničke
kreativnosti. Mnoge međunarodne organizacije poput UNESCO, UNCTAD i druge, koriste koncept
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
kreativnih industrija kao alat za sagledavanje dometa kreativne ekonomije i pozicije pojedinih zemalja u
globalnoj kulturnoj razmeni.
Termin kreativne industrije prvi put se javlja 1994. godine, u strateškom dokumentu australijske vlade
„Kreativna nacija“, a široko je prihvaćena tek krajem iste decenije. Iako se, istorijski posmatrano, koreni
razmatranja kreativnih industrija vezuju za francusku sociološku školu i pojam „kulturnih industrija“, prva
definicija kreativnih industrija pojavila se 1998. godine u dokumentu britanske vlade „The Creative
Industries Mapping Document“ (DCMS, 1998). Prema ovoj definiciji „kreativne industrije su sve one
aktivnosti koje potiču od individualne kreativnosti, veštine i talenta, a koje imaju potencijal za stvaranje
bogatstva i radnih mesta kroz generisanje i eksploataciju intelektualne svojine“.
Iako je britanska definicija kreativnih industrija najprihvaćenija, ujedno je i najkritikovanija. Najčešće kritike
odnose se na kategorizaciju delatnosti koje pripadaju sektoru kreativnih industrija i razloge zbog kojih su
pojedine delatnosti isključene iz ovog koncepta. Pri tome, u svim diskusijama se ispušta iz vida da su
kreativne industrije dinamična oblast, i da ne predstavljaju sektor u konvencionalnom smislu, već da je
njihovo grupisanje funkcionalne prirode, odnosno rezultat analitičkih pristupa i potrebe da se dođe do što
pouzdanijih podataka o njihovoj ekonomskoj snazi. S obzirom na to i koncepti koji su zastupljeni u ovim
studijama pre su rezultat različitih analitičkih pristupa, nego suštinskih razlika. Generalno, treba zapaziti da
su to delatnosti koje komodifikuju, pakuju i promovišu doživljaje i/ili dobra čija je osnovna vrednost
sadržana u komunikaciji, poruci ili estetskom doživljaju i da je teško proizvodnju simboličkih proizvoda
svesti na jedinstvene i izričito sektorske podele.
U globalnoj ekonomiji koncept kreativnih industrija ili šire definisanog kreativnog sektora
predstavlja najprihvaćeniji oblik konceptualizacije ekonomskog autputa umetničke kreativnosti.
Mnoge međunarodne organizacije koriste koncept kreativnih industrija kao alat za sagledavanje
dometa kreativne ekonomije i pozicije pojedinih zemalja u globalnoj kulturnoj razmeni.
U dosadašnjoj istraživačkoj praksi poznato je nekoliko analitičkih pristupa u definisanju kreativnih industrija:
britanski, francuski, američki i nordijski koncept (H. Mikić, 2008).
Britanski koncept kreativnih industrija široko je zastupljen u Evropi. Koncept je nastao tokom 90-ih godina
uspostavljanjem Operativne grupe za kreativne industrije (Creative Industries Task Force) koja je imala za
cilj da ispita potencijal kreativnih industrija kao generatora ekonomskog razvoja u Velikoj Britaniji. Koncept
je zvanično realizovan empirijskim studijama objavljenim 1998. i 2001. godine. Britanski koncept je u osnovi
produkciono orijentisan, jer je kreativna vrednost proizvoda i usluga najmanji zajednički sadržalac za
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
identifikaciju delatnosti koje pripadaju sektoru kreativnih industrija (diskografija, multimedijalni softver
zabavnog karaktera, dizajn, oglašavanje, izdavanje knjiga i brošura, kinematografska i video produkcija,
scensko-izvođačke delatnosti, radio i tv aktivnosti i dizajn i modno dizajniranje).
Francuski koncept zasnovan je na znatno užem pojmu kulturnih industrija, koji je nastao 1944. godine pod
okriljem kritičke teorije Frankfurtske škole i njenih najznačajnijih predstavnika Teodora Adorna /Adorno,
Theodor/ i Maksa Horkhajmera /Horkheimer, Max/. Iako se tada termin koristio u polemičkom maniru kako
bi označio nepomirljive suprotnosti između kulture i ekonomije, a naročito antiprosvetiteljsko delovanje
kulturnih industrija, danas se koristi da opiše vezu između njih. Drugačiji oblici u kojima se kultura proizvodi,
razvija, konzumira i uživa u postindustrijskim društvima, u odnosu na one oblike koji su postojali u prošlosti,
doprineli su da tokom 80-ih godina francuski istraživači i političari prihvate koncept kulturnih industrija u
jednom pozitivnijem smislu.
Američki koncept imao je jak uticaj u Australiji, Kanadi, Meksiku i Singapuru. On je zasnovan na
„industrijama autorskog prava“, a u prvi plan ističe pravno-materijalni element u oblasti tzv. osnovnih
delatnosti, dok se proizvodni lanac proteže na delatnosti delimično zaštićene autorskim pravima (npr.
arhitekturu) i na delatnosti koje su srodne „industrijama autorskog prava“ i koje proizvode komplementarne
proizvode (npr. kompjutersku opremu, radio i tv opremu i aparate i sl).
Nordijski koncept nastao je 1967. godine pod okriljem situacionističkog pokreta i njenog glavnog
predstavnika Gi Debora /Debord, Guy/. Njegovo „društvo spektakla“, Gerhard Šulc /Schulz, Gerhard/ će
transformisati u „društvo događaja“ koje će, nakon trideset godina, mnogi ekonomisti prihvatiti kroz koncept
„ekonomije doživljaja“. Ekonomija doživljaja je među poslednjim dominantnim fazama kroz koje prolazi
ekonomija - od poljoprivredne proizvodnje, preko industrijske proizvodnje i ekonomije usluga do „ekonomije
doživljaja“ koja se zasniva na sadržajima ili proizvodima koji prouzrokuju određeni doživljaj kod potrošača.
Koncept „ekonomije doživljaja“ zasniva se na tezi da je potrošačima draža potrošnja doživljaja od potrošnje
tradicionalnih dobara. Pin i Gilmor smatraju da su doživljaji četvrti element u ekonomici ponude, a javljaju
se kada kompanija namerno koristi usluge kao pozornicu, a robu kao rekvizite, da bi pojedince uključila u
čitav proces. Na taj način pojedinci kupujući doživljaj plaćaju vreme uživajući u nizu nezaboravnih događaja
koje kompanija režira (Pine J/Gilmore J, 1999; p. 2). „Ekonomija doživljaja“ pomera težište sa proizvodnje
na potrošnju, a uključuje i delatnosti koje stvaraju proizvode čija upotrebna vrednost zavisi od intenziteta
simboličkog značenja (npr. audio-vizuelne delatnosti, vizuelne umetnosti, diskografija, dizajn, modno
dizajniranje i sl).
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Iako i dalje ne postoji opšte prihvaćen koncept kreativnih industrija, postoje težnje da se njime obuhvati što
šira oblast kreativnog stvaralaštva. Poslednjih godina interesovanje za kreativne industrije koje vlada u
Evropskoj Uniji pokrenulo je talas novih debata o opsegu ovog sektora. U tom smislu, dva pravca se mogu
zapaziti: jedan, koji nudi definiciju kreativnih industrija u kontekstu statističkog evidentiranja (EUROSTAT), i
drugi pravac, nastao kao rezultat integralne studije o ekonomici kulture u Evropi. Naše je mišljenje da se
najnovije shvatanje kreativnih industrija izloženo u potonjoj studiji može prihvatiti kao najadekvatniji koncept
sa aspekta dinamičnosti kreativnog stvaralaštva, njegove raznolikosti i heterogenosti. Naime, u zavisnosti
od oblika finalnog autputa i načina simboličke proizvodnje možemo govoriti o tri stuba kreativnog sektora
(KEA, 2007):
Prvi stub čine kreativne aktivnosti neindustrijskog tipa. U ovu grupu spadaju: vizuelne umetnosti (umetnički
zanati, vajarstvo, fotografija), izvođačke umetnosti (pozorište, ples, festivali) i kulturno nasleđe (muzeji,
biblioteke, arheološke znamenitosti i arhivi);
Drugi stub čine kreativne aktivnosti industrijskog tipa. U ovu grupu ubrajaju se tradicionalne delatnosti
kulturnih industrija: kinematografija, radio i televizijske aktivnosti, video igre, diskografija i izdavaštvo;
Treći stub čine kreativno-poslovne aktivnosti. One predstavljaju oblast u kojoj se umetnička kreativnost
koristi u stvaranju dodate vrednosti raznorodnim proizvodima i uslugama koje mogu, ali ne moraju, biti
umetničke/kulturne prirode. U ovu grupu kreativnih aktivnosti spadaju: dizajn, arhitektura i oglašavanje.
Smatramo da je najadekvatnije koristiti koncept kreativni sektor, koji najbolje može obuhvatiti sve oblike
kreativnog stvaralaštva nezavisno od toga da li se radi o serijskoj, zanatskoj ili profesionalno-tržišnoj
produkciji, time i otkloniti metodološke nedoumice na polju sektorskih podela. Time bismo postigli potpuno
sagledavanje makroekonomskih implikacija koje kreativni sektor ima na razvoj i uspeli da posmatramo
kreativno stvaralaštvo i umetničku praksu integralno, kao oblast u kojoj su aktivnosti i delatnosti povezane
na osnovu ključnog resursa - umetničke kreativnosti. Napominjemo da pomenutoj definiciji kreativnog
sektora treba pridodati i istraživanje i razvoj u prirodnim i društvenim naukama, kao polje istraživanja i
inovacija koje na različite načine doprinosi bogaćenju kreativnih dostignuća. Umetnička kreativnost i
istraživanje prepliću se u uzajamnoj stvaralačkoj dinamici, a kroz transmisione mehanizme istraživanje i
razvoj u velikoj meri postaju inspiracija i predmet kreativnog stvaralaštva.
3. EKONOMSKI TRENDOVI U KREATIVNIM INDUSTRIJAMA
U brojnim zemljama potvrđena je potreba povezivanja ekonomske politike i politike razvoja kreativnih
industrija. U zemljama jake tržišno-liberalne orijentacije često se susreću stanovišta da je politika razvoja
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
kreativnih industrija zapravo samo sektorska ekonomska politika. S druge strane, zemlje u kojima je sektor
u kulturi tradicionalno građen uz jako prisustvo državnog intervencionizma, politika razvoja kreativnih
industrija posmatra se kao rezultat intersektorskog povezivanja kulture i ekonomije. Bez obzira na pristupe i
istorijske okolnosti, izvesno je da kreativne industrije sve više postaju osnova za ekonomski napredak,
socijalnu integraciju i smanjenje siromaštva.
Sa metodološke tačke gledišta, polazna tačka u analiziranju razvojnog doprinosa kreativnih industrija nije
merenje kreativnosti, već ispitivanje kako se kreativnost može ekonomski valorizovati i transformisati u
tržišnu robu. U tom smislu, kreativne industrije predstavljaju, uslovno rečeno, industrijski sistem u kome se
nematerijalni resursi transformišu kroz proces proizvodnje i distribucije u proizvode i usluge sa simboličkim
vrednostima i socijalnim značenjima. Stoga, stvaranje bogatstva u kreativnoj ekonomiji mnogo manje zavisi
od investiranja u tehnologije i opremu, nego od sposobnosti jedne nacije da neprestano obogaćuje
postojeće sadržaje i stvara nove oblike široko distribuiranih sadržaja (Venturelli, Sh, 2002; p. 7).
Kreativne industrije postaju vodeći segment globalne ekonomije, a njihov doprinos formiranju svetskog
BDP neprestano raste. Procenjuje se da one učestvuju sa 7 odsto u stvaranju svetskog BDP i da se u
ovom sektoru ostvaruje rast BDP od 5 odsto godišnje (UNCTAD, 2004; p. 3). Kako na globalnom, tako i na
nacionalnom nivou kreativne industrije pojedinih zemalja predstavljaju glavne generatore njihovog
ekonomskog razvoja. Učešće kreativnih industrija u bruto domaćem proizvodu kreće se od 2,8 odsto u
Singapuru do 7,9 odsto u Velikoj Britaniji, a prosečan godišnji rast bruto domaćeg proizvoda ovog sektora
kreće se od 7 odsto u SAD do 13,4 odsto u Singapuru (Center for Cultural Policy Research, 2003; pp. 213215).
U kreativnom sektoru na nivou EU (25) zaposleno je oko 4,7 miliona lica, što čini 2,5 odsto ukupnog broja
zaposlenih u Evropskoj Uniji. U periodu od 1999. do 2003. godine prosečan rast prometa u kreativnom
sektoru je iznosio oko 5,4 odsto, a u 2003. godini vrednost realizovanog prometa iznosila je oko 636
milijardi evra. Kreativni sektor učestvuje u stvaranju BDP EU (25) sa oko 2,5 odsto, a najslikovitiji prikaz o
relativnom značaju kreativnog sektora za razvoj evropske ekonomije pokazuju podaci o učešću drugih
sektora u stvaranju BDP. Tako, u 2003. godini hemijska industrija i industrija papira su učestvovale sa 2,3
odsto u stvaranju BDP EU (25), a građevinarstvo sa 2,1 odsto (KEA, 2007).
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Tabela 1: Ekonomske performanse kreativnog sektora u Evropi, 2003/2004. god.
Država
promet
/prihodi od
prodaje
(mil. evra)
učešće
CS u
stvaranju
BDP
(odsto)
Prosečan godišnji
rast
prometa/prodaje
(%)
Broj
zaposlenih
(u 000)
Stopa
profitabilnosti
(2003)
Austrija
14.603
1,8
5,4
79.1
6,6
Belgija
22.147
2,6
5,2
93.5
10,4
Danska
10.111
3,1
2,7
80.6
7,1
Češka
5.577
2,3
15,5
89.4
12,4
612
2,4
11,5
18.6
10,2
Finska
10.677
3,1
7,1
77.6
11,3
Francuska
79.424
3,4
6,7
496.3
10,8
Nemačka
126.060
2,5
4,9
957
8,7
Grčka
6.875
1
5,4
97.4
10
Mađarska
4.066
1,2
17,1
80.6
7,4
84.359
2,3
5,3
466.9
8,8
759
1,7
5,1
28.9
11,9
Poljska
6.235
1,2
6,1
230.8
6
Portugalija
6.358
1,4
10,6
76.2
9,4
Slovačka
2.498
2
3,9
28.7
6,9
Slovenija
1.771
2,2
17,9
28.7
10,3
Španija
61.333
2,3
10,5
379
8
Švedska
18.155
2,4
7,8
135.5
9,9
132.682
3
6,6
883.3
8,7
Bugarska
884
1.2
13,8
np.
7,7
Rumunija
212
1.4
10,2
np.
15,4
Estonija
Italija
Litvanija
UK
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
SRBIJA (2005. godina)
2
Kreativne industrije
3
Kreativni sektor
809
np.
25
29
7,78
843
1,5
25
41
7,34
Izvor: Economy of Culture in Europe (2007), KEA & European Commission, pp. 66, 68, 80 i 104; obračun autora.
Kao što se može primetiti, kreativni sektor predstavlja značajnu ekonomsku snagu velikih zemalja, a među
njima se posebno izdvajaju UK i Nemačka. Kreativni sektor četiri najveće zemlje (Nemačka, UK, Francuska
i Španija) učestvuje sa oko 75 odsto u stvaranju BDP celokupnog kreativnog sektora na nivou EU.
Kreativni sektor se danas razvija uporedo sa brzim i naglim promenama u kulturnoj infrastrukturi,
organizaciji umetničkog stvaralaštva i simboličke komunikacije. Najrazvijenije zemlje vrlo sofisticirano
koriste razvojne poluge kreativne ekonomije, fleksibilno prilagođavajući preduzeća i kompanije novim
zahtevima globalne simboličke proizvodnje. Visoke investicije u kreativni sektor, podsticanje održivog
preduzetništva u kulturi i visoki nivo profesionalizma postaju imperativi opstanka u kreativnoj ekonomiji.
Međutim, nisu sva društva podjednako spremna da odgovore novim zahtevima kreativne ekonomije pa je
uočljivo da se proizvodni procesi u domenu sadržaja i simboličkih poruka koncentrišu u razvijenim
zemljama gde nove tehnologije i institucionalni okviri omogućuju kreativnu produkciju, dok se manje
razvijene zemlje, kao i zemlje u tranziciji još uvek nalaze na marginama lanca vrednosti u kreativnom
sektoru omogućujući pretežno proizvodnju materijalnih dobara neophodnih za kreativnu produkciju.
Dinamične strukturne promene dešavaju se i na polju međunarodne razmene kreativnim dobrima i
uslugama. Vrednost svetskog izvoza kreativnih dobara i usluga dostigla je 424,2 milijarde dolara u 2005.
godini što je činilo oko 3,4 odsto ukupnog svetskog izvoza (UNDP, 2008).
2
Prikazane veličine za kreativne industrije obuhvataju sledeće delatnosti: izdavaštvo i štampu, radio i televizijske delatnosti, filmsku
industriju, reklamnu industriju i diskografiju.
3
Prikazane veličine za kreativni sektor obuhvataju sledeće delatnosti: kreativne industrije, delatnost zaštite kulturnih dobara
(muzeji, arhivi, biblioteke), umetničko stvaralaštvo i scensku umetnost i ostale zabavne aktivnosti umetničke prirode. Radi
metodološke uporedivosti sa pokazateljima na nivou EU iz obuhvata kreativnog sektora u Srbiji isključeni su pokazatelji koji se
odnose na istraživanje i razvoj u prirodnim i društvenim naukama.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Tabela 2: Struktura spoljnotrgovinske razmene, 2005. godina
IZVOZ
UKUPNO
svet
razvijene
zemlje
zemlje u
razvoju
zemlje u
tranziciji
335,494
196,109
136,231
3,154
23,244
9,118
13,881
0,137
0,664
0,592
0,055
0,002
Dizajn
218,173
112,595
102,413
1,735
Muzika
14,924
13,424
1,412
0,063
Novi mediji
12,035
6,471
5,508
0,050
Izdavaštvo
44,304
36,593
6,567
1,096
Vizuelne umetnosti
22,149
15,651
6,395
0,071
Umetnički predmeti i rukotvorine
Audiovizuelni proizvodi
UVOZ
UKUPNO
svet
razvijene
zemlje
zemlje u
razvoju
zemlje u
tranziciji
350,884
282,558
60,759
7,568
25,091
20,174
4,390
0,527
0,650
0,526
0,116
0,007
Dizajn
228,428
184,052
39,257
5,119
Muzika
16,419
13,737
2,413
0,269
Novi mediji
13,402
10,718
2,465
0,220
Izdavaštvo
45,783
34,740
9,735
1,308
Vizuelne umetnosti
21,111
18,610
2,382
0,118
Umetnički predmeti i rukotvorine
Audiovizuelni proizvodi
Izvor: Creative Economy Report 2008, UNDP, pp. 108-109.
U svetskoj spoljnotrgovinskoj razmeni kreativnim dobrima razvijene zemlje su neto izvoznici audiovizuelnih
proizvoda i proizvoda u domenu izdavaštva, dok su zemlje u razvoju neto izvoznici dizajna, umetničkih
predmeta i rukotvorina. Nepovoljnu poziciju u svetskoj razmeni generalno zauzimaju zemlje u tranziciji koje
su neto uvoznici svih grupa kreativnih proizvoda. U svetskom izvozu razvijene zemlje učestvuju sa 58
odsto; zemlje u razvoju sa 41 odsto, dok zemlje u tranziciji učestvuju sa 1 odsto. Struktura svetskog izvoza
kreativnih dobara kod zemalja u razvoju, iako je povoljna, ne prikazuje realnu poziciju svih zemalja u ovoj
grupi. Naime, treba imati u vidu da izvoz kreativnih dobara iz Kine i Hong Konga predstavlja oko 26 odsto
svetskog izvoza i oko 65 odsto izvoza zemalja u razvoju. Prema tome, kada se izuzme njihovo učešće u
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
izvozu, zemlje u razvoju zauzimaju značajno nepovoljniju poziciju, učestvujući sa oko 15 odsto u ukupnom
svetskom izvozu kreativnih dobara. Čini se interesantnim napomenuti da Kina, Italija, Hong Kong, SAD,
Nemačka i Velika Britanija predstavljaju šest vodećih izvozno orijentisanih zemalja koje učestvuju sa oko
50 odsto u ukupnom svetskom izvozu kreativnih proizvoda (UNDP, 2008; p.110).
U svetskoj spoljnotrgovinskoj razmeni, kao što smo već pomenuli, zemlje u tranziciji beleže učešće od
samo 1 odsto u svetskom izvozu, i tek oko 2 odsto u svetskom uvozu kreativnih dobara. Ukoliko se
posmatra tržište kreativnih dobara zemalja u tranziciji koje pripadaju Jugo-Istočnom evropskom bloku
(Ruska Federacija, Bosna i Hercegovina, Belorusija, Hrvatska, Ukrajina, Srbija, Crna Gora, Jermenija,
Moldavija, Albanija i Makedonija) više od 50 odsto izvoza potiče iz Ruske Federacije, dok Srbija učestvuje
sa 3,5 odsto u ukupnom izvozu zemalja u tranziciji. Iako je izvoz kreativnih dobara iz Srbije povećan sa 46
miliona dolara u 2000. godini na 111 miliona dolara u 2005. godini, u istom periodu je ostvaren i brz rast
uvoza – sa 55 miliona dolara u 2000. godini na 296 miliona dolara u 2005. godini. I pored povoljnih
ekonomskih performansi kreativnog sektora, o čemu će biti više reči u nastavku teksta, evidentno je da
Srbija postaje sve veći neto uvoznik kreativnih dobara, a debalans između izvoza i uvoza se sve više
produbljuje. Na primer, u 2000. godini spoljnotrgovinski deficit iznosio je 9 miliona dolara, a 2005. godine
bio je za 20 puta veći (oko 185 miliona dolara). U strukturi izvoza najveće je učešće izvoznih prihoda od
dizajna (modni dizajn, grafički dizajn, dizajn enterijera) i to sa oko 73 miliona dolara, dok je skoro
zanemarljivo učešće prihoda od izvoza audiovizuelnih proizvoda. S druge strane, u strukturi uvoza skoro 62
odsto čini uvoz dizajna, 10 odsto uvoz muzičkih proizvoda, 22 odsto uvoz proizvoda u domenu izdavaštva
(knjige, novine, publikacije itd), dok ostalih 6 odsto uvoza otpada na ostala kreativna dobra (UNDP, 2008;
pp. 288-291).
Nepovoljni podaci o poziciji Srbije na svetskom tržištu kreativne proizvodnje, uključujući i zaostajanje
ostalih zemalja u tranziciji, odslikavaju strukturnu neprilagođenost svetskim standardima, ali i činjenicu da
se kreativnoj proizvodnji ne pridaje dovoljan značaj, a još manje pruža podrška za plasman na inostrana
tržišta. Gledajući unazad na ekonomski razvoj koji su tokom poslednje decenije dostigle neke zemlje,
zapaža se da je u njima došlo do promene politika upravljanja kreativnim resursima i usvajanja novih
modela i praksi upravljanja kreativnim stvaralaštvom. Stavljajući u odgovarajuće odnose ekonomske
potrebe i kreativno stvaralaštvo i pronalazeći odgovarajuća organizaciona rešenja, zemlje poput Kine,
Turske, Hong Konga, Nemačke uspele su da merama aktivne politike doprinesu razvoju, ekonomskoj
efikasnosti i konkurentnosti kreativnog sektora i poboljšaju svoju ekonomsku i spoljno-trgovinsku poziciju.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
4. KREATIVNE INDUSTRIJE U SRBIJI
U našoj zemlji interesovanje za kreativne industrije u akademskim krugovima pojavilo se tokom 90-ih
godina, radovima Milene Dragićević Šešić u domenu podsticanja preduzetništva u kulturi, razvoja
„industrije kulture“ i uvođenja tržišnih principa u područje kulture. Koreni razmatranja kreativnih industrija
bili su vezani sa francusku sociološku školu i pojam kulturnih industrija, a u širem značenju, cela oblast
industrije kulture nazvana je preduzetničkom kulturom, čak posmatrana kao oblast u kojoj se kreativni
stvaraoci uključuju u šire poslovne okvire svojstvene duhu tadašnjeg vremena - fabrike i preduzeća
(Dragićević Šešić M, 1999). Milena Dragićević Šešić i B. Stojković objašnjavaju „industrije kulture“ u
kontekstu serijski organizovanog načina proizvodnje kulturnih dobara i usluga, a klasifikuju ih na osnovu
vrste proizvoda, načina proizvodnje i potrošnje. Oni navode da u industrije kulture spadaju: serijski
umnožena umetnička dela (koja se mogu kupiti u vidu predmeta ili u vidu doživljaja), emitovana umetnička
dela ili kulturni programi, muzički instrumenti, uređaji za snimanje i reprodukciju umetničkih dela i potrošni
materijal neophodan u procesu umetničkog stvaranja ili prilikom proizvodnje umnožavanih dela (Dragićević
Šešić M/Stojković B, 2003; s. 233-234). U njihovim radovima uloga i značaj industrija kulture razmatra se
sa aspekta mogućnosti kulturnog razvoja i difuzije kulturnih i umetničkih vrednosti.
Za razvoj kreativnih industrija jedne zemlje najvažnije je da poseduje razvijeno i konfigurisano tzv.
jezgro različitih lanaca vrednosti, odnosno delatnosti koje su primarno usmerene na produkciju
simboličkih sadržaja (izdavanje knjiga, brošura, novina, časopisa, kinematografska i video
produkcija, izdavanje zvučnih zapisa i sl).
Tokom 2006. godine uvodi se novi način mišljenja i rezonovanja u domenu kreativnih industrija svojstven
savremenim tendencijama u stručnim krugovima i poslovnoj praksi. Studijom „Kreativne industrije:
preporuke za razvoj kreativnih industrija u Srbiji“ koja je bila rezultat jednogodišnjeg projekta iniciranog od
strane Britanskog saveta u Beogradu, polje kreativnog stvaralaštva počinje da se razmatra u jednoj
drugačijoj društveno-ekonomskog perspektivi svojstvenoj savremenim shvatanjima kreativnog stvaralaštva
i simboličke produkcije.
U kreativnim industrijama Srbije zaposleno je 29.413 lica, što čini 1,9 odsto ukupnog broja zaposlenih u
Srbiji. Međutim, prava slika o zaposlenosti u kreativnim industrijama ne može se sagledati samo na osnovu
konvencionalnih metoda praćenja zaposlenosti koje se primenjuju u statistici. Zapošljavanje u kreativnim
industrijama je fleksibilno i često projektno orijentisano (stvaraoci se anagažuju po pojedinačnom projektu).
Značajan je broj samostalnih umetnika, pa i oni čine deo ukupne slike o zaposlenosti. S obzirom na to, radi
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
dobijanja potpunije slike o zaposlenosti u kreativnim industrijama treba uključiti i samostalne umetnike kojih
ima oko 1.700 u Srbiji. Najveći broj zaposlenih je u oblasti izdavaštva i štampe (oko 61 odsto ukupnog broja
zaposlenih u kreativnim industrijama), kao i u oblasti radio i televizijskih aktivnosti (oko 30 odsto ukupnog
broja zaposlenih u kreativnim industrijama), dok je najmanji u diskografiji (oko 0,73 odsto ukupnog broja
zaposlenih u kreativnim industrijama).
Ukoliko, pak, posmatramo kreativni sektor u širem smislu, zaposlenost je još veća. Naime, kreativni sektor
koji osim kreativnih industrija, obuhvata još i delatnost zaštite kulturnih dobara (muzeji, arhivi, biblioteke),
umetničko stvaralaštvo, scensku umetnost, ostale zabavne aktivnosti umetničke prirode i istraživanje u
prirodnim i društvenim naukama zapošljava 49.372 lica, što čini oko 3,2 odsto ukupnog broja zaposlenih u
Srbiji.
Za razvoj kreativnih industrija jedne zemlje najvažnije je da poseduje razvijeno i konfigurisano tzv. jezgro
različitih lanaca vrednosti, odnosno delatnosti koje su primarno usmerene na produkciju simboličkih
sadržaja (npr. izdavanje knjiga, brošura, novina, časopisa, kinematografska i video produkcija, izdavanje
zvučnih zapisa i sl). Kao što smo napomenuli, na svetskom tržištu simboličke produkcije manje razvijene
zemlje mahom se nalaze na marginama tržišta baveći se pretežno proizvodnjom materijalnih dobara
neophodnih za kreativnu produkciju. Preliminarna analiza pokazuje da je trenutna struktura kreativnih
industrija zadovoljavajuća, naročito sa aspekta koncentracije aktivnosti koje su usko povezane sa
stvaranjem sadržaja (aktivnosti povezane sa stvaranjem sadržaja čine oko 65 odsto aktivnosti kreativnih
industrija, dok logistička i distributivna podrška čine oko 35 odsto ukupnih aktivnosti kreativnih industrija).
Međutim, radi premošćavanja rizika poslovnih aktivnosti evidentno je da su neki lanci vrednosti u velikoj
meri integrisani, kao što je slučaj sa radio i televizijskim aktivnostima.
Visok stepen integracije znači da preduzeća koja pripadaju datoj grupi delatnosti pokrivaju veći deo
aktivnosti u lancu vrednosti. U radio i televizijskim aktivnostima veliki je broj preduzeća koji pokriva
celokupan proizvodni proces karakterističan za medijsku delatnost od proizvodnje do emitovanja programa,
a mali je broj onih preduzeća koja se bave samo proizvodnjom ili emitovanjem programa. Nedostatak
specijalizacije u našim uslovima može se smatrati i ograničavajućim faktorom koji nepovoljno utiče na
konkurentnost datih grana na međunarodnom tržištu. S druge strane, postoje lanci vrednosti u kojima je
izražen visok stepen separacije aktivnosti, ali u kojima su određene aktivnosti u velikoj meri zavisne jedna
od druge (npr. izdavaštvo i štampa), pa razvoj jedne grupe aktivnosti presudno utiče na razvoj druge grupe
aktivnosti u istom lancu vrednosti. Separacija aktivnosti može povoljno uticati na konkurentnost pojedinih
aktivnosti na savremenom međunarodnom tržištu.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
(u 000 €)
Prihodi od
prodaje
zaposlenih
Broj
DELATNOST
Broje
preduzeća
Tabela 3: Ekonomske performanse kreativnog sektora u Srbiji, 2005. god.
Neto
dobit
(u 000 €)
Stopa
neto
dobiti
Stopa
neto
dobiti
(2005)
(2004)
IZDAVAŠTVO I ŠTAMPA
Izdavanje knjiga
468
3.789
95.799
13.950
12,98
9,35
Izdavanje novina
134
4.494
172.414
11.916
5,80
1,41
Izdavanje časopisa i periodike
123
958
40.268
9.031
20,23
20,45
Ostala izdavačka delatnost
110
618
37.938
1.229
2,92
2,21
32
1.579
31.567
722
1,60
2,77
519
5.024
132.420
12.183
8,54
3
Knjigovezački i završni radovi
34
255
4.510
321
6,49
4,45
Reprodukcija i slaganje
10
54
1.434
212
11,75
5,84
136
1.213
17.677
677
3,68
3
1.566
7.984
534,027
50.241
8,20
5,6
Izdavanje zvučnih zapisa
50
168
13.775
2.546
17,28
8,4
Reprodukcija zvučnih zapisa
13
45
7.639
1.929
25,07
8
UKUPNO
63
213
21,414
4.475
19,95
8,27
Kinematografska i video proizvodnja
147
383
15.781
1.902
9,23
8,67
Kinematografska i video distribucija
42
239
16.286
2.116
11,46
6,53
Prikazivanje filmova
22
342
3.543
250
5,89
2,71
4
5
195
6
2,62
2,71
Štampanje novina
Ostale delatnosti štampanja (npr.
knjiga)
Ostale aktivnosti u vezi sa
štampanjem
UKUPNO
DISKOGRAFIJA
FILMSKA INDUSTRIJA
Reprodukcija video zapisa
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
UKUPNO
215
969
35,805
4.274
9,82
6,59
Radio i televizijske aktivnosti
301
8.642
84.014
1.511
0,94
0,68
UKUPNO
301
8.642
84,014
1.511
0,94
0,68
97
1.241
5
14.614
11,61
10,95
97
1.241
125.830
14.614
11,61
10,95
Urbani dizajn, arhitektura
na.
364
8.371
(310)
(3,4)
UKUPNO
na.
364
8.371
(310)
(3,4)
2.242
29.413
809.461
74.805
Istraživanje u prirodnim i društvenim
naukama
163
7.794
97.673
5.563
4,39
Muzeji, zavičajne zbirke
129
2.029
1.231
421
2,53
38
622
523
(167)
(2,86)
159
1.574
1.054
(5)
(0,03)
Zaštita kulturnih dobara
28
1.201
8.329
(124)
(0,76)
Profesionalna i dečija pozorišta
51
2.845
14.005
399
1
Ostale multidisiplinarne organizacije
kreativnog sektora
na.
2.194
9.172
(406)
(1)
2.810
47.672
941.448
80.486
RADIO I TELEVIZIJA
REKLAMNA INDUSTRIJA
Reklama i propaganda
4
UKUPNO
125.830
ARHITEKTURA
KREATIVNE INDUSTRIJE
Arhivi
Biblioteke
KREATIVNI SEKTOR
Izvor: Privredna komora Srbije, 2006; Statistički godišnjak Srbije, 2006. i 2007.
Slično mnogim drugim zemljama u tranziciji i kreativne industrije u Srbiji nastaju i razvijaju se u gradovima,
pri čemu centralni značaj ima Beograd. Regionalni razmeštaj infrastrukture, kao i regionalna distribucija i
potrošnja kreativnih proizvoda ukazuju da se na prostoru Beograda razvija zapravo mikro regija kreativnih
4
Oblast reklame i propagande uključuje oglasne agencije, agencije za istraživanje tržišta i javnog mnenja, agencije za spoljno
oglašavanje, sajamske agencije i agencije za sportski marketing.
5
Kod reklame i propagande korišćeni su podaci o ukupnom prihodu. Smatramo da je ovo prihvatljiva mera za sagledavanje
njihovog ekonomskog potencijala, s obzirom na to da se najveći deo prihoda ostvaruje na tržištu odnosno od prodaje, pa je razlika
između ukupnog prihoda i prihoda od prodaje zanemarljiva za potrebe izrade uporednog pregleda u tabeli br. 3.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
industrija, koja se od ostalih regiona razlikuje i po stepenu razvoja i po karakteru kulturne infrastrukture.
Tako je, na primer, skoro celokupna filmska industrija koncentrisana na teritoriji Beograda (oko 86 odsto),
dok se na ostaloj teritoriji Srbije nalazi preostalih 14 odsto registrovanih subjekata u oblasti filmske
industrije (Novi Sad 9 odsto, ostali gradovi 5 odsto). Slično je i sa scenskom i reklamnom delatnošću, kao i
diskografijom, dok su manje razlike vidljive u prostornoj disperziji infrastrukture u muzejskoj delatnosti,
izdavaštvu i medijskoj delatnosti.
U oblasti kreativnih industrija posluje 2.242 preduzeća, što čini 3 odsto ukupnog broja aktivnih firmi u Srbiji.
Najveći broj preduzeća posluje u sektoru izdavaštva i štampe (oko 70 odsto), dok je najmanji broj u
diskografiji (oko 3 odsto). Prosečan broj zaposlenih po preduzeću je oko 13 lica, što ukazuje da je najveći
broj malih preduzeća. Međutim, distribucija preduzeća po sektorima je različita. Tako u diskografiji
dominiraju mikro preduzeća koja zapošljavaju u proseku po 3 lica. U sektoru izdavaštva i štampe, kao i
reklamnoj industriji dominiraju mala preduzeća sa prosečno 11-13 zaposlena lica. Sa aspekta veličine,
specifična distribucija preduzeća može se susresti jedino u radio i televizijskim aktivnostima. Na jednoj
strani, nalazi se nekoliko televizija sa nacionalnom frekvencijom, koje angažuju oko 65 odsto ukupnog broja
zaposlenih, dok na lokalne televizije otpada ostalih 40 odsto ukupnog broja zaposlenih u radio i
televizijskim aktivnostima.
Ostale delatnosti koje smo analizirali kao deo kreativnog sektora beleže nešto višu distribuciju zaposlenosti
i to u proseku oko 32 zaposlena po organizaciji. I u ovom delu kreativnog sektora distribucija zaposlenosti
je različita u zavisnosti od granske pripadnosti organizacija (npr. u scenskim delatnosti je prosečno
zaposleno oko 55 osoba, u istraživanju i razvoju oko 48, u muzejima oko 15 osoba itd)
U analizi ekonomskih performansi najbolji pokazatelj prodajne sposobnosti i tržišne održivosti je vrednost
prihoda od prodaje. Ovaj pokazatelj beleži najveću vrednost u sektoru izdavaštva i štampe (534 miliona
evra), dok je najmanji u diskografiji (21,5 milion evra). U sektoru kreativnih industrija realizovano je 809
miliona evra prihoda od prodaje, a u prihodima od prodaje najveće je učešće izdavaštva i štampe (oko 66
odsto), dok je najmanje učešće diskografije (2,7 odsto). U proseku, neto dobit po radniku na nivou
kreativnih industrija iznosi oko 2.585 evra godišnje. U diskografiji ovaj pokazatelj iznosi godišnje 21.000
evra, u filmskoj industriji oko 4.410 evra, radio i televizijskim aktivnostima oko 174 evra, reklami i
propagandi oko 11.775 evra godišnje itd.
Predmet analize ekonomskih performansi kreativnih industrija nisu bila preduzeća koja su ostvarila gubitak
u posmatranom periodu. Ovaj pristup primenjen je zbog mešovite strukture vlasništva u kreativnim
industrijama, pa se ostvareni gubici mogu pripisati pre neefikasnosti koja proizilazi iz vlasništva (državnog),
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
nego lošim tržišnim performansama. Ovo najbolje potvrđuje sledeća ilustracija: u 2004. godini, u oblasti
kinematografije i video proizvodnje ostvaren je gubitak na nivou grane od 1,45 miliona evra, a samo gubici
AVALA filma i TERA filma iznosili su oko 1,28 miliona evra (oko 90 odsto ostvarenog gubitka na nivou
grane).
Prosečna stopa profitabilnost kreativnih industrija u 2005. godini iznosila je 7,7 odsto, a u odnosu na
prethodnu godinu ostvaren je rast profitabilnosti od 2,43 odsto. Možemo zapaziti da su profitne stope manje
u onim granama gde dominira državna svojina (npr. prikazivanje filmova, radio i televizijske aktivnosti,
štampanje novina), nego u delatnostima u kojima dominiraju preduzeća u privatnoj svojini. Prikazane
performanse kreativnih industrija su znatno iznad proseka privrede. Tako je na primer prosečna stopa
profitabilnosti u 2004. godini na nivou celokupne privrede iznosila 3,75 a na nivou kreativnih industrija 5,53
odsto.
Znatno lošije performanse pokazuju ostale organizacije (ustanove) koje posluju u oblasti kreativne
produkcije. Mahom su to delatnosti kreativne produkcije u kojima dominira državna svojina (tzv. državni
sektor u kulturi) i koje još nisu u potpunosti prilagodile svoje poslovanje tržišnim uslovima. Sem muzeja,
scenskih delatnosti i istraživanja i razvoja koje beleže skromnu rentabilnost, sve ostale delatnosti se nalaze
na granici gubitaka i pored visokog učešća državnih subvencija. Zarađivačka moć rentabilnijih grana je
takođe skromna. Istraživanje i razvoj beleže oko 715 evra neto dobiti po zaposlenom, u muzejskoj
delatnosti neto dobit po zaposlenom iznosi oko 209 evra, dok je u scenskoj delatnosti ovaj pokazatelj nešto
niži i iznosi oko 140 evra.
U 2005. godini učešće kreativnog sektora u formiranju bruto domaćeg proizvoda iznosilo je nešto manje od
1,5 odsto, od čega su izdavaštvo, štampa i diskografija učestvovale sa 0,52 odsto, a ostale delatnosti
kreativnog sektora sa oko 1 odsto. Dosta skromno učešće kreativnog sektora u generisanju BDP može se
jednim delom pripisati i ograničenom tržištu na koje se plasiraju proizvodi kreativnog sektora. Može se
proceniti da se oko 95 odsto kreativne produkcije plasira na domaćem tržištu, dok ostatak kreativne
produkcije (5 odsto) doživljava svoj plasman na tržištima bivših jugoslovenskih republika i drugih evropskih
zemalja.
Ukoliko u analizu kreativnih industrija uvedemo prostornu dimenziju, možemo uočiti određene mikro regije
kreativne produkcije i njihovu specifičnu strukturu. U skladu sa tim, uočava se nekoliko mikro regija
kreativnih industrija - Beograd, Novi Sad i Niš, a na osnovu empirijskog istraživanja iz Direktorijuma
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
kreativnog sektora jugozapadne i delom središnje Srbije6 (Strategic Marketing & Academica Group, 20072008) može se uočiti formiranje još jedne mikroregije kreativnih industrija i to u jugozapadnoj Srbiji.
Struktura kreativnog sektora u Beogradu, 2005/2006 god.
bioskopi
filmska i video produkcija
filmska i video distribucija
diskografija
izdavaštvo
advertajzing
radio i tv
kulturno nasleñe
arhivi
biblioteke
scenska delatnost
dizajn
istraživanje i razvoj
ostalo
Struktura kreativnog sektora u Novom Sadu, 2005/2006. god.
bioskopi
filmska i video produkcija
filmska i video distribucija
diskografija
izdavaštvo
advertajzing
radio i tv
kulturno nasleñe
arhivi
biblioteke
scenska delatnost
dizajn
istraživanje i razvoj
ostalo
Struktura kreativnog sektora jugozapadne i dela središnje Srbije (Užice, Čačak, Kraljevo), 2007.
6
Videti drugu knjigu ovog izdanja (Mad Marx - Kreativan kapital Srbije) – Direktorijum kreativnog sektora regiona Užice – Čačak – Kraljevo;
Beograd, 2009.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
bioskopi
multimedija
oglašavanje, marketing
kulturno nasleñe
logistička podrška kreativnom sektoru
dizajn
umetničko i scensko stvaralaštvo
muzička produkcija
izdavaštvo
radio i tv
ostalo
Ekonomski razvijenije regije, poput Beograda, karakteriše koncentracija proizvodnih procesa u domenu
sadržaja i simboličke produkcije (više od 70 odsto kreativnih delatnosti koje se bave produkcijom sadržaja
koncentrisane su u Beogradu), dok je kreativni sektor u ostalim mikro regijama vrlo diversifikovan, sa
tendencijom da se većina subjekata orijentiše ka logističkim aktivnostima u okviru lanca vrednosti
kreativnog sektora (npr. usluge računovodstva i logističke podrške kreativnom sektoru, oglašavanje i
medijska promocija itd). Struktura kreativnog sektora u Beogradu pokazuje izrazitu dominaciju izdavaštva,
advertajzinga, dizajna, filmske i video produkcije i istraživanja i razvoja, a ove delatnosti učestvuju sa više
od 70 odsto u ukupnoj aktivnosti kreativnog sektora. Sličnu strukturu ima i kreativni sektor u Novom Sadu
gde su pretežni izdavaštvo, dizajn, filmska i video produkcija i multidisciplinarne organizacije kreativne
produkcije (ove aktivnosti čine više od 65 odsto ukupne aktivnosti kreativnog sektora).
Struktura kreativnog sektora jugozapadne Srbije, odnosno tri centra okruga7, koja bismo mogli nazvati
centrima kreativne produkcije ove mikro regije (Užice, Kraljevo i Čačak) vrlo je diversifikovana. U njenoj
strukturi dominiraju sa oko 40 odsto aktivnosti koje se uslovno mogu nazvati logističkom podrškom
kreativnom sektoru. Tek nešto više od 25 odsto čine aktivnosti koje su usko povezane sa kreativnom
produkcijom. Ovi rezultati nisu začuđujući, kada se ima u vidu nivo investicija u kreativnu produkciju,
ograničeno tržište, visok poslovni rizik, nepostojanje finansijskih i nefinansijskih programa podrške i sl.
Napomenimo i to da kreativni sektor ovog dela Srbije čini oko 155 pravnih lica, što predstavlja oko 1,2
odsto ukupnog broja aktivnih privrednih subjekata u ovoj mikro regiji.
7
Zlatiborski, Moravički i Raški
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Kreativni sektor jugozapadne Srbije, možemo zaključiti, nalazi se u fazi inkubacije i institucionalizacije. Iako
je u njegovoj strukturi podjednako zastupljeno učešće pojedinaca koji se samostalno bave kreativnim
poslovima (46,8 odsto) i organizacija (53,2 odsto), u značajno većoj meri, neinstitucionalizovani oblici
kreativnih aktivnosti (samostalno bavljenje kreativnim poslovima) imaju dužu tradiciju, pa ih možemo
smatrati nukleusom razvoja kreativnog sektora.
Prosečan broj zaposlenih u kreativnom sektoru je 14 osoba, s tim što oko 58 odsto preduzeća predstavlja
tipična mikro preduzeća sa prosečnim brojem zaposlenih do 5 osoba (oko 33 odsto preduzeća imaju do
dve stalno zaposlene osobe, a oko 25 odsto preduzeća ima 2-5 zaposlenih osoba). Na osnovu podataka o
zaposlenosti procena je da institucionalizovani deo kreativnog sektora upošljava u proseku oko 1.750
osoba, pri čemu se veća zaposlenost može očekivati u delatnostima kreativnog sektora koji je u državnom
vlasništvu, a značajno fleksibilnije zapošljavanje u delu kreativnog sektora koji je u privatnom vlasništvu.
Učešće kreativnog sektora u ukupnoj zaposlenosti ove mikro regije iznosi oko 2,8 odsto. Imajući u vidu
specifičnu prirodu zapošljavanja u kreativnom sektoru, pravi efekti zapošljavanja u kreativnom sektoru
mogu se sagledati tek ako se u analizu uključe i honorarno angažovani saradnici. U kreativnom sektoru
jugozapadne Srbije godišnje se honorarno angažuje od 5 do 10 osoba po organizaciji, a procena je da se
na nivou celokupnog kreativnog sektora godišnje dodatno angažuje od 625 do 1.250 osoba honorarno, u
zavisnosti od prirode i obima kreativne produkcije.
Ukoliko se podaci o kreativnom sektoru jugozapadne Srbije uporede sa istim pokazateljima za Beograd
(Social Actors In Transformation, Belgrade - SAIT.bg, 2005) može se uvideti da su slični oblici i struktura
zaposlenosti u obe mikro regije. Na teritoriji Beograda prosečan broj zaposlenih je 11 osoba, s tim što je
najveći broj mikro preduzeća (oko 54 odsto) sa prosečnim brojem zaposlenih do 3 osobe. Značajno
odstupanje postoji u veličini godišnjeg
angažovanja honorarnih saradnika. Na teritoriji Beograda ovaj
pokazatelj iznosi od 3 do 20 osoba, što se može objasniti većim obimom kreativne produkcije, koja nije
stalnog karaktera.
Kao što smo napomenuli, kreativni sektor jugozapadne Srbije nalazi se u fazi institucionalizacije i
konfigurisanja, a na ovaj zaključak nas upućuju i podaci o prosečnoj dužini poslovanja u kreativnom
sektoru. Tako, oko 25 odsto organizacija u kreativnom sektoru ovog dela Srbije posluje manje od 5 godina,
dok je na teritoriji Beograda učešće organizacija koje posluju manje od 5 godina oko 19 odsto. U
kreativnom sektoru Beograda najveće je učešće organizacija koje posluju u proseku od 5 do 10 godina i to
oko 43 odsto, dok je u kreativnom sektoru jugozapadne Srbije najveći broj organizacija koje posluju više od
10 godina i to 56 odsto. Naravno, ovi podaci moraju se uzeti sa određenom dozom rezerve, zbog razlika u
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
strukturi uzoraka na kojima je vršeno istraživanje u obe mikro regije. Ipak, načelno se može zaključiti da je
intenzitet konkurencije u kreativnom sektoru značajno viši u jugozapadnoj Srbiji, u odnosu na Beograd, s
obzirom na to da je veći broj ulaska novih konkurenata u poslednjih pet godina.
Tržište za plasman usluga i proizvoda kreativnog sektora jugozapadne Srbije je visoko lokalizovano, pri
čemu organizacije u većoj meri ostvaruju prihod na lokalnim i regionalnim tržištima, dok su mnogo manje
orijentisane na nacionalno i međunarodno tržište. S druge strane, samostalni kreativni stvaraoci su
fleksibilniji, i mahom usmereni na ostvarivanje prihoda na nacionalnom i međunarodnom tržištu. Ove razlike
se mogu pripisati nedovoljnom iskustvu organizacija u bavljenju kreativnim poslovima, za razliku od
pojedinaca koji se kreativnim poslovima bave od 10 do 20 godina.
Zarađivačka snaga kreativnog sektora jugozapadne Srbije je relativno skromna. Oko 42 odsto organizacija
u kreativnom sektoru ostvaruje godišnje prihode do 20.000 evra, 29 odsto prihode veće od 20.000 evra, a 8
odsto do 1.000 evra, pri čemu je srednja vrednost godišnjih prihoda oko 13.250 evra. Poređenja radi,
organizacije kreativnog sektora koje su analizirane na teritoriji Beograda pokazuju značajno veću
zarađivačku sposobnost – najveći broj organizacija (oko 49 odsto) ostvaruje prosečne godišnje prihode u
intervalu od 12.500 evra do 62.500 evra, dok prosečni godišnji prihod posmatranog uzorka kreativnog
sektora gravitira na nivou od oko 46.250 evra. Ovde treba napomenuti da je uzorak za analizu kreativnog
sektora na teritoriji Beograda bio mešovitog karaktera i veoma mali, pa pomenuti pokazatelji mahom
odslikavaju zarađivačku sposobnost hibridnih organizacionih oblika u kreativnom sektoru (NVO, kreativnih
udruženja, kooperativa, preduzetnika u kreativnom sektoru i sl), što nam se i čini adekvatnim za poređenje
sa pokazateljima zarađivačke snage kreativnog sektora jugozapadne Srbije.
Prosečna godišnja primanja samostalnih kreativnih stvaralaca u jugozapadnoj Srbiji (oko 68 odsto) ne
prelaze 5.000 evra godišnje, dok svaki trideseti samostalni stvaralac potencijalno ostvaruje godišnji prihod
u intervalu od 10.000 do 20.000 evra. Na margini se nalaze kreativni stvaraoci koji ne ostvaruju prihode od
kreativnog rada - u jugozapadnoj Srbiji njihovo učešće je oko 7 odsto u ukupnoj grupi samostalnih
kreativnih stvaralaca, dok je na teritoriji Beograda njihovo učešće oko 10 odsto.
Kreativni sektor jugozapadne Srbije karakteriše srednji nivo diversifikacije prihoda. Skoro 47 odsto
subjekata u kreativnom sektoru ostvaruje samo prihode od kreativne produkcije, dok preostalih 53 odsto,
osim kreativne produkcije ostvaruje prihode od drugih delatnosti u kombinaciji sa donatorskih sredstvima,
pri čemu je odnos između tržišnih prihoda ostvarenih od drugih aktivnosti i donatorskih sredstava 5:1,
odnosno na svakih 5 evra prihoda ostvarenih od drugih aktivnosti dolazi 1 evro prihoda od donacija i
subvencija.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Jedna od specifičnosti kreativnog sektora jugozapadne Srbije jeste neformalna klasterizacija na lokalnom
nivou. Više od 95 odsto subjekata u kreativnom sektoru ulazi u dogovorne i/ili partnerske oblike saradnje,
pri čemu se zapaža da je klasterizacija izraženija na teritoriji Čačka i Kraljeva, a nešto manje izražena na
teritoriji Užica. Može se zaključiti da najviše 1 odsto predstavnika kreativnog sektora jugozapadne Srbije
obavlja svoj posao individualno, dok je na teritoriji Beograda skoro 20 odsto predstavnika kreativnog
sektora koji na taj način obavljaju delatnost.
Predstavljeni podaci daju samo preliminarnu sliku o razvoju kreativnog sektora jugozapadne Srbije. Može
se reći da oni treba pre da posluže kao verifikacija da se u jugozapadnoj Srbiji postepeno uobličavaju i
formiraju tzv. kreativna žarišta, koja adekvatnom politikom i stimulativnom programima podrške mogu
postati centralna mesta specifične lokalne produkcije i repozicioniranja ekonomske i društvene pozicije
ovog regiona. Za kreativni sektor jugozapadne Srbije od vitalnog je značaja saradnja sa ostalim privrednim
sektorima, koja do sada nije zahvatila veće razmere, kao i veća briga javnih vlasti za programe finansijske
podrške sektoru, s obzirom na to da su individualno preduzetništvo i privatna ulaganja na polju kreativnog
stvaralaštva i umetničke prakse, kao ključnih faktora u negovanju kreativnih talenta i razvijanju prostora za
inovacije, tek u začetku.
Kreativni sektor jugozapadne Srbije, za razliku od kreativnog sektora ostalih mikro regija, nema mogućnosti
da se razvija kao izolovani sistem, već samo kroz integrisanje u lokalne programe razvoja i u interakciji sa
ostalim ekonomskim aktivnostima. Dominacija profesionalno kreativnih aktivnosti poput oglašavanja,
dizajna i izdavaštva pružaju dovoljno mogućnosti za intersektorsku saradnju i integraciju kreativnog sektora
u šire poslovne okvire. Ovde ne treba zanemariti ni stvaranje sistemske osnove za povezivanje kreativnog
sektora sa postojećim turističkim potencijalima ovog regiona, kao što je kulturno-turistička atrakcija - Muzej
na otvorenom “Staro selo” Sirogojno, kao i sa ostalim turističkim resursima (Zlatibor, Mokra Gora, Tara,
kolonija umetničke keramike Zlakusa, rafting programi, seoski turizam i sl).
Inicijalnu prednost za razvoj kreativnog sektora u jugozapadnoj Srbiji čini neformalno uspostavljena
klasterizacija između različitih aktera kreativne produkcije. Naime, istraživanje kreativnog sektora pokazuje
da je oko 95 odsto nosioca kreativne produkcije uspostavilo, po različitim osnovama, neformalne mrežne
oblike saradnje – ugovori o saradnji, partnerstva, koprodukcije i sl, a sve ovo predstavlja razvojni potencijal
za konfigurisanje prepoznatljivog i propulzivnog kreativnog sektora koji će regionalnog industrijskog giganta
transformisati u giganta specifične kreativne produkcije.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
ZAKLJUČAK
Kreativni sektor se danas razvija uporedo sa brzim i naglim promenama u kulturnoj infrastrukturi,
organizaciji umetničkog stvaralaštva i simboličke komunikacije. Najrazvijenije zemlje vrlo sofisticirano
koriste razvojne poluge kreativne ekonomije, fleksibilno prilagođavajući preduzeća i kompanije novim
zahtevima globalne simboličke proizvodnje. Visoke investicije u kreativni sektor, podsticanje održivog
preduzetništva u kulturi i visoki nivo profesionalizma postaju imperativi opstanka u kreativnoj ekonomiji.
Osnovni smisao razvoja kreativnog sektora ne vidi se samo kao način da jedna lokalna zajednica unapredi
svoj društveni i ekonomski položaj, ovaj razvoj je mnogo značajniji za preispitivanje postojećih pogleda na
lokalne zajednice i pronalaženje novih načina i novih puteva upravljanja lokalnim razvojem. Opšti stav na
kome se zasniva ovaj pristup jeste verovanje da umetnička kreativnost i kultura ponovo mogu učiniti
lokalne zajednice pogodnim i atraktivnim za život i investiranje. Kreativne industrije mogu obezbediti novu
ekonomsku osnovu i doprineti prestižu, privlačnosti i imidžu lokalnih zajednica, a međunarodna iskustva
nam govore da razvoj kreativnog sektora nije rezultat stihijskih procesa na tržištu, već aktivne uloge
lokalnih vlasti da stvore prostor u kome lokalne kulturne specifičnosti i antropogene vrednosti mogu postati
vidljive, prepoznatljive i u funkciji lokalnog razvoja.
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
Baseline Study on Hong Kong’s Creative Industries (2003), Center for Cultural Policy Research, The University of Hong Kong,
Hong Kong.
Creative Economy Report 2008 - The Challenge of Assessing the Creative Economy: Towards Informed Policy-making (2008)
UNDP, New York.
Creative Industries and Development (2004), UNCTAD, http://www.unctad.org/en/docs/tdxibpd13_en.pdf
Creative Industries Mapping Document (1998), Department for Culture, Media and Sport (DCMS),
London.http://www.culture.gov.uk
Direktorijum kreativnog sektora jugozapadne Srbije (2008), Strategic marketing & Academica Group, kooperativni program
Otvoreni put E-761, Užice-Požega-Ćačak-Kraljevo, http://www.madmarx.net ; www.e761.org
Dragićević Šešić M, Jovičić S, Mikić H. (2007), Strateški razvoj kulture u Beogradu, Zbornik radova Fakulteta dramskih
umetnosti, br.11-12/2007.
Dragićević Šešić M. (1999), Preduzetnistvo u kulturi, Zbornik Fakulteta dramskih umetnosti br. 3.
Dragićević Šešić M, Stojković B. (2003), Kultura: menadžment, animacija, marketing, CLIO, Beograd.
Economy of Culture in Europe (2007), KEA for European Commission, Directorate – General for Education and Culture,
Brussels, http://ec.europa.eu/culture
Florida, R. (2005), The Flight of the Creative Class, Basic Books, New York.
Florida R, Tiangli I. (2004), Europe in the Creative Age, Carnegie Mellon Software Industry Center & DEMOS.
Howkins J. (2003), Kreativna ekonomija – kako ljudi zarađuju na idejama, BINOZA PRESS, Zagreb.
Jovičić S, Mikić H. (2006), Kreativne industrije: preporuke za razvoj kreativnih industrija u Srbiji, British Council, Beograd
Mikić H. (2008), Kreativne industrije, dizajn i konkurentnost: proaktivan pristup, Centar za Evropske integracije - Srbija,
Beograd
Pine J, Gilmore J. (1999), The Experience Economy, Harvard Business School Press, Boston.
Social Actors In Transformation, Belgrade - SAIT.bg (2005) „CI individuals survey analysis“ & „CI organizations survey
analysis“, CHOROS International Project i Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd.
Švob-Đokić Nada, Primorac J, Jurlin K. (2008), Kultura zaborava-industrijalizacija kulturnih djelatnosti, Naklada Jesenski i
Turk, Hrvatsko sociološko društvo, Zagreb.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
18. Venturelli Sh. (2002), From the Information Economy to the Creative Economy: Moving Culture to the Center of International
Public Policy, Center for art and culture, Washington.
Ključne reči: kreativan kapital, kreativni sektor, kreativne industrije, ekonomski razvoj
Hristina Mikić
DEVELOPMENT TRENDS AND CHALLENGES CREATIVE INDUSTRIES FACE WITH
Summary
The author analyses and makes a comparison between different definitions and concepts of creative industries as the
key element of creative economy. By comparing traditional production elements with axioms of the new economy, the
author has come to a conclusion that knowledge, creativity, skills and originality do not alter only the structure of
economy, but also concepts of development. The new meaning of the term assets has particularly been analyzed,
while creativity is observed through equivalents of service and market capitalized values. By accepting Richard
Florida’s conclusions in regard to establishing a creative class institution, and 3T model of creative growth, the author
completes them with solutions given by certain Croatian theoreticians (Švob-Đokić, J. Primorac, K. Jurlin), by
proposing a synthetic idea which equally unites and considers cultural values and market potentials of creativity and
creative assets.
Through a historical review of recent different creativity concepts, the author has come to two basic contemporary
approaches within the EU-statistical and theoretical-methodological (the one that takes into consideration economics
of culture). By suggesting another approach as the integral one and by differentiating three ground bases of creativity
(non-industrial type activities, industrial type activities, and creative-business activities), the author also suggests the
term and concept of the creative sector, instead of all other similar terms and models which could give an explanation
to the phenomenology of the so-called creative economy. The closing part refers to trends in economy of creative
industries (creative sector) in the light of statistical indicators of economic growth, foreign trade exchange,
employment and development projections in different branches, on the global, European and national level (records
from the latest research on the creative sector of micro-regions of Belgrade, south-west Serbia and Novi Sad have
especially been paid attention to). The conclusion is that the creative sector of Serbia has the potential of being a
significant resource of its social and economic development, especially on the local level.
Key words: creative assets, creative sector, creative industries, economic development
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Download

Razvojni trendovi i izazovi kreativnih industrija, Beograd, 2009.