ŽIVINARSTVO, 5, 2006
ELEMENTI KONTROLE ŠIRENJA OBOLJENJA U SAVREMENOJ
INDUSTRIJSKOJ PROIZVODNJI
MAJA VELHNER, BILJANA MILJKOVIĆ***
element! savremene proizvodnje u živinarskoj industriji su održavanje
Osnovni
nivoa biosigurnosti, menadžment sanitacije i kontrola oboljenja putem
vakcinacije. Odgojne farme su prva karika u lancu na kojoj se može preseći
put zaraznih bolesti u proizvodnji. Održavanje higijene prostirke, gnezda,
hranilica i pojilica su osnovni element! dobrog menadžmenta. Dobro uradeno
čišćenje i dezinfekcija, zaštita od glodara i pravilno kretanje vozila za dostavu
može značajno da doprinese sprečavanju unošenja i prekidu lanca infekcije što
će bitno smanjiti mogućnost širenja infektivnih agenasa u jatima pilića. Pravilno skladištenje jaja bez obzira da li su namenjena za inkubiranje ill konzum,
smanjiće mogućnost penetracije infektivnih agenasa kroz ljusku. Otpremanje
jaja i skladištenje mora da se vrši pod najboljim mogućim uslovima. Inkubatorske stanice treba da budu opremljene adekvatnim mašinama za čišćenje i
dezinfekciju. Imajući u vidu da se infektivni agensi vrlo brzo šire u ograničenom
prostoru inkubatora i da se zahvaljujući strujanju vazduha mogu brzo preneti na
vetiki broj pilića, potrebno je posebnu pažnju obratimo na higijenu u inkubatorskim stanicama. Visoki higijenski standard! su takođe neophodni i u klanicama
kao i na prodajnim mestima zato što namirince mogu da se kontaminiraju preko
prljavih površina i prilikom rada zaprljanom opremom i mašinama.
Ukoliko radnici na farmi nisu adekvatno obučeni u zaštitnu odeću i obuću
mogu da šire infektivne uzročnike ili, pak, da i sami obole od mnogobrojnihoboljenja koja su zajednička za ljude i životinje. Zaštitna odeća i obuća za jednokratnu upotrebu se pokazala kao najefikasnija mera u cilju sprečavanja unošenje ili iznošenja infektivnog agensa iz objekata. Prema tome, osobe koje sproDr Maja Velhner, Naučni institut za veterinarstvo "Novi Sad", Novi Sad; mr sci. Biljana Miljkqvić, vet. spec., Naučni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd.
Rad je referisan na VIM Epizootiološkim danima i finansiran od strane Republičkog Ministarsva
za nauku i zaštitu životne sredine broj TR-6811B
9
ŽIVINARSTVO, 5, 2006
vode klinički nadzor, terapiju, imunoprofilaksu, ishranu, napajanje i čišćenje kao i
druge poslove u objektima za uzgoj živine, moraju da budu adekvatno obučene.
U ovom radu su prikazane mere koje treba da se preduzmu u cilju prekidanja
lanca zaraznih bolesti u industrijskom živinarstvu kao i primena mera lične zaštite
prilikom rada sa životinjama.
Današnja industrijska prozvodnja postavila je pred savremene farmere
vrto visoke higijenske standarde koji mogu da se ostvare preko adekvatnog
menadžmenta i kroz poštovanje mera biosigurnosti na farmama. Primenjivanje
adekvatnih mera biološke zaštite na svim nivoima u proizvodnji može doprineti
da se prekine ciklus zaraznih bolesti i na taj način održava zdravstveni nivo u
jatima živine. Infektivna oboljenja mogu da se unesu i prošire na farmama preko
oboielih ptica ili ptica koje su prebolele bolest, ali su ostali nosioci infektivnih agenasa. Ukoliko nisu bezbedno uklonjeni sa farme leševi uginulih ptica mogu da
budu stalan izvor zaraznih bolesti. Razni mikroorganizmi mogu da nadu put do
zivine preko obuće i odeće radnika, preko muva, insekata, glodara kao i preko,
kontaminiranih površinskih voda, kontaminirane hrane i kontaminiranih vozila
za dostavu. Konačno ostaci stare stelje i jaja u blizini objekata odnosno farme
takode mogu biti uzrok unošenja zaraznih bolesti u čiste objekte.
Farme koje su započele proizvodnju poštujući sve propisane mere biosigumosti koje su zadate od strane menadžera proizvodnje imaju veću šansu da
ostvare dobre proizvodne rezultate nego farme gde nisu sprovedene adekvatne
mere čišćenja, dezinfekcije i biološke sigurnosti.
Farmeri koji su ulagali potrebna materijalna sredstva u proizvodnju konkurentnjji su na tržištu zdrave hrane i trebalo bi da imaju veći finansijski efekat prilikom
prodaje svojih proizvoda.
U ovom radu su opisane mere koje treba da se sprovode na farmama i u
inkubatorskim stanicama a kako bi se postigli najbolji proizvodni rezultati. Cilj
je bio da se opišu najvažniji elementi dobre farmske prakse koja se danas neophodno mora primenjivati kako bi se onemogućilo unošenje ili iznošenje infektivnih agenasa na farmu. Podstaknuti smo bili i nedavnim upozorenjima o opasnosti a zatim i pojavom influence ptice koja može prouzrokovati ne samo velike
ekonomske štete već i biti potencijalna opasnost širenja bolesti na ljude.
PROIZVODNI OBJEKTI
Industrijska proizvodnja u živinarstvu zahteva primenu vise principa koji
bi omogucili stabilnu proizvodnju. Jedan od njih je princip "sve unutra - sve
napolje" i ista starost i poreklo pilića. Jedino farme za proizvodnju konzumnih
jaja kofe se sastoje od većeg broja objekata mogu da odstupe od ovih pravila.
Najzad. u njih se useljava živina koja je tokom odgoja stekla stabilnu zaštitu pa
su ekscesne situacije izuzetno retke.
Bez obzira da li se radi o roditeljskim farmama, farmama za odgoj, tov ili
proizvodnju konzuminh jaja kao, uostalom, i druge farme pernate živine treba
da budu ograđene, vidno obeležene, sa sanitarnim čvorom i kolskom dezinfek10
ŽIVINARSTVO, 5, 2006
cionom barijerom na ulazu. Ukoliko farmu čini samo jedan objekat svi preventivni
postupci odvijaju se u posebnoj, namenskoj prostoriji ill u najgorem slučaju u
ankesu objekta. Vlasnik ili korisnik farme organizuje neškodljivo ukalnjanje odeće
ili obuće za jednokratnu upotrebu odnosno pranje i dezinfekciju odeće i obuće
za višekratnu upotrebu. Ukoliko farma ima vise objekata, na ulazu u svaki od
njih postavlja se dezinfekciona barijera. U sanitarnom čvoru ne smeju se ukrštati
"čisti" i "prljavi" putevi.
Pre useljenja farme treba da budu propisno očišćene i dezinfikovane. Postupak pravilnog čišćenja i dezinfekcije opširnije je opisan u poglavlju "Sanitacija
inkubatorskih stanica".
ULAZAK NA FARMU
Dobra je praksa da se pre ulaska na farmu svi posetioci upišu u knjigu. Tako
se u slučaju pojave nekog oboljenja, i imajući u vidu period inkubacije za pojedine bolesti, može utvrditi da li je neko od posetilaca prouzrokovao hazard što
omogućava otkrivanje izvora infekcije.
Pre svakog ulaska u krug farme, odnosno objekte, neophodno je obuti čizme
na farmi koje su dezinfikovane, potom beli mantil i staviti kapu na glavu. Samo
sa zaštitnom obućom i odećom može se ući u objekte na farmi. Čak i lica koja
ne ulaze u prostorije sa živinom moraju da se presvuku. Na farmama sa visokim
rwvoom biosigurnosti svi zaposleni kao i posetioci moraju pre presvlačenja da se
tuširaju i tek potom mogu da uđu na farmu.
Na objektima za držanje živine vrata moraju da budu stalno zaključana a
ključevi van domašaja posetilaca. Prilikom dostavljanja pilića nema potrebe da
vozać kamiona ulazi u objekte pogotovo zato što u toku dana može da ima nekoliko dostava. I pored toga što ne ulaze u objekte vozači za dostavu treba da imaju
novu preventivnu odeću prilikom svakog zaustavljanja na novom mestu. Ova
mera predostrožnosti odnosi se na vozila za dostavu hrane i pilića.
Posetioci farme, kao što su menadžer farme ili veterinar, moraju na svaki način
zaštiti jato od mikroorganizama iz spoljne sredine. Zato se ruke dezinfikuju pre
oblačenja zaštitne odeće i čizama što podrazumeva prolaz kroz sanitarni čvor.
Čizme se dezinfikuju pre ulaska u farmu i na izlasku iz farme. U vozilu koje koriste
veterinari i ostali službeni posetioci kabina za vozače sa prednjim delom vozila
smatrase čistim prostorom, dok se prtljažnik smatra prljavim delom. Posle posete
veterinar ili druga službena lica izuvaju čizme, dezinfikuju ih a odelo, rukavice i
kapu kao i čizme stavljaju u kesu i odlažu u prljavi deo vozila za neškodljivo uklanjanje. Na taj način kabina vozača ostaje i dalje čisti deo, a u prtljažnik se odlaže
prljava oprema. Dakle, samo materijal koji dolazi iz čistog odeljka sme biti unešen
na farmu i ništa što je bilo na farmi ne sme da se odloži u čisti deo vozila.
Dobra praksa je da se u svakom vozilu koje dolazi na farmu nalazi kanta
za vodu i dobar dezinficijens (fenolna kiselina na primer). Po dolasku na farmu
kanta se puni vodom, sipa se dezinficijens i peru ruke i čizme čak i ako su prethodno bile dezinfikovane. Od pribora potrebna je i četka ukoliko postoji potreba da
se izribaju čizme.
11
ŽIVINARSTVO, 5, 2006
POSTUPAK NA FARMITOKOM PROIZVODNJE
Nafarmama za proizvodnju jaja bez obzira na njihovu namenu, higijena mora
da bude na visokom nivou. Na roditeljskoj farmi jaja treba da se skupljaju bar
cetiri puta dnevno. Ovo je važno jer što duže stoje jaja u gnezdu ili u objektima veća je verovatnoća kontaminacije mikroorganizmima. Zbog toga je takode
važno održavati higijenu gnezda što podrazmeva menjanje slame jednom u
dve nedelje. Automatska gnezda treba takođe često da se čiste i pre useljenja
obavezno dezinfikuju. Prostirka u objektima treba, da bude suva, nigde ne bi
smela da se izliva tečnost a ventilacija takođe treba da bude po zahtevima za
roditeljsko jato. Mokra prostirka će prouzrokovati da se sa nogu unese prljavština
u gnezda a odatle će mikroorganizmi da nalaze put do jajeta. Naime, neposredno
poste leženja jaje je najosetljivije na kontaminaciju mikroorganizmima te se zbog
toga prijavština u gnezdima na svaki način mora izbeći.
Kondenz na jajima koji može da nastane zbog razlike u temperaturi izmedu
proizvodnih objekata i prostorija za skladištenje treba da se po svaku cenu izbegne. Vlaga na površini ljuske podržava rast mikroorganizama koji kroz raširene
pore lako prodiru u jaje. Optimalna temperatura za skladištenje jaja do 3 dana
je na 20-23°C , do 7 dana na 15-17°C sa 75% i do 8-14 dana sa 75-80% vlage.
Pred inkubiranje jaja se predgrejavaju na 24-26°C tokom 10-12 sati. U prostoriji
za sWadistenje jaja ne smeju se nalaziti drugi predmeti. Ukoliko se u sobi za
sWadistenje jaja drzi i razna oprema koja, recimo, trenutno nije u funkciji ona
postage pogodno tlo za razvoj mikroorganizama što može da dovede do ozbiljne
kontaminacije tog prostora. Jaja koja su skupljena sa poda i dasaka ne treba
da se ulazu. Na ovakvim jajima se nalazi i do deset hiljada puta vise mikroorganizama nego na jajima u gnezdima.
Kvalitet ljuske jaja je takođe veoma važan. Tanka ljuska omogućava lakši
prodor mikroorganizama u jaje i iz takvih jaja lako isparava vlaga. Važna je
ishrana rodrteljskih pilića pogotovo odnos kalcijuma i fosfora koji znatno utiče na
kvalrtet ljuske. Kvalitet ljuske se pogoršava kod starijih jata što nas obavezuje da
dodatnu paznju posvetimo ishrani roditeljskih parova starijeg uzrasta.
Napukla jaja se ne ulažu. Ne samo da mogu biti kontaminirana mikroorganizmima nego mogu eksplodirati u inkubatoru izazivajući pri tome ozbiljnu kontaminaciju. Čišćenje, poliranje i pranje jaja može da se obavlja u isključivo za
to napravljenim automatskim mašinama. Ručno pranje donosi vise štete nego
koristi zbog toga što se voda brzo isprlja i zato što je teško održavati stalno
odgovarajuću temperaturu rastvora za pranje. Ručno čišćenje i poliranje može
da doprinese prodoru spoljne prašine u jaje i na taj način može da se ošteti
zastrtna kutikula koja predstavlja jedinu odbranu od mikroorganizama.
Posle svake isporuke mora se vršiti sanitacija vozila za dopremanje jaja.
Uvek druga osoba, koja nema nikakav dodir sa vozilom za dostavu, prihvata i
smešta jaja u sobu za skladištenje do ulaganja. I druge mere predostrožnosti
takođe će prevenirati unošenje infektivnog agensa u farme. Dezbarijere treba da
budu postavljene pred svakim ulazom u zgradu i prostorije. U dezbarijere se sipa
krezol i fenolni dezinficijens. Broj posetilaca treba da bude sveden na minimum.
ŽIVINARSTVO, 5, 2006
Eliminisanje glodara je veoma važan korak biosigurnosnih mera na farmama.
Miševi i pacovi mogu da prenesu razna oboljenja na životinje i ljude. Osim toga,
glodari mogu da unište inventar na farmama (nameštaj, papir i hranu, oštete
instaJacije itd.). Nije jednostavno uništiti glodare na farmi i drugim pratećim jedinicama u živinarskoj proizvodnji. Mamci, klopke ili lepljive trake moraju da se
postave na mestima gde se ove životinje kreću. Kretanje miševa i pacova može
da se utvrdi na osnovu tragova fecesa. Glodari su lukave životinje i zbog toga je
ponekad za njihovo uklanjanje potrebno angažovati stručne službe za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju.
ČIŠĆENJE POSLE ZAVRŠENOG PROCESA PROIZVODNJE
Prostirka se uklanja iz objekata na udaljenost od minimum sto metara. Pri
tome po svaku cenu treba prevenirati rasipanje stelje tako što će se pažljivo upakovati i prekriti suvom steljom. Prilazni putevi i ulazi u objekte ne treba da budu
kontaminirani. Objekti se potom čiste sa vrha na dole uključujući i sva sijalična
mesta, ventilatore, vazdušne dovode, sisteme za napajanje i silose za dostavu
hrane. Posebno se peru, čiste i dezinfikuju hranilice, pojilice, tacne i sva ostala
oprema koja je bila u kontaktu sa živinom. Okolina farme se takođe čisti od stelje,
đubreta i raznih drugih otpadaka. U najvećem broju slučajeva rezidualna organska materija će neutralisati dezinficijens te je zbog toga mehaničko čišćenje
najvažnije. Mehaničko čišćenje i pranje najvažniji su preduslov za željeni efekat
dezinfekcije. Posle pranja i dezinfekcije objekta nanosi se čista prostirka koja se
tretira dezinficijensom. Na farmama za proizvodnju konzumnih jaja treba izabrati
dezinfekciona sredstva koja ne dovode do korozije.
SANITACIJA INKUBATORSKIH STANICA
Održavanje higijene u inkubatorskim stanicama predstavlja jednu od najvažnijih procedura dobrog menadžmenta u živinarskoj industriji. Radnici u inkubatorima treba da budu obučeni u radne kombinezone za jednokratnu upotrebu ill kombinezone koji se mogu sterilisati, da na glavi imaju zaštitne kape a u
slučaju pofrebe i maske.
Nije dobro da radnici koji su zaposleni u inkubatorskoj stanici prelaze iz
jedne radne jedinice u drugu, jer tako može da dođe do nepoželjnog širenja
mikroorganizama. Čisti delovi treba da budu odvojeni od prljavih delova zbog
to>ga što su pilići u prvim danima života vrlo osetljivi na infekcije čak i vrlo malim
brojem mikroorganizama. Posle svakog leženja inkubatorska stanica treba da se
temetjno oćisti. Čiste se podovi, mašine, tacne za leženje i ostali delovi. Mehaničko
čišćenje je najvažnije. Uklanjaju se svi ostaci prljavštine temeljnim ribanjem, a
prašinu je najbolje ukoniti specijalnim usisivačima. Mnogi dezinficijensi nemaju
moć prodiranja kroz organske materije i biće neefikasni. Samo fenoli mogu da
prodru kroz organsku materiju ali mogu da budu štetni za embrion i da umanje
13
ŽIVINARSTVO, 5, 2006
kvalitet pilića. Čisti se i dezinfikuje pribor za debikiranje i vakcinaciju. Na mašini
za debikiranje se na kraju dana menja sečivo (nož) dok se pribor za vakcinaciju
rastavi i igle sterilišu tokom 20 minuta u aparatima pod pritiskom. Boce za vakcinaciju i creva se peru u dezinficijensu koji ne ostavlja rezidue poput alkohola
ili htora i potom se pod parom sterilišu 30 minuta. Igle koje se ne upotrebljavaju
čuvaju se u alkoholu. Narednog jutra se mašine za vakcinaciju isperu destilovanom vodom i hlorom. Prilikom svake vakcinacije se na pola vremena menja boca
za vakcinu, crevo i igle. Mlaz iz šprica se proverava pamučnim brisom i alkoholom, a ne prstima.
Posle mehaničkog čišćenja vrši se dezinfekcija. Dezinficijensi moraju da
budu pažljivo odabrani. Za inkubatore se obično koriste kvaternerna amonijumova jedinjenja, fenolni i dezinficijensi na bazi aldehida. Odluka o tome koji preparat ćemo koristiti zavisi od: vrste površine koja se tretira, od toga koliko su
površine pristupačne za čišćenje, vrste mikroorganizama, izdržljivosti opreme i
površine materijala koji se dezinfikuje, od vremenske ograničenosti trajanja tretmana i potrebe za rezidualnom aktivnosti. Naime za jako prljave površine i posle
dobrog čišćenja potrebno je da dezinficijens poseduje odgovarajuću rezidulanu
akthmost kao i da ima produženo vreme delovanja. Efikasnost dezinficijensa se
ototčno povećava ukoliko se primenjuju kao temperirani rastvori. Ukoliko je to
moguće posle čišćenja i dezinfekcije sve površine treba da se osuše. Na vlažnim
rnestima se lakše dogodi rekontaminacija raznim mikroorganizmima. Miris koji
protzvode hemikalije koje se koriste za dezinfekciju (poput fenola na primer) mogu da uzrokuju promene u proteinima jaja i da umanje ili pogoršaju leženost i
kvaiitet pilića. Mora se jako paziti da dezinficijensi ne oštete opremu i elektronske
delove u inkubatoru. Posle pažljivo napravljenog izbora dezinficijensa (oko čega
uvek može da pomogne osoblje u kompaniji za proizvodnju lekova) potrebno
je uvek pazljivo pročitati uputstvo za upotrebu. Dezinficijens mora da se mudro
odabere i ni u kom slučaju ne sme da škodi radnicima zaposlenim u inkubatorskoj stanici.
Zavisno od vrste i postupka dezinfekcije oni mogu da deluju tako što će da
izvrse:
1. Sterilizaciju (da dovedu do destrukcije infektivne i reproduktivne forme
svih mikroorganizama),
2. Dezinfekciju (odnosno unište vegetativne forme ali ne i spore mikroor
ganizama),
3. Sanrtaciju (odnosno redukuju patogene mikroorganizme do nivoa na
Rome ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi).
Kontrola dezinfekcije se vrši u okviru monitoring programa. Ovaj program
može da se sprovodi u državnim laboratorijama kao podrška monitoringu koji
wsi sama inkubatorska stanica. Radi provere kontaminacije kontrolišu se sve
radne površine i vazduh. Bris se uzima sa površine od oko 5 cm2 a rezultat interpretra na sledeći način:
1. Manje od 10 bakterijskih kolonija i 5 kolonija plesni znači da su čišćenje
i dezirrfekcija uspešno obavljeni,
14
ŽIVINARSTVO, 5, 2006
2. Broj kolonija od 10 do 30 ukazuje na osrednju kontaminaciju inkubatora,
3. Vise od 30 kolonija ukazuje na obimnu kontaminaciju.
U svim inkubatorskim stanicama uklanjanje otpada je od neprocenjive
važnosti. Otpad mora da se ukloni brzo i efikasno. U otpad spadaju, pored ostalog, Ijuske jaja, napukla jaja, neizleženi embrioni, uginuli pilići, žrtvovani pilići
paperje i ostalo.
Na tržištu je dostupan sistem za bezbedno uklanjanje otpada. Uklanjanje
tečnog otpada preko odvodnih kanala, odnosno kanalizacije, sačuvaće okolinu
inkubatorske stanice od nesanitarnih uslova rada. Ukoliko uklanjanje otpada nije
adekvatno rešeno postoji stalan izvor kontaminacije koji predstavlja hazard za
zdravlje ne samo pilića nego i ljudi. Veliki septični tankovi i sabirni tankovi na mestima gde su imanja velika (izraženo u jutrima) mogu da budu adekvatno rešenje
za tečni otpad koji obično predstavlja najveći problem. Čvrsti otpad može da se
spali, otopi ili odloži u specijalno napravljene sanitarne jame koje se prekrivaju
zemljom. Čvrsti otpad se odvozi u hermetički zatvorenim kamionima daleko od
inkubatora. Pre napuštanja inkubatora mora da se proveri da li ima bilo kakvog
izlrvanja iz kamiona. Otpad iz inkubatora ne sme da se vozi u otvorenim kamionima iz sanitarnih razloga. Delovi za uklanjanje čvrstog otpada treba da budu
pored prostorija za tuširanje u prljavom delu. Ne sme da bude ukrštanja sa putevimagde idu radnici, niti blizu ulaza za posetioce ili u pakeraju kao i blizu mesta
za primanje jaja i odašiljanje pilića. Živi pilići ne smeju da budu u otpadu koji se
formira u inkubatoru pre odvoženja u sanitarne jame ili đubrišta za otpad.
SISTEM SLANJA INFORMACIJA
Izmedu menadžera roditeljskog jata i menadžera inkubatora treba da postoji
redovna komunikacija radi razmene informacija. Na primer, menadžer na farmi
obavestava inkubator o pojavi većeg broja jaja sa poda, o tome da ne radi sistem
za hlađenje u sobi za skladišetenje jaja, o pojavi "znojenja" jaja i slično. Sve
ove informacije imaju za zadatak da obaveste inkubatorsku stanicu o nastalim
problemima koji mogu da utiču na proces inkubiranja i valjenje zdravih pilića.
Menadzer inkubatora, sa druge strane, obavestava menadžera roditeljskog jata
o velikom broju napuklih jaja ili jaja sa promenjenom ljuskom. Služba u brojlerskoj proizvodnji treba da obavestava menadžera u inkubatoru o potrebnom
broju pilića i vremenu isporuke koje treba da se pokalapi sa vremenom kada
je farma spremna za prijem. Menadzer na farmi obavestava brojlersku farmu o
uzrastu roditeljskog jata i o svim eventualnim problemima u toku inkubiranja i pre
isporuke pilića. Povratne informacije iz trgovačke mreže o kvalitetu jaja za konzum su uobičajene ali retke obzirom na veoma konkurentan izbor proizvođača.
Visoki higijensku standard! na farmama i u inkubatorskim stanicama su preduslov za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane. Medutim, u lancu proizvodnje hrane ima puno mesta gde može doći do kontaminacije tako da sva
ŽIVINARSTVO, 5, 2006
preduzeća koja su uključena u proizvodnju namirnica moraju da razviju sopstvene higijenske standarde i kontrolu kvaliteta svoga rada. Ovaj cilj se najbolje
postiže na taj način što će menadžeri proizvodnje da uspostave sisteme kontrole
kao i načine i postupke pranja, čišćenja i dezinfekcije prostorija, radnih površina
i opreme. Isto tako menadžeri u proizvodnji propisuju način odevanja i kretanja
radnika u radnim jedinicama. Implementacija ISO strandarda i formiranje HACCP
sistema u industriji jedini je put za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane koja
je konkurentna na tržištu.
LITERATURA
Za ovaj rad korišćena je literatura sa internet sajtova i može se dobiti od autora.
Zahvaljujemo se dr Mirjani Velhner na korisnim savetima tokom pisanja rada.
CONTROL OF THE DISEASES SPREAD IN POULTRY INDUSTRY
Basic elements in modern poultry industry are to maintain high level of biosecurity. sanitation management and diseases control applying vaccination. Rearing -farms are the first in the production where it is possible to break the chain of
infectious diseases. Maintaining litter, nests, feeders and drinker's hygiene are
basic elements of good management. Thorough cleaning and disinfecting, rodent control and proper movement of supply vehicles will prevent infection and
break the infectious cycle as well as reduce spreading of infectious diseases in
the flock. Hatching eggs and table eggs should be stored properly in order to prevent infectious agents penetration through egg shall. Egg delivery and storage
must be done in the best possible conditions. Hatcheries should be equipped
with adequate machines for cleaning and disinfecting. Having in mind that infectious agents spread very quickly on the limited space in hatchery cabinet and that
due to airflow infectious agents can spread to many chickens, it is of paramount
importance to provide good hygiene conditions in the hatchery. High hygiene
standards are also required in slaughterhouses and in retail stores because food
can become contaminated on dirty surfaces and from dirty equipment.
If farm employees are not adequately dressed in protective clothing (with or
without a mask) they can disseminate infectious agents or even become ill from
*»e diseases common for animals and humans. Implementing protective clothing
and overshoes is the most effective in preventing introducing and spreading of
infectious agents in poultry houses. Therefore employees that carry out clinical
observation, therapy, prophylaxis, feeding, cleaning and do other work in the
poultry houses, must be adequately dressed.
In this paper we present measures that must be applied in poultry industry in
order to brake the infectious chain. We also emphasize significance of protective
clothing for farm staff.
16
Download

elementi kontrole širenja oboljenja u savremenoj industrijskoj