[email protected]
064/9889-612
MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (IBRD)
OSNIVANJE I ČLANSTVO
Međunarodnu banku za obnovu i razvoj osnovale su, kao prvu od institucija
Svetske banke (1944. u Bretton Woods-u, SAD), 44 zemlje, među kojima je bila i
Jugoslavija sa cilljem da pod povoljnijim uslovima od tržišnih finansira obnovu i razvoj u
zemljama u razvoju, usmeravanjem finansijskih sredstava iz razvijenih zemalja. Banci su
pristupile, zaključno sa 2002.godinom, 184 zemlje. Članice Međunarodne banke mogu da
budu samo one zemlje koje su članice Međunarodnog monetarnog fonda.
Osnovni zadaci Banke su da olakšavanjem investiranja kapitala u proizvodne svrhe
pomaže obnovu i razvoj na teritorijama zemalja članica; da podstiče privatne investicije u
inostranstvu putem garancija ili učestvovanje i drugim vrstama privatnih investicija; da
stavlja na raspolaganje, pod povoljnim uslovima i za proizvodne svrhe, finansijska sredstva
i podsticanjem međunarodnih investicija pomaže na duži rok ravnomerno razvijanje
međunarodne trgovine i održavanje ravnoteže u bilansima plaćanja. Sedište Banke je u
Vašingtonu.
KAPITAL BANKE
Sredstva IBRD potiču uglavnom s tržišta privatnog kapitala, a jedan deo od
upisanog kapitala zemalja članica. U strukturi upisanih sredstava 10% je uplaćeni kapital, a
90% predstavljaju sredstva koja se Banci stavljaju na raspolaganje za potrebe plaćanja
obaveza za posuđena sredstva ili za zajmove koje Banka garantuje. Visina kvote koju
svaka zemlja članica upisuje utvrđuje se sporazumom izumeđu Banke i svake pojedine
članice, a na temelju nje određuje se i glasačka prava zemalja.
Na politiku Banke najviše uticaja ima vlada SAD-a, koja tradicionalno učestvuje u
formiranju kapitala Banke sa 1/5. Od ukupnog kapitala Banke najveći udeo sredstava
otpada na SAD, zatim Japan, Velika Britanija i Nemačka.
Banka godišnje odobri 15 do 20 milijardi dolara kredita, mada te sve kredite ne
iskoriste u godini na koju se odnose. Najveći korisnici sredstava su Kina, Indija, Meksiko i
Brazil, ali sve više sredstava koriste i bivše republike SSSR-a.
ODOBRAVANJE ZAJMOVA
Zajmovi se obično odobravaju zemljama u razvoju koje su na višem nivou
ekonomske i socijalne razvijenosti. Osnovni kriterijum prema kome se određuje da li
zemlja članica može da bude korisnik zajma Banke je visina ostvarenog dohotka po
stanovniku. U grupu zemalja s niskim dohotkom, koje po pravilu nisu korisnici zajmova
IBRD-a već kredita IDA-e, spadaju one čiji dohodak ne prelazi 410 dolara per capita.
Zajmovi se odobravaju zemljama s dohotkom po stanovniku između 410 i 2.650 dolara,
bez obzira da li su u pitanju uvoznici ili izvoznici nafte. Zemlje čiji dohodak po stanovniku
[email protected]
1
064/9889-612
[email protected]
064/9889-612
prelazi 2.650 dolara ne mogu koristiti zajmove Banke jer nemaju status zemalja u razvoju.
Zajam Međunarodne banke za obnovu i razvoj odobrava se direktno vladi određene zemlje
ili uz garanciju vlade lokalnim bankama ili preduzećima. Sredstvima zajmova Banke
finansira 1/3 vrednosti pojedinačnog projekta, a ostala sredstva obezbeđuje zemlja
primalac zajma, ili međunarodni bankarski konzorcijum, odnosno zainteresovani subjekti
drugih zemalja.
Zajmovi Banke odobravaju se s periodom počeka otplate do 5 godina i sa rokom
otplate do 25 godina. Prosečna kamatna stopa se do kraja fiskalne 1983. godine određivala
u fiksnom iznosu i uvek je bila znatno ispod tekuće tržišne kamatne stope. Od početka
fiskalne 1984. odnosno 1. jula 1983. svi zajmovi se odobravaju sa varijabilnom kamatnom
stopom.
Jedan od značajnih mehanizama pomoću kojeg Međunarodna banka za obnovu i
razvoj stimuliše različite izvore dopunskih sredstava za finansiranje razvojnih projekata u
zemljama u razvoju je kofinansiranje. Pod kofinansiranjem se podrazumeva aranžman u
kome se sredstva međunarodne finansijske organizacije povezuju sa sredstvima iz izvora
kapitala van zemlje primaoca zajma (regionalnih razvojnih finansijskih organizacija,
komercijalnih banaka, izvoznih kreditnih agencija itd.) radi finansiranja tačno utvrđenog
razvojnog projekta zemlje primaoca zajma.
U toku 1981/1982. i 1982/1983. došlo je do promena u kreditnoj politici Banke. Te
promene ogledaju se, uglavnom, u sledećem:
- od kraja marta 1982. odlučnije se primenjuje politika '' gradacije '', na
osnovu koje zemlje članice zajmoprimcima nisu više podobne za dobijanje
zajmova Banke kada dostugnu određeni stepen razvoja; ovu granicu
razvoja predstavlja bruto nacionalni dohodak per capita od 2.650 dolara
(po cenama iz 1980.);
- zajmovi Banke odobravaju se od 1.jula 1982. uz varijabilnu kamatnu
stopu, koja se određuje svakih 6 meseci, a odražava stvarne troškove
Banke prilikom uzimanja zajmova;
- za potrebe strukturnog prilagođavanja privrede zemalja članica Banke od
1980. odobrava zajmove kojima se finansiraju programi stavilizacionih
politika i strukturnih reformi privreda (SAL);
- povećanje učešća komercijalnih banaka u projektima u zemljama u
razvoju koje finansira Banka (kofinansiranje) uvođenjem novih
instrumenata finansiranja od strane Banke, i to u probnom periodu od 1224 meseca.
- u politici odobravanja zajmova Banke posebvan naglasak se daje na
pomoći najsiromašnijim zemljama, a posebno afričkim zemljama južno od
Sahare, što se odražava u zajmovima IDA;
- u junu 1984. Banka je prvi put učestvovala u aranžmanu o zajmu drugog
davaoca (Banka i konzorcijum komercijalnih banaka garantovale su zajam
koji je Evropska zajednica za ugalj i čelik odobrila za projekat u Brazilu);
- u politici odobravanja zajmova od strane Banke, prednost se sve više daje
privatnom sektoru.
[email protected]
2
064/9889-612
[email protected]
064/9889-612
NAČIN DODELE POSLOVA (LICITACIJA)
Kod svih međunarodnih finansijskih organizacija MFO, međunarodna licitacija
predstavlja osnovni način dodele poslova, koji ima za cilj obezbeđivanje efikasnosti, pa se
time postiže s jedne strane da projekt bude realizovan uz što manje troškova, a s druge
jednak tretman svih zemalja članica MFO. Posmatrajući primenu ovog principa od jedne
do druge MFO, uočava se postojanje određenih modaliteta kod njegove primene:
- neke MFO daju preferencijalni tretman lokalnim firmama;
- učešće na licitaciji je, prema opšte važećem pravilu, otvoreno samo za
firme iz zemalja članica;
- mali ugovori se, po pravilu, prepuštaju lokalnim firmama.
Svetska banka nalaže davanje preferencijalnog tretmana lokalnim firmama, u cilju
pomaganja njegovog razvoja. Ovaj preferencijalni tretman, po pravilu iznosi oko 10% za
izvođača radova i do 15% za isporučioce opreme. U prošlosti je međutim, retko bilo prilike
za primenu ovog principa jer su poslove u prvom redu dobijale lokalne firme-filijale
inostranih preduzeća.
Kod projekata u čijem finansiranju učestvuju Evropska investiciona banka i
Evropski fond za razvoj, učešće na licitacijama dozvoljeno je samo firmama iz zemalja
članica EU i iz zemalja sa kojima EU ima zaključene sporazume o saradnji tzv. ACP
zemlje (zemlje iz Afrike, Kariba i Pacifika). Na taj način isključeni su svi ostali
konkurenti. Ipak, u određenoj meri učešće na licitacijama je otvoreno i za firme iz drugih
zemalja i to u sledećim slučajevima:
- kada se ponuda iz zemalja članica EU ocenjuje kao nedovoljna i kada se smatra da je
poželjno da se pozovu i proizvođači iz drugih zemalja, i
- u slučajevima kada se učestvuje u kofinansiranju projekata sa drugima MFO.
ORGANI BANKE
Organi Banke su:
1. Savet guvernera,
2. Izvršni direktori i
3. Predsednik.
Savet guvernera (Board of Governors) sastoji se od po jednog guvernera (obično ministra
finansija) imenovanog od svake zemlje članice. Savet guvernera sastaje se jedanput
godišnje i veliki deo svojih ovlašćenja preneo je na Izvršne direktore.
Izvršnih direktora ima 22, od kojih je sedam naimenovano od zemalja sa najvećim
kvotama, a ostali su birani od zemalja članica. Svaki direktor imenuje jednog zamenika
koji ga zastupa u odsustvu.
Na osnovu odluke donete na godišnjoj skupštini Banke i MFF-a 1974.,osnovan je
Zajednički ministarski komitet Odbora guvernera Međuinarodne banke i Međunarodnog
monetarnog fonda za transfer realnih sradstava u zemljama u razvoju (Komitet za razvoj)
sa zadatkkom da savetuje i podnosi izveštaje sredstava u zemljama u razvoju, kao i da
[email protected]
3
064/9889-612
[email protected]
064/9889-612
podnosi predloge u pogledu sprovođenja zaključaka određenih organa. Komitet se sastoji
od 22 člana, uglavnom ministra finansija koji su naimenovani za period od dve godine, po
uzoru na sastav Odbora Izvršnih direktora Banke i MMF-a. Komitet se u radu koncentrisao
na položaj najmanje razvijenih zemalja u razvoju i onih zemalja u razvoju koje su najviše
pogođene porastom cene nafte.
INFORMISANJE
Svetska banka izdaje mesečno bilten ''Monthly Operational Summary'' – MOS koji
sadrži najnovije informacije o projektima od najranijih faza u njihovom razvojnom ciklusu
pa sve dok se ne odobre (naziv zemlje u kojoj će biti nosilac projekta i naznačeni iznos
sredstava za zajmove koji se očekuju da će banka odobriti). Kada projekti dospevaju u fazu
primene i fazu nadzora, podaci o njima se više ne unose u Bančin mesečni bilten (MOS).
SARADNJA NAŠE ZEMLJE
IBRD je najznačajnije inostrani kreditor razvojnih projekata u našoj zemlji. Pored
toga, naša zemlja je učešćem na međunarodnim licitacijama u zemljama u razvoju takođe
koristila sredstva ove banke kojima se finansiraju projekti zemalja u razvoju. Najzad u
1983. naša zemlja je dobila prvi (tzv. SAL) zajam za strukturno prilagođavanje:
finansiranje razvojnih projekata u zemlji. Do kraja fiskalne 1985. našoj zemlji su odobrena
ukupno 84 zajma. Rokovi otplate bili su od 11 do 23 godine, a kamatna stopa između 0,7%
i 11,6%. Najveći broj kredita korišćen je u saobraćaju i agrokompleksu, kojima su pripali i
najveći iznosi, slede energetika i industrija.
Grupa Svetske banke odobrila je Jugoslaviji donaciju u 2001. godini od 30 mil.
USD za razne programe i obećala trogodišnji kredit po 180 mil. dolara godišnje (ukupno
540 mil. USD) prvenstveno radi otplate ranijih dugova. Kredit se daje pod najpovoljnijim
uslovima (uslovi IDA) uz troškove kredita od 0,75% bez kamate, uz poček od 10 godina i
otplatu u 25-ogodišnjem periodu.
U Saveznoj Skupštini doneta su tri zakonska akta kojima je ozvaničena finansijska
pomoć IBRD i IDA i to:
Zakonom o potvrđivanju Sporazuma o donaciji iz Starateljskog fonda (Projekat
ekonomske pomoći u oblasti socijalne zaštite) između Savezne Republike Jugoslavije i
Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Međunarodnog udruženja za razvoj utvrđene su
donacije u iznosu od 10 mil. USD (Zakon je stupio na snagu 6. oktobra 2001. godine
(''Sl.list SRJ – Međunarodni ugovori'' broj 8)).
Krajnji rok za izvršenje programa je 31.12.2002. godine.
Zakonom o potvrđivanju Sporazuma o donaciji iz Starateljskog fonda (Projekat
tehničke pomoći za razvoj finansijskog sektora) između Savezne Republike Jugoslavije i
Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Međunarodnog udruženja za razvoj (''Sl.list SRJ
– Međunarodni ugovori'', br.8), utvrđena je finansijska pomoć projektu tehničke pomoći za
razvoj finansijskog sektora u Republici Srbiji u iznosu od 6,0 mil. USD.
Krajnji rok za izvršenje projekta je 30. jun 2004.godine.
[email protected]
4
064/9889-612
[email protected]
064/9889-612
Zakonom o potvrđivanju Sporazuma o donaciji iz Starateljskog fonda (Projekat
tehničke pomoći za razvoj privatnog sektora) između Savezne Republike Jugoslavije i
Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Međunarodnog udruženja za razvoj (''Sl.list SRJ
– Međunarodni ugovori'', br.8), obezbeđena je finansijska pomoć za projekte razvoja
privatnog sektora u Republici Srbiji u iznosu od 6,0 mil. USD.
Krajnji rok za izvršenje projekta je 30. jun 2004.godine.
Pitanje izmirenja obaveza SRJ prema IBRD regulisano je Zakonom o zaduženju
SRJ kod IBRD (''Sl.list SRJ'', br.69/01).
Sredstva u iznosu od 2,3 mlrd USD koriste se za izmirivanje neplaćenih obaveza
jugoslovenskih preduzeća po osnovu ranije odobrenih i korišćenih zajmova ili delova
zajmova Banke konsolidovanih u skladu sa Sporazumom o zajmu između SRJ i IBVRD A,
B, C, D, E, F (''Sl.list SRJ-Međunarodni ugovori'',br.13/2001).
Sredstva iz ovog kredita otplaćivaće republičke članice počev od 2005. godine do
2031. godine, srazmerno svom delu obaveza, a obaveze po osnovu kamate počev od 2002.
godine.
Uplate se vrše 15.3. zatim 15.6 zatim 15.12. svake godine, preko posebnog računa
otvorenog kod NB Jugoslavije.
[email protected]
5
064/9889-612
[email protected]
064/9889-612
MEĐUNARODNO UDRUŽENJE ZA RAZVOJ (IDA)
OSNIVANJE I ČLANSTVO
Međunarodno udruženje za razvoj – IDA (International Development Association),
osnovano je 1960. kao fond kojim upravlja Svetska banka. Stoga u članstvo IDA mogu biti
primljene samo one zemlje koje su učlanjene u Svetsku banku. Krajem 2002. godine u IDA
je bilo učlanjeno 159 država.
IDA praktično radi isto što i Svetska banka. Stavlja sredstva u vidu novca na
raspolaganje pomažući time najprioritetnije projekte kojima se unapređuje ekonomski
razvoj najmanje razvijenih zemalja. Razlika se ogleda u tome što IDA odobrava kredite
pod znatno povoljnijim uslovima, naročito u pogledu kamata i roka vraćanja uzetih kredita.
Razlika u uslovima pod kojima se ova sredstva odobravaju proističe iz suštinske razlike
među zemljama koje pomažu Svetska banka i onih kojima pomaže IDA. Krediti IDA
namenjemi su skoro isključivo, veoma siromašnim zemljama u razvoju koje ne bi ni mogle
biti u stanju da uzmu sredstva na zajam pod uslovima pod kojima ih odobrava Svetska
banka.
FINANSIRANJE
Tri glavna izvora sredstava IDA su:
1. ulozi članica IDA,
2. doprinosi zemalja davalaca,
3. transfer iz prihoda Banke.
Prvobitni ulog svake članice IDA iznosi proporcionalno njenom ulogu u kapital Svetske
banke.
Prema statutu IDA postoje dve kategorije članstva: Prvi deo obuhvata bogatije zemlje, a
drugi deo obuhvata zemlje u razvoju. Svaka zemlja članica iz prvog dela plaća potpuni
ulog u konvertibilnim devizama. Ova sredstva IDA može koristiti za odobravanje kredita.
Članice iz druge kategorije plaćaju samo 10% svog uloga u konvertibilnim devizama.
Preostalih 90% članice plaćaju u sopstvenoj valuti i to se može koristiti za davanje kredita
bez pristanka članica.
Neka sredstva kojima IDA raspolaže stvorena su i sopstvenim operacijama. Među tim
sredstvima su:
- neto prihod koji je akumuliralo samo udruženje IDA
- prihodi od otplate glavnice, pošto je za prve odobrene kredite istekao
desetogodišnji period poštede (tzv. grace period.).
U početnom upisu kapitala koji je iznosio 1,0 mil. USD I grupa zemalja obezbedila
je 763,07 mil.USD (SAD 320,29, V.Britanija 131,14 ,Francuska i Nemačka po 52,96 mil
USD, Kanada 37,83 , Japan 33,59 itd.), II grupa zemalja obezbedila je 236,93 mil USD
[email protected]
6
064/9889-612
[email protected]
064/9889-612
(Indija 40 mil. USD, Kina 30 mil. USD itd.). Naša zemlja je u prvoj popuni upisala 4,04
mil. USD.
Ostali izvori kapitala za razvoj su bilateralne ili multilateralne agenicje za pomoć,
agencije za kreditiranje izvoza i neke privatne banke. Doprinos drugih agencija često
premašuje sam iznos kredita koji odobrava IDA. Najčešće kofinansijeri projekata IDA su:
Agenicja za međunarodni razvoj SAD, Agenicije za pomoć u Francuskoj, Kanadi, Kuvajtu,
Nemačkoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji, Arapska banka za ekonomski razvoj u Africi,
Evropski fond za razvoj u Africi, Evropski fond za razvoj, Afrička banka za razvoj itd.
ODOBRAVANJE KREDITA
Prilikom odobravanja ''kredita'' IDA daje prednost projektima kojima se ubrzava
razvoj poljoprivrede, poboljšava obrazovanje, povećava proizvodnja električne energije,
razvija industrija, stvaraju bolje gradske službe, unapređuje planiranje porodice, proširuje
telekomunikacione mreže, modernizuje saobraćajni sistem, poboljšava snabdevanje vodom
i uređuje kanalizacioni sistem. Ponekad IDA pruža i tehničku pomoć a stavlja i novac na
raspolaganje za kupovinu uvozne roba koja ne mora biti neposredno u vezi sa određenim
projektima, što uostalom čini i Svetska banka.
Za zemlju koja uzima ''kredit'' najveća prednost sastoji se u uslovima pod kojima
IDA odobrava ta sredstva, čime teret dugova čini neuporedivo podnošljivim od
konvencionalnih, komercijalnih uslova.
Bitno je napomenuti da IDA odobrava kredite isključivo vladama. Na taj način
beneficije koje se ostvaruju ovim putem nude se zemlji kao celini, što omogućava
ravnomerniji razvoj zemlje u celini a ne njenih pojedinih delova ili čak samog pojedinog
preduzeća. Ukoliko pak neka zemlja (vlada te zemlje) namerava da dobijena sredstva dalje
pozajmljuje nekom takvom preduzeću, u tom slučaju, IDA obezbeđuje da to
pozajmljivanje bude pod manje povoljnim uslovima. IDA odobrava sredstva
najsiromašnijim zemljama, tamo gde je život takoreći na ivici opstanka, i na najsiromašnije
ljude. Otuda su i projekti koje sačinjava IDA upravo takvog karaktera da najviše koriste
onim masama stanovništva koje imaju najniži dohodak u zemljama koje ispunjavaju uslove
za dobijanje ovakve vrste pomoći. Sada je ta granica 926 USD per capita.
U pogledu rokova vraćanja odobrenih sredstava ''zajmove'' Svetske banke, prema
dosadašnjoj praksi, obično je trebalo otplatiti za najmanje od 20 godina, dok se ''krediti''
koje IDA odobrava najmanje razvijenim zemljama, po pravilu, treba da otplate za 50
godina. Pored toga, ''krediti'' se počinju otplaćivati tek posle 10 godina (grace period), tako
što se u narednih deset (od jedanaeste do dvadesete godine) vraća po 1% od iznosa uzetog
''kredita'', a poslednjih trideset godina vraća se po 3% od ''kredita''.
Na ''kredite'' IDA kamata se uopšte ne plaća. Naknada za usluge plaća se 0,75%
godišnje na iznos isplaćenog dela svakog ''kredita''. Ova naknada ima svrhu da pokrije
administrativne troškove oko odobravanja (korišćenja) ''kredita''. Od nedavno se plaća i
commitment fee na ''kredit'' IDA i iznosi 0,5%.
[email protected]
7
064/9889-612
[email protected]
064/9889-612
UPRAVLJANJE
Predsednik Svedske banke je istovremeno i predsednik IDA.
Izvršni direktori IBRD su istovremeno izvršni direktori IDA.
IDA nema sopstvene sužbenike jer poslove za njih obavljaju službenici IBRD.
Poslovi IDA sastoje se uglavnom u pripremanju projekata i programa koje IDA
finansira i vrši nadzor nad njima.
SARADNJA NAŠE ZEMLJE
Naša zemlja je član IDA i kontinuirano popunjava sredstva IDA (nalazi se u II
grupi zemalja – privredno nedovoljno razvijenih zemalja). Na osnovu članstva u IDA naša
zemlja je stekla pravo da učestvuje na međunarodnim licitacijama za projekte u privredno
nedovoljno razvijenim zemljama, gde je do sada dobila poslove u vrednosti od oko 100
mil. USD.
[email protected]
8
064/9889-612
Download

seminarski2 - www.prekucavanje.wordpress.com