LIKOVNA
Likovna
KULTURA
kultura
za ~etvrti razred osnovne {kole
VODI^
zadatak
slikamo
ispri~aj
istra`ujemo
igramo se
o umetniku
va`no
crtamo
potrebno ti je
pravimo
slu{amo
re{ewa
re~nik
3
DOBRODO[LI U ^AROBNI SVET
LINIJA, BOJA I OBLIKA!
Uro{ Predi},
ka
enbloka, olov
Crte` iz skic
neo~ekivanih
Priroda je puna pote koju
iznena|ewa i le i.
treba zabele`it
iciraju
Zato umetnici sk nastati
ogu
i od tih crte`a m dela.
~k
prava umetni a
Zahvaquju}i Internetu, mo`e{ saznati
koje se jo{ slike, pored ove, nalaze
u muzeju Metropoliten u Wujorku
ili u drugim svetskim muzejima.
Na kraju uxbenika prona}i }e{
Internet adrese nekih svetskih muzeja.
Metropoliten, Wujork, SAD
www.metmuseum.org
Pol Sezan, Planina Sent Viktoar, 1882/1885
lepiti
U svesku mo`e{ ih dela
~k
ni
fotografije umet daju.
koja ti se dopa
4
[TA TI JE SVE POTREBNO
ZA LIKOVNU PUSTOLOVINU
Ako ne `eli{ da do~eka{ Novu godinu
nespreman, sakupqaj {qokice, malu
dugmad, perlice, tra~ice,
srebrne omote od ~okolade i dr.
zne papire,
a
r
j
a
q
p
u
k
a
S
,
nicu, kanap
tkanine, vu `u koja ti se
bala
kartone, am sti~ne ~epove,
dopada, pla i pokvarenih
ih
delove star e bacaj ni{ta!
N
igra~aka… usti{ ma{ti,
p
Kada se pre ove igra~ke.
n
{
e
}
stvori
Vladimir Bar
anov-Rosine,
Protivreqef
, 1913
l
no ist S
ve , je ad
pu r a o
st te kr
ol ~e en
ov ka i
in ju
e!
Pablo Pikaso,
Gitara, 1912
5
VOLIM…
Ovu stranu }e{ popuwavati
tokom ove {kolske godine.
Slikar koji mi se najvi{e dopada je
Da li u tvom mestu postoji galerija ili muzej? Koji?
U susednom mestu posetio sam muzej/galeriju
Najzabavnije mi je kad pravim (kola`, dekola`, asambla`)
Volim skulpturu vajara
U mom gradu postoji skulptura
Da li si u {koli sa drugovima u~estvovao u nekoj pozori{noj predstavi?
Kakvi su kostimi pravqeni za tu pozori{nu predstavu?
6
LINIJA,
1. POVR[INA,
VOLUMEN, BOJA,
PROSTOR
@or` Sera, Slikar na poslu,
1882/1883, kreda, olovka
SAZNA]E[:
– kada su nastali prvi crte`i
– {ta je skica
– {ta je ilustracija
– {ta je kaligram
– {ta je frota`
– {ta je pejza`
– {ta je volumen
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
– da osmisli{ {are
– da ilustruje{ svoju omiqenu pesmu ili pri~u
– da napravi{ crte` u tehnici frota`a
– da nacrta{ predeo koji ti se dopada
– da slu{aju}i muziku slika{
– da napravi{ i ukrasi{ ~iniju
– da naslika{ svet iz svoje ma{te
LINIJA – crte`
a crte`u linijom predstavqamo ono {to vidimo, ose}amo, ono o ~emu
ma{tamo. Crte` je stariji od pisma. Prve crte`e praistorijski ~ovek
napravio je urezuju}i linije u zid pe}ine.
N
Bizon, pe}ina Grez (Francuska), starije kameno doba 21000 godine pre n. e.
MATERIJALI ZA CRTAWE
Suvi: ugqen, drvene boje, kreda, pastel,
vo{tane boje, grafitna olovka
Mokri: tu{, flomasteri
Za crtawe mokrim materijalima
potreban nam je i pribor:
pero, ~etke, trska ili gu{~ije pero.
PAPIRI ZA CRTAWE
Po blago hrapavom papiru mo`e{
crtati olovkom ili drvenim bojama.
Po hrapavom papiru mo`e{ crtati:
ugqenom, kredom, pastelima,
vo{tanim bojama.
Po glatkom papiru mo`e{ crtati:
tu{em, flomasterima.
Pomo}u linije se mo`e
predstaviti i oblik
nekog predmeta.
8
crte`
Anri Matis, Cve}e u kr~agu, 1944, pero, tu{
SKICA
MALI SAVETI
Uo~i oblike i linije u svojoj u~ionici,
pa ih nacrtaj na listu iz bloka.
list iz bloka
a olovka
meka grafitn
Polo`aj tvoje ruke uti~e
na debqinu linije.
Ako olovku dr`i{ uspravno
i ne pritiska{ jako, dobi}e{
tanku i svetlu liniju.
[to je vi{e bude{ nagiwao
ka papiru, linija }e biti debqa.
Uvek koristi onu koja ima oznaku B.
To su meke olovke i one ostavqaju
razli~ite tragove na papiru.
Tvoj crte` }e biti interesantniji.
Umetnik prvo
radi skicu
prema kojoj
kasnije
stvara
svoje delo.
Trudi se da tvoja linija bude
ura|ena iz jednog poteza.
Pablo Pikaso
s blokom za skice
Opusti ruku, nemoj stiskati olovku!
MOJE [ARE
Na osnovu oblika i linija koje si uo~io u svom okru`ewu smisli razli~ite {are.
list iz bloka
2
pero ili ~etkica broj
tu{evi u boji
MALI SAVETI
Prvo olovkom napravi skicu
za svoje {are.
Ona }e ti pomo}i
da odlu~i{ na koji }e{ na~in
rasporediti oblike i linije.
Tamara San~ez, Dno, 2000
skica
Olovka sa oznakom H je tvrda, olovka sa oznakom HB je polumeka,
a olovka sa oznakom B je meka. Oznake na olovkama uvek su napisane
latini~nim slovima. Brojevi uz oznake pokazuju stepen tvrdo}e olovke.
9
LINIJA – prostor
Oblike koji su nam bli`e vidimo
u wihovoj pravoj veli~ini.
Oblike koji su udaqeni vidimo umawene.
Kada crtamo neki prostor (otvoren ili zatvoren) va`no
je da obratimo pa`wu na veli~inu oblika u tom prostoru
i da wihovu blizinu ili udaqenost do~aramo na crte`u.
Pogledaj kako je umetnik na ovim crte`ima nacrtao drveta
koja su bli`e, a kako drveta koja su u daqini.
MALI SAVETI
Oblike koji su bli`e
vidimo jasnije od
oblika koji su
udaqeni.
Zato za crtawe oblika
koji su bli`e
koristimo tamnije
linije, a za crtawe
Uro{ Predi}, crte` iz skicenbloka
oblika koji su daqe
svetlije i tawe linije.
10
Uro{ Predi}, Stara crkva u Orlovatu, olovka
Kada si {etao svojim mestom sigurno si imao prilike da uporedi{
veli~inu ku}a koje su ti u blizini sa veli~inom ku}a koje su u daqini.
Na listu iz bloka ili na nekom drugom papiru koji odabere{ nacrtaj
ono {to si zapazio. Svoj crte` zalepi na ovom mestu.
11
CRTAM TI PRI^U
U mnogim kwigama
postoje crte`i, slike
koje ukra{avaju strane
ili obja{wavaju
i opisuju tekst.
Ti crte`i nazivaju se
ilustracije.
Umetnik koji
ih je nacrtao
je ilustrator.
]opi}a,
a baka Branka Savovi}
ov
eg
w
i
c
se
je
anijel
kwige M
ilustrator: D
Ilustracija iz
Ilustruju se
pesme, pri~e, bajke,
nau~ne kwige,
enciklopedije i dr.
Ilustracija iz kwige
Pri~a o Vaqu{ku
Brane Cvetkovi}a,
ilustrator: Neda Doki}
12
Ilustracija iz kwige
Velika pesma o jednom malom jagwetu
Dobrice Eri}a,
ilustrator: Suzana Kubinec
dopala
Koja ti se kwiga
ija?
ba{ zbog ilustrac
Prelistaj omiqenu
slikovnicu ili kwigu.
Prona|i u woj
ime ilustratora.
Strana iz kwige S decom oko sveta 2 Tawe Rodi}
ilustrator: Du{an Pavli}
tor
Du{an Pavli}, ilustra
OMIQENA PESMA ILI PRI^A
Ilustruj omiqenu pesmu ili pri~u.
list iz bloka
ili
po izboru u~en papir
ika
drvene boje
MALI SAVETI
Obrati pa`wu na opise glavnih
junaka, prostorija, predela…
13
CRTE@
OD RE^I
GIJOM APOLINER (1880–1918) je francuski pesnik koji je od ispisanih re~i
pravio razli~ite slike. Apoliner je te
radove nazivao kaligramima.
[ta je sve prikazano
na ovim crte`ima?
Pesma od 9. februara 1915
1914
Ki{a, 1916
14
kaligram
CRTAMO RE^IMA
a olovka
meka grafitn
Smisli neki tekst koji bi bilo interesantno
da napi{e{ tako da kada rasporedi{ re~i
dobije{ sliku onoga o ~emu si pisao (kaligram).
Uradi ga na ovom mestu.
15
POVR[INA – prostor
Povr{ina mo`e biti:
velika ili mala,
svetla ili tamna,
glatka ili hrapava,
meka ili tvrda.
primere.
Pogledaj pa`qivo ove
vr{ina
Po ~emu se razlikuje po paprike?
{i
vr ne
zgu`vanog papira od po
Dodirni jabuku i koru drveta.
Opiši kakve su wihove površine
.
U u~ionici prona|i svetle i tamne,
velike i male povr{ine.
NEOBI^NE POVR[INE NA [email protected]
MAKS ERNST (1891–1976) je slikar nema~kog porekla.
Otkrio je tehniku frota`a. Primetio je da je stari drveni pod od dugogodi{weg strugawa postao grub. Stavio je
papir na pod i mekom grafitnom olovkom trqao preko
povr{ine papira. Na papiru su se pojavile neobi~ne {are.
Tako je do{ao na ideju da istra`uje kakve sve povr{ine
mo`e da dobije na taj na~in. Napravio 34 crte`a neobi~nih `ivotiwa i predela iz ma{te. Ti crte`i nalaze se
u wegovoj kwizi Istorija prirode.
16
frota`
Ovo su crte`i Maksa Ernsta iz kwige Istorija prirode.
Krila ovog neobi~nog insekta nastala su
tako {to je umetnik stavio papir preko
listova koje je prona{ao u prirodi.
Onda je olovkom protrqao preko papira.
Bujna kro{wa, stablo ovog drveta
i podloga nastali su tako {to je umetnik
na razli~ite hrapave povr{ine stavio
papir i preko wega protrqao olovkom.
MOJA ISTORIJA PRIRODE
Zamisli {ta sve ti mo`e{ da otkrije{
primewuju}i tehniku frota`a.
list iz bloka
meka olovka
Ovaj postupak koristi
se
i za pravqewe zanimq
ivih
podloga za tehniku kola
`a.
Smisli i nacrtaj
olovkom `ivotiwu
ili biqku.
Crte` stavi na
hrapavu povr{inu
(kora drveta,
list, staza od
kamen~i}a…),
pa onda po wemu
protrqaj olovkom.
17
PRIRODA – MOJA INSPIRACIJA
Jedan od ~estih motiva na crte`ima i
slikama je pejza`. Priroda je oduvek
bila inspiracija umetnika. Pejza` je
slika predela.
Posmatraj ova dva crte`a.
Da li je slikar istom vrstom linija nacrtao travu i ~empres?
Krivim linijama crtao je
.
Pravim linijama crtao je
.
Vinsent van Gog, @itno poqe u Provansi, 1889
18
Vinsent van Gog, ^empres, 1889
Vinsent van Gog, @itno poqe sa suncem i oblakom, 1888
VINSENT VAN GOG (1853–1890) je holandski slikar. @iveo je i radio u Francuskoj. U po~etku su ga interesovale kwi`evnost i religija. Kada je imao 27 godina,
po~eo je da slika. Wegov uticaj na modernu umetnost je veliki.
Autoportret
Vinsent van Gog, @itno poqe, 1889
Vinsent van Gog,
Put sa ~empresom i zvezdom,1890
MOJ PEJZA@
Nacrtaj neki predeo koriste}i razli~ite linije.
MALI SAVETI
ili papir
list iz bloka enika
po izboru u~
Ako vrhom ~etkice ne`no povla~i{
linije, one }e biti tanke.
tu{
Ako pritisne{ ja~e, linija }e biti debqa.
ce (okrugle)
akvarel-~etki 4
broj 2 i
krpica
Nemoj zaboraviti da ono {to je bli`e
vidimo jasnije i u pravoj veli~ini,
a ono {to je daqe vidimo
umaweno i mawe jasno.
19
SLU[AMO I SLIKAMO
Umetnici mogu biti inspirisani prirodom i razli~itim pojavama u woj.
Inspirisan ra|awem jutra Edvard Grig je komponovao delo Jutro.
Edvard Grig, Jutro (iz svite Per Gint)
list iz bloka
Slu{aju}i ovu kompoziciju naslikaj
ra|awe jutra koje je inspirisalo Edvarda Griga.
MALI SAVETI
Debqim ~etkicama
bojimo ve}e povr{ine.
Tawe ~etkice koristimo
za mawe povr{ine i detaqe.
Prvo bojimo ve}e povr{ine.
Ne zaboravi da detaqe mo`emo videti
na oblicima koji su bli`e.
Najpre uradi skicu na papiru, pa je zalepi na ovom mestu.
20
flah-~etkice (pq
osnate)
tempere
posuda za vodu
paleta
krpica
keceqa
mu{ema ili star
e novine
K. Sen-Sans, Karneval `ivotiwa
Slu{aju}i Karneval `ivotiwa poznatog
francuskog kompozitora Kamija Sen-Sansa
naslikaj jednu od `ivotiwa
i mesto na kome ona `ivi.
list iz bloka
{iroke ~etke
tempere
Zvukom kog instrumenta je predstavqena
`ivotiwa koju si odabrao da naslika{?
posuda za vodu
paleta
krpica
keceqa
mu{ema ili star
e novine
Umetnici mogu biti
inspirisani i
umetni~kim delima.
isani
mogu biti inspir ti
i
ar
ik
sl
to
{
o
bi
Ka
mpozitori mogu
ko
i
ko
ta
,
om
ik
.
muz
vnom umetno{}u
inspirisani liko
gskog
ra Modesta Musor
Ruskog kompozito `ba wegovog prijateqa
lo
inspirisala je iz ora Hartmana.
slikara Vikt
`bom,
Nadahnut tom izlo poznatu
o
sa
Musorgski je napi
sa izlo`be.
e
ik
Sl
ju
kompozici
Slike Viktora Hartmana
koje su inspirisale
Modesta Musorgskog
21
VOLUMEN – prostor
Volumen je prostor {to ga zauzima jedno telo. To je prostor koji je
ograni~en povr{inama. Svi trodimenzionalni oblici imaju volumen.
Volumen mo`e biti otvoren (~inija, ~a{a, }up…)
i zatvoren (lopta, kamen, lubenica…).
Okolni prostor ulazi u otvoren volumen, dok je kod zatvorenog
volumena to nemogu}e, jer na wegovoj povr{ini nema otvora.
Lepenski vir,
Dowi Milanovac,
5000 god. pre n. e.
Tawir, Gorwi Milanovac, Srbija
Jabuku ili limun koji si doneo na ~as pa`qivo posmatraj sa svih strana.
Tako }e{ uo~iti oblik koji je karakteristi~an za ovo vo}e.
Na listu iz bloka ili na nekom drugom papiru koji izabere{
obi~nom olovkom nacrtaj vo}e koje si posmatrao.
Kakav je volumen ovog vo}a?
Vo}e koje si nacrtao olovkom sada
oblikuj od gline ili mase DAS.
MALI SAVETI
Vo}e koje oblikuje{
posmatraj sa svih strana.
22
DAS
glina ili masa
are novine
mu{ema ili st
adoleda
{tapi}i od sl no`
ili plasti~ni
Glina i masa DAS su meki materijali,
oduzimawem i dodavawem dobi}e{
`eqeni oblik.
Za materijal koji oblikuje{
potrebno ti je i malo vode.
OBLIKUJEM ^INIJU
za pravqewe:
DAS
glina ili masa
are novine
mu{ema ili st
adoleda
{tapi}i od sl no`
ili plasti~ni
MALI SAVETI
Posmatraj sa svih strana
ono {to pravi{.
Za materijal koji oblikuje{
potrebno ti je i malo vode.
e:
za ukra{avaw za
r
o
b
i
r
p
tempere i
e
w
slika
kamen~i}i,
ice
{koqke, perl
Posudu mo`e{ da oblikuje{
na razli~ite na~ine.
Pogledaj slede}a uputstva.
1. Da bi oblikovao zid
posude, prvo napravi
nekoliko „glista“
iste du`ine.
Dno napravi tako
{to }e{ prvo
oblikovati
lopticu.
Lopticu spqo{ti,
pa dobijeni krug
oblikuj prstima.
2. Napravi
Re|awem
„glista“
napravi
zid posude.
Kolutove
dobro pritisni
da bi se zalepili
za dno i jedan za drugi.
Pal~evima napravi
udubqewe.
lopticu.
3.
Oklagijom ili
plasti~nom fla{om
Uzmi neku ~iniju
koju ima{ kod ku}e. napravi pala~inku
Oblo`i je folijom od mase DAS.
za namirnice.
Pala~inku koju si
napravio nanesi na
posudu, a vi{ak
ukloni no`em.
Ako ima{ perlice,
kamen~i}e i {koqke,
dobro ih utisni u
masu. Tek kada se
osu{i, ~iniju
mo`e{ skinuti
s kalupa i po~eti
sa oslikavawem.
Kakav volumen ima ~inija
koju si napravio? Za{to?
23
BOJA – prostor
Kako izgleda park, dvori{te u
razli~itim godi{wim dobima?
Koje boje su karakteristi~ne za
odre|ena godi{wa doba?
Kako bi izgledalo
ovo li{}e u jesen?
Na ovoj fotografiji uo~avamo da su
boje oblika koji su nam bli`i ja~e od
boja oblika koji su udaqeniji.
Koje boje preovladavaju u daqini?
GRAD IZ MA[TE
Naslikaj neobi~an grad iz svoje ma{te
(zgrade, trgove, ulice, parkove…)
i wegove stanovnike.
list iz bloka
olovka
tempere
Fernan Le`e, Stvarawe sveta, 1922
flah-~etkice 0
4, 8, 1
(pqosnate) 2,
u
posuda za vod
paleta
krpica
keceqa
are novine
mu{ema ili st
MALI SAVETI
Prvo oboj pozadinu, zatim
krupnije oblike, a na kraju detaqe.
Trebalo bi da u boje kojima
oslikava{ oblike koji su daqe
doda{ malo bele tempere.
Tako }e one biti svetlije i ne`nije.
Napi{i naziv svog omiqenog crtanog filma u kojem su
prikazani neobi~an svet, neobi~ni prostori i neobi~ni junaci.
24
LINIJA, POVR[INA,
VOLUMEN, BOJA – prostor
Sve ove oblike stvorila je priroda.
Opi{i svaki od wih.
Po ~emu se razlikuju, po ~emu su sli~ni?
Predmet iz prirode koji si doneo na ovaj ~as
(`ir, kesten, orah, jabuka, list, kamen~i}, {koqka…) najpre nacrtaj na
ovom mestu, a zatim ga na listu iz bloka naslikaj ili oblikuj od gline.
za slikawe:
list iz bloka
MALI SAVETI
tempere
ikawe
i pribor za sl
Kad slika{ obrati pa`wu na oblik,
boje i povr{inu.
za vajawe:
glina
Kad vaja{ obrati pa`wu na
povr{inu, oblik i
volumen (zatvoren ili otvoren).
are novine
mu{ema ili st
adoleda
{tapi}i od sl no`
ili plasti~ni
Da glina ne bi pucala,
potrebno je koristiti i malo vode.
25
UMETNI^KI KVIZ
1. Crvenom drvenom bojom zaokru`i nazive suvih materijala za crtawe.
JE
VO[TANE BO
TEMPERE
PASTEL
TU[
FLOMASTERI
UQANE B
OJE
KREDA
2. Pogledaj pa`qivo primere, pa plavom bojom zaokru`i one predmete
koji imaju otvoren volumen, a crvenom one ~iji je volumen zatvoren.
3. Plavom drvenom bojom zaokru`i crte`, crvenom pejza`, a zelenom frota`.
Maks Erns
Gluma~ki kalendar, 19 t,
25
z,
Pablo Pikaso, Fransoa46
19
Vinsent van Gog,
@etva, 1888
26
Anri Matis,
@ena sa {e{irom, 1905
SVET BOJA
2.
OSNOVNE I
IZVEDENE BOJE
Frank Kupka,
Wutnovi diskovi (Studija za fugu u dve boje), 1912
SAZNA]E[:
– koje su osnovne, a koje izvedene boje
– kako nastaju naranxasta, qubi~asta i zelena boja
– kako su ukra{avani predmeti za svakodnevnu upotrebu
– koje su hladne, a koje tople boje
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
– da ukrasi{ teglu
– da ukrasi{ tawir
– da ukrasi{ saksiju za cve}e
– da ukrasi{ drvene varja~e
– da naslika{ dugu
– da naslika{ klovna i robota
BOJE
Boje uti~u na na{a ose}awa.
Neke nam prijaju, a neke ne.
Koje su tvoje omiqene boje?
un~eva svetlost se sastoji iz
{est boja. Te boje se ponekad
mogu videti na nebu posle ki{e.
Ta pojava naziva se duga.
S
Osnovne boje su: crvena, plava i `uta.
Wihovim me{awem nastaju druge boje.
Izvedene boje se dobijaju me{awem
osnovnih boja. Izvedene boje su:
naranxasta, qubi~asta, zelena..
Koje su boje upotrebqene
na ovim slikama?
28
\ino Severini,
Sferi~no {irewe svetlosti, 1914
Stenton Makdonald-Rajt,
Apstrakcija na spektru, 1914
OSNOVNE BOJE
Pogledaj sliku, pa napi{i nazive OSNOVNIH BOJA.
UKRASI TEGLU
Ukrasi staklenu teglu
koriste}i samo osnovne boje.
MALI SAVETI
Najpre na tegli crnom bojom nacrtaj
{are koriste}i ~etkicu br. 2.
a
staklena tegl
tempere
Kada se boja osu{i, mo`e{
po~eti da oslikava{ osnovnim bojama.
,4
~etkice br. 2
bezbojni lak
^etkica koja se koristi za slikawe temperama
naziva se flah-~etkica. Ona je pqosnata.
29
NARANXASTA BOJA
Navedi nazive vo}a, povr}a i cve}a
naranxaste boje.
Pa`qivo posmatraj ove slike.
Da li su na wima sve
naranxaste boje iste?
Kakve nijanse naranxaste
boje uo~ava{?
Na paletu stavi crvenu i `utu boju.
Pol Gogen, Buket, 1884
Pome{aj ih.
[ta se dogodilo?
Koju si boju dobio?
Napravi mali eksperiment.
Postepeno u `utu boju stavqaj pomalo crvene.
Svaki put boju koju si dobio nanesi na list iz bloka.
Koliko si razli~itih nijansi naranxaste dobio?
30
Anri Matis, @ena sedi pored
prozora, 1905
Kada se boje koje si naneo osu{e,
zaokru`i onu koja ti se najvi{e dopada.
^ovek je od davnina ukra{avao
predmete za svakodnevnu upotrebu.
Slikawe i bojewe predmeta za
svakodnevnu upotrebu u na{im
krajevima razvili su se po~etkom
XVIII i tokom XIX veka.
[ara kojom se ukra{avaju predmeti naziva
se ORNAMENT. ORNAMENT mo`e biti
geometrijski, biqni ili figuralan.
Stomna, sud za vodu, 1950,
Struga, Makedonija
TAWIR
ra
tawir od papi
Ukrasi tawir od papira.
Najpre pome{aj crvenu i `utu boju.
Naranxastom koju si dobio oboj tawir.
Kad se boja osu{i, ukrasi dasku drugim bojama.
olovka
tempere
flah-~etkice 0
4, 8, 1
(pqosnate) 2,
u
posuda za vod
paleta
krpica
keceqa
are novine
mu{ema ili st
bezbojni lak
MALI SAVETI
Tempere su guste i neprozirne.
Za slikawe temperama
potrebno ti je malo vode.
31
QUBI^ASTA BOJA
Posmatraj prirodu.
[ta je sve u woj qubi~asto?
Kakve nijanse qubi~aste boje
uo~ava{ na ovim slikama?
Kamij Pisaro,
Bulevar Monmartr no}u, 1897
Na paletu stavi crvenu i plavu boju.
Pome{aj ih.
[ta se dogodilo?
Koju si boju dobio?
Napravi mali eksperiment.
U crvenu boju postepeno stavqaj pomalo plave.
Boju koju dobije{ svaki put nanesi na list iz bloka.
Koliko si razli~itih nijansi qubi~aste boje dobio?
Kada se boje koje si naneo osu{e,
zaokru`i onu koja ti se najvi{e dopada.
32
Pol Gogen,
@ena s mangom, 1892
U narodnoj umetnosti najvi{e
su se oblikovali i ukra{avali
tekstil, drvo, keramika,
metal, kamen i ko`a.
Vez na ko{uqi, Srbija
Prekriva~ za posteqinu od ibri{im-svile,
Pe}, 1925
Vez na stolwaku, Vojvodina
SAKSIJA ZA CVE]E
Ukrasi saksiju za cve}e.
Saksiju za cve}e oboj qubi~astom bojom koju
si dobio me{awem crvene i plave.
ksija za cve}e
kerami~ka sa
Kada se boja osu{i, saksiju ukrasi drugim bojama.
tempere
(pqosnate)
flah-~etkice 0
2, 4, 8, 1
u
posuda za vod
paleta
krpica
keceqa
are novine
mu{ema ili st
bezbojni lak
33
ZELENA BOJA
Posmatraj prirodu.
[ta je sve u woj zeleno?
Kakve nijanse zelene boje
uo~ava{ na ovim slikama?
Pol Sezan, Most u Mensiju, 1879
Na paletu stavi `utu i plavu boju.
Pome{aj ih.
[ta se dogodilo?
Koju si boju dobio?
Sada napravi mali eksperiment.
Postepeno u `utu stavqaj pomalo plave boje.
Svaki put dobijenu boju nanesi na papir.
Koliko si razli~itih nijansi zelene boje dobio?
Pol Sezan, Planina Sent Viktoar,
1882/1885
34
Kada se boje koje si naneo osu{e,
zaokru`i onu koja ti se najvi{e dopada.
Bokal, Jelo{nica,
Zaje~ar, Srbija
Tawir, ~inija, Zrewanin,
Vojvodina
Zejtiwa~a, Kosovska Mitrovica,
Kosovo i Metohija, Srbija
DRVENE VARJA^E
Ukrasi drvene varja~e.
Varja~e oboj zelenom bojom koju
si dobio me{awem `ute i plave.
e
drvene varja~
Kada se boja osu{i, varja~e
ukrasi drugim bojama.
tempere
(pqosnate)
flah-~etkice 0
2, 4, 8, 1
u
posuda za vod
paleta
krpica
keceqa
are novine
mu{ema ili st
bezbojni lak
35
DUGINE BOJE
U nauci dugu nazivamo spektar.
IZNAD DUGE
Ja znam:
iznad duge je
divan grad,
u koji kre}em sad.
I stog
mami me duge
{aren sjaj,
i ja
`elim {to br`e
sti}i u onaj kraj.
U wemu ja sam bio ve},
al dosad to
u snu je bilo samo…
No ipak `elim tebi re}
i ti da skupa
sa mnom sada po|e{ tamo!
list iz bloka
tempere
(pqosnate)
flah-~etkice
kawe
pribor za sli
36
spektar
Taj grad
iznad je duge
kraj iz sna.
I stog
bi}emo sre}ni
u wemu ti i ja!
E. J. Harburg
U`ivaju}i u ovoj pesmi naslikaj dugu.
Harold Arlen, Iznad duge
TOPLE I HLADNE BOJE
Devoj~ica nosi ode}u hladnih boja.
Napi{i nazive tih boja.
Devoj~ica nosi ode}u toplih boja.
Napi{i nazive tih boja.
37
Koja od ovih slika deluje bli`e?
Mark Rotko,
Naranxasto i `uto
`e?
Za koje boje ima{ utisak da su bli
e?
Za koje boje ima{ utisak da su daq
38
Mark Rotko,
Bela i zelene u plavoj
DVA DRUGA
Naslikaj klovna samo toplim bojama
i robota samo hladnim bojama.
MALI SAVETI
list iz bloka
olovka
tempere
flah-~etkice
0
br. 2, 4, 8 i 1
u
posuda za vod
paleta
Obi~nom olovkom nacrtaj
klovna i robota.
Debqe ~etkice koristi
za ve}e povr{ine.
Tawe ~etkice koristi za detaqe.
Prvo oboj ve}e povr{ine,
a zatim naslikaj detaqe;
na primer:
prvo oboj celo lice,
pa onda naslikaj
nos, usta i o~i.
krpica
keceqa
are novine
mu{ema ili st
Opi{i klovna i robota
koje si naslikao.
Po ~emu se oni razlikuju?
39
UMETNI^KI KVIZ
1. Pogledaj pa`qivo boje.
Zaokru`i samo osnovne.
2. Pove`i izvedene boje sa
osnovnim bojama od kojih su nastale.
3. Od kojih boja se sastoji duga?
4. Re{i rebuse.
a)
P=@
A
5. Otkrij re~i koje se ovde skrivaju.
b)
40
,, ,
SLIKAM
3.
SLIKARSKI
MATERIJALI I TEHNIKE
Paul Kle, Motiv iz Hamameta, 1914
SAZNA]E[:
– kad su stvorene i gde su slikane prve slike
– {ta je pastel
– {ta je gva{
– na kojim podlogama se slika vodenim bojama
– {ta je kola`
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
– da slika{ pastelima
– da slika{ temperama
– da slika{ u tehnici gva{a
– da slika{ vodenim bojama
SLIKARSKE TEHNIKE
a slici bojom izra`avamo ono {to
vidimo, ose}amo, o ~emu ma{tamo.
N
Najstarije slike stvorio je praistorijski ~ovek slikaju}i `ivotiwe na zidovima pe}ina. Te slike nalaze se u pe}inama u Francuskoj i
[paniji.
Pe}ina Lasko, Francuska
oko 18 000 do 14 000 godine pre n. e.
MATERIJALI ZA SLIKAWE: tempera, akvarel-boje, pasteli i krede u boji
Nade`da Petrovi}, Resnik, 1904, tempera
42
Tempera – slikarska tehnika koja podrazumeva
me{awe boja u prahu sa `umancetom, a potom
razre|ivawe boja vodom.
Andre Deren,
Otvoren prozor u San @eneu, 1926/1927
Gva{ – tehnika koja podrazumeva me{awe vodenih
boja s belom temperom.
Emil Nolde, Marabu
Akvarel – slikarska tehnika
koja podrazumeva rastvarawe
boje s dosta vode; zbog toga su
boje prozirne i ne`ne. Crna
i bela boja se ne koriste.
Edgar Dega, Balet posmatran
iz operske lo`e, 1885
Pastel – kredama u boji, koje mogu biti
suve ili uqane, radi se na belom hrapavom papiru ili na papiru u boji.
Huan Gris, The Sunblind, 1914
Kola` – tehnika koja podrazumeva
stvarawe umetni~kog dela kombinovawem razli~itih materijala
(papir, tkanina i dr.)
43
PASTELI I KREDE U BOJI
Pastel se prvo koristio za crtawe. Wime su ra|eni
jednobojni i vi{ebojni crte`i. Tek od XX veka ta
tehnika se svrstava u slikarske tehnike.
Pastel je tehnika koja objediwuje crte` i sliku, jer
se koriste istovremeno i linija i boja. Pasteli su
lako lomqivi {tapi}i ne`nih boja. Mogu biti suvi
i vo{tani.
Autoportret, detaq
EDGAR DEGA (1834–1917)
je francuski slikar. Wegova najlep{a dela izra|ena su u tehnici pastela.
Edgar Dega, Diranti, detaq
Edgar Dega, Balerine u plavom, 1898/1899
MOJE OTKRI]E
Zamisli da si istra`iva~ i da si
na zidovima pe}ine prona{ao
slike iz davnih vremena.
Naslikaj svoje otkri}e.
hrapavi papir
u boji iz fascikle
uz uxbenik
pasteli ili
krede u boji
lak za kosu
44
MALI SAVETI
Pastelima }e{ lak{e crtati
ako ih izlomi{ na mawe komadi}e.
Nemoj pritiskati – {tapi}em ne`no
dodiruj povr{inu papira.
Prvo se nanose svetle,
a zatim tamne boje.
Crte` }e{ za{tititi tako {to }e{
ga na kraju poprskati lakom za kosu.
Neka ti u tome pomogne u~iteq.
TEMPERA
Za slikawe temperama koriste se
flah-~etkice. One su pqosnate
i wihov vrh je ravan.
Marijana fon Verefkin, Autoportret, 1908/10
Nade`da Petrovi}, Stablo u {umi, 1904
[UMA U JESEN
papir
hrapavi beli benik
z ux
iz fascikle u
Zamisli kako izgleda {uma u jesen, pa je naslikaj.
olovka
MALI SAVETI
tempere
Tempere su guste i neprozirne.
Ako si nezadovoqan nekim delom
slike, sa~ekaj da se ta povr{ina
osu{i, pa preslikaj
bojom kojom `eli{.
flah-~etkice 0
4, 8, 1
(pqosnate) 2,
u
posuda za vod
paleta
Za slikawe temperama potrebne
su ti male koli~ine vode.
krpica
keceqa
are novine
mu{ema ili st
Po~ni od velikih povr{ina,
a detaqe uradi na kraju.
45
AKVAREL
Akvarel je tehnika koja je bila poznata jo{ u starom Egiptu. Stari
Egip}ani koristili su je za slikawe
na papirusu. Tom tehnikom Kinezi su
slikali na svili i papiru. Do XVIII
veka akvarel je bio pomo}na tehnika,
u kojoj su izra|ivane skice.
^etkica za slikawe u tehnici akvarela je
okrugla i {iqata na vrhu. Akvarel-~etkice koriste se za slikawe vodenim bojama.
Paul Kle, Amam sa xamijom,1914
NA OBALI
hrapav beli papir
iz fascikle uz uxbenik
Zamisli da se {eta{ pored reke.
Naslikaj kako ona izgleda.
olovka
MALI SAVETI
vodene boje
akvarel-~etkice
(okrugle) 2, 4, 8, 10
posuda za vodu
U ovoj slikarskoj tehnici
koristi se mnogo vode.
Crna i bela boja se ne koriste.
Na povr{ine koje `elimo da ostanu
bele ne nanosimo boju.
krpica
keceqa
Detaqe slikamo na
polusuvoj povr{ini, s malo vode.
mu{ema ili stare novine
Na hamer-papir nanesi vodenu boju, onda
poprskaj papir soqu, pa sa~ekaj da se boja
osu{i. Ukloni so. [are koje si dobio
izgleda}e ovako.
46
Zanimqive {are mo`e{ dobiti ako
na boju koja se nije osu{ila nanese{
drugu boju. Ona }e se razliti
i boje }e se pome{ati.
GVA[
Slikarska tehnika koja podrazumeva me{awe vodenih boja s belom temperom.
Pablo Pikaso, Akrobate (Majka i sin), 1905
Viktor Vazareli, Studija materije, 1939
ZIMSKI PEJZA@
Naslikaj zimski pejza`.
papir
hrapavi beli benik
z ux
iz fascikle u
olovka
bela tempera
MALI SAVETI
Gva{ je pokrivna tehnika
– prvo mo`e{ da uradi{ crte`,
jer se on na kraju ne}e videti.
Svaka boja me{a se
s belom bojom i s malo vode.
Na taj na~in dobijaju se
ne`ni tonovi.
vodene boje
flah-~etkice 0
4, 8, 1
(pqosnata) 2,
u
posuda za vod
krpica
keceqa
are novine
mu{ema ili st
Lepu sivu boju dobi}e{ ako,
pored crne, doda{ i malo
plave boje.
Prvo oboj pozadinu,
a zatim naslikaj detaqe.
Kada se prvi sloj boje osu{i,
mo`e{ da nanese{ i drugi sloj boje.
47
UMETNI^KI KVIZ
1. Pogledaj pa`qivo slike, pa olovkom zaokru`i onu koja je ra|ena u tehnici pastela.
Edgar Dega, Bale
t, 1907
Pablo Pikaso, Akrobata i mladi
arlekin, 1905
0/1913
Vasilij Kandinski, Bez naziva, 191
2. Re{i rebuse.
a)
,
b)
K A
48
MOJA MA[TA
[email protected]
4.
SVA[TA
KOLA@, FROTA@,
DEKOLA@ I ASAMBLA@
Kurt [viters,
Merc 32A (Vi{wa), 1921
drvo, metal, tkanina, papir, gva{,
uqe, tu{, pluta
SAZNA]E[:
– ko je prvi put upotrebio kola`
– {ta je fotomonta`a
– {ta je dekola`
– {ta je asambla`
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
– da napravi{ kola`
– da napravi{ novogodi{we ukrase
– da napravi{ novogodi{we ~estitku
– da napravi{ svoju ~udesnu baštu
– da od fotografija iz ~asopisa napravi{ {a{avi prostor
– da napravi{ dekola`
– da napravi{ asambla`
KOLA@
ola` je slikarska tehnika koja podrazumeva upotrebu razli~itih materijala, slo`enih i zalepqenih na podlogu.
K
Tehniku kola` prvi put su, na samom po~etku
XX veka, u svojim delima primenila dvojica
umetnika: @or` Brak i Pablo Pikaso.
Materijali koji se upotrebqavaju
za kola` su: novine, tapete,
tkanine, fotografije…
Kola` mo`e{ dopuniti docrtavawem
flomasterima, tu{evima,
vo{tanim bojama i dr.
@or` Brak,
^a{a, boca i novine, 1914
@or` Brak, Fla{a, novine, lula i ~a{a, 1913
ugqen i razni papiri
@OR@ BRAK (1882–1963) je francuski slikar. Iako je
trebalo da nastavi porodi~nu tradiciju i postane moler,
zavoleo je crtawe i po{ao u ve~erwu {kolu crtawa i
slikawa. Krajem 1900. godine oti{ao je u Pariz da bi
u~io molerski zanat. U Parizu se susreo s delima umetnika koji su stvarali u to vreme. ^esto je pose}ivao Luvr i
u~io posmatraju}i dela starih majstora. Na kraju je odlu~io da se potpuno posveti slikarstvu i umetnosti.
50
Pablo Pikaso,
Boca, ~a{a i violina, 1913, ugqen, papiri
Roberto Gripa,
Bez naziva, 1962, kola` na drvetu
Koje materijale si do sada koristio
za kola`? Koji ti se materijali
najvi{e dopadaju? Za{to?
Kurt [viters,
Slika sa osvetqenim sredi{tem,
1919, kola` od hartije s uqem na kartonu
51
VESELI PAPIRI
MALI SAVETI
Lepota stvarawa je u tome {to se nikada
ne zna {ta nam mo`e pasti na pamet!
Papir mo`e{ cepati, rezati na
razne na~ine, gu`vati, savijati…
Ako ise~e{
traku od
papira
i uvije{ je
kao na slici,
ona ti mo`e
poslu`iti
da napravi{
kovrxavu
kosu neke
devoj~ice
ili de~aka.
Ovo su neki od predloga.
I obi~nim makazama
mo`e{ da se~e{ u cikcak i talasasto.
o
ek
r
p
{
i
av !
st boju
r
pi ovu
a
p
n e{ n
a
d
vi bi}
o
pr g, do
o
o
Ak mn
a
t
Kada je kol
a`
samo s jedn -papir obojen
e
dobija bela strane, cepawem se
povr{ina.
Postoje makaze kojima mo`e{ da
re`e{ na razli~ite na~ine
(u cikcak, talasasto…).
Qubi~asti papir je
se~en takvim makazama.
52
Kada nekoliko papira stavi{
jedan na drugi i izre`e{ `eqeni
oblik, dobi}e{ onoliko istih oblika
koliko si papira koristio.
Ako je papir tanak,
mo`e{ ga zgu`vati
u grudvicu i tako
zalepiti!
(Na slici je
flis-papir u boji.)
Ova grudvica mo`e
postati pahuqa,
cvet, dugme na
klovnovoj ode}i…
ni
ozele bqi.
l
t
e
v
e
S
ga,
r je d
papi ali smo
v
Zgu` rili
ra{i epili.
i zal
Mo`e{ ih iskoristiti za
pravqewe ro|endanskih
pozivnica, ~estitki i dr.
Mo`e{
napraviti
i rese na svom
kola`-papiru.
Te rese mogu
biti trava,
ne~ije {i{ke
ili deo ode}e
indijanskog
poglavice.
53
NOVOGODI[WI UKRASI
U tehnici kola`a mo`e{ napraviti ukrase i ~estitke za Novu godinu.
Sakupi tawe papire u boji, ~ipke, tra~ice, perlice, {qokice,
malu dugmad u raznim bojama, srebrne omote od ~okolade…
li neki
flis-papir i u boji
pir
drugi tawi pa
a dugmad,
{qokice, mal srebrni
ice,
perlice, tra~ ade i dr.
omot od ~okol
Neka tvoji novogodi{wi ukrasi budu
pravilnih geometrijskih oblika.
makaze
oho-lepak
tawa `ica
1. @icu savij
u `eqeni oblik
i prepleti je na
krajevima da se
ne bi odvojili.
2.
54
3. Pre nego {to nanese{ lepak,
papir mo`e{ zgu`vati,
pa ga ponovo ra{iriti.
Tvoj ukras }e tako dobiti
neobi~nu povr{inu.
Lepak nanesi kao na slici.
4. Presavij kao na slici
i dobro pritisni.
Odnos papira i oblika
od `ice treba da bude
kao na slici.
5. Vi{ak papira mo`e{ ukloniti
cepawem (kao na slici).
Papir mo`e{ ise}i u
cikcak ili na talasi}e.
Va`no je da oko `ice
ostavi{ najmawe
5 mm papira.
Ako ima{ srebrne i zlatne flomastere,
ovo je prava prilika da ih iskoristi{!
Na ukrasima i ~estitkama napravi
{are, tufne, a mo`e{
ne{to i da napi{e{.
MALI SAVETI
Kod ukra{avawa koristi
kontraste: tamno i svetlo, toplo
i hladno, veliko i malo.
Obrati pa`wu i na ritam koji
}e{ posti}i pravilnim re|awem
tufni, {qokica, tra~ica i sl.
Neka ti neko od starijih iglom
provu~e vrpcu kroz ukras.
Sada mo`e{ da ukrasi{ svoju jelku!
NOVOGODI[WA ^ESTITKA
U tehnici kola`a napravi i ~estitku za Novu godinu.
ir iz
rebrasti pap
xbenik
fascikle uz u
20 cm
makaze
oho-lepak
14 cm
lice,
{qokice, per omot
rni
tra~ice, sreb i dr.
od ~okolade
S. Bari}, Sre}na Nova godina
B. Stan~i}, Prvi sneg
Presavij
napola.
Ovde
napravi
kola`.
Unutra je
prostor
za pisawe
~estitke.
55
MOJ KOLA@
Sakupi omiqene fotografije, par~i}e tkanina u bojama koje voli{, fotografije
iz ~asopisa koje ti se dopadaju, samolepqive sli~ice za album, bioskopske
ulaznice i druge sli~ne papiri}e, pa od wih napravi kola`.
MALI SAVETI
(lepenka)
debqi karton
makaze
r
lepak za papi
Materijale koje si sakupio
postavi na karton.
Raspore|uj ih dok ne prona|e{
najboqe mesto za svaki od wih.
Tek kada bude{ zadovoqan, zalepi ih.
oho-lepak
Na kola`u koji
pravi{ mo`e{
tu{em ili
flomasterima
ispisati omiqenu
pesmu, stih
ili imena
dragih osoba.
Hana Heh, Moje ku}ne devize, kola` i tu{ na papiru
MOJ DNEVNIK
U SLIKAMA
56
U svesci bez l
i
pravi{ dnevn nija mo`e{ da
ik u vidu kol
a`a.
Drage uspom
zabele`i{ sl ene mo`e{ da
i
ulaznice, fo kom – lepi u svesku
tografije, ma
pe, omo
omiqenih ~oko
ladica, `vaka te
sve ono {to }
,
e te pod
na lepe doga| se}ati
Tako }e{ ih sa aje.
~uvati
od zaborava.
FROTA@
^UDESNA BA[TA
Napravi ~udesnu ba{tu u tehnici frota`a.
MALI SAVETI
ra
vi{e tawih papi
)
ji
bo
(mo`e i u
ovka
meka grafitna ol
Prona|i predmete koji
imaju hrapavu povr{inu.
Iskoristi wihovu hrapavu
povr{inu za stvarawe
zanimqivih podloga za kola`.
vo{tane boje
drvene boje
papir iz bloka
makaze
lepak za papir
57
KOLA@ OD
FOTOGRAFIJA
[email protected] je kola`
sastavqen od vi{e fotografija.
Fotomonta`a ti omogu}ava
da napravi{ najneobi~nije
prizore, bi}a i dr.
Hana Heh, Monta`a, 1920
Hana Heh, Groteska, 1963
Hana Heh, Mlada, 1933
58
[A[AVI PROSTOR
Prona|i u ~asopisima
fotografije na kojima su razni
predeli (more, planine, livade i dr.),
drve}e, biqke, kao i one na kojima
su sobe, kuhiwe, name{taj, posu|e i dr.
Od fotografija koje si sakupio
napravi neki {a{avi prostor!
MALI SAVETI
bloka
list iz
makaze
papir
lepak za
Zamisli prostor s predmetima i bi}ima
kojima u stvarnosti nije tu mesto!
Ma{taj! Drvo koje raste iz sudopere,
riba koja leti! Smisli najneobi~nije
i najblesavije kombinacije!
[ta je sve neobi~no
u tvom prostoru?
NATPIS
Od fotograf
ija i teksta i
z novina mo`
napraviti nat
e{
pis sa svojim
imenom,
koji }e{ oka~i
ti na vrata sv
oje sobe.
prostor
59
DEKOLA@
DEKOLA@ je stvarawe novih celina
cepawem, odlepqivawem, brisawem
i premazivawem plakata, reklama.
Mimo Rotela,
Weno veli~anstvo kraqica, 1962
Mimo Rotela, Slu{awe, 1962
e da
Sigurno si imao prilik na
sto
vidi{ kako izgleda me
i.
at
ak
kojem se lepe pl
a.
st
Opi{i izgled tog me
60
Ovo su slu~ajni dekola`i nepoznatih autora.
Volf Fostel, Republika Nema~ka, 1961
IGROM DO NOVE SLIKE
Prona|i i izre`i iz ~asopisa stranice na kojima se nalaze
fotografije i tekstovi, pa ih zalepi jedne preko drugih.
Nemoj lepiti vi{e od tri sloja.
Kada to uradi{, ti i tvoj drugar iz klupe razmenite radove.
Zamisli da si umetnik koji pravi dekola`e.
Od strana koje je zalepio tvoj drug napravi slike – to }e{ u~initi
cepawem, odlepqivawem, brisawem i premazivawem.
Daj naziv umetni~kom delu koje si stvorio.
(lepenka)
debqi karton
makaze
r
lepak za papi
flomasteri
vo{tane boje
MALI SAVETI
Pogledaj da li odlepqivawem
nekog od zalepqenih delova mo`e{
dobiti neki nov oblik ili prizor.
Ako `eli{, mo`e{ flomasterima
ne{to da docrta{.
61
ASAMBLA@
Kada se na kola` zalepi
trodimenzionalni predmet,
dobija se ASAMBLA@.
Asambla` je trodimenzionalni kola`.
Pa`qivo posmatraj ovaj asambla`.
[ta vidi{ na wemu?
Pablo Pikaso, Glava bika, 1943,
asambla` (delovi bicikla,
sedi{te i upravqa~)
Jednog dana je umetnik Pablo Pi
kaso
dok se {etao, ugledao odba~ene
delove bicikla. Tada mu je sinula
ideja – spojio je te delove
i tako napravio glavu bika.
Prona|ene predmete i materijale
mo`emo lepiti i tako da se mogu
posmatrati sa svih strana.
62
Vladimir Baranov-Rosine,
Protivreqef, 1913,
drvo i ostali materijali
Prona|eni predmeti i materijali
mogu se lepiti na podlogu
i dora|ivati doslikavawem
i docrtavawem.
Kurt [viters, Merc, 1918/1919,
asambla`, uqe, drvo
Kurt [viters,
Konstrukcija za otmenu `enu, 1919,
drvo, metal, tkanina, papir, gva{,
uqe, tu{, pluta
NOVI OBLICI OD STARIH PREDMETA
Prona|i u ku}i razne sitne predmete, pa od wih napravi asambla`.
(lepenka)
debqi karton
igra~aka,
sitni delovi doleda
a
{tapi}i od sl gmad,
u
i lizalica, d ijske
em
h
e
r
a
delovi st
{eni
o
tr
o
olovke, p
dr.
flomasteri i
tempere
ikawe
i pribor za sl
oho-lepak
MALI SAVETI
Pore|aj prikupqene predmete po stolu.
Pa`qivo ih pogledaj.
Da li oni mogu dobiti neku novu ulogu?
Za {ta sve mo`e{ da upotrebi{ dugme,
feder od hemijske olovke, flomaster,
drveni {tapi}, bexeve?
63
UMETNI^KI KVIZ
1. Nabroj materijale od kojih se mo`e praviti kola`.
2. Re{i ukr{tenicu.
3. Napi{i nazive tehnika.
a)
@an (Hans) Arp,
Pre mog ro|ewa, 1914
b)
4. Koje se re~i ovde skrivaju?
v)
Volf Fostel, 1961
Huan Miro,
Poeti~ni objekat, 1936
64
OBLIKUJEM
5.
VEZIVAWE OBLIKA U
TRODIMENZIONALNOM
PROSTORU I U RAVNI
Mikelan|elo, David, 1501/1504,
mermer
SAZNA]E[:
– {ta je skulptura
– {ta je reqef
– koji se materijali koriste u vajarstvu
– na koji na~in se oblikuje skulptura
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
– da napravi{ skulpturu koriste}i pravilne oblike
– da napravi{ skulpturu za svoj radni sto
– da napravi{ svoj omiqeni muzi~ki instrument
– da napravi{ bi}e iz svoje ma{te
TRODIMENZIONALNO OBLIKOVAWE
oriste}i materijale kao {to su glina, gips, kamen,
drvo, metal i drugi, umetnik stvara trodimenzionalne oblike, odnosno skulpture koje stoje u prostoru.
Prostor koji zauzima skulptura, predmet, bi}e naziva se
volumen. Svaki trodimenzionalni oblik ima volumen.
K
MATERIJALI ZA VAJAWE:
glina, gips, vosak, staklo, kamen,
metal, plasti~na masa, drvo
Tehnika je odre|ena materijalom
koji se upotrebqava:
skulptura u kamenu, bronzi…
Skulptura je oblikovana masa (gline, voska, kamena,
drveta, metala i dr.). Masa je sirov materijal koji
se mo`e mewati dodavawem ili oduzimawem da bi
se dobio nov oblik.
Votivna kolica,
Dupqaja kod Vr{ca,
XVI–XII vek pre n. e.,
terakota
sa
uje skulpture
k
i
l
b
o
k
i
n
et
Um
mi
pa ih zato i
svih strana, iz svih uglova.
i
mo`emo videt
66
vajarstvo, vajawe
Fran~esko Laurana, Izabela ili Beatri~e Aragonska,
1487/1489, delimi~no obojeni mermer
Kod mekih materijala (glina,
gips, vosak) oblici se dobijaju
tehnikom dodavawa. Oni se lako oblikuju. Kod tvrdih materijala (kamen, drvo) oblici se
dobijaju tehnikom oduzimawa.
Alat za
obradu kamena
Skulpture mogu stajati u otvorenim ili zatvorenim prostorima.
Ivan Me{trovi},
Daleki akordi, 1918
Alberto \akometi, 1960
eqef je skulptura oblikovana samo s predwe
strane; mo`e biti plitak ili dubok.
R
Ehnaton i wegova porodica, izme|u 1348 i
1336 pre n.e., kamen (plitki reqef)
gips, glina, bronza, vosak
Sarkofag Valerija i Adelfije, detaq,
330–340, mermer (duboki reqef)
67
Pa`qivo posmatraj ove skulpture.
Kako je umetnik raspore|ivao geometrijske oblike?
Dejvid Smit, Kocke XVIII (levo), Kocke XVII (sredina), Kocke XIX (desno),
1964
Dejvid Smit, Kocke III, 1961
PRAVILNI OBLICI
Napravi skulpturu koriste}i
geometrijske oblike.
MALI SAVETI
glina
`
plasti~ni no leda
a
d sl do
ili {tapi} o
are novine
mu{ema ili st
Upotrebi tri do ~etiri
geometrijska oblika.
Oduzimawem i dodavawem mase
mo`e{ dobiti oblik koji `eli{.
Pravqewe trodimenzionalnih
oblika zahteva oblikovawe
i posmatrawe sa svih strana.
Dok raspore|uje{ geometrijske
oblike i povezuje{ ih u jednu celinu,
stalno ih posmatraj sa svih strana.
68
Konstantin Branku{i,
Muza, 1912
Marino Marini, Kowanik, 1949
Henri Mur,
pturu, 1958
skica za skul
Henri Mur, skica – model za
Le`e}u figuru, 1946
SVET OKO MENE
Posmatraj oblike u okolini.
Neka te inspiri{u za skulpturu koja }e ukra{avati tvoj radni sto.
MALI SAVETI
glina
ni no`
plasti~ sladoleda
pi} od
ili {ta
ine
are nov
t
s
i
l
i
mu{ema
Mo`e{ prvo da napravi{ skicu.
Dok vaja{ svoj rad,
posmatraj ga sa svih strana.
@eqeni oblik dobi}e{ dodavawem ili
oduzimawem kori{}enog materijala.
69
MOJ OMIQENI MUZI^KI INSTRUMENT
Nabroj nekoliko muzi~kih instrumenata.
Koji je tvoj omiqeni muzi~ki instrument?
Opi{i
tara.
izgled ovih gi
Pablo Pikaso, Gitara, 1912
karton, papir, platno, `ica, olovka
Pikaso je na
razli~ite na~ine
predstavio gitaru.
Pa`qivo posmataj na koji
je na~in savijao i rezao
materijale da bi dobio
`eqeni oblik.
Pablo Pikaso, Gitara, 1912,
karton, papir, platno, `ica, uqane boje, olovka
70
MA[TAM I PRAVIM INSTRUMENT
Prona|i razli~ite vrste papira i kartona.
Od wih napravi instrument koji ti se dopada, a zatim ga oboj.
To mo`e biti i neki neobi~an instrument iz tvoje ma{te.
r
lepak za papi
oho-lepak
MALI SAVETI
olepqiva
molerska sam aka
papirna tr
Prvo uradi skicu.
ni
papiri, karto
Po~ni od velikih oblika.
Na kraju uradi detaqe.
bor
tempere i pri
za slikawe
Obi~an karton
koji je s jedne
strane beo,
a s druge siv
Natron-papir
Kada s nekih
kartonskih kutija
skinemo prvi sloj
papira, vide}emo
rebrastu povr{inu.
Mo`e{ prona}i
i neke debqe
papire u
razli~itim
bojama.
71
Ove bronzane skulpture bile su
prvo asambla`i, sastavqeni od
prona|enih predmeta, a zatim
su odliveni u bronzi.
Pablo Pikaso,
@ena s kolicima,
1950, bronza
72
Pablo Pikaso,
@ena s jabukom,
1943, bronza
BI]A IZ MOJE MA[TE
Prona|i razli~ite predmete,
pa od wih napravi neobi~no
bi}e iz svoje ma{te.
masa DAS
fla{e,
zatvara~i za rih
federi iz sta ka,
va
hemijskih olo ih
r
a
st
~epovi od
u
d gmad,
flomastera,
ce,
nitne, spajali ih
star
sitni delovi
f
a ovi i dr.
igra~aka, {r
tempere
ikawe
i pribor za sl
are novine
mu{ema ili st
MALI SAVETI
Predmete koje si prona{ao masom DAS
}e{ spojiti u novu celinu.
Skulpturu koju oblikuje{
posmatraj sa svih strana.
Masa DAS je mek materijal,
pa oduzimawem i dodavawem mo`e{
da dobije{ oblik koji `eli{.
Kada se masa DAS osu{i,
oslikaj je temperom.
Dugmad koju si odabrao mo`e{
iskoristiti za o~i ili u{i
neobi~nog bi}a.
Feder ti mo`e poslu`iti da
napravi{ kosu, ruke i dr.
Predmete iz svakodnevnog `ivota
posmatraj na nov na~in. Oni mogu da budu
prava inspiracija za stvarawe!
73
UMETNI^KI KVIZ
1. Nabroj nekoliko materijala od kojih se mogu praviti skulpture.
2. Zaokru`i materijale od kojih se pravi skulptura tehnikom dodavawa.
KAMEN
DRVO
GLINA
VOSAK
3. Zaokru`i skulpture koje su
napravqene tehnikom oduzimawa.
Risto Stijovi},
Glava `ene, 1936
Bernini,
Konstanca Buonareli,
1635
4. Prona|i re~i koje se ovde kriju.
Georg Bazelic,
Bez naziva, 1984
Ivan Me{trovi},
Pobednik, 1913
5. Re{i rebus
]=T
SK
P
L
74
,
AMBIJENT
– SCENSKI
PROSTOR
6.
{te Du{ko Radovi}, Beograd)
Andersenovi kuvari (Malo pozori
SAZNA]E[:
– {ta je ambijent
– {ta je karakteristi~no za pojedine ambijente
– ko je scenograf
– ko je kostimograf
– kako se pravi maska
– kako se pravi kostim
– {ta je scenografija
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
– da ispri~a{ po ~emu se razlikuju pojedini ambijenti
– da s drugarima iz odeqewa napravi{ scenografiju
– da s drugarima iz odeqewa napravi{ kostim
– da napravi{ masku
AMBIJENTI
[ta je prikazano na
ovim fotografijama?
Po ~emu je karakteristi~an
ovaj ambijent?
Po ~emu se razlikuju
ova dva ambijenta?
76
[ta radi{ u kuhiwi,
a {ta u svojoj sobi?
Ambijenti su razli~iti prostori (otvoreni ili zatvoreni) u kojima `ivimo, radimo, u~imo, igramo se…
Opi{i kako izgleda tvoja soba.
Uporedi je sa parkom u kojem se igra{.
Po ~emu se oni razlikuju?
Osnovna {kola Marija Bursa}, Beograd
rad
arija Bursa}, Beog
Osnovna {kola M
Uporedi ambijent biblioteke
sa ambijentom u kome se prikazuju
pozori{ne predstave.
Po ~emu se ti ambijenti razlikuju?
77
POZORI[TE
ozori{te je mesto na kome se prikazuju predstave. Pozori{te je nastalo u davna vremena. Evropsko pozori{te nastalo je u staroj Gr~koj. U woj su
se predstave igrale pod vedrim nebom. Danas su pozori{ta zatvoreni prostori.
P
Pozori{te u Epidauru, oko 350. pre n. e.
Malo pozori{te Du{ko Radovi},
Beograd
Andersenovi kuvari (Malo pozori{te Du{ko Radovi}, Beograd),
re`ija: Dragoslav Todorovi}; scenografija i kostim: Boris ^ak{iran; fotografija: \or|e Tomi}
78
Predstava se odvija na pozornici
(sceni). Za svaku predstavu scena
se ure|uje druga~ije.
Scenograf je slikar koji likovn
o
osmi{qava prostor u kojem se
odigrava pozori{na predstava
,
film ili televizijska emisija.
Petar Pan
(Malo pozori{te
Du{ko Radovi},
Beograd),
re`ija:
Kokan Mladenovi};
scenografija:
Zorana Petrov;
kostim:
Maja Mirkovi};
fotografija:
\or|e Tomi}
Petar Pan,
fotografija:
\or|e Tomi}
MASKE
Junaci nekih predstava
su do~arani {minkom.
Sestre po metli (Malo pozori{te Du{ko Radovi}, Beograd),
re`ija: Kokan Mladenovi}; scenografija: Aleksandar Veqanovi};
kostim: Dragica Pavlovi}; fotografija: Ma{a Raca
Ovde se
prave maske i
oslikavaju lutke.
Ovako izgleda
{minka za krokodila
iz predstave Petar Pan
(fotografija: \or|e Tomi})
Slikarsko-vajarska radionica
(Malo pozori{te Du{ko Radovi}, Beograd)
Za neke junake
se prave maske.
80
Idejno re{ewe:
Maja Mirkovi};
realizacija:
Nikola Komazec
i Dejan Jovanovi}
MASKE SE MOGU PRAVITI OVAKO
Nekoliko na~ina za izradu maski
Iseci po
crticama
mesto za nos.
Debqi papir
iseci na ~etvrtaste
komade ne{to ve}e
od lica i savij ih.
Presavij
po crticama.
Iseci po
crticama
mesto za
o~i i usta.
r (karton)
debqi papi
makaze
pir
lepak za pa
masteri
debeli flo
ribor
tempere i p e
za slikaw
Iseci po
crticama
da bi dodao
tre}u dimenziju.
Spoj rubove
preklapaju}i
ih i oblikuju}i
zakrivqewe.
Na kraju docrtaj
debelim flomasterima
elemente koji }e
do~arati tvog junaka.
Ovo bi mogla biti maska
kojom je predstavqen
Marko Kraqevi}.
traka
Nos i otvori za o~i i usta mogu biti razli~itog oblika.
Savij po crticama
i napravi kornet. Tako mo`e{
napraviti Pinokijev nos.
Savij po crticama
i zalepi.
Savij po crticama
i zalepi.
Tako mo`e{ napraviti
nos nekog robota.
81
Evo kako mo`e{ da napravi{ glave `ivotiwa
(mede, zeke, ma~ke, mi{a, psa i drugih).
Iseci po isprekidanim linijama.
debqi papir (karton)
makaze
lepak za papir
debeli flomasteri
tempere i pribor
za slikawe
traka
uvo
{i{ke
Iseci po
isprekidanim
linijama.
uvo
Na mesto ozna~eno
lepilom nanesi lepak,
pa zatim savij i spoj.
82
aske:
za pravqewe m
balon
cediqka ili
novine
lepak za drvo
u
posuda za vod
ka
molerska ~et
e:
za ukra{avaw
bor
tempere i pri
za slikawe
Cediqka treba da bude ve}a od lica.
Umesto cediqke, mo`e{
koristiti i balon.
traka
Papir iscepkaj
na mawe delove.
Papir potopi u vodu, pa ga
zatim ocedi i stavi na
cediqku.
Na predvi|ene otvore za o~i,
nos i usta nemoj stavqati papir.
Svaki put kada stavi{ papir na
cediqku prema`i ga lepkom koji
si razredio vodom.
Kada se maska osu{i, oboj je i ukrasi.
Napravi otvore za traku kojom
}e{ masku privezati za glavu.
Primeri na stranama 81 i 83 preuzeti su iz priru~nika za lutkarstvo,
autorke Nata{e ^aki}–Simi} u izdawu Kreativnog centra.
83
KOSTIM
Kostimograf je umetnik koji smi{qa kostime za pozori{nu predstavu, film.
Damojed, Narodno pozori{te, Ni{
skica za kostim i kostim: Milica Grbi}-Komazec
re`ija: Olivera \or|evi}
scenografija: Boris ^er{kov
fotografija: Du{an Miti} Car
Kostimi iz predstave: Mala sirena (Malo pozori{te Du{ko Radovi},
Beograd), re`ija: Iva Milo{evi}; scenografija: Gor~in Stojanovi};
kostim: Boris ^ak{iran; fotografija: \or|e Tomi}
Ovde se {iju kostimi.
84
Malo pozori{te Du{ko Radovi}, Beograd
Ovako izgleda jedan
pozori{ni kostim.
NEKOLIKO IDEJA ZA KOSTIM
Da bi do~arao neki lik, bi}e ti dovoqno nekoliko detaqa (jedan do dva).
Hrabri vitez
nigde ne ide
bez ma~a
i pla{ta.
Od debqeg kartona
izre`i oblik ma~a.
Zatim ga oboj temperama
ili ga ukrasi tehnikom kola`a.
^ar{av u boji
mo`e ti poslu`iti
kao pla{t.
^im se probude, kraq,
kraqica, princeza i princ
stave na glavu svoju krunu!
Od debqeg kartona
izre`i oblik kao na slici.
Oboj i ukrasi.
Na krajevima
spoj.
Svaki
pravi
~arobwak
mora da
ima kapu!
Slepi kao kornet.
Osen~ene trouglove zalepi sa
unutra{we strane da bi dobio obod.
85
KAKO DO SCENOGRAFIJE
Pomo}u samo nekoliko detaqa mo`e{ do~arati
prostor i vreme u kojima se odigrava predstava.
Od kartonskih kutija mo`e{
napraviti vrt, {umu, zgrade.
Jelku mo`e{ napraviti
od debqeg kartona.
Cve}e ili prozore na zgradi
napravi u tehnici kola`a.
Zelenu tkaninu upotrebi
da bi napravio travu.
Ku}ica od kartonske kutije
86
Predeo mo`e{ da naslika{
temperama na ~ar{avu.
^ar{av oka~i o konopac
{tipaqkama.
Nekoliko stolica mo`e ti
poslu`iti da napravi{ brdo.
Rasporedi ih, pa ih zatim
prekrij zelenom tkaninom.
Cve}e napravi od debqeg papira
i za tkaninu zalepi selotejpom.
rave
Ovde se p je i lutke.
i
scenograf
I ovde se pra
vi scenograf
ija.
(Malo pozori
{te
Bravarska ra
Du{ko Radovi dionica
}, Beograd)
Stolarska radionica
(Malo pozori{te Du{ko Radovi}, Beograd)
87
UMETNI^KI KVIZ
1. Zaokru`i zanimawa koja su u vezi s pozori{tem.
SCENOGRAF
PEKAR
U^ITEQ
GLUMAC
ODBOJKA[
F
KOSTIMOGRA
LEKAR
2. Napi{i nazive dve omiqene predstave.
3. Ispod svake slike radionice napi{i {ta se u woj izra|uje.
b)
a)
v)
88
g)
Internet adrese
nekih svetskih muzeja i galerija
Muzej likovnih umetnosti
„A. S. Pu{kin“
Luvr
Moskva
www.museum.ru/gmii
Pariz, Francuska
www.louvre.fr
Edgar Dega, Balerine u plavom, 189
8/1899
Leonardo da Vin~i, Mona Liza,1503/1506
Gugenhajm
Wujork, Bilbao, Venecija, Berlin, Las Vegas
www.guggenheim.org
(Marino Marini, Jaha~, 1948 , Venecija)
89
i,
Muzej moderne umDetnost
Wujork, SA
www.moma.org
eqe, 1911
Anri Matis, Crveni at
Galerija „Tejt“
London, Engleska
www.tate.org.uk
Dejvid Smit, Kocke XIX, 1964
Umetni~ki institut u ^ikagu,
^ikago, SAD
www.artic.edu
90
@or` Sera, Nedeqno poslepodne na ostrvu Grand @at, 1884/1886
Ermita`
Sankt Peterburg
www.hermitagemuseum.org
Pol Sezan, Vo}e, 1879/1882
Umetni~ki muzej u Filadelfiji,
, SAD
www.
Frank Kupka,
Wutnovi diskovi (Studija za fugu u dve boje), 1912
Nacionalna galerija,
Akademija,
Firenca, Italija
www.
London, Engleska
www.nationalgallery.org.uk
Kamij Pisaro, Bulevar Monmartr no}u, 1897
Mikelan|elo, David, 1501/1504
MOJ UMETNI^KI ALBUM
Ovde zalepi sliku muzeja i galerije koji se nalaze u tvom mestu
ili u najbli`em gradu. Ne zaboravi da napi{e{ adresu.
92
!
MOJI UTISCI
94
Na ovom mestu zabele`i
svoje utiske o ~asovima likovne kulture
({ta ti se najvi{e dopalo, {ta si interesantno
saznao, {ta si novo otkrio, koje umetni~ko delo
iz uxbenika ti se najvi{e dopada…).
95
Re{ewa
strana 26 1.
JE
VO[TANE BO
TEMPERE
PASTEL
TU[
FLOMASTERI
UQANE BO
JE
KREDA
2.
3.
strana 40 1.
2.
3. crvena, naranxasta, `uta, zelena, plava, qubi~asta
4. a) `uta b) paleta
5. naranxasta, qubi~asta, zelena
strana 48 1.
2. a) pastel b) kreda
strana 64 1. novine, tapete, tkanine, fotografije i dr
2. kola`
3. a) kola` b) dekola` v) asambla`
4. dekola`, asambla`
strana 74 1. glina, kamen, drvo, bronza…
2.
DRVO
KAMEN
GLINA
96
VOSAK
3.
4. oblik, prostor, volumen
5. skulptura
strana 88 1.
SCENOGRAF
PEKAR
U^ITEQ
GLUMAC
ODBOJKA[
LEKAR
F
KOSTIMOGRA
3. a) kostim b) scenografija i lutke v) maske g) scenografija
97
Re~nik
B
S
bronza – zbirni naziv za razli~ite vrste metala
skica – brzo ura|en crte`, na
osnovu kojeg umetnik stvara delo (slika, skulptura, kostim, scenografija…)
V
(na slici: crte` iz skicenbloka
Uro{a Predi}a)
vajarstvo – jedna od grana likovnih umetnosti, obuhvata trodimenzionalne oblike koji su slobodni u prostoru i reqef
spektar – skup raznobojnih zraka, nastalih prelamawem sun~eve svetlosti
(na slici: vajar Alberto \akometi
u svom ateqeu)
F
vosak – masa za umetni~ko oblikovawe koja sadr`i parafin, kalafonijum, p~eliwi vosak i sl.
frota` (fr. frotage – trqawe) –
postupak dobijawa otiska s predmeta koji imaju hrapavu povr{inu
G
(na slici: Maks Ernst, Gluma~ki
kalendar, 1925)
gips – materijal koji se koristi
u vajarstvu i gra|evinarstvu za
pravqewe kalupa, modela i dr.
C
glina – prelazni materijal u
vajarstvu, ~iji je glavni sastojak
zemqa
crte` – delo na kojem je pomo}u
linije predstavqeno ono {to vidimo, ose}amo, o ~emu ma{tamo
(na slici: Anri Matis, Cve}e u
kr~agu, 1944)
P
pejza` – crte`, slika koja prikazuje predeo u prirodi
(na slici: Van Gog,
Put sa ~empresom i zvezdom)
prostor – ograni~en deo povr{ine u koji se mo`e ne{to smestiti (na kojem se mo`e ne{to
nacrtati, naslikati); prostor
mo`e biti otvoren i zatvoren
99
Sadr`aj
Vodi~ /3
Dobrodošli u ~arobni svet linija, boja i oblika/4
Šta ti je sve potrebno za likovnu pustolovinu/5
Volim… /6
1. LINIJA, POVR[INA, VOLUMEN, BOJA, PROSTOR /7
Linija – crte` /8
Skica /9
Moje {are /9
Linija – prostor /10–11
Crtam ti pri~u /12–13
Omiqena pesma ili pri~a /13
Crte` od re~i /14
Crtamo re~ima /15
Povr{ina – prostor, Neobi~ne povr{ine na crte`ima /16
Moja istorija prirode /17
Priroda – moja inspiracija /18–19
Moj pejza` /19
Slu{amo i slikamo /20–21
Volumen – prostor /22
Oblikujem ~iniju /23
Boja – prostor /24
Grad iz ma{te /24
Linija, povr{ina, volumen, boja – prostor /25
Umetni~ki kviz /26
2. SVET BOJA
(Osnovne i izvedene boje) /27
Boje /28
Osnovne boje /29
Ukrasi teglu /29
Naranxasta boja /30
Tawir /31
Qubi~asta boja /32
Saksija za cve}e /33
Zelena boja /34
Drvene varja~e /35
Dugine boje /36
Tople i hladne boje /37–38
Dva druga /39
Umetni~ki kviz /40
100
3. SLIKAM
(Slikarski materijali i tehnike) /41
Slikarske tehnike /42–43
Pasteli i krede u boji, Moje otkri}e /44
Tempera, [uma u jesen /45
Akvarel, Na obali /46
Gva{, Zimski pejza` /47
Umetni~ki kviz /48
4. MOJA MA[TA [email protected] SVA[TA
(Kola`, frota`, dekola` i asambla`) /49
Kola` /50–51
Veseli papiri /52–53
Novogodi{wi ukrasi /54–55
Novogodi{wa ~estitka /55
Moj kola` /56
Frota`, ^udesna ba{ta /57
Kola` od fotografija /58
[a{avi prostor /59
Dekola` /60–61
Igrom do nove slike /61
Asambla` /62–63
Novi oblici od starih predmeta /63
Umetni~ki kviz /64
5. OBLIKUJEM
(Vezivawe oblika u trodimenzionalnom prostoru i u ravni) /65
Trodimenzionalno oblikovawe /66
Pravilni oblici /68
Svet oko mene /69
Moj omiqeni muzi~ki instrument /70
Ma{tam i pravim instrument /71
Bi}a iz moje ma{te /72–73
Umetni~ki kviz /74
6. AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR /75
Ambijenti /76–77
Pozori{te /78–79
Maske /80
Maske se mogu praviti ovako /81–83
Kostim /84
Nekoliko ideja za kostim/85
Kako do scenografije /86–87
Umetni~ki kviz /88
Internet adrese nekih svetskih muzeja i galerija/89–91
Moj umetni~ki album /92–93
Moji utisci /94–95
Re{ewa /94–97
Re~nik /99
Sadr`aj /100–101
Literatura /100
101
LITERATURA
1. H. H. Arnason, Istorija moderne umetnosti,Izdava~ki zavod Jugoslavija, Beograd, 1975
2. H. W. Janson, Istorija umetnosti, Prosveta, Beograd, 1989
3. A. Callen, Techniques of impressionists, Greenwich Editions, London, 2004
4. A. Izergina T. Bororaja, E. Georgijevska, E. Barska, N. Kosareva, Matis u sovjetskim
muzejima, Mladinska kwiga, Qubqana, 1985
5. A. Barska, E. Georgijevska, Pol Sezan u sovjetskim muzejima, Mladinska kwiga, Qubqana,
1984
6. S. @ivkovi}, Kosta Mili~evi} 1877–1920, Matica srpska, Novi Sad, 1998
7. J. C. Gautrand, Robert Doisneau 1912–1994, Taschen, Köln, 2003
8. I. F. Walther, Pablo Picasso, Taschen, Köln, 2000
9. F. Friedl, N. Ott, B. Stein, Typography (when, who, how), Könemann, Köln, 1998
10. D. Krsti}, M. Veli~kovi}, T. Marjanovi}-Vujovi}, Arheolo{ko blago Srbije, Narodni
muzej, Beograd, 1983
11. M. Jovanovi}, 100 dela srpske umetnosti, IP PIRG, Beograd, 2004
12. J. Stojanovi}, Gra|anski realizam Petra Dobrovi}a, MSU, Beograd, 2005
13. M. Jovanovi}, Uro{ Predi}, Galerija Matice srpske – Zlatna grana, Novi Sad –
Sombor, 1998
14. Z. Rodi}, Tradicionalno posu}e, Etnografski muzej u Beogradu, Beograd, 2004
15. N. Panteli}, Narodna umetnost Jugoslavije, Jugoslovenska revija Beograd, Beograd,
1984
16. M. Constantine, J. L. Larsen, Beyond craft: the art fabric, Van Nostrand Reinhold Company,
New York, 1972
17. 10th International Triennial of Tapestry, Centrale Museum of Textiles, Lódz´, 2001
18. I. F. Walther, R. Schneckenburger, F. Honnef, Art of the 20th Century, Taschen, Köln, 2000
102
Izdava~ se zahvaquje na saradwi i pomo}i
Malom pozori{tu Du{ko Radovi} u Beogradu.
LIKOVNA KULTURA
za ~etvrti razred osnovne {kole
autor Mr Mirjana @ivkovi}
recenzenti Mr Milka Vujovi} Stojanovi}, docent Fakulteta primewenih umetnosti u Beogradu
Sne`ana Cimburek, nastavnik razredne nastave, O[ »Marija Bursa}« u Beogradu
lektor Ivana Igwatovi}
izdava~ Kreativni centar
Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
urednik Mr Sla|ana Ili}
za izdava~a Dejan Begovi}
{tampa Publikum
tira`
copyright © Kreativni centar, 2006
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog
uxbenika u ~etvrtom razredu osnovne {kole za {kolsku 2006/07. godinu
re{ewem broj 6-00-00107/2006-06 od 15.5. 2006. godine.
Download

Muzej likovnih umetnosti