7. SISTEM ZA PAUENJE
Na vozilu "koral 55" primenjen je
tzv. beskontaktni elektronski
sistem za paljenje. Osnovni delovi
ovog sistema su: razvodnik
paljenja sa indukcionim
generatorom si-gnala, elektronski
upravljački modul za
transformaciju primljenog signala i
induk-cioni kalem visokog
kvaliteta.
Osnovna prednost ovog sistema
se sa-stoji u tome što su kod
razvodnika paljenja "platinska
dugmad" zamenjena jednim obrtnim indukcionim generatorom
signala, ko-ji u trenutku
presecanja magnetnih linija
indukuje struju male jačine, koja se provod-nicima dovodi do elektronskog upravljač-kog modula.
Trenutak indukovanja ove struje male jačine odgovara trenutku po-trebnog preskakanja varnice
na svećicama.
Primljeni signal se u elektronskom up-ravljačkom modulu, dejstvom elektronskih komponenti,
pretvara u struju znatne jačine i upućuje u indukcioni kalem. Na taj način se dobija snažnija
varnica koja znatno olakšava paljenje hladnog motora, omo-gućava paljenje i siromašnije smeše i
povo-Ijno utiče na mogućnost smanjenja tok-sičnosti izduvnih gasova. Ovaj sistem za paljenje
smeše ne utiče direktno na smanje-nje potrošnje goriva, ali je činjenica da sa ovim sistemom
imamo manji broj izostavlja-nja paljenja, tako da na posredan način ipak utiče na smanjenje
potrošnje goriva. Po-trebno je naglasiti da ovaj sistem zahteva kvalitetan indukcioni kalem.
Ugao pretpaljenja se određuje pomoću centrifugalnog regulatora i depresionog ko-rektora
pretpaljenja.
Novi razvodnik paljenja je proizvodnje "Rudi Čajavec" i obeležen je oznakom RPS 16 E2.
Elektronski upravljački modul je
proizvodnje "ISKRA" - šifra BESP 04 kao i indukcioni kalem. Alternativno se koristi i elektronski
upravljački modul "BOSCH". Ovaj sistem daje u sekundarnom kolu struju veoma visokog napona
- čak do 30 kV, pa treba biti oprezan.
Pošto se induktivni generator signala u razvodniku paljenja ne haba u toku rada motora ne dolazi
do pomeranja tačke početnog pretpaljenja, tako da jednom ko-rektno podešeno pretpaljenje ne
treba pe-riodično podešavati. Na sl. 7.1 data je osnovna šema povezivanja elektronskog paljenja.
SKIDANJE RAZVODNIKA PALJENJA SA MOTORA
Da bi se skinuo razvodnik paljenja sa motora najpre treba proveriti da ključ za paljenje nije u
položaju "paljenje" već u položaju "isključeno".
1. Odvojiti provodnike paljenja sa svećica i "džek" kojim se razvodnik paljenja povezuje sa
elektronskim upravljačkim mo-dulom.
2. Ispod tela razvodnika se nalazi šapa za pričvršćivanje, koja je pritegnuta uvrt-njem i navrtkom.
Račvastim ključem 13 od-viti navrtku, a zatim skinuti šapu i izvući razvodnik paljenja.
Ugrađivanje će biti znatno olakšano ako pre početka skidanja razvodnika paljenja, motor i
razvodnik dovedemo u položaj pa-Ijenja svećice prvog cilindra i taj položaj razvodnika i obrtne
četkice zabeležimo. Na sl. 7.2 prikazani su delovi razvodnika paljenja.
Sl. 7.1 - Osnovna šema povezivanja elektronskog paljenja. 1 - elektronski upravljački modul, 2 indukcioni kalem, 3 - prekidač paljenja, 4 - razvodnik paljenja, 5 - svećica, 6 - akumulator
PODEŠAVANJE PRETPALJENJA
Tačno podešeno pretpaljenje nije samo jedan od uslova besprekornog rada motora već isto tako
pozitivno utiče i na sprečava-nje rasipanja
goriva, odnosno na održava-nje potrošnje goriva u
predviđenim granica-ma.
Tačka početnog pretpaljenja se tako po-dešava da varnica na svećici preskoči 10° pre SMT klipa
odgovarajućeg cilindra na praznom hodu.
To se postiže tako što se koriste reperi na poklopcu zupčastog remena pogona razvodnog
mehanizma i zarez na remenici kolenastog vratila, kao što je to prikazano na sl. 7.3.
Podešavanje pretpaljenja ne može se vršiti na klasičan način - pomoću lampice, već se mora
koristiti stroboskopska lampa.
Najprikladnije za rad su ručne strobo-skopske lampe koje se priključuju na aku-mulator. U tom
slučaju plus provodnik stro-boskopske lampe se povezuje za plus pol akumulatora, a minus pol
lampe se povezu-je za minus pol akumulatora. Treći visoko-naponski provodnik se povezuje sa
pri-ključkom provodnika za paljenje prve sve-ćice.
Motor se pusti da radi na praznom hodu, azatim pritisne prekidač na lampi. Svaki put kada dode
do paljenja smeše u prvom cilin-dru iz lampe bljesne mlaz svetlosti koji treba
Sl. 7.2- Delovi razvodnika paljenja. 1 - kapa razvodnika, 2 - obrtna četkica, 3 - poklopac, 4 - sklop
generatora signala, 5 - namotaj generatora signala, 6 - vijak, 7 - opruga, 8 - vijak, 9 - vijak, 10 depresioni korektor, 11-vijak, 12-vijak, 13-opruga, 14 - sklop priključka
uperiti na repere na poklopcu, gde će se pojaviti i zarez na remenici kolenastog vra-tila.
Korekcijapretpaljenjasevršinatajnačin što se otpusti navrtka šape za pritezanje razvodnika
paljenja, pa se razvodnik - po potrebi zakreće levo ili desno. Pretpaljenje je korektno kada se
zarez na remenici kole-nastog vratila poklopi sa reperom na po-klopcu koji je obeležen kao 10°.
Na slici 7.3 je taj reper obeležen brojem 1.
NAPOMENA: U slučaju da na poklopcu postoje četiri repera onda PRVI reper odgo-vara
pretpaljenju od 12° i ne uzima se u obzir, već samo DRUGI reper koji odgovara pretpaljenju od
10°.
VAŽNA NAPOMENA: Kod elektronskog paljenja ZABRAN JENO je okretanje motora "na prazno"
kada nisu povezani visokona-ponski provodnici paljenja, jer može doći do oštećenja elektronskog
upravljačkog modula ili nekog drugog dela sistema za paljenje.
SVEĆICE ZA PAUENJE
Svećica za paljenje je vrlo važan i odgo-voran element motora, s obzirom da isprav-nost rada
motora umnogome zavisi od ispravnosti rada svećice. Uloga svećice, smeštene u komori za
sagorevanje u glavi
Sl. 7.3- Dovođenje pretpaljenja u fazu sa klipnim i
razvodnim mehanizmom motora. 1 - reper koji
pokazuje pretpaljenje od 10o, 2 - reper koji pokazuje pretpaljenje od 5o, 3- reper koji pokazuje
pretpaljenje od Oo, 4 - zarez za upoređenje pri
podešavanju pretpaljenja
cilindra, je da dovede struju visokog napo-na i da u
datom trenutku obezbedi varnicu između svojih
elektroda. Ovako električno pražnjenje vrši se kroz
radnu smešu između elektroda svećice, tako da se
ona aktivira, zagreje i upali, izazivajući sagorevanje
rad-ne smeše goriva i vazduha u komori za
sagorevanje glave cilindra. Usled same pri-rode
radnog ciklusa u motoru, svećica je u toku rada
podvrgnuta znatnim promenama mehaničkog i
termičkog opterećenja. Mak-simalna temperatura
procesa sagorevanja je 3 000°C, a maksimalni
pritisci u cilindar-skom prostoru do 68,6 bara. Pored toga, napon struje na krajevima elektroda
svećice iznosi do 30 000 V. Prema tome vidi se da su uslovi pod kojima radi svećica vrlo složeni i
teški.
Zbog toga konstrukcija svećica mora da obezbedi sledeće zahteve:
- normalan rad pri naglim promenama pritiska i temperature u motoru,
- potpunu hermetičnost pri svim pritisci-ma, kako bi se sprečilo prodiranje gasova iz
kompresionog prostora motora pored sa-me svećice,
- pravilno, optimalno odvođenje toplote sa elektroda svećice,
- dobru izolaciju i pri visokim temperatu-rama kako bi se sprečilo probijanje struje visokog
napona,
- mehaničku otpornost elektroda i izola-tora itd.
Različiti motori različito opterećuju ter-mički svoje svećice, a da bi se održala njihova radna
temperatura, potrebno je konstrukciju svećice prilagoditi forsiranosti motora. Za jače opterećene
motore upotrebljavaju se "hladnije" svećice sa ma-njom površinom izloženom dejstvu toplih
gasova i dobrim odvođenjem toplote, dok se za manje opterećene motore koriste "to-plije"
svećice sa većom površinom izloženom toploti i slabijim odvođenjem toplote.
Kao značajna karakteristika svećice uzi-ma se njena "toplotna vrednost", koja pred-stavlja broj
stotih delova minuta potrebnih da se vrhovi elektroda dovedu do usijanja pri ispitivanju na
specijalnom probnom sto-lu. Ukoliko je ovo vreme veće, svećice su "hladnije". Toplotnu vrednost
svećice razni proizvođači različito obeležavaju, te je sto-ga potrebno uvek koristiti preporuke
proizvođača za upotrebu svećice.
Kontrola ispravnosti svećica
Kontrolu svećice motora treba vršiti pri-bližno posle svakih pređenih 5 000 km. Ta-da treba skinuti
svećicu, očistiti je, pregle-dati je i podesiti zazor izmedu elektroda svećice. Treba imati u vidu, da
se pri bilo kakvoj nepravilnosti u motoru, a pogotovu u karburaciji i podmazivanju, smanjuje efikasnost svećice. Povremeno prekidanje paljenja je znak za neispravnost svećica. Posmatranjem
skinute svećice često se može utvrditi uzrok neispravnosti motora. Pre nego što se donese
konačan zaključak o neispravnosti svećice potrebno je da se ona brižljivo očisti.
Zaprljane svećice najpre se očiste mla-zom peska i sabijenog vazduha. Zatim se svećica ispira
benzinom prskanim pod pri-tiskom i na kraju se produvava sabijenim vazduhom. Posle ovog
pristupa se proveri
i podešavanju rastojanja između elektrode svećice.
Postizanje propisanog zazora svećice je veoma važno, s obzirom da od njega zavisi napon
probijanja varnice. Za preskakanje varnice između elektroda većeg razmaka potreban je veći
napon i zato je sama var-nica jača. Pri manjem zazoru, obrnuto, po-treban je manji napon
probijanja, ali je i varnica slabija. Zato se uvek pri podešava-nju zazora elektroda treba držati
preporuka proizvođača. Podešavanje zazora se uvek vrši lakom deformacijom bočne elektrode, a
nikako ne treba dirati centralnu elektrodu, pošto se može oštetiti izolator.
Ukoliko se sumnja u hermetičnost sve-ćice treba proveriti zaptivenost tela, izolato-ra i centralne
elektrode. To se najbolje može uraditi na specijalnom uređaju u koji se uvrne svećica i izloži
dejstvu sabijenog vaz-duha. Sa spoljne strane se na svećicu sipa petroleum, kako bi se po
eventualnom pojavljivanju mehurića ustanovilo propuš-tanje vazduha. Završna kontrola svećice
vrši se na taj način što se svećica uvije u specijalni uredaj, a zatim podvrgne pritisku od 6,86-7,84
bara. Zatim se priključi pro-vodnik visokog napona od indukcionog ka-lema i kroz specijalno okno
posmatra da li svećica daje varnicu ili ne. Ukoliko je sve-ćica neispravna neće se pojaviti varnica.
To znači da je električna energija odvedena na masu i takvu svećicu treba zameniti. Za pravilan
rad električnih uređaja potrebno je da svećice budu u potpuno ispravnom staOpšti podaci o svećicama
nju. Postoji preporuka proizvođača kojutre-ba poštovati i zameniti svećice posle svakih pređenih
15 000 km, bez obzira da li je svećica ispravna ili ne. U pomenutim inter-valima za kontrolu
između ovog perioda najčešće je dovoljno prokontrolisati rastoja-nje elektroda i podesiti ga na
propisano: 0,7-0,8 mm.
Na osnovu izgleda i boje svećice može se doći do pojedinih zaključaka o isprav-nom
funkcionisanju nekih delova ili agrega-ta motora, kao npr: o podešenosti karbura-tora, toplotnoj
vrednosti svećice, uslovima pod kojima se odvija vožnja i sl.
Tako, na primer, ako svećica koja je iz-vađena iz motora ima srednje sivu iii srednje smeđu boju,
ukazuje na to da je po-dešenost karburatora dobra, svećice i mo-tor rade ispravno.
Ako je boja crna, onda je to znak da je karburator podešen na suviše "masnu" smešu ili je pak
svećica suviše hladna, jer je voženo na pretežno kratkim relacijama. Ukoliko je podešenost
karburatora isprav-na, potrebno je probati svećicu sa sledećom nižom toplotnom vrednošću.
Pojava svetlosive boje znak je da je kar-burator podešen suviše "siromašno".
Ako je boja srebmasta, svećica postaje suviše topla, verovatno usled duge oštre vožnje na
otvorenom putu. U ovoj slučaju probati sa sledećom višom toplotnom vred-nosti svećice. Osim
toga treba proveriti da li je paljenje možda podešeno na suviše rano.
Proizvođač
Oznaka
Tip
Navoj
Zazor elektroda
(mm)
Bosch Marelli
M 14-19 M14-19 WR7D CW 7
M 14x1,25 M
0,7 h- 0,8 0,7 -h
Champion
M14-19 M14-19 LPR RN9Y FE 14x1,25 M
0,8 0,7 -f- 0,8 0,7
Bosna
65 PR
14x1,25
-h 0,8
M14x1,25
Zamašćena svećica ukazuje na sop-stveni kvar ili da prstenovi klipa ne zaptivaju. Ako je ova
pojava kod sve četiri svećice, greška treba da leži u sistemu paljenja.
Prilikom ugradnje svećica u motortreba voditi računa da se navoj na svećici ne premazuje uljem
radi lakšeg uvrtanja.
Ulje se ugljeniše i čvrsto zalepi u navoj svećice. Umesto toga navoj se premaže
grafitnom olovkom i sledeći put se svećica vadi lako i jednostavno.
Treba takođe imati na umu da se hladna svećica nikada ne uvrće suviše čvrsto u vruć blok
motora, odnosno glavu cilindra, jer posle njenog zagrevanja dobija se utisak da je tako učvršćena
kao da je zakovana.
INDUKCIONI KALEM
Dobar indukcioni kalem ima otpor primar-nog namotaja 0,752 Q, a sekundarni namo-taj ima otpor
od oko 9.500 Q.
Smetnje u radu indukcionog kalema, odnosno paljenja, mogu se pojaviti i usled vlage i prašine
kada se formira strujni most od utikača visokog napona pa do njegovog kućišta. Usled ovoga
može da dođe do delimičnog ili potpunog izostavljanja paljenja.
Indukcioni kalem kod elektronskog pa-Ijenja je posebne konstrukcije, kako bi se na svećici dobila
što snažnija varnica. Treba naglasiti da nije bitan samo napon nego sama količina energije koja
se sadrži u var-nici. Iz tog razloga za elektronsko paljenje se ne može upotrebiti, sa
odgovarajućim efektom, bilo kakav indukcioni kalem već samo onaj tip koji je odredio proizvođač.
Indukcioni kalem ne traži neko posebno održavanje (treba samo čisto održavati prik-Ijučke, čvrsto
pritegnute i utaknute, a zaštit-ne kapice odmah menjati kada se primeti oštećenje).
Do kvara indukcionog kalema retko do-lazi a sam kvar se najčešće sastoji u krat-kom spoju
namotaja ili pak, dođe do prska-nja izolatora, tako da dolazi do odvodenja varnice neželjenim
putem.
Indukcioni kalem se ne popravlja već se vrši jednostavna zamena. Ako sumnjamo na
neispravnost indukcionog kalema mo-guće je odvojiti priključke i izmeriti vrednost otpora
primarnog i sekundarnog namotaja.
0,7 -n.
9500 .n.
Sl. 7.4 - Proveravanje otpora namotaja indukcio-nog
kalemaBOSCH
AKUMULATOR
Akumulator predstavlja rezervoar elek-trične energije u
automobilu. Električna energija koja je dovedena u
akumulator bilo dejstvom dinama, alternatora, ili drugog
električnog agregata za punjenje, pretvara se u hemijsku
energiju i akumuliše. Ako iz akumulatora treba odvesti
električnu struju, odigrava se hemijski proces u obrnutom
smislu, čime se opet oslobađa električna energija.
Akumulator je potreban automobi-lu pre svega za startovanje motora. U tu svrhu
se troši i najveći deo njegove "zalihe". Za vreme vožnje dinamo, odnosno alterna-tor, preuzima
snabdevanje strujom elek-tričnih instalacija, a pri tom se istovremeno nadoknađuje električna
energija uzeta iz akumulatora. Zaliha struje se najviše troši pri gradskoj vožnji.
"Sporedniji zadatak" akumulatora je da se brine za osvetljenje parkiranih kola noću, za radioaparat u kolima, za motor brisača prednjeg stakla.
Akumulator kod "korala 55" pričvršćen je napred ispod poklopca motora. Sastoji se od šest ćelija
pri čemu svaka ima napon oko 2 V, što obezbeđuje radni napon akumula-tora od 12 V. Na ovo su
priključeni svi po-trošači struje od elektropokretača do pozi-cionog svetla. Prednost ovog
akumulatora prema onima od 6 V koji se još ugrađuju u neka vozila, sastoji se u tome što se po
hladnoći omogućava lakše startovanje mo-tora, a pri visokim brojevima obrtaja motora
obezbeđuje snažnije varnice na svećicama.
Akumulator je retko kada potpuno napu-njen. To se dešava u najboljem slučaju leti, posle duže
vožnje na autoputevima, a inače može se praktično računati sa dve trećine
ili polovinom njegovog kapaciteta. Akumu-lator je najviše opterećen elektropokre-tačem, čija je
snaga oko 0,8 kW. Pri startovanju motora opada napon akumula-tora vrlo brzo na oko 9 ili zimi
čak 7,5 V. Potrebna jačina struje, tj. elektropokretača je manja pri toplom ulju u motoru i menjaču,
jer se tada motor može lakše okretati. Uko-liko temperatura opadne niže, i ukoliko je zbog toga
ulje gušće, utoliko je veća potre-ba elektropokretača u struji. To je vrlo nepovoljno, jer se pri
niskim temperatura-ma inače kapacitet akumulatora smanjuje u znatnoj meri.
Elektropokretač ne treba da bude uk-Ijučen duže od 3-5 sekundi. I akumulatoru i elektropokretaču
treba pružiti malu pauzu za osveženje. Teorijski bi se mogao elektro-pokretač pri dve trećine
napunjenom aku-mulatoru svakih 5 sekundi okretati 100 pu-ta. U stvarnosti to izgleda znatno
nepovo-Ijnije, pošto napon brzo opada a samim tim i jačina struje koja se dovodi u elektropokretač. U praksi, većinom zimi, kapacitet aku-mulatora zadovoljava samo mali broj po-kušaja
startovanja. Akumulator nema "sna-ge" da bi, tokom duge zimske noći, snab-devao električnom
strujom poziciona svetla parkiranih kola. Već nakon 5 časova - u hladnim zimskim noćima
verovatno već u toku 4 časa - ne vidi se više svetlost svetiljki. Stoga se preporučuje malo
priključno sve-tlo za parkiranje sa štedljivim lampicama od 2,5 W. Ovo priključno svetlo za
parkiranje se pričvrsti na gornju ivicu prozorskog sta-kla levih vrata i staklo se podigne do kraja.
Ono dobro gori nekoliko dana uzastopno. Za ovo je potreban i utikač koji se lako može postaviti u
vozilu.
Kontrola ispravnosti akumulatora
Svakih 2500 km trebalo bi ispitati stanje kiseline u akumulatoru. Kada jednog jutra
elektropokretač samo još "umorno" okreće motor, mada preko noći nije bilo iznenad-nog mraza,
tada svakako nešto sa akumu-latorom nije u redu. Ovo pre svega u slučaju da pri daljem
pokušaju startovanja sa uk-Ijučenim farovima oni još samo mutno sve-tlucaju kada se okrene
ključ paljenja.
Obično tada akumulator nema snage, možda i zbog toga što je voda manje ili više isparila.
Naime, voda vremenom isparava, naročito za vreme toplog leta. Ako se usta-novi nedostatak
tečnosti treba doliti destili-sane vode. Nikad se ne sme akumulator puniti kiselinom jer isparava
samo voda iz rastvora.
Rastvor vode i kiseline u akumulatoru treba da bude 10-15 mm iznad ploče. Radi ispitivanja
najbolje je da se iseče 6 tankih papirnih traka ili čačkalica od čistog drveta i da se u svaku ćeliju
baterije umetne takav "merni uređaj". Visina ovlaživanja se može dobro očitati. Ako su ploče u
akumulatoru suve to se može videti golim okom - tada treba što pre doliti destilovanu vodu, jer
akumulatori koji stoje suvi imaju samo nez-natan vek trajanja.
Radi "ozdravljenja" tako "suvo" za-tečenog akumulatora nije potrebno da ga nosite u radionicu.
Dovešćete ga opet u red dopunjavanjem destilovane vode i dužom vožnjom danju - bez
opterećivanja farovi-ma.
Kada okrenemo ključ i pokušamo startovanje motora a elektropokretač se sa-svim polako okreće
imamo razloga da po-sumnjamo da je akumulator ispražnjen. Ovo se još ubedljivije potvrđuje ako
pri dodavanju "gasa" upaljeni farovi daleko in-tenzivnije zasvetle. Kada se ispoljava "zamorenost" akumulatort. koji ne može da se oporavi čak i posle duže vožnje moramo bezuslovno
izmeriti gustinu kiseline svake pojedine ćelije. Provera gustine vrši se are-ometrom,
jednostavnom spravom sa plov-kom koji se u zavisnosti od gustine više ili manje zaroni. Preko
veličine ovog zaronja-vanja se određuje gustina, odnosno stanje napunjenosti. Najbolje je
napunjenost aku-mulatora proveravati kadaje natemperaturi okoline. Akumulator koji je u dobrom
stanju pokazuje istu napunjenost svake pojedine ćelije.
Ako se i pored normalnih uslova eksplo-atacije pokaže da akumulator češće ostaje "bez struje"
treba u specijalizovanoj radio-nici proveriti ispravnost i efikasnost cele instalacije za napajanje
akumulatora elek-tričnom energijom.
Najkritičnija situacija što se tiče ispravnosti samog akumulatora, je kada jedna od ćelija (ili više)
pokazuje značajnu razliku u napu-njenosti. Ova neispravnost je neki put indici-rana i nedovoljnim
naponom samog akumu-latora. U svakom slučaju treba računati sa skorom nabavkom novog
akumulatora.
Održavanje akumulatora
Akumulator oštećuju labave i oksidisane stegice polova kao i zaprljana površina. Akumulator se
mora održavati čist i suv. Prljavštinu i oksidne kristale treba očistiti četkom i toplom vodom,
suvom krpom istr-Ijati polove i stegice provodnika i na kraju namazati glave polova i priključne
stežice mašću za polove. Ako se na akumulatoru ili čak na podnom limu ukažu kristali kiseline,
tada je akumulator "prokuvao", ili je sipano mnogo destilisane vode, ili je neispravan regulator
generatora, koji treba da se stara da akumulator bude napajan električnom strujom
odgovarajućeg napona.
Ako akumulator treba da se izvadi najpre treba osloboditi minus provodnika (oznaka na glavi
pola: -). Zatim se oslobodi + pro-vodnik (oznaka na glavi pola: +). Ako su priključne stežice čvrsto
na glavama polova usled oksidacije, ne treba upotrebiti silu jer se može odlomiti glava pola i pući
kućica akumulatora. Umesto toga četkicom nato-piti vrućom vodom glave polova. To otapa
oksidacione kristale. Još bolje dejstvuje vruć rastvor sode. Na kraju treba podići akumula-tor iz
kutije preko obe trake za držanje.
Pri ugrađivanju poslednji se priključuje minus provodnik. Time se pri rukovanju iz-begavaju
opasnosti od kratkih spojeva. Ta-kođe uvek isključiti minus provodnik pri ra-dovima na električnoj
instalaciji, kako bi se izbegli kratki spojevi.
ALTERNATOR "ISKRA" TIP AAK1171,14V-45A
Dugo vremena su motorna vozila bila opremljena generatorima jednosmerne s-truje, tzv.
dinamom. Međutim, sa razvojem Sl. 7.5 -Alternator ugrađen na motor
automobila i promenama uslova eksploata-cije menjali su se i zahtevi koji su postavlje-na pred
glavni izvor električne energije. Tre-balo je sve više i više snage. I ne samo to: snage je trebalo
više naročito na nižim bro-jevima obrtaja koji su svojstveni gradskim uslovima eksploatacije
mctornih vozila. Onog trenutka kada je uspešno rešeno pitanje rotora sa kandžama alternator je
našao daleko širu primenu na motornim vozilima. Danas dinamu srećemo samo na sasvim malim
automobilima.
Izgrađivanje i ugrađivanje alternatora (sl. 7.5, 7.8 i
7.9)
Pre nego što preduzmemo bilo šta oko alternatora
potrebno je odvojiti negativnu klemu akumulatora od
priključka i na taj način sprečiti svaku mogućnost
kratkog spoja.
1. Odvojiti instalaciju za punjenje od al-ternatora,
odnosno sve električne veze.
2. Otpustiti vijke, pomeriti alternator ka bloku motora,
a zatim skinuti sa remenice pogonski remen.
3. Sa donje strane treba pridržavati alter-nator a
zatim izvući i vijke, pa spustiti alter-nator naniže i
izvaditi ga napolje.
Ugradnja alternatora se vrši obrnutim redosledom.
Sl. 7.6 - Sklop alternatora AAG (0403 14V 13A). 1 - remenica, 2 - ventilator, 3 - vijak, 4 podmetači, 5 - nosač, 6 - stator, 7-vijak, 8 -pločica sa diodama, 9 - nosač, 10 - četkica, 11 opruga, 12 -nosač četkica, 13 - kondenzator, 14 - vijak i podmetač, 15-vijak, 16 - podmetač, 17 priključak struje, 18-utikač, 19-navrtka, 20-elastični podmetač, 21 -granični prsten, 22-ležaj, 23ploča za držanje ležaja, 24 - granični prsten, 25 - elastični prsten, 26 - vijak i podmetač, 27 - klin,
28 -rotor, 29 - ležaj, 30 - elastični osloni prsten (stara varijanta)
NAPOMENA: Kada vršimo ugradnju al-ternatora moramo prethodno pažljivo pove-zati sve
električne veze, pa tek zatim pustiti motor u rad. Alternator se ne sme stavljati u rad odvojen od
akumulatora, odnosno bez opterećenja.
Rastavljanje alternatora je veoma jedno-stavno. Najpre treba odviti vijak kojim se pričvršćuje
remenica, a zatim skinuti reme-nicu i ukloniti klin sa osovine. Sledeća ope-racijaje odvijanje i
izvlačenje "anker" vijaka koji prolaze duž tela, odnosno statora alter-natora. Tada je moguće
odvojiti prednji i zadnji poklopac i izvući rotor.
Sastavljanje se vrši obrnutim redosle-dom.
Održavanje alternatora
Alternator, kao i većina električnih rota-cionih mašina, ne zahteva neko specijalno održavanje.
Ležaji su specijalne
vrste, podmazani su dovoljno
već prilikom
montaže, a četkice
treba kontrolisati
svakih 60000 km.
Zamena regulatora
napona i dioda vrši
se samo po potrebi.
Kontrola
zategnutosti
klinastog kaiša (sl.
7.10)
Preporučljivo je
nabaviti jedan
rezervni klinasti kaiš
i držati ga u kolima,
jerto u datoj situaciji
dobro dođe. Kidanje
kaiša u toku vožnje
se odmah uočava,
jer se kontrolna
lampica pali.
Kontrolna lampica
može da svetli i
kada je klinasti kaiš
olabavljen. Isto tako
pokazatelj za
pokidani ili
olabavljeni kaiš
može biti i naglo
paljenje crvene kontrolne lampice na
instrument tabli,
koja uka-zuje da je
došlo do povećanja
temperature
tečnosti za hlađenje
i da je ona dostigla
tačku ključanja. U
svakom od ovih
slučajeva treba
prekinuti vožnju i
otkloniti kvar.
Sl. 7.8 - Sklop alternatora (pogled na nosač i remenicu)
Sl. 7.9- Sklop alternatora (pogled na
priključke). 1 - kondenzator, 2 - sklop
nosača četkica
Suviše zategnut kaiš nije poželjan, jer
napreže ležajeve na osovini pumpe za
vodu i alternatoru. Posledica ovoga je
povreme-no oštećenje ležajeva.
Da bi se namestio kaiš potrebno je posle
izvlačenja kombinovanog utikača,
otpustiti gornju navrtku za pričvršćivanje
na zatezaču, ali je ne treba sasvim skidati.
Takođe treba otpustiti vijak i na donjem nosaču. Sada se
alternator povlači dok se novi kaiš ne postavi na sve tri remenice. Posle toga se alternator
potiskuje od motora dok se ne dobije potrebnazategnutost kaiša. Kaištre-ba da se ugiba izmešu
alternatora i ventila
NEISPRAVNOSTI ALTERNATORA
Alternator ne puni
Pogonski remen nedovoljno zategnut.
Kolo za punjenje prekinuto.
Četkice oštećene
Oštećene diode ispravljača.
Zategnuti pogonski remen.
Pronaći prekid.
Zameniti četkice.
Zameniti oštećene diode.
Diode pobude oštećene.
Zameniti oštećene diode.
Altemator nedovoljno puni
Pogonski remen nedovoljno zategnut.
Zategnuti pogonski remen.
Loš kontakt između četkica i prstena kolektora. Očistiti benzinom prstenove kolektora.
Četkice neodgovarajućeg kvaliteta
Ugraditi odgovarajuće četkice.
Rotor sa namotajima delimično u kratkom spo-ju. Zameniti rotor.
Namotaji statora u delimičnom kratkom spoju. Zameniti stator - namotaje.
Regulator napona deregulisan.
Zameniti regulator napona.
Alternator puni sa zakašnjenjem
Fazni namotaji'su u prekidu, u dodiru sa maZameniti stator.
som ili su delimično u kratkom spoju.
Alternator suviše puni akumulator
Veza alternatora sa masom loša.
Očistiti i stegnuti veze.
Kratak spoj između kola za punjenje i kola za
Izvršiti reviziju alternatora.
pobudu.
Regulator napona deregulisan.
Zameniti regulator napona.
tora 10-15 mm, pri ravnomemom osred-njem pritisku palca (oko 98 N). Na kraju se zategnu sve
navrtke i zavrtnji, s tim što alternator ne treba da se pomera.
Sl. 7.10- Elementi za podešavanje zategnutosti nazubljenog remena za pokretanje razvoda. 1 zatezač remena, 2 - remenica, 3 - navrtka za pričvršćivanje remenice na nosač (pričvršćuje se
momentom od 44Nm), 4 - vijak za pričvršćivanje nosača zatezača remena uz blok motora, 5 nosač
ELEKTROPOKRETAČ
(sl. 7.11)
U početku razvoja automobilizma motori su se
pokretali ručno, tzv. "kurblom". Kada su razvijeni
pogodni elektromotori jedno-smerne struje i usavršeni
akumulatori pokretanje motora je postalo mnogo
kom-fornije, jer je bio dovoljan jedan pokret k-Ijuča i
motor bi proradio.
Na vozilu "koral 55" primenjen je elektro-pokretač
snage 0.8 kW, što je dovoljno za pokretanje motora u
svim uslovima (ako je akumulator dovoljno napunjen).
Izgrađivanje i ugrađivanje elektropokretača (sl.7.12)
Pre početka izgrađivanja elektropokre-tača potrebno
je odvojiti negativnu klemu akumulatora od priključka,
kako se ne bi izazvao kratak spoj.
Elektropokretač je pričvršćen vijcima za zvono spojnice i nalazi se sa prednje strane motora.
Sl. 7.11 - Elektropokretač. 1 - elektromagnet, 2 - četkica, 3 - nosač, 4 - poklopac
elektropokretača, 5 - nosač, 6 - garnitura elektropokretača, 7 - električni rotor, 8 - prsten, 9 elastični prsten, 10-šipka, 11 -osovinica, 12-poluga, 13-nosač, 14-zupčanik, 15-nosač, 16namotajistatora
Sl. 7.12- Uzdužni presek elektropokretača
Najpre treba odvojiti električne veze, a zatim odviti vijke kojima se pričvršćuje za kućište spojnice.
Tada se elektropokretač lagano povuče ka levoj strani vozila, izvuče iz sedišta i izvuče nadole.
Ugrađivanje elektropokretača vrši se obrnutim redosledom.
Rastavljanje elektropokretača (Sl. 7.11, 7.12, 7.13 i 7.14)
Elektropokretač se može rastaviti na sle-deće podsklopove:
- sklop elektromagneta,
- sklop nosača kolektora,
- sklop jarma (karkase),
- sklop rotora,
- sklop mehanizma za uključivanje,
- sklop nosača pogonskog zupčanika.
Sl. 7.13 - Sklop elektropokretača sa elektromagnetom. 1 -pogonskizupčanik, 2-navrtkeza
pričvršćivanje elektromagneta, 3 - elektro-magnet, 4
- navrtka za pričvršćivanje kraja po-budnog
namotaja motora, 5 - zaštitnik
Rastavljanje elektropokretača obavlja se na
sledeći način:
1. Odviti navrtku (4) i odvojiti pobudni namotaj
motora od elektromagneta.
2. Odviti navrtke (2) kojim se pričvršćuje
elektromagnet i odvojiti ga.
3. Skinuti zaštitnik (5) sa pojasa četkica.
4. Odviti navrtke dugačkih vijaka za pri-čvršćivanje poklopaca i odvojiti poklopce.
Sklop rotora se izvlači kompletan bez viljuške za uključivanje pogonskog zup-čanika. Kada se
izvuče sklop rotora pažljivo se pregleda kolektor i spojka za uključivanje pogonskog zupčanika sa
pripadajućom oprugom.
Reviziju elektropokretača treba vršiti svakih 30000 km radi čišćenja svih spojeva (uvid u stanje
četkica i kolektora). Ako su četkice istrošene za više od dve trećine svoje dužine treba ih
zameniti.
Kolektor mora biti gladak i čist bez tra-gova nagorevanja. Kolektor se, po potrebi, može obraditi
skidajući samo nužan sloj materijala.
Posle obrade kolektora specijalnom uskom
testericom treba smanjiti izolacioni
Sl. 7.14- Sklop rotora sa pogonskim zupčanikom i
spojkom. 1 - oslona podloška od fibera, 2 -odstojni
podmetači, 3 - rotor, 4 - naglavak spoj-ke
elektromagneta, 5 - opruga spojke, 6 - gra-nični
prsten, 7 - pogonski zupčanik sa spojkom, 8, 9 odstojni prstenovi
materijal između svake lamele za otprilike 1 mm. Na kraju kolektor blago uglačati fi-nom
šmirglom, kako bi se uklonili eventualni tragovi, odnosno ostaci obrade.
Elektropokretač, kada je uključen, spa-da u najveće potrošače električne energije, tako da lako
može isprazniti akumulator ako se neumereno koristi. Kada motor ni posle ponovljenih pet-šest
pokušaja ne upali on-da treba na motoru najpre otkloniti grešku zbog koje neće da upali, pa tek
onda pono-vo aktivirati elektropokretač.
8. SPOJNICA
Spojnica je suva sa jednim diskom, oprugom, mehaničkom komandom i ela-stičnom glavčinom.
Prazan hod pedale je oko 25 mm.
Spojnica prenosi snagu motora (sl. 8.1), odnosno obrtni moment na mehanizmu za pogon vozila.
Pri polasku, saveć upaljenim motorom, ona obavlja osetljiv zadatak da fino i ravnomerno prenese
snagu motora na ostale delove prenosnog mehanizma koji miruju, i tako povežu sve elemente za
kreta-nje vozila. Za vreme vožnje, pri rrienjanju stepena prenosa u menjaču, spojnica (sl. 8.2)
prekida vezu između motora i menjača i prilagodava se različitim brojevima obrtaja pri prenošenju
snage. Spojnica je posta-vljena u produžetku kolenastog vratila mo-tora, između motora i
menjača i zaštićena je od prodora prljavštine jednim kućištem -zvonom i zaštitnim limom. Ona se
u celini sastoji od zamajca motora, koji na svom obimu nosi fiksiran ozubljeni venac u koji se
uključuje pogonski zupčanik elektropokre-tača pri startovanju, zatim nosač spojnice koji je
pričvršćen na zamajcu, sa potisnom pločom i oprugom, lamelom spojnice i po-tisnim ležajem.
Snaga motora, odnosno njegov obrtni momenat se prenosi trenjem preko lamele i taruće
površine potisne ploče i zamajca motora, a posredstvom glavčine lamele na osovinu menjača.
Pritisak na lamelu se obezbeđuje jednom tanjirastom oprugom. U normalnom stanju, tj. kada je
spojnica uključena, ova opruga pritiska potisnu plo-ču i lamelu sa frikcionom oblogom prema
zamajcu motora. Kod klasičnih rešenja ovaj pritisak je obezbeđivalo nekoliko zavojnih opruga.
Prednost ovog konstruktivnog re-šenja odražava se u radu, jer ono vrlo retko ima tendenciju
klizanja, čak i onda kada su
frikcione obloge vrlo istrošene, zato što pri-tisak lamele ostaje skoro ravnomeran. Sila koja se
pojavljuje na pedali ne povećava se znatno u zavisnosti od hoda pedale. Potisni ležaj potreban za
uključivanje i isključivanje je pomerljiv u uzdužnom pravcu. On nosi jedan obrtni prsten koji je
oslonjen na kugli-ce, i pri opravkama treba da se podmaže mašću. Isto tako i ležište se lakše
pokreće podmazano mašću, i vrlo je retko podložno istrošenju.
Spojnica je potpuno ispravna i ispunjava svoj zadatak onda kad je trenje tako veliko da uvek
obezbeđuje prenos snage motora, i s druge strane, kada je isključeno da je lamela spojnice
potpuno odvojena i da se ne okreće sa zamajcem motora (sl. 8.4). Spojnica po svojoj funkciji i
upotrebi u toku vožnje izgleda kao jedan od najopterećeni-jih sklopova vozila. Međutim, to nije
tačno i sve zavisi od toga kako se ona upotrebljava. Ako se koristi samo
za menjanje stepena prenosa u menjaču, dakle, za njegovu os-novnu
namenu, onda će spojnica vrlo dugo ostati jedan od najpouzdanijih
sklopova vo-zila. Nasuprot tome, ako se vozi sa "kliza-jućom" spojnicom
(npr. u krivinama, ispred pešačkog prelaza, u sporim kolonama itd.),
onda se spojnica vrlo loše upotrebljava, jer se njene površine taru
međusobno razvija-jući pri tome znatnu toplotu i brzo se troše. Posledica
ovoga može biti vrlo kratak vek spojnice.
Proklizavanje spojnice (sl. 8.5)
Proklizavanje spojnice može nastupiti usled prodora ulja iz motora ili menjača, tako da se
zaprljaju obloge. Posledica ovog
1 24
S/. 8.1 - Elementi spojnice i komandnog mehanizma. 1
- nosač obloge diska, 2 - obloga diska, 3 - telo
spojnice, 4 - zakivak obloge diska, 5 - elastična
podloška,
6 - vijak, 7
- navrtka,
8 - ravna i
elastična
podloška,
9osigurač,
10-vijaksapodloškom, 11 -obloga papučice, 12 nožna komanda sa osovinom, 13 - savitljivo uže, 14podmetač, 15 - prenosna poluga sa osovinom, 16 opruga, 17 - opružica potisnog ležaja, 18-spojnica,
19-potisni ležaj, 20 - vijak i podloška, 21 - viljuška
komande, 22-podloška, 23 - navrtka za regulaciju
hoda spojnice, 24 - navrtke za fiksiranje regulaciie,
25 - čaura osovine prenosne poluge
Sl. 8.3- Izgled sklopa spojnice i odgovarajućeg mehanizma za isključivanje
Sl. 8.4 motor
Presek sklopa spojnice ugrađene na
Sl. 8.5 - Sklop nosećeg diska spojnice i diska sa fhkcionim oblogama
je da se puna snaga motora ne prenosi na pogonski mehanizam vozila (nema
bespre-kornog povezivanja). Osim toga, do proklizavanja može doći usled
prekomer-nog zagrevanja prilikom čestih naglih startovanja (kao na trkama) pri
čemu dolazi do pregorevanja obloga. Isto tako može doći do istrošenja obloga i kod
potpuno ispravnog rukovanja i to tokom određenog vremena, a usled nedostatka dovoljne potisne sile. U pomenutim slučajevima ova greška se može primetiti kada se vozi u najbržem
stepenu prenosa i sa opte-rećenim vozilom i tom prilikom se uočava da se motor brže okreće
nego što to odgo-vara brzini kretanja vozila. U ovakvim slučajevima upućujemo na servisnu radionicu. Kod zamene obloga uvek treba pro-kontrolisati zaptivanje bloka motora i me-njača sa strane
spojnice.
Provera ispravnosti spojnice (sl. 8.6 i 8.7)
Preporučuje se ponekad i kontrola spoj-nice kad se sumnja da vozilo proklizava. To se može
izvršiti na sledeći način:
1. Zategnuti ručnu kočnicu i uključiti treći stepen prenosa.
2. Lagano uključiti spojnicu i dodati gas. Tada bi se motor morao zagušiti i ugasiti. Ako to nije
slučaj onda spojnica klizi. Cesto se desi pri ovoj probi da vozilo naglo pođe napred, zato što
ručna kočnica ne drži do-bro. Ako spojnica nije u redu na osnovu ove probe, treba imati na umu
da greška još može biti u nepravilnom zazoru spojnice,
ogrlica užeta čvrsto drži kleštima. Okretanje nalevo znači povećavanje zazora (gledano ka
motoru), a nadesno smanjenje, odno-sno, da bi se zazor smanjio, uže mora da se skrati. Posle
ovog podešavanja mora se ponovo prokontrolisati pedala spojnice. Ako je postignut pravilan
zazor onda se navrtka za podešavanje blokira i pričvrsti navrtkom za osiguranje.
Izgrađivanje i ugrađivanje spojnice
Pri izgrađivanju spojnice treba obaviti sledeće operacije:
1. Podići prednji kraj vozila i postaviti ga na nosače.
2. Izgraditi menjač stepena prenosa, po-stupajući prema opisu datom u poglavlju "Menjač
stepena prenosa".
NAPOMENA: Prilikom izgrađivanja me-njača stepena prenosa sa motora, izbeći naslanjanje
spojničkog vratila na listiće opruge za isključivanje kvačila, pri čemu se ono čuva od mogućih
deformacija.
3. Reperima obeležiti položaj spojnice u odnosu na zamajac, pri čemu se naknad-nim
postavljanjem spojnice na zamajac neće poremetiti prethodna uravnoteženost masa.
4. Odviti vijke za pričvršćivanje nosećeg diska spojnice i sa zamajca skinuti sklop spojnice.
Prilikom ugrađivanja sklopa spojnice operaciju potrebnu za izgrađivanje obaviti obrnutim redom,
imajući u vidu sledeće:
1. Proveriti upravnost bočnih površina frikcionih obloga u odnosu na osu okreta-nja. Glavčinu
diska navući na specijalnu osovinu, čije krajeve treba osloniti na dva šiljka uređaja.
2. Polako okretati disk i, pomoću kompa-ratora, proveriti da pomeranja nisu veća od 1,15 mm.
3. Disk spojnice treba postaviti tako da izbočena strana glavčine bude okrenuta ka menjaču.
4. Pre pritezanja vijaka za pričvršćivanje spojnice na zamajac motora, treba centrira-ti disk sa
oblogama, služeći se alatom. Mo-ment pritezanja pomenutih vijaka je 1,6 Nm.
Kontrola spojnice (sl. 8.8 i 8.9)
Pošto se sklop nosećeg diska spojnice pričvrsti na ravnu ploču, koja u ovom slučaju zamenjuje
zamajac, a prethodno je stavljen prsten S debljine 8,2 mm (sl. 8.8), četiri puta simulirati
isključivanje kvačila, dejstvujući na listiće opruge u vidu diska silom od 1300 N u smeru strelice F.
Ispunivši gore pomenute uslove, prove-riti:
- da li hod krajeva listića opruge u vidu diska (D=8,5-8,6 mm, sl. 8.8) odgovara mi-nimalnom
odmicanju diska od 1,7 mm, -dali je kotaX (sl. 8.8) jednaka33,5 mm. Ako se dobiju različite
vrednosti od na-vedenih, potrebnojezameniti sklop nosača spojnice: S=8,2 mm
Debljina
prstenova za kontrolu sklopa spojnice X=33,5 mm
Uporedna kota za kontrolu
sklopa spojnice D=8,5-8,6 mm Hodoprugeuvidudiskapri
isključivanju spojnice U=4,4mm
Maksimalno dopušteno pomeranje listića opruge usled istrošenja frikcionih
obloga
Sl. 8.8- Šema za kontrolu sklopa nosača spojnice. 1 - nosač spojnice, 2 -potisn! disk, 3-prstenovi
opruge u vidu diska, 4 — lisnata zakačka potisnog diska, 5 - opruga u vidu diska
Sl. 8.9 - Kontrola upravnosti bočnih površina frikcionih
obloga diska spojnice u odnosu na osu okretanja
(provera na aparatu pomoću kompara-tora sa
magnetnim postoljem)
F=1300N Potrebna sila za kontrolu da li hodu opruge
od 8,5 mm odgovara minimal-no odmicanje diska u
izno-su od 1,7 mm.
Neispravnosti spojnice i njihovo otklanjanje
Kakve se smetnje i kvarovi mogu pojaviti u radu
spojnice i kako se oni otklanjaju pokazaćemo na
nekoliko sledećih primera:
1. Spojnica pri uključivanju trza.
Za ovu pojavu može biti nekoliko uzroka:
- Potisna ploča ili površina zamajca jako istrošene sa pojavom dubljih ogrebotina (ri-seva).
Ova pojava se otklanja ponovnom obra-dom ili zamenom.
- Lamela spojnice izvijena.
Izvršiti korekciju ali je bolje zameniti je.
- Lamela spojnice zaprljana uljem. Zameniti i prokontrolisati zaptivke sa
strane motora i menjača.
2. Spojnica ne odvaja. Uzroci mogu biti u sledećem:
- Suviše veliki zazor spojnice. Treba izvršiti korekciju.
- Lamela spojnice izvijena. Doterati ili zameniti.
- Obloge lamele pokidane ili oštećene. Zameniti lamelu.
3. Spojnica kliza. Uzroci i otklanjanje kvara.
- Zazor spojnice suviše mali (jako istrošene obloge).
Korigovati ili menjati lamelu.
- Lamela zaprljana uljem. Zameniti i kontrolisati zaptivke.
- Uže spojnice ne vraća se natrag. Omogućiti pokretljivost užeta i kontrolisati povratnu oprugu.
4. Pojava šumova pri aktiviranju pedale.
- Oštećen ili loše podmazan potisni ležaj.
Zameniti.
- Hod pedale ne odgovara. Ispravno podesiti hod pedale.
- Oštećene ili suviše slabe povratne opruge.
Zameniti.
- Suviše veliki zazor između glavčine lamele i osovine, i usled toga udaranje.
Zameniti lamelu.
- Lamela nije ispravno centrirana sa za-majcem.
Pravilno centrirati i montirati.
9. MENJAC STEPENA PRENOSA I DIFERENCIJAL
Menjač stepena prenosa, glavni prenos i diferencijal se nalaze u jednoj liniji sa mo-torom.
Postavljeni su poprečno u odnosu na pravac kretanja vozila ispred prednje osovine, na levoj
strani vozila.
Menjač, glavni prenos i diferencijal su smešteni u zajedničko kućište u produžet-ku motora od
zamajca i spojnice (sl. 9.1,9.2, 9.3 i 9.4).
Menjač stepena prenosa ima pet sinhro-nizovanih brzina za hod unapred i jednu
nesinhronizovanu brzinu za hod unazad.
Prvi i drugi stepen prenosa imaju sinhro-ne tipa BORG-VVARNER (sl. 9.5), a treći, četvrti i peti
stepen prenosa sinhrone tipa PORSCHE (sl. 9.6).
Zupčanici svih pet stepeni prenosa su u stalnom zahvatu, izuzev zupčanika za hod unazad na
pomoćnom vratilu.
Prenosni odnosi pojedinih stepena pre-nosa su:
U prvom stepenu prenosa
4,09
U drugom stepenu prenosa
2,235
U trećem stepenu prenosa
1,469
U četvrtom stepenu prenosa
1,043
U petom stepenu prenosa
0,862
Za hod unazad
3,71
Glavni prenos
3,76
Izbor stepena prenosa vrši se ručicom koja se nalazi na podu vozila u kabini.
Sklop menjača,
glavnog prenosa i diferencijala je fabrički
podešen. Ceo sklop se
podmazuje istim
hipoidnim
monogradnim uljem
SAE90CZ. Preporučuje
se upotreba
multigradnog ulja
80VV90CZ zbog manje
promene viskoziteta na
različitim spoljnim
temperaturama. Ovo
omogućuje lakše pokretanje vozila u
zimskim uslovima.
Održavanje sklopa
menjača glavnog
prenosa i diferencijala
se, pri pravilnoj upotrebi, svodi na
dolivanje i zamenu ulja
pre-ma propisima
proizvođača vozila.
IZGRAĐIVANJE
SKLOPA MENJAČA IZ
VOZILA
Za izgrađivanje sklopa
menjača iz vozila
potrebno je prethodno
postaviti vozilo iz-nad kanala i podići prednji deo vozila na nosače, a zatim izvršiti sledeće radne
ope-racije:
1. Izvaditi rezervni točak.
2. Skinuti pozitivni i negativni priključak i provodnike sa akumulatora i izgraditi aku-mulator iz
vozila.
3. Odviti navrtku i osloboditi vezu savit-Ijivog užeta brzinomera na strani menjača.
4. Odviti dve navrtke i odvojiti uže od poluge za isključivanje spojnice.
5. Odviti čep za ispuštanje ulja iz me-njača i ispustiti ulje.
Sl. 9.1 - Uzdužni presek menjača - diferencijala sa pet stepeni prenosa
6. Odviti vijke i navrtke za pričvršćivanje držača zaštitnih guma leve i desne poluo-sovine na
diferencijalu.
7. Otpustiti i skinuti obe prstenaste stege sa zaštitne gume homokinetičkog zgloba levog točka.
8. Povući gumu i potpuno otkriti homo-kinetički zglob.
9. Ukloniti mast iz homokinetičkog zgloba.
10. Otvoriti elastični sigurnosni prsten (seger), odgovarajućim kleštima sa povije-nim vrhovima.
11. Zakrenuti točak upravljača u desnu stranu.
12. Povući levu poluosovinu u stranu prema
diferencijalu i izvući je iz ležišta u homokinetičkom
zglobu, a zatim i iz ležišta u diferencijalu.
13. Ukoliko i pored zakretanja točka po-luosovina ne
izlazi iz homokinetičkog zgloSl. 9.2 - Poprečni presek menjača po šipkama i
viljuškama za komandu uključivanja stepena prenosa
ba, odviti navrtku i izvući vijak veze oscilu-jućeg
ramena sa ušicama na podu vozila. Povući točak u
polje i izvući poluosovinu iz zgloba.
14. Odvojiti polugu komande za izbor stepena
prenosa.
15. Sa kućišta menjača odvojiti provod-nik za masu.
16. Odviti vijke za pričvršćivanje elektro-pokretača
i izvući ga iz ležišta.
17. Osloniti motor pomoću podmetača i dizalice ili
pomoću traverze iznad motor-skog prostora.
18. Izgraditi podužni nosač (traverzu) za
oslanjanje cele pogonske grupe, osloba-đajući
vijke i navrtke na prednjoj poprečnoj gredi, podu
vozila i kućištu menjača.
19. Izgraditi zaštitni lim zamajca motora.
20. Odviti vijke za vezu kućišta menjača sa
blokom sa
gornje strane.
21. Osloboditi
vezu oslonca
menjača na
levom
uzdužnom
nosaču.
22. Podesiti
visinu oslonca motora, tako da se omogući pomeranje
menjača u stra-nu i nadole.
23. Pričvrstiti desnu poluosovinu uz blok motora komadom
žice (ili na drugi pogodan način), kako ne bi pala prilikom
odvajanja kućišta menjača od bloka.
24. Osloboditi preostale vijke za vezu menjača sa blokom.
25. Izgraditi menjač pažljivo povlačeći u stranu i nadole sve
dok spojničko ozublje-nje pogonskog vratila menjača ne izađe
iz glavčine spojnice.
Sl. 9.3 - Presek po osiguraču za komandu uključivanja 5. stepena prenosa i hoda unazad
Sl. 9.4 - Uzdužni presek preko poluge za izbor stepena prenosa
Sl. 7.11 - Elektropokretač. 1 - elektromagnet, 2 - četkica, 3 - nosač, 4 -poklopac elektropokretača,
5 - nosač, 6 - garnitura elektropokretača, 7 - električni rotor, 8 - prsten, 9 - elastični prsten, 10šipka, 11 -osovinica, 12-poluga, 13-nosač, 14-zupčanik, 15-nosač, 16-namotajistatora
ZUPĆANIK 1-oa STEPENA PRENOSA
SINHRONI PRSTENl-og STEPENAPRENOSA
OPRUGA ZA DRŽANJE POOLOŽKI
GLAVĆINAKLIZNOGNAGLAVKA
PODLOŠKA 1-og I 2o«STEPENAPRENOSA
Sl. 9.5- Delovi sinhronizacije 1. i 2. stepena prenosa
ZAUSTAVNI UMETAK
OPRUGA ZA POVLACENJE SINHRONIZATORA
SINHRONI PRSTEN
ELASTIĆNI PRSTEN
Sl. 9.6- Delovi sinhronizacije 3. i 4. stepena prenosa 100
RASTAVLJANJE MENJAČA
Menjač izgrađen iz vozila potrebno je postaviti na obrtni radni sto sa konzolom, koji poseduju
servisi.
Rastavljanje menjača može se vršiti i na ravnoj
drvenoj podlozi da ne bi došlo do oštećenja delova
menjača.
Pre rastavljanja potrebno je potpuno ispustiti
eventualno zaostalo ulje iz me-njača. Nakon
pripreme pristupiti rastavlja-nju menjača sledećim
redosledom:
1. Odviti vijke za pričvršćivanje poklopca zupčastog
para, sinhrona i viljuške pete brzine. Skinuti
poklopac i zaptivku.
2. Odviti vijak za pričvršćivanje viljuške (sl. 9.7).
3. Odviti navrtke sa gonjenog i pogon-skog vratila
(sl. 9.8).
4. Izgraditi klizni naglavak, glavčinu i vi-Ijušku petog
stepena prenosa (sl. 9.9).
5. Izgraditi zupčanike petog stepena prenosa (sl. 9.10).
6. Odviti dva vijka za pričvršćivanje po-klopca opruga i kuglica za fiksiranje po-ložaja viljuški.
7. Izvući iz sedišta opruge i kuglice.
8. Odviti vijke za pričvršćivanje srednjeg poklopca i izgraditi ga (sl. 9.11).
9.lzgraditi zadnje ležajeve pogonskog i gonjenog vratila.
Sl. 9.7 - Izgrađivanje vijaka za zadržavanje vil-juške za uključivanje 5. stepena prenosa
Sl. 9.9 - Izgrađivanje glavčine, viljušaka i naglav-ka za uključivanje 5. stepena prenosa
Sl. 9.8 - Izgrađivanje prstenaste navrtke za pričvršćivanje 5. stepena prenosa
Sl. 9.10- Izgrađivanje zupčanika 5. stepena pre-nosa
Sl. 9.11 - Izgradivanje srednjeg poklopca i zad-njih ležajeva sa glavnog i pomoćnog vratila
Sl. 9.13 - Izgradivanje šipki i viljušaka
Sl. 9.12 - Izgrađivanje kutije menjača
10. Odviti vijke i navrtke za pričvršćivanje delova
kućišta menjača i rastaviti kućište (sl. 9.12).
11. Odviti vijke za pričvršćivanje viljuške i klizača
(sl. 9.13).
12. Izvući šipke iz vođica na kućištu,
istovremeno skidajući viljuške i klizače.
13. Odviti navrtke i izgraditi nosač (kućište)
poluge za biranje stepena preno-sa.
14. Odviti navrtku osigurača (držača)
osovinezupčanikazahod unazad (sl. 9.14).
15. Izgraditi osovinu zajedno sa drža-čem i
zupčanikom.
Sl. 9.14 - Izgradivanje vratila zupčanika za uključivanje hoda unazad
Sl. 9.15- Izgrađivanje glavnog ipomoćnog vratila menjača
Sl. 9.16 - Izgrađivanje diferencijala
SI. 9.17- Izgradivanje osovine za biranje stepena prenosa i lezaja glavnog ipomocnog vratila men-jaca
S/. 9.16 - Izgradivanje diferencijala
SI. 9.18- Izgradivanje spoljasnjeg prstena lezaja
diferencijala
SI. 9.19- Delovi snopa zupcanika gonjenog vratila menjaca
16. Izvuci iz lezaja pogonsko vratilo.
17. Izvuci iz lezaja gonjeno vratilo (si.9.15).
18. Izvuci iz lezaja sklop diferencijala (si.9.16).
19. Odviti vijak za pričvršćivanje poluge sa osovinom za biranje stepena prenosa i izgraditi
osovinu i polugu (sl. 9.17).
20. Izgraditi spoljni prsten ležaja diferen-cijala pomoću izvlakača (sl. 9.18).
21. Izgraditi spoljni prsten sa valjcima ležaja gonjenog vratila.
22. Rastaviti sklop gonjenog vratila sa zupčanicima i sinhronim prstenovima, kliz-nim
naglavcima, glavčinama i čaurama (sl. 9.19).
biti pohabana. Šipke moraju slobodno da klize u svojim ležištima.
KONTROLA VIUUŠAKA
Viljuške ne smeju biti deformisane. Kliz-ne površine moraju biti bez tragova haba-nja.
KONTROLA DELOVA SKLOPA MENJAČA
KONTROLA LEŽAJEVA MENJAČA I DIFERENCIJALA
Sve delove sklopa menjača potrebno je prethodno oprati, tako da se potpuno od-strane svi
tragovi ulja, nečistoće i eventual-nih naslaga.
Naslage pažljivo očistiti kako ne bi došlo do oštećenja delova. Nakon pranja delove osušiti
komprimovanim vazduhom.
Ispravnost ležajeva je od vitalnog značaja za funkcionalnost menjača i dife-rencijala. Kontrola se
vrši merenjem aksijal-nog i radijalnog zazora posebnom opre-mom. Ukoliko je zazor van
propisanih gra-nica ležajeve treba zameniti.
KONTROLA KUĆIŠTA NOSAČA I POKLOPCA MENJAČA
Kućište menjača mora biti bez ošteće-nja, nagnječenja i naprslina. Naležuće površine moraju biti
ravne, bez ogrebctina ili drugih oštećenja. Sedišta ležajeva ne smeju biti istrošena, kako ne bi
došlo đo okretanja spoljnih prstenova ležajeva.
Zaptivke ne smeju biti prelomljene ili po-kidane. Obratiti pažnju na gumene zapti-vače. U slučaju
da postoje znatna oštećenja na pojedinim delovima obavezno ih treba zameniti.
KONTROLA ŠIPKI
Šipke ne smeju biti pohabane i deformi-sane. Sedišta kuglica za fiksiranje pozicije pri izabranom
stepenu prenosa ne smeju
104
KONTROLA ZUPČANIKA
Pogonsko vratilo menjača i zupčanici su izrađeni iz jednog dela. Na vratilu je pet zupčanika i
uzdužno spojničko ozubljenje za vezu sa glavčinom nosača obloge diska. Zupčanici i spojničko
ozubljenje ne smeju biti okrnjeni niti imati vidljive znakove haba-nja. Vratilo ne sme imati
prskotina.
Zupčanici se tokom rada normalno troše. Istrošenje zupčanika se toleriše do određene granice.
Veličina istrošenja se meri posebnim mernim instrumentima koje poseduju specijalizovane
servisne radioni-ce. Gonjeni zupčanici se slobodno okreću na čaurama na gonjenom vratilu.
Prenos obrtnog momenta se vrši preko kliznih naglavaka i glavčina sinhronizatora, koji su
uzupčeni sa gonjenim vratilom. Za gonjene zupčanike i vratilo važi isto što i za pogonsko vratilo.
KONTROLA GLAVČINA, NAGLAVAKA I SINHRONIZATORA
Proveriti da li su glavčine kliznih nagla-vaka za uključivanje stepena prenosa bez ikakvih
oštećenja, posebno na površinama po kojima klize naglavci.
Prstenovi za sinhronizaciju ne smeju biti oštećeni na unutrašnjim površinama i na zubima koji
zahvataju klizne naglavke. Dozvoljeno je izvesno istrošenje u meri koja ne utiče na funkciju.
Izmedu prstena za sinhronizaciju i sedišta na odgovarajućem zupčaniku ne sme biti zazora. Sva
ošteće-nja delova sinhronizatora, van dozvoljenih granica, zahtevaju obaveznu zamenu.
SASTAVLJANJE GONJENOG VRATILA
Postaviti gonjeno vratilo u stezače bra-varske stege obložene mekim aluminijum-skim ili bakarnim
limom ili drvetom. Pre postavljanja svaki deo podmazati hipoid-nim uljem koje se normalno koristi
za podmazivanje menjača. Prilikom sastavlja-nja voditi računa o redosledu operacija:
1. Ugraditi zupčanik i čauru prvog stepe-na prenosa sa prstenom za sinhronizaciju. Voditi računa
o orijentaciji prstena (sl. 9.20).
2. Sastaviti klizni naglavak, glavčinu, podmetače i elastični prsten.
3. Ugraditi sklop sinhronizatora prvog i drugog stepena prenosa (sl. 9.21).
4. Ugraditi elastični prsten, prsten za sinhronizaciju čauru i zupčanik drugog ste-pena prenosa
(sl. 9.22).
5. Sastaviti zupčanik trećeg stepena prenosa sa delovima sinhronizatora.
6. Ugraditi zupčanik trećeg stepena pre-nosa sa čaurom (sl. 9.23).
7. Ugraditi glavčinu i klizni naglavak trećeg i četvrtog stepena prenosa (sl. 9.24).
8. Sastaviti zupčanik četvrtog stepena prenosa sa delovima sinhronizatora.
9. Ugraditi zupčanik četvrtog stepena prenosa sa čaurom (sl. 9.25).
Za ugradnju elastlčnih oslonih prsteno-vatrećeg, četvrtog i petog stepena prenosa koristiti
specijalne alate.
SASTAVLJANJE SKLOPA MENJAČA
Kućište menjača postaviti na obrtni montažni sto ili na ravnu drvenu podlogu.
Sl. 9.20 - Ugrađivanje vodećeg zupčanika 1. stepena prenosa sa sinhronim prstenom
Sl. 9.21 - Ugrađivanje kliznog naglavka 1. i 2. stepena prenosa i sinhronizatora 2. stepena prenosa
Sl. 9.22 - Ugrađivanje vodećeg zupčanika 2. stepena prenosa sa čaurom
Sl. 9.24 - Ugrađivanje glavčine i kliznog naglavka 3. i 4. stepena prenosa
Sl. 9.23 - Ugrađivanje čaure i vodećeg zupčanika 3. stepena prenosa sa sinhronizatorom
1. Ugraditi spoljni prsten ležaja diferen-cijala i gonjenog vratila menjača (sl. 9.26).
2. Ugraditi glavnu osovinu za izbor ste-pena prenosa, oprugu, zaptivače, poklo-pac i zaštitnu
gumu (sl. 9.27).
3. Ugraditi komandnu polugu na glavnu osovinu i učvrstiti je vijkom (sl. 9.28).
4. Ugraditi sklop diferencijala, gonjeno vratilo sa zupčanicima i pogonsko vratilo u odgovarajuće
ležajeve.
Sl. 9.25 - Ugrađivanje vodećeg zupčanika 4. stepena prenosa zajedno sa sinhronizatorom i
čaurom
5. U vođice ugraditi kočiće za fiksiranje šipki za izbor stepena prenosa.
6. Ugraditi šipku sa klizačem i viljuškom trećeg i četvrtog stepena prenosa (sl. 9.29).
7. Ugraditi šipku sa klizačem i viljuškom prvog i drugog stepena prenosa (sl. 9.30).
8. Ugraditi pomoćnu osovinu sa zupča-nikom i čaurom za hod unazad i fiksirati je pomoću držača
i navrtke (sl. 9.31).
Sl. 9.26 - Ugrađivanje spoljašnjeg prstena ležaja diferencijala u nosač menjača - diferencijala
Sl. 9.28 - Ugrađivanje zaptivača komandne polu-ge birača stepena prenosa menjača
Sl. 9.27 - Ugtadivanje osovmeza biratije stepena prenosa u nosač menjača
Sl. 9.29 - Ugrađivanje šipke i viljuške za biranje 3. i 4. stepena prenosa
Sl. 9.30 - Ugradivanje šipke i viljuške za biranje 1.12. stepena prenosa
Sl. 9.31 - Ugradivanje osovine za hod unazad zajedno sa odgovarajućim zaptivačem
Sl. 9.32 - Ugrađivanje šipki za komandu 5. ste-pena prenosa i hoda unazad
Sl. 9.35 - Ugrađivanje srednjeg poklopca
S/. 9.33 - Ugrađivanje nosača poluge za biranje stepena prenosa
Sl. 9.36 - Pritezanje prstenaste navrtke za pričvršćivanje 5. stepena prenosa
Sl. 9.34 - Ugrađivanje kugličnih ležajeva na glav-no i pomoćno vratilo menjača
Sl. 9.37 - Ugrađivanje kuglica i opruga za posta-vljanje šipke za komandu stepena prenosa
9. Ugraditi šipku petog stepena prenosa sa klizačem i viljuškom hoda unazad (sl. 9.32).
10. Ugraditi nosač poluge za biranje ste-pena prenosa (sl. 9.33).
11. Ugraditi zaptivač i kućište menjača.
12. Ugraditi ležajeve pogonskog i go-njenog vratila (sl. 9.34).
13. Ugraditi zaptivku i srednji poklopac kućišta menjača (sl. 9.35).
14. Ugraditi zupčanike petog stepena prenosa.
Tabela 9.1 - MOMENTI PRITEZANJA
15. Ugraditi glavčinu i klizni naglavak sa viljuškom petog stepena prenosa.
16. Pritegnuti navrtke na pogonskom i gonjenom vratilu i vijak za fiksiranje viljuške (sl. 9.36).
17. Ugraditi kuglice i opruge za f iksiranje šipki u izabranom stepenu prenosa (sl. 9.37).
18. Ugraditi zaptivku i poklopac kućišta menjača.
Pritezanje vijaka i navrtki vršiti dinamo-metarskim ključem momentinna pritezanja prematabeli
9.1.
Deo koji se priteže
Navoj
Moment
pritezanja
(Nm)
Vijak za pričvršćivanje oslonog poklopca opruga za
blokiranje položaja viljuški za biranje stepena prenosa
M8
25
Vijak za pritezanje poklopca kućišta menjača stepena
prenosa
M6
10
Vijak za pričvršćivanje nosača menjača na blok motora
M 12x1,25
78
Navrtka za pričvršćivanje kućišta menjača na odgovarajući nosač kućište menjača spaja sa blokom motora
M8
25
Navrtka za pričvršćivanje poklopca ležajeva na kućište
menjača
Navrtkaza pričvršćivanje nosača menjača na blok motora
M6
10
M 12x1,25
78
Navrtka za pričvršćivanje držača (pločice) osovine
zupčanika za uključivanje hoda unazad
M6
10
Vijak za pričvršćivanje viljuški i klizača za biranje stepena
prenosa
M6
18
Vijak za pričvršćivanje polugice na osovinu za biranje
stepena prenosa
M6
18
Navrtkaza pričvršćivanje nosača poluge za biranje stepena prenosa
M6
10
Vijak za pričvršćivanje cilindričnog zupčanika na kućište
diferencijala
M 10x1,25
69
Vijak za pričvršćivanje zaštitne gume poluosovine na telo
menjača
Navrtka za pričvršćivanje zaštitne gume poluosovine na
telo menjača
M6
10
M6
78
M8
25
Navrtkaza međusobno pričvršćivanje polutki kućišta diferencijala
SI. 9.38 - Sklop i elementi diferencijala i pogona brojaca kilometara. 1 - konusno-valjcasti lezaj, 2 - polutke kuciSta
diferencijala, 3 - osloni prsten, 4 -planetarni zupcanik, 5 - satelitskl zupcanik, 6 - osovinica satelitskog zupdanika, 7 osigurad osovinice satelita, 8 - vijak osiguraca, 9 - zupdanik glavnoc/ prenosa, 10 - konusno-valjcasti leiaj, 11 - prsten
podmetaca za podesavanje lezajeva diferencijala, 12 - osovinica za pogon brojada kilometara, 13 -6aura sedista
osovinice, 14 - elasticna podloska, 15-vijak, 16 - prikljucak savitljivog uieta za pogon brojaca, 17-podmetac
DIFERENCIJAL
Točkovi vozila pri kretanju kroz krivinu prelaze lukove različitih dužina. Unutrašnji točak prelazi
kraći, a spoljašnji duži put. Zadatak diferencijala je da obezbedi da se spoljni točak okreće brže
od unutrašnjeg, kako ne bi došlo do proklizavanja. Delovi diferencijala su prikazani na sl. 9.38.
RASTAVLJANJE DIFERENCIJALA
1. Izgraditi unutrašnje prstenove konu-sno-valjkastih ležajeva izvlakačem.
2. Odviti vijke koji spajaju polutke kućišta diferencijala i gonjeni zupčanik glavnog prenosnika.
3. Odviti vijke i izgraditi pločicu za osiguranje osovinice satelitskih zupčani-ka.
4. Izgraditi osovinicu i rastaviti polutke diferencijala.
5. Izgraditi satelitske zupčanike, plane-tarne zupčanike i oslone prstenove iz polut-ki
diferencijala.
malno). Osloni prstenovi se proizvode kao rezervni delovi u raznim debljinama.
SASTAVLJANJE DIFERENCIJALA
Delove diferencijala sastaviti sledećim redosledom:
1. Ugraditi planetarni zupčanik sa oslo-nim prstenom određene debljine u polutku diferencijala,
koja na sebi ima ozubljenje za pogon brojača pređenih kilometara.
2. Postaviti satelitske zupčanike i ugra-diti osovinicu zupčanika.
3. Ugraditi planetarni zupčanik sa oslo-nim prstenom određene debljine u drugu polutku
diferencijala.
4. Sastaviti polutke diferencijala, tako da se poklope reperni zarezi.
5. Ugraditi pločicu za osiguranje osovi-nice satelitskih zupčanika.
6. Postaviti gonjeni zupčanik glavnog prenosa i pričvrstiti ga vijcima propisanim momentom.
7. Ugraditi unutrašnje prstenove ležaje-va diferencijala, pazeći da ne dođe do ošte-ćenja kaveza
sa valjčićima.
KONTROLA DELOVA DIFERENCIJALA
Izvršiti vizuelnu kontrolu svih delova di-ferencijala. Delovi ne smeju imati vidljivih oštećenja,
nagnječenja ili naprslina.
Planetami i satelitski zupčanici ne smeju imati velikih oštećenja i vidljivih tragova habanja. Mala
oštećenja i ogrebotine na planetarnim i satelitskim zupčanicima mo-gu se popraviti finim brusnim
papirom.
Konsuno-valjčasti ležajevi diferencijala moraju se slobodno okretati bez otpora. Radne površine
ležaja moraju biti glatke, beztragova oštećenja i istrošenja. Kavez za valjčiće ne sme biti oštećen i
iskrivljen. Uko-liko se ustanovi neko oštećenje ležaja oba-vezno ga treba zameniti.
Osloni prstenovi planetarnih zupčanika moraju imati određenu debljinu, takvu da obezbede zazor
između blokova satelitskih i planetarnih zupčanika od 0,1 mm (maksiPODEŠAVANJE DIFERENCIJALA
Konusno-valjčasti ležajevi diferencijala moraju biti opterećeni konstantnom aksijal-nom silom od
3430 N. Dejstvo sile se obez-beđuje umetanjem prstenastog podme-tača između spoljnog
prstena ležaja i pri-rubnice ležaja na strani leve pogonske po-luosovine.
Podmetači se proizvode u nekoliko ra-zličitih veličina. Potrebna debljina podme-tača se odreduje
na sledeći način:
1. Ugraditi sklop diferencijala u kućište.
2. Postaviti drugu polovinu kućišta i op-teretiti ležajeve silom od 3430 N zbog slega-nja.
3. Postaviti merni alat (5, sl. 9.39), opremljen komparaterom (2), na površinu na koju se
oslanja prirubnica ležaja.
Sl. 9.39 - Provera naleganja prstena ležaja. 1 -valjkasti ležaj, 2 - komparater, 3 - kućište menjača, 4 - telo diferencijala, 5 - merni alat
4. Iglu komparatera postaviti na povr-šinu spoljnog prstena ležaja i kazaljku do-vesti na 0.
5. Ovako podešen merni alat postaviti na prirubnicu ležaja, iglu komparatera postavi-ti na
površinu prirubnice koja naleže uz kućište menjača (sl. 9.40).
6. Očitati vrednost na komparateru. Očitana vrednost predstavlja razliku izmedu kota P i H. Ovu vrednost treba uvećati za 0,08 mm. Dobijena vrednost predstavlja potrebnu
debljinu prstenastog podmetača.
Sl. 9.40 - Merenje prirubnice ležaja. 2 - kompa-rater, 5 - merni alet, 6 - prirubnica ležaja
Podmetači se kao i osloni prstenovi proiz-vode u različitim debljinama. Izabrati onu kojaje
najpribližnija vrednosti debljine pod-metača iz kompleta za rezervni deo. Ugra-diti podmetač i
prirubnicu. Prirubnicu prič-vrstiti vijcima propisanim momentom. Ko-načno ugrađivanje sklopa
menjača u vozilo vrši se obmutim redosledom operacija.
POGON NA PREDNJE TOČKOVE
U vozilu "koral 55" motor je smešten napred, poprečno u odnosu na uzdužnu
Sl. 9.41 - Sklop desne poluosovine sa homokinetičkim zglobom. 1 -homokinetički zglob, 2 elastični prsten, 3 - zaštitna guma zgloba, 4 - osovina, 5 - čaura zaptivača, 6 - zaštitna guma, 7 prirubnica, 8 - elastični prsten, 9 - trokraki klizni zglob, 10- zaptivni prsten, A - mesto
podmazivanja
Sl. 9.42 - Elementi sklopa osovina i uležištenja prednjih točkova. 1 - desna osovina, 2,3- navrtka i
elastična podloška, 4 - prirubnica, 5 - uvrtanj, 6 - ležaj trokrakogzgloba, 7-elastičniprsten, 8elastičniprstenzgloba, 9-vijaksa elastičnompodloškom, 10-levaosovina, 11 -čaurazaptivača, 12zaptivni prsten, 13 - zaštitna guma, 14-metalnaobujmica, 15-zaštitnagumazgloba, 16velikaobujmica, 17-elastični prsten, 18 - homokinetički zglob, 19-ležaj točka, 20 - zavojni osigurać
ležaja, 21 - glavčina, 22 - podloška, 23 - navrtka
osu vozila, zajedno sa menjačem, tako da je omogućen direktan izlaz poluosovina preko kojih se
vrši pogon prednjih točkova. Menjač i diferencijal imaju zajedničko kućište, pa se delovi
podmazuju istovetnim uljem. Uslovi rada ovog sklopa su vrloteški, tako da treba rigorozno
poštovati propisan period zamene ulja i koristiti
isključivo pro-pisano ulje.
POGONSKE OSOVINE
Obrtni moment motora se na točkove prenosi
pomoću poluosovine. Desna po-luosovina je duža i
načinjena je od cevi, a leva je kraća i od punog
materijala. U toku kretanja vozila, usled neravnina
na putu, dolazi do oscilatornog kretanja točkova u
odnosu na pogonski agregat i karoseriju. Da bi se
omogućilo ovo kretanje svaka od poluosovina je
snabdevsna zglobovima. Na izlazu iz diferencijala
koristi se trkokraki klizni zglob, a na strani do točka
se koristi homokinetički zglob.
Trokraki zglob se podmazuje uljem iz menjača, dok
se homokinetički zglob pod-mazuje mašću LIS 2 MOS. Predviđeno je da se zamena masti u
homokinetičkim zglo-bovima vrši svakih 30,000 km. Ispravno funkcionisanje homokinetičkog
zgloba u najvećoj meri zavisi od dobrog zaptivanja
Sl. 9.43 - Izgrađivanje poluosovine iz homokine-tičkog zgloba. 1 - homokinetički zglob, 2 - elastični osloni prsten, 3 - poluosovina, 4-zaštitna guma
zaštitne gume. Radi toga je potrebno češće kontrolisati ispravnost ove gume naročito ako smo
prelazili preko terena gde je ppsto-jala mogućnost da se guma ošteti. Često treba pogledati posle
dužeg stajanja vozila da li ima kapljica na tlu. Ove kapljice sve-doče o curenju ulja, pa treba što
hitnije otkloniti uzrok curenja.
IZGRAĐIVANJEI UGRAĐIVANJE POLUOSOVINA
Kada je usled dotrajalosti ili oštećenja potrebno zameniti neki od delova poluoso-vinskog pogona
točkova mora se izgraditi odgovarajuća poluosovina. Postupak je istovetan i za levu i za desnu
poluosovinu, a sastoji se u sledećem:
1. Odviti čep za ispuštanje ulja iz kućišta menjača i delimično ispustiti ulje, tako da ne dođe do
izlivanja kada se skinu zaštitne gume.
2. Odviti vijke kojima je pričvršćena pri-rubnica koja drži zaštitnu gumu.
3. Otpustiti obujmicu zaštitne gume ho-mokinetičkog zgloba, a zatim skinuti obuj-micu i svući
zaštitnu gumu do potpunog otkrivanja zgloba i eliminisati mast iz zgloba.
4. Pomoću specijalnih klešta, koja rade na otvaranje, sa povijenim konusnim vrhom, otvoriti
elastični prsten i povući po-luosovinu da izađe iz ležišta u zglobu. U toku ove operacije zakretati
točak levo-de-sno, da bi se lakše izvukla poluosovina iz zgloba.
5. Ako i pored zakretanja točkova nije moguće izvući poluosovinu potrebno je osloboditi veze
oscilujućeg ramena i povući zakrenuti točak ka spoljnoj strani.
6. Izvući poluosovinu iz sedišta u dife-rencijalu.
Ugradnja poluosovina se obavlja obrnu-tim redosledom, međutim, treba posebno obratiti pažnju
na to da prilikom uvlačenja kraja poluosovine u homokinetički zglob, elastični prsten uskoči u svoj
žleb.
Sl. 9.42 - Elementi sklopa osovina i uležištenja prednjih točkova. 1 - desna osovina, 2,3- navrtka i
elastična podloška, 4 - prirubnica, 5 - uvrtanj, 6 - ležaj trokrakogzgloba, 7-elastičniprsten, 8elastičniprstenzgloba, 9-vijaksa elastičnompodloškom, 10-levaosovina, 11 -čaurazaptivača, 12zaptivni prsten, 13 - zaštitna guma, 14 - metalna obujmica, 15-zaštitnagumazgloba, 16velikaobujmica, 17-elastični prsten, 18-homokinetičkizglob, 19-ležaj točka, 20 - zavojni osigurač
ležaja, 21 - glavčina, 22 - podloška, 23 – navrtka
osu vozila, zajedno sa menjačem, tako da je omogućen direktan izlaz poluosovina preko kojih se
vrši pogon prednjih točkova. Menjač i diferencijal imaju zajedničko kućište, pa se delovi
podmazuju istovetnim uljem. Uslovi rada ovog sklopa su vrlo teški, tako da treba rigorozno
poštovati propisan period zamene ulja i koristiti isključivo pro-pisano ulje.
POGONSKE OSOVINE
Obrtni moment motora se na točkove prenosi pomoću poluosovine. Desna po-luosovina je duža i
načinjena je od cevi, a leva je kraća i od punog materijala. U toku kretanja vozila, usled neravnina
na putu, dolazi do oscilatornog kretanja točkova u odnosu na pogonski agregat i karoseriju. Da bi
se omogućilo ovo kretanje svaka od poluosovina je snabdevsna zglobovima. Na izlazu iz
diferencijala koristi se trkokraki klizni zglob, a na strani do točka se koristi homokinetički zglob.
Trokraki zglob se podmazuje uljem iz menjača, dok se homokinetički zglob pod-mazuje mašću
LIS 2 MOS. Predviđeno je da se zamena masti u homokinetičkim zglo-bovima vrši svakih 30.000
km. Ispravno funkcionisanje homokinetičkog zgloba u najvećoj meri zavisi od dobrog zaptivanja
Sl. 9.43 - Izgrađivanje poluosovine iz homokinetičkog zgloba. 1 - homokinetički zglob, 2 - ela-stični
osloni prsten, 3 - poluosovina, 4-zaštitna guma
zaštitne gume. Radi toga je potrebno češće
kontrolisati ispravnost ove gume naročito ako smo
prelazili preko terena gde je ppsto-jala mogućnost
da se guma ošteti. Često treba pogledati posle
dužeg stajanja vozila da li ima kapljica na tlu. Ove
kapljice sve-doče o curenju ulja, pa treba što hitnije
otkloniti uzrok curenja.
IZGRAĐIVANJEI UGRAĐIVANJE POLUOSOVINA
Kada je usled dotrajalosti ili oštećenja potrebno
zameniti neki od delova poluoso-vinskog pogona
točkova mora se izgraditi odgovarajuća
poluosovina. Postupak je istovetan i za levu i za
desnu poluosovinu, a sastoji se u sledećem:
1. Odviti čep za ispuštanje ulja iz kućišta menjača i delimično ispustiti ulje, tako da ne dođe do
izlivanja kada se skinu zaštitne gume.
2. Odviti vijke kojima je pričvršćena pri-rubnica koja drži zaštitnu gumu.
3. Otpustiti obujmicu zaštitne gume ho-mokinetičkog zgloba, a zatim skinuti obuj-micu i svući
zaštitnu gumu do potpunog otkrivanja zgloba i eliminisati mast iz zgloba.
4. Pomoću specijalnih klešta, koja rade na otvaranje, sa povijenim konusnim vrhom, otvoriti
elastični prsten i povući po-luosovinu da izade iz ležišta u zglobu. U toku ove operacije zakretati
točak levo-de-sno, da bi se lakše izvukla poluosovina iz zgloba.
5. Ako i pored zakretanja točkova nije moguće izvući poluosovinu potrebno je osloboditi veze
oscilujućeg ramena i povući zakrenuti točak ka spoljnoj strani.
6. Izvući poluosovinu iz sedišta u dife-rencijalu.
Ugradnja poluosovina se obavlja obrnu-tim redosledom, međutim, treba posebno obratiti pažnju
na to da prilikom uvlačenja kraja poluosovine u homokinetički zglob, elastični prsten uskoči u svoj
žleb.
Download

7. SISTEM ZA PAUENJE Na vozilu "koral 55"